tomhbo
__ _____________ m a g a z in _______ Časopis za popularizaciju vazduhoplovstva bez granica
Palmira Toljatija 5/II, 11010 Novi Beograd Tel.: Tel.: (011)602-027,671-996 E-mail:
[email protected] P o k r e t a č i (11.9.1997.) jBranko Vukeli ćJBranko Nikolić, Branislav Jovanović
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
prof. Z latko Petrović, Petrović, dipl. ing. IZVRŠNI UREDNIK
mr Mato Siladić, dipl. ing. Z a m e n i k i z v r š n o g
urednika
Goran Memon, dipl. ing. J e z i č k i
redaktor
prof. Radmila Tonković SARADN ICI — KONSULTANTi:
Aleksandar Kusovac, Slavko Pokorni, Pokorni, Milan Bajović, Dušan Maoduš, Zoran Vasić i Slaviša Vlačić Sa v e t
č a s o p is is a
Branko Bilbija, pilot, predsednik Miroslav Marković, dipl. ing., potpredsednik potpredsednik prof. Če domir Janić, potpredsednik dr Ivan Đoki ć, dipl. ing., ing., potpredsednik Radisav Radojković, dipl.ing. dr med. Slobodan Rudnjanin
VESTI
5
__ _____________ m a g a z in _______ Časopis za popularizaciju vazduhoplovstva bez granica
Palmira Toljatija 5/II, 11010 Novi Beograd Tel.: Tel.: (011)602-027,671-996 E-mail:
[email protected] P o k r e t a č i (11.9.1997.) jBranko Vukeli ćJBranko Nikolić, Branislav Jovanović
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
prof. Z latko Petrović, Petrović, dipl. ing. IZVRŠNI UREDNIK
mr Mato Siladić, dipl. ing. Z a m e n i k i z v r š n o g
urednika
Goran Memon, dipl. ing. J e z i č k i
redaktor
prof. Radmila Tonković SARADN ICI — KONSULTANTi:
Aleksandar Kusovac, Slavko Pokorni, Pokorni, Milan Bajović, Dušan Maoduš, Zoran Vasić i Slaviša Vlačić Sa v e t
č a s o p is is a
Branko Bilbija, pilot, predsednik Miroslav Marković, dipl. ing., potpredsednik potpredsednik prof. Če domir Janić, potpredsednik dr Ivan Đoki ć, dipl. ing., ing., potpredsednik Radisav Radojković, dipl.ing. dr med. Slobodan Rudnjanin
VESTI
5
osmat ra.cni.ca
oštova ni čitaoci, čitaoci, č i n i s ee,, d a j e p r e d n a m a d u g o t o p lo lo
Vazduhoplovnotehnički institut
leto leto.. A sam p očetak leta je obeležila velika vazduhoplovna izložba u Buržeu, kraj Pariza, na koju su došli svi, koji nešto znače u vazduhoplovstvu. Mnoštvo eksponata i po-
d a i li li n e ?
Ovih dana je u izdanju »Udruženja inženjera vazdu- zdravlja, ne izda i onaj deo koji nazivamo mentalnim; te hoplovstva Jugoslavije«, a u ediciji - Posebna izdanja, iz da ne bude kasno, da kao jedan od graditelja uništenog VTI, visoke naučne i razvojne institucije, poznate i priideje ideje vladaju svetom, a njih n ajviše ima baš štampe izašla knjiga pod nazivom: »Ko, kako i zašto je VTI, uništio Vazduhoplovnotehnič V azduhoplovnotehnički ki institut?«. i nstitut?«. Autor knjige znate u svetskim razmer raz merama, ama, ne budem u prilici da kao kao u svetu vazduhoplovstva. Nas ni ovoga pu- je dr Branis ma lobrojnih ih još živih iz te generacije, kažem Branislav lav Jovano Jovanovič vič,, dipl. dipl. ing. ing. dokazani dokazani stručnjak, stručnjak, jedan od malobrojn ko, kako i zašto je uništio ovaj ovaj InInta tamo nije bilo bilo,, što neosporno govori - da naučni savetnik i dugogodišnji uspešni uspeš ni direktor direkto r VazduVazdu- pravu istinu o tome - ko, hoplovnotehničkog instituta insti tuta Žarkovo (VTI). (VTI) . Zanimljivi stitut... mi i dalje dalje nema mo ni šta šta da kažemo, ni šta šta podaci, navedeni navedeni u ovom ovom publikovanom publikovanom prvencu, prvencu, imaimaS druge strane sam želeo (koliko-toliko zbog malog tida pokažemo. M odernizacija aviona aviona G-4M ju velik velikii znača značaj,j, jer su posledice posledice iz iz toga toga proizi proizišle šle direkt- raža od 100 primera ka) da vazduhoplovnu javnost, i ne ove no uticale na vitalne funkcije i potencijale naše vazduho- samo nju, upoznam sa postupcim a oko uništavanja ove traje većgodinama, traljavo i bezžara; noinstitucije i da tim putem upozorim na štetočinsko delo plovn plo vne e indus in dustrije trije u celini cel ini čeg č ega a smo mi danas dana s živi ži vi sved sv edoc oci. i. va Lasta je još uvek daleko o d svog prole proleća; ća; Autorje pokrenuo veomaozbiljno pitanjeredefinisa- vanje tadašnjeg vojnog vrha, a kasnije i njihovih naslednovih projekata projekata nema, stručnjaci i dalje ododnja statusa VTI, uz njegova uporna nastojanja za razja- nika u odbijanju bilo kakve ozbiljne stručne, merodavne laze... Jedini tračak optimizma sejošjedino šnjenjem i defmisanjem defmisanj em svih nastalih okolnosti, koje koje su i meritorne rasprave o svim posledicama, koje su nastaInstitut dovele u ovakvu poziciju. Krenuvši od istorijskog le za vazduhoplovnu naučnu nau čnu i razvojnu misao, za vazduvazdus re re će će u v a z d u h o p l o v n i m r e m o n t n i m z a v o industriju, dustriju, kao značajnog značajnog nastanka svih vojnotehničkih vojnotehničkih instituta, insti tuta, preko njihove hoplovstvo i vazduhoplovnu in dima »M oma Stanojlović« Stanojlović« i »Orao« »Orao«,, i topr e programske orijentacije nosioca tehnološkog tehnološkog razvoja razvoja uovoj iudr ugim granagranaorijentacije i mesta, zatim gov govore orečči o njihonjiho- nosioca svega svega zahv aljuju ći»poslednjim ći»poslednjim vazduhoplovzemlje. vim integracijama, o »ključnim« ljudima za njihov sta- ma industrije i privrede naše zemlje. Na kraju s optimizmom očekujem, očekujem, da če se se danas natus, autor svu pažnju usredsreduje upravo na VTI insinim Mohikancima«, koji iz ničega stvarač i razumni, razumni , kompetentni kompeten tni i neopterečeni negativnim negati vnim predstirajuči na mnogim pitanji pitanjima ma i problemimakoji problemimakoj i su VTI VTI j u nešt o. U p r v o m re du m is li m o na p ro d u ljudi u strukturadoveli u ovakav ovakav status. Iako u publikacijama nismo baš rasudama prema vazduhoplovstvu ljudi že nj i ve ka ot be zd uh lo navikli na ovako otvorene stavove i mišljenja, dr Jovano- ma nove vlasti, od kojih očekujem bar ponovno setilacaje potvr dilo neoborivu činjenicu -
JSF lebdi Bespoštedna borba između Boinga i Lokid-Martina na pro gram u JSF se nastavlja. Obe kornpanije su demonstrirale prvo lebdenje svojih demon strac ionih avion a X-32B i X-35B tokom 23. i 24. jun a, a z ati m na sta vil e da lja i sp itiv an ja. Sat neu moljivo otkucava za obe kompanije, koje su svesne činjenice, da d o 5. oktobra mo raju »iscediti du-
šu« svojim demonstratorima i ubediti vojnu komisiju, da je baš njih ov avion »o no što tre ba i RV i morna rici«. A ulogje zaista veliki - proizvodnja oko 6000 aviona u vredno sti od više stotina mili ja rd i d ola ra . U pra vo zbog tog a će i Boing i Lo kid Martin učiniti sve da pokažu, kako projektuju novi avion za borbu, a ne za nebeski ples.
/
Boeing modernizuje flotu C-130. Boingje 4. jun a do bio ugovor v red an četir i mili jard e dolara za modernizciju flote Herkulesa C-130 američkog RV, pod nazivom »C-130 Avionics Modernization Program«. P rema ovom program u, Boing će razviti mo dern u zajedničku kabinsku avioniku za 500 tran sport era C-130. Nova avionika obuhvata šest digitalnih prikazivača i dokazani sistem za upravljanje letom sa komercijalnog lajnera B737. Modemizacija bi trebalo da Herkulesima donese smanjenje radnog opterećenja za posadu i smanjenje cene dalje operativne upotrebe. Ugradnja modifikacionog kompleta oprem e bi trebalo da započne 2004. godine i da traje do 2014. godine, pri čem u se p lan ira ma ksim alna godiš nja proi zvodnja od 70 kompleta. Chomanche dobio nove motore. Dana 7. juna je objavljeno, da je helikopte r RAH-66 Komanči, pro totip br. 1, izveo prvi let sa novim snažni jim m otori ma T800-LHT-801 firme LHTEC (Light Helicopter Turbine Engine Company), koja predstavlja konzorcijum poz natih kom panija RollsRoyce i Honeywell. Let je obavljen 1. jun a u trajanju od 1,2 sata. No minalna snaga m otora je 1.165,5 kW i za 17% je veća nego na ranijim motorim a T800-LHT-800. Takođe je potvrđe no, da novi motori ispunjavaju sve zahteve performansi i manevribilnosti, kakvi su vertikalna brzina penjanja od
H
Egipatsko nebesko oko. Kompanija Northrop
Grumman je s Egiptom potpisala ugovor o prodaji jednog aviona E-2C Hawkeye 2000 (naravno u eksportnoj varijanti). Pored toga, ugovorom je predviđena modernizacija pet egipatskih E-2C, koji su ranije pri padali floti aviona američke mornarice za rano upozorenje i komandovanje iz vazduha. Ukupna vre dnos t ugovora je oko 163 miliona dolara. Pet postoje ćih egipatskih E-2C će biti modernizovano u eksp ortnu varijantu Hawkeye 2000, s istovetnim poboljšanjem kompju tera misije i sa novim prikazivačkim sistemom, kao i na američkim avionima . Isporuka prvog moder nizovanog aviona je planirana za oktobar 2002. godine. Neuspeh X-43A. Hipersonična bespilotna le-
telica X-43A> kojom je američka NASA planirala da osvoji carstvo hipersoničnih brzina , uništena je tokom leta, jer se »otela« kontro li. »Otimanje« kontroli se desilo oko 8 sekundi nakon pokretanja m otora »Pegasus« ili tačnije - 2. juna u 13 h i 45 minu ta po lokalnom k alifornijskom vremenu. Nakon odbrojavanja i odvajanja letelice s avio na-n osača B-52, došlo je do otkaza u fazi rada startnih m otora (b ustera ), koji je doveo do nekontrolisan og leta Hyper-X, pa izvršiocima eksperimenta nije preostalo ništa drugo, ne-
n
H
H
»Uhapšeni« ruski avioni Jedna incide ntna ili bolje reći skandalozna namera, da švajcarska kompanija Noga posredstvom ffancuskih vlasti na Buržeu »uhapsi« trenutn o naj bolje rusk e adu te - Su-30 i trenažni avion MiG-AT, nije urodila plodom. U name ri da izravnaju »stare dugove« Švajcarci su posegnuli ni manje ni više nego za ponosom ruske vazduhoplovne industrije. Bez obzira koliko je ovaj zahtev bio opravdan ili ne, gotovo je neverovatna francuska nepromišljenost i neodgovornost da učestvuje u ovom skandal u i da u pitanje dovede tako renomiran u avio-izložbu, kakva je Burže. U pitanju nije nimalo naivna o dluka - ako vam iz celog sveta dođe stotinu hiljada ljudi s namero m da poseti iz-
ložbu, da vidi top-fajtere i da ostavi pozama šnu sumu novca, zašto biste pristali da se poigrate sa poveren jem tolikog b roja Ijudi i da n ap rosto oterate Ruse, bez čijih Suhoja i Migova takve manife stacije gube viteštvo, lepotu, maštu i uzdahe pu blike. Zašto se to dog odilo odg ovo ra ima više, ali u pitanju bi m ogla biti »klasična« ljubomora ili strah, da ruski MAKS (koji se održava od 14. do 19. avgusta ove godine) n adm aši zapad ne konkurente u Buržeu i Farnborou i da interes vazduho plovaca pre seli u Moskvu. Bilo kako bilo, Francuzi su razočarali vazduhoplovce i doveli u pitanje svoj poslovni renome. Valjda je normalno, da domaćin svom gostu ne k rade njegovu imovinu?! r i v e j l i š o V o k f o D : o t o F
Ruski aktivni ometac Da novofor miran e male kompan ije sa mladim i kratkog dometa, ambicioznim kadrovima mogu brzo pronaći od- kakve su Strela, govarajući proizvo dni program i steći reputa ciju Igla i Stinger. Ta po tv rđ uje pri m er r us ke ko mpa ni je Ad ro n. Ova kav om etač, kompa nija je integrisala iskusan vazduhoplovni ugrađen na helikadar i ljude željne znanja i dokazivanja, aza tim kop teru, može ušla u sferu digitalne vazduhoplovne tehnologije. da »zavede« poJedan od reprezentativnih proizvoda je aktivni IC- menute rakete sa ometač Adros-KT-01 A, koji predstavlja novi do- ve ro va tno ćom prino s u sa m od br an i letelica od đe jstv a IC -ra keta od 0,9. U toku je
razvoj novog sistema s oznakom Adros KT-02AS, nam enjenog za avione, i Adros-AT10, unificiranog mobilnog raketnog sistema.
Testiranje rakete Harpoon Block II Boing je 7. juna objavio, da je am erička mor narica nedavno ispitala novu protivbrod-
Dobar zn ak za Meteor. Nova evropska rake-
ta vazduh -vazduh Meteor za dejstva izvan vizuelnog dom eta je na po četku ovogodišnjeg Buržea dobila novi impuls - potpisan je »memorandum o razumevanju za njen razvoj«. Ali, za »industrijske« učesnike ovogprograma nijebilo baš previše zadovoljstva, jer su navedeni memo randu m potpisale samo tri zemlje: Francuska, Švedska i Velika Britanija, dok ostale tri imaju raz norazne probleme: Italija je dobila novu vladu, špa nsko RV nije završilo potrebne birokratske poslove i papirologiju, a nemačko RV ima »plitak« budže t. Očekuje se, da se i ove tri zemlje do septembra u potpunosti pridruže program u »Meteor«, jer su svi oni svesni činjenice, koliko je ova raketa po trebn a evropskom lovcu Tajfun. F/A-18E/F u Maleziji. Boing je 20. juna u Buržeu objavio, da će njegov najnoviji lovac-bom ba rd er F/A- 18E/F Su per Horn et b iti iz ložen na vazduh oplovn oj izložbi LIMA u Maleziji u oktobru i da će učestvovati u letačkom programu. LIMA će biti četv rta velika vaz duhoplo vna izložba ove godine za Super H ornet, na kojoj bi tre balo da se po javi i prvi njego v in os tra ni k upac. Pretpostavlja se, da će se na međunarodnoj izložbi LIMA-2001 objaviti pobed nik tende ra za novi borb eni avion malezijskog RV. U igri su
Antonov ide dalje sa An-225. Prema ruskim izvorima od 28. juna, konstruk torski bir o Antonov je nast avio ra d na p roiz vod nji dr ugo g pr im er ka najvećeg transpo rtnog aviona An-225 Mrija, čiji je trup praktično potpuno završen. Pr ema izjavi zamenika glavnogkonstruktura, posle demonstra cionog prikazivanja An-225 u Parizu, interes za ovaj gigantski avion je naglo porastao. S obzirom, da su potrebe za prevoz tereta velikih i nestanda rdnih dimenzija porasle širom sveta, pojavilo se nekoliko stotina zahteva za An-225. Ali, sve dok ne dođe do konkretno g ugovora, takvi zahtevi su ipak samo u domenu želja ruskog proizvođača. Motori F100 za lovce F-15. Američko RV je 11. juna objavilo, da je izabralo motor e F100-PW-229 (Pratt & Whitney) za pogon svojih lovaca-bom bardera F-15E. Isporuka navedenih m otor a bi tre balo da bude realizovana 2003. i 2004. godine. Motori F100-PW-229 su se pokazali kao najbezbedniji i najpouzdaniji pogon u am eričkom RV. Do sada je Pr att 8c Whit ney a me ričkom RV ispor učio više od 300 i inostranim korisnicima više od 600 takvih motora, dok je ukupna cifra proizv edenih motora iz familije F100 prevazišla cifru od 6.500 prime raka. Novi F-16 za Izrael. Tokom izložbe u Buržeu Izrael je predstavnicima kompanije Lockheed Martin najavio opciju za kupov inu još 50 aviona F-16.
Pampa oživljava Arge ntinsko RV će kupiti poboljšane mlazne trejnere IA-63 Pampa, pod novom oznako m AT-63. U toku je modernizacija dva aviona, od kojih bi prvi tre balo da poleti kraj em ok tobr a ove godine, a zatim će biti proiz vedeno 12 novili aviona, s opcijom za još 24. Preostali IA63 ćebiti upućivani u fabriku na modernizaciju, kad već bude tekla isporuka novih aviona. Na taj način će se sačuvati kontinuitet obuke i trenaža argentinskih pilota. Za nabav ku šest AT-63 je zainteresovana i argentinska mornarica, a na da posto ji i za izvoz oko 40 aviona. Program zajeđno sprovode Lockheed Martin Aircraft Argentina i Elbit.
Izviđač M-55 za Ruse Ministarstvo za odbranu Rusije je za ovu godinu naručilo proizvodn ju jednog visinskog izviđač M-55.
d e e h k t o L : o t o F
Sertifikacija amfibije Be-200 Program sertifikacije ruske amfibije Be-200 je za počeo u pr vo m kv ar ta lu 2000. g od ine. U skl op u prog ra ma sertifi kacije Be- 200 je izveo pre ko 220 letova, od čega 165 u 2000. godini. Uk upno vreme sertifikacije iznosi 213 časova. Krajem 2001. godine programu sertifikacije će se pr idružiti i drug i pr ot otip. T okom avgusta Be-200 će dobiti»ograničeni sertifikat za upotrebu«, koji će m u om ogućiti, da se koristi za gašenje požara i za isporuke u Rusiji i inostranstvu. Prvi korisnik amfibije Be-200 je rusko Ministarstvo za vanredne
prilike, kojem treba 10-15 takvih letelica, a pregovori o prodaji se vode sa Kinom, Južn om Korejom, Izra elom i Gr čkom . Prve i sp or uk e sled e k rajem 2001. godine.
Prodaja dvadesetdevetki. Ruski izvori su ob javili, da je RSK-MiG potpisao ugovor vreda n 130 mUiona dolara za isporuku 10 aviona MiG-29 re publici Mianmar. Cena aviona je niska - na primer 1999. je prod ano devet MiG-29 Bangladešu po ceni od 15 miliona dolara po avionu (što je ekvivalentno ceni ovih aviona iz 1987. godine); Eritreji je prodano še st MiG-29 po ceni od 8 mUiona dolara po avionu, s tim što je 30% vrednosti plaćeno u kešu, a preostalih 70% je dato na kredit od 10 godina. Avioni su proizvedeni početkom devedesetih godina za rusko RV, ali ono nije imalo novca da ih plati, pa su avioni sve vreme do prodaje bUi konzervisani. Prošla godina je bila zaista teška za Migov biro, koji je zaradio sam o 100 miliona dolara od izvoza, bez ikakvih narudžbina iz Rusije. To je bilo daleko od onog usp eha iz 1995. godine, kada su izvezena 36 aviona MiG-29 i kada je zarada bila milijardu dolara. Hladnoratovsko vreme do bre prodaje Migova je definitivno »prohujalo sa vihorom«. Prodaja dvađesetdevetki Mianmaru da je nad u, da će ona pospešiti pristizan je novih narudžbina . Postoje indicije, da će Bangladeš naručiti još 16 aviona MiG-29. Cessna ponovno u Jugoslaviji. Na Aerodromu
Beograd je u organizaciji Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije i firme »Trimpeks« iz Maribora 30. ma ja 2001. godine održana prezentacija aviona iz programa Opšte avijacije američke avio-kompanije
ra tne
m a si ne
Svet vazduhoplovstva na dlanu urže 2001. godine će biti zapamćen po pokušaj a konfis kovanj a ruskih aviona S u-3 0M K nekoliko izuz etnih eksponata, k akvi su: i trejnera M iG -AT od strane francuskih sudskih vlasti, a u korist potraživ anja jedn e švajcarske najveći transporter An-225 ; bespilotna letelica Hawk, kojaje postavila svetski rekord ftr me . transpacifičkog leta; ruska višekratna raketa Bajkal; ali ip o d obrom letačkom prog ram u Taj fu na , ko jim su pi lo ti ra li ita lij an sk i pi lo ti i po »teškim« rečima prepucavan ja Erbasa i Boinga. Većpomalo tradicionalno američka industrija optužuje evropske kompanije, da naduvavaju svoje narudžbine i optimizam pred izložbe u Buržeu i Farnborou. Kako bilo da bi-
Između dva Buržea Tradicija okupljanja vazduhoplovnog sveta u Buržeu se nastavlja. Ove godine se to desilo u periodu 16-24. juna. Svako ko želi da vidi gde se vazduho plovstv o (ili bolje re čeno ae rok osm ona uti ka) nalazi i kuda se kreće, a naročito ako želi da pon udi i pro da svoj va zdu hop lovn i pro izvo d, dola zi n a ovu
vode do intenzivnog udruživanja vazduhoplovnih pro izvo đača, ali svak o ozb iljn ije »d rm anje « vojnih bu dže ta ili pr eis pit iva nje voj nih pr og ra m a iteka ko talasa takva udruženja. Preispitivanje vojnih programa je karakteristično za sme nu američkih administrac ija, ali suštinsk i globalni ciljevi dominacije uglavnom ostaju nepromenjeni, tako da ključni pro gra m i uv ek » prež ivlj avaj u«. Pro ces kon soli dacije i udruživanja na američkom kontinentu je u završnoj fazi i sada sledi period »mirnog leta«. U Evro pi su ti ve trovi inte nzi vni , ali p ro m en e n isu sledile dinam iku pada ber linskog zida. Naime, malo ljudi
ratne pa dn og trži šta to m e d ala klj učn i d op rinos - n pr . Amerika je prekinula saradnju s Indijom na programu LCA i sa Kinom na programu modernizacije aviona F-8. Japan je s Amerikom »isterao« program svoje šesnaestice, Tajvan svoj program IDF, Južna Koreja svoj elisni trejner , Ind onez ija je »zakočila« neke velike programe, ali niko od njih ni je o svo jio ni je dnu lid ersk u po zic iju u o blasti vazduhoplovnih tehnologija, koja bi mu omogućila značajniji izvoz. Dakle, sve su to ostali »d obri na cionalni« programi sa visokim stepenom zavisnosti od zapa dnih firmi u oblasti sofisticiranih tehnologija. Upravo zbog toga su te zemlje i bile najveći kupci vazduhoplova prošle decenije, naravno iz Amerike i Rusije. Na e vrop skom tlu ostaju jo š n eka r azj ašn jen ja Da li će politik a slediti ideju Erb asa za form iranje zajedničke avio-kompanije za proizvodnju vojnih vazduhoplova? Da li će se neke evropske kom pan i jc dub lje povezati s am eričkim i realizova ti »preko okeanske« odb ram bene programe? Da li će Amerikanci nastaviti da kup uju ko mpanije po svetu i da grade »globalnu« vojnu industriju, ili će nastaviti konsolidaciju vojne i civilne vazduhoplovne industrije na nacio nalno m nivou? Da li će Rusija uspeti da se uhvati u ovo kolo? Da li će u Aziji iznići neka nova vazduhoplovna sila?
mašlne * t i v e j l i s o V o k r o D : o t o F
Test-pilot Igor Votincev pred let
U sudsko m nalogu Su-30MK nije pome nut ni jednom rečju, ali je sudski izvršitelj ipak odlučio, da zapleni avion dok se sporne stvari ne razjasne. Sa pr av no g a sp ek ta je su ds ki nalog niš tav an , je r Su30MK nije predstavljao državnu imovinu, već imo-
gurno , da Mrija u skoroj budućnosti neće imati respektivnog rivala. Č ak ni Erbasov kargo A380, ko ji bi trebalo d a po leti 2004. g odin e, neće moći da se nosi s An-225. Ali, suštin a je u nečem drugo m A380 ima preko stotinu narudžb ina, a Mrija nijed-
ratne
Eurofighter Typhoon
gruzijski projekat. I ovog puta s u ljudi iz Elbita pokazali, da dominiraju svetom modernizacije i za pad ne i rus ke tehnike. Bez obz ira n a mnogo bro jne korisnike, na svetskom plan u nije bilo naročitog in-
masine
^ Evropski srednji transp ortni helikopter NH-90 # je dobio novog člana. Program u se 21. juna pri| družila Portugalija kao peti član, i potvrdila naI rudžb inu za 10 helikop tera u vredn osti od 170 miliona dolara. Kao nagradu za taj potez Portugalija će dobiti 1,2% kolača od ovog programa. Isporuka helikoptera za Portugaliju će se realizovati 2006-2007. godine, tri godine nakon prvih isporuka za potrebe N emačke. Istog dana je i RollsRoyce Turbomeca objavio, da je sa kompanijom Eurocopter potpisao ugov or vredan milijardu dolara za isporuku m otora RTM322-01/9 za 399 helikoptera NH-90. Motor RTM322 je u upotrebi od 1988. godine i oko 300 motora ovog tipa je proizvedeno za helikoptere E H101 M kl/Mk3 i Apache AH Mkl, koje koriste britan ska m ornarica i kopnena vojska. Pouzdanost pogonske grupe je sve više na ceni. Shvatajući tu vre dno st, CFM Internatio nal je formirao ekskluzivni klub avio-kompanija koje koriste mo tore CFM56 sa velikm n aletom . Kao prvi članovi kluba su pozvani m ađar ski Malev i nemački Hapag-Lloyd, koji su sa m otor ima CFM56 ostvarili nalet od 30.000 sati ili 20.000 rad nih ciklusa, bez THUMS (Total Health and Usage Mana gemen t remon ta. Rekli bismo - doba r komercijalni potez u samom središtu vazduhoplovnog sveta. System). Sa 4-8 davača na mot oru THUMS može Avio-kompanija Diamond Aircraft Industries je da prati vibracije i da otkrije potencijalne probleu Parizu proslavila dobijanje dvostru kog sertifikame pre nastanka neispravnosti ili otkaza, npr. pu-
ratne
Predlog: 728JET AEW
Tržište aviona za rano upozorenje je dobilo još jed no g ta km ac a - ko m pa ni ja Fa ric hil d D or ni er je proceni la, da i za nju ima m esta p od su nce m za ovakve avione. U saradnji sa kompanijom Northrop Grumm an se vidi šansa , da predlože ni 728JET AEW može da bud e jeftiniji od Boingovih platform i B767 i B737 i da bude fleksibilniji od brazilsk o/šveds ke ideje za ugradnju ra dara Erieye na Embrae rov regionalni mlažnjak. Potencijalno tržište u nared nih pet g odi na izno si 50 -60 av iona . Is tov re m en o D ornier forsira i svoju specijalnu verziju mlažnjaka 328JET za potreb e am eričke carinske službe. Iako su Amerikanci pompezno najavljivali dolazak strategijskog bom bardera B-2 na B urže, to se nije desilo. Nije to imalo nikakve veze sa kišom na poče tku izložb e, a li je n a nek i n ačin pro izv elo pri lično mučan u tisak. Ovakve vazd uhoplov ne izložbe su ipak podjednako i nagoveštaj nove budućnosti i
masine
od Austrije dobila zahtev za ponud u od 30 aviona, a očekuje i zahtev o d Brazila za 60 aviona. Još uvek postoji nada za proda ju G rip en a M ađ ar sk oj, ka o i Omanu. Mešovita britansko-francusko-italijanska kompanija MBDA je objavila, da bi e vropski rival američkom Tomahavku (TLAM) mogao da bu de »lansiran« iduće godine. Glavni zagovornik ovog program a je Francuska, koja ima »velike potrebe za zemaljskom verzijom krstareće rakete«. Nova evropska krstareća raketa bi m ogla b iti u ved ena u up otr eb u kr aje m de cenij e. Ista kompanija je objavila, da je 2. maja izvedeno lansiranje rakete kratkog dome ta ASRAAM na poligonu u vazduhoplovnoj bazi Eglin (Florida), koja je, u prk os ve oma n epov oljn om i oblačno m vre me nu, direktno pogodila leteću metu QF-4 pri brzini od 0,9 Maha i pri velikom g-opterećenju.
U kabini su u građe ni višenam enski prikazivači, komp letan oružni sistem je osavremenjen, ispod nosa helikoptera je ugrađena turela sa topom GIAT kalibra 20 mm, dodani su bočni nosači sa četiri linije nao ružan ja za širi spekta r vođenog i nevođenog naoružanja, prvenstveno vođenih pro tivt enk ovs lđh rak eta . Nar avno, ovako velika izložba nije mogl a da prođe ni bez m noštva kompanija koje su nudile tehnologije za američki » raketni štit«. Uspešno lansiranje rakete Aster 30 u maju mesecu evropskoj kom paniji MBDA je dalo krila za am bicije oko učešća u tom programu.
Velika cifra za nove avione Boing je 20. juna u Buržeu objavio svoju procen u vazduhoplovnog tržišta, u kojoj predviđa, da je tržište za nove komercijaln e avione i usluge u narednih 20 godina »teško« 4.700 milijardi dolara. U izveštaju se navodi sa dašnja realnost - da je na vidiku mnogo konkurentnija i potentnija industrija - s jedne stran e, i da je na sceni ostarela komercijalna flota aviona - s druge stra ne. Liberalizacija tržišta je pove ćala ko nku re nci ju me đu avi o-k om pan ijam a i naterala ih, da svoje usluge nude i pružaju na znatno višem nivou nego do sada, kako bi ostvarile profit. I putnici su u tom p ogledu sazreli - sada više vole kontinualne letove sa što kraćim vrem enom putovanja. Dakle, za avio-kom panije se kao apsolutni
ratne diti rast svetskog putovanja od oko 4,7% i rast kar go prevoza za 6,4%. Regionalni saobraćaj će da poraste izm eđu 3,1% i 7,7%, a najveći rast će biti zabeležen u Latinskoj Americi. Predviđa se, da će avio-kompanije u nove avione investirati 1.700 milijardi dolara - što je ekvivalentno 23.500 aviona u naredn ih 20 godina. Od tog broja aviona , raspo dela će biti prem a sledećem: 18% (ili 4.200 aviona) će pri pa sti m anj im reg ion alni m a vio nim a k apa cit eta ispod 90 sedišta; 56% (ili 13.300 aviona) će pri pasti većim regi onal nim mla žnjac ima i »jed nopr olaznim« lajnerima; 21% (ili 4.900 aviona) će pripasti srednjim lajnerima i 5% (ili 1.100 aviona) će pripasti lajnerima tipa B747 i većim avionim a. U na rednom periodu će doći do fragmentacije tržišta, sa tendencijom da se ispune zahtevi putnika za putovanjima »od tačke do tačke«, što znači, da će se aviokompanije sve više i više oslanjati na m anje avione radi ispunjenja zahteva putnika za bezbednim i pouzdanim putovanjem; kontinualnim letenjem kada i gde to putnici žele; niskim cenama i komforom. Na prim er, 1987. godine ie jed ino avi o-k om pan ija TWA avionom B747 održavala jedan let d nevno od Č ikaga do Londona. Danas United Airlines i American Airlines dnevno izvode 22 konti nualn a leta od Č ikaga do 11 evropskih gradov a, koristeći avione B767 i B777. Slična promena je i na pacifičkim rutama , na kojima zahteve za putovanja »od tačke do tačke« ispunjav aju avioni B777. Neki najno-
masine s u b r i A : o l o F
da Boingovi rukovodeći ljudi izjavljuju, da za takav koncept predviđaju tržište od nekoliko hiljada aviona, koji će promeniti način na koji svet leti i koji će dodati toliko traženi novi derivativ brzine. Ovaj pro jek at je od izuz etn e važ nos ti, je r oživlja va m oral konkurentskog takmičenja. Boing jednostavno više nije ima kud - priče o Erbasovom c emen tiranju vodeće pozicije u inventivnosti i o novinam a na polj ut ničk vija cije šil aku
letovim a sa B777 i B747 od New York - Hong Kong, a Lufth ansa 2 sata i 25 min uta (ili 17,2%) sa B747400 na relaciji Munchen - Los Angeles. Boing procenjuje, da će podrška komercijalnim letovima u nare dnih 20 godina dostići vrednost od 3.000 milijardi dolara, sa godišnjom cifrom većom nego za nabavku novih aviona. Operativni troškovi avio-kom panija pokrivaju sve aktivnosti, neophodne da zadovolje putnika i da dovezu putnike i
ratne
masine
Neostvareni projekat:
It j i e m ivši Sovjetski Savez je od prvog dana svog nastanka bio pravi rasadnik vazduh o-
| plo vni h ideja. Za hva ljuj ući tom e već tridesetih godina njegova vazduhoplovna industrija i mnogobrojni konstruktorski biroi doživljavaju od istinski procvat. Ali, ni sve ide je, m a kol iko iz gledale at rak tiv ne i potre bne, nisu zaživele. O voje priča ojednom takvom pro je kt u, k o ji je u s eb i nosi o neš to »viš e o d igre« mladih konstruktora.
Naime, sre dino m 19 30 .g od in e, kad as ep ri stu pilo stv ara nju velike Staljin ove flote, pr edlož ena je zaprepašćujuća ideja: konstruisati borb eno sredstvo, koje bi u sebi sjedinjavalo osobine po dmo rnice i aviona, i koje bi se kretalo po vaz duhu , n a vodi i pod vodom! Nakon muk otrpnog o brazlaganja ide je, 1936. godin e je ide jna sk ica »lete će p od m or ni -
h j d 'L ostvarenja«. Bilo je to još jedno odlaganje, koje je
motivisalo autora , da rad na projek tu nastavi samoin icijativno, uz pomoć najbližih saradnika. A ond a je kona čno 10. janu ara 1938. godine aut or pri prem io »sazr elu« ideju za kon ačn u ocenu u NIVK. Šta je p redstavljao idejni projekat? »Leteća pod mornica« je namenjena za uništenje brodova protivnika na otvorenom moru i u akvatoriji morskih baza zaš tićenih mi ns kim po ljim a, plov ećim i pro tivpodmorničkim preprekama. Mala podvodna brzina i mala dub ina zaranjan ja »leteće podmornice« nisu ogra ničenje, jer, ako nem a ciljeva u zadanom rejonu dejstva, podmornica je sama mogla da pretražuje vodenu p ovršinu i nalazi protivnika iz vazduha. Otkrivanjem i određivanjem kursa protivnika iz vazduha »leteća podm ornica« se prikriveno spuštala iza horizonta, što je isključivalo moguć-
tanjem, a pri veom a velikom skretanju cilja puštala bi ga iza horizonta, izranjala, uzletala i ponovno se sprema la za napad. Mogućnost ponovnog na pada n a cilj se smatr ala jed no m od bitnih p rednosti podv odno -va zdu šnog nosača tor peda u odn osu na klasične podmo rnice. Naročito efikasno je trebalo da bude dejstvo »letećih podmornica« u grupi, jer bi tri ovakve »letelice« po kri le zonu o sm atr anja širine do 15 km n a liniji kretanja protivničkogbro da. »Leteća podm ornica« je noću m ogla da prodire u protivnička pristaništa i luke, a danju da osma tra, otkriva plovne puteve protivničkih brodova i da u pogodnom tren utku iznenada napada. Konstrukcijskim rešenjem je bilo predvideno, da se ona sastoji od šest autonom nih odseka. U prva tri bi se smeštao po jedan avionski motor AM 34, snage 746 kW (1000 KS). M otori su imali kompre-
apadnoevropske države su sedamdesetih godina dobile protivoklopne helikoptere i to mod ifikacijom postojećih helikoptera za opštu nam enu, kakv i su Gazelle, Ly nx i BO 105. Ugr adn jom op rem e za vat ren o dejstvo i postavljanjem nao ruža nja je iskorišćena njihova raspoloživa nosivost. S obzirom da ni struktura ni pogonska grupa nisu bitnije menjane, takav h elikopterje ćesto imao 10-20 % slabije letne karakteristike od osnovne var ijan-
ratne
Da bi se ispunili prethodni zahtevi borbene žilavosti, velika pažnja je poklonjena samoj ko nstrukciji Manguste. Kao i kod svih savremenih borbenih helikoptera tru p je vitkog oblika ma le čeone površine, čime se sma njuje m ogućnost vizuelnog otkrivanja na zemlji i u vazduhu. Radi smanjenja mase mnogi delovi su izrađeni od kompozitnih
masine
N ig h t Sy ste m - H IR N S) , koja posadi omogućuje
na od glavne transmisi je i treći od re pnog rotora . Takođe su obezbe đeni dupli pokret ači za glavni i za repni rotor. Uvodnici vazduha su zaštićeni od upada stra nih tela i od prašine, a na izduvnicima su postavljeni
mom. Oni su podržani sa dva inerfejsa, koji priku pljaju in form acij e od ra znih senz ora, tra nsf orm išu ih i magi stralom podata ka MIL-STD-1553B prosleđuju do glavnih kompjutera za procesiranje u realnom vremenu. Obradene informacije se prezentu-
pri kaz pod ata ka u br išu ćem let u u u slov im a slabe vidljivosti (Nap O fthe Earth - NOE). Slika terena se generiše pomoću min ijaturnog FLIR-senzora (firme Honeywell), montiranog na stabilisanoj plat for mi (fir me Fe rra nti ) na nos u he liko pter a. Mangusta je opremljena integrisanim sistemom za prikazivanje podataka o letu i nišanskih podataka na pilotskoj kacigi ( In te gr at ed H e lm e tA n d Di spl ay S ig ht in g S ys te m - IH A D SS ), koji je integrisan i sa sistemom n aoružanja tako, da top prati pokrete p ilotove glave i usm erav a se na cilj. Na ovaj način se posada r astere ćuje od upravljanja helikopterom i potpuno se angažuje na izvršenje zadatka, čime se smanjuje i vreme reakcije na iznenadnu pojavu protivnika. Agustin borbeni prvenac je sna bdev en i sign aliz ato rom rad ars kog i IC-ozračenja i kontejnerima za izbacivanje radarskih i ICometača, kako bi na vrem e izbegao protivnika. Kako je zahtevano od strane italijanske armije, A129 ima mo gućnost instal iranja nišanskog sistema na nosač iznad rotora helikoptera ( M a s tM o unted Sight - MM S) za bir anje cilja i za vođenje protiv oklopnih rake ta TOW, zatim za lasersko označavanje ciljeva i za lansiranje samonavođenih raketa Hellfire na ciljeve označene od stran e drugih lasera iz vazduha i sa zemlje. Ovakav nišan omogućuje sakrivanje heliko ptera iza drveća ili iza drugih
biti n ao ru ža na i sa dva k uti jas ta la nse ra s a po četiri žično vođene protiv oklopne rakete TOW, koje za jed no sa M al jut ko m drž e r ek or d u b ro ju pro izv edenih primer aka. U zavisnosti od vrste bojeve glave, postoje dve verzije: TOW2A i TOW2B i mog u se lansirati u svim uslovima danju i noću pomoću ugrađenog niša nsko g siste m a SAAB/ESCO HeliTOW. Ovim raketnim sistem om su naour užani i mnogi drugi helikopteri (A109, BO105, Lynx, Bell 260L, Huey Cobra). Za odbran u od napad a iz vazduha su odabran e IC-vođene rakete tipa Stinger (blok 1). Integraci ju ovog siste m a fir ma Rayth eon bi tre bal o da zavr ši do 2002. godine i time bi Ma ngusta po stala respektivan protivnik i u vazduhu. Pored ovih raketa, kupcima se nudi mogućnost oprema nja i raketama vazduh-vazduh Mistral i najrasprostranjenijim američkim raketam a AIM-9 Sidewinder.
Osvajanje svetskog tržišta Stručni tim ko mpa nije Agusta SpA je još u idejnom projekto vanju svog borb eno g heliko pter a veliku pažnju posvetio pogodnosti za održavanje i mogućnosti upotrebe. Modularna struktura omogućuje jed nos tav no o pslu živ anj e i održ ava nje , te b rz u zamenu pojedin ih delova čak i u poljskim uslovima. Ostvaren je lak pristup motoru i vitalnim sistemima i omogućena je brza dijagnostika neispravno-
maliji, u Albaniji i na Kosovu. Na osnovu tih iskustava mnogi sistemi su usavršavani i prilagođavani NAT O-st anda rdim a. Tak o je nasta la posle dnja verzija Agustinog borbenog helikoptera A129 Scorpion. Od ukupno 60 helikoptera Mangusta u naoružanju italijansk e vojske je 45 kom ada ovog tipa. Kom panija Agusta SPA želi da svoje borbene helikoptere prodaje i na svetskom tržištu. Tako je nastala varijanta A129 International, koja u nosnoj tureli ima ugraden trocevni top kalibra 20 mm, namenjen za dejstva na malim daljinama pri čišćenju terena ili pri pripre mi rejona za sletanje. Ta vari-
odabrala AH-IZ, između ostalog i zbog uniformnosti u opremanju, jer u svojoj armiji već ima jurišne he likopte re AH -1W i AH- 1P. I Australija je zainteresovana za opremanje svojih oružanih snaga novim bor benim helikopterima, pa je aprila 1999. godine ovaj Agustin proizvod ušao u uži izbor. U cilju oprem anja helikoptera A129 International i proboja na svetsko tržište uspostavljena je saradnja i s izraelskom kompanijom Tamam Division, koja je ugradila nišanski sistem za lansiranje laserski samonavođene rakete Hellfire. Raketa je novem bra 1999. godine uspešno lansirana i pogo-
ratn e
m a si ne
Vazduhoplovne snage iJ I ako pojedini visoki politički i vojni zva ničnici u regionu jugoistočne Evr ope iz| ja vl ju ju , da su nji ho ve ze m lje ve om a bezbedne ili da predstavljaju »oaze mira i sigurnosti«, najnovija eskalacija sukoba koja je z ahvatila i Makedoniju, upravo govori suprotno. Dugogodišnja kriza na te ritoriji bivše SFRJ, problemi na Kosovu i Metohiji i na jug u Srbije, kao i intervencija NATO-snaga na SRJ, učinilesu područje Bal kana veom a ne stab ilni m i nije slučajno što mnogi i dalje izražavaju bojazan da po je din i či nioci, u prv om red u š ipt ar sk i tero risti, mogu prouzrokovati sukob širokih razmera. U takav sukob bi mogle biti uključene i druge zemlje u regionu, ili one koje se nalaze u
vazduhop lovstva zapa dnog tipa. A to je i jedn a od stvuje i bugars ka firma TEREM, zaključen je po »komercijalno vrlo atraktivnim uslovima«. ulaznica za pristu panje NATO-savezu. Druga po važno sti borb ena letelica u sastavu RV Najsa vrem eniji b orb eni avioni u sastavu RV Bugarske su lovci MiG-29. U perio du 1989-1990. su Bugarske je lova c-pr esre tač MiG-23. Od 1978. do nabavljena 22 aviona (18 jedno seda i četiri dvose- 1991. Bugari su d obili 45 avion a MiG-23 više verzida) i smeštena u bazu Ravnec, blizu obale Crnog ja (MF /ML A/M LD /UB ). Osam av iona MiG-23 je mora i na samo 50 kilometara od granice sa Tur- imalo ude se, od kojih su tri bila fatalna. Verzija aviskom. Početkom 1997. godine su Rusi u snažnom ona MiG-23MF je izbačena iz upotre be, dok jedan marketinško m n astupu Bugarskoj ponudili 14 avi- broj av ion a tog ti pa nije o perativa n zb og nedo statona MiG-29SM (uključujući rezevne delove i nao- ka delova. Manji broj dvad esettrojki je u operativružanje) za sumu od 450 miliona dolara, ali je pro- nom stanju i sposob an je za izvršavanje presretačzapadno orijentisano bugarsko rukovodstvo takvu kih zadataka, zahvaljujući radaru N008E i raketama po nu du odb ilo. Zbog to ga je i nastao pro ble m na- v-v srednjeg dometa R-24R/T. Međutim, i resursi bavke re ze rv nih delov a za p ostojeću flotu a vio na ovih aviona ističu u period u 2001-2002. Prema izMiG-29, jer je prevelika želja da se priključe NATO- java ma b ug ar sk ih ofi cir a, op era tiv ni tro ško vi tih
ratne nizuje, najver ovatnije uz pomo ć izraelskih firmi. Međutim, i realizacija tog posla je pod zna kom pitanja, jer bugarsko Ministarstvo za odbranu nije uspelo da obezbedi potrebnih 80 miliona dolara za taj posao.
Pokušaj prodaje aviona Finansijske teškoće, koje su i dalje prisu tne u Bugarskoj, onemogućavaju nabavku novih borbenih aviona u skoroj budućnosti . Zbog toga je interes za pad nih av io- pro izv ođa ča za bu ga rs ko trž išt e veo ma mali. Naglašeniji interes pokazuje jedino nemačka firma DASA, koja bi, ukoliko zajednički posao na med ern izac iji buga rsk ih M igova bud e us peš an, bu ga rs ki m fir m am a po nu di la ev en tu al no učešće u program u izrade supersoničnog trenažno bor ben og a vio na M ako. Sm atr a se, da b i nis ki t roškovi održavanja aviona Mako mogli da bu du veoma atraktivni za Bugarsku i druge zemlje sa niskim vojnim budžetima. Za jurišne zadatke bugarsk o RV koristi avione Su-25, Su-22 i manji broj avion a MiG-21MF. Ove letelice se nalaze u okviru korpusa taktičke avijaci je i namen jene s u za izvršava nje vaz duho plovn e podrške i za izviđanje. Avioni Su-25 su najlakši za održavanje i imaju relativno niske operativ ne troškove, pa je za očekivati, da o sta nu u nao ru ža nj u do 20102012. godine. Uz m anje modifikacije avionike Su-
masine
ke. Taj sistem, koji je uspostavljen početkom šezdesetih godina, do bro je funkcionisao sve do početka devedesetih godina. U tom periodu je dobro obučen i osposobljen veliki broj letačkog kadr a i stručnjaka iz redova zemaljskog osoblja. Međutim, počeci ekonomske krize su prinudili planere u okviru RV da 1992. godine uspostave novi sistem letačke obuke. On je predviđao 200 sati naleta na avionima L-29 ili L-39ZA, ali se u praks i sveo na sa mo 80 do 100 sati. Prisutni su i problemi sa motorima za avione L-29, tako da je samo mali broj njih ostao u upotrebi. Planira se, da 35 aviona L-39 ostane u naoružanju d o 2010. ili čak do 2015. godine, m ada se i na tim avionima javljaju teškoće, jer se zbog nedostatka sredstav a ne može obavljati ni redovno servisiranje ni pravilno odr žavanje letelica. Izt ih razloga se dogodilo, da je sredino m 1999. godine više od polo vine le telica to g tipa bilo priz eml jeno z bog nedosta tka m otora. Deset aviona L-39 se koristi za obuku u gađanju pilota iz prve borbe ne linije. U bugarskom RV se razmišlja i o nabavci manjeg broja aviona za obuku PC-7 (četiri aviona) i PC-9 (dva aviona), ali ugovor o toj nabavci još uvek nije pot pisa n. Sm atr a se, da a vioni za obu ku firm e P ilatu s sasvim odgovaraju potrebama Bugara, s obzirom da su troškovi početne i osnovne obuke na tim avionima oko sedam puta niži od onih koji se obavlja ju n a a vio nim a L-39.
se što brže i u što većoj me ri približe Z apadu i njegovoj vojnoj organizaciji. U tom smislu je Albanija sklopila više sporazu ma o vojnoj pomoći i saradnji sa SAD, Nemačkom, Tu rskom, Itali jom ... No, bez obzira na sva nastojanja , mod ernizacija i snaženje albanskih oružanih snaga ide dosta sporo i svakako daleko od onog tem pa, koji su albanski politički i vojni krugovi želeli i očekivali. Doduše, u Albaniji se smatra, da pr isustvo međunar odnih snaga na Kosovu toj zemlji garantuje »bezbednost i zaštitu« od e ventualnog ugrožavanja njenog teritori jaln og i nte gri tet a od str an e su sed nih zemalj a. Albansko RV u svom sasta vu im a oko 7.200 ljudi. Celokupni vazduhoplovni potencijal je raspoređen u četiri lovačko-bombarde rska puka, jedan helikoptersk i i jeda n tra nspo rtni puk. U sastavu RV Albanije se i dalje nalaze zastareli avioni kineske pro izv od nj e: F-7A (M iG- 21) , F -6 ( MiG -19) i F-5 (MiG-17). Avioni F-7A su name njeni za obavljanje pre sre tačk ih z ada tak a, d ok su avion i F-6 i F-5 planirani za potrebe taktičke podrške tru pam a na zemlji. Međutim , dugogodišn ja izolacija i nedostatak sredstava su učinili, da se pomenute letelice nalaze u veoma lošem stanju i veliko je pitanje u kojoj meri su operativne. Prilikom nedavne posete za pa dni h n ovi nar a jedno j alba nsko j vazd uhoplovn oj baz i z abe lež ene su izjave vaz duh opl ovn o-t ehn ičkog osoblja, da je za svaki sat leta alban skih borbe-
ratne
masine
Prema ugovoru o kontroli naoružanja, Grčka može da poseduje 650 vojnih aviona. Trenutnu okosnicu grčkog RV čine: F-16C/D (75 /50 ); Mira ž F1 CG (24); Mir až 2000EG (34, s opcijom za još 15); F-4E/RF-4E (95 ); R F-5/F-5 (70 ); A-7H (81); Tajfun (sledi kupovina 60, s opcijom za još 30); T-6 Teksan II (kupljen o 45); T-37B/C (34); C-130H (1 5); T-2E (35); T-41 (20). U kopnenoj vojsci su dominantni: AH-64A (24), UH-1H (65); AB-205A (40).
odu 1997-1999. Grčka izdvojila sumu od oko 5 milijardi dolara. Grci su u proteklom periodu naravn o najviše bili zabrinuti zbog stalnih provokacija i povr eda njihovog vazdušnog prostora od stra ne tursk ih bor-
Na jsav rem enij i avio ni ko ji se tr en ut no nala ze u okviru grčkog RV su F-16C/D Blok 30/50. Aprila 1999. je naručen novi kontigent od 50 aviona tog ti pa u va rij ant i Blok 50+ . Uk upn a ce na p otp isa nog ugovora iznosi 1,4 milijarde dolara. Grčki avioni F-
magistrale p odataka MIL-1553 i sitnija usavršavanja. Međutim, čitav posao već kasni oko 15 meseci, jer su grčki piloti na pr ototi pu aviona otkrili oko 80 nedostataka. Pored aviona F-4E, grčko RV pla nir a i mod ern iza cij u 24 av ion a F ant om RF-4E, koji baziraju u Larisi u okviru taktičkog izviđačkog skvadrona. Na jst ari ji Grčki lova čki a vio ni su F-5. Njihov a isporuka je obavljena još početkom sedam desetih godina prošlog veka i od ukupno 150 nabavljenih letelica - u upotrebi je ostalo još oko 70. Oni se nalaze u okviru dva skvadrona, ali će najverovatnije uskoro biti zamenjeni borbenim avionima F-16. Zanimljivo je napomenuti, da od 1983. godine u vazduhoplovnoj bazi Andramida postoji »Centar za napredn u taktičku obuku«, što se smatra grčkom verzijom američke škole »Top Gan«. U okviru obuke u tom centru grčki piloti se upoznaju sa pos ebn im asp ekt im a ta kti ke bo rb e u vaz duh u, na pad a n a ciljeve n a zem lji i el ekt ron sko g rato van ja. U rad centra su uključeni svi tipovi borbenih letelica, koje se nalaze u na oruž anju RV Grčke. Zahvaljujući upotrebi različitih letelica, moguće je simulirati veoma širok spekta r vazduhoplovnih dejstava. Trajanje obuk e letača i zemaljskog osoblja u okviru centra traje šest meseci. U decem bru 2000. godine je počela isporuka tre-
ratne RVTurske Najviše političke i vojne ličnosti T urs ke se čest o diče, da ta zemlja poseduje »poseban« geostrate gijski položaj i da zbog toga Turska m ora a ktivno da učestvuje u rešavanju svih bitnih pitanja , koja se tiču područja jugo istočne Evrope, Bliskog i Srednjeg istoka. Takav stav Turskizvaničnici imaju i u odnosu na nestabilnost na Balkanu, ali i zbog mnogih istorijskih, kultu rnih i ekonomskih veza sa zemljama tog regiona, posebno sa BiH, Albanijom i kosovskim Albancima. (Izgleda, kad neko jednom oseti moć velike imperije, posledice ostaju gen etski u generacijama). Tursk a se svesrdno priključila ide ji o n ov om sv et sk om po re tk u na da ju ći se, da će ostvariti želju da pos tane najuticajnija i najsnažni ja zem lja š iro kog pod ručj a Sr edn jeg isto ka. Ina če, Turska je »mezimče« SAD. Zahvaljujući velikoj am eričkoj materijalnoj pom oći uspela je da stvori jednu od najsnažnijih arm ija u okviru NATO-pakta. Ratno vazduhoplovstvo Turske se sastoji od dve taktičke vazduhoplovne komande (sa sedištima u Eshišehiru i Dijarbakiru): kom ande za obuku i komande za vazduhoplovnu pod ršku. U bliskoj budućnosti se očekuje, da će taktičke ko ma nde biti objedinjene. U okviru komandi taktičkog vazduho plovs tva se n ala zi se da m veli kih v az du ho plo vn ih baza, koje su r asp ore đe ne po čitavoj Tu rsko j i u ko-
masine
Prema sporazumu o kontroli naoružanja Turska može da poseduje ukupno 750 vojnih aviona. Okosnicu turskog RV čine: F-16C/D (182/41); F-4E/RF-4E (127/40); F-5 raznih tipova (90); C-130B/E (6/7); C-160D (21); CN235 (53); T-37B/C (36/44); SF260 (39); T-41 (26); KC-135R (7) i helikopteri UH-1H (23); AS532AL (20). U kopnenoj vojs ci ključno mesto zauzimaju helikopteri AH -1P Kobra (32); OH-58D (20); S-70A (95); U H-1H (35); CH-53H (8); AS532UL (30).
ratne
m as in e
Protivbrod«ka raketa bogprirodne razuđenosti obale i mno -
Igobrojnih ostrva, vojni stratezi Kraljev| ske mornarice Norveške su u razm išljanjima o odbrani svojih vodenih granica tražili takvo borbeno sredstvo, koje će biti u mogu ćnosti da najefikasnije spreči invaziju neprijateljskih po mo rsk ih snag a k ro z m no go bro jne fjo rd ov e i zabr anje ne prila ze no rveš kim obala ma. U skladu sa tim za htevim a je specijalno razvijen samonavo đeni protivbrodski projektil Pingvin (Pinguin), kojije sposoban da dejstvuje u vodama Norveške u z istovremeno korišćenje pogodnosti blizine kopna. To jejo š podra zume valo i mogućnost upotrebe ove rakete, kak o sa brodova, tako i iz vazdušno g prostora (s aviona i helikoptera).
Raketni projektili Pingvin su u operativnu upotrebu uvedeni 1972. godine kao prve r akete klase »lansiraj i zaboravi«, odnosno kao pr vi sofisticirani protivbrodski projektili zapadnog sveta. Od tada se ovo oružje progresivno razvija. Do danas je razvijeno nekoliko njegovih verzija, a najnovije su
r
ratne
se može lansirati samo nekoliko sekundi n akon što je cilj otk riv en i zahv aćen gla vom za sa m on av ođ enje (GSN) i može da stigne na cilj čak i pre nego što
mašlne
be đu je d ovo đen je r ak ete do cilja. R aketa mo že da krstari na različitim visinama, od nivoa površine vode do velikih visina, a tokom leta ne emituje zra-
Pingvin leti visokim subsoničnim brzinama, a upravljanje na putanji se vrši pomoću kanara.
Brodski Pingvin
ratne
m as in e
mnogih ratova
D i r n . I liim nM n n n iir H in m n li Piše-, Dušan Maoduš, dipl.meh.
I prkos st al ni m p rit isc im a i u po zo ren jima m eđunarod ne zajednice, da se ne J dozvoli prekomer na u potreba sile, m akedonska vlada i armija su prin uđe ne da u akcijama pro tiv albanskih terorista uključe sve snažnija borbena sredstva, u prvom redu va zdu ho plo vne snage. Ma ked onska ar mijaje već u borbenim zadacima angažovala helikoptere Mi-8 , M i-17i Bel 412, ali se poka zalo , d a to ni je dovo ljno, jer sukobi i dalje traju, bez obz ira
1
v
1
i
• «
i
i
i
sposobnost izvršavanja borbenih zadataka dublje unut ar protivnikove teritorije (izvan tzv. »helikopterske zone«) u okviru misija izolaci je bojišta. U poređen ju s am eričkim jur išniko m A10, avion Su-25 ima manju nosivost i radijus dejstva, ali je znatno manjih dimenzija, ima veću brzinu i bolje manevarske sposobnosti. Konstruk cijski zahtevi za avion Su-25 su bili isti kao i za poznate jurišnik e »šturmovike« IL-2 iz Drugog svetskog rata - jeftina i jednostavna letelica, velike ubojne moć. Naročita pažnja je posvećena bor benoj žilavosti letelice, odn osno njenoj spos obnosti
l
< •
n r • I • 1
.1
obaranje jednog aviona Su-25 je bilo potrebno oko 80 do 90 pogodaka, što je zn atno više nego kod drugih letelica, koje su korišćene u sukobu (Su-17, MiG21). Jedan avion Su-25 se vratio sa borbenog zada tka sa 150 rupa u sebi. Takođe su konstrukcijske izmene (bolja zaštita motora, ugradnja uređaja za automatski pr ekid dovoda goriva i dr.) doprinele, da su avioni Su-25 najčešće preživljavali pogodak raketa Stinger. Na bazi isk ust ava iz ra tov a u kojim a je učestvovao, na avion Su-25 je ugr ađen integrisani sistem za zaštit u letelice, nazvan I rtiš. Za detekciju i lociranje
ratne vezana podsistem a - TV i laserskog. Uloga TV-podsitema je pretraživanje terena, otkrivanje i identifikacija ciljeva; dok je nam ena laserskog pod sistema merenje udaljenosti i označavanje ciljeva. Mogućnosti TV-pod sitema su nedovoljno poznate u javnosti, mad a se pretpostavlja, d a se na udaljenosti od 15 km mogu identifikovat i zgrade, n a 8 km - tenk, a helikopter na 6 km. Pokretni cilj na udaljenosti od oko 8 km je moguće pratiti sa tačnošću od 0,6 m. Posle zahvata i identifikacije cilja započinje autom atsko praćenje cilja i navođenje letelice u njegovom pravcu. Pilot odabire vrstu na oružanja i obavlja njihovo ak tiviranje, a sistem Škval automatski navodi rakete na cilj. Č itav sistem je visoko automatizovan i omogućuje veliku verovatnoću uništavanja cilja u prvom naletu. Na avi onu se nalazi osam po tkrilnih i dva k raj nja krilna nosača naoružanja, ukupne nosivosti 4.360 kg. Na nosače se, osim kontejnera za gorivo, mogu podvesiti: konvencionalne avio-bombe mase 50 kg do 500 kg; klaster- bom be RBK-250, RBK-500 i KGMU sa sub mu nici jom PTAB; stan dardne n evođe ne ra kete S-5, S-8, S-13, S-24B i S25; leserski vođene rak ete S-25L; nuklea rna bo m ba IAB-500; konte jne ri sa topovi ma i kontej ne ri za poljsko održ avanje. Pr im arno oružj e za un išt av anje oklopa je laserski vođena p rotitenko vska raketa9M120 Vikhr, dome ta 0,5 do 10 km. B ojevagla-
mašine
Razmah krila 14,52 m; dužina 14,28 m; visina 5,20 iri; površina krila 33,70mJ; masa praznog, opremljenog aviona 9.500 kg; masa unutrašnjeg goriva 5.600 kg; normalna masa pri poletanju 16.500 kg; maksimalna masa pri poletonju 19.500 kg; maksimalna horizontalna brzina na nivou mora (»čist«): 950 km/h; praktični plafon leta (normalna masa pri poletanju) 10.000 m,- radijus dejstva (sa 2.000 kg podvesnog tereta) 700km; dozvoljeni faktor opterećenja -t- 6,5g (normalna masa pri poletanju); dužina zaleta pri poletanju (travnata PSS) 600-700 m; pogonska grupa: dva turbomlazna motora Tumanski - Sojuz R-195, svaki maksimalnog statifkog potiska 45 kN.
dislav Gončarjenko sa 415 borbenih letova, a najodlikovaniji pilot Avganistanskog rata je bio pukovnik Ruckoj (kasnije predse dnik Ruske Federacije) sa 97 borbenih letova u periodu od pet meseci. Proizvodnja aviona Su-25 je završena 1992. godine i do tada je proizvedeno oko 700 primeraka. Osim osnovne verzije (na Z apadu označene kao Frogfut A), postoji i veći broj drugih verzija. Izvozna varija nta aviona ima oz naku Su-25K, dok Su25UB predstavlja osnovnu verziju školsko-borbenog dvoseda (izvozna varijanta Su-25UBK). Početkom osam desetih god ina je započet rad na iz-
Ukrajine, a zatim i nekoliko u Turkm enistan u, Gruziji i Azerbejdžanu. Prva stra na zemlja koja je na bavila avione tog tipa je bila Č ehoslovačka (36 aviona), a kasnije i Bugarska s istim brojem letelica. Posle »baršunaste« revolucije u Č ehoslovačkoj i nakon p odele države, Č esi dobijaju 25 aviona, a Slovaci 11 aviona. Osim pomen utih zemalja, avione Su-25 su još naba vili Severna Koreja, Angola i Irak. Broj aviona koje je nabavio Irak nije pozna t, ali se pre tpo stavlja, d a je najveći broj avion a unište n tokom operacije Pustinjska oluja, osim sedam letelica koje su prebačene u Ira n. Zanimljivo j
ratne
m a si ne
Piše: prof. Radmila Tonković
im su motori aviona An -26 utihnuli krozjoš neotvorena vrata meza pljusnu o miris čempresa i Mediterana. Na nadmorskoj visini od 36 metara, na 12. kilom etru južn o od grada Podgorice i 20 kilometara od državn e granice, omeđe n rekom Cijevnom, prugo m Podgorica-Bar i selom Golubovci, po kojem i nosi naziv - lo ciran je aerodrom »Golubovci«. Na ovom aerodromu sa optimalnim klimatskim uslovima, možda najpov oljnijim u celoj zemlji, pa čak i u bivšoj SFRJ, sa velikim brojem povoljnih letačkih dana u godini, sa betonskom poletno-sletnom sta zo m i op rem om koja za dov olj ava sve za ht ev e i norme savremene vazdušne luke bazira -17 2. avijacijska brigada našegRatnogvazduhoplovstva.
Istorija brigade
slavije, počinje u Novom Sadu 25.decembra 1944. godine for mira njem 111. lovačkog avijacijskog puka, čijih je tradicija dir ektni sle dbenik ova jedinica. Odmah po svom formiranju puk je uključen u bor be za oslo bođ enje zemlje , da bi se usl ed p om eranja fronta prebazirao na ae rodrom »Sombor«, odakle izvršava preko 230 borbe nih letova sa gu bit kom jed no g pilot a. Po završetku rata puk prebazira na aerodrom »Skopje« i tu ostaje 4 godine izvodeći redovnu obu ku na ruskim lovačkim avionima JaK-1, JaK-3, JaK9 i UJaK-9, odakle 1949. prebaz ira na aerodrom »Cerklje« u Sloveniji. Upravo je na ovom aerodromu 5. decembra 1949. godine od 111. lovačkog avi-
2 i Aero-2. Prvi kom and ant ove jedinice je bio ka pet an P etar O bradović (d ana s živi u Beogradu). P uk ubrzo 16. novem bra 1950. s aero drom a »Cerklje« pr eb az ir a n a ae ro dr om »Z em uni k« ko d Z adr a, u svom sastavu ima dve eskadrile, a osnovna namena su mu juriš na dejstva i dejstva po mor u u okviru podrške Ratnoj mornarici. Nakon preobuke obavljene u inostranstvu, u avgustu 1952. godine u pu k s tiž u i prv i a vi on i a m er ičko g p or ek la F-47D Thunderbolt. N akon obuke za letenje na prvom mlaznom avionu u sastavu našeg vazduhoplovstva novembra 1954. godine piloti 172. puka su s aerodrom a »Batajnica« preleteli 16 mlaznih aviona-lovaca F-84G Thunderjet. U n aredn om periodu je je-
ratne
masine tvrdivši visoku obučenost, str učnost i profesionalizam svih p ripadn ika jedinice. T e 1991. godine je na izvršenju borben og zadatka obore n i zarobljen po tpu ko vn ik Begić Muš e, tad aš nji ko m an da nt jedinice. Period posle rata karakterišu izolacija zemlje i ratno okruženje, pad životnog standarda, ali uprkos svemu tome i intenziviranje obuke studenata-pilota i dostizanje sve većeg broja sati naleta. Od 1994. godine zbogsm anjenja državne teritorijc i avijacijskih jcdin ica u sa stav ovc jcdinice prelaze i delovi sastava drugih jedinica, te tako 172. puk pr e ra st a u 172. a vij ac ijs ku br ig ad u (a br ) sa šes t eskadrila u svom sastavu - 229., 239., 242., 251., 784. i 897., od kojih su dve poslednje helikopterske. Krajem 1996. godine je u sastavu 172.abr osnovana akro -grup a »Leteće zvezde«, koja za vrlo kratko vreme postiže značajne rezultate u zemlji i u inostranstvu (Plovdiv - Bugarska, Hradec Kralowy Č eška, Batajnica ‘97., Batajnica ‘98.), a form ira se i helikopterska akro-grupa »Stršljeni«, koja takođe ostvaruje veom a zapažene i značajne rezultate.
Od 1955. do 1965. godine u sas tav pu ka ulaze 239. i 240. avijacijska eskadrila , dok se od 1965. iz osnove menja i nam ena jedinic e i njen naziv u 172. lovačko-bombarderski avijacijski školski puk, te kao takav prelazi pod komandu Vojne vazduhoplovne akademije. Istovr em eno i 355. izviđačka avijacij-
Sastav 172. avijacijske brigade U periodu posle 78-dnevne NATO-agresije došlo je do
251. lovačko-bomb arderska avijacijska eskadrila (škol-
prefor miranja jedinice, tako d a se sada u njenom sasta-
ska) - »Pume« je naziv dobila u vreme kada je bazirala
vu nalaze: 239.lbae, 242. Ibae, 251.lbae i 897. mešovita
na aerodromu »Zemunik« kod Zadra, jer je tada indek-
ratne
mašine Na svim ve žbam a pr ipa dni ci jedi nice p ostiž u za paž ene rezu ltate , a po red osn ovn e na me ne - obuke studena.ta, izvršavaju i veliki broj spe cijalnih zadataka: transportnim helikopterima vrše prevoz tereta, kao i ljudi i bolesnika kojima je potre ban hitan trans port , a u letnjim mesecim a učestvuju u gašenju požara na nepristup ačnim terenima, kao i na mestim a gde je vatra pretila da zahvati stambene objekte. Samo u prvim danima avgusta prošle godine u gašenju velikih požara je ostvareno 80 sati naleta i pri tome prevezeno 360 tona vode. Sve ovo je ostva reno za hvaljujući izuz etnom napr eza nju posada koje su letele u ekstremnim uslovima na tem pe ra tur am a većim od 40°C, u zon am a gust og dima, na daljine od po nekoliko desetina kilometara, uz veliki broj sati naleta u toku jednog dana. Jedinica danas ostvaruje najveći nalet u RV i PVO uz izuzetno visok stepen b ezbedno sti letenja izvodeći obuku stud enata- pilota na avionu G-4 i na helikopteru Gazela, te obuku i selekciju budućih pilota na avionu Utva-75. Naša zemlja će već u septembru imati novu generaciju mladih pilota obučenih u ovoj jedinici. Na taj način pripadn ici brigade čuvaju i neguju svetao p rime r i bogate tradicije 172. avijacijske briga de. ♦
Od svog formiranja do danas 172.abr je u svom naoružanju imala 29 tipova vazduhoplova, na ko-
Komandanf 172. avijacijske brigade je 43-god i-
|
fesionalizam i patr iotizam
;2 jedinice kojom kom andu
biznis
Piše: Slobodan Mitić, dipl.ing.
Ialeke 1913./1914.godinedr Hugo Junkers je kon struisao jeda n od prvih avionskih di ______ | zel- motor a. U njegovom konstru ktorsk om birou je napr avljen eksperim entalni diz el- mo tor sa horizontalno postavljenim cilindrima (bokser-koncepcija), radi ugradnje u krilo velikog Junkersovog bom bar der a, n am en jen ogza le t na d ugim maršrutama. Ovaj projekat je završen 1916. godine. Me đutim, Versajski ugovor je sprečio dalji rad na tom projektu i svi mo tor i su uniš teni . U pr oš lo stijeb ilo više pojedin ačnih pokušaja, da se pre dno sti di-
k lasa
nasup rot 720° kod četvorotaktnih motora; a drugi razlog je - što lita r dizela sadrži veću energetsku m oć od litra avio-benzina.
Viši stepen kompresije Moderni benzinski avionski motori nisu više u mogućnosti da poboljšaju ter mičku efikasnost, jer je to uslovljeno daljim povećanjem stepena sabijanja smeše u cilindrima. Primenom turbo-punjača ste pen sabija nja je kod benz inskih m otor a povećan do granice, posle koje dolazi do samopaljenja smeše goriva. Za razliku od njih, dizel-motori rade sa veoma visokim stepenom sabijanja, što obezbeđuje
rećim režimima za oko 20% do 30% niža u odnosu na četvorotaktne benzinske motore. Prema podacima jedn e od kom panija koja proizvodi avionske dizel-motore, u toku leta na maršr uti od 185 km sa 65% snage motora avion opremljen dizel- motorom jepotrošio 155 litaragoriva,dokje p riistim uslovima avion sa benzinskim motorom potrošio 218 litara goriva. Ako se tome još doda i niža cena dizel-goriva, ekonomičnost upotre be dizel-motora na avion ima je evidentna.
Niža cena održavanja Cena održavanja avionskog motora je uglavnom
biznis
klasa
velikoj meri doprinosi efikasnosti m otora .a za njegov pogon se u fazi pokretanja kori sti poseban elektromoto r. Č ine se napori od stran e proizvođača, da se masa m otora i pratećih agregata svede na oko 136 kg. Firma Mod Works je proto tip ovog motora, koji je završen u julu 2000.godine, ugradila na avion Cessna Skymaster, radi ispitivanja u letu. Motor M orane Renault MR 200 (firme Morane Renault) je četvorođlindrični, četvorotaktni bokser-dizei-motor sa turbo-punjačem i interkulerom, sa hlađenjem na vazduh. Razvija snagu od 147,2 kW sa konvencionalnim sistemom usisnih i izduvnih ventila. Deklarisanu snagu postiže pri 2.000 o/min, jer eksploatacija m otora na tom režimu obezbeđuje veoma nizak nivo buke, kao i vreme od 3000 radnih sati izm eđu opštih opravki. Razvoj motora je počeo 1995., a prvi put je prika zan 1998. godine. Krajem 2000. godine je obavljena njegova sertifikacija u Evropi, dok se sertifikacija u Americi očekuje sredinom 2001. godine. Ispitivanja motora u letu su vr šena na avionu Socata TB20 Trinidad. Predviđe no je, da se MR 200 izrađuje i u četvorocilindri čnim v erzijam a od 184 kW i 220,8 kW. Firma Delta Hawk trenutn o testira dvotaktni, četvorocilindrični »V« motor sa turbo i superturbo punj ačem i interk uler om rad ne za prem ine od 3.300 cm3, snage 147,2 kW. »V«k onfigur acijacilind ra je od abr ana zato, što je lakša i kompak tnij a od bo k-
ZosheZOOlA
tora. Superturbo-punja č se aktivira pri radu na malim obrtajima , kao i pri pokretan ju motora. Nakon
biznis
klasa
više od aviona Piše: Irena Krstić, dipl.ing.
a stranicama mnogih vodećih svetskih časopisa, koji se have vazduhoplovst vom, u poslednje vreme promiče jedna konstatacija - »Q-serija - to nije ono što mislite!«, ali ne u negativnom smislu, već naprotiv - u veoma afirmativn om smislu. Uprošlosti, kada bi se neko odlučio da putuje turboelisnim avionom, obično se pomislilo na mali nekomforan avion. I to nije iznenađujuće, jer više od 70% elisno-mlaznih aviona u svetu ima manje od 20
Q-serija Uvođenjem nove Q-serije 1996. godine Bombardier Aerospace je uspostavio nova pravila za konstruisanje turboelisnih aviona. Podizanjem standarda za perform anse i putnički kom for u avionu koji je pog onje n pr ope ler im a, B om bar die r je region alnim avio-prevoznicima pružio sjajnu šansu za otvaranje novih ruta , na ročito kada je u prvi plan stavljena njihova superiorna ekonomičnost na kratkim rutam a, u odnosu na mlazne regionalce. Q-serija je stekla epitet »isti nivo karakte ristika za sve modele«, što daje značajnu uštedu prilikom obuke po-
kratkim relacijama, istraživanja, spasavanja, pomorske patrole, m edicinske evakuacije, izvođenje vazdušn ih desan ata i prevoženja za vojne potrebe. Kakva god bila potreba korisnika, Bom bardier ima iskustvo i ideju o tome , kako da m odifikuje avion pr em a spec ifičnim zaht evim a. Na p rim er, mog u se dodati: veliki prozori za osma tranje, specijalni radari, specijalni uređaji za navigaciju i komunikaci ju. Sve to govori, da je ovaj avion m nogo više od uo bičaj eno g pu tni čkog avion a. Pozna t kao prav i »turb oprop 21. veka«, Q400 pr ed sta vlj a n ajn ovi ja d os tig nu ća u av ionsk oj t eh-
biznis
Q 300
komfora. Kao dodatak glavnoj prednosti - tišini, tu su još brzina leta i mala p otrošnja goriva. Po tome su svi avioni »Q« serije pozna ti već desetak godina.
Kabinski prostor Kabina aviona Q400 nagoveštava novi stan dar d za putničke potrebe . Sofisticirani ent eri jer je pros tran , tih i karakte rišu ga široka, dva po dva konfigurisana sedišta u kabini i lagan pristup s obe strane centralnog prolaza. Č ak i putnici spor tskog profila (visine do 1,95 m) m ogu komotno da se kreću izmedu redova sedišta. U stvari, unu trašnjost je dizajnirana tako, da putnicima pruža maksimalan komfor - pro stranost, udo bna sedišta i odličnu preglednost kroz prozore. Tu su još kupatilo i avionska kuhinja, a i zapremina bagažnog prostora je zai-
klasa
tehnologija. Q400 ima centralizovan dijagnostički sistem, ko jipilotu pomaže da brzo reši nastale probleme. Modularni dizajn omogućuje dalje usavršavanje i dodavanje opcione opreme, što svakom kupcu daje šansu da iskaže i realizuje svoje zamisli. Gornji prikazivač za navođenje je drugi važan argument najnovije tehnologije, koji se nudi kao opcija na avionu Q400 HGS (Head-up Guidance System). Ovaj sistem Q400 je 684 cm duži od Q300; ima ukupnu dužinu od 32,8 m i razmah krila od 28,4 m. za navođenje projektuje teren i prikazuje Oper ativni do let je 2.522 km. M aksim alna masa pr i po letanju je 27.987 k g za bazični avion, 28.998 kg za »srednju« verziju i 29.257 kg za najtežu verziju. Sve tri ove verzije informacije o letu unu tar pilotovog vid- su raspoložive u konfiguraciji 68-70 sedišta - kao model »A« i u konfiguraciji sa 72-78 sedišta - kao model »B«. nog polja. Kao rezultat toga pilot kroz vetrovljeni su od nove generacije kompozitnih materi br an može d a vidi sve št o ga zan ima i ne mo ra više da saginje glavu, kako bi video pokazivanje instr u- jala , koji su lakš i i otp orn iji n a zam or, ne kor odir a-
Pripremila: prof. Radmila Tonković
će ostati u pamćeno i po jedno m kurioz itetu - u sedmom s tartu Ivanov model je nošen termićkim stru jama leteo više od 10 km prele tevši za nešto više od Svetski rekord Josipovića Međun arodna aeron autička federacija (FAI) je 13 min uta leta i grad Okanu.Ivana u nared nom pezvanično objavila i potvrdila novi svetski rek ord riodu očekuju takmičenja za Svetski kup u Portuu raketnom modelars tvu u klasi S6-B rakete sa tra- galiji i Mađarskoj i Svetsko prvenstvo u Kalifornikom 5 NS, koji je po stigao Jug osloven Živan Josi- ji (u Lost Hilsu). Na poslednjem sas tank u Federacije pović na Sve tsko m k up u u Bu kur ešt u (Rum un ija) FAI u Ženevi je zvanično potvrđ eno, da je Kolić po25. maja 2001. godine. Naš seni or Josipović je član be dn ik Svetskog ku pa za prošlu go din u i tom priliaerokluba »Savski venac« iz Beograda, a zablistao kom je predstavnicima na še zemlje predana zlatna je u svojoj ka tegori ji postigavši re ko rd od 7 mi nu - medalja Svetskog kupa, a veliki pehar (mase 30 kg) ta 35 sekundi modelom mase 100 grama. Inače, Jo- će našem takmičaru biti uručen u oktobru ove gosipović je i prošle godine više put a zabli stao u seni - dine n a Svetskom prve nstvu u Lost Hilsu. orskoj konkure nciji postavši sve tski prvak, ali u kategoriji S6-A.
moć i podr šku - helik opter Mi-8 za izbacivanje padobra naca sa 20 sati naleta i potrebno gorivo, kao i zemaljsku podršku. U veoma jakoj i oštroj konkurenciji su postignuti sledeći rezultati: u pojedinačnoj konkurenciji figurativnih skokova 1. mesto je zauzeo Ivan Đ orđević iz ekipe VJ »Nebeske vidre 1« iz Niša; u pojedi načnoj konkurenciji skoka na cilj prvi je Aleksand ar Zu ban iz Novog Sada, od žena je prva Svetlana Simić iz Paraćina, dok je u ekipnoj konkurenciji prva e kipa Vojske Jugoslavije »Nebeske vidre 1« iz Niša. U general nom plasm anu u pojedinačnoj konk uren ciji 1. mesto dele Ivan Đ orđević i Aleksan dar Z uban, dok je u ekipnoj konkurenciji u generalno m pla sma nu prva k ekipa »Novi Sad 1«.
10 disciplina, i to: padobrans tvo, pa raglajding, zmajarstvo - bezmotorno i motorno, jedriličarstvo - jedrenje i akrobacije, motorno letenje, letenje na ultralakim jedrilicama, balonarstvo, modelarstvo, helikopteri. Vazduho plovni sporti sti uve k na nov i neobičan način fasciniraju gledaoce: spektakularnim izgledom, hrabro šću, brzinom , gracioznošću, uvek modernim imidžom, letelicama i nastupom. Paraglajderisti su oku sili visine od 4000 metara, padobranci su izveli preko 7000 skokova, a jedriličari su uživali u penjanju kroz vazduh brzinom od 6 m/s. Ove vazduhoplovne igre će predstavljati ogroman napre dak i korak ka sledećim olimpijskim igrama, s obzirom da su vazduhoplovni sportovi ove godine priznati za olimpijske. Ovim II Svetskim vazduhop lovnim igrama će biti posvećeno 9 web-sajtova na Intern etu i na njima će biti zastu pljeni i prezento vani svi vazdu hoplovni sportovi. Učesnicima i takmičarima nije bilo nimalo lako, jer su sa njim a rame uz rame nastu pali velikani vazduhoplovnih sportova: Eric Fradet (iz
dok je žiri FAI bio prisutan u sledećem sastavu: Srdan Pelagić, Mircea Boscoianu i Staniša Petrović.
Republičko takmičenje raketnih modelara Na sp or ts ko m aer od ro m u »Veliki Ra dinci« kod Sremske Mitrovice je 16. i 17. juna 2001. godine održano Republičko takmičenje raketnih modelara za seniore u disciplini S9-B. U ekipnom plasmanu je najbolja bila ekipa Aeroklub a »Sremska Mitrovica« sa 266 bodova, dok su M itrovčani postigli značajne rezultate i u pojedin ačnoj konk urenc iji, i to: 1. mesto - Radojica Katanić iz AK »Sremska Mitrovica« sa 266 bodova; 2. mesto - Živan Josipović iz AK »Savski venac« -Beograd sa 215 bodova i 3. mesto - Branislav Krčedinac iz AK »Sremska Mitrovica« sa 47 bodova.
33. Republičko prvenstvo raketnih modelara juniora Na s po rtsk om ae ro dr om u »Lisičiji Jarak« u Beograd u je 30. juna 2001. godine od ržano 33. Repu bličko prvenstv o ra ket nih mod ela ra jun iora uz učešće 34 takmičara iz aeroklubova iz Sremske Mitrovice, Rume, Beograda, Ade, Zemuna, Sombora ...Takmičenje je održano u tri m odelarske disci pli ne i po stignu ti su sled eći rezultati: u disc iplini S6-A modeli rakete sa trak om 1. mesto u pojedinačnom plasmanu je postigao Bojan Šegrt (AK
jo j tekle iz očiju... Očigled no je, daje naš k om arencovog mora, blizu Koljskogpoluostr- dirznao, kakav nam letpredstoji...« Sovjetski pilot-lovac, kape tan Vasilij Poljakov, je 9 1 va, 22 kilometra severno od rta Sveti Nos, am erički vo jni a vion R B-4 7 jepo vred io dr- američkog izviđača »zaustavio« tačno dva meseca ža vnu gran icu Sov jets kog S aveza, zbog čega ga nakon obaran ja špijunskog aviona U-2 iznad Ura je oborio sovjet ski lovački avion . U vr em en u od la, kojim je upravljao pilot am eričkog RV Frensis 10 dana sovjetska strana nije davala nikak ve in- Pauers. Svetska javnost je bila preokupir ana pita for macije o u ni šten ju am eričko g avi on a, ko jije njem: Da li su Amerikanci kroz još jednu avantu ru po vre dio nj ih ovu gr an icu . Ć uta li su i A m eri - krenuli da komplikuju međ unarodn u situaciju ili kanci. Hruščovje bio na službenom putu van je RB-47 je dn os tav no rečen o - zalut ao? zemlje i videlo se, da su S ovjeti čeka li njegov povratak i njegovu odluku. Na konferenciji za Cisto špijunska misija štampu, održanoj 12. jula, N ikita H ruščovje Za odgovor n a ovo pitanje Sovjeti su imali goluba krozšalu rekao: »Očigledno je, da im je bio ne- u ruci. Na osnovu detaljne istrage i izjava preživeophodan baš taj Sveti Nos. I zbog tog Nosa su lih članova posade o priprem am a i njihovim poonigurnu li svoj nos prema nama!« Konferen- stupcima tokom leta, sovjetskoj strani je omogućedođe do egzaktnog zaključka, da je od škrinula samo prozorče o S i redveče l.ju la 1960. godine iznad Ba-
K
nja, drugi pilot je odgovorio, da je prvi pilot, kapetan Palm, sa m up ravljao avionom, jer je on bio vrlo iskusan pilot, koji je, slikovito rečeno, obleteo ceo svet. U 18,00 časova po moskovs kom vre menu RB47 je leteo iznad Barencovog mo ra na 22 km severno od rta Sveti Nos. Ispod njegovih krila su bile teritorijalne vode SSSR-a. U među vrem enu su sovjetski radaristi otkrili ne po zna ti cilj i odre dili njegov položa j, ali o kojoj vrsti aviona se radi - niko od specijalista nije znao. U vazdu hoplovnom lovačkom p uku, u kojem je na bo rb en om dež urs tvu bio k ape tan Vasilij P oljakov, dataje uzbuna.
Poljakov protiv RB-47 Vasilij Poljakovjebio jedan od najiskusnijih pilo-
bliže bombarderu i manevrom svogaviona mu poka zao, da leti za mn om . A vi onje vojni, al ije mogao da zaluta. Najb oljeje rešenje, da ga prinudim nasletanje. Među tim, bo mbarder nije reagovao na mo je signale i sve se iskom pliko valo. Nemoguće, da me piloti nisu videli. Šta da radim? - pitao sam komandno m esto na zemlji. Ć utanje... Bez obzira što je Poljakov profesio nalno odrad io svoj posao, čekao je odluku sa kom andno g mesta, koju nije smeo da don ese jedan viši oficir iz njegovog puka. Poljakov je pono vno r eagovao: Cilj odlazi, šta da radim? Oficir za navođenje se zbunio i nekoliko minuta nije mogao da dođe sebi. Srećom, pored njega je bio njegov po moćni k, k ape tan Anatolij Kotljarev. Uverivši se, da je avion vojni i da ne
stanice začuo vrlo gru b glas - Gd eje cilj? Odgovori sam - uništenje! Tekje nakon toga usledila koman da za sletanje. Mekkoun i Olmsted su
Nak on nek oliko d an a ka pet an Poljak ov se obreo u Moskvi. Vratio se sa Ordenom crvene zvezde na grudima.
po tvrd ili: top je pucao mim o njihove volje. Pr ilikom katapultiranja neko od pilota je slučajno pritisnuo okidač topa.
Sta se desilo sa posadom?
Pentagon je priznao, da su Amerikanci tokom »hladnog rata« izgubili 39 vojnih i jedan civilni avion, koji su ili oboreni ili su doživeli udes iz nepoznatih razloga. Svi oni su tokom tajnih špijunskih misija izgubljeni na periferiji Sovjetskoc Saveza i Kine. Čak je 126 članova posada tih aviona nestalo bez traga. (The Associated Press) Najcrnji biseri »hladnog rata«: - 08/04/50: US Navy PB4Y2 Privateer - posada: 10 - bez preživelih i bez ikakvih ostatka; avion oborili sovjetski lovci iznad Baltičkog mora. -06/11/51 US Navy P2V Neptune - posada: 10 -bezpreživelih i bez ikakvih ostatka; avion oborili sovjetski lovci MiG15 u blizini Vladivostoka. -19/11/51 USAir Force C-47 - posada: 4 - posada lakše povređena. Avion je oborila mađarska ili rumunska protivavionska artiljerija u blizini jugoslovenske granice. Avion je leteo na relaciji Minhen - Beograd. - 13/06/52 US Air Force RB-29 - posada: 12 - bez preživelih i bez ikakvih ostatka; avion su oborili Sovjeti iznad Japanskog mora, u blizini poluostrva Kamčatka. - 07/10/1952 USAir Force RB-29 - posada: 8 - bez preživelih i bez ikakvih osfatka; avion su oborili Sovjeti iznad Kurilskih ostrva. - 29/07/53 US Air Force RB-50 - posada: 17-1 preživeo,
Kom andir, dru gi pilot i naviga tor RB-47 su se katapultirali. Sovjetski ribolovci su iz mora izvadili Olmsteda i Mekkouna. Oni su bili živi. Komandir po sa de , k ap et an Pal m (W ill ard Pa lm ), n ije bio t e sreće - umro je od hlad noće. Njegovo telo je prona deno u gum enom čamcu. Za trojicu specijalista za foto-opremu i radio-elektronske uređaje, kapetana Rouza (Eugene Rouza) i potporu čnike Gouforta (Oscar Goforth) i Filipsa (Dean Phillips), nije bi10 predviđeno katapultiranje. Njih trojica su najverovatnije poginuli u trenutku pada aviona. U toku sasluša nja učesnici ovog događaja su se našli oči u oči - sovjetski pilo t Poljakov, s jedn e strane, i Amerikanci Mekkoun i Olmsted, s druge strane. Njih su suočili istražitelji, postavivši im pitanje:
Da li ste se vi po zn av al i pre v azd ušn og n apad a? Da li izme đu vas ima neraščišćenih računa? Sva trojica su pojed inačno m orali da se izjasne! Poljakov je tiho, ali ozbiljnim tonom protestovao: Da li je takv o p itanje ob avez no za svu trojicu? Dvo jic a za rob lje nih Am er ika na ca iz RB-47 su o slob ođena 1961. godine, a trojica specijalista su n estali bez tra ga.
