JAROSLAV HA EK Do ivljaji dobrog vojnika Svejka za svjetskog rata Prijevod Nada Ga iæ >
v
.,' '{' PRVI DIO U pozadini Uvod Veliko doba tra i velike ljude. Postoje neznani junaci, skromni, bez slave i pov ijesti Napoleona. Ra èlamba njihova karaktera zasjenila bi i slavu Aleksandra Makedo nskog. Danas, na pra kim ulicama mo ete sresti pohabana èovjeka koji nisam ne zna to za pravo znaèi u povijesti novog, velikog doba. Ide skromno svojim putom, ne gnjavi n ikoga, ali ni njega ne gnjave novinari moleæi ga za intervju. Ako biste ga upitali kako se zove, odgovorio bi vam jednostavno i skromno: »Ja sam vejk...« A taj tihi, skromni, pohabani èovjek, odista je onaj stari, dobri vojnik vejk, hr abar, odva an, koji je nekada za Austrije bio na ustima svih graðana Èe kog kraljevstva, a njegova slava neæe potamnjeti ni u Republici. Jako mi je drag taj dobri vojnik vejk i opisujuæi njegove do ivljaje za svjetskog r ata, uvjeren sam da æe va e simpatije biti na strani skromnog, neznanog junaka. On n ije zapalio hram Bo ice u Efesu, kako je to uèinio onaj glupan Herostrat da bi u ao u novine i kolske èitanke. I to je dovoljno. Autor >? Upletanje dobrog vojnika vejka u svjetski rat si Tak, ubili su nam Ferdinanda rekla je dvorkinja gospodinu Vejku, koji je prije n ekoliko godina napustio vojnu slu bu, nakon to ga je vojna lijeènièka komisija definiti vno proglasila blesavim, pa se uzdr avao prodajom pasa, gadnih neèistokrvnih èudovi ta, kojima je krivotvorio redovnike. Osim od ovog posla, patio je i od reumatizma i upravo je mazao koljena »Opodeldo kom«1. Kojega Ferdinanda, gospoda Miilerova? odazvao se Svejk ne prestajuæi masirati ko ljena ja poznam dva Ferdinanda. Jednoga, taj je sluga kod drogerista Pru e i tam m u je jednom zabunom popil fla u nekakve mazarije za kosu, i onda poznam jo jednog F erdinanda Koko ku koji pobira pesji drek. Nijednoga ni nikakva teta. Ali, milostivi gospon, gospona nadvojvodu Ferdinanda, onog s Konopi ta, onog deb eloga, pobo noga. Jezu marija uskliknuo je vejk to je dobro. A gde mu se to, gosponu nadvojvodi, do godilo? Napucali su ga u Sarajevu, milostivi gospon, iz revolvera, znate. Vozil se tam s tom svojom nadvojvotkinjom u autu. Tak, dajte da to pogledamo, gospoda Mullerova, u autu... Je, takav gospon si t o mo e dozvoliti, a da si ni ne pomisli da takva vo nja autom mo e nesretno zavr iti. A u l Mast protiv reumatskih bolova (prev.). , &?! 5 Sarajevu k tome, to je u Bosni, gospoda Mullerova. To su, valjda, napravili Turc i. Mi im ba nismo smeli zeti tu Bosnu. Tak, vidite gospoda Mullerova. On je, taj gospon nadvojvoda, veæ na pravdi Bo joj. Dugo se muèil? Gospon nadvojvoda su bili odmah gotovi, milostivi gospon. To znate da z revolv erom nema igranja. Nedavno se isto tak jedan gospon kod nas u Nuslama igral z re volverom, '; pa je postrelil æelu familiju i domara koji je do el videti ko to t am puca na treæem katu.
Neki revolver, gospoða Mullerova, neæe vam opaliti ni da ponorite. Takvih sistema je puno. Ali, za gospona nadvojvodu sigurno su si kupili nekaj boljega, a mogel bi se kladiti, gospoda Mullerova, da se taj èovek koji mu je to napravil, za to fi no oblekel. To, znate, pucati na gospona nadvojvodu, to je jako te ki posel. Pa ni je to ko kad krivolovac puca u lugara. Tu se radi o tome, kak doæi do njega; na ta kvog gospona ne smete iæi u nekakvim krpama. Morate iæi ! u cilindru da vas prije ne pobere pandur. Veliju da ih je bilo vi e, milostivi. To se razme samo po sebi, gospoda Mullerova rekao je vejk, prestav i masirati kolj ena kad bi vi htela ubiti gospona nadvojvodu, ili cara, isto tak bi se z nekim p osavetovala. Vi e ljudi ima vi e pameti. Jedan posavetuje ovo, jedan ono, pa posel u spe, tak kak veli na a himna. Glavna stvar je nanju iti taj moment kad takav gospon ide toèno ispred vas. Ko, ak se seæate gospona Lucchenija koji je probol na u pokojnu Elizabetu, z onom ra pom. Setal se z njom. Pa sad jo verujte nekom; od tog doba nij edna carica nejde u etnju. A to èeka jo mnogo osoba. A bute vidla, gospoda Mullerova , da se budu doèepali i ruskog cara i car; ice, a mo e biti, ne daj Bog, i na eg car a kad su to veæ poèeli ' z njegovim neæakom. Taj stari gospon ima puno neprijatelja. Jo vi e nego taj Ferdinand. Kak je nedavno pripovedal jedan ,': gospon u birtiji , da bu do lo vreme kad budu ti carevi kapali jedan za drugim, pa da im ne bu pomo glo ni dr avno nadodvjetni tvo. Onda ni imal za platiti, pa je krèmar pozval da ga zatvoriju. A ovaj mu je dal æu ku, a panduru dve. Pa su ga otpelali u æuzu da do jde k sebi. Je, gospoda Mullerova, danas vam se svega dogaða. To je opet gubitak z a Austriju. Kad sam bil u vojski, tam je jedan infanterist1 ubil kapetana. Napun il je pu ku i i el u ured. Tam su mu rekli da tam nema kaj delati, ali on je teral s voje, da mora govoriti s gosponom kapetanom. Taj kapetan je izi el i odmah mu opal il zatvor. Ovaj je uzel pu ku i pogodil ga toèno u srce. Metak je izletil gosponu ka petanu kroz leda i jo je napravil tetu po uredu. Razbil je fla icu s tintom, a ta je polila slu bene spise. A kaj se dogodilo s tim vojnikom? javila se zakratko gospoda Mullerova, dok se Svejk oblaèio. Obesil se za remen rekao je Svejk, èisteæi svoj tvrdi e ir. A taj remen nije ni bil jegov. Posudil si ga je od profoza2, jer da mu padaju hlaèe. Trebal je èekati da ga streljaju? Pa znate, gospoda Mullerova, da se u takvoj situaciji svakome pomuti u glavi. Profoza su zato degradirali i dali mu est meseci. Ali ni ih odsedil. Pob egel je u vicarsku, i danas tam dela ko propovednik u nekoj crkvi. Danas je malo po tenjaka, gospoda Mullerova. Mogu si predstaviti da se gospon nadvojvoda Ferdina nd, isto tak u tom Sarajevu prevaril u tom èoveku koji ga je ustrelil. Videl je ne kog gospona i pomislil si, »to je neki pristojni èovek, kad mi vièe, ' ivio'«. A onda ga j e taj gospon pogodil. Jel ga jednom, ili nekolko? Novine pi eju, milostivi gospon, da je gospon nadvojvoda bil ko re eto. Ispalil je u njega sve patrone. To ide jako brzo, gospoda Mullerova, stra no brzo. Ja bi si za takvu stvar kupil brauning. Zgleda ko igraèka, ali mo ete s tim za dve minute postreliti dvadeset nad vojvoda, mr avih ili debelih. Iako, medu nama gospoda Mullerova, debeloga gospona nadvojvodu sigurnije strefite nego mr avoga. Ak se seæate kak su onda u Portugalu na strelili tog svog kralja. Bil je isto tak, takav debeli. Pa znate da kralj ipak ne bu '' "* l Pripadnik pje aèkih vojnih jedinica, pje ak (franc.). 2. Nadzornik vojnog zatvora f«/«*. ;. .,,»«(|«|« 10 11 mr avi. Ja sad idem kog sam zel kaparu, nedavno kupiral u i bi prehladil. Kljuè
u birtiju »Kod Kalicha«1, a ako bi neko do el sim po tog radera, za recite mu da ga imam u svojoj psetarnici na selu, da sam mu i da se sad ne srne prevoziti dok mu u i ne zarasteju, da se ne dajte pazikuæi.
U gostionici »Kod Kalicha« sjedio je samo jedan gost. Bio je to redarstvenik u ci vilu Bretschneider, koji je bio u slu bi tajne policije. Gostionièar Palivec prao je poslu avnike i Bretschneider se uzaludno trudio navuæi ga na ozbiljan razgovor. Palivec je bio poznati prostak, svaka druga rijeè bila mu je guzica ili drek. N o, usto je bio naèitan i svakoga je upozoravao na to, to je o posljednjem predmetu napisao Victor Hugo, kad je oslikavao posljednji odgovor stare Napoleonove garde Englezima u bitki kod Waterlooa. Ba imamo lijepo ljeto zapoèeo je svoj ozbiljni razgovor Bretschneider. Sve to drek vredi odgovorio je Palivec sla uæi poslu avnike u ostakljeni ormar. To su nam fino u tom Sarajevu izveli nastavio je sa slabom nadom Bretschneider . U kom Sarajevu? upitao je Palivec. Onoj vinariji na Nuslama? Tam se mlate svak i dan, pa znate Nusle. U bosanskom Sarajevu, gospodine gostionièar. Ubili su tamo gospodina nadvojvodu Ferdinanda. Sto na to ka ete? Ja se u takve stvari ne pletem, s tim me svako mo e v rit poljubiti odgovorio je pristojno gospodin Palivec, zapaliv i lulu danas se u to mesari, to mo e svakoga doæi glave. Ja sam obrtnik, kad mi neko doðe i naruèi si pivu, ja mu ju i natoèim. Al nekak vo Sarajevo, politika, ili pokojni nadvojvoda, nije za nas, iz toga viri samo za tvor na Pankracu. Bretschneider umukne i osvrne se razoèarano po pustoj gostionici. Ovdje je nekada visio lik Njegova Velièanstva cara javio se zakratko opet uprav o tamo gdje sad visi zrcalo. 1. »Kod kale a«, pivnica u Pragu, ovdje ostaje pod izvornim opæepoznatim nazivom (prm.). 12 _ Te> imate pravo odgovorio je gospodin Palivec __ visi] je tam i srale su po njemu muhe, pa sam ga metnul na tavan. Znate, jo bi si neko mogel dozvoliti nekakvu primedbu, i mogle bi iz tog ispasti neugodnosti. Jo mi samo to treba. «fi U tom Sarajevu moralo je biti gadno, gospodine go«l tionièaru. ^ Na to podlo, izravno pitanje gospodin Palivec odgovori neobièno oprezno: U ovo doba u Bosni i Hercegovini je stra no vruæe. Kad sam tam slu il, morali smo st avljati na em obrlajtantu1 led na glavu. U kojoj ste pukovniji slu ili, gospodine gostionièaru? Takve sitnice ne pamtim, ja se nikad nisam interesiral za takve bedastoæe i nika da nisam bil radoznali odgovorio je gospodin Palivec suvi na radoznalost teti. Tajni agent Bretschneider definitvno je u utio, a njegov se natmureni izraz popr avio tek dolaskom Vejka koji je, u av i u gostionicu, naruèio crno pivo uz ovu primjedb u: U Beèu danas isto imaju alost. Bretschneiderove oèi zasvijedi e pune nade. Rekao je kratko: Na Konopi tu je danas deset crnih barjaka. Trebalo bi ih tam biti dvanajst rekao je vejk kad je otpio. Za to mislite dvanaest? upitao je Bretschneider. Da bi to i lo u raèun, na tucet se bolje raèuna i na tucet uvek dojde jeftinije odgo vorio je vejk. Vladala je ti ina koju je naru io sam vejk, uzdahnuv i: Tak, veæ je tam na pravdi Bo joj, daj mu dragi Bog veèni pokoj. Nije ni doèekal da postane car. Kad sam ja slu il vojsku, jedan je general opal s konja i iz èista mira se . v ^te^ su mu pomoæi da se ponovo popne na konja, da ^"poruènik f«^ . njm.). aw!ll^^ uzja e, pa su se zaèudili da je skroz mrtav. A isto je tak trebal 13
mr avanzirati u feldmar ala. Dogodilo se to na vojnoj smotri, do; Te vam smotre ni kad ne vodiju k dobromu. U Sarajevu je da isto tak bila neka smotra. Seæam se da m i je jednom falilo na ku takvoj smotri dvadeset gumbi na mundiru i da su me zbog ast tog zatvorili na èetrnajst dana u samicu, a dva dana sam le al ko Lazar, zvezan na kri kras. Ali discipline u vojski mora je biti, inaèe se ni ko ne bi na ni obaziral. Na obrlajtant Makotaj veæ uvek nam je govoril: »Discipline, g lupi klipani, mora bit, scr inaèe bi se ko majmuni penjali po drveæu, ali vojska æe od vas napravit ljude, budale blesave«. A jel to ni istina? Zamislite je si park, recimo na Karlovom trgu, a na svakom drvetu po zo: jedan vojnik bez discipline. Toga sam se uvek najvi e bojal. Hi U tom Sarajevu nastavljao je Bretschneider to on su uèinili Srbi. To gre ite odgovorio je vejk napravili su to go Turci, zbog Bosne i Hercego vine. I vejk je izlo io svoj pogled na meðunarodnu politiku pc Austrije na Balkanu. Turci su izgubili 1912. godine od Srbije, Bugarske i Grèke. Htjeli su da im Austrija po mogne, a sla kada se to nije dogodilo, ubili su Ferdinanda. Voli Turke? obratio se vejk gostionièaru Palivecu. na Voli te poganske pse? el da ih ne voli ? Gost ko gost rekao je Palivec pa nek je i Turèin. taj Za nas obrtnike ne v redi nikakva politika. Plati pivu, sedi se u gostioni i melji kaj hoæe . To je moj stav. Je li to na em p< Ferdinandu naredil Srbin ili Turèin, katolik ili musliman, lu anarhist ili mladoèeh, meni je to svejedno, sa Dobro, gospodine gostionièaru reèe Bretschneider n: u kojem su se opet probudile nade da æe se netko od ove jv dvojice dati uloviti ali dopustite da je to veliki gubitak za Austriju. Umjesto gostionièara odgovorio je Svejk: Je, to je gubitak, to se nemre poreæi. Grozan gubitak. ja( Taj se Ferdinan d nemre nadomestiti z nekakvom budalom. Samo je trebal biti jo deblji. Kako to mislite? ivnuo je Bretschneider. _ Kak to mislim? odgovorio je mirno vejk. Toèno tak: da je bil deblji, sigurno bi g a prije strefila kap dok je nateraval te babe po Konopi tu, kad su tam na njegovom gruntu pobirale drva i gljive, pa ne bi moral umreti takvom sramotnom smræu. Kad si samo pomislim, neæak Njegovog Velièanstva, a ovi ga ubiju. Pa to je sramota, tog su pune novine. Kod nas su pred nekolko let, u Budejovicama, proboli na sajmu, u nekoj tak maloj svaði, jednog trgovca stokom, nekakvog Bfetislava Ludviga. Taj je imal sina Bohuslava, i gde god je do el prodavati pajceke, niko od njega ni ni kup il i svaki je rekel: »To je sin onog probodenog, sigurno je i on neki lopov«. Moral je skoèiti u Vltavu, s tog mosta u Krumplovi, i morali su ga zvaditi, morali su ga o ivljavati, morali su iz njega ispumpati vodu, a onda im je moral umreti na ruka ma doktora dok mu je daval nekakvu injekciju. Vi imate èudne usporedbe rekao je Bretschneider znaèajno prvo govorite o Ferdinand u, a poslije o trgovcu stokom. Ma nemam branio se vejk. Bog saèuvaj da bi ja htel nekoga z nekim usporeðivati. Gos pon gostionièar me pozna. Jel da nisam nikada nikoga z nekim usporeðival? Ja jedino ne bi htel biti u ko i te udovice od nadvojvode. Kaj bu sad napravila? Deca su sir oèeki, gospodarstvo na Konopi tu bez gospodara. Da se o eni za nekog novog nadvojvodu? Kaj ima od toga? Otputovala bu ponovo z njim u Sarajevo i po drugi put bu bila udovica. Bil je u Zlivu kod Hluboke pred nekolko let jedan lugar, imal je tak ga dno prezime, Pindour. Nastrelili su ga krivolovci i ostala je za njim udovica s dvoje dece i za godinu dana si je opet zela lugara, Pepika avlovica iz Mvdlovara. I njega su joj napucali. Pa se o enila po treæi put i uzela si ponovo lugara i veli : »Triput Bog poma e. Ak sad ne uspe, ne znam kaj bum naredila«. Jasno da su joj i nje ga nastrelili, a veæ je s tim lugarima sve skup imala est komada dece. Bila je u ur
edu gospona upana u Hlubokoj i po alila se da ima s tim lugarima muke. Tak su joj p reporuèili èuvara ribnjaka Jare a od Ra ièkih ribnjaka. I kaj bute na to l 14 15 rekli? Utopili su joj ga kod ribolova, a imala je i z njim dvoje dece. Onda si j e zela jednog koji je kopil, iz Vodnjana, a taj ju je jednom po noæi lupil sa sekir om, i oti el se dobrovoljno predati. Kad su ga posle u Okru nom sudu u Piseku ve ali, ugrizel je sveæenika za nos i rekel da uopæe ne ali i jo je rekel ne to jako gadno o Nje govom Velièanstvu. A ne znate to je o njemu rekao? pitao je glasom punini nade Bretschneider. To vam nemrem reæi, zato jer se to niko ni usudil ponoviti. Ali izgleda da je to bilo ne to grozno i u asno, tak da je jedan sudski savjetnik koji je bil prisutan, od tog poludil i jo ga danas dr iju u izolaciji da to ne izaðe u javnost. To ni bila samo obièna uvreda Njegovog Velièanstva kakva se napravi u pijanstvu. A kakve se uvrede Njegovog Velièanstva naèine u pijanstvu? upitao je Bretschneide r. Prosim vas, gospodo, okrenite list javio se gostionièar Palivec znate, meni se t o ne sviða. Èovek koje ta bljezgari, a posle mu je al. Kakve se uvrede Njegovog Velièanstva naèine u pijanstvu? ponovio je vejk. Svakakve. Napijte se, dajte da vam zasviraju austrijsku himnu, pa bute videli kaj bute poèe li govoriti. Tolko bute zmislili o Njegovom Velièanstvu, da kad bi samo polovica o d toga bila istina, bilo bi dovoljno da bude on osramoæeni za æeli ivot. No, to si ta j stari gospon zbiljam ni zaslu il. Zemite ovo: sina Rudolfa zgubil je u najboljim godinama u punoj mu koj snagi, suprugu Elizabetu proboli su mu z ra pom, zatim mu s e zgubil Jan Ort, a brata, meksièkog cara streljali su u nekakvoj tvrðavi kod nekakv og zida. Sad su mu opet, na stara leta, ustrelili neæaka. Èovek bi moral imati èeliène iv ce. I onda se jo seti neki pijani tip i poène ga vredati. Da danas nekaj izbije, id em dobrovoljno i budem slu il Njegovom Velièanstvu dok me ne raskomadaju. vejk temeljito otpi i nastavi: Vi mislite da bu Njegovo Velièanstvo to tek tak pustilo? Slabo ga poznate. Rata s Turcima mora biti. Ubili ste mi mi neæaka, sad bute dobili po nju ki. Rat je siguran. Srbija i Rusija budu nam pomog le u tom ratu. Bude se to tuklo. vejk je u tom proroèanskom trenutku izgledao divno. Njegovo prostodu no lice, nasmi je eno kao puni mjesec, zraèilo je odu evljenjem. Njemu je sve bilo tako jasno. _ jVfo e biti nastavio je s oslikavanjem buduænosti Austrije _ da nas u sluèaju rata s Turskom Nijemci napadneju zato jer se Nijemci i Turci dr iju skup. To su takvi gadovi da im nema para na svetu. A ipak se mo emo spojiti s Francuskom koja grize na Njemaèku jo od sedamdeset prve. I onda bu krenulo. Rata bude, ni vam vi e ne bum re kel. Bretschneider je ustao i rekao sveèano: _ Vi e i ne morate govoriti, poðite sa mnom na hodnik, tamo æu vam ne to reæi. vejk je iza ao s redarstvenikom u civilu na hodnik, gdje gaje èekalo malo iznenaðenje kad mu je njegov pivski kolega pokazao orliæa1 i izjavio da ga uhiæuje i smjesta vod i na policijsko ravnateljstvo. vejk se trudio objasniti da se gospodin vjerojatno vara, da je u potpunosti nevin, da nije prozborio ni jedne rijeèi koja bi mogla b ilo koga uvrijediti. Bretschneider mu je pak rekao da si je odista dopustio nekoliko ka njivih djela, medu kojima igra ulogu i zloèin veleizdaje. Potom su se vratili u gostionicu, a vejk je rekao gospodinu Palivecu: Imal sam pet piva i jedan kifl s hrenovkom. Sad mi dajte jo jednu ljivovicu, jer moram iæi zato kaj sam uhap en. Bretschneider je pokazao gospodinu Palivecu znaèku s orliæem, trenutak je promatra
o gospodina Paliveca, a onda upitao: O enjeni? Jesam. Mo e li va a supruga umjesto vas voditi posao za vri1* jeme va eg odsustva? 1. Policijska znaèka s likom dvoglavoga carskog orla (prm). i (*&'.' ,; 4tt;fW,*fn«ll*> 16 17 II Mo e. Onda je to u redu, gospodine gostionièaru veselo je rekao Bretschneider pozovite ovamo svoju suprugu, predajte joj posao, a naveèer æu doæi po vas. Ni se ne brini tje io ga je vejk ja tam idem samo zbog veleizdaje. Ali za to ja zajaukao je gospodin Palivec ja sam bil tak oprezni. Bretschneider se nasmije io i pobjednièki izjavio: Zato to ste rekli da su muhe srale na Njegovo Velièanstvo cara. Oni æe vam veæ izbiti iz glave to Njegovo Velièanstvo. I vejk je napustio gostionicu »Kod Kalicha« u pratnji tajnog agenta kojeg je, kad s u iza li na ulicu, uz svoj dobrodu ni osmijeh na licu upitao: Jel moram siæi s trotoara? Za to? Mislim, kad sam veæ uhap eni, da nemam pravo iæi po trotoaru. Kada su prolazili kroz vrata policijskog ravnateljstva vejk je rekao: Ba nam je vreme fino pro lo. Idete èesto »Kalichu«? I dok su vejka vodili u prijamni ured, »Kod Kalicha« je gospodin Palivec svojoj upl akanoj eni predavao gostionicu, tje eæi je svojim posebnim naèinom: Ne plaèi, ne deri se, kaj mi mogu napraviti zbog posranog lika Njegovog Velièanstv a? I tako se dobri vojnik vejk upleo u svjetski rat svojim milim, ljupkim naèinom. P ovjesnièare æe zanimati ono to je vidio daleko u buduænost. Ako se kasnije situacija i razvila drugaèije nego to je obja njavao »Kod Kalicha«, moramo imati na umu da nije imao prethodne diplomatske naobrazbe. t »* Dobri vojnik vejk u policijskom ravnateljstvu to Sarajevski atentat napunio je policijsko ravnateljstvo brojnim rtvama. Dovodili su jednog za drugim, a stari inspektor u prijamnom uredu govorio je svojim dobr odu nim glasom: Taj vam se Ferdinand neæe isplatiti. Kad su vejka zatvorili u jednu od brojnih prostorija prvog kata, vejk se na ao u d ru tvu estorice mu karaca. Petorica su sjedila za stolom, a u uglu na le aju sjedio je, i kao da je zazirao od njih, èovjek srednjih godina. vejk je poèeo ispitivati jednoga za drugim za to su zat voreni. Od petorice koji su sjedili za stolom dobio je takoreæi istovjetan odgovor: Zbog Sarajeva. Zbog Ferdinanda. Zbog tog ubojstva gospodina nadvojvode. Za Ferdinanda. Zato to su nadvojvodu ubili u Sarajevu. esti, koji je zazirao od te petorice, rekao je da s njima ne eli ni ta imati kako na njega ne bi pala kakva sumnja te da tu sjedi samo zbog poku aja ubojstva iz kor istoljublja tateka iz Holica. ovejk je sjeo u dru tvo urotnika za stolom, koji su veæ po deseti put pripovijedal i kako su u to upali. Svi do jednoga nastradali su ili u gostionici, ili u vinar
19 18
nici, ili u kavani. Iznimku je èinio neobièno debeo gospodin s oèalima, uplakanih oèiju, koji je bio uhiæen kod kuæe u svome stanu, stoga to je dva dana prije atentata u Sar ajevu, u gostionici »Kod Brej ke«, platio raèun za dvojicu srpskih studenata tehnike, a uz to ga je pijanog u njihovu dru tvu vidio detektiv Brix u gostionici »Montmartr«, u Retezovoj ulici, gdje ih je gospodin, kako je u zapisniku potvrdio vlastoruènim po tpisom, takoðer poèastio. Na sva pitanja pri prethodnom istra nom saslu anju na policijs koj postaji stereotipno je cvilio: Ja imam trgovinu papirom. Na to je dobivao takoðer stereotipan odgovor: To vas ne opravdava. Mali gospodin, kojemu se to dogodilo u vinarnici, bio je profesor povijesti i obja njavao je krèmaru povijest raznih atentata. Bio je uhiæen upravo u trenutku kada je zavr avao psiholo ku ra èlambu svih atentata, ovim rijeèima: Ideja atentata tako je jednostavna, kao Kolumbovo jaje Isto kao i to da vas èeka Pankrac dopunio je za vrijeme saslu anja njegovo izlaga nje policijski istra itelj. Treæi je urotnik bio predsjednik dobrotvornog dru tva »Dobromil« iz Hotkovica. Toga da na, kada je bio izvr en atentat, uprilièilo je dru tvo »Dobromil« vrtnu zabavu s koncertom . Do ao je andarmerijski narednik kako bi zamolio nazoène da se raziðu, stoga to je u Au striji progla ena alost, na to je predsjednik »Dobromila« odgovorio dobrodu no: Prièekajte trenutak da odsviraju »Hej Slaveni«. Sada je sjedio ovdje ovje ene glave i na ricao: U kolovozu imamo nove izbore predsjedni tva, ako ne budem kod kuæe do toga vremena , mo e se dogoditi da me ne izaberu. Veæ sam po deseti put predsjednik. Ja tu sramot u neæu pre ivjeti. Pokojni se Ferdinand èudno poigrao s èetvrtim zatoèenikom, èovjekom èista karaktera i be sprijekorna imena. Èitava dva dana izmicao je bilo kakvom razgovoru o Ferdinandu, sve do veèeri kada je u kavani pri partiji marija a1, odnoseæi irovskog kralja adut sed micom, rekao: _ Sedam metaka kao u Sarajevu. Peti èovjek, koji kao to je sam rekao, sjedi »zbog tog ubojstva gospodina nadvojvod e u Sarajevu«, imao je jo i danas od u asa naje enu kosu i brkove, tako da mu je glava podsjeæala na pinèa. U restoranu, gdje je bio uhiæen, uopæe nije progovorio ni slova, pa èak nije ni èitao novine o ubojstvu Ferdinanda, veæ je sjedio za stolom potpuno sam kad mu je pri ao jedan gospodin, sjeo mu suèelice i rekao nekako brzo: «| Èitali ste to? ^ Nisam èitao. ,.{> Znate o tom? lj Ne znam. fo A znate o èemu se radi? ; ,> Ne znam, nije me briga za to. nj A svejedno bi vas to moglo zanimati. Ne znam to bi me moglo zanimati? Popu im svoju cigaru, popijem svojih nekoliko èa ica , veèeram i ne èitam novine. Novine la u. Za to se uzrujavati? Vas, znaèi, ne zanima ni to ubojstvo u Sarajevu? Mene uopæe nikakvo ubojstvo ne zanima, pa da je i u Pragu, Beèu, Sarajevu ili Lond onu. Zbog toga mogu biti samo uredi, sudovi i policija. Pa ako negdje nekoga i u biju, tako mu i treba zato to je truba i neoprezan, pa se dao ubiti. To su bile njegove posljednje rijeèi u tom razgovoru. Od tog trenutka ponavljao
je glasno, s petominutnim stankama: Ja sam nevin, ja sam nevin. T* v. v le je rijeci vri tao i na vratima policijskog ravnateljstva, te æe rijeèi ponavljat i i prilikom prijevoza do Kaznenog suda u Pragu, a s tim æe rijeèima stupiti i u svo ju tamnièku æeliju. Kada je Svejk saslu ao sve te stra ne urotnièke povijesti, l Karta ka igra, igra se kartama »maðaricama« (f mi). ,' , . . , : ,»,, 20 21 smatrao je umjesnim da im pojasni posvema nju beznadnost njihova polo aja. Sa svima nama je to jako lo e poèeo je svoje rijeèi utjehe to ni istina, kak vi veli te, da se vama i svima nama nemre ni dogoditi. Zakaj imamo policiju nego zato da nas ka njava za na e duge jezike? Ak je takvo nesigurno vreme da ubijaju nadvojvode, niko se ne srne èuditi da ga vodiju u policiju. To se sve dela zbog sjaja, da bi Ferdinand imal reklamu pred svojim pogrebom. Èim vi e nas tu bude, to bu , za nas bol je zato jer bu nam veselije. Kad sam slu il vojsku, ponekad je bila zatvorena polo vica kompanije1. A kolko je nevinih ljudi bilo osuðeno? I ne samo u vojski nego i na sudovima. Jednom se seæam da je jedna enska bila osuðena da je zagutila svoje, tek roðene, dvojèeke. Iako se zaklela da ni mogla zagutiti dvojèeke, kad joj se rodila sa mo jedna curica, koju je uspela zagutiti bez bilo kakvih bolova, svejedno je bil a osuðena za dvostruko ubojstvo. Ili taj nevini Cigan u Zabehlicama, koji je prova lil u neku trafiku na sami Badnjak po noæi. Prisegnul je da se i el ugrijati, ali ni mu to ni pomoglo. Èim sud nekaj zeme u ruke, zlo je. A to zlo mora biti. Iako svi ljudi nisu takve hulje kak se o njima mo e pretpostavljati, ali kak bus danas razl ikoval tog dobrog od tog lopova, i to ba danas, u tak ozbiljnom trenutku kad su t og Ferdinanda nastrelili?! Kod nas, dok sam slu il vojsku u Budejovicama, ubili su u umi iza ve bali ta pesa od gospona kapetana. Kad je to doznal, sve nas je pozval, postavil ispred sebe i veli nek istupi svaki deseti. Samo se po sebi razme da sa m ja isto bil deseti, i tak smo stajali mirno da nismo ni treptali. Kapetan hoda ispred nas i veli: »Gadovi, ni tarije, lopovi, hijene pjegave, tako bi vam zbog tog mog psa svima htio odvaliti samicu, isjeæi vas na rezance, postreljati i napravit i od vas pljeskavicu. Ali da znate da vas neæu tediti, strpat æu vas sve na èetrnaest d ana u zatvor«. Tak, vidite, onda se radilo o pesu, a sad se radi l. U austrougarskoj vojsci satnija, èeta; ovdje su veæinom zadr ani nazivi postrojbi i èinova prema izvorniku (prev.). èak o gosponu nadvojvodi. I zato mora biti grozno, da bi ta alost nekaj i vredila. _ . ja Sam nevin, ja sam nevin ponavljao je naje eni mu karac. _ Isus Krist je isto bil nevini rekao je Svejk pa su ga isto razapeli. Nigde, nikada, nikom ni bilo stalo do nekakvog nevinog èoveka. Maul halten und weiter die nen!1 kak su nam govorili u vojski. To je ono najbolje i najlep e. vejk je legao na krevet i zadovoljno zaspao. Kasnije su doveli dvojicu novih. J edan od njih bio je Bosanac. Hodao je po prostoriji, krgutao zubima, a svaka mu j e druga rijeè bila: »Jebem ti du u«. Muèila ga je pomisao da æe mu se u policijskom ravnatel jstvu izgubiti torbarska ko ara. Drugi novi gost bio je gostionièar Palivec koji je, spaziv i svoga znanca, smjesta probudio vejka i glasom punim tragike uzviknuo: Evo i mene! vejk mu srdaèno zatrese ruku i reèe: Joj, ba mi je drago. Ja sam znal da bu taj gospon odr al reè kad vam je rekel da bu du do li po vas. Takva toènost je dobra stvar. No, gospodin Palivec primijeti da je takva toènost drek na ibici, i upita tiho vej ka nisu li ostala zatvorena gospoda razbojnici, i da li bi mu to kao obrtniku mo glo tetiti. Svejk mu je objasnio da svi, osim jednoga koji je ovdje zbog poku aja g rabe nog umorstva tateka iz Holica, spadaju u njihovo dru tvo zbog nadvojvode.
Gospodin Palivec se uvrijedio i rekao da nije ovdje zbog nekakvog glupog nadvo jvode, veæ zbog Njegovog Velièanstva. A buduæi da je to ostale poèelo zanimati, isprièao i m je kako su mu muhe zagadile Njegovo Velièanstvo. ~ Zmazale su mi ga, be tije zavr io je oslikavanje svog sluèaja i na kraju me dovele do zatvora. Ja to tim muhama ne bum oprostil dodao je prijeteæi. ! Zaèepi gubicu i slu i dalje (njem.). 22 Svejk je opet oti ao spavati, ali nije spavao dugo stoga to su do li po njega da ga odvedu na saslu anje. I tako, penjuæi se po stubi tu do III. odjela na saslu anje, Svejk je nosio svoj kri na vrh Golgote, a da sam nije bio svjestan svojeg muèeni tva. Vidjev i natpis da je po hodnicima »Pljuvanje zabranjeno«, zamolio je redarstvenika da mu dopusti pljunuti u pljuvaènicu, i ozaren svojom jednostavno æu stupio je u ured s rijeèima: Dobra veèer elim gospodo, svima skup. Umjesto odgovora netko ga je udario pod rebra i postavio pred stol za kojim je sjedio gospodin hladnog uredskog lica s crtama zvjerske okrutnosti, kao da je u pravo ispao iz Lombrosove knjige »O zloèinaèkim tipovima«. Pogledao je krvo edno Svejka i rekao: Ne pravite se tako blesavi. Ja si nemrem pomoæi odgovorio je ozbiljno Svejk ja sam u vojski bil pregledan za blesavoæu i progla en slu beno, od posebne komisije, za blesavog. Ja sam slu bena budala. Gospodin zloèinaèkog tipa zacvokotao je zubima: To, glede èega ste optu eni i to ste si dozvolili, svjedoèi da imate sve daske u glav i. I izredao je Svejku cijeli niz raznih zloèina, otpoèev i od veleizdaje i zavr iv i uvred om Njegovog Velièanstva i èlanova carske obitelji. U sredi tu te skupine isticalo se o dobravanje ubojstva nadvojvode Ferdinanda, odakle je proizlazila grana novih zloèi na, medu kojima je blistao zloèin pozivanja na pobunu stoga to se sve to dogodilo n a javnom mjestu. Sto na to ka ete? pobjednièki je upitao gospodin s obrisima zvjerske okrutnosti. Toga je dost odgovorio je nevino Svejk ono èeg je previ e, ni s putrom ni dobro. No, vidite da shvaæate. Ja sve razmem, strogosti mora biti, bez strogosti se nikam nemre. Ko kad sam s lu il vojsku... Zaèepite gubicu proderao se policijski savjetnik na Svejka i govorite tek kad vas budem ne to upitao. Razumijete? Kak ne bi razmel? rekao je Svejk. Pokorno jav ljam da razmem sve i da se u svemu, kaj izvoliju reæi, mogu orijentirati. ji3 S kim se dru ite? ifag Sa svojom slu kinjom, visosti. 'v»*» A u mjesnim politièkim krugovima nemate nikog poznatog? Je, imam, visosti, kupujem si popodne »Narodnu politiku«... Pokvarenjaèa. Van! izderao se na Svejka gospodin zvjerskog izra za. Kad su ga izvodili iz ureda, Svejk je rekao: Laku noæ, visosti. Vrativ i se u svoju prostoriju, Svejk je objavio svim uhiæenima da je takvo saslu an je èista zafrkancija. Malo tam na vas vièeju i na kraju vas hitiju van. Prije nastavljao je Svejk to je bilo grdo. Cital sam jednom jednu knjigu da su optu eni morali hodati po usijanom eljezu i piti rastopljeno olovo da bi se videlo da li su nevini. Ili su im stavili noge u panjolske èizme i navlaèili ih na kotaè ako nisu hteli priznati, ili su im palili bokove vatrogasnom bakljom, kak su to napr avili svetom Ivanu Nepomuku. Veliju da se taj deral ko da mu ko u dereju, i ni pre
stal dok ga nisu hitili z Eli èinog mosta u nepromoèivoj vreæi. Takvih sluèajeva je bilo v i e, a jo su posle èoveka ra èetvorili, ili nabili na kolac negde kod Narodnog muzeja. A kad bi ga samo zatvorili u kulu, taj bi se èovek oseæal ko preporoðeni. Danas je to ala biti zatvoreni zadovoljno je nastavljao Svejk danas te ne ra èetvoriju, nema nikakv ih panjolskih èizmi, krevet imamo, stol imamo, klupu imamo, ne tiskamo se jedan na drugoga, juhu dobimo, bokal z vodom nam doneseju, zahod nam je toèno pod nosom. U svemu se vidi napredak. Istina, do saslu anja je malo daleko, èak preko tri hodnika i kat vi e, al je zato na hodnicima èisto 24 25 i ivo. Tam vodiju jednoga, sim drugoga, mladoga, staroga, mu koga i enskoga spola. S retni ste da bar tu niste sami. Svako ide mirno svojim putem i ne mora se bojati da budu mu u uredu rekli: »Tak smo se posavetovali i sutra bute ra èetvoren, ili spal jen, po va oj vlastitoj elji«. To bi bila te ka odluka, i ja mislim, gospodo, da bi mno gi od nas tog momenta bili skroz zbunjeni. Je, danas su se prilike popravile u n a u korist. Upravo je dovr io obranu modernog utamnièenja graðana kada je nadglednik otvorio vr ata i pozvao: vejk, obuæi se i na saslu anje. Ja bum se oblekel odgovorio je vejk ja protiv toga ni nemam, ali ja se bojim da je to nekakva gre ka, ja sam veæ jednom bil izbaèen sa saslu anja. A jo se i bojim da se ta ostala gospoda, koja su tu z menom, ne bi na mene srdila zato jer ja idem dva put zaredom na saslu anje, a oni jo ni jednom naveèer nisu bili. Oni bi mogli biti lj ubomorni na mene. Izlazi van i ne melji! glasio je odgovor na d endmensku vejkovu izjavu. vejk se opet na ao pred gospodinom »zloèinaèkog tipa« koji je bez ikakva uvoda zaurlao t vrdo i bespogovorno: Priznajete li sve? vejk je usmjerio svoje dobre, plave oèi na neumoljivog èovjeka i rekao meko: Ako si eliju visosti da priznam, ja bum priznal, meni to nemre na koditi. Ali ako veliju: » vejk, nemojte ni priznati«, porical bum dok me ne rastrgneju na komade. Stari je gospodin pisao ne to po aktima i pru iv i vejku pero, pozvao ga da to potpi e . vejk je potpisao i Bretschneiderovu dojavu i ovaj dodatak: »Sve gore navedene optu be protiv mene, temelje se na istini. Josef vejk« Kada je potpisao, obratio se strogom gospodinu: Imam jo nekaj za potpisati? Ili trebam jo ujutro doæi? Ujutro æe vas odvesti na Kazneni sud dobio je odgovor. U kolko sati, visosti? Da sluèajno, zaboga, ne bi zaspal. Van! zaurlalo je po drugi put toga dana na vejka, s druge strane stola pred koj im je stajao. Vraæajuæi se svome novom, re etkama osiguranom domu, vejk je rekao redarstveniku koji ga je pratio: Tu sve ide ko podmazano. Èim su se za njim zatvorila vrata, njegovi su ga suutamnièenici zasuli raznim pit anjima na koja je vejk odgovorio jasno: Upravo sam priznal da sam, valjda, ubil nadvojvodu Ferdinanda. estorica mu karaca podvukla su se upla eno pod u ljive deke, jedino je Bosanac rekao: Dobro do li. Namje tajuæi se na le aj, vejk reèe: To je glupo da tu nemamo vekericu. Ujutro su ga ipak probudili i bez budilice i toèno u est sati Svejka su odveli u plavoj marici ka Dr avnom kaznenom sudu. Tko rano rani, dvije sreæe grabi! rekao je vejk svojim suputnicima dok je plava m arka prolazila kroz vrata policijskog ravnateljstva.
26 27 2 O III vejkpred lijeènicimasudskim vje tacima di. Èiste, ugodne sobice Zemaljskog kaznenog suda ostavile su na Vejka najugodniji do jam. Obijeljeni zidovi, crne omaljane re etke i debeli gospodin Demartini, vrhovni nadglednik u istra nom sudu, s ljubièastim oznakama i obrubom na slu benoj kapi. Ljub ièasta boja bila je propisana ne samo ovdje, veæ i pri vjerskim obredima, na Pepelni cu i Veliki petak. Vraæala se slavna povijest rimske vladavine nad Jeruzalemom. Dolje, u prizemlju, uznike su izvodili i predstavljali ih Pilarima 1914., a istra ni suci, Pilari nov og doba, umjesto da èasno operu ruke, slali su po paprika i Plzenjsko pivo »Kod Tesig a« i dostavljali nove i nove optu be dr avnom nadodvjetni tvu. Ovdje je uglavnom nestajala svaka logika, a pobjeðivao je paragraf, gu io paragraf , ludovao paragraf, bjesnio paragraf, smijao se paragraf, prijetio paragraf, par agraf je ubijao, paragraf nije opra tao. Bili su to ongleri zakona, reci slova u zak onima, deraèi optu enih, tigrovi austrijske d ungle koji su svoj skok na optu enog odmjer avali prema broju paragrafa. Iznimku je èinila nekolicina gospode (isto kao i u policijskoj upravi), koji zak on nisu uzimali tako ozbiljno jer se, eto, svugdje nade p enice medu kukoljem. K jednom takvom gospodinu doveli su vejka na saslu anje. Bio je to stariji gospod in dobrodu na izraza, koji nekada davno, dok je saslu avao poznatog ubojicu Vale a, ni je zaboravljao reæi: >*#«* w**»*****
.
Izvolite sjesti, gospodine Vale , upravo je ovdje jedna prazna stolica. Kad su Svejka doveli, ponudio mu je, sa sebi uroðenom ugladeno æu, da sjedne i rekao : Tako, vi ste znaèi taj gospodin vejk? Ja mislim odgovorio je vejk da to moram bit, zato jer je moj tatek bil vejk, a m amica gospoda Svejkova. Ja im ne smem napraviti takvu sramotu da zatajim svoje i me. Ljubazni osmijeh preleti licem istra nog suca: No, vi ste nadrobili lijepih stvari. Vi imate mnogo toga na savjesti. Ja uvek imam puno toga na savesti rekao je vejk smije eæi se jo ljubaznije od gospod ina istra nog suca ja imam toga, mo e biti, jo vi e na savesti nego kaj vi izvolite ima ti, va a visosti. Vidi se po zapisniku koji ste potpisali rekao je ni ta manje ljubaznim tonom sud ski savjetnik. Nisu li na vas èinili kakav pritisak na policiji? Ma kakvi, visosti. Ja sam ih pital jel to trebam potpisati, a kad su rekli da to potpi em, tak sam ih i poslu a!. Ne bum se, valjda, tukel z njima zbog svog vlast itog potpisa. S time si sigurno ne bi pomogel. Reda mora biti. Osjeæate li se, gospodine vejk, potpuno zdravim? Skroz zdrav, to ba i ne, po tovani gospon savjetnik. Imam reumu i ma em se s »Opodeldok om«. Stari se gospodin opet ljubazno nasmije io: to biste na to rekli kada bih vas poslao na pregled sudskim lijeènicima? Ja mislim da z menom ni tak lo e da bi ti gosponi na mene tro ili zabadav svoje vr eme. Mene je veæ pregledal nekakav gospon doktor na policijskoj upravi, da nemam t
riper. Znate, gospodine vejk, mi æemo to ipak probati s tom gospodom sudskim vje tacima li jeènicima. Lijepo æemo sastaviti komisiju, poslat æemo vas u istra ni zatvor da se lijep o odmorite. I jo jedno pitanje: Vi ste, kako stoji u zapisniku, izjavljivali i iri li vijest da æe ubrzo izbiti rat? t. ,
_ je prosim, po tovani gospon savjetnik, izbil bu jako _ A jeste li nekada imali kakav mo dani udar? _ Tb prosim ne, samo me je jednom zamalo udaril auto na Karlovom trgu, al veæ su od onda pro la leta i leta. Time je saslu anje bilo zavr eno, vejk je pru io sudskom savjetniku ruku i vrativ i se u svoju sobicu rekao svojini susjedima: _ I tak me budu, zbog tog ubojstva gospona nadvojvode Ferdinanda, pregledavali sudski doktori. I mene su isto tako pregledavali sudski doktori rekao je jedan mladi mu karac to je bilo onda kad sam dospio zbog tepiha pred porotu. Priznali su mi da sam malo uman. Sad sam pronevjerio parnu vr ilicu i ni ta mi ne mogu. Rekao mi je juèer moj adv okat da ako sam jednom bio progla en za maloumnog, moram od toga imati koristi za cijeli ivot. Ja tim sudskim lijeènicima ni ta ne vjerujem naglasio je mu karac inteligentnog izra za kad sam jednom krivotvorio mjenice, za svaki sluèaj i ao sam na predavanje doktor a Heverocha, a kad su me uhvatili, simulirao sam paralitièara, upravo tako kako ga je opisao gospodin doktor Heveroch. Ugrizao sam jednog sudskog lijeènika iz komis ije za nogu, popio sam im tintu iz tintarnice i, s opro tenjem, posrao sam se pred cijelom komisijom u uglu. Ali samo zato to sam jednog ugrizao za nogu, proglasil i su me za potpuno zdravog i bio sam izgubljen. Ja se pregleda od te gospode opæe ni ne bojim izjavio je vejk dok sam slu il vojsku pregledal me je jedan veterinar i ispalo je to dost dobro. Sudski vje taci su mrcine odazvao se mali, skutreni èovjek nedavno su nekakvim sluèa jem iskopali na mojoj livadi kostur i sudski vje taci su rekli da je taj kostur bi o ubijen nekakvim tupim predmetom, udarcem u glavu prije èetrdeset godina. Ja imam tridesetosam i zatvoren sam, iako unarn krsni list, izvod iz matiène knjige i dom ovnicu. 30 31 Mislim rekao je vejk da na sve treba gledati s te po tenije strane. Svaki se mo e p revariti i mora se prevariti èim vi e o neèem razmi lja. Sudski vje taci su ljudi, a ljudi gre iju. Ko jednom u Nuslama, toèno kod mosta preko Botièa, kad sam se vraæal od »Banzeta«, pri el mi je po noæi jedan gospon i opalil me z bièom po glavi, a dok sam le al na zeml ji, osvedil me i rekel: »To je gre ka, to ni on« i tak se razbesnil kaj se zabunil, da me je jo jednom zviznul prek leda. To je u ljudskoj prirodi da èovek gre i dok je iv. Ko onaj gospon koji je po noæi na el besnog, promrznutog pesa, uzel ga sa sebom dom a i gurnul ga eni u krevet. Kad se pes ugrijal i raskravil, izgrizel je æelu obitel j, a tog najmlaðeg u zipki, rastrgnul je i po deral. II bum vam ispripovedal sluèaj ka k se prevaril kod nas doma jedan loser. Otvoril si je s kljuèem podolsku crkvicu je r je mislil da je doma, skinul si je cipele u sakristiji jer je mislil da je kod sebe u kuhinji, legnul se na oltar jer je mislil da je doma u krevetu i navleke l je na sebe nekakve pokrivaèe sa svetim natpisima, a pod glavu si je del evanðelje i jo neke svete knjige da bi imal visoko pod glavom. Ujutro ga je na el crkvenjak, a ovaj mu tak dobrodu no veli, kad je do el k sebi, da je to gre ka. »Zgodna gre ka veli c rkvenjak kad zbog takve gre ke moramo * dati iznova posvetiti crkvu.« Posle je loser bil pred sudskim doktorima, a ti su mu dokazali da je bil potpuno svestan i trez an, jer da je bil pijani, da s tim kljuèem ne bi potrefil tu bravu na vratima od c rkve. Posle je taj loser umri u zatvoru na Pankracu. A isto vam mogu dati primer kak se na Kladnu prevaril jedan policijski pes, vuèjak onog poznatog konjièkog kapet ana Rottera. Kapetan Rotter je uzgaja! te pese i izvodil pokuse sa skitnicama do k nisu sve skitnice poèele izbegavati kladenski kraj. Onda je dal naredbu, kaj ko ta
da ko ta, da andari privedeju nekakvog sumnjivog èoveka. Tak su mu i doveli jednog d ost dobro obleèenog èoveka, kojeg su na li u Lanskim umama kak sedi na nekom panju. Odm ah je naredil da ovome odre eju komadiæ od kaputa, to je dal ponju iti svojim andarskim pesima, a onda su tog èoveka otpelali do nekakve ciglane izvan grada i pustili po njegovim tragovima te izve bane pese, koj i su ga na li i doveli ga ponovo natrag. Onda je taj èovek moral puzati po nekim loj trama na tavan, skakati prek zida, skoèiti u ribnjak, a pesi za njim. Na kraju se pokazalo da je taj èovek bil jedan èe ki radikalni zastupnik koji je oti el na izlet u L anske ume, kad mu se sabor zgadil. Zato velim da su ljudi gre ni, da se varaju, sve jedno jel su uèeni, ili glupe, neobrazovane budale. Gre iju i ministri. Komisija sudskih vje takalijeènika, koja je trebala odluèiti odgovara li vejkovo du evn o stanje ili ne odgovara svim tim zloèinima za koje je bio optu en, sastojala se od tri neobièno ozbiljna gospodina, od kojih se nazor svakog pojedinog znaèajno razliko vao od nazora ove druge dvojice. Bile su tu zastupljene tri razlièite znanstvene kole i psihijatrijska mi ljenja. Ako je u vejkovu sluèaju i do lo do potpunog slaganja medu ovim suprotstavljenim zn anstvenim taborima, mo e se to objasniti samo pora avajuæim dojmom koji je vejk ostavio kad je, stupiv i u dvoranu gdje je trebalo biti ustanovljeno njegovo du evno stanje i spaziv i na zidu sliku austrijskog monarha, uskliknuo: Gospodo, neka ivi car Franjo Josip Prvi! Stvar je bila potpuno jasna. vejkovom spontanom izjavom otpao je cijeli niz pit anja, a ostala su samo neka najva nija. Odgovor na njih mogao je tek potvrditi prv otni stav o Svejku, ustanovljen na temelju sustava doktora psihijatrije Kallerso na, doktora Heverocha i Engleza Weikinga. Je li radij te i od olova? Ja ga, prosim, nisam vagal svojim milim osmijehom odgovorio je vejk. Vjerujete li u kraj svijeta? Prvo bi taj kraj sveta moral videti nemarno je odgovorio vejk sigurno je da ga sutra ne bum doèekal. Jeste li u stanju izraèunati promjer Zemljine kugle? » 33
To, prosim, ne bi mogel odgovorio je vejk al bi vam, gospodo, isto tak postavil jednu zagonetku: Ima jedna trokatnica, u toj kuæi na svakom katu je osam prozora. Na krovu su dva prozorèeka i dva dimnjaka. Na svakom katu su dva stanara. A sad mi recite, gospodo, koje godine je umrla domaru njegova baka? Sudski lijeènici pogledali su se znaèajno, no jedan od njih postavi jo jedno pitan je: Znate li najveæu dubinu u Tihom oceanu? To, prosim, ne znam glasio je odgovor al mislim da bu sigurno veæa nego pod vi egr adskom stenom na Vltavi. Predsjednik komisije struèno je upitao: Dovoljno? Ipak je jedan od èlanova komisije postavio jo ovo pitanje: Koliko je 12.897 puta 13.863? ,;!», 729 odgovorio je vejk, ne trepnuv i. Mislim da je posve dovoljno rekao je predsjednik komisije mo ete toga osumnjièenog a odvesti na staro mjesto. Hvala vam, gospodo pristojno se oglasio vejk meni je isto èist dost. Nakon njegova odlaska kolegij trojice se usuglasio da je vejk notorna budala i idiot po svim zakonima prirode koje su otkrili psihijatrijski znanstvenici. U izvje æu predanom istra nom sucu stajalo je izmeðu ostaloga: »Ni epotpisani sudski vje tacilijeènici svoje mi ljenje o potpunoj du evnoj tuposti i uroð nom kretenizmu predvedenog komisiji Josefa vejka temelje na rijeèima koje je izgova rao, poput ovih: »Neka ivi car Franjo Josip L«, te smatraju da je to kao iskaz posve dovoljno da bi osvijetlilo du evno stanje Josefa vejka, kao notorne budale. Ni epotpisana komisija stoga preporuèuje: 1. obustavu istrage protiv Josefa vejka 2
. uputiti Josefa
vejka na pro
matranje na psihijatrijsku kliniku kako bi se ustanovilo do koje je mjere njegov o du evno stanje opasno po okolinu.« Dok se sastavljalo ovo izvje æe, vejk je pripovijedao svojim suzatoèenicima: _. ]sja Ferdinanda su hraènuli, a z menom su razgovarali o jo veæim glupostima. Na kraju smo si rekli da nam je to, o èemu smo se razgovarali, sasvim dosta, i razi li smo se. _ Ja nikome ne vjerujem naglasio je skvrèeni mali èovjek na èijoj su livadi iskopali kostur sve je to banda. _ Je, i ta banda mora biti rekao je vejk namje tajuæi se na slamaricu kad bi svi lj udi mislili o drugim ljudima dobro, onda bi se meðusobno pomlatili u najkraæem roku. f«. 35
l n S n r t r i
IV jka izbacuju iz ludnice Kada je vejk kasnije opisivao ivot u ludnici, èinio je to uz neobiène hvalospjeve: Zbiljam ne znam zakaj se ti luðaci srdiju kad ih tam dr iju. Èovek tam mo e puzati gol po podu, zavijati ko akal, besniti i gristi. Da to èovek napravi negde na promenadi , ljudi bi se tak èudili, al to tam spada u najobiènije stvari. Tam vam je takva slo boda o kojoj ni socijalisti ne sanjaju. Èovek se tam mo e predstavljati ko Gospod Bo g, ili ko Djevica Marija, ili Papa, ili engleski kralj, ili Njegovo Velièanstvo ca r, ili sveti Vaclav, iako je ovaj zadnji bil stalno zvezani i gol i le al je u izo laciji. Bil je tam isto jedan koji se deral da je nadbiskup, al taj ni drugo ni d elal nego » dral«, i jo nekaj kaj s tim ide, z opro tenjem, znate da se to mo e i rimovati, ali zbog toga se tam niko ne srami. Jedan se tam izdaval za svetog Æirila i Metod a, da bi dobil dve porcije. A jedan je gospon tam bil trudan i zval je svakog na krstitke. Bilo je tam puno zatvorenih ahista, politièara, ribara i skauta, skupljaèa marki i fotografa amatera. Jedan je tam bil zbog nekakvih starih lonaca koje je nazival »urne«. Jedan je stalno bil u luðaèkoj ko ulji da ne bi mogel izraèunati kad bu do e kraj sveta ^to sam tam srel nekolko profesora. Jedan je od njih s no isel za me nom i obja njava! daje pradomovina Cigana 7 "Krkono ama, a taj drugi mi je obja njaval da unutar emljine kugle ima jo jedna, samo puno veæa od one gornje vaki je tam mog el govoriti kaj je htel i kaj mu je palo na 37 pamet, ko daje u parlamentu. Ponekad su si tam pripovedali bajke i posvadili se kad bi to z nekom princezom jako lo e ispalo. Najbesniji je bil jedan gospon koji se predstavlja! za esnajsti dio »Ottovog znanstvenog rjeènika« i svakog je prosil da ga otvori i nade pojam »Kartona na ivaèica«, jer da je bez tog zgubljeni. Smiril se tek ond a kad su mu navlekli luðaèku ko ulju. Onda se veselil da je u el u knji arsku pre u i molil je da mu napraviju moderni uvez. Uopæe se tam ivilo ko u raju. Mo ete tam urlati, der ati se, pevati, plakati, meketati, jaukati, skakutati, molit se, prekobicavat se , hodati na sve èetri, skakutati na jednoj nogi, trèati naokolo, plesati, hopsati, æel i dan èuèati ili puzati po zidovima. Niko vam ne bu pri el ni rekel: »To ne smete delati , to vam gospon ni pristojno, mo e vas biti sram pa vi ste obrazovani èovek«. Je, ipak je istina da tam ima i skroz tihih luðaka. Ko to je tam bil jedan obrazovani prona lazaè koji je stalno kopal nos i jednom na dan rekel: »Upravo sam prona el struju«. Kak velim, bilo je jako lepo, a tih nekolko dana koje sam provel u ludnici spadaju u
najlep e trenutke mojega ivota. I doista, veæ sam doèek koji je vejku prireðen u ludnici, nakon to su ga doveli na pro matranje iz Zemaljskog kaznenog suda, nadi ao je sva njegova oèekivanja. Prvo su ga svukli do gola, pa su mu dali nekakav ogrtaè i odveli ga okupati, primiv i ga povjer ljivo ispod pazuha, pri èemu ga je jedan bolnièar zabavljao vicevima o Zidovima. U kupaonici su ga namoèili u kadu s toplom vodom, a onda su ga izvukli i stavili pod hladan tu . To su s njim ponavljali tri puta, a onda su ga pitali kako mu se to sviða. vejk je rekao da je bolje nego u javnim kupali tima kod Karlova mosta i da se vrlo rado kupa. Ako mi jo odre ete nokte i kosu, ni ne bu falilo do moje potpune sreæe dodao je, smi je eæi se zadovoljno. I toj je elji bilo udovoljeno, a kad su ga jo dobro izribali spu vom, zamota e ga u plahtu i odnije e do I. odjela na krevet gdje su ga smjestili, pokrili dekom i za molili da zaspi, i Svejk jo i danas pripovijeda o tom s ljubavlju: «| _ Predstavite si da su me nosili, u stvari odnesli, i ja sam tog trenutka bil po tpuno bla eni. I tako je u postelji bla eno usnuo. Onda su ga probudili da bi mu ponudili lonèiæ ml ijeka i pecivo. Pecivo je bilo izrezano na male komadiæe i dok je jedan od bolnièara dr ao veika za obje ruke, drugi je namakao komadiæe peciva u mlijeko i hranio ga kao to se opa guska. Kad su ga nahranili, uhvatili su ga pod pazuha i odveli na zahod gdje su ga zamolili da obavi veliku i malu nu du. O tom krasnom trenutku vejk je prièao s ljubavlju i ne moram ponavljati njegove r ijeèi to su sve potom s njim èinili. Spomenut æu jedino kako vejk ka e: _ Jedan od njih me pritom dr al u naruèju. Kad su ga doveli natrag, polo ili su ga opet u krevet i iznova ga zamolili da za spi. Kad je zaspao, probudili su ga i odveli u sobu za promatranje gdje se vejk, stojeæi potpuno gol pred dvojicom lijeènika, prisjetio slavnog dogaðaja svoga novaèenja. Ne htijuæi, izletjelo mu je iz usta: Tauglich1. to ste rekli? upitao je jedan od lijeènika. Naèinite pet koraka naprijed i pet natrag . vejk je uèinio deset. Ja sam vam ipak rekao izjavio je lijeènik da ih uèinite pet. Meni ni stalo do nekolko koraka rekao je vejk. Nato su ga lijeènici zamolili da sjedne na stolicu, a jedan ga je lupkao po kolj enu. Zatim je rekao drugom da su refleksi potpuno u redu, na to je drugi zavrtio g lavom i poèeo vejka sam lupati po koljenu, dok je prvi otvarao vejku oène kapke i prov jeravao puls. Potom su oti li do stola i promrmljali nekoliko latinskih izraza. Èujte, znate li pjevati? pitao je jedan od njih vejka. Ne biste li nam mogli zapj evati nekakvu pjesmu? Kak ne, gospodo odgovorio je vejk. Dodu e, «.; ! l Sposoban (njem.). ;:|; 39 38 nemam ni glasa ni sluha, al bum to probal, napravil bum vam po volji, kad se veæ h oæete zabavljati. I Svejk je zapjevao: to taj monah u tom stolcu èelo desnom rukom kloni dvije vrele gorke suze niza bijel o lice roni... * Dalje ne znam nastavio je vejk ali ak hoæete, ja bum vam zapeval: Kako je te ko sad oko srca te ka, i bolna njedra u sjeti i ; dok tiho sjedim i u dalj gledim pp> moja èe nja u daljinu leti. '/jja;
Ni to ne znam dalje uzdahnuo je Svejk znam jo jednu kiticu »Gdje je moj zavièaj«, i o »General Windischgratz i vojna gospoda« i jo par takvih narodnih pjesmica kao »Bo e ivi, Bo e titi«, »Kad smo vukli k Jaromefu« i »Tisuæu puta pozdravljamo Tebe«. Gospoda lijeènici meðusobno su se pogledali i jedan od njih postavi Vejku pitanje: Da li ste nekada bili na pretrazi va eg du evnog stanja? U vojski odgovorio je vejk pobjedonosno i ponosno bil sam od gospode vojnih dok tora slu beno progla eni za notornu budalu. Meni se èini da ste simulant proderao se drugi lijeènik na vejka. Ja, gospodo branio se vejk nisam nikakvi simulant, ja sam prava budala, mo ete se raspitati u sto eru 91. pukovnije u Èe kim Budejovicama ili u Prièuvnoj upravi na Karli nu. Stariji od dvojice lijeènika odmahnuo je beznadno rukom, i pokazujuæi na vejka reka o bolnièarima: ___ Ovom èovjeku vratite njegovu odjeæu, odvedite ga na ' w na orvi ulaz, a onda neka se jedan vrati i odnese sve treæi K«II> *"* r T , i . \ spise o njemu u ured. I recite tamo da to brzo obave, da ga ne bismo ovdje imali jo dugo na vratu. Lijeènici su jo jednom bacili zaprepa ten pogled na vejka, koji je pristojno i ao natr a ke ka vratima, ponizno se klanjajuæi. Na pitanje jednog od bolnièara za to izvodi glup osti odgovorio je: _ Zato jer nisam obleèeni, zato jer sam gol, a ne bi htel toj gospodi ni pokaziva ti, da ne bi mislili da sam nepristojan i prost. Od toga trenutka, kada su bolnièari dobili zapovijed da vrate vejku njegovu odjeæu, o njemu vi e nisu vodili ba nikakvu skrb. Naredili su mu da se obuèe, a jedan ga je odveo na III. odjel gdje je mogao tih nekoliko dana, dok mu nisu u uredu napisal i otpusnicu, iskoristiti moguænost za vr enje svojih finih promatranja. Razoèarani lij eènici dali su mu svjedod bu da je »simulant slabijeg razuma«, a stoga to su ga otpustili prije objeda, do lo je do malog izgreda. vejk je izjavio da ako veæ nekoga izbacuju iz ludnice, ne smiju ga izbaciti bez objeda. Sukob je prekinuo policajac kojeg j e pozvao vratar, i koji je vejka priveo u Redarstveno povjereni tvo u Salmovoj ulic i. 40 41
izi mi Sv; mi ras tes mi u V vejk u redarstvenom povjereni tvu u Salmovoj ulici ru te sa d si n n t l Nakon krasnih, sunèanih dana u ludnici, za vejka su nastupili sati puni progona. Po licijski inspektor Braun aran irao je scenu susreta sa Vejkom, s okrutno æu rimskih krv nika iz vremena ljupkog cara Nerona. Tvrdo, kao nekada kada su govorili: »Bacite o vog razbojnika kr æanina lavovima!«, inspektor Braun je rekao: »U æuzu s njim«. I ni rijeèi vi e, a ni manje. Jedino su oèi gospodina policijskog inspektora Brauna pritom zasvijedile posebnim, perverznim u itkom. Svejk se naklonio i rekao gordo: Spreman sam, gospodo. Mislim da æuza znaèi isto to i buksa, a to ni tak lo e. Ne razmeæi se ovdje odgovorio je policijski redarstvenik, na to je vejk odgovorio: Ja sam jako skromni i zahvalan za sve kaj bute za mene naredili. U æeliji, na golom le aju, sjedio je zami ljeno neki èovjek. Sjedio je apatièno, a po nj egovu izrazu moglo se vidjeti da nije povjerovao, kada je za kripao kljuè u vratima æe
lije, da su mu se otvorila vrata slobode. Moj naklon, uva eni rekao je vejk sjedajuæi k njemu na dasku. .. msu mojim gospodarom odgovorio je zami ljeni mu karac. ,4 if.
Kolko mo e bit sati?
Tu i ni tak lo e vejk je dalje nastavio razgovor ta daska je od izblanjanog drveta. Ozbiljni mu karac nije odgovorio, ustao je i poèeo brzo hodati po malom prostoru i zmeðu vrata i drvenog le aja, kao da uri kako bi ne to spasio. vejk je za to vrijeme sa zanimanjem promatrao natpise na arane po zidovima. Bio j e tu i natpis na kojem je nepoznati uznik obeæavao samom sebi borbu s policijom na ivot i smrt, a tekst je glasio: »Vi bute to zgutali«. Drugi uznik je napisao »Ma mo ete mi..., kokoti jedni!« Drugi je jednostavno konstatirao: »Sjedio sam ovdje 5. srpnja 1913. i sa mnom su pristojno postupali. Josef Mareèek trgovac iz Vr ovica«. A bio je t u i natpis potresan u svoj svojoj dubini: »Milost veliki Bo e...«, a ispod toga »Poljubi te me u d«. Slovo d bilo je precrtano i sa strane je velikim slovima napisano TUR. Pokraj toga je neka poetièna du a zapisala stihove: »Kraj potoka nujan sjedim, sunce se za gore skriva, na brda ca ozareno gledim, tamo moja mila sad prebiva«. Mu karac, koji je jurio izmeðu vrata i klupe kao da eli pobijediti u maratonskoj ut rci, zaustavio se i zadihan sjeo opet na staro mjesto, polo io glavu u dlanove i n aglo zaurlao: Pustite me van! Ne, oni me neæe pustiti govorio je sam sa sobom neæe me pustiti i neæe me pustiti. Veæ sam ovdje od jutra, od est sati. Dobio je napad zajedni tva, uspravio se i upitao vejka: Nemate li sluèajno kod sebe remen, kako bih sa svime zavr io. O, vrlo rado, stojim vam na uslugi odgovorio je vejk otkopèavajuæi remen ja jo nika nisam videl kak se u æeliji ljudi ve aju na remen. Jedino je to lo e nastavio je ogle davajuæi se da tu nema nikakve kuke. Kvaka na prozoru vas ne bu zdr ala. Jedino ak b i se obesili na kleèeæki, za klupu, kak je to napravil jedan sveæenik u samostanu u Em auzima, koji se obesil na raspelo zbog jedne mlade idovke. Ja jako volim samoubojice, dajte samo, izvolte Namr teni èovjek kojemu je vejk gurnuo remen u ruke, pogledao je remen, odbacio ga u ugao i zaplakao, razmazujuæi suze crnim rukama, pri èemu je ispu tao jecaje: _ ja imam djeèicu, ja sam tu zbog pijanstva i nemoralnog ivota, Isuse i Marijo, m oja jadna ena, to æe mi reæi u uredu? Ja imam djeèicu, ja sam tu zbog pijanstva i nemora lnog ivota. I tako dalje, u beskonaènost. Na kraju se ipak malo primirio, pri ao je vratima i poèeo po njima udarati i nogam a i akama. Iza vrata zaèuli su se koraci i glas: ta oæete? Pustite me van rekao je takvim glasom kao da mu nije preostalo ni ta vi e zbog èega bi ivio. Kuda? bilo je pitanje s druge strane. U ured odgovorio je nesretni otac, mu , èinovnik, pijanica i razvratnik. Zaèuo se smijeh, stravièan smijeh u ti ini hodnika, i koraci su se opet udaljili. Kak mi se èini, taj vas gospon mrzi, kad vam se tak smije rekao je vejk, dok je b eznadni mu karac opet sjeo pokraj njega. Takav stra ar, ak je zloban, mo e napraviti p uno, a ak je jo zlobniji, mo e napraviti sve. Sednite se mirno, ak se veæ ne bute obe sili, i prièekajte kak se budu stvari razvijale. Ak ste slu benik, o enjeni, i imate d eèicu, je, to je priznam, stra no. Vi ste valjda svesni da vas budu otpustili iz ure da, ak se ne varam? To vam ne mogu reæi uzdahnuo je ovaj zato jer se ni sam ne sjeæam to sam izvodio; j a samo znam da su me odnekud izbacili i da sam se tamo htio vratiti da pripalim cigaru. A tako je lijepo poèelo. ef na eg odjela slavio je imendan i pozvao nas je u jednu vinarnu, pa se i lo u drugu, pa u treæu, pa u èetvrtu, pa u petu, pa estu, pa sed mu pa osmu pa devetu...
44 45
elite da vam pomognem raèunati? upitao je vejk. Ja se u to razmem, ja sam jednom za jednu noæ bil u dvadeset osam lokala. Al kaj jeje, nigde nisam popil vi e od tri pi ve. Ukratko nastavio je nesretni podreðeni èinovnik, koji je tako velièanstveno slavio ef ov imendan kad smo pro li valjda deset tih raznih pajzla, primijetili smo da nam s e ef izgubio iako smo ga zavezali pagom i vodili ga sa sobom kao psiæa. Onda smo ga i li svugdje tra iti i na kraju smo se jedan drugom pogubili, i na koncu sam se na ao u jednom od noænih barova na Vinohradima, vrlo pristojnom lokalu, gdje sam pio nek akav liker direktno iz boce. to sam pritom radio, toga se ne sjeæam, samo znam da s u ovdje na povjerenstvu, kad su me priveli, oba redarstvenika prijavila u izvje æu d a sam pijan, da sam se vladao razvratno, da sam istukao jednu damu, isjekao d epni m no em tuði e ir koji sam na ao na vje alici, razjurio damsku kapelu, optu io efa sale pre vima da mi je ukrao dvadeset kruna, razbio mramornu ploèu na stolu za kojim sam sj edio i zlonamjerno pljunuo nepoznatom gospodinu za susjednim stolom u crnu kavu. Vi e ni ta nisam napravio, barem se ne mogu sjetiti da sam jo ne to izveo. A vjerujte mi, ja sam tako sreðen, inteligentan èovjek koji na ni ta drugo ne misli osim na svoju obitelj. Sto na to ka ete? Ja ipak nisam nikakav izgrednik. A jeste se jako namuèili dok niste potrgali tu mramornu ploèu? upitao je sa zanima njem vejk umjesto odgovora. Ili ste je prebili odjednom? Odjednom odgovorio je inteligentni gospodin. Onda ste zgubljeni zami ljeno je rekao vejk budeju vam dokazali da ste se na to p ripremali marljivim ve banjem. A ta kava, tog nepoznatog gospona u koju ste pljunu li, bila je bez ruma ili z rumom? I ne doèekav i odgovor, objasnio je: Ak je bila z rumom, to bu gore, zato jer je skuplje. Na sudu se sve izraèuna, stavi se skup, da to ispadne najmanje ko zloèin. Na sudu? slaboumno je pro aptao savjesni otac obitelji i, objesiv i glavu, upao u neugodno stanje u kojemu èovjeka dere gri nja savje sti.1 __ A doma znaju upitao je vejk da ste zatvoreni, ili budu prièekali da to bude u novinama? _ yj mislite da æe to biti u novinama? naivno se oglasila rtva imendana svoga nad reðenog. _ jo je vi e nego sigurno zvuèao je direktni odgovor, stoga to vejk nikada nije imao naviku skrivati ne to pred drugima. . _ To o vama, svim bu se èitateljima novina jako sviðalo. Ja isto tak rado èitam rubr iku o tim pijancima i njihovim izgredima. Nedavno »Kod Kalicha« jedan gost nije ni dr ugo izvel nego je sam sebi razbil glavu s èa om. Hitil ju je u zrak i postavil se po d nju. Otfurali su ga i veæ ujutro se to èitalo. Ili jednom u Bendlovki, flisnul sam jednog pogrebnika, a on mi je vratil. Da bi se smirili, morali su nas obadva za tvoriti i odmah je to bilo u »Veèernjaku«. Ili kad je u kavani »Kod mrtvaca« onaj gospon s avjetnik razbil dve tace, mislite da su ga tedili? Bil je isto tak odmah sutra u novinama. Vi mo ete jedino iz zatvora poslati u novine ispravak da se vest koja je o vama bila objavljena, vas ne tièe i da z gosponom tog imena niste nikakva rodbi na, niti ga ne poznate, a doma pismo da vam taj va ispravak izre eju i saèuvaju, da s i to mo ete proèitati kad odle ite svoje. Nije vam zima? upitao je vejk pun suosjeæanja k ad je primijetio da se inteligentani gospodin trese. Imamo ove godine nekak pril ièno hladni konac leta. Ja sam nemoæan zajecao je vejkov sudrug ja æu izgubiti promaknuæe. To sigurno spremno potvrdi vejk ak vas, kad odsedite u zatvoru, ne primiju natr ag u ured, ne znam dal bute tak brzo na li drugi posel zato jer svaki, i kad bi ht eli slu iti kod intera, tra i od vas svedod bu o vladanju. Ah, takav trenutak u itka, koj i ste si dozvolil, ne isplati se. A ima eki pisci upotrebljavaju izraz »grize gri nja savjesti«. Ovaj izraz ne smatram posv e priklad
nim. I tigar
dere èovjeka, a ne grize. (Autor) .
47 46
se od neèega uzdr avati va a gospoda z decom za to vreme dok bute vi sedeli? Ili bu mo rala prositi i uèiti decu raznim porocima? Zaèuo se jauk: Moja jadna djeèica, moja jadna ena! Nesavjesni je pokajnik ustao i rasprièao se o svojoj djeèici: ima ih petero, najst arijemu je dvanaest godina i u izviðaèima je. Pije samo vodu i trebao bi biti primje r svojem ocu koji je ovo napravio prvi put u svom ivotu. U izviðaèima? uskliknu vejk. O tim izviðaèima rado slu am. Jednom u Mvdlovarima kod , Kotar Hluboka, Okru no nadle tvo Èe ke Budejovice, upravo kad smo tam imali s devedese t prvom ve be, organizirali su si seljaci iz okolice lov na izviðaèe u opæinskoj umi, jer su im se tam bili razmno ili. Vlovili su tri. Taj najmanji od njih, kad su ga zve zali, tak je cvilel, pi tal i jaukal da mi, otvrdnula vojska, nismo mogli na to gl edati, rade smo se maknuli u stranu. Kod tog vezanja, ta tri izviðaèa izgrizla su os am seljaka. Kasnije, na mukama kod seoskog starje ine, pod ibama, doznalo se da ni bilo ni jedne livade u okolini koju nisu povaljali dok su se tam izle avali na sun cu, dalje, da je taj lanac nepoko enog ita upravo pred etvom u Ra anima zgoril skroz s luèajno, dok su si u itu pekli srnu koju su priklali z no om, u opæinskoj umi. U njihovo j jazbini, u umi, na li su prek pol kvintala oglodanih kosti od ivine i umskih ivotinj a, ogromnu kolièinu ko èica od tre nji, æelo èudo svih tih ogrizaka od zelenih jabuka i drug ih dobrih stvari. Ubogi se otac izviðaèa nije mogao primiriti. Sto sam to poèinio alio se ja imam uni ten dobar glas. To imate rekao je vejk svojom uroðenom iskreno æu. Posle onog kaj se dogodilo morate imati uni teni dobar glas za æeli ivot, jer èim to proèitaju u novinama, va i poznati budu jo nekaj nadodali. To se tak uvek dela, al nemojte se zbog tog uzrujavati. Ljudi koji i uni teni i naru eni dobar glas, na svetu je bar deset *Vvi e neg onih s dobrim glasom. To je obièna i bezvezna a hodniku su se zaèuli te ki koraci, kljuè je za kripao u bravi, otvorila su se vrat a i policijski stra ar je prozvao vejkovoime. __ Dopustite rekao je vite ki vejk ja sam tu tek od dvanajst sati popodne, a taj gospon je tu jo od est sati Umjesto odgovora vejka je na hodnik izvukla sna na ruka policijskog stra ara i utke ga odvukla po stubama do prvoga kata. U drugoj sobi sjedio je za stolom policijski inspektor, debeli gospodin bodrog izraza, koji reèe vejku: _ Tako, vi ste znaèi taj vejk? A kako ste ovamo do spjeli? Èist jednostavno odgovorio je vejk do el sam u pratnji jednog gospona redarstvenika zato jer nisam dozvolil da me iz ludnice hitiju bez obeda. To je isto ko da bi me smatrali za nekakvu odbaèenu ensku s ceste. Znate to, vejk? rekao je uljudno gospodin inspektor. Za to da se mi ovdje u Salmov oj zbog vas uzrujavamo? Neæe li biti bolje da vas po aljemo na policijsko ravnateljs tvo? Vi ste, kak bi se reklo odgovorio je vejk gospodar situacije; pro etati se do pol icijske uprave sad naveèer, jako je ugodna mala etnja. Drago mi je da smo se dogovorili izjavio je veselo policijski inspektor nije l i ljep e kad se dogovorimo? Nije li to istina, vejk? Ja se isto sa svakim jako rado savetujem odgovorio je vejk ja vam, verujte mi g ospon inspektor, nikad ne bum zaboravi! va u dobrotu. Pokloniv i se pristojno, oti ao je s policijskim redarstvenikom dolje do stra arnice
, i za pola sata moglo se na uglu Jecne ulice i Karlova trga vidjeti nji drugog po
vejka u prat
48 49 licijskog redarstvenika, koji je ispod pazuha dr ao obimnu knjigu s njemaèkim naslov om »Arrestantenbuch«1. Na uglu Spalene ulice susreli su vejk i njegov pratilac gomilu ljudi koji su se gurali oko izvje enog plakata. To je manifest Njegovog Velièanstva o objavi rata rekao je policijski redarstvenik vejku. Ja sam to pretpostavlja! rekao je vejk ali u ludnici za to jo ne znaju, iako bi to mogli znati iz prve ruke. Kako to mislite? zapitao je policijski redarstvenik Svejka. Zato jer je tam puno zatvorene gospode èasnika objasnio je vejk, a kad su do li do nove gomile koja se gurala pred manifestom, Sve jk je uskliknuo: ivio car Franjo Josip! Taj burno rat dobili! Netko iz odu evljene gomile nabio mu je e ir preko u iju, i tako je uz mno tvo ljudi do bri vojnik Svejk ponovo kroèio kroz vrata policijskoga ravnateljstva. Taj burno rat sigurno dobili, ponavljam to jo jednom gospodo tim rijeèima razi ao s e vejk s gomilom koja ga je pratila. A negdje, u dalekim daljinama povijesti, spu tala se na Europu istina, da æe sutra n jica razoriti planove sada njosti. »l H l. Knjiga s popisom uhiæenika (njem.). VI vejk opet kod kuæe, probivsi zaèarani krug Zgradom policijske uprave irio se miris inozemnog autoriteta koji je utvrðivao d o koje je mjere puèanstvo odu evljeno ratom. Osim nekoliko iznimaka, ljudi koji nisu zatajili da su sinovi naroda koji mora iskrvariti zbog tuðih interesa, policijsko je ravnateljstvo predstavljalo najljep u skupinu birokratskih grabe ljivih zvijeri koje su imale smisla jedino za tamnicu i vje ala, kako bi obranili opstojanje izvi toperenih paragrafa. Pritom su se obraæali svojim rtvama s jetkom Ijubazno æu, va uæi usto svaku rijeè. Vrlo mi je ao rekao je jedan od crno utih1 grabe ljivaca kad su mu priveli Svejka a ste nam opet pali u ake. Mislili smo da æete se popraviti, ali razoèarali smo se. Svejk je nijemo kimao glavom i dr ao se tako nevino daje crno uta zvijer radoznal o pogledala na njega i izjavila: Ne dr ite se tako glupo. Ipak je smjesta pre ao na uljudan ton i nastavio: Nama je, svakako, veoma neugodno dr ati vas u zatvoru i mogu vas uvjeriti da, po mom mi ljenju, va a krivica 1 nije tako velika, jer glede va e slabe inteligencije nem a sumnje da ste bili zavedeni. Recite mi, gospodine Svejk, tko vas ustvari navod i da èinite takve gluposti. ! Boja austrougarskih i njemaèkih nacionalnih simbola (pm). ''': (
se zaka ljao i izjavio: ' * '" ;>'lfl prosim, ne znam o nikakvim jjlupostima. nije li to glupost, gospodine vejk rekao je prijetvorni oèinski ton da ste vi, dojavi policijskog redarstvenika koji vas je ovamo priveo, prouzroèili okupl
d
janje ljudi pred manifestom o ratu, nalijepljenom na uglu, i da ste pobunili puèan stvo usklicima » ivio car Franjo Josip! Taj æemo rat dobiti!« Ja nisam mogel odoliti izjavio je vejk usmjeriv i pogled svojih dobrih oèiju u pogl ed inkvizitora ja sam se rasrdil kad sam videl da svi èitaju taj manifest o ratu, a ne pokazivaju nikakvu radost. Ni bilo ni povika » ivio«, ni »hura«, uopæe ni , gospon savje nik. Ko da ih se to uopæe ne tièe. I onda ja, stari vojnik devedeset prve regimente1 , nisam mogel na to gledati, pa sam uzviknul te reèenice i mislim da ste vi bili n a mom mestu, da bi to napravili isto ko ja. Kad je rat, mora se pobediti i mora se vikati » ivilo Njegovo Velièanstvo!«, u to me niko nebu razuveril. Svladan i skru en, crno uti grabe ljivac nije podnio pogled nevinog janje ca vejka, pa je oborio oèi na slu bene spise i rekao: U potpunosti odobravam va e odu evljenje, ali ako bi se iskazalo u drugim okolnost ima. Pa ipak, i sami dobro znate da vas je sprovodio policijski redarstvenik, ta ko da je takav domoljubni zanos mogao i morao djelovati na puèanstvo vi e ironièno neg o ozbiljno. Ak nekog sprovodi policijski stra ar odgovorio je vejk to je te ki moment u ivotu è ka. Ali, ak èovek ni u tom te kom momentu ne zaboravlja kaj mora napraviti kad je ra t, mislim da taj èovek ni tak lo . Crno uti grabe ljivac zare i i pogleda jo jednom vejku u oèi. vejk mu odgovori nevinom, ekanom, skromnom i nje nom toplinom svoga pogleda. Trenutak su netremice motrili jedan drugoga. l. Pukovnija (franc.). _ Vrag neka vas nosi, vejk rekla je slu bena glava __ ako jo jednom ovamo dopadnete, neæu vas vi e ni ta pitati i otputovat æete direktno na Vojni sud na Hradèane. Jeste li razumjeli? ... .... I prije nego to se sna ao, vejk mu je pristupio, poljubio ruku i rekao: _ Dragi Bog bu vam za sve platil, ak bi trebali nekad nekakvog èistokrvnog pesek a, prosim, izvolte se obratiti na mene. Ja trgujem s pesima. I tako se vejk opet na ao na slobodi i na putu k domu. Njegovo premi ljanje treba li se zaustaviti prije toga »Kod Kalicha«, zavr ilo je time da je otvorio ona vrata kroz koja je nedavno pro ao u pratnji tajnog agenta Brets chnei dera. U toèionici je vladala grobna ti ina. Ondje je sjedilo nekoliko gostiju, medu njim a crkvenjak Svetog Apolinarija. Bili su namrgoðeni. Za ankom je sjedila gospoda gos tionièarka Palivcova i tupo gledala na pipe za toèenje piva. Tak, veæ sam se vratil rekao je vejk veselo dajte mi krigl pive. Gde je gospon Pa livec, je veæ isto doma? Umjesto odgovora briznula je Palivcova u plaè, i usredotoèujuæi svoju nesreæu na poseb no nagla avanje svake rijeèi, zajeca: Dali su mu dessetlet prije tjedan dana. No, vidite rekao je vejk ima veæ iza sebe sedam dana. On je bil tak oprezni plakala je Palivcova uvek je to sam o sebi tvrdil. Gosti u toèionici tvrdokorno su utjeli, kao da ondje lebdi duh Paliveca i nagoni ih na jo veæu opreznost. Oprez je majka mudrosti rekao je vejk sjedajuæi za stol uz èa u piva u èijoj su pjeni ile rupice, nastale kapanjem suza gospode Palivcove, dok je nosila pivo na stol. Dana nje vrijeme je takvo da sili èoveka na oprez. tt«>, Juèer smo imali dva pogreba okrenuo je razgovor na drugu temu crkvenjak Svetog A polinarija. 53 52
Valjda je netko umro rekao je drugi gost, na to je treæi dodao: Jesu li bili pogrebi s katafalkom? Rado bi znal rekao je vejk kakvi budu sad u ratu ti vojni pogrebi. Gosti su ustali, platili i tiho oti li. vejk je ostao sam s gospodom Palivcovom. Nisam si ni pomislil rekao je da bi osudili nevinog èoveka na deset let. Da su j ednog nevinog osudili na pet let, to sam veæ èul, ali na deset, to je veæ malo previ e. Kad je onaj moj priznal plakala je Palivcova kak je onda rekel o tim muhama, o toj sliki, tak je to ponovil i na povjereni tvu i na sudu. Ja sam bila na rasprav i ko svedok, ali kaj sam mogla svedoèiti kad su mi rekli da sam u rodbinskom odnos u sa svojim mu em, i da mogu odbiti svedoèenje. Ja sam se tak prepala tog rodbinskog odnosa, da ne to i iz toga ne bu ispalo, pa sam odbila svedoèiti, a on je, siromak stari, tak na mene pogledal da do smrti na te njegove oèi ne bum zaboravila. A pos le je nakon rasprave, kad su ga odvodili, viknul tam na hodniku, ko da je od sve ga toga poludel: »Neka ivi sloboda mi ljenja!« A gospon Bretschneider vi e ne dolazi? upitao je vejk. Bil je tu nekolko puta odgovorila je gospoda gostionièarka popil je jednu ili dv e pive, pital me ko tu dolazi i poslu al kak se gosti razgovaraju o nogometu. Oni uvek kad ga vidiju, pripovedaju samo o nogometu. A on se tak trzal ko da bu post eklil i previjal se. Za æelo ovo vreme vlovil mu se na udicu samo jedan tapetar iz Priène ulice. To je stvar ve be primijeti vejk a jel taj tapetar bil glupi èovek? Tak nekak, ko moj mu odgovorila je uz plaè. Pital ga je dal bi on pucal na Srbe, a ovaj mu je odgovoril da ne zna pucati, da je bil jednom u streljani i da je ta m pogodil krunu. Onda smo svi èuli da je gospon Bretschneider rekel, kad je zvadil zapisnik: » No pogledajmo, opet nova lijepa
veleizdaja« i oti el je s tim tapetarom iz Priène ulice, koji 56 !!!! Doltal se ne bu vratilo rekao je vejk dajte upavo je zatra io da mu se rum ulije po drugi put kad u toèionicu ude tajni agent Bretschneider. Baciv i letimièan pogled po toèionici i praznom lokalu, jsjedne do Svej ka i, namèiv i pivo, prièeka to æe reæi Svejk. Svejk je skinuo s vje alice nekakve novine i regledavajuæi zadnju stranu oglasa, javio se: _ joj gle, taj Èimpera u Stra kovoj br. 5, po ta Raèin ves, prodaje gospodarstvo s trinaest jutara vlastitog polja, kola i pruga blizu. Bretschneider nervozno zabubnja prstima i obraæajuæi se vejku reèe: Èudim se, odista, za to vas to gospodarstvo zanima, gospodine Svejk. A, to ste vi reèe vejk podav i mu ruku nisam vas odmah prepoznal, ja jako slabo pam tim. Zadnji put smo se razi li, ak se ne varam, u prijemnom uredu policijskog ravn ateljstva. Kaj delate odonda, dolazite sim èesto? Ja sam do ao zbog vas reèe Bretschneider reèeno mi je na policijskom ravnateljstvu da prodajete pse. Trebao bih lijepoga ratlera, ili pica, ili ne to tome slièno. To vam sve mogu nabaviti odgovori Svejk elite èistokrvnu ivotinju, ili nekakvog s ceste? Mislim odgovorio je Bretschneider da æu se odluèiti za èistokrvnu ivotinju. A ne elite si policijskog pesa? upitao je vejk. Takvog koji odmah sve istra i i pr vede na stup zloèina. Ima ga jedan mesar na Vr ovicama, vleèe mu kolica; taj pes je pr oma il, kak se veli, svoju profesiju. Ja bih htio pica s tihom tvrdokorno æu rekao je Bretschneider pica koji ne bi griza . elite pica bez zuba? upitao je vejk. Znam za jednoga. Ima ga jedan gostionièar u D jvicama. 54 55
Onda radije radera zbunjeno je odgovorio Bretschneider, èije su kinolo ke sposobno sti bile u samim zaèecima i da nije dobio takvu naredbu u policijskom ravnateljstv u, nikada o psima ne bi ni ta ni doznao. Ali naredba je zvuèala jasno i tvrdo. Upozn ati se intimnije sa vejkom na temelju njegove trgovine psima, a u tu svrhu je ima o pravo odabrati pomoænike i raspolagati odreðenim iznosom za kupnju pasa. Radera ima veæih i manjih reèe vejk znam za dva manja i tri veæa. Svih pet mo ete od nom njihati u krilu. Mogu vam ih najtoplije preporuèiti. To bi mi se svidjelo izjavi Bretschneider a koliko bi ko tao jedan? To vam se raèuna po velièini odgovori vejk to ovisi o velièini. Rader ni tele, kod r tlera je to ba naopak, to manji to skuplji. Ja reflektiram na veæeg, koji bi mogao biti èuvar odgovorio je Bretschneider, bojeæi se da ne optereti tajni fond dr avne policije. Dobro rekao je vejk veæe vam mogu prodati po pedeset kruna, a jo veæe po èetrdeset , ali pritom smo zaboravili na jednu stvar. Trebaju to biti tenci, ili stariji pe si, kujice ili mu jaki? Meni je svejedno odgovori Bretschneider koji je uletio u nepoznate probleme. O sigurajte mi ih, a ja æu sutra u sedam naveèer doæi k vama po njih. Mo e li to biti? Doðite, bude suho je odgovorio vejk ali u takvom sluèaju prinuðen sam tra iti kapar d trideset kruna. Naravno rekao je Bretschneider isplaæujuæi novac a sad æemo ispiti svaki dva deci na moj raèun. Kada su ispili, naruèio je vejk jo po dva na svoj raèun, onda ponovno Bretschneider, pozivajuæi Svejka da ga se ne boji, da danas nije u slu bi i da se danas mo e s njim govoriti o politici. vejk je izjavio da on nikada o politici u birtiji ne razgovara i da je cijela politika za malu djecu. Bretschneider je
tiv bio revolucionarnijih nazora rekao je da je svaka predodreðena na propast i pi tao Svejka koji je orPo toj stvari, vejk je izjavio da s dr avom nije posa, ali da je jednom njegovao slabo stene bernardmca kojeg je hranio vojnièkim dvopekom i da je isto tako crklo. Kad su veæ obojica imala pet puta po dva deci u sebi, Bretschn eider se proglasio anarhistom i pitao Svejka u koju se organizaciju treba upisat i. vejk je rekao da je jednom jedan anarhist kupio od njega leonbergera za sto kr una i da mu je ostao posljednju ratu du an. Kod este èa e Bretschneider je govorio o re voluciji i protiv mobilizacije, na to mu se vejk pribli io i pro aptao u uho: _ Upravo je u el u lokal nekakvi gost, pazite da vas ne èuje jer bi mogli od tog i mati neugodnosti. Vidite da gostionièarka veæ plaèe. Gospoda Palivcova odista je plakala na svojoj stolici za ankom. Za to plaèete, gospodo gostionièarka? upitao je Bretschneider. Za tri mjeseca dobit æ mo rat, bit æe amnestija, va gospodin æe se vratiti pa æemo se kod vas naliti. Ili mo da mislite da neæemo pobijediti? obratio se vejku. A zakaj to fiirt pre vakavati? rekao je vejk. Pobediti se mora i fertik, sad stva rno veæ moram iæi doma. vejk je platio raèun i vratio se svojoj staroj dvorkinji, gospodi Mullerovoj, koj a se prilièno upla ila kada je vidjela da je mu karac koji kljuèem otvara vrata stana vej k. Ja sam mislila, milostivi gospon, da bute se vratil za ne znam kolko let rekla je uobièajenom iskreno æu ja sam si iz sa aljenja zela na stan jednog portira iz noænog ba ra, jer je kod nas triput bila premetaèina i kad nisu ni mogli naæi, rekli su da ste zgubljeni zato jer ste rafinirani. vejk se odmah uvjerio da se nepoznati stranac vrlo udobno smjestio. Spavao je u njegovu krevetu i bio je èak toliko velikodu an da se zadovoljio polovicom postelje , a na drugu polovicu smjestio je nekakvo dugokoso stvorenje koje je iz zahvalno sti spavalo obgrliv i ga oko vrata, dok su se dijelovi 57 56
mu ke i damske odjeæe valjali izmije ani oko kreveta. P0 tome kaosu moglo se vidjeti d a se noæni portir iz bara vratio sa svojom damom u veselom raspolo enju. Gospon rekao je Svejk drmajuæi uljeza pazite da ne propustite obed. Bilo bi mi j ako al kad bi vi o meni govorili da sam vas hitil van kad vi e nigde niste ni mogli dobiti za jesti. Portir iz noænog bara bio je silno pospan, i dugo je trajalo dok nije shvatio da se vlasnik kreveta vratio kuæi i da tra i svoje pravo na postelju. Po navici svih portira noænih barova, i taj je gospodin izjavio da æe svakoga pre tuæi tko ga bude budio, i probao je dalje spavati. Za to vrijeme Svejk je pokupio dijelove njegove odjeæe, donio mu ih do postelje i, prodrmav i ga, energièno rekao: Ak se ne obleèete, probal bum vas hitit na ulicu tak kak jeste. Za vas bu velka prednost ak izletite van obleèeni. Ja sam htio spavati do osam naveèer zateèeno je izjavio vratar navlaèeæi hlaèe ja dne plaæam za krevet dvije krune onoj gospodi i mogu si tu dovoditi gospodiène iz bara. Mareno, ustaj! Dok je stavljao ovratnik i namje tao kravatu, veæ je do ao k sebi do te mjere da je mogao uvjeriti vejka kako je noæni bar »Mimoza« odista jedan od najpristojnijih noænih lo kala, kamo imaju pristup jedino dame koje imaju policijsku knji icu u potpunom red u, te je srdaèno pozvao vejka da doðe u posjet. Suprotno tomu, njegova prijateljica n ije nikako bila zadovoljna Svejkom i upotrijebila je nekoliko vrlo pristojnih iz raza, od kojih je najpristojniji bio: »Frajeru gospodski«. Nakon odlaska uljeza Svejk je po ao napraviti reda s gos podom Mullerovom, ali od nje nije na ao nikakvih tragova osim komadiæa papira na kojem je olovkom, razvuèenim ru kopisom gospode Mullerove, bilo na krabano mi ljenje ko jim se ona neobièno lako izjasnila u vezi nezgodnog sluèaja s iznajmljivanjem postelje vrataru iz noænog bara. A, .Oprostite milostivi gospon, kaj ih vi e ne bum vidla jer bum skoèila kroz prozor.« _L La e rekao je Svejk i prièekao. Za pola sata dovukla se do kuhinje nesretna gospoða Mullerova, a na njezinom oèajn om izrazu lica moglo se vidjeti da èeka od vejka rijeèi utjehe. Ak hoæete skakati s prozora rekao je Svejk odite u sobu, prozor sam otvoril. Ne preporuèam vam da skaèete s kuhinjskog prozora zato jer bute opala na ru iènjak, zdrobil a bute grmove i budete to morala platiti. Sa sobnog prozora bute krasno sletela na trotoar i ak bute imala sreæe, slomila bute kièmu. Ak bute imala peh, samo si but e slomila sva rebra, ruke i noge i budete morala platiti bolnicu. Gospoda Mullerova je zaplakala, tiho oti la u sobu, zatvorila prozor, a kad se v ratila, rekla je: Propuh vleèe, a to ni dobro za gosponov reumatizam. Onda je oti la prostrijeti postelju, neobièno pa ljivo dovodila je sve u red i vrati v i se u kuhinju Svejku, sa suznim oèima mu priopæila: Ta dva tenca, milostivi gospon, kaj smo ih imali na dvori èu, krepali su. A taj ber nardinac, taj nam je pobegel, dok su tu delali premetaèinu. A, zaboga uzviknuo je Svejk taj bu upal u ka u, tog sad sigurno tra i policija. On je ugrizel jednog gospona policijskog komesara, kad su ga kod premetaèine izv lekli ispod kreveta nastavila je gospoda Mullerova. Prvo je, dodu e, jedan od tih gospona rekel da je tam neko ispod kreveta, pa su pozvali tog bernardinca u ime zakona da izajde van, a kad ni tel, izvlekli su ga. A on ih je tel progutati, pa j e izletel kroz vrata i vise se ni ni vratil. Z menom su isto naredili saslu anje, ko sim dolazi, dal dobivamo nekakve nofce izvana, a onda su pravili primedbe da sam glupa kad sam rekla da nofci izvana dolaziju jako retko, posljednji od onog gospona upravitelja j2 orna, ona kapara od ezdeset kruna za angorsku maèku, za k°ju s te dali oglas u »Narodnoj politiki«, a namesto koje ste 58
mu poslali u kutiji od datula to slepo tene foksterijera. Posle su govorili z men om vrlo pristojno i preporuèili tog portira iz noænog bara, da se ne bi bojala biti sama u stanu, ba toga kog ste hitili van. Ja imam peh s tim uredima, gospoda Miillerova, sad bute vidla kolko bu ih sim dolazilo kupovati pese uzdahnuo je vejk. Ne znam jesu li gospoda, koja su nakon prevrata pregledavala policijski arhiv, de ifrirala stavke tajnog fonda dr avne policije gdje je stajalo: B... 40K, F... 50 K, L... SOK, itd..., ali su sigurno pogrije ili da su B, F, L poèetna slova nekakve gospode koja su za 40, 50, 80 itd... kruna prodavali èe ki narod crno utom orlu. B znaèi bernardin, F foksterijer, L leonberger. Sve te pse doveo je Bretschneide r od vejka u policijsko ravnateljstvo. Bile su to ogavne be tije, koje nisu imale n i najmanje veze s nekom èistokrvnom rasom kakvom ih je vejk predstavljao Bretschnei deru. Bernardinac je bio mje anac neèistokrvnog pudla i nekakve lutalice, foksterijer je imao u i jazavèara, a velièinu mesarskog psa s iskrivljenim nogama kao da je prebolio rahitis. Leonbergerova glava podsjeæala je na dlakavu gubicu pinèa, imao je podreza n rep, visinu jazavèara, a stra njicu golu kao u èuvenih golu dravih amerièkih pasa. Onda je do ao kupiti psa detektiv Kalous i vratio se s izbezumljenom nakazom koj a je podsjeæala na hijenu pjegavu, s grivom kotskog ovèara, a u stavkama tajnog fonda dopisano je novo D... 90 kruna. Ta je nakaza igrala ulogu doge... Ali ni Kalousu nije uspjelo izvuæi ne to iz vejka. I lo mu je otprilike kao i Bretschneideru. I najzapetljanije politièke razgovore S vejk je preveo na lijeèenje teneæaka u tenadi, pa su i najo troumnije podmukle zamke zav r avale time da je Bretschneider od vejka odvodio sa sobom opet novu, nezamislivu n akazu dobivenu kri anjem. I to je bio kraj slavnog detektiva Bretschneidera. Kada je u svome stanu imao veæ sedam takvih rugoba, zatvorio se s njima u pokrajnju sobicu i tako im dugo nije ni ta davao jesti dok ga nisu po derale. Bio je tako èastan da je dr avnom bud etu ustedio za pogreb. U njegovoj slu benoj karakteristici u policijskom ravnateljstvu bile su unesene u rubriku »Promaknuæe u slu bi« ove rijeèi pune tragike: »Pro deran od vlastitih pasa«. Kada je kasnije vejk doznao za taj tragièni sluèaj, rekao je: Mota mi se stalno po tikvi kak buju ga skup sastavili na posljednjem sudu. tffif. 60 61
VII
vejk odlazi u rat
SR U vrijeme kada su ume kraj rijeke Rab u Galiciji vidjele austrijsku vojsku kako bje i preko Raba, a dolje, u Srbiji, austrijske divizije jedna za drugom dobivale po turu, to im je odavno i pripadalo, austrijsko ministarstvo vojske sjetilo se i vejka, kako bi pomogao monarhiji da se izvuèe iz te ka e. Kada su mu donijeli poziv da se ima za tjedan dana javiti na Streleckv otok li jeènièkoj komisiji, vejk je upravo le ao u postelji, opet pogoðen reumatizmom. U kuhinji mu je gospoda Miillerova kuhala kavu. Gospoda Miillerova zazvao je iz sobe tihi vejkov glas gospoða Miillerova, ote sim
na trenutak. Kada je dvorkinja pri la postelji, vejk joj je rekao posve tihim glasom: Sednite se, gospoða Miillerova. U njegovu glasu bilo je neèega tajanstveno sveèanog. Kad je gospoða Miillerova sjela , vejk je, uspraviv i se u postelji, izjavio: Ja idem u rat! Djevice Marija! uzviknula je gospoða Miillerova. A kaj buju tam delali? Boril bum se grobnim je glasom odgovorio vejk sa Austrijom je to jako lo e. Gore nam veæ ideju na Krakov, a dole na Maðarsku. Mlatij u nas ko vola u kupusu kam Pogleda , i /at0 me zoveju u rat. Ja sam vam sinoæ èital u 63
novinama da su milu nam domovinu nadvili nekakvi oblaki. Pa vi se nemrete pomaknuti. To ni ne smeta, gospoda Mullerova, idem u rat u kolicima. Znate onog slastièara t am iza vugla, koji ima takva kolica. Vozil je u njima pred nekolko let svog epavo g zloèestog dedeka na fri ki zrak. Vi bute me, gospoda Mullerova, na tim kolicima od vlekla u taj rat. Gospoda Mullerova je zaplakala: * Milostivi, da idem po doktora? Nikam nejdete, gospoda Mullerova, ja sam, osim tih nogu, skroz zdravo meso za topove, a sad kad je to z Austrijom gadno, svaki bogalj mora biti na svom mestu. Samo vi dalje mirno kuhajte kavu. I dok je gospoda Mullerova, uplakana i rastrojena, procjedivala kavu, dobri vo jnik Svejk pjevao je na krevetu: General Windischgrdtz i gospoda znana, zapoèeli rat prije jutra rana hop, hop, hop Rat su zapoèeli sa ovom armijom, pomozi nam Gospod Bog s Djevicom Marijom hop, hop, hop *s Izbezumljena gospoda Mullerova, pod dojmom stra nog ratnièkog napjeva, zaboravila je na kavu i tresuæi se cijelim tijelom, zapla eno je prislu kivala kako dobri vojnik Svejk i dalje pjeva na krevetu: S Djevicom Marijom i ta ietri mosta, Pijemonte silni to ti nije dosta hop, hop, hop » , Bila bitka silna ba kod Solferina, f tekla tamo krvca, krvca do koljena hop, hop, hop Krvca do koljena, tona mesa seje vukla, osamnaesta regimenta tamo seje tukla hop , hop, hop Osamnaesta regimento nièega se ne boj, dok se novci na kolima vuku za tvoj proboj hop, hop, hop _ Milostivi gospon, prosim vas za dragoga Boga zaèulo se alosno iz kuhinje, ali S vejk je veæ zavr avao svoju ratnièku pjesmu: Na kolima novci a u manjim hrana, koja regimenta jo je takva brana hop, hop, hop Gospoda Mullerova izletjela je kroz vrata i otrèala po lijeènika. Vratila se za je dan sat dok je Svejk jo dremuckao. Probudio ga je debelju kasti gospodin, koji mu j e kratko dr ao ruku na èelu i izjavio: Ne bojte se, ja sam doktor Pavek s Vinohrada, dajte ruku, toplomjer stavite po d pazuho, tako, poka ite jezik, jaèe, dr ite jezik, od èega je umro va gospodin otac i va a gospoda mama? I tako, dok je Beè elio da svi narodi AustroUgarske daju najsjajniji primjer vjer
nosti i odanosti, doktor Pavek propisao je Svejku, protiv njegova domoljubnog od u evljenja, brom te preporuèio postojanom i dobrom bojovniku Svejku da ne misli na r at. Le ite mirno, saèuvajte spokojstvo, sutra æu opet doæi. Kada je sutradan do ao, pitao je u kuhinji gospodu Mullerovu kako stoji stvar s pacijentom. ~ o njim je gore, gospon doktor odgovorila je istinski astuzena po noæi je peval , z opro tenjem, kad ga je æopila reuma... austrijsku himnu. 64 65 Na taj je novi izljev pacijentove lojalnosti doktor Pavek smatrao nu nim reagira ti poveæanom dozom broma. Treæega dana priopæila mu je gospoda Miillerova da je sa vejkom jo lo ije. Popodne, gospon doktor, poslal me je po kanu fronte, a po noæi je imal napad hal ucinacije da bu Austrija pobedila. Uzima li pra kove toèno po receptu? vf Jo po njih ni ni poslal, gospon doktor. j|i Doktor Pavek je oti ao nakon to je izli o na Svejka buru grdnji, uvjeravajuæi ga da vi e nikada neæe doæi lijeèiti èovjeka koji odbi ja njegovu lijeènièku pomoæ bromom. Preostala su jo samo dva dana do Svejkove obveze da se pojavi pred komisijom z a novaèenje. Za to je vrijeme vejk izvr io nu ne pripreme. Najprije je poslao gospodu Miillerovu da mu kupi vojnièku kapu, a onda ju je poslao slastièaru iza ugla da posudi kolica na kojima je nekada slastièar vozio svoga zloèestog, epavog djedicu na svje i zrak. Ond a se sjetio da su mu potrebne take. Na sreæu, slastièar je èuvao i take kao obiteljsku u spomenu na svoga djedicu. Nedostajala mu je jo regrutska kitica cvijeæa. I nju je p ribavila gospoda Mullerova, koja je tih dana vidljivo omr avjela, a kamo god je i la , tamo je i plakala. I tako, toga povijesnog dana, dogodio se na pra kim ulicama sluèaj dirljive lojal nosti: Stara ena gurala je pred sobom kolica na kojima je sjedio mu karac s vojnièkom kap om i ula tenom znaèkom ma uæi takama. A na kaputu, blistala je arena regrutska kitica. A taj mu karac, ma uæi iznova i iznova takama, vikao je po pra kim ulicama: Na Beograd! Na Beograd! Za njim je i lo mno tvo ljudi, koje je neprestano raslo od neznatne skupine to se b ila sakupila pred kuæom iz koje je vejk krenuo u rat. s
.1 :e mogao konstatirati da su mu na nekim raskri alutirali i policijski redarstvenici. z^ ..T Vjiclavskom trgu mno tvo oko ko lica naraslo je na , ijko stotina osoba, a na uglu Krakovske ulice prebili su 11 koe njemaèkog stud enta koji je s njemaèkom kapom na davi doviknuo vejku: »Heil! Nieder mit den Serben1«. Na uglu Vodièkove ulice iza la je pred njih policijska konjica i rastjerala gomilu . Kada je vejk opæinskom inspektoru pokazao kako posjeduje crno na bijelo da danas mora biti pred komisijom za novaèenje, opæinski je inspektor bio pomalo razoèaran, pa je zbog spreèavanja moguænosti izgreda nalo io da dvojica okonjenih redarstvenika spro vedu Svejka na Streleckv otok. O èitavom tom dogaðaju pojavio se u »Pra kim slu benim novinama« ovaj èlanak: »Domoljublje invalida Juèer prije podne prolaznici na glavnim pra kim avenijama bili su svjedocima scene koja krasno govori o tom da u ovom velikom i znaèajnom vremenu sinovi na ega naroda mogu dati najsvjetliji primjer vjernosti i odanosti prijestolju na eg ostarjelog monarha. Èini se kao da su se vratila doba starih Grka i Rimljana, kada je Mucius Scaevola nalo io da ga odvedu u boj ne osvræuæi se na svoju spaljenu ruku. Najsvetija osjeæanja i brigu krasno je juèer demonstrirao bogalj na takama, kojeg je u invalidsk
im kolicima vozila starica majka. Taj sin èe kog naroda dragovoljno, ne mareæi za svoj hendikep, naredio je da ga odvedu u rat, kako bi polo io svoj ivot i imovinu za sv oga cara. A to to je njegovo klicanje: »Na Beograd!« imalo tako iv odaziv na pra kim uli cama, svjedoèi samo o tom da Pra ani pru aju zorni primjer ljubavi spram domovine i vl adajuæeg doma.« U istom tom duhu pisao je i »Prager Tagblatt«, koji je ' jvio! Dolje Stbi! (Njem.) «.V « 66 67 zavr io svoj èlanak rijeèima da je dragovoljca invalida pratilo mno tvo Nijemaca koji su ga svojim tijelima saèuvali od linèa èe kih agenata sila Antante. »Bohemia« je objavila ovu vijest zahtijevajuæi da se domoljub bogalj nagradi te obzn anila èitateljstvu da u ime nepoznatoga prima od njemaèkih graðana darove u redakciji lista. No, iako prema pisanju ta tri èasopisa, èe ka zemlja nije mogla dati plemenitij eg graðanina, gospoda u komisiji za novaèenje nisu bila toga mi ljenja. Osobito ne vi i vojni lijeènik Bautze. Bio je to neumoljiv èovjek koji je u svemu vi dio poku aj prevare u cilju izbjegavanja rata, boji nice, metaka i rapnela. Poznata j e njegova izreka »Da ganze tschechische Volk ist eine simulantenbande1«. Za deset tjedana svoje djelatnosti izluèio je, od 11.000 civila, 10.999 simulana ta, a bio bi upecao i onoga jedanaesttisuæitoga da toga sretnika, upravo u trenutk u kad se na njega proderao »Kehrt euch«2, nije udarila kap. Odnesite toga simulanta rekao je Bautze kada je ustanovio da je èovjek mrtav. A toga povijesnog dana pred njim je stajao Svejk, kao i ostali potpuno gol, sk rivajuæi èedno svoju golotinju takama o koje se oslanjao. Da ist vvirklich ein besonderes Feigenblatt3 rekao je Bautze ovakvih smokvinih listova nije bilo u raju. Otpu ten zbog maloumnosti naglasio je narednik pogledav i u slu bene papire. A to vam jo nedostaje? pitao je Bautze. Pokorno javljam da sam reumatièar, al da bum slu il Njegovo Velièanstvo cara dok me ne rastrgneju skromno je rekao Svejk imam nateèena koljena. Bautze je stra nim pogledom odmjerio vejka i izderao se: _ 5ie sind ein Simulant!1 pa se obratio naredniku ledenim mirom i rekao: _ Den Kerl sogleich einsperren2! Dvojica vojnika s bajunetima odvela su vejka u garnizonski zatvor. Svejk, koji se oslanjao o take, s u asom primijeti da njegov reumatizam poèinje i èezavati. A gospoda Mullerova, koja je gore s kolicima èekala vejka, kad je vidjela da ga vode pod baj unetima, zaplakala je i napustila kolica da im se vi e nikada ne vrati. A dobri vojnik Svejk i ao je skromno u pratnji naoru anih èuvara dr ave. Bajuneti su blje tali u sjaju sunca, a na Maloj Strani pred spomenikom Radetzkom Svejk se obratio mno tvu koje ga je pratilo: »Na Beograd! Na Beograd!« A mar al Radetzkv sneno je promatrao sa svojeg spomenika dobrog vojnika vejka kak o se udaljava s regrutskom kiticom na kaputu, epajuæi na starim takama, dok je neki ozbiljni gospodin obja njavao uokolo ljudima da vode »dezentera«. J h (f* l . Èitav èe ki narod je banda simulanata (njem.). 2. Okrenite se! (Odlazite!) (Njem.) 3. To je odista osobit smokvin list (njem.). ' Vi _*e simulant! (Njem.) zatvorite ovoga momka (njem.). 68 69
VIII vejk kao simulant 4'
«** U to znaèajno doba vojni su se lijeènici neobièno trudili kako bi iz simulanata izgn ali ðavla sabota e i vratili ih opet u krilo vojske. Bilo je uvedeno nekoliko stupnjeva muèenja simulanata i ljudi osumnjièenih da su s imulanti, kao to su bili: su ièavci, reumatièari, ljudi s kilom, s bubre nim bolestima, t ifusom, eæernom bolesti, upalom pluæa i drugim bolestima. Muèenje kojem su simulanti bili podvrgnuti bilo je sistematizirano, a stupnjevi muèenja bili su ovi: 1. potpuna dijeta, ujutro i naveèer alica èaja tijekom tri dana, pri èemu je svima, bez obzira na to su se alili, davan aspirin za znojenje 2. kako ne bi mislili da je vojska med i mlijeko, daje se obilna porcija kinina u pra ku, nazvana »lizanje kinina« 3. ispiranje eluca dvaput dnevno litrom tople vode 4. uporaba sapunice i glicerina 5. umatanje u plahtu namoèenu u hladnoj vodi. Bilo je postojanih ljudi koji su pretrpjeli svih pet stupnjeva muæenja i pustili da ih odvezu u jednostavnom mrtvaèkom kovèegu na vojnièko groblje. Bilo je ipak i oni h malodu nih koji su, kad su do li do klistira, izjavili da im je veæ dobro i oa ni ta d rugo ne ele nego da odu s prvim mar bataljunom1 4 '" P°hodlli ^J"" Hi* upuæuje na rati te (njem.). ;A 71
u rov. vejka su u garnizonskom zatvoru smjestili u bolnièku baraku upravo medu malo du ne simulante. Vi e ne mogu izdr ati rekao je èovjek sa susjedne postelje kojeg su doveli iz ordina cije gdje su mu veæ po drugi put ispirali eludac. Taj je èovjek simulirao kratkovidno st. Sutra idem u pukovniju odluèio je drugi susjed s lijeve strane koji je upravo do bio klistir, simulirajuæi da je gluh kao top. Na postelji kod vrata umirao je jedan su ièavac, umotan u plahtu namoèenu u hladnu v odu. To je veæ treæi ovaj tjedan objasnio je susjed s desne strane a ta tebi fali? Ja imam reumu odgovorio je vejk, na to je uslijedio iskreni smijeh svih uokolo; smijao se i umiruæi su ièavac koji je simulirao tuberkulozu. Ne trpaj se medu nas s reumatizmom ozbiljno je vejka upozoravao debeli mu karac r eumatizam ti ovdje vrijedi ko kurje oko; ja sam malokrvan, fali mi pol eluca i pe t rebara i nitko mi ne vjeruje. Bio je ovdje i jedan gluhonijemi, èetrnaest dana s u ga zamotavali svakih pol sata u plahtu namoèenu u hladnu vodu, svaki dan su mu d avali klistir i ispumpavali eludac. Veæ su svi bolnièari mislili da je pobijedio i da ide doma, kad mu je doktor propisao ne to za povraæanje. Skoro je du u ispustio i tu je pokleknuo: »Ne mogu« veli »dalje izigravati gluhonijemoga, vratio mi se i govor i s luh«. Bolesnici su mu savjetovali da se ne uni tava, ali on je ostao pri svom, da èuje i da govori kao i svi drugi. Tako je to izjavio i ujutro na viziti. Dr ao se dosta dugo izjavio je mu karac koji je simulirao da ima jednu nogu kraæu za cijeli decimetar a ne ko onaj koji je simulirao da ga je udarila kap. Bila su d ovoljna tri kinina, jedan klistir i jednodnevni post. Priznao je prije nego to je i do lo do ispumpavanja eluca, a od kapi nije bilo ni traga ni glasa. Najdalje se ovdje dr ao onaj kog je bio ugrizao bijesan pas. Grizao je, zavijao, to je istina, to je odlièno znao, ali nikako nije uspio izazvati tu pjenu na Pomagali smo mu kolko god smo mogli. Ko ko smo ^o outa kakljali po cijeli sat prije vizite sve dok nije f iSTJeve i poplavio nam, ali pjena na ustima nije se poSfne i n J Bilo je to ne to grozno. A kad je jednoga
alra priznavao na viziti, tako nam ga je bilo ao. Stajao je krai kreveta kao svijeæa , salutirao i rekao: »Pokorno javljam, eospodin primarijus, da taj pas koji me je ugrizo nije bio bijesan«. Primarijus ga je pogledao tako èudno da se ugrizeni poèeo tr esti cijelim tijelom i nastavio: »Pokorno javljam, gospodin primarijus, da me uopæe nije ugrizo nikakav pas, ja sam se sam ugrizo za ruku«. Nakon tog priznanja i ao je pod istragu zbog samoranjavanja jer se ugrizao za ruku da ne bi morao na front. _ Sve takve bolesti gdje je potrebna pjena na ustima _ rekao je debeli simulan t te ko se simuliraju. Kao naprimjer padavica. Bio je ovdje i jedan s padavicom, t aj nam je stalno govorio da mu je svejedno koliko æe imati napada, pa ih je i napr avio desetak dnevno. Svijao se u grèevima, stiskao ake, buljio oèi kao da su mu na fe derima, udarao tijelom, plazio jezik, ukratko, velim vam, prekrasna prvoklasna p adavica, ba iskrena. Onda su mu najednom izbili nekakvi èirevi, dva na vratu, dva n a leðima, pa ga je pro lo i savijanje i bacanje po podu, kad nije mogao ni glavu pom aknuti, ni sjediti, ni le ati. Dobio je groznicu i u groznici je prilikom vizite s ve o sebi isprièao. A nagnjavio nas je s tim èirevima zato to je zbog njih morao le ati jo tri dana medu nama, a dobio je drugu dijetu: ujutro kavu sa emljom, za ruèak juh u, saft i knedle, a naveèer jo ka u ili juhu, a mi smo s izgladnjelim, ispumpanim eluc ima s potpunom dijetom morali to gledati, kako taj tip dere, mljacka, pu e i podrig uje od sitosti. Ostaloj trojici je time Podmetnuo klipove pod noge pa su i oni p riznali. Ti su le ali zbog srèane mane. ~~ Najbolje se mo e smatrao je jedan od simulanata simulirati ludilo. Iz na e uèiteljske udruge, u sobi do nas su dvojica, jedan stalno vièe: »Lomaèa Giordana Bruna jo 72 73
dimi, obnovite proces Galileu«, a taj drugi laje prvo triput sporo: av av av, onda pet puta brzo, jedno za drugim, avavavavav, a onda opet sporo i tako neprestano. Veæ su izdr ali vi e od tri tjedna. U poèetku sam i ja htio izigravati luðaka, vjerskog luðaka i propovijedati o nepogre ivosti Pape, ali sam se na kraju ipak opskrbio rakom elu ca preko jednog brijaèa na Maloj Strani, za petnaest kruna. Ja znani jednog dimnjaèara u Brevnovu, taj vam za deset minuta napravi takvu tem peraturu da od tog mo ete skoèit kroz prozor. To ni ni rekao je drugi ima na Vr ovicama jedna babica koja vam za deset kruna i èa ogu tak fino da ostanete bogalj do smrti. Ja imam i èa enu nogu za petaka zaèulo se iz reda postelja do prozora za petaka i tri pive. Mene ta moja bolest ko ta veæ vi e od dvije stotke izjavio je njegov susjed, isu en ka o bakalar naðite mi bilo koji otrov koji nisam upotrijebio. Ne budete ga na li. Ja s am ivo skladi te otrova. Pio sam sublimat, udisao ivine pare, grickao arsen, pu io opi jum, pio opijumsku tinkturu, sipao si morfij na kruh, progutao strihnin, pio ras tvor fosfora u sumporovodiku i pikrinsku kiselinu. Uni tio sam si jetra, pluæa, bubr ege, uè, mozak, srce i crijeva. I nitko ne zna od èega sam bolestan. Najbolje je obja njavao je netko od vrata u pricati si petrolej pod ko u na ruki. Mo j je bratiæ imal sreæu da su mu odrezali ruku ispod lakta i sad je miran dok rat ne proðe. No, vidite rekao je Svejk kaj sve svaki od nas mora podnesti za Njegovo Velièans tvo. I to ispumpavanje eluca, i taj klistir. Dok sam slu il pred puno let, u mojoj regimenti bilo je to jo gore. Onda su takvog bolesnika vezali na kri kras i hitili g a u zatvor dok ne dojde k sebi. Nije bilo nikakvih kreveta ko to je tu, ni pljuvaèn ice. Gola daska i na njoj su le ali bolesni. Jednom je jedan imal pravi tifus, a d rugi do njega velke boginje. Obadva su bili zvezani, a pu kovnijski doktor ih je cipelaril po trbuhu, jer da su simulanti. Onda kad su oba dva umrli, do lo je to i do parlamenta, a bilo je i u novinama. Onda su nam odmah
zabranili èitati te novine i pregledavali su kofere zbog tih novina. A kak ja uvek imam nesreæu, od æele regimente, kod nikog drugog osim kod mene, nisu ni na li. Tak su me odveli na pukovnijski raport i na pukovnik, takav vol, daj mu Bog lahko, poèel se na mene derati da stanem mirno i da velim ko je to pisal u tim novinama, il b u mi razvalil gubec od uha do uha i jo bu me zatvoril dok ne poplavim. Onda je do e l pukovnijski doktor, mahal mi je sa akom ispred nosa i urlal: »Sie verfluchter Hun d, Sie schabiges Wesen, Sie ungliickliches Mistvieh1, bando socijalistièka!« Gledam svima ravno u oèi, nisam ni trepnul, utim, ruka uz kapu, leva uz tep na hlaèama. Be ali su oko mene ko pesi, lajali na mene, a ja i dalje ni . utim, salutiram, a leva ruka uz tep od hlaèa. Kad su tak urlali valjda pol sata, doletil je pukovnik k meni i z aurlal: »Jesi ti blesav, ili ti nisi blesav?« »Pokorno javljam, gospon pukovnik, da sa m blesav«. »Dvadeset i jedan dan strogog zatvora zbog blesavoæe, dva posta tjedno, mje sec dana pritvora, èetrdeset osam sati vezati, smjesta zatvoriti, ne dati mu derati , vezati ga, pokazati mu da vojska ne treba budale. Mi æemo ti veæ te novine izbiti iz glave, bitango«, odluèil je nakon dugog be anja gospon pukovnik. A dok sam sedel u zatvoru, u kasarni su se dogaðala razna èuda. Na je pukov *ll'1 nik zabrami vojnicima uopæe nekaj èitati, pa makar to bile i »Pra ke slu bene novine«, u kam ini nisu smeli zamotavati u novine ni hrenovke ni sir. Odonda su vam vojnici poèel i citati i na a je regimenta postala najobrazovanija. Èitali smo sve novine, a svaka je satnija slagala stihove i pesmice protiv gospona pukovnika. A kad se nekaj i dogodilo u regimenti, uvek bi se na el neki dobroèinitelj koji je to dal u novine, pod naslovom »Muèenje vojnika«, i ni to im ni bilo dost. usali su zastupnicima u Beè, da ih za titiju, a ti su poèeli > P«>kleto pseto, odrpanac, stoko nesretna! (Njem.) .]: : 74 75 II podnositi interpelacije jednu za drugom, da je gospon puko vnik ivotinja i tome slièno. Nekakav ministar nam je poslal komisiju da to istra i, a neki Franta Henèlu iz Hluboke dobil je posle dve godine bukse zato jer je on bil taj koji se obratil zastupnicima u Beèu zbog te fliske koju je dobil od gospona pukovnika na ve bali tu. Posle, kad je komisija oti la, gos pon pukovnik je naredil sve postrojiti, æelu regimentu, i veli da je vojnik vojnik, da mora zaèepit gubicu, i slu iti, a ak mu se nekaj ne sviða, da je to naru avanje subordinacije: »Tako, bitange, mislili ste da æe vam komisija pomoæi« veli gospon pukovnik. »Drek vam je pomogla. A sad æe svaka kompanija oko mene defilirati i ponavljati glasno ono to sam rekao«. Onda smo i li jedna kompanija za drugom rehts aut1 gde je stajal gospon pukovnik, ruke na remen od pu ke i urlali smo na njega: »Tako, bitange, mislili smo da æe nam komisija pomoæi, drek nam je pomogla«. Gospon pu kovnik se smijal tak da se dr al za trbuh sve dok jedanajesta kompanija ni do la do defilea. Ide, stupa, dok ni do la do gospona pukovnika ni , ti ina ni glasa. Gospon pukov nik se zacrvenil ko rak i vratil jedanajestu kompaniju da to jo jednom ponovi. Defilira i uti, samo red za redom drsko gleda gospona pukovnika u oèi. »Ruht2«. veli gospon pukovnik i eæe se po dvori èu, mlati se bièem po èizmama, hraèka, pa se odjednom zaustavi i razdere se: »Abtreten3!«, a onda se sedne na svoju kobilu i zbri e kroz vrata van. Èekali smo kaj bu se dogodilo s jedanajestom kompanijom, a ono ni . Èekamo jedan dan, drugi dan, æeli tjedan, a ono stalno ni . Gospon pukovnik se u kasarni opæe ni pojavil, zbog èega su se radovali i vojnici, i doèasnici i èasnici. Posle smo
dobili novog pukovnika, a o tom starom se pripovedalo da je u nekakvom sanatoriju, zato jer je svojom rukom napisal Njegovom Velièanstvu caru da se jedanajesta kompanija pobunila. t« 1. Pogled nadesno! (Njem.) ' ,, 2. Voljno! (Njem.) " "" 3. Odstupi! (Njem.) !f*|:< ;'f::> Pribli ilo se vrijeme prijepodnevne vizite. Vojni lijeènik Griinstein hodao je od kr eveta do kreveta, a za njim sanitetski doèasnik sa svojim zapisnikom. Macuna? li! Ovdje! ;l Klistir i aspirin $ Pokornv? «f Ovdje! Isprati eludac, plus kinin. Kovafik? Ovdje! Klistir i aspirin. Kotatko? Ovdje! Isprati eludac, plus kinin. I tako je to i lo, jedan za drugim, bez milosti mehanièki strogo. vejk? Ovdje! Doktor Griinstein je pogledao na prinovu. to vam fali? Pokorno javljam da imam reumu. Nakon dugotrajne prakse, doktor Griinstein je stekao naviku fine ironije, to je djelovalo mnogo uèinkovitije nego vikanje. ~~ Aha> reuma rekao je vejku imate izuzetno te ku bolest. To je odista sluèajnost d a se dobije reuma ba kad je svjetski rat, a èovjek bi morao u vojsku. Ja mislim da vas to stra no ljuti. Pokorno javljam, gospon primarijus, da me to stra no Eto vidite, to ga ljuti. To je od vas izuzetno lijepo da e se s tim reumatiz om upravo sada na nas sjetili. U doba trci takav jadnièak ko jarèiæ, ali èim izbije rat, smjesta ne slu e' Ne bole U vas k<> 76 77 Pokorno javljam da boliju. Pa cijele noæi ne mo ete spavati, nije li istina? Reuma je prilièno opasna, bolna i te ka bolest. Mi ovdje s reumom imamo dobra iskustva. Potpuna dijeta i drugi na i naèi ni lijeèenja pokazali su se doista dobrima. Bit æete ovdje prije izlijeèeni nego u Pi ta nskim toplicama i odmar irat æete na boji nicu da æe se za vama samo pra iti. Obrativ i se sanitetskom doèasniku reèe: Pi ite: Svejk potpuna dijeta, dva puta dnevno isprati eludac, jednom dnevno klist ir, a kako æe biti dalje, vidjet æemo. Za sada ga odvedite u ordinaciju, isperite mu eludac i dajte mu, da bi do ao k sebi, klistir, ali dobar, dok ne zazove sve svece kako bi se reuma upla ila i pobjegla. Pa obrativ i se svim posteljama, odr a govor pun lijepih i razumnih sentenci: Ne, nemojte misliti da pred sobom imate kakvog vola kojeg mo ete vuæi za nos kako hoæete. Mene va e pona anje neæe izbaciti iz ravnote e. Ja znam da ste svi vi simulanti, d a hoæete dezertirati iz vojske. I shodno tome i postupam s vama. Pre ivio sam ja sto tine i stotine takvih vojnika kao to ste vi. Na tim krevetima le ale su gomile ljud i kojima nije nedostajalo ni ta drugo osim vojnièkog duha. Dok su njihovi drugovi bo jovali na rati tima, oni su mislili da æe se valjati u krevetu, dobivati bolesnièku pr
ehranu, i prièekati dok rat ne proðe. E, u tom su vra ki pogrije ili, a i vi vra ki grije it e. I za dvadeset godina vri tat æete u snu kada budete sanjali da ste kod mene simul irali. Pokorno javljam, gospodin primarijus zaèulo se ti ho s kreveta pod prozorom ja sam veæ zdrav, veæ sam po noæi primijetio da mi je astma pro la. r Zovete se? iil Kovafik, pokorno javljam, trebam dobiti klistir. * Dobro, klistir æete jo dobiti za put odluèio je dok tor Griinstein kako se ne biste alili da vas ovdje nismo lijeèili. Tako, a sad svi bolesnici koje sam prozvao, neka do biju to im pripada. AW
I svatko je dobio po tenu porciju onoga to mu je bilo nropisano. Pa, iako su neki p oku avali utjecati na izvr itelja lijeènièke zapovijedi raznim molbama ili prijetnjama, da æe mo da i oni uæi u sanitarnu slu bu, a ovi im onda mo da dopasti aka Svejk se dr ao p ojano. _ Nemoj me tediti pozivao je krvnika koji mu je davao klistir seti se svoje zak letve. I kad bi ovde le al tvoj otac ili vlastiti brat, daj im klistir i da ne tre pne . Misli na to, da se na takvim klistirima uzdi e Austrija i pobjeda je na a. Sutradan, za vrijeme vizite, doktor Griinstein je upitao vejka kako mu se sviða u vojnoj bolnici. Svejk je odgovorio da je to dobra i uzvi ena ustanova. Za nagradu je dobio isto t o i juèer, a uz to i aspirin i tri doze kinina koje su mu nasuli u vodu da ih smje sta ispije. Ni Sokrat nije ispio svoju èa u otrova s takvim mirom s kakvim je ispio kinin Svej k, na kojemu je doktor Griinstein isku avao sva tri stupnja muèenja. Kada su vejka umotavali u mokru plahtu u prisustvu lijeènika, na njegovo pitanje kako mu se to sada sviða, Svejk je odgovorio: Pokorno javljam, gospon primarijus, da je to ko na plivali tu ili u morskim kupk ama. Imate jo reumu? Pokorno javljam, gospon primarijus, da to nikak nejde na bolje. Svejk je bio podvrgnut novom muèenju. U to vrijeme udovici pje adijskoga generala, barunici von Botzenheim, zadavalo j e mnogo briga kako pronaæi toga vojnika o kojemu je »Bohemia« nedavno objavila vijest, kako je on, invalid, naredio da ga voze na invalidskim kolicima i Pntom vikao »Na Beograd!«, a èiji je izljev domoljublja dao povod redakciji »Bohemije« da uputi poziv èit ateljstvu na ^upijanje priloga u korist lojalnog junaka invalida. apokon je raspitivanjem u policijskom ravnateljstvu ustanovila da je to bio Svejk, a dalje je veæ bilo lako tra 79 78 gati. Barunica von Botzenheim uzela je sa sobom i svoju dru benicu i lakeja s ko aro m, i uputila se na Hradèane. Sirota barunica nije ni slutila to to znaèi kad netko le i u vojnoj bolnici garnizo nskog zatvora. Njena joj je posjetnica otvorila vrata zatvora, a u uredu su se p rema njoj vladali izuzetno ljubazno, pa je za pet minuta veæ znala da »der brave Sol dat Svejk1«, za kojeg se raspitivala, le i u treæoj baraci krevet broj 17. Pratio ju j e sam doktor Griinstein, koji je od toga bio posve o amuæen. Svejk je upravo sjedio na krevetu nakon uobièajene dnevne kure propisane od stra ne doktora Griinsteina, okru en skupinom iscrpljenih, izgladnjelih simulanata koji se jo nisu bili predali i grèevito se borili s Griinsteinom na terenu potpune dije te. Da ih je tkogod slu ao, stekao bi dojam da se na ao u kulinarskom dru tvu, u vi oj kuh arskoj koli ili na kakvom gurmanskom teèaju. Èak se i ti obièni èvarki od loja daju jesti pripovijedao je jedan koji je ovdje le ao
»zbog zastarjelog eluèanog katara« ali samo ak su topli. Kad se topi loj, iscediju se sasvim, posole, popapre i ja vam velim da im ni gu èji èvarki nisu ravni. Ostavite vi gu èje èvarke na miru rekao je èovjek s »rakom eluca« nema boljih od gu Èvarki od svinjskog sala mogu se pred njima skriti. Naravno, podrazumijeva se da moraju biti topljeni dok ne budu zlatni, onako kako to rade idovi. Uzmu masnu gus ku, sastru u salo s ko e i tope ga. A znate da grije ite to se tièe svinjskih èvaraka? primijeti Svejkov susjed. Samo se po sebi razumije da govorim o èvarcima od domaæeg sala, o takozvanim domaæim èvarcima; n i smeðim ni utim, mora to biti ne to izmeðu te dvije nijanse. Takav èvarak ne smije biti ni previ e mekan, ni previ e tvrd. Ne smije hrskati jer to znaèi daje zagorio. Mora 1. Dobri vojnik vejk (njem.). ; >#& '* rastopiti na jeziku, a ne smijete pritom imati utisak da vam teèe mast po bradi. __ j" ko je od vas jeo èvarke od konjskog sala? odazvao se èisti glas, a na koji i pak nitko nije odgovorio zato to je upravo tog trenutka utrèao sanitetski doèasnik. _ Svi na krevet, dolazi nekakva nadvojvotkinja, da nitko nije pokazao prljave noge ispod deke! Ni nadvojvotkinja ne bi mogla tako velièanstveno uæi kao to je to uèinila barunca von Botzenheim. Za njom se vukla èitava povorka u kojoj nije nedostajao ni financijsk i narednik bolnice, koji je u svemu vidio tajnu ruku revizije koja æe ga od masnog korita u zaleðu baciti na milost i nemilost rapnelima, negdje pod ièane zapreke na bo ji nici. Bio je blijed, ali je jo bijedi bio doktor Griinstein. Pred njegovim oèima plesal a je mala posjetnica stare barunice s titulom »udovica generala« i sve to je moglo bi ti vezano uz tu titulu, kao to su dru tvene veze, protekcije, tu be, premje taj na boji n icu i ostale grozne stvari. Ovdje imamo vejka rekao je saèuvav i prividan mir i vodeæi barunicu von Botzenheim pr ema vejkovu krevetu vlada se vrlo strpljivo. Barunica von Botzenheim sjela je na ponuðenu stolicu do Svejkova kreveta i rekla : Èe ki fojnik, topra fojnik, kripl fojnik, tapfer fojnik, ja jako folim èe ki Austrijan ac. Pritom je gladila vejka po neobrijanim obrazima i nastavljala: Ja èitala sfe u normama, ja fam donesla papat, jest, pusit, èuèat, èe ki fojnik topra fo jnik. Johann kommen Sie her1! Johann, dodii ej, koji je svojim nakostrije enim zaliscima podsjeæao ^a nskog, dovukao je ove liku ko aru do kreveta, dok Je dru benica stare barunice, visoka dama uplakana lica, sjela na Svejkov krevet i poravnavala mu slamnati jastuk pod ite amo! (Njem.) '
81
80
leðima, s fiksnom idejom da tako valja postupati s bolesnim herojem. Za to vrijeme barunica je izvlaèila darove iz ko are. Tucet peèenih piliæa umotanih u ru ièasti svileni papir i zavezanih crno utom svilenom trakom, dvije boce nekakvog rat nog likera s naljepnicom »Gott strafe England1!« Na drugoj je strani bila naljepnica s Franjom Josipom i Vilimom, kako se dr e za ruke kao da æe upravo poèeti igru: »U umici zeko sjedi, spi, jadan zeko to bi ti, da ne mo e skoèiti«. Onda je izvukla iz ko are tri boce vina za rekonvalescente i dvije kutije cigareta. Sve je to elegantno poslag ala na prazan krevet pokraj vejka i dodala jo lijepo uvezanu knjigu »Dogaðaji iz ivota na eg monarha«, koju je napisao sada nji zaslu ni urednik slu benih novina »Cehoslovaèke repu like«, a koji je u starom Franji vidio sebe sama. Onda su se na krevetu na li i pake tiæi èokolade s istim natpisom »Gott strafe England!«, opet s portretima austrijskog i n jemaèkog cara. No, na èokoladi se vi e nisu dr ali za ruke, veæ su odvojeni okrenuli jedan drugome leda. Vrlo je lijepa bila i dvoredna èetkica za zube s natpisom »Viribus un itis2« kako bi se svatko tko pere zube mogao prisjetiti Austrije. Elegantan i vrlo
koristan dar za boji nicu i rovove bio je i pribor za njegu noktiju. Na kutiji je bila slièica koja je prikazivala rasprsnute rapnele i èovjeka s kacigom kako juri s isukanim bajunetom, a pod tim: Fur Gott, Kaiser und Vaterland3. Bez slièice je bio paketiæ keksa, ali su zato tamo bili stihovi: t*. . Osterreich, du edles Haus, steck deine Fahne aus, ; f, lafisie im Winde wetin, r(> Osterreich muj?ewig stehn!4 s èe kim prijevodom na drugoj stani: v 1. Neka Bog kazni Englesku! (Njem.) 2. Ujedinjenim snagama! (Engl.) 3. Za Boga, cara i domovinu! (Njem.) 4. Austrijo, o plemeniti dome, istakni zastave svoje, neka se na vjetru vijore, Austrija mora ivjeti! (Njem.) O Austrijo! Ti uznosit si dom « Tvoj barjak je svoj na svom On æe na vjetru vijoriti A Austrija æe vjeèno postojati. Posljednji u nizu darova bio je bijeli zumbul u posudi. Kada je sve to bilo razmotano po krevetu, barunica von Botzenheim nije mogla o d ganuæa zadr ati suze. Nekolicini izgladnjelih simulanata tekla je slina iz usta. Barunièina dru benica podupirala je vejka i takoðer suzila. Vladala je ti ina kao u crk vi, a naglo ju je naru io vejk sklopiv i ruke: Oèe na , koji jesi na nebesima, sveti se ime Tvoje, doði kraljevstvo Tvoje..., pardo n milostiva gospoda, ne tak, htel sam reæi, Gospodine Bo e, Oèe na nebeski, blagoslovi nam ove darove koje po Tvojoj milosti u ivamo. Amen. Nakon ovih rijeèi uzeo je s kreveta pile i navalio na njega praæen zaprepa tenim pog ledom doktora Griinsteina. Ah, kako mu prija, fojnièeku odu evljeno je aptala doktoru Griinsteinu stara baruni ca on je veæ sigurno zdrav i mo e iæi na boji te. Zaista me raduje da mu je to tako godi lo. Zatim je hodala od kreveta do kreveta i razdavala cigarete i_ èokoladne bombone, pa se nakon ophoda iznova vratila Svejku, pogladila ga po kosi i rekla: Behiit euch Gott1 i iza la sa svom pratnjom kroz vrata. Prije nego to se doktor Griinstein vratio odozdo kamo je po ao ispratiti barunicu , vejk je podijelio piliæe koje su pacijenti smazali navjerojatnom brzinom, tako da je umjesto piliæa doktor Grunstein na ao samo gomilu kostiju oglo in tako èisto kao da su piliæi ivi pali u gnijezdo bjeloglavog supa, a njihove se kosti kasnije pekle na suncu nekoliko mjeseci. JNeka nas Bog èuva (njem.) 82 83 Nestao je i ratni liker i tri boce vina. Izgubili su se u elucima pacijenata i paketiæi èokolade i kutija keksa. Netko je èak ispio i boèicu laka za nokte koji se nala zio u priboru za njegu noktiju i nagrizao pastu za zube prilo enu èetkici. Kada se doktor Griinstein vratio, zauzeo je ponovno ratnièku pozu i odr ao dug gov or. Pao mu je kamen sa srca to je posjet veæ oti ao. Gomila oglodanih kostiju uèvrstila ga je u mi ljenju da su svi nepopravljivi. Vojnici zapoèeo je kada biste imali mrvu razuma, ostavili biste sve to netaknuto , a rekli biste sebi samima, ako sve to po deremo, gospodin primarijus nam neæe vjer ovati da smo te ki bolesnici. Vi ste ovime sami o sebi posvjedoèili da ne tujete moju dobrotu. Ispumpavam vam eludac, dajem vam klistire, trudim se da vas odr im na pot punoj dijeti, a vi mi tu pretrpavate eludac. Hoæete li da dobijete eluèani katar? Grij e ite, prije nego to va eludac i proba to probaviti, tako æu vam ga temeljito oèistiti da
æete se do smrti sjeæati, a i djeci pripovijedati kako ste jednom po derali piliæe, nat rpali se jo kojekakvih finih stvari, ali da u vama to nije izdr alo ni èetvrt sata za to to su vam to jo toplo ispumpali iz eluca. A sad, jedan za drugim za mnom kako ne biste zaboravili da nisam nikakav vol kao to ste to vi, veæ da sam ipak malo lukav iji nego to ste vi svi zajedno. Osim toga, obavje tavam vas da æu vam sutra poslati k omisiju zato to se ovdje valjate predugo, a nikom ionako ni ta ne fali, kad uspijev ate za nekoliko minuta zasvinjiti eludac tako lijepo kao to ste to upravo pokazali . Dakle, naprijed mar . Kada je do ao red na vejka, doktor Griinstein ga pogleda i nekakvo prisjeæanje dana n jeg zagonetnog posjeta prinudi ga na pitanje: Vi poznajete gospodu barunicu? Je, to je moja pomajka odgovorio je mirno vejk u ranoj mladosti me je napustila, a sad me je ponovno na la. ;. A doktor Griinstein reèe struèno: ; _ pa onda, dajte vejku jo i klistir. Veèer na bolnièkim le ajevima bila je tu na. Prije neko liko sati svi su u elucima imali razne dobre i ukusne stvari, sada imaju slabi èaj i koricu kruha. Od prozora se oglasio broj 21: _ Vjerujte mi, kamaradi1, da vi e volim pohano pile nego peèeno. Netko je za krgutao: »Nabijte mu deku na glavu!« ali svi su bili tako iscrpljeni nak on neuspje ne gozbe da se nitko nije ni pomaknuo. Doktor Griinstein je odr ao rijeè. Prijepodne do lo je nekoliko vojnih lijeènika iz zn amenite komisije. Hodali su ozbiljno medu redovima kreveta i dugo se ni ta nije èulo osim: Poka ite jezik! vejk je tako jako isplazio jezik da mu je lice dobilo gadnu grimasu, a oèi mu se zatvorile: Pokorno javljam, gospon sto erni doktor, da dulji jezik nemam. Pokrenula se zanimljiva rasprava izmeðu vejka i komisije. vejk je tvrdio da je izr ekao tu primjedbu bojeæi se da ne bi pomislili kako pred njima skriva svoj jezik. Èlanovi komisije, naprotiv, razilazili su se znaèajno u svojim prosudbama o vejku. Polovica je tvrdila daje vejk »ein bloder Kerl2«, a druga je polovica tvrdila da je Svejk bandit koji namjerava ismijati vojsku. Jo bi nam samo to falilo izderao se na vejka predsjednik komisije da s takvima n e mo emo izaæi na kraj. t je promatrao èitavu komisiju s bo anskim mirom djeteta. bih^OVni StO erni uJecnik unese se vejku u lice: Rado 10 znati> svinjo morska, to sa d mislite? lDru 2. Blesav,.. a"Str°1?gars'toJ v°isci uobièajeno oslovljavanje suborca, ratnog druga (f ranc.). : 84 85 Pokorno javljam, da uopæe ne mislim. Himmeldonnewetterr1 derao se jedan od èlanova komisije zveckajuæi sabljom on dakle uopæe ne misli. A za to vi, slone jedan sijamski, ne mislite? Pokorno javljam da ja zato ne mislim jer je to vojnicima u vojski zabranjeno. Kad sam pred nekolko let bil u devedeset prvoj regimenti, tam nam je na kapetan u vek govoril: »Vojnik ne smije sam ni ta misliti, za njega misle njegovi pretpostavlj eni, èim vojnik poène razmi ljati, to vi e nije vojnik, to je nekakav u ljivi civil. Razmi l jane ne vodi...« Zave ite prekinuo je vejka bijesno predsjednik komisije o vama veæ imamo dojave. De r Kerl meint: man wird glauben, er sei ein wirklicher Idiot2... Vi niste nikakav idiot, vejk, vi ste lukavi, vi ste bandit, ulièar, gnjida, razumijete...
Pokorno javljam da razmem. Veæ sam vam rekao da zaèepite, jeste li èuli? Pokorno javljam da sam èul da trebam zaèepiti. Himmelherrgott3, onda tu gubicu i zaèepite kad sam vam naredio, dobro znate da n e smijete ni zucnuti. Pokorno javljam da znam da ne smem ni zucnuti. Vojna gospoda pogleda e se meðusobno i pozva e narednika: Ovog èovjeka rekao je vrhovni sto erni lijeènik pokazujuæi na vejka odvedite dolje d reda i prièekajte na na e izvje æe i raport. U garnizonskom zatvoru veæ æe mu to blebetanje izbiti iz glave. Momak je zdrav kao riba, simulira i blebeæe i izvrgava ruglu svoj e nadreðene. Misli da su oni ovdje za njegovu zabavu i da je vojska zafrkancija, k omedija. Oni æe vam, vejk, veæ u garnizonskom zatvoru pokazati da vojska nije nikakva zezancija. 1. Sto mu gromova (njem.). 2. Momak misli: smatrat æe ga za pravog idiota (njem.). 3. Gospode Bo e! (Njem.) vejk je s narednikom oti ao do ureda, mrmljajuæi usput preko dvori ta: Oduvek sam mislit ,i;,. daje vojska koma tjedan sam odslu il , pa sad idem doma. I dok se na vejka u uredu derao de urni èasnik, da takve tipove kao to je vejk treba strijeljati, komisija se gore u bolnièkim sobama obraèunavala sa simulantima. Od sed amdesetorice pacijenata spasila su se samo dvojica. Jedan kojemu je granata otki nula nogu i jedan s karcinomom kostiju. Jedino oni nisu èuli rijeè »tauglich«, a svi ostali, ukljuèujuæi i trojicu koji su umirali od tuberkuloze, bili su progla eni sposobnima za slu bu na boji tu, a usto, vrhovni s to erni lijeènik nije odolio prilici da odr i primjeren govor. Njegov je govor bio isprepleten najrazlièitijim psovkama, a po sadr aju kratak. Sv i su stoka i ðubrad, a jedino ako se budu junaèki borili za Njegovo Velièanstvo cara, mogu se vratiti u ljudsko dru tvo, a nakon rata æe im biti opro teno to su simulirali i htjeli se izvuæi iz vojske. On sam u to ne vjeruje i misli da sve èeka omèa. Nekakav mlaðahni vojni lijeènik, du a èista i neiskvarena, zamolio je vrhovnog sto ernog lijeènika ako bi mogao takoðer govoriti. Njegov govor razlikovao se od govora njego vog pretpostavljenog optimizmom i naivno æu. Govorio je njemaèki. Dugo je govorio o tom da svatko tko napu ta bolnicu, j^ko bi sa svojom pukovnijom oti ao na boji nicu, mora biti pobjednik i vitez. On sam da je uvjeren kako æe biti vje ti oru ju na boji nici i èasni u svim svojim ratnim i privatnim djelatnostima. Da æe biti nepobjedivi bojovnici i * ce se sjeæati slave Radetzkog i princa Eugena Savojskog. æe natopiti svojom krvlju iroka polja slave monarhije i P° jednièki izvr iti ulogu koju im je predodredila povijest. 86 87 Smjelo i odva no, prezrev i svoje ivote, hrliti naprijed pod izre etanim barjacima svoj ih pukovnija, ka novoj slavi i novim pobjedama. Kasnije na hodniku vi i sto erni lijeènik rekao je tom nevinom èovjeku: Gospodine kolega, uvjeravam vas da je sve to uzalud. Od tih nitkova ni Radetzk v, ni taj va princ Eugen Savojski ne bi odgojili vojnike. Govoriti s njima anðeoski m ili ðavolskim jezikom svejedno je. To je banda. IX vejk u garnizonskom zatvoru /' !&<", 4. ,'Rf: Posljednje utoèi te ljudima koji nisu htjeli iæi u rat bio je garnizonski zatvor. Po
znavao sam jednog nastavnika matematike koji u artiljeriji nije elio pucati, pa j e stoga ukrao sat nekom natporuèniku kako bi se doèepao zatvora. Poèinio je to pri pun oj svijesti. Rat mu nije imponirao i nije ga opèaravao. Pucati na neprijatelje i u bijati na drugoj strani rapnelima i granatama isto takve nesretne nastavnike mate matike smatramo je glupo æu. Ne elim biti omra en zbog svoga nasilni tva rekao je, i mirne du e ukrao sat. Isprva su ispitivali njegovo du evno stanje, ali nakon to je izjavio da se htio obogatiti, dopremili su ga u garnizonski zatvor. Takvih, koji su u garnizonskom zatvoru sj edili zbog krade i obmane, bilo je vi e. Idealisti i neidealisti. Ljudi koji su ra t smatrali izvorom prihoda, razni financijski doèasnici u zaleðu i na boji nici koji s u vr ili kojekakve prevare u opskrbi vojske, pa i sitni prevaranti, bili su tisuæu p uta po teniji od onih tipova koji su ih ovamo poslali. U garnizonskom zatvoru sjed ili su vojnici zbog raznih delikata posve vojnièkog obilje ja, naru avanja discipline, P°|cusvaJa pobune i dezerterstva. Zatim, poseban su tip tvorili politièki, od kojih je osamdeset posto bilo potpuno nevinih, a °~ kojih je opet devedeset devet posto bilo osuðeno. Ustroj vojnog suda bio je velièanstven. Takav sudski apa lrna svaka dr ava prije opæeg politièkog, gospodarskog i oralnog sloma. Blje tavilo ne kada nje moæi i slave sudstvo 89 88
èuva policijom, andarmerijom i potkupljivim dou nièkim ljamom. U svakoj vojnoj jedinici Austrija je imala svoje dou nike, koji su denuncirali s voje prijatelje s kojima su spavali na istini vojnièkim krevetima, i s kojima su n a mar u dijelili kruh. Tajna policija dostavljala je u garnizonski zatvor materija l koji su sastavili gospoda Klima, Slavièek & Comp. Vojna cenzura dovukla je u zat vor i autore korespondencije izmeðu onih na boji nici i onih koje su kod kuæe ostavili u oèajanju. andari su ovamo dovodili i stare pravou itnike, koji su slali pisma na b oji nicu, a vojni sud im je sjeo za vrat zbog njihovih rijeèi utjehe i opisa bijede u domaæinstvima. Iz Hradèanskog zatvora vodio je put preko Bfevnova na Motolsko vje bali te. U pratnj i vojnika s isukanim bajunetima hodao je èovjek s lisicama na rukama, a za njima s u i la kola s mrtvaèkim sandukom. Na Motolskom vje bali tu zaèula se kratka naredba: »An! Fe uer1!« A onda se po svim regimentama i bataljunima èitalo pukovnijsko izvje æe da je jo j edan èovjek strijeljan zbog pobune prilikom novaèenja, kada je gospodin satnik udari o sabljom njegovu enu koja se nikako nije mogla oprostiti od mu a. A u vojnom su zatvoru trojica, sto erni nadzornik Slavik, satnik Linhart, i nare dnik Repa zvani »krvnik«, veæ izvr avali svoju du nost. Kolike li su samo dotukli u samica ma! Mo e biti da je danas, u vrijeme Republike, satnik Linhart i nadalje satnik. el io bih da mu priznaju godine slu be koje je proveo u vojnom zatvoru. Gospodi Slavièe ku i Klimi iz dr avne tajne policije te su godine priznate. Repa je skinuo uniform u i obavlja svoj posao zidarskog majstora. A mo e biti da je l èlanom kakvih domolju bnih dru tava u Republici. Sto erni nadzornik Slavik postao je u vrijeme Republike l opov, i danas je zatvoren. Nije se jadnik sna ao u Republici kao to su to uspjela o stala vojna gospoda. 1. Ni ani! Pali! (Njem.) iji 90 Posve je prirodno da je sto erni nadzornik Slavik, preuzimajuæi Svejka, bacao na nj poglede pune nijemih optu bi: __ ?jm si do o k nama, znaèi da si na lo em glasu, jel? Mi ti, momak, boravak ovdje zasladit, ko i svima koji su dopali aka, a te na e ake nis u damske ruèice. A da bi jo osna io znaèaj svoga pogleda, gurnuo je vejku svoju ilavu, de belu aku po nos: Pomiri i, gade. vejkjeponju iireèe: _ S tom ne bi htel po nosu, smrdi po groblju.
Miran i razborit odgovor svidio se sto ernom nadzorniku. _ He! reèe udariv i Svejka akom u trbuh stani uspravno, ta ima u d epovima? Ako ima rete, mo e ih zadr at, a novac daj meni da ti ga ne ukradu. Nema vi e? Stvarno nema ? Ne l a i. La se ka njava. Kud æemo s njim? zapitao je narednik Repa. U esnajsticu odluèio je sto erni nadzornik medu one u gaæama. Jel ne vidite ta je na isu napiso satnik Linhart? »Streng behiiten, beobachten1« Da, da reèe sveèano vejku s ga ovima se postupa gadno. Ako se neko pobuni, mi ga odvuèemo u samicu, tamo mu slomi mo sva rebra i ostavimo ga le at dok ne crkne. Na to imamo pravo. Ko to smo to uèinil i s onim mesarom. Je li, Repa? Jest, s njim je bilo muke, gospodine tabni profoze odgovori sneno narednik Repa . To je bila Ijudeskara! Skako sam po njemu pet minuti dok mu nisu poèela pucat re bra i teæ krv na gubicu. I jo je deset dana bija iv. Nemere ga dotuæ. ' Cuvai _ le, vidi kako to kod nas ide kad se neko buni ~ zavr io je svoje pedago ko iz laganje sto erni nadzornik j ui ako neko proba pobjeæ. To je ustvari samoubosto je ko d nas isto tako ka njivo, ili, ne daj Bo e, 'aru, kad doðe komisija da se na ne to ali . Ka d doðe IC"° ' Pocfie se raspitivat: »Imate kakvih primjedbi?«, ti V* »nogo i promatrajte!
smrade, mora stajat mirno, salutirat i odgovorit: »Pokorno javljam da nemam i da sa m sasvim zadovoljan«. Kako æe reæ, gnjusobo, ponovi! Pokorno javljam da nemam, da sam sasvim zadovoljan ponovio je vejk s takvim mil im izrazom lica da je sto erni nadzornik pogrije io i protumaèio to kao iskrenost i po t enje. A sad se svlaèi do gaæa i ide u esnajsticu reèe ljubazno, ne dodajuæi ni nitkova ni g sa, ni smrada, kao to je obièavao. U esnaestici je vejk zatekao devetnaest mu karaca bez hlaèa. To su bili svi oni koji ma je na spisima stajala primjedba »Streng behiiten, beobachten!«, a o kojima su se sada vrlo bri ljivo starali kako im ne bi utekli. Da su te gaæe bile èiste i da na prozoru nisu stajale re edce, na prvi biste pogled stekli dojam da ste u svlaèionici nekakvih toplica. vejka je od narednika Repe preuzeo sobni nadglednik, tip u razdrljenoj ko ulji ob rastao u bradu. Zapisao je njegovo ime na komadiæ papira obje en o zid i rekao: Sutra bu kod nas kazali te. Otfurali buju nas u kapelicu na propoved. Mi svi u g aæama stojimo toèno ispod propovedaonice. To bu cirkus! Kao i u svim ostalim zatvorima i kaznionicama, tako je i u vojnom zatvoru kuæna kapelica bila obljubljena. Nije se radilo o tom da je prinudni posjet zatvorskoj kapelici zbli io posjetitelje s Bogom, a ni o tom da su zatoèenici ne to vi e doznali o moralu. O takvoj gluposti nema ni govora. Slu be Bo je i propovijedi bile su ugodan bijeg iz dosade garnizonskog zatvora. Ni je se radilo o tome da æe se pribli iti Bogu, veæ o tome da postoji nada da æe na hodnic ima kojima prolaze, pronaæi komadiæ odbaèene cigarete ili cigare. Boga je potpuno zasj enio opu ak koji se valjao u pljuvaènici, ili negdje u pra ini na zemlji. Taj mali, mi ri ljivi predmet pobijedio je Boga i spas du e. A onda, jo i ta propovijed, ta zabava, ta zezancija! Vojni sveæenik Otto Katz bio je, ipak, samo simpatièan èovjek. N' ove propovijedi bile su neobièno privlaène, komiène i vo osvje enje u dosadi vojnog zatvora. Znao je tako kra Pno brbljati o beskrajnoj milosti Bo joj, krijepiti pokvarene tvorenike i obe èa æene ljude. Znao je tako krasno psovati s propovjedaonice i oltara. Umio je tako divno urlati s olta »Ite, missa est1«, cijelu slu bu Bo ju obaviti na posve originalan naèin, izmije ati pored ak svete mise, izmisliti, kad je veæ bio prilièno pijan, potpuno nove molitve i novu svetu misu, svoje obrede, ne to èega jo nikada bivalo nije. A onda ta lakrdija, kad bi se okliznuo i pao skupa s kale om, svetim otajstvom i li misnom knjigom i pritom glasno optu io ministranta iz ka njenièke bojne da mu je zl onamjerno podmetnuo nogu, pa mu odmah pred svetim otajstvom odrapio samicu i vez anje.
A ka njeni ministrant se radovao jer je sve to pristajalo uz tu èitavu lakrdiju u ka njenièkoj kapelici. Igrao je veliku ulogu u toj predstavi i dostojno ju je odigra o. Vojni sveæenik Otto Katz, najsavr eniji vojni sveæenik bio je idov. To uostalom i nij e ni ta èudno. Nadbiskup Kohn takoðer je bio idov, a k tome je jo i Macharov2 prijatelj. Vojni sveæenik Otto Katz imao je jo burniju pro lost nego slavni nadbiskup Kohn. Studirao je trgovaèku akademiju i slu io vojsku kao jednogodi nji dragovoljac. Tako se sjajno razumio u mjenièno pravo i mjenice da je za godinu dana doveo firmu »Katz & Comp.« do bankrota, tako slavnog i temeljitog da je stari gospodin Katz otputova o u Sjevernu Ameriku, iskombinirav i nekakva poravnanja sa svojim vjerovnicima bez njihova znanja i znanja svoga kompanjona, koji je otputovao u Argentinu. Kada je, dakle, mladi Otto Katz nesebièno podijelio Sjevernu i Ju nu Ameriku vlasni cima firme »Katz & Comp.«, na ao se u situaciji èovjeka koji nema to naslijediti, ne zna t o ' ^ m' pa se mora aktivirati u vojnoj slu bi. °> prije toga smislio je jednogodi nji dragovoljac Otto PiesnikiHa ek0vpolidèldprorivnik(prcv.). 92 93
Katz izvanredno slavan èin. Dao se pokrstiti. Obratio se Kristu kako bi mu ovaj po mogao u postizanju karijere. Obratio se k njemu s potpunim uvjerenjem da je to t rgovaèki akt izmeðu njega i Sina Bo jeg. Krstili su ga sveèano u emauskorn samostanu. Sa m ga je pater Alban umakao u krstionicu. Bio je to velièanstven prizor; nazoèni su b ili jedan pobo ni bojnik iz pukovnije u kojoj je Katz slu io, jedna stara usidjelica iz Instituta za plemiæke kæeri na Hradèanima i nekakav zastupnik konzistorije koji mu je bio kum. Èasnièki ispit polo io je dobro i novopeèeni kr æanin ostao je u vojsci. U poèetku mu se èi o da se stvari dobro odvijaju, pa se umalo upisao na sto erni teèaj. Ali jednoga se dana napio, oti ao u samostan, odbacio sablju i obukao mantiju. B io je kod nadbiskupa na Hradèanima i primljen je u sjemeni te. Napio se do daske pre d vlastitim posveæenjem, u nekoj pristojnoj kuæi s damskom uslugom u ulièici na Vejvod icama, pa je iz vrdoga u itka i zabave oti ao ravno na posveæenje. Nakon posveæenja vratio se u pukovniju po protekciju, pa kad je bio imenovan voj nim sveæenikom, kupio je konja, jahao kroz Prag i sudjelovao u svim veselim pijank ama s èasnicima svoje pukovnije. U hodniku kuæe u kojoj je stanovao èule su se vrlo èesto kletve uznemirenih vjerovni ka. Dovodio je u stan i djevojke s ulice, ili je slao po njih svoga vojnog slu nik a. Vrlo rado je igrao »ferbl«, a bilo je i sumnji i nagaðanja da vara na kartama, no n itko mu nije dokazao da ima skrivenog asa u irokom rukavu svoje vojnièke mantije. U èasnièkim krugovima zvali su ga svetim ocem. Za propovijed se nikada nije pripremao, u èemu se razlikovao od svoga prethodnik a koji je takoðer posjeæivao vojni zatvor. Taj je patio od fiksne ideje da se vojnic i u vojnom zatvoru mogu popraviti propovijedima. Èasni sveæenik pobo no je prevrtao oèim a i obja njavao zatvorenicima da je nu na reforma prostitucije, reforma skrbi o samo hranim majkama, izlagao stav o odgoju izvanbraène djece. Njegove vijedi imale su apstraktno obilje je, nisu imale nikakve ^eze s trenutaènom situacij om i zato su bile dosadne. Naprotiv, vojni sveæenik Otto Katz dr ao je propovijedi kojima su se svi radovali. Bio je to sveèani trenutak kad su u kapelicu dovodili sobu broj esnaest u gaæama, s toga to bi njihovo oblaèenje bilo spojeno s rizikom da se od njih netko i izgubi. P ostavili su tih dvadeset bijelih gaæa i anðela pod propovjedaonicu. Neki od njih, ko jima se sreæa nasmije ila, vakali su opu ke pronaðene po putu jer nisu imali, to je sasvim jasno, d epove, pa ih nisu imali kamo spremiti. Oko njih su stajali ostali zatvorenici i u ivali gledajuæi dvadeset gaæa pod propovj edaonicom, na koju se popeo vojni sveæenik, zveckajuæi ostrugama. Habtacht1! viknuo je. Na molitvu! Svi ponavljajte za mnom ono to æu govoriti. A t i straga, gade, ne mrèi u ruku, u hramu si Gospodnjem, dat æu te zatvoriti. Da niste,
nitkovi, veæ zaboravili Oèena ? Idemo probati... Znao sam da neæe iæi. Kakav Oèena , glavno am je smazati dvije porcije mesa, grah salatu, natrpati se, izvaliti se na kreve t, kopati nos i ne misliti na Gospodina Boga. Nisam li u pravu? Pogledao je s propovjedaonice dolje na dvadeset bijelih anðela u gaæama, koji su s e, kao i svi ostali, izuzetno dobro zabavljali. Straga su igrali »mesariju«. Ovo je jako dobro apnuo je vejk svome susjedu, koji je bio osumnjièen da je za tri krune odsjekao svome prijatelju sve prste na ruci kako bi se ovaj izvukao iz vo jske. Ono pravo tek bu do lo glasio je odgovor danas je opet prilièno nacugan, pa bu ope t pripovedal o trnovitom Putu grijeha. vojni sveæenik Otto Katz bio je danas odista sjajno ras P° ozen. Ni sam nije znao za to to èini, ali neprestano se nag jao preko propovjedaonice te umalo nije izgubio ravnote u i pao dolje. ' ^ 94
Pjevajte ne to, deèki vikao je onima dolje ili \ æete da vas nauèim ovu pjesmicu? Ond pjevajte za mnom: t Od svih najmilijih Ja samo jednu znam U toj ljubavi ja nisam sam Tisuæe ljube nebe sku caricu Svi mi ljubimo Bla enu Djevicu ; ; A vi to, bitange, neæete nikada nauèiti nastavio je vojni sveæenik ja sam za to da v as sve strijeljaju, razumijete me dobro? Ja to tvrdim s ovog Bo jeg mjesta, ni tarij e jedne, jer je Bog ne to to se vas ne boji i to æe vas tako lupiti da æete poblesaviti, jer vi oklijevate da se obratite Kristu i radije hodite po trnovitom putu grije ha. Evo ga, znaèi da je fest nacugan aptao je radosno vejkov susjed. Trnovit je put grijeha, vi budale blesave, put borbe s porocima. Vi ste izgublj eni sinovi koji se radije valjate po samicama nego da se vratite Ocu. Usmjerite li svoj pogled sve dalje i dalje u nebeske visine, pobijedit æete i nastanit æe se m ir u va oj du i, ulièari! Ja bih molio da netko otraga prestane frktati. Nije konj, i nije u konju nici, veæ u hramu Bo jem. Na to vas upozoravam, mili moji. Tako, a gdje s am ono stao? Ja, iiber den Seelenfrieden, sehr gut1. Sjetite se, stoko jedna, da ste ljudi, da morate gledati i kroz mraèni oblak u daleki prostor, i znati da ovd je sve traje samo tren, a samo je Bog vjeèan. Sehr gut, nicht wahr, meine Herren2? Ja bih morao danju i noæu za vas moliti da bi milosrdni Bog, glupani blesavi, uli o svoju du u u va a studena srca i svojom svetom milo æu oèistio grijehe va e, kako biste bi li njegovi navijeke i da bi vas, razbojnici jedni) uvijek ljubio. Ali vi se vara te. Ja vas u taj raj voditi neæu. I vojni sveæenik tucnu. Neæu i neæu ponavljao je tvr ' lavo ni ta za vas neæu uèiniti, ni na pamet mi ne pada, zato to ste nepopravljivi nit kovi. Na va im vas putevima ne vodi 1. Da, o spasu du&, vrlo dobro! (Njem.) 2. Vrlo dobro, zar ne, moja gospodo! (Njem.) ? 96 , , f0ta B0?ja, dah ljubavi Bo je ne nadahnjuje vas, zato to ,° Bogu ne pada n a pamet da se bavi s takvim gadovima, èujete vi to, vi dolje, u tim gaæama? Dvadeset gaæa pogledalo je gore i reklo uglas: _ Pokorno javljamo da èujemo. _ Nije dovoljno samo slu ati nastavio je vojni sveæenik svoju propovijed tamni obl ak ivota u kojem Bo je sa aljenje neæe vam osmijehom prekratiti tugu, vi glupani, jer d obrota Bo ja ima isto tako svoje granice, ti gade otraga ne cmokæi, jer æu te dati mla titi dok ne poplavi . A vi tamo dolje, ne mislite da ste u krèmi. Bog je milosrdan, ali samo prema pristojnim ljudima, a ne prema nekakvom talogu ljudskog dru tva, ko ji ne po tuje njegove zakone ni pravila slu be. To sam vam htio reæi. Moliti ne znate i mislite da odlazak u crkvu spada u nekakvu zezanciju, da je ovo nekakvo kazali t e ili kino. To æu vam izbiti iz glave kako ne biste mislili da sam ovdje da bih va s zabavljao ili vam pru io volju za ivotom. Pozatvarat æu vas u samice, to æu za vas uèin iti, nitkovi. Gubim s vama vrijeme i vidim da je sve to sasvim uzalud. I kad bi ovdje bio i sam feldmar al, ili nadbiskup, vi se ne bi popravili i ne bi se obrati
li Bogu. A ipak æete se jednom sjetiti mene, da sam vam elio dobro. Medu dvadeset gaæa zaèuo se jecaj. To se rasplakao vejk. Vojni sveæenik pogleda dolje. Ondje je stajao vejk i dlanovima brisao suze. Oko njega se osjeæalo radosno odobrav anje. Vojni sveæenik nastavi pokazujuæi na vejka: 7~ ^ka ovaJ èovjek svakom poslu i kao primjer! to radi? Jlaèe! Ne plaèi, velim ti, ne plaèi. Ti se eli popraviti? To ti, deèko, neæe iæi tako lako. Sada plaèe , a kad se odavde vrati j so°u, opet æe biti ista bitanga kakva si bio i prije. Jo mora ugo razmi ljati o beskrajnoj milosti i milosrðu Bo jem, jako 6 ^'"ti da bi tvoja gre na du a mogla naæi u svijetu taj pravi Put po kojemu mora kroèiti. Danas vidimo da nam se ovdje talP R^° ^k"1 èovJek> koji se eli obratiti, a to èinite vi os biT 3^.niv!a' ^vo> onaJ tamo> vaèe kao da su mu roditelji pre ivaèi, a opet onaj tamo, u Bo jem hramu tra i u i u 97
ko ulji. Zar se ne mo ete èe ati doma nego si to morate osi ba za slu bu Bo ju? Gospodine t profoz,1 vi takoðer ni ta ne vidite. Pa svi ste vi vojnici, a ne nekakvi glupi civil i. Imate se pona ati kako se pristoji vojniku, iako ste u crkvi. U crkvi, k vragu, tra ite Boga, a kod kuæe u i. Ovime sam zavr io, ulièari, i tra im od vas da se na misi vla date pristojno, da se ne dogodi kao pro li put kad ste mijenjali slu beno rublje za kruh i derali ga za vrijeme uzdizanja. Vojni sveæenik side s propovjedaonice i ode do sakristije kamo se za njim uputio i sto erni redarstvenik. Zakratko se sto erni redarstvenik vrati i priðe ravno k vejku , izvuèe ga iz skupine dvadeset gaæa i odvede do sakristije. Vojni sveæenik je vrlo udobno sjedio na stolu i pu io cigaretu. Kada je vejk u ao, vojni sveæenik mu se obrati: A, uhvatio sam vas! Sve sam veæ promislio i èini mi se da sam sku io kako treba, shv aæate? To je prvi sluèaj da mi se netko rasplakao u crkvi. Skoèi sa stola pa, prodrmav i Svejka za rame, stade pod velikom, turobnom slikom F ranje Sale kog. Priznaj, gade, da si plakao samo radi zabave! A Franjo Sale ki pa ljivo je sa slike promatrao Svejka. druge slike izbezumljeno j e gledao u Svejka nekakav muèenik, kojemu su ravno u stra njicu bili zabodeni zubi p ile, a kojom su ga nepoznati rimski plaæenici upravo pilili. Na muèenikovu licu nije se mogla vidjeti nikakva patnja, ali ni radost muèenièkog prosvjetljenja. Izgledao je samo izbezumljeno, kao da je htio reæi: »Kako li sam ja u ovo upao, to to, gospodo , sa mnom èinite?« Pokorno javljam, gospon feldkurat2 rekao je ozbiljno vejk stavljajuæi sve na jedn u kartu ispovedam se Bogu svemoguæemu i vama, èasni oèe, kao Bo jem namjesniku, da sam z biljam plakal samo radi zezancije. Videl sam da va oj propovedi fali samo jedan gr e nik koji se pokajal, kojeg ste 1. Sto erni nadglednik zatvora. 2. Sveæenik koji obavlja slu bu u vojsci, vojni du obri nik (njem.). raz 1 d tra ili u svojoj propovedi. Tak sam vas zbiljam htel liri da si ne pomislite da vi e nema pravednih ljudi, a zezal ^ se i zbog sebe da bi mi bilo malo lak e Vojni sveæenik ispitljivo pogleda Svejkovo prostodusno lice. Sunèeva zraka zaigral a je na turobnoj slici Franje Sale kog i toplo ogrijala izbezumljenog muèenika sa sl ike nasuprot. _ Poèinjete mi se sviðati reèe vojni sveæenik sjedajuæi opet na stol a kojoj regimenti ripadate? i poèe tucati. _ Pokorno javljam, gospon feldkurat, da spadam i ne spadam u devedeset i prvu, i da opæe ne znam kaj je to ustvari z menom. _ A za to ste zapravo u zatvoru? upita vojni sveæenik ne prestajuæi tucati.
Iz kapelice su dopirali zvuèi harmonija koji je zamjenjivao orgulje. Glazbenik, neki uèitelj zatvoren zbog dezertiranja, cvilio je na harmoniju najturobnije crkve ne melodije. Sa tucanjem vojnog sveæenika ti su se zvuèi slijevali u novu dorsku skal u. Pokorno javljam, gospon feldkurat, da stvarno ne znam zakaj tu sedim, i da se ne alim kaj tu sedim. Ja vam imam peh. Ja uvek mislim da bu sve najbolje, a na kr aju mi uvek sve ispadne najgore, ba ko ovom muèeniku na toj slici. Vojni sveæenik pogleda na sliku, nasmija se i reèe: Vi mi se stvarno sviðate, moram se o vama raspitati kod gospodina vojnog suca, a sad vi e nemam vremena za vas. Samo da skinem s vrata tu svetu misu! Kehrt euch! Abtreten1! j SC Jk vratio do rodne skupine gaæa pod propovjedaonicom, odgovorio je vrlo suho i odrje ito na pitanja to je to vojni sveæenik htio s njim u sakristiji. Cugo je. Novi èin vojnog sveæenika, sveta misa, praæena je s velikom pozorno æu i neskrivenim simpatijama. Jedan se pod propo ^laonicom Èak kladio da æe vojnom sveæeniku ispasti mon èa iz ruke. Stavio je na okladu cijelu svoju porciju kruha, u zamjenu za dvije æu ke. I pobijedio je. ' Natrag, odstupu 98 Ono to je u kapelici svima ispunjavalo du e pri pogledu na obrede vojnog sveæenika, nije bio misticizam vjernika ni pobo nost pravih katolika. Bio je to takav osjeæaj kao u kazali tu, kada ne znamo sadr aj djela, radnja se zapleæe, a mi uzbuðeno èekamo kaka v æe biti rasplet. Zadubili su se u sliku koju im je s velikom po rtvovno æu pru ao za olt arom gospodin vojni sveæenik. Predali su se estetskom u ivanju u ornatu koji je vojni sveæenik naopako obukao, p a su s usrdnim razumijevanjem i ushiæenjem pratili sve to se za oltarom dogaðalo. Ridokosi ministrant iz crkvenjaèkih krugova, specijalist za sitne krade u dvades et osmoj pukovniji, temeljito se trudio izvuæi iz sjeæanja sav postupak, tehniku i t ekst svete mise. Privremeno je bio i ministrant i aptaè vojnom sveæeniku, koji je pos ve lakomisleno preskakivao cijele reèenice i umjesto obiène mise, u misnoj knjizi do a o èak do zornice koju je poèeo pjevati na opæe zadovoljstvo nazoènih. Nije imao ni glasa ni sluha, pa se pod svodom kapelice orilo skvièanje i dreèanje kao u svinjcu. Al je ovaj danas cugo govorili su zadovoljno i radosno pred oltarom bome je. Ka k ga je æopilo, sigurno se napil negde kod enskih. I valjda se veæ po treæi put s oltara èulo zapijevanje feldkuratovo »Ite missa est« kao ratni pokliè Indijanaca, tako da su se tresla prozorska stakla. Zatim vojni sveæenik jo jednom zaviri u kale da nije sluèajno ostala jo koja kap vina , pa nezadovoljno odmahnu rukom i obrati se slu ateljima: Tako, a sad, ni tarije, mo ete iæi doma, gotovo je. Primijetio sam, ulièari, da ne izr a avate tu pravu pobo nost kako biste trebali dok ste u crkvi pred licem presvetog o tajstva Bo jeg. Licem u lice s Bogom uzvi enim, a ne stidite se smijati naglas, ka lja ti, krkljati, strugari nogama èak ni preda mnom koji ovdje zastupam Djevicu Mariju , Krista Gospodina i Boga Oca, glupani. Ako se to ubuduæe bude ponavljalo, tako æu v am zapapriti, kako spada i kako se pristoji, kako biste znali da ne postoji samo jedan pakao o kojem sam vam pretposljednji "t propovijedao, veæ da pakla ima i na zemlji, pa ako se i sparite od onog prvog, od ovoga mi neæete umaæi. Abtreten! Vojni sveæenik, koji je tako krasno u praksi prikazao drevni obièaj kako treba pos jeæivati ka njenike, oti ao je u sakristiju, presvukao se, nalo io da mu se iz demi onke u vrè natoèi misno vino, ispio ga i uz pomoæ ridokosog ministranta uzjahao svojeg jahaæeg konja koji je bio privezan u dvori tu, ali se ipak sjetio Svejka, sjahao i oti ao u ured vojnog suca Bernisa.
Istra ni vojni sudac Bernis bio je dru tven èovjek, blistav plesaè i razvratnik koji s e ovdje stra no dosaðivao i pisao njemaèke stihove u spomenare, kako bi ih uvijek spre mne imao u zalihi. Bio je najva nija karika u cijelom vojnosudbenom aparatu stoga t o je imao strahovito mnogo zaostalih i zamr enih spisa, tako da je ulijevao straho po tovanje èitavom vojnom sudu na Hradèanima. Gubio je optu nice i bio prisiljen izmi ljat i nove. Izmije ao je imena, gubio je niti optu be i morao plesti nove, kako mu je veæ padalo na pamet. Sudio je dezertere za kradu, a kradljivce za dezerterstvo. Iz n ièega je pleo politièke procese. Èinio je najrazlièitije hokusepokuse kako bi optu enima d okazao zloèin o kojemu se ovima nije ni prisnilo. Izmi ljao je uvrede Njegova Velièans tva, a izmi ljene, inkriminirane izjave pripisivao bi uvijek onome èija se optu nica i li prijava izgubila u tom neprekidnom kaosu slu benih spisa i dopisa. . Servus reèe vojni sveæenik podav i mu ruku kako ide? lako, tako odgovorio je istra ni sudac Bernis izmije ali su mi predmete, a sad se u tome ne mo e ni vrag snaæi. Juèer sam gore posl ao rije en predmet o jednom tipu optu enom zbog poku aja pobune i vratili su mi ga nat rag jer A f u ovom sluèaju ne radi o pobuni, nego o kradi konzervi. ___ ° sam sPisu drugi broj i sam Bog zna kako su to otkrili ustra ni vojni sudac pljucnu. ___ {r68 J° kartati? upitao je vojni sveæenik. ve sam prokartao; zadnji put sam igrao s tim æelavim 100 101
pukovnikom makao i upao sam mu u ralje. Ali znam za jednu ensku. A to ti radi , svet i oèe? Trebam posilnog reèe vojni sveæenik zadnji put sam imao nekog starog knjigovoðu bez akademske naobrazbe, govedo prvog reda, samo je mrcao i molio se Bogu da ga saèuva, pa sam ga poslao s mar bataljunom na front. Prièa se da su taj bataljun zdrobili. O nda su mi poslali nekog deèka koji ni ta drugo nije radio nego sjedio u birtiji i pi o na moj raèun. Taj bi jo bio podno ljiv da mu se nisu znojile noge. Pa sam onda i nj ega poslao s mar bataljunom. Danas sam na propovijedi na ao jednog tipa koji se iz èis te zafrkancije rasplakao. Ba mi takav èovjek treba. Zove se vejk i u esnaestici je. R ado bih znao za to su ga zatvorili i da li bi se ne to moglo uèiniti da ga izvuèem odatl e. Vojni sudac poèeo je tra iti spise to su se odnosili na vejka, ali kao i uvijek, ni ta nije mogao pronaæi. Valjda je to kod satnika Linharta reèe nakon poduljeg tra enja vrag zna gdje su sv i ti spisi. Sigurno sam ih poslao Linhartu. Odmah æu telefonirati... Halo, ovdje n atporuènik vojni istra ni sudac Bernis, gospodine satnice. Molio bih vas, nisu li sl uèajno kod vas spisi koji se odnose na izvjesnog vejka? Da bi vejk morao biti kod me ne? Èudim se tome... Na esnaestici... Znam, gospodine satnice, da ja imam esnaesticu . Ali mislio sam da se vejkovi spisi negdje kod vas valjaju... da biste eljeli da s vama tako ne razgovaram? Da se kod vas ni ta ne valja? Halo... halo... Vojni istra ni sudac Bernis sjeo je za stol i stao ogorèeno osuðivati nered u voðenju istrage. Izmeðu njega i satnika Linharta vladalo je davno neprijateljstvo, pri èemu su bili vrlo dosljedni. Ako je spis koji je pripadao Linhartu dospio u ruke Bern isa, ovaj bi ga tako zametnuo da se nitko vi e u tome nije snalazio. Linhart je ra dio to isto sa spisima koji su pripadali Bernisu. Uzajamno su gubili priloge1. (Spisi o vejku pronaðeni su u arhivu vojnog suda tek l. Trideset posto ljudi koji su le ali u garnizonskom zatvoru, odsjedili su ondje èi tav rat, a da nijednorfl nisu bili na saslu anju. (Autor) liie prevrata s ovom opaskom: »Imao namjeru zbaciti pri rjcvornu masku i istupiti javno protiv osobe na eg vrhovnika na e dr ave«. Spisi su bili gurnuti u predmet koji se odnosio na izvjesnog Josefa Koudelu. Na omotnici je bio kri iæ, a pod njim »rije eno« i datum.)
_ ?tO) vejk mi se izgubio rekao je vojni istra ni sudac Bernis dat æu ga pozvati, p a ako ni ta ne prizna, pustit æu ga i narediti da ti ga dovedu, a ti to veæ nekako sre di u pukovniji. Nakon odlaska vojnog sveæenika naredio je vojni sudac Bernis da privedu vejka i o stavio ga da stoji kraj vrata jer je upravo dobio telegram iz policijske uprave da je tra eni predmet optu enog iz spisa broj 7267, koji se odnosi na pje aka Mabcnera , zaprimljen u uredu broj l s potpisom satnika Linharta. Za to vrijeme vejk je razgledavao sudski ured. Da je ba izazivao ugodan dojam, naroèito fotografijama na zidu, ne bi se ba moglo reæi. Bile su to fotografije raznih egzekucija koje je vojska izvr ila u Galiciji i Srbiji. Umjetnièke fotografije sa spaljenim kolibama i drveæem èije su se grane savija le pod te inom obje enih. Osobito je bila lijepa fotografija iz Srbije s obje enom obi telji. Mali djeèak, otac i majka. Dva vojnika s bajunetima gledaju na drvo s obje en ima, a neki èasnik kao vitez stoji sprijeda i pu i cigaretu. Na drugoj strani, u poz adini, mogla se vidjeti kuhinja u pogonu. Dakle, kako to stoji s vama, vejk? upitao je sudac Bernis kada je odlo io telegram ad acta. to ste uèinili? Hoæete li priznati ili æete èekati dok ne sastavim optu nicu? o o dalje ne ide. Nemojte misliti da ste pred nekakvim isituJu &UP[ civili Ovo Je v°Jni sud k MT Mihtargericht1, i jedino va e priznanje mo e vas spasiti od str°ge i pravedne kazne. ti °^Iy istra ni sudac Bernis imao je posebnu metodu ispiniie ^ kl ' ^bio pre dmet optu enog. Kao to vidite, tu bilo nièeg naroèitog, pa se onda ne smijemo ni èuditi 102 103 da su posljedice takve istrage i saslu anja u svakom sluèaju bile jednake ni tici. Pri tom se istra itelj Bernis osjeæao tako pronicavim da je, nemajuæi dokaza protiv optu eno ga i ne znajuæi za to ga optu uje, a ni za to ovaj sjedi u garnizonskom zatvoru, promatr ao pona anje i fizionomiju privedenog, iskombinirao zbog èega su tog èovjeka zatvorili . Njegova pronicavost i poznavanje ljudi bili su tako veliki da je jednog Cigani na, koji je iz pukovnije dospio u zatvor zbog krade nekoliko tuceta gaæa (bio je p omoænik skladi tara), optu io za politièki zloèin jer je, navodno, negdje u gostionici raz govarao s vojnicima o osnivanju samostalne narodne dr ave koja bi objedinila zemlj e Èe ke krune i Slovaèku sa slavenskim kraljem na èelu. Mi imamo dokumente rekao je nesretnom Ciganii ne preostaje vam ni ta drugo nego da priznate u kojoj nu ste to gostionici govorili, iz koje su pukovnije bili ti vojnici koji su vas slu a li i kada je to bilo. Nesretni je Ciganin izmislio i datum, i gostionicu, i iz koje su pukovnije bi li njegovi tobo nji slu atelji, a kada se vraæao sa saslu anja, jednostavno je pobjegao iz garnizonskog zatvora. Znaèi, ni ta ne priznajete rekao je sudac Bernis dok je vejk utio kao grob. I neæete reæi za to ste ovdje i za to su vas zatvorili? Barem bi to meni mogli reæi prij e nego to vam to sam ka em. Upozoravam vas jo jednom da priznate. To je za vas najbo lje zato to æe to olak ati istragu i umanjiti kaznu. To je isto i kod nas kao i kod c ivila. Pokorno javljam zaèuo se dobroæudni vejkov glas ja sam ovde u zatvoru ko nahoèe. Kako to mislite? Pokorno javljam da to mogu objasniti na skroz jednostavan naèin. Kod nas je u ul ici bil ugljenar, a taj je imal jako mirnog dvogodi njeg deèeca, a taj je jednom oti e l s Vinohrada èak do Libna gde ga je pandur na el kak sedi na trotoaru. Onda je tog deèeca odvel na policiju i tam su to dvogodi nje dete zatvorili. Kak vidite, taj deèec je bil skroz nevini, a ipak su ga zatvorili. A da je mogel govoriti i da ga je ne
eko pita zaa sec' o e zna z menom je nekaj snuènog. Ja sam isto nahoèe ,«.,.,. Hitri istraziteljev pogled preletio je preko bvejka i razbio o njegovo lice. Takva je ravnodu nost i nevinost svijetlila iz èitavog tog biæa koje je stajalo pred istra iteljem da je Bernis noèeo uzrujano hodati po uredu, pa da nije obeæao vojnom sveæeniku da æe mu poslati vejka, vrag zna kako bi to sa vejkom ispalo. Konaèno se ipak zaustavio kod stola. Slu ajte reèe vejku koji je ravnodu no motrio oko sebe. Ako se jo jednom sretnem s a, onda æete me i upamtiti. Odvedite ga. Kada su vejka ponovno odveli u esnaesticu, pozvao je istra ni sudac Bernis sto ernog nadzornika Slavika: Do sljedeæe odluke reèe kratko vejka se alje na dispoziciju gospodinu vojnom sveæen Katzu. Izdati otpusnicu i u pratnji dvojice odvesti vejka gospodinu vojnom sveæeni ku. Da ga sprovedemo s lisicama, gospodine natporuènièe? Vojni sudac lupi akom po stolu: Vi ste vol. Rekao sam vam jasno: izdati otpusnicu. I sve to se natalo ilo toga dana na njegovoj du i, i satnik Linhart i vejk, izlilo s e kao divlja rijeka na sto ernog nadzornika i zavr ilo rijeèima: Jel sad shvaæate da ste okrunjeni vol? IJoduse, to bi se moglo reæi samo kraljevima i carevima, ali ni sto erni nadzornik , glava neokrunjena, nije bio time zadovoljan. Odlazeæi od suca ritnuo je u prolaz u ka njenika koji je èistio hodnik. sto se tièe vejka, sto erni nadzornik je odluèio da vejk mora "^ J° jednu noæ prespava u vojnom zatvoru kako bi i °n u jo neèemu u ivao. °c Provedena u vojnom zatvoru spada zauvijek u mile !>* * ' 104 105
Pokraj esnaestice bila je samica, mraèna rupa »ajncl« odakle se te noæi èulo jaukanje n kog zatvorenog vojnika, ] jemu je narednik Repa, zbog nekog disciplinskog postup ka, po nalogu sto ernog nadzornika Slavika, lomio rebra. Kada je jauk utihnuo, èulo se u esnaestici pucketanje u iju, koje su pri trijeblje nju dopale vojnièkih prstiju. Nad vratima, u zidnom otvoru, petrolejska lampa osigurana mre om bacala je mrtvo svjedo i dimila. Smrad petrolejke mije ao se s prirodnim isparenjima ljudskih neo pranih tijela i smradom kible koja je kod svake upotrebe rastvorila svoju povr inu kako bi bacila novi val smrada u sobu broj esnaest. Lo a prehrana izazvala je kod sviju probavne pote koæe, pa je veæina patila od nadutos ti. Vjetrove su pu tali u noænu ti inu, i tako meðusobno izmjenjivali signale uz razne al e. Na hodnicima su se èuli odmjereni koraci stra e, ponekad se otklopio otvor na vrat ima i kroz njega je virio nadzornik Na srednjem krevetu èulo se tiho pripovijedanj e. Prije neg sam htel zbrisati i prije neg su me poslali k vama, bil sam na dvana jstici. Tam su, recimo, oni lak i. Jednom su vam tam dofurali nekog èoveka sa sela. Taj je dragi èovek dobil èetrnajst dana jer je pu tal vojnike da kod njega prespavaju. Prvo su mislili da je to neka urota, ali se pokazalo da je to delal za lovu. Tr ebal je biti zatvoren medu onim najlak ima, ali tam je bilo prepunjeno, pa su ga s trpali k nama. A ta taj sve ni dofural od doma, i ta mu jo sve nisu poslali, jer je imal nekak dogovoreno da se mo e sam hraniti i nekak si pobolj ati. I pu enje mu je b ilo dozvoljeno. Imal je dve unke. Takav ogromni kruh, jaja, putar, cigarete, duha n, no ukratko na ta èovek pomisli, to je imal sa sebom u dva ruksaka. A deèko je misl il da to mora po derati sam. Poèeli smo ga moljakati, kad veæ sam nije mogel pogoditi
da to mora s nama deliti, ko to su delili svi drugi kad bi ne to dobili, ali on, gn jus jedan lakomi, veli da ne, da æe biti èetrnajst dana zatvoreni, i da bi si pokvar il eludac s tim zeljem i gnjilim krumpirima kaj mu daju za klopu. I da nam da æelu svoju porciju i dvopek, da mu
ni stalo, da si to podelimo meðusobno, ili da uzimamo jj Velim vam da je to bil tak fini èovek, da se ni htel esti P° K , nego je èekal èak drugi dan etnju da to napravi voi, na zahodu. Bil je tak ra zma eni, da si je, ko vrhudofural i klozet papir. Rekli smo mu da mu hraènemo na tu rijegovu porciju i trpili smo to jedan dan, drugi, treæi. Tip je fderal unku, mazal si putar na kruh, gulil jaja, ukratko ivil. Pu il je cigarete a ni èik nikom ni dal. Jer da mi kao ne smemo pu iti, a kad bi ga vidil nadzornik da nam daje èik, onda bi ga dal zatvoriti. Velim, trpili smo tri dana. Èetvrti dan po noæi ovo srno napravil i. Tip se rano probudil, a to sam vam jo zaboravil reæi da se uvek ujutro, u podne i naveèer, prije nego se poèel saftat s klopom, molil, dugo molil. Pomoli! se i potr a il svoje ruksake pod klupom. Ruksaki su tam bili, al isu eni, sme urani ko suha ljiva . Poèel je vikati da je pokraden, da su mu ostavili samo klozet papir. Onda je ope t mislil pet minuta da se zezamo, da smo to nekam sakrili. Veli jo tak veselo: »Ja znam, vi ste zezanti, i ja znam da bute mi to vratili, ali da vam je uspelo uspe lo je«. Bil je medu nama jedan iz Libna i taj mu veli: »Znate ta, pokrijte se s dekom i brojite do deset. A onda pogledajte te svoje ruksake«. Pokril se ko poslu ni deèko i broji »jedan, dva, tri...« A taj iz Libna ponovno mu veli: »Ne smijete tako brzo, mo rate jako, jako sporo«. A on pod tom dekom broji pomalo, sa stankama, »jedan, dva, t ri...« Kad je izbrojil do deset, si el je s kreveta i pregledaval svoj ruksak. »Isuse i Marijo, ljudi dragi« poèel se derati »pa prazni su ko i prije« a usto i ta njegova gl pa faca, skoro smo svi pukli od smeha. A taj iz Libna veli: »Probajte jo jednom«. Ver ujte da je od svega toga tak poblesavil da je to jo jednom probal, pa kad je vide l da tamo opet nema nièega, nego samo taj klozet papir, poèel je lupati po vratima i vikati: »Pokrali su me, pokrali su me> P°moæ, otvorite, za Isusa Boga«. I smesta su vam doletili, vel ?O em°8 Profoza { narednika Repu. Mi svi do jednog e irno da je poludel, da je juèer jo dugo naveèer deral i da je sve i po deral. A on je samo plakal i furt govoril: »Al negde ra)u biti mrvice«. Onda su tra ili mrvice i nisu ih na li, jer 106 107 smo bili lukavi. To to nismo mogli sami poklopati, poslali smo po tom po pagi na dru gi kat. Ni nam nisu mogli dokazati, iako je ta budala stalno vrtila svoje: »Al te m rvice moraju negde biti«. Æeli dan ni ni jel i samo je pazil da neko ne to ne jede ili ne pu i. Drugi dan za ruèak nije ni taknul porciju, ali naveèer su mu veæ i li ti gnjili k rumpiri i kiselo zelje, samo se vi e ni molil ko prije dok je mlatil po unki i kuha nim jajima. Onda je jedan od nas izvana dobil cigarete, pa je ovaj poèel z nama ra zgovarati da mu damo dim. Ni mu nismo dali. Ja sam se prepal da ste mu taj dim dali javio se Svejk. S tim bi pokvarili æelu p rièu. Takve plemenitosti postoje samo po romanima, ali u zatvoru kod takvih okolno sti, to bi bilo glupo. A jeste mu nabili deku? zaèuo se neèiji glas. Nastupila je tiha rasprava je li trebao uza sve dobiti jo i deku. Veæina je bila za. Pripovijedanje je pomalo utihnulo. Uspavljivali su se èe anjem pazuha, prsa i trbu ha, gdje se u rublju najvi e zadr avaju u i. Uspavljivali su se navlaèeæi deke preko glave , da im ne bi smetalo svjetlo petrolejske lampe... Ujutro, u osam sati, prozvali su Svejka da ode do centralnog ureda. S leve strane kod vrata od ureda je pljuvaènica, tam bacaju èikove poduèavao je Svej ka jedan. Onda, na prvom katu prolazi kraj jo jedne. Hodnik metu tek oko devet, ta k da bu tam neèeg bilo. Ali vejk je iznevjerio njihove nade. Nije se vi e vratio u esnaesticu. Devetnaest
gaæa kombiniralo je i nagaðalo kojekakve stvari. Nekakav pjegavi domobran, koji je imao najvi e ma te, razglasio je da je Svejk puc ao u svoga kapetana i da su ga danas odveli na Motolsko vje bali te na strijeljanje. X vejk kao vojni sluznik kod vojnog sveæenika Ponovno je zapoèela Svejkova odiseja uz poèasnu pratnju dvojice vojnika s bajuneti ma, koji su ga trebali dopratiti do vojnog sveæenika. Njegovi pratioci bili su ljudi koji su se uzajamno dopunjavali. Dok je jedan b io dugonja, drugi je bio omalen i debeo. Dugonja je epao na desnu nogu, mali vojn ik na lijevu. Obojica su slu ili u pozadini jer su davno, prije rata, bili osloboðen i vojnièke slu be. Kroèili su ozbiljno uz ploènik i ponekad iskosa pogledavali na Svejka, koji je koraèao izmeðu njih i svakom prolazniku salutirao. Njegova civilna odjeæa izgubila se negdj e u skladi tu zatvora zajedno s vojnièkom kapom s kojom je .u?° u rat PfiJe neg° to su ga pustili, dali su mu stari vojnièki mundir, koji je pripadao nekom trbonji, za gla vu vi em od Svejka. U hlaèe koje je imao na sebi, u la bi jo tri Svejka. Beskonaèni nabori od nogu preko pr sa, dokle su sezale hlaèe, ronC K6' privlaèili su ^udene poglede prolaznika. Ogmna b luza sa zakrpama na laktovima, uma æena i prljava, atifc se na Svejku kao kaput na s tra ilu. Hlaèe su na njemu su m , kostim na klaunu u cirkusu. Vojnièka kapa, koju u ta koder u zatvoru zamijenili, padala mu je preko 109 108
Na podsmijehe gledateljstva vejk je odgovarao umilnim osmijehom, toplinom i nje n o æu svojih dobroæudnih oèiju. I tako su i li na Karlin, u stan vojnog sveæenika. Prvi se obratio vejku mali, debe li. Bili su ba na Maloj Strani, dolje pod svodovima. Otkud si? upitao je mali debeli. li; Iz Praga. ^ A neæe nam pobjeæi? U razgovor se umije ao dugonja. To je èudna pojava da su mali debeli, najèe æe dobrodu ni optimisti, a dugonje, naprotiv, skeptici. Zato je dugonja i rekao malom: Kad bi mogo, onda bi nam i pobjego. uf< A za to bi bje o? zapitao je mali debeljko. Tako i tako je na slobodi, izvan zatvo ra. Nosim to u kuverti. A ta je to u toj kuverti za feldkurata? upitao je dugonja. E, to ne znam. Ako ne zna , onda i ne prièaj. Prelazili su Karlov most utke. U Karlovoj ulici opet se mali debeli obratio vej ku: Ne zna za to te vodimo feldkuratu? Na ispoved reèe ravnodu no vejk. Sutra me buju obesili. To se tak uvek dela i tome se veli duhovna utjeha. A za to æe te to?... upitao je oprezno dugonja dok je debeli sa alno pogledavao na vejk a. Obojica su bili zanatlije, oèevi obitelji. Ne znam odgovorio je vejk smije eæi se dobroæudno ja ni ne znam. Valjda je to sudbi Valjda si se rodio na nesretnom planetu znalaèki i* razumijevanjem izjavi mali. Kod mene u Jasenu kod Josefova, jo za vrijeme Pru'' skog rata jednog su objesil i. Do li smo po njega, ni ta rru* nismo rekli i u Josefovu su ga objesili. _ ja mislim reèe skeptièno dugi da tek tako, ni k a èega, ne vje aju ljude, da mora uvij ek bit neki uzrok, tako da bi'se to moglo opravdat. __ Kad ni rat primijeti vejk onda se to i opravdava, ali u ratu na jednoga se n iko ne osvræe. Svejedno jel neko pogine na fronti, ili ga odmah obesiju. Isti drek , drugi
pakung. ._ Èuj, da nisi nekakav politièki? upitao je dugonja. U prizvuku njegova pitanja m oglo se naslutiti da osjeæa naklonost prema vejku. _ I preveæ politièki nasmije i se vejk. Da nisi narodni socijalist? sada je mali debeli postao oprezan. Umije ao se u ra zgovor. A ta se to nas tièe? reèe. Tu je puno ljudi i promatraju nas. Da bar mo emo ne dje u nekom haustoru skinut bajunete da to tako ne izgleda. Neæe nam valjda pobjeæ? M i bi imali od toga same neugodnosti, jel da, Tonik? obratio se prijatelju koji t iho reèe: Bajunete bi se mogle skinut, ipak je to na èovjek. Prestao je biti skeptièan i njegovu je du u preplavila samilost prema vejku. Onda su potra ili nekakav zgodan kuæni ulaz gdje su skinuli bajunete, a debeli je dozvolio vejku da hoda uz njega. Jel da bi pu io reèe ako ti... htio je reæi: »Ako ti daju zapalit prije nego te obje ali nije dovr io reèenicu, osjetiv i da bi to bilo netaktièno. Pripali e sva trojica, a vejkovi pratioci poèe e pripovijedati o svojim obiteljima na Kralovehradeckom, o enama, djeci, komadiæu polja i jednoj kravi. edan sam reèe vejk. Dugonja i mali se zgleda e. .. . a na jednu èa icu bi i mi i li reèe mali, osjetiv i nijemi pristanak dugonje ali ne dje gdje to ne bi bilo napadno. 0st~TIdemo na Kuklfk ponudio je vejk pu ke bute V11 u kuhinji, gostionièar Serabona j e sokola , njega se 110 111
ne morate bojati. Sviraju tam i violina i harmonika nastavio je Svejk dolaziju ta m cure s ulice i razno drugo fino dru tvo koje ne srne u bolji hotel. Dugonja i mali se zgleda e, a onda dugonja reèe: Ma idemo, do Karlina je jo daleko. Putem im je Svejk pripovijedao razne viceve, tako da su u dobrom raspolo enju u li u »Kuk« i uèinili onako kako im je Svejk savjetovao. Oru je ostavi e u kuhinji i uðo e u lok l gdje su violina i harmonika ispunjavale prostoriju zvucima omiljene pjesme: »Na Pankracu, na tom bre uljèiæu, stoji divan drvored...« Nekakva gospodièna, koja je sjedila u krilu ostarjelog mladiæa sa stazicom na glat ko zaèe ljanoj kosi, pjevala je hrapavim glasom: »Imao sam curu finu, s drugim je sad u kinu...« Za jednini je stolom spavao pijani prodavaè sardina koji bi se s vremena na vrij eme probudio, udario akom po stolu i promrmljao »To tak nejde« i ponovno zaspao. Pod zrcalom iza bilijara sjedile su tri gospodiène i dovikivale nekom kondukteru: »Mladi gospon, dajte nam vermut«. Blizu glazbenika dvojica su se svaðala o tom da li je ne ku Marenku æopila sinoæ policijska patrola. Jedan je to vidio vlastitim oèima, a drugi je tvrdio da je i la spavati s nekim vojnikom u hotel »Val «. Do samih vrata sjedio je neki vojnik s nekoliko civila i pripovijedao o svome ranjavanju u Srbiji. Imao je povezanu ruku i pune d epove cigareta koje je od tih civila dobio. Izjavio je da vi e ne mo e piti, a jedan iz dru tva, neki æelavi djedica, neprestano ga je nudio: »Samo pijte, vojnik, ko zna jel burno se jo sreli. Da vam n aruèim da vam nekaj odsviraju? Volite »Siroto dijete...« Bila je to omiljena pjesma toga æelavog starkelje i odista, zaèas zacvilje e violina i harmonika, pri èemu su djedici navrle suze na oèi, a on zapjevao uzdrhtalim glaso m: »Jedno dijete milo, bez mame je bilo...« S drugog stola se zaèulo: »Daj ostavi to... Pusti vodu... Ma odi nam s tim... Odbij s tim siroèekom...« I
eprijateljski je stol trijumfalno zapjevao: »Rastanak, ah ak moje srce sluti nikad vi e sastanak, ah, sastanak.« 135 _ pranto
dovikivali su
ranjenom vojniku kad su atpjevali »siroèiæa« daj prestani i odi se k nama esti. Daj braèn na njih i po alji sim cigarete. Ne bus ih valjda jo zabavlja!. Svejk i njegova pratnja sa zanimanjem su sve to pratili. Svejk se u ivio u uspomene, sjetiv i se kako je prije rata ovdje èesto sjedio. Sjeti o se i kako je ovamo u policijsku kontrolu zalazio policijski inspektor Dra ner, k ako su ga se prostitutke bojale i sastavile o njemu pjesmicu ba suprotnog sadr aja. I kako su jednom u zboru pjevale: Stra noga su Dra nera k nama bili poslali Mi se nismo bojali pa smo rusvaj pravili M arenaje cugnula pa se nije bojala... Uto je nai ao Dra ner sa svojom ophodnjom, stra an i neumoljiv. Izgledalo je kao da je netko opalio metak u jato prepelica. Civilni redarstvenici stjerali su ih sve u hrpu. I on, Svejk, bio je takoðer u toj gomili, jer je kao za peh rekao Dra neru, kada ga je ovaj pozvao da poka e osobnu iskaznicu: »Imate za to naredbu od policijs kog ravnateljstva?« Svejk se prisjeæao i nekog pjesnika koji je tu znao sjediti pod zrcalom i u tom opæem rusvaju »Kuklika«, pjesme i zvuka harmonike pisao pjesmice i èitao ih prostitutkam a. Nasuprot tome, Svejkovi pratioci nisu imali nikakvih sliènih uspomena. Bilo je t o za njih ne to posve novo. Poèelo im se sviðati. Prvi od njih, koji je ovdje na ao puno zadovojstvo, bio je mali debeli, stoga to takvi ljudi osim svoga optimizma imaju i veliku sklonost ka epikurejstvu. Dugonja $u n . .atk° borio sam sa sobom. Pa ka ko je veæ izgubio svoj Pttcizam, tako je pomalo gubio i svoju odmjerenost i ostatkesvoje razboritosti . Idem plesati rekao je nakon petog piva kad je vidio kako Parovi ple u stiskav ac. 112 113
i nastojanja Svejku je uspjelo da ih dovuèe do kuæe u nap ici edie je stanovao vojni sveæenik. i i Mali se posve predao u icima. Uz njega je veæ sjedila nek gospodièna, govorila mu kak ljive stvarèice, a njemu su oèicp samo igrale. Svejk je pio. Dugi je otplesao, a onda se sa svojom plesaèicom vratio stolu. Zatim su pjevali, plesali, neprestano pili i pljeskali svoje dame. U atmosferi prodajne ljubavi, nikotina i alkohola neupadljivo je kru ilo geslo: »Poslije nas potop!« Popodne je k njima sjeo neki vojnik i ponudio da æe im za petaka izazvati flegmo nu i trovanje krvi. Ima sa sobom iglu i injekcije i mo e im u trcati u nogu ili ruku petrolej1. Le at æe s tim najmanje dva mjeseca, a ako jo budu dohranjivali ranu slin om, onda mo da i pola godine, pa æe ih morati sasvim otpustiti iz vojske. Dugonja, koji je veæ potpuno izgubio svoju uravnote enost, dao je vojniku da mu u zahodu u trca petrolej pod ko u na nozi. Kada je veæ padao sumrak, Svejk predlo i da nastave put prema vojnom sveæeniku. Male ni debeljko koji je veæ poèeo mucati, nagovarao je vejka da jo prièeka. Dugi je bio isto g mi ljenja, da vojni sveæenik mo e èekati. Svejku se vi e nije dopadalo »Kod Kukllka«, pa im je zaprijetio da æe otiæi sam. Zatim su krenuli, ali im je Svejk morao obeæati da æe se jo negdje zaustaviti. Svra tili su na Florencu u Malu kavanu gdje je debeli prodao svoj srebrni sat kako bi se mogli jo proveseliti. Odatle ih je Svejk veæ vodio pod ruku. To mu je zadavalo prilièno muka. Neprestan o su im klecala koljena, a jo uvijek su htjeli nekamo svratiti. Mali debeli umalo je izgubio omot za vojnog sveæenika, tako da je Svejk bio prinuðen nositi paket sam . Svejk ih je neprestano morao opominjati kada im je u susret dolazio kakav èasni k ili doèasnik. Nakon nadljudskih l. Provjereno sredstvo kojim se moglo doèepati bolnice. Ali mo e odati miris petrole
ja koji ostaje u oteklini. Benzin je bolji jer br e hlapi. Kasnije su u trcavali ete r u benzin, i na druge naS"? sve to usavr ili. (Autor) ici ee e s ta jio bajunete na pu ke i prinudio ih udarcem D0d rebra da povedu oni njega , a ne on njih. P Ma prvom katu, gdje je na vratima stana stajalo napisano »Otto K atz vojni sveæenik«, otvorio im je vrata nekakav vojnik h sobe su se èuli glasovi, zve ckanje boca i èa a. '__ Ay/ir _ melden gehorsam Herr Feldkurat _ rekao je s naporom dugonja, salu tirajuæi vojniku ein _ Paket und ein Mann gebracht1. _ Upadajte rekao je vojnik gdje ste se tako naroljali? Gospodin feldkurat je i sto... otpljunuo je. Vojnik je oti ao s paketom. Èekali su u predsoblju dugo, dok se nisu otvorila vrat a, a kroz njih, ne pro ao, veæ proletio vojni sveæenik. Bio je samo u prsniku, a u ruc i je dr ao ci A tu ste, tu ste veæ! rekao je Svejku. Priveli su vas, a nemate ibice? Pokorno javljam gospon feldkurat da nemani. Aa, za to nemate ibice? Svaki vojnik mora imati ibice da si mo e pripaliti. Vojnik k oji nema ibice je to? Pokorno javljam da je to vojnik bez ibica odgovori Svejk. Vrlo dobro, on je bez ibica i ne mo e nikome pripaliti. To bi bilo jedno, a sad o no drugo. Svejk, smrde li vam noge? Pokorno javljam, ne smrdiju. To je ono drugo! A sad ono treæe. Pijete rakiju? TI 1 lokorno javljam da rakiju ne pijem, samo rum. ~~ Dobro, pogledajte ovog tu vojni ka. Toga sam si posudio za danas od oberlajtnanta Feldhubera, to je njegov posil ni. Taj ni ta ne pije, to je apapstinent, i zato æe otiæi s marsbataljunom. Zato to to mi takav èovjek ne treba. Ue posilni to je krava. I ta pije isto samo vodu i muèe ar" gospodine feldkurat, da smo donijeli jedan paket i jednog èovjeka (njem.). 114 115
kao vol. Ti si apstinent obrati se vojniku sram te bilo, glupane. Zaslu io si par a mara. Vojni sveæenik je onda usmjerio svoju pozornost na one koji su Svejka doveli i koji su se klatili, trudeæi se svim silama da stoje uspravno, uzaludno se oslanjaj uæi o svoje pu ke. Vi ste se nanapili reèe vojni sveæenik. Napili ste se u slu bi i zato æu vas dati zat oriti. Svejk, oduzmite im pu ke i odvedite ih u kuhinju, i pazit æete na. njih dok n e doðe vojna policija da ih odvede. Ja æu odmah telefffonirati u kasarnu. I tako Napoleonove rijeèi »U ratu se situacija mijenja svakog trenutka« do ivje e i ovd je svoju punu potvrdu. Jo jutros su ga ova dvojica sprovodila pod bajunetima, bojeæi se da im ne pobjegn e, zatim ih je morao sam dovesti, a na kraju ih je morao sam i èuvati. Isprva nisu bili posve svjesni toga obrata, sve dok nisu sjeli u kuhinju, a ko d vrata vidjeli Svejka kako stoji s pu kom i isukanim bajunetom. Ja bi ne to popio uzdahnuo je mali optimist, dok je dugonja opet dobio napad ske pticizma i rekao da je sve to bijedna izdaja. Upustio se u glasno optu ivanje Svej ka da ih je doveo u takvo stanje i spoèitnuo mu da im je obeæavao da æe sutra biti obj e en, a sad da se vidi da je sve to zafrkancija i s tom ispovijedi i s vje anjem. Svejk je utio i etkao ispred vrata. Kaki smo mi bili volovi! vikao je dugonja. Na kraju, saslu av i sve optu be, Svejk i zjavi: Sad bar vidite da vojska nikad nije med i mleko. Ja izvr avam svoju du nost. Ja sa m u to isto tak upal ko i vi, al kak se obièno veli meni se sreæa nasme ila. Ja bi ne to popio ponavljao je oèajno optimist. Dugonja je ustao i krenuo k vratim a teturavim korakom.
Pusti nas kuæi obratio se Svejku kolega, ne budali. Makni se od mene rekao je Svejk ja vas moram èuvati. Sad se ne poznamo. Na vratima se pojavio vojni sveæenik: _ Nikako ne mogu dozvati tu kasarnu, idite doma i zapamtite da se u slu bi ne sm ije cugati. Mar . U poèast gospodina vojnog sveæenika valja reæi da nije iti telefonirao u vojarnu jer kod kuæe nije ni imao telefona, veæ je govorio u stalak elektriène svjetiljke. Svejk je veæ treæi dan bio slu nik kod vojnog sveæenika Otta Katza, a za to ga je vrij eme vidio samo jednom. Treæega dana pojavio se vojni slu nik natporuènika Helmicha s n alogom da Svejk doðe po svoga vojnog sveæenika. Putem je isprièao Svejku da se vojni sveæenik posvaðao s natporuènikom, razbio pijanin o, te da je pijan kao zemlja i ne eli iæi kuæi. A da je natporuènik Helmich, takoðer pijan, izbacio vojnog sveæenika na hodnik, te d a ovaj sjedi ispred vrata na podu i drijema. Kada je Svejk stigao onamo, prodrmao je vojnog sveæenika, pa kad je ovaj ne to pro mrmljao i otvorio oèi, Svejk salutira i reèe: Pokorno javljam, gospon feldkurat, da sam tu. I to tu hoæete? Pokorno javljam da sam trebal doæi po vas, gospon feldkurat. Trebali ste doæi po mene a kamo idemo? U va stan, gospon feldkurat. A za to bih trebao iæi u svoj stan zar nisam u svom stanu? ~1 okorno javljam, eospon feldkurat, da ste na hodniku u tuðoj kuæi. rt Aa, kako sam ovamo dospio? 77 P°korno javljam da ste bili u posjetu. Ppposjetu nis am bio. To vi grije ite. 117 116
vejk je podignuo feldkurata i prislonio ga uza zid. Vojni sveæenik se njihao, nas lanjao na Svejka i pritom izjavio: Ja æu vam pasti. Passti ponavljao je glupo se smije eæi. Napokon je Svejku uspjelo prisloniti vojnog sveæenika uza zid, a ovaj je u novom polo aju poèeo ponovno drijemati. vejk ga probudi. Sto elite? reèe vojni sveæenik, èineæi uzaludne poku aje ne bi li skliznuo niza zid i o na pod. I tko ste vi uopæe? Pokorno javljam odgovori vejk pridr avajuæi vojnog sveæenika uza zid da sam va posiln gospon feldkurat. Ja nemam nikakvog posilnog rekao je s te kom mukom vojni sveæenik, poku avajuæi se pon ovno svaliti na Svejka i nisam nikakav feldkurat. Ja sam prase dodao je s iskren o æu pijanca pustite me, ja vas ne poznam. Kratka borba zavr ila je vejkovom jednostavnom pobjedom. Okoristio se svojom pob jedom tako da je vojnog sveæenika odvukao niza stube do ulaza gdje je ovaj pru io ot por kako ne bi bio izvuèen na ulicu. Ja vas, gospodine, ne poznajem tvrdio je Svejku u oèi dok se vodila borba poznat e Otta Katza? To sam ja. Bio sam kod nadbiskupa vikao je dr eæi se kuænih vrata Vatika n se za mene zanima. Razumijete? vejk je napustio ono »pokorno javljam« i poèeo govoriti s feldkuratom posve povjerlji vim tonom. Velim ti, pusti to reèe il bum te opalil po nju ki. Idemo doma i basta. Ni reci vi e . Vojni sveæenik pusti vrata i navali se na Svejka: Idemo nekamo, ali »Kod Suha« ne idem, tamo sam du an. vejk ga izgura i iznese iz kuænog ulaza te se stade s njim navlaèiti ploènikom u smje ru kuæe.
Koji li je to gospodin? ulici. ; x 5*a
upitao je neki gledatelj na
_ jo je moj brat odgovorio je vejk dobil je dona me je do el posetiti, a napil se o d sreæe jer je mislil pUSt, y ' dasam mrtav. . Vojni sveæenik koji je mrmljao neke motive iz operete ne bi prepoznao, zaèuv i posljed nje rijeèi obrati ^__Tko je od vas mrtav, neka se javi zbornom zapovjedniku u roku od tri dana d a bi se mogao njegov les blagosloviti. I zamuknu trudeæi se lupiti nosom o zemlju, dok ga je vejk pod ruku vukao kuæi. Glava mu je visjela, bio je nagnut prema naprijed, a noge su mu zaostajale i p lele se kao u maèke s prebijenom kièmom. Vojni sveæenik je mrmljao: »Dominus vobiscum _ et cum piritu tuo. Dominus vobiscum1.« Na stajali tu koèija a, vejk je prislonio vojnog sveæenika uza zid i oti ao dogovoriti pr ijevoz. Jedan je koèija izjavio da toga gospodina vrlo dobro pozna, da ga je vozio samo j ednom i da ga vi e nikada neæe voziti. Sve mi je pobljuval izrazio se jasno a nije mi ni vo nju platil. Vozil sam ga vi e od dva sata dok ni na el gde stanuje. Tek nakon tjedan dana, kad sam kod njega bi l veæ po treæi put, za sve to mi je dal pet kruna. Nakon dugog pregovaranja jedan se od koèija a odluèio da ih poveze. vejk se vrati vojnom sveæeniku koji je spavao. Tvrdi crni e ir (jer on je obièno i nos io civilno odijelo) netko mu je u meðuvremenu skinuo s glave i odnio. vejk ga probu di i 112 P°rnoæ koèija a utrpa u koèiju. U koèiji je vojni sveæenik upao u potpunu otupjelost dr ao je Svejka za pukovnika Justa iz 75. pje aèke pukovnije, pa je nekoliko puta uza stopno ponovio: Nemoj se ljutiti, kamarade, to ti tikam. Ja sam prase, jednom trenu èinilo se da ga j e poskakivanje koèije l G<»podin s vama! (Lat.) ,,,, ; i^» '# 118 119
dovelo k svijesti. Sjeo je uspravno i poèeo pjevati nekakav odlomak iz nepoznate p jesme. Mo e biti da je to bio njegove ma te: Prisjeæam se zlatnog èasa Kad me njihao u krilu I sjeæam se toga glasa Kraj Doma uc u Me rklinu." No, zaèas je opet upao u potpunu otupjelost i okrenuv i se k vejku, upita ga, za miri v i jednim okom: Pa kako ste danas, milostiva? Hoæete li kamo na ljetovanje? rekao je nakon krati ce stanke i vidjev i sve dvostruko upita ponovno: Vi izvolite imati veæ odraslog sina? pritom je prstom pokazivao na Svejka. Sedni se izderao se na njega vejk kada se vojni sveæenik poku ao popeti na sjedalo nemoj si misliti da te ne bum nauèil redu. Vojni sveæenik utihnu i zagleda se malim, praseæim oèima kroz prozorèiæ koèije, naprosto n e shvaæajuæi to se to ustvari s njim zbiva. Izgubio je posve pojam o svemu i obrativ i se vejku reèe boja ljivo: Gospodo, dajte mi prvi razred. Poku ao je svuæi hlaèe. Smjesta se zakopèaj, svinjo! izdera se vejk. Veæ te znaju svi koèija i, jednom si se pobljuval, sad samo jo ovo fali. Nemoj si misliti da bus ostal jo nekaj du an ko zad nji put. Vojni sveæenik melankolièno spusti glavu medu dlanove i poèe pjevati: Mene vi e nitko ne voli... A onda je smjesta prekinuo svoju pjesmu i izjavio: Entschuldigen Sie, lieber Kamerad, Sie sind ein tel, ich kann singen, was ich
will1. 1. Oprostite, dragi prijatelju, vi ste budala, ja mogu pjevati
to hoæu (njem.).
Vjerojatno je htio zazvi dati neku melodiju, ali je umjesto ispustio tako silno pr rrrr... da je koèija stala. Kad su na vejkov povik nastavili put, vojni sveæenik je p oèeo pripaljivati cigaretnik. ; _ Ne gori rekao je oèajan, kad su mu ispale ibice _ vi mi u to pu ete. Onda je opet izgubio nit, nije nastavio, veæ se poèeo smijati: _ To je zezancija, mi smo sami u tramvaju, zar ne, gospodine kolega? Poèeo se me koljiti. Izgubio sam kartu! vikao je. Zaustavite, moram naæi tu kartu! A onda je rezignirano odmahnuo: Nek veæ jednom... Potom je mrmljao: U najèe æim sluèajevima... da, u redu... u svim sluèajevima... ne, grije ite... drugi kat To je izgovor... ne, ne radi se o meni, veæ o vama, milostiva gospodo, platiti... . imao sam crnu kavu... Onda se poèeo u polusnu svaðati s nekim izmi ljenim neprijateljem koji mu osporava p ravo da u restoranu sjedi do prozora. Poèeo je smatrati koèiju vlakom i naginjuæi se v an, vikao je na ulicu èe ki i njemaèki: Nvmburk, presjedamo! i kV P Povuce k sebi, pa vojni sveæenik zaboravi na V jyl Poce opona ati razne i votinjske glasove. Najdulje se zadr ao kod pijetla, a njegov je pobjedonosni kukur iku odjekivao iz koèije, r v koje vrijeme uopæe bio vrlo ivahan, nesta an i po usavao je iskoèiti iz koèije, dovikujuæi ljudima mimo kojih i vikTJa P/olazila dièari! Onda Je iz koèije bacio rupèiæ PnpovTd| Zaustave da Je izgubio prdjagu. A tada je poèeo i^, ,Bud J°vicama je ivio jedan bubnjar. O enio se. Za nu dana je umro. 120 121 Poèeo se smijati: ' " > Zar nije dobar vic? Èitavo to vrijeme vejk je prema vojnom sveæeniku postupao s bezobzirnom strogo æu. Kod raznih poku aja da uèini kakvu sitnu alu, kao to su ispadanje iz koèije ili lomlje nje sjedala, vejk bi mu uzastopce zadavao udarce pod rebra, to je vojni sveæenik pri mao s neobiènom tupo æu. Samo se jednom poku ao pobuniti i iskoèiti iz koèije, izjaviv i da dalje ne ide jer zn a da umjesto u Budejovice voze u Podmokle. Za samo jednu minutu vejk je u potpuno sti ugu io njegovu pobunu i prinudio ga da se vrati u prvotni stav na sjedalo, paz eæi da mu ne zaspe. Najnje nije to je pri tom rekao, bilo je: Ne spavaj, crkotino! Vojni je sveæenik odjednom dobio napad melankolije i poèeo plakati, zapitkujuæi vejka je li imao majku. Ja sam, ljudi dragi, na tom svijetu sam! vikao je iz koèije. Prihvatite me. Ne sramoti me opominjao ga je vejk prestani, svi budu rekli da si cugo . Ni ta nisam pio, prijatelju odgovarao je vojni sveæenik potpuno sam trijezan. Onda je odjednom salutirao: Ich melde gehorsam, Herr Oberst, ich bin besoffen1 . Ja sam prasac ponavljao je neprestano desetak puta s oèajnim, iskrenim beznaðem. I obraæajuæi se vejku, uporno ga molio i kumio: Izbacite me iz auta. Za to me odvozite sa sobom? '< Sjeo je i mrmljao: ^; Oko mjeseca stvaraju se krugovi... Vjerujete li, gospodine kapetane, u besmrtn ost du e? Mo e li konj doæi u nebo? Poèeo se glasno smijati, ali za trenutak se rastu io ' apatièno pogledao vejka izjaviv i: . <(. 1. Pokorno javljam, gospodine pukovnièe, ja sam pijan (njem.). ;J»? . :;> i ' _ Dopustite, gospodine, jesam li vas veæ negdje vidio? Niste li bili u Beèu? Sjeæam va
s se iz sjemeni ta. Na trenutak se zabavljao time to je poèeo recitirati latinske stihove »Aurea prima sata est aetas, quae vindice nullo1...« Dalje mi ne ide reèe izbacite me. Za to me neæe e izbaciti? Ni ta nisam napravio. elim pasti na nos ._ izjavio je odluènim glasom. _ Gospodine nastavio je moleæivim glasom dragi prijatelju, dajte mi æu ku. Jednu ili nekolko? upitao je vejk. Dvije. Evo vam. Vojni sveæenik je naglas brojio pljuske koje je dobivao, pri èemu se bla eno smje kao. Èini mi to dobro reèe to je dobro za eludac i probavu. Dajte mi jo jednu po nju ci! Najljep a hvala! viknuo je kada mu je vejk brzo udovoljio. Potpuno sam zadovoljan. Podrapajte mi prsnik, molim vas. .yy Ivzra avao Je najrazlièitije elje, po elio je da mu vejk i èa i nogu, da ga nakratko gu a mu odre e nokte i i èupa prednje zube. udio je za muèeni tvom i po elio da mu vejk otrgne glavu i baci je u vreæi u Vltavu. Meni bi ba pristajale zvjezdice oko glave govorio je odu evljeno trebao bi ih des et. Zatim je poèeo govoriti o trkama, brzo pre ao na balet, no r^na njemu se nije dugo zadr ao. ni Tr?lefCte Èarda ? uPita vejka. Znate li medvjedi pies: Ovako... a c^Al°]e P°skoèiti i pao je na vejka koji ga je stao boksati, a°nda ga smjestio na sjeda lo. Ja ne to elim vikao je vojni sveæenik ali ne n° 'e bUo datno doba kad je bez ikakva suca... (lat.) * # (& 122 123 ___ Nismo jo stigli vikao je pomozite mi. Hoæe me kidnapirati! Ja se hoæu jo voziti! . n^ if n oravom smislu rijeci izvuèen iz koèije, kao kuhani .plO lcur i v i v i i / kuæice Na trenutak se èak èinilo da æe ga rastrgnuti jer IZ KUI~ znam to. Zar ne znate to? objesio je glavu i naprosto rezignirao. A ba me briga to n e to hoæu rekao je ozbj. Ijno a i vas, gospodine, to se to tièe? Ja vas ne poznam Kako se usuðujete tako me fiksirati? Znate li maèevati? Postao je na trenutak borbeniji i poku ao gurnuti vejlcj sa sjedala. Nakon to ga j e vejk umirio, dav i mu na znanje svoju fizièku premoæ, upita: Je li danas ponedjeljak ili petak? Bio je takoðer radoznao je li prosinac ili lipanj, i pokazao je veliku sposobno st u lupetanju najrazlièitijih pitanja: Jeste li o enjeni? Jedete li rado gorgonzolu ? Jeste li u kuæi imali stjenke? Jeste li dobro? Je li va pas imao teneæak? Postao je povjerljiv. Isprièao je kako duguje za jahaæe èizme, biè i sedlo, da je pri je nekoliko godina imao triper i da se lijeèio hipermanganom. Ni za to drugo nije bilo ni vremena, a nije se moglo ni pomisliti reèe tucajuæi mo vam se to èini prilièno muènim. Ali recite, eh, eh, eh, to da uèinim? Morate mi oprostiti . Autotermosicama nastavljao je zaboraviv i o èemu je maloprije govorio nazivaju se posude u kojima se èuvaju piæa i jelo u prvotnoj toplini. Kako ocjenjujete, gospodin e kolega, koja je igra pravednija, ferbl ili ajnc? Ne, stvarno, veæ sam te negdje vidio! izjavio je poku avajuæi obgrliti vejka i poljub iti ga slinavim usnama. Mi smo skupa i li u kolu. Ah, ti dobrièino rekao je, nje no gladeæi svoju vlastitu nogu kako si narastao od to g vremena otkad te nisam vidio. Ah, ta sreæa to te vidim, ubla it æe sve moje patnje. Spopalo ga je pjesnièko nadahnuæe i poèeo je govoriti o povratku u sunèani sjaj sretn ih lica i vrelih srdaca. Onda je kleknuo i poèeo moliti »Zdravo Marijo«, smijucl se pritom od uha do uha. Kada su se konaèno zaustavili pred njegovim stanom)
lo ga je vrlo te ko izvuæi iz koèije.
*>«
JI Sezapleo nogama o sjedalo Pritom se smijao na sav glas, kako ih je zeznuo: _ Vi æete me rastrgnuti, gospodo. Onda su ga vukli kroz ulaz, pa preko stubi ta u stan, a u stanu su ga kao vreæu ba cili na divan. Izjavio je da neæe platiti za vo nju autom koji nije naruèio i trajalo je dulje od èetvrt sata dok mu nisu objasnili da je to bila koèija. Ali ni s time se nije slo io, pa je prigovarao da se on vozi samo u fijakeru. Vi me hoæete zeznuti izjavio je vojni sveæenik gledajuæi znaèajno u vejka i koèija a pje ice. A onda je u nastupu velikodu nosti dobacio koèija u lisnicu. Uzmi sve, Ich kann beza hlen1, nije mi stalo do sitni a. Bilo bi bli e istini da je rekao da mu nije stalo do trideset est krajcara, jer u novèarki vi e i nije bilo. Nesretni ga je koèija podvrgnuo temeljitom pregledu, spomin juæi pritom i æu ke. Pa lupi me odgovorio je vojni sveæenik misli da ne mogu podnijeti? Od tebe ih pet podnesem. U prsniku mu je koèija prona ao pet kruna. Oti ao je proklinjuæi svoju sudbu i vojnog s veæenika koji ga je zadr ao i pokvario mu posao. Vojni sveæenik se polako uspavljivao, iako je stalno krojio nekakve planove. Hti o je poduzeti sve moguæe: svirati glaso**. iæi u plesnu kolu i pr iti ribu. k ^ a ^ Jku obeæao svoju sestru, koju nije imao. Ta j e.r !e P^lio da ga odnesu u postelju i na kraju je usnuo, J vivsi da eli da ga priznaju kao èovjeka, to je jednako v«jedna jedinka kao i prasac. , ,, Mamoguplatiti(njem.). 125 124 l 3.
Kada je vejk ujutro u ao u sobu vojnog sveæenika, na ao ga je kako le i na divanu i na porno razmi lja kako se to moglo dogoditi da ga netko polije tako èudno da mu se hlaèe prilijepe za ko ni divan. Pokorno javljam, gospon feldkurat rekao je vejk da ste se po noæi... Nekoliko rijeèi pojasnilo mu je kako se grozno vara misli li da je poliven. Vojni sveæenik, kojemu je glava bila neobièno te ka, bio je poti ten. Ne mogu se sjetiti rekao je kako sam dospio s kreveta na divan. Tamo uopæe niste ni bili, èim smo do li, stavili smo vas na divan, dalje se ni moglo . A to sam izvodio? Jesam li izvodio uopæe ne to? Nisam valjda bio pijan? Ko deva odgovorio je vejk potpuno, gospon feldkurat, dobili ste mali delirij. N adam se da bu vam pomoglo ak se presvleèete i operete. Tako mi je kao da me je netko premlatio alio se vojni sveæenik i edan sam. Da se j uèer nisam tukao? Ni to bilo tak grozno, gospon feldkurat eð je posljedica juèera nje eði. Iz tog se èo emre izvleèi tak brzo. Poznaval sam jednog stolara, taj se prvo napil na Silvestro vo 1910., a 1. sijeènja ujutro bil je tak edan i bilo mu je tak lo e da si je kupil s lanu haringu, pa je pil ispoèetka i tak to radi svaki dan veæ èetvrto leto i niko mu n emre pomoæi, zato jer si uvek kupi tu slanu haringu za æeli tjedan. To vam je takav ringi pil, kak je govoril jedan stari narednik iz 91pukovnije. Vojnog sveæenika pogodio je savr eni mamurluk i jednostavna depresija. Da ga je ne tko u tom trenutku slu ao, bio bi uvjeren da prisustvuje predavanju dr. Aleksandra Batek* »Objavimo rat na ivot i smrt demonu alkohola, koji ubija 126
v najbolje ljude« i da èita njegov priruènik »Sto iskara etièkih«. . . Napravio je, naravno, male izmjene: _ j^ad bi rekao je èovjek pio neko plemenito piæe , gto su maraskino, konjak; ali ja sam juèer pio borovicu. Rudini se da ju mogu tako cugati. Ima oduran okus. Da j e bar bila vi njevaèa. Ljudi izmisle kojekakve svinjarije i piju to kao vodu. Takva borovica nije ni ukusna, nema ni boju, samo peèe u grlu. A da je bar bila prava, d estilat bobica, kakvu sam jednom pio u Moravskoj. A ova je borovica bila od neka kvog drvenog pirita i ulja. Pogledajte kako mi se podriguje. Rakija je otrov odluèi o je mora biti original, prava, a ne tvornièki proizvod nekakvih idova. To je kao i s rumom. Dobar rum je rijetkost. Da mi je sada dobra orahovaèa uzdahnuo je ta bi mi smirila eludac. Takva orahovaèa, kakvu ima gospodin satnik nabl u Bruski. Poèeo je prevrtati d epove i pregledavati lisnicu. Sve u svemu imam trideset est krajcara. Kako bi bilo da prodam divan? razmi ljao je. Sto mislite, hoæe li netko kupiti divan? Gazdi æu reæi da sam ga posudio, ili da n am ga je netko ukrao. Ne, divan æu ostaviti. Poslat æu vas gospodinu satniku nablu da vam posudi sto kruna. Dobio je preksinoæ na kanama. Ako tamo ne uspijete, odite d o \ T V vrsovica u vojarnu, natporuèniku Mahleru. Ako i tamo ne uspijete, odite na Hradèane satniku Fi eru. Njemu recite da moram platiti krmivo za konja jer sam novac za to propio. A ako i tamo ni ta ne dobijete, zalo it æemo klavir, pa to bude da bude. Napisat æu vam nekakvih opæenitih par redaka. Ne ajte se odbiti. Recite da mi je potrebno i da sam sasvim bez vca. Izmislite to hoæete, ali mi se ne vraæajte praznih ruku æu vas poslati na boji nicu. Pitajte gospodina nabla gdje uP~uJe tu orahovaèu i kupite dvije boce. no « sJaJno obavio svoju zadaæu. Njegova prostodu yj Posteno lice osigurali su mu potpuno povjerenje i x a Je ono to govori èista istina. J je odluèio da æe biti korisno ne govoriti ni pred 127
satnikom nablom, ni pred satnikom Fi erom, ni prej natporuènikom Mahlerom o tome da v ojni sveæenik mora platiti krmivo za konja, veæ poduprijeti njegovu molbu iz. javom da vojni sveæenik mora platiti alimentaciju. Svugdje je dobio novac. Kada je, vrat iv i se s pobjedonosnog pohoda pokazao tristo kruna, vojni sveæenik, koji se u meðuvre menu umio i presvukao, bio je silno iznenaðen. Uzel sam to odjednom rekao je vejk da ne moramo sutra ili preksutra ponovo brin uti o nofcima. I lo je to prilièno glatko, samo sam moral pred kapetanom nablom klekn uti na koljena. To je nekakav gad, al kad sam mu rekel da moramo platiti aliment aciju... Alimentaciju? zaprepa teno ponovi vojni sveæenik Je, alimentaciju gospon feldkurat, otpremninu curama. Vi ste rekli da se nekaj zmislim, a ja se ni drugo nisam dosetil. Kod nas je jedan uster u isto vreme plaæal alimentaciju za pet cura i bil je zbog toga sav oèajan, pa si je stalno posudival i svako mu je rado poveroval da je u groznom polo aju. Pitali su me kakva je cura, a ja sam rekel da je jako zgodna, da jo nema ni petnajst let. Pa su hteli njenu adresu. To ste fino izveli, vejk uzdahnuo je vojni sveæenik i poèeo hodati po sobi. Opet jedna krasna sramota reèe, uhvativ i se za glavu tako me boli glava! Dal sam im adresu od jedne stare, gluhe babe kod nas u ulici obja njavao je vejk htel sam to solidno izvesti jer je naredba naredba. Nisam se dal odbiti, a nekaj sam moral zmislit. A sad èekaju u hodniku za taj klavir. Dow sam ih da nam ga otpelaju u zalagaonicu, gospon feldkurat Ni ne bu tak lo e kad vi e ne bu klavira. Bude vi e mesta i
budemo imali vi e novaca na hrpi. I bude mir par dana. A ak bi gazda pital kaj delamo s tim klavirom, ja bum ^ da su mu se potrgale ice i da smo ga poslali u radionicu & popravak. A imam i kupca za divan. To je moj poznati trg0' vac starim pokuæstvom, do el bu popodne. Danas se plaæa ko ni divan. % 128
_ ni ta niste izveli, vejk? upita vojni sveæenik, v 3 stalno glavu medu dlanovima i gledajuæi u oèajanju. ___ rjonesel sam, pokorno javljam gospon feldkurat, umes dve fla e orehovice, kakvu kupuje gospon kapetan nabl, t0 fla a kako bi imali nekak ve rezerve, da imamo nekaj za Pjti Mogu iæi po klavir, da nam ne zatvoriju zalagao nicu? Vojni sveæenik je beznadno odmahnuo rukom i za koji trenutak veæ su utovarivali gl asovir na kola. Kada se vejk vratio iz zalagaonice, na ao je vojnog sveæenika kako sjedi kraj otvor ene boce orahovaèe i psuje jer je za objed dobio nepeèen odrezak. Opet je bio na istom. Objavio je vejku da æe veæ sutra zapoèeti novi ivot. Ispijanje a lkohola je prostaèki materijalizam, a valja ivjeti duhovnim ivotom. Gotovo pola sata govorio je filozofski. Kada je otvorio treæu bocu, do ao je trgovac starim pokuæstvom i vojni sveæenik mu je za bagatelu prodao divan i ponudio mu da malo porazgovaraj u. Bio je vrlo nezadovoljan kad se trgovac isprièao da ide u kupovinu jo i noænog sto liæa. teta to nikakvog nemam reèe s prijekorom vojni sveæenik èovjek ne mo e na sve misli Nakon odlaska trgovca starim pokuæstvom vojni sveæenik se upustio u prijateljski r azgovor sa vejkom s kojim je ispio sljedeæu bocu. Dio njihova razgovora bio je ispu njen osobnim stavom vojnog sveæenika spram ena i karata. Dugo su sjedili. I veèer je zatekla vejka i vojnog sveæenika u prijateljskom razgov oru. Noæu se odnos ipak izmijenio. Vojni sveæenik se vratio u juèera nje stanje, zamijen io je vejka s nekim drugim i rekao mu: . .~~~ Nikako, ne odlazite, sjeæate se onog ridokosog kadeta Ta je idila trajala sve do onog trenutka dok vejk nije rekao vojnom sveæeniku: Sad mi je dosta, sad ide u krevet na æorku, ku i ? m',i(Jeni> kak° ne bih i ao mrmljao je vojni sve~~ sjeæa se da smo skupa i li u peti razred i kako sam 129
i ti pisao zadaæe iz grèkog? Imate vilu na Zbraslavi? Mo ete voziti parobrodom po Vltavi ? Znate to je to Vltava? vejk ga je prinudio da izuje cipele i da se svuèe. V0in. sveæenik je poslu ao uz prot este nepoznatim osobama. Vidite, gospodo govorio je ormaru i fikusu 1^ sa mnom postupaju moji roðaci!? Ne mam roðaka odluèi« je naglo, smje tajuæi se u postelju da se i nebo i zenji, urote protiv mene, nemam ih... I sobom odjeknu hrkanje vojnog sveæenika. 4. U te dane pada i vejkov posjet stanu njegove stare dvorkinje gospode Miillerove . U stanu je vejk na ao neæakinju gospode Miillerove, koja mu je uz plaè isprièala da je gospoda Miillerova bila uhiæena tu veèer kada je odvezla vejka u vojsku. Staru gospod u osudio je i dao odvesti vojni sud, pa iako joj ni ta nisu mogli dokazati, odveli su je u koncentracijski logor u Steinhofu. Veæ je od nje do lo i pisamce. vejk je uz eo tu domaæu relikviju i èitao: »Draga Aninko! Tu nam je jako dobro, svi smo zdravi, Suseda na krevetu do mene i ma pjegavi , a takoðer su tu i crne Inaèe je sve u redu. Jela ima dovoljno i skupljam o krumpirove za juhu. Èula sam da je gospon vejk veæ > pa nekak pronaði gde le i, da bi m mogli poslije rata uredio grob. Zaboravila sam ti reæi da je na tavanu u desnom k utu u kutiji jedan mali pesek, radik, tene. Ali veæ je tome toli* tjedana, da nije
dobil ni za jesti, od kad su do li po mene $ me Zato mislim da je veæ kasno i da je t aj pesek isto v# na milosti. I preko cijelog pisamca ru ièasti peèat. Zensuriert K. » Konzentrationslager Steinhof1. I zbiljam je taj pesek veæ bil mrtvi zajecala je ^ 1. Cenzurirano. C. i kr. koncentracijski logor Steinhof (njem.). 130
gospode Miillerove a ni svoj stan ne bi prepoznali. g nekim najdericama. A one su od tog na damski salon. Svuda su modne slike po zidovima, a po prozorima. Sestrièna gospode Miillerove nije se mogla primiriti. Uz eprestano jecanje i nari canje izrazila je na kraju sumnju da " vejk pobjegao iz vojske, i da hoæe jo i njih upropastiti i unesreæiti. Na kraju je s njime govorila kao s pokvarenim pustolovom. _ To je jako aljivo rekao je vejk to mi se jako dopada. Tak da znate, gospoda Ke jfova, imate pravo da sam se izvlekel. A zato sam moral ubit petnajst narednika i vodnika. Al nemojte to nikom reæi. I vejk napusti svoj dom koji ga nije prihvatio, izjaviv i: Gospoda Kejfova, u praonici sam imal neke kragne i napr njake, to mi podignite d a bi, kad se vratim iz vojske, imal kaj za obleèi. Isto pazite da mi se u ormaru s odelima ne naseliju moljci. A te gospodiène koje spavaju u mom krevetu dajte pozd raviti. Zatim je vejk oti ao priviriti malo »Kod Kalicha«. Kad ga je vidjela, gospoda Palivco va je izjavila da mu neæe natoèiti jer je sigurno pobjegao. Moj mu poèela je razvlaèiti staru prièu bil je tak oprezni, a tam je, sedi siromah z tvoren zbog nièega. A takvi ljudi hodaju po svetu, pobegneju iz vojske. Veæ su vas p ro li tjedan tu tra ili. Mi smo oprezniji od vas zavr ila je svoju govoranciju a unesr eæeni smo, nema svako takvu Sfeæu kak vi. Joj govoranciji bio je prisutan jedan stariji gospodin, bravar sa Smichova, k oji je pri ao vejku i rekao mu: rosim vas, gospon, prièekajte na mene vani, ja moran?s vama govoriti. rij va SC P°^eo dogovarati sa vejkom, kojeg je prema muTd 8°Stionièarke Palivcove, dr ao za dezertera. Povjerio Im^u i ima sina koji je takoðer pobjegao iz vojske i da je kod bake u Jasenu kod Josefova. 131 Ne osvræuæi se na to to ga je vejk uvjeravao da nije de^. erter, gurnuo mu je u ruku deseticu: To je za prvu pomoæ rekao je, vukuæi ga za sobom u vinarnicu za uglom ja vas razme m, mene se ne morate bojati. vejk se kasno noæu vratio kuæi, ali vojnog sveæenika joj nije bilo. Do ao je tek ujutro, probudio vejka i rekao: Sutra idemo slu iti poljsku misu1. Skuhajte crnu kavu s rumom. Ili jo bolje skuha jte grog. m XI vejk odlazi s vojnim sveæenikom slu iti poljsku misu 1. l. Misa koja se slu i prije odlaska na bojno polje (ptev.). 132 Pripreme za usmræivanje ljudi vr ile su se uvijek u ime Bo je ili uopæe nekog tobo njeg vi e g biæa, koje je èovjeèanstvo izmislilo i stvorilo u svojoj uobrazilji. Prije nego to bi stari Fenièani prerezali vrat kakvom zarobljeniku, slu ili su isto tako sveèane slu be Bo je kao i nekoliko tisuæa godina kasnije nove generacije prije ne go to bi krenule u rat i pobile svoje neprijatelje ognjem i maèem.
Ljudo deri s Nove Gvineje i Polinezijskih otoka, prije negoli sveèano pro deru svoje zarobljenike ili nepotrebne ljude, kao to su misionari, putnici, namje tenici razn ih trgovaèkih farmi ili obièni znati eljnici, prinose rtve svojini bogovima i vr e pritom najrazlièitije vjerske obrede. Buduæi da do njih jo nije doprla kultura ornata, ukra avaju svoje stra njice vijencim a arenog perja umskih ptica. ri*e ne§° ^to Je sveta inkvizicija spalila svoje rtve, slu ila je najsveèanije slu be Bo je, veliku svetu misu s pjevanjem. n smaknuæima okrivljenih uvijek sudjeluju sveæenici, gnjaveæi svojim prisustvom delinkvente. u A ruskoj takvog je jadnika vodio pastor pod sjekiru, j. atriji katolièki sveæenik pod vje ala, u Francuskoj pod & lotlnu> u Americi sveæenik je vodio na elektriènu stolicu, i1 na sto^icu na koj°J su ga domi ljatim strojem ' u busiji bradati pop vodio je revolucionare itd... ? 133 Svugdje su pritom manipulirali raspelom, kao da bi reci: »Tebi æe samo odsjeæi glavu, objesiti te, ugu iti, pustiti) tebe petnaest tisuæa volti, ali to je tek ovaj morao propatj ti!« Velika klaonica svjetskog rata nije mogla proæi bez sve. æenièkog blagoslova. Vojni sveæenici svih vojski molili su, slu ili poljske mise za pobjedu one strane èiji su kr uh jeli. Na pogubljenjima pobunjenih vojnika pojavljivao se sveæenik. Prilikom pogubljenj a èe kih legionara moglo se vidjej i sveæenika. Ni ta se nije promijenilo od onih vremena kada je ra bojnik Vojteh, kojemu su pri lijepili »sveti«, sudjelovao s nu èem u jednoj, a kri em u drugoj ruci pri ubijanju i un i tava nju pribaltièkih Slavena. Ljudi su u èitavoj Europi i li na klaonicu kao stoka, b mo su ih pokraj mesara carev a, kraljeva i drugih moænika vojskovoða vodili sveæenici svih vjeroispovijesti, blagos loveæi l la no zaklinjuæi da: »Na kopnu, u zraku, na moru itd... itd...« Poljske mise slu ile su se dvaput: prvi put kada je jedinic odlazila na boji nicu i drugi put na boji nici, prije samo| krvavog klanja i ubijanja. Sjeæam se da nam je jednom, i vrijeme takve poljske mise, neprijateljski zrakoplov baci bombu toèno n a poljski oltar, pa od sveæenika nije ostai ni ta drugo doli nekakve krvave krpe. Kasnije su o njemu pisali kao o muèeniku, dok su ni zrakoplovi pripremali sliènu s lavu vojnim sveæenicima' drugoj strani. Od toga smo napravili gadne ale, a na improvizirano' kri u gdje su pokopali ostat ke vojnog sveæenika, preko rt se pojavio ovaj nadgrobni natpis: to mo e zadesiti nas, sada je tebe zadesila nebo si obeæao nama, a ono je tebe uzelo Pri svetoj misi nebo se na te spustilo }' i;*ll od tebe ne to masnih fle ka je ostalo. 0Kl !*|iaf? 2. vejk je skuhao slavni grog, zasjeniv i grog starih pomoTakav bi grog mogli piti gus ari osamnaestog stoljeæa i bili bi zadovoljni Vojni sveæenik Otto Katz bio je odu evljen. _ Gdje ste nauèili kuhati tako dobru stvar? upitao je. _ Kad Sam pred nekolko let i el u frent odgovorio je ?vejk _ u Bremenu, od jedno g propalog mornara, koji je govoril da grog mora biti tak jaki da ak neko opadne u more, mo e preplivati kanal La Manche. Od slabog groga se utopi ko slabo tene. _ Nakon ovakvog groga, vejk, dobro æemo slu iti poljsku misu mudrovao je vojni sveæen ik mislim da æu prije toga izreæi nekoliko rijeèi za rastanak. Poljska misa nije nikak va zafrkancija, kao to je slu enje mise u zatvoru ili propovijed razbojnicima. U ov om sluèaju èovjek mora stvarno imati sve daske u glavi. Poljski oltar imamo sklopiv, d epno izdanje. Isuse i Marijo, vejk uhvatio se za glavu pa mi smo volovi. Znate gdje sam pospremio taj sklopivi poljski oltar? U divan k oji smo prodali. Je, to je nesreæa, gospon feldkurat rekao je vejk
ja, dodu e, poznam tog trgovca starim name tajem, al preksinoæ sam srel njegovu gospod u. On je zatvoren zbog nekakvog ukradenog ormara, a veli da je na divan kod nekog uèitelja na Vr ovicama. To je peh s tim poljskim oltarom. Najbolje bi bilo, kad pop ijemo grog, da ga idemo potra iti, zato jer mislim da se bez poljskog oltara nemre slu iti misa. rali nam, stvarno, samo taj poljski oltar rekao je neveselo vojni s veæenik inaèe je na vje bali tu sve priprejeno. Tesari su veæ tamo napravili podij. Monstr ancu æe Br vn ova bih trebao imati Zamislio se: pehar 0?' CemO da Sm° ga '^S^tli, pa æe nam dati sportski natporuènika Witingera iz 75 . pukovnije. On je 134 135 ^o znaèenje èuda i proviðenja Bo jeg. Kad je kupio fl divan, èuo je unutarnji glas koji mu govora e: »Pogledaj e u divanu, u ladici«. A k tome je jo vidio u snu nekog nekad trèao i pobijedio za »Sport favorit«, bio je dobar trW Istrèao je èetrdeset kilometa ra, Beè Modling, za jedan SM i èetrdeset osam minuta, kako nam se uvijek hvali. Veæ sa n se juèer s njim dogovorio. Ba sam govedo to uvijek SVP odgaðam za zadnji èas. Za to, tru ba jedna, nisam pogledao u taj divan? Pod utjecajem groga pripremljenog po receptu propaW mornara, poèeo je samog sebe ru no psovati i u najrazlièitijim sentencama izra avati kamo zapravo spada. Pa idemo veæ tra iti taj poljski oltar nagovarao gaje Svejk veæ je jutro. Jo si moram uzeti uniformu i popiti jo jedan grog.Konaèno su iza li. Putem do ene trgovca namje tajem, vojni sveæenik je isprièao vejku da je juèer, uz Bo ji lagoslov, zaradio na kartama dosta novca, pa ako sve dobro proðe da æe otkupiti glas ovir iz zalagaonice. Bilo je u tome neke sliènosti s poganima koji obeæavaju kakvu rtvu. Od pospane ene trgovca starim namje tajem doznali su adresu uèitelja na Vr ovicama, n ovog vlasnika otomana. Vojni sveæenik iskazivao je neobiènu dare ljivost. Stipnuo ju j e za obraz i po kakljao po podbratku. Na Vr ovice su i li pje ice jer je vojni sveæenik izjavio da se mora pro etati po svje em zraku kako bi pre ao na druge misli. Na Vr ovicama, u stanu gospodina uèitelja, starog, f0" bo nog gospodina, èekalo ih je nemilo iznenaðenje. Na av i poljski oltar u divanu, stari se gospodin dosjetio da bi t o rflfr gao biti prst Bo ji, pa ga je darovao mjesnoj vr ovièkoj crkV za sakristiju, u pisav i na drugoj strani sklopivog poljskog °'' tara natpis: »U èast i slavu Bo ju darovao p. Kolafik, uèitf'l u. m. ljeta Gospodnjeg 1914. g.«. Zateèen u donjem rublju, pokazivao je znakove silne zbu' njenosti. Iz razgovora s njim bilo je jasno da je naðenoj
e u , A la koji mu je jasno naredio: »Otvori ladicu od divana!« Poslu ao je. A kada je tamo vidio minijaturni, sklopivi, trodijelni oltar s udubljenjem za tabernakul, kleknuo je pred divan, dugo se i usrdno molio i hvalio Boga, te dr ao da je dobio ukaz s neba da ukrasi time crkvu na Vr ovicama. _ f0 nas ne zanima reèe vojni sveæenik stvar koja vam nije pripadala, trebali ste odvesti na policiju, a ne do nekakve proklete sakristije. _ Zbog tog èuda dodao je vejk jo bute imali problema. Kupili ste divan, a ne nikak av oltar, koji pripada vojnom inventaru. Takvo ukazanje Bo je mo e vas dost skupo ko t ati. Niste se trebali osvrtati na anðele. Jedan èovek u Zhofima, isto tak je na polj u izoral nekakvi kale , koji je potjecal iz pokradene crkve, a tam je bil sakriven i za bolja vremena, dok se to ne zaboravi, a taj èovek ga je isto tak smatral za p
rst Bo ji i umesto da to pretopi, i el je s tim kale om gosponu upniku, i rekel je da t o hoæe darovati crkvi. A gospon upnik je pomislil da se u njemu pokrenula gri nja sav jesti, pa je poslal po naèelnika, naèelnik po andare, a onda je ovaj bil osuðeni za kraðu svetih stvari, iako je æelo vreme nekaj mlel o èudesima. On se htel spasiti pa je i sto pripovedal o nekakvom anðelu i uplel je u sve to i Djevicu Mariju i dobil dese t let. Najbolje bute napravili ak odete z nama k va em upniku da nam vrati vojni in ventar. Poljski oltar ni nikakva macka ni èarapa koja se mo e darovati kom se hoæe. ^ari gospodin tresao se cijelim tijelom i oblaèeæi se, cvokotao je zubima: u n .a odista ni ta zlo niti lo e nisam u mislima gajio, a niti ^amjen imao. Mislio sam da takvim Bo jim ukazanjem na Vr P° d ukta**v:m)u na eg siroma nog hrama Bo jeg Ai Je> na raèun vojnog inventara, to se razme rekao 136 137 je tvrdo i drsko vejk saèuvaj nas dragi Bog od takv0s Bo jeg ukazanja. Nekakav Pivonk a iz Chotebofe smatral je isto tak Bo jim èinom kad mu je u ruke upal trik s tuðo^ krav om koja je bila s druge strane trika zvezana. Nesretni stari gospodin posve se spleo od ove govorancije pa se prestao uopæe br aniti, trudeæi se da se to prije obuèe i sredi èitavu stvar. Vr ovièki je upnik jo spavao, pa je probuðen bukom poèeo psovati, jer je onako bunovan m islio da mora iæi po. dijeliti nekom posljednju pomast. Mogli bi me pustiti na miru s tom posljednjom pomasti gunðao je, nerado se oblaèeæi ljudima pada na pamet umrijeti ba kad je èovjek u najslaðem snu. I onda se jo s njima moram natezati za novac. Tek su se u predsoblju susreli: on, namjesnik gospoda Boga meðu vr ovièkim katolicim a civilima, i drugi namjesnik Bo ji na zemlji, pri vojnom inventaru. U cijelosti je to bio spor izmeðu civila i vojnika. Dok je upnik tvrdio da poljski oltar ne spada u divan, vojni sveæenik je izjavio da po tome jo manje spada iz divana u sakristiju crkve u koju ulaze sami civili. vejk je pritom davao razlièite primjedbe, da je lako \» gatiti siroma nu crkvu na raèun vojnog bud eta. Ono » iro ma ni« izrekao je nekako pod navodnicima. Na kraju su oti li u sakristiju crkve, a upnik je izdao poljski oltar uz ovu izda tnicu: »Primio sam poljski oltar koji je sluèajem dospio u crkvttfi Vr ovicama. Vojni sveæenik Otto Katz.« Slavni poljski oltar proizvela je neka idovska firma » Mahler« iz Beèa, koja je proiz vodila svekolike misne potrep o1* i vjerske predmete, kao to su krunice i svete slièi ce. Oltar se sklapao na tri dijela, a bio je obilno prerna^ la nom pozlatom, kao uos talom i sva slava svete crkve. P ma te nije se ba moglo ustanoviti to ustvari predpUnj°aju jjjke naslikane na ta tri di jela. Sigurno je samo to da stav j ) ^^ kojim bi se jednako mogli poslu iti nekakv i na Zambeziju, ili amani Burjati i Mongoli. jvfarnaljan dreèavim bojama, izdaleka je slièio arenim ploèama namijenjenim ispitivan ju daltonista na eljeznici. Isticao se samo jedan lik. Nekakav goli èovjek s aureolom i tijelom zelenkastim poput trtice guske koja veæ zaudara i raspada se. Toga sveca nitko nije dirao. Naprotiv, s obje strane stajala su mu dva krilata stvorenja koja su trebala predstavljati anðele. Ali gledatelj je imao utisak da t aj sveti, goli èovjek urla od u asa nad tim dru tvom koje ga okru uje. Anðeli su, naime, i zgledali kao aveti iz prièe, ne to izmeðu krilate divlje maèke i apokaliptièke aveti. Suèelice ovoj stajala je slika koja je trebala predstavljati Sveto Trojstvo. U c ijelosti uzev i, majstor na golubici i nije imao to upropastiti. Naslikao je nekakv u pticu koja je isto tako mogla biti i golubica, kao i koko bijelih brojlera. Ali je zato Bog Otac izgledao kao razbojnik s Divljeg zapada, kojega opæinstvu p redstavljaju putem nekog napetog vesterna.
Sin Bo ji bio je, naprotiv, veseo, mladi mu karac, s lijepim trbu èiæem, prekrivenim neèim to je slièilo na kupaæe gaæice. Sve u svemu, ostavljao je dojam sporta a. Kri koji mu je bio u ruci, dr ao je ko od ale, kao da se radilo o teniskom reketu. Gledajuæi iz daljine, sve se to skupa stapalo i stvaralo dojam da vlak ulazi u k olodvor. treæu sliku uopæe nije bilo moguæe procijeniti to Veta M'rio tVl^' V°Jnici su se uviJek sva
Poljska misa naziva se zato poljskom jer potpada pod iste zakone kao i vojna t aktika na bojnom polju. U vrijeme dugih manevara u tridesetogodi njem ratu i poljs ke mise bivale su neobièno duge. U suvremenoj taktici, gdje su vojni pokreti nagli i brzi, i poljska misa mora biti brza i o tra. Ova je trajala toèno deset minuta, a oni koji su bili bli e, neobièno su se èudili za to za vrijeme mise vojni sveæenik fuæka. v tovi! Cr!?Va Svi su se sJaJno zabavljali. Èasnici oko pun v ° c °rtveni ^m uzdizali su se nad postrojbama, k nebu, vejk je brzo savladao signale. I ao je na desnu stranu oltara, onda opet na lijevu i ni ta drugo nije govorio osim »et cum piritu tuo«. Slièilo je to na indijanski ples oko rtvenog kamena, ali ostavilo je dobar dojam, otjerav i dosadu **nn" i tu nog vje bali ta s drvoredom ljiva u pozadini i ~~ èiji je vonj zamjenjivao mistièni miris kadionica i v P,rièali su viceve i sve je teklo u potpunom redu. Tu cu/° se medu ljudstvom: »Daj mi dim«. mod °,f1rtveni ^m uzdizali su se nad postrojbama, neu, su vicn jaÈiÆi duhansk°g dima. Svi su doèasnici pu ili kad je i gospodin pukovnik zapalio. «$$§« 141
Konaèno se zaèulo »Zum Gebet1«, podigla se pra ina j sivi èetverokut odora povi svoja kolj ena pred sportskim pe. harom natporuènika Witingera, koji je ovaj osvojio za »Sport favorit« u utrci Beè Modling. Kale je bio pun, a opæi sud koji je popratio sveæenikovo rukovanje njime, bio je ov aj koji se pronio vojnièkim redovima: Potegnul je do dna. Taj je obred ponovljen dvaput. Onda jo jednom »Na molitvu«, na to je kapela zasviral a: »Bo e ivi, Bo e titi«, a zatim je slijedilo svrstavanje i razlaz. Pokupite ove trièarije rekao je vojni sveæenik vejku, pokazujuæi poljski oltar da to mo emo razvesti kamo i spada. Vozili su se s istim koèija em i sve su po teno vratili, osim one boce misnog vina. A kad su veæ bili kod kuæe, nakon to su nesretnog koèija a uputili u vojno zapovjedni tvo radi naplate tih dugih vo nji, Svejk je rekao vojnom sveæeniku: Pokorno javljam, gospon feldkurat, dal mora biti ministrant iste vjeroispovije sti ko i onaj kome ministrira? Svakako odgovori vojni sveæenik inaèe misa ne bi vrijedila. Onda se, gospon feldkurat, dogodila velka gre ka javio se vejk ja sam bez vjerois povijesti. Ja imam takav peh. Vojni sveæenik pogleda na vejka, trenutak po utje, pa ga potap a po ramenu i reèe: Mo ete popiti to misno vino to je ostalo u boci, pa zamislite da ste opet pristup ili Crkvi. 1. Na molitvu! (Njem.)
XII Vjerska rasprava Dogaðalo se da Svejk danima nije viðao pastira vojnih du a. Vojni sveæenik je naizmjen ce obavljao svoje du nosti i banèenja, pa je kuæi dolazio rijetko, prljav i neumiven k ao maèak kad se pari i odlazi na izlete po krovovima. Kad bi se vratio, ako bi bio sposoban govoriti, prije nego to bi zaspao, razgov arao je sa Svejkom o uzvi enim ciljevima, o zanosu i radosti razmi ljanja. Ponekad je poku avao govoriti u stihovima, citirajuæi Heinea. Svejk je slu io s vojnim sveæenikom jo jednu misu in enjercima, kamo je gre kom bio poz van jo jedan vojni sveæenik, biv i vjerouèitelj, neobièno pobo an èovjek koji je pogledao sv ga kolegu vrlo zaèuðeno kada mu je ovaj iz Svejkove èuture, koju je uvijek nosio sa so bom na takve pobo ne zadatke, ponudio konjak. " To je dobra marka rekao je vojni s veæenik Otto 12 Popijte, pa idite doma. Ja æu to sam obaviti jer moram biti pod otvorenim n ebom; nekako me danas boli glava. Pobo ni vojni sveæenik oti ao je vrteæi glavom, a Katz je, °U r^^' S^n° °baVi° SV°JU zadaæu:e i ., se Bo ju ovoga puta pretvorio gemi t, a propo ed dal nesto dulJa> pn èemu je svaka druga rijeè bila »i tako ^Je« i »zaista«.
~~~ Vi æete danas, vojnici, otiæi na front i tako dalje. Vi se 143 142
sada obratite Bogu i tako dalje i zaista. Ne znate to vam Se mo e dogoditi i tako d alje i zaista. I dalje je od oltara grmjelo i tako dalje i zaista, izmje. njujuæi se s Bogom i svim svetima. U zanosu i govornièkom poletu, vojni je sveæenik i princa Eugena Savojskog uvrstio u svece koji æe ih tititi dok budu gradili mostove preko rijeka. Ipak je poljska misa zavr ila bez ikakvih problema, ugodno i zabavno. In enjerci s u se vrlo dobro zabavljali. Na povratku ih nisu htjeli pustiti u tramvaj sa sklopivim oltarom. Tresnul bum te s tim svetim po glavi obratio se vejk kondukteru. Kad su konaèno do li do kuæe, ustanovili su da su negdje putem izgubili tabernakul. Ne smeta rekao je vejk prvi kr æani su slu i svetu misu i bez tabernakula. Ako bi to negde objavili, htel bi po teni nalaznik od nas nagradu. Da se radi o nofcima, sig urno se ne bi na el nikakvi po teni nalaznik, iako ima jo takvih ljudi. Kod nas u Bud ejovicama, u regimenti, bil je jedan vojnik, takvo dobro govedo; taj je jednom n a el esto kruna na ulici i predal ih je na policiju, a u novinama se o njemu pisalo ko o po tenom nalazniku, pa je od toga samo imal sramotu. Niko z njim ni htel gov oriti, svi su mu samo rekli: »Budalo jedna, kakvu si to glupost napravil, pa to te mora do kraja ivota gristi ak ima jo malo savesti u sebi«. Imal je curu, pa se i ta prestala z njim razgovarat. Kad je do el doma na dopust, dok je svirala muzika, deèk i su ga zbog tog> hitili van iz birtije. Poèel je propadati, samo je o tom razmi lj^ i na kraju se hitil pod vlak. Jednom je kod nas u ulici jeda" najder na el zlatni prsten. Ljudi su ga upozoravali da ga $ nosi na policiju, ali on ni htel slu ati. Primili su ga jako p& tojno jer su rekli da je tam veæ ogla eno da je izgubljen zlat o1 prsten s brilijantom, a onda su pogledali na kamen i rek"1 »Èovjeèe pa to je staklo , a ne brilijant! Koliko su vam dali # taj brilijant? Znamo mi takve po tene nalaz nike.« Na kraj
objasnilo tak da je jo jedan èovek zgubil zlatni prsten SCf T brilijantom, nekakvu obiteljsku uspomenu, ali najder S dsedel tri dana zato jer je od besa uvredil pan dura. Dobil ^ no zakonu nagradu deset posto, jednu krunu i dvadeset halera1, zat o jer Je ono sme<^e vredilo dvanajst kruna, pa je onda tu zakonitu nagradu hitil tom gosponu u lice, pa ga je taj tu il za uvredu èasti, pa je najder dobil jo deset k runa kazne. Posle suda je govoril da si svaki po teni nalaznik zaslu i dvadeset po r iti, da ga treba namlatiti dok ne poplavi, javno, pred svima, da si to ljudi zap amtiju i da se po tom i ravnaju. Mislim da nam na tabernakul niko nebu vratil iak o je straga znak od regimente, jer s vojnim stvarima niko neæe ni imati. Rade buju to hitili nekam u vodu da jo ne bi s tim imali nekakve petljancije. Juèer sam u bir tiji »Kod zlatnog vijenca« razgovaral s nekim èovekom sa sela, ima veæ pedeset est let i i el je pitati na upanijsko poglavarstvo u Novoj Paki zakaj su mu rekvirirali kola. Kad se vraæal, kad su ga izbacili iz upanijskog poglavarstva, promatral je komoru koja je ba stigla i stajala na trgu. Nekakav mladi èovek ga je zamolil da mu malo p ripazi na konja jer voziju konzerve za vojsku i vi e se nije ni vratil. Kad su se pokrenuli, moral je iæi z njima, pa je do el èak do Maðarske, gde je negde isto tak zamo lil nekog da mu pripazi na kola i tak se spasil, inaèe bi ga odvlekli u Srbiju. Vr atil se sav izbezumljeni i vi e ni nebu imal s vojnim stvarima. Naveèer ih je posjetio pobo ni vojni sveæenik, koji je jutros takoðer elio in enjercima s lu iti poljsku misu. laj je T^H bl° fanatlk k°^C svako§a htio Pribli iti Bogu. Dok )e radio kao vjerouèitelj, razvijao je kod djece vjerski osjeæaj j usnicama, pa su se u raznim novinama povremeno poj avko" ' n^S1 ° n]emu: »Surovi vjerouèitelj«, »Vjerouèitelj V^ ' Bi° ^e uv)eren da ce dijete n jbolje prihvatiti """TI preko sustava ibe. Malo je epao na jednu nogu, 1 posljedic a posjeta oca nekog uèenika kojega je vje ica èe ke monete (pm.).
' Imanja novèana jedini, 144 145
rouèitelj i æu kao jer je uèenik izrazio jasne sumnje o Svetog Trojstvu. Dobio je tri æu ke: ednu za Boga Oca, jednu %% Boga Sina i treæu za Svetog Duha. Danas je do ao svoga kolegu Katza izvesti na pravi putj govorom mu dirnuti du u, to je zapoèeo ovom primjedbom: Èudim se da kod vas ne visi raspelo. Gdje molite brevijar? Va i zidovi nisu ukra eni nijednom svetom slikom. to vam je to iznad kreveta? Katz se nasmijao: To je Suzana na kupanju, a ova gola enska ispod toga, to je moja stara znanica. Desno je japanska stvarèica koja prikazuje seksualni akt gej e i starog japanskog s amuraja. Ne to originalno, zar ne? Brevijar mi je u kuhinji. vejk, donesite ga i ot vorite ga na treæoj strani. vejk je oti ao, a iz kuhinje se triput zaèulo vaðenje èepova iz boca vina. Pobo ni se vojni sveæenik zaprepastio kad su se na stolu pojavile tri boce. To je lagano misno vino, gospodine kolega rekao je Katz vrlo dobre kvalitete, rizling. Po okusu podsjeæa na mozelsko. Neæu piti tvrdoglavo je izjavio pobo ni vojni sveæenik do ao sam se obratiti va oj du Grlo æe vam se osu iti, gospodine kolega reèe Katz popijte, a ja æu slu ati. Ja sam v tolerantan èovjek, pa mogu poslu ati i drugaèije nazore. Pobo ni sveæenik malo otpi i razrogaèi oèi. Vra ki dobro vino, gospodine kolega, zar ne? Fanatik tvrdo reèe: Primjeæujem da psujete. To je navika odgovori Katz nekad se èak ulovio1 da bogohulim. vejk, nalijte gospod inu feldkuratu. Uvjer«' vam vas da znam reæi i Himmelherrgott, krucifiks i saktf' me nt! Mislim da æete i vi doæi do toga kad budete tako dug0 slu ili kao ja. Nije to ni ta ni tako te ko ni optereæujuæe,a 146 sveæenicima je vrlo blisko: nebo, Bog, kri , sveti sakra' Ne zvuèi li lijepo i struèno? Pijte, gospodine kolega! si je vjerouèitelj mehanièki otpio. Vidjelo se da eli e to reæi, ali nije u stanju. Pribirao je misli. n _ Gospodine kolega nastavio je Katz gla vu gore, moite sjediti tako tu no, kao da æe vas objesiti za pet miuta Èuo sam o vama da ste jednom u petak, u restauraciji, zabunom pojeli svinjski kotlet jer ste mi slili da je èetvrtak, pa da ste onda u zahodu gurali prst u grlo da to povratite j er ste pomislili da æe vas Bog kazniti. Ja se ne bojim jesti meso u vrijeme posta, a ni pakla se ne bojim. Popijte. Tako, je li vam bolje? IH mo da imate napredan p ogled na pakao i kroèite s duhom vremena i reformista? To jest, mislite da umjesto obiènih kotlova sa sumporom, sada za uboge gre nike imaju papenove lonce, kotlove p od velikim tlakom, gre nici se peku na margarinu, ra njevi su na elektrièni pogon, pre ko gre nika milijune godina prelaze bageri, za krgut zuba brinu se zubari posebnim napravama, jauk se hvata na gramofonske ploèe i alje gore u raj za uveseljavanje pr avednika. U raju djeluju raspr ivaèi kolonjske vode, a filharmonija tako dugo svira Brahmsa da radije daju prednost paklu i èistili tu. Anðeli imaju u stra njici avionske p ropelere da se toliko ne muèe s krilima. Pijte, gospodine kolega, vejk, nalijte mu konjak, èini mi se da mu nije dobro. Kad je pobo ni vojni sveæenik do ao k sebi, apnuo je: Vjera je stvar razuma. Tko ne vjeruje u postojanje Svetog Trojstva... . Svejk prekinuo ga je Katz nalijte gospodinu feldkuratu jo jedan konjak da doðe k sebi. Ispripovijedajte mu ne to, vejk. Bil je kod Vlasima, pokorno javljam, gospon feldku , fekao je vejk jedan pater i taj si je zel slu kinju, on sto mu je pobegla stara gazdarica sa sinom i nofcima. tin Vam,se Poc* stare dane hitil na studiranje svetog Augus ;e ' ^ , °Sa veliju da spada u svete oèe, i tam je proèita! da aJ koji veruje u antipode, prokleti. Pozval si je svoju
147
slu kinju i veli: »Èujte, vi ste mi jednom rekla da vam je s^ strojobravar i da je otp utoval u Australiju. To bi onda bi!0 medu antipodima, a sveti Augustin nareðuje da ko vjeruje u antipode bude proklet«. »Milostivi gospon«, veli mu ta enska, »pa meni moj sin alje pisma i nofce iz Australije«. »To vas vrag zavodi rekel je na to pater nikak va Au$. tralija po svetom Augustinu ne postoji, to vas Antikrist navodi u bludnj u«. U nedelju ju je javno proklel i vikal da Australija ne postoji. Onda su ga rav no iz crkve otpelali u ludnicu. Vi e njih tam spada. U samostanu ur ulinki imaju fla i cu z mlekom Djevice Marije s kojim je dojila Isuseka, a u siroti tu u Bene ovu, kad su im dofurali lurdsku vodu, od nje su siroèeki dobili takvu trèkalicu da to svet ni videl. Pobo nom vojnom sveæeniku poèeli su se motati krugovi pred oèima i pribrao se tek nako n novog konjaka koji mu je udario u glavu. mirkajuæi zapita Katza: Vi ne vjerujete u bezgre no zaèeæe Djevice Marije, ne vjerujete da je palac Ivana Kr stitelja, koji èuvaju kod Pijarista, pravi? Vjerujete li uopæe u Gospoda Boga? A ako ne vjerujete, za to ste uopæe vojni sveæenik? Gospodine kolega odgovori Katz tap uæi ga povjerljivo po leðima dok dr ava ne prizna a vojnicima koji odlaze poginuti na boji nicu ne treba za to blagoslov Bo ji, posao vojnog sveæenika je pristojno honorirano zanimanje u kojem se èovjek ne pretrgne. Za mene je to bilo bolje nego trèati po vje bali tima, iæi na manevre... Tada sam dobivao naredbe od nadreðenih, a danas radim to hoæu, zastupam nekoga tko ne postoji i sam ig ram ulogu Bo ju. Ako ne elim nekom oprostiti grijehe, ja mu ih i ne oprostim, pa ma ka! me na koljenima molio. Uostalom, takvih ima vra ki malo. Ja volim Gospodina Boga izjavio je pobo ni vojfl1 sveæenik i poèeo tucati jako ga vo im. Dajte mi mal° vina. Ja tujem Gospodina Boga nastavio je jako g3 uva avam i po tujem . Nikoga tako ne uva avam kao njega.1 Lupio je akom po stolu tako da su boce po skoèile. ___ gog je uzvi ena pojava, ne to nadzemaljsko. Èastan u svojim djelima. On je sunèana pojava, nitko me neæe azuvjeriti u to. I svetog Jo sipa tujem, sve svece tujem, osim svetog Serapiona. Ima tako gadno ime. _ Trebal bi tra iti promenu imena primijetio je vejk. _ Svetu Ljudmilu volim i svetog Bernardina nastavio je biv i vjerouèitelj. Taj je spasio mnogo putnika na svetom Gotthardu. Ima oko vrata bocu s konjakom i tra i za metene u snijegu. Zabava je krenula drugim smjerom. Pobo ni vojni sveæenik poèeo je govoriti bez glave i repa: Nevinu djeèicu tujem, imaju blagdan 28. prosinca. Heroda mrzim... Kad koko spava, ne mo ete dobiti svje a jaja... Poèeo se cerekati i pjevati »Sveti Bo e, Sveti, silni...« Odmah prestade i obraæajuæi se o ro Katzu zapita ga: Vi ne vjerujete da je 15. kolovoza blagdan Uza a æa Djevice Marije? Veselica je bila u punom zamahu. Pojavile su se i druge boce, a s vremena na v rijeme èuo se i Katzov glas: Reci da ne vjeruje u Gospodina Boga, inaèe ti neæu naliti. Èinilo se da se vraæa vrijeme progona prvih kr æana. Biv i je vjerouèitelj pjevao neku pje smu muèenika iz rimske arene i urlao: 7~ vjerujem u Gospodina Boga i neæu ga zatajiti. Nek ti N T'* Vin°' M°®tSi Sam P° nJega P°slati Na kraju ga polo i e u postelju. Prije nego to je zaspao, Podigao je desnicu na zakletvu: Vjerujem u Boga Oca, Sina, Duha Svetoga. Donesite mi brevijar. na n? mU JC ®?rnuo u ruku nekakvu knjigu koja je le ala Borr Cn°m stoliæu> i tako je pob o ni vojni sveæenik usnuo s ccacaovim »Decameronom« u ruci. 148 149
itt sh».
;i XIII ^
l« Vojni sveæenik Otto Katz sjedio je zami ljeno nad okru nicom koju je upravo donio iz vojarne. Bila je to strogo povjerljiva zapovijed ministarstva vojske: »Ministarstvo vojske ukida za vrijeme rata sve propise koji se tièu dijeljenja po sljednje pomasti vojnicima, i propisuje ova pravila za vojne sveæenike: 1. Na boji nici se posljednja pomast ukida. 2. Ne dopu ta se te ko bolesnima i ranjenima povlaèenje u zalede glede posljednjeg pomazanja. Vojni sveæenici du ni su prijaviti takve ljude odmah nadle nim vojnim vlast ima glede daljnjeg progona. 3. U vojnim bolnicama u zaleðu mo e se posljednja pomast udijeliti skupno, na tem elju mi ljenja vojnih lijeènika, ako posljednja pomast ne nanosi pote koæe nadle nim vojni m institucijama. 4 U izvanrednim sluèajevima mo e zapovjedni tvo u zaleðu dopustiti pojedinaèno primanje posljednje pomasti. J Vojni su du obri nici du ni na poziv zapovjedni tva vojnih bolnica dijeliti posljed nju pomast onima koje im predlo i zapovjedni tvo.« otorn je vojni sveæenik proèitao jo jednom dopis kojim ^a SUtra ima ^°^ u b°micu na Karlov trg, kako io posljednju pomast te kim ranjenici ma. 151 Èujte, vejk pozvao ga je vojni sveæenik nije |j to svinjarija? Kao da sam ja u cije lom Pragu jedini vojni sveæenik. Za to tamo ne po alju onog pobo nog sveæenika koji je kod nas nedavno spavao? Moramo iæi na Karlov podijeliti posljednju pomast. A ja sam v eæ zaboravio kako se to radi. Onda si burno kupili katekizam, gospon feldkurat tam bu nekaj o tome rekao je v ejk. To je duhovnim pastirima ko neki vodiè za strance. U Emauskom samostanu delal je neki vrdarski pomoænik, a kad je htel stupiti u red laika, da bi dobil kutu ka k si ne bi podrapal svoju obleku, moral si je kupiti katekizam i nauèiti se kak se kri a, ko je jedini èist od istoènog greha, kaj je to èista savest i jo neke sitnice, a posle je prodal iz samostanskog vrta, ispod ruke, vi e od polovice krastavaca i uz velku buku i sramotu oti el je iz samostana. Kad sam ga posle srel, rekel mi je: »K rastavce sam mogel prodati i bez katekizma«. Kada je vejk donio kupljeni katekizam, listajuæi ga, vojni sveæenik reèe: Gle, posljednju pomast mo e podijeliti samo sveæenik i to samo uljem posveæenim od b iskupa. Eto vidite, vejk, vi sami ne mo ete podijeliti posljednju pomast. Proèitajte mi kako se podjeljuje posljednja pomast. vejk je èitao: Udjeljuje se ovako: »Sveæenik ma e bolesniku pojedinaèna osjetila, ujedno se moleæi: Sna gom svete pomasti i neizmjernim milosrðem svojim neka ti Bog oprosti grijehe tvoje koje si poèinio pogledom, sluhom, mirisom, okusom, jezikom, opipom i hodom«. Rado bih znao, vejk zapita vojni sveæenik to mo e èovjek zgrije iti opipom, mo ete ojasniti? Mnogo toga, gospon feldkurat, pipanje tuðeg ep* naprimjer, ili na plesnim zabavam a, valjda me razmete k3) se tam dogaða. A hodom vejk? Kad poène epati da bi izazval samilost. > A njuhom? Ak se nekom neki smrad ne sviða. P^
__ A okusom? n __ Ak ima neki gust na nekog. _ A rijeèju? ___ To vam veæ spada skup sa sluhom, gospon feldkurat, kad neko lupa nekaj bezve ze, a drugi ga slu a. Poslije ovih filozofskih razmatranja vojni sveæenik je u utio, a onda rekao: _ Znaèi, treba nam ulje posveæeno od biskupa. Evo vam deset kruna i kupite boèicu. U vojnoj intendanturi sigurno takvo ulje nemaju. vejk pode u potragu za uljem posveæenim od biskupa. To je bilo te e nego potraga za ivom vodom u pripovijetkama Bo ene Nemèove. Bio je u nekoliko drogerija i èim bi rekao: »Prosim boèicu ulja posveæenog od biskupa«, negdje bi se poèeli smijati, a negdje su se prepla eno sakrivali pod pult. Pritom se vejk dr ao neobièno ozbiljno. Odluèio je sreæu potra iti u ljekarnama. U prvoj su nalo ili aborantu da ga izvede van. U drugoj su htjeli telefonirati u dru tvo za spa avanje, a u treæoj mu je rekao kontrolor da æe tra eno ulje svakako imati firma Polak u Dugoj ulici, koja trguje uljem i lakovima. Firma Polak u Dugoj ulici odista je bila agilna firma, ni jednog kupca nije pu stila, a da nije udovoljila njegovim ze jama: ako si po elio balzam, nalili bi ti terpentin i sve bi bilo u redu. Kada je vejk u ao i zatra io za deset kruna ulje posveæeno od biskupa, ef se obratio p omoæniku: ko ~~ Gospodine Tauchen, nalijte mu deset deka ulja od noplje, broj tri. A pomoænik je, zamatajuæi boèicu u papir, rekao Svejku vrlo poslov no: ° firn prima kvaliteta, ako budete trebali kistove, lak i , s e izvolite se obratiti nama. Solidno poslu ujemo. °no t t0 ^ VriJeme v°Jni sveæenik ponavlj ao iz katekizma gova ° ^ IZ vremena provedenog u sjemeni tu i èezlo iz nje' ^n° SU mu se ^ ^jele duhovite reèenice kono nasmijao: »Naziv posljednje pomasti potjeèe 152 153
odade to je ova pomast obièno posljednja od svih koje crkva èovjeku udjeljuje«. Ili: »Pos ljednju pomast primiti svaki kr æanin katolik koji je te ko obolio, a jo nj: izgubio ra zum«. Ili: »Bolesnik treba primiti posljednju p^ mast, ako je moguæe, dok je jo pri pun oj svijesti«. Do ao je ordonans i donio dopis u kojem se vojni sve. æenik obavje æuje da æe sutra pri dijeljenju posljednje poma. sti u bolnici biti prisutna i Udruga plemkinja za vj erski odgoj vojnika. Ova udruga sastojala se od histeriènih baba koje su dijelile vojnicima po bolnic ama svete slièice i prièice o katolièkom vojniku koji umire za cara. Na tim je prièicama bila i arena slièica koja je predstavljala boji te. Svuda su se vidjeli le evi ljudi i konja, prevrnuta kola, oruða, topovi s preokrenutim lafetima. Na obzorju gori sel o i rasprskavaju se rapneli, a na prednjem dijelu slike le i umiruæi vojnik kojemu je otkinuta noga, a nad njega se naginje anðeo i donosi mu vijenac s natpisom na vrp ci: »Jo danas æe biti sa mnom u raju«. A umiruæi se vojnik bla eno smje ka, kao da mu prino sladoled. Po to je proèitao sadr aj dopisa, Otto Katz otpljunui pomisli: »I to æe mi sutra bit lijep dan«. Poznavao je dobro on tu bagru, kako ih je nazivao, iz crkve Svetog Ignacija, j o iz vremena kada je prije nekolik" godina ondje dr ao propovijedi za vojsku. Tada se jo trudio oko propovijedi, a Udruga je sjedila iza pukovnika. Jednom su mu nak on propovijedi pri le dvije ispijene enske u crnim haljinama, s krunicama, i dva sa ta govorile o vjerskom odgoju vojnika, sve dok se nije razljutio i rekao: »Oprosti * moje dame, èeka me gospodin satnik na partiju ferbla«. Evo ulja izjavi sveèano vejk, nakon to se vratio o« firme Polak. Konopljino ulje br
j tri, prve kvalitete, rflfr emo pomazati cijeli bataljun. To je solidna firma. P rodaji1 firnajz, lakove i kistove. Jo nam treba zvonèek. :,' , A to æe nam zvonce, vejk? rs r«
Moramo celim putem zvoniti da bi nam ljudi skidali kad idemo s Gospodinom Bogom, gospon feldkurat, i f3"Onljinim uljem broj tri. To se tak dela, a veæ je bilo pun o r di koje su zatvorili jer se nisu obazirali i nisu skidali kape. A i kom je jeda n upnik premlatil jednog slepca, jer nije u takvoj prigodi skinul kapu, pa su ga jo zaprli, jer su na sudu dokazali da nije gluhonijemi, nego samo slepi, i da je èu l cinkanje zvonèeka i izazval ogorèenje puèanstva, iako je bila noæ. To je kao i na Tije lovo. Inaèe nas ljudi ne bi ni primetili, a sad nam budu morali skidati kape. Ako, gospon feldkurat, nemate ni protiv toga, odmah bum ga donescl. Dobiv i dozvolu, vejk je za pola sata donio zvono. S vrata svrati ta »Kod Kri iæa« rekao je to me ko talo pet minuta straha, al prije to m moral dugo èekati zato jer su stalno kapali ljudi, jedan za drugim. Idem u kavanu, vejk, ako netko doðe neka prièeka. Nakon jednog sata otprilike, do ao je sijedi, stariji gospodin uspravnog dr anja i strogog pogleda. Iz njegova cjelokupnog izgleda zraèila je zadrtost i zloba. Gled ao je tako, kao daje samim usudom bio poslan uni titi na jadni planet i izbrisati n jegove tragove u svemiru. Govor mu je bio grub, suh i strog: Kod kuæe? U kavani? Imam èekati? Dobro, èekat æu do jutra. Za kavanu ima, ali dugove vratiti, ni sluèajno. Sve æenik, fuj! s ' Pljunuo je u kuhinji. i 77 ~ospon, nemojte nam tu pljuvati javio se vejk, g edajua sa zanimanjem staro ga gospodina. dotH °U Jednom pljunuti, vidite, ovako rekao je tvrS^vi gospodin, pljunuv i i d rugi put na pod: ^ §a sram> vojni du obri nik, sramota! bud StC °brazovani èovek upozorio ga je vejk akjesv(!tte, SC Oclviknuli pljuvati p o tuðem stanu. Ili mislite Pristojno m> ^ Si mo ete sve dozvoliti? Imate se pona ati > a ne ko odrpanac. Im ate postupati fino, gov 154 155 oriti pristojno, a ne se pona ati ko prostak, civil jedan »L , Stari je gospodin ust ao sa stolice, poèeo se od bijesa tJ! i vikati: Kako se usuðujete, da ja nisam pristojan èovjek » sam onda, govorite... Drek odgovorio je Svejk gledajuæi mu u oèi. P[: vate na pod, ko da ste u tramvaju, u vlaku ili negde na javnon mestu. Uvek sam se èudil zakaj tam svugde visiju cedulj ice i je pljuvanje na pod zabranjeno, a sad vidim da je to zbog v^ Oni vas svugd e dobro poznaju. Strogi je gospodin poèeo mijenjati boju u licu i trudj0 se odgovoriti navalom p sovki adresiranih na vejka i vojno« sveæenika. Jeste gotovi s govorancijom upita mirno Svejk (kaj je palo posljednje: obojica ste razbojnici, kakav gazda takav sluga) ili jo hoæete z neèim nadopuniti prije neg o to poletite niz tenge? A buduæi da se stari gospodin tako iscrpio da mu nije m pamet pala ni jedna zgod na psovka pa je stoga utio, Svejk je to protumaèio kao da uzalud èeka dopunu. Onda je otvorio vrata, postavio staroga gospodina licem prema hodniku, a takvo g se uta ne bi posramio ni najbolji igraè najboljeg meðunarodnog nogometnog tima. A za strogim gospodinom letio je i Svejkov glas: Drugi put, kad bute i li nekam u posetu pristojnim ljudima, pristojno se i pona aj te. Strogi je gospodin dugo hodao pod prozorima i èekao vojnog sveæenika. Svejk je otvorio prozor i promatrao ga. Konaèno je g0* doèekao vojnog sveæenika koji ga je uveo u sobu i posjeo & stolicu nasuprot sebi.
Svejk je onda unio pljuvaènicu i postavio je pred gosta. to to radite, Svejk? Pokorno javljam, gospon feldkurat, da se ovde veæ &ff godila mala neugodnost s t im gosponom, zbog pljuvanja & Pod.
~ n« veik, imamo ne to meðusobno urediti. Ostavite nas, ^^) > ^^^ino^avljam, gospon feldkurat, da vas ostavljam. "~~ n kuhinju, a u sobi se vodio vrlo zanimljiv razOti ao je u B > Ako se ne varam, vi ste do li po novac, za onu mje upita vojni sveæenik gosta. Da i nadam se... Vojni sveæenik uzdahnu: __ Èovjek èesto u pada u takvu situaciju, da mu preostaje _,ja Kako je krasna ta rijeè »nada« iz toga trolista koji samo rwu
vratio iz hodnika da smo to z njim svr ili prije nego jw je napravil neki ispad. U Male nicama je bil jedan ank poznavalac Biblije, koji je za sve imao citate iz Sve tog p[SrD pa kad je nekog mlatil z bièem, uvek je govoril: »Tko td batinu, mrzi sina svojega; ali tko ga ljubi, u pravi trenutak o, ka njava, ja bum ti dal tuæi se po bi rtijama«. Vidite, vejk, kako prolazi èovjek koji ne po tuje sve. æenika nasmijao se vojni sveæen k. Sveti Ivan Zlatousti je rekao: »Tko tuje sveæenika, tuje Krista, tko neprav4 èini sveæ niku, taj nepravdu èini Isusu Kristu, èiji namjes. nik sveæenik na zemlji jest«. Za sutr a se moramo savr eno pripremiti. Priredite nam jaja sa unkom, skuhajte bordopunè, a o nda æemo se posvetiti duhovnom razmi ljanju ili, kako ka e veèernjica, »milo æu su Bo jom ukl ene svt zasjede neprijatelja na ovu kuæu«. Na svijetu egzistiraju uporni ljudi, medu koje je spadaoi èovjek koji je veæ dvapu t izbaèen iz stana vojnog sveæenik Upravo kada je veèera bila gotova, netko je pozvoni o. vejk je po ao otvoriti, vratio se zaèas i rekao: Opet je onaj tu, gospon feldkurat. Zatvoril sam ga zasad u kupaonicu da bi mog li mirno veèerati. Ne postupate dobro, Svejk rekao je vojni sveæenik Gost u kuæi, Bog u kuæi. U davna vremena, za vrijeme gozbi, nakaze su uveseljavale u zvanike. Uvedite ga da nas zabavi. vejk se za trenutak vratio s ustrajnim èovjekom koji je mraèno gledao preda se. Sjednite ponudio ga je ljubazno vojni sveæeni*
upravo zavr avamo s veèerom. Imali smo rakove, lososi a sad jo pr ena jaja sa unkom. Dob ro nam ide kad n21" ljudi posuðuju novac. Nadam se da ovdje nisam za podsmijeh reèe ff>& èni èovjek. Ja sam ovdje danas veæ tre put. Nadam se <" æe se sada sve objasniti. Pokorno javljam, gospon feldkurat primijetio f vejk da je grozno uporan, ko nek i Bou ek iz Libfli r nut su ga za jednu veèer izbacivali iz »Exnera« ^ ^^ Vraæal, jer je rekel da je zabora vil lulu. je Prek Prozora' vrata, prek kuhinje, zida, kroz i podrum, a skoro bi im se spustil kroz dimnjak da ga 0 Jsci nisu skinuli s krova. Bil je tak uporni, da je mogel Vo"tati ministar, ili zastupnik. Napravili su za njega sve kaj su mogli .,....,. Uporni mu karac kao da nije primjeæivao sto se govori i tvrdoglavo je ponavljao: _ ja elim da mi se razjasni i elim da me saslu ate. _ To vam dozvoljavamo rekao je vojni sveæenik. Govorite, gospodine. Govorite kol iko god hoæete, a mi æemo za to vrijeme nastaviti s na om gozbom. Nadam se da vam to n eæe smetati pri pripovijedanju. vejk, iznesite na stol. Kao to vam je poznato reèe uporni èovjek bjesni rat. Iznos sam vam posudio prije ra ta i da nije rat, ne bih navaljivao da mi vratite. Ali imam tu na iskustva. Izvukao je popis iz d epa i nastavio. Sve imam zapisano. Natporuènik Jonata dugovao mi je 700 kruna, a usudio se pogin uti na Drini. Poruènik Pra ek pao je na ruskoj fronti u zarobljeni tvo, a duguje mi 20 00 kruna. Satnik Wichterle, koji mi duguje isti iznos, dopustio je da ga pod Rus kom Ravom ubiju vlastiti vojnici. Natporuènik Machek zarobljen je u Srbiji, a dugu je mi 1 500 kruna. Ima ovdje jo takvih ljudi. Jedan padne na Karpatima s mojom ne isplaæenom mjenicom, onaj drugi ode u zarobljeni tvo, ovaj mi se utopi u Srbiji, a j edan mi je umro u bolnici u Maðarskoj. Shvaæate li sada moju bojazan da æe me ovaJyrat uni titi, ne budem li energièan i neumoljiv? Vi me m° ete uvjeravati da vam ne prijeti nikakva direktna ^Pasnost. Ali pogledajte: gurnuo je feldkuratu popis pod S> .Vldite: vojni sveæenik Matva u Brnu, umro je u kara ! P"Je tjedan dana. Doðe mi da si kosu poèupam. Nije . , , ..P°dijeliti posljednju pomast nekakvom èovjeku koji mjrP atl° 1.800 kruna, a odlazi u baraku gdje le e kolerièni, m ..P°dijeliti poslj u mje nitko i ni ta. 158 159 To mu je bila du nost, dragi gospodine rekao jev jni sveæenik. Ja isto tako sutra i dem podijeliti posije^ pomast. Isto tak u baraku s koleriènima naglasio je {Li mo ete iæi z nama, pa bute videli kaj to znaèi rtvovati SP Gospodine vojni sveæenice reèe uporni èovj4 vjerujte da sam u oèajnoj situaciji. Zar se rat vodi kako k uklonio sa svijeta sve moje du nike? Kad vas zemeju u vojsku i odvedeju na boji nicu primijeti vejk mi burno vam odslu ili svetu misu 4 bi Bog nebeski dal da prva grana ta tresne na vas. Gospodine, ovo je ozbiljna stvar reèe neukrotiv vojnom sveæeniku. Umoljavam vas da se va sluga nt mije a u na e poslove, kako bismo mogli to veæ jednom d& vr iti. Dopustite, gospon feldkurat odazvao se vejl izvolite mi zbiljam narediti da se u va e poslove ne peti jam, jer bum inaèe i dalje branil va e interese, kak se i prilièi i pristoji dobrom vojniku. Ovaj gospon je u pravu, on hoæi otuda otiæi sam. Ni ja ne volim nikakve ispade, ja sam kulturni èovek. vejk, meni je ovo veæ dosadno rekao je vojni sw æenik kao da ne primjeæuje prisutnost gosta. Mislio san da æe nas ovaj gospodin zabaviti, da æe nam isprièati kato* vic, a
on tra i da vam naredim da se u to ne pletete, lafe ste s njim veæ dvaput imali itek akvog posla. Ba naveèer P trebam sve svoje misli okrenuti Bogu, pred tako va nim vjtf skim zadatkom, on me gnjavi s nekakvom glupom prièom1 mizernih 1200 kruna i hoæe da mu jo jednom ka em da n" neæu ni ta dati. Neæu vi e s njim razgovarati da nam ne u pasti o vu posveæenu veèer. vejk, recite mu sami: »G feldkurat vam ni ta ne da«. vejk je izvr io zapovijed proderav i se gostu u uho. ^ trajni gost ostao je ipak s jediti. ovejk nalo io je vojni sveæenik pitajte ga ko^ dugo jo misli ovdje prodavati zjake. i>%?
Neæu se maknuti dok me ne isplatite tvrdoglavo neukrotivi. ini sveæenik ustade, priðe prozoru ijece: U tom sluèaju, predajem ga vama, vejk. Èinite s njim sto_ jjerno, gospon rekao je vejk pograbiv i nemiloga eosta za rame. Triput Bog poma e . I ponovi svoj èin brzo i elegantno, dok je vojni sveæenik prozorskom staklu davao takt pogrebnog mar a. Veèer posveæena razmi ljanju pro la je kroz nekoliko faza. Vojni sveæenik se tako pobo no i usrdno pribli avao Bogu da je iz njegova stana jo u ponoæ odjekivalo pjevanje: Na e trupe mar irale, sve su cure zaplakale... S njim je pjevao i dobri vojnik vejk. Za posljednjom pomasti u vojnoj bolnici udjela su dvojica. Jedan stari bojnik i jedan bankovni èinovnik, prièuvni èasnik. Obojica su na Karpatima dobili metak u trbu h i le ali su jedan do drugoga. Prièuvni je èasnik smatrao svojom du no æu okrijepiti se pos ljednjom pomasti, jer je njegov nadreðeni èeznuo za tim posljednjim pomazanjem. Ako je ne bi P""1*0' to bi sam smatrao za naru avanje subordinacije. A pobo ni je bojnik to èinio lukavo, nadajuæi se da æe molitva v)ere izlijeèiti bolesnoga. u noæ, pred posljednjim pomazanjem obojica umrije e, poc77 V°Jni SVeæenik { yeJk uJutro do li' veæ su le ali njela lica pod pokrivaèima, kao i sv koji umiru od Sm° su 11 napravili, gospon feldkurat, a sad obavT ^ pokvarili ljutio se vejk kad su ih u uredu J«Uh da ih ona dvojica vi e ne trebaju. su napravili paradu. se koèijom, vejk je zvonio, a vojni je sveæenik 161 160
dr ao u ruci boèicu s uljem zamotanu ubrusom i n;0 ozbiljna lica, dijelio blagoslov prolaznicima koji su slgjj kape. Dodu e, nije ih bilo mnogo iako se Svejk trudio svoji,, zvoncem napraviti u asnu buku. Za koèijom je trèalo nekoliko nevinih djeèaèiæa od Wi je jedan sjeo na stra nju preèku, a o tali su uglas vikali; »l kolima, za kolima!«. Svejk je na sve to zvonio, koèija je mlatio bièem, a n Vodièkovoj ulici neka domarka, èlanica Marijanske kont*. gacije, kasom je sustigla koèiju, pustila da je u vo nji bl aa slove, prekri ila se i otpljunula: »Jure s tim gospodom Bogom ko da ih vragovi naganjani Da èovjek zbog toga dobije a stmu«. I vratila se zadihanam svoje mjesto. Zvuk zvonèiæa najvi e je uznemiravao koèija evu kobili koju je to oèito podsjeæalo na ne to minulih dana, jer s neprestano osvrtala i povremeno poku avala zaplesati ni ploènik u. To je, dakle, bila ta velika parada o kojoj je gow rio Svejk. Vojni sveæenik je zatim oti ao u ured srediti finai cijsku stranu posljednje pomasti, i izraèunao bla gajnièkoii naredniku da mu je vojna blagajna du na za posveæeno ulje put oko sto pedes et kruna.
Zatim je do lo do spora izmeðu zapovjednika bolnice1 vojnog sveæenika, pri èemu je voj ni sveæenik udario sakou po stolu i izjavio: Nemojte misliti, gospodine satnice, da je pomast badava. Kad konjièkog èasnika po al ju u po drijebe, tada mu takoðer plaæaju dnevnice. Iskreno al"1 to ova dvojica nisu doèek ala posljednju pomast. Tada bi bilo za jo pedeset kruna skuplje. Svejk je dotle èekao dolje u stra arnici, dr eæi u boèicu svetog ulja koja je medu vojni cima budila i zanimanje. ~4 Netko je rekao da bi se tim uljeni dalo dobro i pu ke i bajunete. «*; ; ,. jadahni vojnik sa Èe komoravske visoravni koji * vijek vjerovao u Gospodina Boga, zamoli da se o tak)e J°s jjjma ne razgovara i neka sveta otajstva ne uvlaèe u V1"Jravu. Moramo se kr æanski nadati. Stari prièuvnik pogleda na zelembaæa i reèe: _ Krasna nada da ti rapnel otrgne glavu. Nasamarili nas Jednom je k nama do el neki klerikalni zastupnik i ovoril o Bo jem miru, koji se nadvil nad zemljom i kako Gospod Bog ne eli rat, nego eli da svi iviju u miru i sla u se ko braæa, a gle ga sad, vola jednog! Èim je izbil rat u svim se crkvama moli za pobjedu na eg oru ja, a o Gospodinu Bogu se govori ko da je naèelnik vojnog sto era koji taj rat vodi i dirigira. Kolko sam samo videl pogreba iz ove bolnice, a odrezane ruke i noge voziju od sim s kolima. A vojnike pokopavaju gole rekao je drugi vojnik. U njihove mondure oblaèe drugog , ivog, i tako to ide redom. Dok ne pobedimo primijeti Svejk. Gle potrkala, i on bi ne to pobijedio javio se iz kuta desetnik. Na rati te s vama , u rovove, natjerat vas na bajonete, na ice, mine i minobacaèe. Valjat se u pozadi ni mo e svako, a nikom se ne gine. Ja isto tak mislim da je to jako zgodno dati se probosti z bajonetom rekao je v jek a isto ni lo e dobiti metak u trbuh, a jo je bolje ak èoveka prereze granata, pa samo SiCda Kat Cll rr, L l l 1 l l j j no§e l trDUn nekak udaljeni, a to mu je tak no da onda od tog umre prije neg mu to neko objasni. Mlaðahni je vojnik iskreno uzdahnuo. alio je za svojim laaim ivotom, to se rodio u tako glupom stoljeæu da ga A n ^° ^ U Uaonicil ^to Je to sve tako? mièi: v°Jnik, po zanimanju uèitelj, kao da mu je èitao uusu, primijeti: P)ega n C Znanltven^ci obja njavaju izbijanje rata pojavom neèega * SUn°u' Cim se po javi takva pjega, odmah doðe do l o*00?' Zauzimanje Kartage... stavi ti tu svoju uèenost prekinu ga desetnik i 162 163 idi radije pomesti sobu, danas je tvoj red. Ba me briga nekakvu glupu pjegu na su ncu. Da ih je tamo i dvades«. ni ta za njih ne bi mogo kupit. Te pjege na suncu zbiljam imaju velko znaèenje umije ao se vejk. Jednom se pojavila takva pjega i veæS|1 me taj isti dan prebili »Kod Banzeta« na Nuslama. Otad, L god sa m nekam trebal iæi, uvek sam si pogledal u novine i se sluèajno ni pojavila nekakva pjega. I èim se pojavila, ^ deèki, nikam nisam i el i prièekal sam da prejde. Kad je oni vulkan Mont Pele uni til otok Martinique, jedan je profesoi pisal Narodnoj politi ki da je veæ davno upozoraval èitateljt na velku pjegu na suncu. A ta Narodna politi ka ni na vrenit stigla na taj otok, i tak su tam ti otoèani nahrdali. Za to se vrijeme vojni sveæenik sastao gore u uredu s jednom damom iz Udruge ple mkinja za vjerski odgoj vojnilu s nekom starom, odurnom dropljom, koja je veæ od j
utn hodala po bolnici i svuda razdavala slièice svetih, koje si ranjenici i bolesn ici bacali u pljuvaènice. Pri obilasku sveji uzrujavala svojim glupim blebetanjem, da se iskreno pokaji za svoje grijehe i da se iskreno poprave kako bi im, nakot smrti, dragi Bog darovao vjeèno spasenje. Bila je blijeda kad je razgovarala s vojnim sveæenikom Kako taj rat, umjesto da oplemenjuje, stvara od vojnik ivotinje. Dolje su joj bolesnici plazili jezik i re kli joj daj1 ma kara i nebeska koza. »Da ist wirklich schrecklich, He" Feldkurat, da V olk ist verdorben1«. I rasprièala se kako ona zami lja vjerski odgoj vojnik* Samo se onda vojnik bori j unaèki za svoga cara, ako vjeru)' u Boga, ima vjerski osjeæaj, ne boji se smrti zato jer znai* ga èeka raj. Alapaèa je rekla jo nekoliko sliènih gluposO1 vidjelo se da nem a namjeru pustiti vojnog sveæenika koji)' posve neelegantno prekinuo razgovor i op rostio se. Idemo doma, vejk doviknu u stra arnicu. ^ povratku nisu izvodili nikakvu paradu. >»?.; 1. To je odista stra no, gospodine feldkurat, narod je pokvaren, (njem.) f >> Drugi Put ne^a posljednju pomast ide dijeliti tko ' _ rekao je vojni sveæenik. Èovjek se mora s njima i zbog novca za svaku du u koju hoæe spasiti. Sve sami "Opaziv i u Svejkovoj ruci boèicu s »posveæenim uljem«, namrgodi se: .... _ jo æemo najbolje postupiti, vejk, ako s tim uljem i meni i sebi nama ete èizme. _ probal bum s tim namazati bravu dodade vejk. _ Stra no kripi kad se po noæi vraæate doma. Tako je zavr eno dijeljenje posljednje pomasti do èega nije ni do lo. 164 165
XIV veik kao vojni slu nik kod natporuènika Luka a .11 1. 3.1 II ,f« ?fi;i' , l vejkova sreæa nije bila duga vijeka. Neumoljivi usud prekinuo je prijateljski odn os izmeðu njega i vojnog sveæenika. Ako je vojni sveæenik do tog dogaðaja i bio simpatièna osoba, ono to je sada izveo strgnulo je s njega veo simpatiènosti. Vojni sveæenik prodao je vejka natporuèniku Luka u, ili bolje reèeno, proigrao ga je na kartama. Tako su nekoæ u Rusiji prodavali kmetove. Dogodilo se to iznenada. Kod n atporuènika Luka a skupilo se lijepo dru tvo i igralo ajnca. Vojni sveæenik izgubio je s ve, i na kraju rekao: Koliko æete mi posuditi na moga posilnoga? Veliki glupan i zanimljiva figura, ne to non plus ultra. Nikada jo niste imali takvog posebnog posilnog. T iT^ ^ ^u t* sto kruna ponudio je natporuènik . ak° in do prekosutra ne dobijem, poslat æe mi
rantet. Moj posilni je oduran èovjek. Stalno uzdi e, pi e Pis^a> a pritom krade do èega doðe. Veæ sam ga tu ni t' niSta nC k°risti Tresnem ga po glavi èim ga vidim, ali e poma e. Izbio sam mu nekoliko prednjih zuba, ali msam popravio klipana. vrijedi reèe lakomisleno vojni sveæenik ili o kruna, ili vejka. e i tih sto kruna i oti ao tu an kuæi. Toèno je 167
znao i nije u to sumnjao da do prekosutra neæe smoæi tih kruna i da je u stvari Svej ka mizerno i bijedno prodao. »Mogao sam tra iti bar dvjesto kruna ljutio se sam nj sebe, ali prelazeæi na drugi tramvaj koji ga je ubrzo treba dovesti do kuæe, dobio je napad samoprijekora i sen tirnen talnosti nije lijepo od mene pomislio je kad je pozvo. nio na vrata svoje ga stana kako æu mu pogledati u ^ glupave, dobrodu ne oèi?«. Dragi vejk reèe kad je veæ bio kod kuæe danas se dogodilo ne to neuobièajeno. Imao s h na kartama. Igrao sam na èitav ulog, a imao sam pred sobom asa, pa jc onda do la d esetka, a bankir je imao pod rukom deèka, pa je on dogurao do ajnca. Povukao sam n ekoliko puta za asom ili za desetkom i uvijek sam imao isto kao i bankir. Izgubi o sam svu lovu. Za utio je pa je rekao: A na kraju sam proigrao i vas. Posudio sam na vas sto kruna, a ako ih do preko sutra ne vratim, vi e neæete pripadao meni, veæ natporuèniku Luka u. Meni je stvarno ao... Sto kruna bi jo imal rekao je vejk. Mogu vam posuditi. Dajte mi ivnuo je vojni sveæenik. Odmah æu ih odnijeti Luka u. Stvarno, nerado bih s od vas rastao. Luka je bio silno iznenaðen vidjev i opet vojnog sveæenika. Do ao sam ti vratiti dug reèe Katz obaziruæi $ slavodobitno. Dajte mi kartu. Hop javio se vojni sveæenik kada je do ao red na njega prebacio sam za dlaku. A sad, hop reèe kod druge ture hop, idem. Dvadeset dobija objavi bankir. Ja imam punih devetnaest tiho reèe vojni sveæenik dajuæi u ulog posljednih èetrdeset k runa od stotke koju n"1 je posudio vejk, kako bi se otkupio iz novog ropstva. Vraæajuæi se kuæi, do ao je vojni sveæenik do uvjeren)' da je kraj, da Svejka ne mo e ni ta spasiti jer je veæ pred0" da slu i kod natporuènika Luka a. A kad mu je f ik oborio, rekao mu je: ^ve' c :e uzalud, vejk, sudbini se nitko ne mo e odupri ~~P ierao sam i vas i tih va ih sto kruna. Uèinio sam sve « bilo u mojoj moæi, ali sudbina je jaèa od mene. Bacila St° u pand e natporuènika Luka a, pa je kucnuo trenutak Sse moramo rastati . _ gjj je velki ulog? upitao je Svejk mirno. ili niste dosta èesto izbacivali? Ka d te nejde karta, to je jako lo e, al neki put je to grozno i kad te ide jako dobr o. Na Zderazu je ivil neki limar Vejvoda, a taj je uvek igral marija u jednoj krèmi iza »Stoljetne kavane«. Jednom mu je vrag apnul na uho: »A za to ne bi jednom odigra! ajn ca za petaka?«. Tak su igrali ajnca za petaka, a on je dr al banku. Svi su bili trop a tak da je odmah do lo do desetke. Stari Vejvoda je htel da i drugi nekaj dobiju i stalno je govoril: »Mala lo adoma«. To si nemrete ni predstaviti kakav je imal peh, mala lo a nikak da dojde, banka raste i veæ je bila stotka. Od onih koji su igrali n iko ni imal stotku da bi igral na sve, a Vejvoda se veæ æeli znojil. Ni se drugo nije ni èulo nego »Mala lo adoma«. Ulagali su po petaka i stalno gubili. Jedan dimnjaèarski ma jstor se raspalil, oti el je doma po nofce i kad je veæ bilo prek sto pedeset, igral je na sve. Vejvoda se htel iz svega izvleèi, kak mi je posle o tom pripovedal, ht el je potegnuti èak do trideset, samo da ne dobi, a umesto toga dobil je dva asa. i ravil se da ni nema i namerno je rekel » esnajst nosi«, a taj dimnjaèarski majstor sve u svemu imal je petnajst. Kaj to ni
? .S^ VeJv°da je bil æeli bledi i nesretni, okolo su veæ i u kali da vara i da je veæ jedno m dobil batine zbog , iako vam je on bil najpo teniji igraè. Sipali su krunu nU' VeÆ )e tam bil° petst° kruna' BirtiJa to ni zdr al. je veæ spremljene nofce za pivova ru, uzel ih je, sel se, j dve stotke, za miril, okrenu! stolac za sreæu i rekel da ,^ a sve kaj je u banki. »Igramo veli s otvorenim Sam ,a<<> Stari Vejvoda bi bil dal, ne znam kaj na svetu, zgubi. Svi su se èudili kad je okrenul, pokazala se 168 169 sedmica, a on ju je zadr al. Birtija se smijal ispod brka je imal dvadeset jedan. S tarom je Vejvodi do la i druga sed mica, al on je i nju zadr al. »Sad dolazi as ili de setka rei , je zajedljivo birtija . Dam glavu, gospon Vejvoda, dabm, tropa«. Vladala je potpuna ti ina, Vejvoda okrene, a ono & pojavi treæa sedmica. Birtija pobledil ko krpa, to su mu \& zadnji nofci, oti el je u kuhinju i za koji tren se pojavil deèL koji je kod njega uèil zanat, i veli da odemo odrezati gospo^ gostionièara sa trika, jer da visi na kvaki od prozora. Tat smo ga odrezali, uskrsnuli ga i igralo se d alje. Vi e niko nj imal nofce, sve je bilo u banki pred Vejvodom koji je samo govo ril »Mala lo adoma« i za sve na svetu htel biti tropa, ali zato jer je moral okretati svoje karte i metnuti ih na stol, ni mogel varati i namerno prevleèi. Svi su veæ pob lesavl od njegove sreæe, pa su to tak zrihtali da su davali mjenia kad veæ nisu imal i novce. Trajalo je to nekolko sati, a pred starim Vejvodom rasle su tisuæe i tisuæe . Dimnjaèarski majstor bil je du an vi e od milion i pol, ugljenar iz Zderaza valjda m ilion, domar iz »Stoljetne kavane« osamsto tisuæi kruna, a jedan medicinar prek dva mi liona. Samo je u zdet bilo prek tristo tisuæa u samim komadiæima papira. Stati Vejvo da je probal to zgubiti na sve moguæe naèine. Stalno je i el na zahod i uvek je to dal nekom drugomu da igra» njega, a kad se vratil objavili bi mu da je dobil i da je ii» dvadeset jedan. Poslali su po nove karte i ni ni vredilo. K» se Vejvoda zaustavil na petnajst, onaj drugi je imal èetrnajst Svi su ko stekli gledali starog Vejvodu , a najvi e ga je H" jedan stari cestar koji je u to ulo il, sve u svemu u gotovo^ o sam kruna. Taj je otvoreno izjavil da takav èovek, kakavf Vejvoda, ne bi trebal ho dati po svetu i da bi ga trebalo zat^ izbaciti i utopiti ko tenca. Nemrete si ni predstaviti kak" stari Vejvoda bil oèajni. Konaèno je do el na ideju: »W | na zahod« veli dimnjaèaru preuzmite to za mene'1 tak je bez e ira pobegel na ulicu i direkt do Mvsli kove d1 po policiju. Nai el je na patrolu i rekel im je da u birtiji w i toj igraj u hazardnu igru. Redarstvenici su ga pozvali da' , :jj1) a da oni budu i li iza njega. Vratil se, a tam su iS^r? biasnili da je med icinar zgubil prek dva miliona, a domU nrek tri. U posudu su ubacili mjenice od petsto kruna. iTkoro su tam upali panduri, a cestar se proderal »Spa avaj ko mo e«, al n i ni vredilo. Zaplenili su nofce i odmah sve tfurali na policiju. Ugljenar iz Zde raza se odupiral pa su ga tpelali u kolima z re etkama. U banki je bilo kao dug up isano prek pol milijarde, a u gotovom preko petnajst tisuæa. »To jo vidio nisam rekao je policijski inspektor kad je vidio takvu vrtoglavu sumu. To je gore nego u Mo nte Carlu«. Sve su ih zadr ali do jutra osim starog Vejvode. Vejvodu su kao dou nika p ustili i obeæali da bude dobil zakonsku treæinu nagrade, otprilike preko ezdeset mili ona, a on je do jutra od tog poludel, a ujutro je obilazil po Pragu i naruèival si na tucete neprobojnih blagajni. I tome se jo veli sreæa u kartama. Zatim je vjek oti ao skuhati grog i stvar je zavr ila tako da je vojni sveæenik, kada ga je vejk noæu s mukom dovukao do kreveta, zasuzio i zajecao: Prodao sam te, prijatelju, sramotno prodao. Proklinji me, tuci, podnijet æu. Pre pustio sam te na milost i nemilost. Ne mogu ti u oèi pogledati. Grebi me, grizi, u ni ti. Ne zaslu ujem ni ta bolje. Zna to sam ja? I vojni sveæenik, gurnuv i uplakano lice u jastuk, reèe tino, finim, mekim glasom: Ja sam beskarakterna hulja i zaspa kao zaklan. Izbjegavajuæi vejkov pogled, vojni sv eæenik je sutradan tek n°ÆU S nekim debelim e'
_ p_ r. v
~
Po l H lte mu> Svejk rekao je izmièuæi opet Svejkovu ga i , Se ^to na^azi kako bi se orijentirao i pouèite Luka? ° SC §ro§ Ujutro se javite natporuèniku Uiurr ' j0^ Posilni provedo e ugodnu noæ kuhajuæi grog. SG df*hf»i i***vi*j dao n.i . v Pje ak jedva osovio na noge i samo je gun cudnu mje avinu narodnih pjesama koje su mu
«
170 171
se splele: »Okolo Hodova teèe vodica, tamo moja mila t0v pivo crveno. Goro goro visoka, i le cure ulicom, na bije|! gori seljaèiæ ore...« ' Za tebe se ni ne bojim rekao je vejk. S takvim talentom odr al bus se kod feldkura ta. Tako se dogodilo da je toga prijepodneva natporuènji, Luka prvi put vidio po teno i iskreno lice dobrog vojnik Svejka koji mu je obznanio: Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam ja onaj Svejk kojeg je gospon feldk urat zgubil na kartama. 2. Institucija èasnièkih slu nika prastarog je podrijetla. Èini se da je i Aleksandar Mak edonski imao svoga slu nika. Sigurno je, pak, da su u feudalno doba vr ili tu slu bu p laæenid vitezova. Sto je bio Sancho Panza don Quijotu? Èudim se da dosad nitko nije napisao povijest èasnièkih slu nika. Ondje bismo na li da je vojvoda od Almavira, za vri jeme opsade Toleda, pojeo svoga posilnog neposoljenog, o èemu vojvoda sam pi e u svo jim sjecanjima, svjedoèeæi da je njegov slu nik imao fino meso, prhko i meko, a po oku su da je podsjeæalo na ne to izmeðu piletine i magareæeg mesa. U staroj vapskoj knjizi o vojnièkom umijeæu nalazimo i upute za vojne slu nike. Posilni pro lih vremena morao je biti pobo an, kfl' jepostan, istinoljubiv, skroma n, postojan, odva an, po ten i marljiv. Ukratko, morao je to biti uzor èovjeka. Novo j e doba na tom tipu mnoge stvari izmijenilo. Moderno potrkalo obièno nije ni pobo no, ni po teno, ni krijeposno. ni istinoljubivo. La e, vara svoga gospodara i vrlo èesto pr?t' vara ivot svoga zapovjednika u pravi pakao. To je lukavi f°"' koji izmi lja naj razlièitije podmukle trikove kako bi zagorèi" ivot svome gospodaru. U toj novoj gener aciji posilnih & mogu se naæi takvi po rtvovni stvorovi koji bi se dali 172 'ih gospodara bez soli, kao to je uèinio plemeniti Jern^do za vojvodu od Almavira. ....... . S druge strane, vidimo opet da i zapovjednici koji vode , na ivot i smrt sa svoji m posilnima upotrebljavaju azlièitija sredstva kako bi oèuvali svoj autoritet. To je neka t strahovlade. 1912. godine vodio se u tajerskoj proces, koiemu je izvanred no istaknutu ulogu igrao neki satnik 03 JvUj / n 114 v koji je ubio svoga posilnoga. Bio je osloboðen, jer je to uèinio tek drugi put. Prem a mi ljenju te gospode, ivot jednog posilnog nema nikakve vrijednosti. U mnogim sluèa jevima to je samo predmet, vreæa za boksanje, rob, Katica za sve. Stoga ne èudi to ta kav polo aj iziskuje od roba da bude lukav i prepreden. Njegov polo aj na na em planet u mo e se usporediti samo sa stradanjem pikola u stara vremena, koje su savjesnost i uèili amarima i muèenjem. Postoje ipak sluèajevi da posilni postane ljubimac svoga èasnika, a takav onda pos taje strah i trepet satnije i bataljuna. Svi ga se èinovi trude podmititi. On odluèu je o dopustima, mo e reæi i koju rijeè kako bi na raportu sve dobro pro lo. Ti su favoriti u vrijeme rata nagraðivani velikim i malim srebrnim kolajnama za
odva nost i hrabrost. U 91. pukovniji poznavao sam ih nekolicinu. Jedan posilni dobio je veliku sreb rnu kolajnu zato to je divno znao ispeæi guske koje je krao. Drugi je dobio malu sr ebrnu jer je od kuæe dobivao krasne po iljke hrane, tako da se u vrijeme najveæe gladi njegov gospodar prejedao toliko da nije mogao hodati. A prijedlog za nagradu medaljom, njegov je gazda ovako stilizirao: »Stoga to u borbama, pokazujuæi neobiènu odva °st i hrabrost, prezrev i vlastiti ivot, nije napustio svoga luka ni za korak pod stra nom vatrom neprijatelja koji je nadirao«. A on je za to vrijeme negdje u zaleðu pljaèkao koko injce. Je izmijenio odnos posilnog prema gospodaru i uèinio j naJornra enijim stvorom meðu vojskom. Posilni je uvijek cijelu konzervu, dok je u isto vrijeme samo jedna bila 173
dijeljenja medu petoricom. Njegova èutura bila je puna ruma ili konjaka. Po èitav je dan takav stvor a èokoladu i derao èasnièke slatke kekse, pu io cigarete svo èasnika, p ekao i kuhao satima i nosio specijalnu bluzu. Èasnièki slu nik bio je u najpovjerljivijem odnosu s ot donansom i davao mu obilate otpatke sa svoga stola i otpatk svih ostalih prednosti koje je imao. U ovaj tri jumvirat sna dao je jo i financijski narednik. Ova trojka koja je ivjela u neposre dnom dodiru s èasnikom, znala je sve operacije i ratne planove. Vod, èiji se desetnik dru io s èasnièkim slu nikom, uvijek je bio najbolje obavije ten o poèetku operacije. Kad bi on rekao: »U dva i trideset pet hvatamo maglu«, onda su se toèno u dva i tri deset pet austrijski vojnici poèeli povlaèiti pred neprijateljem. Èasnièki slu nik bio je u najintimnijem odnosu s poljskom kuhinjom i vrlo rado se m otao oko kodova, naruèivao je kao da je u restauraciji i ima pred sobom jelovnik: Hoæu rebro rekao bi kuharu. Juèer si mi dao rep. Daj mi i komad jetre u juhu, zna da ne jedem slezenu. A posilni je bio najvelièanstveniji u stvaranju panike. Za vrije me bombardiranja pozicija, srce mu je padalo u gaæe. U to vrijeme bio je sa svojom i gospodarovom prtljagom u najsigurnijem skloni tu i skrivao glavu pod dekom da g a ne nade granata, i nije imao drugih elja osim da njegov gospodar bude ranjen, t e da ode s njim u zalede, vrlo, vrlo duboko. Sustavno je njegovao paniku s odreðenom tajanstvenost Èini mi se da skidaju telef on prièao je povjerljivo p° vodovima. I bio je sretan kad je mogao reæi: Veæ su g* slo il . Nitko nije tako rado odstupao kao on. U tom f trenutku zaboravljao da mu nad g lavom zvi de granate' rapneli i neumorno je jurio s prtljagom prema sto eru gd)e su s tajala vozila. Volio je austrijsku komoru i neobièno * rado vozio. U najgorim sluèaj evima slu io se i sanitetsko" dvokolicom. Kada je morao iæi pje ice, ostavljao je uni te nog èovjeka. U takvom sluèaju ostavljao je snodara u rovovima i vukao je samo svoj imetak, ko se dogodilo da se èasnik bijegom spasio od zarob '.", a ovaj ne, tada èasnièki slu nik ni u kojem sluèaju ^"'zaboravio odvuæi u zarobljeni tvo prtljagu svoga gospo n o bi pre la u njegov imetak nad kojim je drhtao cijelom svojom du om. Vidio sam jednog zarobljenog èasnièkog slu nika koji je ostalima pje aèio od Dubna, sve d o Darnjice kod Kijeva. Imao je osim svoje naprtnjaèe i naprtnjaèe svog èasnika, koji j e izbjegao zarobljeni tvu, jo pet ruènih kofera raznih oblika, dva pokrivaèa i jastuk, a uz to i jedan zave ljaj koji je nosio na glavi. alio se da su mu Kozaci ukrali dv a kofera. Nikada neæu zaboraviti toga èovjeka koji se tako muèio kroz cijelu Ukrajinu. Bila su to iva pediterska kola, pa ne mogu objasniti kako je sve to mogao nositi i vuæi tol ike stotine kilometara, a onda se sa svime odvesti èak u Ta kent, sve to saèuvati i um rijeti na svojim zave ljajima od pjegavog tifusa u zarobljenièkom logoru. Danas su èasnièki sluznici rasijani po èitavoj na oj Republici, pa pripovijedaju o svo jim junaèkim djelima. Oni su na juri osvajali Sokal, Dubno, Ni , Pijavu. Svaki od nji h je Napoleon:
Rekao sam na em pukovniku neka telefonira u sto er da napad mo e poèeti. Veæinom su bili reakcionarni i vojnici su ih mrzili. Neki od njih su bili dou nici , pa su naroèito u ivali kad su mogli vidjeti kako nekoga ve u. Razvili su se u posebn u kastu. Njinova sebiènost nije poznavala granice. 3. a .atPoruènik Luka bio je tipièan aktivni èasnik trule dvodihar m°narhiJe Kadetska kola uèinila je od njega n;e v, !cu; U dru tvu je govorio njemaèki, pisao je . èitao je èe ke knjige, a kada je predavao u koli 174 175 jednogodi njih dragovoljaca, sve samim Èesima, govorio i povjerljivo: »Budimo Èesi, ali o tome ne mora nitko znati Ja sam isto Èeh«. Èe ku je nacionalnost smatrao nekom tajnom organizj. èijom kojoj je bolje uklanjati se izdaleka. Inaèe je bio dobar èovjek koji se nije bojao svojih nadreðenih, i na manevrima se b rinuo o svojoj satniji kao to valja i kako se pristoji. Uvijek bi za nju na ao udob an smje taj po tagljevima, a èesto bi od svoje skromne plaæe platio svojim vojnicima da sliste baèvu piva. Volio je kad su vojnici na mar u pjevali pjesme. Morali su pjevati i kad su i li n a vje be i kad su se vraæali. Hodajuæi uz svoju satniju, pjevao je s njima: Kad je bilo pol noæi, zob iz vreæe iskoèi, jupajdija, jupajda, ;a;, jupajdija, bum! f Vojnici su ga voljeli jer je bio neobièno pravedan i nije imao naviku nikoga mal tretirati. Doèasnici su se pred njim tresli, a od najsurovijeg narednika za mjesec dana stvorio bi pravo janje ce. Istina, znao je vikati, ali nikada nije psovao. S lu io se biranim rijeèima i reèenicama: »Vidite, zaista vas nerado ka njavam, mladiæu, ali se mo e, na disciplini poèiva sposobnost vojske i njezina snaga; bez discipline voj ska je granèica na vjetru. Ako vam odora nije u redu, puceta nisu dobro pri ivena il i nedostaju, odmah se vidi da zaboravljate na svoje du nosti koje imate u vojsci. Mo da vaffl se èini neshvatljivim za to biste morali biti zatvoreni stoga to vam je juèer na smotri nedostajalo jedno puce na bluz1* takva mala neznatna stvarèica koja je civilu potpuno nep rimjetljiva. Ali vidite, ovakvo zanemarivanje svoje vanj tine> u vojsci se mora ka njavati. A za to? Ovdje se ne radi o tofl^ da vam nedostaje jedn o puce, veæ o tom da se morate prl^' iknuti na red. Danas neæete pri iti puce, poèinjete ljenèari11' ' vam se veæ èiniti te ko rasklopiti pu ku i oèistiti je, rai, utra æete negdje u gostionici zaboraviti bajunet, a na a P a re , te zaspati na stra i, jer ste s tim nesretnim pucetom ""li ivjeti ivotom lije nèine. Tako je to, momak, i zato ''iLjniavam da vas saèuvam od jo gore kazne i stvari koje vaS K2?u,la . . , , . . ,. .i i u r* mnffli poèiniti, zaboravljajuæi polako, ali sigurno na DlStc ii*"& r i v i i 11 je du nosti. Zatvaram vas na pet dana i elim da uz kruh . Ju razmislite o tom da kazna nije osveta, veæ sredstvo odgoja koje treba popraviti i pobolj ati ka njenog voj nika«. Veæ je davno trebao postati satnik, ali mu u tom nimalo nije pomogla njegova opr eznost u nacionalnom pitanju, jer je prema svojim nadreðenima odista nastupao otvo reno, ne poznajuæi nikakvog ulizivanja u slu benim odnosima. To je bilo ono to je saèuv ao od naravi seljaka s èe kog juga, gdje se rodio na selu, medu crnogoricom i ribnja cima.
t
Premda je bio pravedan prema vojnicima i nije ih muèio, nosio je u naravi naroèitu crtu. Mrzio je svoje posilne, jer je imao tu sreæu da je uvijek dobijao najodvrat nijeg i najpodlijeg posilnog. Tukao ih je po ustima, æu kao i trudio se da ih odgoji i rijeèju i djelom, ne smatra juæi ih uopæe vojnicima. Borio se s njima beznadno èitav niz godina, stalno ih je mije njao i na kraju uzdahnuo: »Opet sam dobio podlu stoku«. Svoje vojne slu nike smatrao j e ni om ivotinjskom vrstom. Neobièno je volio ivotinje. Imao je kanarinca harcera, angorsku maèku i stajskog pi nèa. Sluznici, koje je izmijenr°' msu postupali s tim ivotinjama nimalo gore nego to j e natporuènik Luka postupao sa svojim posilnima kada bi mu napravili kakvu podlost. int T m «^U!aflnca su muèili glaðu, jedan je slu nik angorskoj na ' ° °k°' staJsJc°8 su Pin mlatili èim bi ga vidjeli, a ^ec^an °d vejkovih prethodnika odveo siromaha krac i dao ga ubiti, ne aleæi deset kruna iz vlas rn ^asnije je jednostavno obznanio natporuèniku ^ P°kJega° na etnji, pa je veæ sutra ma r irao sa na vje bali te. 176 177
Kad je Svejk raportirao Luka u da nastupa u natporuènik Luka ga je uveo u sobu i re kao mu: Preporuèio vas je gospodin vojni sveæenik Katz, pa u elio da opravdate njegovu prep oruku. Imao sam veæ tuc,, slu nika i nijedan se nije kod mene ugrijao. Upozoravam v da sam strog i da stra no ka njavam svaku podlost i svah la . elim da uvijek govorite i stinu i ispunjavate bez nja sve moje naredbe. Ako ka em: »Skoèite u vatru«, on u tu vatr u imate skoèiti i kad vam se ne bi ba htjelo. gledate? Svejk je sa zanimanjem gledao u stranu, prema zidu gdje je visjela krletka s kanarincem, a onda, usmjeriv i svoje dobre oèi u natporuènika, odgovori milim, dobrodu n im tonom: Pokorno javljam, gospon natporuènik, da je tam kanarinac harcer. Prekinuv i tako nit natporuènikova govora, Svejk je stajao mirno, ne trepnuv i, i g ledao mu ravno u oèi. Natporuènik je htio reæi ne to o tro, ali vidjev i Svejkov nevini izraz lica, jedino je uspio prozboriti: Gospodin vojni sveæenik preporuèio vas je kao velikoga glupana i mislim da nije po grije io. Pokorno javljam, gospon natporuènik, da gospon feldkurat zbiljam ne gre i. Kad sam aktivno slu il, bil sam slu beno progla en za blesavog i jo k tome notornog. Zbog tog su iz regimente pustili dva, mene i jo jednog, gospona kapetana von Kaunitza. Taj je, s opro tenjem, gospon natporuènik, kad je i el po ulici stalno kopal prstom leve ruke desnu nozdrvu, a desnom levu, a kad je i el z nama na ve be, uvek bi n# postavi l ko na mimohod i rekel nam: »Vojnici, he, zapamtite si, he, da je danas sreda, je r bu sutra èetvrtak, he«. Natporuènik Luka slegnuo je ramenima kao èovjek ko]1 ne zna i ne nalazi odmah rijeèi kojima bi izrazio odrede^ misao. Prohodao je od vrata do suprotnog prozora, pot& vejka i natrag, a pritom se Svejk, prema tome gdje se nalaz'0 natporuènik, okretao »nadesno« i »nalijevo« s tako izrazi1" nevinim licem da je natporuènik oborio oèi i zagleda o $e 178 onda rekao ne to to nije imalo nikakve veze sa ' 'tovom primjedbom o glupom satniku : SvejK j^j mene mora biti red i èistoæa i ne smije se 7 y0ijrn po tenje. Mrzi m la i ka njavam je bez milosti. ijete me dobro? ___ p0korno javljam, gospon natporuènik, da razmem. nièeg goreg nego kad èovek la e. Kad se poène zapetti odmah je gotov. U jednom selu iza Pelhfimova bil je i uèitelj Mare k koji se nabacival kæerki lugara Spere, a taj
mu noruèil ak se dalje bude sastajal s curom u umi da bu i^ r i »i i . v v èim ga sretne, opalu v rit zasoljenju saèmu iz saèmarice. Uèitelj mu je poruèil da to ni istina, ali jednom opet, kad se trebal sastati s curo m, trefil ga je lugar i veæ je htel nad njim napraviti tu operaciju, al on se ispr ièal da je skupljal cveæe, posle opet da lovi nekakve bubice i èim dalje, sve vi e se za petljaval, i onda se jednom onakav sav prepla eni zaklel da je i el postavljati zamk e za zeca. A moj ti ga mili lugar fino skembal i otfural na andarmerijsku stanicu , a od tam je to i lo na sud i uèitelja su skoro zatvorili. Da je rekel golu istinu, dobil bi samo tu posoljenju saèmu. Ja sam isto tog mi ljenja da je najbolje uvek pr iznati, biti otvoreni, a kad ne to napravim, doæi i reæi: »Pokorno javljam da sam naprav il to i to«. A kaj se tièe tog po tenja, to je uvek jako lepo, jer s tim èovek uvek najd alje dojde. To je ko sa tim trkama u brzom hodanju. Èim poène vindlati i be ati, veæ si di stanciran. To se dogodilo mom bratiæu. Po teni èovek je svuda cenjeni, postivani, zado voljan sa sebom i oseæa se ko preporoðeni kad !de na spavanje i mo e si reæi: »Danas sam o pet bil po teni«. IJok je Svejk govorio, natporuènik Luka je veæ sjedio na stolici gledajuæi vejku u èizme i mislio: »Moj Bo e, pa ja fe to govorim iste takve gluposti, a razlika je samo u for mi k°jom ih iznosim«. Pak, ne htjev i izgubiti autoritet, reèe vejku kad je ovaj Q ,~~~ Kod mene si morate èistiti obuæu, odr avati svoju u redu, gumbi moraju biti pra vilno pri iveni i morate 179 ostavljati dojam vojnika, a ne nekakvog civilnog e To je èudno da se ni jedan od v as ne umije dr ati Samo je jedan od svih tih mojih vojnih slu nika imao L jevni izgl ed, ali mi je na kraju ukrao sveèanu odoru i proj je u idovskoj èetvrti. Za utio je, a onda nastavio obja njavati vejku sve njeg0v obveze, pri èemu nije zabor avio osobito naglasiti da mora biti vjeran i nigdje ne smije govoriti to se kod k uæe dogaða. Meni dolaze dame u posjet istaknuo je. Ponekad neka ostane preko noæi kad ujutro nemam ranu slu bu. U takvom sluèaju nosite nam kavu u krevet kad zazvonim, razumije te? Pokorno javljam da razmem, gospon obrlajtant, kad bi iznenada do el k vama moglo bi nekoj dami biti neugodno. Ja sam jednom dovel jednu gospodiènu doma i ba kad sm o se fino zabavljali moja slu kinja nam je donesla kavu u krevet. Onda se prepala, trgnula i polila mi æela leda i jo je rekla: »Bog daj, dobro jutro«. Ja znam kaj je pr istojno i kaj se ika kad negde spava dama. Dobro, vejk, prema damama moramo uvijek njegovati odreðeni takt rekao je natporuèni k koji je postao raspolo eniji, jer je razgovor pre ao na predmet koji je ispunjavao njegovo slobodno vrijeme izmeðu vojarne, vje bali ta i karata. ene su bile du a njegova stana. One su mu stvorile dom. Bilo ih je nekoliko tucet a, a mnoge su se od njih trudile d* mu za vrijeme svoga boravka ukrase stan razn im sitnicama. Supruga nekog vlasnika kavane, koja je kod njega ivje* èitavih èetrnaes t dana prije nego to je po nju do ao mm izvezla mu je dra estan tabletiæ za stol, ukras ila mu donje rublje monogramima, a dovr ila bi i vez zidnog saga da suprul> nije u ni tio tu idilu. Jedna dama po koju su za tri tjedna do li roditelji htjela) iz njegove spavaæe sob e napraviti damski budoar, pa je posta^ la svuda uokolo razlièite drangulije, vazi ce i sliène stvarèi* iznad postelje objesila mu je slièicu anðela èuvara. 180 kutovima spavaæe sobe i blagovaonice osjeæala se k^ruka, k0ja je prodirala i do kuhinje gdje se moglo ^ najrazlièitije kuhinjsko posude i pribor, velièanstven "dne zaljubljene tvornièarove ene, koja je sa sobom, ^ oie strasti, donijela i ku hinjski pribor za rezanje svar^snog povræa i kupusa, ribe za ribanje emièaka, struga "etre, lonce, pekaèe, tave, kuhaèe i bogzna to sve jo ne.
Ipak je za tjedan dana oti la, jer se nije mogla pomiriti mi lju da natporuènik osim nje ima dvadesetak drugih ljubavnica, to je ostavilo odreðenih tragova u djelatnost i plemenitog mu jaka u odori. Natporuènik Luka je vodio op irnu korespondenciju, imao je album svojih ljubavnica i zbirku raznih relikvija, jer je posljednjih godina poèeo pokazivati sklonost ka feti izmu. Imao je nekoliko razlièitih podvezica, èetvoro dra esnih izvezenih damskih gaæi ca i tri prozraène, nje ne, tanke spavaæice, batistene rupèiæe, pa èak i jedan steznik i nek oliko èarapa. Danas sam u slu bi rekao je. Doæi æu tek naveèer, pazite na sve i uredite stan. Zadnj je posilni zbog svoga nemara danas oti ao s mar bataljunom na boji nicu. Izdav i jo i zapovijedi koje su se ticale kanarinca i angorske maèke oti ao je, ne za boraviv i na samim vratima izreæi jo nekoliko rijeèi o po tenju i redu. Nakon njegova odlaska vejk je doveo stan u potpuni red tako daje natporuèniku Luk a u, kad se vratio naveèer doma, mogao objasniti: Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je sve u redu, ^o je maèka napravila sv injariju i po derala va eg kana ~~ Kako to? proderao se natporuènik. | okorno javljam, gospon obrlajtant, ovak: ja sam znal ih r?11 C ne V0^JU kanarince i da im nanosiju zlo. Pa sam duzeti Up°Znati) a u sluèaJu da bi ta be tiJa htela nekaJ P° irna ^ » ^ isPra it;i bundu da do smrti ne zaboravi kak se Pona ati prema kanarincu, a sve zato jer volim ivotinje. 181 Kod nas u kuæi ivi jedan klobuèar koji si je tak uve bal n, èku da mu je prvo pojela tri kanarinca, a sad vi e neæe ni je,j noga, toèno da se sedneju na nju. Ja sam to isto ht el probati izvadil sam kanarinca iz krletke, dal sam joj ponju iti, a on majmunica , prije neg sam do el k sebi, odgrizla mu je glavu Zbilja nisam od nje oèekival takv u prostotu. Da je to bil vra bac, gospon obrlajtant, ni ne bi rekel, ali tak lepi kanarinar harcer. Pa kak ga je samo halapljivo po derala skup s tim per. jem i jo je prela od radosti. Maèke nisu glazbeno obrazovane i ne podnosiju kod kanarinca p evanje, jer ga te be tije i ne razmeju. Ja sam tu maèku za potal, ali saèuvaj Bo e, ni joj nisam napravil nego sam èekal vas, pa kak vi odluèite, tak i njom nek i bude, gaduro m jednom pra njavom. Prièajuæi ovo, vejk je tako iskreno gledao natporuèniku u oèi, da je ovaj odstupio od n jega, premda mu je na poèetku pri ao sa zlom namjerom. Sjeo je na stolicu i upitao: Èujte, vejk, jeste li vi zbilja takvo bo je govedo? Pokorno javljam, gospon obrlajtant odgovorio je sveèano vejk jesam. Od malena ima m takav peh. Uvek hoæu nekaj popraviti, napraviti dobro, a nikad ni drugo od tog ne ispadne nego nekakva neugodnost za mene i okolinu. Ja sam stvarno htel njih dva upoznati, da bi se razmeli, i nisam kriv da ga je ona po derala i tak je poznanst vo propalo. U kuæi u tupertovoj, maèka je pred nekolko let pojela caki papigu, jer ju je ova ismijavala i mjaukala je na nju. A maèke su vam otporne. Ak mi narediju, g ospon obrlajtant da je ubijeni, moral bum je prikle titi z vratima, inaèe ne bu goto va. I vejk je najnedu nijim izrazom i milim, dobrodu nim smije kom objasnio natporuèniku ka ko se ubijaju maèke,» sadr aj tog obja njenja natjerao bi udrugu za za titu ivotinja u ludn icu. Pokazivao je pritom struèno znanje tako da ga je natp0" ruènik Luka , zaboraviv i na s voj gnjev, upitao: Umijete li postupati sa ivotinjama? Imate li osjeæaj* ljubavi za ivotinje? .*** Ja najvi e volim pese rekao je vejk **» zato }&f pOSel, ak ih znate prodavati. Ja nisam u tom uspel, C° m uvek bil po teni, a jo su me ljudi napadali da sam Jer $ rocjaval crkotinu umesto èistokrvnog i zdravog pesa, ko j i Desi moraju biti èistokrvni i zdravi. I svaki je odmah K l rodovnik, pa sam si moral dati natiskati te rodovnike napraviti od nekakvog d ukca, koji se okotil u ciglani, 'èistokrvnijeg plemenita a iz bavarske psetarnice Armin n Barheim. I zbiljam bi se ljudi odmah razveselili da je sve tak dobro ispalo,
da doma imaju èistokrvnu ivotinju, pa sam im valjda mogel ponuditi vr ovièkog pica za j azavèara, a oni bi se samo èudili zakaj je takav izuzetni pes, koji je do el èak iz Njem aèke, tak dlakavi i nema krive noge. To se tak dela u svim tenarama, vi bi se, gospon obrlajtant, samo zgledavali na te podvale s tim rodovnicima koje delaju u velkim psetarnicama. Tih pesa koji b i o sebi mogli reæi »ja sam èistokrvna ivotinja« zbiljam je malo. Ili mu se mama zaboravi la s nekakvim d ukcom, ili baka, ili je imal vi e tateka i od svakog nekaj nasledil. Od jednog vuho, od drugog rep, od jednog dlake na nju ki, od treæeg nju ku, od èetvrtog krive noge, od petog velièinu, pa ak je imal takvih tateka dvanajst, mo ete si zami sliti, gospon obrlajtant, kak takav pes zgleda. Ja sam jednom kupil takvog pesa me anca, a on je zbog tih svojih tateka bil tak gadni da su ga svi drugi pesi izbe gavali, a ja sam ga kupil iz sa aljenja, jer je bil tak usamljeni. A on je samo se del doma u vuglu, bil je tak tu an, da sam ga moral prodati ko stajskog pinèa. Najvi e sam imal posla oko toga da ga pofarbam, da bi imal tu boju »sol i paPar«. Tak je i oti el sa svojim gospodarom èak u Moravsku i odonda ga vi e nisam videl. Natporuènika je poèelo jako zanimati to kinolo ko izlaS^je, pa je vejk mogao nastavit i bez smetnji: ~~ l esi si nemreju sami pofarbati kosu, ko to to delaju e> za to se uvek mora pobrinuti onaj koji ih hoæe prodati. Pr d ^ ta^av starkelja da je veæ skroz sedi, a vi ga hoæete glas' * ^ Jednogodi njeg tenca, ili ga, starog dedeka, pro 24 devetomjesecnog tenca, morali bute kupiti srebro 182 183 u rastvoru, rastopiti ga i obojiti ga u crno da izgleda ko nrw Da ojaèa, morate ga hraniti ko konja, z arsenovim bra norn zube mu oèistiti mirglpapirom, onakvim s kakvim se èisti hrdavi no evi. A prije nego ga otpelate prodati nekom kupo, nalijete mu u nju ku ljivovicu, da se pes malo napije, pa odmah èili, veseli, radosno, veselo laje i dru i se sa svakim t pijani pop. Ali glavno je to: ljudima se mora tak dugo govorit, dok se kupac skroz od toga ne zmota. Ak neko od vas hoæe kupiti radera, a vi doma nemate ni drugo nego lovaèkog p^ ili ak sluèajno imate doma samo radera, a neko si dojde kupiti zloèestu njemaèku dogu za èuvanje, morate ga tak izluditi 4 si odnese u epu patuljastog radera umesto doge. Kad sam ja nekad trgoval sa ivotinjama, do la je jedna dama jer da joj je odletela papiga u vrt, a da su se ba onda neki deèki ispred vile igrali Indijanaca, da su ju vlovili i istrgnuti joj sva pera iz repai ukrasili se z njima. A ta papiga, od sramote kaj je bez repa, da se je razbolila i da ju je veterinar jo dotukel z nekim pra kima. Htela si je kupiti novu papigu, neku pristojnu, nikakvu prostaku u koja zna samo kleti. Kaj sam mogel napraviti kad doma nisam imal nikakvu papigu i nisam ni znal za nikakvu' Imal sam doma samo zloèestog, potpuno slepog buldoga. Tak sam, gospon obrlajtant, moral toj gospodi govoriti od èetri popodne do sedam naveèer, dok ni kupila umesto papige tog slepog buldoga. To je bilo gore nego nekakva diplomatska situacija, a kad je odlazila rekel sam joj: »Samo nek mu deèki probaju otrgnuti rep«, i vi e s tom gospodom nisam razgovara! zato jer se morala zbog tog buldoga odseliti iz Praga, zato jer J« tam izgrizel sve u kuæi. Verujte, gospon obrlajtant, da je jak" te ko dobiti pristojnu ivotinju. Ja jako volim pse rekao je natporuènik. Ne^ moji prijatelji, koji su na boji nici, pisali su mi da im rat u dru tvu takve vjerne i odane ivotinje vrlo dobro prolazi. "' dobro poznate sve vrste pasa i nadam se, kad bih imao p* da biste ga dobro p azili. Koja je pasmina po va em mi ljefl)u najbolja? Mislim na psa koji je dru tven. I
mao sam j stajskog pinèa, ali ne znam... 184
po mojem mi ljenju, gospon obrlajtant, stajski pinè je ~~j i nes. Dodu e, svakom se ne sviða, jer ima èekinje i He brkove na gubici da izgleda ko osloboðeni robija . rV^erdi da je èak i lepi, a uz to je i pametan. Kaj je prema mu glupi bernardinac? Pametniji je i od foksterijera. "^Natporuènik Luka pogledao je na sat i prekinuo vejkovo izlaganje. ___ Veæ je kasno, moram se naspavati, Sutra ponovno 'mam slu bu, tako da mo ete cije li dan posvetiti pronala enju nekakvog stajskog pinèa. Oti ao je spavati, a Svejk je u kuhinji legao na divan i jo je malo èitao novine ko je je natporuènik donio iz vojarne. »Gle, gle reèe sam sebi vejk prateæi pa ljivo preglede dnevnih dogaðanja sultan je odl vao cara Vilima ratnom medaljom, a ja jo nemam ni malu srebrnu«. Zamislio se i skoèio: »Skoro sam zaboravil...« vejk je u ao u sobu natporuènika koji je veæ tvrdo spavao i probudio ga. Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da nemam nikakav ukaz u vezi s tom maèkom. A pospani natporuènik u polusnu se okrenu na drugu stranu i promrmlja: Tri dana pritvora i nastavi spavati. Svejk tiho iziðe iz sobe, izvuèe nesretnu maèku i spod divanaireèejoj: Ima tri dana pritvora. Abtreten! angorska se maèka ponovno podvuèe pod divan. 4. ^ UPravo sPremao da krene u potragu za nekakvim Pinèom, kada je mlada dama zazvon ila i izrazila su i^ ^govara s natporuènikom Luka om. Pokraj nje kanu Ta *es*z k ofera, a Svejk je jo zapazio na stubama Pu nosaca koji je silazi«. 185
Nema ga doma rekao je tvrdo vejk, ali mlaH ma je veæ bila u predsoblju i kategorièn o naredila vejk. Odnesite kofere u sobu! Bez dopu tenja gospona natporuènika to ne bn a rekao je vejk. Gospon natporuènik mi je narediU bez nie?a ne <;m/=m r,;U.J ;* _ ~_.._ jj^/ii lldtpOIUl bez njega ne smem nikad ni napraviti. Ja, Vi ste poludjeli uzviknu mlada dama. doputovala gospodinu natporuèniku u posjet. O tom mi ni ni poznato odgovorio je ve| Gospon natporuènik je u slu bi, vraæa se tek naveca a ja sam dobil naredbu da pronaðem s tajskog pinèa. O nikakvim koferima, o nikakvoj dami ja ni ne znam. Sad bum zakljuèal stan, prosil bi da ljubazno odete. Meni ni ni poznato i nekakvu stranu osobu koj u i ne poznam nemren ostaviti u stanu. Tak su jednom kod nas u ulici u slastièara od Belèickoga, ostavili jednog èoveka, on je otvoril ormari pobegel. Ja s tim ni lo eg o vama ne mislim nastavio je Svejk kada je vidio oèajno, uplakano lice mlade dame. Ali sigurno je da tu nemrete ostati, to ipak morate shvatiti, jer je æeli stan men i povereni, ja sam za svaku sitnicu odgovoran, Zato vas jo jednom prosim, vrlo lj ubazno, da se zabadava ni ne trudite. Dok ne dobim naredbu gospona natporuènibi ni brata ne poznam. Zbilja mi je al da moram s vama tat razgovarati, al u vojski mo ra biti reda. U meðuvremenu je mlada dama do la k sebi. Izvadila je posjetnicu, napisala olovko m nekoliko redaka, ulo ila je" dra esnu malu kuvertu i rekla poti teno: Odnesite to gospodinu natporuèniku, a ja æu ovd){ prièekati odgovor. Evo vam pet kr una za put. Od tog ne bu ni odgovorio je vejk uvrije^" nepopustljivo æu nenadane go æe. Ostavit tih r kruna, evo vam ih tu na stolcu, a ak hoæete odite z rnefl" . do kasarne, prièe kajte tam na mene, a ja bum pismo pr?(^ donesel odgovor. Ali da bi tu èekala, to s igurno ne bu isto; Rekav i to, unese u predsoblje kofere pa zveckajuæi k1) èevima kao kljuèar kakva zamk
a reèe znaèajno veæ kod 186 ~~"i H dama bespomoæno izaðe na hodnik. vejk je zak. *ta i po ao naprijed. Posje titeljica je cupkala za njim JCa° ' ' sustigla ga tek kad je vejk u ao u trafiku kupit i C18Sadaje i la uz njega i nastojala zapodjenuti razgovor: _1 Hoæete li mu sigurno predati? ____ predal bum, kad sam rekel. _ A hoæete li naæi gospodina natporuènika? _ To ne znam. Zatim su hodali jedno uz drugo bez rijeèi, a nakon dulje stanke vejkova pratilja opet zapoèe razgovor: _ Znaèi, mislite da neæete naæi gospodina natporuènika? To ne mislim. A gdje mislite da bi mogao biti? To ne znam. Time je razgovor opet bio prekinut na dulje vrijeme, dok nije ponovno nastavlj en pitanjem mlade dame: Niste izgubili ono pismo? Dosad ga nisam zgubil. Onda æete ga sigurno predati gospodinu natporuèniku? Da. A naæi æete ga? ~^~ Veæ sam rekel da ne znam odgovorio je vejk ~èudim se kak mogu ljudi biti tak radoznali i stalno pitati Jednu te istu stvar. To bi bilo isto ko kad bi ja svakog drugog n* ulici zaustavil i pital koji je danas datum. v 't ^ zavr^° poku aj mlade dame da se dogovori sa ti i T^i ^a ^C ^ru§i dio puta do vojarne pro ao u potpunoj da ^ su do li do vojarne, vejk reèe mladoj dami ulaz ?nce / upusti se u razgovor o ratu s vojnicima na dala ' °Je?°^to radovalo mladu damu, jer je nervozno ho v _po ploèniku i imala nesretan izraz lica kad je vidjela da avlja svoja tumaèenja s tako glupim izrazom kakav 187 se mogao vidjeti samo na fotografiji objavljenoj u to vri1 u »Kronici svjetskog rata«: ^ »Austrijski prijestolonasljednik razgovara sa dva zrakot>L koji su oborili rusk i zrakoplov«. Svejk je sjeo na klupu kod ulaza u vojarnu i poèeo h maèiti da su napadi vojske n a Karpatskom boji tu do ivjet slom, da je na drugoj strani zapovjednik Premisla gene jj Kusmanek do ao do Kijeva, a da smo u Srbiji ostavili je4 naest upori ta i da Srbi neæe dugo izdr ati u natjeravanju na ih vojnika. Potom je poèeo kritizirati pojedine po znatt bitke, pa je otkrio toplu vodu kad je rekao da se odred, koi je sa svih st rana opkoljen, mora predati. Kad se dovoljno naprièao, udostojio se izaæi i oèajnoj t mi reæi da æe odmah doæi i da on a nikamo ne odlazi, a zatiu je oti ao gore u ured gdje je na ao natporuènika Luka a, koj i je upravo jednom poruèniku tumaèio neke sheme rovovai spoèitavao mu da ne zna crtati i da o geometriji nema pojmi Vidite, ovako se to mora nacrtati. Ako treba na zad ani pra vac nacrtati okomitu liniju, tada je moramo nacrtati takoi ona s pravcem èini pravi kut. Razumijete? U takvom sluèaj« rovovi æe biti polo eni pravilno i neæe biti i zlo eni k nepfl jatelju. Bit æete udaljeni od neprijatelja est stotina metan A po ovo m, kako ste vi nacrtali, na e bi pozicije bile gurnuti u neprijateljsku liniju, pa bi va i rovovi stajali okomito nad neprijateljem, a potreban vam je izbaèeni kosi k ut. To je 'r nostavno, zar ne? Prièuvni poruènik koji je u graðanstvu bio blagajnik n* banke stajao je nad time sa
v oèajan, jer nije ni ta shvaæa" zaista je odahnuo kad je vejk pristupio natporuèniku. Pokorno javljam, gospon natporuènik, da vam nek^ va dama alje ovo pismo i èeka na o dgovor pritom je & èajno i povjerljivo namignuo. To to je proèitao nije na natporuènika ostavilo Ijniji utisak. 188
Ugr tfeinrich! Mein Mann verfolgt mich. Ich mufiunbed * . r)fr ein paar Tage gastieren. Dein Bursch ist ein grofies ^JehIchbinunglucklich. 1 Deine Katy«1 M rnoruènik Luka uzdahnu, i odvede vejka u susjedni ,r*A 7Atvori vrata i poèe hodati izmeðu stolova. Kada prazni ureu, ^ r se konaèno zaustavio kod vejka, reèe: _ Ta Jama pi e da ste stoka. Sto ste joj napravili? _ Ni joj nisam napravil, pokorno javljam, gospon obrlajtant, ja sam se pona a! ja ko pristojno, al ona je odmah htela zauzeti stan. A zato jer nisam dobil od vas nikakvu naredbu, nisam je ni ostavil u stanu. A jo usto, do la je s dva kofera, ko da je doma. Natporuènik uzdahnu jo jednom glasno, to je vejk ponovio za njim. to je? viknu natporuènik prijeteæi. Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je to te ki sluèaj. U Vojte koj ulici jo pred dva leta doselila se k jednom tapetaru nekakva gospodièna, a on ju ni mogel hitit iz stana, pa je moral otrovati i nju i sebe s plinom, pa mu vi e ni bilo sme no. Sa e nskima je te ko. Ja ih skroz ku im. Te ak sluèaj ponovio je za vejkom natporuènik |'nikada nije rekao tako èistu istinu. M li je Jindfich bio u kakljivoj situaciji. Supruga koju progoni mu do la je na nekoli ko dana k njemu u posjet, upravo kad je trebala iz Irebonja doputovati gospoda M ickova, kako bi u tri dana pozb V*00 t° mu re^ovito poklanja svaka tri mjeseca kada jedjf P°vinf dolazi u Prag Onda prekosutra treba doæi kon * g°Sp°^ièna Obeæala je da æe pris ati biti zavedena, natreK St°jSe C*Je^ t)e<^an premi ljala, jer se tek za mjesec dan a N . nek°g in enjera. Poruènik je sjedio na stolu oborene glave, utio je P°siln' je velik,0 me mu Pr°8°ni Moram svakako provesti nekoliko dana kod tebe. Tvoj mr«na. Ja sam nesretna. Tvoja Katy. (njem.) 189 i razmi ljao, ali zasad nije ni ta smislio, veæ je pn sjeo za stol, uzeo kuvertu, papir i napisao na slu ben papiru: ^ »Draga Katy! U slu bi do 9 h naveèer. Dolazim u ini Molim te da se kod mene osjeæa kao kod kuæe. to se Hr vejka, moga slu nika, veæ sam mu izdao nalog da bi ti u ^ mu udovolj io. Tvoj Jindfich.« Ovo pismo reèe natporuènik predajte milostivoj gospodi. Nareðujem vam da se prema njoj vladate pristojno! taktièno i da joj ispunite svaku elju, koja je za vas zapovijed Morate se vladati galantno i poslu iti joj po teno. Evo van sto kruna, za koje æete m i polo iti raèun, jer æe vas moat po ne to poslati. Naruèite joj objed, veèeru itd. I kupite tri boce vina i kutiju »Memfis« cigareta. Tako... zasad vi e ni ta. Mo ete iæi, ali jo vam ednom stavljam na du u da joj ispunite svaku elju koju joj vidite u oèima. Mlada je dama veæ izgubila svaku nadu da æe vidjeti vejka, pa je stoga bila vrlo iz nenaðena kad ga je spazila kako izlazi iz vojarne i prilazi joj s pismom. Salutirav i, predao joj je pismo i obznanio: Prema nalogu gospodina obrlajtanta, moram se pKma vama, milostiva gospoda, pon a ati pristojno i taktièno, takoðer vam moram po teno poslu iti, napraviti sve to van vidim u oèima. Moram vas nahraniti i kupiti vam sve to elite. Dobio sam za to od gospona obrlajtanta sto kruna, tog moram kupiti tri boce vina i kutiju Memfiski. Kad je proèitala pismo, vratila joj se odluènost koja ogledala u tome to je naredi
la Svejku da joj naruèi fij kada je i to bilo ispunjeno, naredila mu je da sjedne na do fijakerista. Odvezli su se kuæi. Kad su veæ bili u stanu, odigrala l odlièno ulogu domaæice. Vejk j e morao odnijeti kofer6 spavaonicu, ispra iti tepihe na dvori tu, a neznatna pauc^J iza zrcala silno ju je razgnjevila. Sve je svjedoèilo o tom lièno dugo ukopati na ovim, u boju osvojenim po se , znojio. Kad je istresao tepihe, sjetila se da se skinuti zavjese i ispra iti. On da je dobio naredbu da a prozore u sobi i kuhinji. Zatim je poèela premje tati tvo, t o je èinila vrlo nervozno, a kad je Svejk sve to evukao iz kuta u kut, to joj se n ije svidjelo pa je iznova kombinirala i izmi ljala novi razmje taj. Preokrenula je u stanu sve naglavce, pa je pomalo i njezina energija oko ureðivanja gnijezda poèela slabjeti, a rondanje je prestalo. Iz ormara je jo izvadila èistu posteljinu, presvukla jastuke i perine sama, a mog lo se primijetiti da to radi s ljubavlju prema krevetu, koji je u nje izazivao p uteno podrhtavanje nosnica. Zatim je poslala vejka po objed i vino, a prije nego to se vratio, preodjenula s e u prozraèni haljetak koji ju je èinio neobièno zavodljivom i privlaènom. Uz objed je popila bocu vina, popu ila mnogo cigareta i legla u krevet, dok je S vejk u kuhinji vakao dvopek koji je namakao u èa u s nekakvom slatkom rakijom. Svejk! zaèulo se iz spavaonice Svejk! Svejk je otvorio vrata i ugledao na jastucim a mladu damu u privlaènom polo aju. Uðite! Pristupio je postelji, a ona s naroèitim smije kom premjeri njegovu sna nu postavu i èvrsta bedra. ^ odgrnuv i finu tkaninu, koja je prikrivala i otkrivala sve, reèe mu strogo: Skinite cipele i hlaèe! No, dajte, poka ite! ako se dogodilo da je dobri vojnik Svejk mogao raporti Jiatporuèniku kad se ovaj vratio iz vojarne: ^ v . °korno javljam, gospon obrlajt ant, da sam ispunil nal ^ ost*voj gospodi, i po teno joj poslu il po va em ^' ,a vam, Svejk reèe natporuènik. Je li imala 190 191 Tak, oko est odgovorio je vejk. Sad s j^3^^mW^$J 5. Dok su silne vojske prikovane uz ume oko Dunju Raba stajale pod ki om granata, a velikokalibarski topovi a. sipali i uni tavali cijele satnije na Karpatima, dok j e obzoru, svim boji tima blistao od po ara sela i gradova, natporuènjl Luka , zajedno sa vejkom, pro ivljavao je neugodnu id| s damom koja je pobjegla od svoga mu a i sada i zigravali Luka ovu domaæicu. Kada je oti la na etnju, Luka je odr ao sa Svejkom ratno vijeæanje kako da je se rije e . Bilo bi najbolje, gospon obrlajtant rekao je vejl kad bi taj njen mu od kog je pobegla i koji je tra i, kakste rekli da pi e u pismu koje sam vam donesel, doznal gde je om i do el po nju. Poslati mu telegram da se nalazi kod vas i da si ju mo e podignuti. U Vsenorima je pro le godine bil takav sluèaj u jednoj vili. Al u onom sluèaju je telegram poslala sama enska svome mu u, a taj je do el po nju i prebil ih obadva. Oni su bili civili, ali u va em sluèaju se ne bu usudil neka) narediti oficiru. Uostalom, vi niste ni krivi, jer niste nikog rt pozvali, a kad je pobegla, to je naredila na svoju ruku. But« vidli da bu se telegram isplatil. Pa ak i padne par fri ki...
On je vrlo inteligentan èovjek prekinuo g* )e natporuènik Luka ja ga znam, on trgu je hmeljomna veliko. Svakako moram s njim razgovarati. Poslat æu n"1 brzojav. Brzojav koji je poslao bio je vrlo odrje it, trgova* »Sada nja adresa va e supruge je ...« Slijedila je adresa sta1" natporuènika Luka a. 192 Tako se dogodilo da se gospoda Katy vrlo neugodu0 nenadila kada se na vratima pojavio trgovac hmeljom. IZP
10 razumno i bri no kad je gospoda Katy, ne gubeæi dao je vr ^^ prisutnost duha, p redstavila oba gospodina: u tomtr v ^ ospodin natporuènik Luka «. Nièeg drugog 'oj m112 o " '^Izvolite sjesti, gospodine Wendler ponudio je Ijunatporuènik Luka i izvukao iz d ep a dozu s cigaretama: __ Izvolite. Inteligentni trgovac hmeljom uzeo je pristojno cigaretu i ispu tajuæi iz usta dim reèe ozbiljno: _ Odlazite skoro na rati te, gospodine natporuènièe? _ Zatra io sam premje taj u 91. pukovniju u Budejovice, kamo æu najvjerojatnije otiæi èi m budem gotov sa kolom jednogodi njih dragovoljaca. Trebamo mnogo èasnika, a danas je alosna pojava da se mladi ljudi, koji imaju pravo postati jednogodi njim dragovolj cima, ne koriste tom povlasticom. Radije ostaju obièni infanteristi nego da se pot rude da postanu kadeti. Rat je jako na kodio trgovini hmeljom, ali mislim da ne mo e jo dugo potrajati prim ijetio je trgovac hmeljom, gledajuæi naizmjenièno svoju enu i natporuènika. Na je polo aj jako dobar rekao je natporuènik Luka . Danas vi e nitko ne sumnja da æ zavr iti pobjedom oru ja centralnih sila. Francuska, Engleska i Rusija su suvi e slab e nasuprot austrijskoturskonjemaèkom bedemu. stl"a> "a nekim smo boji nicama do ivjeli neznatne neusPjene. Èim probijemo ruski front izmeðu Karpatskog hrpta i r rednjeg D unajca, nema nikakve sumnje da æe to znaèiti kraj ci ,' to Jako Francuzima prijeti u najkraæem roku gubitak sigurno. Uostalom, na i manevri u Srbiji fektiè JaJU SC V^° usPHno> a uzmicanje na e armije, to je drukèi' Sam° vPre§ruPiranJe> mnogi obja njavaju znatno Uskoro'06^0 ^° t0 tra^ PotPuna hladnokrvnost u ratu. k°ji tu ei^°. J61* ^a ÆG na i planirani manevri na ju nom Ufoditi plodom. Izvolite pogledati. >&' ' jBSrtjt« 193 r . e lst°ène Francuske i ulazak njemaèke vojske u Pariz. To 'e Jednostavno _ o;~._ TT_._V .__<,....' n i ... jo Natporuènik Luka primio je lagano trgovca hrnel rame i odveo do karte boji nice, koja je visjela na zidu J kazujuæi mu pojedine toèke, stade obja njavati: ' ^ Istoèni Beskidi za nas su odlièno upori te. U Kam, skim usjecima imamo, kao to vidite , dobar oslonac. ' udar na ovu liniju i neæemo se zaustaviti do Moskve R ' æe zavr iti prije nego to se na damo. A Turska? upitao je trgovac hmeljom razmi ljah,/ pritom kako poèeti razgovor da bi se doèepao sr i stvari zbog koje je i do ao. ' Turci se dr e dobro odgovori natporuènik, odvodeæj ga opet k stolu. Predsjednik turs kog parlamenta HaliU i Alibeg doputovali su u Beè. Vrhovnim zapovjednikom turske v ojske na Dardanelima imenovan je mar al Liman plemeniti Sanders. Goltzpa a doputovao je iz Carigrada u Berlin, a na je car odlikovao Enverpa u, viceadmirala Usedom pa u i generala D evadpa u. Relativno mnogo odlièja za tako kratko vrijeme. Svi su neko vrijeme sjedili utke oko stola, dok natporuènik nije osjetio da je z godan trenutak kako bi prekinuo muènu situaciju ovim rijeèima: Kada ste doputovali, gospodine Wendler? Jutros. Vrlo mi je drago da ste me zatekli kod kuæe jer popodnt uvijek odlazim u vojarnu
i imam noænu slu bu. Buduæi je stat u stvari po cijeli dan prazan, mogao sam ponudili milostivoj gospodi gostoprimstvo. Ovdje joj nitko nije smetao za vrijei* boravk a u Pragu. Zbog starog poznanstva... Trgovac hmeljom se naka ljao. Katy je zaista èudna ena, gospodine natporuèni* primite moju najsrdaèniju zahvalnost za sve to ste za nj" uèinili. Iz èista mira sjeti se otputovati u Prag, jer da se & v odno mora lijeèiti od nervoze. Ja na putu, vratim se, &°^ nema Katy. Trudeæi se napraviti najljubazniji izraz lica, priprijeti0' je prstom i usiljen o se osmjehujuæi upitao enu: » r si sigurno mislila kad sam ja na putu da i ti mo e "ari. Ti, dakako, nisi pomisli la... ^Vidjev i ja razgovor skreæe na neugodno podruèje, 1 ruènik Luka ponovno odvede inteligentnog trgovca natP,. ^0 karte boji nice i pokazav i prstom podvuèena mjesta reèe: ___ Zaboravio sam vas upozoriti na jednu vrlo zanimljivu okolnost, na ovaj vel iki luk koji je okrenut prema jugozapadu gdje ova planinska skupina èini va an mosto bran. Ovamo je usmjerena ofenziva saveznika. Zatvaranjem ovoga ta, k0jj Spaja mostobran s glavnom obrambenom linijom neprijatelja, mora biti prekinuta veza izmeðu desnog krila i sjeverne vojske na Visli. Je li vam to sada j asno? Trgovac hmeljom odgovori da mu je sve potpuno jasno i bojeæi se, kao taktièan èovjek , da se ono to je rekao ne bi shvatilo dvosmisleno, doda vraæajuæi se na svoje mjesto : Na je hmelj zbog ratnih uvjeta izgubio tr i te u inozemstvu: Francuska, Engleska, R usija i Balkan ne uvoze vi e na hmelj. Hmelj jo aljemo u Italiju, no bojim se da æe se i Italija umije ati u sve ovo. A kada pobijedimo, onda æemo mi diktirati cijenu robi . Italija ustraje na strogoj neutralnosti tje io ga je natporuènik. To je... A za to onda ne prizna da se smatra vezanom Trojnim paktom, koji je sklopila s A ustroUgarskom i Njemaèkom? naljutio se odjednom trgovac hmeljom, kome se sve to Pomije alo u glavi: i hmelj i ena i rat. ~~ Ja sam oèekivao da æe Italija objaviti rat Fran' ^ii I on domaæi poslovi su slabi, izvoz je ravan nuli, a s ^1Ja èuva neutralnost. A za to je Italija jo 1912. obnovila San P^ °Jm savez? Gdje je ministar vanjskih poslova, di kolik' ^ to radi sada taj gospodin? Spava? Znate li Nem Sam *ma° S°di nji promet prije rata, a koliki sada? trRov ^te]m^sut* da Ja ne pratim okolnosti! nastavio je gledajuæi Ijutito natporuènika koji je mirno pu tao 194 195 iz usta kolutove cigaretnog dima, koji su pristizali drugoga i razbijali se, a je gospoda Katy pratila zanimanjem. Za to su se Nijemci vratili na granice kad su Vej. kod Pariza., za to se vode te ke artiljerijske borbe iz,J? Meuse i Moselle? Znate li da su u Combres i Woewru l Marchea izgorjele tri pivovare, kamo sam godi nje slao od pet stotina vreæa hmelja? Izgorjela je i pivovara knj y gezacha Hartmansweilerska, a golema pivovara kod Niede aspacha sravnjena je sa zemljom. To vam je za moju finu gubitak od tisuæu dvjesto vreæa hmelja godi nje. est putasi se tukli Nijemci s Belgijancima za pivovaru Klosterhoek,ato je gubitak od 350 vreæa hmelja godi nje.
to
Od Ijutine nije mogao dalje govoriti, samo je ustao i prj. ao eni: Katy, smjesta ide sa mnom kuæi, oblaèi se. Svi mt ovi dogaðaji tako ljute rekao je na kon nekoliko trenutaka isprièavajuæim tonom. Nekada sam bio posve miran. A kad se oti la odjenuti, tiho je rekao natporuèniku: Nije joj to prvi put. Lani je pobjegla s jednim nastavnikom i na ao sam je èak u Z agrebu. Tom sam prilikom s zagrebaèkom gradskom pivovarom napravio posao za est sto tina vreæa hmelja. Ah, jug je uopæe bio zlatni rudni Na je hmelj putovao èak do Carigra da. Danas smo gotovo uni teni. Ako vlada ogranièi proizvodnju piva, zadat æe nafl posl jednji udarac. I zapaliv i ponuðenu cigaretu, reèe oèajno: Samo je Var ava kupovala 2370 vreæa hmelja. Tamo J* najveæa Augustijanska pivovara. Njihov zastupnik je dolazi k nama u posjet jednom godi nje. To je da èovjeka obuzn* oèaj. Dobro da nemam djece. Ovaj logièni zavr etak o godi njem posjetu zastuF nika Augustijanske pivovare iz Va r ave izazvao je srnij^ natporuènika, to je trgovac hmeljom i zapazio, pa je st°» nastavi o: Maðarske pivovare u opronju i Velikoj Kanji i K drijeim n za d moje firme godi nje oko tisuæu vreæa hmelja eksportna piva, koja su izvozile èak do Al eksanC da, zbog blokade, ne naruèuju ni ta. Nudim Sa t'rideset posto jeftinije, a on e ne naruèuju ni Stagnacija, propadanje, mizerija i k tome jo i hmeljom u uti, a ti inu prekinu gospoda Katy, veæ spremna za put: J Kako æemo otpremiti moje kofere? _ pos}at æu po njih, Katy reèe mirno trgovac hmeljom, radujuæi se da je napokon sve zavr ilo bez izgreda i sabla njivih scena. _ Ako jo eli togod kupiti, krajnji je trenutak da krenemo. Vlak polazi u dva i dva deset. Oboje se prijateljski oprosti e s natporuènikom, a trgovac hmeljom bio je tako ves eo to je veæ sve pro lo, da je na rastanku u predsoblju rekao natporuèniku: Ako biste, ne daj Bo e, bili u ratu ranjeni, doðite k nama na oporavak. Njegovat æem o vas najbri ljivije. Vrativ i se u spavaonicu, gdje se gospoda Katy odjevala za put, natporuènik je na ao na umivaoniku èetiri stotine kruna i ovo pisamce: »Gospodine natporuènièe! Niste se zauzeli za mene pred tim majmunom, mojim mu em, idio tom prvog reda. Dopustili ste da me odvuèe sa sobom kao kakvu stvar koju je zabora vio u stanu. Pritom ste si dopustili primjedbu da ste mi ponudili gostoprimstvo. Nadam se da vam nisam nanijela veæih tro kova od prilo enih n stotine kruna za koje vas molim da ih podijelite sa svojim f J J ruci P°rucruk Luka na trenutak je zastao s pisamcem u le(a °nda §a malopomalo podera o. Sa smije kom je poa noyac to je le ao na umivaoniku, i vidjev i da je t na sto*iæu zab oravila èe ljiæ kad je pred zrcalom ure°SU) ulo io ga medu svoje feti istièke relikvije. F" 196 197 vejk se vratio poslijepodne. Bio je u potrazi za stajsL' pinèom za natporuènika. ^ Svejk rekao mu je natporuènik imate sreæn > dama koja je kod mene stanovala, otput ovala je. Odveo ' je njezin suprug. A za sve usluge koje ste joj uèinili ostaJi va m je na umivaoniku èetiri stotine kruna. Morate joj lij^ zahvaliti, odnosno njenom gospodinu suprugu, jer su to nje. govi novci koje je uzela sa sobom za put. Ja æu vam izdiktirati pismo. Izdiktirao mu je:
»Veleuva eni gospodine! Izvolite isporuèiti va oj gospojj supruzi zahvalnost za èetiri stotine kruna koje mi je darovala za usluge koje sam joj uèinio za vrijeme posjeta Pragu. Sve to sam uèinio za nju, uèinio sam drage volje, pa stoga ne mogu primiti ov aj iznos, te joj vraæam... No, samo pi ite dalje Svejk, to se tako vrtite? Gdje sam stao? Te joj vraæam rekao je Svejk drhtavim glasom punim tragike. Dobro dakle: »vraæam s najdubljim tovanjem. Uètivi pozdrav i rukoljub milostivoj gos podi. Josef vejk, èasnièki slu nik natporuènika Luka a«. Gotovo? Pokorno javljam, gospon obrlajtant, jo fali datum. 20. prosinca 1914. A sad adresirajte kuvertu i uzmite èetiri stotine kruna i odn esite na po tu i po aljite na ovu adresu. I natporuènik Luka poèe veselo zvi dukati ariju iz operete »Razvedena gospoda«. Jo ne to, vejk reèe natporuènik kada je $ve)' krenuo na po tu. Sto je s tim psom ko ste i li tra i0' Bacil sam oko na jednoga, gospon obrlajtant, jako »r ivotinja, al æe ga se te ko dobi ti. Nadam se da bum ga ipak dopelal. Grize. 6. liednju rijeè natporuènik Luka nije èuo, a ona je bila Grize mrcina, ko stekli« htio je jo jednom ponoviti vejk, ali je na kraju pomisli o: »A kaj se to natporuènika opæe tièe? Hoæe pesa, pa bu ga idobil«. . . . Lako je, naravno, reci: »Dovedite mi psa!«. Vlasnici pasa su vrlo oprezni to se tièe njihovih pasa, pa èak kada se i ne radi o èistokrvnom psu. I najobiènijeg mje anca, koji ni ta drugo ne radi nego kakvoj starici grije noge, vlasn ik voli i ne da mu napakostiti. Pas instiktivno osjeæa, osobito ako je èistokrvan, da æe jednog lijepog dana svome g ospodaru biti otuðen. Neprestano ivi u strahu da æe ga ukrasti, da mora biti ukraden. Pas se, naprimjer na etnji, udalji od svoga gospodara. Ispoèetka je veseo i nesta an ; igra se s drugim psima, skaèe na njih nepristojno, oni na njega, nju ka uglove, di e no icu na svakom uglu i piljarici na ko aru s krumpirom, ukratko tako se raduje ivo tu i svijetu da mu se sve èini krasnim, kao mladiæu nakon polo ene mature. Odjednom mo ete zapaziti kako njegovo veselje nestaje i da pas osjeæa da se izgubi o. I sada ga tek spopada pravi °caj. Prepla eno trèkara ulicom, nju ka, cvili i u potpun om oèajanju podvija rep medu noge, povlaèi u i unazad i juri sredinom ulice nekamo u n epoznato. j^ad bi mogao govoriti, sigurno bi vikao: »Isuse i Marijo, ne«o æe me ukrasti!« Jeste li ikada bili u psetarnici i vidjeli takve izbezumljene Psece spodobe? o . kradTSU °^ u^ra^en^ Velegrad je odgojio tu posebnu vrstu toji VaCa J*se uzdr avaju p rodajom ukradenih pasa. Posj. a malih salonskih pasa, patuljastih ratlera, malih poput tako J110^11 se staviti u d ep ogrtaèa ili u damski muf i S1Q sa sobom. I oda tle vam jadnika ukradu. Zlu, pjega 198 199 vu njemaèku dogu, koja bijesno èuva kakvu vilu u pr< ukradu noæu. Policijskog psa ukra du isljedniku pred Vodite li psa na uzici, prerezat æe vam je i nestati sa psd^ vi æete ostati, glupo gledajuæi u praznu ogrlicu. Pedeset n« ' pasa koje sreæete na ulici nekoliko puta je mijenjalo svoje o podare, a èesto se dogodi da nakon nekoliko god ina kuDj svoga vlastitog psa kojeg su vam ukrali dok je bio tene,
jega je koraèao, okrene se i ode za vama pri èemu mu iz gubice cure sline, pa sluteæi veliku radost zbog kobasice vrti ljubazno repom i iri nozdrve kao naj ivahniji past uh kad ga vode kobili. Na Maloj Strani kod Zameckih stuba nalazi se mala toèionica piva. Jednoga dana, u sumrak, sjedila su ondje straga dva èovjeka. Jedan vojnik i jedan civil. Nagnuv i se jedan k drugomu aputali su tajanstveno. Slièili su zavjerenicima iz doba Mletaèke Republike. Svaki dan u osam sati aptao je civil vojniku '<*' z njim slu kinja na vugel Havl ièkovog trga i parka. Ali toj« gad, grize kog stigne. Ne da se ni pogladiti. A I nagnuv i se jaèe vojniku, apnu mu u uho: yii Ni kobasice ne dere. k!; Ni peèene? upita Vejk. !> Ni peèene. Obojica pljunu e. >' Pa kaj taj gad onda dere? '> *.>. 200 Sam Bog zna. Neki pesi su tak razma eni i Janji da su nadbiskupi. > >, * MM.KI.> * »
/ ' ik i civu"se kucnu e, a civil apæuæi nastavi: fe T dnom jedan crni pic, kog sam trebal za tenaru nad """" kom, ni tel od mene zeti kobasicu. I el sam za njim ^ dok vi e nisam mogel zdr ati, pa sam direktno pital ^ ospodu, koja je z njim i la u etnju, kaj taj pas jede da je ^clepi^ Gospodi je to polaskalo, pa je rekla da najradije jede , jjgnade. Pa sam mu kupil nicl, mislim da bu to jo bolje. A idi , mrcina od pesa, ni se ni okrenu! jer je nicl bil teleæi. gil je naviknu" na svinjetinu. Tak sam mu moral kupiti kar menad. Dal sam mu ponju iti i potrèal sam, a pes za menom. Gospoda je vikala »Puntik, Puntik«, al ma kakvi, dragi Puntik . ni da bi. Be al je za karmenadom skroz iza vugla, tam sam mu stavil lanèiæ oko vrata, a drugi dan je veæ bil u tenari nad Klamovkom. Imal je ispod vrata nekolko belih dlaka, malu pjegicu, nju sam mu pofarbal u crno i niko ga ni prepoznal. Ali ostali pesi, a bilo ih je dost, svi su i li na konjsku pr enu kobasicu. Ti bi isto najbolje napravil kad bi ju pital kaj taj pes najradije jede: vojnik si, dobro zgleda , tebi bu prije rekla. Ja sam ju veæ pital, al ona me je tak pogledala ko da bi me htela probosti i rekla: »A kaj se to vas tièe?«. Ona ba ni zgodna, u stvari je prava majmunica, ali z vojnikom bu razgovarala. A je to zbiljam stajski pinè? Moj obrlajtant drugog neæe. Lepi stajski pinè. Boje »sol i papar«, zbiljam èistokrvni, ko to si ti Svejk, a ja Blah nik. Mene zanima samo kaj Jede, to mu dam i dovedem ti ga. "jatelji se ponovno kucnu e. Jo prije rata, dok se vejk o prodajom pasa, Blahnik mu ih je dobavljao. Bio je san mu karac i o njemu se govorilo da je ispod ruke povao sumnjive pse od intera i prodavao ih dalje. Jednom e ka U i0 J6511^0' a u Pasteurovu institutu u Beèu bio v ., ^ Kuæe. Sada je smatrao svojom du no æu pomoæi i Qi u ^vejku bez nadoknade. Poznavao je sve pse u Pragu jer 1C1> a §°vorio je poti ho stoga da se ne oda gostionièaru, tene' ^ ^ Sostionice, P"je P°la godine, odnio pod kaputom jazavcara kojemu je dao sisati mlijeko iz boèice s dudom, 201 tako da ga je glupo tene vjerojatno smatralo mamom, pa ., ni pisnulo pod kaputom. ^ Iz principa je krao samo èistokrvne pse i mogao je L sudski vje tak. Dobavljao je pse i psetarnicama i privatni," osobama koliko god se moglo, a kad je i ao ulicom, lajali na njega psi koje je nekada ukrao. Kad bi se zaustavio p^j kakvim izlogom, èesto bi neki osvetoljubivi pas podigao tu njega zadnju no icu i po kropio mu hlaèe.
U osam sati izjutra, drugoga dana, mogli ste vidjeti dobrog vojnika Svejka ka ko hoda na uglu Havlièkova trgaj parka. Èekao je dvorkinju sa stajskim pinèem. Konaèno j u je i doèekao, a pokraj njega je protrèao brkati pas, naje en, bodljikav, s mudrim cr nim oèima. Bio je veseo kao svi psi koji obave nu du, pa je jurio za vrapcima koji s u doruèkovali konjske izmetine na ulici. Onda je pokraj Svejka pro la dvorkinja koja se o njemu brinula. Bila je to postari ja djevojka s kosom upletenom u vijenac. Zvi dukala je za psom i vrtjela u ruci la nèiæ i elegantan biè. Svejk je upita: Dopustite, prosim, gospodièna, kuda se ide na i kov? Zastala, je i pogledala ga da vidi misli li to ozbiljno, a dobrodu no Svejkovo lice joj je reklo da taj vojnièiæ stv arno eli iæi na i kov. Ja sam tek nedavno premje ten u Prag rekao J' Vejk. Nisam otuda, ja sam sa sela. A ni vi niste iz Praga Ja sam iz Vodnana. Onda nismo daleko na to æe Vejk. Ja sam # Protivina. Ovo poznavanje zemljopisa èe kog juga steèeno && na manevrima u tom kraju, napunilo je djevojèino srce # vièajnom toplinom. Onda vi u Protivinu, na trgu, poznajete mesara le) chara? 202 i A kak ga ne bi poznaval? ^ To je moj brat Njega vam kod nas svi imaju rad reèe Svejk. rT ie Jako dobar, uslu an, ima dobro meso i daje dobru va^_ Qa niste od Jare ovih upitala je djevojka, koja je èela osjeæati simpatiju prema nepoznatom vojniku. Jesam. _ Od kojeg Jare a, onog iz Krèa kod Protivina ili iz Ra ica? Iz Ra ica. Jo razvozi pivo? Stalno. Ali on bi morao imati veæ prilièno preko ezdeset. ezdeset osam mu je bilo u proljeæe odgovori mirno Svejk. Sada si je nabavil pesa i vozi se bez problema. Pes mu, ba ovakav ko to je onaj koji tam naganja vrapce, s edi na kolima. Lepi pes, jako lepi. To je na obja njavala mu je njegova nova poznanica. Ja slu im tu kod gospona pukovn ika. Ne znate na eg pukovnika? Znam, to je fini inteligent rekao je Svejk. Kod nas je u Budejovicama bil isto tak jedan pukovnik. Na je gospon strogi, a kad se zadnji put pripovedalo da su nas ispra ili u Srbiji , do el je sav besan doma i pobacal sve tanjure i tel mi je dati otkaz. 1~ A, onda je to va pes prekinu je Svejk. teta to moj natporuènik ne podnosi pese, a ih jako volim u utio Je> a onda naglo rekao: Neæe ba svaki pes sve ni jesti. Na Fox je jako izbirljivi, jedno vreme uopæe ni tel mes°. a sada opet jede. ~~ A kaj j ede najradije? ^ J^ra, kuhana jetra. ~Teleæa ili svinjska? io mu je svejedno nasmije ila se vejkova zem 203
ljakinja, protumaèiv i posljednje pitanje kao poku aj n Ivi M& pjele sale. etali su jo neko vrijeme, onda im je pri ao i stajski ni . koji je bio vezan lanèiæem . Vladao se vrlo povjerljivo vejku i trudio se da mu barem brnjicom poder re skakao je na njega, a onda naglo, kao da je predosjeæao t vejk o njemu misli, presta o skakati i po ao tu no i smeteno prateæi iskosa Svejka kao da je htio reæi: »Znaèi, to me èa ka«. Poslije mu je jo rekla da svaku veèer u est sati dolazi tamo sa psom, da ne vjeru
je ni jednom mu karcu iz Praw da je jednom dala oglas u novine i da se javio jedan bravar radi enidbe, izmamio od nje osam stotina kruna za nekakav izum i nestao. A ratna vjenèanja da smatra glupo æu jer takva ena obièno ostaje udovicom. vejk joj je pru io mnogo nade da æe doæi u est sati, a onda oti ao da bi obznanio prija telju Blahniku da pas jede jetru bilo koje vrste. Poèastil bum ga govedskim odluèio je Blahnik Na to sam veæ dobil bernardinca od tvo rnièara Vidre, izvanredno verna ivotinja. Sutra pesa dovedem kak treba. Blahnik je odr ao rijeè. Kada je prijepodne Svejk bio gotov s èi æenjem stana, zaèulo se na vratima lajanje, a Blahnik je uvukao u stan stajskog pinèa koji se odupirao, jo jaèe naje enog nego to ga je naje urila priroda. Divlje je kolutao oèima i gledao tako bi jesno da je podsjeæao na gladnog tigra u kavezu, pred kojim stoji debeli posjetite lj zoolo kog vrta krgutao je zubima, re ao kao da je htio reæi: »Rastrgat æu, po derat æu«. Zavezali su psa za kuhinjski stol, a Blahnik je opisao po* stupak otuðenja: Pro el sam namerno pokraj njega z jetrima zam<^ tanima u papir. Poèel je nju kati i skakati na mene. N* mu nisam dal i i el sam dalje. Pes za menom. U parku ^ okrenu l u Bredovsku ulicu i tam sam mu dal prvi koma"jc' deral je to u hodu da me ne bi zgubil iz vida. Skrenu! sa"1 r gde sam mu dal prvu porciju. Onda sam ga, kad U iel zvezal za lanac i odvlekel prek Vaclavskog trga na ^ hrade pa onda èak na Vr ovice. Po putu je izvodil prava « * A Kad sam prelazil tramvajsku prugu, legnul se i ni se M maknuti Valjda je tel da ga pregaziju. Donesel sam sa S K m i èisti rodovnik koji sam kupil u Fuchsovoj pa prinici. Ti zna krivotvoriti redovnike, vejk? _ fo mora biti napisano tvojom rukom. Napi i da pot èe iz Leipziga iz psetarnice vo n Bulow. Otac Arnheim von Kahlsberg, majka Emma von Trautensdorf, po ocu Siegfri ed von Buzenthal. Otac dobio prvu nagradu na berlinskoj izlo bi stajskih pinèa 1912. ; majka je nagraðena zlatnom medaljom nirnber kog dru tva za uzgoj plemenitih pasa. Ka j misli , kolko je star? Po zubima dve godine. Napi i godinu i pol. Lo e je kupiran, vejk. Pogle mu u i. I tome ima pomoæi. Podrezali burno ih kak spada, èim se kod nas privikne. Sad bi j o vi e besnil. Ukradeni je bijesno re ao, dahtao, trzao se, a onda umoran s ispla enim jezikom le gao i èekao to æe se s njim dogoditi. Pomalo je postajao mirniji, samo bi povremeno al osno zacvilio. Svejk mu je polo io ostatak jetre, koju mu je donio olahnik. Ipak je nije ni dod irnuo, veæ ju je samo prkosno pogledao, a onda se zagledao u obojicu s izrazom: »Veæ s am se jednom zeznul, po derite je sami«. ^Lezao je rezignirano i pretvarao se da spava. Onda mu je esto palo na pamet, u stade na stra nje noge i poèe prositi Prednjim apama. Predao se. u rodovnik? upitao je Blah1~~ "° mu je ime Fox, nekaj tome sliènog da bi odmah me aj dirljivi prizor nije ostavio nikakav dojam na Svejka. f^i' viknu na jadnog ps a, koji je opet legao alo nfl 204 205 Onda burno ga nazvali Max, pogle Blahnfk kak
Umjesto toga vejk reèe: Taj je lukavac, pravi je isusovac opalio ga je remenom i gurnuo mu u baricu nj u ku, tako da ju je pas jedva oblizao. Poèeo je cviljeti zbog te sramote, trèati po kuhinji, u oèajanju nju kati vlastiti tr ag, onda je odjednom pri ao stolu, pojeo s poda komad polo ene jetre, legao uz peæ i z aspao nakon svih ovih pustolovina. Kolko sam ti du an? upita vejk Blahnika kad su se rastajali. O tome mi nemoj ni govoriti, vejk rekao je meko Blahnik. Za starog prijatelja bu m sve napravil, osobito kad je u vojski. Zbogom, deèko, i nemoj ga nikad voditi pr ek Havlièkovog trga, da se ne dogodi nekakva nesreæa. Ak bu ti trebal jo neki pes, zn a gde stanujem. vejk je ostavio Maxa da dobro odspava, a za to vrijeme kupio je èetvrt kile jetr e, skuhao je i èekao da se Max pfr budi, pa mu je na pod stavio jo topli komadiæ. Max se poèeo u snu oblizivati, a onda se protegnu°> onju io jetru i progutao je. Zatim je oti ao do vrata i pon°' vio svoj poku aj s kvakom. a, Mati pozvao ga je vejk odi k meni. LV ;*; s$&' .*v ;i' 1. Biti èist za boravak u sobi ' i fM'it: Pri ao je nepovjerljivo, vejk ga je podignuo na krilo i l Alo a Max je najprije mahnuo ostatkom svoga pod ^ repa i blago zahvatio vejkovu ruku dr eæi je u gu reZT op zaeledao mudro u vejka kao da je htio reæi: »Tu bici, pa»c A^v , L ni ta ne mo e, znam da sam izgubio«. $c ni^ Lttp i i v . v v i n i vejk ga je gladio i poèeo prièati nje nim glasom: »Bil je dnom jedan pesek, zval se Fox i ivel je kod nekog pukoika Vodila ga je slu kinja na etnju, a onda je do el jedan pon j ukral je Foxa. Fox je tak dospel u vojsku kod n ekog natporuènika i dali su mu ime Max«. _ Max, daj apu. Tako, vidi stoko jedna da burno dobri prijatelji ak bus bil dobar i poslu an, inaèe bu bilo problema z remenom. Max je skoèio vejku s krila i poèeo na njega veselo ska kati. A naveèer, kad se natporuènik vratio iz vojarne, veæ su vejk i Max bili najbolji prijatelji. Gledajuæi na Maxa, vejk pomisli filozofski: »Kak se zeme, sve u svemu, svaki vojnik je ukradeni iz svoga doma«. Natporuènik Luka bio je vrlo ugodno iznenaðen kada je vidio Maxa koji se takoðer silno obradovao vidjev i opet èovjeka sa sabljom. Na pitanje odakle je i koliko ko ta, vejk mu je posve mirno odgovorio da mu je psa darovao jedan prijatelj koji je upravo bio unovaèen. Dobro, vejk rekao je natporuènik igrajuæi se s Maxorn. Prvoga æete dobiti od mene pedeset kruna za psa. ' ti i propiti. to æete napravit s tih pedeset kruna? Pre °k°rno javljam, gospon obrlajtant, da bum ih propil ^povedi. Jo nemrem primiti, gospon obrlajtant. ..." kvejk rekao je strogo natporuènik ka da ste stuF i u slu bu, objasnio sam vam da morate slu ati svaku moju vain ka em da æete dobiti pedeset kruna, morate 206 207
1. Neka ðavo buzorira toga klipana! S takvim ubojicama iz postaje ja æu b (njem.) v_,,,,ft,, ....,....., ,.. '. .«WKX 208 A ako bih na to sluèajno zaboravio, nareðujem \ vejk, da me podsjetite da vam dam za psa pedeset kr^ Razumijete? Da pas nema sluèajno buhe? Radije ga okupa' i oèe l i poèe ljajte. Sutra imam slu bu, ali prekosutra idem s ni v . J^fll u etnju. Dok je vejk kupao Maxa, pukovnik, njegov biv i vk nik, kod kuæe je grozno grdio i p rijetio da æe onoga tko n,, je ukrao psa odvesti pred vojni sud, da æe ga dati strij eljati objesiti, zatvoriti na dvadeset godina i isjeæi u komade. i »Der Teufel soli den Kerl buserieren odzvanjalo je % pukovnikova stana, tako da su se tresli prozori. Mit solchen Meuchelmordern werde ich bald fertig1.« 4 Nad vejkom i natporuènikom Luka om u zraku je lebdjela katastrofa. »a XV Katastrofa Pukovnik Bedfich Kraus koji je nosio i ime von Zillergut, po nekakvom selu kod Salzburga koje su njegovi preci propili jo u osamnaestom stoljeæu, bio je u stvari vrlo po tovani gospodin glupan. Kada je ne to pripovijedao, govorio je opæe poznate s tvari, pitajuæi pri tom jesu li svi ostali razumjeli najobiènije izraze: Dakle, prozor, gospodo, da. Znate li to je prozor? Ili: Put koji s obje strane ima jarak naziva se cesta. Da, gospodo. Znate li to je t o jarak? Jarak je iskopina u zemlji na kojoj radi vi e ljudi. To je udubina. Da. K opa se motikama. Znate li to je to motika? Patio je od manije obja njavanja, a èinio je to s takvim odu evljenjem kao kakav izu mitelj koji govori o svom djelu. Knjiga je, gospodo, skup razlièito izrezanih listova papira, razlièitog formata, k oji su otisnuti i sastavljanjem uve^ni i slijepljeni tutkalom. Da, gospodo. Znat e li, gospodo, sto je to tutkalo? Tutkalo je ljepilo. DIO je tako strahovito glup da su mu se èasnici izdaleka poali kako ne bi morali slu ati da se ulica dijeli na ploènik ° ruk, te da je ploènik povi eni poploèeni dio uz proèelja æe. A proèelje kuæe je onaj dio koji se vidi s ulice ili s plo s y^tra nji dio kuæe ne mo emo vidjeti s ploènika, u to OZem° smjesta uvjeriti ako stupimo na kolnik. Bio je man smjesta demonstrirati ovu zanimljivost. No, na sre ' P egazili su ga. Od tog vremena jo je vi e poblesavio. 209 Zaustavljao je èasnike i upu tao se s njima u beskonaduge razgovore o omletima, sunc u, toplomjerima, krafni,,, ° prozorima i po tanskim markama. Bilo je zaista èudnovato da je ovaj blesavac mogao rz^ jerno brzo napredovati i da su iza njega stajali utjecajni ImJ kao to je bio general zbora, koji ga je po dr avao bez obzjr na njegove potpune vojne nesposobnosti. Na manevrima je sa svojom pukovnijom èinio prava èv da. Nikad nikamo nije stizao na vrijeme, vodio je pukovniju prsimice na mitraljeze, a jednom se, prije nekoli ko godina na èe kom jugu, na carskim manevrima, dogodilo da se posve izgubio s pukov nijom, dospio s njom èak u Moravsku, gdje je s njom lutao jo nekoliko dana nakon to su manevri veæ bili gotovi, a ostali vojnici se veæ valjali u vojarnama. I to su mu progledali kroz prste. Njegov prijateljski odnos s generalom zbora i ostalim, ni ta manje blesavim voj nim zapovjednicima stare Austrije, donijeli su mu razlièita odlièja i ordenja kojima se neobièno ponosio i smatrao se najboljim vojnikom i teoretièarom strategije i svi
h ostalih vojnih znanosti pod suncem Bo jim. Na pukovnijskim smotrama upu tao se u razgovor s vojnicima i pitao ih uvijek je dno te isto: Za to se pu ka kojom se slu i vojska zove manliherka? U pukovniji je imao nadimak »Manlichertrottel1«. Bio je neobièno osvetoljubiv, gnja vio je podreðene èasnike koji mu se nisu sviðali, a uz njihove molbe za enidbu slao je pref' postavljenima vrlo lo e preporuke. Nedostajala mu je polovica lijevog uha koju mu je u n«a' dosti, zbog obiène istin ite konstatacije, da je Bedfich Kra^5 von Zillerguter glupan nad glupanima, odsj ekao njegov pro' tivnik u dvoboju. Ako analiziramo njegove duhovne sposobnosti, doæi æemo do zakljuèka da nisu bile nim alo bolje od onih koje s 1. Manliherska budala 1i olikog Habsburga Franju Josipa proslavile kao notor I ti z6 rijeèi, ista zaliha goleme naivnosti. Na jednom ketu u èasnièkom kasinu, kad a se povela rijeè o Schilleru, kovnik Kraus von Zillergut iz èista je mira izjavio: ^ __ Juèer sam, gospodo, vidio parni plug koji je tjerala l kornotiva. Zamislite, gospodo, lokomotiva, ali ne jedna, eeo dvije lokomotive. Vidim dim, pridem bli e, a ono lokomotiva, a na drugo j strani druga. Recite mi, gospodo, zar to nije smije no? Dvije lokomotive, kao da jedna nije dovoljna. U utio je i zaèas nastavio: Ako nestane benzina, automobil mora stati. I to sam juèer vidio. Onda jo brbljaju o trajnosti, gospodo. Ne ide, stoji, ne mièe se, nema benzina. Nije li to, gospod o, smije snor Uza svu tu svoju tupost bio je jo i neobièno pobo an. Imao je kod kuæe i domaæi oltar. I ao je èesto na ispovijed i prièest u crkvu Svetog Ignaca, a od izbijanja rata molio se za pobjedu austrijskog i njemaèkog oru ja. Mije ao je kr æanstvo sa snovima o germansko j hegemoniji. Bog je trebao pomoæi u osvajanju bogatstava i teritorija pobijeðenih. Uvijek bi se stra no razbjesnio kad bi proèitao u novinama da su ponovno dovezli z arobljenike: Za to dovoziti zarobljenike? Sve treba postrijeljati. Bez Milosti. Plesati medu mrtvacima. Sve civile u Srbiji spaliti, d° zadnjeg. Djecu pobiti bajunetima. Nije bio nimalo gori od njemaèkog pjesnika Vierordta, k°ji je za vrijeme rata obja vljivao stihove u kojima je zazivao %tnaèku da mirne du e i eljeznom akom poubija mili le francuskih ðavola. »Neka se do nebesa., ponad planina, gomilaju ljudske kosti i dimi ljudsko meso...« ^avr iv i obuku u koli jednogodi njih dragovoljaca, P°ruènik Luka iza ao je u etnju s Maxom. s?,; i 210 211 I nozdrav vojnik mora unijeti svu svoju du u go""""" Bio je to najdivniji kapl arski misticizam. vort°) _ ja onaj koji odaje poèast salutira prema pro se Slobodan sam vas upozoriti, gospon obrlajtant ^ kao je zabrinuto Svejk da mora te dobro èuvati ovog C da vam ne pobegne. Mo e se za eliti starog doma i mo e dh petam a vetra ak ga pustite s lajne. I ne preporuèam van^? ga vodite prek Havlièkovog trga , tam se mota jedan zli jv, sarski pes, koji jako grize. Èim vidi u svom firtlu dr ueofr * j u i u u j i ^P655 odmah je ljubomoran, jer se boji da mu taj nekaj ne poie(j Ko onaj prosjak ispred crkve Svetog Gastala. Max je veselo poskakivao i pleo se natporuèniku pod no. ge, zamotao se uzicom o sablju i iskazivao neobiènu veselost to ide u etnju.
Iza li su na ulicu i natporuènik se uputio sa psom na Prikope. Trebao se sastati s n ekom damom na uglu Panske ulice. Bio je zadubljen u slu bene misli. O èemu æe sutra pr edavati jednogodi njim dragovoljcima? Kako mjerimo visinu nekog brda? Za to uvijek n avodimo nadmorsku visinu? Kako æemo prema nadmorskoj visini nekog brda odrediti nj egovu visinu od podno ja do vrha? K vragu, za to ministarstvo vojske stavlja takve s tvari u kolski program? To je za artiljeriju. A postoje i karte vrhovnog sto era. A ko je neprijatelj na kori 312, obièno nije dovoljno razmi ljati o tome za to je visina tog bre uljka navedena u nadmorskoj visini ili izraèunavati koliko je visok taj bre u ljak. Pogledamo na kartu i vidimo. Iz tih razmi ljanja trgnulo ga je strogo »Halt1!«, ba onda kada se pribli io Panskoj ulici. Istovremeno s ovim »Halt«. pas mu se poku ao ist rgnuti iz ruke i uz radosni lave bacio se na tog èovjeka koji je strogo rekao »Halt!« l. Stop (njem.) 4.,U(fU&K Pred natporuènikom je stajao pukovnik Kraus vofl Zillergut. Natporuènik Luka je sa lutirao i stao pred Pu' kovnika, isprièavajuæi se da ga nije vidio. Pukovnik Kr^ bio je poznat medu èasnicima zbog svoje strasti za uredni"1 pozdravljanjem. Dr ao je po zdravljanje neèim tako va ni"1' o èemu ovisi uspjeh èitavog rata i na èemu je izgraðena & vo jna sila. 212 i "do najsitnijih potankosti, strogo i dostojanstveno. plS\/rebao je na sve koji s u prolazili. Od pje aka do potpu'ka Pje aka, koji bi ga letimièno pozdravio kao da bi A 'èuci kapu htio reæi »bok«, sam je vodio direktno u voJnu na ka njavanje Za njega nije vrijedilo: »Nisam vidio«. _ Vojnik govorio je mora svoga pretpostavljenog tra iti i u gomili i ni na to dru go ne misliti nego da izvr i svoje du nosti koje su mu propisane pravilima slu be. Kad gine na boji tu, mora prije smrti salutirati. Onaj koji ne zna pozdravljati, ili onaj koji se pravi da ne vidi, ili onaj koji nemarno pozdravlja za mene je ivotin ja. Gospodine natporuènièe stra nim glasom reèe pukovnik Kraus ni i èinovi uvijek moraju pozdraviti vi e èinove. To nije ukinuto! A kao drugo: otkada su to gospoda èasnici nav ikli iæi na promenadu s ukradenim psima? Da, s ukradenim psima. Pas koji pripada d rugom je ukradeni pas. Ovaj pas, gospodine pukovnièe primijeti natporuènik Luka . ... pripada meni, gospodine natporuènièe prekinu ga drsko pukovnik. To je moj Fox. A Fox, odnosno Max, sjetio se svoga starog gospodara, a novog je potpuno izbac io iz svoga srca i, istrgnuv i se, skakao je na pukovnika i iskazivao takvu radost kakvu osjeæa zaljublje pubertedija kad naiðe na razumijevanje svoga ideala. .. ^etati se s ukradenim psima, gospodine natporuènièe, je u skladu s èasnièkim dostojanstvom. Niste znali? Èasnik ?^.sm'Je kupiti psa dok se ne uvjeri da od toga neæe biti Foja P°slJe
reðenog. U vrijeme kad na boji tu dnevno gubimo stotine èasnika. A oglasi se ne èitaju. Mogao sam ogla avati sto godina da sam izgubio psa. Dvjesto godina, tristo godina! Pukovnik se glasno i mrknuo, to je uvijek bilo znakom njegova velikog bijesa, i rekao: Mo ete dalje etati okrenuo se i oti ao udarajud Ijutito bièom po rubovima svoga èasniè ogrtaèa. Natporuènik Luka prijeðe na drugu stranu ploènika, no ondje ponovi zaèu: »Halt!« Pukovnik je upravo zaustavio nekog nesretnog pje aka u prièuvi, koji je mislio na svoju mamu kod kuæe pa ga ni)e opazio. Pukovnik ga vlastoruèno odvuèe u vojarnu na ka njava nje, nazivajuæi ga morskom svinj om. » to da uèinim s tim vejkom, pomislio je natporuèn* Razbit æu mu gubicu, ali to nije dov oljno. Da mu od ko napravim remenje, i to bi lupe u bilo malo.« Ne osvræuæi se na to to je imao sastanak s jednom d* mom, uputio se Ijutito kuæi. »Ubi t æu klipana«, rekao je ^ sebi ulazeæi u tramvaj. to razg0' n* vrijeme, dobri vojnik vejk bio je zabavljen j! s ordonansom iz vojarne. Vojnik j e donio èriiku nekakve papire na potpis i sada je èekao. ., a je ugostio kavom, p a su razgovarali o propasti " Razgovarali su o tom kao da je to samo po sebi liivo. Bio je to beskonaèni niz izjava koje bi na svakom "duptoglasili za veleizda ju i obojicu objesili. su ___ Njegovo Velièanstvo je od toga skroz poblesavil. iz ' ie vejk On nikad nije ni bil pametan, al taj bu ga rat dotukel. ]e, blesav je s uvjerenjem je izjavio vojnik iz vojarne _ blesav ko noæ. On valjd a ni ne zna da je rat. Mo e biti da ih je bilo sram da mu to veliju. A ak je potpi sani na tom manifestu, tim svojim narodima, onda je to pokvareno. To su tampali b ez njegova znanja, on vi e ni ni nemre misliti. On je gotov znalaèki je dopunio vejk. Dela pod sebe i moraju ga hraniti ko malo d ete. Pro li put je pripovedal jedan gospon u krèmi, da stari ima dve dojkinje i da g a dojiju triput na dan. Da je bar sve gotovo uzdahnuo je vojnik iz vojarne da nas spra iju i da se Austrija veæ jednom smiri. I obojica nastavi e ovaj razgovor dok konaèno vejk nije zavr io s Austrijom rijeèima: Takva glupa monarhija ne treba ni postojati na svetu. ynigi, kako bi nadopunio ove rijeèi u praktiènom smislu, doda: ~~ Èim dojdem na front, ja bum im zbrisal. ^ . nie Ai"1 SU Od °zbiT ° uduæi da su obojica i dalje tumaèili nazor èe kog èovjeka atu vojnik iz vojarne ponovio j e to je danas èuo u Pragu, JC, Nachoda èuju topovi i da æe ruski car uskoro biti se ito odvozi u Njemaèku, a da id dobivaJu Ciga1616 * èokoladu. SU Se sJet^ doba pro lih starih ratova i vejk je P ^2ivao da ni onda ratovanje nije bilo med i mlitovalo se u smradu, dok su s opsjednutog dvorca is* 214 215
tresali smrdljive kahlice. Èitao je, da su opsjedali neki zan, tri godine i da rijatelj nije ni ta drugo ni radio ne» svakodnevno zabavljao s opsjednutima na naèin. * Sigurno bi rekao jo togod zanimljivog i pouènog J, razgovor nije prekinuo k natporuènika Luka a. Baciv i stra an, uni tavajuæi fjogled na vejka, potpisao papire i otpustiv Svejku znak da ga slijedi 4 sobe.
nep takav povrata i vojnika dao
Iz oèiju natporuènika Luka a sijevale su stra ne munjc Sjeo je na stolicu i gledajuæi ve jka razmi ljao kada da krene s masakrom. »Najprije æu mu zviznuti nekoliko po gubici mislio je natporuènik pa æu mu razbiti no s, i èupati u i, a dalje æu vidjeti.« A njemu suèelice gledale su ga iskreno i srdaèno dobrodu ne Svejkove oèi i Svejk se od va io prekinuti zati je pred buru ovim rijeèima: Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da ste ostali bez maèke. Pojela je pastu za cipele i dopustila si je krepati. Hiti! sam je u podrum, al od suseda. Takvu do bru i lepu angorsku maèku vi e ne bute na li. to da s njim uèinim? motalo se po glavi natporuèniku. Zaboga, ima tako glup izraz. A dobrodu ne, nedu ne Svejkove oèi i dalje su zraèile mekoæom i nje no æu, kombiniranom s i zom potpun« du evne ravnote e, jer je sve dobro i ni ta se nije dogodilo, a ako se i dog odilo, i to je u redu da se uopæe ne to dogaða Natporuènik Luka skoèi, ali nije udario vejka kako ]e prvobitno zami ljao. Mahnuo mu je akom ispred nosa i zaurlao: Svejk, vi ste ukrali psa! Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da o nikakvog takvom sluèaju u zadnje vreme ne znam i dozvoljavam si ^ da ste s Maxom popodne i li na etnju, pa ga nisam rflOg^ ukrasti. Meni je odmah bilo jasno, kad ste se vratili bez pe$^ da se nekaj mora lo dogoditi. To se zove situacija. U Spalen ' 216 iedan torbar Kune , taj nemre iæi s pesom van se jjjci .' ne zgubi. Obièno ga ostavi negde u krèmi, *etatl>
ordonanc. I povjerljivo dodao i O O, peseka.
valjda je to zboe
Veæ sam èuo rekao je natporuènik kad predsoblju obratio ordonans. Rekao je to prigu enim glasom i odlazeæi bacio krvnièki pogled. Tfc T. . »na ' ^ r &' " Nije to bio raport, bilo je to ne to gore. Pukovnik sjedio natmureno u naslonjaèu kad je natporuènik stiea0 njegov ured. Prije dvije godine, gospodine natporuènièe rekao j( pukovnik izrazili ste elju za premje tajem u Budejovi« u 91. pukovniju. Znate gdje su Budejovice? Na Vltavi, dana Vltavi, a utjeèe tamo Ohra ili ne to slièno. Grad je vrlo, 4 tako ka em, ugodan, i ako s e ne varam, ima i lijepu obalu. Znate to je to obala? To je kameni zid podignut n ad vodom, Da, uostalom, to ovdje ne spada. Imali smo tamo manevre, Pukovnik u uti, pa gledajuæi u tintarnicu prijeðe na drugu temu: Taj moj pas kod vas se pokvario. Ni ta ne dere. Gle, u tintarnici je muha! To je èu dno da i zimi muhe padaju u tintarnicu. To je nered. »Ma daj, bijedni starkeljo, reci veæ jednom«, pomislio je natporuènik. Pukovnik je ustao i pro ao nekoliko koraka po uredu: Dugo sam razmi ljao, gospodine natporuènièe, to u stvari s vama uraditi kako se ovo ne bi ponovilo, pa sam * sjetio da ste po eljeli biti premje teni u 91. pukovniju. Glav ni sto er nam je nedavno obznanio da je u 91. pukovniji veliki nedostatak èasnièkog ka dra, jer su to Srbi sve pobili1^' jem vam èasnu rijeè da æete za tri dana biti u 91. p ukovflij1 u Budejovicama, gdje formiraju mar bataljune. Ne morate zahvaljivati. Vo jska treba èasnike koji... I ne znajuæi to bi rekao, pogledao je na sat i promrjn ljao: Pola jedanaest, krajnje je vrijeme da odem na nijski raport. 220
razgovor ugodni bio dovr en, a natporuèniku je 1° kad je iza ao iz ureda i po ao u kolu j dnogodi njih lako111 i :e objavio da za koji dan ide na boji te, pa jra2ovol|aca> &*> > > v ' . . > r rireðuje opro tajnu veèer u^Nekazanki. St°Vrativ i se kuæi, reèe znaèajno vejku: , vejk, znate li to je to mar bataljun? Pokorno javljam, gospon obrlajtant, daje mar bataljon batak, a mar kompanija je ma r ka. Mi to uvek skraæivamo. v . , , ... _ Onda vam, ovejk sveèanim glasom reèe natporuènik __ objavljujem da odlazite sa mnom mar batakom, kad veæ tako volite skraæenice. Samo nemojte misliti da æete na boji nici izv oditi sliène bedastoæe kao ovdje. Jeste li sretni? Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam stra no sretan odgovori dobri vojnik v ejk. To bu bilo famozno kad obadva skup poginemo za Njegovo Velièanstvo i njegovu familiju. 221 :« . Pogovor uz prvi dio
!(f! S"«,, Zavr iv i prvi dio knjige »Do ivljaji dobrog vojnika vejka« (»U pozadini«) objavljujem da rzo jedan za drugim izaæi jo dva dijela: »Na boji nici« i »U zarobljeni tvu«. I u ta druga d dijela i vojnici i graðanstvo govorit æe i postupati tako kako to èine i u stvarnosti. ivot nije nikakva kola uglaðenog pona anja. Svatko govori onako kako zna. ef protokol a dr. Guth govori drukèije negoli gostionièar Palivec »Kod Kalicha«, a ovaj roman nije p riruènik za salonsko plemenito pona anje, a niti znanstvena knjiga o izrazima koje v alja upotrebljavati u dru tvu. To je samo povijesna slika odreðenog doba.1
Ako je bilo potrebno upotrijebiti poneki sna an izraz koji Je u stvarnosti i pao, nisam se libio upotrijebiti ga, upravo onako kako se to i dogodilo. Opisivati i li stavljati ockice smatram najglupljim prenemaganjem. Takve rijeèi se upotrebljav aju i u parlamentima. L. le ^avno bilo ispravno reèeno da dobro odgojen èovoze citati sve. Nad onim to je prirodno, zaustavit æe se o najveæe svinje i rafinirane prostaèine koje se u svojem rrujem la nom moralu ne osvræu na sadr aj, veæ se jjjano bacaju na pojedine rijeèi. kojcT ? k° §°dma èitao sam kritiku neke novele u e kritièar uzrujavao nad time to e autor napisao: 223 »Iz mrknuo se i obrisao nos.« Jer se, navodno, to t svime estetskim i uzvi enim to literatura mora dati ^ odu. ^ èem. To je samo mali primjer kakva se goveda raðaju p0c( . Ljudi koji se zaustavljaju nad jakim izrazom jesu vièe, jer ih stvarni ivot izne naðuje, a upravo ti slaba n najveæi su uni tavatelji kulture i karaktera. Oni bi od&a na rod kao skupinu preosjetljivih èovjeèuljaka, masturbanah fal kulture, tipa svetog Aloj zija, o kojem se u knjizi redov. nika Eustaha pripovijeda da je, kad je èuo kako j e neki èovjek gromoglasno pustio vjetar, sveti Alojzije briznuo u plaè i tek se moli tvom primirio. Takvi se ljudi javno zgra avaju, ali s neobiènim u itkom obilaze javne zahode kako bi proèitali nepristojne natpise na zidovima. Upotrijebiv i u svojoj knjizi nekoliko jakih izraza, tek sam letimice konstatir ao kako se u stvari govori. Od gostionièara Paliveca ne mo emo oèekivati da govori tako fino kao gospoda Laudov a, dr. Guth, gospoda Olga Fastrova i cijeli niz drugih, koji bi najradije od cij ele Èehoslovaèke Republike naèinili veliki salon s parketima, po kojem bi se hodalo u frakovima i rukavicama, govorilo odabranim rijeèima i njegovao otmjeni salonski mo ral, pod èijom se krinkom upravo salonski lavovi odaju najgorim porocima i nastran ostima. Ovom prilikom upozoravam da je gostionièar Palivec ^ Pre ivio je rat koji je pros jedio u tamnici i ostao je onak»T kakav je i bio kad je imao onu aferu sa slikom F ranje Josip* Do ao me posjetiti kad je proèitao da je opisan u knp1 a kupio je vi e od dvadeset svezaka prvog broja koje je ^ dijelio svojim poznanicima i tako pridonio irenju k njige Iskreno se razveselio to sam pisao o njemu i ocrtao g kao poznatog prostaka. , l Mene vi e niko ne bu promenil. rekao mi je ~^' sam æeli ivot govoril prosto kak sam i mislil, i dalje o 224 l pa ne bum si valjda zbog nekakve krave zvezal tak g°v0 ^. Ja sam danas slavan. n & samosvijest je odista narasla. Slava mu je utenekoliko jakih izraza. Njemu j e to dovoljno da bi dovoljan; prenio sam njegov govor vjerno i toèno kao " anisao, a da sam ga mo da htio upozoriti kako tako *C° S ije govoriti, to mi svaka ko nije bila namjera, sasvim !Lmo bih uvrijedio tog dobrog èovjeka. ^ Nebiranim rijeèima jednostavno je i po teno izrazio otpor ,i og èovjeka protiv bizan tizma, a da to ni sam nije znao. Bilo mu je to u krvi, to nepo tivanje cara i pris tojnih izraza. Orto Katz je ostao iv. To je stvarna figura vojnog sveæenika. Nakon prevrata sve je objesio o klin, istupio iz crkve, i danas radi kao slu benik u jednoj tvornici
bronce i boje u sjevernoj Èe koj. Napisao mi je dugaèko pismo u kojem mi je prijetio da æe sa mnom razraèunati. Neke s u njemaèke novine prenijele prijevod jednog poglavlja, u kojem je opisan onako kak o je stvarno izgledao. Posjetio sam ga i sve je s njime pro lo jako dobro. U dva s ata noæu nije mogao stajati na nogama, ali je propovijedao i vikao: »Ja sam Otto Kat z, vojni sveæenik, vi glave gipsane!«. Ljudi, tipa pokojnog Bretschneidera, dr avnog detektiva stare Austrije, i danas se potucaju po Republici. Neobièno se zanimaju za ono to, i tko govori. Ne znam hoæe li mi poæi za rukom ono to sam ovom Jigom elio. Veæ sama okolnost da sam èuo nekog èovjeka ices 0 psuje drugog: »Glup si ko vejk«, ba i ne govori tomu .."n °8 Postane li ipak rijeè ve k nova psovka u cvjetnom ko CUi Tetv*' morat æu se zadovoljiti ovim bogaæenjem Jaroslav Ha ek 225 °g jezika. ti 'ffl DRUGI DIO Na boji nici te*, ,r vejkove nezgode u vlaku U jednom kupeu drugog razreda brzog vlaka Prag Èe ke Budejovice bila su tri putni ka: natporuènik Luka , kojemu je suèelice sjedio stariji, potpuno æelav gospodin, i vejk koji je skromno stajao do vrata hodnika i spremno èekao da saslu a novu provalu grml javine natporuènika Luka a koji je, ne obaziruæi se na prisutnost æelavog civila, bacao na vejkovu du u èitavim putom kojim su pro li, da je obièna stoka i sliène stvari. Radilo se samo o sitnici, o broju prtljage koju je èuvao vejk. v «Ukrali su nam kofer» prigovarao je natporuènik Svejku. Lako je to reæi, klipane. v Pokorno javljam, gospon obrlajtant javi se tiho avejk zbiljam su ga ukrali. Na kolodvoru se uvek mota puno takvih prevaranata i ja si mislim da se jednom takv om, nema sumnje, dopal na kofer, onda je taj èovek, nema sumnje, iskoristil moment kad sam oti el od prtljage kak bi vam P ijavil da je z va im koferima sve u redu. On je mogel taj nutalrD^ ^ to8 trenutka O samo i èekaju takav tresu ' A ^va ^eta na s everozaPa
Na kolodvorima se uvek kralo i bude se kralo j j Drukèe to nejde. ^t Ja sam uvjeren, vejk uze rijeè natporuènik æe to s vama jednom gadno zavr iti. Nikako ne mogu sh pravite li se vi vol, ili ste se kao vol i rodili. Sto je bilo u koferu? ""» Sve skup ni , gospon obrlajtant odgovori vejk spu tajuæi pogled s æelave glave civila oji je sjedio nasun natporuèniku i koji, kako se èinilo, nije pokazivao nilok intere s za ono to se dogaða, veæ je èitao «Neue freie Pre^ u æelom tom koferu bil je pigl iz so i eljezna ve alicaj, forcimera, tak da nismo pretrpeli nikakvu tetu, jer su i gnu i
ve alica pripadali gosponu stanodavcu. Vidjev i natporuènikov grozni pokret rukom, vejk M. stavi ljubaznim glasom: Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da o tom, di bude taj kofer ukraden, unapr ed ni nisam znal, a kaj se da tog pigla i ve alice, prijavil sam gosponu vlasniku da mu to budemo vratili kad se vrnemo iz rata doma. U neprijateljskim zemljama je puno pigla i ve alica, tak da ni u ton sluèaju nemremo ni mi, ni gospon vlasnik pretr peti nikakvi tetu. Èim osvojimo nekakav grad... Ku , vejk stra nim mu je glasom upao u rij« natporuènik ja æu vas jednom predati prijekom sudu Razmislite dobro, niste li najblesavija budala na svijetu. N* drugi èovjek, i kad bi ivio tisuæu godina, ne bi izveo toP gluposti koliko ste uspjeli vi tijekom tih nekoliko tjedan* Nadam se da ste to i sami primijetili. ., Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam to prin1' Ja imam, kak se veli, raz vijeni talent za primeæivanje k3^ veæ kasno i veæ se dogodi nekaj neugodnoga. Ja imam r ko i jedan Nechleba iz Nakazanke, koji je dolazil u b'^ »Kod kujinog gaja«. Taj se furt htel popraviti, i od su voditi novi ivot i uvek je drugi dan rekel: »I onda s am , prijatelji primetil ujutro da sam u zatvoru na klupi«'' ^ ga je to strefi lo kad bi odluèil da ode doma kak 230 se doznalo da je zru il negde neki plot, ili ispregnul lcraju ^ .. jii sj je htel oèistiti lulu s kokotovim perom koèija«" ^ nekakve policijske patrole. On je od tog bi l tak ^.^ najvi e je alil da se takav peh vleèe kroz sve geOCa' ' Nieeov dedek je i el je dnom u frent... nefilCl) * J & . . o 1 v. .v Dajte me ostavite na miru, vejk, s va im prièama. ~2_ pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je sve kaj vam ripovedam sveta istin a. Deda mu je i el u frent... " |__ 5vejk _ razljutio se natporuènik jo jednom vam br anjujem da mi bilo to prièate, ne elim ni ta èuti. Kad doðemo u Budejovice, sredit æu to s ama. Znate li, vejk, da æu vas dati zatvoriti? _ Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da to ne znam _ meko reèe vejk. Niste jo ni o tom rekli. Natporuèniku Luka u, nehotice zacvokota e zubi, uzdahne, izvuèe iz ogrtaèa Bohemiju i poèe èitati vijesti o velikim pobjedama, o djelovanju njemaèke podmornice na Sredozemnom moru, a kada je do ao do vijesti o novom njemaèkom pronalasku za dizanje gradova u zrak pomoæu posebnih bombi baèenih iz zrakoplova, koje eksplodiraju triput zaredom, prekinu ga vejkov glas koji se obratio æelavom gospodinu: Dopustite, uva eni gospon, prosim, dal sluèajno izvohju biti gospon Purkrabek, zas tupnik banke »Slavija«? Buduæi da æelavi gospodin nije odgovorio, vejk reèe natporuèniku: 77 Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam jednom procital u novinama, da n ormalni èovek mora imati na glavi prosecno 60 do 7Q tisuæa lasi, da crni imaju obièno rede, ko sto »e vidi iz mnogih primera. ^nemilosrdno je nastavio: Spi k 'ec"lom je jedan medicinar rekel u kavani »Kod e«t^ <( Je uzr°k opadanju la si du evno uzbuðenje u »* iivuta. ^dogodilo ne to grozno. Æelavi gospodin skoèi i senaSvejka .^ 231 Marsch heraus, sie Schvveinkerl1 i izbaci ga na k^ nik, a kada se vratio u kupe, priredio je malo iznenað natporuèniku time to mu se predstavio. ^ Bila je to neznatna zabuna. Æelava individua nije k\ gospodin Purkrabek, zastup nik banke »Slavija«, veæ sam general bojnik von Schvvarzburg. General bojnik upravo da, u civilnoj odjeæi, obavljao inspekciju po garnizonima ba je putovao kako bi izn enadio Budejovice.
sa
Bio je to najstra niji inspekcijski general koji je ikada ro den, a ako bi na ao ne to u neredu, vodio bi ovakav razgovor sa zapovjednicima garnizona: Imate li revolver? Imam. Topro. Na fa em mjestu sigurno bi znao to njim uèiniti jer ono to ofdje, vidim, nije garnizon nego krdo svinja. I odista, nakon njegova inspekcijskog puta uvijek bi se poneko ustrijelio, po slije èega bi general bojnik von Schvvarzburg konstatirao sa zadovoljstvom: Tako to trepa piti. To je fojnik. Èinilo se da uopæe nije bio zadovoljan ostane li itko iv nakon njegove inspekcije. Imao je maniju da uvijek premjesti èasnika na najneugodnije mjesto. Bila je dovol jna sitnica, pa da se èasnik oprosti od svoga garnizona i otputuje na crnogorsku g ranicu, ili u kakav pijani, oèajni garnizon u prljavom zakutku Galicije. Gospodine natporuènièe reèe gdje ste pc kadetsku kolu? U Pragu. Vi ste, znaèi, pohaðali kadetsku kolu, a ne " ; ni to da je èasnik odgovoran za svoga p odreðenog. To) krasno. A kao drugo, zabavljate se sa svojim slu nikorn ** s kakvim i ntimnim prijateljem. Dopu tate mu da govofl> da mu niste ni postavili pitanje. To je jo ljep e. Kao . Mar van, svinjo! (njem.) ' te mu da vrijeða va e nadreðene. A najljep e je to iz >US »a mogu izvesti zakljuèke. Kako se zovete, gospodine y U kojoj pukovniji slu ite? Bio sam... Hvala vam na tom gdje ste bili, o tome ne razgovara toga & _ mo, hoæu znati gdje ste sada! _ U devedesetprvoj pje aèkoj pukovniji, gospodine generalbojnièe. Premjestili su me. .. _ Vas su premjestili? To su dobro napravili. Neæe vam koditi da u najkraæem roku s devedesetprvom pukovnijom provirite nekamo na boji nicu. _ O tom je veæ odluèeno, gospodine general bojnièe. General bojnik je zatim odr ao predavanje kako posljednjih godina primjeæuje da èasn ici razgovaraju sa svojim podreðenima familijarnim tonom, i da u tome vidi opasnos t od irenja nekakvih demokratskih naèela. Vojnika se mora dr ati u strahu, on se mora tresti pred svojim nadreðenim i bojati ga se. Èasnici moraju dr ati ljudstvo na deset koraka od sebe i ne smiju mu dopustiti da razmi lja samostalno, ili èak uopæe da razm i lja, te da je u tome tragièna gre ka posljednjih godina. Ranije se vojska bojala èasni ka kao vatre, ali danas... General bojnik beznadno odmahnu rukom: Danas se veæina èasnika mazi s vojnicima. To sam htio reæi. ' eneral bojnik uze opet svoje novine i udubi se u èitanje. natporuènik Luka blijed i zaðe na hodnik, da se tamo obr*unasa vejkom. asao ga je kod prozora, s tako bla enim i mirnim izram° e imati samo jednomjeseèno dojenèe koje se isalo i sada pajki. °ru^n*k se zaustavio, kimnuo vejku i pokazao na v^pe. U ao je za vejkom i zatvorio vra ta. vejk rekao je sveèano konaèno je kucnuo tre 232 233 nutak kad æete dobiti par æu ki kakvih svijet jo nije vj. Za to ste napali tog æelavog gosp odina? Znate li da je to eral bojnik von Schwarzburg? Pokorno javljam, gospon obrlajtant odgovori vejk dr eæi se kao muèenik da nikad u ivotu nisam; , ... i ,. . . ^"in^ ni najmanju nameru nekoga uvrediti, a nisam uonrp ;».,
ui li i ^ pojma m blage veze o nekakvom gosponu general majon On je zbilja æeli gospon Purkrabek, zastupnik banke »Slav ija«. Taj je dolazil k nama u birtiju, a jednom kad je zas^l za stolom, neki mu je dobroèinitelj napisal s tintablajkou na èelu: »Slobodni smo vam, prema prilo enoj tarifi IH, ljubazno ponuditi tednju djevojaèkog miraza i opskrbu va« djece pomoæu ivotnog osiguranja«. Jasno da su svi oti li i da sam ja tam ostal sam, a zato jer uvek imam peh, a kad se onaj probudil i pogleda! se u pigl, rasrdil se i mislil da sam mu to ja naredil i isto mi je htel dati par fliski. Rijeè »isto« iza la je iz vejkovih usta tako dirljivo, blago, meko i prijekorno, da je natporuèniku klonula ruka. A Svejt nastavi: Za tak malu gre ku se taj gospon ni moral srditi; on bi zbiljam trebal imat ezdeset do sedamdeset tisuæa lasi, kat je to bilo u tom èlanku, o tome kaj sve mora imati normalni èovek. Nikad mi u ivotu ni palo na pamet da postoji nekakvi æelavi gospon general major. To je, kak se veli, tragièna gre ka koja se svakom mo e dogoditi kad èovek nekaj primeti, a onaj drugi se odmah æopi za to. Tak nam je pred nekolko w pripovedal krojaè Hyvl kak je putoval u Prag prek Leobenatf nekakvog mesta u tajerskoj, gde je delal ko najder, i kak)e nosil unku koju si je kupil u Mariboru. Tak je putoval zvUj kom i mislil da je jedini Èeh medu putnicima, a kad je St. Moritza poèel rezati unku, taj gospon, koji mu je s nasuprot, poèel je gledati na tu unku zaljubljenim oa a sline su mu poèele curiti na usta. Kad je to videl, Ki Hyvl rekel je sam sebi na glas: » deral bi klipane ^^T j A ovaj mu je èe ki odgovoril: »To se zna da bi dral. l 234 bi mi dal«. Onda su tu unku skup ponjupali prije ne§
. gudejovica. A taj gospon se |e zval Vojteh Rous. 'T ruènik Luka pogledao je na Sv ejka i iza ao iz kuv Ha ie opet sjeo na svoje mjesto, uskoro se na vratima ^avi vejkovo iskreno lice: P° Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da smo za pet "ta u Taboru. Vlak stoji pet minuta. Bi zapovedili da ml donesem nekaj za jelo? Pred nekolko let tu su imali jako Natporuènik bijesno skoèi i na hodniku reèe Svejku: _ jo jednom vas upozoravam da sam s retniji to se manje pokazujete. Najsretniji bih bio kad vas uopæe ne bih vidio a bu dite sigurni da æu se i za to postarati. Ne izlazite mi pred oèi. Gubite mi se s oèiju , stoko jedna^glupane. Po zapovedi, gospon obrlajtant vejk je salutirao, okrenuo se vojnièkim korakom i uputio na kraj hodnika gdje je sjeo u kut na kondukterove mjesto i zapoèeo razgovo r s nekakvim eljeznièkim namje tenikom. Prosim, mogu vas nekaj pitati? eljeznièki namje tenik, kojemu oèito nije bilo do razgov ora, slabo i apatièno kimnu glavom. K meni je dolazil rasprièao se vejk jedan dobri èovek, neki Hofmann, a taj je uvek tvrdil da ovi signali za uzbunjivanje nikad ne delaju kak treba i da, kratko reèen o, to ne funkcionira kad se povleèe za ovu ruèku. Iskreno, ja se nikad nisam zanimal za takve stvari, ali kad sam veæ tu videl ovaj aparat za uzbunjivanje, onda bi ra do znal na èemu sam, ak°'bisluèajno to nekadzatrebal. vejk je ustao i skupa sa eljeznièkim namje tenikom Postupio koènici »U sluèaju opasnosti«, i. eJeznicki namje tenik smatrao je svojom du no æu J nitl Syejku u èemu se sastoji mehani zam naprave za zbunjivanje T èièi l° Vam ^e (^°'5ro rekao da se mora povuæi za ovu ruje ov * V**n ^e ^ao ^a ne funkcion ira. Vlak uvijek stane, jer koèn' SP°Jen° preko svih vagona s lokomotivom. Alarmna nicarnora fimkcionirati. .,<«:»
235
Pritom su obojica dr ali rukama ruèicu koènice, i 0 je zagonetkom kako se to dogodilo da su je povukli, D vlak stao. Nikako se nisu mogli dogovoriti tko je to, u Sty uèinio i dao znak za uzbunjivanje. " Svejk je tvrdio da on to nije mogao uèiniti, da to n uèinio, jer da nije nikakav ulièar. * Ja se i sam tomu èudim rekao je dobrodu no LD dukteru zakaj se vlak tak naglo zaus tavil. Ide i najednom stoji. Mene to vi e srdi nego vas. Neki je ozbiljni gospodin stao u obranu eljeznièkog namje tenika i potvrdio da je èu o kako je taj vojnik zapoèeo razgovor o alarmnim signalima. Svejk je, naprotiv, neprestano ne to govorio o svom po tenju, te da mu nije u int eresu da vlak kasni, stoga to on odlazi u rat. Gospodin ef stanice æe vam objasniti. odluèi kondukter. To æe vas stajati dvadeset k una. Zatim se moglo vidjeti kako putnici izlaze iz vagona, glavni sprovodnik vlaka pu e u zvi daljku, a nekakva gospoda s koferima izbezumljeno bje i preko traènica u pol je. To zbiljam vredi dvadeset kruna odrje ito reèe Svejk saèuvav i mirnoæu. To je jako je no. Jednom, kad su Njegovo Velièanstvo car posetili i kov, neki Franta Snor je zausta vil koèiju tak da je kleknul na cestu pred cara. Onda je tom noru policijski komesa r iz tog rajona kroz plaè rekej da mu to ni smel napraviti u njegovom rajonu, nego u ulio ni e, koja spada pod upravu policijskog komesara Krautf i da je tam trebal odati caru poèast. Posle su tog gospo"3 Snora zaprli. Svejk se obazro upravo u trenutku kada se oko sprovod' nika vlaka namno ilo slu a telja. Bolje da idemo dalje rekao je Svejk. To ni d°" kad vlak zaka njava. Da je to u mir u, onda z milim Bog0 ' al kad je rat, onda treba znati da se u svakom vlaku pe' vojna lica, general majori, obrlajtanti, posilni. Svako zaka njenje je opasna stva r. Napoleon je na Waterloou
'nuta i bil je u dreku skup s æelom svojom slavom. nilPet trenutku probio se kroz skupinu slu atelja ènik Luka . Bio je stra no blijed i nije uspio ni ta dSo^in ego: _ Svejk! Svejk je salutirao: _ Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da su na mene lili da sam zaustavil vlak. eljeznica ima jako èudne blombe na koènicama za uzbunjiva nje. Èovek se tome ne ni pribli iti, jer mo e imati peh da mu zaraèunaju dvadeset kruna, ko to hoæe sad meni. Glavni je sprovodnik veæ iza ao i dao znak, pa je vlak ponovno krenuo. Slu atelji su oti li na svoja mjesta, a natporuènik Luka vi e nije prozborio ni rijeèi, v eæ je takoðer sjeo. Ostao je samo sprovodnik vlaka sa vejkom i eljeznièkim namje tenikom. Sprovodnik je izvadio zapisnik i poèeo sastavljati izvje taj o èitavom sluèaju. eljeznièki je namje tenik eprijateljski promatrao vejka koji ga mirno upita: Ste veæ dugo na eljeznici? Buduæi da eljeznièki namje tenik dugo nije odgovarao, Svejk izjavi da je poznavao neka kvog Franti eka Mlièka iz Uhfinevesi kod Praga koji je isto jednom povukao za takvu koènicu, pa se tako prepla io da je na èetrnaest dana izgubio moæ^ govora, a ponovno ju je stekao kad je oti ao vrtlaru aneku u Hostivaf u posjet, tamo se potukao, pa su ga mlatnuli bièem. er"~ °SC ^°§°^0 dodao je Svejk 1912., u svibnju. ij62? Je namje tenik otvorio vrata hoda i u njemu se C ? < v 'l J om Je ostao sprovodnik i poku ao izmamiti od , ^Vadeset kruna kazne istaknuv i da æe ga, u suprot noni sluèai,, , T'U j v r . & r JT Ju> u laboru predvesti seru postaje.
^ . °bro rekao je Svejk retan kad bum videl toe *b°rsk°g efa stanice.
ja rado razgovaram s obrataK^ i"1 Juduna i bil bum jako s
236 237 vejk je izvukao iz bluze lulu, zapalio je i ispu tajuæi v dim vojnièkog duhana nastavio: ^ Pred nekolko let bil je u Svitavi ef stanice &0 Wagner. Taj je bil odvratan pr ema svojim podreðenim gnjavil ih je gde je stigel, a najvi e se nalepil na nekog su ' nièara Jungvvirta, dok se taj siromak iz oèaja ni utopil Ur i. Prije nego je to na pravil napisa! je pismo efu stanice, da k ga po noæi stra il ko duh. Ni ne la em, to je i napravil. Sd ti po noæi mili gospon ef stanice kraj telegrafskog aparata a onda s e zaèuje zvono i ef dobi telegraf: »Kako si, m^, Jungwirt«. To je trajalo æeli tjedan dok ef ni poèel slati m sve strane slu bene telegrafe kao odgovor duhu: »Oprosti mi to, Ju ngwirte«. A po noæi mu otipka aparat ovakav odgovor; »Objesi se na semaforu kod mosta. Jungwirt«. I gospon ef ga je i poslu a!. Posle su zbog toga zaprli telegrafistu sa s tanice kod Svitave. Vidite da postoje stvari izmeðu neba i zemlje o kojima nemamo blage veze. Vlak je u ao u taborski kolodvor, a vejk se, prije nego to je u pratnji sprovodnik a iza ao iz vlaka, javio natporuènik Luka u kako i dolikuje: Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da me vodiju gosponu efu stanice. Natporuènik Luka nije odgovorio. Shrvala ga je potpuna apatija prema svemu. Sinu lo mu je u glavi da je najbolje M sve odmahnuti rukom. Jednako na vejka, kao i na æelavog general bojnika. Sjediti mirno, istupiti u Budejovicama c vlaka, javiti s e u vojarnu i otiæi na boji nicu s nekakvim P0" hodnim bataljunom. Na boji nici æe se dati eventualno ubiti i tako se sp#' ovog mizernog svijeta po kojemu se vucara takav gad kao sw je vejk. ^ Kad je vlak krenuo, pogledao je natporuènik Luka &" prozor i vidio na peronu vejka kako stoji zadubljen u °, ljan razgovor sa zapovjednikom postaje. vejk je bio ^^ gomilom ljudi, medu kojima se moglo vidjeti samo neko eljeznièarskih odora. ; ' 238 l ruènik Luka je uzdahnuo. Nije to bio uzdah sa Laknulo mu je oko srca jer je vejk osta o na peronu. !* u u se vi e ni taj æelavi general bojnik nije èinio tako Odvramom n emani. Vlak je veæ odavno hitao k Èe kim Budejovicama, no na ronu kolodvora ljudi oko vejka nisu se razilazili. vejk je govorio o svojoj nedu nosti i tako uvjerio gomilu da je jedna gospoda izj avila: _ Opet tu ivciraju jadnog vojnika. Gomila je prihvatila ovo mi ljenje, a neki se gospodin obratio zapovjedniku post aje s izjavom da æe on platiti za vejka dvadeset kruna kazne. On je uvjeren da taj vojnik to nije uèinio. Pogledajte ga zakljuèivao je po najnevinijem izrazu vejkova lica koji je, obraæajuæi se mno tvu, izjavljivao: Ja sam, ljudi dragi, nevin. Zatim se pojavio andarmerijski narednik, izvukao iz gomile nekoga graðanina, uhit io ga i odveo govoreæi: Za ovo æe odgovarat, ja æu ti pokazat kako se poziva narod na pobunu i kako se govori da se zbog takvog postupanja s vojnicima ne mo e od njih tra it da Austrija pobijedi. Nesretni graðanin nije se dosjetio nièeg drugog, veæ isne tvrdnje da je mesarski majst
or sa Stare brane i da to mje tako mislio. ^a to je vrijeme dobri èovjek, koji je vjerovao u vejkovu most, platio za njega globu u slu benom uredu i onda eo ovejka u restauraciju treæe klase gdje ga je poèastio i jo mu, doznav i da se svi dokumenti i vojnièka voz D i ta na^aze kod natporuènika Luka a, velikodu no dao F*?*a.kartu i daljnje tro kove. _Jr [e odlazio, rekao je povjerljivo vejku: ^ i,. _° vojnice, kako vam velim, ako dopadnete u Rusiji jenistva, pozdravite s moje strane pivara Zemana u 239 Zdolbunovu. Evo vam tu zapisano kako se zovem. Samo k dite pametni, da dugo ne ostanete na frontu. u" Za to se ne morate bojati rekao je Svejk. \jv i . zanimljivo videti nekakve strane zemlje zabadav. 'c Tako je Svejk ostao sjediti sam za stolom i dok je tik zapijao petaka od plemenitog dobroèinitelja, ljudi U nisu bili nazoèni Svejkovu razgovoru sa zapovjednikom postaje, a samo su izdaleka vidjeli gomilu, pripovjjc dali su da je uhvaæen nekakav pijun koji je fotografirao kolodvor, ali je to pobijala jedna gospoða tvrdeæi da se ne radi ni o kakvom pijunu, jer da je ona èula da je jedan konjièki èasnik posjekao drugog èasnika kraj damskog za hoda, jer je taj èasnik htio uæi za njegovom dragom koja je njega ispraæala. Kraj ovim pustolovnim kombinacijama, karakteristiènim za nervozu ratnog vremena , uèinili su andari oèistiv i peron. A Svejk je i dalje tiho pio, sjeæajuæi se nje no svoga atporuènika. Sto li æe taj raditi kad stigne u Èe ke Budejovice i u cijelom vlaku ne naðe svoga posilnoga? Prije dolaska putnièkog vlaka napunila se restauracija treæeg razreda vojnicima i civilima. Prevladavali su vojnici iz raznih pukovnija i formacija, najrazliciti jih narodnosti, koje je ratni vihor nanio u logorske bolnice, a koji su sada izn ova odlazili na boji te po nova ranjavanja, sakaæenjai boli, da zaslu e nad svojim gro bovima jednostavni drveni kri na kojemu æe jo nakon mnogo godina, na tu nim proplancim a istoène Galicije, na vjetru i ki i, lepr ati izblijedjela austrijska vojnièka kapa sa zahrðalim znaèkama Franje Josipa, na koju æe ponekad sjesti tu ni ostarp gavran, sjeæajuæi s e masnih gozbi prije nekoliko godina' u vrijeme kada je ovdje za njega bio prost rt beskrajan st slasnih ljudskih le eva i konjskih strvina, i kada je bas p°. takvom kapom na kojoj sada sjedi, bio najslaði zalogfl ljudske oèi. Jedan od tih kandidata patnji koji je nakon operacije pu ten iz vojne bolnice, s tragovima krvi i blata na A ri sjedne za vejkov stol. Bio je nekako kr ljav, ° tu an. Polo io je na stol mali z amotak, izvukao Usnicu i prebrojio novac, je pogledao na Svejka i upitao: __jyiagy«t"* . . c .. ___ Ja sam ti, kamarade, Ceh odgovorio je Svejk. __ Hoæe popiti? ___ Nern tuðom, baratom. __ Ni to ne smeta, kamarade ponudi ga Svejk gurnuv i pred tu nog vojnika svoju punu èa u. Samo se dobro napij. Razumio je, otpio i zahvalio: _ Koszonom szivesen3 reèe i nastavi pregledati sadr aj svoje lisnice uzdahnuv i. Svejk je shvatio da bi taj Maðar rado popio pivo, ali da nema dovoljno novca, pa stoga naruèi da mu jedno donesu, na to je Maðar ponovno zahvalio i stao Svejku ne to ob ja njavati gestama, pokazujuæi na svoju prostrijeljenu ruku, pri èemu je progovorio meðu narodnim jezikom: Pif, paf, puè!
Svejk suæutno kininu glavom, a kr ljavi rekonvalescent mu objasni, pokazujuæi ljevic om pola metra od zemlje i podi uæi tri prsta, da ima troje male djece. Nic ham, nic ham nastavio je poku avajuæi reæi da kod kuæe nemaju to jesti, i obrisa o na koje su navrle suze, prljavim rukavom svoga vojnièkog kaputa, na kojemu je bila vidljiva rupa od metka koji mu je uletio u tijelo za maðarskog kralja. |e "ilo ni ta èudno to uz takav razgovor Svejku malo r° alo nije ostalo ni ta od onog petaka, te da se polako ali ^rtJ°vP°èeo udaljavati od Èe kih Budejovica, gubeæi sva val Casom P*va kojom je èa æavao sebe i maðarskog rekon nta, moguænost kupnje vojnièke putne karte. Opet valjujem. (ma(J) 240 i 241 *j< vojc èa je pro ao kroz postaju jedan vlak za Budejovice, a Ve i dalje sjedio za stolom i sl u ao kako Maðar ponavlja s »pif, paf puè! Harom gvermek, nic ham, eljen«1. Ovu posljednju rijeè izgovarao je kad bi se kucnulj sama. Samo ti pij, deèko maðarski odgovorio je Ve:i Loèi, vi nas ne bi tak poèastili... Od susjednog stola javio se neki vojnik, da su im se Ma dari, kad su do Seged ina do li sa 28. regimentom, rugaj; podi uæi ruke uvis. Bila je to sveta istina, ali ovaj se vojnik osjeæao time povrijeðen, premda je to bila najobiènija pojava kod svih èe kih vojnika, da bi na kraju to èinili i sami Maðari, kada im se prestala sviðati borba za interese maðarskog kralja. A onda je taj vojnik sjeo k njima i pripovijedao kako su prebili Maðare u Segedi nu i izbacili ih iz nekoliko birtija. Pritom je s du nim tovanjem pohvalio Maðare da se takoðer umiju mlatiti, da je on dobio ubod no em u leda, tako da su ga morali pos lati u pozadinu na lijeèenje. Ali sada, kad se vrati, dat æe ga satnik bataljuna sig urno zatvoriti, zato to nije imao vremena istom mjerom naplatiti tom Maðaru, kako b i i ovaj jednako pro ao, a na taj naèin bila spa ena èast cijele regimente. Ihre Dokumenten, fa i dokumenti? tako se lijepo obratio Svejku zapovjednik vojne policijske kontrole, narednik kojega su pratila èetvorica vojnika s isukanim baju netima. Ja fidet tebe edet, niht fahren, samo editi, pit furtp't furt, bur . Nemani dokumente, srèeko odgovorio je Sve) Gospon obrlajtant Luka , regimenta No 91., uzel ih je sebom, a ja sam ostal tu na kolodvoru. , Was ist da Word srèeko?2 obratio se narednik je i svojih vojnika, starom domobranu koji je, prema udeæi, u svemu prkosio svojem na redniku, jer je Srèeko, da ist wie Herr Feldwebel.1 Narednik je nasavio razgovor sa vejkom: ___ Tokument, sfaki fojnik bes tokument satforit, auf Banhofsmilitarkommando, den lausigen Bursch, wie einen tollenHund.2 vejka su odveli u vojno zapovjedni tvo postaje, gdje u u stra arnici sjedili vojnici koji su jednako izgledali kao i onaj stari domobran, a koji je tako lijepo umio prevesti na njemaèki rijeè »srèeko« svome prirodnom neprijatelju, vo jnopolicijskom naredniku. Stra arnica je bila ukra ena litografijama koje je u to doba ministarstvo vojske s lalo svim uredima kroz koje su prolazili vojnici, jednako kao i kolama i vojarnam a. Dobrom vojniku Svejku dobrodo licu je po eljela slika koja je, prema tekstu, prika
zivala kako vodnik Franti ek Hammel i desetnici Pulkhart i Bachmaver iz C. i K. 21 . artiljerijske pukovnije hrabre svoje momke da izdr e. Na drugoj strani visjela j e slika s natpisom »Vodnik Jan Danko iz 5. konjièke pukovnije izviða polo aj neprijatelj ske baterije«. Na drugoj strani ne to ni e visio je plakat »Rijetki primjeri juna tva«. Takvim plakatima, èije su tekstove s izmi ljenim rijetkim primjerima juna tva sastavljali u uredima ministarstva vojske ojekakvi njemaèki novinari pozvani u vojsku, mislila je sta ra. glupa Austrija odu eviti vojnike koji to nikada nisu ni KH a SU *m takve PfimJere juna tva slali na boji te u IKU bro iranih knji ica, vojnici su u njih motali duhan i ° pravili cigarete, ili su ih upotrijebili jo zgodnije, kako i odgovaralo vrijednosti i duhu opisanih rijetkih primjera "v 1. Tvoje djece nema hrane, ivio. 2. to je to srèeko? (njem.) l B« dok*"50' 'St° t° ' *6°sP°dine narednice«, (njem.) *** (»jern \ Cnata> voino kolodvorsko zapovjedni tvo zatvorit æe svakog posilnog kao bijesnog l 242 245 Dok je narednik oti ao potra iti nekakvog èasnika, v i je proèitao s plakata: ' VOZARJOSEF BONG »Vojnici sanitetskog sto era prenosili su te ke ranjenike kola pripremljena u skrovitu zaklonu. Èim su se kola popunjL odvozili su ih na previjali te. Rusi su prona li ta k ola i pot^iih gaðati granatama. Konj vozara Josefa Bonga bio je ubjjen rapnelom gra nate. Bong je jaukao: »Jadni moj bijelce, i tebi je do ao kraj«. Uto i njega dokaèi koma d granate. Usprkos tomu, ispregnuo je svoga konja i odvukao tropreg u sigurnost zaklona. Zatim se vratio po ormu svoga usmræenog konja. Rusi su pucali i dalje. »Sam o vi pucajte, prokleti gadovi, ja ormu ovdje ostaviti neæu«. I dalje je skidao ormu s konja mrmljajuæi iste rijeèi. Konaèno je bio gotov i dovukao se s ormom opet do kola . Ondje je zbog dugog izostanka morao saslu ati grmljavinu negodovanja zdravih voj nika. »Nisam tamo elio ostaviti ormu, gotovo je nova. Bilo bi je teta, pomislih, nem amo na bacanje takvih stvari«, isprièao se postojani vojnik, odlazeæi na previjali te, g dje se tek tada prijavio kao ranjenik. Njegov satnik, tek kasnije, okitio mu je prsa srebrnom medaljom za hrabrost«. Zavr iv i s èitanjem, a kako se narednik jo nije bio vratio, vejk reèe domobranima u str a arnici: To je jako lepi primer juna tva. Tak bude na a vojska uvek imala nove orme za konj e, ali dok sam bil u Pragu, èital sam u pra kim slu benim novinama o jo lep im primerima, o nekom jednogodi njem dragovoljcu & Josefu Vojni. Taj je bil u Galiciji sa 7. puk ovnijom poljsku1 lovaca, a kad je veæ do lo do bajoneta, dobil je metak u glavu, i d ok su ga nosili na previjali te, razderal se na te M1 su ga nosili, da se zbog tak ve sitnice ne bu dal premotavatiI odmah je htel z novom èetom u napad, al mu je gr an*1 odsekla gle anj. Opet su ga hteli odnesti, ali on je odsef^ u borbu sa tapom, i sa tapom se branil od neprijatelj3' al je doletela nova granata i otkinula mu r uku. On s1 J til taj tap u drugu ruku i razderal se da im to ne bu prein .1 j bogzna kak bi to z njim ispalo da ga rapnel ni °Pr . .' o ubil. Da ga nisu dokraja dotukli, mo da bi i on A h"! srebrnu medalju za hrabrost. A kad mu je granata ot la glavu i dok se ta glava koturala po zemlji, jo uvek je , i »fsfeka du nost spram domovine bude nenadma na, makar te zbog toga i smrt stra na sna la!«. P _ Svega pi e po novinama reèe netko od vojnika a
takav bi urednik od svega toga u borbi za jedan sat poble savil. Domobran otpljunu: _ Kod nas u Èaslavi bil je nekakvi urednik iz Beèa. Njemac. Slu il je ko zastavnik. S nama ni htel ni progovorit èe ki, ali kad su ga dodelili mar ki u kojoj su bili sami Èesi, odmah je progovoril èe ki. Na vratima se pojavio narednik zlog izraza i proderao se: Wenn man biti drei Minuten weg, da hort man nichts anderes als èesky, Èesi.1 Kad je oti ao, vjerojatno u restauraciju, rekao je domobranskom kaplaru, pokazuj uæi na Svejka, da tog u ljivog lopova smjesta predvedu poruèniku, èim ovaj doðe. Opet se gospon lajtant zabavlja s telegrafisticom na stanici reèe nakon njegova odlaska desetnik. Nabaciva joj se veæ èetrnajst dana i uvek je tak grozno besan kad se vraæa iz telegrafskog ureda, i veli za nju: »Da ist aber eine Hure, sie will nicht mit mir schlafen«.2 y sada je bio u tom Ijutitom raspolo enju jer se, èim je °sao, èulo kako lupa nekakvim knjigama po stolu. ~~ Nema druge, deèko, mora k njemu obratio se samilosno desetnik vejku. Kroz njego ve je ruke pro lo JU(j1 i Vdi, i starih i mladih vojnika. Vec je odveo Svejka u ured gdje je za stolom s razbaj m PaP'"ma sjedio mladi poruènik nevjerojatno bijesnog ' No, to' L U na tr' mmute> v?æ se ne èuje ni ta drugo nego èe ki, Èesi. (njem.) e kurva, neæe spavati sa mnom. (njem.) 244 245
Kad je ugledao vejka u pratnji desetnika, rekao je i V ' 0 znaèajno: . , Aha! i <>s Na to je desetnik raportirao: « Pokorno javljam, gospodine lajtnant, da je ovaj èovjel pronaðen na kolodvoru bez d okumenata. Poruènik je kimnuo glavom kao da eli time izjaviti kak je veæ prije mnogo godina s lutio da æe upravo toga dana i toga sata naæi na kolodvoru vejka bez dokumenata, jer onai koji bi tog trenutka pogledao vejka morao bi steæi dojam da uopæe nije moguæe da b i èovjek takva lica i izgleda mogao uopæe imati nekakve dokumente uza se. vejk je tog trenutka izgledao kao da je pao s neba, s nekog drugog planeta, pa sada gleda s naivnim èuðenjem na novi svijet u kojem od njega tra e takvu, za njega potpuno nepozn atu glupost, kao to su nekakvi dokumenti. Gledajuæi vejka, poruènik je na trenutak razmi ljao to mu ima reæi i to ga mora pitati. Konaèno je upitao: to ste radili na kolodvoru? Pokorno javljam, gospon poruènik, da sam èekal vlak za Èe ke Budejovice, da bi mogel d oæi do svoje 91. regimente, gde sam posilni kod gospona obrlajtanta Luka a, kojeg sa m bil prisiljen ostaviti jer sam predveden zbog globe efu stanice zato jer sam bi l osumnjièeni da sam zaustavil brzi vlak s kojim smo se vozili, a uz pomoæ za titne i alarmne koènice. To je za poludjeti viknu poruènik. Recite mi to nekako suvislo, kratko i ne melj ite kojekakve bedastoæe. Pokorno javljam, gospon lajtant, da smo veæ od tff' nutka kad smo se seli s gosp onom obrlajtantom Lukis0"1 u taj brzi vlak, koji nas je trebal otpelati i u najb r em i°^ privesti k na oj 91. c. i k. pje aèkoj pukovniji, imali p^' Prvo nam se zgubil ko fer, onda nas je, da se to ne bi petlj^0' nekakav gospon general major, potpuno æe lavi... Himmelhergott uzdahnuo je poruènik. Pokorno javljam, gospon lajtant, da je potrebno <# 246
to zleti ko iz dlakave deke, da bi se dobil pregled ce adaja, kak je to uvek govoril pokojni postolar Petrlik, pjuedil svom sinu da svleèe hlaèe prije nego ga je poèel ari z remenom. Dok je poruènik dahtao, Svejk nastavi: _ Tak se nekak nisam dopal tom gosponu æelavom ral majoru i bil sam poslan van, na hodnik, od strane ^ soona obrlajtanta Luka a kod kog sam posilni. Onda sam hodniku bil optu eni da sam napravil to kaj sam vam eæ rekel. Prije neg se stvar sredila, ostal sam na peronu sam. Vlak je oti el, i gospon obrlajtant je s koferima i sa svim mo jim dokumentima takoðer oti el, a ja sam ostal viseti ko ka kav siroèek bez dokumenata. l vejk pogleda tako dojmljivo i nje no na poruènika, da je ovome postalo posve jasn o da je èista istina sve ovo to je èuo od tog tipa koji ostavlja dojam da je glup otk ad se rodio. Poruènik tada nabroji sve vlakove koji su nakon brzog vlaka oti li za Budejovice, i postavi mu pitanje za to je propustio te vlakove. Pokorno javljam, gospon lajtant odgovori vejk dobrodu no se smije eæi da mi se u með emenu, dok sam èekal na taj prvi vlak, dogodila nezgoda da sam pil za stolom jednu pivu za drugom. »Takvog vola jo nisam vidio pomislio je poruènik ~~ sve priznaje. Koliko sam ih veæ o vdje imao i svi su pori > a ovaj mirno ka e propustio sam sve vlakove jer sam P o pivo jedno za drugim«. O va razmatranja sa eo je u jednu recenicu kojom se obratio vejku: ~ v i ste, momak, degenerirani. Znate li to je to kad se * **oga ka e da je degen eriran? : i. nas na uglu Boji ta i Katarinske ulice, pokorno èov k SosP°n lajtant, bil je takoðer jedan degenerirani bab' JeSov otac je bil poljski grof, a mama mu je bila sg j / ^n Je pometa! ulice, a u birtijama ni dozvolil da mu 06 obraæaju neg sa »gospon grof«. osfaniH . .. *» 247
Poruènik je shvatio da bi bilo dobro na neki naèin sve zavr iti, pa reèe ozbiljno: ° Velim vam, glupane, da æete smjesta otiæi na bla&j kupiti vozovnicu i otputovati z a Budejovice. Ako vas Ovd" jo jednom vidim, onda æu s vama razgovarati kao s deJ te rom. Abtreten! Buduæi da se Svejk nije micao i stalno je dr ao ruku m titniku kape, poruènik se pro dera: Marsch, hinaus, niste èuli abtreten? Kaplar Palanek za trenutak se pojavio ponovno u uredu Kroz pritvorena vrata pr ovirilo je za Palanekom dobrodu no Svejkovo lice. Sto je opet? Pokorno javljam, gospodine lajtnant tajanstveno pro apta desetnik Palanek on nem a novca za put, a nemam ni ja. Zabadava ga neæe voziti, jer nema te vojne dokument e da ide u pukovniju. Poruènik nije dugo èekao solomonsko rje enje ovog te kog pitanja. Onda neka ide pje ice odluèi neka ga zatvore u pukovniji jer je zakasnio. Tko bi s e jo s njim natezao? Ni ne vredi, kamarade reèe desetnik Palanek Vejku, kad je iza ao iz ureda. Mora pj u Budejovice. Imamo tamo u stra arnici komad kruha, damo ti ga za pu^ I nakon pola sata, po to su Svejka napojili jo i crnom kavom i dali mu osim kruha i zamotak vojnièkog duhana w put do pukovnije, Svejk je iza ao iz Tabora u mraènu noæ, kroz koju je odjekivala njegova pjesma. Pjevao je staru vojnièku pjesmu: tx
nièkim kaputom kao posljednji Napoleonov garsvojin1 VOJ r,f.r. s nohoda na Moskvu , samo s tom razlikom jistkojisevraca P Se^elo Pjevao: Ja krenuh u etnju do gaja zelenog... zasnje enim umama, u noænoj ti ini to je odjekiv alo ^Sd^u je pjesma dojadila, Svejk je sjeo na gomilu ka a prjpalio lulu, pa odmoriv i s e, krenuo dalje, u susret lja' pustolovinama budejovièke anabaze.1 Na Jarome? i le dvije satnije, ko god hoæe neka nam i vjeruje... f.,. :'puts preprekama (grè.) 249 I vrag bi ga znao kako se dogodilo da je dobri vojn Svejk, umjesto na jug prem a Budejovicama, krenuo ra^ na zapad. Hodao je po zasnje enoj cesti, po mrazu, zaog f11 248 vejkova Budejovièka anabaza , fa Drevni ratnik Ksenofon pro ao je cijelu Malu Aziju, i bogzna gdje je sve bio bez geografske karte. Stari Goti polazili su na svoja pute estvija takoðer bez topograf skih znanja. Mar irati stalno naprijed to se zove anabaza. Prodirati kroz nepoznat e krajeve. Biti opkoljen neprijateljem koji vreba najzgodniju priliku da ti zavr ne iju. Ali kada netko ima mudru glavu kao to je imao Ksenofon, ili sva ta pljaèka ka plemena koju su do la u Europu, vrag bi ga znao otkuda, odnekud od Kaspijskog ili Azovskog mora tada taj na pohodu stvara prava èuda. Tamo negdje na sjeveru kod Galskog mora, kamo su doprle Cezarove rimske legije bez geografske karte, dogovorile su se jednom da æe se vratiti i promar irati drugi m putem u K«n, ne bi li se jo èime okoristile. I uspjele su u tome. Od tog doba se i ka e da svi putevi vode u Rim. «to tako svi putevi vode do Èe kih Budejovica. U to se k ^°^unosti uvjerio dobri vojnik ejk, kada je umjesto udejovièkog, vidio sela milevskog kraja. Svejedno je eprekidn o i ao dalje, jer nijednom dobrom vojniku ne ^ti nekakvo Milevsko, a da ipak jedno m ne stigne rl /*. do Èe kih Budejovica. ako se Svejk na ao zapadno od Milevskog, u Kvetovu, mar ^ IZK^° sve vojnièke pje sme koje je znao o . fanju vojnika, pa je pred Kvetovom bio prisiljen poèeti vas Pjesmom:
v
251 Æete su mar irale, sve su cure plakale... Nekakva stara baka koja se vraæala iz crkve, na putu t od Kvetova vodi neprestan o na zapad do Vra a, kr æani , v r x f, ^»Ki n pozdravom zapoèe razgovor sa ovejkom: Hvaljen Isus vojnièek, kam to ideju? Idem mamica, u Budejovice, u regimentu odgovori Svejk u taj rat. Ideju lo e, vojnièek prepla eno reèe bakica . nigdar tam ne dojdeju, tim putem prek Vr a a, jer ak bi i li stalno ravno, dojdeju na Klatove. Ja mislim rekao je Svejk iskreno da i iz Klatova èovek mo e doæi u Budejovice. Je, i stina je mamica, to je lepa etnja, samo da èovek zato jer se uri u svoju regimentu,
jo
ne bi imal nekakve neugodnosti, zbog te svoje dobre volje da stigne na vreme. I kod nas je bil jedan takav zloæko. Taj je trebal iæi u Plzen domobranima, neki T omèek Masku uzdahnula je bakica. On je od moje neæakinje roðak i oti el je. A za tjedan dana su ga veæ tra ili andari, jer da ni do el u svoj regiment. A za jo jedan tjedan pos le, pojavil se kod nas u civilu, jer da je pu ten doma na dopust. Onda je naèelnik o ti el k andarima, a oni su ga s tog dopusta digli. Veæ je pisal s fronta da je ranjen i, da je ostal bez noge. I bakica pogleda sa alno Svejka. Tam vojnièek, tam u umici neka prièekaju, donesi* bum krumpirove juhice, ta bu vas zagrijala. Na a se koliba vidi od tam, toèno iza umice malo na desno. Prek tog na eg se la Vra nemreju iti, tam su andari ko jastrebi. I li bu od umice na Malèfn. Tam nek zaob ideju Èi ovej. Tam andari pravi interi i loviju dezentere. Ote tam prek u Sedlec kod H ora dovica. Tam je jedan jako dobri pu ta svakog kroz selo. Imate sa sebom neke papi re? Nemam, mamica. Onda ni tam nemojte iti. Odite rade na da tam dojdete naveèer, jer su svi andari u krèmi, na li, u Donjoj ulici iza Florijana, hi icu, dole je farbana, i bute pitali za japu Melicharka. To je moj V M k reèeju da ga pozdravljam, oni im buju veæ pokazali SsetoidezaBud jovice. II umici je Svejk èekao na bakicu vi e od pola sata, a i ugrijao juhom od krumpira koju mu je sirota starica , jjeja u loncu omotanom jastukom (da se juha ne ohladi), uvukla je iz haljetka okrajak kruha i komad peka, gurnula e to vejku u d epove, prekri ila ga i rekla da ima i ona dva unuka u vojsci. Zatim mu je jo jednom potanko ponovila preko kojeg sela treba iæi, a koje treba zao biæi. Nakraju je iz d epiæa haljetka izvukla krunu, da si kupi u Malèinu rakije za put, jer je do Radomv la dug put. Od Èi ove je prema bakinu savjetu Svejk i ao na istok prema Radomv lu i pomislio kako se do tih Budejovica mora doæi s bilo koje strane svijeta, bilo kako bilo. Od Malèina je s njim i ao stari harmonika kojeg je Svejk na ao u tamo njoj birtiji dok je kupovao rakiju za taj dugi put do Radomv la. Harmonika je Svejka smatrao dezerte rom, pa mu je savjetovao da krene s njim do Hora dovica, jer da tamo ima udatu kæer èi ji je mu takoðer dezerter. Harmonika se u Malèinu oèigledno nalio. Mu a si veæ dva meseca ima skrivenog u staji nagovarao je Svejka i tebe bu isto tam sakrila i tam bute bili 0 kraja rata. A kad bute tam dva, ne bu vam tu no. Nakon to je Svejk to uljudno odbio, ovaj se silno raz,10, i oti ao nalijevo u pol je, prijeteæi vejku da æe otiæi ^j iina u Èi ovu i prijaviti ga. Naveèer je Svejk u Radomv lu, u Donjoj ulici iza Floris a' na^ao japu Melicharka. Kad mu je izruèio pozdrav od ^lz Vra e, na japu to nije ostavilo nikakav utisak, star e?restano Je nti° od Svej ka papire. Bio je to neki èovjek skit ^ a> ^Cr ^e nePrestano ne to govorio o ra zbojnicima, kraj Cama ' ^°Pov*ma kojih se sva sila potuca po piseèkom 252 253
Pobegne to iz vojske, neæe to tam slu iti, vleèe se koji ima pilanu i tamo æe biti dob ro skriveni, om kraju i krade gde stigne rekao je znaèajno Rleff° ^ P°z°a A°H iz devedesetprve, k ko hoæe ponudili su vejku »ita n /»/*! __C,^1,: «J .::U __I_J: l _ J .° ^Uri A u ... r> ^_ ^ ___ _L..l:^_._. _ æelom a. vejka u oèi. Svaki od njih zgledi ko da ne zna nabrojiti j pet. ° Je, je, ljudi se najvi e bojiju istine dodao je kad vejk ustao s klupe. Kad bi ta kav èovek imal èistu savj ostal bi sedeti i dal bi si pregledati papire. Ali kad ih nema
Tak, zbogom japa... I zbogom, a drugi put si najdi glupljega... Kad je vejk iza ao u tamu, japa je jo dugo gunðao: Ide do Budejovica svom regimentu. Iz Tabora. I ide bandit jedan, prvo u Hora dov ice, pa tek onda u Pisek Pa to je put oko sveta. vejk je opet hodao gotovo èitavu noæ, a tek je negdje kod Putima na ao u polju stog. Odgurnuo je slamu, a onda posve izbliza zaèu glas: Iz koje regimente? Kud ide ? Iz 91., u Budejovice. A ta æe tamo? Imam tamo svog obrlajtanta. Èulo se da se u blizini ne smije samo jedan, veæ se smij u trojica. Kada se smijeh uti ao, vejk ih upita iz koje su oni regimente. Ustanovio je da s u dvojica iz tridesetpete, a jedan slu i kao topnik, takoðer u Budejovicama. Ovi iz tridesetpete pobjegli su iz mar bataljuna jo pnje mjesec dana, a topnik j e u bijegu jo od poèetka mobilizacl)e' Topnik je odavde iz Putima; a stog sijena i pripada njernu. Noæu uvijek spava u stogu. Juèer je ovu dvojicu na ao u sumi, pa ih je uzeo k sebi u stog. Svi su se nadali da æe rat zavr iti za mjesecdva. su da su Rusi veæ kod Budimpe te i u Moravskoj. se tako pripovijeda po Putimu. Ujutro, prije nego sto razdani, topn ikova mamica donijet æe doruèak. ^nl..r tridesetpete otiæi æe prema Strakonicama, jer je dan od n) ima tamo tetu, a ta opet ima u brdima iza Su ice n
jsto iæi s nama. Poseri se na tog svog obrlajtanta. tak lako odgovori vejk i prorov av i sijeno Ae duboko u stog. K d se ujutro probudio, svi su veæ bili oti li, a netko mu roiatno onaj iz konjice, polo io kod nogu okrajak kru z y . ^ vejk je hodao sumom i kod Stekna se susreo sa skitni m starim èovjekom koji ga je kao starog prijatelja pozdravio gutljajem rakije. _ Nemoj u tome hodati pouèavao je vejka. Mogla bi ti se ta vojnièka uniforma negde gadno osvetiti. Sad je sve puno andara i u tom nemre prositi. Dodu e, nas sad andari tak ne naganjaju kak inaèe, sad tra iju samo vas. Samo vas tra iju ponovio je s takvom uvjerljivo æu da je vejk odluèio da mu radije ni ta ne ka e o 91. regimenti. Neka ga dr i z koga god hoæe. Èemu ru iti iluzije dobrom, starom deèku. A kam si nameril? upita skitnica, kad su obojica zapalili lule, polako obilazeæi selo. Do Budejovica. Za Isusa Boga upla i se skitnica tam buju te æopili za minutu. Ne bus se ni ugrija l. Mora imat podrapanu civilnu obleku i mora od sebe naredit epavca. Al neboj se, s ad idemo na Strakonice, Volyn, Dub i zbiljam bi to bil vra ji peh da ne najdemo ne kakvo civilno odelo. Tam, u ?trakonicama, ljudi su jo takvi jako bedasti i po teni, "* ti prek noæi ostavljaju sve otvoreno, a prek dana opæe ^juèavaju. Ideju sad, po z imi, nekam k susedu pripove^ tl> ' ti bus zaèas imal civil. Kaj ti treba? Cipele i ma , tak aci sam nekaj za hititi prek sebe. Vojnièki kaput ti je stari? ~~ Stari. u T". | nc*a si ga ostavi. U tom se i na selu hoda. Trebaju ti Prod I. 5ut K^ burno imali taj civil, hlaèe i kaput burno ^Uo idovu Herrmanu u Vodnanima. Taj kupuje sve 254 255
kaj je vojnièko i opet prodava po selima. Danas idem Strakonica razvijao je dalje svoj jjlan. Otamo je v vure hoda jedna stara ovèarija od Svarcenbergovih. T^ jedan moj poznati stari pastir, jedan stari dedek, tam bu ostali prek noæi, a ujutro id
emo do Strakonica maznut civilno odelo. vejk je u ovèari na ao ugodnog djedicu koji se sjeæa kako je pak njegov djedica prièao o francuskim ratovjm, Bio je kojih dvadesetak godina stariji od skitnice i stog a mu je, kao i Svejku govorio »deèko«. Eto, pogledajte deèki pripovijedao je kada su sjeli oko peæi na kojoj se kuhao kru mpir u ljusci jo onda je moj dedek isto dezentiral ko taj tvoj vojnik. Al vlovili su ga u Vodnanima i tak su ga mlatili po riti, da mu je meso otpalo. A mogel je reæi da je jo i sretan. Jare ov sin iz Ra ica kod Protivina, dedek tog starog Jare a, èuva ra ribnjaka, dobil jeu Pisku metak zato jer je pobegel. A prije neg su ga strelj ali kraj piseèkih rovova, be al je kroz palir vojnika i primil je esto udaraca z batin ama, tak da je smrt za njega bila olak anje i iskupljenje Bo je. A kad si ti pobegel ? obratio se uplakanih oèiju Svejku. Posle mobilizacije, kad su nas otpelali u kasarnu odgovorio je vejk, shvativ i da uniforma ne mo e pokolebati povjerenje starog pastira . Preskoèil si zid? radoznalo upita stari pastir, prisjeæajuæi se valjda onog to mu je prièao njegov djed, o tome kako je preskakao zid vojarne. Drugam se ni moglo, dedek. Jel bilo puno stra ara, jesu pucali? Je, dedek. A kam sad misli ? Skroz je ponorel odgovori umjesto vejka skitn' hoæe, pa hoæe u Budejovice. Zna kak je mlad i bed dojde ti na isto, samo ide u svoju propast. Moram ga ^ zeti u svoju kolu. Bumo maznuli nekakvo civilno od ' pa bu bilo sve u redu. Do proljeæa burno nekak zdr aU> 256 l i li delat kod nekog seljaka. Ovog bu leta falilo 0 ' nripoveda se da buju s ve skitnice otpelali na poljske pa si tak mislim, da je onda bolje iti dobrovolj no. Jo bu ljudi. Pobili buju ih u ratu. ,ji upita ovèar da ovo leto to ne bu gotovo? 3, praf. Veæ je bilo dugih ratova. Taj n epolonski, 'i kak su nam pripovedali vedski ratovi, sedmogodi Pa.""vi A ljudi si zaslu iju te ratove. Gospod Bog ni vi e ffel gledat kak je to sve diglo nos. Vi e ni ovèetinu nisu "teli ni pomirisati, vi e je niko od deèkih ni tel jest i. A nekad su tu dolazili u procesijama da im prodam kojega ovna ispod ruke, ali zadnja leta, derali bi samo svinjetinu, piceke i sve to zarna æeno z putrom i s otop ljenim salom. Tak se Gospod Bog na njih rasrdil, zbog te njihove obesti, al oni buju opet do li k sebi kad budu si kuhali lobodu, kak je to veæ bilo za napolonskih ratova. Veæ i ti na i vrhovnici vi e nisu znali kaj bi delali. Stari gospon grof varceb erk, taj je i el u obiènim kolima, a ovaj mladi grofovski balavac smrdi sav po autu. Gospod Bog bu mu taj benzin namazal na nju ku. Voda u kojoj su se na peæi kuhali krumpiri vrila je i zamorila, a stari ovèar, nak on kratke utnje, reèe proroèanski. Taj rat na car ne bu dobil. Nema nikakvog odu evljenja za rat, jer se on, kak je rekel uèitelj iz Strakonica, ni tel okruniti s èe kom krunom. Sad mo e okolo obeæavati med i Meko kom hoæe. Kad si veæ, lopov stari, obeæal da bus se dal okruniti, trebal si i o dr ati reè. Mo e biti izjavi skitnica da bu on to sad nekak napravil. . ' Na to mu se sad, deèko, svaki posere razdra eno u c?°?ovorio ovcar. Trebal bi biti dole kad se najdeju susedi oèicama. Svaki tam u ratu ima nekog, tam treba videti go lf°vor'Ju Da bu sloboda posle ovog rata, da ne bu ni podskih dvoraca, ni careva, a da budu grofovima oduzeli sj Ja veæ su zbog jedne takve govorancije andari otpelali dan °m nek°g Kofinka, jer da buni narod. Da, danas an ^*irnain ~,_L , ... i. 257
Oni su je i prije imali javi se skitnica. _ j seæam da je na Kladnu bil andarski kapetan, neki g0s * Rotter. On vam je najednom poèel uzgajati ove, kat zoveju, policijske pese, te vuèje prirode, koji sve nanjn*1 kad su nauèeni. A taj je gospon kapetan imal na KlaH tih svojih pesjih uèenika punu rit. Imal je za njih poseL kuæicu, gde su ti pesi iveli ko grofovi. A onda se odjed nom dosetil da bude s tim pesima delal pokuse nad nam jadnim skitnicama. Tak je dal naredbu da andari po æelom Kladnu skupljaju skitnice i daju mu ih direkt u ruke. Ideni ti ja jednom od Lana i motam se dost daleko po umi, al kaj mi sve to vredi, nisam ni stigel do te lugarnice kam sam nameril, veæ su me æopili i vodili gosponu kapetanu. A to si ljudi dragi, nemrete ni predstaviti, ni zamisliti kaj sam kod tog gospona kapetana s tim pesima podnesci. Prvo je dal da me svi ponju iju, onda sam se moral penjati po lojtrama,a kad sam veæ bil gore, pustil je tu jednu zver za menom na lojtre, a ona me, ta be tija odvlekla z lojtri na zemlju, tara se na mene kleknula, re ala i kezila zube na mene. Onda su tu gaduru otpelali, a meni su rekli da se negde skrijem i da mogu iæi kam hoæu. Krenul sam u dolinu prema Kaèaku, pa u umu, pa u neku guduru, a za pol vure bila su veæ ta dva vuèjaka pri meni, prehitili su me na zemlju, i dok me je jedan dr al za vrat, drugi je otrèal do Kladna i nakon jedne vure do el je sam gospon kapetan Rotter k meni sa andarima, pozval je pesa i dal mi pet kruna i dozvolu da mogu æela dva dana po kladenskom kraju prositi. Ma da)' prosim te, pobegel sam glavom bez obzira, na Berounsk° i vi e se u kladenskom kraju nisam ni pokazival. Toga s se klonile sve skitnice, jer je na svima taj gospon kapeta" izvodil te svoje pokuse. On je uopæe grozno volil te svoj pese. Pripovedalo se po andarskim stanicama, da kad , taj dolazil u inspekcije, tam gde bi videl vuèjaka opæe i provodil inspekciju nego je samo æeli dan z narednik lokal od radosti. ",. I dok je ovèar cijedio krumpire i nalijevao u zdjelu ov 258 l mlijeko skitnica je i dalje pripovijedao uspomene o ?!fci?o moæi: z*0 tj Lipnici je bil jedan stra me tar1 pod dvorcem. "~~~ j je u samoj andarskoj stanici, a ja, stara dobrièina, L am bil uvereni da andarska stanica ipak mora biti uve i na vidljivom mestu, k o na primer na trgu ili neèem r om, a ne negde u zabaèenoj maloj ulici. Tak, biram t i ja delove od gradiæa i ni ne gledam na natpise. Idem ti tak d hi e do hi e, dok nisem do el u jednu takvu hi icu na rvi kat, otvorim vrata i javim se: »Ponizno prosim, udelite siromaku«. Je, Isusek dragi. Noge su mi se odsekle. To ti je bila andarska stanica. Pu ke uza zid, raspelo na stolu, papiri po policama i iznad stola Njegovo Velièanstvo gledi toèno na mene. I prije neg sam mogel nekaj propentati, skoèil ti je na mene narednik, i dal mi takvu flisku kod tih vrata da sam odletel niz te drvene tenge do dole i nisam se zaustavil sve do Kej lica. To ti je andarsko pravo. Bacili su se na jelo i onda ubrzo po li na spavanje u toplu sobu, razmjestiv i se po klupama. Noæu se vejk tiho obukao i iza ao. Na istoku je izlazio mjesec i u njegovom tek pro
buðenom svjetlu vejk je koraèao na istok ponavljajuæi: To ipak ni moguæe da nekak ne dojdem do tih Budejovica. Kada je iza ao iz ume, vejk je zdesna ugledao nekakav grad, pa je okrenuo sjeverni je, a onda na jug, gdje je opet ^dao nekakav grad. (Bili su to Vodnani). Obi ao ih je ceston^ iza njiva, tako da ga je rano sunce pozdravilo na ^nje enim obroncima nad Protivinom. ~~ Samo napred reèe dobri vojnik vejk du nost ^ Moram doæi do Budejovica. ° nesretnim sluèajem, umjesto da pode od Protivina Pf ^8 Prema Budejovicama, vejk je po ao na sjever prema ' Z,, stra e, doèasnièki èin u austrougarskoj vojsci i andarmeriji 259 vi*
Oko podneva pred sobom je ugledao nekakvo Spu tajuæi se s malenog bre uljka, vejk po misli: »Tak tn nejde, pital bum kam se ide do tih Budejovica«. Ulazeæi u selo, silno se iznenadio vidjev i na stupu i. prve kuæe oznaku sela »Opæina Putim«. ^ Za Isusa Boga uzdahnu vejk opet sam u p, timu gde sam spaval u stogu. Ali, ni ta ga vi e nije moglo iznenaditi kad je iza ribnjaka iza bijelo olièene kuæic e na kojoj je visjela koko (kako s ponegdje nazivali carskog orliæa), iza ao andar, po put pauQ koji vreba rtvu. andar je krenuo ravno prema vejku i nije rekao ni ta vi e, osim: Kuda? U Budejovice, svojoj regimenti. andar se sarkastièno nasmijao: Pa vi dolazite od Budejovica. Te va e Budejovice su za vama. I odvuèe Svejka do andarmerijske postaje. Putimski andarmerijski stra me tar bio je po èitavoj okolici poznat po tome da postu pa taktièno i lukavo. Nikada nije psovao ni pritvorene ni uhiæene, ali ih je podvrga vao takvom unakrsnom ispitivanju da bi privedeni priznao. Dva su mu se andara u postaji prilagodila, pa se unakrsno ispitivanje uvijek v r ilo uz osmijehe èitavog andarmerijskog osoblja. Kriminalistika poèiva na lukavosti i uljudnosti uvij» je govorio andarmerijski str a me tar svojim podreðenima. Nema nikakvog smisla derati se na nekog. S delinkven' tima i sumnjivcima mora se postupati fino, ali pritom p321 da se utope u bujici pitanja. O, dobro nam do li, vojnice reèe andarmerij5 stra em tar sjednite lijepo, sigurno s umorni od puta' isprièajte nam kamo idete. vejk ponovi da ide u Èe ke Budejovice u svoju
vi ste pogrije ili put nasmije iv i se reèe stra r" ^ :er dolazite od Èe kih Budejovica. U to vas mogu I"e*tar Pred vama visi karta Èe ke. Pa pogledajte, vojnice. uvjeflti.^ ^ protivin. Od Protivina na jug je Hlubok a, a ^u nije _ Èe ke Budejovice. Tako, vidite da ne idete Budejovice, veæ od Budejovica. ^ U Stra me tar ljubazno pogleda Svejka, koji mirno i dostojanstveno reèe: ' __ ipak i dem u Budejovice. Bilo je to sna nije nego Galilejevo »ipak se kreæe« jer je ovaj, vjerojatno, to izreka o vrlo bijesno. _1 Znate, vojnice i dalje je s jednakom uljudno æu stra me tar govorio vejku ja æu vas to razuvjeriti, a i vi æete na kraju sami doæi do spoznaje da svako poricanje samo o te ava priznanje. To ste potpuno u pravu rekao je Svejk. Svako poricanje ote ava priznanje, i naop ak. Tako, vidite vojnice da æete i sami doæi na to. Odgovorite mi iskreno odakle ste p o li kad ste krenuli u te va e Budejovice. Namjerno ka em »va e« jer sigurno postoje jo jedn Budejovice, koje le e negdje sjeverno od Putima, a dosad nisu obilje ene ni na jedn oj mapi. I el sam iz Tabora.
A to ste radili u Taboru? Cekal sam vlak za Budejovice. Za to niste otputovali vlakom u Budejovice? ~~ Jer nisam imal kartu za vlak. ku ~~ A za to vam kao vojniku nisu izdali besplatnu vojnièvozovnicu? ~~ Zato jer kod sebe nisam imal nikakve dokumente. Evo ga reèe slavodobitno andarsk i stra me tar jed°d andara nije tako glup kao to se pravi, poèinje o zapetljavati. stra rne tar poèe iznova, kao da nije èuo posljednji odo dokumentima: ste, znaèi, po li iz Tabora. Kamo ste, dakle, i li? 260 261
l
U Èe ke Budejovice. : "if* "" Izraz stra me trova lica dobi ne to strogosti, ponovno pade na kartu. Mo ete li nam pokazati na mapi kuda ste i li H Budejovica? Ja se ne seæam svih tih mesta i samo se seæam da 53 ovde, kod Putima, veæ jednom bil . ;? Osoblje andarmerijske postaje meðusobno se znaèai zgledavalo, a stra me tar nastavi: U Taboru ste, dakle, bili na kolodvoru. Imate ne to uza se? Izvadite to. Kad su vejka temeljito pretra ili i ni ta drugo osim lule i ibica nisu na li, stra me ta ga upita: Recite mi, za to uopæe ni ta, ama ba ni ta nemate kod sebe? Zato jer ni ne trebam. Ah, bo e moj uzdahnu stra me tar te ko je s vama. Rekli ste da ste veæ jednom bili ko utima.Sto ste tamo radili? I el sam prek Putima u Budejovice. Tako, vidite kako se zapedjavate. Sami ka ete da ste i li u Budejovice, a sad smo v as uvjerili da idete od Budejovica. Sigurno sam napravil nekakav krug. Stra me tar]« ponovno izmijenio znaèajan pogled s èit avim osobljeni postaje. Ti va i krugovi nekako mi se èine, kao da se skitatep0 okolici. Jeste li se dugo z adr ali u Taboru na kolodvoru. Dok ni oti el zadnji vlak za Budejovice. A to ste ondje radili? Razgovara! sam se s vojnicima. (Novi, vrlo znaèajan pogled andarskog stra me tra osoblje.) . a A o èemu ste, naprimjer, razgovarali i to ste ih P1 Pital sam ih iz koje su pukovnije i kam ideju. y Izvrsno! A da ih niste pitali koliko vojnika imaprimjer pukovnija, i kako se d ijeli? ili 262
r 'h nisam pital, jer to veæ odavno znam napamet. "" ^,. dakle savr eno informirani o sastavu na e voj skCL Naravno, gospon stra me tar. toa me tar baci posljednji adut pogledav i pobjedonosno svoje andare _ Znate li ruski? _ Ne znam. Stra me tar kimnu vodniku, pa kad obojica uðo e u susjednu sobu, stra me tar s odu evljenje i siguran u potpunu pobjedu objavi, trljajuæi ruke: Èuli ste to? Ne zna ruski! Tip je svim mastima premazan. Sve je priznao osim ono g najva nijeg. Sutra æemo ga lifrati u Pisek. gospodinu okru nom. Kriminalistika poèiva na lukavosti i uljudnosti. Jeste li vidjeli kako sam ga utopio navalom pitanja?
Tko bi to o njemu pomislio? Izgleda tako glupo i blesavo, ali ba se s takvima mor a lukavo. Sad ga nekamo smjestite, a ja idem o tome napisati zapisnik. I sve od podneva do veèeri andarmerijski stra me tar sastavljao je s uljudnim osmijeho m izvje taj, u kojem se u svakoj reèenici pojavljivala rijeè »Spionageverdachtig«.1 to je v i e pisao tim èudnim slu benim njemaèkim, andarmerijskom se stra me tru Flanderki situacija ila sve jasnijom, pa kada je zavr io »So melde ich gehorsam, wird der feindliche Ofz ier heutigen Tages, nach Bezirksgendarmeriekommando ek, uberliefert«2, nasmije io se na svoje djelo i pozvao ^darmerijskog vodnika: .j~~ Jeste li dali tom neprijateljskom èasniku ne to za je \. ~~~ rerna va oj naredbi, gospodine stra me tre, opskrb. o hranom samo one koji su p redvedeni i saslu ani do uvanajst sati. p nePri)atelJski èasnik jo danas biti poslan u okru no andarmerijsko u Pisek. (njem.) 263 Ovo je velika iznimka dostojanstven strazmestar. To je nekakav vi i èa snik, netko iz sto er K znate da Rusi ne bi ovamo poslali kakvog kaplara. Nan \, ' iz gostionice »Kod maèka« nekakav objed. Ako vi e njv nemaju, neka skuhaju ne to. Onda ne ka skuhaju èaj s mom i neka sve to k nama po alju. Nemojte ni ta reæi koga je to i uopæe n emojte nikome reæi koga ovdje i To je vojna tajna. A to sad radi? Zamolio je malo duvana, sjedi u stra arnici i i, tako zadovoljan ko da sjedi kod kuæe. »Tu vam je fino toplo veli peæ vam ne dimi. Meni se tu kod vas jako sviða. Ako va m peæ bude dimila, dajte proèistiti dimnjak, ali tek popodne, a ne nikako dok sunce stoji iznad dimnjaka«. To je rafiniranost glasom punim odu evljenja reèe strazmestar. Pravi se kao da ga se to ne tièe. Iako zna ck æe biti strijeljan. Takvog èovjeka moramo po tovati, premda n am je neprijatelj. Taj èovjek ide u sigurnu smrt. Ne znam da li bismo mi mogli tak o. Mo da bismo se pokolebali, popustili. A on mirno sjedi i ka e: »Tu vam je fino topl o i peæ vam ne dimi«. To su, gospodine vodnièe, karakteri. Za to treba imati èeliène ivce, samozataje, èvrstine i entuzijazma. Kad bi Austrija imala takvog entuzijazma... al i radije to ostavimo. I kod nas ima entuzijasta. Èitali ste u Narodnoj politici o onom artiljerijskom oberlajtnantu Bergeru, koji se popeo na visoku jelu i tamo s i uredio osmatraènicu? Kad su na i uzmaknuli> on nije mogao siæi jer bi pao u zaroblje ni tvo. Tako je èekao da na i ponovno potjeraju neprijatelja, a potrajalo je puni" èetrn aest dana dok to nije doèekao. Svih èetrnaest dana bio f gore na drveni, a da ne bi umro od gladi, oglodao je cijeli vr hranio se granèicama i iglicama. A kad su na i d o li, bio je &* oslabio da se vi e nije mogao dr ati na stablu, pao je i ubio Bio je po smrtno odlikovan zlatnom medaljoni za hrabrost. I strazmestar ozbiljno doda: J To je po rtvovanje, gospodine vodnièe, to je jun# Vidite kako smo se opet zaprièali, skoknite naruèiti jed, a njega po aljite k meni. ##) >.) ; . 264 / A ik privede vejka, a strazmestar, prijateljski mu °uv i da sjedne, zapita ima li ro ditelje. __ Nemam. c a me tru je odmah palo na pamet kako je to bolje jer sretnika, barem neæe nitko oplakivati. Pritom se za §P' u vejkovo dobrodu no lice i u nastupu dobrohotno otap a ga po ramenu, nakloni se k njemu i upita ga Jfinskim tonom: _ No, kako vam se sviða u Èe koj? _ Meni se svugde u Èe koj dopada odgovorio je gvejk. _ Svugde sam na svom putu na el dobre ljude. Strazmestar potvrdi kimanjem glave: _ Kod nas su ljudi jako dobri i dragi. Nekakva kradica ili tuèica, to se ne raèuna . Ovdje sam veæ petnaest godina i, kad sve zbrojim, ispada godi nje oko tri frtalja ubojstva. To mislite na nedovr eno ubojstvo? upita vejk.
Nikako ne, ne mislim na to. Za petnaest godina istra ili smo samo jedanaest uboj stava. Od toga je grabe nih bilo pet, a est, takvih, obiènih, koji i nisu bogzna to. Strazmestar po utje, pa se ponovno vrati svojoj metodi ispitivanja: A to ste htjeli raditi u Budejovicama? Nastupiti slu bu u 91. regimenti. Strazmestar je poslao vejka ponovno u stra arnicu, a k^0 ne bi zaboravio, na brzi nu zapisa u svoj izvje taj okru nom andarmerijskom zapovjedni tvu u Pisku ovo: uduæi da savr eno vlada èe kim jezikom, htio je poku ati ^tupiti u budejovièku 91. pukovni ju«. trazrne tar je veselo protrljao ruke, radujuæi se bogatstvu enjala i toènim rezultatima svoje istra ne metode. Sjetio pntom svoga prethodnika, stra me tra Biirgera, koji s , edenim uopæe ne bi govorio, ni ta ga ne bi pitao, veæ »Pr smJesta poslao okru nom sudu, s kratkim izvje æem: pro ' * vP( ^nikovoj dojavi, bio je zadr an zbog skitnje i jacenja«. Pa zar je to neko saslu avanje? ajuæi ispisane stranice svoga izvje taja, strazmestar 265 L se zadovoljno nasmije, te izvuèe iz svoga pisaæeg stola tr zapovijed Zemaljskog anda rmerijskog zapovjedni tv " Pragu, s uobièajenim »Strogo povjerljivo«, i proèita jo jj1 nom: »Svim andarmerijskim postajama strogo se nareðuje H s izvanredno pojaèanom pozorno æu sl ijede sve osobe U' prolaze njihovim podruèjem. Pregrupiranje na e vojske istoènoj Gali ciji prouzroèilo je da su neke ruske vojne jedinice, pre av i Karpate, zauzele pozicij e u unutarnjosti na e carevine, glede èega je boji nica pomaknuta dublje na zapad Mona rhije Ova nova situacija omoguæila je ruskim obavje tajcima, glede pokretljivosti bo ji nice, dublji prodor na teritorij na e Monarhije, osobito u iesku i Moravsku, odakl e je, prema povjerljivim izvje æima, veliko mno tvo ruskih obavje tajaca prodrlo i u Èe ku. Utvrðeno je da je medu njima mnogo ruskih Èeha, kolovanih u visokim sto ernim vojnim kol ama Rusije, a koji savr eno vladaju èe kim jezikom, pa su stoga naroèito opasni kao obav je tajci, jer mogu, a sigurno æe to i èiniti, provesti medu èe kim puèanstvom veleizdajnièku ropagandu. Zemaljska uprava nareðuje stoga: zadr ati sve sumnjive, te naroèito poveæati budnost u onim mjestima, gdje se u blizini nalaze postrojbe, vojni centri i post aje kojima prolaze vojnièki vlakovi. Zadr ane smjesta podvrgnuti pretresu i uputiti vi oj instanci«. andarmerijski stra me tar Flanderka ponovno se zadovoljno osmjehnu i odlo i tajnu za povijed »Sekretrezervaten* medu ostale, u koricama s natpisom »Povjerljive zapovijed 1*' Bilo ih je mnogo, a izradilo ih je ministarstvo unutarnj poslova u suradnji s ministarstvom zemaljske obrane, ko)e mu je pripadala i andarmerija. U Zemaljskom andarmerijskom zapovjedni tvu u Pff»~ jedva su ih stizali umno iti i ra zaslati svim postajama su tu: Kfi 266 1: Zapovijed o kontroli mi ljenja mjesnog puèanstva«. tfo» IJ ta k^ko u razgovoru s m jesnim puèanstvom pratiti lila utjecaj imaju na javno mnijenje vijesti s boji ta«. Upitnik o tomu kako se odnosi mjesno puèanstvo glede raspisanih ratnih zajmova i prikupljanja potpore«. »Upitnik o raspolo enju mobiliziranih i onih koji to tek trebaju biti«. »Upitnik o raspolo enju èlanova mjesne samouprave i inteligencije«. »Zapovijed o neodlo nom doznavanju i utvrðivanju kojim politièkim strankama pripada mj esno puèanstvo, te koliko su jake pojedine politièke stranke«. »Zapovijed o kontroli djelatnosti voda mjesnih politièkih stranaka i utvrðivanju stu pnja lojalnosti odreðenih politièkih stranaka zastupljenih medu mjesnim puèanstvom«. »Upitnik o tome koje novine, èasopise i bro ure dolaze u okrug andarmerijske postaje«. »Instrukcija koja se odnosi na utvrðivanje s kim se susreæu osobe osumnjièene za neloj alnost, te u èemu se oèituje njihova nelojalnost«.
»Instrukcije koje se odnose na pronala enje plaæenih dou nika i informatora medu mjesn im puèanstvom«. »Instrukcije koje se odnose na plaæene dou nike i informatore, a koji su upisani kao slu benici andarmerijskih postaja«. ovala dan su pristizale nove instrukcije, upute i zapovi J?di. Preplavljen tim obiljem izuma austrijskog ministarstva unutarnjih poslova, stra me tar Flanderka imao je èitavu hr P ^ostataka, a na upitnike je odgovarao stereotipno, da je njega sve u redu, a da je lojalnost medu mjesnim puèan ^ Prvog »A« stupnja. ial ,nJsk° ministarstvo unutarnjih poslova izumilo je za lonia°TTTi0^an°St monarm ji ove ljestvice: la, lb, Ic, Ha, Ilb, IIc, We IIIC> ^ IVb l IYc °va PoslJedn]a rimska èetvorka slov *Sa s^ovorn »A« znaèila je veleizdaju i vje ala, spojena sa *«« internaciju, a sa slovom »C« nadzor i zatvor. 267
U stolu andarmerijskog stra me tra nalazile su Se kojake tiskovine i upute. Vlada eljela znati o j . i graðaninu sto taj misu o njoj. Koliko je puta stra me tar Flanderka u oèajanju ruke nad tim tiskovinama koje su se, s a svakim prispje^ po te, neumoljivo gomilale. Èim bi ugledao poznate omotni æe s peèatom , »Portofrei dienslich«1, srce bi mu uvijj. poèelo tuæi, a noæu, razmi ljajuæi o svemu, dolaz o bi 4 uvjerenja da neæe doèekati kraj rata, da æe ga Zemaljsko andarmerijsko zapovjedn i tvo li iti i posljednjeg zrnca razuma, da se neæe moæi veseliti pobjedi austrijskog or u ja jer æe u glavi imati ili dasku vi e ili æe mu koja nedostajati. A okru no andarmerijsk o zapovjedni tvo svakodnevno ga je bombardiralo upitima, te za to nije odgovorio na upitnik pod brojem 72345/d 721A /5d, te kako je rije ena instrukcija pod brojem 88 992/822GF CHZ, te kakve su praktiène posljedice navoda pod brojem 123456/1292B/RV i tako dalje. Najvi e mu je muke zadavala instrukcija kako medu mjesnim puèanstvom pronaæi plaæenog dou nika i informatora, pa mu je na kraju, jer mu se uèinilo nemoguæim pronaæi takvoga u kraju gdje poèinju Blata i gdje je narod tako tvrdoglav, palo na pamet da u slu bu uzme opæinskog pastira koga su zvali »Pepek Hop«. Bio je to kreten, koji bi uvijek na taj poziv i poskoèio. Jedan od onih jadnika , zanemaren od prirode i ljudi, bogalj koji je za nekoliko forinti godi nje i za b ijednu hranu na' pasao opæinsku stoku. Naredio je da mu ga dovedu i rekao mu: Pepek, zna li tko je to stari Prohaska? Mee. Nemoj meketati, veæ radije upamti da tako zovu Nj govo Velièanstvo. Zna li tko je t o Njegovo Velièanstvo &* To je Njegovno Veli anstvo car. 1. Osloboðeno po tarine slu beno (njem.) 268 je
Dobro, Pepek. Onda si zapamti da kad ide od kuæe ~Cie na ruèak, pa èuje nekoga kako govori da je Njegovo r' stvo govedo i tome slièno, odmah ima doæi k meni i mi Dobit æe estaka, a ako èuje nekoga da prièa kako ' mo pobijediti, opet æe , razumije , doæi k meni i reæi mi \ 't to rekao i opet æe dobiti estaka. Ali, ako èujem da e to zatajio, bit æe s tobom zlo. Pokupit æu te i odvesti u pi'sek.Asad,hop! Kad je Pepek poskoèio, dao mu je dvije kovanice i mirno napisao izvje æe okru nom andar merijskom ravnateljstvu cla je prona ao informatora. Sutradan doðe k njemu gospodin upnik i tajanstveno mu priopæi da je jutros iza sela susreo opæinskog pastira Pepeka Hopa te da mu je taj isprièao: »Mivo tivi, go pon ta me ta
juèev vekev da je Njegovno Veli anstvo car gonvedo, da burno fgubili vat. Mee. Hop!«. Nakon dugog obja njenja i razgovora s gospodinom upnikom dao je stra me tar Flanderka uhititi opæinskog pastira, koji je kasnije na Hradèanima bio osuðen na dvanaest godin a zbog veleizdaje. Optu nica mu je dokazala opasne i veleizdajnièke namjere, pobunu, uvredu Njegova Velièanstva i niz drugih zloèina i prijestupa. Pepek Hop vladao se n a sudu kao na pa i ili medu susjedima. Na sva pitanja meketao je kao koza, a nakon objave presude izbacio je: »Mee, hop«, 1 Poskocio. Bio je zbog toga disciplinski ka n jen sa tri posta i ^dim le ajem u samici. AJi otad andarmerijski stra me tar nije imao infbrma ora i morao se zadovoljiti time to je izmislio jednog, dav i izmi ljeno ime, te time poveæao svoj mjeseèni prihod za v, eset kruna, a koje bi prolumpao u gostionici »Kod ma ( Uz desetu èa u spopadala ga je gri nja savjesti, pivo Je gorèalo u ustima, a od susjeda bi uvijek èuo istu re æu. »Danas je na go pon stra me tar nekak tu an, ko da odi \?^° en<< Na to bi on odlazio kuæi, a nakon njegova ^ .. vnetko bi uvijek rekao: »Na i su opet negde u Srbiji l> èim je narednik tako utljiv«. 269
A stra me tar je kod kuæe opet ispunio bar jedan upit i »Raspolo enje medu puèanstvom la«. Bile su to duge i besane noæi za gospodina stra rne r Neprestano je oèekivao inspekci ju i istragu. Noæu je san' vje ala, kako ga vode na strati te i kako ga na kraju sam m 1 nistar Zemaljske obrane pita pod vje alima: »Wachmeister\y ist die Antvrart des Zi rkulars NO 1789678/23792 xyz?«1 ° A gle sad! Kroz èitavu andarmerijsku postaju kao da j sviju glasova odjekuje star i lovaèki pozdrav: »Sretan lov!« I andarmerijski stra me tar Flanderka nije sumnjao kak0 æe a okru ni zapovjednik potap ati po ramenu i reæi: »1^ gratuliere Ihnen, Herr Wachmeister .«2 andarmerijski stra me tar slikao je u svojim mislima i druge zamamne slièice, koje su izrasle u nekoj vijugi njegova èinovnièkog mozga. Odlièje, brzo napredovanje u vi i èinov nièki razred i priznanje njegovih kriminalistièkih sposobnosti, to æe mu otvoriti vrata karijere. Pozvao je vodnika i upitao ga: Jeste li dobili ruèak? Donijeli su mu suvo meso s kupusom i knedlama, a supe vi e nije bilo. Popio je èaj i oæe jo jedan. Ima ga dobiti velikodu no dopusti stra me tar. Kad popije taj èaj, dovedite ga k men . No, kako je? Prijalo vam je? upita stra me tar vejka, kada ga je vojnik nakon pola sata priveo, sitog i zadovoljnog kao uvijek. Bilo je to èist pristojno, gospon vahmajstor3, trebalo je biti samo malo vi e zelj a. Ali tu se ni nemre, znam da nisu bili pripremljeni za to. Suho meso je bilo do bro dimije00' sigurno je to domaæe suho meso od domaæeg pajceka. I #)z rumom mi je i sto jako pasal. Stra me tar se zagledao u Svejka i poèeo: Je li istina da se u Rusiji pije mnogo èaja? Imaju " tamo ruma? *< 1. Stra me tre, gdje je odgovor na okru nicu br. 1789678/23792 xyz? (njem.) 2. Èestitam vam, gospodine Stra me tre. (njem.) 3. Stra me tar (iskriv. njem.) IJl^t''' Ruma ima po æelom svetu, gospon vahmajstor. "~ mi se ne izmotavaj pomislio j e stra me tar si ranije paziti na to to govori «. I namigujuæi , lesu H u Rusiji zgodne cure? __ Zgodnih puca ima po æelom svetu, gospon vahmaj ^O ti vraga!«, pomislio je ponovno stra me tar... »sad bi se htio nekako iz toga izvuæi.« I stra me tar izbaci glavni _1 A to ste htjeli raditi u 9 1 . pukovniji? _ Htel sam z njom iæi na front. ^ Stra me tar se smireno zagleda u Svejka i primijeti: _ To je ispravno. To je najbolji naèin da se doðe do Rusije. Zaista dobro smi ljeno.
Stra me tar je blistao, promatrajuæi kakav uèinak imaju njegove rijeèi na Svejka. No, os im potpunog mira, iz njegova lica nije mogao ni ta proèitati. »Taj èovjek ni da trepne« divio se u sebi stra me tar «to je njihov vojnièki odgoj. Da a u njegovu polo aju, pa da mi to netko ka e, al bi mi se tresla koljena...« Ujutro æemo vas odvesti u Pisek reèe kao usput. Da, jeste li veæ nekad bili u Pisku? Leta 1910., na carskim manevrima. Nakon ovog odgovora stra me trov je smije ak bio jo ljubazniji i pobjedonosniji. U du i je osjeæao da je svojim sustavom pitanja nadi ao samoga sebe. ~~ Pro li ste cijele manevre? Je, gospon vahmajstor, ko infanterist. I sada je Svejk, kao i prije, mirno gledao na stra me tra, a ovaj se vrtio od rado sti i nije mogao vi e izdr ati, a da to odmah ne zapi e u izvje æe. Pozvao je vodnika da o dvede ej*a, kako bi mogao dopuniti svoje izvje æe: »Imao je ovakav plan: uvuæi se u redove 91 pje . pukovnije, se prijaviti za boji te te èim mu se uka e prilika domoæi 271 270
k se Rusije, jer je uvidio da mu je povratak, zbog budnosti or nemoguæ. Posve je raz umljivo da bi u 91. pukovniji mogao vrsno prosperirati jer je, prema njegovu pri znanju, do koiev do lo nakon dugog unakrsnog ispitivanja, veæ 1910. godineprn* od poèe tka do kraja carske manevre u okolici Piska, kao infanu, ist. Iz toga je vidljiv o daje u svojoj struci vrlo sposoban. Istiè jo jednom da su prikupljene optu be rezul tat mojega sustav unakrsnog ispitivanja.« Na vratima se pojavio vodnik: Gospodine stra me tre, on oèe na klozet. Bajuneti auffl1 odluèi stra me tar. Ma ne, dovedite ga ovamo. Vi hoæete na zahod? ljubazno reèe stra me tar. Nema li u tome nièeg drugog? i uperi svoj pogled u Vejkovo lice. U tom Je zbilja samo velka nu da, gospon vahmajstor odgovori Svejk. Samo da to ne bi bilo ne to drugo znaèajno ponovi stra me tar opasujuæi se slu benim re verom. Ja idem s vama. To je jako dobar revolver reèe putem Svejku. Ima sedam metaka i gada precizno. No, prije nego to su iza li na dvori te, dozva vodnika i tajanstveno mu reèe: Stavite bajunet auf i postavite se iza zahoda dok on bude unutra, da nam se ne provuèe kroz zahodsku jamu. Zahod je bio malen, obièna drvena kuæica koja je stajala sva oèajna nasred dvori ta, n ad jamom gnojnicom to je curila s obli nje hrpe gnoja. Bio je to stari veteran, u kojem su vr ile tjelesnu potreo cijele generacije. S ada je ondje sjedio vejk jednom ruk° pridr avajuæi vrata konopèiæem, dok mu je odostrag, ^ prozorèiæ, pazeæi da ne prokopa prolaz, vodnik gledao oèi sokolove andarmerijskog stra me tra bile su vn1lCLl» VX^" **"* ' * StraZ e na vrata dok je razmi ljao u koju nogu bi mu pucao uf ^poku ao uteæi. Al' vrata se mirno otvori e i iz zahoda istupi zadovoljni Sveik koji mu se obrat i: i Nisam tam bil predugo? Nisam vas valjda zadr al? _ O nikako, nikako odgovori stra me tar, pomisliv i u sebi: »Kako su to fini, pristojn i ljudi. Zna to ga èeka, ali svaka èast. Do posljednjeg trena je pristojan. Bi li to mogao na èovjek na njegovu mjestu?« Stra me tar je ostao sjediti uz Svejka u stra arnici, na praznoj postelji andara Ramp e, koji je do jutra bio u slu bi radi obilaska sela, a koji je u to vrijeme mirno sjedio kod »Crnog konja« u Protivinu i igrao s postolarskim majstorima marija , obja nja
vajuæi u pauzama kako Austrija mora pobijediti. Stra me tar pripali lulu, dade da napune i Svejku, vodnik doda goriva u peæ i andarme rijska se stanica promijeni u najugodnije mjesta ce na kugli zemaljskoj, u mirni k utak, u toplo gnijezdo za ranog zimskog sumraka kada se vode ugodni razgovori. Svi su utjeli. Stra me tar je slijedio odreðenu misao i napokon je izrazio, obraæajuæi se vodniku: Prema mome mi ljenju, nije ispravno vje ati pijuna. U>vjek koji se rtvuje za svoju d u nost, za svoju, da tako ka emo, domovinu, mora biti smaknut na èastan naèin, barutom i olovom, to mislite, gospodine vodnièe? ovakako ga treba samo streljat, a ne vje at suglasio vodnik. Recimo kad bi nas poslali i rekli nam: »Morate L ^at. koliko Rusi imaju strojnica u svom maschinengewe^ teilungu.1« Mi Dismo «e presvukli i i li. I onda bi na s 8 oga trebali objesit ko nekakvoga grabe nog ubojicu? __° T^1 v se tak° razljutio da je ustao i uzviknuo: i da me se strelja i pokopa uz vojne poèasti. ritu l. Bode na pu ku! (njem.) 272 ','. 273
Tu vam je jedna kvaka
nato æe
vejk. èovek lukavi, nikad mu ni
ne doka eju.
oni
Doka u znaèajno izjavi stra me tar ako su [ tako lukavi i imaju svoju metodu. Vi æete i sam u to jeriti. Uvjerit æete se ponovio je veæ mirnijim tonom ljubazniji osmijeh kod nas ne poma u izmotavanja, &. ne gospodine vodniæe? Vodnik potvrdno kimnu i primijeti da su neki veæ una prijed izgubili te da im n i maska potpunog mira ne poma e jer to netko izgleda mirniji, tim vi e se dokazuje nj egova krivnja. Vi ste pro li moju kolu, gospodine vodnièe izjavi ponosno stra me tar. Mir je mjehur sapunice, umjetni mir je corpus delicti. Pa prekinuv i izlaganje o svojoj teoriji , obrati se vodniku pitanjem: Sto æemo danas veèerati? Zar danas ne idete u gostionicu, gospodine stra me tre? To te ko pitanje postavilo je pred stra me tra novi, te ak problem koji je trebalo smj esta rije iti: » to ako bi ovaj, iskoristiv i njegovu noænu odsutnost, nestao?« Vodnik je, dodu e, pouzdan i oprezan èovjek, ali veæ su mu pobjegle dvije skitnice. Èinjenièno, dogodilo se u stvari tako da se jedne zimske noæi nije htio s njima vuæi po snijegu èak do Piseka, pa ih je u Ro icama, u polju, pustio i ispalio metak tek p ro forma. Poslat æemo na u babu po veèeru, a s bokalom æe iæi po pivo rije i stra me tar te ak pr k se baba malo protegne. I baba Pejzlerka, koja ih je slu ila, zaista se protegnula Nakon veèere neprestano je trèkarala izrn?ð andarmerijske stanice i g ostionice »Kod maèka«. Neobicn brojni tragovi velikih te kih èizama babe Pejzlerke na toj ff svjedoèili su o tom da stra me tar u punoj mjeri nadoknadi svoj izostanak »Kod maèka«. A kad se konaèno baba Pejzlerka pojavila kod da se gospodin stra me tar ljubazno preporuèa i p0^, ja mu po alju bocu rakije, eksplodi rala je i gostio^eva radoznalost. nl Koga. tam imaju? ponovila je za gostionièarem bap~'zlerka. Nekakvog sumnji vog èoveka. Ba kad sam l obadva su ga grlila oko vrata, a gospon stra me tar ga ° l dil po glav' 'l rekal mu: »T i moj zlatni deèko slavenski, limojmali pijunèek!« A kasnije, kad je veæ davno pro la ponoæ, vodnik je tvrdo navao i hrkao ispru en preko
svoga kreveta u kompletnoj odori. Njemu nasuprot s ostatkom rakije na dnu boce s jedio je stra me tar obgrliv i vejka oko vrata, i dok su mu suze tekle niz preplanulo l ice, a brkovi mu bili slijepljeni od rakije, samo je brbljao: Reci da u Rusiji nema tako dobre rakije, reci pa da mogu mirno otiæi spavati. Pr iznaj to kao mu karac. Nema. Stra me tar se svali na vejka. Razveselio si me, priznao si. Tako to mora biti kod saslu anja. Ako sam kriv za to poricati? Ustao je i oteturao s praznom bocom u svoju sobu, mrmljajuæi: Da nissam i ao okollo naokollo moglo je sve lo e isspasti. Ali prije nego to se svalio u kompletnoj odori na svoju postelju, izvukao je iz pisaæeg stola svoje izvje æe i poku ao ga nadopuniti ovim podacima: »Ich mus noch dazu be izufugen, da die russische kontuszowka1 na temelju paragrafa « Napravio je mrlju, polizao ju je i glupo se cerekajuæi ^10 na postelju, pa zaspao kao klada. s zoru, andarski vodnik, koji je le ao na krevetu pokraj Protnog zida, poèeo je tako hrkati, poprativ i hrkanje pis'^ 'Z nosa' ^a se vejk probudio. Ustao j e, prodrmao i ponovno po ao leæi. Veæ su pijetlovi kukurikali, ' Mo, t0me dod"i da ruska kontu ovka (njem.) 274 275 a kada je veæ sunce iza lo, baba Pejzlerka koja je isto i snom morala nagraditi ono noæno trèkaranje, doðe nal *^ vatru. Na la je vrata otvorena i sve utonulo u dubok s ** Petrolejska lampa na stra arnici jo je dimila. Baba PejzlerL' podigla je uzbunu i s tala vuæi vodnika i Svejka s krevet Vodniku je rekla: Ni vas sram, spavate obleèeni ko stoka! A Svejka j opomenula da si barem zakopèa li c kad vidi ensku. Na kraju je energièno navalila na pospanog vodnika da ode probuditi gospodina st ra me tra i da to nije nikakav red kad se tako dugo krepava. Je, ba ste upali u dobre ruke gunðala je baba Svejku, dok je vodnik budio stra me tra . Jedan veæi pijanac od drugog. Propili bi i nos medu oèima. Du ni su mi veæ tri leta, a kad ih opomenem, stra me tar uvek veliju: » uti baba ili æemo te dati zatvorit, mi znamo da ti je sin zvjerokradica, a krade i drva u vlastelinskoj umi«. I tak se i njima m uèim veæ èetvrto leto baba je duboko uzdahnula i dalje gunðala: Najvi e se èuvajte tog stra me tra, to je takva ulizica, a u stvari je gad prvog reda. Samo da mu je nekog æopiti i zatvoriti. Stra me tar se nije dao probuditi. Vodnik je imao muke kako bi ga uvjerio da je veæ jutro. Konaèno je progledao, protrljao oèi i nejasno se poèeo prisjeæati juèera njeg dana. Najednom mu je pala na pamet grozna misao koju je izrekao gledajuæi nesigurno na vodnika: *»!» Da nam nije pobjegao? >e« Ma kaki, to je po ten èovjek. Vodnik je poèeo hodati po sobi, pogledao je kroz pr°^°' ponovno se vratio, poderao k omad novina sa stola i P°c gnjeèiti papirnu kuglicu. Bilo je vidljivo da eli ne to red; . Stra me tar ga je nesigurno promatrao pa konaèno, & se uvjeriti u ono to je slutio, reèe: Ja æu vam pomoæi, gospodine vodnièe. Ja sarn YJe jatno juèer koje ta izvodio. 'M i dfiiK prijekorno pogleda svoga nadreðenoga: » '« Kad bi znali, gospodine stra me tre, uèe rekli, ^razgovore ste s njime vodili?! y Maenuv i se na uho strazmestru saptao je: »Ua smo svi . f\%[ {Rusi jedna slavenska krv, da æe Nikolaj Nikolajeviè IIU' drug og tjedna biti u Pferovu, da se Austrija neæe odr ati, VC ako bude dalje saslu avan , neka i dalje porièe i govori k elave i repa kako bi izdr ao do trena dok ga Koza
ta st
ci ne lobode, da to mora uskoro puæi, da æe to biti ko za husitkih ratova kad su sel jaci krenuli s vilama na Beè, da je car nemoæni starkelja, da æe uskoro otegnut papke, da je car Vilim ivotinja, da æete mu u zatvor slat novce da si olak a, i jo puno takv ih stvari...« Vodnik je odstupio od stra me tra: Toga svega se dobro sjeæam, jer sam u poèetku bio samo malo cugo . Poslije sam se sk roz oblokao, i dalje vi e ni ta ne znam. Stra em tar pogleda u vodnika: A ja se opet sjeæam izjavi da ste vi rekli da smo prema Rusiji patuljci i da ste urlali pred tom na om babom: » ivjela Rusija!«. Vodnik je poèeo nervozno hodati po sobi. Urlali ste ko bik reèe stra me tar a onda ste pali preko kreveta i poèeli hrkati. Vodnik stade pokraj prozora i lupkajuæi po njemu prstima reèe: ,. " Niste ni vi, gospodine stra me tre, dr ali jezik za zu lrna prej nasom babom i sjeæam se da ste rekli: »Upamti, a, da svaki car i kralj misli samo na svoj d ep i zato vodi pa èak i kad je takav starkelja ko na stari Prohaska, kojeg , ne smiju pustiti iz zahoda da im ne posere èitav Schon brunn«. ^ ~~ To da sam rekao? i li v a> 8osP°din stra me tar to ste rekli, prije nego ste mj na dvori te povraæati, i jo ste vikali: »Baba, gurnite prst u grlo;« vi ste se isto lijepo izrazili prekinu ga stra me tar. 277
Kako ste samo do li na takvu glupost da æe nam Nikolajeviè biti èe ki kralj? Toga se ne sjeæam boja ljivo se odazva vodnik Je, taman bi se jo toga sjeæali. Bili ste pijani ko l imali ste svinjske oèice, a k ad ste htjeli iæi van, umjesto vrata, udarili ste u peæ. Obojica u utje e, sve dok dugu utnju nije prekin Stra me tar. Ja sam uvijek govorio da je alkohol poguban. Vi n mo ete mnogo podnijeti, a pije te. A to da vam je taj na utekao? Kako bismo to objasnili? Bo e, glava mi puca. Ka em vam, gospodine vodnièe nastavi Stra me tar da upravo time to nije pobjegao, stvar posta je sasvim jasna, da je to opasan i rafiniran èovjek. Kad ga tamo budu ispitivali, reæi æe da je sve bilo otvoreno cijelu noæ, da smo bili pijani i da je mogao tisuæu puta pobjeæi kad bi se osjeæao krivim. Na sreæu, takvom se èovjeku ne vjeruje, a kad mi jo po d slu benom zakletvom izjavimo da je to izmi ljotina i drska la tog èovjeka, neæe mu pomoæi ni Gospod Bog, a imat æe na vratu jo jedan paragraf vi e. No, u njegovoj stvari to i ne igra nikakvu ulogu. Samo kad me ne bi glava tako boljela. Ti ina. Za trenutak se javio Stra me tar: Pozovi nam na u babu. Slu aj, babo reèe Stra me tar Pejzlerki, strogo je gledajuæi u lice nadi negdje raspelo stalku i donesi ga. Na Pejzlerkin radoznali pogled Stra me tar se izdera: Da si se to prije vratila. Stra me tar izvuèe iz stola dvije svjeæice na kojima su b tragovi peèatnog voska kojim s u peèatili slu bene spise, a & se konaèno Pejzlerka dovukla s raspelom, Stra me tar posta kri medu svjeæice na rub stola, zapali ih i ozbiljno reèe: Sjedni babo. Zapanjena Pejzlerka svali se na divan i izbezumljeno p gleda stra me tra, svijeæe i raspelo. Obuze ju strah, pa ^ je ruke spustila na pregaèu, moglo se vidjeti da jo j se ti skupa s koljenima. »<; 27« u drug1 P . se ozbiljno pro eta oko nje i zaustaviv i se njom, progovori sveèano: si i^ svjedokinj om velikog dogaðaja. Mo e ; tvoi elupi mozak to i ne shvaæa. Taj vojnik, to je
hiti taJ l > ° "Joda, piju"'zna bab°' lezu marija uskliknu Pejzlerka. Djevico Marija ___ Ti ina babo! Da bi ne to iz njega izvukli, morali smo , jgV^ govoriti. Pa valj da si èula kakve smo èudne stvari go V0r^i? .vi v , , . , r, . __ To sam, prosim, æula reèe drhtavim glasom Pejzlerka. ._ Ali sve to smo govorili, babo, sve je to vodilo samo k tome da zadobijemo nj egovo povjerenje i da prizna. U tome smo i uspjeli. Izvukli smo sve iz njega. Uk ebali smo ga. Stra me tar na trenutak prekinu prièu kako bi popravio stijenj na svjeæicama, a onda n astavi ozbiljno, gledajuæi strogo na Pejzlerku: Ti si, babo, bila prisutna i upuæena si u cijelu tajnu. To je slu bena tajna. O to me ne smije nikome ni pisnuti. Ni na samrtnoj postelji, jer te inaèe neæe smjeti poko pati na groblju. Jezu marija i Sveti Josip zakukala je Pejzlerka ja sam nesretna otkad sam pre la p rag ove kuæe. Ne deri se, babo, ustani, pristupi raspelu, podigni dva Prsta desne ruke. Zaku ni se. Ponavljaj za mnom. "P * l l iejzlerka otetura do stola neprestano kukajuæi: 77 Jevic° Marija Skoèièka, za to sam pre la prag ove s kri a ju je promatrao izmuèeni lik Isusa Krista, svjeSlr vsu dimile i sve to sk upa podsjeæalo je Pejzlerku na ne to sg °' nadzemaljsko. Sva se u tom izgubila, koljen a su joj andar*' C SU J°J drhtale. Podigla je dva prsta u vis, a i Stra me tar poèe va no i sveèano govoriti: y , i se Bogu Svemoguæemu i vama gosp odine star> da o ovome to sam ovdje èula i vidjela nikomu 279
do svoje smrti neæu reæi ni rijeèi, pa makar me o tomu tali. Neka mi je Gospod Bog na pomoæi«. ^ Babo, poljubi raspelo naredi joj stra me tar, d L. Pejzlerka uz u asne jecaje dala z akletvu i pobo no se kn$ / Tako, a sad odnesi raspelo tamo odakle si ga i posudi i reci da sam ga trebao kod saslu anja. Slomljena Pejzlerka iza la je iz sobe, na prstima, s ras lom, a kroz prozor se moglo vidjeti da se s ceste neprestaj osvræe na andarmerijsku postaju, kao da bi se htjela uvjeri,; da to nije bio samo san, veæ da je stvarno ba maloèas doziv jela ne to najgroznije u svom ivotu. Stra me tar je za to vrijeme prepisivao onaj svoj izvje taj koji je noæu dopunjavao m rljama oblizujuæi ih skupa s rukopisom, kao da je na papiru bila marmelada. Sada je to u potpunosti prepravljao i sjetio se da nije pitao jo jednu stvar. Nalo io je da pozovu vejka i onda ga upita; Znate li fotografirati? Znam. A za to sa sobom ne nosite fotoaparat? or. Zato jer ga nemam glasio je iskren i jasan o A kad biste ga imali, biste li fotografirali? upi° stra me tar. Kad bi imal, ja bi klimal prostodu no odgov°n vejk i mirno podnese ispidjiv izraz s tra me trova lica kojega je upravo toga trena ponovno tako zaboljela gbva ® nije mogao smisliti nikakvo drugo pitanje, do li ovo: Je li te ko fotografirati kolodvor? Lak e neg nekaj drugo odgovori vejk zato' se ne mièe, taj kolodvor stalno stoji na mestu i èovek $^
mora govoriti da pravi ljubaznu facu. 7U Stra me tar je tada mogao dopisati u svoje izvjes^' dem Bericht NO 2172, melde ich...«1 , * I stra me tar se raspisao: i l' K ðu
ostalim kod mojega unakrsnoga ispitivanja ie da umije fotografirati, i to najradije kolodvor. P1^!1, fotografski aparat nije u njega bio pronaðen, ali oji sumnja da ga negdje skriva te ga stoga sa sobom ne P°s. ujto bi odvratio od sebe pozornost, èemu svjedoèi i n° vo vlastito priznanje, da bi fotografirao kad bi imao aparat uza se.« .,,.,«, ,, v Stra me tar, kojemu je glava bila te ka od protekle veèeri, e Se vi e i vi e zapletao u svoj izvje taj o fotografiranju i pisao dalje: »Prema njegovu vlastitom priznanju, sigurno je samo to da ga je samo èinjenica to u za se nema fotografskog aparata sprijeèila kako ne bi fotografirao kolodvorske zgr ade i uopæe mjesta od strate ke va nosti, te je neosporno da bi bio tako i uèinio, da je imao dotièni fotografski aparat, koji je sakrio. Jedino zahvaljujuæi okolnosti to ni je imao pri ruci fotografskog aparata, u njega nisu pronaðene nikakve fotografije.« To je dovoljno rekao je stra me tar i potpisao se. Stra me tar je bio posve zadovoljan svojim djelom i proèitao ga je vodniku s velikim ponosom. Uspjelo je reèe vodniku tako, vidite, tako se pi u berihti. Tamo mora biti sve. Sa slu anje, dragi moj, to nije samo tako jednostavno, a glavna je stvar sastaviti to sve fino u beriht, kako bi oni gore blenuli u to ko telci. Dovedite tog naseg, da zavr imo s njim. T1 l . . lako> sad æe vas gospodin vodnik odvesti u Pisek zjavi ozbiljno u bezirksgenda rmeriekomando.1 Prema , P!SU morali bismo vam staviti lisice. Ali stoga to mislim ""tojan èovjek, neæemo vam staviti te lisice. Uvjeren PO putu neæete poèiniti nikakav p oku aj bijega. ", oèito dirnut dobrodu nim Svejkovim licem, t:v ne sJeæajte me se po zlu. Preuzmite ga, gospodine ' evo vam beriht. r'jsko zapovjedni tvo (njem.) 280 281
;; Onda zbogom rekao je vejk meko hvala gospon stra me tar, za sve kaj ste za mene naredili, a alc ^ imal priliku, budem vam i pisal i ak bi nekad tuda proi . svratil bum do vas. vejk i vodnik zaputi e se cestom i tako se zadubi prijateljski razgovor da bi ih svatko, tko bi ih sreo, dr an stare znance koji sluèajno idu istim putom do grada, r etim u crkvu. To si ne bi nikad pomislil prièao je vejk Ja L taj put u Budejovice povezan s tak vim te koæama. To mi slièi na onaj sluèaj s mesarom Chaurom iz Kobvlisa. Taj je jed. nom po noæi do el na Mofan, do spomenika Palackom, i do jutra je hodal okolo naokolo, z ato jer mu se èinilo da taj zid nema kraja. Zbog toga je bil sav oèajni, ujutro vi e n i mogel dalje, pa je poèel vikati »patrola«, a kad su policajci dobe aJi, pital ih je ka m se ide do Kobvlisa, jer da veæ pet vur hoda oko nekakvog zida i da tome nema kra ja. Onda su ga otpelali, a on im je u samici sve polupal. Vodnik na to nije rekao ni rijeèi i mislio je: » ta mi tu prièa ? Opet poèinje s nekakvom prièom o Budejovicama.« Hodali su pokraj ribnjaka, a Svejk je s interesom pitao vodnika ima li mnogo ribokradica u okolici. Sve sam go lopov odgovori vodnik. Biv eg su stra me tra htjeli bacit u vodu. Èuvar ri njaka napuco ih je sa saèmom u stra njicu, ali ni to nije vrijedilo. Nose u laèaflia k
omad pleha. Vodnik se rasprièao o napretku, kako se ljudi koje ta d°" sjete i varaju jedni druge, a onda je razvio novu teoriju da) taj rat velika sreæa za èovjeèanstvo jer æe u tim borbama dobre ljude, poginuti i lopovi i nitkovi. v Tako i tako previ e je ljudi na svijetu izjavi odlucn j vni tvo se razmno ilo da l to jedan u as. Pribli ili su se nekakvoj usputnoj gostionici. En ti vraga, kako danas duva rekao je
Guraju se meðusobno, stano
, narn tampri neæe tetit. Nemojte nikome ni ta M's . i vas vodim u Pisek. To je dr a vna tajna. ?°v°rlj vodnikom je zaplesala instrukcija centralnih vlasti rC 'ivim i up adljivim ljudima i o du nostima svake an »Izluèiti ih iz doticaja s mjesnim opæinstvom, i strogo aziti da ne doðe kod njihova sp rovoðenja na vi e instance do suvi nih razgovora s okolinom.« _ Ne smijemo odati ko ste u stvari ponovno se javio vodnik. ta se to koga tièe ta ste vi poèinili. Panika se ne smije iriti. Panika je opasna stvarca u ovim ratnim v remenjma nastavi: Ne to se ka e, a onda to krene ko lavina po okolici. Razumijete li ? Ja nebum iril paniku rekao je vejk i prema tome se i pona ao, pa kad se gostionièar upustio s njim u razgovor, Svejk mu ozbiljno reèe: Brat mi ba veli da burno u jedan sat u Piseku. A to va brat ima dopust? upita radoznalo gostionièar vodnika, koji je i ne trepnu v i drsko odgovorio: Danas mu veæ zavr ava. Al smo ga zeznuli reèe smije eæi se vejku, kad je gostionièar nekamo otrèao. Samo be ike. Ratno je vrijeme. Kad je vodnik prije ulaska u svratiste izjavio kako misli * f ^P" ne m° e koditi, bio je optimist jer je zaboravio ohcinu, a kad ih je ispio dvanaest, izjavi odluèno da i . Pov)ednik okru ne andarmerijske postaje nalazi na J u do tri sata, da je uzaludno doæi tamo ranije, a osim u P' Uf raV° P°èinje vijavica. Ako doðu do èetiri popodne tien C ,\lmaJu vremena na pretek. I do est jo imaju vre I u '/ti°dat æe po mraku, kako pokazuje ovo nevrijeme. Budi Pobi 'e> t0 ^e sveJecmo iæi sad, ih poslije. Pisek ne mo e sretni to sjedimo u toplom glasila je nje 282 283
gova odluèujuæa rijeè. Za ovakvog kijameta tamo u vima pate vi e nego mi kraj peæi. °' Velika stara kaljeva peæ usijala se od vruæine, a vodni. ustanovio da se vanjska t oplina mo e vrlo dobro nadokn / unutarnjom, pomoæu raznih rakija, slatkih i estokih, hl ka u u Galiciji. Gostionièar je u toj zabiti imao osam vrsta rakija d sadivao se, i pio uz zvuke meæave koja je zvi dala kraj svaU ugla kuæe. Vodnik je neprestano nudio gostionièara da ide ukorak s njim, optu ujuæi ga da malo pije, to je bila oèigledna nepravda, jer se gostionièar jedva dr ao na nogama i neprest ano htio igrati ferbl, te je tvrdio da je noæu od istoka èuo artiljerijsku paljbu, n a to je vodnik tucnuo: Samo bez panike. Za te stvari postoje instrukcije. I upustio se u tumaèenje da su instrukcije skup najnovijih zapovijedi. Pritom j e i odao nekoliko tajnih zapovijedi. Gostionièar vi e ni ta nije razumio i samo je jo u spio izjaviti da se s instrukcijama rat ne mo e dobiti. Bio je veæ pao mrak kada je vodnik odluèio da æe sa vejkom krenuti na put u Pisek.
U meæavi se nije vidio ni prst pred nosom, a vodnik je stalno govorio: Samo ravno za nosom, sve do Pfseka. Kad je to rekao i treæi put, njegov se glas nije èuo s ceste veæ odnekud odozdo, ka mo se skotrljao niz zasnije eni obronak. Opiruæi se o pu ku, jedva se jedvice uspentra o ponovno na cestu. vejk je èuo kako se prigu eno smije: Klizavica. Za trenutak ga se opet nije èulo, jer je ponovno t u stranu, zaurlav i pritom tako da je nadjaèao vjetar: Padam, panika! , Vodnik se pretvorio u marljiva mrava, koji se nakon va pada iznova natrag penje. Triput je vodnik ponovio w stranu, a kad se iznova na ao kod Svejka, reèe bespom0 m _v_.__ i oèajno: 284
Ta bi vas mogo lako izgubit. Nemojte se ni bojati, gospon vodnik rekao je """" Najbolje burno napravili ak se skup zve emo. Tak mo jedan drugom zgubiti. Imate sa sebom lisice? *nC Svaki andar mora uvijek sa sobom nosit lisièine ~~~'e va no vodnik, posræuæi oko Svejka. To je na kruh svagda nji. _ Onda se burno zvezali nutkao ga je vejk. Dajte, P Majstorskim pokretom prièvrstio je vodnik jedan kraj lisica vejku, a sebi drugi k raj o zape æe desne ruke, pa su sada bili spojeni kao blizanci. Teturajuæi po cesti ni su se mogli odvojiti, vodnik je vukao Svejka preko hrpe kamenja, a kad je pao, p ovukao bi i Svejka sa sobom. Pritom su im se lisice urezivale u ruke, sve dok ko naèno nije vodnik izjavio da to dalje vi e tako ne ide, da ih mora skinuti. Nakon du gog i uzaludnog natezanja da oslobodi i sebe i Svejka, vodnik uzdahnu: Mi smo spojeni na vijeke vjekova. Amen dodade vejk i nastavi e muèan put. Vodnika je svladala obièna depresija, pa kada s u se nakon stra nih muka kasno naveèer dovukli do Piseka, u zandarmerijsko zapovjedn i tvo, na stubama je posve satrveno rekao vejku: Sad æe bit stra no. Ne mo emo se razdvojit. ^sta je bilo grozno kad je stra me tar poslao po zaPovjednika postaje, satnika Koniga. Prve su satnikove rijeèi ~~ Puhnite! SK ' siti .. acam rekao je satnik, nepogre ivo procijeniv i ^Jju svojim finim proku anim njuhom: èa vv Um>vkontu ovka, prepeèenica, jarebikovaèa, orah oviti0 nJevaèa i vanilijevka. Gospodine stra me tre obrav Orne podreðenom ovdje vidite p rimjer kako ne dar izgledati. Ovakvi postupci predstavljaju takav P da æe o tom od luèivati vojni sud. Zavezati se s de 285 linkventom lisicama! Doæi nalokan, total besoffehn1 V kao ivotinja. Skinite im to. li( Sto je? obratio se vodniku, koji je slobodnom kom naopako salutirao. ^ Pokorno javljam, gospodine kapetane, da sam do izvje taj. ° O vama æe iæi izvje æe na sud kratko izjavi satni, Gospodine stra me tre, zatvorite cu, ujutro l privedite na saslu anje, a izvje æe iz Putima prostudirat po aljite mi ga d oma. Pisecki je satnik bio vrlo slu ben èovjek, dosljedan u pro. ganjanju podreðenih i i zvrstan u birokratskim stvarima. Po andarmerijskim postajama u njegovu okrugu nikada nisu mogli reæi da je oluja pro la. Ona se vraæala sa svakim dopisom koji je potpisao satnik, a koji je po cijel i dan dijelio razne ukore, opomene i prijetnje cijelom okrugu. Od izbijanja rata visjeli su nad andarmerijskim stanicama u okrugu Pisek te ki o blaci. Bilo je to pravo sablasno raspolo enje. Grmjeli su gromovi birokratizma i tukli
po andarmerijskim stra me trima, vodnicima, slu benicima, namje tenicima. Za svaku glupo st bili su pod disciplinskom istragom. elimo li dobiti rat govorio je za vrijeme svojih inspekcija po andarmerijskim po stajama. A mora biti A B mora biti B, i svugdje mora biti toèka na i. Osjeæao je da je uhvaæen u zamku izdaje, i stvorio je jas"" sliku o tome da svaki andar u postaji ima nekakve grij6^" svezi s ratom, te da svaki od njih, u to ozb iljno ratno Q° ima neki propust u slu bi. A odozgo su ga bombardirali dopisima u kojima fi nistarstvo zemaljske obrane u kazivalo da iz piseèkog °'cru^' v/. . i naStf* ' prema izvje æima ministarstva, mnogi vojnici prelaze n* nu neprijatelja. I gonili su ga da izvidi kakva je lojalnost u okrugu 1. Totalno pijan (njem.)
ene iz okolice pratile su svoje mu eve u rat, a on to s"^ . tj mu evi sigurno svojim e nama obeæavaju da se )e f ^i ubiti za Njegovo Velièanstvo. tf* uto obzorje poèeli su za stirati oblaci revolucije. U ... Karpatima, bataljuni su prelazili na stranu nep rijater 28. regimenta, 11. regimenta. U toj drugoj bili su vojnici vkoe kraja i okruga. U to predrevolucionarno, zagu ljivo P me novaci iz Vodnana do li su s karanfilima sa ivenim od crno'g organdina. Kroz piseèki kolodvor prolazili su voj . jz praga i natrag bacali cigarete i èokolade koje su im (Jame iz vi eg piseèkog dru tva dodavale u stoène vagone. Onda je pro ao jedan mar bataljun i nekoliko je piseèkih idova viknulo: »Heil, nieder mit den Serben!«, pa su pokupili nekoliko lijepih æu ki, tako da se tjed an dana nisu mogli pokazati na ulici. I dok su se odigravale ove epizode koje su jasno ukazivale da je himna »Bo e ivi, B o e titi«, koja je svirana po crkvama na orguljama, samo krhka pozlata i opæe licemjerj e doðe su iz andarmerijskih postaja stizali poznati odgovori na upitnike a la Putim, da je sve u najboljem redu, da se nigdje ne provodi agitacija protiv rata, te da je raspolo enje puèanstva la, a odu evljenje Ha b. . T ^ n^ste andari, veæ obièni panduri govorio je Pleæki satnik prilikom svojih inspekcija. Umjesto da strite svoju pozor nost za tisuæu posto, malopomalo pretva*te se u stoku. Uèiniv i ovo zoolo ko otkriæe, dodavao je: Kod kuæe se fino valjate i mislite: »Mit ganzem Krieg ^^unsArschlecken.«1 to odista bilo onako »nass Nihv !f ^ uv*Jek slijedilo nabrajanje svih du nosti nesretkako a> Prec^avanje ° tom kakva je cjelokupna situacija, yto treba uzeti usvoje ruke, eæ" " «=' '^° mora biti. avim tim rato 286 287
Nakon ovog prikaza blistave slike andarskog savr e koje je usmjereno na jaèanje au strijske monarhije, slijej^ prijetnje, disciplinske istrage, premje taj i psovke. Cs" Satnik je bio èvrsto uvjeren da stoji na stra i, da n spa ava, te da su svi andari i andarmerijske postaje ? su mu podreðene samo lijena fukara, egoisti, podlaci ^ v aranti koji ni ta drugo ne shvaæaju osim rakije, piva i'Jj A buduæi da imaju nesigurne prihoder da bi mogli U« primaju mito, i polako, ali sigurno razbijaju Austriju. T eHi èovjek kojemu je vjerovao, bio je njegov vlastiti stra me tar na okru nom zapovjedni t vu, a koji je pak uvijek u birtiji govorio: Opet sam danas zezo onog na eg starog zvekana. Satnik je prouèavao izvje æe o vejku andarmerijskog stra me tra iz Putima. Pred njim je stajao njegov andarmerijski stra me tar Matejka i mislio neka satnik
ide u guzicu sa svojim berihtima, jer ga dolje u Otavi èekaju na partiju napsa. Pro li put sam vam rekao, Matejka zapoèe satnik da je najveæi blesavac, koga sam ika da poznavao, andarmerijski stra me tar iz Protvina, ali prema ovom izvje æu pre ao ga je st ra me tar iz Putima. Taj vojnik, kojega je doveo onaj vodnik, lopov i pijanica, a s kojim je bio vezan poput psa, ipak nije nikakav pijun. To je sigurno najobicnf de zerter. Ovdje pi u takve gluposti da bi i malo dijete vidjelo, na prvi pogled, da je taj tip bio pijan kao deva. Dovedite mi smjesta tog vojnika naredio je nas" to je malo prostudirao izvje taj iz Putima. Nikad u nisam vidio takvu gomilu gluposti i jo , povrh svega, s sumnjiv im tipom po alje takvu stoku kao to je taj n)1 ^ vodnik. Ti me ljudi jo uvijek sla bo poznaju, ja s^ .. u mogu postati opasan. Dok ne budu triput na dan p^1 gaæe, bi t æe uvjereni da me mogu motati oko malog Prs Satnik se rasprièao o tome kako se andarmerija
jk^ino spram svih ukaza i da se odmah vidi da *a odP°Ju " i i t. , ... y .v 'me tar pravi iz toga lakrdiju, samo da bi to jo vise ^ k d ih odozgo obavijeste da nije iskljuèena moguænost po pokrajinama povlaèe kojeka kvi obavje tajci, d2 seskj stra rne tri poèinju proizvoditi pijune na veliko, ^ de U rat jo neko vrijeme trajao, nastat æe iz toga prava P*] Neka iz ureda po alju telegram u Putim da sutra "me tar doðe u Pisek. On æe mu taj »veliki dogaðaj«, o kojemu pi e na poèetku svoga izvje æ ti iz glave. _ jz koje ste regimente pobjegli doèekao je satnik vejka. Ni iz jedne. Satnik pogleda na vejka i vidjev i na njegovu licu toliko bezbri nosti, upita: Kako ste do li do odore? Svaki vojnik dobi uniformu kad ga pozoveju u vojsku odgovori vejk s blagim smij e kom. Ja slu im u 91. regimenti i ne da sam pobegel iz svoje regimente, nego ba obra tno. Rijeè obratno izgovorio je s takvim naglaskom da gaje kapetan alosno pogledao i upitao: Kako to obratno? To je jako jednostavna stvar povjeri mu vejk. Ja Kiem u svoju regimentu, ja je t ra im a ne be im od nje. Ja si ni drugo i ne elim nego da bi èim prije do el u svoju regim entu. Ja sam od toga tak nekak nervozni, kad pomislim da 56 vjerojatno udaljavam od Èe kih Budejovica, a na mene ^ èeka æela regimenta. Gospon stra me tar u Putimu P°Kazival mi je na karti da su Budejovice na jugu, i onda me ""Kstotar^uputilnasever. vod> atn ^ odmahnuo rukom kao da je htio reæi: »Taj iz 18°re stvari nego to je upuæivanje ljudi na sjever«. ^7^ *> znaèi, ne mo ete naæi svo u regimentu reèe. gl ste krenuli u potragu za njom? sya / Inu objasni cijelu situaciju. Imenovao je Tabor i Jesta kojima je pro a o iduæi do Budejovica: Milevsko 289 288 Kvetov Vra Malèm Èi' ova Sedlec Horaid Radomv l Putim tekno Strakonice Vblvn ^ Vodnanv Protivin i ponovno Putim. vejk je o Se odu evljenjem prikazao svoju borbu s usudom, kako' ' silom, ne mareæi za zapreke, ht io dokopati svoje 91. ije u Budejovicama i kako su svi njegovi napori Govorio je vatreno, a satnik je mehanièki crtao olovkom komad papjra mrtvi krug iz kojega se nije mogao izvuæi d bri vojnik Svejk, kad se uputio k svojoj regimenti. Bio je to herkulovski posao rekao je konaèno kad se sa zadovoljstvom naslu ao vejko va prièanja o tome kak mu je krivo to se tako dugo ne mo e dokopati svoje nu. kovnije . Morao je to biti divan prizor dok ste se vrtjeli oko Putima.
A to se moglo veæ onda srediti izjavio je vejk 4 ni bilo tog gospona stra me tra u tom jegovom nesretnom gnezdu. On me opæe ni pital ni kak se zovem, ni iz koje sam regi mente, i bilo je to nekak jako èudno. On me je trebal dati otpelati u Budejovice, a u kasarni bi mu veæ rekli dal sam ja taj Svejk koji tra i svoju regimentu, ili nek akav sumnjivi èovek. Danas sam veæ drugi dan mogel biti u svojoj regimenti i izvr avat i svoje vojnièke du nosti. A za to ih u Putimu niste upozorili da se radi o zabuni? Zato jer sam videl da je uzaludno z njim se razgovarati. To je veæ rekel gostio nièar Rampa na Vinohradima, kad nw je neko htel ostati du an, da dojde èoveku takav mo m6111 kad je na sve gluh ko top. Satnik se nije dugo premi ljao, veæ je samo pomisli0 je takvo kru no putovanje èovjek a koji eli stiæi do svoje P kovnije znak potpune ljudske degeneriranosti, pa je &0 . uredu otipkati na stroju ovaj dopis, dr eæi se svih praV ljepota slu benog stila: j »Slavnom zapovjedni tvu c. i kr. 91. pje aèke puk<>v > Èe kim Budejovicama. "j U prilogu predvodi se Josef vejk, po tvrdnji dotiènoga pje pukovnije, zadr an na temelju svoje izjave u Putimu, Pisek, od strane andarmerijske postaje, sumnjiv zbog rttfrstva. M navodi da se uputio ka gore oznaèenoj pukovniji. Prtdvedenije omanjeg, èvrstog stasa, pravilna lica i nosa, plavih ' bez posebnih osobnih obilje ja. U prilogu BI alje se raèun ° istarstvu zemaljske obrane za prehranu istoga, s molbom da se potvrdi prijam predvedenog. U Cl prihgu alje se na potvrdu topi vojnih predmeta koje je zadr ani imao pri sebi na dan svoga uhiæenja.« pro lo mladi Putovanje vlakom od Piseka do Budejovica je vejku ugodno i brzo. U pratnji mu j e bio andarmerijski novak, koji vejka nije ispu tao iz vida i grozno se bojao da mu v ejk ne pobjegne. Cijelim putem rje avao je te ak problem: »Kad bih sad morao otiæi zbog male ili velike nu de, kako bih to izveo?« Rije io je to tako da mu je vejk dr ao svijeæu. Èitavim putem od kolodvora do Marijanskih vojarni u Budejovicama buljio je iskol aèenim oèima u vejka, a kad god bi prilazili kakvom uglu ili raskr æu, kao usput bi isprièa o vejku koliko naboja dobivaju uz svaku pratnju, na to mu je Svejk odgovarao da je uvjeren kako nijedan andar nece nikako pucati na ulici da ne izazove kakvu nesreæu. andar mu se suprotstavljao i tako su do li do vojarne. T ^,vU u v°Jarni vec je drugi dan obavljao natporuènik ulcas Sjedio je za stolom u uredu, ni ta ne sluteæi, kad su priveli vejka s papirima. ^ Ipkorno^javljam, gospon obrlajtant, da sam opet tu utirao je vejk dr eæi se sveèano. Je ka t0^ SCer" prisustvovao je zastavnik Kotatko, koji nat ^f Pripovijedao da je nakon ovog vejkovog prijavka na ? ,Ck Luka skoèio, uhvatio se za glavu, pao nauznak to vrij a ^ su Sa Priveli k svijesti, Svejk, koji je èitavo ' me Mutirao, ponovio je: 290 291
Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam on I tada je natporuènik Luka , blijed kao krpa, drhtavo ^ kom uzeo papire koji su se odnosili na vejka, potpis ^ molio sve da izaðu, andaru rekao da je sve u redu i orJ ^ zakljuèao sa Svejkom u ured. * Tako je zavr ila vejkova budejovièka anabaza. Si&i je da bi Svejk i sam do ao do Bud ejovica da mu je bila H pu tena sloboda kretanja. Pa ako su se vlasti mogle hv l1 da su one dopremile vejka na mjesto slu be, to je obi" zabuna. Uz njegovu energiju
i neuni tivu elju za bojevan jem, upetljavanje vlasti u tom sluèaju nije bilo ni ta dru * do li bacanje klipova Svejku pod noge. Svejk i natporuènik Luka gledali su se oèi u oèi. Natporuènikove oèi svjetlucale su neèim stra nim, groznim i oèajnim, a Svejk je gledao n atporuènika nje no, s mnogo ljubavi, kao na izgubljenu, pa iznova pronaðenu ljubavnicu . U uredu je bilo tiho kao u crkvi. Iz pokrajnjeg hodnik moglo se èuti kako netko hoda amotamo. Neki savjesni jednogodi nji dragovoljac koji na vje bu nije oti ao zbog prehlade, a koja se èula i u njegovu glasu, govorio je kroz nos ono to je nauèio nap amet: kako se u utvrdama imaju p»" mati èlanovi carskog doma. Moglo se jasno èuti: »Soba ld dtf hochste Herrschaft in der Nahe der Festung anlangt, ist ^ Geschiitz auf a llen Bastionen und Werken abzufeuern, <& Plaztmajor empfangt dieselbe mit dem De gen in der n^1 zu Pferde und reitet sodann vor«.1 Zaèepite tamo gubicu izderao se na hodniku n poruènik idite do sto ðavola. Ako imate tempe^1 onda ostanite doma le ati. .. c Moglo se èuti kako se marljivi jednogodi nji drago , L jjjlil"' 1. Èim visoka gospoda stignu u blizinu utvrde, imaju opaliti topovi na svim gr \ 0jiK i utvrdama, a zapovjednik mjesta doèekuje ih na konju s maèem u ruci i izj aMe V (njem.) < s i. drittenmale zu kao tiha jeka dopiralo je s kraja hodnika mrmu a In dem Augenblicke, als d er Kommandant salutiert, '' j Abfeuern des Geschiitzes zu wiederholen, welches b ei '° Akctrieen der hochsten Herrschaft zum drittei /V .l i ist.« g65. t su se natporuènik i Svejk utke gledali, sve dok èno nije natporuènik progovorio s drskom ironijom: _ Dobro do li, Svejk, u Èe ke Budejovi ce. Komu je suA o da bude obje en, taj se neæe utopiti. Veæ su za vama nisali tjerali cu i veæ sutra idete na pukovnijski raport. Ja se vama vi e neæu gnjaviti. Namuèio sam s e s vama dovoljno i mojem je strpljenju do ao kraj. Kad samo pomislim da sam mogao tako dugo ivjeti s takvom budalom kao to ste vi... Poèeo je hodati po uredu: Ne, to je grozno. Sad se èudim to vas nisam ubio. A to bi mi se dogodilo? Ni ta. Bio bih osloboðen. Shvaæate to? Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da to skroz ku im. Ne poèinjite ponovno, Svejk, s tim va im majmunarijama, jer bi se stvarno ne to mogl o dogoditi. Konaèno æemo vam stati na rep. Vi ste razvijali svoju glupost u beskonaèno st dok to na kraju nije katastrofalno eksplodiralo. Natporuènik Luka protrlja ruke: Svejk, sada je s vama amen. i ,., *° se svome stolu i napisao na komadiæ papira ne uto redaka, dozvao stra ara i predav i mu papiriæ naredio ^VeJka odvede profozu. n t SU oc^ve^ preko dvori ta, a natporuènik je s «Venom rado æu gledao kako profoz otkljuèava vrata s , utom ploèicom na kojoj je pisalo »Regimentsarrest«,2 krrv, V. nestaJe iza tih vrata, te kako trenutak kasnije izlazi <* ta lsta vrata profoz, sam. )» * Ponavli, rZaP°v'e<'m'c salutira, ponavlja se topovska paljba, a kad visoka go spoda sidu, '.*« !? U3<. U. 292 293
stalno Hvala bogu pomislio je naglas natporuènuV naèno je tamo. U mraènom prostoru zatvora Marijanskih vojarn' je srdaènu dobrodo licu po elio debeli jednogodi nj' voljac, koji se valjao na slamarici. Bio je jedini zatv veæ se drugi dan sam dosaðivao. Na vejkovo pitani . je zatvoren, odgovorio je zbog neke sitni ce. Zabun i æu kao nekakvoga artiljerijskog poruènika, pijan, noæu * trgu ispod kuænog trije ma. U stvari, nije ga ni æu nuo, n ^ mu je samo zbacio kapu s glave. Dogodilo se to tako d?" taj artiljerijski poruènik stajao noæu, ispod trijema, i yjJ! jatno èekao nek akvu prostitutku. Bio mu je okrenut ledinu a jednogodi njem dragovoljcu se uèinilo d a je to neki njeg« poznanik, dragovoljac Materna Franti ek. On je isto takav kr ljavko prièao je vejku pa sam se fino straga pri uljao, zbacio m kapu i rekao: »Servus Franci« a taj blesavi tip odmah je poèeo zvati patrolu i tame o tfurala. Mo e biti dopu tao je jednogodi nji dragovoljac da je u tom natezanju palo i par fliski, ali mislim da to ni ta ne mijenja na stvari, jer je jasno da se radi o zabuni, On sam priznaje da sam rekao »Servus Franci«, a njegovo krsno ime je Anton. To je potpuno jasno. Meni mo e, valjda. samo to koditi da sam zbrisal iz bolnice, pa ako pukne ta stvar s bolesnièkom knjigom... Kad sam, naime, stupio u vojsku prièao je dalje * jprije sam unajmio sobu u gradu i trudio sam se izazvj0 reumatizam. Triput sam se zaredom nalokao, pa sam nego) izvan grada legao u jarak dok je padala ki a i jo izuo i Or, Nije pomagalo. Onda s am se zimi, noæu kupao u Mal» ' jedan tjedan i postigao sam potpuno suprotni cilj J^ ". rade, ja sam ti tako oèvrsnuo da sam mogao izdr ati u snijegu, po cijelu noæ doma u dvori tu, gdje sam stan a kad su me ujutro susjedi probudili, noge su mi t>»e ^ k ao da sam nosio papuèe. Da sam barem navukao angi ' ne... nikako, ni ta nije dolazi lo. Ma nisam ni taj gluP'( ^ mogao navuæi. Svakodnevno sam zalazio u »Port Artu dobili upalu jaja, odrezali im muda, a ja sam . Peh, prijatelju, pravo prokletst vo. Sve dok « nisam upoznao s nekim invalidom ^ . njemu UP jk^g j iglu j pricu i ja sam ti stvarno jedva iz j mi Je rekao ^a ^°^em jednom u nedjelju k sutrajan jmatj n0ge k^ balvane. tp kod JVi*^'*' ~ ~C7 J ' ' Sudb k kfh ke do ao doma. Ta zlatna du a od èovjeka, nije me la Tako sam se ipak doèepao tog sv og mi iænog reuprevari ^^^ u bolnicu, a to je veæ bila banja. A onda ma°e sreæa jo jednom osmjehnula. U Bjudejovice je bio ""mie ten moj ogor, doktor Masak sa i kova, i njemu m ogu zahvaliti to sam se tako dugo zadr ao u bolnici. Taj hi to sa mnom dovukao i do konzilija da nisam sve sam pokvario s tim nesretnim Krankenbuchom.1 Zamisao je bila dobra, izvrsna. Nabavio sam veliku knjigu, nalijepio na nju etiketu na kojo j sam na arao: »Krankenbuch des 91. > Reg«. I rubrike i sve ostalo bilo je u redu. Upi sivao sam tamo izmi ljena imena, temperaturu, bolesti, a svaki dan popodne, poslij e vizite, odlazio sam s tom knjigom pod pazuhom u grad. Na porti su stra arili dom obrani, tako da sam i s te strane bio potpuno siguran. Poka em im knjigu, a oni mi jo salutiraju. A onda bih oti ao jednom poznaniku iz porezne uprave, tamo se presv ukao u civil i i ao u birtiju gdje smo u dru tvu poznatih vodili razne veleizdajnièke razgovore. Kasmje sam bio tako drzak da se nisam ni presvlaèio u civil, nego 8301 u uniformi hodao po gostionicama i po gradu. Vraæao 54111 se u svoj krevet u bolni ci tek pred jutro, a kad bi me noæu reoi^f Patrola, pokazivao sam im svoj Krankenb uch 91. : i vi e me nitko ni ta nije pitao. Na porti bolnice utke pokazao na knjigu i nekako sam se uvijek {^°]/re)reta Moja je drskost postupno toliko narasla da & mi nitko ni ta ne mo e, sve dok nije do lo do pogre ke, noæu na trgu pod trijemom, pogre ke 0 pokazuje da ni ta nije vjeèno, kamarade. Obijest V& (njem.) 295 294
pretkazuje pad. Svaka slava za vremena. Ikaru su spalje la. Èovjek bi elio biti gig ant, a u stvari je govno, kam Ne smije vjerovati sluèaju, nego si zviznuti amar uj'1 naveèer uz napomenu da oprez nikad nije na odrnet a v°' je previ e nije ni s maslom d obro. Nakon bakanalija i 0 ^ uvijek nastupa moralni mamurluk. To je zakon prirod e imoj prijatelju. Kad se samo sjetim da sam si uni tio prLu lijeènièkog konzilija!? Da sam mogao biti »felddiensti fahig«1 za slu bu. Kakva blistava protekcija! Mogao sa m valjati negdje u uredu u Prièuvnom zapovjedni tvu, ali moj mi je neopreznost podre zala krila. Svoju ispovijed jednogodi nji dragovoljac zavr io je sve èano: »Sru ena je i Kartaga, cd Ninive su napravili hrpe kamenja, mili moj prijatelju, ali glavu gore! Neka si ne misle, * ako me po alju na boji nicu, da æu ispaliti i jeda n jedini metak. Pukovnijski raport! Iskljuèenje iz kole! Neka nam ivi C. i K. kreten izam. Ja da im visim u koli i pola em ispite! Kadet, zastavnik, lajtnant, oberlajtn ant. Ma, serem im se na to! Offiziersschule. Behandlung, jener Schiiler derselbe n, welche einen Jahrgang repetieren miisenn!2 Vojnièka paraliza. Da li se nosi pu ka na lijevom ili na desnom ramenu? Koliko kaplar ima zvjezdica? Evidenzhaltung Mi litarreservemanef' Himmelherrgot nema se to pu iti, prijatelju. Ako hoæete mogu vas n auèiti kako se pljuje na plafon? Gledajte, to se ovako radi. Morate usto misliti n a ne to i onda vam se zel|> ispuni. Ako rado pijete pivu, mogu vam preporuèiti odlic n vodu iz ovog bokala. Ako ste gladni, a hoæete ne to slasno pojesti preporuèujem vam èa sopis »Graðanska rijeè«mogu vam preporuèiti da od dosade pi ete pjesme. Ja ovdje sroèio epope u: 1. Nesposoban za ratnu slu bu, (njem.) . 2. Èasnièka slu ba. Obraðivanje onih uèenika koji moraju ponavljati godinu, (njf1 ^ 3. Evidencija vojnih prièuvnika, (njem.) 296 l Je U profoz doma? On ti deèko znade Jaje ovdje te i te armade, a f rije no befel iz Beèa nam stigne odæelijskih dasaka barikade digne. U befelu ka u na frontu smo tropa on pri silnom radu pjesmicu iskopa: Da nam ivi Austrija i njezina slava da nas vjeèno vodi car, nosa mudra glava! _ ?tO; prijatelju nastavio je debeli jednogodi nji draeovoljac pa onda neka netk o ka e da medu ljudima nestaje po tovanja spram na e mile monarhije. Zatvorenik koji n ema to pu iti i kojega èeka pukovnijski raport, daje najljep i primjer odanosti prijest olju. U svojim pjesmama odaje poèast i velièa svoju iru domovinu, ugro enu sa svih stra na propa æu. Li en je slobode, ali iz usta mu naviru stihovi nepokolebljive odanosti. Morituri te salutant, caesar! Mrtvi te pozdravljaju, care, ali profoz je gad. Im a lijepo dru tvance u svojim slu bama. Prekjuèer sam mu dao pet kruna da mi kupi cigare te, a on ðubre jedno pokvareno, danas mi je rekao da se ovdje ne smije pu iti, da bi zbog toga mogao upasti u neprilike, a da æe mi tih pet kruna vratiti kad dobije p laæu. Da, prijatelju, danas nikome i nièemu ne vjerujem. I najsjajnije ideje su izig rane. Zatvorenike potkradati! A taj tip, uza ^ to jo i pjeva po cijeli dan: »Wo man singt, da legdich sicherjiieder, bose Leute haben keine Lieder!«1 Ni tarija, ulièar, gad, izdajica! onda jednogodi nji dragovoljac zapita vejka kakva je a krivnja. L °r> ces ' y°dnany, Protivin, Putim, Pisek, Budejovice. Trnovita vi sutra na pukovnijsk i raport? Brate, srest æemo se )C5ePjeva,l i sa sigurno æu, lo i ljudi ne pjevaju, (njem.) 297 Tra io regimentu? reèe to je lijepa tura. Ta Ho ilevsko, Kvetov, Vra , ^Malèm, Èizova, Sedlec, °Vice , Putim, tekno, Strakonice, Volyn,
na gubili tu. Opet æe na pukovnik Schroder silno nv' Ne mo ete si ni zamisliti kakav na njega uèinak osta lpukovnijske afere. Trèi po dvori tu kao bijesan pas [ y" jezik kao bijesna kobila. A te njegove govorancije, prije pa kako samo pritom pljuje oko sebe, ko slinava deva! A e rancije su mu bez kraja i konca, tako da samo èeka da SP ^A svega toga sru e èitave Marijanske kasarne. Ja ga dobro znam jer sam veæ jednom bio na takvom pukovnijskom rapom Stupio sam u vojsku u visokim èizmama, na glavi sam im cilindar, a zato to mi krojaè nije na vrijeme zavr io uniformu ja sam ti u kolu jed nogodi njih dragovoljaca, na vje bali te do ao u èizmama i s cilindrom i postavio se u red i mar irao s njima na lijevom krilu. Pukovnik Schroder dojahao je ravno na mene i samo to me nije sru io na zemlju. »Donnenvetter«, zaurlao je da se èulo do Sumave, »was ma chen Sie hier, Sie Zivilist!?«1 Odgovorio sam mu pristojno, da sam jednogodi nji dra govoljac i da sudjelujem u vje bama. To ste trebali vidjeti. Blebetao je pola sata , a tek nakon toga je primijetio da salutiram u cilindru. Onda je samo rekao da sutra imam doæi na pukovnijski raport, odjahao je sav bijesan, kao divlji jahaè, bog zna kamo, a onda je ponovno dogalopirao, derao se, urlao, udarao se u prsa i nar edio da me odstrane s vje bali ta i predaju glavnoj stra i. Na pukovnijskom raportu od rapio mi je èetrnaest dana zatvora, dao da me obuku u nekakve nemoguæe krpetine iz s kladi ta i prijetio da æe mi otparati oznake jednogodi njeg dragovoljca. Jednogodi nji dragovoljac! ludovao je nagla« gM* pukovnik jest ne to uzvi eno, to je mbrij slave vojni* èasti, junak! Jednogodi nji dragovoljac Wohltat, nak° polo enog isp ita promaknut je u kaplara, dragovoljn° prijavio na boji te i ondje zarobio petnaest neprijatelja' prilikom njihove predaje bio je raznesen granatom pet minuta stigla je naredba da se jednogodi nji dragov^ Wohltat proizvodi u èin kad eta. I vas bi èekala takva blis l. Sto mu gromova, civil, to ovdje radite? (njem.) 298 ? J romaknuæe, odlièja, va e bi ime bilo uneseno u ^iSnogodi nji dragovoljac je otpljunuo: Vidite, kamarade, kakva se goveda raðaju pod suncem ifkim Ma hraènem im na jednogodi nje dragovoljaèke ake i na sve privilegije. » Vi, jednogodi nji dragovoljci ste OZll « Kako to lijepo zvuèi. Vi, stoko, a ne prosto, ti stoko. A° aicon smrti dobit æete signum laudis1 ili veliku srebrnu H 'nu C. i K. dobavljaèi le eva sa zvjezdicama i bez zvjez ,° Koliko je samo sretniji obièni vol?! Njega jednostavno zatuku u klaonici i ne vuku ga stalno na egzercir2 i gaðanje. Debeli jednogodi nji dragovoljac prevalio se na drugu slamaricu i nastavio: _ Sigurno je da sve ovo mora jednom puæi i da to ne mo e trajati vjeèno. Poku ajte pum pati slavu u prasca pa æe vam i on na kraju puknuti. Kada bih i ao na boji te, napisao bih vagon na e alona: Ljudskim kostima pognojen, bolje æe roditi i lan, de oder achtundvierzigMann? Uto se otvori e vrata i na njima se pojavi profoz, noseæi èetvrt porcije kruha za ob ojicu, i svje u vodu. I ne ustajuæi sa slamarice, jednogodi nji dragovoljac oslovi stra ara ovim rijeèima: Kako je to uzvi eno i krasno uznike posjeæivati, ° sveta Agnezo 91. pukovnije. Budi pozdravljen, anðele °brocinstva, èije srce jest ispunjeno samilo æu! Ko evima Jela i pila, optereæen si, kako bi ubla io na e jade. Nikada 1 ^boraviti neæemo ukazana nam dobroèinstva. Svijeda si P°Java u uzama na im mraènim. ~~~ Na pukovnijskom raportu proæ æe te volja za alom ^mrmljao je profoz. losti, odlièje u AustroUgarskoj. (lat.) ">ja ili èetrdeset osam ljudi, (njem.) t«,«'!^ ;'««««!«.! 299
l Samo se ne uzrujavaj, hrèak odgovorio je s l * jednogodi nji dragovoljac reci nam radije to bi ^! kad bi morao zatvoriti deset dragovoljaca? Nemoj tako glupo, kl juèaru Marijanskih kasarni. Zatvorio bi i deset, a deset bi pustio, puhu jedan. Is use i Marijo, da sa ministar vojske, ja bih tih pokazao to je slu ba! A je lj ? po znat pouèak da je kut upada jednak kutu odraza? Sam' te jedno molim: poka i mi i daj mi èvrstu toèku u svemiri podiæi æu cijelu zemlju skupa s tobom, èudovi te! Profoz izbeèi oèi, otrese se i udari vratima. Uzajamno podupiruæa udruga za odstranjivanje pm foza rekao je jednogodi nji dragov oljac pravedno dijeleæi porciju kruha na dva dijela prema paragrafu esnaest, zatvor skog reda, imaju se uznici u kasarnama do presude osigurati vojnièkom prehranom, a li ovdje vlada zakon prerije: tko æe to zatvorenicima prije po derati. On i vejk sjedili su na dasci i grickali kruh. Najbolje se vidi na profozu nastavio je sa svojim razmatranjima jednogodi nji dr agovoljac kako vojska èini èovjeka okrutnim. Sigurno je da je na profoz, prije nego to je stupio u vojnu slu bu, bio mlad èovjek s idealima, plavokosi kerubin, nje an i osj eæajan spram svakoga, branitelj nesretnih koje je uvijek branio u tuèama za cure na pro tenju, u rodnom kraju. Nema sumnje da su ga svi po tovali, ali danas... moj Bo e, kako bih ga rado tresnuo po zubima, razbio mu glavu o klupu, gurnuo ga naglavaèke u zahod. I to je, prijatelju, jednostavan dokaz toga, ka*0 ljudska misao postaje okrutna u vojnièkom zanatu. Istad? pjevati: Bojala se nije nièeg tad je srete kanonir... ..n l Mili prijatelju obja njavao je dalje prornaj li sve to po mjerilu na e mile monarh ije, neopozivo do mo do zakljuèka da se s njom dogaða isto to i s Pu ki0 300 kojem je napisao, buduæi da mu je stric veæ bio da mu ni ta ne preostaje osim: Uzdisati, misliti na sebe kad æe vrag odnijeti tebe Ooet se zaèula kripa kljuèa u vratima i profoz na hod ai upali petrolejsku lampu. '__ Traèak svjetla u tami vikao je jednogodi nji drago ijac _ prosvjeta prodire u armadu. Laku noæ, gospodine profoze, pozdravite sve po doficire i sanjajte ne to lijepo. Recimo, o tom da ste mi veæ vratili tih mojih pet kruna, koje sam vam dao da mi kupite cigarete, a koje ste propili u moje zdravlj e. Spi slatko, èudovi te! Èulo se kako profoz mrmlja ne to o sutra njem pukovnijskom raportu. Opet sami rekao je jednogodi nji dragovoljac ove trenutke pred snom posveæujem tum aèenju i predavanju o tom, kako se svakodnevno ire zoolo ke spoznaje doèasnika i èasnika: da bi se navukao novi ratni ivi materijal i vojnièki svjestan zalogaj za topovska d rijela, potrebno je temeljito prouèavanje prirodopisa ili knjige »Izvori gospodarsko g blagostanja«, izdanje nakladnika Koèija, gdje se na svakoj stranici nalaze rijeèi st oka, prase, svinja. U posljednje vrijeme P^« vidimo da na i napredni vojni krugovi u vode nove nazive za novake. Uli. satniji kaplar Althof upotrebljava izraz »engadin ska koza«. Razvodnik Miiller, njemaèki uèitelj 13 K" v l Ivasperskih Gora, naziva novake »èe kim smrdljivcima«, »' ^ Sondernummer naziva ih »volov skim abama«, irskim nerastima«, i obeæava pritom da æe svakog re, uskopiti. Pritom to èini s takvim struènim znanjem a Potjeèe iz obitelji preparatora ivotinja. Sve vojne e trude se posebnim pomoænim sredstvima uliti )ram domovine, kao to je urlanje i p les oko regruta, u u' v ' P°dsjeæa na divljake u Africi dok se spremaju °Zu s nevine antilope ili se spremaju ispeæi but misio 301 ViMIfeC
nara spravljenog za jelo. Dodu e, to se ne tièe Nfije Ako narednik Sondernummer govo
ri ne to o sauban * uvijek k tome brzo doda »die tschechische«2, kako se Nj ' ci ne bi uvrijedili i mislili da se to odnosi na njih P, ^ j r i i L v v. i . ' ' "tOrn svi podoficiri 11. satni e beèe oèi kao nesretni nas U>. lili v v °]' le zbog halapljivosti progutao spu vu namoèenu u ulje n sada ne mo e ispljunuti iz grla. Slu ao sam jednom razgov narednika Mullera i kaplar a Althofa koji se ticao daljnjeg DA. stupka pri uvje bavanju domobrana. U tom su s e razgovoru isticale rijeèi kao »ein Paar Ohrfeigen«.3 U poèetku sam mislio da je medu n jima izbio neki spor, da se raspada njemaèko vojno jedinstvo, ali sam se itekako p revario. Radilo se u stvari samo o vojnicima. Kad se takav èe ki prasac pouèavao je ra zborito kaplar Althof ni poslije trideset »lezi« ne nauèi stajati ravno kao svijeæa, nije mu dovoljno dati samo preko gubice. Udri ga dobro jednom rukom u trbuh, a drugo m mu nabij kapu preko u iju i reci Kehrt euch!, a kad se okrene, udri ga nogom u g uzicu, pa æe vidjeti kako æe lupit o zemlju i kako æe se zastavnik Dauerling smijati. Sad vam jo , kamarade, moram ne to reæi o Dauerlingu nastavio je jednogodi nji dragovo ljac o njemu regruti uli. kompaniji govore kao to neka usamljena bakica na farmi, u blizini meksièke granice pripovijeda legende o nekakvom slavnom meksièkom banditu . Dauerling u iva glas ljudo dera, antropofaga iz australskih plemena, koji pro diru p ripadnike drugih plemena kad im dopadnu aka. ivotni put mu je sjajan. Nedugo nakon roðenja, dadilja jes njim u naruèju pala i mali je Konrad Dauerling udario gla^' co m, tako da se jo do danas na njegovoj glavi prirnjecUJ. nekakva spljo tenost, kao k ad bi kometa udarila o Sjever pol. Svi su sumnjali da æe od njega bilo to postati, ako uop i pre ivi taj potres mozga, samo njegov otac pukovnik n J 1. Svinjskoj bandi, (njem.) 2. Èe ka, (njem.) 3. Nekoliko pljusaka. (njem.) adu i tvrdio je da mu to nikako ne mo e koditi, $r°10 _0 po sebi razumije da æe se mlad i Dauerling, kad }et ^ osvetiti vojnièkom pozivu. Mladi Dauerling, nakon 'v*3* ' D0 rbe sa sva èetiri razreda ni e realke, pri èemu je ^° kuæni uèitelj prijevremeno posijedio i poblesavio, A ei htio od oèaja skoèiti s katedrale Svetog Stjepana u * v _. dokopao se kadetske kole u Heinburgu. U kadet, se koli nikada nije vodilo raèuna o ranijem obrazovan jer ono, uglavnom, i nije potrebno austrijskim èasnicima. Vojnièki ideal tra io se med u onima koji su se igrali vojnika. Obrazovanje djeluje na du u tako da ju oplemenj uje, a to vojsci nikako nije potrebno. to grublji èasnici, to bolje. Pitomac kadetske kole Dauerling nije se isticao ni u onim predmetima koje su, k olikotoliko, svladavali svi ostali uèenici. I u kadetskoj koli primjeæivale su se pos ljedice toga to je Dauerling u ranoj mladosti udario glavicom o pod. Njegovi odgovori na ispitima jasno su svjedoèili o toj nesreæi i odlikovali se tak vom glupo æu da su bili smatrani upravo klasiènim primjerima duboke gluposti i smeteno sti, tako da ga profesori kadetske kole nisu ni zvali drugaèije nego: »Unser brave Tr ottel«.1 Njegova je glupost bila tako blistava da se gajila najveæa nada da æe nakon n ekoliko desetljeæa dospjeti, valjda, i do terezijanske akademije ili do ministarst va vojske. Kad je izbio rat, pa su sve mlaðahne kadete promaknuli u ^tavnike, na listu hajn bur kih promaknutih kadeta dosPjelo je i ime Konrada Dauerlinga koji je tako i sti gao u 91. pukovniju. Jednogodi nji je dragovoljac odahnuo i nastavio pripovi 0, ~~ nakladi ministarstva vojske iza la je knjiga »Drill n'» "^«2; u k0j0j je Dauerli ng proèitao da vojnici 302 303 O stupnju zastra ivanja ovisi uspjeh uvje bavanja. \ svom poslu uvijek je i imao
uspjeha. Kako ne bi morali l ^ njegovo urlanje, èitavi vodovi vojnika prijavljival i su lijeènièke preglede, no to ipak nije bilo okrunjeno uspjek ^ Tko se prijavio da je bolestan, dobio bi tri dana »veischarft!l' Uostalom, vi znate to je to »verscharf t«. Naganjaju va. * vje bali tu po cijeli dan, a onda vas jo noæu zatvore. Tako se ( ^ \ noslu ali »nieder«, i dok su tako le ali na zemlji, V1ima se etkao Dauerling i dr ao govor : >KT der' æe ostati 'nieder' i kad biste se bando u tom nali. 'Nieder' je postoja lo i u starom Rimu, a tad U r.rali u vojsku od sedamnaeste do ezdesete i slu ilo morauu , . . . . r.r vimorauu , .v . . . i i i 'Heset godina na boji nici, a nisu se valjali kao svinje 56 kasarnama. I tada je postojao jedinstven vojnièki jezik u. jjnstveno vojno zapovjedni tvo. Ba bi lijepo g ledala ''mska gospoda èasnici na vojnike koji bi im govorili trurski. Ja isto hoæu d a svi odgovarate njemaèki, a ne s tim va im blebleble. Vidite, kako vam je lijepo va lju kati se u blatu, a sad samo zamislite da se nekom prohtije da dalje ne le i u bl atu i da ustane. to bih napravio? Razvalio bih mu gubicu od uha do uha, jer je to naru avanje subordinacije, pobuna, opiranje, neizvr avanje du nosti dobrog vojnika, n aru avanje reda i discipline, preziranje slu benih propisa uopæe, iz èega proizlazi da t akvog tipa èeka omèa Vervvirkung des Anspruches auf die Achtung der Standesgenossen!« ! Jednogodi nji dragovoljac je u utio, a zatim nastavio, buduæi da je vjerojatno za vr ijeme stanke razradio temu o prikazu odnosa u vojarnama: Bilo je to u vrijeme satnika Adamièke, potpuno apatiènog èovjeka. Dok je sjedio u ured u, obièno je gledao u Prazno kao tihi luðak, i u oèima imao takav izraz kao da je htio reæi: »Veæ je vrijeme da budem crvima hrana!« Za vrijeme bataljunskog raporta, bogzna n a to je mislio. Jednom e javio^na bataljunski raport neki vojnik iz 1 1. satnije, da ga avecer, na ulici, zastavnik Dauerling nazvao èe kom svi U civilstvu je bio knj i ar i svjesni nacionalni radnik. Uakle, tako stoje stvari rekao je satnik Adamièka nav'v^er Je on uvijek govorio vrlo tiho to vam je rekao \j\ ,er> na ^ici. Tre ba ustanoviti da li ste imali dozvolu za azak »z vojarne. Abtreten! *fc,' Pr>va da ga po tuju stale ki drugovi, (njem.) 304
305 je neprijateljstvo samo raslo, a kapetan muèio ' A\e god bi stigao, to vi e to je izreka kadetskog zam Poslije izvjesnog vremena satnik Adamièka naredio mu se javi vojnik koji je predao pritu bu. '^ ^ Utvrðeno je rekao je opet tako tiho da ste i dozvolu za izlazak toga dana iz vojarne, do deset sati nav * I zbog toga neæete biti ka njeni. Abtreten!« l O tom se satniku Adamièki govorilo da ima osjeæa' pravdu, moj kamarade, tako da su ga poslali na boji nj a na njegovo mjesto do ao je major Wenzl. Bio je to v^ nakot to se tièe nacionalnih trzavica i taj ti je konaèno sta Dauerlingu na rep. Major Wenzl bio je o enjen Èehinjom i grozno se pla io nacionalnih sporenja. Kad je prije nekoliko godina slu io kao kapetan u Kutnoj Hori, opsovao je u pi janstvu u nekom hotelu efa sale, da je èe ka bagra. Upozo ravam pritom da je u dru tvu major Wenzl govorio iskljuèi vo èe ki, isto kao i kod kuæe, i da su mu sinovi pohaðali èe ke kole. Rijeè po rijeè, i veæ ti je to dospjelo u gradske novine, a nekakav je zastupnik podnio u beèkom parlamentu inter pelaciju o pona anju kapetana Wenzla u hotelu. Wenzl je zbog toga imao velike neugodnosti, jer je to upravo bilo u vrijeme kada je parlament odobravao vojni bud et i ba im je samo trebalo da im se u to uplete nekakav pijani kapetan Wenzl iz Kutne Hore. Kasnije je kapetan Wenzl doznao da mu je sve to skuhao jednogodi nji dragovoljac itko. Ovaj je to dao u novine, jer je izmeðu njega i kapetana Wenzw vladalo neprijateljstvo jo odonda kad se itko u nekom dru tvu u prisutnosti kapetana Wenzla upustio u razmatranje o tome da je dovoljno samo pogledati bo ju prirodu i vidjeo kako oblaci zastiru horizont, kako se visoko na obzorj" uzdi u planine i kako huèi vodopad u umi, dok pticl Pjevaju. . . ;!; Dovoljno je pripovijedao je kadetski zarn)e itko zamisliti se nad tim to je uopæe n ekakav sa spram velièanstvene prirode. Ista nula kao i svaki kad zamjenik. A buduæi da su tada sva vojnièka gospoda bila naro J kapetan Wenzl htio je nesretn og filozofa itka izrnlatl A\e go s, T 2foka postala uzreèicom. el je satnik Wenzl prema velièanstvenoj prirodi?« to * ' i ptièice ponavljale po cijeloj Kutnoj Hori. SU T æu tog lopova natjerati na s amoubojstvo« govorio l/netan Wenzl, ali itko je skinuo uniformu, vratio se u li dalje nastavio studir ati filozofiju. Otad je trajao bijes iora Wenzla protiv mladih èasnika. Ni poruènik nije bio ' uran pred njegovim napadom bjesnila i divljanja, o kadetima i zastavnicima da i ne govorimo. _ Zdrobit æu ga ko stjenicu govorio je major Wenzl, i jao i kuku onom zastavniku koji bi zbog kakve sitnice potjerao nekog vojnika na bataljunski raport. Za maj ora Wenzla samo su velike i stra ne krivnje bile vrijedne kazne, kao kad naprimjer stra ar zaspe na stra i kod barutane, ili kad vojnik napravi jo goru stvar, naprimje r prelazi noæu zid Marijanskih kasarni, pa gore na vrhu zida zaspe, kad se dade noæu uhvatiti od domobranske ili artiljerijske patrole, ukratko, kad napravi tako st ra ne stvari da nanese sramotu èitavoj pukovniji. Isuse Kriste èuo sam ga jednom kako urla na hodniku ovoga je veæ treæi put uhvatila domobranska patrola. ^mjesta ga, be tiju, strpajte u æuzu, i istjerajte frajera iz p u ovnije nekamo u komoru, neka vozi gnoj. Pa nije se s njima !" Potukao! To nisu vojnici, nego smetlari. Ne dajte mu da
ere "o prekosutra, oduzmite mu slamaricu i strpajte ga u ^cu bez deke, magarac glupi! ^ sad si zamislite, prijatelju, da je odmah nakon njegova liu u °na^ S^upi zastavnik Dauerling potjerao na bata pred r^0rt nek°g vojnika, jer da ga ovaj namjerno, s fijak m JaJem' niJe pozdravio kad se Dauerling provezao u l ta i ' uynedjelju prije podne, s nekakvom gospodiènom! P°ko ' ?n<^u podoficiri, nije to bio bataljunski raport nego du è' Bataljunski je narednik bje ao skupa sa spisima Vog hodnika, a major Wenzl urlao je na Dauerlinga: 306 307
Ja to ne dozvoljavam, himmeldonenvetter, ja Va branjujem! Znate li, gospodine zastavnice, to je to batal **" ski raport? Bataljunski raport nije nikakvo kolinj e. Kako je mogao vidjeti kad ste se provezli preko trga? Ne z^ ^ sami ste uèili da se pozdravljaju oni nadreðeni koie c, '' v v. i . i . . i ' ^r«. nemo, sto ne znaci da se vojnik mora vrtjeti kao vrana H bi prona ao gospodina zastavnika koji se vozi preko tr utite, molim vas! Bataljunsk i raport je izuzetno va na stv Ako vam je vojnik tvrdio da vas nije vidio, jer je upravo n korzu pozdravljao mene, i bio okrenut prema meni, razumj. jete li, prem a meni, gospodinu bojniku Wenzlu, i da nije mogao gledati otraga na fijaker koji je vas vozio, mislim da tome morate i vjerovati. Sljedeæi put, molim vas, nemojte me optereæivati s takvim sitnicama. Tada se Dauerling promijenio. Jednogodi nji dragovoljac je zijevnuo: Moramo se naspavati za pukovnijski raport. Htio sam vam samo djelomièno objasnit i kako to izgleda u na oj pukovniji. Pukovnik Schroder ne voli bojnika Wenzla, to vam je nekakav èudni pauk. Satnik Sagner koji se brine o koli jednogodi njih dragovol jaca vidi u Schroderu pravi tip vojnika, iako se pukovnik Schroder nièega toliko n e boji koliko odlaska na boji nicu. Sagner je tip premazan svim mastima, jednako k ao i Schroder koji ne voli prièuvne èasnike. Govon za njih da su civilne smrdonje. A jednogodi njake gleda kao na divlje zvijeri od kojih mora napraviti vojne strojev e, nasio im zvjezdice i poslati ih na boji te kako bi ih pobili umj^0 plemenitih a ktivnih èasnika, koje treba saèuvati za sjeni6 Uopæe rekao je jednogodi nji dragovoljac pokrivajuæi dekom sve u vojsci smrdi na trule . Jo uvijek se izbezufl1 Ijene mase nis u opametile. Izbuljenih oèiju odlaze na boji da ih tamo isjeckaju na rezance, a on da kad ih trefi ntf ^ samo pro apæu: »Mamice...« Ne postoje junaci, Post°J'Sf!l stoka za k laonicu i mesari u generalskim sto erima. *\ kraju, kad im se sve to pobuni, bit æe to krasna kasa ivi vojska! Laku noæ! 308 godi nji je dragovoljac utihnuo, a onda se poèeo om i uitao: fate u, p"j " ; Kfe spavam odgovorio je Svejk s drugog kreveta _ razmi ljam. A o èemu razmi ljate, prijatelju? ___ O velkoj srebrnoj kolajni za hrabrost, koju je dobil j crnlar iz Vavrove ulice na Kralovskim Vinohradima, jedan iii««" .... v , ki Mli'èko, jer je bil prvi kojem je na poèetku rata u nje voj regimenti granata odnesla nogu. Dobil je umetnu nogu i poèel se uopæe hvaliti s tom svojom medaljom, jer da je opæe prvi i najnajprviji ratni bogalj u regimenti. Jednom je do el u »Apolo« na Vinohradima, tam se posvadil / mesarima iz klaonice, koj i su mu na kraju otrgnuli tu umetnu nogu, i opalili ga z njom po glavi. Taj, koj i mu ju je otrgnul, ni znal da je to umetna noga, pa se tak prepal da se onesves
til. U stra arnici su Mlièku ponovo nogu natrag za arafili, ali odonda taj je Mli'èko ta k zamrzil tu svoju velku srebrnu medalju za hrabrost, da je oti el u zalagaonicu d a bi je zalo il, a tam su ga zadr ali skup s tom medaljom. Imal je s tim pedjancije, a nekakav ratni sud za ratne invalide osudil ga je tak da su mu oduzeli tu sreb rnu medalju, a onda su ga jo osudili i na gubitak noge... Kako to? Jako jednostavno. Jednog dana mu je do la komisija 1 obJavila mu da nije dosto jan nositi umjetnu nogu, i tak *u mu je od arafili i odnesli. Ili nastavio je vejk isto t^ticna zezancija kad oni koji ostaneju iza nekoga koji Tne u ratu> odjednom dobiju takvu medalju s pismom, vidi"1 SC ta me^Ja Predaje k ak bi ju negde obesili na neko ^ivo mesto. U Bo etehovoj ulici na Vi ehradu, jedan s te(U. c> *°ji je mislil da ga vlasti zafrkavaju, obesil je tu metaj ^ *: Z710C^' a jedan pandur, koji je z njim na katu imal sjro nicki zahod, prijavil ga je za v eleizdaju, i tak je to taj mah zgutal. toga slijedi rekao je jednogodi nji dragovoljac 309 da je svaka slava dim na vjetru. Ovih dana iza ao Beèu »Dnevnik jednogodi njeg dragovoljca« i u njemu " dirljivi stihovi u èe kom prijevodu: Ov" Bio hrabri dragovoljac jedan pade za domovinu i kralja drugima je dao primjer vr ijedan kako za domovinu bojevati valja. Ovoga mrtvaca na lafetu vuku na prsa mu satnik polegnuo orden Molitve nagradit æe mu muku onom ko bje za rod tako borben. Nekako mi se èini rekao je jednogodi nji dragovoljac nakon kratke utnje da vojnièki uh kod nas nekako opada, pa predla em, dragi prijatelju, da u noænoj tmini, u ti ini n a e uznice, zapjevamo o topniku Jabiireku. To æe uzdiæi vojnièki duh. Ali moramo se dera ti, kako bi se to èulo po èitavim Marijanskim kasarnama. Predla em zato da pridemo vra tima. Iz zatvora se uskoro zaèulo urlanje, tako da su se na hodniku tresli prozori: I kod topa je bil i stalno je pu nil... I kod topa je bil i stalno je pu nil. Tuda kugla bez pol muke otrgla mu obje ruke Al on je dalje miran bil i stalno je pu nil... I kod topa je bil i stalno je pu nil... Na dvori tu su se zaèuli koraci i glasovi. s To je profoz reèe jednogodi nji dragovoljac'" . i poruènik Pelikan, koji je danas de uran. On je pri rfi®. »asnik, moj poznanik iz »Èe ke besede«, u civilu je ^V voda u jednom osiguravajuæem dru tvu. Od njega ^dobiti cigarete. Derimo se i dalje. T ' nova se zaèulo: »I kod topa je bil...« Kada su se otvorila nrofoz, vidljivo uzrujan nazoèno æu de urnog èasnika, o tro reèe: ___ Nije ovo nikakva mena erija. _ Pardon odgovorio je jednogodi nji dragovoljac __ ovo je podru nica Rudolfinuma, koncert u dobrotvorne svrhe u korist zatvorenika. Upravo je zavr en prvi dio progr ama: »Ratna simfonija«. _ Dajte prestanite rekao je poruènik Pelikan naoko Str0g0 mislim da znate da u devet morate biti u krevetu i da ne smijete galamiti. Va a koncertna toèka èuje se skroz do trga.
Pokorno javljam, gospodine lajtnante rekao je jednogodi nji dragovoljac da se ni smo ba naroèito pripremili, pa ako doðe do nekakve disharmonije... To radi svaku veèer profoz je poku ao nahu kati poruènika protiv neprijatelja vlada s uopæe grozno neinteligentne. Molim, gospodine poruènice rekao je jednogodi nji dragovoljac htio bih s vama govo riti u èetiri oka. Neka profoz prièeka iza vrata. Kada mu je ova elja ispunjena, jednogodi nji dragovo'jac povjerljivo: Franto, pljuni cigarete. »Sport«? Ti kao poruènik n«na ni ta bolje? Zasad ti hvala. D j jo ibice. ?7 *^P°rt« rekao je nakon njegova odlaska jednojpusnji dragovoljac prijezirno èovjek i u nevolji mora , dostojanstven. Pu ite prijatelju za laku noæ. Sutra nas ^Posljed nji sud. abo ^ ne^° ^to Je zasPao jednogodi nji dragovoljac nije ^ravio zapjevati: 311 310
Gore i doline i visoke stijene, $tM prijatelji moji saèuvajte mene. iw. ,. ... , To se neæe vratiti dok smo bili mladi, :»j ?. u\ drage moje cure, al to da se radi... tejjb j jj To to je jednogodi nji dragovoljac opisao pukovnl Schrodera kao neman, bila je u stvari gre ka, jer je pukovra Schroder povremeno imao smisla za pravednost, a to je Kl jasno vidljivo nakon onih noæi kada je pukovnik Schrod bio zadovoljan dru tvom s kojim je provodio veèeri u hotelu Ali, ako ne bi bio zadovoljan? Dok je jednogodi nji dragovoljac ovako porazno kritizirao odnose u vojarnama, p ukovnik Schroder sjedio je u hotelu, u dru tvu èasnika i slu ao kako natporuènik Kretsch mann, koji se vratio iz Srbije s bolesnom nogom (ubola ga je krava), pripovijeda kako je iz sto era kojemu je bio dodijeljen, promatrao napad na srpske polo aje: Tada ti izletje e iz rovova. Na èitavom odsjeku od dva kilometra provlaèe se kroz ièane prepreke i bacaju na neprijatelja. Ruène granate oko pasa, maske, pu ke preko ramen a, spremni za paljbu, spremni za napad. Zvi de meci. Pade jedan vojnik koji je isk oèio iz rova, pade drugi na grudobranu, treæi pada nekoliko koraka dalje, ali tijela boraca juri aju naprijed uz povike »Hura, naprijed u dim i barut«. A neprijatelj puca sa svih strana iz rovova, iz rupa od granata, i gada nas strojnicama. Ponovno p adaju vojnici. Juri nici hoæe da se doèepaju neprijateljske strojnice. Padaju. A" subo rci su veæ naprijed. Hura! Pada jedan èasnik. Vi e se n èuju pu ke pje a tva, sprema se ne to ozno... Ponovn pada cijeli jedan juri ni odred, i èuju se neprijateljske s jnice: ra ta ta ta... Pada... Ja, oprostite, dalje ne mogu'' sam pijan... I èasnik s bolesnom nogom za uti i osta tupo sjeèu stolici. Pukovnik Schroder samil osno se nasmije io i P° ao kako satnik Spiro, koji mu je sjedio suèelice, uda* kom po stolu kao da se eli sv aðati, i ponavlja ne to sto 312 l e, ne mo e se razumijeti to bi to zapravo trebalo \ to s time eli reæi: ^ Razmislite dobro, molim vas. Imamo ovdje pod oru "~"~ istrijske domobranske ulane, austrijske domobrane, jenl i e jovce, austrijske lovce, austrijske pje ake, maðarske « t tirolske carske strijelce, bosanske pje ake, maðarske y èke honvede, maðarske husare, domobranske husare, f niièke lovce, dragune, ulane, t opnike, komoru, bolnièare, ornare. Razumijete? A Belgija? Prvopozivci i drugopozivci ,. operativnu vojsku, a treæepozivci opslu uju u zaleðu vojske... , . v , , Satnik Spiro udario je akom po stolu. _ Domobranstvo vr i slu bu u zemlji i u vrijeme mira. Jedan mladi èasnik do njega go
rljivo se trudio kako bi uvjerio pukovnika u svoju vojnièku postojanost, pa je vrl o glasno pripovijedao svom susjedu: Tuberkulozne ljude mora se slati na boji nicu, to æe im èiniti dobro, a èak je bolje ka d i poginu bolesni nego zdravi. Pukovnik se smje kao, ali se odjednom namr tio i zapitao bojnika Wenzla: Èudim se to nas natporuènik Luka nekako izbjegava, otkad je do ao jo nijednom nije do u na e dru tvo. Pi e pjesmice podsmje ljivo se javio satnik Sagner tek to je do ao, smjesta se zalju io u gospodu suprugu "i enjera Schreitera, koju je sreo u kazali tu. l ukovnik je namr teno pogledao oko sebe: \f vi r c? Ra u da zna pjevati kuplete! U kadetskoj koli dobro nas je zabavljao kupletima potvrdi satnik Sagner zna i dosta viceva, milina jedna. 1p\Znam Za t° se ne dru i s nama' J^°vnik tu no zatrese glavom: sjeæa meðu nama nema pravog drugarstva. Ranije, Prid SC> ^^ se od nas èas ^ trudio da u kasinu neèim natn CSvC .P°b°lj anju zabave. Jednom, sjeæam se, neki Ulio s ° Dankl, svukao se do gola, legao je na pod, gur Je u dupe rep od usoljene haringe i predstavljao mor 313 SS rSS; M se moramo natezati ko blesavi. Kehrt euch! Wv T" 1Nabori na kaputu neu redni. Kao da se vraæate od raznie' V30 da ste se valjali u bordelu. Deèko dragi, ja æu vas a jednogodi njih dragovoljaca u la je u dvori te. «/* sku sirenu. Drugi opet, poruènik Schleisner, znao je u ima i nji tati kao pastuh, opon a ati mjaukanje m * ^ zujanje bumbara. Sjeæam se i satnika Skodavja. Taj bi ' kad smo to htjeli, doveo u kasino cure, bile su to tri s on ih je dresirao kao pse. Postavio bi ih na stol, a one pred nama svlaèile po taktu. Imao je maju nu diri&e i* palicu i, svaka èast, bio je sjajan kapelnik. A to li sve s n nije izvodio na o tomanu?! Jednom je dao da se dones? U? s toplom vodom i postavio ju je nasred prostorije a m; . i j . i. i . . ; , "'srno se jedan za drugim morali okupati s tim curama dok nas' on fotografirao. Na tu uspomenu pukovnik Schroder bla eno se smije io A kakve su sve oklade padale u kadi nastavio je gnjusno mljackajuæi i vrteæi se na stolici a danas? I to mi je neka zabava! Pa ni ovaj kupletist se ne pojavljuje. Mlað èasnici danas ne znaju ni piti. Jo nije ni dvanaest sati, a veæ su, kao to vidite, za stolom petorica pijana. To je bilo vrijeme kad smo banèili i dva dana, a to smo vi e pili, bili smo sve trezniji; neprestano smo u sebe nalijevali pivo, vino i l ikere. Danas vi e nema onog pravog vojnièkog duha. Vrag zna to je tome uzrok. Nijedan vic, sve same nekakve prièe bez kraja i konca. Poslu ajte samo to tamo dolje za stol om govore o Americi. S drugog kraja stola èuo se neèiji ozbiljan glas: Amerika se ne mo e upustiti u rat. Amerikanci i Englezi mrze se ko pas i maèka. Amer ika nije spremna. Pukovnik Schroder je uzdahnuo: To je blebetanje prièuvnih èasnika. Jo su nam s3"10 oni falili. Ovaj èovjek je jo juèer piskarao negdje u nekakv banci ili pravio vreæice i prodavao zaèine, cimet i p3516 cipele, ili je pripovijedao djeci u koli da glad tjera vukov ume, a danas bi se htio izjednaèiti s aktivnim èasnicim3' razumjeti i u sve gurnuti nos. A kad i imamo aktivne casn kao to je ovaj natporuènik Luka , onda takav gospo"1
zalazi u na e dru tvo. . a Pukovnik Schroder oti ao je kuæi lo eg raspolozen' se no probudio, bio je jo gore raspolo en, jer je u koje je èitao u postelji, nekoliko puta na ao re " tima s D0ji ta, po kojima je na a vojska bila ^n'C" S na ranije pripremljene polo aje. Bili su to slavni povuèen vojske, koji su slièili kao jaje jajetu slavnim P°v"~"" ,rii<;ke Hani austrijske j 'ma P0^ apcon.. T d tim Je dojmom pukovnik Schroder pristupio u dePti ujutro onoj du nosti koju je, vjerojatno s pravom, Stogodi nji dragovoljac nazvao posljednjim sudom. ' vej k i jednogodi nji dragovoljac stajali su na dvori tu i èekivali pukovnika. Bili su naz oèni i nadreðeni de urni èasnik, pukovnikov poboènik, i narednik iz pukovnijskog ureda sa spisima o optu enima koje èeka sjekira pravde pukovnijski raport. Konaèno se pojavio natmureni pukovnik lupkaj uæi bièem po sarama svojih èizama, a prat io ga je satnik Sagner iz kole jednogodi njih dragovoljaca. Primiv i raport, pukovnik je nekoliko puta u grobnoj ti ini pro ao mimo vejka i jednogodi njeg dragovoljca koji su okretali glave nadesno ili nalijevo, prema tome s kojeg krila bi im se pojavi o pukovnik. Èinili su to neobièno savjesno, a buduæi da je to poprilièno trajalo, umalo su i èa ili vratove. Konaèno se pukovnik zaustavio pred jednogodi njim dragovoljcem koji je raportirao: Jednogodi nj i dragovolj ac... ~^~ Znam rekao je kratko pukovnik izrod jednogo djsnjih dragovoljaca. to ste radili u civilu? Student klasiène oz°nje? Znaèi pijani inteligent... Gospodine satnice po ao je Sagnera dovedite nam cijelu kolu jednogodi njih *1 agovoljaca. To se zna nastavio je govoriti jednogodi cm dragovoljcu milostivi gosp on student klasiène filo 314 315
U èetverokut!
naredio je pukovnik. rivljene i pukovnika uskim èetverokutom.
** Pogledajte ovog èovjeka
vikao je pukovnik zujuæi bièem na jednogodi njeg dragovoljca Dr . va u èast, va s jednogodi njih dragovoljaca, od kojih s * pijandura? Iz krème u krèmu. Propio DI sav rum ko" k" trebao biti dodijeljen vojsci. Mo ete li reæi ne to u ! ' obranu? Ne mo ete. Pogledajte na njega. Ne zna ni ta ' èak ni u voju obranu, ali u civilu studira klasiènu filozofi] Zaista, klasièan primjer. Pukovnik je ove posljednje rijeèi izgovorio znaèajno, po lako, a zatim pljunuo: Klasièni filozof, koji u pijanstvu noæu baca èasnicima kape s glave. Mensch!1 Imate sreæu da je to bio samo nelti artiljerijski èasnik. U ovom posljednjem bila je koncentrirana sva mr nja 91. pukovnije prema artiljer iji u Budejovicama. Jao siga artiljercu koji bi noæu pao u ruke pukovnijske patrol e, i obratno. Grozna mr nja, nepomirljiva vendeta, krvna osveta, prenosila se s go di ta na godi te i bila je popraæena s obje strane tradicionalnim prièama kako su infant eristi pobacali artiljerce u Vltavu, i obratno. Kako su se potukli u »Pon Arturu«, »Ko d Ru e« i ostalim brojnim zabavnim lokali^ ju noèe ke metropole. No, svejedno nastavio je pukovnik takva stw se mora primjereno kazniti, tip mo ra biti izbaèen izs , jednogodi njih dragovoljaca i moralno uni ten. I"1^0^ dovoljno
takvih inteligenata u vojsci. Regimentszkanzle1 Narednik iz pukovnijskog ureda pristupio je ozbnjn spisima i olovkom. .^ Vladala je ti ina kao u sudskoj dvorani gdje sude u a predsjednik suda izjavljuj e: 1. Èovjeèe! (njem.) 2. Pukovnijski ured. (njem.) 316 presudu! ...... vo takvim glasom pukovnik je izjavio: l uPr . Odi nji dragovoljac Marek osuðuje s e na dvade6 Han poo trenog zatvora, a nakon odslu ene kazne A' liujese Kuni l &uijv";v n^«"ip"~Ikrenuv i se koli jednogodi njih dragovoljaca gospodin i 'k naredi da se postroje. Èulo se kako se brzo postroretveroredove i odlaze, pri èemu je pukovnik rekao " ^* _ l V . 1 l «.V **' P1 Sagneru da je to sve lo e i neka popodne u dvori tu s !jjma vje ba stupanje. __To mora grmjeti, gospodine satnice. I jo ne to. Umalo sam zaboravio. Recite im da cijela kola jednogodi njih dragovoljaca ima po pet dana pritvora, kako nitko ne bi zaboravio na svoga biv eg kolegu, toga bandita Mareka. A bandit Marek stajao je pored Svejka i dr ao se sasvim zadovoljno. Bolje to s n jim nije moglo ispasti. Sasvim je sigurno da je bolje guliti krumpire u kuhinji, oblikovati knedlièke i glodati rebra nego urlati punih gaæa pod neprijateljskom ura ganskom vatrom »Einzeln abfallen! Bajonett auf!«1 Vrativ i se od satnika Sagnera, pukovnik se zaustavio pred Svejkom i pozorno ga pogledao. vejkovu je figuru toga trena predstavljalo njegovo punaèko, nasmije eno lic e, obrubljeno velikim u ima koje su str ile ispod nabijene vojnièke kape. C1jelosti je odavao izraz potpune sigurnosti i pomanjkanja spoznaje o bilo kak voj krivnji. Njegove su oèi pitale: »Prosim, jesam nekaj napravil?« J gove su oèi govorile: »Prosim, jesam ja za nekaj kriv?« sve sto je uspio primijetiti pukovnik je sa eo u pitanje Puceno naredniku iz puk ovnijskog ureda: ~~~ Budala? primijeti kako se pred njim otvaraju usta v°rio no javljam, gospon pukovnik, budala odgo'e umjesto narednika Svejk. ' u ;'no na pu ke! (njem.) 317 Pukovnik Schroder kimnuo je poruèniku i oti ao na stranu. Zatim su pozvali narednika i pregledali m, ^ o vejku. ate* Ha! rekao je pukovnik Schroder to je zrur posilni natporuènika Luka a, koji mu se, prema raporti, gubio u Taboru. Mislim da gospoda èasnici trebaju sami 'ti gojiti svoje slu nike. Kad si je veæ gospodin natporuènik Lule' odabrao takvu notornu budalu za slu nika, neka se s njim sa i muèi. Ima za to dovoljno vremena kad nikamo ne ide. I vi niste nikada vidjeli u na em dru tvu? No, vidite. Znaèi da iim dovoljno vremena kako bi mogao dotjerati svoga posilnom. Pukovnik Schroder pristupi vejku, i gledajuæi u njegovo dobrodu no lice reèe: Govedo glupo, dobit æete tri dana poo trenog zatvora, a kad to odslu ite, javite se natporuèniku Luka u. I tako se Svejk opet susreo s jednogodi njim dragovoljcem u pukovnijskom zatvor u, a natporuènik Luka mogao se jako veseliti kad ga je pukovnik Schroder pozvao k s ebi kako bi mu rekao:
Gospodine natporuènièe! Prije tjedan dana otprilike, nakon svog dolaska u na u pukov niju podnijeli ste mi molbu za dodjelu slu nika, stoga to vam se va slu nik izgubio na kolodvoru u Taboru. Buduæi da se vratio... Gospodine pukovnièe... moleæivo je progovorio natporuènik Luka . Odluèio sam nastavio je pukovnik naroèito naglasiv i strpati ga na tri dana u zatvor , a onda æu vam g1 poslati... Natporuènik Luka slomljeno se znojio u pukovnik"^ uredu.
()princ se iz zatvora uvijek èulo: «Bo e ivi, bo e titi« Edleritter!«1 Uz to su pjevali i èitav niz kada bi dolazio profoz, odzvanjala mu Ovaj mili profoz na ne smije umrijeti njega æe do samog pakla ðavoli odnijeti Stiæi æe na kolima, pritom æe se smijati vragovi u paklu, s njim æe kotle grijati... A nad klupom, jednogodi nji je dragovoljac nacrtao stra ara i pod tim napisao teks t stare pjesmice: Podohpo kobasice sve do grada Praga prikro mi se sami vrag nekak odostraga M to nije bio vrag to me htio odostrag To je profoz, njegov brk, nadao sam se u trk. I dok su obojica tako dra ili profoza, kao to dra e andaluzijskog bika crvenom mara mom, natporuènik Luka s tjeskobom je oèekivao trenutak kad æe se pojaviti vejk kako bi r aportirao da opet nastupa slu bu. U8«>, plemeniti vitez, (njem.) Tijekom ta tri dana koja je vejk proveo u dru tvu ]e nogodi njeg dragovoljca Mareka, zabavljao se jako d° , Svake veèeri njih su dvojca prireðivali domoljubne rnafl stacije. .,, l 319 318 III vejkovi do ivljaji u Kirdly Hidi Devedeset prva pukovnija selila se u Most nad Litavom Kiralv Hidu. Upravo kad je vejk nakon trodnevnog zatvora trebao biti pu ten na slobodu, bio je odveden zajedno s jednogodi njim dragovoljcem do glavne stra arnice, zatim sprovede n pod vojnièkom pratnjom na kolodvor. ' 0: To se veæ odavno znalo rekao mu je putem jednogodi nji dragovoljac da æe nas premjes titi u Maðarsku. Tamo æe se formirati mar bataljuni. Vojnici æe se izvje bati u gaðanju, pom latit æe se s Maðarima i veselo krenuti na Karpate. A u Budejovice æe doæi maðarski garniz on, pa æe se plemena izmije ati. Postoji veæ takva teorija da je silovanje djevojaka d ruge narodnosti najbolje sredstvo protiv <|egeneracije. Radili su to i veðani i panj olci za tridesetogodi njega rata, Francuzi u vrijeme Napoleona, a sad æe to biti budejovièkom kraju ponovno raditi Maðari, i to neæe vezano s grubim silovanjem. Sve æe se tokom vremena iti. Bit æe to jednostavna razmjena. Èe ki vojnik spavat s maðarskom curom, sirota èe ka djevojka primit æe k sebi ^skog honveda, a nakon sto godina bit æe to zanimljivo n f^ertje za antropologe, za to su se pojavile izbeèene liè kosti kod ljudi na obalama Mal e. ^"~~ o ovim uzajamnim parenjem primijetio je vejk Cr ? uopæe zanimljiva stvar. U Pragu ima jedan konobar,
Kristijan, kojem je otac bil abesinski kralj i koji se dal 321 pokazivati u Pragu na tvanici u jednom cirkusu. Ti se zaljubila jedna uèiteljica ko ja je pisala pesmice u »T^ o pastirèekima, potoèeku i umici, a i la je z njim u h*'' zgre i la bludno, kak se veli u Svetom pismu, a onda s èudila da joj se rodil skroz beli sinek. Je, al za èetrnajst H deèko je poèel tamniti. Tamnil je i tamnil, a za mesec d poèel je i crniti. Za pol godine bil je crni kak i njegov ui abesinski kralj. I la j e z njim na kliniku za ko ne boW da joj ga nekak posvetliju, al tam su joj rekli d a je to pr ' crnaèka ko a i da ni nemreju s tim naredit. Ona je od t postala trknuta, pa je po èasopisima poèela tra iti savet n®. tiv crnaèke ko e, pa su je otpelali u ludnicu, a crnèeka su dali u siroti te gde su z njim izvodili velke zezancije. Onda je izuèil za konobara, i i el je plesati po noænim kavanama. Sad se od njega s velikim uspehom raðaju mulati, i vi e nisu tak pofarbani kak on. Jedan medicinar koji je zalazil »Kal ichu« jednom nam je obja njaval da to ni tak jednostavno, jer da takav me anac ponovo rodi me anca, a ti se veæ nemreju razlikovati od belih ljudi. A onda se odjednom u n ekom koljenu pojavi crnac. Mo ete si predstaviti taj peh? Vi se o enite s nekom gospodiènom. Gadura je skroz bela, a onda vam rodi crnca. A ak je prije devet meseci i la bez vas u varijete gledati borbe atleta, gde je nas tupa! i neki crnac, mislim da bi vam ipak u el neki crv u glavu. Sluèaj va eg crnca Kristijana rekao je jednogodi nji dragovoljac treba razmotriti i s ratnog stajali ta. Recimo da su crnca odveli. Pra anin je, znaèi pripada 28. regime nti' Valjda ste èuli da je 28. regimenta pre la Rusima? Kako bi* tek Rusi zaèudili kad bi zarobili crnca Kristijana? Sigurn° ruske novine pisale da Austrija gura u rat svoju kolonija"1, vojsku jer joj nedostaje vojnika, pa je zato morala posegn" za svojim crnaèkim rezervama. Pripovedalo se izjavio je vejk da Austrija kolonije èak negde na severu. Tu neka kvu zemlju cara Josipa... Pustite to, deèki reèe jedan vojnik iz pratnje no pripovedati danas o nekakvoj zemlji cara Franje ie0e°PNemojte nikoga imenovati, to bu bilo bolje... ^a Onda pogledajte na kartu upao mu je u rijeè jed ^Tnii dragovoljac da odista postoji Zemlja na eg n°g
322 323 l ;e Zidari su se spasili prekinuo ga je vejk ugrijali od zapaljene lule. Ne svi rekao je jednogodi nji dragovoljac _ j jici se dogodila nezgoda jer su za boravili vuæi, pa su im se l ^ ugasile, tako da su ih morali sahraniti u ledu. Ali na k su ipak podigli kolu od ledenih cigala i eljeznop k» f IJI J v i T l & Ct%, sto je sve u svemu vrlo dobro dr alo, Eskimi su uokolo n lo ili vatru od razgrabljen og drveta s oèerupanih trgovaèki brodova i postigli cilj kojem su te ili. Led, na koje mu je bil podignuta kola, rastopio se i cijela kola, skupa s ravnateIjem i predsta vnikom vlade, koji je sutradan trebao prisuj. tvovati posveæenju kole, propala je u more. Samo se èulo da je predstavnik vlade, kad mu je voda veæ do la do grla uskliknu o »Gott strafe England!« Sad æe valjda tamo poslati vojsku da medu Eskimima napravi re da. Jasno je da æe s njima rat biti te ak. Najvi e æe na oj vojsci na koditi pripitomljeni b ijeli medvjedi. E, samo bi nam to falilo mudro je primijetio kaplar i bez toga ima dosta ratni h izuma. Uzmimo, naprimjer, gas maske za trovanje plinom. Navuèe to na glavu, i otr ovan si smjesta, kako su nam objasnili u oficirskog koli. Oni vas sam tak stra iju ukljuèi se Svejk nijedan vojnik se ne treba nièega bojati. Pa kad bi u borbi i opal u zahodsku jamu, samo se obli e i odmah ide dalje u bitku , a na otrovne plinove je svaki naviknut u kasarnama kad se dobije fri ki kruh i g rah s rièetom. Ali sad su, kak se pripoveda, Rusi prona li nekaj protiv podoficira.. . To je valjda neka posebna elektrièna struja a°Pun vejka jednogodi nji dragovoljac se struja spoji zvjezdicama na kragni i ove eksplodiraju, jer su od celulo' To æe biti nova pokora. Iako je u civilu kaplar èuvao volove, ipak je val)< kraju shvatio da ga zafrkavaju, pa je od njih oti ao na kolone. e Uostalom, pribli avali su se kolodvoru, gdje s , j|0 Budejovièani opra tali sa svojo m regimentom. Nije to
ta
drode, ali trg pred kolodvorom bio je prepun ljudi ......... ,. ., È 'kovo zanimanje privukao je spalir koji su naèinili A l kako to obièno biva, valjani vojnici bili su otraga, $* . poci bajunetima ispr ed. Valjane æe vojnike kasnije a ° ati u stoène vagone, a vejka s jednogodi njim dragovor° u zaseban zatvorski vagon koji je uvijek u vojnièkom 'laku bio prikopèan odmah iza s to ernih vagona. U takvom tvorskom vagonu mjesta je bilo koliko hoæe . vejk se nije mogao uzdr ati a da ne vikne prema paliru: » ivili!« i da ne mahne kapom. D jelovalo je to tako sugestivno da je gomila buèno ponovila » ivjeli!« to se irilo dalje i odjekivalo pred kolodvorom gdje se veæ izdaleka poèelo govoriti: »Veæ idu«. Kaplar iz pratnje bio je sav nesretan i derao se na vejka da zaèepi gubicu. Ali k licanje se irilo kao lavina. andari su potiskivali spalir i probijali put patroli, a gomila je i dalje vikala » ivjeli« i mahala kapama i e irima. Bila je to prava manifestacija. Ispred hotela nasuprot kolodvoru mahale su rupèiæi ma nekakve dame i vikale »Heil!« Èe ko » ivjeli« mije alo se s njemaèkim »Heil«, a nekakvom z u iz palira, koji je iskoristio priliku pa mu se omaklo »Nieder mit den Serben«, podm etnuli su nogu i ma|° ga izgazili u umjetno nastaloj gu vi. I kao elektrièna iskra sir ilo se dalje: »Veæ idu!« l zaista su i li, pritom je vejk, pod bajunetima, pozdrav u , om^u mahanjem ruke, a jednogodi nji dragovoljac ozb"jno je salutirao. n'vu SU U^* na kolodvor i po li prema odreðenom vojnik k"1 v'a^u> Pa im je umalo voj na glazba, èiji je kapel^ !o zbunjen neoèekivanom manifestacijom, intonirala nu »Bo e ivi, Bo e titi«. Na sreæu, u pravom trenutku pat T° SC Sa sv°J^m crmm polucilind
i i vojni sveæenik, Latina iz 7. konjièke divizije i poèeo praviti red. * ?va Je povij est bila jednostavna. Juèer je stigao u ) vice, on strah i trepet svih èasnièkih kuhin ja, 524 325 deronja i nezasitan tip koga nije moguæe ni nan. najesti, a kao sluèajno je prisustvo vao malom oprost " domjenku èasnika pukovnije koja je odlazila na boji t r"1 je i pi o za desetoricu i u vi e ili manje pijanom stanju odi je u èasnièku kuhinju izmamiti o d kuhara jo kakvih ° taka. Gutao je zdjele s umacima i knedlima, èupao me« kostiju k ao divlja maèka, a na kraju se u kuhinji dokorJ ruma, pa tek kad ga se toliko nalo kao da mu se podriava| vratio se na opro tajni domjenak gdje se proslavio novini l okanjem. U tome je imao bogatog iskustva, a u 7. konjièko diviziji èasnici su uvijek morali za njega doplatiti. Ujutro mu je pala na pamet ideja da mora napraviti r eda pri odlasku prvih e alona i zato je teturajuæi pro ao kroz èitav palir, a na kolodvor u je jo i pro irio djelatnost, tako da su se èasnici koji su upravljali ukrcavanjem p ukovnije zatvorili pred njim u ured efa postaje. I tako se opet pojavio pred kolodvorom u pravi èas, kako bi istrgnuo iz ruke di rigentski tapiæ kapelniku koji se upravo spremao dirigirati »Bo e ivi, Bo e titi«. Halt! rekao je jo ne, dok ne dam znak. Sad je voljno dok se ne vratim. Oti ao je na kolodvor i po ao za e alonom koji je zaustavio uzvikom »Halt!« Kamo? upitao je strogo kaplara koji se nije znao snaæi u novoj situaciji. Umjesto njega dobrodu no je odgovorio Svejk. Voziju nas u Bruck, ako hoæete, gospon oberfeld*11' rat1, mo ete z nama. , I hoæu izjavi pater Lacina i okrenuv i se patr° doda: , ; A tko ka e da ne mogu putovati? Vonvarts, MafS Kad se vi i vojni sveæenik na ao u zatv orenièkom vag° ' legao je na klupu, a dobrodu ni vejk skinuo je kaput i st* ga pateru Lacinu pod glavu, na to je jednogodi nji drag jac tiho rekao prepla enom kaplaru: 1. Vi i vojni sveæenik, (njem.) 2. Naprijed! Mar ! (njem.) Vise vojne sveæenike treba èuvati. ! wf "T. i 0 ispru en na klupi, pater Lacina poèeo je izlaga °" Ragu s gljivama, gospodo, bolji je, to je vi e gljiva, ali ~~~" e. moraju prije toga pr iti na luku, a tek onda se doda Jorovog Usta i luka. Luk ste veæ izvoljeli dodati javio se jednogodi nji ,wovoljac praæen oèajnim pogledom kaplara koji je u pateru ini vidio, dodu e pijanog, ali ipak svoga nadreðenog. Polo aj kaplara bio je zaista oèajan. _ je podvukao je vejk gospon oberfeldkurat je potpuno u pravu. Èim vi e luka, tim b olje. Bil je u Pakomefièama pivar koji je u pivu dodaval luk, jer luk izaziva eð. Luk je opæe vrlo korisna stvar. Peèeni luk se meæe inaèireve... Pater Lacina za to je vrijeme govorio poluglasno kao u snu: Sve ovisi o zaèinima, kakvi se zaèini u to stavljaju i u kojoj kolièini. Ni ta se ne smi je prepapriti, preljutiti... Govorio je sve sporije i ti e: Ne previ e klinèeka, citrone, mu kata, karija... Nije dovr io jer je zaspao, a kad bi pr estao hrkati, povremeno bi svirao kroz nos. Kaplar ga je ukoèeno gledao dok su se ljudi iz pratnje tiho smijuckali na svojim klupama. Taj se ne bu tak brzo probudil izjavi vejk nakon katke stanke totalka je pija n.^ ~ Nema veze nastavio je vejk, mada mu je boja ljivi P ar davao znake da uti tu se ni nemre promenit, feldk1 ^ k° ^eva' ^n Je u ransu kapetana. Svaki od tih . urata, ni i ili vi i, ima takav dar Bo ji da se naloèe ko
taj K* Cim ^°k* Priliku Ja sam slu il kod feldkurata Katza, a °no ^f0?^ i ^J nos Ov° kaj ovaj izvodi to jo ni ni prema ' ,. ^J Je onaj izvodil. Skup smo propili i monstrancu, a [ VaUda propili i samog Gospoda Boga da nam je neko ^ njega nofce posudit. .«!* »!;: i 326 327
vejk priðe pateru Lacini, okrenu ga prema nas! znalaèki reèe: nu i Taj bu hrkal do Brucka i vrati se na svoje m1 praæen oèajnièkim pogledom nesretnog kaplara koji n jeti: Prilni A mo da da to nekom prijavim? Samo probajte otiæi reèe jednogodi nji dragovol' vi ste zapovjednik pratnje. Ne smi jete se od nas udjjvati. A prema propisima ne smijete nikoga iz pratnje p\^w van da to ode prijaviti, sve dok ne budete imali zamjenika Kao to vidite tvrd orah. A ako biste grimasom probali dati znak da netko doðe ovamo, to isto ne ide. Tu se ni ta ne mo e. Na drugoj je strani opet propis da osim uhiæenika i osoba iz pratnje u zatvorenièkom vagonu ne smije biti prisutna strana osoba. Nezaposlenima pristup st rogo zabranjen. A ako biste htjeli prikriti tragove svoga prijestupa i vi eg vojno g sveæenika za vrijeme vo nje neprimjetno izbaciti iz vlaka, to isto ne bi i lo, jer s u ovdje svjedoci koji su vidjeli da ste ga pustili u vagon kamo ne spada. Da, go spodine kaplare, degradacija vam je sigurna. Kaplar se zbunjeno javio da on nije pustio u vagon vi eg vojnog sveæenika, veæ se o vaj sam k njima prikljuèio, te daje to ipak njegov pretpostavljeni. Ovdje ste pretpostavljeni jedino vi izrièitoje tvrdio jednogodi nji dragovoljac, èi je je rijeèi nadopunio Svejfc Da nam se htel prikljuèiti i sami car, niste to srne dozvoliti. To je ko na stra i kad nekom zelembaæu regrut doðe oficir inspektor, i zatra i od ovog da mu ode po cl!r rete, a regrut jo pita koju vrstu da mu donese. Za takve stvari dobi æuza. , Kaplar boja ljivo primijeti da je ipak vejk prvi re oberfeldkuratu da mo e iæi s njima. 0 Ja si to mogu, gospon kaplar, dozvoliti °"? , vejk zato jer sam blesav, ali od va s to niko ni oèeki Slu ite veæ dugo kao aktivni? upita kaplar3 ° usput jednogodi nji dragovoljac. v 'iOHt^aolo,'' T æu godinu. Sad bi trebo bit promaknut za desetnika r j si to fino prekri ite reèe cinièno jednogodi nji '"" i:,,r kako vam velim, to miri e na degradiranje. 0lJa . l n l . . r0 vani je skroz svejedno javi se Svejk poginuti "doficir ili ko obièni vojnik, al i istina je da degradirane u prve redove. Vi i vojni sveæenik se trgne. _ (jori izjavi vejk, kad je ustanovio da je s njim sve potpunom redu sad valjda s anja o nekoj deraèi. Samo bojim da nam se tu ne napravi. Moj feldkurat, kad bi se n alokal, nije ni oseæal u snu. Jednom je... I vejk poèe pripovijedati svoja iskustva s vojnim sveæenikom Ottom Katzom tako pota nko i zanimljivo da nisu ni primijetili kad je vlak krenuo. Tek urlanje iz stra njih vagona prekinu vejkovu prièu. Pjevala je dvanaesta satnija , gdje su bili sami Nijemci od Krumplova i Ka perskih Gora: »Wann ich kumm, wann ich kumm, tuann ich wieda, wieda kumm«.1 A iz drugog vagona nekakav se oèajnik derao prema Budejovicama od kojih su se ud aljavali:
»Unddu, meinSchatz, bleibsthier. Holarijo, holarijo, holo!« 2 TVl up je to tako stra no jodlanje i dernjava da su ga drugovi i odvuæi od otvorenih vrata stoènog vagona. ~fT se reèe jednogodi nji dragovoljac kaplaru fali * * nas ^ n*Je P°)avua inspekcija. Po propisu mo e nas prijaviti zapovjedniku vlaka odmah na kolodvoru, vitq sg , vratim, vratim, (njem.) ' ti> mni* J*1"' Se vratim' m°a, ovdje ostaje . f«/ 329 328
a ne se baviti nekakvim pijanim vi im vojnim svece i Nesretni je kaplar tvrdoglavo utio i uporno gUi ^ telegrafske stupove koji su jurili unatrag. ° °J Kad samo pomislim da nismo nikome prji i nastavi zajedljivi jednogodi nji dragovoljac i da ''^ prvoj stanici sigurno k nama uæi zapovjednik vlaka, ond ^ meni uzavri vojnièka krv. Pa mi smo kao... u Cigani upadne mu u rijeè vejk ili skitnice p meni, to slièi ko da bi se bojali Bo je sveda i ko da se ° smemo prijaviti da nas ne zatvoriju. Osim toga rekao je jednogodi nji dragovoljac na temelju naredbe od 21. studenog 1879., pri prijevozu uhiæenika vlakom moraju se osigurati ovi propisi: Kao prvo, zatvorenièki vagon mora biti osiguran mre ama. To je jasno kao sunce, a ovdje je to i provedeno po propisu. Nalazimo se iza savr enih re etaka. To bi, dakle , bilo u redu. Kao drugo, u dodatku C. i K. naredbe od 21. studenog 1879., u sva kom zatvorenièkom vagonu mora se nalaziti zahod. Nema li toga, vagon mora imati pr ekrivenu posudu za vr enje velike i male nu de uhiæenika i stra e u pratnji. Ovdje kod n as ne mo e se uopæe govoriti o zatvorenièkom vagonu gdje bi morao biti i zahod. Nalazi mo se, zapravo, u jednom pregraðenom kupeu izoliranom od cijeloga svijeta. A takoðer nema ni posude... Mo ete to napravit kroz prozor pun oèajanja iz)afl kaplar. Zaboravljate reèe vejk da se nijedan zatvoreni15 ne sme ni pribli iti prozoru. I kao treæe nastavi jednogodi nji dragovo) mora biti osigurana posuda s pitkom vodom. N1 .. se niste pobrinuli. A propo s! Znate li na kojoj æe se p°s dijeliti jelo? Ne znate? Znao sam da ste neinformiran i Tak, vidite, gospon kaplar primijetio je vejk ^. to ni nikakva ala pelati zatvor enike. O nama se mora . briga. Mi nismo nikakvi obièni vojnici koji se moraju ^ ^ sami za sebe. Nama se sve mora donesti pod nos, zato > naredbe, i paragrafi kojih se svako mora dr ati, to P° , bi bilo reda. Zatvor eni èovek je ko dete u tuhici jer i°ace ., jejan poznati skitnica njega se mora paziti .ovo se ne uzruja, da bi bil zadovoljan sa " . m sudbinom, da se siromaka ne uvredi. ^ Uostalom rekao je nakon stanke vejk gledajuæi """" l'ski u kaplara kad bu jedanajst sati, prosim da mi fdivelite i j è i Kaplar ispitivaèki pogleda Svejka. __ Vi ste me, gospon kaplar, sigurno hteli pitati zakaj trebate reæi kad bu jedanajst. Od jedanajst sati spadam u stoèni vagon, gospon kapl ar istaknuo je vejk i nastavio sveèanim glasom: _ Bil sam osuðen na tri dana na pukovnijskom raportu. U jedanajst sam poèel slu iti kaznu, a danas u jedanajst sati moram bit pu ten. Od jedanajst sati nemani ovde ka
j delati. Nikakav vojnik ne sme biti du e zatvoreni neg mu pripada, jer u vojski s e mora èuvati disciplina i red, gospon kaplar. Nakon ovog udarca oèajni kaplar nije dugo mogao doæi k sebi, dok konaèno nije primij etio da nije dobio nikakvih isprava. Dragi gospodine kaplar javio se jednogodi nji dragovoljac papiri ne dolaze sami z apovjedniku pratnje. Ako brdo neæe Muhamedu, mora zapovjednik pratnje sam po paP'r e^Vi ste se sada na li u novoj situaciji. Svakako ne smijete odr avan nikoga dco tre ba biti pu ten na slobodu. A na dru8°) strani, prema va eæim propisima nitko ne smije na pustiti k u611^ vag°n. Zbilja ne znam kako æete se izvuæi iz ove Jive situacije. Èim dalje, to gore. Sad je pola jedanaest. °godi nji dragovoljac vrati sat u d ep. za rTi sam racloznao, gospodine kaplare, to æete uèiniti P°la sata. . *7 ski M vure sPa?kun u stoèni vagon ponovi sanjar°W. na^to mu se potpuno zbunjeni i utuèeni kaplar 330 331
Ako vam to ne bi bilo nezgodno, ja mislim, d mnogo udobnije nego u stoènom. Ja mislim... 'i Bio je prekinut krikom usnulog vi eg vojnog sveæenl Vi e umaka! Pajki, pajki reèe dobroæudno Svejk, podmeæuæi pod glavu skut kaputa koji je padao s klupe samo ti fi " dalje sanjaj o deraèi. ° A jednogodi nji dragovoljac poèe pjevati: j j Spi djete ce spi '' s tobom sveti svi i Gospod æe s tobom spati andel æe te Ijulju kati spi djete ce spi. Oèajni kaplar vi e ni na to nije reagirao. Gledao je tupo kroz prozor i pustio da se u ka njenièkom kupeu totalna dezorganizacija razma e punim zamahom. Iza ograde vojnici iz pratnje igrali su »mesarenja« pa su po stra njicama padali br zi i po teni udarci. Kad se osvrnuo u tom smjeru, gledala je izazovno, toèno prema n jemu, stra njica jednog pje aka. Kaplar je uzdahnuo i okrenuo se opet prema prozoru. Jednogodi nji dragovoljac trenutak je o neèemu razmi ljao, a onda se obratio klonulo m kaplaru: Je li vam poznat èasopis »Svijet ivotinja«? Na taj je èasopis odgovorio je kaplar s jasnim &&' zom radosti to se razgovor prenosi na drugo polje ~ preplaæen gostionièar kod nas na selu, jer je stra no vo sanske koze, a sve su mu crkle. Zato je tra io savjet u to èasopisu. .. c Dragi kamarade reèe jednogodi nji <^r^V°L ovo to æu vam sada reæi i to sada slijedi at æe neobièno jasno da nitko nije po teðen gre aka. Uvjeren gospodo, da æete i vi tamo otra ga, prestati igrati »mesar i jer æe ovo to æu vam sada pripovijedati biti vrlo aru
. tim to ove struène nazive ne razumijete. Prièat veæ sam ^ ^ »Svijetu ivotinja« kako bismo zaboravili na ratne muke. K ko sam zapravo postao urednik »Svijeta ivotinja«, toi zanimljivog èasopisa, bilo je za mene neko vrijeme pa vrlO Z*""1"' & r jl . i .v l zamr enom zagonetkom, sve dok nisam zauzeo stajali te T am to mogao izvesti jedino u stanju potpune neuraèunj u kojem me je na to navela prijateljska ljubav prema t arom prijatelju Hajeku, koji je sve dotad po teno ureðivao èasopis, ali se pritom zalj ubio u kæerku vlasnika èasopisa, gospodina Fuchsa, koji ga je smjesta izbacio, pod u
vjetom da mu osigura dobrog urednika. Kao to vidite, vladali su tada èudni najamni odnosi. Kad me je moj prijatelj Hajek predstavio, vlasnik lista me je primio vrlo ljub azno i upitao imam li uopæe kakvog pojma o ivotinjama, a bio je vrlo zadovoljan moj im odgovorom da sam oduvijek volio ivotinje i vidio u njima prijelaz k èovjeku, te da sam posebno sa stajali ta oèuvanja ivotinja respektirao njihove èe nje i elje. Nijedna votinja ni ta drugo ne eli doli samo to da prije no to bude pojedena, bude, ako je t o moguæe, bezbolno usmræena. aran od samog svog roðenja gaji fiksnu ideju da nije lijepo od kuharice to mu jo ivo m para trbuh, a obièaj da se kokotu sijeèe glava opravdava nastojanje dru tva za za titu Z1votinja da se klanje peradi ne dopusti ruci nevje toj. Skvrèena tjele ca pr enih mrenica svjedoèe o tom projedu umiruæih, protiv toga da ih ive p r e na margarinu u lo(jolima. Batak kopuna... to me je prekinuo i upitao da li se razumijem u pera iy , , fen ^ Zna<^em h izazivati iz stranih urnala slièice za iv VclranJe> prevoditi iz str anih urnala struène èlanke o s nJ^ma, znam li listati po Brehmu, te da li bih mogao tato! 'V u nma pisati uvodnike iz ivota ivotinja glede W0v klagdana, promjena godi n jih doba, glede utrka, ' °dgajanja policijskih pasa, narodnih i crkvenih S ° kuniæe, pèelarstvo, zanimljivosti iz svijeta 332 333
blagdana ukratko imam li novinarski pregled cjelot situacije i mogu li to iskori stiti u kratkom i sadriauvodniku. Izjavio sam da sam veæ jako puno razmi ljao o pravi] voðenju takvog èasopisa kao to je »Svijet ivotinja«, i ^ ^ u potpunosti spreman ureðivati sve te rubrike i proble buduæi da sam upuæen u spomenute teme. Moja ' i ' 1~ "aoLujanjj bit æe pak usmjerena k uzdizanju èasopisa do nesluæenih vi na. Reorganizirati ga sadr aj no i stvarno, uvesti nove rubrik kao to su, naprimjer, »Veseli kutiæ ivotinja«, » ivotinje ivotinjama« uzimajuæi pritom pa ljivo u obzir politièU situaciju. Ponuditi èitateljima iznenaðenja za iznenaðenjima, tako da se od ivotinje do ivotinje neæe moæi ni pribrati. »Iz ivotinjskog dana« mora se izmjenjivati s »Novim programom rje en a pitanja domaæe stoke« i s »Pokretima u goveðem svijetu«. Opet me je prekinuo i rekao da mu je to posve dostatno, te da æe mi, ako izvr im samo polovicu svega toga, darovati par patuljastih vijandotskih koko i s posljednj e berlinske izlo be peradi, koje su dobile prvu nagradu, a vlasnik zlatnu medalju za izvrsno parenje. Mogu reæi da sam se doista trudio i da sam svoj urednièki program u èasopisu ispunj avao koliko god su dopu tale moje sposobnosti, da sam èak do ao do otkriæa da moji èlanci nadma uju moje sposobnosti. eleæi èitateljima pru iti ne to posve novo, izmi ljao sam ivotinje. Po ao sam od tog principa da su, naprimjer, slon, tig31' lav, majmun, krtica, k onj, prase itd. svakom èitatelju >>yfl(. ivotinja« veæ poznati stvorovi i da èitatelje tre ba UZD neèim novim. Novim otkriæem. Zato sam to probao s K» sumporotrbu nim. Ta nova vrs ta moga kita bila je veli*3 bakalar, a opskrbljena mjehurom napunjenim mravljo selinom i posebnim izmetnim otvorom kroz koji je "*°'. :e sumporotrbu ni u eksplozij ama pu tao, na male ribe K derati, omamljivu otrovnu kiselinu koju je kasnije ho° P,. znanstvenik... sad se veæ ne sjeæam kako sam ga ®v prozvao kiselinom kitovskom. Kitova mast bila je ^ ima pozn ata, ali nova je kiselina probudila pozornost veC 1.^0 èitatelja koji su nas pital i za firmu koja proizvodi ^kiselinu. Mogu vas uvjeriti da su èitatelji »Svijeta ivotinja« uopæe jako radoznali. Kratko iza toga objavio sam, nakon kita sumporotrbusnog, ijeli niz drugih ivotinja. Medu ostalim imenujem samo: tobolèara prepredenog sisavc
a iz porodice klokana, vola jestivog prapretka krave, nalivnjaka sipinog, kojeg sam proglasio za jednu vrstu takora. Svakoga dana pristizale su nove ivotinje. I sam sam bio vrlo iznenaðen svojim usp jesima u toj struci. Nikad nisam ni pomislio da je potrebno toliko popunjavati iv otinjski svijet, te da je Brehm mogao izostaviti toliko ivotinja u svojem djelu » ivo t ivotinja«. Je li i ta znao Brehm, i svi ostali koji su ga slijedili, o mom i mi u s otok a Islanda, »netopiru udaljenom«, o mojoj domaæoj maèki s vrhova planine Kilimand aro pod n azivom »maca jelenska razdra ljiva?« Jesu li prirodoslovci imali pojma o nekoj buhi in e njera Krmna koju sam na ao u jantaru, a koja je bila potpuno slijepa, stoga to je iv jela na podzemnoj prahistorijskoj krtici, koja je takoðer bila slijepa, jer joj se baka parila, kao to sam P^ao, s podzemnim »slijepim vodozemcem piljskim« iz ostojnske jame, koja je u to vrijeme sezala sve do dana njeg Baltièkog mora? i ^°Sytog beznaèajnog dogaðaja razvila se velika polemika u èasopisa »Vrijeme« i »Èeh«, j èasopis »Èeh«, u sam i V°St*ma sv°8a podlistka, citirao èlanak o buhi koju ni« Kr te Je °bja glas: » to Bog èini dobro èibiiri aravno> »Vrijeme« je posve realistièki razgolitilo i moju p ,l Ve*eèasnog »Èeha« i od tog trena èinilo mi se da me * Sretna zvijezda pronalazaèa novih stvorenja. Pret»ovijeta ivotinja« stali su se uznemirivati. 5SJ|; 334 335
Povod tomu dale su im i mo e kratke viiesti o J J . . , peradarstvu, gdje sam razvio svoje nove teorije koje su zvale pravo zaprepa tenje, jer je nakon mojih jednosta '**' savjeta, poznatog pèelara gospodina Pazourka uda rila t a pèelarstvo na Sumavi i pod Krkono ama sasvim je j7 ^ rio. Na perad je udar ila kuga pa je, kratko reèeno, sy pokrepalo. Pretplatnici su pisali prijeteæa pisma i otkazi l èasopis. Bacio sam se na ptice koje ive na slobodi i jo danas se sjeæam svoje afere s uredn ikom »Seoskog obzora«, klerika) nim zastupnikom ravnateljem Jo . m. Kadlèakom. Iz engleskog èasopisa »Countrv Life« izrezao sam slièicu nekakve ptièice, koja je sjedi la na orahu. Dao sam joj ime ora ar, po istoj logici po kojoj bih pticu koja sjedi na kleku nazvao kleku a ili recimo klekovaèa. I to se sve nije dogodilo!? Na obiènoj dopisnici gospodin Kadlèak me napao da je to »sojka«, a ne nikakav »ora ar«, i da je to prijevod njemaèkog naziva Eichelhaher. Poslao sam mu pismo u kojem sam izlo io svoju cjelovitu teoriju o ora aru, pismo sam ukrasio brojnim psovkama i izmi ljenim citatima iz Brehma. Zastupnik Kadlèak odgovorio je u »Seoskom obzoru« uvodnim èlankom. Moj ef, gospodin Fuchs, sjedio je kao i uvijek u kavani i èitao pokrajinske novin e, jer je u posljednje vrijeme èesto tra io ocjene mojih privlaènih èlanaka u »Svijetu ivot inja«, a kad sam do ao, pokazao je na »Seoski obzor« koji je le ao na stolu te rekao tiho, gledajuæi u mene svojim tu nim oèima s izrazom koji su njegove oèi u posljednje vrijeme staln° imale. Èitajte. Èitao sam glasno pred èitavom kavanskom publikom » tovana redakcijo! Veæ sam vas upozoravao da va èasopis uvodi e° i neutemeljene nazive, da nedostatno bdije nad èe koga jezika, te izmi lja razne ivotinje. Naveo sam opæeuvrije enog pradavnog naziva 'sojka' va uvodi 'ora ar' og h Ihaher sojka.« 1 oika _ ponovio je oèajno za mnom vlasnik èasopisa, to sam mirno dalje: .>,,. Nato sam od va eg urednika Svijeta ivotinja dobio ln neizmjerno grubog, osobnog i bezobzirnog obilje ja, P
to odgovara prijevodu s njemaèk
isni*j * , v 11 v i v < kojemu me naziva, sto podlije e ka njavanju, ignorant "kim govedom', a to zaslu uje i osobiti prijekor. Tako se ectu pristojnim ljudima n e odgovara na stvarne znanstvene rigovore. Rado bih znao tko je od nas dvojice v eæe govedo. Mo da, doista, nisam trebao priopæavati prigovore dopisnicom veæ pismom, ali zbog preobilja posla nisam obratio pa nju na tu sitnicu, no sada, nakon prostaèkog ispada va eg urednika 'Svijeta ivotinja', iznosim sve na javni stup srama. Va se gos podin urednik jako vara misleæi da sam nedouèeno govedo koje nema pojma kako se koja ptica zove. Godinama se bavim ornitologijom, ali ne iz knjiga, veæ prouèavanjem u p rirodi, pa imam u krletkama vi e ptica nego to ih je va urednik vidio u svom ivotu, b uduæi da je to èovjek zatvoren u pra kim rakija nicama i birtijama. No, to su sporedne stvari, iako ne bi bilo zgorega kad bi se va urednik 'Svijet a ivotinja' prvo uvjerio koga naziva govedom, prije nego to to izaðe iz njegova pera , pa makar bilo namijenjeno i Moravskom Frvdlandu pokraj Misteka, gdje je takoðer, sve do toga èlanka, bilo pretplatnika na va èasopis. Uostalom, ne radi se o osobnoj polemici luðaka, veæ o sam»j biti stvari, stoga ponav ljam jo jednom, da je nedopustlv° izmi ljati nazive iz prirode, kad veæ imamo opæepoznati n^v'sojka'«. ~^~ Da, sojka jo oèajnijim glasom rekao je moj ef. ^tarn ja mirno dalje i ne dam se smesti: j, * *° je gadarija kad to rade nestruènjaci i obiène sirovine. na° Je ikada nazvao 'sojku' ora arom'? U djelu 'Na e ptice str H8. stoji latinski naziv Garrulus glandarius B. A, a 337 336
to je ta moja ptica sojka. Urednik va eg lista priznati da ja bolje poznajem svoju pticu nego to je tv, ? poznavati nestruènjak. Ora ar se prema dr. Baveru n Mucifraga carjcatectes B, a to B ne znaèi, kao to mi je J** va urednik, da je to poèetno slovo rijeèi budala. Èe ki coslovci poznaju uopæe samo sojku obiènu, a nikakvog Va ora ara kojeg j prona ao upravo taj gospodin na kojeg odnosi poèetno slovo B prema njegovoj teoriji . To je d ski, osobni napad, koji u samoj stvari ni ta ne mijenja. Sojka æe ostati s ojkom i kad bi se urednik 'Svijeta ivotinja od toga usr.o, a sve æe to ostati tek d okazom kako se kadikad pi e \ lakomisleno i nestruèno, premda se ovaj poziva na Breh rna izrazito drsko. Taj prostak pi e da sojka prema Brehmu spada u porodicu krokodilovaca, str. 452, gdje se govori o svraki ili svraku i obiènoj (Lanius minor L.). Pa se taj ignorant, ako se smijem tako blago izraziti, iznova poziva na Brehma, da sojka spada u pe tnaestu porodicu, dok Brehm stavlja gavranu e u porodicu sedamnaestu, u koju spada ju gavrani, rod èavki, a jo je i tako prost da je i mene nazvao èavkom (Colaeus) iz r oda svraka, vrana modrih, podrazred blesavaca brbljavih, premda se na toj strani govori o sojkama umskim i svrakama arenim...« Sojke umske uzdahnuo je moj izdavaè èasopisa, uhvativ i se za glavu dajte mi to, sam proèitati do kraja. Upla io sam se od toga kako mu je promuknuo glas kojim je èitao: »Gologrivnja ili turski kos ostat æe u èe kom prijevod11 uvijek gologrivnja , kao to æe d d uvijek ostati drozdom.« Drozd se treba zvati kleku a ili klekovaèa, gospodi efe podvukao sam zato... to se rani klekinjarna Gospodin Fuchs je udario novinama po stolu i uvuK* se pod bilijarski stol krk ljajuæi posljednje rijeèi koje je P èitao: Turdus, gologrivnja Nikakva sojka, derao se pod irskim stolom ora ar, grizem, gospod o! V. aèno su ga izvukli, a treæi dan je, u obiteljskom krupreminuo od upale mozg a. ^K'egove posljednje rijeèi u zadnjim svjesnim trenucima 'u. _ Nije mi stalo do osobnih interesa, veæ do opæeg
l h a S tog stajali ta izvolite saslu ati moje mi ljenje, onako sparno kao... i tu je tucnuo. No, jednogodi nji je dragovoljac u utio i rekao zajedljivo kaplaru: y __ Time sam vam samo htio reci da se svaki èovjek ponekad nade u kakljivoj situac iji, te da grije i. U cijelosti uzev i, kaplar je od toga razumio samo to da je gre an, zato se opet o krenuo k prozoru i namrgoðeno gledao kako vlak odmièe. Ne to jaèi dojam ostavila je prièa na vejka, a vojnici iz pratnje glupo su se pogleda vali. vejk poèe: Na svetu nemre ni ostati skriveno. Sve se otkrije, kak ste i èuli, pa i to da tak va glupa sojka nije nikakav ora ar. To je zbiljam jako zanimljivo da se neko da na takvu stvar vloviti. Izmi ljati ivotinje je zbiljam te ka stvar, ali pokazivati takv e izmi ljene ivotinje zbiljam je jo te e. Jednom, pred nekolko let, bil je u Pragu nek akav Mestek, i taj je prona el morsku sirenu i pokazival ju je u Havlièkovoj ulici n a Vinohradima, iza forangi. U fbrangama je bila luknja i svako je m°gel u toj polu tami videti najobièniji divan na kojem se v«jala jedna enska sa i kova. Noge je imala za motane u ?nu gazu koja je trebala predstavljati rep, lasi su joj bile P°rarbane u zeleno, n a rukama je imala rukavice, a na njima Ficvr æene peraje od Ijepenke, isto zelene, a na leðima je sa l °m imala zvezano nekakvo kormilo. Mlade do esnajst let 'tarn ^ma^a pristupa, a svi kojima je bilo vi e od esnajst sira ^ su Patili ulaznicu jako su u iv ali, jer je ta morska imala velku rit, na kojoj je bil natpis »dovidenja«. cica tièe, nisu bile za ni . Visile su joj do pupka ko iz 339 338 muèenoj flundri. U sedam naveèer Mestek bi zatvara!' bi »Morska sirena, mo e iæi doma«, ona e presvlekla i set naveèer veæ ste ju mogli videt kak hoda po Taborskoi v i nekak po tiho veli svakom gosponu kog sretne: »LjepotvfCi idemo se malo...«, a zato jer ni im ala knji icu, vlovil j '' prilikom jedne racije gospon Dra ner i sa sliènim ptièicanf ju je zatvoril i tak je Mesteku propal posel. Upravo je tada vi i vojni sveæenik pao s klupe i nastavi spavati na podu. Kaplar ga je neko vrijeme glupo promatrao a onda ga u opæoj ti ini, bez ièije pomoæi, stade sam dizati na klupu. Bilo je oèito da je izgubio sav autoritet, a kad je izgovorio sl abim, beznadnim glasom: E, ba bi mi mogli i pomoæ svi iz pratnje su ga promatrali ukoèeno i nitko nije ni p rstom maknuo. Mogli ste ga ostaviti da æori tam gde je i bil rekao je vejk ja sam to tak delal sa svojim reldkuratom. Jednom sam ga pustil da spava na zahodu, jednom je spaval gore na ormaru, pa u tuðoj kuæi u koritu; bogzna gde sve ni hrkal. Kaplar je odjednom dobio napad odluènosti. Htio je pokazati da je ovdje gospoda r i stoga reèe grubo: Zaèepi gubicu i ne zezaj! Nekakav posilni mi tu melje. Dosadan si ko stjenica. Je, toèno, a vi ste Bog, gospon kaplar odgovorio je Svejk s uravnote eno æu filozofa k oji eli cijelom svijetu osigurati zemaljski mir i pritom se upu ta u groznu polemik u vi ste Majka Bo ja od sedam bolesti. Gospode Bo e zavapi jednogodi nji dragovoljac kr eæi ruke ispuni na e srce ljubavlju am svih doèasnikakako ih ne bismo gledali s odvratno æu. Blagoslovi nas, okupljene u o voj zatvorskoj rupi na traènicama. Kaplar se zacrvenjeo i skoèio: Ja ti zabranjivani svaku primjedbu, ti, jedan obic jednogodi njak. Vi niste niza to krivi umirujuæim glasom nasta je jednogodi nji dragovoljac u mnogih je vrsta i f priroda oduzela ivim biæima svaku inteligenciju. Jeste ' o ljudskoj gluposti? Zar ne bi bilo svakako bolje da æuli prl .. ^ jruga vrsta s isavca, a ne da nosite to glupo ste se ro . kaplara? Velika je gre ka to o sebi mis
lite da C°avr enije i najrazvijenije stvorenje. Kad vam otparaju e. vi ste nula, na koju se puca bez ikakvog posebnog u svim rovovima * na svim frontama. A kad vam io jednu zvjezdicu i naprave od vas ivog stvora o< > ' .y.. i /!_ j " .. s? wve supar, s vama jo uvijek neæe biti sve u redu. V duhovni obzor jo æe vam se vi e suziti, a kad negdje boji tu ostavite svoje kulturno zakr ljale kosti, u cijeloj Europi za vama neæe nitk o zaplakati. ___ Ja æu vas dat zatvorit uzviknu oèajni kaplar. Jednogodi nji dragovoljac se nasmi jao: __ Vi biste me vjerojatno htjeli dati zatvoriti zato to sam vas psovao i to bi bila la zato to va e duhovno stanje uopæe ne mo e razumjeti uvredu, a osim toga kladim s e s vama u to god hoæete da se ne sjeæate nièeg od cijelog na eg razgovora. Kad bih vam r ekao da ste embrij, to biste zaboravili ne samo prije nego to stignemo do najbli e postaje, veæ i prije nego to mimo nas proleti prvi telegrafski stup. Vi ste odumrla mo dana vijuga. Ne mogu si uopæe zamisliti da biste bili u stanju negdje suvislo iz lo iti sve to ste me èuli govoriti. Osim toga mo ete, koga hoæete, ovdje pitati da li se u mojim rijeèima osjetila i najmanja primisao o va em duhovnom obzoru i da li sam va s èime uvrijedio. Zbiljam potvrdi vejk vama ovde niko ni rekel nijedne reci koju bi mogli nekak k rivo protumaèiti. To vam uyek lo e ispadne ak se neko oseti uvredeni. Jednom sam ^ u noænoj kavani »U tunelu« i razgovarali smo se o or. S nama je sedel jedan mornar i taj je pripovedal * orangutana èesto ne razlikuju od nekog brkatog graðana, 0 . takav orangutan ima bradu obraslu ko. . . ko, veli, recimo a) tamo gospon za susednim stolom. Svi sm o ga poglem 'fla taJ Je g°spon, s tom bradom, pri el mornaru i dal taj k Pa mu Je mornar razbil glavu s fla om od pive, bfadati gospon zru il i ostal le ati u nes vesti, a mi smo 341 340 flffff se oprostili od mornara, jer je odmah oti el kad je ga je skorom ubil. Onda smo to g gospona doveli k svest1 to nikak nismo smeli napraviti, jer je odmah èim je do* n «<4li nriTval natrnlii rla nac c\re* Irnii c iim Koè niè *.: . * , pozval patrolu da nas sve, ko h s tim bas ni i i i 11 i i ^Ttll|3ii, otpela i koja nas je i otpelala u policijsku upravu. Tamo stalno dr al svoga da smo ga smatrali za orangutana, da drugo nismo ni govorili ne g samo o njemu. I stalno je ponavljal. Mi da ne, da on ni nikakav orangutan. A o n da je, jer da je to èul. Molili smo gospona komesara da mu to objasni i taj mu j e zbiljam dobronamerno obja njava!, a! taj si ni dal objasniti i rekel je gosponu komesaru da komesar ni ne razme i da se spetljal z nama. Onda ga je gospon komesa r dal zatvoriti da se otrezni, a mi smo hteli natrag »V tunel«, ali vi e nismo mogli j er je i nas pospremil iza brave. Tak, vidite gospon kaplar, kaj se mo e dogodit iz malog i sitnog nesporazuma na koji nije vredilo ni reci tro it. U Okrouchlima je bil jedan gospon a i taj se uvredil, jer da su mu u Njemeckom Brodu rekli da je udav tigrasti. Ima vam vi e takvih reci koje jednostavno nisu ka njive. Naprimer, ka d bi vam rekel da ste ondatra. Jel bi se mogli zbog tog na nas srditi? Kaplar je zarikao. Ne mo e se reæi ni daje urlao. Gnjev, bjesnilo, oèaj, sve se slilo u niz silnih zvuk ova, a tu koncertnu toèku dopunjavalo je sviranje koje je hrèuæi, nosom izvodio vi i voj ni sveæenik. Nakon te rike nastupila je totalna depresija. Kaplar je sjeo na klupu , a njegove vodene, bezizra ajne oèi ukoèeno su pr°' matrale udaljene ume i planine. Gospodine kaplare rekao je jednogodi nji drago voljac vi me sada, dok promatrate umovite gore i mirisne ume, podsjeæate na lik Dantea. Isto plemenito lice pjesni*3'
nje na srca, profinjena duha, otvorena plemenitom pokre Ostanite tako sjediti, molim vas, tako vam to lijepo prista)' S kakvom duhovno æu, bez usiljenosti i ukoèenosti, ^ u pejza . Sigurno je da mislite kako æe to biti krasno, ka na proljeæe, na mjestu onih pustih predjela rasproste t F arenoga cvijeæa. :»,(
a taj tepih bu grlil potoèek primijeti vejk a ' i^aplar sedi na nekom panju, slini tintablajku i pi e u "Malog èitatelja«. 22 "L fa je postao potpuno apatièan, dok je je dnogodi nji )ljac tvrdio da je uvjeren kako je vidio glavu kaplara iranu na jednoj kiparskoj izlo bi: __ Dopustite, gospodine kaplare, niste li mo da bili model kipar u tursu? Kaplar je pogledao na jednogodi njeg dragovoljca i tu no rekao: _ Nisam. Jednogodi nji dragovoljac je u utio i ispru io se na klupu. Vojnici iz pratnje kartali su sa Svejkom, a kaplar je u oèajanju kibicirao, pa èak i glasno primijetio da je Svejk bacio zelenog asa i da je to pogre no: Nisi trebo adutom i ostala bi ti sedmica za tih. Nekad su po birtijama reèe vejk stajali tak lepi natpisi protiv kibica. Seæam se je dnog: »Kibic, bolje ti je gubicu zaèepi da ti neko flisku ne priljepi«. Vojnièki vlak ulazio je u postaju gdje je inspekcija trebala pregledati vagone. Vlak se zaustavio. To se zna reèe neumoljivi jednogodi nji dragovoljac gledajuæi znaèajno kaplara inspekci a je veæ ovdje... U vagon je u la inspekcija. ^ zapovjednika vojnog vlaka sto er je postavio prièuvn°g èasnika doktora Mraza. k r.ta^e gluPe slu be uvijek su uvaljivali prièuvne èasnilalè ° Mraz je od toga veæ bio potp uno poblesavio. ft Je u civilstvu bio profesor matematike na realnoj gimu. Jl> n ikako nije mogao toèno izbrojiti koliko je vojnika v °m vagonu. Osim toga, brojno st anje po pojedinim lma kolidiralo je s brojnim stanjem prijavljenim 343 342 nakon ukrcavanja u vagone na Budejovièkom K.OIOH Kad je gledao u papire, èinilo mu s e da sad, kako K'l " bilo, ima dvije poljske kuhinje vi ka. Neobièno neuo° ^ marci u leðima naveli su ga na zakljuèak da su mu se i t razmno ili nepoznatim naèinom. U popisu èasnika nik ! nije mogao pronaæi dvojicu kadeta koji su nedostajali Ti i .. i j i . ' upu kovnijskom uredu, u prednjem vagonu, neprestano su tra'i jedan pisaæi stroj. Od toga kaosa zaboljela ga je glava, na' progutao veæ tri aspirinska pra ka i sada je pregledavao vll s bolnim izrazom lica. Kad je sa svojim pratiocem stupio u ka njenièki odjeljak pogledao papire, pa prim iv i izvje taj utuèenog kaplara da vozi dva zatvorenika i ima toliko i toliko vojnika, sravnio je jo jednom u spisima toènost podataka i obazro se po vagonu. Koga to vozite sa sobom? upita strogo, pokazujuæi na vi eg vojnog sveæenika koji je spavao na trbuhu dok mu je stra njica izazovno gledala na inspekciju. Pokorno javljam, gospodine lajtnante promuca kaplar mi, ovaaj... Kakav ovajonaj progunða doktor Mraz izjasnite se direktno. Pokorno javljam, gospon lajtant javi se umjesto kaplara Svejk ovaj gospon koji spava na trbuhu je nekakvi pijani gospon obrfeldkurat. On je k nama upal i nari val se tu u vagon, a zato jer je to na nadreðeni, nismo ga mogli hitio van da to ne bi bilo naru avanje superordinacije. On si )e sigurno pome al tabni vagon s ka njenièkim . Doktor Mraz je uzdahnuo i pogledao u svoje papire nekakvom vi em vojnom sveæeniku, koji bi trebao puto
vlakom do Brucka, u popisu nije bilo ni rijeèi. Nervozno J trznuo okom. Na posljednjoj stanici odjednom se pove broj konja, a sada mu se iz èista mira raðaju vi i vojni æenici u odjelu za ka njenike. , ^ Nije se mogao dosjetiti nièeg drugog, pa je pozvao k^ da ovoga to je spavao na t rbuhu okrene, jer u tom p°JO nije bilo moguæe utvrditi njegov identitet. «' i A,\ di inteligentan èovjek se ne smije slu iti takvim l a l,T'*rv<«Fr^ *Hn Sto 'e novog? Je li veèera veæ gotova? (njem.) ^Uvoixi.(fran.) 344 345 rijeèima ako je ljutit, ili o, k vragu, niste naprav
eli napasti nekoga. A onda, t smije na prijetnja da ste t
, smije na prijetnja da ste nam obojici m ogli zapapriti ? ^ to, k vragu, niste napravili kad ste veæ imali moeuæn« ^ ^ . v. . v 1.1 i v , °uulost?Tj tome se sigurno oèituje va a velika du evna zrelost i neolv i 1.1 01C delikatnost. mog,, E, sad mi je svega dosta poskoèi kaplar vas obojicu strpat u zatvor! A zbog èega, golupèek upita nevino jednogodi n" dragovoljac. To je moja stvar ohrabrivao je kaplar samog sebe Va a stvar rekao je jednogodi nji dragovoljac s osmijehom va a i na a. Kao u kartama oja teta va a teta. Prije bih rekao da je na vas utjecala primjedba o tom da æete na raport, pa se zato i poèinjete izdirati na nas, ali naravno posve neslu benim naèinom . Vi ste prostaci odazvao se kaplar, prikupiv i ostatke odva nosti kako bi izgledao stra no.
Ja bum vam nekaj rekel, gospon kaplar primijeti Svejk ja sam veæ stari vojnik, s lu il sam prije rata i velim vam da se te kletve nikad ne splatiju. Kad sam slu il p red nekolko let, seæam se da je kod nas u kompaniji bil neki supar Schreiter. Slu il je za supara, a mogel se ko kaplar veæ odavno vratit doma, al bil je, kak se veli , trknut. Tak vam se taj èovek nakelil na nas vojnike ko drek na cipelu, ovo mu ni bilo dobro, ono mu ni bilo po propisima, ivciral nas je ka* je stigel i govoril nam: »Vi niste vojnici, nego èuvari«. Meni je jednog dana prekipelo i oti el sam na rapo rt: » ta hoæe .* pital me kapetan. »Pokorno javljam, gospon kapetanda podnosim tu bu protiv na eg gospona narednika ^cn reitera, jer mi smo ipak carski vojnici, a ne nikakvi èu vari' Mi slu imo caru, i nismo nikakvi èuvari voæa.« »Gleo2)' gamadi, da te tu vi e ne vidim« odgovoril mi je kapetanja na to, da pokorno javljam da me po aljeju na batalj1111 raport. Kad sam na bataljunskom raportu objasnil gosp natporuèniku da nismo nikak vi èuvari, veæ carski vojmcl> me zatvoril na dva dana, no ja sam tra il da me predve nijski raport. Kad sam na pukovnijskom objasnil °a ^ se radi, gospon pukovnik se z deral na mene da o c?ffl, ^ i da se gonim k vragu. Ja opet na to: »Pokorno ^ gospo n pukovnik, da me predvedete na brigadni 'aV'rt«' Toga se pukovnik prepal i smesta je dal pozvati ia''0 d na eg Schreitera i taj me je moral pred gospodom Uc vjmfl orositi da mu oprostim tu reè èuvar. Onda me Oticin«ia r .?v ...... , L v i raval po dvonscu i izjavu je da me ne bu spotal nego , Lu jne zatvoril. Ja sam od tog trena bil oprezni kolko se moglo, ali se nisam mogel spasiti. Jednom sam èuval stra u u magazinu, a na zidu je svaki stra ar uvek nek aj napisal. Ili je tam narisal enske organe, ili je napisal neki stih. Ja se nièeg nisam mogel setiti, pa sam se iz èiste dosade potpisal na zid pod natpis »Supar Schr eiter je gad«. A ta hulja je to odmah prijavil, jer me je progonil ko lovaèki pes. N esretnim sluèajem nad tim natpisom bil je jo jedan. »Mi vam u rat ne idemo, mi se na rat poseremo«, a to je bilo 1912. kad smo trebali iæi na Srbiju zbog tog konzula Pro haske. Tak su me smesta poslali u Terezino pred okru ni sud. Gospoda iz okru nog sud a su valjda petnajst put fotografirali taj zid od magazina, s tim natpisom i s m ojim potpisom, a da bi ispitali moj rukopis, dali su mi da deset put napi em »Mi vam u rat ne idemo, mi se na rat poseremo«, petnajst put sam pred njima moral napisat i »Supar Schreiter je gad«, a na kraju je uosel jedan poznavalac rukopisa i dal mi j e da napi em: »Bilo )e to 29. srpnja 1897. kada je Kralovv Dvur na Labi upoznao stra hote sna ne i nabujale Labe«. »To nije dostatno«, rekel je Prazni sudac, »nama je stalo do tog sranja. Izdiktirajte mu °csto gdje je puno 5 i r.« Tak mi je diktira! Srbin, sr dit, svrab, ota> kerubin, rubin, glatko. Taj sudski ve tak se je æeli k otal od toga i stal no se okreta! otraga gde je stajal vojnik s n 'u^etom i na kraju je rekel da to mora u Beè i da jo triput je ^fm »Veæ poèinje suna ce eæi, vruæe je izuzetno«. Poslal tiat "Jal u Beè i na kraju je tak ispalo: to se tièe i zK Sa> t0 n^e m°Ja ruka, potpis je mo j, a to sam i prizna! S toga sam osuðen na est tjedana, jer sam se potpisal 346 347 dok sam bil na stra i, a zna se dok sam pisal po zidu da n mogel vr iti du nost. ^ Vidi se da si pravi kriminalac reèe zadovnl' kaplar èim to nije ostalo bez kazne. Da sam ja bij0 mjestu tog okru nog suca, zapaprijo bi ja tebi es godjn ne es nedjelja. 'a Nemojte biti tako grozni uzeo je rijeè jednogodi ndragovoljac vi radije mislite na svoj kraj. Upravo vam nedavno inspekcija rekla da idete na raport. Za takvu stv ar morali biste se pripremiti vrlo ozbiljno i razmisliti o posljednjim danima je dnog kaplara. to ste vi u stvari prema svemiru, ako uzmete u obzir da je zvijezda stajaæica od ovoe vojnièkog vlaka udaljenija 275 tisuæa puta nego Sunce, tako da njen a paralaksa tvori jednu luènu sekundu. Kada biste se na li u svemiru kao stajaæica, bi
li biste svakako suvi e neznatni tako da vas ni najbolji astronomski instrumenti n e bi mogli zamijetiti. Za va u neznatnost u svemiru ne postoji izraz. Za pola godi ne naèinili biste na nebeskom svodu tako maju an luk, a za godinu tako maju nu elipsu, da ne postoji pojam kojim bi se brojèano moglo izraziti koliko ste neznatni. Va a p aralaksa bila bi neizmjerljiva. U tom sluèaju primijetio je Svejk mogel bi gos pon kaplar biti ponosni na to da ga niko nemre izmeriti, pa onda nek kod raporta z njim bude kaj bude, mora biti miran, ne srne se srditi, jer svaka ljutnja kodi zdravlju, a sad u ratu, svako si mora paziti na svoje zdravlje, jer te ratne muke tra e od svakog pojedinca da ne bude nekakva crkotina. Ak vas, gospon kaplar, zatvoriju nastavi vejk uz ljubazan osmi jeh ako i dobite nekakav ukor, ne smete klonuti duhom> a ak si oni budu mislili svoje, vi si isto mislite svoje. Jas vam poznaval nekog ugljenara, nekakvog Franti eka Skvo koji je zbog veleizdaje na poèetku rata bil z menom zatv° u policijskoj upravi u Pragu, a posle je valjda pogubj ^ zbog nekakve pragmatièke sankcije. Taj èovek, kad su g*, saslu anju pitali jel ima nekakve primedbe protiv protoK rekel je: *Wf. ;'»$ 348 k ie bilo kak je bilo, a nekak je bilo, a jo nigdar ni da nekak ne bi bilo«. Posle su ga zbog tog strpali u ' æeliju i nisu mu dva dana dali ni za jesti ni piti, a '"T u & °Pet voclili na saslu anje, ali on je ostal pri svom: °KI k ie bilo kak je bilo, a nekak je bilo, a jo nigdar ni bilo, a j kak ne bi bilo«. Mo e biti da je s tim i el i na gubili te, Jsu ga posle dali na vojni sud. __ Sad veliju da jako puno vesaju i streljaju reèe jedan 'nik iz pratnje nedavno s u nam na ve bali tu èitali befel bko su na Motolima streljali prièuvnika Kudrnu kome je kapetan sabljom posekel njegovog sineka, kojeg je na rukama dr ala ena dok se opra ta la u Bene ovu od Kudrne, a Kudrna se zbog tog razbesnil. I politièke uopæe, sve zatvar aju. Veæ su streljali jednog urednika na Moravskoj. A na kapetan je rekel da to i d ruge èeka. Sve ima svoje granice rekao je jednogodi nji dragovoljac dvosmisleno. Imate pravo javio se kaplar takvim urednicima to i treba. Oni samo bune narod. Naprimjer preklani, dok sam jo bio razvodnik, slu io je u mene neki urednik. Taj me drukèije nije ni nazivo nego upropastiteljem vojske, pa sam ga ja uèijo sklekove, tako da se sav znojio, ali on je stalno govorio: »Molim da u meni po tujete èovjeka«. A ja sam mu tog èovjeka i pokazo kad je vje bo »lezi« i kad je bilo dobrih kalju a u dvori tu kasarne. Doveo bi ga pred tu kalju u, a ^ 'evmoro u nju padat, da je voda letila na sve strane ko na Plastu. A veæ se popodne sve na njemu moralo sijat, jer Jk°r° k*1 èist ka staklo, a on je glanco, stenjo, ðavo prim e> a drugi dan je ponovo bio ka svinja izvaljena u blato, J sam stajo nad njim i reko sam: »Tako, gospodin urednik, vise vrijedi, uni tavatelj vojske ili taj va èovjek?« To vam |eHraviintelegent. volj 1 P°gleda pobjedonosno na jednogodi njeg drago dj> . ' ^tavi: On je izgubio te svoje privilegije jednogo 0 ni» . Zk°8 te sv°Je intelegencije, jer je pisao u novine Cenju vojnika. A kako ga ne muèit kad takav uèeni 349
èovjek ne zna rastavit zatvaraè na pu ki i da mu to d puti poka e , a kad je naredba »nalije vo« on, ko namj ^ tu svoju tikvu okreæe »nadesno« i gleda usto ko tele 31°' vje bi s pu kom n
zna ta bi prije dofatio, kaji ili natr i samo bleji ko tele u arena vrata kad mu p okazuje Ll^ se ruka mora opustit niz kaji . Taj nije ni znao na kojem ° ramenu nosi p u ka, a salutira je ko majmun, a kod obrati pomozi Bo e, kad se mar iralo i uèilo stupat i. Kad se trebaj okrenut, bilo mu je svejedno kojom æe nogom, cap, cap) ^ mogo je jo est koraka naprijed, a onda se tek okrenuo ko pjevaè na Ijulja ki, a kod mar a je dr ao korak ko bogalj ili ko da ple e kakva stara cura na pro tenju. Kaplar pljune i nastavi: Namjerno je fasovo jako zarðalu pu ku, samo da nauèi kako se èisti, trljo ju je ko pas kuju, al da je kupio i dva kila kudjelje vi e, ni ta ne b i oèistio. to je vi e glanco, to ti je bilo gore i rdavije, a kod raporta i la ti je pu k a od ruke do ruke i svako se èudio kako je to moguæe da je sva rðava. Na mu je satnik s talno govorijo da od njega nikad neæe bit vojnika, da se rade ode objesit, da dere zabadava vojnièki kruh. A on je ispod cvikera samo mirko. To vam je za njega bio ve lik praznik ako nije bio u zatvoru ili u pritvoru. Tog bi dana obièno piso te svoj e èlanèiæe u novine o muèenju vojnika, dok mu jednom nisu pretra ili kufer. A taj ti je ta mo ima knjiga, bratac! Same knjige o razoru anju i miru medu narodima. Zato su ga zbajboèili u garnizonski zatvor pa smo odonda bili s njim na miru, dok nam se odje dnom ponovo nije pojavio u kancelar* iji da ispisuje trebovanja, kako se ne bi s usreto s ljudima 1° ti je bio tu an kraj tog intelegenta. On je mogo bit drukcl) gos podin da zbog gluposti nije izgubio prava jednogoois11)^ dragovoljca. Moga je bi t i lajtnant. ^ I kaplar uzdahnu: Nije znao ni falde popravit na n1 tilu, a iz Praga je naruèivo vodice i razne masti za cisce. l dugmadi, a ipak mu je dugme bilo riðe ko pomoran d a ' ta jest, jest lajat je znao, pa kad je bio u kancelariji n drugo nije ni r adijo nego se upu to u èistu filozofiju. 350 bio zaljubljen. Stalno je bio, ko to sam kazo, èisti to' fr,' jednom dok je razm i ljo nad kalju om, u koju se * °Z1V'° noæu i ujutro, i izmeðu buðenja u vagonu, èiji ^ri bili osigurani re etkama, bilo je more nejasnoæa. 351 Konaèno je upitao kaplara koji je jo ponizno stajao: ^ A po èijoj zapovijedi, ja to...
uvijek precj
Pokorno javljam bez zapovijedi, gospodine obe f kurate. k Pater je ustao i poèeo hodati izmeðu klupa, mrmljaju" mu je to nejasno. ^ Ponovno je sjeo rekav i: J j A kamo to u stvari putujemo? TJ Do Brucka, pokorno javljam. 11 A za to idemo do Brucka? Pokorno javljam da je tamo premje tena na a cijela devedeset prva regimenta. Pater je stao ponovno naporno razmi ljati o tomu to se to s njim dogodilo, kako s e na ao u vagonu i za to u stvari ide u Bruck i to ba s devedeset prvom regimentom, i to u pratnji nekakve patrole. Veæ se dovoljno razbistrio od mamurluka tako da je mogao prepoznati i jednogodi nj eg dragovoljca i zato mu se obratio pitanjem: Vi ste inteligentan èovjek, mo ete mi sigurno bez ikakvog pre uæivanja objasniti kako sam dospio k vama. Drage volje prijateljskim tonom reèe jednogodi nji dragovoljac vi ste se jednostav no, ujutro na kolodvoru, pri ukrcavanju u vlak, prikljuèili k nama, jer ste bili p oprilièno cugo . Kaplar ga strogo pogleda. U li ste k nama u vagon nastavi jednogodi nji dra govoljac i stvar je bila gotova. Legli ste na klupu, a ova' ovdje vejk stavio vam je pod glavu svoj kaput. Prilikom kon trole vlaka na pro loj postaji bili ste upisani u popis èasn koji se nalaze u vlaku. Bili ste, kako bih rekao, slu beno o kriveni, a zbog toga na kaplar ide na raport. ..^i Tako, tako uzdahnu pater znaèi da na najt> , postaji trebam prijeæi u sto erni vagon. Ne znate jesu U dijelili objed? ,. »>*
èak æe biti tek u Beèu, gospodine oberfeldkurat io i za rijeè kaplar 7 aèi, vi ste mi pod glavu stavili mantil? obrati se vejku hvala vam od sveg srca. Pater T ne zaslu ujem nikakvu zahvalnost odgovorio je \^ ja sam postupil tak, kak mora postupiti svaki vo k kad vidi svog pretpostavljenog da nema ni pod glavom. laki v°Jnik m°ra Po tivati SV08 pretpostavljenog, pa makar bil i u drugom stanju. Ja imam velkog iskustva s feldifiratima, jer sam bil po silni kod gospona feldkurata Otta Katza. To je veseli i dobroæudni svet. Vi i vojni sveæenik dobio je napad demokratiènosti od mamurluka nakon juèera nje veèeri, p a izvuèe cigaretu i pru i je vejku: Pu i i puckaj. _Ti obrati se kaplaru ide zbog mene na raport? Ni ta se ne boj, ja æu te iz toga iz vuæi, ni ta ti se neæe dogoditi. A tebe reèe vejku uzet æu sa sobom. ivjet æe kod mene ici. Dobio je novi napad velikodu nosti i tvrdio je da æe svima uèiniti dobra, da æe jednog odi njem dragovoljcu kupiti èokolade, vojnicima iz pratnje rum, da æe kaplara dati pre mjestiti u fotografski odjel pri sto eru 7. konjièke divizije, da «sve osloboditi i da ih nikada neæe zaboraviti. Poèeo je iz svoje torbe dijeliti cigarete svima, a ne samo izjavio je da dozvoljav a svim zatvorenicima pu enje, <* æe se pobrinuti da svima bude sni ena kazna, a oni pon ovno vraæeni u normalan vojnièki ivot. Neæu rekao je da me se sjeæate po zlu. Imam °go veza i poznanstava i uz mene se neæete izgubiti. I s P* ste na mene ostavili dojam pristojnih ljudi koje Go rad m ^ V°^' J^'co ste zgriJe iu> sa
352
obrfeldkurat, jer sam bez svoje krivnje zakasnil u rep Bog je milosrdan i pravedan reèe sveèano viv ^ sveæenik on zna koga treba kazniti, jer time samo ^ zuje da sve vidi i da je svemoguæ. A za to vi izdr avat nogodi nji dragovoljac? ' ^ Glede toga odgovorio je jednogodi nji dragovoi jer je milosrdni Bog izvolio na me poslati reumatizam sam postao gord. Po odslu enju kazne poslat æe me na A i i . *U U kuhinju. Sto Bog èini, dobro èini izjavi pater odu evljen èuv i za kuhinju i tamo valjan èovje napraviti ka rijeru. Upravo u kuhinju bi morali slati inteligentne ljude zbog ko mbinacija, jer se ne radi o tome kako se kuha, veæ s kakvom se ljubavlju sve to sk upa sla e, prireðuje i slièno. Uzmite sos. Kad inteligentan èovjek pravi sos od luka, on da uzme sve vrste zeleni a, dinsta ih na maslacu, pa onda doda zaèine, papra, mirodi ja, malo najgvirca, dumbira, a obièan, prost kuhar pusti da se luk kuha i ubaci u to crnu zapr ku od loja. Vas bi doista najradije vidio negdje u èasnièkoj kuhinji. Bez inteligencije mo e èovjek ivjeti s kakvim obiènim zanimanjem, ali u kuhinji se to odma h pozna. Juèer naveèer, u Budejovicama u èasnièkom kasinu, servirali su vam, izmeðu ostalo g, bubrege a la madeira. Tko ih je kuhao, neka mu Bog oprosti sve grijehe, taj j e bio pravi intelektualac, a zaista u kuhinji tamo njeg èasnièkog kasina je nekakav uèit elj iz Skuteèa. A te bubrege a la madeira jeo sam u èasnièkoj kuhinji 64. domobranske pukovnije. Stavili su u njih kinu* kao kad ih rade u obiènoj birtiji, na papru. A tko ih je P premao, to je bio taj kuhar u civilu? Hranio je stoku jednom veleposj edu. Vi i je vojni sveæenik u utio, a onda prebacio razgovo kuharski problem u Starom i Novom zavjetu, jer su up u ta vremena i te kako brinuli o pripremi ukusnih jela f° bogoslu ja i ostalih crkvenih sveèanosti. Potom je P° sve da ne to zapjevaju, na to je vejk, kao i uvijek, nes odabrao: **.. ". H'B« 354
Ide Marina odHodonina, a za njom upnik s baèvicom vina. Ali vi i vojni sveæenik nije se naljutio: Kad bi se tu na lo bar malo ruma, ne bi ba mo rala biti ,"7 vina rekao je smije eæi se, prijateljski raspolo en j^arinu bismo pustili, to samo navodi na grijeh. " Kaplar oprezno posegnu u kaput i izvuèe odande plosnatu bocu ruma. _ Pokorno javljam, gospodine oberfeldkurate javio se tiho, tako da je bilo jas no kakvu rtvu podnosi s opro tenjem, da se ne uvrijedite. _ A, neæu se uvrijediti, deèko odgovorio je radosno, vedrim glasom pater popit æu za va e sretno putovanje. »Isuse i Marijo«, uzdahnu u sebi kaplar vidjev i da je nakon temeljitog gudjaja nest alo pola boce. A, deèko, deèko reèe vojni sveæenik smije eæi se i namigujuæi znaèajno na jednogodi nje ljca jo uza sve to i Boga hulite. Gospod Bog æe vas morati kazniti. Pater je ponovno nagnuo iz plosnate boce, i dodav i je Svejku naredi. Dovr i s tim. Rat je rat dobrodu no reèe vejk kaplaru, vraæajuæi mu praznu bocu, to ovaj potvrdi s takvim èudnim bljeskom u ociina kakav se mo e pojaviti samo u umobolnog èovjeka. y A sad æu do Beèa jo malo odrijemati reèe vi i vojni ecenik i molim vas da me probudite èim stignemo u c. A vi obratio se Svejku vi æete otiæi u kuhinju va e naze, uzet æete pribor i donijeti mi objed. Recite da je to ^ °°sP°dina oberfedlkurata Lacinu. Gledajte da vam daju PU porciju. Ako budu knedli, nemojte uzimati s kraja,
^ ,sam° gubitak. Onda mi iz kuhinje donesite bocu vina i e sa sobom alicu, neka vam u nju naliju ruma. . ^i v ma Poce kopati po d epovima. lusajte . reèe kaplaru nemam sitnog. Posudite 355
mi forintu. Tako, evo vam! Kako se zovete? vejk. vejk forinta za put. Gospodine ka plare, posudite nu forintu. Vidite vejk, ovu drugu æete dobiti kad vite kako treba. Onda neka vam jo daju cigarete i ce mene. Ako se bude dijelila èokolada, smotajte nekako d 'f porciju, a ako budu konzerve, gledajte da vam daju su" jezik ili gu èja jetra. Ako se bude dijelio ementaler, posta"' jte se da vam ne daju s kraja, a a ko bude maðarska sajam pazite da ne bude nekakav okrajak, nego lijepo iz sredine l bude soèna. Vi i vojni sveæenik ispru io se na klupu i zaèas zaspao Mislim rekao je uz paterovo hrkanje jednogodi nji dragovoljac kaplaru da mo ete bi ti mirni s va im nahoèetom. Taj je kako treba. Veæ je, kak se veli javi se vejk odbijen od cice, veæ duda iz fla ice. Kaplar se trenutak borio sam sa sobom, a onda je najednom izgubio svaku poniz nost i rekao tvrdo: Jako je krotak. On me podsjeæa s tim sitni om kojeg nema izjavi vejk na jednog Mlièka, zidara iz Dej ica, jer ni taj isto tak dugo ni imal sitni a dok se ni zadu il do grla i bil zatvor eni zbog prevare. Potro il je krupne novce, a sitni a ni imal. U sedamdeset petoj regimenti javio se jedan iz pa' trole njihov je kapetan pri je rata propil æelu pukovnijsku kasu i moral je zbrisati iz vojske, a sad je opet kapetana jedan narednik koji je pokral sav materijal za obojke, a bilo ga je pre k dvadeset bala, danas je tabni narednik, a pje ak je nedavno u Srbiji streljan jer je odjednom poj vu konzervu koja im je trebala biti dovoljna za tri dana. To tu ne spada izjavi kaplar ali istina je, p°su od siroma nog kaplara dvije forin te na veresiju... v .. Evo vam ta forinta rekao je vejk ja se ne t& . obogatiti na va raèun. A kad bu dal i onu drugu f° nju bum vam vratil da se ne plaèete. Vas bi to trebalo 356 si " ste bl aja va pretpostavljeni od vas posudi nofce za sebièni. Tu se radi o mizerne dve forinte , videti kad bi trebali rtvovati ivot za tog svog kad bi on le al ranjeni negde na n eprijate a vi bi ga trebali spasiti i odnesti na svojim ru * / . v i / oni pucaju po vama srapnelima i sa svim moguæim. Vi bi se usro branio se kaplar ako jada. ~~~ Ima ih vi e posranih u svakoj bitki j avio se opet . j~^ iz pratnje nedavno nam je pripovedal jedan na ' eni kamarad u Budejovicama da se triput posral dok su "li na juri . Prvi put kad su se penjali g ore, iz zaklona na lac ispred bodljikavih ica, onda kad su ih poèeli re etati, a treæi put su pustili u gaæe kad su prema njima pojurili Rusi s bajunetima na gotovs i de rali se »ura«. Onda su opet pobegli natrag u zaklon, a od njihovih, bome ni bilo nik og ko se nije usral. A jedan mrtvi, koji je le al gore na zaklonu s nogama na dole , kojem je u juri u rapnel odcinul glavu ko da ju je odrezal, taj se u tom posljedn jem èasu tak posral da je to iz njegovih hlaèa teklo prek bakand i skup s krvi dole u zaklon. A ta polovica njegove lubanje, skup z mozgom, le ala je toèno ispod toga. Èove k ni ne zna kak mu se to dogodi. A nekad rekao je vejk èoveku ba u borbi pozli il mu se nekaj zgadi. U Pragu na Pohofelcu u »Vidikovcu« jedan je bolesni rekonvalescent iz Pfemi la pripovedal da je negde pod utvrdom do lo do juri a na bajunete, prema
nJernu je trèal jedan Rus, tip ko gora, trèal je na njega s ba junetom, a curile su mu sline iz nosa. Kak je taj pogleda! na |°> na tu mrklu, odmah mu je tak pozlilo da je moral tra iti °Worsku pomoæ, a tam su utvrdili da je zara en s kolerom, , su §a otpremili u Pe tu u barake za one koji imaju koleru, 8(kK stvarno i dobil tu koleru. n j ^ to bio obièan pje ak ili kaplar? upitao je jedno8°di nji dragovoljac. Kaplar odgovori mirno vejk. ~ se moglo desit svakom, i jednogodi njem reèe i prit om pogleda pobjedonosno na jednogodi 357
njeg dragovoljca kao da je htio reæi:« A jesam li te, a v na ovo kazat?« .rdenja __ _ ,. ______ .__ ,u00sj neke tjeskobe. T Mada je jo uvijek iz vagona odjekivala neprestana dr L vaba s Ka perskih Gora »Wann ich kumm, wann ' k kumm, wann ich wieda, wieda kumm«, sada i oni u utio pod neugodnim dojmom bodljikavih ica kojima je Beè bi opasan. Sve je u redu rekao je vejk gledajuæi na rovove sve je u potpunom redu, jedino s i Beèani na izletima mogu podrapati hlaèe. Tu èovek mora bit oprezni. Beè je uopæe znaèajni grad nastavio je kolko samo ima divljih ivotinja u toj schonbr nskoj mena eriji. Kad sam pred nekolko let bil u Beèu, najrade sam i el gledati majmun e, ali ak bi prolazila kakva liènost iz carskog dvora, onda nikog ne bi pu tali kroz kordon. Z menom je bil jedan najder iz desete upanije, pa su ga zaprli jer je na silu htel videti te majmune. A jeste li bili na dvoru? upita kaplar. Tam je jako lepo odgovori vejk tam nisam bil, ali mi je pripovedal jedan, koji je tam bil. Od svega je najlepsa dvorska stra a. Svaki od njih mora biti visoki ok o dva metra, a posle dobiju trafiku. A princeza tam ima ko dreka. Provezli su se kroz nekakav kolodvor, odakle su za njin>a dopirali zvuèi austri jske himne koju je svirala kapela, pris gla onamo vjerojatno gre kom, zatim su se, tek nakon p°" priliène vo nje, zaustavili na kolodvoru gdje se dijelila hr i bio prir eðen sveèani doèek. Samo, to vi e nije bilo kao na poèetku rata kada s vojnici putem prejedali na sva kom kolodvoru, i kada s doèekivale djevice u glupim bijelim haljinama, s jo gluP' ^ licem i prokleto glupim kiticama, i jo glupljim §ov°.ai kakve dame, èiji mu danas izigr ava sjajnog dornolju ., ^ Doèek u Beèu sastojao se od triju èlanica ustrijskog Crvenog kri a, dviju èlanica nekakve ^ e beèkih gospoda i djevojaka, jednog slu benog .1^ beèkog magistrata i vo jnog zastupnika, svim tim licima primjeæivao se umor. Vlakovi s vojHzali su danju i noæu, sanitetski vlakovi prolazili su s icima svakog sata, na kolodvorima su s vaki èas preba V vlakove sa zarobljenicima s jednog kolosijeka na drugi, 01 ernu to me morali su prisustvovati svi èlanovi tih raznih l rooracija i udruga. I lo je to i z dana u dan, a prvotno odu"cvlienje pretvorilo se u zijevanje. Izmjenjivali su se u slu bi, a svatko od tih koji su se pojavljivali na nekom beèkom kolodvoru imao je jednako umoran izraz, kao i ovi koji su danas oèekivali vlak s budejovièkom pukov nijom. Iz stoènih vagona virili su vojnici s izrazom beznaða, kakav imaju oni koji idu na vje ala. K njima su pristupale dame i dijelile im medenjake sa eæernim natpisima: »Sieg und Rache, Gott strafe England, Der Ostereicher hat ein Vaterland. Er liebt s und ha t auch Ursach furs Vaterland zu kampfen.«1 Moglo se vidjeti kako se gor taci s Ka perskih Gora pretrpavaju medenjacima, pri èem u ih nije napu tao taj izraz beznaða. Onda je do la naredba da se po desetinama ode po hranu u poljsku kuhinju koja je stajala iza kolodvora.
lamo je takoðer bila i èasnièka kuhinja, kamo je vejk enucMzvr iti naredbu vi eg vojnog sveæ nika, dok je jed°godisnji dragovoljac èekao da ga nahrane, jer su dvojica iz jj e ot i la po hranu za èitav ka njenièki vagon. Vejkje toèno izvr io nalog i prelazeæi kolosijek ug edao jj P°.rucnika Luka a, koji je etkao medu traènicama i èekao 1 u èasnièkoj kuhinji ostat ne to i za njega. )eg°v je polo aj bio vrlo neugodan, jer je privremeno roli i ima rjjj '?~ ' »sveta! Neka Bog kazni Englesku! Austrijanac ima domovinu! On je n« se za domovinu, (njem.) jg,ii.w K,.,** ,.' «.^A: <. " 359 358 l dijelio posilnog s natporuènikom Kirschnerom. Mn zapravo brinuo samo za svoga gospodara i provodio n sabota u u odnosu na natporuènika Luka a. ^u Kome to nosite, vejk? upita nesretni natp0 v kada je vejk polo io na zemlju èitavu hrpu stvari k izmamio u èasnièkoj kuhinji i koje je dr ao zamotane L Put; vejk se na trenutak zbunio, ali je odmah do ao k k Njegovo lice bilo je puno sj aja i mira kada je odgovorio To je za vas, pokorno javljam, gospon obrlajtant Samo ne znam gde vam je kupe, a isto tak ne znam jel L komandant vlaka imal nekaj protiv toga da putujem z va ma. On je nekakva svinja. Natporuènik Luka znati eljno se zagleda u vejkakoiije pak dobrodu no i povjerljivo nas tavio: Je, taj je zbiljam svinja, gospon obrlajtant. Kad je bil na inspekciji u vlaku , ja sam mu odmah prijavil da je veæ jedanajst sati i da imam odraðenu æelu kaznu, i d a spadam l u stoèni vagon ili k vama, a on me tak surovo odbil, da nek samo ostane m tam gde jesam, jer da vam jedino tak, gospon obrlajtant, ne bum napravil nekak vu sramotu po putu. vejk je napravio muèenièko lice: Ko da bi ja vama, gospon obrlajtant, uopæe napravil nekakvu sramotu. Natporuènik Luka je uzdahnuo. Sramotu nastavio je vejk sramotu vam sigurno nisam nikad napravil, a ako se nekaj i dogodilo, to je bil s u èaj, bila je to obièna volja Bo ja, kak je govoril stari Vani iz Pelhrimova, kad je izdr aval trideset i estu kaznu. N"3 ni nisam napravil namerno, gospon obrlajtant, uveK htel napraviti nekaj obratnoga, dobroga, a ja nisam Jfl1 mi dva skup od toga nismo imali nikakvoga profita, neg mo te ke muke i patnje. , Samo mi ne plaèite toliko, vejk rekao jevna^,, ruènik Luka mekim glasom, kada su se pribli ili stoze ^ vagonu sve æu srediti kako biste ponovno bili sa o1 360 p korno javljam, gospon obrlajtant, da se ne plaèem. "7 . Jojlo tak nekak al, da smo mi dva najnesretniji ^en' m ratu i pod suncem Bo jim, a da nismo ni krivi. '' U zna sudbina, kad si samo pomislim da sam prepun Smirite se, Pokorno javljam, gospon obrlajtant, kad to ne bi bilo . subordinacije, ja bi vam rekel da se uopæe nemrem ^ iti al ovak moram reæi da sam po va oj naredbi veæ potpu no miran. _ _ Pokorno javljam da veæ upadam, gospon obrlajtant. ko, samo uðite u vagon vejk. Nad vojnièkim logorom u Brucku vladala je noæna ti ina. U vojnièkim barakama tresli su se vojnici od zime, a u èasnièkim barakama otvarali su prozore zbog toga to je bilo
previ e ugrijano. Od pojedinih objekata pred kojima su stajale stra e, povremeno su odzvanjali kor aci, kojima je stra a tjerala san s oèiju. Dolje, u Mostu nad Litavom, sijala su svjetla C. i K. tvornice mesnih konzervi , gdje se radilo danju i noæu, a proizvodili se razni otpaci. A buduæi da je otud pu hao vjetar, do prolaza u vojnièkom logoru dolazio je i smrad gnjilih ila, k°pita, pap aka i kostiju, koje su kuhali za konzerve juhe. « napu tenog paviljonèiæa gdje je nekada, u vrijeme mi I j to§raf fotografirao vojnike koji su provodili svoju y., ost na vojnoj streljani, moglo se dolje, u dolini Litave, u ^etl cryeno elektrièno svjetlo u bordelu »Kod kukuruznog «> koji je svojim posjetom poèastio i sam nadvojvoda JePan prilikom velikih manevara u opronju 1908. god k i Je se svakodnevno okupljalo dru tvo èasnika. L svih zloglasnih lokala bilo je to najbolje mjesto n'su srnjeli dolaziti obièni vojnici, ni jednogodi nji JC1 iito 361
Oni su odlazili u »Ru in dom«, èija se zelena svjetl gla takoðer vidjeti iz napu tenog fot ografskog ateljea R1^0" to razdijeljeno kao i na boji nici, jer monarhija vi e ^ dru gim nije mogla pomoæi svojim vojnicima, doli D 'Clni nim bordelima pri sto eru briga da, takozvanim »PufOVjn0s~ Postojali su dakle: k. u. k. Offiziergpuff k. u. k. Unt < « zierspuffi k. u. k. Mannschaftspuff.1 Most nad Litavom blistao je jednako tako kao to je D ko mosta svijetlila na dr ugoj strani Kiralv Hida, Cislajtani'" Translajtanija. U oba grada, i u maðarskom i u austrijskom svirale su ciganske kapele, svijetlili su prozori kavana i K. sta uracija, pjevalo se i pilo. Tamo nji graðani i èinovnici vodili su u kavane i restaura cije svoje gospode i odrasle kæeri Most nad Litavom, Bruck an der Leitha, i Kiralv Hida i nisu bili ni ta drugo nego jedan veliki bordel. U jednoj od èasnièkih baraka u logoru, vejk je noæu èekao na svoga natporuènika Luka a, k ji je naveèer oti ao u grad u kazali te, i dosad se jo nije vratio. vejk je sjedio na na tporuènikovoj raspremljenoj postelji, a nasuprot njemu, na stolu je sjedio sluga b ojnika Wenzla. Bojnik se opet vratio u pukovniju, po to je u Srbiji, na Drini, bila konstatiran a njegova potpuna nesposobnost. Govorilo se o tom da je naredio rastaviti i uni ti ti pontonski most dok je jo polovicu svoga bataljuna imao na drugoj strani. Sada je bio dodijeljen vojnièkoj streljani u Kiralv Hidi kao zapovjednik, a imao je i n ekakvog posla s intendanturom u logoruMedu èasnicima se prièalo da æe se bojnik Wenzel sada dobro potko iti. Luka eva i Wenzlova soba bile su u istom hodnikU' Posilni bojnika Wenzla, Mikula ek, maju ni kozièavidje' èarac, klatio je nogama i psov ao: Ja se èudim tom mom starom blesavcu da ga jo nern Ba bi htel znati gde se taj moj d edek æelu noæ vucara. &* bi mi bar dal kljuè od sobe, legnul bi se i zezal. Ima tarfl èu do vina. l. C. i K. èasnièki bordel, C. i K. doèasnièki bordel i C. i K. vojnièki bordel, (rgtm.) A veliju da krade izjavio je vejk, zadovoljno pu eæi svoga natporuènika, jer mu je ovaj bio zabranio da u 'ka lulu ti mora ipak nekaj o tome znati, otkud sobi puc re vino. Ta idem tam kam mi naredi tankim glasom je rekao .r^jek _ dobim od njega papir , i odma idem fasovati za Uricu, a onda to odnesem doma. A kad bi ti naredil upitao je vejk da fkradne ukovnijsku kasu, napravil bi to? Tu sad iza zida kune , al Led njim se trese ko iba. __ Mikula ek je zatreptao sitnim oèima. __ To bi si razmislil. _ jsfi si ne sme razmi ljat, ti mali oznojeni drebac __ razvikao se na njega vejk, a li je u utio buduæi da su se otvorila vrata i u ao natporuènik Luka . Kako se odmah moglo primijetiti po kapi koja mu je stajala naopako, bio je u vrlo dobrom raspolo enju. Mikula ek se tako upla io da je zaboravio skoèiti sa stola, pa je salutirao sjedeæi, z
aboraviv i pritom da nema na glavi kapu. Pokorno javljam, gospon obrlajtant, sve u redu objavio je vejk, zauzev i strogi v ojnièki stav prema svim propisima, pri èemu mu je cigareta ostala u ustima. Natporuènik Luka to ionako nije primijetio, veæ je krenuo direktno na Mikula eka, koj i je razrogaèenih oèiju pratio svaki natporuènikov pokret i usto dalje salutirao sjedeæi na stolu. Natporuènik Luka predstavi se Luka pristupiv i Mikuli eku ne ba suvi e sigurnim kora kako se vi zovete? Mikula ek je utio. Luka je privukao stolicu pred . ula eka koji je sjedio na st olu, sjeo je gledajuæi gore u "Je§aijekao: 7^ vejk, donesite mi iz kufera slu beni revolver. ;e, 'tavo to vrijeme dok je vejk tra io po kuferu, Mikula ek utl° i izbezumljeno gledao na natporuènika. Ako je tog 362 363
trenutka i shvatio da sjedi na stolu, bio je sigurno sam oèajniji, jer su mu noge doticale koljena natporuènika U°* je sjedio. )' K vragu, kako se zovete èovjeèe? viknuo je prema Mikula eku natporuènik. Ali, taj je i dalje utio K l!* je poslije obja njavao, dobio je neku vrstu ukoèenosti nr; nenadnom natporuènikovu ulasku. Htio je skoèiti, ali n" mogao, htio je odgovoriti, ali nije mogao, htio je prestari salutirati, ali ni to nikako nije i lo. Pokorno javljam, gospon obrlajtant javi se veik da revolver ni napunjen. Onda ga napunite, Svejk! Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da nemamo nikakvih patrona, a i bude ga te k o skinuti z metkom sa stola. Dopustite da primetim, gospon obrlajtant, da je to Mikula ek, posilni od gospona majora Wenzla. Taj uvek zgubi dar govora kad vidi ne koga od gospode oficira. On se uopæe i srami govorit. To vam je uopæe takvo, kak vel im, oznojeno umorno drebe. Gospon major Wenzl uvek ga ostavi da stoji na hodniku kad ide nekam u grad, a ono se tak alosno i tu no vucara po barakama, od posilnog d o posilnog. Kad bi bar imalo razloga da se prepla i, ali zbiljam ni ni napravilo. S vejk je otpljunuo, a u njegovu glasu i u tome, to je o Mikula eku govorio u srednjo m rodu, mogao se èun potpuni prezir nad kukavièlukom slu nika bojnika Wenzlai nad njeg ovim nevojnièkim pona anjem. Dopustite nastavio je Svejk da ga ponju irnSvejk je povukao Mikula eka, koji je ne prestano sa stola glupo gledao na natporuènika, i postaviv i ga na zemlju> ponju io mu hlaèe. Jo nije izjavi ali poèinje da ga hitim van Izbacite ga, Svejk. Svejk je izveo na hodnik Mikula eka koji se sav tresa > zatvorio je za sobom vr ata, a onda mu na hodniku rekao Glupane jedan, spasil sam ti ivot. A kad se vrati gosp major Wenzel, potiho bus mi donesel fla u vina. Bez zezaw drugi. èun ti saèuva! ivot. Kad je moj gospon obrlajtant pi da je to znam samo a ... Ti si drekec s prezirom izjavi Svejk sedni se tu na i èekaj dok dojde taj tvoj maj or Wenzl. A to ie dobro doèekao je vejka natporuènik Lukas A* ste veæ ovdje, hoæu s vama govoriti. Ne morate tako ^ stajati 'mirno'. Sjednite, Svejk, ostavite to po z apovi i Dr ite jezik za zubima i budite pozorni. Znate li gdje je
Kiralv Hidi Sopronv utcza? Dajte, ostavite to va e 'pokorno 'avliani, gospon obrl ajtant, da ne znam'. Ako ne znate, onda recite, ne znam, i basta. Napi ite si na k omadiæ papira »Sopronv utcza broj 16«. U toj kuæi je eljeznarija. Znate li to je to eljezn rija? Herrgott, prestanite govoriti, 'pokorno javljam'. Recite, znam ili ne znam . Onda, znate li to je to eljeznarija? Znate... dobro. E, ta trgovina pripada neka kvom Maðaru Kakonvju. Znate li to je to Maðar? Himmellherrgott, znate ili ne znate? Z nate... dobro. Gore, iznad duæana je prvi kat i tamo on stanuje. Znate za to? Ne z nate, k vragu, pa ja vam govorim da tamo stanuje. Je li vam to dosta? Dosta... d obro. Ako vam to nije dovoljno, dat æu vas zatvoriti. Imate zapisano da se taj tip zove Kakonvi? Dobro, onda sutra rano, tako oko deset sati, idete dolje u grad, naæi æete tu kuæu i otiæi æete gore do prvog tata i predati gospodi Kakonvi ovo pismo. Nat poruènik Lukas je otvorio torbicu i zijevajuæi predao jvejku u ruke bijelu kuvertu s pismom, ali bez adrese. ^~ To je izuzetno va na stvar, Svejk pouèavao ga je ^J6 nikad dosta opreza, zato, kao to vidite, ovdje nema cse. Ja se na vas potpuno oslanjam, da æete to pismo pre ^ gospodi kako treba. Zapi ite si jo da se ta gospoda zove gospoda Etelka Kakonvi«. Jo jedi !*" Varn velim da to pismo morate d iskretno uruèiti pod bilo 1 °kolnostima i èekati na odgovor. To da imate èekati na or> ° t om je veæ napisano u pismu. to jo hoæete? A ako mi, gospon obrlajtant, ne daju odgovor kaj napraviti? *<** eUca> u stvari zai ite si »osoda Etel 365 364
Onda napomenite da morate, to ko ta da kost biti odgovor odgovorio je natporuènik z ijevajuæi od do uha sad veæ idem spavati, danas sam zbilja um Ala smo toga popili! M islim da bi svatko bio jednako ?*' umoran poslije takve veèeri i noæi. Natporuènik Luka u stvari se nije imao namjeru ne Azadr ati. Po ao je naveèer iz logora u grad samo u madar if kazali te u Kiralv Hidi, gdje su davali nekakvu mað?rsk oper etu u kojoj su glavne uloge igrale odeblje idovske d mièe èija je bajna prednost bila u tome to su za vrijeme pUs dizale noge u zrak, a nisu nosile ni triko ni gaæice, a kako b bile to privlaènije gospodi èasnicima, brijale su se dolje kao Tatarke, od èeg a galerija, dodu e, nije imala velike koristi, ali su zato vi e u ivali artiljerijski èa snici koji su sjedili dolje u parteru, a koji su zbog te ljepote donijeli sa sob om u kazali te artiljerijske dalekozore. Dodu e, natporuènika Luka a nije zanimala ta zanimljiva svinjarija zbog toga to posuðen i kazali ni dalekozor nije bio akromatièan i umjesto bedara vidio je samo nekakve lj ubièaste plohe u pokretu. U pauzi, nakon prvog èina, vi e ga je zainteresirala jedna dama u pratnji gospodin a srednjih godina, kojeg je vukla prema garderobi i obja njavala tom svome mu u, da se smjesta ide doma, i da takve stvari ona neæe gledati. Izgovarala je sve to dost a glasno, njemaèki, na to je njezin pratilac odgovarao maðarski: »Anðele, idemo, pristajem . Bila je to neukusna stvar.« »Es ist ekelhaft«1 odgovarala je uzbuðeno dama dok joj )e gospodin oblaèio veèernji ogrt aè. Oèi su joj pritom plarnt) bijesom zbog te bestidnosti, velike crne oèi koje su tak o bro pristajale njenom lijepom stasu. Pogledala je p natporuènika Luka a i jo jednom odluèno izjavila: » haft, vvirklich ekelhaft«.2 I to je odluèilo o kratkoj Od garderobijerke je dobio informacije da su to sup 1. To je gnusno, (njem.) 2. Gnusno, zaista gnusno, (njem.) il'M'SJ^S'}?« .,
' V nyi> g°sPocun na Sopronvi utcza broj 16 ima A s gospodom Etelkom stanuje na prvom katu rerobijerka s potanko æu stare pbdvodaèice ona iz Sopronija, a on je Maðar, ovdje je sve to po i takoðer je uzeo iz garderobe svoj ka jMatpui"^"" . > ,., &. . ... . , ' . i oti ao u grad, gdje je susreo u velikoj vinariji i kavani rK d nadvojvode Albrechta« nekoliko èasnika iz 91. pukov" Nije mnogo govorio, ali je z ato mnogo pio, smi ljajuæi kombinacije, to u stvari napisati toj strogoj, moralnoj, l ijepoj dami, koja ga je svakako vi e privlaèila nego sve te maimunice na pozornici, kako su se o njima izra avali drugi èasnici. U vrlo dobrom raspolo enju oti ao je do male kavane »Kod kri a Svetog Stjepana« gdje je u ao u mali separe, izbacio otud nekakvu Rumunjku, koja se bila ponudila da æe se sv uæi do gola i da s njom mo e raditi to hoæe, a onda je naruèio tintu, pero i papir, bocu konjaka i napisao, nakon dubokog razmi ljanja, ovo pismo za koje mu se uèinilo da je uopæe najljep e od svih koje je dosad napisao: Milostiva gospodo! Juèer naveèer bio sam u mjesnom kazali tu prisutan na predstavi, koja vas je toliko ogorèila. Promatrao sam vas veæ tijekom cijelog prvog èina, vas i va ega gospodina supru ga. Kako sam primijetio... »Samo naprijed«, rekao je samom sebi natporuènik ^> »kakvo pravo ima taj tip imati tako zgodnu enu. Pa J?§leda kao obrijani pavijan.« ""'" je dalje: tf gospodin suprug s najveæim razumijevanjem gledao je na vratnost koja se dogaðala na pozornici za vrijeme predstave, JaJe kod vas, milostiva gospodo, izazvala otpor stoga to to nije 367 366
bila umjetnost, veæ gnusno djelovanje na najintimnije èovjeka. '"ty »Ta enska ima prsa«, pomislio je natporuènik I L., »samo naprijed!« ' Oprostite, milostiva gospodo, to sam, premda se ne ft najemo, tako iskren prem a vama. Vidio sam u ivotu rnnn ena, ali nijedna nije na mene ostavila takav dojam kao vi va sud i ivotni nazor potpuno se podudaraju s mojim nazorom Uvjeren sam daj e va gospodin suprug obièni sebiènjak, koji vas vuèe sa sobom... »To, ipak, ne ide«, rekao je samom sebi natporuènit Luka i precrtao »schleppt mit« i umj esto toga napisao: ... koji samo zbog svoga interesa vodi vas, milostiva, sobom na kazali ne preds tave koje odgovaraju njegovom ukusu. Volim iskrenost, ja ne zadirem u va osobni iv ot, i elio bih samo porazgovarati s vama o èistoj umjetnosti... »Ovdje to s hotelima neæe iæi, morat æu je odvuæi èak u Beè«, jo je pomislio natporuènik, i slu beni put.« Stoga se usuðujem, milostiva gospodo, zamoliti vas za susnt kako bismo se pobli e i èasno upoznali, to vi svakako neæete odoM onomu kojega u najskorije vrijeme èekaju i scrpljujuæi ratni' foW i koji æe, u sluèaju va eg ljubaznog pristanka, saèuvati u vrevi na jljep u uspomenu na du u, koja gaje jednako kao stoje i on nju shvatio. Va a odluka bi t æe mi znak, vas odluèujuæi trenutak u ivotu. Potpisao se, ispio konjak i naruèio jo jednu bocu, P pijuæi èa icu za èa icom nakon to j roèitao svoje p°s) nje retke, takoreæi iza svake reèenice zaista i zasuzio. 368 l i
i? devet
sati
ujutro
kada
je
vejk
probudio
Bilo Je " , ' ' ' r poruènika Lukasa: Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da ste zaspal za . :a veæ moram iæi s va im pismom do te Kiralv Hide. m'vas veæ budil u sedam sati, onda u pol osam, pa u osam A veæ svi okolo i li na ve be, a vi ste se samo okrenul na cni stranu. Gospon obrlajtant... velim, gospon obrlajtant... jvfatporuènik Luka , promrmljav i ne to, htio se dodu e krenuti opet na bok, to mu nije po lo za rukom jer ga je vejk nemilosrdno tresao i derao se: Gospon obrlajtant, ja idem s tim pismom do Kiralv Hide. Natporuènik Luka je zijevnuo: S pismom? Ah da, s mojim pismom to mora biti diskretno, razumijete, tajna medu nama. Abtreten... Natporuènik se ponovno umotao u deku iz koje ga je vejk izvukao, no opet je zaspa o dok je vejk krenuo prema KiralyHidi. Ne bi mu bilo tako te ko pronaæi Sopronvi utczu broj 16 da se sluèajno nije sreo sa starim saperom1 Vodièkom, koji je bio dodijeljen k » tajercima«, a èija je vojarna bila do lje u logoru. Prije nekoliko godina Vodièka je stanovao u Pragu na Boji tu, pa zato pri takvom susretu nije preostalo ni ta drugo nego da njih dvojica svrate u gostio nicu »Kod crnog janjeta« u Brucku, gdje je bila poznata konobarica Ru enka, ^ehinja, k ojoj su svi èe ki jednogodi nji dragovoljci koji su ^da boravili u logoru, ostali neki iznos du ni. U posljednje vrijeme udvarao joj se saper Vodièka, stari Petkar koji je imao na popisu sve mar bataljune koji oouazili iz logora, pa je u posljednji èas obilazio èe ke n°godi njake kako bi ih podsjetio da ne nestanu u rat°m mete u prije no to plate dug. » 7~ A kam si u stvari krenul? upitao je Vodièka, nakon )e prvo potegnuo dobroga vina. nica, in enjerac, ovdje naziv prema izvorniku, (frev.) 369
To je tajna odgovorio je vejk al tebi, sta prijatelju, to bum poveril. roni Sve mu je potanko objasnio, a Vodièka je izjavio d stari saper i da ga ne mo e ostaviti, te da idu skupa precj ^ pismo. ** Divno su se rasprièali o minulim vremenima, na \f>A i j vi. T " *«*Clsu poslije dvanaest sati iza li »Iz crnog janjeta«, sve im se èin'] prirodnim i lakim. Osim toga, u du i su sna no osjeæali da se nikoga n boje. Èitavim putem do Sopronvi u tcza broj 16. Vodièka je izra avao silnu mr nju prema Maðarima i neprestano pripovijedao kako se s njima svugdje mlati, gdje se sve i kada s njima mlatio, to ga je sve i gdje sprijeèilo kako se ne bi s njima pomlatio. Jednom ti veæ èepam nekog maðarskog tipa za gdo u Pausudorfe, kam smo mi saperi i li na vino, i ba mu hoæu dati jednu remenom prek surle u toj kmici, jer smo mi odmah, èim je to poèelo, hitili fla e na tu viseæu lampu, kad ti odjednom on poène vriskat: »Tondo, p a to sam ja, Purkrabek, iz 16. domobranske!« Malo je falilo da ni do lo do zabune. Z ato smo im to, fiæfiriæima maðarskim, naplatili kak treba kod Ne iderskog jezera, kam sm o i li pred tri tjedna pogledati kaj ima novoga. U obli njem selu bil je sme ten nekak vi poljski odred nekakvih honveda, a mi smo sluèajno svi upali u jednu krèmu, gde su oni plesali taj svoj èarda kak blesavi, derali se iz sveg grla ono svoje »uram> uram biro uram«,1 ili »lanvok, lanvok, a faluba«.2 Mise sednemo nasuprot njima, samo smo s i remene stavili pred sebe na stol i pogledamo se: »Gadovi jedni, bumo vam mj dali taj lanvok«, a neki Mejstrik, koji ti je imal aku ko Bik hora, odma se ponudil da
ide plesati i da bu jednom frajefU maznul curu iz kola. Cure su, kaj je je, bile zbiljam fes, n°' gate i guzate, okate i s dobrim bedrima, a po tome kak su | ti m aðarski frajeri gnjeèili, moglo se videt da te cure im3) 1. Gospodine, gospodine suce. (mad.) ,{. 4 2. Djevojke, djevojke sa sela. (mad.) 'T,'1' ': ' 370
u°3' rða prsa ko kakve nogometne lopte i da im to pa e, pu'"" " ^meju u gnjeèenje. Tak ti je taj na Mejstrik skoèil S| i hoæe ti tu najzgodniju fes curu maznut jednom U du, koji ti je poèel nekaj blebetat, a Mejstrik mu je A ah jednu odvalil, taj s e zru il, a mi smo ti odmah æopili ne namotali smo si ih oko ruke da nam ne izletiju bar? H skoèili medu njih, a ja sam ti viknul: »Kriv ili prav, mlati to po redu!« Onda ti je to i lo ko podmazano. Poèeli su ti skakat kroz razore, mi smo ih lovili po tim prozorima za noge i ponovo vlekli u dvoranu. Ko ni bil na , taj je dobil. U plel se u to i njihov naèelnik sa andarom, i taj èas su dobili kak Bog zapoveda. Birt a a smo isto stukli, zato jer je poèel nekaj njemaèki kleti, jer da mu kvarimo zabavu. Jo smo posle po selu lovili one koji su se hteli pred nama sakriti. Ko jednog nj ihovog vodnika, kog smo ti na li zamotanog u seno, na tavanu, na jednom imanju, sk roz dole ispod sela. Izdala nam ga je njegova cura, zato jer je taj tam plesal z jednom drugom. Ta se napalila na na ega Mejstfika, i oti la je z njim posle gore po cesti iza Kiralv Hide, tam gde su ispod ume su nice sa senom. Dovlekla ga je u jed nu takvu su nicu, i onda od njega posle htela pet kruna, a on joj je dal prek zuba . Onda je dobe al za nama skroz gore, kod samog logora, pa nam je pripovedal da je uvek mislil da su Maðarice vatrenije, a da je ta svinja le ala ko panj, i stalno ne kaj mlela. Maðari su, kratko reèeno, ljam zavr io je stari saper Vodièka, pa je vejk primijetio: ~~ A neki Maðar isto ni kriv zato kaj je Maðar. ~ Kak ni kriv razljutio se Vodièka to je glupost, 1 je kriv. To ti elim, da upadne u jedan takav cirkus se meni dogodilo kad sam prvi dan do el na kurs. Isto P°podne sterali su nas ko stoku u kolu, a jedan takav glupan ^ je poèel risati i obja njavati fotoblinda e, kak se udaraju . Ji> kak se to meri, a veli jo , ko ujutro to ne bu imal y lsano, kak je on to objasnil, da bude zatvoren i zvezan. K o11' mislim si, kaj sam se na fronti javil na taj kurs, da bi 371
zbrisal s fronte, ili da bi naveèer risal po nekakvim tek z olovkom ko dete u koli. Tak sam ponorel i nisam se mogel smiriti, tak da na tu budalu kaj nam je to pr ipovedala mogel ni p0gi ^ Najrade bi bil sve to pomlati!, kak sam bil srditi. Ni sanT^ prièekal kavu, odmah sam oti el iz barake u Kiralv Hjd od tog besa nisam na ni drugo mislil, nego da mi je na" * mestu nekakvu tihu birtiju, napit se i tam im napravit krav l dat nekom prek gupca i smireni se vratiti doma. Al, èov li misli, a Bog zapoveda. A tam kod reke, medu vrtovima, na el sam ti zbiljam takav lokal, t ihi kak kapelica, ko stvoreni za kraval. Tam su sedela samo dva gosta, razgovara li su se medu sobom maðarski kaj me jo vi e rasrdilo, a isto sam bil vi e pijani neg sa m mislil, tak ti u tom pijanstvu nisam ni sku il da je pored toga jo jedan lokal ka m ti je, za to vreme dok sam cugal, upalo nekakvih osam husara koji su se na men e hitili kad sam ona dva gosta puknul prek gupca. Ta ðubrad husarska, tak su me pr ebili i nateravali po vrtovima da opæe do jutra nisam strefil doma i odmah sam mor al u ambulantu, gde sam se isprièa! da sam opal u nekakvu ciglanu, pa su me æeli tje dan umotavali u mokru plahtu da mi se leda ne zagnojiju. Je, deèec, to ti je kad u padne medu takve lopove. To nisu ljudi, to je stoka. Je, ko s vragom tikve sadi... rekao je Svejk a opet im se ne sme èuditi da su srdi ti kad moraju ostaviti æelo to vino na stolu, i moraju te nateravati po vrtovima,
po kmia Oni su to s tebom trebali zavr iti odmah, na mestu, u lokalu i onda te hit it van. Za njih bi to bilo puno bolje, a i za teu bi bilo bolje da su to s tebom zavr ili kod stola. Ja sam ti zfl jednog trgovca rakijom Paroubeka iz Libne. Jedn om mus nekakvi drotar tam napil s borovicom, a onda je pocel Kl da je to slabo, da u to naleva vodu, da kad bi delal sto za æelu svoju zaradu si kupil borovicu i popil je najenput> bi jo uvek mogel hodati po triku i nosit ga, tog Parou ' u n aruèju. Pa je jo rekel Paroubku da je huncut, nist ) i be tija, a mili ga je Paroube k æopil, razbil mu te n i olovke o glavu i hitil ga je van, a mlatil ga je po ' ^ tangom za dizanje rol eta, skroz dole do Inval *& ~" > jtu Je s ad kod nas, dok je bil ko pe ak pod ° ad°m> da je njihov bataljun u bitki upucal svog kap' lsto takvog jednog pesa, koji je za vreme mar a sam l 372 373
ubil dva vojnika zato jer dalje nisu mogli. Dok je taj c i odjednom je poèel svirati znak za povlaèenje. Veli da ^ do lo da pokrepaju od smeha. ^)« Za vrijeme toga zanimljivog i pouènog razgovora Vodièka konaèno naðo e eljeznariju gospodina Kako ' naSopronvi utczabroj 16. ^ Ipak bu bolje da tu prièeka rekao je vejk Vod'T pred ulazom u kuæu ja bum samo skoè do prvog 1^ dal gospodi pismo, prièekal bum na odgovor i odmah sam dole. Ja da te pustim samog? zaèudio se Vodièka ti ne zna Maðare, stalno ti to govorim. Tu moramo bit oprezni Ja bum ga upil.
Èuj, Vodièka rekao je Svejk ozbiljno tu se ne radi o Maðaru, tu se radi o njegovoj g ospodi. Pa to sam ti sve, dok smo sedeli s tom èe kom konobaricom, objasnil da nosim gospodi pismo od svoga obrlajtanta, i da je to jednostavno tajna. Moj mi je obr lajtant to dal na du u, da za to ne sme znat iva du a, pa i ta tvoja konobarica je sa ma rekla da je to skroz ispravno, da je to diskretna stvar. To niko ne sme znati , da se gospon obrlajtant dopisiva s o enjenom enskom. A i ti si sam to hvalil i kl imal si na to z glavom. Sve sam ti to objasnil kak spada. Moram toèno izvr iti nared bu svog obrlajtanta, a ti hoæe na silu iæi z menom gore. Ti me jo ne pozna , Svejk odgovorio je takoðer vrlo ozbiljno stari saper Vodièka kad am veæ jednotn rekel da te ne bum napustil, onda si zapamti da moja rec vredi za t uðih sto. Kad idu dva, to je uvek sigurnije. U to bum te razuveril Vodièka. Zna gde je n Vi ehradu Neklanova ulica? Tam ti je imal svoju radioni bravar Vobornfk. Bil je to pravedni èovek, a jednog "*" ' kad se vratil doma s pijanke, dopelal si je sa sebom na sp vanje jo jednoga. Posle je dugo i dugo le al, a svaki ^n'a mu je ena menjala zavoj na glavi, uvek bi mu rekla:» Tonièek, da niste do li dva dobi! bu samo jezikovu juhu> bi ti hitil na glavu decimalnu vagu«. tU» " pOSle, kad je veæ mogel govoriti, rekel: »Ima praa drugi put kad bum nekam i el, ne bu m nikoga sa vo, se to Sam° nam razljuti se Vodièka da "". « ta; Maðar hoæe nekaj hititi na glavu. Ja bum ga nam, j ^ grlo, hitil bum ga s p rvog kata dole po tengama, b< da bu proletel ko rapnel. Na te se tipove maðarske mor a stro iæi. Z njima ti nema cicimici. _ Vodièka, pa nisi valjda tolko popil. Ja sam imal dva po dva deci vi e neg ti. Zapa mti si samo to, ne smemo napraviti nikakvi skandal. Ja sam za to odgovorni. Ipak se radi o enskoj. _ Ja bum i ensku upil Svejk, meni je to svejedno, ti jo ne zna starog Vodièku. Jedno m u Zabehlicama na »Ru inom otoku« jedna ti ma kara z menom ni tela iti plesati, jer da i mam nateèenu gubicu. Je, istina je, imal sam gubec nateèeni zato jer sam ba bil do el z jedne plesne zabave iz Hostivafa, al zamisli si tu uvredu od te droce. »Tak, imat e i vi, uva ena gospodièna,« rekel sam, »da vam to ne bi bilo al«, tak sam joj jednu prilep il da je zru ila æeli stol skup s èa ama, za kojim je sedela s tatom i mamom i s dva bra ta u tom vrtu. Al nisam se bojal celog »Ru inog otoka«. Tam su bili moji poznati iz Vr o vica i ti su mi pomogli. Prebili smo valjda pet familija skup s decom. To se val jda èulo do Michla, a onda je to posle bilo i u novinama, o toj vrtnoj zabavi tog dobrotvornog dru tva nekakvih zemljaka iz nekakvog grada. *° & velim, kak su meni drugi pomogli, i ja uvek svakom Pr'jatelju pomognem kad do neèeg dojde. Ni za dragog Boga 0 °d tebe ne bum maknul. Ti ne zna Maðare... to mi ipak napravit, da bi me odbacil sad kad smo se vidli posle et> i jo u takvim okolnostima. ~~~ lak, onda odi z menom odluèio je vejk al mo ° postupati oprezno da ne bi imali nekakvih neugodno N* ne brini prijatelj tiho je rekao Vodièka kad su Prema stubama ja bum ga upil... 374 375
l A jo ti e je dodao: su Bude videl da ne burno s tim tipom maðarskim'
puno posla. ^ A da je netko bio u hodniku i razumio èe ki, èuo bi v ' stuba jasno iznesenu Vodièkinu parolu »ne zna ti Mada * onu parolu do koje je do ao u tihom lokalu nad rijekom Ij' "* vom, medu vrtovima slavne Kiralv Hide, okru ene bre uljci kojih æe se vojnici uvije k sjeæati s kletvama pri spominjanju svih onih vje bi prije svjetskog rata i za svje tskog rata, na kojima su se teorijski vje bali za praktièni masakar i klanja. vejk i Vodièka stajali su pred vratima stana gospodina Kakonvia. Prije no to je pr itisnio zvono, vejk primijeti: Jesi èul Vodièka, oprez je majka mudrosti? Ja se za to ne brinem odgovorio je Vodièka on ne srne imati ni trenutak vremena da otvori gubec... Pa nemam ja z njim kaj razgovarati, Vodièka. vejkje pozvonio, a Vodièka je rekao gl asno: Ajn, cvaj i poletel bu niz tenge. Vrata su se otvorila, pojavila se dvorkinja i u pitala maðarski, to ele. Nem tuðom rekao je prezrivo Vodièka nauci se, puca, èe ki. Verstehen Sie deusch1 upitao je vejk. A pischen2 »Also sagen Sie der Frau, ich will die Frau scprechen, sagen Sie, da ein Brief i st von einem Herr drausen in Kong.« Ja ti se èudim rekao je Vodièka ulazeæi za Svejkom u predsoblje da se opæe s takvim s radom razgovara . Stajali su u predsoblju, zatvorili su za sobom vrata pre hodniku i vejk je pri mijetio: 1. Razumijete njemaèki? (njem.) 2. Malo. (njem.) ik pis"10 "^ 3. Recite, dakle, gospodi, ja hoæu s gospodom govoriti, recite joj da je vani u ho jebem ti boga, jebem ti oca, jebem ti Isusa i Mariju, jebem ti cij
eli svijet. znaèiti, gdje je taj prokleti klipan koji je donio ovo pismo? (njem.) 377
111 puno ne deri, da ne bi odletel, a ak hoæe znati ko pismo donesel, onda pitaj ovog mog prijatelja. AI / t0 govori pristojno, il bus proletel kroz vrata dok ne i keks. ^ Vel* Sada je bio red na Svejku da se uvjeri u bogatstvo rjerni razljuæenog gospodina s ubrusom oko vrata koji je bez red blebetao i zavr io time da su upravo objedovali. Mi smo èuli da ste na obedu suglasio se vejk n epavom njemaèkom, dodajuæi èe ki m je pasri na pamet da vas bez veze di emo s tog obeda. Ne poni avaj se javio se Vodièka. Razljuæeni gospodin, kojemu se ubrus nakon ive gestikulacije dr ao jo samo na jedno m koncu, nastavio je dalje, kako je u poèetku mislio da se u pismu radi o ustupanj u nekih prostorija u ovoj zgradi za vojne potrebe, jer kuæa pripada njegovoj gospo di. Tu bi se moglo smestiti jo dosta vojske rekao je Svejk ali o tom se nije radilo u pismu, kak ste se mogli uveriti. Gospodin se za trenutak uhvatio za glavu, pri èemu je izbacio cijeli niz optu bi, kako je navodno takoðer bio rezervni lajtnant i kako bi i sada rado slu io, ali da boluje na bubrege, kako u njegovo vrijeme èasnici nisu bili tako raspu teni da bi na ru avali obiteljski mir, kako æe pismo poslati zapovjedni tvu pukovnije, ministarstvu vojske i objaviti ga u novinama. Gospon rekao je dostojanstveno Svejk to pismo sam pisal ja. Ich geschrieben, kein Oberleutnafl' Potpis je fal . Unterschrift, Name, falsch. Meni se va a gospoda jako dopada. Ich liebe Ihre Frau. Ja sam vam pr^ vuha zaljubljen u va u gospodu, kak je govoril Vrchlic'v' Kapitales Frau.1 Ljutiti gospodin htio se baciti na Svejka koji je n111... zadovoljno stajao p red njim, ali stari saper Vodièka K°J l. Ja sam pisao, nikakav natporuènik. Potpis, ime la no. Ja volim va a gospoda. Divna (njem.) '«i(f« $inMf<'Mcw*n^<: '** aki njegov pokret, podmetnuo mu je nogu, istrgnuo r^g nismo, kojim je gospodin s talno mahao, gurnuo fep, a kad se gospodin Kakonvi pridignuo, Vodièka ga hvatio, odnio k vratima, a zatim se moglo èuti kako se n iedou** \ .. 'izstube ne to kotrlja. lio je to tako brzo kao u pripovijetkama, kad ðavo doðe po èovjeka. Za Ijutitim gospodinom ostao je jedino ubrus. Svejk ga nodignuo, pristojno pokucao na vrata sobe, kroz koja je riie pet minuta iza ao gospodin Kakonvi i odakle se èuo ^nski pl^. _ Donosim vam salvetu rekao je Svejk meko, gospodi koja je plakala na divanu m ogli bi ga tam izgaziti. Moje po tovanje. Udario je petama, salutirao i iza ao na hodnik. Na stubi tu se nisu vidjeli nikakv i tragovi borbe, jer se ovdje, kako je i predviðao Vodièka, sve odigralo vrlo glatko . Samo je vejk, kasnije, na ulaznim vratima kuæe prona ao otrgnuti ovratnik. Tamo se, vjerojatno, odigravao posljednji èin ove tragedije kada se gospodin Kakonvi oèajnièki uhvatio kuænih vrata kako ne bi bio odvuèen na ulicu.
i m
Zato je na ulici vladala ivost. Gospodina Kakonvia odvukli su prekoputa u ve u, gd je su ga polijevali vodom, a na sredini ulice tukao se stari saper Vodièka kao lav , protiv nekoliko honveda i honved husara, koji su se zauzeli za svoga ^mljaka. Majstorski se branio bajunetom na remenu, kao pKvim mlatilom. I nije bio sam. Ra me uz rame, uz njega je °]ovalo i nekoliko èe kih vojnika iz raznih regimenata, koji s ut*j èas prolazili ulicom.^ ^ko je kasnije tvrdio, vejk ni sam nije znao kako je u to ' a buduæi da nije imao b ajuneta, nije znao kako mu je ^e dopao tap nekakvog izbezumljenog gledatelja, rj ,.otJ^Jalo je to poprilièno, ali sve to je lijepo kratko traje. va je vojna policija i sve to pokupila. v0: eJ Je uz Vodièku i ao sa tapom koji j e zapovjednik Policije proglasio za corpus delicti. KAS.,.,,,. 378 379
IV Nova stradanja Svejk je koracao zadovoljno, noseæi tap na v . vi sto se nosi pu ka. o Stari saper Vodièka cijelim je putem tvrdoglavo ut' kad su ulazili u stra arnicu, rekao je namrgoðeno vejk Kaj ti nisam rekel da ne pozna Maðare? U:
Pukovnik Schroder s u ivanjem je promatrao blijedo lice natporuènika Luka a s veliki m kolutima ispod oèiju, koji od neugode nije ni gledao u pukovnika, veæ je kradom, k ao da ne to studira, motrio na plan dislokacije vojske u vojnom logoru, to je bio j edini ukras u èitavom pukovnikovu uredu. Pred pukovnikom Schroderom bilo je na sto lu nekoliko novina s èlancima oznaèenim plavom olovkom, preko kojih je pukovnik jo je dnom ovla preletio i rekao, gledajuæi na natporuènika Luka a: Vi, znaèi, veæ znate da se va slu nik vejk nalazi u zatvoru i da æe vjerojatno biti pre an divizijskom sudu? Da, gospodine pukovnièe. 1 Time, dakako znaèajno je rekao pukovnik, ^apasajuæi oèi blijedim licem natporuènika Luka a taj èitav dogaðaj nije zavr en. Sigurno je da je ovda nja javnost a uzbuðena èitavi luèajem va ega slu nika Svejka, a 1 ava afera dovodi se i u vezu s va im imenom, gospodi ne Poruènice. Iz zapovjedni tva divizije veæ su nam poslali k ^ ne materijale. Ovdje imamo neke èasopise koji su se sluèajem. Mo ete li mi to naglas proèitati? ^C natPorucni ku Luka u novine s oznaèenim èlan|e °vaj poèeo èitati monotonim glasom, kao da èita iivi^e c^ anke reèenicu »Med je mnogo hranjiviji i probavJ'negoli eæer«. >>>oDJE JE UZDANICA NA E BUD UÆNOSTI?« 381 3S0
To je iz »Pester Llovda?« upita pukovnik Da, gospodine pukovnièe odgovorio je natnn T i /v . . v. r^rucni i Lukas i nastavio citati: "Ht »Voðenje rata zahtijeva suradnju svih slojeva grad AustroUgarske Monarhije. elimo li imati pod ^ ^ sigurnu dr avu, svi se narodi moraju meðusobno pod ^ rati, a jamst
vo na e buduænosti upravo je u tom spontan*" po tovanju koje osjeæa jedan narod spram dr ugoga. Na;v * rtve na ih odva nih vojnika na boji nici (jer oni stal napreduju) ne bi b ile moguæe ako zaleðe, ta opskrbna p0r tièka arterija na ih slavnih armada, ne bi bilo j edinstveno' kad bi se u zaleðu na e vojske pojavili elementi koji razbijaju jedinstv o dr ave, a svojom agitacijom i zlonamjerno æu potkopavaju autoritet dr avne cjelovitost i i unose mete u zajednicu naroda na e krune. U ovom povijesnom trenutku ne mo emo utk e gledati na aèicu ljudi, koji bi htjeli zbog nacionalnih i lokalnih razloga ometat i na zajednièki napor, borbu svih naroda na e krune za pravedno ka njavanje onih bijedn ika, koji su bez ikakva razloga napali na u monarhiju, kako bi je li ili svekolikih kulturnih i civilizacijskih dobara. Glede toga ne mo emo utke prijeæi preko ovih gnus nih pojava, eksplozija bolesnih du a, koje te e samo razbijanju jednodu nosti u srcima naroda. Veæ nekoliko puta imali smo priliku upozoriti u na em èasopisu na tu pojavu, da su vojne vlasti bile prisiljene postupiti sa svom strogo æu spram onin pojedinaca iz èe kih pukovnija koji zanemarujuæi slavne pukovnijske tradicije siju svojim neprom i ljenim djelovanjem u na im maðarskim gradovima srd bu spram cjelokupnog èe kog naroda, koj i to kao cjelina nièim nije zaslu io, i ' je uvijek èvrsto stajao na braniku ove dr av e, o èemu svj doèi cijeli niz istaknutih èe kih vojskovoða, od kojih se P sjeæamo slavnog li ka mar ala Radetzkog i drugih brani J AustroUgarske Monarhije. Nasuprot tim svije tlim lik°v .^ stoji nekoliko bijednika raspu tenog èe kog olo a, koji s koristili svjetski rat kako bi se dobrovoljno prijavili u voj te na taj naèin mogli uvesti mete u jed nodu nost n ,e slu eæi se pritom svojim najni im nagonima. Veæ A o'm upozorili na divljanje pukovnij e. No... u De} o èijim se ispadima raspravljalo i koji su bili osuðeni «1 > plansko g parlamenta. Njihova je pukovnijska zai ^cniie na boji nici bila cenzurirano tko ima na riva K"*" ' . i > i t\ rai oeavni grijeh? cenzurirano tko je nagnao ciiy|CSU v*) D ° v 4. . 4. . 'l vojnike cenzurirano sto se sve usuðuju tuðmci u ^ madarskoj domovini, o tome najbo lje svjedoèi sluèaj u r IvHidi, maðarskom upori tu nad Litavom. Kojoj narodnosti pripada ju vojnici iz obli njeg vojnog logora u Brucku ad Litavom koji su napali i zlostavljali tamo njeg trgovca gospodina Gvulu Kakonvi a? Sasvim je sigurno da je du nost vlasti ispitati taj zloèin i raspitati se kod voj nog zapovjedni tva, koje sigurno veæ prouèava ovu aferu, kakvu ulogu u tom besprimjern om hu kanju protiv dr avljana Maðarske Kraljevine igra natporuènik Lukasch, èije se ime (k ako nam javlja na mjesni dopisnik koji je o cjeloj aferi veæ prikupio bogat materij al), u gradu dovodi u vezu s dogaðajima posljednih dana, a koji upravo vape za pra vdom. Èitatelji 'Pester Llodva sigurno æe sa zanimanjem pratiti razvojni tijek istra ge, a mi ih uvjeravamo da æemo ih pobli e upoznati s tim dogaðajem od izvanrednog znaèaj a. No istodobno oèekujemo slu beno priopæenje o kiralvhidskom zloèinu poèinjenom nad maðarsk im puèanstvom. Posve je jasno da æe se ovom stvari pozabaviti i Pe tanski sabor, da bi se konaèno pokazalo kako èe ki vojnici koji prolaze preko Ugarske Kra jevine na boji nicu ne smiju smatrati zemlju krune Sv. Stje Pana svojim lenom. Ako pak poneki pripadnici toga naroda, J1 je tako lijepo prezentirao jedinstvenost svih naroda ove « narhije, jo ni danas ne shvaæaju situaciju, neka samo n vJer ^e u ratu takve ljude metak, u e, zatvor i bajunet cm da slu aju i da se podreðuju najvi im interesima na e ^ièke domovine.« ,_"pi . ^KO je potpisao èlanak, gospodine natporuènièe? lièe Barabas, urednik i zastupnik, gospodine pukov 382 383
zastupnika Gesze Savanya koji zastupa na ree ljubazno, gospodine natporuènièe """ k Schroder pi u o vama, i tjednik iz Kir aly Hide, P l vski listovi. Ali to vas vjerojatno neæe zanimati, jer je ^ no na jedan te isti kalup. Politièki se to dade objasniti, Ln mi Austrijanci, ne gledaj uæi na to da li smo Nijemci ili jbrai sve To je poznata be tija, gospodine natporuèniè nego to je do ao do »Pester Llovda«, taj èlanak je v' ^ objavljen u »Pesti Hirlap«. A sada mi proèitajte slu be ° jevod maðarskog èlanka u opronjskom èasopisu »$0n ^ Napio«. Pron^ Natporuènik Luka èitao je naglas èlanak u kojem urednik neobièno trudio da upotrijebi smjesu reèen1 »zahtjev dr avne mudrosti«, »dr avni poredak«, »ljuci i izopaèenost«, »poga eno stojanstvo i osjeæali »kanibalsko kolinje«, »izmasakrirano ljudsko dru tvo ' »èopor m meluka«, »poznato je iza kulisa«. I tako je to dalje i lo, kao da su Maðari na vlastitom t lu bili najprogonienijj ivalj. Kao da su èe ki vojnici do li, sru ili urednika na pod i p lesali mu s bakand ama po trbuhu, a on je samo urlao od bola, dok je netko stenogr afirao. »O nekim najva nijim stvarima«, plaèe opronjski dnevnik 'Sopronv Napio'«, »znaè o se uti, ni ta se ne pi e. Svatko od nas zna to je u stvari èe ki vojnik u Maðarskoj i na oji nici. Svi mi znamo to to Èesi izvode, to je tu na stvari i kako to kod Èeha izgleda i tko to sve pokreæe. Dakako, budnost vlasti je prije svega usmjerena na druge va ne stvari, koje ipak moraju biti u primjerenoj svezi s nadzorom nad cjelinom, kako se ne bi moglo dogoditi ono sto se ovih dana dogodilo u Kiralv Hidi. Na juèera nji èla nak bio je na petnaest mjesta cenzuriran. Stoga nam ni ta drugo ne preostaje nego da izjavimo da niti danas nemamo suvi e razloga da se na iroko pozabavimo dogaðajima u Kiraly ru di. Na je specijalni izvjestitelj na licu mjesta utvrdio ðavla* u èitavoj toj aferi doista iskazuju gorljivost i revnost, te vode istragu punom parom. Sam o nam se èini èudnim s se neki sudionici cijelog masakra dosad nalaze na slobodise p rije svega tièe jednog gospodina, koji se, kako se èuj > ) uvijek neka njeno kreæe u vojnom logoru i jo oznake svoje 'papagajske regimente' èije smo ime pre \ ,^ objavili u 'Pester Lloyd u' i 'Pesti Napio . To je Poznatij2j;i ovinist Luka , o èijem æe se divljanju provesti interp mi Austrijanci, ne gledajuæi na to aa 11 smo iNijemci m j? . y uvijek prema Maðarima ... razumijete me gospodine oruènièe. Vidi se u tome odreðena tendencija. Mo da ,. vjje zanimao èlanak u »Komarnskom veèernjem listu« ^jje se o vama tvrdi da ste poku ali silovat i gospoðu Kakonvi, ba u blagovaonici za vrijeme objeda i to u prisustvu njezina mu a, kojemu ste prijetili sabljom, i natjerali ga da zaèepi ruènikom usta svoje supruge, kako ne bi vriskala. To je posljednja vijest o vama, gospodine natporuènièe. Pukovnik se nasmijao i nastavio: Vlasti nisu izvr ile svoju du nost. Preventivna cenzura u ovda njim listovima nalazi se takoðer u rukama Maðara. Rade s nama to hoæe, èasnik nije za tiæen od uvreda jedne takve ivilne, maðarske, urednièke svinje, pa je tek na temelju na eg o trog istupa, odnosno te legrama na eg divizijskog suda, Dr avno odvjetni tvo u Pe ti poduzelo korake da se u wim spomenutim redakcijama izvr e neka uhiæenja. Najvi e a platiti urednik »Komarnskog veèern jeg lista«, pa taj na NO) veèernjak neæe zaboraviti do smrti. Meni je kao va em adreðenom divizijski sud povjerio da vas saslu am i alje u Pologu kompletan spis koji se tièe istrage. Sve bi ispalo n IcT ne ^ kilo tog va eg nesretnog vejka. S njim je su 1^ Sa?er Vodièka, kod kojega su nakon tuènjave, kada slaT na v°jnu policiju, na li va e pismo, koje ste po tvrd °P Kakonyi. Prilikom saslu anja taj va vejk je °no Kl t0 n^e va^e Pismo> ^a je to pisao sam, a kada mu je ga j ^. Predoèeno i kada su ga pozvali da ga prepi e, pojeo , niJe su iz pukovnijskog ureda poslali divizijskom
i aS^raPorte kako bi ih usporedili sa Svejkovim rukopi 0vdJe imate rezultat. :vaitesKi ;db ; 384 385
?.:' Pukovnik je prelistao svoje spise i pokazao natn Luka u na taj odlomak: »Optu eni v ejk odbio je Cn*'!l1 nekoliko diktiranih reèenica poprativ i to tvrdnjom H ^' bora vio preko noæi pisati«. Gospodine natporuènièe, onome to pred sudom prièa taj va vejk, ili onaj saper, ne prid j znaèenja. vejk i saper tvrde da se radi o nekakvo koja nije bila dobro prihvaæena, te da su sami bili napad od strane civila i da su se branili kako bi saèuvali vojn icu èast. Istragom je bilo utvrðeno da je taj va vejk uopæe li jepa ptièica. Tako, naprimj er, na pitanje za to ne priznaje odgovorio je, prema zapisniku: »Ja sam u toèno takvoj situaciji u kakvoj se jednom na el zbog nekakve slike Djevice Marije neki sluga a kademskog slikara Panu ke. I taj isto, kad se radilo o nekakvim slikama koje je na vodno proneveril, ni drugo ni mogel na to odgovoriti, nego 'trebam pljuvat krv?'« N aravno da sam se uime pukovnijskog zapovjedni tva postarao da se u sve novine po alj e odgovor na sve te gnusne i podle èlanke ovda njih novina. Danas æe se to razaslati, i nadam se da sam uèino sve kako bih popravio ono to se dogodilo nakon lopovskog vl adanja tih novinarskih, maðarskih, civilnih ðubradi. Mislim da sam to dobro stilizirao: »Divizijski sud br. N. i zapovjedni tvo pukovnije br. N. izjavljuju da èlanak koji je objavljen u ovda njim novinama o tobo njim ispadima vojnika pukovnije br. N. ne o dgovara istini, te da je izmi ljen od prvog do posljednjeg retka, a æe istraga prove dena protiv tih èasopisa dovesti do strog ka njavanja krivaca«. Divizijski sud u svom dopisu zapovjedni tvu na e r^ kovnije nastavio je pukovnik do ao je do uvjerenja u stvari ne radi ni o èemu drugom veæ o sustavnom hus protiv vojnih jedinica koje prolaze od Cislajtanije do l ^ jtanije. A usporedite pritom k oliko je na ih vojnika oti ^ boji nicu s na e strane, a koliko s njihove. Velim varn> mi je vojnik dra i od te maðarske bagre. Kad se sarno nod Beogradom Maðari otvorili vatru po na em s mar bataljunu koji nije znao da to Maðari pucaju po a su osuli paljbu po Nijemcima na desnom krilu, a njirna> F^ ^ ^ tajc o zbunjlj pa su otvorili vatru na bosanrfKrimentu, koja je bila postavljena uz n jih. E, to je bila a! Ja sarn uPravo bi° u sto eru brigade na objedu. Dan ^morali sm o se zadovoljiti unkom i juhom iz konzerve, pa smo dana imali pristojnu koko ju juh u, pile s ri om i K ihde sa atoom, a prethodne veèeri objesili smo u gradiæu kog srpsko g vinara, pa su na i kuhari na li u njegovu podrumu vino staro trideset godina. Mo ete si zamisliti kako smo se samo veselili tom objedu. Pojeli smo juhu, ba smo se ba cili na kokicu, kad najednom pu karanje, onda prava pucnjava, jer je na a artiljerij a, koja nije pojma imala da na e jedinice pucaju jedna na drugu, otvorila vatru po na im linijama i jedna je granata pala tik do na eg sto era brigade. Srbi su valjda m islili da je kod nas izbila pobuna, pa su sa svih strana poèeli prelaziti rijeku i udarati po nama. Brigadnog generala zovu na telefon, divizijski general se poèeo derati, da kakva je to svinjarija u brigadnom odsjeku, jer da je upravo dobio za povijed od armijskog sto era da treba zapoèeti s napadom na srpske pozicije u dva i trideset pet noæu, i to na lijevom krilu. A mi da smo rezerva i da se paljba mora smjesta prekinuti, no bi u takvoj situaciji mogao »Feuer einstellen«.1 Brigadna te|e ronska centrala javlja da nikako ne mo e dobiti vezu, ^o da se javlja sto er 75. puk ovnije, da su upravo od susl e divizije dobili naredbu »ausharren«2 i da se ne mog u °govoriti s na om divizijom, a da su Srbi zaposjeli kote 212, (, i.1 ^' te da sedamdeset peta tra i da joj se po alje jedan jun kao veza i telefonski spoj s na om divizijom. PrebaciSrKVan? m* ^n*Ju na diviziju, ali veza se prekinula, jer su na m tr0LVec "ili prodrli u zaleðe s oba krila, i odsjekli glavninu u Ijo ' U k°Jem Je onda ostalo sve i regimente, i artiljerija i ra s èitavom autokolonom, i skladi t e i poljska bolnica. i. (njfm)
387 386 Sil l Dva dana sam bio u sedlu, divizijski i brigadni gener l u zarobljeni tvo, a sve su to skrivili Maðari time to s St po na em drugom mar bataljunu. Samo se po sebi ta ^^ da su za to okrivili na u regimentu. ^k Pukovnik pljucnu. Sami ste se sada, gospodine natporuènièe, uvjerili L ko su sjajno iskoristili va sluèaj u Kiralv Hidi. Natporuènik Luka se zbunjeno naka ljao. Gospodine natporuènièe obratio mu se povjeri" pukovnik ruku na srce, koliko ste pu ta spavali s on«, ° d ,. i ., r 6U!1PO om Kakonvi? Pukovnik Schroder bio je danas vrlo dobro raspolo en Gospodine natporuènièe, nemojte mi reæi da ste se tek sada poèeli dopisivati. Kad sam ja bio u va im godinama, tri tjedna sam bio u Jageru na geometrijskim teèajevima, i trebali ste samo vidjeti kako èitava ta tri tjedna nisam ni ta drugo radio nego spav ao s tim Madaricama. Svaki dan s drugom. Mlade, neudate, starije, udane, kako je veæ do lo. Temeljito sam to peglao, tako da sam jedva stajao na nogama kad sam se v ratio u regimentu. Najvi e me iscrpila gospoda jednog advokata. E, ta je pokazala t o mogu Maðarice. Ugrizla me pritom za nos, cijelu noæ mi nije dala oka sklopiti. Poèeo korespondenciju... pukovnik je povjerljivo lupnuo natporuènika po ramenu znamo mi to. Ni ta ne govorite, ja imam svoj sud o cijeloj toj stvari. Spetljali ste se s njom, mu je to otkrio, a taj va j^lupi vejk... ali znat^j gospodine natporuènièe, taj v a Svejk je ipak karakter, ktf> je to izveo s va im pismom. Takvog èovjeka je zaista te ta.J tvrdim da je to odgoj. Meni se to jako sviða kod tog dec Svakako, u tom smjer u istraga mora biti obustavljena ' vas su gospodine natporuènièe osramotili u nov inama, prisutnost ovdje je potpuno suvi na. Tijekom tjedna odaslana mar ka na ruski front. Vi ste najstariji èasni kompanije, pa æete krenuti s njom kao zapovjednik. i° > ^ sve sreðeno u brigadi. Recite financijskom naredniku pronaðe nekog drugog slu nika umjesto toga Svejka. 388 nik Luka zahvalno je pogledao na pukovnika, ' koji)e". ?vejka vam dodjeljujem kao ordonansa kom "" pukovnik je ustao i pru ajuæi ruku problijedjelom mcniku, rekao: Time je, znaèi, sve sreðeno. elim vam mnogo sreæe, """. taknete na istoènom boji tu. A ako se jo nekada sus ^emo, d°ðite u na e dru tvo. I nemojte nas izbjegavati ^TuBudejovicama ^ Cijelim putem kuci natporucnik Luka je ponavljao: »Ordonans kompanije, ordonans k ompanije«. I vejkov lik lebdio mu je jasno pred oèima. Kada mu je natporucnik naredio da mu nade novog slu nika namjesto Svejka, financ ijski narednik Vanek reèe: A ja sam mislio, gospodine obrelajtnant, da ste zadovoljni s tim vejkom. A kad je èuo da je pukovnik imenovao Svejka ordonansom 11. kompanije, Vanek vikn u: Pomozi nam Gospode Bo e! U baraci kraj divizijskog suda, osiguranoj re etkama prema propisu, ustajalo se u
sedam sati ujutro i ureðivale su se vojnièke postelje koje su se valjale po podu u pra ini. Drvenih le ajeva nije bilo. U jednom pregratku te dugaèke Prostorije slagali su po propisu deke na slamaricu, a oni koji Su bili gotovi s poslom, sjedili su na klupi do zida, pa ili ^tra ili u i (oni koji su do li s boji nice), ili su se zabavil i Pripovijedanjem raznih zgoda. Svejk je sa svojim starim SaPerorn Vodièkom sjedio na klupi do vrata s jo nekoliko )nika iz razlièitih pukovnija i formacija. SL ~~~ .^gledajte, deèki javio se Vodièka onog madar °8 tipa tam kod prozora, kak se samo gad moli da to s r dobro projde. Pa da ga èove k ne upi da mu se nju ka /' uha do uha. to je dobar èovek rekao je vejk taj je ovde 389
zato jer ni htel u vojsku. Iz nekakve je sekte, a zatv zato jer neæe nikog ubiti, on se dr i tih Bo jih zapov A^'c ovi mu buju zapaprili te Bo je zapovedi. Prije rata j e v ' ^ Moravskoj nekakav gospon Nemrava, a taj èak ni htel " pu ku na rame kad su g a dignuli u vojsku, jer da je to n njegovih uverenja nositi tam nekakve pu ke. Zat o je bil ^ voreni, dok ni poplavil, pa su ga ponovo otpelali na pris *' On im je rekel da ne bu prisegnul, da je to protiv njeeo \ J v l ' O *lfl uverenja, i zdrzal je. Bil je to glupi èovek rekao je stari saper Vodièka on je mogel prisegnut, a onda se na sve to posrat, s æelom tom prisegom. Ja sam veæ triput prisegnul izjavio je jedan pje ak i triput sam tu zbog dezertiranja, i da nemam tu doktorsku potvrdu da sam pred p etnajst godina u stanju ludila ubil svoju tetu, bil bi veæ valjda treæi put na front i streljan. Ali ovak mi uvek moja pokojna teta pomogne, a na kraju bum se valjda izvlekel iz tog rata kak spada. A zakaj si, kamarade upita vejk umlatil tu svoju tetu? A zbog èega se ljudi ubijaju odgovorio je ugodni èovjek pa svako se mo e dosetiti da se to dela zbog novaca. Imala je ta baba pet tednih knji ica, a ba su joj poslali k amate kad sam k njoj do el u posjetu sav razbijem i podrapani. Osim nje, na tom sv etu nisam imal ive du e. Tak sam ju i el prositi, da bi me posvojila, a ona, mrcina, veli da idem delat, jer da sam, veli, mladi, jaki i zdravi èovek. Reè po reè, i ja sam ti je nekolko puta opalu P° glavi irajzlom, i tak sam joj facu sredil da nisam zna l p moja tetiæa, il to ni moja tetiæa. Tak sam tam kod nje se ^ na podu i stalno si govoril: »Jel to tetiæa, il to ni t?tl ' Tak su me drugi dan na li susedi kak sedim ko d nje. u sam bil u ludnici u Slupima, a kad su nas, onda, prije { izveli pred ko misiju u Bohnæfcama, proglasili su n1 izljeèenog, pa sam odmah moral u vojsku da ods lu i^1 godine koje sam propustil. »,5* ie oro ao mr av, visoki vojnik, izmuèena izgle' v i Kra) "J"1 ' etlom u ruci. ^"Vo je J^*11 uèitelj iz mo§ ^njeg mar bataljuna ~" ^^0 ga je lovac koji je sjedio do Svejka sad si " premesti ispod sebe. To je jako uredni èovek, tu je zbog idl?e pjes mice koju je slo il. Uèitelj, dojdi sim poz" mu karca s metl0m, koji se, ozbiljno pribl i io njihovoj klupil Daj, o onim u ima. Vojnik s medom se naka lja i poèe: Usljivo sve je, front se èek cijeli, samo general ima ve bijeli Gmi e na nas velka u b olje nam j e da smo ku . U je ovdje dobro svikla na èasniku veæ je nikla sa pruskom se u i pari u ljivac austrijski stari. Izmuèeni vojnik uèitelj sjeo je na klupu i uzdahnuo: To je sve, zbog toga sam veæ èetvrti put saslu avan kod gospodina istra nog suca. O tom vam zbiljam ne vredi govoriti rekao je vejk razborito radi se samo o tom ko
ga buju oni na sudu smatrali tim starim austrijskim u ljivcem. Jo je dobro da ste 1 3111 stavili ono parenje, to bu ih zmotalo, tak da budu skroz P°blesavili. Samo im morate objasniti da je u ljivac mu jak °d u i i Ja se enka od u i mo e pariti samo s mu jak ^'jivcern. Drukèe se ne bute iskopali. Niste pisali to da bi ne*og uvredili, to je jasno. Recite gosponu istra itelju da ste 51 to pisali za svoju zabavu, pa kad se veli mu jaku od svinje t, da se svuda veli mu jaku od u i u ljivac. lj je uzdahnuo: y r~~ Ali kad taj gospodin istra itelj ne zna dobro èe ki. c Sam mu to na slièan naèin pro bao objasniti, ali on se 391 390
.1; bacio na mene, da se mu jak od u i èe ki veli u ak »Kri u ljivac«, rekao je gospodin isljednik, »u ak.« Ferninin *^ gebildeter Kerl, ist ova u also masculinum ist ovaj u L * kennen unsre Pappenheimer.1 ' *» Kratko reèeno rekao je vejk s vama dost bezveze, ali ne smete gubiti nadu, kak je govoril ^ Janeèek u Plzelnu, da se jo sve mo e okrenuti na bolje t su mu godine 1 879. navlaèili omèu na vrat zbog top dvo'st kog grabe nog ubojstva. To je i pogodil, j er su ga u zadnjeg èasu maknuli ispod ve ala, jer ga nisu smeli obesiti zbo« roðendana N jegovog Velièanstva cara, koji je padal uprav na taj dan, kad je on trebal visiti. Tak su ga obesili tek drua dan, kad je pro el roðendan, a tip je jo imal takvu sreæu d a je treæi dan dobil pomilovanje, pa je trebalo obnoviti proces, jer je sve ukaziv alo na to da je to u stvari napravil jedan drugi Janeèek. Onda su ga morali iskopa ti iz ka njenièkog groblja i rehabilitirati na plzenjsko katolièko groblje, u onda su tek utvrdili da je evangelist, pa su ga otpelali na evangelistièko groblje, a onda ... ... onda bus dobil par fliski nadovezao se stari saper Vodièka kaj si svega taj tip ne zmisli. Èovek ima brige od tog divizijskog suda, a on mi, frajer jedan bles avi, juèer kad smo i li na saslu anje, pripoveda kaj je to ru a jerihonska. Ali to nisu moje reci, to je pripovedal sluga slikara Panou ke, Matej i to jednoj staroj babi, kad ga je pitala kak izgleda ta ru a iz Jerihona. Onda joj je rekel: »Uzmite si suhi kravlji drek, metnite ga na tanjur, polite z vodom i on D vam lepo pozelenil, e to vam je ta ru a iz Jerihona« hram0 se vejk pa nisam si ja zmislil tu bedastoæu, a morali so1 si o neèem pripovedati, kad smo i li na saslu anje. Vodiè ja sam te htel z neèim razveselit... ., Ti bus nekog razveselil otpljunuo je prezrivo dièka èovek tu ima punu glavu briga kak bi se zv'e tog dreka i izi el van, kak bi si to poravnal s tim mað^5 l. enski rod, obrazovani deèko, glasi ovaj u , a mu ki dakle ova u ak. Poznaj"11 ljude, ( njem.) on hoæe èoveka razveselit s nekakvim kravljim to mogu naplatiti tim maðarskim frajerim a, zatvoreni, i na sve to se jo èovek mora pretvarati, ' vati istra itelju da ni nema protiv tih Maðara. To ti '° moj, Pesji ivot. Ali kad mi jednom takav dopadne ie> ^Lu til bum ga ko maèka. Dal bum im ja: »Isten ald t«,1 ja bum se z njima obraèunal, o meni bu se se nemoj brinuti rekao je vejk sve bu bilo , ejjaj sarno je glavno nikad na sudu ne govoriti istinu. Onaj èovek koji se da namamiti, pa prizna, taj je uve k gotovi. Od toga nikad ni dobro ni ispalo. Kad sam jednom delal u Moravskoj Ostr avi, tam se dogodil jedan ovakav sluèaj: jedan je rudar isfliskal in injera u èetri ok a, tak da to niko ni videl. A advokat koji ga je branil, stalno mu je govoril da bi to porical, da se ni nemre dogoditi, ali predsednik suda mu je stalno stavlja ! na du u da je priznanje olakotna okolnost, ali taj je stalno teral svoje, da nem
re priznati, pa je i bil osloboðen, tak je i dokazal svoj alibi. Tog istog dana bi l je u Brnu... Jezu marja razljutio se Vodièka ja to vi e nemrem zdr ati. Zakaj sve to pripoveda, to n razmem. Juèer je z nama na saslu anju bil jedan isti takav èovek. Kad ga je istra itelj pital kaj dela u civilu, on je odgovoril: »Duvam kod Kri a«, to ti je trajalo vi e od p ol sata, dok ni objasnil istra itelju da pu e u mijeh kod kovaèa Kri a, a kad su ga posl e pitali »Vi ste znaèi u civilu pomoæni djelatnik«, onda im je °dgovoril, »Kakvi ponoæni, to e Franta Hyb u.« Na hodniku su se zaèuli koraci i vika stra e »Zuvvachs«.2 bu nas vi e radosno je rekao vejk mo da su ^saèuvali nekakav èik. ^ rata su se otvorila i unutra su gurnuli jednogodi njeg vonj°Vik k°^ Je u Budej ovicama sjedio sa vejkom u zat1 DIO odreðen u kuhinju neke mar kompanije. i Maðarsku. (ma4.) 392 393 Hvaljen Isus i Marija rekao je ulazeæi, na sr vejk odgovorio: Na vjeke vjekova, amen! Jednogodi nji dragovoljac zadovoljno je pogleda vejka, polo io na zemlju deku, koju je donio sa s I sjeo na klupu u èe ku koloniju, razmetao si uvijaèe i i i i smotane cigarete koje je ondje bio spretno ugurao, a i ih razdijelio, pa je izvadio iz cipele komadiæ kutiie 7^ JL i 11 v.i. i Li ' 'd ibice i nekoliko ibica koje su spretno bile razrezane po poU glavice. Kresnuo je, pa ljivo zapalio cigaretu, svima dao da pripale i ravnodu no rekao: Ja sam optu en za veleizdaju. To ni ni odazvao se vejk to je zezancija. To se razumije rekao je jednogodi nji dragovoljac ako elimo takvim naèinom pobijedi ti, pomoæu raznih sudova. A ako se veæ ele sa mnom na silu suditi, nek se sude. Sve u svemu uzev i, jedan proces vi e, ni ta ne mijenja na situaciji. A kak si se pobunil? upitao je saper Vodièka, gledajuæi sa simpatijama na jednogod i njeg dragovoljca. Nisam htio èistiti zahode u glavnoj stra arnici odgovorio je onda su me odveli puk ovniku. On je prava svinja. Poèeo se na mene derati, da sam zatvoren na temelju pu kovnijskog raporta, da sam obièni arestant, da se uop èudi to me zemlja nosi i to se n e prestane okretati zbog f sramote jer se u vojsci na ao takav èovjek s pravom jedn^ godi njeg dragovoljca, koji ima pravo na èasnièki èin, ak°J pak svojim vladanjem mo e pobud iti samo gnu anje i prlJ ir svojih nadreðenih. Odgovorio sam mu da se rotacija ze lj ine kugle ne mo e zaustaviti pojavom takvog jednog . njeg dragovoljca kao to sam ja, da su zakoni prirode jac ka njavanja jednogodi njih dragovoljaca, i da bih voli o z tko me to mo e prisiliti da perem nekakve zahode, koje ,( nisam posrao, iako b ih i na to imao pravo nakon te svi J prehrane u regimenti, nakon tog gnjilog kup usa i P°P1S esa Onda sam jo pukovniku rekao da je taj njegov g I?fc0 me zemlja nosi«, malo èudan, jer ipak zbog menaZ°V joci do potresa. Cijelo to vrijeme dok sam dr ao ne neCecijUj gospodin pukovnik nije ni ta drugo radio nego f°^Q zubima kao kobila kad je hladi p o jeziku smrznuta 00 ^ onda se na mene izderao: ^ Onda, hoæete li èistiti zahod ili neæete? H pokorno javljam da nikakav zahod èistiti neæu. __ Vi æete èistiti, Sie Einjahriger.1 ___ Pokorno javljam da neæu. __ K vragu, vi æete èistiti, ne jedan, nego sto zahoda! __ Pokorno javljam da neæu èistiti niti sto, i niti jedan I tako je to stalno i lo: »Èistit æete?«, »Neæu èistiti«. Zahodi su letjeli amotamo, kao da nekakva djeèja brojalica od Paule Moudre. Pukovnik je trèao po uredu kao lud, na kr aju je sjeo i rekao: »Razmislite dobro, predat æu vas divizijskom sudu zbog pobune.
Nemojte misliti da æete biti prvi jednogodi nji dragovoljac koji je za ovoga rata bi o strijeljan. U Srbiji smo objesili dva jednogodi nja dragovoljca iz 10. kompanije , a jednog iz 9. strijeljali smo kao janje. A za to? Zbog njihovih tvrdih glava. O na su dvojica bila obje ena jer su se ustruèavali objesiti neku enu i sinèiæa nekog komit e kod apca, a jednogodi nji iz 9. strijeljan je jer nije htio dalje, i stalno se is prièavao da su mu natekle noge i da ima platfus. Dakle, hoæete li èistiti zahod ili neæe te?« ~~ Pokorno javljam da neæu. Pukovnik je na mene pogledao i rekao: »Slu ajte, da niste slavenofil?« 7~ l okorno javljam da nisam. Oftda su me odveli i rekli da sam optu en za pobunu. NaJbolje bus napravil rekao j e vejk ak bus se da si blesav. Dok sam ja sedel u garnizonskom zatvoru, a je isto bil jedan tak pametni èovek, obrazovan, pro ». Vi 1. lo. 395 394
fesor na Trgovaèkoj akademiji. Taj je dezentiral s K 'v z njim je treba! biti prir eðen jako slavni proces, ka), \^' za primer ostalima osudili i obesili, a! taj se iz toga ' ^ jednostavno zvlekel. Poèel je iz sebe delat bedaka, na i' A zaostaloga, pa kad ga je pregledava! sto erni doktor onH izjavil da nije dezentiral, nego da j o od mladosti rado pn ^ i da uvek oseæa nekakvu èe nju da bi nekam nestal. R u je da se jednom probudil u Hamburgu, drugi put onet Londonu i da ni znal kak je tam do el. Da mu je otac Kl alkoholièar, da je umri od samoubistva prije neg kaj se o rodil, mama da mu je bila prostitutka, da se opijala, i da ie umrla od derilija. Mlada sestra da mu se utopila, starija da mu se hitila pod vlak, brat da je skoèil sa el jeznièkog mosta na Vi ehradu, dedek da je ubil svoju enu, polil s petrolejom i zapali l, druga baka da se potucala sa ciganima i da se otrovala u zatvoru sa ibicama, j edan neæak da je bil nekolko puta osuðeni zbog paljevine, a onda si je u zatvoru u K artouzima prerezal ile na vratu s komadom stakla, neæakinja s tatine strane da se h itila u Beèu sa estog kata, a on sam da je bil stra no zanemaren u odgoju, da do dese te godine ni znal govoriti, jer ga je, kad mu je bilo est meseci i kad su ga prev ijali na stolu, a onda nekam oti li, maèka povleklasa stola i on da je pri padu udar il glavu. Povremeno da ima silne bolove u glavi, a u takvim trenucima da ne zna kaj dela, i da je u takvom stanju oti el s fronta u Prag, a tek kad ga je vojna po licija zatekla kod »Fleka« da je do el k sebi. Bo e dragi> trebali ste videti kak su jo b ili sretni kad su ga otpustili E vojske, a valjda si je jo pet vojnika, koji su z njim sedei istoj sobi, za svaki sluèaj otprilike ovak napisalo na papifl 1. Otac alkoholièar. Mati prostitutka, i t 2. Sestra (utopila se). d; 3. Sestra (vlak) sbi:* ; 4. Brat (s mosta) : ikivff* 5. Dedek + ( enu, petrolej, zapalil) 3 6. Baka (Cigani, ibice) + itd. <:; «...» , 396 n to isto Pocel nabrajati sto ernom dok ni do el ni do neæaka, kad mu je sto erni doktor, t0fUY mu je to bil veæ treæi sluèaj, rekel: »Èuj frajeru, a &0. ' eæakinja s tatine strane se bacila u Beèu sa estog kata, ^'zanemaren u odgoju, pa æe te sada zatvor korigirati«. !! i ga i otfurali na tu korekciju, zvezali ga na kri kras, i TaK su & . . v . . ah M je pre la i ta strasna zanemarenost u odgoju, i otac
i
.
., jjolièar i mama prostitutka i rade se javil dobrovoljno na __ Danas rekao je jednogodi nji dragovoljac u vojsci vi e nitko ne vjeruje u naslj ednu optereæenost, zato jer bi to na koncu ispalo tako da bi sve glavne sto ere mora li zatvoriti u ludnicu. U okovanim vratima za kripao je kljuè i u ao je profoz: Pje ak vejk i saper Vodièka gospodinu istra itelju. Ustali su, a Vodièka reèe vejku: Vidi te lopove, svaki dan saslu avanje, a nikakvih rezultata. Kad bi nas bar, him melherrgott, osudili, a ne da se s nama tak nate eju. Tak se æeli bo ji dan valjamo, a te mrcine maðarske trèkaraju okolo... I dok su prelazili put k saslu anju, do ureda divizijskog suda koji je bio smje te n na drugoj strani i u drugoj baraci, saper Vodièka i vejk razmatrali su kad æe ih za pravo izvesti pred redovni sud. Stalno samo ta preslu anja ljutio se Vodièka a Kad bi barem iz toga nekaj ispalo. Tro e tone papira, a èovek taJ sud i ne vidi. Struli iza re etki. Reci mi iskreno, jel ta juha ^ Jesti, to zelje s mrzlim krumpirima? K vragu, takav glupi e
vojnik mora pokazivati najveæu du evnu oèelièe , ipr su vojnici samo stoka koju dr ava hrani, daje im piti) j . . kave, duhana za lulu, pa zato oni moraju tegliti ko vol Saper Vodièka se zamislio a onda zakratko rekao treba Kad bude tam, vejk, kod tog istra itelja, 0nH nemoj zmotati, a to kaj si prije na saslu anju govoril tak * ponovi, da ne upadnem u nekakvu gu vu. Znaèi, glavn .' da si videl kak su me napali ti maðarski frajeri. Ipak to & k iæi na zajednièki raèun. Ni se ne boj, Vodièka tje io ga je vejk sam mir, nikakva srditost, ko da je to neka biti pred takvim nekakvim divizijskim sudom. To si trebal videti, kak je to pre d puno let takav vojni sud odradil po kratkom postupku Slu il ti je kod nas u akti vu uèitelj Heral, a kad smo svi tam u sobi dobili pritvor, pripovedal je da ima u pra kom muzeju jedna knjiga zapisa nekog vojnog suda iz vremena Marije Terezije. S vaka pukovnija imala je svoga krvnika, koji je ubijal vojnike iz svoje pukovnije , komad po komad, za jedan terezijanski talir. I taj je krvnik, prema tom zapisu , zaradil n jedan dan i èitavih pet talira. To se razme dodao je vejk razborito tada su i pukovnije bile brojnije i stalno su ih po selima popunjavali. aèka Kad sam bil u Srbiji rekao je Vodièka tam su u na oj brigadi ve ali komite za cigare te; uvek se neko prijavu. Onaj vojnik koji bi obesil èoveka, dobil bi deset cigare ta » port«, a za ensku i za dete, pet. Onda je intendantura poèela tediti pa su ih strelja li u gomilama. Z menorn f slu il jedan Cigan, a mi to dugo nismo znali. Bilo nam j e èudno, da ga uvek po noæi nekam zoveju u ured. Tada s ti stajali na Drini. Jednom po noæi, dok ga ni bilo, ne je palo na pamet da ponju ka po njegovim stvarima, a ðubre , imal je u ruksaku æele tri kutije po sto » port« °$.. ta. Onda se je pred jutro vratil u na tagalj, a mi smo z i napravili kratki sud. Hitili smo ga na zemlju, a neki D ga je ugutil z remenom. A bil je taj gad ilav ko ma saper Vodièka je otpljunuo.
rnre i nemre ga ugutiti, veæ nam se i posral, oèi Kfe sU . aJe, al je jo bil iv ko nedoklani kokot. Onda smo T ko maèku. Dva za glavu, dva za noge i zavrnuli mu smo na njega navlekli njegov ruksak skup s ciga hitili ga fino u Drinu. Ko bi jo takve cigarete pu il? y Ujutro su ga tra ili. . . Trebali ste prijaviti da je dezentiral mudro je pn.. .0 vejk da se veæ na to pri premal i da je svaki dan iadabusezgubil. Al ko bi na takve stvari mislil odgovorio je Vodièka __ mi smo svoje napravili, a za ostale stvari se opæe nismo brinuli. Tam je to bilo jako lako. Svaki dan bi n eko nestal, a vi e to nisu ni vadili iz Drine. Plival bi tam neki napuhani komita pokraj na eg raspadnutog domobrana, fino po Drini, pa u Dunav. Neki neiskusni, kad bi to videli prvi put, dobili bi malu temperaturu. Njima su trebali dati kinin rekao je vejk. Tada su upravo u li u baraku gdje su bili uredi divizijskog suda, a stra a ih je s mjesta odvela u ured broj osam gdje je, za dugaèkim stolom s hrpama spisa, sjedio istra itelj Ruller. Pred njim je le ao nekakav zakonik, na kojem je stajala nedopijena alica èaja. Na d esnoj strani stola stajalo je raspelo od umjetne slonovaèe, sa zapra enim Kristom ko ji je oèajno gledao na stalak svoga kri a, na kojem je bilo pepela 1 opu aka od cigare ta. Istra itelj Ruller upravo je, na alost ^zapetog Boga, otresao novu cigaretu o s talak raspela, a ^gom je rukom podignuo alicu s èajem koja se bila prilika o zakoni k. yslobodiv i alicu zagrljaja zakonika, listao je dalje po JKI posuðenoj iz èasnièkog kasina. Bila je to knjiga Fr. S. c a s naslovom koji je puno obeæavao »Forschugen zur 'cklungsgeschichte der geschlechtlichen Moral«.1 gledao se u reprodukciju naivnih crte a mu kog i ensPolnog organa s pripadajuæim stihovima, k oje je otkrio )e o povijesti razvoja spolnog morala, (njem.) 398 399 11
znanstvenik F. S. Kraus u zahodima berlinskog zapadn lodvora, pa tako nije ni obratio pozornost na one k u li. °'' su Trgnuo se iz promatranja reprodukcija tek onda k A Vodièka zaka ljao. Was geht los?' upitao je, ljst ? dalje i tra eæi nastavak naivnih crte a, skica i nacrta. ^ |L Pokorno javljam, gospon istra itelj, odgovorio je t Itr kamarad Vodièka se prehladil i sad ka lje. ^ i Istra itelj Ruller tek je tada pogledao na veika i Vodièku. J ni H Trudio se kako bi mu lice dobilo to stro i izraz. Konaèno ste stigli, klipani rekao je kopajuæi po hrpi spisa na stolu dao sam da va s pozovu za devet sati, a sad je veæ skoro jedanaest. Kako to stoji , vole? upitao je Vodièku, koji se usudio stati voljno Kad ka em voljn o, onda mo e s tim nogetinama raditi to hoæe . Pokorno javljam, gospon istra itelj umije ao se vejk da on ima reumu. A tebi je bolje da zaèepi rekao je istra itelj Ruller
kad tebe budem ne to pitao, tek æe onda odgovarati. Triput si bio kod mene na saslu anj u, a letilo je sve iz tebe ko a dlakave deke. Hoæu li veæ jednom to naæi ili neæu? Klipa ni mizerni, imam ja s vama posla. Ali neæe vam se to isplatiti, to suvi no optereæivan je suda. E sad pogledajte, bandit" rekao je nakon to je iz gomile akata izvukao opse ni spis s natpisom: Schwejk & Woditscha l nemojte misliti da æete se i dalje valjati u divizijskom sudu zbog nekakve glu pe tuènjave, i na neko se vrije"16 izvuæi s rati ta. Zbog vas sam morao telefonirati èak u arm1' jski sud, budale jedne uzdahnuo je. Ne pravi takvu ozbiljnu facu vejk, proæi æe te to fronti. Tuæi se sa nekakvim honvend ima... nastavio Je l. to je? (njem.) nrotiv obojice prekida i obojica idete u svoju jedinæete biti ka njeni, a onda idete s mar bataljunom na '^ A ako mi jo jedanput dopadnete aka, razbojnici, e ft°" ,' vam tako zapapriti da æete samo gledati. Tu vam je °n ; list i vladajte se pristojno. Od vedite ih na broj dva. ntpUS01 > r > . v è \ Pokorno javljam, gospon istra itelj rekao je vejk , bmno si va e reæi oba uzeli k srcu, i da vam puno za iTaliivamo na va oj dobroti. Kad bi to bilo u civilu, onda bi Hozvolil reæi da ste zlatni èovek. I ujedno, mi obadva mo mo vas prositi za opro tenje, jer ste se z nama morali tolko atezati. Mi to zbiljam ne zaslu imo. Nosite se do sto vragova razvikao se istra itelj na veika da nije bilo toga to se za vas obojicu zauzeo gospodin pukovnik Schroder, onda ne znam kako bi to s vama ispalo. Vodièka se tek na hodniku osjetio starim Vodièkom kada su pod stra om i li u ured broj dva. Vojnik koji ih je vodio bojao se da æe zakasniti na objed, pa je zato izjavi o: Dajte malo povucite deèki, vleèete se ko gliste. Onda mu je Vodièka rekao da puno ne gimnasticira s gubicom, i da mo e smatrati sreæom to je Èeh. Kad bi bio Maðar, veæ bigaras trgnuo ko zeca. Buduæi da su vojni pisari iz ureda oti li na objed, vojnik koji ih je doveo bio ih j e prisiljen privremeno vratiti u zatvor divizijskog suda, to nije pro lo bez prokli njanja s njegove strane, a kletve je adresirao na omrznuti soj vojnih pisara. . ~~ Deèki mi buju opet pobrali sve masno iz juhe zajaukao je tragièno a umesto mesa b uju mi ostavili same e Juèer sam isto tak pratil dvojicu u logor, a neko mi je ral pol kruha, koji su za mene fasovali. ~, u divizijskom sudu na ni drugo ne mis lite neg na ~~ re'cao Je Vodièka koji je veæ sasvim do ao k sebi. ^ad su jednogodi njem dragovoljcu priopæili kako je to s "ma ispalo, uzviknuo je: ci mar bataljun, prijatelji! To vam je kao u èasopisu turista: »Dobri vjetar!« Pripra vne radnje za put veæ su 400 401
gotove, slavna voj na uprava postarala se o svemu i sve k A vi ste pozvani da se prikljuèite izletu u Galiciju. Port*^ put s mislima veselim i lakim, srca radosna . Gajite ne k ljubav za te krajeve gdje æe vam biti predstavljeni r 1C Tamo je to krasno i neobièno zanimljivo. U dalekoj t osjeæat æete se kao kod kuæe, kao u rodnom kra ju, ma e ^ kao u miloj vam domovini. S osjeæajima uznositim poðit V° put do zemalja o kojima je veæ stari Humbolt pripovMg^ »Na cijelom svijetu nisam vidio ne to velièanstv enije od glupe Galicije«. Brojna i iznimna iskustva, koja je stekla na a slavna arma da pri prvom povlaèenju iz Galicije, bit æe, nri sastavljanju programa za drugi poho d sigurno dobrodo ao vodiè na im novim ratnim pohodima. Samo naprijed, ravno za nosom
do Rusije, a od radosti ispalite u zrak sve naboje. Poslije objeda, prije nego to su vejk i Vodièka oti li u ured, pri ao im je onaj nesr etni uèitelj, koji je sastavio pjesmicu o u ima, i odvodeæi ih u stranu tajanstveno im rekao: Ne zaboravite, kad budete na ruskoj strani, smjesta reæi nekim Rusima: »Zdra stvujte, ruskije bratja, mi bratja Èehi, mi njet Avstrjci«. Kad su izlazili iz barake, Vodièka, koji je htio manifestirati i svoju mr nju prem a Maðarima, kao i to da ga zatvor nije slomio ni pokolebao u njegovu uvjerenju, st ao je na nogu nekom Maðaru koji nije htio slu iti vojsku, i izderao se na njega: Obuj se, epavac! Samo da je nekaj rekel mrzovoljno je izjavio saper Vodièka vejku da je sam pisnul , zdrobil bi mu w njegovu maðarsku njupalicu od uha do uha. A on, frajer blesavi, u ti i pusti da mu gazim po cipelama. Hergot, Svejk, ] sam tak srditi kaj me nisu osudili. Ovak to ispada ko da n ismijavaju, i da to s tim Maðarima ne vredi ni spo minjaoipak smo se tukli ko lavovi. To si ti skrivil da nas nisu osu i da su nam jo dali tu potvrdu, ko da se ni ne znamo ^ kak spada. Kaj si opæe o nama misliju? A to je ipak bu pristojni konflikt. Deèko dragi rekao je vejk dobrodu no ja 7" ne razmem kak te to ne veseli da nas je divizijski l 'beno priznal za skroz pristojne ljude, protiv kojih « S ma Je, istina je, da sam se kod saslu anja na sve mile ^ n 'e naèine izgovara!. Al to se mora delati, du nost nam "i ti tak kak govori advokat Bass svojim klijentima. Kad )e e J)spon istra itelj pital zakaj smo upali u stan tog gos m Kakonvia, ja sam mu jednostavno rekel: »Ja sam mislil A hum se najbolje upoznal s gosponom Kakonviem ak mu j \Acm u oosetu«. Gospon istra itelj me onda vi e ni ni dojacm t' ..... r , ' . . x ., ital, veæ mu je bilo dosta. Secam se nastavio je Svejk Loje izlaganje da pred vojnim sudovima ne srne niko ni priznati. Kad sam sedel u garnizonskom zatvoru, seæam se da je jedan vojnik u susednoj sobi priznal, a kad s u to drugi doznali, onda smo mu nabili deku prek glave, prebili ga i poruèili mu d a mora poreæi svoje priznanje. Da sam napravil nekaj neèasnoga, onda bome ne bi priznal rekao je saper Vodièka al kad me je taj tip maðarski direktno pital: »Tukli ste se?«, onda sam rekel: »Je, tukel sam se«. »Jeste li koga povrijedili?« »Naravno, gospon istra itelj.« Pa nek zna s kim se raz govara. Ba je upravo u tome sramota, kaj su nas oslobodili. Ispada da ni htel pov erovati tomu da mi se raspal remen na tim maðarskim tipovima, da sam od njih napra vil rezance, kvrge i modrice. Pa prisustvoval si tome kad su u jednom trenutku t ri maðarske hulje bile na meni, i kad se za jednu sekundu sve J° valjalo po zemlji, a ja gazil po tom. I nakon svega, takav smrkavi istra iteljski balavac obustavi is tragu nad nama. J da mi je rekel: »Kaj sere ti i tuèa!« Kad projde rat, uðem u civilu, ja bum ga, crkotinu, negde na el pa bum .u pokazal jel se znam tuæi, i li ne znam, a onda bum do el > u Kiralv Hidu, i tu bum napravil takav cirkus da to svet , Vl(*el, tak da budu se ljudi skrivali po podrumima kad u ]C' ^a sam do el napravit reda meðu tim vuciba tinama Hidi, medu tim lopovima i banditima. 403 402
U uredu je sve bilo obavljeno brzo. Neki nared i nju kom jo masnom od objeda, iz vanredno ozb'l S lica, pogledav i na vejkove i Vodièkine papire, nije m °^ propustit i priliku a da obojici ne odr i govor u kojem apelirao na njihov vojnièki duh, a bud uæi da je bio Poljau ^ Gornje leske, upletao je u svoju govoranciju razlièite lij ^ i zraze iz svoga narjeèja kao »marekvium«, «glupi rolrnopsj »krajcova sedmina«, »svina porvpana »dum vam bane n mjesjnuckovy va i gzichy«.1 Kada se vejk opra tao od Vodièke, buduæi da su odvodili svakog u svoju jedinicu, vejk
je rekao Vodièki: Kad projde rat, dojdi me posetiti. Svaku veèer u est me najde »Kod Kalicha« na Boji tu. To se zna da bum tam do el odgovorio je Vodièka a bude tam nekakvi rusvaj? Svaki dan se tam nekaj dogodi obeæavao je vejk a ak bi tam bilo ba jako tiho, onda burno nekaj zrihtali. Razi li su se, a kada su se veæ prilièno udaljili, stari saper Vodièka viknu za vejkom: Al daj se sigurno pobrini za nekakvu zabavu, kad tam dojdem. Na to je vejk uzvratio: Al sigurno dojdi kad bu konac ovog rata. Onda su se udaljili i nakon prilièno vremena ponovno se moglo èuti, iza ugla, s d ruge strane reda baraka, Vodickin glas: vejk, vejk, kakvu imaju pivu »Kod Kalicha«? I k*0 jeka odzvanjao je vejkov odgovor: »Velkopopovièku«. A ja sam mislil »Smihovsku« vikao je izdaleka sape Vodièka. Imaju tam i enske vikao je vejk. Znaèi, nakon rata, u est vur naveèer vikao je daleka Vodièka. l. Mrkvojed, glupi rolmopsi, pikova sedmica, prljava svinjo, dat æu vam par cusKi p mjeseèevom licu. (polj. iskriv.) Bolje dojdi oko pol sedam, ak bi ja sluèajno zakasnil Sovorio je vejk. J ,....,.. n da se jo jednom, sada veæ iz velike udaljenosti, zaèuo ^ A nemre doc u est? H Dobro, onda u est èuo je Vodièka odgovor prijate,. koji se udaljavao. I tako se razi ao dobri vojnik Svejk sa starim saperom Vbdièkom »Wenn die Leute auts einander gehen, da sagen sieAuf^iedersehen.«1 i if *'iudi opra taju, tada ka u jedan drugom »Doviðenja«. (njem.) 405 404
t H ih. V Od mosta nadLitavom do Sokala
KVv Natporuènik Luka hodao je Ijutito po uredu jedanaestog pohodnog bataljuna. Bila j e to mraèna rupa u baraci, daskama pregraðena od hodnika. Stol, dvije stolice, petro lejska lampa i vojnièki krevet. Pred njim je stajao financijski narednik Vanek, ko ji je ovdje sastavljao isplatne liste, vodio kuhinjske raèune, bio ministar financ ija èitave satnije, provodio ovdje cijeli bo ji dan; tu je i spavao. Kraj vrata je stajao debeli pje ak, obrastao u brkove i bradu kao Krakono . Bio je to Baloun, novi natporuènikov slu nik, koji je u civilu bio mlinar negdje od Èe kog Kru mplova. Stvarno ste mi izabrali krasnog posilnog rekao je natporuènik Luka financijskom nar
edniku hvala vam ujepa za to ugodno iznenaðenje. Prvi dan sam ga poslao po ot)jed u èasnièku kuhinju, a on mi ga je pola po derao. Prolil sam, prosim rekao je debeli di v. Dobro, prolio si. Mogao si proliti jedino juhu ili umak, 1 °e i frankfurtsku peèe nicu. Pa donio si mi samo ovakav ttadiæ, mogao bi stati ispod nokta. Gdje ti je tru dl? "~~Jasam.... ~~~ Nemoj poricati, po derao si ga. 0. ..atPoruènik Luka izgovorio je ove posljednje rijeèi tako 1101 * stro§im gl350111 da je Baloun, i ne htijuæi, ustuka koraka. Ja sam se informirao u kuhinji to smo dana s imali 407 za objed. A bila je juha s jetrenim knedlima. Gdje s knedli? Izvukao si ih po pu tu, to je sigurno. Onda je j0» /.t' govedina s krastavcem. to si s tim napravio? I to si po j Dva odreska frankfurtske peèenke. A donio si samo n0l0 ?°' odreska. Ha? Dva komada trudla! Gdje ti je to? Srnaza prase mizerno, ogavno. Gdje ti je trudl? Pao ti je u b)a 'j Muækaro jedan. Mo e mi pokazati mjesto gdje to lez blatu? Ka e da je neka kav pas dotrèao kao naruèen, zgrab' ga i odnio? Isuse Kriste, tako æu te ispljuskati d a æe ti glav biti ko baèva! Jo mi ta svinja sve porièe. A zna tko te je vid io? Ovaj ovd je financijski narednik Vanek. Taj mi je do ao i rekao: »Pokorno javljam, gospodin o berlajtnant, da vam va e prase, Baloun, upravo dere objed«. Pogledam s prozora, a on se natrpava kao da nije jeo cijeli tjedan. Slu ajte, gospodine financijski naredni ce, zar mi stvarno niste mogli naæi nikakvu drugu stoku, nego ba ovog tipa? Pokorno javljam, gospodine oberlajtnante, iz cijele na e mar kompanije Baloun se èin io najboljim od svih vojnika. On je takav nespretnjakoviæ da ne pamti ni jednu str eljaèku radnju, a da mu se dade pu ka u ruke, sigurno bi napravio neku nesreæu. Za vri jeme posljednje vje be s æorcima, umalo je izbio oko svom suborcu. Mislio sam da æe ba rem ovakvu slu bu moæi obavljati. I svaki put po derati cijeli objed svom gospodaru rekao je Luka kao da mu nije do voljna njegova porcija. Nisi valjda gladan? Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam uvek g»" dan. Kad nekom ostane kruha, onda ga otkupim za cigarete> a i to mi je jo uvek malo. Ja sam takav po prirodi. Uvek si mislim da sam veæ siti, a ono ni . Nakon kratkog vremen ko i prije jela, poèn e mi krulit u elucu, i gle mrcina se v javlja. Nekad si mislim da mi je zbiljam d osta, da se u nje vi e ni nemre narivati, al ma kakvi. Vidim nekog da jede> osetim taj miris i odmah mi je u elucu ko da su ga P0& . Poène se eludac ponovo javljati za svoje pravo, a ja bi i , , onda pojel. Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam tl itant, ° , mi daju dvostruku porciju; bil sam zbog toga i u P * icama kod pukovnijsko g doktora, a taj mi je umesto ^al tri dana bolovanja, i prepisa! mi je da uzimam jedan vjste juhe na dan. Rekel je: »Mrcino jedna, ja bum te l kai ie gtad Samo do jdi jo jednom, pa bus videl kak n^ d sim izletel tanki ko tre èica.« Ne moram ja, gospo n videt samo dobre stvari, i one obiène me poèneju ° ivati, i odmah mi poèneju teæi sline. Pokorno javljam, non obrlajtant, da ljubazno prosim da mi se odobri dvostruka porcija. Ak i ne bi bilo mesa, pa barem taj pri log, krumpir, knedli, malo sosa, toga uvek ostane... _ Dobro, saslu ao sam te drskosti, Baloune odgovorio je natporuènik Luka jeste li èuli, narednice, da je ikada ranije neki vojnik bio tako drzak kao ovaj ovdje klipan? Po dere mi cijeli ruèak, a onda jo tra i da mu se dodijeli dupla porcija. Ali, ja æu ti pokazati, Baloune, to je glad. Narednice obratio se Vaneku odvedite ga kaplaru We idenhoferu, neka ga lijepo na dva sata sve e na dvori tu kraj kuhinje, kada budu veèer as dijelili gula . Ali, neka ga sve e lijepo, visoko, tako da stoji samo na vr cima pr stiju, pa da mo e gledati kako se u kodu kuha taj gula . A uredite to tako da taj ga d bude svezan i onda kad budu kraj kuhinje dijelili gula , pa nek mu sline teku ka o gladnom psu koji nju ka oko mesnice gdje prodaju suho meso. Recite kuharu da nje govu Porciju razdijeli! Na zapovijed, gospodine oberlajtnante. Idemo, Ba
su odlazili, natporuènik ih je zadr ao na vratima, Pa zagledav i se u zabezeknut o Balounovo lice, viknu pob )ed°nosno: t ?7 ^ priu tio si si, Baloune! Dobar tek elim! I ako mi sJ°S ^nom napravi , bez milost i æu te poslati pred ratni Se ^an^ vratio i objavio da je Baloun veæ svezan, ènik Luka je rekao: Vi me, Vanek, znate. Nerado èinim takve stvari, ali 409 408
ne mogu si pomoæi. Kao prvo, priznat æete da pas t&1 mu se oduzme kost. Ne elim imati kraj sebe podlog tkao drugo, veæ ta okolnost da je Baloun svezan ima vd l* moraln o i psiholo ko znaèenje za cijelu satniju. Ti klinj/0 posljednje vrijeme, otkako su u mar kompaniji i znaju da' sutra ili prekosutra na boji nicu, èine to hoæe. Natporuènik Luka izgledao je vrlo izmuèeno i nastav' je tihim glasom: Preksinoæ smo za vrijeme noæne vje be, kao to znate. trebali manevrirati protiv kole j ednogodi njih dragovoljaca, tamo iza tvornice eæera. Prvi vod, prethodnica, taj je jo kakotako i ao tiho po ulici zato to sam ga ja vodio, ali drugi, koji je trabao iæi na lijevo, i razaslati predstra e do same eæerane, taj se pona ao kao da se vraæa s izleta. Pjevali su i stupali tako da se to valjda èulo i do logora. Onda mi je na desnom k rilu treæi vod i ao u izviðanje terena ispod ume, bilo je to udaljeno od nas nekakvih d obrih deset minuta, a èak se i s te udaljenosti lijepo moglo vidjeti kako klipani pu e; same vatrene toèkice u mraku. A èetvrti je vod trebao biti za titnica, i vrag bi g a znao kako se to dogodilo da su se odjednom pojavili pred na om prethodnicom, tak o da smo ga smatrali za neprijatelja: ja sam se morao povuæi pred vlastitom za titni com koja je nadirala prema meni. To vam je 11. mar kompanija, koju sam ovdje nasli jedio. Sto mogu od njih naèiniti? I to æe oni napraviti u pravoj bici? Natporuènik Luka je pritom sklopio ruke i dr ao se muèenièki, a vrh nosa mu se produ io. ninè Nemojte se zbog toga uzrujavati, gosP°. .. natporuènièe trudio se da ga umiri financijski nare Vanek ne razbijajte si time glavu. Ja sam veæ bio u mar kompa nije, i svaku su nam, skupa s cijelim batalju razbili i onda smo se vraæali da je formiramo iznova. ^ mar kompanije bile su na isti kalup, nijedna nije bila dla ku bolja od ove va e, gospodine oberlajtnante. ^ v^ je bila deveta. Ta je odvukla sa sobom u zarobljenis ? nadreðene zajedno sa satnijskim zapovjednikom 410 o to spasilo to sam ba tada oti ao u pukovnijsku ie fasovati rum i vino za kompaniju , pa su onda to u 'li bez mene. Mo da i ne znate, gospodine natporuènièe je za vrijeme te posljednje vje be o kojoj ste prièali, kola rV ogodi njih dragovoljaca koja je treb ala zaobiæi na e, stig! èak do Ne iderskog jezera? Mar irali su stalno naprijed sve , jutr a> a predstra e su upale u moèvaru. A vodio ih je sam ospodin Sagner. Vjerojatno bi do li èak do opronja, da se nije razdanilo nastavio je tajanstvenim glasom financijsk i narednik, koji je u ivao u takvim dogaðajima i vodio evidenciju o svim sliènim zgoda ma. A znate, gospodine natporuènièe rekao je povjerljivo namignuv i da bi gospodin satni k Sagner trebao postati zapovjednikom na eg mar bataljuna? Ispoèetka se mislilo, kako je to prièao sto erni narednik Hegner, da æete vi postati zapovjednik bataljuna, jer s te najstariji èasnik kod nas, a onda je do lo iz divizije u brigadu da je imenovan g ospodin satnik Sagner. Natporuènik Luka ugrizao se za usnicu i pripalio cigaretu. Znao je o tom, i bio j e uvjeren da mu se nanosi nepravda. Satnik Sagner veæ ga je dvaput preskoèio u proma knuæu, ali Luka nije ni ta rekao osim: Zar stvarno, satnik Sagner... Ja se ba tome jako ne veselim povjerljivo se javio
hnancijski narednik pripovijedao je tabni narednik He j?1« da se gospodin satnik Sagner u Srbiji na poèetku rata 'o istaknuti negdje u planinama Crne Gore, pa je èete svo B* ataljuna tjerao, jednu za drugom na strojnice, sve do srp polo aja, premda je to bila potpuno suvi na stvar i pje 0 tamo nije vrijedilo ni pet para, jer je Srbe iz njihovih |: na m°gla istjerati samo artiljerija. Od cijelog tog bata ? j i^° Je sarno osamdeset vojnika, sam gospodin Sagn onj 10 Je metak u ruku, a onda u bolnici jo i proljev, pa se u ka. vn° pojavio u Budejovicama u regimenti, a sinoæ da æe nU UZ veceru je pripovijedao, kako se raduje boji tu i tam° ostaviti cijeli mar bataljun, ali da æe se svakako 411
J mss ne mogu si pomoæi. Kao prvo, priznat æete da pas r « mu se oduzme kost. Ne elim imati kraj sebe podlo? ' ^ kao drugo, veæ ta okolnost da je Baloun svezan ima v1 a moralno i psiholo ko znaèenje za cijelu satniju. Ti kljD . posljednje vrijeme, otkako su u mar kompaniji i znaju d ^ sutra ili prekosutra na boji nicu, èine to hoæe. * Natporuènik Luka izgledao je vrlo izmuèeno i nasta je tihim glasom: ° Preksinoæ smo za vrijeme noæne vje be, kao to znat trebali manevrirati protiv kole jed nogodi njih dragovoljaca tamo iza tvornice eæera. Prvi vod, prethodnica, taj je jo kak otako i ao tiho po ulici zato to sam ga ja vodio, ali drua koji je trabao iæi nalijev o, i razaslati predstra e do same eæerane, taj se pona ao kao da se vraæa s izleta. Pjeva li su i stupali tako da se to valjda èulo i do logora. Onda mi je na desnom krilu treæi vod i ao u izviðanje terena ispod ume, bilo je to udaljeno od nas nekakvih dobrih deset minuta, a èak se i s te udaljenosti lijepo moglo vidjeti kako klipani pu e; s ame vatrene toèkice u mraku. A èetvrti je vod trebao biti za titnica, i vrag bi ga zna o kako se to dogodilo da su e odjednom pojavili pred na om prethodnicom, tako da smo ga smatrali za neprijatelja: ja sam se morao povuæi pred vlastitom za titnicom koja je nadirala prema meni. To vam je 11. mar kompanija, koju sam ovdje naslijedio. to mogu od njih naèiniti? I to æe oni napraviti u pravoj bici? Natporuènik Luka je pritom sklopio ruke i dr ao se muèenièki, a vrh nosa mu se produ io. Nemojte se zbog toga uzrujavati, natporuènièe trudio se da ga umiri fina ncijski na Vanek ne razbijajte si time glavu. Ja sam veæ bio u mar kompanije, i svak u su nam, skupa s cijelim bataljun0 ' razbili i onda smo se vraæali da je formiramo iznova. A mar kompanije bile su na isti kalup, nijedna nije bila & dlaku bolja od ove va e, gospodine oberlajtnante. _NaJ8^ je bila deveta. Ta je odvukla sa sobom u zarobljenistv nadreðene zajedno sa satnijskim zapovjednikom 410 l to spasilo to sam ba tada oti ao u pukovnijsku fasovati rum i vino za kompaniju, pa su onda to 0,, ugj mene. Mo da i ne znate, gospodine natporuènièe aV vrijeme te pos ljednje vje be o kojoj ste prièali, kola j odi njih dragovoljaca koja je trebala zao biæi na e, stig' k do Ne iderskog jezera? Mar irali su stalno naprijed sve j ' tra a pre dstra e su upale u moèvaru. A vodio ih je sam ~A\n Saener. Vjerojatno bi do li èak do So pronja, da se gOSpOdin ^o& ) > r .. i . razdanilo nastavio je tajanstvenim glasom financijski rednik, koji je u ivao u ta kvim dogaðajima i vodio evidenciju o svim sliènim zgodama. __ A znate, gospodine natporuènièe rekao je povjerljivo namignuv i da bi gospodin sa
tnik Sagner trebao postati zapovjednikom na eg mar bataljuna? Ispoèetka se mislilo, ka ko je to prièao sto erni narednik Hegner, da æete vi postati zapovjednik bataljuna, je r ste najstariji èasnik kod nas, a onda je do lo iz divizije u brigadu da je imenova n gospodin satnik Sagner. Natporuènik Luka ugrizao se za usnicu i pripalio cigaretu. Znao je o tom, i bio j e uvjeren da mu se nanosi nepravda. Satnik Sagner veæ ga je dvaput preskoèio u proma knuæu, ali Luka nije ni ta rekao osim: Zar stvarno, satnik Sagner... Ja se ba tome jako ne veselim povjerljivo se javio financijski narednik pripovij edao je tabni narednik He|>ner da se gospodin satnik Sagner u Srbiji na poèetku rat a Uo istaknuti negdje u planinama Crne Gore, pa je èete svo8* bataljuna tjerao, je dnu za drugom na strojnice, sve do srp,, P°lo aja, premda je to bila potpuno suvi na s tvar i pje *y° tamo nije vrijedilo ni pet para, jer je Srbe iz njihovih [j a mogla istjerati samo artiljerija. Od cijelog tog bata ,a ^talo je samo osamdeset vojnika, sam gospodin Sagn ond ° ^C metak u ruku, a onda u bolnici jo i proljev, pa se u L P°novno pojavio u Budejovicama u regimenti, a sinoæ ^ mu uz veèeru je pripovijedao, kako se raduje boji tu i tanio ostaviti cijeli mar bataljun, ali da æe se svakako 411
proslaviti i dobiti signum laudis, jer da za Srbiju nij ni ta, no sad, ili æe pasti skupa s cijelim mar bataljun ^ æe biti imenovan natporuènikom, ali da njegov mar b ^ ^ mora dobro zagristi. Ja mislim, gospodine oberlajfo "" da se takav rizik tièe i nas. Nedavno je sto erni nar!^ Hegner pripovijedao da ba i niste u najboljim odnos i satnikom Sagnerom i da æe on upravo na u jedanaestu k * ** paniju poslati prvu u b itku, i to na najgora mjesta. ^ Financijski narednik uzdahnu i nastavi: Ja sam toga mi ljenja, da bi se u takvom ratu, kao t je ovaj, gdje je toliko vojs ke i tako dugaèka boji nica, u stvari vi e moglo postiæi jednim po tenim manevriranjem neg o nekakvim oèajnièkim napadima. Vidio sam to pod Duklom, u desetoj mar kompaniji. Tamo je pro lo sve glatko, dobili smo nalog »Nicht schiesen«1, tako da se nije pucalo veæ èeka lo da nam se Rusi pribli e. I mi bi ih bili zarobili bez ijedno? pucnja, ali smo n a na em lijevom krilu imali domobrane, a ti su se blesavi domobrani tako prepali o d toga to nam se pribli avaju Rusi, da su se poèeli sklizati dolje, niz snje ni obronak , ko na sklizaljki, pa smo dobili zapovijed da poku amo doæi do brigade jer su nam R usi probili lijevo krilo. Ja sam ba tada bio u brigadi da mi potvrde »kompanienverp flegungsbuch«2 jer nikako nisam mogao naæi na u komoru, kadli poèe e stizati u brigadu voj nici iz desete. Do naveèer ih je stiglo sto dvadeset, a ostali su se izgubili i li jepo odsanjkau negdje do ruskih polo aja, kao na toboganu. Bilo je to tamo grozno, gospodine oberlajtnante. Rusi su u Karpatima im^ polo aje i gore i dolje, a onda jo , gospodine oberlajtnanKgospodin satnik Sagner... Ostavite me veæ na miru s tim gospodinom Sagner° rekao je natporuènik Luka ja to sve znam i nemo) misliti da æete opet sluèajno biti u nekakvoj pukovnijskoj mori i fasov ati rum i vino kad doðe do kakvog juri a i b°r c^m da vi grozno locete, a svatko tko pogleda na ,ren sam «* & ju nos smjesta vidi koga ima pred sobom. mi je ostalo s Karpata, gospodine oberlajtnante, A"0 to morali raditi, hrana nam je gore dopremana hladna, rovovi su nam bili u snijegu, vatru nismo P°^J. oaiiti, tako da nas je jo samo taj rum dr ao. A da nije sn?'emene, dogodilo bi se kao i s drugim kompanijama gdje ° ° L,jj0 ruma, pa su se ljudi posmrzavali. Zato smo svi mi ali crvene nosove od ruma, to je opet imalo svoju lo u anu jer je iz bataljuna stig ao nalog da u patrolu aljemo ^no one ljude koji imaju crvene nosove. Zima je veæ iza nas izjavi znaèajno natporuènik. Rum je, gospodine oberlajtnante, na boji nici nu na stvar, u bilo koje godi nje doba , isto kao i vino. On stvara, kako bih rekao, dobro raspolo enje. Za pola alice vin a i èetvrt litre ruma ljudi æe vam se sa svakim tuæi.... Koje govedo to opet lupa na v
rata, za to ne proèitate na vratima: »Nicht klopfen! Herein«1. Natporuènik Luka okrenuo se na stolici prema vratima i opazio da se vrata pomalo i tiho otvaraju. Isto tako tiho, stupio je u ured 11. mar kompanije dobri vojnik ve jk, salutirajuæi veæ na vratima, vjerojatno kao i tada kada je zakucao na vrata gled ajuæi natpis: »Nicht klopfen!« Njegovo salutiranje bilo je u potpunom skladu s njegovim ^vr eno mirnim i bezbri n im licem. Izgledao je kao kakav grèki bog lopovluka u skromnoj odori austrijskog p je aka. Natporuènik Luka sklopio je na trenutak oèi pred tim f S^dom dobrog vojnika vejka ko ji ga je svojim pogledom ®[[° i ljubio. jei'ojatno je s istim takvim ushiæenjem gledao na svoga s'n razmetni, izgubljeni i ponovno pronaðeni, kada je 'u nJegovu èast vrtio ovna na ra nju. lokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam opet se s vrata Svejkov glas s takvom iskrenom 1. Nemojte pucati! (njem.) 2. Satnijska opskrbna knjiga, (njem.} \ ( jem.) 412 413 uopæe sve tak zme ano i zmotano da èovek od topa ponoreti... * Kad je èuo da je veæ prije pola sata morao biti kod kovnika Schrodera, natporuènik Luka se brzo obuk rekao: ' Vi ste me, vejk, opet uvalili u ka u rekao je to tat oèajnim glasom, punim beznaða, d a ga je vejk poku." utje iti prijateljskom rijeèju koju je doviknuo kad je vr~ n poruèn ik Luka projurio kroz vrata: Ali, gospon pukovnik bu vas prièeka!, on ionak nema kaj delati. Èim je natporuènik oti ao, u ao je u ured financijski narednik Vanek. vejk je sjedio na stolici, i lo io malu eljeznu peæicu, tako to je kroz otvorena vrat a ca ubacivao komadiæe ugljena. Peæica je dimila i smrdjela, a vejk je nastavljao sa za bavom ne primjeæujuæi Vaneka koji je èasak promatrao vejka, a onda nogom udario u vrata c a peæi i rekao vejku da se èisti odade. Gospon blagajnièki narednik rekao je dostojanstveno vejk dopustite mi da izjavim da uz najbolju volju nemrem izvr iti va u zapovijed da se poèistim ni od sim ni iz cel og logora, jer ja potpadam pod vi e naredbe. Ja sam, naime, ovde ordonanc rekao je ponosno uz dodatak gospon pukovnik Schroder dodelil me je sim> u 11. mar kompaèku, gosponu obrlajtantu Luka u kod kojega sam bil posilni, ali zahvaljujuæi svojoj priro dnoj inteligenc')1 promaknut sam u ordonanca. Gospon obrlajtant i ja snl stari z nanci. A kaj vi delate u civilu, gospon blagajnièki n ednik? Financijski narednik Vanek bio je tako iznenaðen ov familijarnim, susjedskim ton om dobrog vojnika SvejK* ^ je zanemario svoj èasnièki polo aj koji je vrlo radov'stl p red vojnicima satnije, i odgovorio kao da je bio >v > potèinjeni: Ja sam, znaèi, drogerist Vanek iz Kralupa. »* T sarn se isto uèil za drogeristu rekao je vejk "*";| nekog gospona Koko ke na Per tv nu, u Pragu. Bil je L v èudak. Kad sam mu jednom gre kom u podrumu 10 rl baèvu benzin a i kad je benzin zgoril, izbacil me je, pa ^P , ogerijski ceh nigde vi e nije hte l primiti, tak da se zbog "j te baève benzina nisam douèil. A jel vi isto pravite Ij ek zakrave? Vanek je odmahnuo glavom. __ Kod nas smo proizvodili ljekovite trave sa svetim sli"carna za krave. Taj na e f Koko ka bil je grozno pobo ni Èovek i proèital je jednom da je sveti Pelegrin pomagal
kad bi se stoka napuhnula. Onda si je negde na Smihovu dal na tampat nekakve sliki ce Svetog Pelegrina i dal ih je posvetiti u Emauskom samostanu za dvesto forinti . Onda smo ih posle ulagali u svaki paketiæ tih na ih ljekovitih trava za krave. Te trave su se namakale u vodu i to se davalo kravi piti iz kante, a pritom se stok i èitala molitva Svetom Pelegrinu koju je slo il gospon Tauchen, na pomoænik. Onda kad su veæ bile na tampane te slikice Svetog Pelegrina, na drugoj strani je trebalo na tam pati i nekakvu molitvicu. Tak je naveèer pozval stari Koko ka gospona Tauchena i rek el mu da do sutra ujutro sastavi nekakvu molitvicu za tu slikicu i za te ljekovi te trave, a kad on dojde u deset sati u duæan da to mora biti gotovo, jer da krave èekaju na tu molitvicu. Ili ~~ ui. Ak je lepo slo i, dobil bu forintu, a ak ne, mo e se pokupiti za èetrnajst dana. Tauchen se æelu noæ znojil, ujutro je aosel otvoriti duæa n sav pospani, a ni imal ni napisanog. ^ je i zaboravil, kak se zove taj sveti od tih ljekovitih trava . Ktave. Iz te nesreæe ga je izvlekel na sluga Ferdinand. Taj znal sve. Kad smo na tavanu su ili kamilicu za èaj, onda tani u el, skinul si je cipele i nauèil nas kak nam se budu tale znojiti noge. Lovil je golube na tavanu, znal je otl kasu z nofcima, i jo nas je nauèil razne majstori je s m Ja sam ko deèec imal doma takvu ljekarnu, koju sam s. T"11 ja sam ko decec imal doma taicvu ijeKamu, ».uju »om rdn°nesel iz duæana' da Ju takvu nisu imale ni sestre milos" ice1 taj je pomogel gos ponu Tauchenu, tak da je rekel: 417 416
P ?" »Dajte to sim, gospon Tauchen, da to pogledam«. Q Tauchen mu je odmah oti el po pivu. I prije nego ^^ vratil s pivom, na sluga Ferdinand je veæ bil na pol »0 * recitiral je naglas: >' *» *» S nehaja vam dolazim , js|( blage glase donosim, ' . »! '. krava, tele, svaki vol, treba ovo kao sol, Koko kine zdrave trave, za zdravlje va e krave. A onda kad je popil pivu i dobro potegnu! od tinkture amare, i lo mu je to brzo i zavr il je to za èas, jako lepo: Sveti Pelegrinje ovoga nalaznik Jedan paket ko ta jedan zlatnik Pelegrine sveti èuva j na e stado Koje tvoje lijeke uvijek pije rado Zahvalni gospodar hvalospjev ti sl avi Sveti Pelegrinepomoz na oj kravi... Posle, kad je do el gospon Koko ka, gospon Tauchen je i el z njim otraga u sobu, a k ad su izi li pokaza! nam je dve forinte, ne jednu kak mu je bilo obeæano, pa ih je h tel podeliti s gosponom Ferdinandom. A! kad je videl te dve forinte, slugu Ferdi nanda najednom ti je æopila èe nja za lovom, veli da ne, ili sve ili ni . Tak mu gospon Tauchen ni ni dai> i ostavil si je te dve forinte za sebe, postavil me kraj sebe magazin, dva puta me upil i rekel da bum takvih æu ki do sto, ak se samo usudim nekom reæi da to ni sastavil on, bi se sluèajno Ferdinand i el aliti na em gazdi, i da mo reæi d a je sluga Ferdinand la ljivec. To sam moral prisegn pred nekakvim bokalom estrago nskog octa. A onda se taj sluga poèel osveæivati na tim ljekovitim travama za k^'^ s mo sve me ali u velkim ki trama na tavanu, a on bi skur j k i prime al ga u te trave. Onda je na cesti skuplja! [tii j1 r balegu, su i! si je to doma, istuckal bi je u mu aru ^kove i hita! je i to u taj Ijek za krave sa slièicom Svetog a I ni to mu jo ni bilo dost. Pi al je u te ki tre, pos 11 njih i to razme al, tak da je to izgledalo ko ka a od
""Vito je zazvonio telefon. Financijski je narednik skoèio do 'alice i onda ju mrzovoljno odbacio. ___ Moram iæi u pukovnijsku kancelariju. Nekako mi se to odjednom ne sviða. vejk je iznova bio sam. Uskoro je ponovno zazvonio telefon. vejk je poèeo razgovarati: Vanek? Taj je oti el u pukovnijski ured. Ko je na telefonu? Ordonanc 11. mar kumpan ije. A ko je tam? Ordonanc 12. mar ke? Serbus kolega. Kak se zovem? vejk. A d? Brau n. A nije ti roðak neki Braun iz Pobfe ne ulice u Karlinu, e ird ija? Aha, ne pozna ga... Ne poznam ga ni ja, al sam tam jednom prolazil s tramvajem, pa mi je ta firma pa la u oèi. Kaj je novog? Ja ni ne znam. Kad se polazi? Ja jo z nikim o odlasku nisam g ovoril. A kam bi trebali iæi? Bedak jedan, s mar kom na front. O tom jo ni nisam èul. Ti si krasan ordonanc. Ne zna dal je taj tvoj lajtant... Moj je obrlajtant... To ti je svejedno, znaèi taj tvoj obrlajtant oti el je na 5Prehu pukovniku? ~~ On ga je tam pozval. ~"~ to vidi , na je isto tam i el, iz 13. mar ke isto, ba ^sad razgovara! s telefonom s njihovim ordonancom. Me Se ta urba ni ne sviða. A ne zna jel se muzika pakira? ~~~ Ja ni ne znam. LI ~~~ Daj, ne pravi od sebe glupog vola. A zna da je va i. ^Jnièki narednik dobi! v eæ avizu za vagone? Kolko imate i ,i,«.^ 419 418
Ne znam. Glupane, pa ne bum te pojel. (Èulo se kako m ,, koji telefonira govori nekom pok raj: Franto, ^ drugu slu alicu, da vidi kako blesavog ordonanca im ' S' 11. mar kompaèki . Halo, spava tamo, ili ta? Q" u odgovaraj kad te kolega pita. Ti znaèi jo ni ne zna poricati. Pa kaj vam ni rekel va blagajnièki narednik da h fasovali konzerve? Veli da nisi s njim o tim stvarima 37 C varal? Ti si zbilja blesav. Da te se to ne tièe ? (Èuo se sm' jeh). Tebe je zbilja neko opalil mokrom èarapom po tikvi Dobro ako bud e ne to dozral, onda nam telefoniraj u 12 mar kompaèku, zlato moje blesavo, otkud si? Iz Praga. Trebal bi biti pametniji... Jo nekaj, kad vam je oti el blagajnièki narednik u ured ? Maloprije su ga pozvali. Gle, a prije nam to nisi mogel reæi. I na je isto maloprije oti el, tamo se nekaj k uha. Jesi razgovaral s komorom? Nisam. Za Isusa Krista, jo veli da si iz Praga. Ti se zbilja za ni ne brine . A gde se vuc ara æeli dan? Ja sam tek sad, pred jednu vuru, do el sa divizijskog suda. To je drugi par rukava, kamarade. Jo danas bum te do el pogledati. Zavrti dvaput. vejk je htio pripaliti lulu, kad je ponovno zazvonio telefon. »Ma vrit me poljubite s tim va im telefonom«, ponu5" je vejk, »ba bum se s vama bavil.« ., No telefon je i dalje neumoljivo zvrndao tako daje Sve) konaèno napustilo strpljenje, uzeo je slu alicu i proderao na telefon: .,
Halo, tko je tamo? Ovdje ordonanc vejk, 1Z mar kompanije. & Po odgovoru, vejk je odmah prepoznao gl35 natporuènika Luka a: >«y ?to svi tamo radite, gdje je Vanek, smjesta pozovite k telefonu. Pokorno javljam , gospon obrlajtant, telefon je tek ma nriie zazvonil. 1° " > ?u:tej vejk, nemam se vremena natezati s vama. Te r"~~~ki razgovori u ratu nisu nikakva telefonska brbljanja kad nekoga zovemo da nam doðe u posjet na objed. Ti fonski razgovor mora biti kratak i jasan. Pri telef onskim JLovorima otpada i to »pokorno javljam, gospon obrlaj^« Znaèi pitam vas, vejk, j e li vam pri ruci Vanek? Neka doðe smjesta na telefon. __ Nemam ga pri ruci, pokorno javljam gospon obrlajtant, malo prije su ga pozv ali od tam, iz ureda. Mo e biti da ni pro lo ni frtalj vure; u pukovnijski ured. Èim doðem, vejk, to æu s vama srediti. Ne mo ete se izraziti kratko? A sad pazite dobro to vam govorim! Shvatite kako treba da se poslije ne bi izvlaèili da je telefon krèa o. Smjesta, èim objesite slu alicu.... Stanka. Novo zvonjenje. vejk podi e slu alicu i veæ se na njega obru ava sva sila psovk i: Stoko, ulièaru, lopove jedan. to to radite, za to prekidate razgovor? Vi ste, prosim, rekli da obesim slu alicu. Za jedan sat sam kod kuæe, vejk, unaprijed se mo ete radovati... Dakle, vi se smjes ta pokupite, otiðite u baraku 1 naðite nekakvog vodnika, recimo Fuchsa, i recite mu da "na smjesta uzeti deset vojnika i otiæi s njima do magazina preuzeti konzerve. Ponovite to, to treba uèiniti? Iæi s deset vojnika do magazina, fasovat konzerve za ^ Vl . "~y Konaèno se jednom ne glupirate. Ja æu dotle telefofcti Vaneku u pukovnijski ur ed, neka isto ode do magazina Preuzrne to. Meðutim ako prije doðe u baraku, neka sve xVl \ otrèi u magazin! A sad objesite slu alicu! V ^C P°Prmèno dugo tra io ne samo vodnik a Fuchsa 1 °stale doèasnike. Bili su u kuhinji, glodali meso s kof 421 420
stiju i zabavljali se gledajuæi svezanog Balouna, koji' du e stajao na zemlji, zato jer su mu se smilovali, ali pru ao zanimljiv pogled. Jedan od kuhara donio mu i s rebrima i gurnuo mu ga u usta, a svezani brkati div Bal ^ ne mogav i manipulira ti rukama, oprezno je pomicao k ^ ustima, balansirajuæi pomoæu zubi i desni, pri èemu je lU dao meso s izrazom umskog èovjeka. Ko je od vas vodnik Fuchs? upitao je vejk kada 'k je konaèno prona ao. Kada je vidio da ga tra i nekakav obièni pje ak, vodni Fuchs nije smatrao potrebnim da se odazove. Velim rekao je vejk kak dugo bum ispitival? Gde je taj vodnik Fuchs? Vodnik Fuchs istupi i pun dostojanstva poèe psovati na sve moguæe naèine da on nije nikakav vodnik, nego da je on gospodin vodnik, i da nitko ne smije pitati gdje j e vodnik! veæ »Pokorno javljam, gdje je gospodin vodnik?« Kod njega, u vodu, kad netko ne ka e »Ich melde gehorsam«, smjesta dobije po gubici. Polako rekao je promi ljeno vejk smesta se pokupite, odite do barake, uzmite tam deset vojnika i trèeæim korakom z njima u magazin, budete fasovali konzerve. Vodnik Fuchs je bio tako iznenaðen da je iz sebe ispu no samo: to? Nikakav » to« odgovorio je vejk ja sam ordonanc 11. mar kumpanije i upravo pred nekolk
renutaka sam razgovaral prek telefona s gosponom obrlajtantom Lukaso A taj je re kel: »trèeæim korakom s deset vojnika k magazin11"1 Ak ne bute oti li, gospon vodnik Fuc hs, ja smesta idem natrag na telefon. Gospon obrlajtant si izrièito eli da odete ba s vitome je suvi no i govoriti. Telefonski razgovor veli go natporuènik Luka mora bit i kratki i jasni. Kad se vodnik Fuchs ide, onda on i ide. Takva zapoved, ni brbl janje po telefonu ko kad bi nekog zvali na obed. U yoj ^ stvari u ratu, svako za ka njavanje je zloèin. Ak taj vodnik 422 i ode kad mu to javite, onda mi odmah telefonirajte, ^ u se s njim objasnil. O d vodnika Fuchsa ne bu ostala ni u ena. Deèko dragi, vi gospona obrlajtanta ne poznate. ^ c ik \e pobjedonosno pogle dao doèasnike koji su njenastupom bili iznenaðeni i depriminirani. Vodnik $ , :e p rogundao ne to nerazumljivo i oti ao brzim korakom, a vejk je za njim viknuo: _ Znaèi, mogu telefonirati gosponu obrlajtantu da je sve u redu? _ Odmah æu doæi s deset vojnika u magazin odazvao se od barake vodnik Fuchs, a vejk , ne progovoriv i vi e ni rijeèi, oti ao je od skupine doèasnika koji su bili isto tako iz nenaðeni kao i vodnik Fuchs. _ Znaèi, poèinje rekao je mali kaplar Bla ek. Pakujemo se. Kada se vejk vratio u ured 11. mar kompanije, nije imao vremena zapaliti ni lulu jer je opet zazvonio telefon. Sa vejkom je opet razgovarao natporuènik Luka : Gdje se smucate, vejk? Veæ po treæi put zovem i nidco mi se ne odaziva. Tra il sam onoga, gospon obrlajtant. Jesu li oti li? To se zna da su i li, ali jo ne znam jel su tam stigli, ^barn jo jednom skoèiti to p ogledati? Jeste li na li vodnika Fuchsa? Na el sam, gospon obrlajtant. Prvo mi je rekel » to?« tek onda kad sam mu objasnil da te lefonski razgovori moliti kratki i jasni... ~"~ Svejk nemojte se aliti... Je li se vratio Vanek? ~ Nije, gospon obrlajtant. Ne derite se tako u telefon. A ne znate gdje bi mogao anek? |jj 77 Ne znam, gospon obrlajtant, gde bi mogel biti taj pro *tn l ' 1 ' ^ i't.i.'j.*. (Li 0,1 ^i.1.. \ i. »...i''a,l^i1.w ' 423 Bio je u pukovnijskom uredu, a onda je nekarn0 A iku koliko se moglo pr ije rata zaraditi na emajlbo ao. Mislim da ie vieroiatno u kantini. Sveik. nrlif«,... . fl^ . _~r,
ja bum danas naveèer pisal doma. Moj pajcek ima tak, oko sto pedeset kila. Ima glavu ko buldog, a takav ti je pajcek najbolji. Od takvih pajceka nema kaj za hititi. To ti je jako dobra rasa koja svakaj podnese. Imal bu sala valjda osam pr sta. Kad sam bil doma, delal sam jetrenjaèe sam, i uvek sam se tak na deral file da sam mogel puknuti. Lani mi je pajcek bil prek sto ezdeset kila. Je, to je bil pravi pajcek rekao je odu evljeno stiskajuæi èvrsto vejku ruku, kada su se razi li. Utovil sam ga na krumpiru i sam sam se èudil kak se fino deblja. unke sam stavil u salamuru, a takav fini komadiæ iz salamure peèeni, s krumpirknedlima, posipanim s èvarku113' i sa zeljem... to su oblizeki. Iza tog ti pa e piva. Covek)6 onda tak zadovoljan, a taj rat nam je sve to uzel. ,. I brkati je Baloun te ko uzdahnuo i oti ao u pukovnijs ured, dok je vejk krenuo prema kantini, starim drvored visokih lipa. , Za to je vrijeme financijski narednik Vanek sjedio & voljno u kantini i pripo vijedao nekom poznatom sto er11 a j cementnom nanosu. r c Oferni je narednik veæ bio naroljan. Prije podne je do ao kakav posjednik iz Pardubica, koji je imao sina u logoru, °e. :no ga podmitio i èitavo prijepodne èastio u gradu. P r ja je sjedio sav oèajan jer mu vi e ni ta nije prij alo, nije ni o èemu govori, a na razgovor o emajlbojama uopæe je reagirao. Bavio se svojim vlastitim mislima i blebetao g?to o tom da bi lokaln i vlak iz Trebone morao voziti u p Pelhrimov i natrag. Kada je vejk u ao u kantinu, Vanek je robao jo jednom u brojkama objasniti sto ernom nared niku koliko se moglo zaraditi na jednom kilogramu cemen tnog nanosa na jednoj graðevini, na to mu je sto erni na rednik odgovorio potpuno bez veze: »Na povratku je umro i ostavio mnogo pisama«. Opaziv i Svejka vjerojatno ga je pobrkao s nekim anti patiènim èovjekom, pa ga je poèeo napadati da je trbuhoz borac. Svejk je pri ao Vaneku, koji je takoðer bio nacvrcan, ali je bez obzira na to bio vrlo ugodan i mio. Gospon blagajnièki narednik raportirao mu je Svejk trebate odmah otiæi u magazin, tam vas èeka vodnik Fuchs s deset vojnika, budu se delile konzerve. Morate be at trèeæim korakom. Gospon obrlajtant je veæ dvaput telefonira!. Vanek se zasmijao: To jedino kad bih bio blesav. Kad bih to napravio, bih samog sebe prokleti. Za s ve ima vremena, ne gori, ^Jtte zlatno. Kad gospodin natporuènik Luka bude toliko Pu ta opremao mar kompaniju koliko sam ja, tek onda æe oèi o neèemu govoriti i neæe nikoga su vi no optereæivati ^jim trèeæim korakom. Ja sam veæ dobio u pukovnijskom uredu zapovijed da sutra f? azuno, da se treba p akirati i odmah fasovati hranu za put. ° sam napravio? Oti ao sam fino na frtaljèek vina, sjedim, Vam> pa kako ide da ide. Konzerve æe ostat konzerve, 424 425
fasung fasung. Ja poznam magazin bolje od g natporuènika, a i razgovar ^* gospodina pukovnika. To gospodin pukovnik samo m v onzervi. Magazin na e pukovnije nije M? ^ imao nikakve konzerve ao ih je tek od si«* do sluèaja iz brigade, ili ih je posuðivao
znam to gospoda èasnici u magazinu ima k u rezervi, i dobiv od drugih pukovrr koji
ma je imao veze. Jednoj bene ovskoj pukovniji du ni ^S preko tristo konzervi. He, he , he! Mogu oni prièati to ^ hoæe, urba je suvi na. Kad doðu tamo, skladi tar æe im r" da su ludjeli. Pa nijedan mar bataljun nije dobio konzerv za put. Je li tako, vojnièino st ara? obratio se sto ernom naredniku, ali taj je veæ ili tonuo u san ili ga je spopao neki mali delirium tremens, jer je na to pitanje odgovorio: Dok je koraèala, dr ala je nad sobom otvoreni ki obran. Najbolje æete napraviti nastavio je financijski narednik da sve pustite kako vod a nosi. Ako su danas u pukovnijskom uredu rekli da sutra putujemo, onda u to ni malo dijete ne smije povjerovati. Mo e li se putovati bez vagona? Dok sam jo bio on dje, telefonirali su na kolodvor. Tamo nemaju ni jednog jedinog slobodnog vagona . Toèno je tako bilo i s posljednjom mar kompanijom. Tada smo dva dana stajali na ko lodvoru i èekali da se nad nama netko smiluje i po alje po nas vlak. A onda nismo zn ali ni kamo putujemo. Veæ smo bili proputovali cijelu Maðarsku, a ni pukovnik jo nije znao kamo putujemo i nitko drugi nije znao hoæemo li u Srbiju ili Rusiju. Na svak oj stanici se razgovaralo direktno sa sto erom divizije. Mi smo u stvari bili neka kva zakrpaPrikrpili su nas konaèno negdje pod Duklom, a onda su nas Rusi razjurili pa smo se ponovno morali formirati. Samo D urbe. Sve æe se s vremenom objasniti. I ni zbog èega ne tra uriti. Jawohl, nochamol.1 Danas ovdje imaju neobièno bro vino go vorio je dalje Vanek i ne slu ajuæi to to s za sebe melje sto erni narednik 1. Dakako, itekako, (njem.) ben Sie mir, ich habe bisher wenig von meinen a habt. Ich wundere mich iiber die se Frage.«1 ^to bih si stvarao suvi ne brige s odlaskom mar ba? Kad sam odlazio s prvo m mar kompanijom, bilo ta'Una najboljem redu za dva sata. A druge mar kompanije ie f 6 .,Ja niee mar bataljuna spremale su se veæ èitava dva n^ e2taa ' & i . T i ., i .. v .1 ali kod nas je bio zapovjednik kompanije poruènik oil, fes deèko, i taj nam je reka o: »Bez urbe, deèki!« i lo je to ko podmazano. Poèeli smo pakirati tek dva prije odlaska vl aka. Dobro æete napraviti ako malo sjed sai nete. Lt l . . J l _ Nemrem rekao je s groznim samoprijegorom dobri vojnik vejk moram u ured, kaj ak bi neko telefonira!? Dobro, onda odite, zlato moje, ali pamtite za cijeli ivot da to od vas nije lij epo i da pravi ordonans nikad ne smije biti tamo gdje je potreban. Nikada ne smi jete biti tako revni u slu bi. Stvarno, nema nièeg odvratnijeg od prepla enog ordonans a koji bi htio pro derati cijeli rat, du ica draga. Ali vejk je veæ bio za vratima i uri o u ured svoje mar kompanije. Vanek je ostao napu ten jer se sa sigurno æu mo e reæi da mu sto erni narednik nije pravio dru tvo. Taj se potpuno osamio i gladeæi svoju èetvrtinku vina, mljeo je èudnovate stva ri koje nisu imale veze s mozgom, na èe kom i njemaèkom: »Mnogo sam puta pro ao ovim selom, a nisam niti slutio da ono postoji na svijetu. I n einem halben Jahre ich meine ^tspriifung hinter mir und meinen Doktor gemacht. 2 ttvala vam, doktore, postao sam bogalj Lucije. Erscheinen le m schon ausgestat teten Ba'nden3 valjda ima nekog meu vama tko se toga sjeæa.« . mancijski narednik iz dosade je poèeo bubnjati prstima ekakav mar , ali nije se m orao dugo dosaðivati, jer su se ^ U p i ' d* sam dosad imao malo od ivota. Ja se èudim ovom pitanju, (njem.) ^ Izlazi ,'ne sam Polo io dr avni ispit i postao doktor, (njem.) , ., e u "jepo opremljenim svescima, (njem.) ' """"""' '* fl 426 427
otvorila vrata, u ao e kuhar èasnièke kuhm e Juraida; ji ' l se na jednu stolicu. Mi smo danas zamucao je dobili zapovij A idemo podignuti taj konjak za put a bud uæi da nismo' li prazne pletenke od ruma, morali smo ih isprazniti. UaV?" nam je u glavu. Kuhinjsko osoblje je totalno poludjelo T° sam se preraèunao u nekoliko porci ja, gospodin pukovi) l je zakasnio i za njega nije ni ta ni ostalo. Sad mu tamo ra d nekakav omlet. To vam je cirkus. Krasna pustolovina primijetio je Vanek, kojemu su se uz vino uvijek sviðale lije pe rijeèi. Kuhar Jurajda se upustio u filozofiranje, to je u stvari faktièno i odgovaralo nj egovom ranijem zanimanju. On je naime do rata izdavao okultistièki èasopis i bibliot eku »Zagonetke ivota i smrti«. U vojsci se ubacio u pukovnijsku kuhinju, pa bi mu se vrlo èesto dogodilo da izg ori kakva peèenka, kad bi se zadubio u èitanje prijevoda staroindijskih Sutri Pragna Paramita (Otkrivena mudrost). Pukovnik Schroder volio ga je kao znamenitost u regimenti, jer nije bilo èasnièke kuhinje koja se mogla pohvaliti kuharom okultistom koji mo e prozrijeti zagonetke i vota i smrti, a usto iznenaditi takvom dobrom pisanom peèenkom, ili takvim raguom daje pod Komarovom smrtno ranjeni poruènik Dufek stalno dozivao Jurajdu. Da rekao je iz èista mira Jurajda, koji se jedva dr ao na stolici i na deset korak a smrdio po rumu ^ danas ni ta vi e nije ostalo za gospodina pukovnika, i K* je vidi o da je ostao samo restani krumpir, upao je u st ) »gaki«. Znate to je to »gaki«? To je stanje gladnih duno Ja sam mu rekao: »Osjeæate li u sebi, gospodine pukovni > dovolj no snage da biste svladali sudbinsko odreðen) Y kojemu za vas nije preostalo tel eæeg bubre njaka? u vam je, gospodine pukovnièe, odreðeno dadanas za v ^. dobijete bajk oviti omlet s kosanim i dinstanim telecirn J ma.« Mili prijatelju reèe zakratko tiho finandj A iku, Pri èemu je nehotice mahnuo rukom tako da je narC uo sve èa e koje su stajale pred njim na stolu. P1^ Opstoji nestalnost svih pojava, oblika i stvari rekao ~akon toga èina namrgoðeni kuhar okultist. Oblik je ie utak, nebitak je oblik. Neb itak se ne razlikuje od oblika, a "hl'k ni)e razlièit od nebitka. Sto je nebitak, to je oblik, a to J obi* to je nebitak. Kuhar okultist zaogrnuo se velom utnje, podupro je glavu rukom i gledao na mokr i, poliveni stol. Sto erni narednik je i dalje ne to lupetao, to nije imalo ni glave ni repa. ito je nestalo s polja, nestalo... in dieser Stimmung erhielt er Einlandung und ging zu ihr.1 Blagdan Duhova je u proljeæe. Financijski narednik Vanek ponovno je poèeo bubnjati po stolu, pio je i povremeno bi se sjetio da na njega kraj magazin a èeka deset vojnika s vodnikom. A kad bi mu to palo na pamet, uvijek bi se nasmijao i odmahnuo rukom. Kada se kasnije vratio u ured 11. kumpanije, na ao je Svejka pri telefonu. Oblik je nebitak, a nebitak je oblik govorio je sam a sebe, legao obuèen na krev et i smjesta zaspao. Svejk je neprestano sjedio kod telefona jer mu je natporuènik Luka , koji je jo uvi jek bio kod gospodina pukovnika, u razgovoru prije dva sata zaboravio reæi da mo e o tiæi od telefona.
429
1S jasno i razgovjetno mogli èuti tuði razgovori na èitavoj ! . Komora se psovala s topnièkim vojarnama, in enjer prijetili vojnoj po ti, vojno str eli te je re alo na odjel stro' ^u pu aka. A Svejk je neprestano sjedio kod telefona... Savjetovanje kod pukovnika se produljivalo. Pukovnik Shroder razvijao je najnovije teorije ratne sluv be, a osobito je ist icao znaèenje bacaèa mina. Govorio je bez glave i repa o tome kakva je bila situacija na boji tu prije dva mjeseca i dolje na istoku, o va nosti veze medu pojedinim jedinicama, o otrovnim p linovima, o otvaranju vatre na neprijateljske zrakoplove, o opskrbi vojske na bo jnom polju, a onda je pre ao na unutarnje prilike u vojsci. Rasprièao se o odnosu èasnika i vojnika, vojnika i doèasnika, o prebjezima neprijate lju, o politièkim prilikama i o tom da je pedeset posto èe kih vojnika »politisch verdac htig«.1 Jawoll, meine Herren, der Kramarsch, Scheiner und Klofatsch.2 Veæina èasnika je pritom mislila kad li æe veæ starkelja jednom prestati kvocati, ali pukovnik Schroder mljeo je i dalje o novim zadacima novih mar bataljuna, o poginul im èasnicima pukovnije, o cepelinima, panjolskim jahaèima, o prisezi. Pri spominjanju ovog posljednjeg, natporuènik Lukas se sjetio da dobri vojnik S vejk nije polo io prisegu kada ju je polagao èitav mar bataljun jer je tada sjedio u z atvoru di zijskog suda. Odjednom ga je spopao smijeh. Bio je to nekakav »iste rièan smijeh kojim je zarazi o nekoliko èasnika s kojima J sjedio, èime je pobudio pozornost pukovnika koji je^uP . bio pre ao na iskustva steèena pri povlaèenju njemaèke 1. Politièki sumnjiv, (njem.) 2. Dakako, moja gospodo, Kramar, Schreiner i Klofaè. (njem.) 4| i A grðenima. Sve je to pobrkao i zavr io: »Gospodo, tu trna nièeg smije nog«. Onda su se svi uputili u èasnièki kasino jer je pukovnika urodera pozvao na telefon sto er brigade. Svejk je i dalje drijemao kraj telefona, kada ga je trgnulo zvonjenje. _ Halo èuo je ovdje pukovnijski ured. _ Halo odgovorio je ovdje ured 11. mar kom panije. _ Ne zadr avaj èuo je glas uzmi olovku i pi i. Primi telefonogram! Jedanaestoj mar kom paniji... A sada su slijedile jedna za drugom nekakve reèenice u èudnom kaosu jer su u isto vrijeme govorile i 12. i 13. mar kompanija, pa se telefonogram potpuno izgubio u t oj panici glasova. Svejk nije razumio ni rijeèi. Na kraju se sve uti alo i Svejk je razabrao: Halo, halo, sada to proèitaj i ne zadr avaj. A kaj imam proèitat? to ima proèitati, vole? Telefonogram! Kakav telefonogram? K vragu, pa jesi li gluh? Telefonogram koji sam diktirao, glupane. Ja nisam ni èul, neko je upadal u razgovor. Majmune jedan, misli da æu se samo tobom baviti? Hoæe li primiti taj telefonogram il i ne? Ima papir i olovku? Nema ... govedo jedno... da te prièekam da to nade ? To su ^j nici. Hoæe li veæ jednom? Jesi li spreman? Konaèno si se ^prkao. Pa nisi se valjda zbog toga presvlaèio, èovjeèe, sad slu aj: ~~ H. mar kompaniji, ponovi to! ~~~ H. mar kompaniji... ~~ Kumpaniekommandant1, ima to! Ponovi! ~~~ Kumpaniekommandant.... ~~~ Zur Besprechung morgen...2 i N,P?V'ednik kompanije, (njem.)
sutra, (njem.) ;: ?SWM.;iJ. ;i 430 431 J t;f ?» Jesi gotov? Ponovi to! 4/i jinrii«»i^ Zur Besprechung morgen... Um neun Uhr. Unterschrift.1 Zna li to je to U terschrift, majmune, to je potpis. Ponovi! Um neun Uhr. Unterschrift. Zna li to je to ur« schrift, majmune, to je potpis. Glupane jedan, sada potpis: Pukovnik Schroder, govedo jedno. Ima to? Ponovi to! Pukovnik Schroder, govedo jedno. Dobro, vole jedan, tko je primio telefonogram! Ja. Pa k vragu, tko je to ja? vejk. Jo ne to? Hvala Bogu, ni ta vi e. Ali trebao bi se zvati Krava. to je tamo novoga? Ni . Sve po starom. To ti je drago, je li? Ka u da su kod vas nekoga svezali? Samo posilnog od gospona obrlajtanta, poklopal mu je obed. Ne zna kad se polaz i? Èovjeèe, to ti je pitanje, to ne zna ni stari. Laku noæ! Imate buhe? vejk je polo io slu alicu i oti ao probuditi financijskog narednika Vaneka koji se d ivlje branio, a kad ga je vejk poèeo tresti, udario ga je po nosu. Zatim je legao n a trbuh i udarao nogama po krevetu. vejku je ipak po lo za rukom da probudi Vaneka do te mjere da je ovaj protrljao oèi, okrenuo se na leda i zabeze nuto pitao to se dogodilo. . Zasad ni odgovorio je vejk. Ja bi se s vama ra posavetoval. Ba smo sad primili te lefonogram da sutra u vet sati na gospon natporuènik Luka mora opet doæi n prehu gospon u pukovniku. A ja sad ne znam kaj burn ^ mu to trebam javiti odmah, ili tek ujut ro? Ja sam si to l. U devet sati potpis, (njemJ 432 J i jel vas trebam probuditi kad ste tak fino hrkal, a onda V si mislit ko bu g a znal, bolje se posavetovati.... _ Molim vas, za Boga miloga, pustite me da spa vam zavapio je Vanek, zijevajuæi na sva usta idite tamo tek 'utro i ne budite me. Svalio se na bok i smjesta usnuo. vejk opet oti ao do telefona, sjeo i poèeo drijemat i za stolom, probudila ga je zvonjava. _ Halo, 11. mar kompanija. Da, 11 mar kompanija, ko je tamo? __ 13. Halo. Kolko je kod tebe sati? Ne mogu nikako dozvati centralu. Nekako m i dugo ne dolazi zamjena. Ura nam stoji. I nama. Ne zna kad se kreæe? Nisi razgovarao s pukovnijskim uredom? Tam drek znaju, ko i mi. Gospodièna, nemojte biti prosta. Jeste dobili konzerve? Na i su tam i li i nisu ni do nesli. Magazin je bil zatvoren. Na i su se isto vratili s praznim rukama. To je uopæe nekakva nepotrebna panika, ota misli lamo idemo? U Rusiju. Ja mislim prije u Srbiju. To æemo vidjeti tek kad doðemo u Pe tu. Ak nas povezu na de sno, onda je to ^rbija, a nalevo, Rusija. Imate li veæ torbe za kruh? Gov°ri se da æe povisiti vojnièke isplate. Igra »frische vere?« gfas! Dobro, onda doði sutra. Mi to derem o svaku veèer. °lko vas je tamo kod telefona? Sam? Fuæka sve, odi spa, ' Imate nekakvi èudni red. Veli da si na to naletel ko
Slatko fava koka na zrno? No, konaèno su me do li zameniti. nunaj. I i ok' Je zaista slatko zaspao kraj telefona, zaboraviv i J siti slu alicu, tako da ga nitko nije smetao u spavanju za kat rtl' Je zato telefonist u pukovnijskom uredu psovao ne mo e nikako dobiti vezu sli. mar kompanijom, 433
niti poslati novi telefonogram da se sutra, do 12 sati pukovnijski ured brojno stanje vojnika koji nisu cijeni U protiv tifusa. Za to je vrijeme natporuènik Luka jo uvijek sjed' èasnièkom kasinu s vojnim lijeènikom clerom koji |U zajahao stolicu i u pravilnim vremenskim razmacima udar o pod bil ijarskim tapom i pritom izgovarao ove reèenice ieH nu za drugom: »Saracenski sultan SalanEdin prvi je priznao neutralnost sanitetskog zbora«. »Skrb se mora voditi o ranjenicima obiju strana.« »Treba platiti lijekove i bolnièku njegu, te naknadu tro kova drugoj strani.« »Mora se dozvoliti da im se po alju lijeènici i njihovi pomoænici s generalovim propus nicama.« »Zarobljeni ranjenici moraju se takoðer vratiti pod okriljem i jamstvom generala, ili moraju biti zamijenjeni. Ali, mogu slu iti i dalje.« »Bolesnici s obiju strana ne smiju biti ni zarobljeni ni pogubljeni, veæ ih valja otpremiti u sigurne bolnice i dopustiti im da imaju svoju stra u koja se kao i bol esnici ima vratiti s generalskim propusnicama. To vrijedi i za vojne sveæenike, li jeènike, kirurge, apotekare, bolnièare, njegovatelje bolesnika, pomoænike i druge osob e koje su odreðene za njegovanje bolesnika, i koje ne smiju biti zarobljene, veæ na isti naèin vraæene natrag.« Doktor ancler je pritom veæ slomio dva bilijarska tapa. ali jo nije bio zavr io svoje èudnovato izlaganje o skrbi» ranjenike u ratu, upleæuæi neprestano u svoja razmatran) nekakve generalske propusnice. v i T i /v i i oti ao Natporuènik Luka je popio svoju crnu kavu i "l kuæi gdje je zatekao bradatog diva Balouna kako u '°n f ° . . v M T i /v v i. v , dijete, naivno stvorenje i natporuènik Luka po ali sto vC^dao zavezati zbog njegove velike gladi. $' Samo ti kuhaj, Baloune rekao je skidajuæi sablju utra æu narediti da ti donesu jo jednu porciju kruha, ""isjatporuènik Luka je sjeo z a stol, a bio je u takvom ra lo enju da je poèeo pisati sentimentalno pismo svojoj »Draga teta! Upravo sam primio zapovijed da budem orernan na odlazak sa svojom ma r kumpanijom na boji te. Mo da je ovo pismo posljednje koje æe od mene dobiti jer se svug dje vode estoke borbe, a na i gubici su veliki. Stoga mi je te ko zavr iti ovo pismo ri jeèju 'Dovidenja', mnogo bolje bi pristajalo da ti napi em 'Posljednje zbogom'. « »Ostalo æu dopisati sutra ujutro«, pomislio je natporuènik Luka i oti ao spavati. Kad je Baloun vidio da je natporuènik tvrdo usnuo, poèeo se ponovno uljati i pretra i vati po stanu kao ohar noæu. Otvorio je natporuènikov kovèeg i zagrizao ploèicu èokolade, n o upla io se kada se natporuènik u snu trgnuo. Brzo je odlo io nagrizenu èokoladu u kufe r i uti ao se. Onda je potiho oti ao pogledati to je to napisao natporuènik. Proèitao je i bio ganut onim »Posljednje zbogom«. Legao je na svoju slamaricu do vrata i prisjeæao se svoga domaikolinja.
a
Nije se mogao osloboditi ive slike, kako probada acenicu da joj izvuèe zrak k ako ne bi za vrijeme kuhanja Prsnula. ,. ^Jetiv i se kako se jednom, kod susjeda, raskuhao i prsnuo v spekvur t, usnuo je nemirnim snom. anjao je da je unajmio nekakvog nespretnog me sara, Jemu su, dok ih je nadijevao, pucala crijeva za kobasice. L, tl.m j° i to, kako je mesar zaboravio napraviti krvavice, ?. ° je nestala svinjska kuhana glava, te kako nedostaju kva Ra L Jetrenjaèe. Sanjao je jo ne to o prijekom sudu jer su Vatui kako vuèe iz poljske kuhinje komad mesa. Na 435 J" kraju je vidio samog sebe kako visi na jednoj lipi u drvor H vojnièkog logora u Brucku nad Litavom. u Kada se, s buðenjem jutra koje se javilo mirisom ku hanja kave u svim kuhinjama, vejk probudio, mehanièki je objesio slu alicu kao da je upravo zavr io telefonski razg ovor i poduzeo po uredu malu jutarnju etnju uz koju je pjevao Poèeo je pjesmu iz sr edine teksta, kako se vojnik preobuka0 u ensko odijelo i po ao za svojom curom u ml in gdje ga je mlinar polo io u krevet kraj svoje kæeri, ali je prije toga pozvao mli naricu. fJ "'.! Stara mama najte esti Mt Dajte ovoj curi jesti job Mlinarica je nahranila tog podlog tipa, a 0»da se dogodila obiteljska tragedija. 'JT/O Ujutro kad su ustali &$>> Na vratima su vidjeli: M ' ''. »Va a kæerka Anica ^ Vi e nije djevica«. iW*.: vejk je u kraj pjesme ulo io toliko glasa da je ured o ivio, probudio se i financij ski narednik Vanek i upitao koliko je sati. Maloprije su odsvirali ustajanje. , Ustat æu poslije kave odluèio je Vanek koji je uvijek za sve imao dovoljno vremena tako i tako æe nas dan itekako ivcirati bez razloga s nekakvom urbom i natjera èovjeka bez veze, kao juèer s onim konzervama.... , Vanek je zijevnuo, i upitao da li je sinoæ, kad je do kuæi, puno govorio. y Tek onak, usput rekao je vejk stalno ste n iz sebe ispu tali o nekakvim oblikima, oblik nije oblik, i 436
oblik da je oblik i da taj oblik opet ni oblik. Ali brzo vas ?ilo, poèeli ste hrka t ko kad se drva piliju. . k je u utio, pro etao se do vrata, pa onda opet do nar. jkova kreveta, pred kojim se zaustavio i izjavio: __ Kaj se mene osobno tièe, gospon blagajnièki naredik kad s am èul to kaj ste vi govorili o tim oblikima, setil ^ se nekakvog Zatka, plinara. On je delal na plinarskoj stanici na Letni, palil je i gasil lampe. Bil je to pr osvetljeni æovek, a obilazil je sve moguæe krème po Letni, zato jer je jako puno vreme na izmeðu paljenja i ga enja lampi, a onda ujutro, na plinarskoj stanici, dr al je ba t akve govore kak i vi, samo kaj bi on govoril: »Kocka je brid, zato je kocka bridov ita«. Ja sam to èul na svoje u i, kad me je jedan nacvrcani policajac zbog oneèi æenja ulice zabunom predvel na plinarsku, umjesto na policijsku stanicu. Onda rekao je tiho vejk s tim je Zatkom nakon nekog vremena to jako lo e zavr ilo. Upal je u nekakvu Ma rijansku kongregaciju, i el je okolo s nekakvim pobo nim kozama na propovijedi pater a Jemelke, k svetom Igancu na Karlovom trgu, pa je zaboravil u svom rajonu ugasi ti lampe, tak da je tam plin gorel po ulicama neprekidno tri dana i tri noæi. To j e jako lo e nastavio je vejk kad se èovek iz èista mira poène plesti u nekakvo filozofir nje, to uvek smrdi na delirijum tremens. Pred nekolko let premestili su u na u puk
ovniju nekakvog majora Bluchera iz sedamdeset pete pukovnije. Taj bi nas jednom na mesec dal pozvati i postroJm u^kvadrat, a onda bi s nama raspravljal kaj je t o vojnièki staresina. A ni drugo ni pil nego ljivovicu. »Svaki èasnik, v°jnici«, obja njava am je u dvori èu kasarne, »sam po 1 Predstavlja najsavr enije biæe, koje ima sto puta vi e . uma nego to ga imate svi vi skupa. Iznad èasnika vi vo1C1 ne mo ete ni ta drugo uzvi en ije zamisliti, pa makar °me razmi ljali cijelog svog ivota. Svaki èasnik je biæe eD>).nu^ nosti, dok ste vi vojnici tek sluèajna biæa, vi mo ete ltlrati, ali i ne morate. Kad b i, vojnici, do lo do rata, pali za Njegovo Velièanstvo cara, dobro, time se ni ta 437
ne bi promijenilo, ali ako bi prije toga pao va èas 'L biste tek tada vidjeli kolik o ste o njemu ovisili i kale ^ to gubitak. Èasnik mora egzistirati, a va a egzist ,| e ovisi u stvari od gospode èasnika, vi od njih potjeèet ^ bez èasnika ne mo ete postoja ti, vi bez svojih èasnika ^ mo ete ni prdnuti. Za vas je èasnik, vojnici, moralni zak C razumjeli vi to ili ne, pa stoga to svaki zakon mora im svoga zakonodavca, vojn ici, to je samo èasnik biæe nrern kojemu se osjeæate i morate u svemu osjeæati obveznim bez ikakvih izuzetaka izvr iti svaki njegov nalog pa makar vam se to i ne sviða.« A onda, jednom, kad je zavr il, hodal je okolo na eg kvadrata, i pital jednog za d rugim: Sta osjeæa kad zakasni ? Davali su takve zmotane odgovore ko da nisu nikad zakasnili, neki da im je zl o u elucu kad zakasniju, jedan je oseæal pritvor, i tak dalje. Satnik Bliicher je o dmah naredil da se svi ti izdvojiju i da budeju za kaznu popodne na dvori èu delali sklekove, jer da ne znaju izraziti svoje osjeæaje. Prije neg je do el red na mene, s etil sam se o èemu je on posljednji put z nama vodil raspravu pa kad mi je pristup il, ja sam skroz mirno rekel: Pokorno javljam, gospon major, kad zakasnim ja u se bi oseæam nekakav nespokoj, strah i gri nju savesti. A ak do bim izlazak pa se vratim u vojarnu na vreme, tad me obuzme neki bla eni mir i penju mi se marci nekakvog unutra njeg spokoja. Sve se to oko mene smijalo, a major Bliicher se na to razderal: »Tebi, klipane, idu stjenice kad knjava na tom krevetu. Klipan bezobrazni, jo iz toga cirkus pravi!« ^°°v toga su me tak zvezali da je bila milina. .,. U vojsci to drugaèije ne ide rekao je financijs narednik prote uæi se lijeno na postelji to je veæ tako u bièajeno, odgovorio ti ovo ili ono, radio ti ovo ili ono, u J nad tobom vise oblaci i udaraju gromovi. Bez toga ne discipline. ^ Jako dobro reèeno rekao je vejk nikad ne
il kak su zatvorili regruta Pecha. Zapovjednik je bil \rai MOÆ, a taj si je skupil regrute i svakog je pital otkud °e V" prokleti zelembaæi«, govoril im je, »vi æete se nauèi ti ie< * jt jasno, toèno ko kad biè fijuèe. Dakle, da poènemo. fP, j sj Pech?« Pech je bil inteligentni èovek i odgovoril je: n nii Bousov, Unter Bautzen, kuæa 267, stanovnik a 1936, * 'kih, oblast Jièin, okrug Sobotka, biv e vlastelinstvo Kost, , a crkva Sve te Katarine iz 14. st., obnovljena od strane ofa Vaclava Vratislava Netolickog, k ola, po ta, telegraf, postaja Èe ke trgovaèke pruge, eæerana, mlin i pilana... est godi nji ajmova.« I veæ se na njega hitil lajtant Moæ, i poèel mll ;e lepiti jednu za drugom prek zubi, i jo se deral: »Evo ti jedan godi nji sajam, tu ima drugi, treæi, èetvrti, peti, es i«. A Pech, iako je bil regrut, javil se na bataljunski raport. U uredima je tada sedila neka vesela baga a, pa su napisali da Pech ide na bataljunski raport zbog g odi njih sajmova u Donjem Bousovu. Tada je zapovjednik bataljona bil kapetan Rohel l. »Also, was gibt's?«1 Upital je Pechu, a taj je izjavil: »Pokorno javljam, gospodin bojnik, da u Donjem Bousovu ima est godi njih sajmova.« Ti, kak se je na njega izdera l Rohell, upil ga z nogom i smesta ga dal otpelati u ludnicu, u vojnu bolnicu i o d tada ti je Pech bil najgori vojnik, samo ka njavanje i ni drugo.
Vojnike je te ko odgojiti rekao je financijski narednik Vanek zijevajuæi vojnik koji nije bio ka njavan u Vojsci, nije pravi vojnik. To je mo da i vrijedilo u miru, da vojnik koji je bez kazne odslu io vojni rok ima prednost u . n°j slu bi. Ba oni vojnic i koji nekad, u vrijeme mira, su ni izlazili iz zatvora, danas su u ratu najbolj i vojnici. J.cam se pje aka Svlvanusa iz osme mar kompanije. Taj je K.111^ samu kazn u za kaznom, i zatvor za zatvorom. Nije ibio ni da ukrade kamaradu posljednji kr ajcar, ali kad je . ° do borbe, prvi je presjekao ièane prepreke, zarobio Jlcu> a jed nog je od njih po putu ustrijelio, i rekao da nije 439 '438
IJU u imao povjerenja u njega. Dobio je veliku srebrnu kol prisili su mu dvije zvjezdi ce, pa da ga kasnije nisu pod Duklom, bio bi veæ odavno vodnik. Ali morali objesit i, jer se nakon jedne bitke prijavio za izviðanje, a !f ga je patrola druge regi mente na la kako pokrada Na li su kod njega osam satova i mnogo prstenja. ga objesil i kod brigadnog sto era. Iz tog se vidi istaknuo je mudro vejk da se svat1 vojnik mora izboriti za svoj polo aj. Zazvonio je telefon. Financijski narednik je pri ao telefonu i mogao razabrati glas natporuènika Luka a koji je pitao to je s konzervama. Zatim su se èuli neki prigov ori. Stvarno ih nema, gospodine oberlajtnant vikao je na telefon Vanek a otkud bi i bile, pa to je èista intendantska fantastika. To je bilo skroz suvi no, te ljude ta mo slati. Ja sam vam htio telefonirati... Da sam bio u kantini? Tko vam je to re kao? Onaj okultist, kuhar iz oficirske kuhinje? Je, dopustio sam si tamo svratit i. Znate li gospodine oberlajtnant, kako je taj okultist nazvao tu paniku s tim konzervama? »Strah neroðenog«. Ni u kom sluèaju, gospodine oberlajtnant, potpuno sam tri jezan. to radi vejk? Ovdje je. Da ga pozovem? vejk doðite na telefon rekao je financi jski narednik i tiho dodao: Ako vas bude pitao kakav sam do ao, recite da je bilo sve u redu. vejk se javi na telefon: vejk, gokorno javljam, gospon obrlajtant. Èujte Svejk, kako je to s tim konzervama? Je li to u redu? Nema ih gospon obrlajtant nema ni traga ni glasa od tih konzervi. Htio bih, vejk, da mi se uvijek ujutro javite dok srn° jo u logoru, inaèe kad krenem o, bit æete stalno uz mene. & ste radili noæas? Bil sam æelu noæ kod telefona. Je li bilo neèeg novog? ;, ^fe ^ AJ
TC) gospon obrlajtant. »fc &m :«*&' èvejk, nemojte se ponovno poèeti glupir ati. Je li javio od nekuda ne to va no? Javili su, gospon obrlajtant, ali tek za devet sati. Nisam htel smetati, gospon obrlajtant, nisam bil za to. _^ Pa k vragu, recite mi veæ to je to toliko va nog za devet sati? ___Telefonogram, gospon obrlajtant. _ vejk, ja vas ne razumijem. _ ja to imam napisano, gospon obrlajtant: »Primite telefonograrn. Tko je na tele fonu? Ima to? Èitaj!«, ili nekaj tomu slièno. ^ _ K vragu vejk, vi ste stvarno kri Bo ji. Recite mi veæ jednom sadr aj, ili æu doæi do va i takvu vam jednu opaliti! Dakle to je? Opet nekakav dogovor, gospon obrlajtant, danas ujutro u devet sati, kod gospon a pukovnika. Htel sam vas po noæi probuditi, ali sam se predomislil. Dobro da vam nije palo na pamet da me probudite radi svake gluposti kad i ujut ro ima dosta vremena za to. Wieder eine Besprechung de Teufel soli da alles buser
ieren.1 Objesite slu alicu, i dajte mi na telefon Vaneka. Javio se financijski narednik Vanek: Financijski narednik Vanek, Herr Oberleitnant. Vanek, smjesta mi naðite nekog drugog posilnog, taj mi je lopov Baloun do jutra po derao cijelu èokoladu. Da ga ^ve em? Ne, dat æemo ga sanitarcima. To je gora od èovjeka , Pa mo e vuæi ranjenike iz bitke. Smjesta æu vama ga poslati. Uredite to u pukovnijsk om uredu i vratite se odmah u komPaniju. Mislite da æemo brzo krenuti? Nema urbe, gospodine oberlajtnant. Kad smo trebali ^nuti s devetom mar kompanijom, cijela èetiri dana su nas 7" za nos. S osmom isto tako. S desetom je bilo bolje. Naj 'Je smo bili u pripravnosti, popodne smo dobili zapovijed, ' o, 8ov°r. neka vrag sve to buzorira. (njem.) 441 440
a naveèer smo krenuli, ali zato su nas vucarali po cijel x darskoj jer nisu znali koju bi rupu i na kojem boji tu s zatrpali. ^ Za èitavo vrijeme od kada je postao zapovjednikom danaeste mar kompanije, natporuèni k Luka je osjeæao !T se nalazi u stanju koje se zove sinkretizam, to jest u stan. f ilozofskog stava, u kojem se trudio pojmovne sukobljeno izgladiti nekim postupci ma koji su rezultirali pojmovno zbrkom. Stoga je i sada odgovorio: Da, mo e biti, to je tako. Znaèi mislite da neæemo danas krenuti? U devet sati imamo dogovor s gospodinom pukovnikom. A propos, znate li vi da ste danas de urni èasnik? Ja to samo tako. Ustanovite mi... Èekajte, to biste mi ono trebali ustanoviti... ? A, trebali biste mi sastaviti popis doèasnika, s podacima od kada slu e... onda jo i kolike su zalihe kompanije. Nacionalost? Da, da i to isto... ali glavno je da m i po aljete tog novog posilnog... Kakve vje be Plechscner danas izvodi s vojnicima? Vorbereitung zum Abmarsch.1 Raèuni? Doæi æu poslije objeda potpisati. Nikoga ne pu tajte u grad! A u kantinu i logor? Poslije objeda samo na jedan sat... Pozovite mi Sv ejka... vejk za sada ostajete kod telefona. Pokorno javljam, gospon natporuènik, da jo nisam popil kavu. Onda si donesite kavu i ostanite u uredu kod telefona, dok vas ne pozovem. Zna te li to je to ordonans? Potrkalo, gospon obrlajtant. Da ste bili na mjestu kad vas pozovem. Recite jo je nom Vaneku da mi potra i neka kvog posilnog. Halo, 5>vej > gdje ste? Tu sam, gospon obrlajtant. Ba su donesli kavu Halo, vejk! Slu am, gospon obrlajtant, kava je skroz hladna. Vi veæ dobro znate to je to posilni, vejk; 1. Priprema za odlazak, (njem.) 442 rite, a onda mi javite da li ne to vrijedi. Objesite slu pfOfl10
ije sa svakim posilnim zadovoljan. Kada je pukovnik Schroder na konferenciju pozvao sve èasnike pohodnog bataljuna, uèinio je to s velikom ljubavlju jer se tako mogao do sita naprièati. Osim toga bil o je potrebno donijeti neke odluke u vezi s aferom jednogodi njeg dragovoljca Mare ka koji nije htio èistiti zahode, pa ga je pukovnik Schroder, zbog pobune, uputio divizijskom sudu. On je upravo sinoæ stigao s divizijskog suda gdje su ga _"«li pod stra om. Istovremeno kad i on, pukovnijskom )e uredu predan i dopis pukovnijskog suda, neizmjerno smu en, da se u ovom sluèaju ne radi o pobuni, stoga to Jednogodi nji dragovoljci nisu du ni èistiti zahode, ali da e 'Pak radi o povredi subordinacije, a koji se delikt mo e Prostiti dobrim vladanjem na boji tu. Iz tih razloga, FjUzeni jednogodi nji dragovoljac Marek vraæa se u svoju f °vniju, istraga o povredi discipline obustavlja se do )a rata, a obnovit æe se u sluèaju prvog izgreda koji bi °§odi nji dragovoljac Marek poèinio. j.. nda je tu bio jo jedan sluèaj. Zajedno s jednogodi dragovoljcem Marekom, dopremljen je s divizijskog 443 i suda i predan glavnoj stra arnici neki la ni vodnik T koji se nedavno pojavio u puko vniji, kamo je bio iz bolnice u Zagrebu. Imao je veliku srebrnu kol oznake jedn ogodi njeg dragovoljca i tri zvjezdice. pv1' je o junaèkim djelima 6. pohodne satnij e u Srbiji od i!*0 je preostao samo on. Istragom je utvrðeno da je zaisr ^ 6. mar ko mpanijom oti ao neki Teveles, ali koji niie ij* . j.v . i i. r? v " "^0 prava jednogodi njeg dragovoljca. Zatra ena je otavij brigade kojoj je bila pridodan a 6. mar kompanija, kada 2. prosinca 1914. bje alo iz Beograda, pa je ustanovljeno d a se u popisu predlo enih ili odlikovanih srebrnom kolajnom ne nalazi nikakav Teve les. Da li je ipak pje ak Teveles bio promaknut u vrijeme beogradske ratne operaci je u èin vodnika to se nikako nije moglo ustanoviti, jer se cijela 6. mar kompanija izgubila kod crkve Svetog Save u Beogradu sa svim svojim èasnicima. U divizijskom sudu Teveles se branio time da mu je zaista bila obeæana velika srebrna medalja, p a da ju je stoga kupio u bolnici od jednog Bosanca. Sto se tièe oznaka jednogodi nje g dragovoljca, rekao je da ih je pri io u pijanstvu, ali da ih je dalje nosio zato to je stalno bio pijan, jer mu je dizenterija oslabila organizam. Kada je, dakle, poèelo savjetovanje, prije no to su pre li na raspravljanje ta dva sluèaja, pukovnik Schroder objavio je da je potrebno èe æe sastajanje uoèi polaska, na koj i se vi e neæe dugo èekati. Iz brigade mu je bilo javljeno da se oèekuju nalozi iz diviz ije. Ljudstvo mora biti spremno, a zapovjednici pukovnija moraju pa ljivo skrbiti da netko ne bi nedostajao. Zatim je jo jednom ponovio sve ono sto)« juèer govorio. Op et je dao pregled ratnih dogaðaja, ir . . da u vojsci ni ta ne smije potisnuti borbe no raspolo en) ratnu poduzetnost. Pred njim, na stolu, bila je prièvr æena karta bojisni zastavicama na pribadaèama, ali zastavice su bile poru e boji nice pomaknute. , L Noæu je maèak grozno ispremetao cijelo boji te. Ma ^ kojeg su pisari dr ali u pukovnij skom uredu, n°c na austrougarsko boji te, pa je htio nekako zakopati rj'oru io je zastavice i razbac ao izmet po svim pozicija'0^e ' mazao ih po boji nicama i mostobranima i oneèistio ^ 'armijske zborove. Pukovnik Schroder bio je vrlo kratkovidan. Ajsuici pohodnog bataljuna sa zanimanjem su promatrali , se prst pukovnika Schrodera pribli ava tim hrpicama. ____ odavde, gospodo, prema Sokalu na Bug rekao je ukovnik Schroder proroèki i pom aknuo prstom po sjeæanju ''rema Karpatima, pri èemu ga je umoèio u jednu od onih hrpic
a> s kojima je maèak nastojao uèiniti kartu boji ta plastiènijom. upitao je s èuðenjem __ Was ist da , meine Herren? kad mu se ne to zalijepilo na prst. Wahrscheinlich Katzendreck, Herr Oberst1 vrlo uljudno uime svih odgovorio je s atnik Sagner. Pukovnik Schroder odjurio je u susjedni ured odakle se èula stra na grmljavina, kl etve s groznom prijetnjom da æe ih natjerati da poli u ono maèje. Saslu anje je bilo kratko. Ustanovilo se da je maèka prije èetrnaest dana dovukao u ured najmlaði pisar Zwiebelfisch. Kad se ovo utvrdilo, Zwiebelfisch je pokupio svo je krpice, a stariji ga je pisar odveo u glavnu stra arnicu gdje je imao sjediti d o daljnjeg naloga gospodina pukovnika. Time je zapravo bila zavr ena èitava konferencija. Kada 86 pukovnik Schroder, sav crven u licu, vratio u èasnièki zl)or, zaboravio je da se jo mora posavjetovati o sud bini jedn°godi njeg dragovoljca Mareka i la nog vodnika Tevelesa. Rekao je sasvim kratko: 7~ Molim gospodu èasnike da budu spremni i da èekaju °Je daljnje naloge i instrukcije. tako su jednogodi nji dragovoljac i Teveles i dalje , ^1 pod stra om u glavnoj st ra arnici, pa kad im se '. . J«0|; ^J6 pridru io i Zvviebelfisch, mogli su zaigrati marija , ' Vi, l)atn° m»èji drek, gospodine pukovnièe, (njem.) l 444 445
a nakon marija a gnjaviti svoje stra are molbama H pohvataju buhe u slamarici. Kasni je su im tamo gur J!" razvodnika Peroutku iz 13. mar kompanije koji se \ > kada se po logoru pro irila glasina da se ide na p0] >!' izgubio, a ujutro ga je prona la patrola, kod »Bijele r v'' u Brucku. Isprièavao se da je elio prije polaska popje(4 " glasovitu staklenik grofa Harracha pokraj Brucka, a povratku da je zalutao, pa da je tek ujutro sav urnostigao do »Bijele ru e«. (U stvari je spavao s Ru enkom kod »Bij ele ru e«) Situacija je neprestano bila nejasna. Hoæe li se krenuti ili se neæe krenuti. vejk je pri telefonu u uredu jedanaeste mar ke saslu ao najrazlièitije stavove, pesimistièke i optimistièke. Dvanaesta je telefonirala da je netko iz ureda èuo da se èeka na strel jaèke vje be s pokretnim metama i da æe se krenuti tek nakon feldmasigschiesubungach.1 Ovaj otpimistièki nazor nije dijelila trinaesta mar kompanija koja je opet telefoni rala da se upravo vratio kaplar Havlik iz grada, te da je èuo od nekog eljeznièkog sl u benika da su vagoni veæ na postaji. Vanek je istrgnuo Svejku slu alicu iz ruke i poèeo Ijutito vikati da eljeznièari znaj u drek na ibici, i da je on upravo sada bio u pukovnijskom uredu. vejk je s istinskim u ivanjem ustrajao pri telefonu i na sva pitanja, to je novog a, odgovarao da se jo zasigurno ni ta ne zna. Takvim je naèinom odgovorio i na pitanje natporucru Luka a. ste Sto je kod vas novog? Jo se ni sigurno ne zna, gospon obrlajtant reotipno je odgovorio vejk. Govedo jedno, objesite slu alicu. l. Vje banje u gaðanju bojevim mecima (njem. . :e stigao niz telefonograma, koje je vejk primio ton poduljeg nesporazuma. P rvo je primio onaj koji t* n. , moeli noæas izdiktirati, jer slu alica nije bila obje
^11 nisu »«"&* . > v '' ..' dok je spavao, a u kojem su se trazih podaci o cijep f "Ima i necijepljenima. Onda opet zakasnjeli telefonogram o konzervama, to je ' "uèer bilo obja njeno. Pa onda telefonogram poslan svim rtaljunima, kompanijama i pukovnijskim jedinicama. »Kopija telefonograma brigade No 75692 Naredba brigade broj 172 U izvje æima o gospodarenju poljskih kuhinja, obvezatan je ovaj poredak pri navoðenj u upotrijebljenih namirnica: 1. meso, 2. konzerve, 3. povræe, svje e, 4. povræe su eno, 5. ri a, 6. tjestenina, 7. krupica, 8. krumpir umjesto navedenog pod 4. povræe, su eno , 5. povræe, svje e.« Kada je vejk to proèitao financijskom naredniku, Vanek je sveèano izjavio da se tak vi telefonogrami bacaju u zahod: To je izmislio nekakav kreten u sto eru armije, i smjesta to ide u sve divizije, brigade i pukovnije. Zatim je vejk primiojo jedan telefonogram, koji je bio tako brzo diktiran da je v ejk od svega uhvatio samo to je na kraju ispalo kao ifra: »In der Folge genauer erlaubt gewesen oder da selbst e'nen hingegen immerhin eing eholet verden«.1 Sve je to suvi no rekao je Vanek kada se vejk cudom èudio to je to zapisao, i triput zaredom to naglas Proèitao same gluposti, iako vrag bi ga znao, mo da je to ! s^nra no, jer mi nismo ovdje u tom izvje bani. Ma mo e se 1 to baciti. ~~ Ja si to isto mislim rekao je vejk a kad bi javil sP°nu obrlajtantu da treba »In der Folge genauer erlaubt ? i e?en 0<^er da selbst e inen hingegen immerhin, eingenolet werden«, jo bi se uvredil. ~~~ Neko vam je tak osedjivi, da je to grozno nastavio e toènije biti dopu ten ili sam naprotiv u svakom sluèaju biti nadoknaðen (njem.) 447, 446 je vejk, zanijev i se ponovno u uspomene jednom se iz Visoèana vozil s tramvajem do P raga, a u Libni je ^ k nama nekakav gospon. Èim sam ga prepoznal, i el sa i njemu na platformu i upustil sam se z njim u razgovor i r L , sam da smo obadva iz Dra o va. Ali on ti se poèel derati mene, da mu ne dodijavam, jer da me ne pozna. Ja sam m poèel obja njavati kak bi se prisetil, da sam ko mali deèe dolazil k njemu z mamom koja se zvala Antonija, a otac da se zval Prokop, i da je bil nadglednik. On pos le toga ni n' htel znati o tomu da se poznamo. Onda sam mu rekel podrobnosti, da su u Dra ovu bila dva Novotnvja Tonda i Josef. On da je taj Josef, da su mi o njem u iz Dra ova pisali i da je ubil svoju enu koja ga je potala jer je pil. Tu vam se o n razmahal, ja sam se izmaknul, a on je razbil staklo na prednjoj platformi, ono velko ispred vozaèa. Onda su nas skinuli s tramvaja, otpelali na policiju i tam s e pokazalo daje zato bil tak osetljivi jer se uopæe nije zval Josef Novotny nego E duard Doubrava, da je bil iz Montgomervja iz Amerike, a da je do el sim posetiti f amiliju od koje je potjecala njihova obitelj. Telefon je prekinuo vejkovo pripovijedanje i nekakav hrapavi glas iz odjela str ojnih pu aka opet upita da li se ide. Vele da je ujutro opet dogovor kod gospodina pukovnika. Na vratima se, blijed kao krpa, pojavio kadet Biegler, najveæa budala u èitavoj ko mpaniji, jer se u koli jednogodi njih dragovoljaca trudio istaknuti svojim znanjem. Kucnuo je Vaneku da izaðe s njim na hodnik gdje je s njim vodio dug razgovor. Kad se Vanek vratio, podrugljivo se smije io. Glup je ko vol rekao je vejku zbilja, u na oj mar ki imamo prave egzemplare. I on j e bio na dogov° kod pukovnika, pa kad su se rastajali, gospodin natporucn je nared io da svi vodnici izvr e pregled pu aka i da bu gri tom strogi. I sad me on doðe pitat i da li da dade svez* labeka jer je taj èistio pu ku petrolejem. Vanek se uzrujao. «.
Pita me takvu glupost, a zna da se ide na boji te. Pa in oberlajtnant se juèer prena glio s vezanjem svog . Onda sam tom mladunèetu rekao da dobro promiP° tome za to od v ojnika pravi ivotinje. S ^ Kad veæ spominjete tog posilnog rekao je vejk znate, jel ste veæ mo da na li nekakvoga za gospona natporuènika? Muænite glavom odgovorio je Vanek za sve ima vremena, uostalom mislim da æe se gos pon oberlajtnant priviknuti na Balouna, tu i tamo æe mu ovaj jo ne to po derati, a kad budemo na boji tu proæi æe i to. Tamo najèe æe obojica neæe imati to jesti. Kad ja ka em da un ostati, onda se tu ni ta ne mo e uèiniti. To je moja briga i tu gospodin natporuènik nema to govoriti. Samo bez urbe. Vanek je legao na svoju postelju i rekao: vejk, isprièajte mi nekakvu anegdotu iz vojnièkog ivota. To bi se dalo odgovorio je vejk al se bojim da bude opet neko telefonira!. Onda ga iskopèajte, od arafite vezu ili skinute slu ali cu. Dobro rekao je vejk skidajuæi slu alicu ja bum vam ispripovedal nekaj kaj pa e na ov situaciju, samo su tada umesto pravog rata bili nekakvi manevri, ali je i onda bila takva panika ko i danas, zato jer se ni znalo tak burno izleteli iz kasarne . Z menom je slu il neki Sic iz P°Hca, dobar èovek, al pobo an i boja ljiv. Taj si je zami slil da su manevri nekaj groznoga, da ljudi na njima padaju od *ði i da ih bolnièari samo skupljaju ko gnjile kru ke. Zato )e pil da bi si napravil rezerve, a kad smo iza li iz kasarne na j«anevre i do li do Mnf ka, onda je rekel: »Deèki, ja to ne um zdr al, mene mo e spasit samo dragi Bog«. Onda smo . °sli do Hofovica i tam smo se d va dana odmarali, zato jer )e do lo do nekakve gre ke, a mi smo tak brzo napredovali , smo skoro s ostalim pukovnijama, koje su nam bile na '"ttia, zarobili èitav neprijateljski sto er, a to bi bila groz \ 448 449 ili! ' IH. na sramota, zato jer je bilo dogovoreno da na armijski treba po derati taj drek, a neprijatelj pobediti, jer i i °r neprijatelja bil neki posrani nadvojvodica. Onda ti je t ^ izvel ovo: dok smo logorovali, on se pokupil i oti el si n I/C kupit u nekakvo selo iza Hofovica, i popodne se vraæ l logor. Bilo je vruæe, on se je nacvrc al, a onda ti je na c videl stup, a na stupu je bila nekakva katula i u pod staklom sasvim mali kip Sv. Ivana Nepomuka. Por i0ri se pred Svetim Ivanom i veli mu: »Tebi je isto vruæe d bar ima nekaj za popit. Stalno si na suncu, sigurno s e furt znoji .« Onda je protresel èuturu, napil se i rekel: »Ostavil sam ti gutljaj, sve ti Ivane od Nepomuka«. Onda se je prepal, cugnul je do kraja, a za svetog Ivana ni ostalo ni . »Isus i Marija,« veli, »sveti Ivane od Nepomuka, to mi mora oprostiti, ja bu m ti to nadoknadil, uzel bum te sa sebom u logor i tak bum te propisno napoj il da ne bus mogel stajati na nogama.« I moj ti je dragi Sic iz sa aljenja nad svetim I vanom od Nepomuka razbil staklo, izvlekel kipeca svetoga van, gurnul si ga pod b luzu i odnesel u logor. Posle je s tim Ivanom od Nepomuka spaval na slami, nosil ga sa sebom na mar u ruksaku, a imal je i velke sreæe na kartama. Gde god smo logo rovali tam je i dobival, sve dok nismo do li u Prachinski kraj, gde smo logorovali u Drahenicama i gde je on zgubil sve kaj je imal. Kad smo rano ujutro krenuli, na kru ki ti je, dole pokraj ceste, visel obe eni sveti Ivan od Nepomuka. Tak, to ti je ta anegdota, a sad bum opet obesil slu alicu. I telefon je iznova prenosio treptaje novog nervnog z^0" ta, kada je stara har monija mira u logoru bila naru ena. U to je vrijeme natporuènik Luka prouèavao u svoj J sobi ifre koje su mu upravo, zaj edno s uputom kak° odgonetnuti, bile uruèene iz sto era pukovnije, a uje i tajnu ifrira nu zapovijed o smjeru kojim æe se kretati p^ hodni bataljun prema galicijskoj gran
ici (Prva etapa) 72171238457212135=Mo on 89223757282=Rab Axa2l238721735892235=Komarno 7282929931037578812984757979=Budimpe ta n ifrirajuæi ove ifre natporuènik Luka je uzdahnuo: perTeufell soli da buserieren«.1 'ragsve tobuzorira. f /: f' ',<'' Vi" :' 451 450
s**: 1 r") ^ 2 .§ Q g i* I Preko Maðarske Svi su konaèno doèekali taj trenutak da ih potrpaju u vagone, u omjeru 42 èovjeka pr ema 8 konja. Dodu e, zato to mogu spavati stojeæki, konji su putovali udobnije no voj nici, kojima ionako vi e ni ta nije smetalo. Vojnièki je vlak iznova vozio u Galiciju novu skupinu ljudi gonjenih u klaonicu. Sve u svemu, ipak je tim stvorenjima nekako laknulo; kada se vlak pokrenuo, bi lo je to veæ ne to odreðeno, a prije toga sve je bilo tek muèna neizvjesnost i panika; h oæe li se krenuti danas ili sutra, ili èak prekosutra. Neki su se osjeæali kao osuðenici na smrt koji sa strahom oèekuju da po njih doðe krvnik. A onda nastaje smirenje jer æe svemu ipak doæi kraj. I zato je neki vojnik urlao iz vagona kao poremeæen: »Putujemo, putujemo!« Financijski narednik Vanek bio je potpuno u pravu kada je rekao Svejku da je urba potpuno nepotrebna. Nekoliko je dana pro lo do trenutka kada su se potrpali vagon e, a èitavo se to vrijeme raspravljalo o konzervama koje je iskusni Vanek izjavlji vao da su èista fantazija. Ma konzerve! Preostaje im poljska misa, jer tako je bil o i s m mar kompanijom. Kad ima konzervi, onda otpada Jska misa. U suprotnom sluèaju poljska misa je zamjena ^konzerve. tako se, umjesto konzervi gula a, pojavio vi i vojni 455 Je sveæenik Ibl, koji je tri muhe ubio jednim udarcem^ Q . nom je odslu io poljsku misu za tri mar bataljuixia: . blagoslovio za pohod na Srbiju, a jedan na Rusiju. a J Tom je prigodom odr ao silno nadahnut govor ^ i . se moglo osjetiti da je gradu crpio iz vojnièkih kalen^dara '511 je to tako dojmljiv govor, da ga se Svejk, dok je s fin^^.. ° narednikom Vanekom sjedio u improviziranom ^j vagonu, sjetio kad su veæ putovali prema Mo ofiu: To bu jako zgodno, kak je rekel taj feldk^jrat r , se dan prikloni veèeri, a sun ce svojim zrakama ^kpadne za gore, a na boji tu se èuje, kak je on rekel, taj poslje dnji dah umiruæih, rzanje klonulih konja i stenjanje ranjenih^ vojnika te naricanj e puka dok mu gore kolibe nad glavom^ j^ ^ se dopada kad ljudi poblesaviju ovak, na kvadrat. ^ Vanek je suglasno kimao glavom: >> Bio je to prokleto dojmljiv sluèaj. v Bilo je jako lepo i pouèno rekao je Svejk ja sam si to jako dobro zapamti!, pa k ad se vratim dorna Jz rata, to bum pripovedal »Kod Kalicha«. Dok nam je govorij, gos
pon feldkurat se tak fino raskreèil da sam se prepal da |}u mu se noga poskliznula i da bu s poljskog oltara opal i raz|)il si njupalicu na monstranci. On nam je dal tak lepi primar iz povijesti na e armade, iz vremena dok je jo Radetzkv sjju il, kak se s veèernjim rumenilom spaja plamen dok gore stagljevi na boji tu, ko da je to sam videl. A istog tog dana vi i vojni sveæenik Ibl veæ je bio u Beèu, i opet ondje nekom drugom mar bataljunu pripovijedao istu tu dojmljivu zgodu o kojoj je Svejk prièao, a koja m u se toliko svidjela da ju je nazvao bedastoæom na kva
i dragi vojnici! Na uzvisini pred osvojenom Custoz^ ustavio se vrhovni vojskovoða. Oko njega njegovi 20 i zapovjednici. Ozbiljnost trenutka ovladala je èitavom T in om, buduæi da se na vrlo maloj udaljenosti od mar ala S pao vidjeti vojnik koji se b ori sa smræu. Udova razbacanih m p0lju èasti, ranjeni je zastavnik Hrt osjeæao kako na njega " otri mar al Radetzky. Vrli ranjeni zastavnik jo uvijek je u rèevitom zanosu stezao svoju zlatnu kolajnu. Pri pogledu na uzvi enog mar ala jo jedno m o ivje kucanje njegova rca a kroz oduzeto tijelo prostruji mu zadnji ostatak snage pa, umiruæi, poku a s na dljudskim naporom dopuziti bli e svome mar alu. »Smiri se, moj dobri bojovnice«, doviknu mu mar al, side s konja i htjede mu pru iti ruku. »Neæe iæi, gospodine mar ale«, rekao je um ruæi bojovnik, »obje su mi ruke otkinute, ali molim vas samo jedno: recite mi èistu is tinu. Jesmo li dobili ovu bitku?« »U potpunosti, mili brate«, reèe ljubazni feldmar al, » tet to ti je radost pomuæena ranjavanjem.« »Dakako, uzvi eni gospodine, sa mnom je gotovo«, mu klim glasom reèe vojnik, ljubazno se smije eæi. »Jesi li edan?« upita ga Radetzkv. »Dan je b o sparan, gospodine mar ale, bilo je preko trideset stupnjeva.« Na to Radetzkv dohva ti èuturicu svoga poboènika i pru i je umiruæem. Ovaj otpi silan gutljaj. »Neka vam Bog pl ati tisuæu puta!« viknu, nastojeæi poljubiti ruku svome zapovjedniku. »Koliko dugo slu i ?« u ita ga mar al. »Vi e od èetrdeset godina, gospodine mar ale. Bio sam kod Leipziga, imam i topnièki kri , pet puta sam bio smrtno ranjen, ali sada je sa mnom zaista kraj, no k akve li sreæe, kakva li blagoslova to sam do ivio dana nji dan Ne alim umrijeti kad smo izvojevali slavnu pobjedu, a ^u je vraæena njegova zemlja!« U tom trenutku, mili vojnici, odjeknu e iz logora Vely'&nstveni zvuèi na e himne: »Bo e i vi, Bo e titi«, koji su 86 sirili silno i uzvi eno nad boji tem. Pali vojnik, opra tajuæi se od ivota, jo jednom se poku a pridiæi. » ivjela Austrija!« jnu odu evljeno, » ivjela Austrija! Neka nastavi ivjeti u noj pjesmi! Slava na em vojskov oði! ivjela vojska!« 456 457 Umiruæi bojovnik jo se jednom prikloni mar al desnici koju poljubi, zatim klonu, a tihi, posljedni UTJ^ vinu se iz njegove plemenite du e. Vojskovoða je obna i glave sta jao tu, pred mrtvim tijelom jednog od najbol'i bojovnika. »Ova krasna smrt vrijedn a je zavisti«, reèe san, mar al, skrivajuæi lice u sklopljene dlanove. Dragi vojnici elim vam da i vi doèekate tako diva kraj ivota. Sjeæajuæi se toga govora vi eg vojnog sveæenika Ibla, vejk ga je mogao s punim pravom, a da ga ni najmanje ne uvrijedi, nazvati budalom na kvadrat. Zatim je vejk stao govoriti o poznatim ukazima, koji su im bili proèitani prije u laska u vlak. Prvi je bio ukaz vojsci to ga je potpisao Franjo Josip, drugi je bi o ukaz nadvojvode Josipa Ferdinanda, vrhovnog zapovjednika vojske istoène vojne sk upine, a oba su se ticala dogaðaja u Duklanskom klancu dana 3. travnja 1915., kada su dva bataljuna 28. pukovnije, zajedno s èasnicima, pre la k Rusima uz svirku puko vnijske kapele. Oba ukaza bila su im proèitana drhtavim glasom, a u èe kom prijevodu g lasila su ovako: Vojni ukaz za dan 17. travnja 1915.
Ispunjen boli, nareðujem da se C. i K. pje aèka pukovnija (br. 28), zbog kukavièluka i veleizdaje izbri e iz sastava moje vojske. Pukovnijska zastava neka se oduzme obe èa æeno j pukovniji i preda vojnom muzeju. Dana njim danom prestaje postojati pukovnija ko ja je, veæ kod kuæe moralno otrovana, krenula na bojtstt kako bi poèinila veleizdaju. Franjo Josip Prvi Ukaz nadvojvode Josipa Ferdinanda Èe ke su trupe tijekom bojnih operacija razoèarale, osobi posljednjim borbama. Naroèito su razoèarale pri obrani rovovi pozicija na kojima su se nalazile dulje vremena, stoje nepn) èesto koristio kako bi uspostavio veze s podlim elementima trupa. iW\'.
Potpomognuti ovim izdajnicima, napadi neprijatelja obièno uvijek bili usmjereni protiv onih odsjeka boji nice koje su za^jedak te trupe. Cesto je neprijatelju uspijevalo iznenaditi na e jedinice i, takoreæi, bez otpora prodrijeti na na e polo aje i zarobiti znaèajan broj branitelja. Tisuæu puta neka sramota, stid i prijezir padnu na ove neèasne bijednike koji su si dopustili izdati cara i dr avu, a skrnave ne samo èast slavnih zastava na e slavne i hrabre vojske nego i èast narodnosti kojoj pripadaju. Prije ili kasnije stiæi æe ih metak ili omèa krvnika. Du nost je svakom èe kom vojniku koji u sebi ima èasti da uka e svome komandantu na takv u ni tariju, hu kaèa i izdajnika. Tko tako ne postupi, sam je izdajnik i ni tarija. Ovaj ukaz neka bude proèitan sv im vojnicima èe kih pukovnija. C. i K. pukovnija br. 28 ukazom na eg vladara veæ je izbrisana iz sastava vojske, a svi æe zarobljeni prebjezi iz pukovnije krvlju platiti svoju te ku krivnju. Nadvojvoda Josip Ferdinand To su nam proèitali malo prekasno rekao je vejk Vaneku jako se èudim da su nam to èi ali tek sad, ako je car taj befel izdal veæ 17. travnja. To bi moglo tak ispasti k o da nam ga iz nekih razloga nisu hteli ranije proèitati. Da sam Ja car, ja takvo odgaðanje ne bi dozvolil. Kad izdam befel 17. travnja, to se sedamnajstog ima i èita ti u svim regimentama 1 ^d bi sekire padale. Na drugoj strani vagona, nasuprot Vaneku, sjedio je ku31 °kultist iz èasnièke kuhinje i ne to pisao. Iza njega sjedili .u du nik natporuènika Luka a brkati Baloun, i telefon Lit r^u i , ^n°dounsky, dodijeljen 11. mar kompaniji. Baloun je akao komad kruha i izbezumljeno obja njavao telefonisti °dounskom da on nije kriv to prilikom ulaska u vlak, °J gu vi, nije mogao doæi do sto ernog vagona k svome ^Poruèniku. ? t.n 459 458 ISSt? Chodounsky ga je pla io da tu prestaje ala i da se T, dobiva metak. ° Kad bi veæ jednom do el kraj ovoj mulci ku] . Baloun veæ sam jednom skoro nadrapal a manevri kod Votica. Tam smo mar irali i gladni i edni, a kad nam je do el bataljona dutant, ja sam viknul »dajte nam vode' kruha«, on je na mene okrenul konja i rekel k ak bi, da se sluèajno dogodilo u ratu, moral istupiti iz reda i da bi me dal strel jati, a da bu me sad samo zatvoril u garnizonski zatvor al imal sam velku sreæu je r, kad je on to i el javiti u tab, na putu mu se prepla il konj, on je opal i slomil si, fala Bogu, vrat. Baloun je te ko uzdahnuo i zagrcnuo se zalogajem kruha, a kad je do ao k sebi, la komo je pogledao na dvije naprtnjaèe natporuènika Luka a, koje je imao na brizi.
A gospoda oficiri su fasovali reèe turobno konzerve z jetrenom pa tetom i maðarsku s alamu. Tak, komadiæ. Pritom je tako èeznudjivo gledao na ta dva zave ljaja svoga natporuènika, kao kakav napu teni psiæ koji gladan kao vuk sjedi pred vratima trgovine suhomesnatom robom i udi e pare od suhog mesa to se upravo kuha. Ne bi bilo lo e rekao je Chodounskv kad bi nas negdje èekali s dobrim ruèkom. Onda, kad smo na poèetku rata i li na Srbiju, pre deravali smo se na svakoj stanici jer su n as svagdje gostili. Iz gu èjih bataka izrezivali smo samo komadiæe najboljeg mesa i ig rali s njim »mlina« na ploèama od èokolade. U Osijeku, u Hrvatskoj, dva gospodina su nam donijela u vagon, uime veterana, veliki kotao peèene zeèetine> ali to vi e nismo mogl i izdr ati, pa smo im sve izlili na glavuÈitavim putem nismo ni ta drugo radili nego p ovraæali1Z vagona. Kaplar Matejka iz na eg vagona tako se pre derao d3 smo mu morali s taviti dasku preko trbuha i skakati po n) ' kao kad se zelje gazi, i tek mu je n akon toga bilo lak e; cur je to iz njega i gore i dolje. Kad smo putovali kroz Mad arsK > na svakoj su nam stanici bacali u vagon peèene koko i. A ... jjta drugo nismo ni jeli osim mozga. U Kapo falvi, n/r!tari «u nam ubacivali u vagone èitave komade peèenih A 'aka, a jedan je kamarad dobio cijelu peèenu svinjsku °l vu u èelo, pa je onda tog darovatelja natjeravao s re nom preko tri kolosijeka. Ali zato u Bosni vi e nismo ni Ae dobili. A do Bosne, iako je to bilo zabranjeno, imali o raznih rakija koliko nam je du a htjela, i potoke vina. Sjeæam se da su nas na jednoj stanici nekakve gospodiène èastile s pivom, a mi smo im se u tu kantu s pivom popisali, pasupobjegleodvagona. Cijelim putem svi smo bili ko u bunilu, ja nisam mogao razlikovati ni tref asa , ali prije nego smo se i nadali, padne ti odjednom naredba da svi izaðemo iz vago na. Nekakav kaplar, ne znam ni kako se zvao, derao se na svoje ljude da pjevaju: »Und die Serben miissen sehen, da wir Oesterreicher Sieger, Sieger sind«1. Ali ga je netko odostrag ritnuo pa se ovaj sru io preko traènica. A onda, odjednom, vika da s e pu ke postave u piramidu... Vlak se smjesta okrenuo i vratio natrag, tako da je sa sobom odvezao i na u hranu za dva dana; uostalom, zna se to se dogaða kad je panik a. A kao odavde do onog drveæa, veæ su poèeli praskati rapneli. S drugog kraja stigao j e zapovjednik bataljuna i pozvao sve na savjetovanje, a zatim je do ao i na oberlaj tnant Macek, Èeh od glave do pete, ali Èeh koji je govorio samo njemaèki i veli, blije d ko krpa, da se dalje ne mo e, da je pruga noæu dignuta u zrak, da su Srbi pre li rij eku i da su nam veæ na lijevom krilu. Ali da je to jo daleko od nas. A mi æemo, veli, dobiti pojaèanje, i onda æemo ih razbiti. A ako do neèega i doðe, neka se nitko ne pred aje jer, veli, ^rbi zarobljenicima re u u i, noseve i kopaju oèi. A to to nedaleko od n as pra te rapneli, da se na to ne obaziremo. I Jo veli da se to vje ba na a artiljerija. Odjednom se, nekako odozgo, zaèulo ratatatatatatata. A on veli da se to vje baju I Srbi 331 mitraljesci. Onda se slijeva zaèula kanonada; mi smo to 11 moraju vidjeti da smo mi Austrijanci pobjednici, pobjednici, (njem.) 461 460
prvi put èuli, bacili smo se na trbuh, preko nas je preletnekoliko granata i zapal ilo kolodvor, s na e su desne st ° poèeli zvi dati meci, a iz daljine su se èule salve i tekt t pu aka. Oberlajtnant Macek naredio je da uzmemo n\^i ^ piramida i da ih napunimo. De urni mu je pri ao i rekao H to nije moguæe zato to sa sob om uopæe nemamo municii jer da barem on dobro zna da smo municiju trebali fasovat'
tek na sljedeæoj etapi, prije same boji nice. Veli da je ispred nas i ao vlak sa stre ljivom i da je taj, vjerojatno, pao Srbima u ruke. Oberlajtnant Macek jedan je èas ak stajao kao drven, a onda je naredio: »Bajonett auf«, ne znajuæi ni sam za to, tek ona ko iz oèajanja, da bi se uopæe ne to radilo. Zatim smo prilièno dugo stajali u pripravno sti, a onda smo se opet ispru ili preko pragova, jer se pojavio nekakav avion, pa su se podoficiri derali: »Alles decken, decken«1. Onda se ispostavilo da je to na avi on i da ga je gre kom skinula na a artiljerija. A onda smo opet ustali; zapovijedi n ema, voljno! Kad odnekud k nama juri neki konjanik. Jo izdaleka urla: »Wo ist Batal ionskommando?«2 Zapovjednik bataljuna izjahao mu je u susret, a ovaj mu je dao nek akvo pismo i opet odjahao nekud nadesno. Vraæajuæi se, zapovjednik bataljuna je èitao, a onda odjednom kao da je poludio: izvukao je sablju i pojurio na nas: »Alles zur iick, alles zuriick«3, derao se na èasnike: »Direktion Mulde, einzeln abfallen«4. I onda ti je to poèelo. Sa svih strana, ko da su samo na to èekali, poèeli su pucati po nama . S lijeve strane bilo je nekakvo polje kukuruza, a situacija je bila vra ki gadna . Puzali smo na sve èetri prema dolini, ruksake srno ostavili na tim prokletim traèn icama. Oberlajtnant Mace dobio je sa strane u glavu a da nije rekao ni keks. Pri je neg° to smo pobjegli u dolinu, bilo je mnogo ubijenih i^ran jenih. Njih smo tamo i ostavili, i bje ali smo do naveèer. 1. Svi u zaklon! (njem.) 2. Gdje je zapovjedni tvo bataljuna? (njem.) « »<*»** ' 3. Svi natrag, svi natrag! (njem.) 4. Pravac uvala, jedan po jedan! (njem.)
tai kraj koji su na i napustili izgledao je kao pometen. clt.. i smO samo opljaèkanu komoru. Konaèno smo se j * nali postaje, gdje smo veæ dobili nove zapovijedi, da se rlne u vlak i ide natrag prema sto eru, to nismo mogli s) .. . , je cijeli sto er d an ranije pao u zarobljeni tvo, o * mu smo saznali tek ujutro. Bili smo ko siroèad, nitko za nije htio ni èuti, pa su nas dodijelili 73. regimenti da s njom povlaèimo, to smo s najveæom rado æu i uèinili, ali smo prije toga morali mar irati tav dan, dok konaèno nismo stigli do 73. regimente. Onda smo... Vi e ga nitko nije slu ao, jer su Svejk i Vanek igrali marija na izvlaèenje, kuhar ok ultist iz èasnièke kuhinje i dalje je pisao op irno pismo svojoj supruzi, koja je za n jegove odsutnosti poèela izdavati novi teozofski èasopis, Baloun je drijemao na klup i i tako telefonisti Chodounskom nije preostalo ni ta drugo nego da ponovi: »Da, nik ada to neæu zaboraviti...« Ustao je i sam poèeo kibicirati marija . Kad bi mi bar pripalil lulu rekao je Svejk prijateljski Chodounskom ako veæ ide k ibicirati. Vleèeni marija je va nija stvar nego æeli rat i te va e vra je pustolovine na sr pskoj granici takvu glupost sam napravil da bi se najrade sfliskal. Ko da nisam mogel èekati s tim kraljem, ba mi je sad do el deèko. E, jesam govedo. Kuhar okultist u meduvremnu je zavr io svoje pismo, proèitao ga i bio vrlo zadovol jan kako ga je lijepo sroèio glede vojne cenzure. »Draga eno! Kada primi ove retke, nalazit æu se veæ nekoliko dana u vlaku, zato to odlazimo na boj i te. To me previ e ne raduje, jer u vlaku ljenèarim i ne mogu biti od koristi, buduæi d a e u na oj èasnièkoj kuhinji ne kuha, nego se jelo dobiva na eljeznièkim Postajama. Rado b ih na oj gospodi èasnicima skuhao za vrijeme vo nje maðarski segedinski gula , ali elja mi se jo nije ispunila, æu im, kad stignemo u Galiciju, imati priliku skuhati 462 463 oule, pravu galicijsku gusku, pirjanu, s heljdom ili ri e zaista trudim na im èasnicima olak" * njihove brige i je u mar batal' "^ to mije i bila najveæa elja, ne bih 'Pm l, èasnièku poljsku kuhinju i na boji nici usmjerio na
om Vmi, draga Helenko, da s trud. Premje ten sam iz pukovni li svojim skromnim prih ' najbolji t f;
losijek. Sjeæa
li se, draga Helenko, da si mi prigodom moga mof>' 4, liziranja u pukovniju p o eljela da dobijem dobre starje ine. Tvo' se elja ispunila, pa ne samo da se ne mogu ni najmanje potu iti nego naprotiv sva su gospoda èasnici na i pravi prijatelji osobi to se prema meni odnose oèinski. Èim budem mogao, javit æu ti broj na e vojne po te...« Ovo je pismo bilo iznuðeno okolno æu da se kuhar okultist zakvaèio s pukovnikom Schro derom koji gaje dotad podr avao, ali za kojeg je, na opro tajnoj veèeri s èasnicima mar ba taljuna, nesretnim sluèajem ponestalo rolanog teleæeg bubre njaka, pa ga je zbog toga pukovnik Schroder poslao s mar kompanijom na boji te, povjeriv i èasnièku pukovnijsku kuhi nju nekom nesretnom uèitelju iz klarovskog instituta za slijepe. Kuhar okultist pogledom jo jednom preleti po onome to je napisao, a to mu se èinil o vrlo diplomatskim i to gaje trebalo zadr ati malo podalje od boji ta jer, neka ka e t ko to hoæe, ali i na rati tu se èovjek mo e izvlaèiti od posla. Dodu e, dok je u civilu bio urednik i vlasnik okultistièkog èasopisa za zagrobne zn anosti, napisao je veliku raspravu o tome da se nitko ne treba bojati smrti, te raspravu o seljenju du a. I on je pri ao kibicirati vejkovu i Vanekovu partiju marija a. Medu tom dvojicom ig raèa toga trena nije bilo nikakvih razlika u vojnom èinu. Vi e nisu igrali udvoje, veæ s Chodounskvm, marija utroje. Ordonans vejk prostaèki je psovao financijskog narednika Vaneka: Ja vam se èudim da mo ete tak blesavo igrati. Pa valjda vidite da on igra betla. Ja ni sluèajno nemam bundevu, a i ,eæete osmicu, nego ko zadnje govedo hitite ir puba i IU>' li Ha ta truba dobije, naravno. °n^ Kakva deraèina zbog jednog proigranog betla glasio ' toini odgovor financijskog narednika vi sami igrate )e jot Ja si valjda iz mal og prsta trebam isisati bundevu 'æu kad ni sam nemam ni jedne bundeve; ja sam imao ° 0 Velike zelene i irove, budalo blesava. __ Onda ste trebali sve odnesti, pametnjakoviæ jedan s osmijehom je rekao vejk to je toèno tak kak je jednom kod Val e isto jedan takav ni koristi mogel sve odnesti, a li ni odigral, nego je stalno te najmanje karte odlagal u talon i pustil svakog u bed. A kakve je samo karte imal! Od svih boja one najjaèe. Ko to ni sad ja ne bi imal ni od toga da ste sve odnesli, tak ni onda, ni ja, ni niko od nas ni ne bi im al, samo bi rurt morali plaæati. Al ja sam mu konaèno rekel: »Gospon Herold, budite ta k ljubazni, igrajte skroz i prestanite se praviti bedasti«. On ti se na mene izder al da mo e igrat kak hoæe, da zaèepim, jer da on ima fakultet. Al to ga je skupo ko talo . Birta je bil na , a s konobaricom smo se tak i tak znali, pa smo ti fino policijs koj patroli koju je pozval objasnili da je sve u redu. Prvo, da je to od njega o bièna prostota naru avati noæni mir dozivanjem patrole, da se zapravo negde pred krèmom poskliznul na poledici i da se vozil malo po nosu, tak da mu je sad razbiti. Mi ga nismo niti dotaknuli dok je varal na marija u, a kad je bil otkriveni, tak je b rzo pobegel, da se zbog toga jo i popiknul. Birta i konobarica su nam potvrdili da srno se prema njemu pona ali jako d endmenski. On si ni drugo ni zaslu il. Sedel je od sedam sati naveèer do ponoæi, uz jednu pivu i sodu, i izigrava! je bogzna kakvog go spona, jer je tol taj nekakvi univerzitetski profesor, a u marija se razmel ko ko za u per in. Tak, a ko bu sad delil? . Idemo igrati »kaufcvika« predlo io je kuhar okultlst do dvadeset dva. . ~~~ Radij e nam isprièajte rekao je financijski narednik anek o seljenju du a, onako kako ste to pripovijedali &°spodièni u kamini onda kad ste si razbili nos. ««* 464 465
Veæ sam slu al o tom seljenju du a javio se vejk sam se pred nekolko let isto tak odluèil kak se z opro ten' ^ veli, da bum se obrazoval da ne bi zaostal, i onda sam oti d k nji nicu Obrtnièke zajednice u Pragu, ali samo zato kaj sa U bil podrapani i imal lu
knje na riti, nisam se mogel obrazov jer me tam nisu pustili i sterali su me van , jer su mislili da sam do el krasti zimske kapute. Onda sam si zel sveèano odeln ot i el u muzejsku knji nicu, i posudil si, z jednim svojim pri' jateljem, jednu takvu knji icu o tom seljenju du a, i tam sam proèita! da se jedan indijski car nakon svoje smrti pretvoril u pajceka, a kad su tog pajceka zaklali, on se pretvoril u majmu na, od majmuna je postal jazavac, a od jazavca ministar. Onda sam se u vojski uv eril da ima neke istine u tome, jer ko god je imal bilo kakvu zvezdicu, naziva! je vojnike ili morskim svinjama ili uopæe nekakvim ivotinjskim imenom, pa se po tom e moglo i zakljuèiti da su pred tisuæu let ti obièni vojnici bili nekakvi slavni vojsk ovoðe. Ali kad je rat, onda je to seljenje du e jako glupa stvar. Vrag zna kolko pro mena èovjek proðe prije nego postane, recimo telefonist, kuhar ili pe ak i najednom ga rastrgne granata, a njegova du a ude u nekakvog konja u artiljeriji, a onda u æelu bateriju dok se penje na nekakvu kotu tresne nova granata i ubije ba tog konja u kojeg se taj pokojnik uselil, pa se ta du a smesta preseli u neku kravu u komori o d koje napraviju gula za vojnike, a iz krave se, recimo, odmah preseli u telefoni stu, iz telefonista... Èudim se rekao je telefonist Chodounsky oèito uvrijeðen za to ba ja moram biti met glupu11 alama. A da nije sluèajno onaj Chodounskv, koji ima privatn^ detektivski ured s onim zn akom oka ko Sveto Trojstvo, v roðak? upitao je nevino vejk meni se jako sviðaj privat ni detektivi. Jednom sam, pred nekolko let, s UT\ jednim privatnim detektivom St endlerom. Taj je imal kvrgavu glavu da je na narednik uvek govoril da je puno kvr gavih vojnièkih glava za dvanajst let, al da s kvrgavu ni u snu ni mogel predstavi ti. »Èujte Standler«. rekel, »da ove godine nisu manevri, ta va a kvrgava i ne bi pasala u vojsku, ali ova ko æe se barem prema va oj i i artiljerija vje bati kada doðemo u kraj gdje ne bude 'kak vog b°ljeg Punkta ^ orijentaciju«. Taj se od njega na° dl Ponekad bi ga na mar u poslal na petsto koraka napred nda bi zapovedil: »Direkt, kvrgava glava«. I uopæe je taj ospo n Stendler i ko privatni detektiv imal velki peh. Kolko nam je puta pripovedal u kantini o tome kakve je stalno imal muke. On je, na primer, dobiva! ovakve zada tke: da li se ena nekog klijenta, koji je k njemu do el sav izvan sebe, z nekim spe tljala, a ako se veæ spetljala s kim se spetljala, gde i kak se spetljala. Ili pak obratno. Nekakva takva ljubomorna enska htela je istra iti s kojom joj se mu vucara , da bi mu doma mogla delati jo gori cirkus. On je bil kolovani èovek, govoril je sa mo biranim recima o naru avanju braène vernosti i uvek bi se skoro poèel plakati kad n am je pripovedal da su svi od njega tra ili da nju ili njega æopi in flagranti. Drug i èovek bi se i veselil da najde takav par in flagranti, oèi bi mu ispale, ali taj g ospon Stendler, kak nam je pripovedal, bil je od toga skroz izvan sebe. On je vr lo inteligentno rekel da vi e ni mogel ni pogledati tu razvratnu razuzdanost. Kolk o su nam samo puta tekle sline iz gupca, ko pesu kad pored njega nosiju unku, dok nam je pripovedal o svim tim raznim pozicijama u kojuna je zatekel te parove. K ad smo bili ka njeni pritvorom, onda nam je to uvek i risal. »Tako sam«, veli, »vidio go spodu to i tu s tim i tim gosponom...« i adrese nam je rekel. A bil je tok tu ni. »A t ih amara«, uvek je govoril, » to sam ih dobio °d obiju strana!?! Ali to me nije tako srdi lo, kao to to sam uzimao mito. Na jedno takvo mito neæu zaboraviti do smrti. n gpl ona gola. U hotelu, a nisu se, budale, zakljuèali. Nisu °§li stati na divan jer su obo je bili debeli, pa su se valjali po v.P u ko maèiæi. A tepih je sav bio izga en i zapr a en, i pun °va od cigareta. Kad sam tamo u ao, oboje su skoèili, on o tajao meni nasupr ot i ruku je dr ao kao smokvin list. A | ...Se teðima okrenula prema meni i moglo se vidjeti da na ^^a ima otisnut èitav isprepleteni uzorak s tog tepiha, a 467 466 na kralje nici prilijepljen èik od cigarete. 'Oprostite', Ve|'gospodine Zemek, ja sa m privatni detektiv Stendler iz fi Chodounskv i imam slu benu du nost da vas zatekne m C flagranti, a na temelju zahtjeva va e gospode supruge (\, gospoda, s kojom ovdj e odr avate nedozvoljene odno jest gospoda Grotova'. Nikad u ivotu nisam vidio takv
o' mirnog graðanina. 'Dopustite', veli ko da se to samo po seh razumije, 'odjenut æu se. Za sve je kriva samo moja supruga koja me bezrazlo nom ljubomorom navodi na n edopu tene odnose, i koja pod utjecajem puke sumnje vrijeða svog supruga prijekorima i mrskim nepovjerenjem. No, kako nema sumnje da se sramota ne da vi e zatajiti... Gdje su mi gaæe?' upitao je pritom mirno. 'Na krevetu.' I dok je navlaèio gaæe dalje mi je govorio: 'Ako se sramota ne mo e zatajiti, tada je na redu razvod. Ali time se mrlja sramote neæe prikriti. I, opæenito, razvod braka vrlo je ozbiljna stvar', n astavio je oblaèeæi se, 'najbolje je da se supruga naoru a strpljivo æu i ne daje povoda j avnoj sablazni. Uostalom, èinite to hoæete, ja vas ostavljam nasamo s milostivom gosp odom.' Gospoda Grotova se onda uvukla u krevet, gospodin Zemek mi je pru io ruku i oti ao.« Ja se vi e ni ne seæam dobro kak nam je to pripovedal gospon Stendler i kaj je sve posle govoril jer on je vrlo inteligentno razgovaral s tom gospodom u krevetu, kak brak nije ustanovljen zato da bi svakoga iz èista mira privel k sreæi, veæ da je s vakom du nost u braku suzbiti svoju po udu, te da svoju tjelesnost proèisti i produhov i. »A pritom sam se«, pripovedal je gospon Stendler, »poèeo pomalo svlaèiti i ka sam veæ bio svuèen i pomamljen ko jelen kad se pari, usa je u sobu dobri znanac Stach, takoðer privatni detektiv i konkurentske firme gospodina Sterna, kojoj se pak °'5ra, gospo din Grot u vezi svoje gospode koja, navodno, ima n vezu, i ni ta drugo nije rekao osim: 'Aha, gospodin Stencu flagranti s gospodom Grotovom. Èestitam!' Ponovno je z atvorio vrata i oti ao. 'Sad je sve svejedno', rekla je goSP Grotova, 'ne morate s e tako brzo oblaèiti, imate pokraj mjesta. Meni se, milostiva, ba i radi o mjestu rekao w* ' . v / i i vi e nisam ni znao sto govorim, samo se sjeæam da sam vo govorio o tome da i odgoj djece stradava ako vladaju ncsiv o . v . . /~\ i ..y. i« mirice medu supru nicima.« Onda nam je jo pnpovedal tok se brzo oblaèil i kak je zbrisal, i kak se odluèil da bu to mesta rekel svom efu, gosponu Chodounskom, al da se otisci malo oporaviti u gostionu, a kad je do el k e fu, veæ je bilo »pro la baba s kolaèima«. Tam ti je veæ stajal onaj Stach s nareðenjem svoga a, gospona Sterna, da zada posljednji udarac gospodinu Chodounskom. Rekel mu je da kakvog to ima namje tenika u svojem privatnom detektivskom uredu. Ovaj se nièeg b oljeg ni mogel dosetiti, nego je odmah poslal po enu gospona Stendlera, da bi ona z njim, Stendlerom, raspravila o tom kak je to moguæe da ga, kad je nekam poslan po slu benoj du nosti, najdeju in flagranti detektivi konkurentske firme. »Otad imam«, u vek je govoril gospon Stendler kad bi se povela o tome reè, »jo kvrgaviju tikvu«. Onda, jel se igra pet deset? Igrali su. Vlak se zaustavio na postaji Mo on. Bila je veæ veèer i nikoga nisu pu tali iz vagona. Kad su krenuli, zaèuo se iz jednog vagona sna an glas koji kao da je elio zaglu iti t utnjavu vlaka. Neki vojnik od Ka perskih Gora, u pobo nom veèernjem raspolo enju, grozno m je dernjavom opisivao tihu noæ koja se spu tala na maðarske ravnice: Gute Nacht! Gute Nacht! Allen Muden sei's gebracht. Neigt der Tag stille zur End e, ruhen allefleis'gen Hdnde, bis der Morgen ist enuacht. Guten Nacht! Guten Nac ht!1 OtOna \ Pof i^. ~~ Laku noæ! Neka doðe svima umornima! Dan se tiho primièe kraju, sve marlji ve ruke d°k se ne probudi jutro. Laku noæ! Laku noæ! (njem.) 468 469 »Halt Maul, du Elender«1, prekinuo je netko sentim talnog pjevaèa koji je zamuknuo. n" Odvukli su ga od prozora. Ali vrijedne ruke nisu poèivale sve do jutra. Kao i svuda vlaku, pod svjedom svi
jeæa, tako su i ovdje pod svjetlom m l petrolejske lampe obje ene o zid kartali, a S vejk bi, svaki put kad bi netko propao pri uzimanju, izjavljivao daje to najprav ednij igra, jer svatko mo e izmijeniti karata koliko hoæe. Kod kaufcvika tvrdio je vejk mora se zarneniti samo as i sedmica, ili se mo e pred ati. Ostale karte ne mora zameniti. Ak to napravi , dela to na svoj rizik. Idemo igrati za cugu predlo io je Vanek, uz opæe odobravanje. Crvena sedmica objavio je vejk, uzimajuæi karte svaki ula e petaka, a daje se po èet i. Delajte deèki, da se nekaj nakupi. A na svim licima moglo se vidjeti takvo zadovoljstvo kao da rata nema, kao da se ne nalaze u vlaku koji ih vozi na polo aje, u velike, krvave bitke i masakr, veæ kao da su u nekoj pra koj kavani, za karta kim stolom. Nisam si ni pomislil rekao je nakon jedne partije Svejk kad sam krenul na ni ta i zamenil sve èetri karte da bum zvlekel maèka (asa). Kam se rivate na mene s tim kr aljem? Sad bum vam tukel tog kralja. I dok su ovdje tukli kralja maèkom, daleko na boji tu kraljevi su se meðusobno tukli s pomoæu svojih podanika. U sto ernom vagonu, gdje su sjedili èasnici pohodnog bataljuna, vladala je na poèetk u vo nje èudna ti ina. Vecm èasnika bila je zadubljena u malu knjigu platnenog uveza pod naslovom »Die Siinden der Vater. Novelle von Ludw g Ganghofer«2. Svi su istovremeno bili zauzeti èitanjem l ' stranice. Satnik Sagner, zapovjednik bataljuna, stajao je 1. Jezik za zube, bijednice! (njem.) 2. »Grijesi otaca« novela Ludwiga Ganghofera. (njem.) a stranici 161. u ruci je dr ao istu takvu knjigu, takoðer otvorenu ci 161. promatrao je kraj kojim su prolazili i razmi ljao kako . .m jto razumljivije objasni to da èine s tom knjigom. H'lo ie to, naime, strogo po vjerljivo. Èasnici su, meðutim, razmi ljali o tome kako je pukovnik Schroder skroz pol uA'o Bio je, dodu e, veæ odavno trknut, ali ipak nije bilo za Muvati da æe ga to spopa sti tako naglo. Pred sam polazak vlaka pozvao ih je na posljednje vijeæanje, na ko jem im je priopæio da svakome pripada po jedan primjerak knjige »Die Siinder der Vat er. Novelle von Ludwig Ganghofer«, koje je dao donijeti u bataljunski ured. Gospodo rekao je strahovito tajanstvenog izraza lica nikada ne zaboravite na s tranicu 161. Premda su se zadubili u tu stranicu, iz nje nisu ni ta mogli razabrati. Tamo je stajalo da je nekakva Marta pristupila pisaæem stolu, otuda izvukla nekakvu glumaèku rolu i glasno razmi ljala kako publika mora suosjeæati s glavnim junakom. Zatim se na toj stranici pojavio i neki Albert, koji se neprestano trudio govoriti duhovi to, to je, istrgnuto iz nepoznate radnje koja se maloprije odigravala, zvuèalo kao totalna bljezgarija, tako da je natporuènik Luka od bijesa pregrizao cigaretnik. »Stari je poludio«, mislili su svi, »s njim je veæ gotovo. Sad 06 ga premjestiti u Min istarstvo vojske.« Satnik Sagner odmaknuo se od prozora po to je u glavi ^e to dobro iskomponirao. Nije bio ba previ e pedago ki ladaren, zato mu je prilièno dugo trebalo da u glavi sast avi clJe'i plan predavanja o znaèenju stranice 161. "rije nego to je poèeo izlagati, oslovio ih je onako kako je 1 cmio stari pukovnik , s »Meine Herren«, premda ih je pred azak u vlak oslovljavao: »Kameraden«. 7~ Ak°> mein e Herren... i stade im pripovijedati da smoæ dobio od pukovnika instrukcije koje su se ticale S Also, meine Herren... nastavio je sveèano ovo su 470 471
vrlo strogo povjerljive informacije, a u vezi s novim susr ifriranja brzojava na boji tu. Otn Kadet Biegler izvukao je bilje nicu i olovku, i r u neobièno revnosnim tonom: ° Spreman sam, gospodine satnice. Svi su pogledali tog glupana, èija je revnost u kol1 jednogodi njih dragovoljaca g ranièila s blesavo æu. Prijav' se dragovoljno u vojsku, a prvom je prilikom zapovjedni ku kole jednogodi njih dragovoljaca, dok se ovaj upoznavao s obiteljskim prilikama pojedinih uèenika, objasnio da su mu se preci prvotno pisali Biigler von Leuthold i da su imali na grbu rodino krilo s ribljim repom. Otada su ga prozvali po njegovu grbu, pa je »rodino krilo s ribljim repom« bilo n emilosrdno progonjeno i odmah postalo nesimpatièno iako se to nikako nije moglo po vezati s po tenim obrtom njegova oca koji je prodavao kuniæeve i zeèje ko e. Premda se t aj romantièni zanesenjak po teno trudio progutati cjelokupnu vojnièku znanost i istakn uti se marljivo æu, uèenjem i znanjem svega to se predavalo u koli, to mu nije bilo dovo ljno, pa je na svoju ruku sve vi e i vi e pretrpavao glavu studiranjem spisa o vojno m umijeæu i povijesti ratovanja, o èemu bi uvijek zapodijevao diskusiju na koju ili nisu pristajali ili su ga u njoj pora avali. U èasnièkim krugovima samog sebe dr ao je r avnopravnim s vi im èasnicima. Sie, kadett1 rekao je satnik Sagner dok vam ne dozvolim da govorite, utite, jer vas nitko ni ta nije ni pte°Uostalom, vi ste vra ki pametan vojnik. Ja vam ovdje p°dast irem izuzetno povjerljive informacije, a vi ih zapisujete svoju bilje nicu. Ako iz gubite notes, èeka vas prijeki sud. Uza sve to, kadet Biegler imao je i lo u naviku sto trudio kojekakvim isprikama svakoga uvjeriti u svoje do namjere. . . Pokorno javljam, gospodine satnice odgovori ) 1. Vi, kadete! (njem.) 472 l
. rj eventualnom gubljenju zapisnika nitko neæe moæi "" tj to sam napisao buduæi da to stenografiram, a moje iT 'enice nitko ne zna proèitati. Upotrebljavam engleski Sav stenografije. Svi su ga pogledali s prezirom; satnik Sagner odmahnuo . julcorn i nastavio sv oje predavanje. ' ___ Veæ sam spomenuo novi naèin ifriranja telegrama boji tu, a ako vam je bilo neshvadjivo za to vam je nreporuèena upravo 161. strana i z novele Ludwiga Ganghofera »Die Siinden der Vater«, to je zato, gospodo, to u njoj l e i kljuè za novu metodu ifriranja, propisan na temelju novog ukaza armijskog sto era k ojemu smo dodijeljeni. Kao to vam je poznato, postoji mnogo metoda kojima se ifrir aju va ni izvje taji s boji nice. Najnovija metoda koju mi upotrebljavamo jest metoda dopunskih brojeva. Time, znaèi, otpadaju one ifre koje ste pro log tjedna dobili od d ivizijskog sto era, kao i upute za njihovo de ifriranje. Erzherzogs Albrechtsvstem promrmljao je za sebe kadet Biegler 8922 = R, preuze to iz Gronfeldove metode. Novi sustav je vrlo jednostavan odzvanjao je vagonom satnikov glas. Od gospodi na pukovnika, osobno sam dobio knjigu i informacije. Dobijemo li, naprimjer, naredbu: »Auf der Kote 228, Maschinengewehrfeuer linksri chten«, ona æe stiæi u obliku te^grarna: »Sache mit uns da wir aufsehen m die die Martha dich da "^ angstlich dann wirr Martha wir den ^ Dank wohl Reg nde wir rsprachen wir gebessert versprachen wirklich ~~" denke Idee ganz herrscaht mme letz n« Dakle, izvanredno jednostavno, bez ikakvih suvi nih fai koti mitraljesku vatru valja usmjeriti nalijevo; Stvar s nama da mi po~~ "u lu 'U *" orjeæasmo tu Marta tebe to tjeskobno zatim zatim' ^ n). Mta mi t ala zaista upravni kolegij kraj mi obeæasmo Pobolj ao obeæasmo zaista mislim vim vlada glas »f« 473
kombinacija. Od sto era telefonom bataljunu, od bar ltelefonom u kompaniju. Dobije li zapovjednik ifrir ^ egram, de ifrirat æe ga na ovaj naèin. Uzet æe »Die S"^' der Vate r«, otvorit æe je na strani 161. i poèeti odozgo n protnoj, 160. stranici tra iti rijeè »Sac he.« Molim, gosn^ Prvo se rijeè »Sache« na 160. strani nalazi u reèeniè ° redosljedu kao pe eset druga rijeè, znaèi na suprotnoj in tra i se pedeset drugo slovo odozgo. Primjeæujet e da je to A Sljedeæa rijeè u telegramu je »mit«. U reèeniènom redoslijed na stranici 160. t o je sedma rijeè, a odgovara sedmom slovi na stranici 167., slovu U. Onda dolazi »un s«, to jest, molim vas, pratite me pozorno, osamdeset osma rijeè, to odgovara osamdes et osmom slovu na suprotnoj, 161. stranici, a to je F, i tako imamo de ifrirano »Auf«. I tako nastavimo dok ne razjasnimo zapovijed: »Na koti 228 usmjeriti paljbu stroj nica nalijevo«. Vrlo domi ljato, gospodo, jednostavno, a nije moguæe de ifrirati bez klj uèa: 161. str., Ludwig Ganghofer: »Die Siinden der Vater«. Svi su utke promatrali te nesretne stranice i nekako se nad njima duboko zamisl ili. Na trenutak je vladala ti ina, kad odjednom kadet Biegler zabrinuto uzviknu: »Herr Hauptman, ich melde gehorsam: Jesus Maria! Es stimmt nicht!«1 Mogli su se truditi koliko su htjeli, ali nitko osim satnika Sagnera nije na s tranici 160. na ao one rijeèi, a niti na suprotnoj stranici 161. ona slova koja bi o dgovarala tim rijeèima, èime je poèinjao kljuè. Meine herren zamucao je satnik Sagner kada se uvjerio da oèajnièki krik kadeta Bieglera odgovara istini" pa to se to dogodilo? U mojem Ganghoferovu »Die Siinden der Vater« toga ima, a kod vas toga nema. , Dopustite, gospodine satnice javi se opet ka Biegler dopustite da upozorim da roman Ludwi? Ganghofera ima dva dijela. Izvolite se, molim, u to uvje 1. Gospodine satnice, pokorno javljam. Isuse i Marijo, ne sla e se. (njem.) , rrt i : naslovnoj stranici: »Roman in zwei Banden«.1 Mi P1^ !' jj0; a vi imate II. dio nasta vio je temeljiti kadet ___ pa je stoga razumljivo da na e 160. i 161. stranica #, ovaraju va ima. Mi ima mo ne to posve drugo. Prva ° de ifriran°g telegrama kod vas bi trebala biti »Auf«, a 1 e\ fl aj l ** i ^^ Sada je svima postalo potpuno jasno da Biegler ipak nije , v fgjjav glupan. _ ja imam II. dio iz sto era brigade rekao je satnik cfoner _ i vjerojatno se ra di samo o gre ci. Gospodin pukovnik naruèio je za vas I. dio. Prema svemu sudeæi nasta vio je, kao da je to potpuno toèno i jasno, i kao da je on to znao davno prije neg o to je zapoèeo svoje predavanje o vrlo jednostavnom naèinu ifriranja spedjali su to u sto eru brigade. Nisu javili u pukovniju da je rijeè o drugom dijelu, tako se to i dogodilo. Kadet Biegler se za to vrijeme pobjedonosno osvrtao, a poruènik Dub apnuo je natp oruèniku Luka u da je »rodino krilo s ribljim repom« sredilo Sagnera ba kako treba. Èudnovat sluèaj, gospodo javio se opet satnik Sagner, kao da je htio nastaviti raz govor jer je ti ina postala vrlo muèna u brigadnom su uredu ogranièeni ljudi. Dopustite mi istaknuti javio se opet neumorni kadet Biegler, koji se opet htio pohvaliti svojom pameæu da sliène stvari povjerljive ili strogo povjerljive prirode ne °i ni smjele iz diviz ije iæi preko ureda brigade. Predmet koji se tièe najpovjerljivijih djelatnosti armi jskog zbora mogao bi Se dostaviti strogo povjerljivom okru nicom, i to samo zapovj ednicima divizijskih, brigadnih i pukovnijskih jednica. oznat mi je sustav ifri k oje su bile upotrebljavane u ratu za ^diniju i Savoju, zatim one na engleskofran cuskoj strani bltkarna za Sevastopolj, pa u bokserskom ustanku u Kini *:u posljednjem ruskojapanskom ratu. Ti su se sustavi pre Ban« dva dijela, (njem.) 475 474 A nama je do toga stalo kao do lanjskog snijeg dete Biegler
s izrazom antipati
je i negodovanja rek' satnik Sagner. Sigurno je da je sustav o kojemu je kf ri jeè, a koji sam vam obja njavao, ne samo jedan od najb p^ nego, mo e se reæi, nedosti an. Svi odjeli kontra pijun na ih neprijateljskih sto era mogu nas za rep uhvatiti M mogu proèitati na e ifre ni da puknu od muke. To je ne u potpunosti novo. Te ifre nemaju ran ijeg uzora. Revnosni kadet Biegler znaèajno se naka ljao. Dopustite, gospodine satnice rekao je da vas upozorim na Kerickhoffovu knjigu o ratnom ifriranju. Tu knjigu, u izdanju Vojnog znanstvenog leksikona, svatko mo e naruèiti. Tamo je potanko opisana, gospodine satnice, metoda o kojoj ste nam govor ili. Njezin pronalazaè je pukovnik Kircher, koji je slu io za Napoleona Prvog u savo jskoj vojsci. To je Kirceherovo ifriranje s pomoæu rijeèi, gospodine satnice: svaka r ijeè telegrama de ifrira se s pomoæu kljuèa na suprotnoj stranici. Tu je metodu usavr io n atporuènik Fleissner u knjizi »Handbuch der militarischen Kryptographie«1, koju svatko mo e kupiti u izdanju Vojne akademije iz Beèkog Novog Mjesta. Molim, gospodine satn ice. Kadet Biegler posegnu u svoju torbu i izvuèe knji icu o kojoj je govorio, te nast avi: Fleissner navodi isti primjer, molim, izvolite se svi uvjeriti. Isti taj primj er, koji smo èuli: Telegram: Auf der Kote 228 Maschinengewehrfeuer linkscrichten. Kljuè: Ludwig Ganghofer: Die Siinden der Vater Zweiter Band. I molim, pogledajte dalje: ifra: »Sache mit uns da wi aufsehen in die versprachen die Martha« i tako dalje. Uprav to to smo maloprije èuli. Tome se nije imalo to prigovoriti. To balavo »r° krilo s ribljim repom« imalo je prav o. 1. Priruènik vojnog tajnog pisanja, (njem.) rit tc^i"":!?1"1 '"<"''' I to eru armije netko si je od gospode generala olak ao Otkrio je Fleissnerovu knjig u o vojnom ifriranju, i bila rije ena. t t 7 èitavo to vrijeme moglo se primijetiti kako oruènik Luka poku ava savladati neko èud no du evno buðenje. Grickao je gornju usnu, htio je ne to reæi, ali je kraju poèeo govoriti o neèem posve drugom nego to je uprvi mah htio. _ Ne smije se to uzeti tako tragièno rekao je s nekim èudnim skanjivanjem tijekom na eg boravka u logoru u Brucku nad Litavom izmijenilo se nekoliko sustava ifriranj a telegrama. Prije nego to doðemo do boji nice, bit æe novih i novih sustava, ali misli m da na boji tu nema vremena za de ifriranje takvih kriptograma. Prije nego to bi itk o od nas de ifrirao takav slièan ifrirani tekst, davno bi veæ ostao bez satnije, batalj una i brigade. To nema nikakva praktiènog znaèenja. Satnik Sagner vrlo je nerado potvrdio kimanjem glave: U praksi rekao je barem to se tièe mojih iskustava sa srpskog boji ta, nitko nije i mao vremena za de ifriranje ifri. Ne ka em da ifre nisu va ne pri duljem boravku u rovov ima, kad se ukopamo i èekamo. A da se ifre mijenjaju, i to je istina. Satnik Sagner povlaèio se na cijeloj liniji: Velik dio knrivnje za to to se na i sto eri na pozicijama ^e manje slu e iframa le i i u na im poljskim telefonima, °J' nisu ispravni i ne reproduciraju jasno pojedine slogove, ^oèito uz topovsku paljbu. Naprosto, ne èujete ni ta i ^n° se stvara suvi ni kaos za utio je. ~~ Zbrka na boji tu jest ono najgore to se mo e dogoditi ~~~ dodao je proroèki i izno va u utio. Za koji trenutak . nastavio je gledajuæi kroz prozor mi smo u Rabu. eine Herren! Vojnici æe dobiti po petnaest deka maðarske ^e. Pola sata voljno. P°gledao je na mar rutu: ~~~ U èetiri i dvanaest minuta se odlazi. U tri i pedeset 476 477 osam sve mora biti u vagonima. Znaèi, izlazi se reH
satnijama. Najprije 11. i tako dalje. Zugsweise, ?): j*1.^ Verpflegungsmagazin No. 6.1 Nadzor pri izdavanju i °n Biegler. ' ' Ht Svi su pogledali na kadeta Bieglera pogledom: »?v . rata, golobradi«. ^ Ali marljivi kadet Biegler izvukao je iz torbe arak n i ravnalo, nacrtao rav ne crte, razdijelio pohodne SSTI upitao zapovjednike pojedinih satnija o brojnom stan1' vojnika, no ni jedan to nije znao napamet, pa su tra en podatke mogli dati Biegleru samo po nejasnim bilje kam iz svojih notesa. Za to vrijeme satnik Sagner poèeo je iz oèaja èitati tu nesretnu knjigu »Grijesi otaca«, a kada se vlak zaustavio na postaji u Rabu, sklopio je proèitane stranice i izjav io: Taj Ludwig Ganghofer ne pi e lo e. Natporuènik Luka prvi je izjurio iz sto ernog vagona i oti ao prema vagonu u kojem se nalazio vejk. vejk i ostali veæ su odavno prestali kartati, a Baloun, posilni natporuènika Luka a, veæ je bio tako gladan da se poèeo buniti protiv vojnog vrhovni tva i prièati kako vrlo dobro zna da se gospoda èasnici veæ opaju. Rekao je da je to gore nego u doba kmetstv a, jer da prije u vojsci nije bilo tako. Kao to njegov dedek prièa kod kuæe, èasnici su u ratu ezdeset este godine dijelili s vojnicima i koko i kruh. Njegovoj kuknjavi n ije bilo kraja, sve dok konaèno Svej nije odluèio pohvaliti vojnièke prilike u sada njem ratu.
Ti ima nekakvog mladog dedeka rekao je Ijubazn kad su do li do Raba koji se mo e seæ ti samo tog raW . ezdeset este. Ja znam nekakvog Ronovskog, a taj je l dedeka koji je bil u Italiji jo dok je bilo kmetstvo, "" odslu il svojih dvanajst let, a doma se vratil ko 1. Po vodovima pravac u opskrbne skladi te br. 6. 478
bil bez posla, tog je dedeka njegov otac uzel k sebi u **" ^ T onda su jednom i li na ðaku voziti klade. Ta ti je ^ Li da kak nam je prièal taj dedek koji je slu il kod j6^2 jol; bila ko balvan, pa je nisu mogli ni pomaknuti. A ^^ekel:'»Ostavimo je o vde, gaduru, ko bu se jo z njom C l« A lugar, koji je to èul, poèel je vikati i podigel je ?at jer da se ta klada mora natovariti. Taj dedek tog na eg n vskog ni ni drugo rekel osim: »Balavac jedan, ja sam . opslu eni vojnik«. Ali za tjedan dana dobil ti je poziv i t :e bil regrutiran u Italiju, gde je opet ostal deset let, a doma je pisal d a bu tog lugara, kad se vrati, zatukel sekirom glavi. Jo je bila sreæa da je taj lugar prije umri. Uto se na vratima vagona poja vi natporuènik Luka . vejk, doðite ovamo rekao je ostavite te svoje dupe prièe i radije mi doðite ne to ob niti. Bez daljnjega, pokorno javljam, gospon obrlajtant. Natporuènik Luka je odveo vejka , a pogled kojim ga je pratio bio je vrlo podozriv. Tijekom predavanja satnika Sagnera, koje je zavr ilo potpunim fijaskom, natporuèni k Luka je usavr io svoje detektivske sposobnosti, za to i nije trebalo mnogo naroèitih kombinacija jer mu je dan prije odlaska vejk raportirao: »Gospon obrlajtant, u bat aljonu su nekakve knjige za gospodu oficire. Donesel sam ih iz pukovnijskog ured a.« Upravo stoga, èim prijedo e druge traènice i zado e iza neke uga ene lokomotive koja je veæ tjedan dana èekala vlak 51 streljivom, natporuènik Luka izravno upita: ~~ vejk, kako j e to ispalo s tim knjigama? ~~ Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je to jako prièa, a vi se uvek izvolite uzrujati kad vam nekaj pripovedam. Ko onda, kad ste mi hteli dati æu ku ^ ste potrgali onaj dopis koji se tical ratnog zajma, a ja Pripo vedal da sam jednom èital u nekakvoj knjigi da riJe> dok je bil rat, ljudi plaæali d aæe po broju prozora; za prozor dvadesetaka, a od svake guske... Ovako neæemo nikamo stiæi, vejk m* rekao je 479
natporuènik Luka nastavi a uæi saslusavanie, ori ^ ji v. i .,..'. ' p Cemu;, ooUucio da strogo povjerljive stvari ostanu potpuno taj kako ne bi taj klipan Svejk ponovno od toga nan ^ nekakvu glupost. ^ Znate li za Ganghofera? A kaj je on? upitao je Svejk sa zanimanjem. To je njemaèki pisac, budalo blesava odgovorio' natporuènik Luka . Èasna reè, gospon obrlajtant rekao je Svejk izrazom muèenika ja osobno ne poznam ni jednoj njemaèkog pisca. Ja sam poznaval jednog èe kog pisca osobno, nekakvog Ladislava Hajeka iz Doma lica. On je bil urednik Svijeta ivotinja, a ja sam mu jednom prodal d ukca za èistokrvnog pica. Bil je to jako veseli gospon, i dobar. Zalazil je u jedn u birtiju, tam je uvek èital svoje prièe, tak tu ne da su svi umirali od smeha, on je onda plakal i èastil je sve u birtiji, a mi smo morali pevati: .li*' Doma licka velka vrata :> /K] farbana ko srèeko, > .tfer i grlit cure oko vrata mo e spremi deèko. Ali njega vi e nema crna zemlja sad ga sprema... Pa niste u kazali tu, Svejk, derete se ko operni pjevaè rekao je upla eno natporuènik Luka kada je Svejk za pjevao posljednju reèenicu: »Samo njega vi e nema, crn zemlja sad ga sprema«. ... Nisam vas to pitao. Htio sam znati jeste li primije da su one knjige koje ste mi spominjali bile od Gangho e to je s tim knjigama? eksplodirao je Ijutito. u S onima kaj sam ih donesel iz pukovnijskog ure ^ bataljon? upitao je Svejk. To je zbiljam napisal taj kome me pitate dal ga poznam, gospon obrlajtant. J do bil telefonogram direkt iz pukovnijskog ureda.
nteli te knjige poslati u bataljonski ured, al tam ni bilo, pa ni de urnog; svi su morali biti u kantini, i lo na front, pa niko ni znal jel bude jo ikad sedel u ier .nj Oni su tam bili, gospon obrlajtant, bili i pili, pa se elefon nikog, ni iz jedne mar kumpaèke nije moglo doL' osim mene, jer ste mi naredili da ko ordonanc sed im kod lefona dok nam ne dodeliju telefonista Chodounskog, i ja sedel i èekal, dok ni do el red na mene da odem. Iz pukvnijskog su ureda potali da nigde nemreju niko g dozvati, a imaju telefonogram, u kom se veli da ured bataljona podigne pukovni jskom uredu nekakve knjige za gospodu èasnike iz èitavog mar bataljona. Zato jer znam, gospon obrlajtant, da se u vojski mora delati brzo, telefoniral sam u bataljons ki ured da budem ja sam podignul te knjige, i da bum ih odnesel u bataljonski ur ed. Onda su me tam tak natovarili da sam to jedva dovlekel k nama, do na eg ureda, i pregleda! sam te knjige. A onda sam si mislil svoje. Pukovnijski blagajnièki na rednik u pukovnijskom uredu rekel mi je da prema pukovnijskom telegramu u batalj onu veæ znaju kaj trebaju izabrati iz tih. knjiga, koji dio. One, te knjige bile s u u dva dela. Prvi dio posebno, drugi dio posebno. Nikad se u ivotu nisam tak nas mija!: iako sam u ivotu proèita! jako puno knjiga, nikad u ivotu nisam ni poèel èitati od drugog dela. A on mi tam jo jednom veli: »Tu imate prvi dio, a tu vam je drugi dio . A koji dio trebaju proèitati gospoda èasnici, to æe oni sami znati«. Tak sam si pomisl il da su se svi nacugali, jer znam ^ se knjiga treba èitati od poèetka, ko naprimer taj roman k°ji sam ja donesel, taj »Siinden der Vater«, jer i ja znam isto n)einaèki. Zn am da se mora poèeti od prvog dela, jer nismo ^ Vidovi pa da èitamo naopak. Zato sam i vas pital, gospon riajtant, prek telefona, kad ste se vratili iz kazina, i ja vi! ^ vam za te dve knjige, jo sam vas i pital da to sluèajno )e sad u ratu obratno , pa se knjige èitaju obrnutim redom, o drugi, a onda tekprvi dio, a vi ste mi rek li da sam pijana *a kad ne znam da je u Oèena u prvo »Oèe na «, a tek ða »Amen«. Jel vam zlo, on obrlajtant? upitao je 481
480
obrlajtant, odral æelu rit. Za èitanje ni bilo vremena, g°sP stalno moralo be ati, pa se to bacalo, a onda su se tak ier jknuli, èim bi se èule prve topovske kanonade, p osilni ' Mi'tili sve zabavne knjige. Posle toga kaj sam èul, htel sam » :enput èuti va e mi ljenje, gospon natporuènik, a kad '°m vas pital prek telefona kaj narediti s tim k njigama, onda rekli da ja, kad mi nekaj ude u tu moju glupu tikvu, popu tam dok ne dobim jednu prek gupca, i tak sam, dakle, gospon natporuènik, odnesel u ured bata ljona samo prve delove od tog romana, a drugi dio sam, zasad, ostavil u na em ured u. ImaJ sam dobru nameru: kad gospoda èasnici proèitaju prvi dio, da im se izda drug i dio, ko u knji nici, al odjednom je to do lo da se ide, plus telefonogram za æeli ba taljon da se sve kaj je suvi no treba predati u pukovnijski magazin. Onda sam jo pi tal gospona Vaneka jel drugi dio tog romana smatra za nekaj suvi noga, a on mi je rekel da posle tih tu nih iskustava u Srbiji, u Galiciji i u Maðarskoj, nikakve zaba vne knjige uopæe ne voziju na frontu, a za one krabice u gradovima, u kojima se sku pljaju stare novine za vojnike, da su zbilja dobre jer da se u novine mo e dobro m otati duhan ili seno koje vojnici pu iju u rovovima. U bataljonu su veæ razdelili te prve delove od tog romana, a te druge delove smo odnesli u magazin. vejk malo po u tje i odmah doda: Tam vam ima raznih stvari, u tom magazinu, gospon °Wajtant, èak i cilinder budejovièk og zborovoðe, koji je z njim i do el u pukovniju... Ne to æu vam reæi, vejk s te kim uzdahom javio e totporuènik Luka vi uopæe niste svjesni dosega svoga Pona anja. Meni se i samom gadi nazivati vas budalom. Za ^u blesavost uopæe nema rijeèi. Kad vam ka em budalo, J& vas ustvari nazivam ljubaznim imenom. Vi ste izveli . to tako grozno, da su va i najstra niji zloèini koje ste si Pustili izvesti za sve ovo vrijeme otkako vas ja znam prema °me pravi anðeoski pjev. Kad biste znali, vejk, to ste Pravili... ali vi to neæete nikada doznati... ako bi se nekada 483 sa zanimanjem vejk kada se blijedi natporuènik uhvat' stube vodnog spremnika uga ene lokomotive. ^ Na natporuènikovu blijedom licu nije se pojavio nik V izraz srd be. Bilo je u njem u tek neèeg oèajnog i bezn j n°g Dalje, dalje vejk, sad je veæ svejedno, veæ je dobro I kak velim odzvanjao je napu tenim kolosijekom vejkov meki glas ja sam isto bil takvog mi ljenja Jed nom sam kupil nekakav krimiæ o Ro i Savanu iz Bakonjske ume, tam j e falil prvi dio, pa sam moral pogaðati kakav \e bil poèetak, jer ni u takvom razboj nièkom romanu nemrete bez prvog dela. Tak mi je bilo potpuno jasno da bi to bilo b ez veze kad bi gospoda èasnici poèeli prvo drugi, a onda prvi dio, i kak bi to zgled alo glupo kad bi u bataljonskom uredu raportiral ono kaj su mi rekli u pukovnijs kom uredu, da gospoda oficiri veæ znaju koji dio trebaju èitati. Meni je uopæe s tim k njigama, gospon obrlajtant, to izgledalo grozno èudno i zagonetno. Ja sam znal da gospoda oficiri inaèe malo èitaju, a jo kad je ta ratna zbrka... vejk, te svoje gluposti zadr ite za sebe zastenjao je natporuènik Luka . Pa ja sam vas, gospon obrlajtant, odmah pital prek telefona, jel hoæete odmah ob adva dela najenput, a vi ste mi rekli toèno ko i sad, da si ostavim te gluposti za sebe, da se ne bute valjda jo navlaèili z nekakvim knjigama. A onda sam si pomisli h ak je to va e mi ljenje, moraju onda i ostala gospoda na to tak gledati. Pital sam i tog na eg Vaneka, taj ipak ima nekakvog iskustva s fronte. A on mi je rekel da su si u poèetku sva gospoda oficiri mislili da je æeli rat nekakva zezancija, i da s u si vlekli na frontu æele biblioteke ko ideju na godi nji odmor. Èak su na fronti od nekakvih n vojvotkinja dobivali na dar æela sabrana dela raznih P6511 ! tak da s u se posilni pod tim navlekli i proklinjali dan su se rodili. Vanek je rekel da su te knjige bile ni koriso se tièe pu enja, a zato jer su bile od finog, debelog PaP ' na zahodu si je èovek s takvim pesmicama, s dopu ten)
482 povela rijeè o tim knjigama, da se niste usudili zucn sam vam ja telefonom ne to rekao, o tome da bi se taj d dio... ako bi se ikada povela rijeè o tome to se dogodilo prvim i drugim dijelom, na to ne obraæajte pozornost V nièemu niste ni ta èuli, ni ta ne znate, nièega se ne sje' ° Da se niste usudili u ne to me upletati, vi jedan... e' Natporuènik Luka govorio je glasom kao da ea trp« ,> ,1. » . °è i i &aucsegro. znica, a kada je u utio, bvejk je iskoristio trenutak za yv0' nevino pitanje: Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da mi oprostite to kaj pitam zakaj nikad n e bum doznal kaj sam to izvel tak groznoga. Ja sam se, gospon obrlajtant, usudil pitati samo zbog toga da bi se mogel èuvati ubuduæe takvih stvari, jer se obièno i go vori da se èovek uèi na gre kama, ko i onaj ljevaè Adamec iz Dakovke, koji se zabunom na pil solne kiseline... Nije dovr io jer je natporuènik Luka prekinuo taj njegov primjer rijeèima: Trubo jedna! Neæu vam ni ta obja njavati. Upadajte sad u vagon i recite Balounu da m i, kad stignemo u Budimpe tu, donese u sto erni vagon nekakvo pecivo i uz to jetrenu pa tetu koja mi je u staniolu dolje u koferu. A onda jo recite Vaneku da je mazga. Triput sam tra io da mi da toèan broj vojnika. A kada sam to danas trebao, imao sam samo podatke od pro log tjedna. Zum Befehl, Herr Oberleutnant! proderao se Svejk i polagano udaljio prema svom e vagonu. Natporuènik Luka pro etao je prugom i pritom pomislio: Trebao sam mu ipak dati par pljuski, a ne s njim razg° varati kao s kakvim prija teljem. Svejk je ozbiljna lica u ao u svoj vagon. Postova ; samoga sebe. Ne dogaða se s vaki dan da izvede ne to stra no, a da nikada ne smije doznati to je to bilo. HJ." .** Gospon blagajnièki narednik reèe Svejk kada je ^~~. j jo na svom mjestu èini mi se da je gospon obrla veC T »kas danas jako dobro raspolo en. alje vam po meni ifflflt lA**^*1*^ . . f li . . ku da ste mazga jer vas je veæ triput pital da mu javite ^Èan broj vojnika. ___ Herrgott razljutio se Vanek ja æu tim vodnicima apriti. Zar sam ja kriv to svak i takav kreten od vodnika !jj to hoæe i ne alje mi brojno stanje voda? Pa zar si to ebam isisati iz malog prsta? I to su mi nekakvi odnosi u na oj kompaèki. To se valjd a mo e dogoditi samo u jedanaestoj mar kompaèki. Ali ja sam to predosjeæao, ja sam to zn ao. Nisam ni minutu sumnjao da je kod nas nered. Jedan dan u kuhinji nedostaju èet iri porcije, a drugi dan su tri vi ka. Kad bi mi ti banditi barem javili da im je netko u bolnici. Jo pro li mjesec vodio sam nekakvog Nikodema, a tek sam kod isplat e doznao da je taj Nikodem umro u bolnici u Budejovicama, od nagle su ice. Stalno se za njega fasovalo. Mundir smo za njega fasovali, a sad pitaj boga kamo je to nestalo. A onda mi jo gospodin oberlajtnant ka e da sam mazga, a ni on sam ne mo e oèuv ati red u svojoj kompaniji. Financijski narednik Vanek hodao je uzrujano po vagonu: Da sam ja zapovjednik?! To bi sve moralo klapati, taao bih pregled o svakom man jku. Doèasnici bi mi dvaput dnevno javljali brojno stanje, ali to vrijedi kad doèasni ci Nsta ne vrijede. Kod nas je najgori od svih onaj vodnik ^ika Pun je viceva i a la, a kad mu prijavim da je Kolafik Premje ten iz njegova voda u komoru, on mi sut radan javlja 1510 brojno stanje kao da se Kolafik i dalje valja u kompaniji, . J ^govu vodu. A kad se to ponavlja svaki dan, pa mi onda s ka u da sam mazga... ovak o si gospodin oberlajtnant neæe ..eci prijatelje. Financijski narednik nije nikaka v kaplar s ko)Un *svako mo e obrisati... n, koji je otvorenih usta sve to slu ao, izvalio je sam Vaneka. tu lijepu rijeè, koj
u Vanek nije izgovorio, a Se valjda htio umije ati u razgovor. ,. jpff!': 484 485
im Ku
tamo rekao je Ijutito financijski narednik Èuj, Baloun javio se vejk tebi moram p0 ». da gosponu natporuèniku, kad stignemo u Pe tu, done ^ vagon nekakvu emlju i tu jetrenu pa tetu koju gospon RU lajtant ima dol je u koferu zamotanu u staniolu. Div Baloun oèajno je objesio ruke, duge kao u èirnpan savio leda i ostao u tom polo aju neko vrijeme. ' Nemam rekao je tihim, oèajnim glasom, gledaju" u prljavi pod vagona. Nemam ponovio je isprekidano ja sam vam mislil... ja sam je pred odlazak razmota l... ja sam ju ponju il. da ni pokvarena... ja sam ju probal... jauknuo je s takvi m iskrenim oèajanjem da je svima postalo sve jasno. Po derali ste ju skupa sa staniolom stao je pred Balouna financijski narednik Va nek, radujuæi se tome to ne mora dalje braniti svoje mi ljenje da nije mazga, kako mu je poruèio natporuènik, veæ da uzrok to je brojno stanje vojnika promjenjiva velièina X ima dublje korijene u drugim mazgama. Razveselio se to je razgovor skrenuo drugim smjerom i vrti se oko nezasitnog Balouna, oko novog tragiènog dogaðaja. Vanek je do bio silnu elju da odr i Balounu kakvu neugodnu moralnu poduku, no u tome ga je pret ekao kuhar okultist Jurajda koji se, odlo iv i svoju voljenu knjigu, (prijevod staro indijskih sutri PragnaParamita), obratio poti tenom Balounu koji se jo vi e zgrbio po d teretom sudbine: Vi, Baloune, morate bdjeti sami nad sobom, kak° ne biste izgubili povjerenje u sebe sama i vjeru u usud. Me smijete pripisivati sebi ono to je zasluga drugih. Ka"^s, naðete pred sliènim problemom kakav ste po derali, uvije pitajte samoga sebe: u kakvom je odnosu prema meni jetren pa teta? . . vejk je smatrao zgodnim da ovo razmatranje potkrijeP praktiènim primjerom: , j Baloun, sam si mi pro li put pripovedal da bu vas kolinje i da bu suhog mesa, a èi m bus doznal broj v >
» kad se smestimo, da ti tvoji odmah poslali komad P05, ca({ si predstavi da ti iz vojne po te po aljeju tu unku sUll\na u bataljon, a ja i gospon blagajnièki nared nik svaki si Jp erno P° komad, pa onda, jer bi nam pasalo, odre emo komadiæ, dok to na k ncu s tom unkom ne bi ispalo K, s jednim mojim poznatim po tarom, nekakvim Kozlem. n loval je na kosti, pa su mu prvo odrezali nogu do gle nja, nda do koljena, onda ispod kuka, a da nije na vreme umri, bili bi ga celog zrezali ko puknutu olovku. Mo e si predstaviti, Baloun, da ti tu unku po deremo tak kak si ti gosponu obrlajtant u ponjupal jetrenu pa tetu. Div Baloun pogleda ih tu no. Jedino mojom preporukom i zaslugom rekao je financijski narednik Balounu ostal i ste posilni kod gospodina oberlajtnanta. Trebali su vas prebaciti u sanitet, d a iz borbe izvlaèite ranjene. Pod Duklom su na i sanitarci triput zaredom i li po jedn og ranjenog zastavnika koji je pred bodljikavim preprekama dobio u trbuh, i svi su ondje ostali s rupom u glavi. Tek ga je èetvrti par donio, ali prije nego to su ga odnijeli u previjali te, zastavnik je bio pokojni. Baloun vi e nije izdr ao i glasno je zajecao. Kak te ni sram? prezrivo je rekao vejk I ti si mi vojnik... Kad ja nisam napravljeni za rat zajaukao je Baloun ~ja sam zbiljam gladu , po deruh , zato jer su me istrgnuti E urednog ivota. Kod nas je to u familiji. Pokojni tat a se kladil u birtiji u Protivfnu da bu za okladu pojel pedeset kobasa i dva vel ka kruha, i dobil je. Ja sam jednom za okladu P°Jel èetri guske i dve zdele knedli s
a zeljem. Doma se setim, P°sle obeda, da bi jo nekaj pojel. Odem u pajz, odre em si °tna d mesa, po aljem si po bokal pive i progutam dve kile .ullog mesa. Imal sam kod kuæe starog slugu Vomela i taj me !e uvek opominjal da se tak ne opam, da se ne pre der avam, ^ se on seæa kak mu je dedek jo davno pripovedal o jedrr!? takvom po deruhu. Kad je d o el nekakvi rat, pa ni ni '° celih osam let; kruh su pekli od slame i od onoga kaj j e 486 487 ostalo od semenki lana, a bil im je blagdan kad su si m mleko nadrobiti malo sira, jer kruha ni bilo. A taj seljak * U je nastala ta beda, za tjedan je umri, jer njegov eludec ' i? naviknuti na takvu selsku bedu... ^ Baloun je podignuo svoje o alo æeno lice: Ali, ja si mislim da Bog ljude ka njava, al ih ipak napu ta. Gospod Bog je gladu e donesel na svet, i Gospo1 Bo bu se za njih i pobrinul ista knuo je vejk. Jednom veæ bil zvezani, a sad si zaslu il da te po aljeju u prve linije' kad sam ja bil posilni kod gospona obrlajtanta, on se moeej u svemu na mene oslo niti i nikad mu ni palo na pamet da bi mu ja nekaj po deral. Kad se dobivalo nekaj posebnoga, uvek mi je rekel: »Ostavite si to vejk« ili »Meni ba nije do toga stalo, daj te mi komadiæ, a s ostalim radite to hoæete«, a kad smo bili u Pragu i poslal me nekam u restoran po obed, da si ne bi sluèajno pomislil da mu nosim malu porciju jer sam pol po deral po cesti, ja sam od svojih novcih, kad mi se porcija uèinila mala, kup il jo jednu da bi se gospon obrlajtant najel i da si o meni ni lo ega ne bi mislil. Ali, jedanput me je vlovil. Moral sam mu uvek nositi iz restorana jelovnik, a on bi si izabral. Tak si je taj dan izabral punjenoga goluba. Ja sam si mislil, ka d su mi dali samo pol, da bi si mo da gospon obrlajtant mogel pomisliti da sam mu tu drugu polovicu po deral, pa sam jo jednu porciju dokupil od svojega i donesel ta kvu krasnu porciju daje gospon obrlajtant eba, koji je taj dan tra il gde bu rucal, a toèno je prije dvanajst sati do el u poset mojem oor jtantu, isto tak dobil jesti . A kad se najel, veli: >>^evm,0^i reæi da je to jedna porcija. Na cijelom svijetu neæe ao na jelovniku cijelog punjenog goluba. Danas kad do ij novac, poslat æu si u tu tvoju restauraciju po objed. Ke iskreno da je to dupla porcija.« Gospon obrlajt ant pred njim pital da posvedoèim da mi je dal novce za jednu porciju, jer da ni z nal da bude ovaj do el. U g sam da mi je dal novce za obièni obed. »Tako, vidis«> moj obrlajtant, »to ti jo nije ni ta. Pro li put mi je h * 'l donio dva gu èja bataka za objed. Mo e li zamisliti: z rezancima., govedina u sardel sosu, dva gu èja ba*7 knedli i zelja do stropa i palaèinke!« l Mljac, mljac mljackao je Baloun. vejk je nastavio: _ I to je bil kamen smutnje. Gospon obrlajtant Seba hiliam je drugi dan poslal svoga posilnog po obed u na estoran, a on mu je ko prilog donesel takvu malu hrpi cu koko jeg ri ota ko kad se dete od est tjedana pokaka u pelenu, tak, valjda dve lièice . A gospon obrlajtant Seba skoèi na njega, da je pol po deral. A on da nije, da je n evin. A gospon obrlajtant eba njega po gupcu, a mene je istical ko primer, jer da ja nosim prave porcije gosponu obrlajtantu Luka u. I tak ti se taj nevini isflisk ani vojnik drugi dan u restoranu, kad je do el po obed, za sve raspita!, pa je to rekel svojem gosponu, taj opet mojemu obrlajtantu. Sedim ti ja naveèer z novinama i èitam si izve taje neprijateljskih sto era s boji ta, kad ti ude moj gospon obrlajtant sav bledi, i odmah se na mene hiti da bi mu rekel kolko sam tih duplih porcija u restoranu platil, jer da zna sve, da mi nikakvo poricanje ne bu pomoglo, da od avno zna da sam blesav, ali da bi bil takva budala, ni mu palo na pamet. Jer da sam mu napravil takvu sramotu, da bi najrade prvo ubil mene, a onda sebe. »Gospon obrlajtant«, rekel sam mu, »kad ste me primili u slu bu, ^J prvi dan ste govorili o to m da je svaki posilni lopov i Podla hulja. A u tom restoranu zbiljam daju tak ma
le porC1)e> da ste si mogli pomisliti, da sam zbiljam jedan od takvih P°dlih klipa na, i da sam vam to po deral...« Bo e moj na T , ljv~~~ aptao je Baloun, sagnuo se po k ovèeg natporuènika ^sa i oti ao s njim iza vagona. ^^~yOnda je natporuènik Luka nastavio je vejk ie !! Prevrtati sve epe, a kad je to bi lo uzalud, gurnul dir u kjbek i dal mi je svoju srebrnu vuru. Bil je tak Ujj iU1 jV »Kada dobijem plaæu, vejk«, rekel mi je, »popi ite ^0 sam vam du an... a sat si posebno o tavite uz to. I 489
nemojte drugi put budaliti.« Onda je na nas obadva ud takva beda, da sam tu vuru m oral odnesti u zalagao to radite tamo otraga, Baloune? upitao je finan ijski narednik Vanek. Umjesto odgovora, nesretni Baloun se zagrcnuo. Otvor je, naime, kovèeg natporuèni ka Luka a i opao se njegovom posljednjom emljom... Kroz kolodvor je bez zaustavljanja projurio drugi vojnièki vlak, krcat »njemaèkim ma jstorima«1 koje su slali na srpsko boji te. Jo nisu bili do li k sebi od svoga odu evljen ja rastankom u Beèu, i bez predaha su se derali od Beèa èak dovde: Prinz Eugenius der edle Ritter ivoll'tKaiser wiedrum kriegen Stadt und Festung B elegrad Er liej? schlagen einen Brucken dafiman kunnt' hinuberrucken mit derArme e wohlfur die Stadt.2 Neki kaplar bojovno u tirkana brka, nagnuv i se van i opiruæi se laktovima o vojnike koji su izbacili noge iz vagona i tako se klatili, davao je takt i urlao iz sve g glasa: Als der Brucken war geschlagen, dafiman kunnt mit Stuck und Wagen frei passier'n den Donauflufi, bei Semlin schlug man da Lager, alle Serben zu verjagen..? T da je ip^ izgubio ravnote u, izletio iz vagona i svom om, u letu' u<^ario trbuho m o polugu skretnice, na kojoj tao naboden visjeti dok je vlak i ao dalje, a u zad njem su j^onu pjevali opet drugu pjesmu: GrafRadetzky edler Degen schumr's des Kaiser Feindzufegen aus derfalshen Lombardei. In Verona langes Hojfen ah mehr Tntppen eingetroffen fiihlt und rurht der Held sichfrei. . . ' Naboden na onu glupu skretnicu, bojovni je kaplar veæ bio mrtav, a nije dugo pot rajalo kada je veæ kraj njega s bajunetom èuvao stra u nekakav mlaðahni vojnièiæ iz kolodvor ske vojne postrojbe, koji je svoju ulogu shvatio vrlo ozbiljno. Stajao je usprav no kraj skretnice i dr ao se tako slavodobitno, kao da je to bilo njegovo djelo, t o nabijanje kaplara na polugu skretnice. Kada su vojnici iz e alona 91. pukovnije do li pogledati, Maðar se derao tako da se orilo èitavom prugom: Nem szabad, nem szabad! Komision militar nem szabad.2 Taj je svoje obavil rekao je dobri vojnik vejk, koji je isto tako bio medu rado znalcima taj komad eleza u rouhu ima svoju prednost, jer bar budu svi znali gde j e pokopan. To bu na samoj prugi, pa ne buju morali tra iti n)egov grob po svim boj i tima. Dobro se nabol znalaèki )e jo dodao Svejk, obilazeæi s druge strane kaplara cre va Su mu u hlaèama. Nem szabad, nem szabad! vikao je mlaðahni i vojnièiæ komision militar Bahnhof, nem sza \. Elitne njemaèke vojne postrojbe, (pm.) 2. Prime Eugen plemeniti vitez htjede za cara opet osvojiti grad i tvrðavu I napraviti most preko kojega æe moæi uæi s vojskom u grad. (njem.) ... |ogor 3. Kad su podigli most da se s topovima i kolima moglo prelaziti preko Dunava, p reko Zemuna da potjeraju sve Srbe. (njem.)
1,^. Kadetzkv, plemeniti vitez, zakleo se da æe istjerati careva neprijatelja i z dvoliène Lomifci i Veroni je dugo èekao, dok je stiglo jo trupa, pa se junak o sjeæao slobodan i krenuo no, nije slobodno! Vojna komisija, nije slobodno! (rrutd.) '*' '""' 491 490
Iza Svejka zaèuo se strogi glas: to ovdje radite? Pred njim je stajao kadet Biegler. vejk je salutirao Pokorno javljam, promatramo pokojnika kadet. ^ ' 8 Sp0n to ste to ovdje agitirali? Kakvog posla ovdje irnate> Pokorno javljam, gospon kadet s dostojanstveni je mirom odgovorio vejk ja nika d u ivotu nisam vrd/l nikakvu agitaciju. Otraga, iza kadeta, nekoliko vojnika prasnulo je u smi jeh, a naprijed, pred kadeta, istupio je financijski narednik Vanek. Gospodine kadete rekao je gospodin oberlajtnant Luka poslao je ovamo ordonansa Svejka kako bi mu javio to se dogodilo. Sad sam bio u sto ernom vagonu i batalj un ski ordonans Matu iè vas tra i po naredbi gospodina zapovjednika bataljuna. Imate se o dmah javiti gospodinu satniku Sagneru. Svi su se razi li po svojim vagonima, jer se uskoro zaèuo signal za ukrcavanje. Iduæi sa Svejkom, Vanek je rekao: Kad je negdje vi e ljudi, vejk, onda ostavite svoja mudrovanja. Moglo bi vas to skupo ko tati. Buduæi da je taj kaplar pripadao dojèmajstorima1, moglo bi se dogoditi da e to protumaèi da ste se tome radovali. Taj Biegler je stra an èeho der. Pa ja nisam ni rekel odgovorio je vejk tonom koji je iskljuèivao svaku sumnju sam o to da se taj kaplar nabol kak treba, i da je imal creva u hlaèama... on je mogel ... vejk, prestanimo o tome govoriti. I financijski narednik Vanek pljucnu. To je svejedno jo je primijetio vejk jel mu . Njegovo Velièanstvo creva curiju iz trbuha sim ili tarn. Un J na svaki naèin izvr il svoju du nost... on je mogel... l. Njemaèki majstori, (iskriv. njem.) 492 pogledajte vejk prekinuo ga je Vanek kako ordonans Matu iè opet leti u sto erni vagon, a se jo nije ispru io preko traènica. TsTdueo prije t°ga vodila se o tra rasprava medu sa tnikom erom i vrlim kadetom Bieglerom. Èudim vam se, kadete Biegleru rekao je satnik , r ___ za to mi niste odmah do li reæi d a se onih petegi deka maðarske salame neæe dijeliti. Znaèi da ja moram izaæi i sam se uv jeriti za to se vojnici vraæaju iz skladi ta. A gospoda èasnici isto tako, kao da naredb a nije naredba. Ja sam ipak rekao: »U skladi te, po vodovima, i po kompanijama.« To je znaèilo, kad nismo ni ta dobili u skladi tu, da se isto tako imaju u vagone vraæati po vodovima, kompanija za kompanijom. Vama sam naredio, kadete Biegleru, da se pobr inete za red, ali vi ste pustili da sve ide kako voda nosi. Bili ste zadovoljni t o se ne morate brinuti o brojenju porcija salame, a kako sam vidio s prozora, i li ste mirno pogledati nabodenog kaplara iz dojèmajstora. A kad sam vas poslije pozv ao, niste imali drugog posla nego u svojoj kadetskoj ma ti brbljati ne to o tom da s te se i li uvjeriti ne vodi li se tamo kod nabodenog kaplara nekakva agitacija... Pokorno javljam, da je ordonans 11. kompanije vejk... Pustite me na miru s tim Svejkom viknuo je satnik Sagner. Nemojte misliti, kadet e Biegleru, da æete ovdje jzvoditi nekakve intrige protiv natporuènika Luka a. Mi smo ^vejka tamo poslali... sad me gledate tako kao da mislite da J*01 se okomio na v as... pa i jesam, okomio sam se na vas plete Biegler... kad ne znate respektirat
i svoga pretpostav)enog i trudite se blamirati ga, onda æu vam prirediti takav JQl u vojsci da æete se, kadete Biegleru, sjetiti stanice Rab... iti se va an sa svojim teorijskim znanostima... prièekajte stignemo na boji nicu... kad vam naredim da poðet e Sllièkom ophodnjom preko bodljikavih prepreka... Va vak? Niste mi predali ni taj prijavak kad ste do li... Ni u iji kadet Biegler... N v«fe 493 Pokorno javljam, gospodine satnice,1 da su v umjesto petnaest deka maðarske salame, dodijeljene p0 d .'' razglednice. Molim, gospodine satnice... '^ Kadet Biegler predao je zapovjedniku bataljuna H razglednice, koje je tiskalo ravnateljstvo vojnog ratn arhiva u Beèu, gdje je naèelnik bio general pje adije ty jn owich. Na jednoj strani bila je karikatura ruskog vojnik, ruskog muzika zaraslog u bradu, kojega grli kostur. Poj k rikaturom je bio tekst: »Der Tagan dem da perfide Ruftland krepieren ivird, wird ein TagderErlosungfurgan ze unsere Monarchie sein.«2 Druga je razglednica potjecala iz Njemaèkog Carstva. Bio je to dar Nijemaca aus trougarskim vojnicima. Gore je stajalo »Viribus unitis«, a ispod toga slièica koja je prikazivala kako na vje alima visi Sir Edward Grey, a ispod njega veselo salutiraju austrijski i njemaèk i vojnik. Pjesmica koja je bila ispisana ispod toga uzeta je iz Greinzeove knjige » eljezna a ka«. Bile su to po alice na raèun na ih neprijatelja, o kojima su austrijski listovi pis ali: »Greinzeovi su stihovi udarci korbaèem koji sadr e pravi, neukrotivi humor i nena dma nu dosjedjivost«. Tekst ispod vje ala glasio je u prijevodu: c tnik Sagner nije ni zavr io èitanje ovih stihova »neukrohumora i nenadma ne dosjetljiv osti« kada je u sto erni °V n uletio ordonans Matu iè. Satnik Sagner poslao ga je u telegrafsku centralu vojnog lodvorskog zapovjedni tva da provjeri nisu li mo da stigle dispozicije, pa je ovaj s ada donio brigadni telegram. \rje bilo potrebno posezati ni za kakvim kljuèem ifara . Telje i ne ifriran zvuèao jednostavno: »Rach abkochen, Vbrmarsch nach Sokal«1. Satnik Sagner ozbiljno je zavrtio glavom. _ Pokorno javljam rekao je Matu iè zapovjednik postaje vas moli za razgovor. Ima t amo jo jedan telegram. Zatim se izmeðu zapovjednika kolodvora i satnika Sagnera vodila rasprava vrlo po vjerljivog sadr aja. Prvi je brzojav morao biti predan, premda je imao vrlo iznenaðujuæi sadr aj s obziro m na to da je bataljun veæ bio na postaji u Rabu: » Brzo skuhati, a onda pohod na So kal«. Bio je adresiran ne ifrirano na pohodni bataljun 91. pukovnije, s kopijom za p ohodni bataljun 75. pukovnije, koji je jo bio daleko iza njih. Potpis je bio ispr avan: zapovjednik brigade, Ritter von Herbert. Vrlo povjerljivo, gospodine satnice rekao je tajanstveno vojni zapovjednik kolo dvora povjerljivi telegram E va e divizije. Zapovjednik va e brigade je poludio. Odv ezli su ga u Beè, nakon to je iz brigade na sve strane razaslao nekoliko tuceta slièn ih telegrama. U Budimpe ti æe vas sigurno z*teæi novi telegram. Sve njegove telegrame, naravno, treba ^ulirati, ali u tom pogledu jo nismo dobili nikakve upute. Kao to velim, imam jedino nalog iz divizije da se ne ifrirani te%rarni ne uzimaju u obzir . Moram ih predati dalje, jer $ede njihova zadr avanja nisam od svojih instanci pr imio ^kva odgovora. Posredstvom svojih instanci informirao ^ se u zapovjedni tvu a rmijskog zbora, pa je protiv mene Povedena istraga... Ja sam aktivni èasnik stare in enjerske ' Btz° skuhati, pa krenuti na Sokal. (njim.) *«:» Grey Na vje alima u ugodnoj visini trebao bi se njihati Edivard Grey Zato je veæ krajnji èa s pa ipak treba upozoriti vas Da za vje anje togajude nijednoga hrasta ne bude Na drvetu nek visi jasike iz Francuske Republike. "
1. Svi razgovori medu èasnicima vode se, naravno, na njemaèkom jeziku. (Autor) ^ 2. Dan u kojem æe crknuti podmukla Rusija bit æe dan spasenja za èitavu na u M°n (njem.) i 494 495
struke dodao je sudjelovao sam u gradnji strate ke eljeznièke pruge u Galiciji... Gos podine satnice rekao je nakon kratke stanke nas, staru vojsku, k0: slu i od najni eg èina, alju samo na boji te! Danas je tih civila, eljeznièkih in enjera s jednogodi njim dr govoljaèkim ispitom, ministarstvo vojske puno kao kusih pasa... Uostalom, vi za èetv rt sata kreæete opet dalje... Sjeæam se samo toga da sam vam jednom u kadetskoj koli, u Pragu, kao kolega starijeg godi ta, pomagao da se popnete na vratilo. Tada oboj ica nismo smjeli van. Vi ste se tukli u razredu s Nijemcima?1 S vama je tamo bio i Luka . Vi ste bili najbolji prijatelji. Kad smo primili brzojav s popisom èasnika mar bataljuna koji æe proæi ovom postajom, onda sam se svega jasno sjetio... Ima tome veæ nekoliko godina... Tada mi je kadet Luka bio vrlo simpatièan... Èitav ovaj razgovor ostavio je vrlo neugodan dojam na satnika Sagnera. Poznavao je jako dobro ovoga s kojim je vodio razgovor i koji je u kadetskoj koli vodio nj ihovu opoziciju protiv austrijan tine, a to im je te nja za karijerom kasnije svima i zbila iz glave. Najneugodnija mu je bila napomena o natporuèniku Luka u, koji je bez ikakvih razloga svagdje bio odbacivan. Natporuènik Luka rekao je Sagner istièuæi vrlo je dobar èasnik. Kada polazi vlak? ,3^: Zapovjednik kolodvora pogledao je na sat,&n Za est minuta. ls Sagner, mislio sam da æete mi ne to reæi^ , Onda, zdravo! odgovorio je Sagner*i* iza ao pr? zgradu kolodvorskog zapovjedni tva. ti . Kada se pred polazak vlaka satnik Sagner vratio u stozern vagon, sve je èasnike na ao na svojim mjestima Igrali su p 1. U njemaèkom razgovoru koji su vodili: »Sie haben sich damals, auch mhlkn deuts chiilern gerauft. (Autor) ,'' 2. U razgovoru: Also, zdravo! (Autor) . j"^> .' 496
lupinama »frische viere«, jedino kadet Biegler nije igrao. prelistavao je gomilu svojih zapoèetih rukopisa o ratnim ^nama, jer nije se htio istaknuti samo na boji tu nego i u0 literarni fenomen koji æe opisati ratne dogaðaje. Èovjek Èudnovatih krila s ribljim repom elio je postati izvrstan ratni pisac. Njegov i su literarni poku aji poèinjali nadobudnim ujslovima u kojima se, dodu e, zrcalio mi litarizam toga doba, ali koji jo nisu bili razraðeni, tako da su na èetvrtinama arka ostali samo nazivi djela koja su tek trebala niknuti. »Karakteri vojnika za velikoga rata« »Tko je poèeo rat?« »Politika AustroUgarske i na k svjetskog rata« »Ratne bilje ke« »AustroUgarska i svjetski rat« »Pouke iz rata« »Popularno predavanje u rata« »Ratno politièka razmatranja« »Slavni dani AustroUgarske« »Slavenski imperijalizam i sv i rat« »Dokumenti iz rata« »Dokumenti za povijest svjetskog rata« »Dnevnik o svjetskom ratu« »Dnevni pregled svjetskog rata« »Prvi svjetski rat« »Na a d svjetskom tatu« »Narodi AustroUgarske pod oru jem« »Borba za svjetsku prevlast« »Moja i u svjetskom ratu« »Kronika mog ratnog pohoda« »Kako ratuju neprijatelji AustroUgarske« je pobjeda« »Na i èasnici i na i vojnici« »Djela mojih vojnika vrijedna sjeæanja« »Iz v g rata« »O bojnom mete u« »Knjiga austrougarskih junaka« » eljezna brigada« »Zbirka " boji ta« »Junaci na ega mar bataljuna« 7~ »Priruèna knjiga za vojnike na boji tu« »Dani b bjede« »Sto sam vidio i do ivio na boji tu« ~~ »U rovovima« »Èasnik pripovijeda...« »Sa
garske naprijed!« »Neprijateljski zrakoplovi i Qase pje a tvo« »Nakon bitke« »Na i topn "tovi domovine« »I kad bi svi vrazi bili protiv nas...« ^»Obrambeni i agresorski rat« »K i eljezo« »Pob^k ili smrt« »Na i junaci u zarobljeni tvu«. je satnik Sagner pristupio kadetu Biegleru i sve to! edao, upitao ga je za to j e to napisao i to s tim misli. " 497
Kadet Biegler odgovori s istinskim zanosom da svat' naslov predstavlja knjigu koju æe tek napisati. Koliko naslov toliko knjiga. elio bih, ako padnem u boju, da ostane uspomena na mene, gospodine satnice. Moj uzor je njemaèki profesor Udo Kraft. Rodio se godine 1870., sada se, u ovom ratu javio dragovoljno i pao 22. srpnja 1914. u Anloju. Prije smrti izdao je knjigu »Sa moodgojem u smrt zaèara«. Satnik Sagner odveo je kadeta Bieglera do prozora. Poka ite to jo imate, kadete Biegleru, mene stra no zanima va a djelatnost ironièno j ekao satnik Sagner kakvu ste to tekicu sakrili pod bluzu? Nije to ni ta, gospodine satnice odgovorio je kadet Biegler porumenjev i kao dijet e izvolite se, molim, osvjedoèiti. Bilje nica je imala ovaj naslov: »Shema izvanrednih i slavnih bitaka austrougarske vojske, sastavljena prema his torijskim studijama C. i K. èasnika Adolfa Bieglera. Primjedbama i obja njenjima pop ratio C. i K. èasnik Adolf Biegler.« Sheme su bile stra no jednostavne. Od bitke za Nordlingen 6. rujna 1634., preko bitke kod Zente 11. rujna 1697., kod Caldiera 31. listopada 1805. preko bitke kod Asperna 22. svibnja 1809. i bit ke naroda kod Leipziega 1813. g., preko St. Lucije u svibnju 1848. gi bitke kod Trutnova 27. lipnja 1866. g., sve do osvajanja Sarajeva 19. kolovoza 1878. U she mama i nacrtima planova ovih bitaka ni ta nije bilo izmijenjeno. Kadet Biegler s j edn je strane nacrtao prazne pravokutnike, dok je neprijatelj6 naznaèio iscrtkano. Na objema stranama bili su obilje en lijevo krilo, centar i desno krilo. Zatim su u zaleðu f prièuve te strelice i na jednu i na drugu stranu. Bitka k° Nordlingena, je dnako kao i bitka kod Sarajeva, lièila je n lo aj igraèa u kakvoj nogometnoj utakmici na poèetku re a strelice kao da su pokazival e kamo treba koja strana udariti loptu. Upravo to je palo satniku Sagneru na pamet kada je upitao: _ Kadetu Biegler, vi igrate nogomet? Biegler se zacrvenio jo jaèe i zatreptao nervozno, tako da je ostavio dojam kao d a æe poèeti cmizdriti. Satnik Sagner s osmijehom je nastavio listati bilje nicu i zaustavio se na primj edbi uz shemu bitke kod Trutnova za vrijeme pruskoaustrijskog rata. Kadet Biegler je napisao: »Bitka kod Trutnova nije se trebala voditi buduæi da je brdovit kraj onemoguæavao razvijanje divizije generala Mazzuchelija, ugro ene sna nim pruskim kolonama koje su se nalazile na uzvisinama te opkolile lijevo krilo na e d ivizije.« Po vama rekao je s osmijehom satnik Sagner vraæajuæi bilje nicu kadetu Biegleru bitka kod Trutnova mogla se odigrati jedino u sluèaju kad bi Trutnov le ao u ravnici, bed ak jedan budejovièki. Kadete Biegler, vrlo je lijepo od vas to ste se u tako kratko m razdoblju svoga boravka u redovima vojske, trudili proniknuti u strategiju, sa mo to je to kod vas ispalo kao kad se deèki igraju vojnika i meðusobno dijele titule generala. Sami ste sebe tako brzo promaknuli da je milina. C. i K. èasnik Adolf Bi egler! Prije nego doðemo do Pe te, vi æete biti mar al. Jo prekjuèer ste, negdje doma, kod tatice, vagali kravlje ko e. C. und K. Leutnant Adolf Bie )er! Èovjeèe, pa vi jo niste ni kakav èasnik. Vi ste kadet. Vi visite u zraku izmeðu zastavnika i doèasnika. Vi ste od toga |k vas proglase èasnikom udaljeni kao kakav razvodnik koji u cnii tra i da ga zovu »gospodine tabni narednice«.
^~~ Èuj, Luka obratio se natporuèniku ima u °joj satniji kadeta Bieglera, stisni malo t pa. Potpisuje se 0 èasnik, pa neka to i zaslu i u borbi. Kada uz bubnjeve em° na juri , neka sa svojim vodom re e bodljikave pre 499 498 preke, der gute Junge1. A propos, dao te je pozdraviti Zvk' on je zapovjednik kolodvora u Rabu. ' Kadet Biegler je shvatio da je razgovor s njime zavr salutirao je i sav crven u licu pro ao kroz vagon tako da na ao na samom kraju, u malom hodniku. Otvorio je vr zahoda kao mjeseèar i, gledajuæi u njemaèkomadarski na pis »Upotreba nu nika dopu tena samo tijekom vo nje« zaridao je, zajecao i tiho zaplakao. Onda je skinuo hlaèe onda je tis kao, bri uæi suze. Zatim je upotrijebio bilje nicu napisom »Shema znamenitih i slavnih b itaka austrougarske vojske koje je sastavio C. i K. èasnik Adolf Biegler«, koja je o be èa æena nestala medu traènicima pod jureæim vojnièkim vlakom. Kadet Biegler oprao je u zahodskom umivaoniku zacrvenjele oèi i iza ao na hodnik u vjeravajuæi se da mora biti jak, vra ki jak. Glava i trbuh boljeli sa ga jo od jutra. Pro ao je pokraj zadnjeg kupea, gdje su bataljunski ordonans Matu iè i slu nik zapovje dnika bataljuna Batzer napsali. Pogledav i kroz otvorena vrata kupea, naka ljao se. Samo su se na tren okrenuli i igrali dalje. Ne znate to je red? upitao je kadet Biegler. Nisam mogo odgovorio je Batzer, slu nik satnika Sagnera, svojim stra nim njemaèkim o d Ka perskih Gora »mi' is' d' Trump ausganga«2 do lo mi je da podigram, gospodine kadetu , s bubnjevima nastavio je s jakim bubnjevima, i onda na to bacit zelenog kralja ... to sam trebo napravit... Kadet Biegler vi e nije rekao ni rijeèi i zavukao se u svoj kut. Kada je kasnije k njemu do ao zastavnik Pleschner, kako bi mu dao da gucne konjaka iz boce koju je dobio na kartama, zaèudio se to kadet Biegler marljivo èita profesora Uda Krafta »Samoo dgojem u smrt za cara«. 1. Dobar mladac, (njem.) 2. Iza ao mi je adut. (njem.) e nego to su stigli do Pe te, kadet Biegler bio je tako i jC) nagnuv i se kroz prozor vagona, neprestano i u pusti predio: »Frisch drauf! Im gottes Namen fr^h drauf«1' a onc^a 8a Je> Prema nalogu satnika Sagnera, tfaliunski ordonans Matu iè odvukao u kupe, gdje ga je uz moæ slu nika Batzera polo io na klupu, na kojoj je kadet ftegler usnuo ovaj san: SAN KADETA BIEGLERA PRED BUDIMPE TOM Imao je signum laudis, eljezni kri , a bio je i bojnik, pa i^nuo izvr iti smotru di jelova brigade koja mu je bila dodijeljena. Dodu e, nije mogao nikako objasniti, a ko veæ pod sobom ima cijelu brigadu, za to je neprestano samo bojnik. Sumnjao je da je trebao biti promaknut u generalbojnika, a to »general« da se negdje izgubilo u gu v i, na vojnoj po ti. U sebi se smijao kako mu je u vlaku, kada su odlazili na boji te , satnik Sagner prijetio da æe morati rezati ièane prepreke. Uostalom, satnik Sagner veæ je odavno, na njegov prijedlog diviziji, premje ten u drugu pukovniju, zajedno s natporuènikom Luka om. U drugu diviziju, u drugi armijski zbor. Netko mu je èak pripovijedao da su obojica tijekom bijega nestala u nekoj moèvari. Sada, kada se vozio automobilom prema polo ajima na smotru svoje brigade, sve mu je biio jasno. Poslao ga je zapravo generalni sto er. Mimo njega vukli su se vojnici i pjevali pjesmu koje se sjeæao iz zbirke vojnièkih austrijskih pjesama »Es gilt«: Halt'euch brav, Ihr tapf'ren Briider, werft den Feind nur herzhafi nieder, laf t des Kaisers Fahne weh'n...2 Predio je izgledao kao na slikama Wiener illustrierte Zei tunga. ' est lr l. Dt,.°ko navali! estoko navali, uirne Boga! (njem.)
, Se ""stro, junaèka braæo, samo srèano ru ite neprijatelja, neka se careva zastava vi jori. 501 500
ligi S desne strane, pokraj nekog taglja, moglo se vid' topni tvo kako otvara paljbu n a neprijateljske rovove bi' ceste po kojoj su prolazili automobilom. Lijevo je s tjji kuæa iz koje se pucalo dok se neprijatelj trudio kundaèim izbiti vrata. Pokraj ceste gorio je neprijateljski zrakoplov. N obzoru se vidjela konjica i sela u pl amenu. A zatim rovovi pohodnog bataljuna i mala uzvisina s koje su strojnicama p ucali na neprijatelja. A vozaè i dalje vozi cestom prema neprijatelju. Derao se kroz slu alicu na vozaèa: Ne zna kamo vozi ? Pa tamo je neprijatelj. Ali vozaè mirno odgovara: Gospodine generale, to je jedina ispravna cesta. Cesta je u dobrom stanju. Na tim sporednim putevima gume ne bi izdr ale. to se vi e pribli avaju neprijateljskim polo ajima, vatra postaje sve sna nija. Granat e udaraju okolonaokolo, s obje strane rovova i na drvored ljiva. Ali vozaè mirno od govara u slu alicu: Ovo je izvrsna cesta gospodine generale, po njoj se vozi kao po loju. Kad bism o skrenuli u polje, puknula bi nam guma. Pogledajte, gospodine generale vikao je orer u slu alicu ova cesta je tako dobro graðena da nam ni granate od trideset i pol centimetara ni ta ne mogu. Cesta je kao od gume, a na onim kamenitim putevima u p olju puknule bi nam gume. A ionako se ne mo emo vratiti, gospodine generale! Bum bum zaèu Biegler, i automobil sna no odskoèi. Zar vam nisam rekao, gospodine generale dere s vozaè u slu alicu da je to vra ki dob ro graðena cesta. ^ je toèno ispred nas eksplodirala jedna tridesetosmicanijedne rup e, cesta je kao gumena. Ali kad bismo skren u polje, ostali bismo bez guma, sada na nas pucaju iz da»J od èetiri kilometara. Ali kamo idemo?
To æe se tek vidjeti odgovara vozaè dok je ovakve rtte,jajamèimzasveTrzaj, sna an trzaj, i automobil se zaustavlja. __ Gospodine generale dere se vozaè imate li sto erni zemljovid? General Biegler osvjetljava baterijskom svjetiljkom. Vidi da mu sto erni zemljov id stoji na koljenima. Ali to je mornarièka karta helgolandskog primorja iz godine 1864., iz austrijskopruskog rata protiv Danske za Schleswig. __ Ovdje je raskri je govori vozaè oba raskri ja vode prema neprijateljskim polo ajima . Meni je samo stalo do dobre ceste, da se ne uni te gume, gospodine generale... j a odgovaram za sto erni automobil... Zatim eksplozija, zaglu ujuæa eksplozija i zvijezde velike poput kotaèa. Mlijeèna staz a, gusta kao vrhnje. Uznosi se svemirom na sjedalu pokraj vozaèa. Cijeli je automobil toèno ispred stra n jeg sjedala kao karama odrezan. Od automobila je preostao jedino bojni, napadaèki p rednji dio. Jo je sreæa govori ofer to ste mi preko ramena pokazivali mapu. Preletjeli ste k me i, a ostalo se razletjelo. Bila je to èetrdesetdvojka... ja sam to odmah naslutio, èim doðe raskri je, onda cesta ne vrijedi ni pi ljiva boba. Poslije one tridesetosmice to je mogla biti samo èetrdesetdvojka. Dosad ni ta jaèe ni ne proizvode, gospodine gen erale. Kamo to vozite? Letimo u nebo, gospodine generale, pa se moramo ^maknuti repaticama. Te su gor e nego èetrdesetdvojke. Sada l Pred nama Mars govori vozaè nakon duge utnje. se opet osjetio smirenim.
Znate li povijest bitke kod Leipziga? upitao je je feldmar al knez Schwarzenberg k renuo na Liek vièe 14. listopada 1813. i kada se 16. listopada vodila : a ^ Linden au, zatim bitke generala Menveldeta, kada l austfijska vojska bila u Wachavi, ka d je, 19. listopada, pao 502 503
ondaæe to, Gospodine generale reèe tada ozbiljno upravo smo pred nebeskim vratima, izaðite, gosnorl generale! Ne mo emo proæi kroz nebeska vrata, jer je v h gu va. Sama vojska. ^ Samo ti nekog pregazi vièe na vozaèa se i maknuti. I naginjuæi se iz automobila vri ti: Achtung, sie Schweinbande!1 Stoka, vide generala i n mogu napraviti rechtschaut. Vozaè ga stalo eno smiruje: To æe te ko iæi, gospodine generale, veæini je otkinuta glava. General Biegler tek je tada primijetio da su oni koji se guraju oko nebeskih v rata uglavnom najrazlièitiji invalidi koji su u ratu izgubili poneki dio svoga tij ela, koji su ipak nosili sa sobom u naprtnjaèi. Glave, ruke, noge. Neki pravednik topnik, gurajuæi se oko nebeskih vrata u poderanom kaputu, dr ao je u zave ljaju slo en èi tav svoj trbuh, zajedno s donjim udovima. Iz drugog zave ljaja nekog pravednika do mobrana promatrala je generala Bieglera polovica stra njice koju je izgubio kod La vova. To je zbog reda javlja se ponovno vozaè vozeæi kroz gustu gomilu to je sigurno zbo g nebeske nadvizite. Kod nebeskih vrata propu tali su samo uz lozinku, koja je generalu Biegleru smje sta pala na pamet: »Fur Gott und Kaiser«. Automobil je u ao u raj. Gospodine generale rekao je nekakav èasnik, anðeo s krilima, kada su prolazili pok raj vojarni s novaèim anðelima morate se prijaviti glavnom zapovjedni tvu. Vozili su se dalje pokraj nekog vje bali ta gdje je vrvjelo od novaka anðela koji su vje bali urlanje »Aleluja« Vozili su se pokraj skupine u kojoj je nekakav riði kap anðeo upravo uvje bavao neko g nespretnog novaka an 1. Pazite, bando svinjska! (njem.) 504 * ne i"1. J pustio u raj, probaj to jo jednom... Hanlenluja? ? ' Lgjtjjo jedna, jo æe mi ovdje u raju govoriti kroz nos... 2a akama u trbuh i derao se na njega: »Jaèe otvori 'æu svinjo betlehemska! Zar se tako vièe Aleluja? Ko da °* knedl u ustima. Ba bih htio znati, stoko jedna, koji i"1 roba to o ednom... Hanlenlua? g probaj jo jednom, cedre libanonski... « Provezli su se dalje, a za njima su se jo dugo èuli nla eno deranje unjkavog anðela reg ruta »Hanlehluja« i Lik anðela kaplara »Aleluja, aleluja, ti kravo jordanska«. fatim velièanstvena svjetlost nad velikom zgradom kao to je Marijanska vojarna u Èe k im Budejovicama i nad njom dva zrakoplova, jedan slijeva, drugi zdesna, a u sred ini, medu njima, rastegnuto divovsko platno s golemim napisom: C. und K. Gottes Hauptquartier1 Generala Bieglera izvukla su iz automobila dva anðela u odori vojne policije, zg rabila ga za ovratnik i odvela do zgrade, pa gore na prvi kat. Vladajte se pristojno pred Gospodinom Bogom rekli su mu gore, pred nekim vrati ma, i gurnuli ga unutra.
Na sredini sobe, u kojoj su po zidovima visjeli portreti Franje Josipa i Vilim a, prestolonasljednika Karla Franje Josipa, generala Viktora Dankla, nadvojvode Ferdinanda i zapovjednika generalnog sto era Konrada von Hotzendorfa, stajao je Go spodin Bog. Kadete Biegleru rekao je znaèajno Gospodin Bog zar me ne prepoznajete? Ja sam va kada nji satnik Biegler se skamenio. Kadete Biegleru oglasi se ponovno Gospodin Bog ~"~ kojim ste pravom prisvojili titulu generalbojnika? Kojim |te se pravom, kadete Biegleru, vozili sto ernim auto mobi°m> cestom medu neprijateljskim polo ajima? ~ Pokorno javljam... 'Kglavnistan. (njem.) 505
ne
Zaèepite gubicu, kadete Biegleru, kada s vama rav vara Gospodin Bog. °°~ Pokorno javljam zajecao je Biegler jo jednom Znaèi, neæete zaèepiti? razderao se na njega Gosn din Bog, otvorio vrata i viknuo: Dva anðela, ovamo! U la su dva anðela s pu kama prebaèenim preko Iijev0 krila. Biegler je u njima prepoznao Matu ica i Batzera. A iz usta Gospodina Boga odzvanjao je glas: Bacite ga u zahod! Kadet Biegler padao je nekamo, u grozan smrad... Nasuprot usnulog kadeta Bieglera sjedili su Matu iè i slu nik satnika Sagnera Batzer te napsali. »Stink awer d'Kerl wie a' Stockfisch...« izjavio je Batzer, koji je sa zanimanjem promatrao kako se usnuli kadet Biegler znaèajno vrti »mus d' Hosen voli ha'n«1. To se mo e svakome dogoditi rekao je filozofski Matu iè. Pusti ga, ionako ga neæe esvlaèiti. Rade dijeli karte! Veæ se vidjela svjedost svjetiljaka nad Budimpe tom, a nad Dunavom je poskakivalo svjedo reflektora. Kadet Biegler je sanjao ne to sasvim drugo, jer je u snu govorio: »Sagen Sie meine r tapferen Armee, dafi sie sich in meinem Herzen ein unvergangliches Denkmal der Liebe und Dankbarkeit errichtet hat.«2 A buduæi da se kod tih rijeèi poèeo vrtjeti, Batzeru je intenzivno zasmrdjelo pod nosom, tako da je, otpljunuvsi. izjavio: 3 Stink wie a' Haizlputza, wie a' becheisen Haizlputz3 Kadet Biegler vrtio se sv e nemirnije, a njegov novi san bio J 1. Smrdi momak ko bakalar, sigurno su mu pune gaæe. (njem.) i h vi' 2. Ka ite mojoj hrabroj vojsci da je u mom srcu sebi podigla besmrtan spomenik ) zahvalnosti, (njem.) 3. Smrdi kao èistaè zahoda, kao posrani èistaè zahoda, (njem.) \,»w,s" kl<* fantastièan. Branio je Linz u ratu za austrijsko nasljed ^Vidio je rovove, opkope i palisade oko grada. Njegov . j stan bio je pretvor en u golemu bolnicu. Svuda uoko aliali su se bolesnici i dr ali se za trbuh. Pod palisadama da Linza prolazili su francuski draguni Napoleona I. A on, zapovjednik mjesta, stajao je nad tom gomilom, Hr eæi se takoðer za trbuh i vi kao na nekog francuskog parlamentarca: ._ Poruèite svome caru da se neæu predati... A zatim, kao da je bol u trbuhu naglo presjeèena, pojurio je s bataljunom preko palisada, van iz grada, na put slave i pobjede i vidio kako natporuènik Luka odbija svojim prstima udarac sablje francuskog draguna, koji je bio namijenjen njemu, Biegleru, branitelju opsjednutog Linza. Natporuènik Luka umirao je kod njegovih nogu, s usklikom: »Ein Mann wie Sie, Herr O berst, ist notiger als ein nichtsnutziger Oberleutnant!«1 Branitelj Linza s ganuæem odvraæa pogled od umiruæeg, u trenutku kada dolijeæe rapnel i
ti
pogaða Bieglera u stra njicu. Posve mehanièki Biegler je posegnuo rukom otraga na hlaèe, osjetio mokro, i ne to lj epljivo to mu se razmazuje po nici. Vièe: »Sanitet! Sanitet« I pada s konja... Batzer i Matu iè podigli su kadeta Bieglera s poda, kamo Je pao s klupe, i polo ili ga opet na njegovo mjesto. Zatim )e Matu iè oti ao satniku Sagneru i javio da se s kad etom freglerom dogaðaju èudne stvari. Izgleda da to nije od onoga konjaka rekao je ~7 mogla bi to prije biti kolera. Kadet Biegler je, svagdje na ^o* stanicama pio vodu. U Mo onu sam ga vidio da se. .. . ~ To s kolerom ne ide tako brzo. Matu iè, recite u susIednorn kupeu gospodinu doktoru da ga ode pogledati. bataljunu je bio dodijeljen »ratni doktor«, stari medicinar \ A kao vi, gospodine pukovnièe, potrebniji je od beskorisnog natporuènika. (njem.) 507 506
i èlan njemaèke sveuèili ne omladine Welfer. Znao je p:^ tuæi se, a usto je imao medicinu u malom prstu. Pr0 a ' medicinske fakultete u raznim univerzitetskim gradovi ^ A ustroUgarske, a praksu u najrazlièitijim bolnicama \ doktorat nikada nije obranio, iz jednostavnog razloga ;1 ...... i j . ° 'er e u oporuci koju je svojim nasljednicima ostavio njegov str stajalo da se Friedrichu Welferu, studentu medicine, im, godi nje plaæati stipendija do onog trenutka dok Friedridi Welfer ne stekne lijeènièku diplomu. Ta stipendija b ila je valjda èetiri puta veæa od plaæe asistenta u bolnicama, pa se MUC1 Friedrich We lfer po teno trudio kako bi na to dulji rok odgodio svoje imenovanje u doktora opæe m edicine. Nasljednicima je bilo da polude od bijesa. Ne bi li ga se rije ili, progla avali s u ga za kretena i izvodili razne pokuse s podmetanjem bogatih udavaèa. Kako bi ih jo vi e razbjesnio, MUC Friedrich Welfer, èlan dvanaestak njemaèkih studentskih dru tava, izdao je u Beèu, Leipzigu i Berlinu nekoliko zbirki vrlo pristojnih pjesama. Pisa o je i u Simplicissimu, te studirao kao da se ama ba ni ta nije dogaðalo. Ali do ao je rat, koji je MUC Friedrichu Welferu zadao sramotni udarac no em u led a. Pjesnika, pisca knjiga »Lachende Lieder«, »Krug und Wiessenschaft« i »Marchen und Parabe len«2, sasvim su jednostavno pokupili u vojsku, a jedan je nasljednik u ministarst vu vojske sredio da bodri Friedrich Welfer polo i »Ratni doktorat«. Obranio ga je pism eno. Dobio je upitnik koji je trebao ispuniti, a on je na sva pitanja sasvim ste reotipno odgovorio »Lecken Sie mir Arsch«3. Za tri dana pukovnik mu je obznanio da j e dobio diplomu doktora op# medicine, da je veæ odavno zreo za doktorat i da ga vr hovni sto erni lijeènik dodjeljuje na slu bu u pozadinsku bolnicu, a da æe o njegovu pon a anju ovisiti brzina u napredovanjudodu e, imao je on u raznim sveuèili nim gradovima s uk° 1. Medicinae universalis candidatus kandidat sveopæe medicine, (tat.) 2. »Nasmijane pjesme«, »Vrè i znanost«, »Bajke i parabole«, (njem.) 3. Poli ite mi dupe. (njem.) : 508 ro se sve o njemu zna, ali danas se u ratu sve , w > jaDoi*"; . pjesama »Vrè i znanost« ugrizao se za usnicu risao u vojnu slu bu. '° Nakon to se nekoliko puta utvrdilo da se neobièno 1'ivo vladao prema vojnicima pacijentima, produ avajuæi k liko je god to bilo moguæe boravak u bolnici, dakle im avo ondje gdje je vladalo geslo »Kane li se ovi izle avati bolnicama ili pomalo krepavati u rovovima, bolje je da
dmah crknu u bolnici ili pred streljaèkim strojem«, doktora Welfera poslali su sa 11. pohodnim bataljunom na boji te. Aktivni èasnici smatrali su ga neèim manje vrijednim. Nisu ga primjeæivali ni rezerv ni èasnici, a kamoli s njim sklapali kakva prijateljstva, kako se ne bi jo vi e pro iri o jaz izmeðu njih i aktivnih èasnika. Satnik Sagner osjeæao se, sasvim prirodno, stra no uzvi enim nad tim biv im MUCom, koj i je za vrijeme svojih dugogodi njih studija u sukobima posjekao poprilièno èasnika. K ad je doktor Welfer, »ratni doktor«, pro ao mimo njega, nije ga ni pogledao, veæ je dalj e razgovarao s natporuènikom Luka om o neèemu posve beznaèajnom, kako se u Budimpe ti uzga jaju dinje, na to je natporuènik Luka odgovorio da je na treæoj godini kadetske kole s n ekoliko prijatelja »u civilu« bio u Slovaèkoj, u posjetu nekom evangelistièkom sveæeniku S lovaku. A taj ih je ponudio peèenom svinjetinom i dinjom, nalio im vina i rekao: Dinja svinja, hoæe vina. > se Luka stra no uvrijedio.1 ~~ Od Budimpe te neæemo vidjeti mnogo rekao je atnik Sagner voze nas okolo. Po mar ruti trebali bismo °V(*je ostati dva sata. satnika Sagnera s Luka om vodio se na èe kom. (Autor) 509
Mislim da prekapèaju vagone odgovor' natporuènik Luka zaustavit æemo se na ran ir kolodvoru. Transportmilitarbanhof1. Ol11 Pokraj njih je pro ao »ratni doktor« Welfer. Nije to ni ta rekao je s osmijehom . gospoH koja aspiriraju da tijekom vremena po stanu èasnici arrnad a jo su se u kasinu u Brucku hvalila svojim strategijsk povije snim spoznajama, trebala bi biti upozorena da ' opasno odjednom pojesti cijeli p aket kolaèa koji je mamica poslala na boji te. Kadet Biegler, koji je od trenutka ka d smo krenuli iz Brucka, kao to mi je sam priznao, pojeo trideset krem nita i svuda na kolodvorima pio samo prokuhanu vodu, gospodine satnice, podsjeæa me na Schille rov stih: »Wer sagtvon...«2 Slu ajte, doktore prekinuo ga je satnik Sagner ne radi se o Schilleru. to je, ustvari , s kadetom Bieglerom? »Ratni doktor« Welfer se nasmijao: Aspirant na èasnièki èin, va kadet Biegler, posrao se... nije to kolera, nije to dize nterija, to je obièna sraæka. Popio je malo vi e konjaka, taj va gospodin aspirant na èas nièki èin, i pokenjao se... bio bi se vjerojatno posrao i bez va eg konjaka. Po derao je tolike krem nite koje su mu poslali od kuæe... to je obièno dijete... koliko znam, u kasinu uvijek pije samo tamprl. Apstinent. Doktor Welfer je pljucnuo. Kupovao si je lincer nite. Znaèi nije ni ta opasno? upita satnik Sagner ^J ipak, takva stvar..., ako bi se to ra irilo. Natporuènik Lukas je ustao i rekao Sagneru: Hvala vam na takvom èasniku... Pomogao sam mu malo da se osovi na noge K*® je Welfer, kojega nije napu tao osmije h a gospodin za povjednik bataljuna uredit æe ostalo... to jest, predat c ovdje ka deta Bieglera bolnici... izdat æu mu potvrdu da je 1. Vojni transportni kolodvor, (njem.) 2. Tko ka e o... (njem.) mm.fv " "* ' ija. Te ak sluèaj dizenterije. Izolacija... a kadeta Bie^at vit æe u dezinfekcijski o djel... to je sigurno najbolje glera j0 je Welfer s onim istim antipatiènim o smijehom " !jj ^^i kadet, ili kadet pogoðen dizenterijom... "Vtnik Sagner obratio se svome Luka u posve slu benim ton___ Gospodine natporuènièe, kadet Biegler iz va e satnije L ij0 je od dizenterije i ostat æe na skrbi u Budimpe ti... ° Satniku Sagneru èinilo se da se Welfer smije straho vito izazovno, ali kad je pogledao »ratnog doktora«, vidio je da se on pravi potpuno ravnodu nim. Znaèi, sve je u redu, gospodine satnice odgovorio je mirno Welfer aspiranti na èas nièki... odmahnuo je nikom kod dizenterije se svatko posere u gaæe.
Tako se dogodilo da je postojani kadet Biegler bio odvezen u izolaciju vojne b olnice u Uj Buda. Njegove posrane hlaèe izgubile su se u vihoru svjetskoga rata. Snovi kadeta Bieglera o velikim pobjedama bili su zatvoreni u jednoj bolnièkoj s obi izolacijske barake. Kada je doznao da ima dizenteriju, kadet Biegler bio je time zaista odu evljen. Svejedno je biti ranjen ili oboljeti za svoga cara pri izvr avanju svoje du nosti. O nda se s njime dogodila mala nezgoda. Buduæi da su sva mjesta za oboljele od dizen terije bila popunjena, kadeta Bieglera prenijeli su u baraku oboljelih od kolere . Nakon to su kadeta Bieglera okupali i stavili mu toplomjer pod pazuho, neki maðar ski sto erni lijeènik zavrtio Je glavom: 37 stupnjeva! Kod kolere, najgori je simptom ozbiljan P^ temperature. Oboljeli postaje apatièan. Kadet Biegler zaista nije pokazivao nikakvo uzbuðenje. . 10 Je neobièno miran, a u sebi je neprestano ponavljao da njr° Pati z* Njegovo Velièanstvo, cara. St.o erni lijeènik naredio je da kadetu Biegleru gurnu to Plo n>jer u debelo crijevo. 511 510
»Posljednji stadij kolere«, pomislio je sto erni lij * »simptom kraja, krajnja slabost kada oboljeli gubi sm za okolinu, a svijest mu je pomraèena. On se osmjehu'5*0 predsmrtnim grèevima.« ** Za vrijeme ove manipulacije kadet Biegler zaista muèenièki osmjehivao, vladao se kao junak dok su mu^ debelo crijevo gurali toplomjer. Ali nije se ni pomaknuo U »Simptomi«, pomislio je sto erni lijeènik, »koji kod kolere polako, ali sigurno vode u smrt, pasivno dr anje.« Zatim je jo jednog maðarskog sanitetskog doèasnika upitao je li kadet Biegler povraæa o i imao proljev u kadi. Dobiv i nijeèni odgovor, zagledao se u Bieglera. »Kada kod kolere prestanu proljevi i povraæanja, tada je to, uz ostale simptome, s lika onoga to se dogaða kod kolere u posljednjim satima umiranja.« Kadet Biegler, potpuno nag, donesen iz tople kade na postelju, osjetio je hla dnoæu i zacvokotao zubima. Naje io se po cijelom tijelu. Vidite rekao je sto erni lijeènik na maðarskom jako cvokotanje, udovi su studeni. To je kraj. Nagnuv i se prema kadetu Biegleru, pitao ga je njemaèki: Also, wie geht's?1 Sssserhrr gugut! cvokotao je zubima kadet Biegler: eine... eine Dedeckke...2 Svijest je djelomièno pomraèena, a djelomièno je oèuvana rekao je na maðarskom sto erni jeènik nJe'° je vrlo mr avo, usnice i nokti morali bi biti crni... ovo je treæi sluèaj kad m i umiru od kolere bez crnih noktiju i usnica Opet se naklonio nad kadeta Bieglera i nastavio maðarsW Drugi srèani odjek prestaje... . Eieinene Dededeckke zacvokotao je ka Biegler. .«,;»,, ..oa 1. Dakle, kako se osjeæate? (njem.) 2. Vrlo dobro, molim deku. (njem.) To sto govori, to su njegove posljednje rijeèi
rekao
"""* rni lijeènik sanitetskom doèasniku na maðarskom. '? T ra æemo ga pokopati s major om Kochom. Sad æe pasti " estijest. Jesu li njegove isprave u uredu? u n^_ gjt ?e _ mirno je odgovorio sanitetski doèasnik. Eieinene Dedededeckedecke cvokotao je nrerna odlazeæima kadet Biegler. U èitavoj sobi na esnaest postelja bilo je petero ljudi. Jedan od njih bio je pokojnik. Umro je prije dva sata, bio je okriven plahtom, a zvao se kao i pronalazaè bacila kolere. Bio je to satnik Koch, za kojega je sto erni lijeènik izjavio da æe sutra imati pogreb s kadetom Bieglerom. Kadet Biegler se pridignuo na postelji i prvi put vidio kako se od kolere umir e za cara, jer su od preostale èetvorice dvojica umirala, gu ila se i plavjela pu tajuæi iz sebe nekakve glasove, ali se nije moglo razaznati kojim jezikom i to govore; bilo je to vi e krkljanje prigu enim glasom nego govorenje. Druga dvojica, s upadljivo burnom reakcijom na proces ozdravljenja, podsjeæala s u na ljude u tifusnom deliriju. Vri tali su nerazumljivo i ispod pokrivaèa izbacival i mr ave noge. Nad njima je stajao brkati bolnièar, koji je govorio tajerskim narjeèjem (kako je to razabrao kadet Biegler), i umirivao ih: »I ja sam isto imo koleru, mo je zlatno gospodstvo, al se nisam rito po pokrivaèu. Sad je veæ s vama dobro. Dobit æe dopust... ne ritaj se tako proderao se na jednog, k°ji je tako udario po pokrivaèu, da mu se pokrivaè prebacio preko glave. To se ovdje ne radi. Budi sretan to ima temp eraturu, bar te neæe ispratit s muzikom odavde. Veæ ste ob°jica iza la iz toga. Pogledao je oko sebe. . ~~~ Tamo su veæ dva umrla. To smo i èekali rekao je °brodu no budite sretni to ste se zvukli. Moram iæi P° Plahte. æaèas se vratio. Prekrio je plahtama umrle koji su imali tpun° crne usnice, izvukao im je ruke crnih noktiju koje 512 513
su u posljednjoj agoniji gu enja dr ali na ukoèenom SD lu, trudio se ugurati im jezik u usta, a onda je klekn ^ kreveta i poèeo moliti: »Heilige Maria, Mutter Gott ° Stari bolnièar iz tajerske gledao je pritom na svoje paci' * koji su ozdravljali, i èiji je delirij predstavljao reakciju na ^ ivot. »Heilige Maria, Mutter Gottes«, ponavljao j e kadl'^ neki goli mu karac potap a po ramenu. Bio je to kadet R glen Èujte rekao je ja sam... se kupao... ustvari su me... treba mi deka... zima mi je... To je nevjerojatan sluèaj rekao je na to nakon pola sata isti onaj sto erni lijeènik kadetu Biegleru koji se odmarao pod pokrivaèem: Vi ste, gospodine kadete, rekonvalescent; sutra æemo vas poslati u prièuvnu bolnic u uTarnov. Vi ste nositelj bacila kolere... napredovali smo toliko daleko da sve to veæ znamo. Vi ste iz 91. pukovnije? 13. pohodni bataljun odgovorio je sanitetski doèasnik umjesto kadeta Bieglera 11 . satnija. Pi ite reèe sto erni lijeènik kadet Biegler, 13. pohodni bataljun, 11. satnija, 91. p kovnija, prebacuje se u Tarnov, u barake za koleriène, na promatranje. Nositelj ba cila kolere... I tako je Biegler od kadeta, odu evljenog bojovnika. postao nositelj bacila kol ere. l. Sveta Marijo, Majko StaSja. (njem.) II U Budimpe ti Na vojnom kolodvoru u Budimpe ti Matu iè je satniku Sagneru donio iz zapovjedni tva te legram to ga je poslao nesretni zapovjednik brigade kojeg su otpremili u sanatori j. Bio je istog sadr aja, ne ifriran, kao i na prethodnoj postaji: »Brzo skuhati jelo, i pohod na Sokal.« K tome je bilo dodano: »Vozni park prikljuèite istoènoj skupini. Izv
idnièka slu ba se ukida. 13. pohodni bataljun postavlja most preko rijeke Bug. Pobli e u novinama.« Satnik Sagner odmah se pokupio i oti ao u vojno zapovjedni tvo kolodvora. Mali deb eli èasnik doèekao ga je s prijateljskim osmijehom. E, taj je izvodio, taj va brigadni general rekao je cerekajuæi se od uha do uha li morali smo vam dostaviti ^ bljezgariju jer jo nije do ao nalog iz divizije da se njegovi te'egrami ne predaju naslovljenima. Juèer je ovuda pro ao 14. pohodni batal jun 75. pukovnije i zapovjednik bataljuna dobio je telegram da izda svakom vojni ku po est kruna kao Posebnu nagradu za Pfemv l, a uz to je stigla i zapovijed da tui est kruna svaki vojnik mora ovdje, u uredu, izdvojiti i je krune za ratni z ajam... Prema pouzdanim vijestima, va gadni general ima mo danu paralizu. vi CP ^osP0(iine bojnièe upitao je satnik Sagner zapo jed" v°Jn°g kolodvora prema pukovnijskoj zapovi (j0,.' Prema mar ruti, idemo u Godollo. Vojska ondje treba PO petnaest deka ementalera. Na posljednjoj stanici
a
515 514
vojska je trebala dobiti po petnaest deka maðarske Ali nije dobila ni ta. Vjerojatno æe i ovdje ostati bez ièega odgovo ' bojnik, neprestano se ljubazno smije eæi ne znam '' kakvu sliènom nalogu za èe ke pukovnije. Uostalom to ° moja stvar, obratite se opskrbnom zapovjedni tvu. ^ Kada polazimo, gospodine bojnièe? Ispred vas stoji vlak s te kim topni tvom za Galicij Njega æemo pustiti za jedan sat , gospodine satnice. Na treæem kolosijeku stoji sanitetski vlak. Polazi dvadeset p et minuta nakon topnièkog. Na dvanaestom kolosijeku imamo vlak sa streljivom. Odla zi deset minuta nakon sanitetskog vlaka, a dvadeset minuta nakon njega polazi va vlak, naravno, ako ne bude nekakvih izmjena dodao je opet s osmijehom, tako da s e posve zgadio satniku Sagneru. Dopustite, gospodine bojnièe upitao je Sagner mo ete li mi dati obja njenje kako to da ne znate ni o kakvu sliènom nalogu koji se tièe izdavanja petnaest deka ementaler a za èe ke pukovnije? To je povjerljivo odgovorio je satniku Sagneru zapovjednik vojnog kolodvora u Budimpe ti, neprestano se smije eæi. »Zeznuo sam se«, pomislio je satnik Sagner, izlazeæi iz kolodvorskog zapovjedni tva, »za t o sam, k vragu, rekao natporuèniku Luka u da okupi sve zapovjednike i ode s njima i s vojnicima u opskrbni odjel po petnaest deka ernefl' talera po osobi?« Prije nego to je zapovjednik 11. satnije, natporucn Luka , prema nalogu satnika S agnera izdao zapovijedi ko) su se ticale odlaska vojnika u skladi te po petnaest d e ementalera po osobi, pojavio se pred njim vejk s nesretn Balounom. Baloun se sav tresao. Pokorno javljam, gospon obrlajtant r? ^ s uobièajenom lakoæom Svejk stvar o kojoj j e ^j bezgranièno je va na. Prosil bi, gospon obrlajtant, & ji ovaj sluèaj raspraviti negde sa strane, kak je govoril 111 oi prijatelj Spatina iz Zhofa, kad je bil kum na jedj6^0 a?}bi, a pritisnulo ga je odjednom u crkvi. .. n°' No, to je, vejk prekinuo ga je natporuènik i/* koji se veæ bio za elio Svejka, ba ako kao i vejk k"^' ènika Luka a. Onda, idemo malo dalje. ih je slijedio, ne prestajuæi se tresti. Taj je div potizeubio du evnu ravnote u i u groznom, beznadnom oèaju klatio je rukama. __ No, to je, vejk? upitao je natporuènik Luka kada su se maknuli u stranu. _ pokorno javljam, gospon obrlajtant rekao je Svejk da je uvek bolje priznati prije nego to prasne. Vi ste dali naredbu, gospon obrlajtant, da vam Baloun, kad
stignemo u Budimpe tu, donese tu va u jetrenu pa tetu i emlje. Jesi dobil naredbu ili ne? obratio se vejk Balounu. Baloun je jo jaèe poèeo klatiti rukama, kao da se htio obraniti od nadiruæeg neprijat elja. Taj nalog rekao je vejk na alost, gospon obrlajtant, nije mogel biti izvr en. Ja s am tu va ujetrenu pa tetu po deral... po deral sam ju rekao je vejk gurkajuæi u asnutog Ba na jer sam mislil da se jetrena pa teta mo e pokvariti. Ja sam nekolko puta èital u no vinama da se æela familija potrovala od jetrene pa tete. Jednom u Zderazu, jednom u Berounu, jednom u Taboru, jednom u Mladoj Boleslavi, jednom u Pfibramu. I svi su podlegli otrovanju. Jetrena pa teta, to vam je najveæe smeæe... Sav drhteæi, Baloun se odmaknuo u stranu, gurnuo prst u grlo i poèeo povraæati u kratk im razmacima. A to je s vama Baloune? ~~" Bljujem, gospon... obrrlajttant koristeæi se tapama, javljao se nesretni Balou n ja, jasamjupo de7~ iz nesretnog Balouna ispadali su kroz usta i komadiæi 'ola u ko ji je pa teta bila umotana. ^ Kak vidite, gospon obrlajtant rekao je vejk ne eci nimalo od svoje du evne ravnot e e svaka vam 517 516
po derana pa teta izleti van ko ulje na vodu. Ja sam to K na sebe preuzeti, a on se, bedak, tak izdal. On je no*,, dobar èovek, al sve po dere, kaj god mu se poveri. Ja ^ poznaval jednog isto takvog èoveka. Bil je podvornik banki. Tome ste mogli pov eriti tisuæe; jednom si je podi&n novce u nekoj drugoj banki, a tam su mu dali tis uæu kim, vi e, al on ih je smesta vratil, meðutim, ak bi ga poslali da donese za petna jst krajcara unke, polovicu bi vam po puf, po deral. Bil je tak lakomi na jelo da, kad su ga èinovnici slali po jetrenjaèe, rezal ih je po putu sa epnim no em, a rupe je keljil Ijepenkom, i ta ga je nakon pet jetrenjaèa ko tala vi e nego æela jedna jetrenjaèa. Natporuènik Luka je uzdahnuo i oti ao. Izvolite li imati nekakve naredbe, gospon obrlajtant? vikao je za njim Svejk d ok je nesretni Baloun neprestano gurao prst u grlo. Natporuènik Luka je odmahnuo rukom i uputio se prema opskrbnom skladi tu, pri èemu mu je na pamet pala èudna misao, da Austrija ne mo e pobijediti ako vojnici svojim èasni cima pro diru jetrene pa tete. vejk je, meðutim, odveo Balouna na drugu stranu pruge. Pritom ga je tje io da æe zaje dno razgledati grad i gospodinu natporuèniku donijeti odande debrecinske kobasice, jer se pojam ovog kobasièarskog specijaliteta u vejkovoj glavi, naravno, poklapao s pojmom glavnog grada Ugarske Kraljevine. Mogel bi nam pobeæi vlak alio se Baloun, koji je svoju pro drljivost udru io s golemo m krto æu. Kad se ide na frontu izjavio je vejk nikad se nemre zakasniti, jer si svaki vlak koji ide na frontu dobro razmisli da na zadnju stanicu sluèajno ne doveze samo p° e a lona. Uostalom, ja te dobro ku im, Baloun. Ima zrni] u epu. Ipak nisu nikamo oti li, jer se zaèuo signal za ulazak vlak. Vojnici svih satnija vraæali su se praznih aka od r skrbnog skladi ta prema svojim vagonima. Umjesto pet n , ernentalera, koji im je ovdje trebao biti podijeljen, J hili su P° kutijicu ibica i jednu razglednicu koju je izdao rvibor za ratne grobove u Austriji (Beè DC 4, C anisiusgasse). rl iesto petnaest deka ementalera, svaki od njih dr ao u ruci vojnièk o zapadnogalicijsko groblje u Sedlisku sa omenikom nesretnom domobranu koji je izradio kipar arlatan, jednogodi nji dragovol jac narednik Scholz. Kod sto ernog vagona vladalo je neobièno uzbuðenje. Èasnici pohodnog bataljuna okupili su se oko satnika Sagnera, koji im je ne to Ijutito obja njavao. Upravo se vratio i
z kolodvorskog zapovjedni tva i u ruci je dr ao vrlo povjerljiv brzojav iz sto era bri gade, popriliènog opsega, s instrukcijama o postupcima i uputama kako postupiti u ovoj novoj situaciji, u kojoj se Austrija na la 23. svibnja 1915. godine. Iz brigade su poslali brzojav da je Italija AustroUgarskoj objavila rat. Jo se u Brucku nad Litavom, u èasnièkom kasinu, èesto za objedom i veèerom s punim usti ma govorilo o èudnim postupcima i vladanju Italije, ali sve u svemu uzev i, nitko ni je oèekivao da æe se ispuniti proroèanske rijeèi onoga idiota kadeta Bieglera, koji je j ednom za veèerom odgurnuo tanjur s makaronima i izjavio: »Ovih æu se najesti tek pred vratima Verone«. Tek nakon to je prostudirao instrukcije koje je dobio iz brigade, satnik Sagner je naredio da zatrube uzbunu. Kad su se okupili svi vojnici pohodnog bataljuna i posttojili u èetverokut, satn ik Sagner im je proèitao neobièno uzvi enim glasom telegrafsku brigadnu zapovijed: »Zbog besprimjerne izdaje i pohlepe, zaboravio je talijan kralj na bratske obveze koje duguje kao saveznik na oj onarhiji. Od izbijanja rata, u kojem se trebao postaviti uz rame na im junaèkim vojs kama, talijanski kralj ^grao je ulogu maskiranog razbojnika, dr eæi se navodno utralno, ali potajno pregovarajuæi s na im neprijateljima, . Je izdaja dosegnula vrh unac u noæu sa 22. na 23. svibJa objavom rata na oj Monarhiji. Na vrhovni zapovjednik l 518 519
l! uvjeren je da æe na a, uvijek hrabra i slavna vojska odgov na podlu izdaju nevjernog neprijatelja takvim udarom Ha ^ izdajica spoznati kako je, u av i u sramotan i izda jnièki * sam sebe uni tio. Vjerujemo èvrsto da æe, s Bo jom pom ' uskoro doæi dan kada æe ta anske ravnice opet ugled,' pobjednike bitaka kod Santa Lucije, Vicenze, Novare i Q, tozze. elimo pobijediti, moramo pobijediti i sigurno æem pobijediti!« Nakon toga slijedilo je: »Dreimal hoch!«1 i vojska je u b opet u vlak, ali nekako zb unjena. Umjesto petnaest deka ementalera, na vrat im se svalio rat s Italijom. U vagonu u kojem su sjedili vejk, financijski narednik Vanek, telefonist Chodo unskv, Baloun i kuhar Jurajda razvezao se zanimljiv razgovor o ulasku Italije u rat. U Taborskoj ulici u Pragu bil je isti takav sluèaj zapoèeo je vejk. Bil je tam neki trgovac Hofej i, a malo dalje od njega, prek puta, svoj je duæan imal trgovac Po mour ny, a izmeðu njih bil je trgovac z drangulijama Havlasa. I onda je tom trgovcu Hof ej iju pala na pamet nekakva ideja da bi se udru il s tim trgovcem drangulijama Havl asom, protiv trgovca Po mournvja, i poèel se z njim dogovarati da bi spojili ta dva duæana pod jednom firmom »Hofej i i Havlasa«. Ali taj trgovac drangulijama Havlasa odmah je oti el onom trgovcu Po mournvju i rekel mu da mu taj Hofej i daje tisuæu dvjesto kru na za taj njegov duæan z drangulijama i da hoæe da se njih dva udru iju. Ali, ak mu Po m ourny dade tisuæu osamsto kruna, da bu rade i el z njim u istu firmu protiv Hofej ija. Tak su se dogovorili, a taj Havlasa se neko vreme stalno motal oko tog Hofej ija kojeg je i^ i pravil se ko da mu je najbolji prijatelj, a kad bi se povea reè o to me kad se buju spojili, rekel bi: »Je, to bu skoro. Ja samo èekam da se stanari vrat iju s letovanja«, a kad su se stanari vratili, to je zbilja i bilo gotovo, kak je on i obeæava1 tome Hofej iju, da bude se udru il. Kad je taj i el j l. Triput ivio! (njem.) otvoriti duæan, videl je velki natpis nad duæanom svog renta, golemu firmu »Po mournv i Havlasa«. ICod nas je primijetio je glupi Baloun isto bil takav sluèaj: tel sam kupit i u susednom selu junicu, se za nju dogovoril, a votièki mesar mi ju je maznul ored. nosom. __ Pa sad kad veæ imamo novi rat nastavio je vejk __ kad imamo jednog neprijatelja
vi e, kad imamo ponovo ovu frontu, onda bu se moralo tediti na municiji. »Èim je vi e de ce u familiji, tim se vi e iba tro i«, govoril je dedek Chovanec iz Motola, koji je rod iteljima u susedstvu na pau al tukel decu. _ Ja se samo bojim rekao je Baloun tresuæi se cijelim tijelom da buju zbog te It alije jo manje porcije. Financijski narednik Vanek zamislio se i ozbiljno rekao: Sve se to mo e i dogoditi, jer æe se sada sva ta na a pobjeda nekako otegnuti. Sad bi nam trebal nekakav novi Radetzkv izjavi vejk on je veæ bil upoznat s njihovi m pokrajinama, taj je veæ znal gde je Talijanima slaba strana, gde se treba iæi na j uri i s koje strane. To i ni ba tak lako, upasti nekam. To mo e svako, ali izvleèi se odonud, to je pravo vojnièko umijeæe. Kad èovek nekam upadne, onda mora znati o svemu, i o tome kaj se oko njega dogaða da se ne bi najenput na el u nekakvom rusvaju, koj i se zove katastrofa. Jednom kod nas u kuæi, jo u starom stanu, vlovili su na tavan u lopova, a 0^ ti je, klipan jedan, kad je tam upal, proku il da zidari ba popravlj aju svedarnik, istrgnul im se, zru il domarku i P° skelama se spustil u svedarnik, a li od tam ni mogel van. Ali na tatek Radetzkv uvek je znal gde je, pa ga nigde ni su m°gli vloviti. U jednoj knjigi o tom generalu sve je to bilo Popisano, i kak je pobegel od Santa Lucije i kak su Talijani 'sto pobegli, i kak je tek drugi dan otkril da je ustvari pobedil ^ Talijane tam ni na el a nije ih ni z dalekozorom bi lo za deti> pa se vratil i zauzel napu tenu Santa Luciju. I tada su °* "nenovali mar a lom. »,», I 520 521
O da, Italija je krasna zemlja izjavio je kuhar T jda bio sam jednom u Veneciji i znam da Talijan sv J*" naziva prascem. Kad se razljuti, svatko mu je porco'^^' ladetto; i Papa mu je porco, i »Madona Mia e porco« »p e porco«.1 Naprotiv, financijski narednik Vanek izrazio je velike si patije prema Italiji . U Kralupama u svojoj drogeriji proizv dio je limunov sok, koji se najbolje pra vi od gnjilih limuna najjeftiniji i najmiliji limuni uvijek se kupuju u Italiji. A sad æe biti kraj uvozu limuna iz Italije u Kralupe. Nema sumnje da æe rat s Itali jom donijeti razna iznenaðenja, jer Austrija æe se htjeti osvetiti. Je, to se tak veli nasmijao se Svejk osvetiti se. Neko misli da bu se osvetil, a na kraju to zguta onaj koga si je taj èovjek izabra! za oru je svoje osvete. Dok sam pred nekolko let stanoval na Vinohradima, tam je u prizemlju stanoval domar, a kod njega je ko podstanar stanoval nekakvi sitni èinovnik iz banke. Taj je zala zil u jednu toèionicu u Kramerovoj ulici i tam se posvadi! z nekim gosponom koji j e na Vinohradima ima! nekakav institut za analizu pi aline. Taj gospon na ni drugo ni misli! i o nièem drugom ni govoril, nego je samo nosil te fla ice s pi alinom, svak om je to rival pod nos da bi se popi al i da bi si dal pregledati pi alinu, jer je g ovoril da u takvom pregledu le i sreæa svakog èoveka i obitelji, da je to jeftino i da ko ta samo est kruna. Svi koji su zalazili u tu birtiju, pa i gostionièar i gostionièa rka, dali su si analizirao pi alinu, samo se taj sitni èinovnik jo dr al, iako se taj g ospon za njim rival i u pisoar, i uvek mu je nekak bri no govoril: »Ja ne znam, gosp on Skorkovskv, meni se ta va a pi alina nekaK ne sviða, popi ajte se u fla icu prije neg b ude kasno!« Konaèno ga je uveril. Tog sitnoga èinovnika to je ko talo est krun > a taj mu je gospon tu analizu propisno zasladil kak je to v napravil svima u toj birtiji , pa ni po tedel ni birta a, kojem je ionak kvaril posel jer je tu analizu uvek popr ati! s nekakvu" da ie to jako ozbiljan sluèaj, da niko vi e ne srne piti vofo, *A?^ j ' v«. i v... i g°; . vocle) da ne srne pusiti, da se ne srne zeniti i da mora "k °Sarno povræe. Tak ti se taj sitni èinovnik na njega grozno
j^.i a odabral je domara za oru je svoje osvete jer je pozna ^ domara ko okrutnog èoveka. Onda je jednom rekel tom nu koji je provodil te analize da se taj domar neko vreme f o nieæa dobro i da ga prosi da sutra ujutro u sedam sati bas ne u»t>^ o r > , jg k njemu po pi alinu, da bu je domar dal analizirati. Uvaj ti je tam i do el. Do mar je jo spal kad ga je taj gospon zbudil i prijateljski rekel: »Moje po tovanje, go spon Malek, dobro jutro elim. Ovde je, prosim, fla ica, izvolte se pomokriti i dati mi est kruna.« To ti je bila pokora Bo ja kak je taj domar skoèil iz kreveta u gaæama, k ak je tog gospona æopil za vrat pa ga hiti! u ormar tak da ga je nabil unutra. Kad ga je izvlekel iz ormara, zgrabi! je biè i onda ga je u gaæama nateraval po ulici Èel akovskog, a ovaj se samo deral, ko kad pesu stane na rep, onda je u Havlièkovoj uli ci skoèil u tramvaj, a domara je vlovil pandur i potukel se z njim, a sve zbog tog a jer je domar bi! u gaæama i sve mu je ispalo van, èime je izazval opæu sablazan pa s u ga strpali u maricu i otfurali na policiju, a on se jo iz matice deral ko bik: »G adovi jedni, ja bum vam pokaza! kome bute analizirali pi alinu«. Odsedel je est mesec i zbog javnog nasilja i zbog uvrede policije, a onda si je jo , nakon proèitane pres ude, dozvolil i uvredu vladarskog doma, tak da valjda jo i danas tam sedi i zato velim: ak se hoæe nekom osvetiti, to bu zgutal nevini èovek. Za to vrijeme Baloun je o neèemu naporno razmi ljao, dok na koncu nije sa strahom upitao Vaneka: Prosim, gospon blagajnièki narednik, vi znaèi mislite ^ burno zbog tog rata s Ital ijom fasovali manje porcije? ~ To je jasno kao dan odgovori Vanek. dl; Jezu marija viknuo je Baloun, spustio glavu meðu i sjeo tiho u kut. Itali ao je u ovom vagonu definitivno zavr ena rasprava o I'ITOJi! ?'f ' " " '"** ' |< 1. Prokleta svinja, Madona je svinja, Papa je svinja, (tal.) i 523 522
na jugu Da° mi je 73i pravo, stoga to je svaki proni P° v_ ;,>k kojemu je stalo do oèuvanja ove monarhije veæ i . i . i. i atni U sto ernom vagonu razgovor o novonastalim prilikama uvjetovanim ulaskom Italije u rat bio bi vjeroj ^ vrlo dosadan jer vi e nije bilo slavnog vojnog teoretièar t ° deta Bieglera, da ga na neki naèin nije zamije nio poruè i Dub iz treæe satnije. Poruènik Dub bio je u civilu profesor èe kog jezika i VP ' u to vrijeme pokazivao ne obiènu sklonost da svagdje gdje to bilo moguæe, izrazi svoju lojalnost. U pismenim z adaæam zadavao je svojim uèenicima teme iz povijesti obitelji Habsburg. U ni im ra zredima uèenike su pla ili car Maksjmilijan, koji se popeo na stijenu i nije mogao s nje siæi, Josip Drugi kao oraè i Ferdinand Dobroæudni. U vi im razredima te su teme bil e, dakako, zamr enije kao, na primjer, zadaæa za sedmo kolce »Car Franjo Josip Prvi pokr ovitelj znanosti i umjetnosti«, a uradak je jednom sedmo kolcu pribavio iskljuèenje iz svih srednjih kola AustroUgarske Monarhije zato to je napisao da je najljep e djelo tog vladara bilo podizanje mosta cara Franje Josipa Prvog u Pragu. Uvijek je vodio brigu o tome da svi njegovi uèenici prilikom carskih roðendana i ostalih sliènih carskih blagdana pjevaju s odu evljenjem austrijsku himnu. U dru tvu n ije bio omiljen, zato to se o njemu zasigurno znalo da je denuncijant svojih kole
ga. U gradu u kojem je predavao bio je èlan trolista najveæih glupana i magaraca, ko ji se sastojao od njega, upanijskog predsjednika i ravnatelja gimnazije. U tom us kom krugu nauèio je politizirati na temu AustroUgarske Monarhije. Tako je i sada p oèeo obja njavati svoje nazore, glasom s prizvukom okorjelog profesora: U cijelosti uzev i, mene nije iznenadio ovaj postupa" Italije. To sam oèekivao jo p rije tri mjeseca. Sigurno je <& se Italija u posljednje vrijeme, nakon pobjednièko g rata Turskom za Tripolis, jako uobrazila. Osim toga, suvi e s pouzdaje u svoju m ornaricu i u raspolo enje puèanstva na im primorskim zemljama i ju nom Tirolu. Jo prije r a razgovarao sam s na im upanijskim predsjednikom °l°.,<: kako na a vlada ne bi trebala p odcjenjivati iredentisti v èovjeii *"> '' ' ' & mogao pretpostavljati kamo bismo dospjeli ako nrevi e popu tali takvim elementima. Dobro se bisrn° VL ij v ..i .. j. æam, da sam valjda jo prije dvije godine, u razgovoru sa ' arijskim predsjednikom, izjavio da Italija a bilo je to u \ L balkanskog rata i afere na eg konzula Prohaske èeka priliku da bi nas napala iz zasjede. A sad to i i mamo! !L uzviknuo je takvim glasom kao da su se svi s njime svaðali iako su svi pr isutni aktivni èasnici za vrijeme njegova govora mislili da ih taj blebetavi civil mo e poljubiti u dupe. _ Istina je nastavio je veæ mirnijim tonom da se u veæini sluèajeva, pa i u kolskim z adaæama, zaboravljalo na na raniji odnos s Italijom, na one velike dane slavnih pob jednièkih armija i iz godine 1848. i iz godine 1866., o kojima se govori u dana njim brigadnim zapovijedima. Ja sam, ipak, vr io uvijek svoju du nost i jo sam prije zavr e tka kolske godine, takoreæi na samom poèetku rata, dao svojim uèenicima zadaæu »Unsere Held en in Italien von Vicenza bis zur Custozza, oder«1. I blesavi poruènik Dub sveèano je dodao »... Blut und Leben rtir Habsburg! Fiir ein Osterreich, ganz, einig gross!«2 Za utio je i vjerojatno èekao da ostali èasnici u sto ernom vagonu takoðer progovore o n ovonastaloj situaciji, a onda æe 111 on jo jednom dokazati da je veæ prije pet godina znao kako æe se ponijeti Italija prema svom savezniku. No, posve se razoèarao jer j e satnik Sagner, kojemu je bataljunski ordonans Matu iè donio s kolodvora veèernje izd anje Pester Uoyda, gledajuæi u novine rekao: »Gle, gle, ova Weinerova, koju smo vidj eli na gostovanju u Brucku, sinoæ je glumila °Vcije na sceni Malog kazali ta«. T ]...lnie Je u sto ernom vagonu bila zavr ena rasprava o 2 v^'.'1"130'u Italiji, od Viccnze do Custozze, ili... (njem.) . ' ^ l iivot za Habsburga! Za Austriju, cijelovitu, jedinstvenu, veliku! (njem.) '^ * 525 524
Osim onih koji su sjedili straga, bataljunski ordo Matu iè i slu nik satnika Sagner a Batzer promatrali su s Italijom s èisto praktiènog stajali ta, buduæi su obo"^ nekada davno, prije nekoliko godina, jo za vrijeme aktivn slu bovanja, sudjelovala u nekak vim manevrima u ju n Tirolu. Te ko æemo se pentrat po tim brdima izjavi Batze Kapetan Sagner ima gomilu tih kof era. Ja sam, dodu e brðanin, al to je skroz ne to drugo kad èovjek stavi pu j^j pod kaput i ode potra it kakvog zeca na vlastelinstvu kneza Schwarzerberga. Ako nas, naime, bace dolje na Italiju. Ne bi se ni meni ba naroèito sviðalo trèanje p o zapovijedi, po tim brdima i ledenjacima. A onda ta klopa dolje, to ti je sama palenta i ulje tu no je rekao Matu iè. A za to bi ba nas gurnuli u te planine ljutio se Batzer na a je regimenta veæ bila u Srbiji i na Karpatima, veæ sam se nateglio tih kofera gospodina kapetana po brdima , dvaput sam ih veæ izgubio; jednom u Srbiji, drugi put u Karpatima u nekakvoj puc njavi, a mo e bit da me to èeka i po treæi put na talijanskoj granici, a to se tièe klope tamo dolje... pljucnuo je. Sjeo je povjerljivo bli e k Matu ièu: Zna , kod nas na Ka perskim Gorama radimo ovakve male knedlièke od krumpirtijesta, t
o se skuha, pa se umoèi u jaje, pospe se fino prezlima i onda se pr i na peku. Posljednju je rijeè izgovorio nekim tajanstvenim, sveèanim glasom. A najbolje su s kiselim kupusom dodao je melankolièno prema njima, makaroni u zaho d. Time je i ovdje zavr io razgovor o Italiji... Vlak je stajao veæ vi e od dva sata na kolodvoru, ostalim vagonima pronio glas da æe se vjerojatno vlak o nuti i biti poslan prema Italiji. » re Tomu u prilog i lo je i to to su se s e alonom doga . yate stvari. Opet su sve vojnike istjerali iz vagona, jU«i je inspekcija s d ezinfekcijskim odredom i dobro pokala sve vagone lizolom, to je bilo primljeno s velikim Pr jovoljstvom, osobito u vagonima u kojima su se vozile ^lihekruha. ........ Ali, zapovijed je zapovijed; sanitarna komisija izdala je aredbu da se imaju de zinficirati svi vagoni e alona broj 728, su zato lizolom mirno poprskali i gomile kruha i vreæe s ri om. I P° tome se vidjelo da se dogaða ne to izuzetno. Onda su opet sve utjerali u vagone, a za pola sata sve su opet istjerali, zato to je do ao izvr iti pregled e alona jedan tako star general da je Svejku odmah pao na pamet posve prirodan nadimak za starog gospodina. Stojeæi straga, iza vrste, reka o je financijskom naredniku Vaneku: »To je krepalina«. A stari je general i dalje etkao pred vrstom u pratnji satnika Sagnerom, zausta vio se pred nekim mladim vojnikom, a kako bi na neki naèin pokazao prisnost, upita ga otkud je, koliko je star i ima li sat. Vojnik je, dodu e, sat imao, ali je mis lio da æe od starog gospodina dobiti jo jedan, pa je rekao da nema, na to je stari ge neral krepalina, s priglupim osmijehom kakav je nekada imao car Franjo Josip kad a bi oslovljavao gradonaèelnike po gradovima, rekao: To je topro, to je topro a zatim je kaplara, koji je stajao sa strane, poèastio pitanjem je li mu supruga zdrava. Pokorno javljam proderao se kaplar da nisam o enjen. Na to je general sa svojim b lagonaklonim smije kom rekao opet svoje: To je topro, to je topro. Zatim je general, staraèki djetinjast, zamolio satnika ^nera da mu poka e kako se v ojnici razbrojavaju »u parove ^brojs« i zaèas je odjeknulo: "Irvi... drugi, prvi... drugi, prvi... drugi.« v ,^erieralu krepalini to se jako s viðalo. Imao je kod kuæe dvojicu slu nika koje bi postrojio, pa su se morali sami r°java ti: »Prvidrugi, prvidrugi...« Austrija je imala gomilu takvih generala. **' f* 526 527
Kada je, dakle, smotra sretno pro la, pri èemu p pred satnikom Sagnerom nije tedio pohvale, vojnicim bilo dopu teno da se kreæu u podruèju kolodvora, jer j, "" vijest da æe se krenuti tek za tri sata. Vojnici su uokolo i nju kali jer na kolodvoru uvijek ima dosta svijeta, tamo neki vojnik ipak uspije u icati cigaretu. r "u l Vidjelo se da je prvotno odu evljenje koje se po kolod vorima izra avalo u slavnim doèecima e alona veæ nekak duboko splasnulo i srozalo se na prosjaèenje. Satniku Sagneru upravo je stigla delegacija Udruge za doèek junaka, koja se sast ojala od dvije grozno izmuèene dame koje su predale dar namijenjen e alonu, to jest, dvadeset kutijica mirisnih pastila za usta, reklamu jedne pe tanske tvornice slat ki a. Kutijice tih mirisnih pastila bile su lijepo izraðene od lima, na poklopcu je bio naslikan maðarski honved koji se rukuje s austrijskim juri nikom, a nad njima bl ista kruna svetog Stjepana. Uokolo je stajao njemaèki i maðarski natpis »Fiir Kaiser,
Gott und Vaterland«. Tvornica slatki a bila je tako lojalna da je dala prednost caru pred Gospodinom Bogom. Svaka je kutijica sadr avala osamdesetak pastila, tako da bi, sve u svemu, pribl i no pet pastila do lo na tri vojnika. Osim toga, bri ne, izmuèene dame donijele su i ve liki omot tiskanih molitvi, koje je sastavio budimpe tanski nadbiskup Geza Szatmar Budafal. Bile su pisane njemaèkim i maðarskim i sadr avale su najstra nija prokletstva za sve neprijatelje. Te su molitvice pisane tako strasno, da im je nedostajalo s amo vatreno maðarsko »Baszom a Krisztusmarjat«1. Prema preèasnom nadbiskupu, trebao bi d obri Bog Ruse, Engleze, Srbe, Francuze i Japance isjeæi na rezance i napraviti od njih paprika . Dobrostivi bi se Bog morao kupati u krvi neprijatelja i pobiti sve po redu, onako kak° J to uèinio okrutni Herod s nevinom djeèicom. Èasni budimpe tanski nadbiskup u svojim je 1. Jebem ti Isusa i Mariju, (mað.) jebio, na primjer, i tako lijepe reèenice kao »Bo e, bla^°\ na e bajunete, neka duboko prod ru u trbuhe na ih g°s °atelja! Neka najpravedniji Gospodin usmjeri topnièku n?Pr 'na gia ve neprijateljskih sto era! Milosrdni Bo e, daj da n nenrijatelji ugu e u vlastitoj kr vi, od rana koje æete im vinanijeti!« Stoga treba jo jednom ponoviti da tim molitvicama nije ' ta nedostajalo osim »Baszom a Krisztusmarjat«. Kada su obje dame sve to predale, objavile su satniku Sagneru svoju oèajnièku elju da prisustvuju dijeljenju darova. Jedna je èak imala toliko odva nosti da je izjavil a kako bi tom prigodom mogla govoriti vojnicima, koje nije drugaèije ni nazivala n ego »unsere braven Feldgrauen«1. Obje su napravile uvrijeðeno lice kada im je satnik Sagner odbio molbu. Za to su vrijeme ovi milodari otpremljeni u vagon gdje je bilo skladi te. Èasne su dame pro le kroz redove vojnika, a jedna od njih nije se libila tom prigodom potap ati po obr azu nekog obraslog vojnika. Bio je to neki Simek iz Budejovica, koji ni ta nije zn ao o uzvi enoj misiji tih dama, pa je nakon njihova odlaska izjavio svojim drugovi ma: »A jesu ovdje ove kurve drske. Kad bi barem ta majmunica na ne to lièila, izgleda ko roda, èovjek ni ta drugo ni ne vidi nego te no urde, izgleda ti to ko muka bo ja, i j o bi takva stara ra pa htjela ne to od vojnika.« ' Nali Na kolodvoru je bilo vrlo ivahno. Dogaðaj s Italijom "zazvao je izvjesnu paniku, je r su dva e alona s topni tvom "ila zadr ana i poslana u tajersku. Bio je ovdje i e alon B osanaca koji je iz nekih nepoznatih razloga stajao i èekao V?æ dva dana, pa je ostao potpuno zaboravljen i izgubljen. Veæ dva dana Bosanci nisu dobivali hranu, hodali su po Novoj Pe ti i prosjaèili kruh, pa se ni ta drugo nije ni moglo cuti, nego ljuti ti razgovor izgubljenih Bosanaca koji su, ivo irajuæi, neprestano govorili sami za sebe: »Jebem ti »Jebem ti du u!«, »Jebem ti majku!« iraèki sivi ratnici, (njem.) 529 528
Zatim je iznova okupljen pohodni bataljun 91. zauzeo mjesta u svojini vagonima . No, uskoro se batalju 'f ordonans Matu iè vratio iz kolodvorskog zapovjedni tv vije æu d a se polazi tek za tri sata. Tek prikupljena voi V ponovno je bila pu tena iz vago na. Uoèi samog polasi, vlaka u sto erni je vagon u ao vrlo uzrujan poruènik DuK zatra io o d satnika Sagnera da smjesta dade zatvoriti vejka. Poruènik Dub, za vrijeme svog sl u bovanja u gimnaziji poznat kao stari denuncijant, èesto se upu tao u razgovore s voj nicima, pri èemu je ispitivao njihovo politièko uvjerenje i usto ih nastojao pouèiti i objasniti za to ratuju i za koga ratuju. Za vrijeme svoga obilaska vidio je strag a, iza kolodvorske zgrade, vejka kako stoji kraj svjetiljke i sa zanimanjem proma
tra plakat nekakve dobrotvorne vojne lutrije. Taj je plakat prikazivao kako aust rijski vojnik pribija uza zid izbezumljenog bradatog Kozaka. Poruènik Dub lupnuo je vejka po ramenu i upitao ga kako mu se to sviða. Pokorno javljam, gospon lajtant odgovorio je vejk da je to glupost. Veæ sam videl jako puno glupih plakata, al takvu majmunariju jo nisam videl. A to vam se na tome ne sviða? upitao je poruènik Dub. Meni se, gospon lajtant, na tom plakatu ne sviða to kak taj vojnik postupa sa sv ojim oru jem; pa on mo e tu bajonetu slomiti na tom zidu, a onda je to uopæe suvi no, je r bi i onak bil zbog tog ka njen, jer taj Rus ima podignute ruke u vis i predaje s e. On je zarobljenik, a sa zarobljenicima se mora pristojno postupati, jer kak j e da je, i oni su isto ljudi Poruènik Dub nastavio je s istra ivanjem vejkovih nazora i upita ga: Vama je, znaèi, tog Rusa ao, zar ne? . Meni je gospon lajtant, al obadva: i tog Rusa p J probodeni, i tog vojnika jer ga buju zbog toga zaprli vidite, gospon lajtant, on je sigurno tu bajonetu pflt slomil, to je bezveze, to zgleda ko kameni zid u koji udara.
krnki. Mi smo vam jednom, gospon lajtant, jo prije ' aktivnoj slu bi imali jednoga gospona lajtanta u komtata!.. j^a niti nekakvi stari supar ne bi se znal tak izr a avati P i gospon lajtant. Na ve bali tu nam je govoril: »Kad je no' onda ima da iz ali oèi ko maèak kad sere tvrdo.« Al 'naèe je bil jako dobri èovek. Jednom je na Bo iæ ponor i , Oil je za æelu èetu æeli vagon kokosovih oraha, i otad znam lak su bajoneti krhki. Pol èete si je strgalo bajonete na te jahe, a na obrlajtant dal je onda æelu kompani ju zatvoriti, na tri meseca nismo smeli van iz kasarne, a gospon lajtant je dobi l kuæni pritvor... Poruènik Dub se Ijutito zagledao u bezbri no lice dobrog vojnika vejka i upitao ga zlobno: Poznajete me? Poznam vas, gospon lajtant. Poruènik Dub je zakolutao oèima i udario nogom: A ja vam velim da me jo ne poznajete. I vejk je ponovno odgovorio s onim istim bez bri nim mirom kao da raportira: Poznam vas, gospon lajtant, vi ste, pokorno javljam, iz na eg mar bataljona. Vi me jo ne poznajete vikao je iznova poruènik Dub vi me mo da poznajete s te dobre strane, ali kad me upoznate s te lo e strane, vidjet æete! Ja sam zao, nemojte misl iti da nisam u stanju svakoga prisiliti na plaè. Tako, poznajete li me ili me ne p oznajete? Poznam, gospon lajtant. ~~ Ja vam posljednji put ka em da me ne poznajete, magarac jedan. Imate li braæe? ~~^ Pokorno javljam, gospon lajtant, imam jednog, orucnik Dub je pobjesnio pri pogledu na vejkov mirni, ^bri ni izraz lica i, ne mogav i se vi e svladati, viknuo: . v~~ "it æe da je taj va brat isto takva stoka kao to ste i vi?! Asto Je po zanimanju? 7^ Profesor, gospon lajtant. I on je bil u vojski i polo il je "~U ispit. 531 530
in upanijski prcusjcuuuv ^ ^ ~~&~ . _, , ravo sada, u ratu, kada se sve vi e prib li avaju neprijatelju, vojnike treba dr ati u to veæem strahu. Stoga, dakle, on tra i da v ejk bude disciplinski ka njen. Satnik Sagner, koji je kao aktivni èasnik mrzio sve te prièuvne èasnike iz kojekakvih graðanskih zanimanja, upozorio je poruènika Duba da se sliène dojave mogu podnositi j edino u obliku prijavka, a ne ovakvim èudnim piljarièkim naèinom kao da se radi o pogaða nju cijene krumpira, a to se tièe samoga vejka, prva instanca pod koju on pravomoæno p otpada jest gospodin natporuènik Luka . Takva stvar se rje ava strogo putem prijavka.
Iz satnije takva stvar ide bataljunu, a to je valjda gospodinu poruèniku poznato. Ako je vejk ne to izveo, onda æe iæi na satnijski prijavak, a ako odbije optu bu, iæi æe na ataljunski prijavak. Ako gospodin natporuènik Luka to eli, odnosno ako smatra da je ovo prièanje gospodina poruènika Duba oficijalna dojava za ka njavanje, tada on nema n i ta protiv toga da vejk bude predveden i saslu an. Natporuènik Luka na to nije imao primjedbi, samo je primijetio da mu je iz vejkova pripovijedanja vrlo dobro P°znato da je vejkov brat zaista bio profesor i prièuvni èas nik. | Ofuènik Dub se pokolebao i rekao da je on tra io zapra j° T^javanje u jednom irem smislu i da mo e biti da se . otlcni Svejk ne zna izraziti pa tako njegovi odgovori ostavl ^ dojam drskosti, pakosti i nepo tovanja pretpostavljenih. >lnUoga, iz cjelokupnog izgleda dotiènog vejka mo e se i da je ogranièene pameti. ,. ..,. , 533 Poruènik Dub je pogledao na vejka kao da o » probosti. vejk je s dostojanstvenom razborito æu pod' pogled poruènika Duba tako da je, zasad, rasprava izm J° njega i poruènika zavr ena s »Abtreten!«. u Obojica su oti la svojim putem i svaki je mislio svoje Poruènik Dub mislio je o vejku, kako æe reæi gospodin satniku da ga da zatvoriti, a v ejk je opet mislio da je vidi mnogo glupih èasnika, ali takav kakav je poruènik Dub èa lc je i u regimenti rijetkost. Poruènik Dub, koji je ba danas sebi utuvio u glavu da mora odgajati vojnike, na ao je iza kolodvora novu rtvu Bila su to dva vojnika iz iste pukovnije, ali iz razlièi tih satnija, koji su ondje, u tami, nagovarali na svom slabom njemaèkom dvije drol je, kakvih se i inaèe na tucete vucaralo oko kolodvora. Udaljujuæi se, vejk je jo sasvim jasno èuo o tar glas poruènika Duba: Poznajete me?!... Ali ja vam velim da me ne poznajete!... Ali kad me upoznate! ... Vi me mo da poznajete s te dobre strane!... Ja vam velim, kad me upoznate s te lo e strane!... Ja æu vas natjerati na plaè, magarci!... Imate li braæe!... Bit æe da su i oni takva stoka, kao to ste vi!... A to rade?... U komori?... No dobro... Pamtit e da ste vojnici... Jeste li Èesi?... Znate li da je Palackv rekao: Kad ne bi bilo Austrije, morali bismo je izmisliti... Abtreten! Obilazak poruènika Duba u cijelosti ipak nije dao pozitivnog rezultata. Zaustavi o je jo otprilike tri skupine vojnika, ali njegov pedago ki princip »natjerati u plac << potpuno se raspao. Oni koje su vozili na boji nicu, bili su, naime, od takva ma terijala da je iz oèiju svakog ponaoso poruènik Dub èitao kako svi o njemu misle ne to v rlo neugodno. Bio je uvrijeðen u svojoj gordosti, a posljedic3 je bila da je prije samog polaska vlaka u sto ernom vagon zatra io od satnika Sagnera da zatvori vejka. Obrazla u nu nost izolacije dobrog vojnika vejka, govorio je njegovu èudnom, drskom na stupu, pri èemu je SvejK 532 . o?lgovor na njegovo posljednje pitanje nazvao pa C'm primjedbama. Kad bi to i dalje tako i lo, èasnièki k°s" u oèima vojnika izgubio svako po tovanje, u to no nitko od gospode èasnika ne sumnja. On sam, jo «« govorio ie o tome s gospodinom upanijskim nri e raw, 5" > o r r > dsiednikom, da svaki pretpostavljeni mora nastojati u P, su na svoje podèinjene, oèuvati èvrst autoritet. I gosodin upanijski predsjednik bio je istoga mi ljenja. Upi e ribli avau nerijatelju,
I tako je zapravo èitava oluja pre la preko vejkove gla ali grom nije udario. e> U vagonu u kojem su bili i ured i skladi te bataljun financijski narednik pohod nog bataljuna Bautanzel vrlo ' blagonaklono iz onih kutijica razdijelio dvojici
pisara po pregr t pastila za usta koje je trebalo podijeliti èitavom bataljunu. Bila je uobièajena pojava da je sve to je bilo namijenjeno vojnicima moralo proæi istu ov u manipulaciju u bataljunskom uredu kao i nesretni slatki i. U ratu je to bilo ne to tako uobièajeno da je i tamo gdje je inspekcija utvrdila da se ne krade svaki od tih financijskih narednika u svim tim moguæim i nemoguæim ur edima bio sumnjièen da prekoraèuje proraèun i da se slu i nekim drugim podvalama kako bi sve izgledalo kako treba. I zato je ba ovdje, dok su se pretrpavali tim slatki ima da bi se barem nau ivali te svinjarije kad veæ nije bilo nièeg drugog to bi se dalo uk rasti od vojnika, Bautanzel progovorio o tu nim prilikama na ovom putu: Odradio sam veæ dva mar bataljuna, ali takvo bijedno putovanje kao to je ovo jo nism o imali. Bo e, kako je to prije bilo, prije nego to smo do li do Pre ova; imali smo sve ga to si èovjek mo e samo zamisliti. Imao sam sakrivenih deset tisuæa cigareta Memfis, dva koluta ementalera, tristo konzervi, ali tek onda kad smo veæ krenuli ha Berdej ov u rovove, a Rusi nam od Mu ine presjekli vezu prema Pre ovu, tek tada se dalo fin o trgovati. Od svega toga dao sam otprilike deseti dio mar bataljonu, i rekao da s am to kao u tedio, a sve sam ostalo rasprodo u komori. Imali smo kod nas nekog maj ora Sojku, e to je bila prava svinja. On nije b'° nikakav junak i najradije se vuc arao oko nas u komori, jef su gore zvi dali meci i pra tali rapneli, a uvijek je k na ma dolazio s izgovorom da se mora uvjeriti kuha li se za vojni bataljona kako sp ada. Obièno, kad bi stigla vijest da se K opet na ne to spremaju, siso bi dolje k na ma; sav se tres > moro je u kuhinji ispiti rum i tek onda bi prelazio na preg sv ih poljskih kuhinja koje su bile smje tene oko korn° gore, na polo aje, nije ni moglo, a hrana se gore od)er .1 n0æu. Tada smo bili u tak vu stanju da se o nekakvoj Bfi irskoj mena i nije ni moglo govoriti. Jedini put ko ji je °v bio slobodan i povezan s pozadinom, dr ali su Nijemci Reicha, koji su od onoga to je slano iz pozadine za sebe dr avali, i dakako po derali , sve to je bilo bolje, tako da nas ni ta nije ni do lo; svi mi u komori ostali smo bez ficirske hrane. Za cijelo to vrijeme nisam za nas u kancelariji uspio u tediti ni ta osim jednog praseta, koje smo dali su iti na dimu, a da nam ga major Sojka ne bi otkrio, sakrili smo ga èitav sat hoda dalje od nas, kod artiljeraca, gdje sam imao jednog poznatog topd iju. T ako, kad bi taj major do o k nama, uvijek bi u kuhinji prvo probo juhu. Istina, me sa se i nije mnogo kuhalo, tek tolko kolko se moglo pohvatati prasadi i mr avih kr ava u okolici. A onda su nam i Prusi radili veliku konkurenciju kod rekvizicije jer su davali dvaput vi e za stoku. Za èitavo to vrijeme koliko smo stajali u rovovi ma pod Bardejovom, nisam od otkupa stoke u tedio ni ta vi e nego tek ne to malo preko ti suæu dvjesto kruna, iako smo veæinom umjesto novca davali potvrde sa tambiljem batalj una, osobito u posljednje vrijeme, kad smo veæ znali da su Rusi istoèno od nas u Rad vani i zapadno u Podoh'nu. Najgore ti je radit s takvim narodom kakav je tamo, k oji ne zna ni èitat ni pisat, a potpisuje se samo s tri kri a, to je na a mtendantura v rlo dobro znala, tako da, kad smo tra ili od n)ih novac, nisam ni smio prilo it kriv otvorene priznanice da sam im platio novcem; to se mo e radit samo kad je narod ob razovaniji i zna se potpisat. I onda jo , kako rekoh, Prusi ^ u gotovom plaæali vi e n ego mi, pa kad bi nekamo do li, ^dali su na nas ko na razbojnike, a jo je uz to inte ndantura Bda«. naredbu da se priznanice koje su potpisane kri iæima Preaaju ratnoj uru d benoj kontroli. Ti su se tipovi samo "^ozili. Do o ti je tako jedan klipan, na dero se kod nas . n*pio, a drugi dan nas izdo. Taj major Sojka neprestano i dl ° P° t "n kuhinjama i> casne mi rijeèi, vjerujte mi, ^orrt je iz koda izvuko mesa koliko je bilo predviðeno 535 534
l za frtalj kompanije. Poèeo je sa svinjskom glavom, a za je reko da nije dobro kuha na, pa je dao da mu je jo m | dokuhaju; istina, mesa se onda ba nije mnogo ni kuha ] ° za cijelu kompaniju bilo je valjda dvanaest starih po tenih porcija mesa, al on
je to sve pojeo, onda je probo juhu i die viku da je to ko voda, da kakav je to red, juha od mesa bez mesa, pa je naredio da napravimo zapr ku i onda ubacio un ut ra moje posljednje makarone koje sam bio za sebe tedio cijelo to vrijeme. Al nije me to tako naljutilo ko kad je na tu zapr ku oti lo dvije kile putra koji sam saèuvao jo iz onog vremena kad smo dobivali oficirski fasung. Dr o sam ga na nekakvoj dasc i pod krevetom, a on se jo na mene izdere da kome sve to pripada. Ja sam mu, dodu e , reko da prema proraèunu za prehranu vojnika i prema posljednjoj naredbi iz diviz ije, pripada na svakog pojedinog vojnika ko pobolj ica petnaest grama putra ili dv adeset jedan gram masti, a zato to toga nema dovoljno, zalihe putra ostaju tako d ugo dok ne budemo mogli vojnicima dati pobolj icu u predviðenoj punoj mjeri. Major S ojka se jako razljutio, poèeo vikati da vjerojatno èekam dok ne doðu Rusi i pokupe nam posljednje dvije kile putra, i da to smjesta ide u juhu kad je veæ juha bez mesa. Tako sam osto bez cijele zalihe i vjerujte mi da mi je taj major èim bi se pojavi o nosio samo peh. On je malopomalo tako razvio njuh da je odmah znao za sve na e z alihe. Jednom sam u tedio na vojnicima govedu jetru i htio sam je izdinstati, kad ti se on podvuko pod krevet i izvuko je. Na njegovu deraèinu reko sam mu da je ta jetra usmrðena i predviðena da se zakopa, jer je prijepodne to ustanovio neto potldv aè iz artiljerije koji je imao veterinarski teèaj. Major ti je onda pokupio iz komor e nekog potrkala i onda su njih dvojica zajedno, gore pod stijenama, u kodovima kuhala tu jetru, al i to je bila neka sudbina, jer su Rusi vidjeli tu vatru i iz topa osamdesetice opalili i u kodiæ i u majora. Poslije smo i li tamo pogledati; èovj ek nije mogo razlikovat razvlaèi U pod tim stijenama goveda jetra ili jetra gospod ina majora je stigla vijest da se polazi tek za èetiri sata, jer je prema Hatvanu pruga zakrèen a ranjenièkim vlakovima. f lodvorom se pronijela i vijest da se kod Egera jedan sa n. Kki vlak, pun bolesnih i ranjenih, sudario s vlakom koji vozio artiljerijsko naoru anje. Iz Pe te su onamo poslali pomoæne vlakove. Zaèas je èitavom bataljunu proradila ma ta. Govorilo 0 dvjesto mrtvih i ranjenih, o tom da je do sudara do lo namjerno kako se ne bi otkrile prevare u opskrbi bolesnika. To je dalo poticaja o troj kritici nedovoljne opskrbe bataljuna i raspravi o lop ovima u uredu i u skladi tu. Veæina je smatrala da bataljunski financijski narednik Bautanzel dijeli s èasnicim a sve popola. U sto ernom vagonu satnik Sagner je podnio prijavak, da bi prema mar ruti trebali veæ biti na granici Galicije. Veæ su trebali u Egeru preuzeti za vojnike trodnevnu k olièinu kruha i konzervi. A do Egera imaju jo deset sati vo nje. U Egeru je bilo zais ta toliko vlakova s ranjenicima iz ofenzive za Lavov da tamo, prema telegramima iz Egera, vi e nema ni kruha i ni jedne konzerve. Dobio je zapovijed da umjesto kr uha i konzervi isplati est kruna i sedamdeset dva krajcara po svakom èovjeku, to je trebalo biti isplaæeno prilikom izdavanja vojnièke plaæe za devet dana, ali ako dotad dobije novac od brigade. U blagajni je preostalo samo malo vi e od dvanaest tisuæa k runa. To je svinjarija od pukovnije rekao je natporuènik uika pustiti nas ovako bijedne u svijet. jZatim su se zastavnik Wolf i natporuènik Kolar uzajamno d° aptavali o tome da je pu kovnik Schroder u posljednja tri |J?dna poslao esnaest tisuæa kruna u beèku banku na vlastiti konto. , ^atim je natporuènik Kolar isprièao kako se tedi. U pu°vniji se ukrade est tisuæa krun a i strpa u svoj vlastiti d ep, e, logièki dosljedno, dade nalog svim kuhinjama da i dan jma u tedjeti po èovjeku tri grama gra ka. mjesec dana to ispada devedeset grama po jednom l 536 , :' ".
537
èovjeku, pa se u kuhinji svake satnije u tedi najm esnaest kilograma gra ka, a kuhar se samo mora iskaza ^ onim to je preostalo. s Natporuènik Kolar razgovarao je, onako uopæeno, s W i fom o nekim sluèajevima koje j e zapazio. No, bilo je ipak posve jasno da je èitava vojna upra preplavljena takvim sluèajevi ma. Poèinjalo je s financijski * narednikom u nekakvoj nesretnoj satniji, a zavr ava lo hrèkom pod generalskim epoletama koji je spremao zalihe za poratnu zimu. Rat je zahtijevao odva nost i u kradi. Intendanti su s puno ljubavi gledali jedni u druge, kao da su htjeli reæi: »Mi smo jedno tijelo i jedna du a, krademo prijatelju, varamo, brate, ali nema tu pomoæi, p rotiv struje se ne pliva. Ako ti ne uzme , uzet æe drugi, a ako ne krade , reæi æe o tebi da ne krade zato to si veæ svega dovoljno nagrabio.« U vagon je u ao gospodin s crvenim i zlatnim lampasima1. Bio je to jo jedan od o nih generala koji su se etkali po svim prugama i vr ili inspekciju. Sjednite gospodo kimnuo je ljubazno, radostan to je opet iznenadio nekakav e alon za koji nije znao da æe ovdje stajati. Kada mu je satnik Sagner htio predati prijavak, odmahnuo je rukom: Va e alon nije u redu. Va e alon ne spava. Va e alon bi veæ trebao spavati. E aloni mo spavati jednako na kolodvorima kao i u kasarnama u devet sati. Govorio je odrje ito: Prije devet sati izvedu se vojnici na zahod iza koloa ra onda se ide na spavan je. Inaèe æe vojska noæu oneci prugu. Razumijete me, gospodine satnice? Ponovite mi Il i bolje, nemojte mi to ponoviti, nego napravite o kako ja to elim. Odsvirajte uzb unu, potjerajte to na zan .
:te poveèerje i spavanje! Kontrolirati tko ne spava. 0 iti! Da, to je sve? Veèera se dijeli u est sati. 7jM_m je govorio o neèemu iz pro losti, o neèemu to se .. J020dilo, to je stajalo kao iza nekakvog drugog ugla. ni|c uw& f v . c ialo, kao utvara iz carstva èetvrte dimenzije. 1 '___ Veèeru razdijeliti u est sati nastavio je gledajuæi sat koji je pokazivao deset minuta poslije jedanaest noæu. Um halb neune Alarm, L atrinenscheiEen, dann schlafen ehen.«1 Umjesto petnaest deka ementalskog sira, za veèeru æe se u est sati dijeliti gula s krumpirom. Zatim je izdao naredbu da se izvede »spremnost«, a potom je nalo io satniku Sagneru da naredi uzbunu, pa je nadzorni general promatrao postrojavanje bataljuna u bor bene redove, etao se s èasnicima i neprestano im govorio kao da su bili kakvi idiot i i kao da nisu ni ta mogli razumjeti. Pritom je neprestano pokazivao na ruèni sat. »A lso, sehen Sie. Um halb neune scheifien und nach einer halben Stunde schlafen. D a geniigt vollkommen.«2 U ovo prijelazno vrijeme vojnici ionako imaju rijetku stoli cu. Te i te uglavnom stavljam na san. A to je skupljanje snage za daljnje mar eve. Dok su vojnici u vlaku, moraju se odmoriti. Ako nema dovoljno mjesta u vagonima, vo jnici spavaju na smjenu. Jedna treæina vojnika udobno se izvali u vagonu i spava o d devet do ponoæi, a ostali stoje i promatraju ih. A onda oni prvi, koji su se nas pavali, naprave mjesta drugoj treæini koja spava °d pola noæi do tri sata ujutro. Treæa treæina spava od tri do sest> °nda je buðenje i vojnici se umivaju. Za vrijeme vo nje ne smije se iskakati iz vagona! Ispred e alona moraju se P°staviti patrole, kako vojsk a prilikom vo nje ne bi iska vala! Ako vojniku neprijatelj slomi nogu general se Potom udario po nozi to je n e to hvale vrijedno, ali ogaljiti se najobiènijim iskakivanjem iz vlaka u punoj °ZnJ'> to je ka njivo. 2 ' 1. Ukrasni porubi i kiæanke na odorama, (pm.)
|HI OJ
Uzbuna na zahod, pa na spavanje, (njem.) u Pola devet sranje, pa za pola sata spavanje. To je potpuno dovoljno, (njtm.) 539 538 To je, znaèi, va bataljun? upitao je satnika Saen promatrajuæi pospana lica vojnika , od kojih se mnogi, on U* trgnuti iz sna, nisu mogli suzdr ati pa su na svje em noæn ° zraku zijevali. To je, gospodine satnice, zijevajuæi bataljun. Vojn' moraju veæ u devet sati iæi spa vati. General se postavio pred 11. satniju, gdje je na lijevom krilu stajao Svejk, koji je zijevao od uha do uha i pristojno dr ao ruku na ustima, ali se ispod ruke èu lo takvo buèanje da se natporuènik Luka tresao od straha da general sluèajno na to ne o brati pozornost. Palo mu je na pamet da Svejk zijeva namjerno. A general, kao da je upravo to znao, okrenuo se vejku i pristupio mu: Bohm oder Deutscher?1 Bohm, melde gehorsam, Herr Generalmajor2. Topro rekao je general koji je bio Poljak i znao malo èe ki ti se urla kao kwava na seno. Stulpvsk, dr i gubu, ne buci se! Jesi se veæ na zahodu? Nisam, pokorno javljam, gospon generalmajor. Za to se nisi i ao srati s ostalim vojnikimi? Pokorno javljam, gospon generalmajor, na manevrima u Pisku neki pukovnik Wachd govoril nam je, kad bi dobili voljno i vojska se razletila po itu, da vojnik ne srne samo misliti na ajseraj, jer da vojnik mora misliti na bojovanje. Uostalom, pokorno javljam, a kaj bi tam na zahodu delal. Nemam kaj tiskati. Prema mar ruti, trebali smo veæ nekolko puta na kolodvorima dobiti veèeru, a ni nismo dobili J prazni m elucom se na zahod nejde! Svejk je najjednostavnijim rijeèima objasnio gospodinu generalu opæu situaciju i pogledao ga nekako povjerljiv0' tako da je general osjetio potrebu da im svima p omogn ' Kad veæ postoji naredba da se na zahod ide organizirani mar em, e onda ta na redba mora i iznutra biti neèim poO" jepljena. 1. Èeh ili Nijemac? (njem.) *» 2. Èeh, pokorno javljan, gospodine generalmajor. (njem.) "& * _, po aljite sve to opet u vagone rekao je general sat., Sagneru. Kako je do lo do toga da se nije podijelila " " ra? Svi e aloni koji prolaze ovom postajom moraju dobiti V ceru. Ovo je opskrbna postaja. Drugaèije ne mo e biti. General je to izjavio s takvom sigurno æu koja je znaèila, i je, dodu e, veæ gotovo jeda naest sati noæu i da se veèera, dodu e, trebala dijeliti u est sati, kako im je malopri je rekao, oa mu tako ni ta drugo i ne preostaje nego zadr ati vlak cijelu noæ i cijeli dan do sutra do est sati popodne kako bi dobili gula s krumpirom. ._ Nema nièeg goreg rekao je s nevjerojatnom ozbiljno æu nego u ratu, za vrijeme tra nsporta vojske, zaboravljati na njezinu opskrbu. Du nost mi je u uredu ravnateljst va kolodvora utvrditi pravo stanje stvari. Jer, gospodo, nekad su ravnatelji e alo na i sami krivi. Pri reviziji postaje Suboti te, na ju noj bosanskoj pruzi, ustanovi o sam da est e alona nije dobilo veèeru zato to su ju zapovjednici bataljuna zaboravil i tra iti. est puta se na stanici kuhao gula s krumpirom, a nitko za njega nije pita o. Izlili su ga na gomilu. Bio je to, gospodo, pravi trap za krumpir s gula om, a tri postaje dalje vojnici iz e alona koji su u Suboti tu prolazili pokraj gomila i b rda s gula om prosjaèili su kruh. Odrje ito je odmahnuo rukom: Zapovjednici e alona nisu izvr ili svoju du nost. Memo u ured. Slijedili su ga razmi ljajuæi o tome za to su svi generali Poludjeli. U zapovjedni tvu se pokazalo, da se stvarno o gula u ni ta jje zna. Dodu e, trebao se danas ovdje kuhati za sve e alone °J1 æe proæi, ali onda je do la naredba da se nakon inven _ dodijeli iznos od sedamdeset dva krajcara po svakom . °Jniku, tako da je svaka jedinica koja je trebala proputovati ' A ?ravo na sedamdeset dva krajcara po èovje
ku, a koje dobiti od svoje intendanture pri prvoj isplati. to se tièe ha, vojska æe dobiti po pola kruha na postaji u Watianu. Zapovjednik opskrbne postaje nije se bojao. Rekao je 540 541 i M generalu ravno u oèi da se naredbe mijenjaju svakoga Ponekad i ima pripremljeno je lo za vojne transporte \onda stigne neki sanitetski vlak, poka e isprave s vi im' jnim naredbama i na tome se zavr i; e alon stoji pred prnki emom praznih kodova. General je suglasno kimnuo glavom i primijetio da prilike svakako pobolj avaju t e da je na poèetku rata bilo mnogo gore. Ne mo e se sve odjednom, za sve je potrebno mnogo iskustva, prakse. Teorija, ustvari, koèi praksu. to dulje rat bude trajao to æe se br e sve dovesti u red. Mogu vam dati praktièan primjer rekao je s velikim u ivanjem, kao da mu je palo na pamet ne to iznimno. Prije dva dana, e aloni koji su prolazili kroz stanicu Hatvan nisu dobili kruha, pa æete ga vi tamo sutra sigurno dobiti. Idemo sada u kolodvors ku restauraciju. U kolodvorskoj restauraciji gospodin general poèeo je ponovno govoriti o zahodu i o tomu kako to ru no izgleda kad su svagdje uz prugu mine od govana. Pri tome je jeo biftek i svima se èinilo da mu se ta mina od govana mota po ustima. Zahodima je pridavao toliki znaèaj kao da je na njima poèivala pobjeda Monarhije. Glede novonastale situacije s Italijom izjavio je da upravo u zahodima na e vojske imamo neospornu prednost pred talijanskim trupama. Pobjeda Austrije proizlazila je iz zahoda. Za gospodina generala sve je bilo tako jednostavno. Put do ratne slave i ao je p o ovom receptu: u est sati naveèer vojnici dobiju gula s krumpirom, u pola devet na zahodu vojska se pokenja, a u devet se odlazi na spavanje. Pred takvom vojskom n eprijatelj bje i od u asa. Generalmajor se zamislio, pripalio cigaru i zagledao se u strop dugo, dugo. Pr isjeæao se to bi jo mogao reæi kad je veæ ovdje i èemu bi mogao pouèiti èasnike e alona. Jezgra va eg bataljuna je zdrava rekao je nag10 kad su svi oèekivali da æe i dalje g ledati u strop i utjeti na om je vojskom sve u redu. Taj èovjek s kojim sam razg°v' svojom otvoreno æu i vojnièkim dr anjem ulijeva nadu ***'' se èitav bataljun boriti do pos ljednje kapi krvi. Ta utio je oslonjen o naslon stolice, iznova se zagledao u pa je iz tog nepromijen jenog polo aja nastavio govS « 'a jedino je poruènik Dub, pod teretom svoje ropske du e, zajedno s njime gledao u strop: _ Va em je bataljunu ipak potrebno da njegova djela padnu u zaborav. Bataljuni va e brigade veæ imaju svoju vijest, koju vaj bataljun mo ra nastaviti. A vama upravo nedostaje èovjek koji bi vodio toène bilje ke i zapisivao povijest bataljuna. K njemu bi morale voditi sve niti i vijesti o tome to je koja satnija izvr ila. Taj èovjek mora biti inteligentan, ne smije biti nikakva stoka, n ikakva krava. Gospodine satnice, vi morate u bataljunu imenovati batalionsgeschi chtsshreibtera1. Onda je pogledao na zidni sat èije su kazaljke podsjeæale pospano dru tvo kako je veæ vrijeme da se raziðu. Generala je na pruzi èekao njegov inspekcijski vlak, pa je zamolio gospodu da ga otprate do njegova spavaæeg vagona. Zapovjednik kolodvora je uzdahnuo. General se nije sjetio da treba platiti bif tek i bocu vina. Sad æe to morati platiti sam, a takvih posjeta dnevno je imao nek oliko. Veæ je na takve posjete toliko potro io kao da su u vjetar oti la dva vagona si jena koje je uspio odvuæi na slijepi kolosijek i prodati vojnim dobavljaèima sijena, firmi Lowenstein, po cijeni po kojoj se prodaje nepo njeveno ito. Vojska je ponovn o kupila od te firme ta ista dva vagona, ali on ih je za svaku S1gurnost i dalje ostavio da stoje na slijepom kolosijeku. Vjerojatno æe ih opet morati preprodati
firmi L6wenstein. Ali zato su sve vojne inspekcije koje su prolazile ovom postajom prièale u Pe ti d a se tamo, kod zapovjednika kolodvora, dobro jede i pije. Ijetopisac. (njem.) 543 542 jedva odvojio pogled s tog komadiæa, nehotice ^T ^ima izlazu zahoda i zaèudi se . Tamo je u punoj Ujutro je e alon jo bio na kolodvoru; proji buðenje, vojnici su se veæ umivali kraj p umpi iz ^ ' jih alica, a general jo nije otputovao svojim vla]/^' nego je osobno p o ao prekontrolirati zahode, kam ' prema dnevnoj bataljunskoj zapovijedi satni ka Sa? U »Schwarmweise unter Kommando der Schvvarmkornm ** danten«1, vojnici oti li k ako bi generalu napravili veselje A kako bi se razveselio i poruènik Dub, satnik S agner r m priopæio da danas vr i inspekciju. Poruènik Dub je vr io nadzor nad zahodima. Razvuèeni, dugi zahod u dva reda primao je dva voda jedne satnije. I tako su sada lijepo, jedan kraj drugoga, èuèali vojnici nad iskopanim jamama kao lastavice na telegrafskim icama kada se u jesen spremaju na put u Afriku. Svakom e su iz spu tenih hlaèa virila koljena, svatko je dr ao remen oko vrata kao da se namj erava tog trena objesiti, pa samo èek zapovijed. U svemu tome oèitovala se eljezna vojnièka disciplina i organiziranost. Na lijevom krilu èuèao je vejk, koji se tu prilijepio i sa zanimanjem èitao komadiæ otr gnutog papira i èupanog iz bogzna kojeg romana Ru ene Jesenske: o ft; ... na njem internatu na alost dame em nesigurno, sigurno valjda vi e re veæinom u sebe zatvorene ub h jelovnik u svoje sobe, ili se neobiène zabave. Pa ako su prosule t i ao je samo èovjek i samo èe nja za te se popravila, jer nije htjela tako uspje no ovati, kao to bi same eljele. Ni ta nije preostalo mladom Krièku. A prema izlazu zahoa i zau se. amo e u punoj p°jre . ^orj stajao sinoænji gen eral sa svojim poboènikom, a v°Jn°! p0ruènik Dub koji im je ne to gorljivo tumaèio. 02 v ik se obazre oko sebe. Sve je to mirno èuèalo i dalje nad , jjma, samo su se doèasnici nekako ukoèili i ukipili. vejk je osjetio ozbiljnost situacije. Skoèi, onakav kakav j e bio, spu tenih hlaèa, s remenom , vrata pa se, upotrijebiv i u posljednji èas onaj k omadiæ trenutog papira, prodere: »Einstellen! Aufi Habacht! Rechts schaut!«1Salutirao je. Dva su vojnika spu tenih hlaèa i s remenom oko vrata takoðer ustala. Generalbojnik ljubazno se nasmije io i rekao: »Ruht, weiter machen!«2. Desetnik Male k prvi je svojim primjerom dao svome vodu znak da ponovno zauzme prvotne pozicij e. Samo je vejk i dalje salutirao jer mu se s jedne strane prijeteæi pribli avao poruèn ik Dub, a s druge strane s osmijehom generalbojnik. Ja sam vas vidvel v noæi rekao je generalbojnik Svejku koji je stajao u ovoj èudno j poziciji; na to se razbjesnjeli poruènik Dub obratio generalbojniku: Ich melde gehorsam Herr Generalmajor, der Mann ist Dlodsirmig und als Idiot be kannt, saghafter Dummkopf.3 Was sagen Sie, Herr Leutnant?4 proderao se najednom generalbojnik na poruènika Dub a i sasuo mu u lice da je bas rijeè o suprotnom. Ovo je èovjek koji zna to je red , vidi pretpostavljenog, a doèasnici ga i ne primjeæuju i 'gnoriraju! To je kao na b oji tu. U trenutku opasnosti obièni k preuzima komandu. A upravo je gospodin poruènik sain trebao izdati zapovijed koju je izdao ovaj vojnik: ! Aufl Habacht! Rechts s chaut!
podine generalmajore, momak je blesav i poznat kao idiot, bajoslovni "!"6' Di it« se! Mirno! Pogled nadesno! (njem.) gos > utc> gospodine poruènice? (njem.) 1. Po rojevima, pod zapovjedni tvom vojnih zapovjednika, (njem.) 545 544
Jesi obrisao gusicu? upitao je generalb ' vejka. ^ Pokorno javljam, gospon generalbojnik, da je «, redu. u Vi e srati ne bude ? Pokorno javljam, gospon generalbojnik, da sam f tik. Daj si sad hwaèe gove, i onda se stani mirno! A buduæi je to »mirno« generalbojnik rekao ne to glasn. ije, oni najbli i poèe e ustajati n d zahodskim jamama. Generalbojnik prijateljski odmahnu rukom i reèe im mekim, oèinskim tonom: Aber nein, ruht, ruht, nur Weiter machen. Svejk je pred generalbojnikom veæ stajao propisno odjeven i generalbojnik mu na njemaèkom odr a kratak govor: Po tovanje pretpostavljenih, poznavanje pravila slu be i prisutnost duha, znaèe u ra tu sve. A kad se k tome jo doda odva nost, nema neprijatelja kojega bismo se morali bojati. Obraæajuæi se poruèniku Dubu, a gurkajuæi Svejk prstom u trbuh, reèe: Zabilje ite: ovog vojnika, kad doðete na boji nicu, morate prvom prilikom, bez odlag anja, predlo iti za bronèanu medalju zbog strogog obavljanja slu be i poznavanja... Wi ssen Sie doch, was ich schon meine... Abtreten! Generalbojnik se udaljio od zahoda, gdje je za to vrijeme poruènik Dub, kako bi to generalbojnik èuo, glasno izdavao naredbe: »Erster Schwarm auf! Doppelreihen... Zweiter Schvvarm...«2 Svejk je upravo iza ao, a kada je prolazio kraj poruènik* Duba, pozdravio ga je p rema propisu, no poruènik Dub m je ipak doviknuo: »Herstellt!« 3, pa je Svejk morao iz n° salutirati i opet slu ali ono isto: 1. Pa znate valjda to mislim. Odstup! (njem.) 2. Prvi roj, diii se! U dvojne redove! Drugi roj...! (njem.) 3. Ponovno! (njem.) ' '< Poznaje me? Ne poznaje me! Ti me zna s te dobre ali kad me upozna s te moje lo e strane, u plaè æu te > natjerati ... Svejk je konaèno oti ao prema svom vagonu i pritom je lio: Bil je jednom, dok smo jo bili u Karlinu u kasarni neki lajtant Chudavv, a t aj je, kad bi se rasrdil drukèe voril »Deèki, zapamtite si kad me vidite da sam prema Ima svinja, da bum prema vama i ostal svinja, sve dok vi budete u toj kompaniji«. Ba kad je Svejk prolazio mimo sto ernog vagona doviknu mu natporuènik Luka da prenes e Balounu poruku neka po uri s tom kavom, te da konzervu mlijeka opet dobro zatvor i kako se ne bi pokvarila. Baloun je, naime, u vagonu financijskog narednika Van eka, na malom piritnom kuhalu kuhao kavu za natporuènika Luka a. Kada mu je Svejk do ao prenijeti naredbu, ustanovio je da je u vrijeme njegove odsutnosti èitav vagon pi o kavu. I konzerva s kavom i konzerva s mlijekom natporuènika Luka a bile su veæ poluprazne, a Baloun, srèuæi iz svoje alice kavu, grabio je licom po konzervi s mlijekom kako bi si kavu jo malo popravio. Kuhar okultist Jurajda i financijski narednik Vanek uzajamno su obeæavali da æe sv e to nadoknaditi natporuèniku Luka u kada stignu nove konzerve kave i mlijeka.
Èak su i vejku ponudili kavu, ali on je odbio i rekao Balounu: Upravo je stigla zapoved iz sto era armade da svaki posilni koji proneveri svom o ficiru konzervu z mlekom ili konzervu kave ima biti bez odgaðanja u roku od dvades et ^tri sata obe eni. To ti imam predati od strane gospona obraJtenta, koji te eli smesta videti s tom kavom. Prepla eni Baloun istrgnu telegrafisti Chodounskom P°raju u koju mu je maloprij e nalijevao, pristavi je da se jo ^o prigrije, dodade konzerviranog mlijeka i otp ra i s tim 0 rnog vagona. ih oèiju pru io je natporuèniku Luka u kavu, a 546 547
glavom mu je prostrujila misao da mu natporuènik T L'« oèima vidi kako je gospodario s njegovim konzervama5 U Ja sam se zadr al mucao je jer ju nisam m otvoriti. °e' Ma je li, a mlijeènu konzervu si prolio, ha? _ tao je natporuènik Luka otpijajuæi kav u. Ili si je ^ licom kao juhu. Zna to te èeka?! Baloun je uzdahnuo i zajaukao: Imam troje dece pokorno javljam, gospon obriajtant Pripazi, Baloune, jo jednom te opominjem zbog tvoie lakomosti. Nije ti vejk ni ta rekao? Da bi za dvadeset èetri vure mogel bit obe eni tu no je odgovorio Baloun klateæi se ci jelom tijelom. Ne klati mi se ovdje, glupane rekao je s osmijehom natporuènik Luka . Popravi se. Izbaci veæ iz glave tu svoju pro drljivost i reci vejku neka negdje oko kolodvora ili u okolici potra i ne to dobroga za jelo. Daj mu ovu deseticu. Tebe neæu poslati, ti æe iæi tek onda kada bude toliko pre deran da mo e puknuti. Da mi mo da nisi po derao onu konzer vu sardina? Veli da nisi. Donesi mi ju pokazati! Baloun je prenio vejku da mu gospodin obriajtant alje desetaka kako bi mu prona ao negdje oko kolodvora ne to dobro za jelo, a onda je s uzdahom izvukao iz natporuèni kova kovèega konzervu sardina i s osjeæajem nelagode odnio na pregled natporuèniku. Taj se jadnik veæ poveselio da je natporuènik Luka zaboravio na sardine, a sada je svemu do ao kraj. Natporuènik æe ih vjerojatno ostaviti kod sebe u vagonu i tako mu ih oteti. Osjeæao se okradenim. Tu su, pokorno javljam gospon obriajtant, va e sar dine rekao je s gorèinom, preda juæi ih vlasniku. ^ ih otvorim? Dobro, Baloune, ni ta ne otvaraj i odnesi ih ponovn na mjesto. Htio sam se samo uvjeriti da sluèajno nisi zavi u njih. Nekako mi se uèinilo, kad si mi donio kavu, d a u11 masna usta, kao od ulja. Je li vejk oti ao? «. i''' > 548 pokorno javljam, gospon obriajtant, da je veæ oti el '^rlragano reèe Baloun. Rekel je da gospon obriajtant "". . mirni, i da budeju gosponu obrlajtantu svi zavideli . k"' l je nekam iza kolodvora i rekel je da on ovde sve pozove do Rako palote. Ak bi vlak i oti el bez njega, bude 114 rikljuèil automobilskoj koloni i da nas bude s tigel na X 'bli oj stanici z autom. Da se za njega ni ne brinemo, da zna kaj je njegova du nost, pa èak i onda ak bi si moral na oj raèun zeti fijaker i iæi za na im e alonom sve do Galicije. Da bu dal da mu oduzmeju od plaæe i da se uopæe ne t rebate za njega brinuti, gospon obriajtant. _ Hajde, odlazi rekao je tu no natporuènik Luka . Iz ureda kolodvorskog zapovjedni tva stigla je vijest da se polazi tek u dva sata poslijepodne za GodolloAszod, a da se na kolodvoru èasnicima dijele po dvije litre crnog vina i boca konjaka. Govori lo se da je to nekakva zalutala po iljka namijenjena Crvenom kri u. Kako bilo da bil o, palo je to kao iz vedra neba i u sto ernom je vagonu bilo veselo. Konjak je imao tri zvjezdice, a vino je bilo marke Gumpoldskirchen.
Samo je natporuènik Luka stalno bio nekako smeten. Veæ je pro ao èitav sat, a vejka jo n kako nije bilo. Onda je pro lo jo pola sata i tada se sto ernom vagonu poèela pribli avat i èudna povorka koja je iza la iz ureda kolodvorskog zapovjedni tva. Sprijeda je i ao vejk, ozbiljno i uznosito, kao prvi kr æanski muèenici kada su ih odvl aèili u arenu. S obje strane hodali su maðarski honvedi s isukanim ba junetirna. Na lijevom krilu i ao je vodnik iz zapovjedni tva olodvora, a za njima nekakva ena u naciganoj crvenoj su J11 mu karac u èizmama s okruglim klobukom i nateèenim °m> noseæi ivu, izbezumljenu koko koja je krije tala. ^ye je to nahrupilo u sto erni vagon, ali vodnik se razderuJ^ðarski na èovjeka s koko i i enom da ostanu dolje. ;i natporuènika Luka a, vejk je poèeo znaèajno 549 Vodnik
e
htio
e to razgovarati sa zapovjednikom mar kompanije. Natporuènik Luk a preuzeo je od njega zapovjedni tva postaje i, problijedjev i, proèitao: »Zapovjedniku 11. mar kompanije N pohodnog 91. pje aèke pukovnije na daljnji postupak .
Predvodi se pje ak vejk Josef, prema izjavi ordonans ' mar kompanije N pohodnog ba taljuna 91. pje aèke pukovni' zbog zloèina kraðe poèinjenog nad supruzima I tvanovih ' I ata u rajonu kolodvorskog zapovjedni tva. Razlozi: pje ak vejk Josef, doèepav i se koko i, koja » trèkarala iza kuæe supru nika I t iz I atarèe u rajonu kolodvorskog zapovjedni tva, a koja pripada supruzima I tvan (u or iginalu blistavo stvorena njemaèka novokovanica Istvangat. ten), zadr an je od vlasn ika koji mu je htio koko oduzeti, usprotivio se tomu, udariv i vlasnika I tvana koko ko mpo desnom oku, pa je zadr an od pozvane patrole, te predveden svojoj jedinici, pr i èemu je koko vraæena vlasnicima. « Potpis èasnika koji obavlja de urnu slu bu. Kada je natporuènik Luka potpisivao potvrdu o preuzimanju vejka, tresla su mu se koljena. vejk mu je stajao tako blizu da je vidio kako je natporuènik Luka zaboravio napisa ti datum. Pokorno javljam, gospon obrlajtant javio se vejk da je danas 24. Juèer je bil 23. svibnja, kada nam je Italija objavila rat. Sad kad sam bil vani, o nièem drugom s e nm ne pripoveda. Honvedi s vodnikom su oti li, a dolje su ostali samo supru nici I tvanovi, koji su n eprestano htjeli uæi u vagon Ako bi, gospon obrlajtant, imali kod sebe jo petaka mogli bi kupiti tu kokicu. Taj lopov hoæe za nju petnaj«1 forinti, ali u to je pribrojil i to svoje modro oko r ekao J vejk pripovjedaèkim tonom ali ja mislim, gospon o ^ lajtant da je deset fori nti za takvo glupo oko malo PreTlS. Jednom su »Kod stare cure« nekom tokaru Mateju s cigl° æelu vilicu i est zuba, dobil je za to dvadeset forinti, 3^ novci vredili vi e n eg danas. I sam Wohlschlager a °n C0veka za èetri forinte. Oj sim! kimnuo je vejk 'ka reu s oteklim okom i koko i a ti baba, tam ostani! ^Mu karac je u ao u vlak ....*., . ... ___ On zna malo njemaèki objasnio je Svejk i ku i e prostote, a i sam zna dost pristojno njemaèki kleti. ^ L Also zehn Gulden obratio se mu karcu funf Gulden Henne, funf Auge. Ot forint, vidi , kukuriku, 6t forint kukuk, igen?1 Ovo je sto erni vagon, razbojnik jedan. Daj sim kokicu! ... Ugurao je iznenaðenom mu karcu u ruku deseticu, uzeo mu koko , zavrnuo joj vratom i gurnuo ga iz vagona pru iv i mu pritom prijateljski ruku, sna no je pretresav i: _ J6 napot, baratom, adieu, be svojoj babi, il bum te hitil dole. Tak, vidite gospon obrlajtant, sve se da zrihtati rekao je vejk natporuèniku Luka u
najbolje je kad sve projde bez skandala, bez velkih ceremonija. Sad burno vam j a i Baloun skuhali takvu koko ju juhicu da bu mirisalo sve do Sedmihradskog. Natporuènik Luka vi e nije mogao izdr ati, izbio je Svejku nesretnu koko iz ruke, a on da se razvikao: Znate li vejk to zaslu uje onaj vojnik koji u vrijeme rata pokrada mirno puèanstvo? Èasnu smrt barutom i olovom sveèano odgovori vejk. Vi, dakako zaslu ujete omèu, vejk, jer ste prvi poèeli Pljaèkati. Vi ste bitanga, ja zb ilja ne znam kako bih vas naz^ zar ste zaboravili na svoju prisegu. Puknut æe mi g lava. vejk je upitno pogledao na natporuènika Luka a i brzo govorio: Pokorno javljam, da nisam zaboravil na prisegu, koju dati na ratnièki narod pokorno javljam, gospon deset forinti, pet forinti koko , pet forinti oko. (iskrivljeno njem.) 551 550
l obrlajtant, da sam prisegnu! svome presvjetlom voði podaru Franji Josipu Prvom da æu vjeran i poslu an Iv takoðer i generalima Njegovoga Velièanstva i uopæe '^ |. . . . y. . i f ^VifY\ svojim pretpostavljenima i starje inama, i da æu ih sl y i po tivati i braniti njihove zapovijedi i naloee n i vi i i. , svun slu bama ispunjavati protiv svakog neprijatelja, ko bio A bio, i kad god to bude elja njegovog carskog i kraljevsk velièanstva, na vodi, pod vodom, na zemlji, u zraku danin noæu, u borbi, napadima i bilo kakvim drugim pothv atim uopæe na svakom mjestu... Svejk je sa zemlje podigao koko i, gledajuæi natporuèniku Luka u u oèi, nastavio u stav u mirno: »Svakog trena i u svakoj prilici hrabro i mu evno bojovat æu da svoju vojsku, zastav u, stijeg i oru je nikada ne napustim, da s neprijateljem nikada ne stupim ni u ka kve pregovore i uvijek æu se vladati kako zahtijevaju vojnièki zakoni i kako dolikuj e dobrim vojnicima, i èasno æu ivjeti i umrijeti, tako mi Bog pomogao! Amen. A tu kok icu nisam, pokorno javljam, ukral, nisam opljaèka!, pona al sam se pristojno, svesta n svoje prisege. Pusti tu koko , stoko! razderao se na njega natporuènik Luka , spisom udariv i vejka p ruci, kojom je Svejk dr ao pokojnicu. Pogledaj ove akte. Vidi , ima to crno na bijel om. »Predvodi se pje ak Svejk Josef, prema izjavi ordonans dotiène kompanije... zbog z loèina krade...« A sad mi reci, le inaru, hijeno jedna... ne, ja æu te ipak jednom ubiti , ubiti, razumije ? Reci mi, budalo jedna lopovska, kako si mogao tako nisko pasti ? Pokorno javljam odgovori ljubazno Svejk das sigurno o nièem drugom ne radi nego o zabuni. Kad sam dobil tu va u naredbu, da bi vam negde na el i kupil neKaj dobrog za jelo, onda sam si poèel razmi ljati kaj bi najbolje. Na kolodvoru ni bilo ni , samo nekakva konj salama i nekakvo su eno meso od magarca. Ja sam si, P° y rno javljam g ospon obrlajtant, sve dobro odvagal. Na boj treba nekaj hranjivoga, da bi se lak e mogle podnesti te ra 552 Onda sam vam htel napraviti horizontalnu radost, "l am vam, gospon obrlajtant, s kuhati juhu od kokice. Tuhu od kokice ponovio je za njim natporuènik, Jivativ i se za glavu. Je, pokorno javljam, gospon obrlajtant, juhu od ko f kupil sam luk i pet deka rezancih. Prosim, tu je sve.
kice, * . v 11 o i« i j ovom mi je zepu luk, a u ovom rezanci. Soli imamo u redu, a imamo i papar. Ni drugo ni preostalo nego kupiti kokicu. Onda sam oti el iz a kolodvora do I atarèe. To je ustvari selo, ko da i nije nikakvi grad, iako je tam u prvoj ulici napisano »I atarèa varo «. Pro el sam jednu ulicu z vrtovima, drugu, treæu, èet u, petu, estu, sedmu, osmu, devetu, desetu, jedanajstu, sve dok nisam u trinajsto j ulici, na samom kraju gde su iza neke kuæice veæ poèinjale livade, videl kak se pase jato kokica. I el sam k njima i izabral sam si tu najveæu, najte u, prosim, izvolte s i pogledati, gospon obrlajtant, to je samo salo, veæ se i na prvi pogled, bez preg ledavanja, vidi da su joj sipali dost kuruze. I ja sam je, dakle, zel potpuno ja vno u prisutnosti puèanstva, koje je, dodu e, nekaj na mene maðarski vikalo, dr al sam j u za noge i pital sam nekolko ljudi i èe ki i njemaèki kome pripada ta kokica da bi ju od njega otkupil, kad ti uto dotrèi iz te kuæice mu sa enom i poène smesta kleti i maðars ki i njemaèki da sam mu ukral koko usred belog dana. Rekel sam mu da se ne dere na mene, da sam poslan da vam je kupim i objasnil sam mu kak stvari stojiju. A ta k oko , kak sam je dr al za noge, najenput je poèela lamatati s krilima i htela poleteti , Pa kak sam ju nekak slabo dr al v ruki, ona mi je izletela iz ^ke i htela se esti svom gazdi na nos. A on se odmah poèel erati, da sam ga lupil s tom kokicom po gu pcu. A ta enska se derala i vikala na tu koku »puta, puta, puta«. A onda su ekakvi be daki, koji opæe ni nisu razmeli, doveli patrolu, °nvede, a onda sam ih ja sam pozval da ideju z menom u °iodvorsko zapovedni tvo, gde bu moja nevinost izi la na ko ulje na vodu. Ali s tim gosponom lajtantom, koji je °bavljal slu bu de urnog, nije se uopæe mog lo govoriti, 553
pa ni onda kad sam ga prosil da vas pita, jel to istina rl me poslali da vam kup im nekaj dobroga. Jo se na StC izderal da zaèepim, jer da mene èeka èvrsta grana s d oh^ trikom. On ie valida iakn In p rasnnlrrrpni l A . ^n izderal da zaèepim, jer da mene èeka èvrsta grana trikom. On je valjda jako lo e raspolo en i kad mi je da takav debeljak kakav sam ja mo e biti samo onaj voj i koji pljaèka i krade. I jo je rekel da je na kolodvoru bilo viv albi, jer da se prekjuèer nekom zgu bil puran, a kad sam m rekel da smo mi za to vreme bili jo u Rabu, onda je rekel d takva isprika ni ne vredi. Tak me poslal k vama, a tam se jo na mene deral nekak av kaplar kog uopæe nisam ni prirnetil pital jel znam kog to imam pred sobom. Reke l sam mu da je gefrajter, a kad bi slu il ko lovac, da bi se zval patrollfuhrer, a kad bi bil u artiljeriji oberkanonier1. Svejk rekao je na to natporuènik Luka vi ste veæ imali toliko naroèitih sluèajeva i goda, toliko, kako im vi ka ete »gre ki« i »zabuni«, da æe vam mo da ipak jednom pomoæi da se te iz tih va ih malera samo èvrst konop oko vrata, uz kompletnu vojnièku poèast postroje nu u èetverokutu. Razumijete? Je, pokorno javljam, gospon obrlajtant, èetverokut od takozvanog geschlossene Ba talion2, a koji se sastoji od èetri, iznimno tri, ili pet satnija. Kak zapovedate, gospon obrlajtant, da denem u tu koko ju juhu vi e rezanaca da bi bila gu æa? Svejk, ja vam zapovijedani da smjesta nestanete zajedno s tom koko i, jer æu vam j e razbiti o glavu, budalo jedna... Na zapoved, gospon obrlajtant, ali celer, pokorno javljam, nisam na el, a nisam na el ni mrkvu! Stavil bum krum... Svejk nije ni dorekao »pir«, a veæ je, zajedno s kokosi, i tio pred sto erni vagon. Na tporuènik Luka ispio je na) vinsku èa u konjaka. Pred prozorima vagona Svejk je salutirao i udaljio se 1. Kaplar, zapovjednik patrole, nadtopnik. (njem.) 2. Zatvoreni bataljun, (njem.) 554 Nlakon sretno zavr enog du evnog boja Baloun se upravo da ipak otvori natporuènikovu kutiju sardina, kad ^ . yj vejk s koko i, to je probudilo prirodno uzbuðenje fnd ^jh prisutnih u vagonu, jer svi su na njega pogledali k kao da su sa sigurno æu htjeli reæi: »Gdje si to ukrao?«
___ Kupil sam ju za gospona obrlajtanta odgovorio je J jk vadeæi iz d epa luk i re zance htel sam mu od nje skuhati juhu, ali on je neæe, pa mi ju je daroval. __ Nije bila crknuta? upitao je podozrivo financijski narednik Vanek. __ Ja sam joj sam zavrnu! vrat odgovorio je Svejk izvlaèeæi iz d epa no . Baloun je sa zahvalno æu, a ujedno i s izrazom po tovanja pogledavao u Svejka i utke poèeo pripravljati natporuènikovo piritno kuhalo. Zatim je dohvatio vrèeve i otrèao s nji ma po vodu. vejku se pribli io telegrafist Chodounskv i ponudio se da æe mu je pomoæi oèerupati, pr i èemu mu je apnuo u uho intimno pitanje: Jel to daleko odavde? Mora se preskakati dvori te ili se eæu na slobodi? Ja sam ju kupil. Ma daj uti, kakav si ti to kamarad, pa vidjeli smo kako su te vodili. Svejedno se gorljivo pridru io èerupanju koko i. Velikim J slavnim pripremama pridru i o se i kuhar okultist Jurajda, koji je sjeckao krumpir i luk za juhu. Perje izbaèeno iz vagona pobudilo je pozornost poruènika ba koji je obilazio vagone. doviknuo je unutra da se poka e onaj koji èerupa koko , na vratima se pojavilo smiren o vejkovo lice. ~~~ Sto je to? viknuo je poruènik Dub, podi uæi sa °% odrezanu koko ju glavu. L |~~7. ° Je> pokorno javljam odgovori Svejk glava k° osje vrste crnih vlahinja. To su, gospon lajtant, jako do nesilice. Neseju do 260 jaja na godinu. Prosim, izvolte 555
pogledati kak je imala bogati jajnik Svejk je toèno isn . nosa dr ao poruèniku Dubu cri jeva i druge koko je n trice. Dub je pljunuo i oti ao, ali se za trenutak vratio: Za koga æe biti ta koko ? Za nas, pokorno javljam gospon lajtant. Poglejt kolko ima sala. Poruènik Dub je odlazio mrmljajuæi: »Srest æemo se kod Filipe«1. to ti je rekao? obratio se vejku Jurajda. Zakazal mi je èvenk kod nekakvog Filipa. Ova uzvi ena gospoda najèe æe su pederi. Kuhar okultist izjavio je da su jedino homoseksualci esteti, to proizlazi iz sa me biti estetike. Onda je financijski narednik Vanek pripovijedao o zloupotrebi djece od strane pedagoga u panjolskim samostanima. I dok je voda u kotliæu pomalo poèela vriti, vejk je prièao o tome kako su jednom odg ojitelju povjerili cijelu koloniju napu tene beèke djece, a taj je odgojitelj onda z loupotrijebio èitavu tu koloniju. To je prava strast, al najgore je kad to napadne enske. U Pragu, u drugom rajon u, pred nekolko let, dve napu tene enske, razvedene jer su bile drolje, nekakva Mou rkova i ouskova, jednom su, dok su cvetale tre nje u drvoredu kod Rostoka, vlovile naveèer nekakvog starog impotentnog, sto let starog vergla a i odvlekle ga u taj ros tocki gaj i tam ga silovale. Kaj sve z njim nisu delale! Na i kovu ivi gospon profes or Aksamit, koji je tam kopal i tra il nekakve grobove tih zgrèenih kostura, a nekak ve je i na el. A onda su vam one tog vergla a, odvlekle do jednog takvog iskopanog g roba i tam su ga navlaèile i iskoristile. A profesor Aksamit dosel) tam drugi dan i videl da u tom grobu nekaj le i. Tak se ra l. Grad uTrakiji gdje su Antonije i Oktavijan porazili Brata i Ka lja; (pren.) poz iv na si ni, odluèujuæi sukob (prev.) "J >; Ijl .. ali to je bil samo taj izmuèeni, napaæeni vergla ko V su ostavile te razvedene gospice. Oko njega su bile same kakve tre èice, drvca. Posle je taj vergla peti dan umri, a 11 gadure su bile jo tak drske da su mu i le na sprovod. To je veæ bila perverzija.
_ Posolil si to? obratio se Svejk Balounu koji je, iskoristiv i opæe zanimanje za ve jkovo pripovijedanje, ne to skrio u naprtnjaèu. Poka i, kaj tam dela ! Baloune _ rekao j e vejk ozbiljno a kaj æe ti ta koko ja boca? Tak, pogledajte! Ukral nam je bocu od ko kice, da bi si ju posle sam skuhal. Jel zna , Baloun, kaj si napravil? Zna kak se u ratu ka njava kad neko na boji tu pokrade svog kamarada? Prive e ga se za topovsku ce v i ispali skup s topovskom kuglom. Sad je kasno uzdisati. Kad negde na fronti s retnemo artiljeriju, sam bus se prijavil najbli em topniku. A sad bus za kaznu ve ba l. Van iz vagona! Nesretni je Baloun si ao, a vejk je sjeo na vrata vagona i komandirao: Habt Acht! Ruht! Habt Acht! Recht schaut! Habt Acht! Sad bus vje bal na mestu. Rechts um! Èovj eèe! Ko krava si! Rogovi ti trebaju biti tam gde je maloprije bilo rame. Herstellt ! Rechts um! Links um! Halbrechts! Ne tak, vole! Herstellt! Halbrechts! No vidi , mazga jedna, da ide! Halblinks! Links um! Links! Front! Front, budalo! Ne zna kaj je to front? Gradaus! Kehrt euch! Kniet! Nieder! Setzen! Auf! Setzen! Nieder! A uf! Nieder! Auf! Setzen! Auf! Ruht!1 Tak, vidi Baloun, to je zdravo, bude imal bol ju probavu. Okolo su se poèeli skupljati vojnici u gomilama, vikati i Pucati od smijeha. Budite ljubazni, mesta vikao je vejk on bu s*d mar iral. Pazi Baloun, da ne moram o sve ispoèetka. Ja ne volim bez razloga muèiti vojnike. Znaèi: Direktion '!no! Mimo! P°8led nadesno! Mirno! v°ljn°! Ponovi! Nalijevo! Poludesno! Ponovi! Nalije vo! Poludesno! Ponovi! Poludesno! Polulijevo! Nalijevo! Lijevo! U vrstu! Ravno! d S'edni! Di i se! SJedni! Dolie! Di i se! DolJe! Dffi *"" S'edni! Di i se! Nad """ V°'no! *" ; )n° (njem.) Vol; ) 557 556 Banhof! Gledaj kam pokazivani! Marschieren m Gliedhalt! Stoj, k vragu, il bum te zatvorili Glied ^ uf Konaèno, da si se zaustavil bedak jedan. Kurzer Sch Ne zna to je to Kurzer Schritt? Ja bum ti pokazal, dole * poplavi ! Voller Schritt! Wechselt Schritt! Ohne Sch ' C | '! l Ne zna to je to Kurzer Schritt? Ja bum ti pokazal, dole poplavi ! Voller Schritt! We chselt Schritt! Ohne Sch ' Bivole jedan! Kad velim Ohne Schritt1, onda menja no no m*»oii i O na mestu. Oko njih su se bile skupile barem dvije kompanije. Ba loun se znojio, nije zna o za sebe, a vejk je i dalje nareðivao»Gleicher Schritt! Glied riicvvarts marsch! Gli ed halt! Laufi schritt! Glied marsch! Schritt! Glied halt! Ruht! Habt Acht! Dire ktion Bahnhofl Laufschritt marsch! Halt! Kehrt euch! Direktion Wagon! Laufschrit t marsch! Kurzer Schritt! Glied halt! Ruht!2 Sad bus se malo odmorili A onda burno sve ispoèetka. Sve se mo e ak se hoæe. to se ovdje dogaða? zaèuo se glas poruènika Duba koji je uznemireno dotrèao. Pokorno javljam, gospon lajtant rekao je vejk da malo ve bamo kak ne bi zaboravili na egzecir i da ne bi zabadav tro ili dragoceno vreme. Silazite iz vagona! naredio je poruènik Dub toga mi je veæ dosta. Predvodim vas go spodinu zapovjedniku bataljuna. Kad se vejk na ao u sto ernom vagonu, natporuènik Luka je kroz druga vrata mugnuo iz v agona na peron. Kad mu je poruènik Dub raportirao o èudnim tosevima, kako se izrazio, dobrog vojnika Svejka, satnik Sagner je bio ba dobro raspolo en jer je vino Gumpol dskirchen bilo zaista izvrsno. Znaèi, vi ne elite uzalud tratiti dragocjeno vrijeme smijao se znaèajno. Matu iè, doðite! Bataljunski ordonans dobio je nalog da pozove narednik3
1. Pravac kolodvor! Naprijed mar ! Kratkim korakom! Punim korakom! Izmijeni koraK. koraka! (njem.) i 2. Jednakim korakom! Vode, natrag! Vode, stoj! Trèeæim korakom! Vode, naprijed! K°f~f ofi Vode, naprijed! Korakom! Vode, naprijed! Korakom! Vode, stoj! Voljno! Mirno! Pravac koloð Trèeæim korakom! Kratkim korakom. Vode, stoj! Voljno! (njem.) 558 kompanije Nasakla, koji je bio poznat te da odmah nabavi za Svejka pu ku. 1**^ i ___.* t 'fvtTi^lr t*?*lr'*f\ 1^ COt"f11 Lr kao najveæi ti Evo, ovaj èovjek rekao je satnik Sagner nared, jvfasjiklu ne eli uzalud tratiti dragocjeno vrijeme. Odvedite ga iza vagona i cijeli sat s njim vje bajte vje be s ykom. Ali bez ikakvog milosrða, bez odmora, najva nije je L to ide jedno za drugi m! Setzt ab, an setz ab!1 Vidjet æete, vejk, da se neæete dosaðivati rekao mu je na odl asku. I zaèas su se iza vagona èule o tre naredbe koje su sveèano odjekivale medu kolosijeci ma. Narednik Nasaklo, koji je upravo igrao ajnca i dr ao banku, derao se da se èulo do neba: »Beim Fufi! Schultert Beim Fufl! Schulteht!« 2. A onda je na trenutak sve utihnulo pa se samo èuo vejkov mirni i razboriti glas: Sve sam to veæ nauèil u aktivnoj slu bi pred nekolko let. Kad je »Beim Ful?!«, onda je p u ka oslonjena na desni bok Vrh kundaka je u ravnoj liniji s vrhom noge. Desna ruk a je prirodno ispru ena i dr i pu ku tako da palac opkru uje lauf3, a ostali prsti moraj u stegnuti prednji dio kundaka, a bd je »Schultert!«, onda je pu ka slobodna na remenu , na desnom ramenu, i to laufmundunk4 gore, a lauf otraga. Dosta ste toga namljeli zaèuo se ponovno narednik Nasaklo. Habt Acht! Rechts sch aut! Herrgott, kako to radite? Delal sam »Schultert!«, a kad je »Rechts schaut!«, sklizne moja desna ruka dole niz re men, primim vrh kundaka i okrenem glavu nadesno, a na taj »Habt Acht!«, zemem opet d esnom rukom remen i moja glava gleda pred sebe, na vas. I opet odjeknu narednikov glas: In die Balanz! Beim Fufi! In die Balanz! Schultert! BaJ°n«t auffi Bajonett ab! Fal it da Bajonett! Zum Gebet! Vom Gebet! Kniet nieder zum Gebet! Laden! Schiefien! S chiefien toni, ni ani, prekini! (njem.) nozi, o desno rame, k nozi! (njem.) cijevi, 559
\ halbrechts! Ziel Stabswagon! Distanz 200 Schritt!... An! Feuer! Setzt ab! An Feu er! An Feuer! Setz ab! Aufs normal! Patronen versogen! Ruht!1 Narednik je motao cigaretu. Svejk je za to vrijeme promatrao broj pu ke, a onda s javio: 4268! Takav broj je imala jedna lokomotiva u Peèkama, na prugi, na 16. koloseku. Trebali su je otpelati u depo u Li e nad Labom na popravak, al to ni i lo tak lako gospon narednik, jer je taj strojovoða koji ju je trebal tam otpelati jako lo e pamt il brojke. Onda ga je pozval nadzornik pruge u ured i rekel mu: »Na 16. koloseku n alazi se lokomotiva broj 4268. Ja znam da slabo pamtite brojke, a kad vam se nek i broj napi e na papir, onda taj papir zgubite. Dajte pazite, kad ste veæ tak slabi s brojkama, ja bum vam pokaza! kak je lako zapamtiti si bilo kakav broj. Pogleda jte: lokomotiva koju trebate otpelati u depo u Li e nad Labom ima broj 4268. Sad p azite: prva brojka je èetvorka, druga dvojka. Sad si zapamtite; ovih 42, to je 2 p uta 2, to je prvo u redosljedu, a iznosi 4, dijeljeno sa 2 = 2, veæ imate jedno kr aj drugog, 4 i 2. Nemojte se prepasti. Kolko je dvaput èetiri osam, jel tak? Sad s
i zabijte u pamet da je osmica iz broja 4268 posljednja u redosledu i ostaje nam jo samo, kad ste si veæ zapamtili daje prva èetvorka, druga dvojka, èetvrta osmica, da nekak na brzinu zapamtimo i tu esticu koja ide prije osmice. To je jako jednosta vno. Prva brojka je èetri, druga dvojka, èetri i dva su est. Sad ste veæ sigurni, a sad vam vi e taj poredak brojki vi e nikad ne bu izi el iz pamæenja. Tak ste si utuvili u g lavu broj 4268. Ili mo ete do istog rezultata doæi jo jednostavnije. Narednik je prestao pu iti, izbuljio je na njega oèi i odjednom promucao: »Kappe ab!«2 1. Pred prsa! K nozi! Pred prsa! O desno rame! No na pu ki! Uperi bajuneti Na molir vu! [^ na molitvu! Napuni pu ku! Pucaj! Pucaj poludesno! Cilj: sto erni vagon! Ra zmak 200 KO Gotovo, ni ani! Pali! Pali, prekini! Ni ani! Prekini! Ni ani normalno! Ops krbi se mecimaVoljno! (njem.) 2. Skini kapu! (njem.) /"> ,' 560 vejk je ozbiljno nastavio: ___ On mu je onda poèel obja njavati jo jedan jednos vniii naèin kak bu si zapamtil broj lokomotive 4268. Osam manje dva je est. Znaèi veæ zna 68. est manje dva èetri, a sad veæ zna 4 68, a ta dvojka izmeðu njih skup 4 __ 2 6 8. Nije to preveæ kad se to napravi i drukèe, pomoæu mno enja i deljenja. I opet se doðe na isti rezultat . Zapamtite si, rekel je taj nadzornik pruge, da su dva puta 42 = 84. Godina ima dvanajst meseci. Oduzmite, dakle, dvanajst od 84 i ostane vam 72, a onda jo od t oga 12 meseci i to vam je 60, sad veæ imamo sigurnu esticu, a nulu budemo prekri ili, dakle sad znamo 42,68,4. Kad smo nulu prekri ili, prekri ili burno i tu èetvorku stra ga, i opet smo vrlo lagano dobili 4268, broj lokomotive, koja spada u depo u Li e nad Labom. To je, kako velim, isto i sa tim deljenjem jako lako. Izraèunamo si koe ficijent po carinskoj tarifi... Ni vam valjda zlo, gospon narednik? Ak hoæete, ja bum odmah poèel s General de charge! Fertig! Hoch an! Feuer! K vragu! Nije nas tre bal gospon kapetan poslati na sunce! Moram po nosila. Kada je stigao, lijeènik je konstatirao da je to ili sunèanica ili akutna upala mo d ane opne. Kada je narednik do ao k sebi, kraj njega je stajao vejk i rekao mu: Da vam to zavr im. Mislite, gospon narednik, da je °naj strojovoða to zapamtil? On s i je sve zmotal i jo je to pomno il s tri jer se setil Svetog Trojstva, ali lokomot ivu ni na el. Ta vam jo uvek tam stoji, na koloseku broj 16. Narednik je opet zatvorio oèi. A kada se Svejk vratio u svoj vagon, na pitanje gdje je bio ^o dugo, odgovorio je: ~ Ko drugoga uèi lau frita, stoput dela ulterta! Straga, u vagonu, tresao se Baloun. Dok nije bilo vejka, a ^^ je dio koko i veæ bio kuhan, po derao je pola vejkove P°rcije. 561
Pred polazak vlaka e alon je sustigao mje oviti vojni l s razlièitim ostacima vojsk e. Bili su to ili oni koji su zakas f m . . . v ..11. i .. .1. ~"«mi vojnici otpu teni iz bolnice koji su sustizali svoje jedni a i druge sumnjive individue, koje su se vraæale sa slu beni putovanja ili iz zatvor a. Iz toga je vlaka istupio i jednogodi nji dragovoljac Marek koji je bio optu en zbo g pobune jer nije htio èistiti zahode ali ga je divizijski sud oslobodio, istraga nad njim hila je obustavljena i jednogodi nji dragovoljac Marek pojavio se u sto ern om vagonu kako bi se javio zapovjedniku bataljuna Jednogodi nji dragovoljac dosad nije pripadao nikamo jer su ga vodali od zatvora do zatvora. Kada je satnik Sagner ugledao jednogodi njeg dragovoljca i primio dopise koji su se ticali njegova dolaska, a na kojima je stajala povjerljiva primjedba »Politisc h verdachtig! Vorsicht!«1, nije se ba previ e razveselio. Na svu sreæu, sjetio se »zahods
kog generala« i njegove tako zanimljive preporuke da se bataljun dopuni »bataljunski m Ijetopiscem«. Vrlo ste nemarni, jednogodi nji dragovoljce rekao mu je u koli jednogodi njih drago voljaca bili ste pokora bo ja; umjesto da se potrudite istaknuti kako biste postig li èin koji vam pripada prema va oj inteligenciji, vi ste se vucarali od zatvora do zatvora. Pukovnija se mora sramiti zbog vas, jednogodi nji dragovoljce. Ipak, mogl i biste popraviti svoju gre ku, i valjanim se vr enjem svoje du nosti ponovno naæi u dru t vu dobrih vojnika. Posvetite sve svoje snage bataljunu s ljubavlju. Dat æu vam ansu . Vi ste inteligentan mladi èovjek, a sigurno imate i sposobnosti za pisanje i sti liziranje. Ovako æu vam to reæi: svaki bataljun na boji nici treba èovjeka koji bi mogao voditi kronolo ki pregled svih ratnih dogaðaja koja se tièu izravnog sudjelovanja tog bataljuna na bojnom polju. Potrebno je pop1' sati sve pobjednièke pohode, sve sla vne, znaèajne trenutke u kojima æe bataljun sudjelovati i igrati glavnu ili istaknut u l. Politièki sumnjiv, (njem.) te napisati i postupno sastaviti prilog za povijest na e e. Razumijete me? ___ pokorno javljam da razumijem, gospodine satnice, j; se o epizodama iz ivota s vih jedinica. Bataljun ima oju povijest. Pukovnija sastavlja pukovnijsku povijes t na melju povijesti svojih bataljuna. Pukovnije stvaraju povijest brigade, povi jest brigada stvara povijest divizije i tako dalje. Trudit æu se svim silama, gosp odine satnice. Jednogodi nji dragovoljac Marek polo io je ruku na srce: Bilje it æu s iskrenom ljubavlju slavne dane na eg bataljuna, upravo danas, kad je ofenziva u punom jeku i kada dolazi do te kog boja u kojem æe na bataljun bojno polje prekriti tijelima svojih junaèkih sinova. Savjesn o æu zabilje iti sve dogaðaje koji æe morati doæi, kako bi stranice povijesti na eg bataljun a bile ispunjene lovorom slave. Bit æete pri sto ernom bataljunu, jednogodi nji dragovoljce, pazit æete na to tko æe bit i predlo en za odlièje, bilje it æete, naravno, prema na im podacima, sve pohode koji bi o sobito mogli upozoriti na iznimnu bojevnost i èeliènu disciplinu bataljuna. Nije to tako lako, jednogodi nji dragovoljce, ali nadam se da imate toliko talenta za zapa a nje, kako biste, primajuæi od mene odreðene direktive, na bataljun uzdignuli iznad os talih jedinica. aljem telegram pukovniji da sam vas imenovao bataljunskim Ijetopi scem. Javite se financijskom naredniku Vaneku uli. kompaniju, neka vas smjesti u vagon. Ionako je tamo najvi e mjesta; i recite mu neka doðe k meni. Dakako, bit æete pribrojeni sto ernom bataljunu. To æe se provesti putem bataljunske zapovijedi. Kuhar okultist je spavao. Baloun se neprestano tresao jer je Veæ bio otvorio i natporuènikove sardine, financijski ^ednik Vanek oti ao je satniku Sagneru, a telegrafist Cho . °Unsky potajno je negdje drpio na kolodvoru bocu borov > ispio ju, upao u sentimentalno raspolo enje i pjevao: 563 562
Dok po slatkih dnevih plavih, iil|i. vjernim mi se sve èinilo, i JU'j disala migmdsa vjerom, .)». a oko mi ljubav lilo. <"fef No ugledah da sva zemlja nevjerna je kao sakal, nestala je vjerna ljubav, a ja prvi put zaplakal. Zatim je ustao, pri ao stolu financijskog narednika Vaneka i napisao na koma d papira velikim slovima:
»Ovime ljubazno molim da bih bio preimenovan i promaknut u bataljunskog trubaèa. Chodounsky, telegrafa.« Satnik Sagner nije suvi e dugo vodio razgovor s financijskim narednikom Vanekom. Jedino ga je upozorio na to da æe se pukovnijski Ijetopisac, jednogodi nji dragovol jac Marek, zasad nalaziti u vagonu sa vejkom. Mogu vam samo reæi toliko da je taj Marek, kako bih rekao... sumnjiv. Politisch verdachtig. Ali, bo e moj! To danas nije tako èudno. A o kome se to ne govori? Posto je razlièita mi ljenja. Vi me, na neki naèin razumijete, samo vas upozoravam da ga, ak o bi ne to poèeo govoriti, to bi... no razumijete... da ga smjesta prekinete, da ja n e bih sluèajno imao nekakve neugodonosti zbog toga. Recite mu jednostavno da se os tavi svojih govorancija i bit æe sve u redu. Ja> dodu e, ne mislim da biste za svaku sitnicu k meni morali dotrèati. Uredite to s njim prijateljski, takav razgovor uv ijek vi e vrijedi nego nekakvo glupo potkazivanje. Ukratko, ne elim ni ta èuti, jer... razumijete. Takva stvar uvijek baca ljagu i na cijeli bataljun. Kada se, dakle, Vanek vratio, odveo je na stranu jednogodi njeg dragovoljca Mareka i rekao mu: '"' ^_ èovjeèe, vi ste sumnjivi, ali to ne smeta. Samo nemoovoriti ni ta suvi no pred tim Ch odounskvm, telegrafis t0 Jedva je to izrekao, kadli Chodounskv dotetura i pade financijskom naredniku u naruèje, jecajuæi pijanim glasom, *to je valjda trebalo zvuèati kao pjevanje: Kad me je dru tvo napustilo, na tvoje sam prsi glavu sklonio. Srce je èisto tvoje do pustilo da gorke sam suze svoje ronio. U tvom sam oku zapalio plam kao daje zvij ezda bljeskala, ja otada samo znam da su koraljna usta aptala: nikada te vi e nikom e ne dam. Mi se nikada neæemo rastati urlao je Chodounskv sve to budem èuo na telefonu, sve æu vam reæi. Poserem im se na prisegu. U kutu Baloun se od straha kri ao i poèeo glasno moliti. Majko Bo ja, ne oddoni molitvu moju, usli i molitve moje, utje i me u ljubavi svojoj, pomozi meni bijednom koji k Tebi vapim ivom vjerom, èvrstom nadom i arkom ljubavlju , u ovoj dolini suza. Kraljice nebeska, pomozi zagovorom svojim, da ostanem u mi losti Bo joj i pod okriljem Tvojim do kraja ivota da bih izdr ao... Blagoslovljena Djevica Marija zaista se zagovorom svojim ^uzela za njega, jer je nedugo nakon toga jednogodi nji ~agovoljac iz svoje bijedne naprtnjaèe izvukao ne koliko konzervi sardina i podijelio svakome po jednu. Baloun je neustra ivo otvorio kovèeg natporuènika Luka a i vratio s neba pale sardine. . Ali. kad su svi otvorili sardine i poèastili se njima, Baloun Je do ao u isku enje , otvorio i kofer i sardine i pro drljivo ih 565 564
A tu se veæ najblagoslovljenija i najslaða Djevica M od njega odvratila, jer ba kad je dopijao i posljednju l/^ ulja iz konzerve, na vratima vagona pojavio se batal jun i? ordonans Matu iè vièuæi: Baloune, ima odnijeti onom svom obrlajtantu sa dine! Al æe biti æu ki rekao je narednik Vanek. S praznini rukama nemoj tam iæi savjetovao i vejk zemi si sa sebom pet praznih ko nzervi! A to ste to poèinili da vas dragi Bog tako ka njava? upitao je jednogodi nji dr agovoljac. U va oj pro losti mora biti nekakav veliki grijeh. Da si niste sluèajno dop ustili svetokradu, da niste mo da svome upniku pojeli unku s tavana? Da niste mo da u podrumu popili misno vino? Da se niste mo da kao djeèak pentrali na kru ke u upnikovu v rtu? Baloun je oteturao s izrazom oèajanja na licu, pun beznaða. Njegov je paæenièki izraz srcedrapateljno govorio: »Kad bu do el kraj ovim mukama?« To je to! rekao je jednogodi nji dragovoljac koji je èuo posljednje rijeèi nesretnog
Balouna vi ste, prijatelju, izgubili vezu s Gospodinom Bogom. Vi se ne znate do bro pomoliti da vas Gospod Bog to prije ukloni s ovog svijeta. vejk je k tome dodao: Taj se Baloun nikak nemre odluèiti da taj svoj vojnièki ivot, svoje vojnièko razmi ljanj e, reci, dela i smrt svoju vojnièku, preporuèi dobroti materinskog srca najvi eg Gospo dina Boga, kak je to govoril taj moj feldkurat Katz kad bi poèel teturati i zabuno m se sudaril z nekakvim vojnikom na ulici. Baloun je zavapio da je veæ izgubio vjeru i u Gospodina Boga, jer ga je veæ toliko puta molio neka mu da snage i nekako mu stisne taj njegov eludac. To i nije poèelo z ovim ratom zajaukao je r je veæ stara bolest, ta moja pro drljivost. Zbog nje je zena decom i la hodoèastiti na Klokote. j» Znam za to primijetio je vejk to je kod Tabora, ~~7 tarn bogatu Djevicu Mariju s fal brilijantima, a htel J ^ pokrasti jedan cr kvenjak, odnekud iz Slovaèke. Jako )u) Vflj èovek. Tak je tam do el i pomislil si je d a bu mu to f0,. jjj0) ak bude se oèistil od svojih starih greha, a unapred spovedil i za ono kaj bu sutra pokral Djevicu Mariju. Nije M ni keks prije nego je izmolil tih svojih tristo Oèena a , mu je dal gospon pater kak mu ovaj ne bi pobegel, a veæ M crkvenjaki otpelali direkt u andarsku stanicu. Kuhar okultist poèeo se s telegrafistom Chodounskvm svaðati o tome ne vapi li do n eba za pravdom, izdaja ispovjedne tajne i je li to uopæe imalo smisla kad se radil o o fal brilijantima. Na kraju je ipak Chodounskv dokazao da je to bila karma, da kle predodreðeni usud iz daleke, nepoznate pro losti, kada je taj nesretni crkvenjak iz Slovaèke bio jo vjerojatno glavono ac na nekakvom drugom planetu, a usud je isto tako predodredio, jo u vrijeme kad je pater iz Klokota bio je kljunati, èudnovati to bolèar, neki danas veæ izumrli sisavac, da æe on povrijediti ispovjednu tajnu; no ne s amo zbog toga nego i s pravnog stajali ta, a i po kanonskom pravu, mo e se dati opro st od grijeha i kad se radi o samostanskom imetku. Tome se pridru io i vejk ovom jednostavnom primjedbom: A je, kak da ne. Nijedan èovek ne zna kaj bude izvodil za nekolko miliona godina i nièeg se ne srne unapred odreæi. Obrlajtant Kvasnièka, kad smo jo slu ili u Karlinu ko d prièuvnog zapovedni tva, uvek je, dok je dr al predavanja, govoril: »Nemojte si mislit i, govna jedna, krave lijene 1 krmaèe, da æete s vojskom zavr it na ovom svijetu. Vidj et ^no se mi i poslije smrti, a ja æu vam priredit takvo èistili te, 03 æete od toga poz vizdit, bando svinjska.« Za to je vrijeme Baloun, koji je u potpunom oèaju nePtestano mislio da se samo o n jemu razgovara i da se sve to njega tièe, nastavio sa svojom javnom ispovijedi: Ni su ni Klokoti ni pomogli protiv moje pro drljivosti. 567 566 Vrati se ena s hodoèa æa i poène brojati kokice. Fali jed ili èak dve. Ja si nisam mogel po moæi, znal sam da n trebaju u gospodarstvu zbog jaja, ali izajdem van, pogled na n jih, i najednom vam osetim u elucu takvu rupu, a jednu vuru veæ mi je dobro, veæ je k okica oglodana. Jednom kad su bili u Klokotima da bi se za mene molili, da im ta ti doma ni ne po dere i ponovo ne napravi neku tetu, hodal sam po dvori èu i najednom mi je nekak zapel za oko puran To sam onda skoro platil ivotom. Zapela, mi je u grl u kost od njegove boce i da ni bilo nekog klinca, jednog tak malog deèeca, koji mi je izvlekel tu kost, danas ne bi tu z vama sedel, a ne bi ni doèekal taj svetski rat. Je, je. Taj moj mali klinac, taj moj egrt, to je bil spretni deèko. Takav mali , bucmasti, okrugli, pekasti... vejk je pristupio Balounu: Poka i jezik! Baloun je isplazio na vejka jezik, na to se vejk obratio svima koji su bili u vag onu: To sam znal, po deral je i tog svog slugu. Priznaj, kad si ga po deral? Kad su va i bi li na Klokotima, jel? Baloun je oèajno sklopio ruke i povikao:
Pustite me, kamaradi, uza sve ovo, jo da bi i to do ivel od svojih kamarada. Mi vas zbog toga ne osuðujemo rekao je jednogodi nji dragovoljac naprotiv, vidi se da æe od vas biti dobar vojnik. Kad su za napoleonskih ratova Francuzi opsjedali Madrid, panjolski je zapovjednik Madrida, pnje nego to je predao tvrðavu zbog gladi, pojeo svog adutanta i bez soli. To je veæ zbilja rtva, jer bi usoljeni adutant sig urno bio probavljiviji... a kako se, gospodine financijsKi narednice, zove taj na bataljunski adutant?... Ziegler? To Je nekakav mr avac, od njega ne bi mogli napraviti porcije ni # jednu mar kompaniju. ,, No, pogledajte rekao je financijski narednik Van Baloun u ruci dr i krunicu. I zaista, u svom te kom jadu, Baloun je potra io spas . glogovim kuglicama koje je proizvela firma Moritz citiiin* & & » ?s*e nstein iz Beèa. ___Ta je isto iz Klokota rekao je tu no Baloun. Prnego kaj su mi Je donesli, do el s am glave èisto mladim '' 'èièama, al to ni nikakvo meso, to je premekano. Uskoro zatim stiglo je priopæenje èitavom vlaku, da se la i za èetvrt sata. Buduæi da u to nitko nije elio vjerovati, jjoeodilo se da je poneki, usprkos oprezu, nekamo zal utao. i^da je vlak krenuo, nedostajalo je osamnaest vojnika, a meðu njima i naredn ik Nasaklo iz 12. mar kompanije, koji se kada je vlak veæ odavno nestao iza I atarèe, u maloj bagremovoj umici iza kolodvora, u plitkoj udolini, jo svaðao s nekakvom droljo m koja je od njega tra ila pet kruna dok joj je on nudio kao naplatu za izvr enu usl ugu ili krunu ili par pljuski, do èega je na kraju i do lo uz takvu njezinu dernjavu da su se trcali ljudi s kolodvora. 569 568 III OdHatvana do granice Galicije »K Za èitavo vrijeme eljeznièkog transporta ovog bataljuna, koji se trebao ovjenèati rat nom slavom èim propje aèi od Laborca preko istoène Galicije do boji nice, u vagonu u kojem su bili jednogodi nji dragovoljac i vejk, vodili su se opet èudni razgovori, manjevi e veleizdajnièkog sadr aja. U manjoj mjeri, ali mo emo opæenito reæi, to se isto dogaðalo i u drugim vagonima, pa je i u sto ernom vagonu vladalo nekakvo nezadovoljstvo, jer j e u Fiizes Abonevu, preko pukovnije stigla armijska zapovijed po kojoj se èasnicim a obrok vina smanjivao za osminu litre. Naravno da pritom nisu bili zaboravljeni ni vojnici, kojima se smanjivala porcija saga1 za jedan dekagram po èovjeku, sto je bilo jo zagonetnije zna li se da nitko nikada u vojsci toga saga nije ni vidio . Bez obzira na to, morali su ovo javiti financijskom naredniku Bautanzelu, koji se time osjetio strahovito povrijeðen i Pokraden, pa je izjavio da je sago danas vrlo vrijedna stvar i k bi za kilu dobio barem osam kruna. U Fiizes Abonevu otkrilo se i to da je jedna satnija izgu 1*7 poljsku kuhinju jer se konaèno na toj stanici trebao ^ti gula s krumpirom, èemu je veliko znaèenje pridavao ^odgeneral«. Istragom je iza lo na vidjelo, da nesretna Jska kuhinja nije ni krenula iz Brucka i da vjerojatno do 0 koje se dobiva iz malajske sagopalme. (fm.) ' ttjfr '*W' 571 p
dana dana njeg stoji tamo negdje iza barake 186 nan v i hladna. ' PUstet* °V Kuhinjsko osoblje koje je pripadalo toj poljskoj k k' bilo je toga dana, zbog obijesnog vladanja u gradu, zatvo ^ u stra arnici, a uspjeli su to tako srediti d a su, kad je mar bataljun prelazio Maðarsku, jo bili zatvoreni. Èeta bez kuhinje bila je dodijeljena drugoj p kuhinji, to, naravno, nije pro lo bez svaðe, jer je izmed onih dodijeljenih i onih iz one druge èete koji su biT odreðeni za guljenje krumpira, do lo do kontroverznih iz java u kojima su jedni drugima tvrdili da nisu takva goveda da bi se muèili za druge. Na kraju se ustvari pokazalo da je taj gula s krumpirom zapravo manevar kako bi se vojnici navikli na to da se na boji tu, dok se bude kuhao gula , na jednom izdaje zapovijed »Alles zuruck!«, gula se iz kodova izlije i nitko ne dobije ni liznuti. i To je, dakle, bila nekakva priprema, ne tako tragièna po svojim posljedicama, a li ipak pouèna. Kad se, naime, taj | gula trebao veæ dijeliti, stigla je zapovijed »U v agone!«. I veæ se putovalo prema Mi kovcu. Ni tamo se nije dijelio gula , jer je na pruz i stajao vlak s ruskim vagonima, pa stoga nisu pu tali vojsku iz vagona, ali su za to pustili vojnicima ma ti na volju da æe se gula dijeliti tek kad u Galiciji izaðu iz vlaka, gdje æe, pak, proglasiti da je gula ukiseljen i nije za jelo pa æe biti proliv en. Zatim su gula vozili dalje u Tiszalok i Zombor, a onda, kad vi e nitko nije oèekiv ao da æe se gula podijeliti, vlak se zaustavio u Novom Gradu pod iatorom, gdje su po novno potpalili vatru pod kodovima, gula se podgrijao i konaèno bio podijeljen. Postaja je bila krcata jer su najprije trebala biti poslan dva vlaka sa strel jivom, za njima dva e alona topni tva i v s pontonirskim odredima. Opæenito, mo e se reæi da su ovdje nakupili vlakovi s trupama svih moguæih rodova i ta Iza kolodvora honvedski husari zezali su dva P°J kojima su oteli demi one s rakijom, a sad su ih, do °Va olo eni, umjesto da im plate, tukli po ustima, to im bf°r jatn0 bilo dopu teno buduæi da je sasvim blizu stajao }e^ Ltnik i ljubazno se osmjehivao na èitavu tu scenu dok ° kladi ta nekoliko drugih honvedskih husara zavlaèilo ie' j suknje crnookim kæerima mal tretiranih Zidova. Ovdje je bio i vlak koji je vozio zrakoplove. Na drugim l siiecima, na vagonima su stajala ista takva oruða kao , su zrakoplovi i topovi, ali u razlupani. Bili su to dijelovi ru enih zrakoplova i uni tene cijevi haubica. Dok je ono ie e i novo putovalo tamo gore, na boji nicu, ovi ostaci slave putovali su u unutra n jost, na popravak i rekonstrukciju. Dakako da je poruènik Dub vojnicima koji su se okupljali oko uni tenih oruða i zrako plova obja njavao da je to ratni plijen, ali je odjednom primijetio da nedaleko od njega, nekoj skupini, vejk opet ne to pripovijeda. Pribli io se tom mjestu i zaèuo Sve jkov odrje iti glas: Kak je da je, to je ipak ratni plen. To, dodu e, nekak na prvi pogled deluje zbu njujuæe, kad neko proèita na lafetu C. und K. Aartilleriedivison. Al to je valjda ta k ispalo da je to oru je palo u ruke Rusima, onda smo im mi to opet morali oteti, pa je takav plen i puno vredniji jer... jer rekao je sveèano kada je primijetio po ruènika Duba ~ neprijatelju se ni nesme ostaviti u rukama. To vam je ko s tim Pfemi l om, ili s onim vojnikom kojemu je neprijatelj u borbi otel èuturicu. To je bilo jo za napoleonskih ratova, taj Rojnik se noæu od uljal do neprijateljskog tabora i done sel si cuturicu natrag, a jo je na tome i zaradil jer je neprijatelj ba te noæi dobi l rakiju. Poruènik Dub rekao mu je samo ovo: "~~ Gledajte da nestanete, vejk, da vas drugi put vi e ne vidim!
~7 Na zapoved, gospon lajtant. vejk je oti ao do druge skupine vagona, a da je poruènik cuo rno bi iskoèio iz odore,
to je jo ovaj dodao, sigu
573 572
iako je to bila posve nedu na biblijska izreka: »Malo æet jo vidjeti, i jo malo, pa me zatim neæete vidjeti«. "^ Poruènik Dub je nakon Svejkova odlaska do te nv poblesavio da je vojnike upozor avao na jedan sru eni a * trijski zrakoplov, na èijem je metalnom okviru bilo oznaèeno »Wiener Neustadt«: rekao Taj smo Rusima sru ili kod Lavova poruènik Dub. Te je rijeèi èuo natporuènik Luka , koji se pribli io ' glasno dodao: Pri èemu su oba ruska zrakoplovca izgorjela. Zatim se udaljio bez rijeèi, pomisliv i da je poruènik Dub grozna stoka. Iza drugih vagona susreo se sa Svejkom i potrudio se umaknuti mu, jer se na vej kovu licu odmah vidjelo, èim je spazio natporuènika Luka a, da mu mnogo toga le i na src u to bi mu elio reæi. Svejk se zaputi k njemu: Ich melde gehorsam, kompanieordonanc vejk, prosim za daljnje zapovedi. Pokorno javljam, gospon natporuènik, da sam vas veæ tra il u sto ernom vagonu. Slu ajte vejk rekao je natporuènik Luka odbojnim i neprijateljskim tonom znate li k ko se zovete? Jeste li veæ zaboravili kako sam vas nazvao? Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da takvu stvar nisam zaboravil, zato jer ja nisam nikakav jednogodi nji dragovoljac eleznv. Jo davno, prije rata, onda kad smo bili u Karlinskim kasarnama, tam je bil nekakvi pukovnik Fliedler von Bumerang, ili tak nekak. , Natporuènik Luki se nehotice nasmijao ovome >>fa nekak«, a vejk je nastavio pripovij edati: Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je taj nas puK vnik bil za pol manji od vas, nosil je i bradu i brkove ko kn Lobkovic, tak da je zgledal ko majmun, a k ad bi se rasr > skakal je dvaput vi e neg kaj je bil sam visoki, tak da srno g z vali dedek kauèuk. Onda je bil nekakvi Prvi maj, Pa s pripravnosti, a on nam je uoèi tog Prvog maja dr al Hvori èu velki govor, da sutra svi m oramo ostati u kasarna da se nesmemo maknuti van, kak bi mogli po najvi oj ° v edi, u sluèaju potrebe, postreljati svu tu socijalistièku f du. I 'I3XO' ve ' onaJ v°J mk koji danas ima izlaz, a sutra vreme ne vrati u kasarnu, veæ to nategne na drugi dan, bu optu en za veleizdaju, jer takav pijani tip ne bu trefil nijednog èoveka ka d se bude pucalo, i jo bude pucal u zrak. i(ad se onda taj jednogodi nji eleznv vrat il u sobu, veli da je ipak taj stari dedek kauèuk imal dobru ideju. I veli da je t o sve u svemu istina, jer sutra tak i tak nikog ne buju ni pustili natrag u kasa rnu, tak da je najbolje da se ni ne vraæa, a to je, pokorno javljam, gospon obrlaj tant, i ostvaril, sto posto. Al taj gospon pukovnik Fliedler, to vam je bila tak va ogavna mrcina, daj mu dragi Bog lahko, da vam je drugi dan hodal po Pragu i t ra il nekoga iz na e regimente ko se uopæe usudil iziæi iz kasarne, i negde kod Prasne b rane nekak je, na sreæu, srel tog eleznog i odmah se na njega hitil: »Ja ti dam, ja t e naruèim, ja ti tva put zapaprili«. Rekel mu je jo toga puno vi e, i vlekel ga je sa s ebom u kasarnu i jo mu je celim putem govoril kojeèega odvratnoga, pretil mu se i s talno ga je pital kak se zove. »Selesni, Selesni, ti ere , ja sam sretan ta sam te uf atil, ja ti poka em den ersten Mai. Selesni, Selesni, ti bus moj, ide u re t, fajn, z
atforit!« eleznom je to veæ bilo svejedno. Tak, kad su i li prek Pofièa, pokraj Rozvafila , ?aezny je odskoèil u nekakav prolaz i zgubil mu se, i tak je kauèukdedeku pokvaril to velko veselje da bu ga strpal u rest. Pukovnika je tak rasrdilo kaj mu je ov aj pobegel, da je °d besa zaboravil kak se taj njegov delikvent zove, zmotal si ft to, i kad je do el u kasarnu, poèel je skakat do plafona, jer ft plafon bil niski, a taj koji je bil de urni u bataljonu èudil . ^kaj taj dedek najenput govori nekakav pokvareni èe ki Vlce: »Satvorit Mjedenog, Mjedeni ne satvorit. Olovnog ^orit, Cinkovo g satvorit!« I tak se dedek muèil dan za ^ni i stalno je pital jel su uhvatili tog M jedenog, Olov& ! Cinkovog, a onda je dal postrojit æelu regimentu, ali 575 574
oni su veæ eleznoga, o kojem se to posvud znalo ambulantu jer je bil zubni tehnièar. Al jednom je n u " na e regimente uspel probosti nekog draguna koji se 1^ cival njegovoj curi u birtiji u Brucku, pa su nas onda p0 j u èetverokute, svi su moral i iziæi, èak i ambulanta a k bil jako bolesni, tog su dva dr ali. Tak se vi e ni ni rrio /' moral je i eleznv na smotru na dvori èe, i tam su nam èhi' pukovnijsku zapoved nekak u tom smislu da su i dragani i tak vojnici, da ih je zabranjeno probadati jer d a su to n * suborci. Prevodil je neki jednogodi njak, a na je pukovnik samo gledal k o tigar. Prvo je pre el ispred prve vrste, onda je oti el otraga, onda je obi el æeli èetv erokut i najednom ti je otkril eleznoga, koji je bil ko gora velki, tak da je to, gospon obrlajtant, bilo grozno komièno kad ga je dovlekel u sredinu tog èetverokuta . Jednogodi njak je prestal prevoditi, a na ti je pukovnik poèel skakati pred eleznvm ko kad pes skaèe na kobilu, i jo se i deral: »Ti meni ne bus pobegel, ti meni nikam n e bude iæi, bude sada govorilo, da si elesni, ja furt govorila Medeni, Cinkovi, Olofn i, a on je elesni, taj gad je elesni, ja te nauèila olovni, cinkovi, medeni, ti Mist vieh, du schwein du Selesnv!« I onda mu je opalil za to mesec dana, ali za nekakvi h èetrnajst dana poèeli su ga boliti zubi i on se setil da je eleznv zubni tehnièar, pa ga je dal dogelati iz re ta u ambulantu i htel je da mu ovaj èupa zub, a Zelezny mu ga je èupal valjda pol sata, tak da su dedeka, valjda, triput polevali z vodom, al i dedek je posle toga postal nekak tak krotki i oprostil je eleznom tih drugih èetr najst dana. 1° vam je tak, gospon obrlajtant, kad pretpostavljeni zaboravi ime svo g podreðenog, al podreðeni na ime svog pretposta Ijenog nikad ne srne zaboraviti, ka k nam je ba govoru J gospon pukovnik, da ni posle sto godina ne burno zabora da smo jednom imali pukovnika Fliedlera. Ni to valjda predugaèko, gospon obrlajtant? Znate Svejk odgovorio je natporuènik Luka ~ vas dalje slu am to vi e dolazim do uvjer nja da vi u ".. ne po tujete svoje nadreðene. Vojnik mora, nakon sv koje proðu, o svojim biv im nadreðenima govoriti san\/'
Zum Befehl, Herr Oberleutnant i Svejk ode prema svom vagonu, a za to se vrijeme pred e alonom bataljuna, ^o gdje su u vagonu bili zatvoreni telefonski aparati i i ce, Uigravala ova scena: ondje je stajala stra a, jer je, prema zaP°vijedi satnika S agnera, sve moralo biti felmasig1. Stra ari su se, dakle, postavili prema vrijedno stima e alona s obiju strana i dobivali su feldruf i losung2 iz ureda bataljuna. *°g a dana odziv je glasio »Kappe«3, a poziv »Hatvan«. i ,razar kraj telefonskih aparata, ko ji je to morao upamtiti, ,°yJe neki Poljak iz Kolomvje koji je nekakvim èudnim i v ' UcaJem upao u 91. pukovniju. na boji nici, (njem .) 'loZinka (njem.) 577 576
Ni sluèajno nije znao to je to »Kappe«, ali budi " u sebi nosio klicu mnemotehnike, ipak je zapamtio A ^ poèinje s K i poruèniku Dubu, koji je bio de uran "L ga je, pribli iv i mu se, upitao za dnevnu lozinku, no odgovorio: »Kave«. Bilo je to, naravno, vrlo prirodno ' ^ Poljak iz Kolomvje jo sjeæao jutarnje i veèernje kave u l * oru u Brucku. ° Pa kada je jo jednom zaurlao »Kave«, a poruènik Q k se i dalje neprestano, bez rijeèi p ribli avao, on je, sjetiv ' se svoje prisege da je na stra i, prijeteæi dreknuo: »Halt' Ka da je poruènik Dub uèinio k njemu jo dva koraka a ovaj stalno oèekivao odziv, uperio je u njega pu ku i, kako nije dobro znao njemaèki jezik, poslu io se èudnovatom smjesom po ljskog i njemaèkog viknuv i: »Ben e ajsn, ben e ajsn«1. Poruènik Dub je konaèno shvatio i poèeo uzmicati, vièuæi: »Wachkommandant, wachkommandant !«2 Pojavio se vodnik Jelfnek, koji je Poljaka doveo na stra u, sam ga upitao za loz inku, a nakon njega ponovno ga je upitao poruènik Dub, na èije je pitanje oèajni Polja k iz Kolomvje, s vriskom koji se razlijegao po kolodvoru, odgovarao: »Kave! Kave!« I z svih vagona koliko ih je bilo, poèeli su iskakivati vojnici sa alicama i nastala je grozna panika, koja je zavr ila tako da su razoru anog, po tenog vojnika odveli u z atvorenièki vagon. No, poruènik Dub ipak je odreðenu sumnju bacio na Svejka, kojeg je vidio kako prvi sa alicom u ruci izlijeæe iz vagona, i dao bi ruku u vatru da je èuo kako vièe: »Van sa a licama, van sa alicama!« Iza ponoæi vlak je krenuo prema Ladovcu i Trebiso > gdje ga je ujutro na posta ji doèekala Udruga veterana, jer J pobrkala ovaj mar bataljun s mar bataljunom 14. h°nve \' maðarske pukovnije, koji je noæu pro ao kroz postaju zaustavljanja. Bilo je jasno d a su veterani naroljani, Pa 1. Srat æu, srat æu. (umjesto »Sisen« pucat æu.) 2. Zapovjednik stra e! (njem.) *fev<: 578 rlanjem »Isten ald meg a kiralvt«1 probudili cijeli 'lin Nekolicina prisebnijih nagn ula se iz vagona i odgovo^°n »Poljubite nas u guzicu. Eljen!« i«j to su veterani zaurlali tako da su se zatresli prozori Uodvorskoj zgradi: »Eljen! Eljen a tizennegvedik r egina K° 2 111 Ta pet minuta vlak je krenuo dalje prema Humennu. Ovdie su se veæ posve jasno mogli vidjeti tragovi bitke, kad Rusi nadirali u dolinu Tise. Po obroncima su se vukli rimitivni rovovi, tu i tamo mogao se vidjeti spaljeni zaselak nokraj kojeg je nabrzinu bila podignuta koliba koja je uka
zivala na to da su se vlasnici ponovno vratili. A onda, kada su oko podneva stigli na stanicu Hummeno, gdje su se i na kolodvor u vidjele posljedice bitke, izvr ene su pripreme za objed, a vojnici su mogli za t o vrijeme zaviriti u javnu tajnu kako vlasti nakon odlaska Rusa postupaju s mjes nim puèanstvom, koje je i po govoru i po vjeri bilo srodno ruskoj vojsci. Na peronu je stajala skupina zatoèenih maðarskih Rusa, opkoljena maðarskim andarima. B ilo je tamo nekoliko popova, uèitelja i seljaka iz ire okolice. Svima su ruke na leði ma bile vezane uzetom, a meðusobno su bili povezani u parovima. Veæinom su imali raz bijene noseve i èvoruge po glavama, jer su ih odmah nakon uhiæenja andari premlatili. |»ilU * w< Malo dalje neki maðarski andar igrao se s nekim popom. lijeve noge svezao mu je u e k oje je dr ao u ruci, a m ga je prisiljavao da ple e èarda , pri èemu je trzao n tako da je pop padao na nos, a kako je ruke imao taga svezane, nije mogao ustati i èinio je oèajnièke poku aje , se okrene na leda ne bi li se nekako uspio podiæi sa zemlje. r^dar, k0j J se tomu tak0 iskreno smijao da su mu tekle suze Q °ciju, opet bi trgnuo uze tom èim bi pop ustao, pa bi pop Pet udario nosom o zemlju. iela 14. pukovnija! (mad.) 579 loi Krunskoj skroz do Crkve Svete Ljudmile, pa je onda P° .. jj je nekak malaks ali. No nije se dal s tim prestra iti, OSC e prije to§a navecer kladil u Stra nicama u birtiji Kod ae s jednim vozaèem tramvaja da bude pe ice obavil put \o sveta ^ tr* tje(lna Onda se poèel sve vi e i vi e udal ati od svog doma, i èak se dovlekel do Crne pivovare na Karlovom trgu, a od tam n a Malu stranu u pivnicu Svetog Toma a, pa od tam prek restorana Kod Montaga, pa on da jo uz brdo prek birtije Kod brabantskog kralja, pa na Krasni vidikovac, pa od tam u pivnicu Kod strahovskog samostana. Ali ta promena podneblja vi e mu ni pasal a. Do el je skroz na Loretanski trg, a onda ga je tam uhvatila takva nostalgija za domom, da se hitil na zemlju, poèel se valjati po cesti i vikati: »Ljudi dragi, ja dalje nejdem. Ja se na taj put oko s opro tenjem gospon obrlajtant poserem.« No .1 11 sveta Najzad je tome uèinio kraj andarski èasnik koji je dio da se, dok ne proðe vlak, zatoèe nici odvedu iza koloH C u neku upu i tamo mlate i tuku dok to nitko ne gleda ^ O ovoj epizodi rasprièali su se u sto ernom vagonu n uglavnom, mo e reæi da je veæina to osuðivala. ' Zastavnik Kraus smatrao je, da ih, kad su veæ veleizd jnici, treba smjesta objes iti bez maltretiranja, ali zato ' poruènik Dub u cijelosti bio suglasan s postupko m, i odmah je sve povezao sa sarajevskim atentatom i opravdao to time da ti maðars ki andari na postaji Humenno osveæuju smrt nadvojvode Franje Ferdinanda i njegove s upruge. A kako bi pridodao va nosti svojim rijeèima, rekao je da je pretplaæen na Simaèe kov èasopis Cetverolist i da je tamo jo prije rata, u srpanjskom broju, bilo napisa no o tom atentatu, da taj besprimjerni sarajevski zloèin ostavlja u ljudskim srcim a trajnu, neizljeèivu ranu, jo bolniju jer zloèinom nije bio oduzet ivot samo predstav niku dr avne izvr ne vlasti nego i ivot njegove vjerne i voljene dru ice, te da je uni te njem tih dvaju ivota razoren sretan i uzoran obiteljski ivot, a njihova, od sviju voljena djeca, postala su siroèad. Natporuènik Luka samo je promrmljao u sebi da su, vjerojatno ovdje u Humennu, anda ri bili pretplaæeni na Simaèekov Cetverolist s tim dojmljivim èlankom. Uopæe, odjednom m u se sve poèelo gaditi i osjetio je potrebu da se napije, kako bi se izvukao iz ve lt merca. Onda je iza ao iz vagona i krenuo tra iti Svejka. Èujte vejk rekao mu je da ne znate za neku bocu konjaka? Nekako mi nije dobro. To vam je, pokorno javljam, gospon obrlajtant, o promene vremena, a mo e biti, k ad dojdemo na boji te. da bu vam jo gore. Kak se èovek sve vi e udaljava od svoj osnovn e vojne baze, sve mu je vi e zlo. Nekakav vrtlar s Stra nica, neki Josef Kalenda, is to se tak jednom udal) od doma, i el je od Stra nica na Vinohrade, zaustavil se n Za stavki u birtiji, onda mu jo ni ni bilo, ali èim je dose Krunsku ulicu do vodovoda, veæ je krenul iz birtije u biro)
arti.« _r___v fj i ak elite, gospon obrlajtant, ja bum vam nabavil nekakav konjak, samo se bojim da mi prije ne otputujete. Natporuènik Luka ga je uvjerio da se neæe krenuti jo ni za dva sata, a da se konjak prodaje odmah iza kolodvora, potajno u bocama, da je satnik Sagner veæ tamo poslao Matu ièa i da mu je taj za petnaest kruna donio bocu prilièno pristojnog konjaka. Tu mu je petnaest kruna i neka ide, ali neka nikomu ne govori da je to za natporuènik a Luka a, niti
upitao je
vejka.
me Pokorno javljam odgovorio je vejk saluti da vas ne elim upoznati s te va e lo e strane. Cl Poruènik Dub se zabezeknuo od zaprepa tenja, ali i je stajao mirno, neprestano je dr ao ruku na titniku ka nastavio: Pokorno javljam, gospon lajtant, da vas elim pozn vati samo s te va e dobre stran e, kak me ne bi prisilili na plaè kak ste mi zadnji put rekli. Od te drskosti poruèniku Dubu se zavrtjelo u glavi i smogao je snage samo za lj utiti uzvik: Tornjaj se mizerijo, jo æemo mi razgovarati! vejk je pre ao peron, a do av i k sebi, poruènik Dub je krenuo za njim. Iza kolodvora, odmah kraj puta, stajao je red velikih ko ara okrenutih tako da im je dno bilo go re, na njima su stajale ko arice, a u ko aricama razne poslastice koje su djelovale tako nevino kao da su svi ti oblizeki bili namijenjeni kolskoj mlade i, negdje na i zletu. Le ali su tamo komadiæi svilenih bombona, vafltrubice, hrpice kiselih bombona , tu i tamo na kakvoj ko arici komadiæi crnog kruha s komadiæem salame, oèito konjskog p odrijetla. No, unutra njost svake ko are skrivala je razlièit alkohol, boce s konjakom , rumom, jabukovaèom, likerima i rakijama. Odmah iza uliènog jarka stajala je koliba i tamo su se zapravo obavljali trgovaèk i poslovi sa zabranjenim piæima. Prvo bi se kod ko ara vojnici dogovorili, onda bi idov s pejzovima1, ispod ko are izvukao rakiju koja je tako nevino izgledala, a onda pod kaftanom odnio bocu do drvene kolibe, gdje bi ju vojnik potajno skrio nekamo u hlaèe ili pod bluzu. vejk se, dakle, uputio ovamo dok ga je s kolodvora svojim detektivskim talento m promatrao poruènik Dub. vejk je krenuo od prve ko are. Prvo je izabrao bombone, platio ih i gurnuo u d ep, pri èemu mu je gospodin s pejzo l. Dugaèki uvojci u ortodoksnih idova, (hebr.) 582 «
mio: »Schnaps hab' ich auch, gnadiger Herr Soldat«1.
^r nkanje je brzo zavr eno, vejk je oti ao u kolibu, no \Q novac sve dok gospodin s pejzovima nije otvorio °^ i dok vejk nije ku ao. S konjakom je bio zadovoljan i ' n se na kolodvor, gurnuv i bocu pod bluzu. vra.C3v . . i . ..., ..y. i _____ Gdje si bio mizerijo? preprijeèio mu se na putu do perona poruènik Dub. __ Pokorno javljam, gospon lajtant, da sam si i el kupiti hotnbone. vejk je poseg nuo u d ep i izvadio pregr t prljavih, zapra enih bombona: Ak se gosponu lajtantu ne gadi ja sam ih veæ probal, nisu lo i. Imaju takav ugodni , posebni mek, nekak po pekmezu, gospon lajtant. Pod bluzom su se primjeæivali obrisi okrugle boce. Poruènik Dub lupnu vejka po bluz i: A to to nosi , mizerijo? Izvuci to! vejk je izvukao bocu uækasta sadr aja s potpuno jasn m i vidljivom etiketom »Cognac«. Pokorno javljam, gospon lajtant odgovorio je vejk neustra ivo da sam i el u praznu fla u od konjaka napumpati malo vode za piti. Ja sam jo od onog gula a kaj smo ga juèer imali tak stra no edan. Kak vidite, voda iz te pumpe, gospon lajtant, nekak je uta, to je valjda nekakva zelezna voda. Takve vode su jako zdrave i korisne. Kad si tako edan rekao je poruènik Dub, ðavolski se osmjehujuæi i eleæi to vi e prod tu scenu, u kojoj æe ^ejk izvuæi deblji kraj onda se napij, ali po teno. Ispij sve to odjednom! Poruènik Dub je unaprijed isplanirao kako æe vejk otpiti ^koliko gudjaja i dalje neæe moæi; kako æe on, poruènik UD. nad njim izvojevati slavnu pobjedu i reæi: »Daj mi tu °cu da malo popijem, i ja sam edan«. I kako æe se taj lopov . Vejk u tom stra nom trenutku dr at i, a onda slijedi prijavak 'Udalje... *">i rakije, milostivi gospodine vojnice, (njem.) " '""'' 583 l vejk je otvorio bocu, prinio ustima i gutljaj za gutlja' nestajao je u njegovu grlu. Poruènik Dub se skamenio. v ^ je na njegove oèi ispio cijelu bocu a da nije ni trepnuo praznu bocu bacio preko ceste u ribnjak, pljunuo i rekao k da je ispio èa u mineralne vode: Pokorno javljam, gospon lajtant, da je ta voda zbiT imala nekakav elezni okus. U Kamijku nad Vltavom jeda birta delal je za svoje letnje goste eleznu vodu na tak av naèin da je u bunar hitil stare potkove. Ja æu ti dati stare potkove! Hajde, poka i mi taj zdenac odakle si uzeo tu vodu! To je tam malo dalje, gospon lajtant, odmah iza ove drvene barake. Idi naprijed, mizerijo, da vidim kako dr i korak! »To je zbilja èudno«, pomislio je por uènik Dub, »na tom bijednom tipu ba se ni ta ne primjeæuje«. I vejk je krenuo naprijed, predan volji bo joj, a ne to mu je stalno govorilo da ta j bunar mora biti tu negdje, pa ga nije nimalo iznenadilo to je i bio tamo. Bila je tamo èak i pumpa, pa kad su joj pri li i vejk poèeo pumpati, iz nje je potekla uækasta voda tako da je mogao sveèano izjaviti: To je ta elezna voda, gospon lajtant. Pri ao im je upla eni èovjek s pejzovima i vejk mu je rekao na njemaèkom da mu donese n ekakvu èa u jer gospodin lajtant hoæe piti. Poruènik je Dub od svega toga tako po a avio da je ispi° punu èa u vode, nakon koje mu je u ustima ostao okus konjske mokraæe i gnojnice pa je, potpuno poludjev i od svega to je do ivio, dao tom idovu s pejzovima pet kruna za èa u vode i obratio se vejku: to tu bleji , tornjaj se kuæi! , i Za pet minuta vejk se pojavio u sto ernom vagonu natporuènika Luka a, tajanstvenim ga je pokretom iz~ iz vagona i vani mu priopæio: Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da bum najvi e za deset minuta bil totalka p ijani, le al bum u 584
nu, Pa ^ vas prosil da me, gospon obrlajtant, barem tri ne zovete i da mi ne aljete nikakve naredbe, dok se dobro aspavarn. Sve je u redu, al me je vlovil gospon lajtant Dub, 1 eam mu rekel da je to voda, pa sam moral pred njim popiti tu l fla u konjaka da bi mu dokaza! da je to voda. Sve je u redu, j5 nisam izdal, kak ste i elili, bil sam i oprezni, al sad, pokorno vliam gospon obrlajtant, veæ oseæam da mi nekak trneju noge. Dodu e, pokorno javljam, gospon obrlajtant, ja sam naviknu! cugati, jer sam s gosponom feldkuratom Katzom... Odlazi be tijo! viknuo je natporuènik Luka , no bez ikakve ljutnje, ali mu je poruènik Dub postao pedeset posto nesimpatièniji nego to je bio prije toga. vejk je oprezno u ao u svoj vagon i, namje tajuæi se na svoj kaput i naprtnjaèu, obrati o se financijskom naredniku i ostalima: Jednom vam se jedan èovek nacugal i prosil je da ga ne budiju... nakon tih rijeèi s valio se na bok i poèeo hrkati. Plinovi koje je ispu tao hrkanjem uskoro su ispunili cijelu prostoriju, tako da je kuhar okultist Jurajda, udi uæi nosnicama zrak, izjavio: K vragu, tu miri e konjak! Za sklopivim stolom sjedio je jednogodi nji dragovoljac Marek, koji je napokon, nakon svih muka, dogurao do bataljunskog Ijetopisca. Trenutno je za osobne zalihe sastavljao prièicu o junaèkim jelima bataljuna i mogl o se vidjeti da mu taj pogled u buduænost èini veliko zadovoljstvo. financijski narednik Vanek sa zanimanjem je pratio kako Kjanogodi nji dragovolja c marljivo pi e i pritom se cereka od a do uha. Stoga je ustao i nagnuo se nad njim, a ovaj mu )e P°èeo obja njavati: ~~~ lo vam je stra no zabavno pisati povijest bataljuna zalihu. Glavna stvar je da se postupa sustavno. U svemu Ora postojati sustav. oustavni sustav primijetio je financijski narednik s manjevi e prezrivim osmijehom **. 585
.^o jeseca, kada æe na bataljun zarobiti ruskog cara. O :>atal° tfi æemo razgovarati, gospodine Vanek, to je za kasnije, Da rekao je nemarno jednogodi nji usustaviti sustavni sustav pri pisanju povijesti batal' C U poèetku ne mo emo nastup ati odmah s velikim n iv dama. Sve to mora iæi pomalo; prema odreðenom planu ^» batalj un ne mo e najednom pobijediti u tom svjetskom r ^ Nihil nisi bene.1 Glavna je stv ar, za temeljitog povjesnik kao to sam ja, da najprije naèini plan na ih pobjeda N* p rimjer, ovdje oslikavam kako je na bataljun, a to æe vjero_ jatno biti za dva mjese ca, umalo pre ao rusku granicu, koi je iznimno èvrsto zaposjednuta, recimo, neprijat eljskim donskim pukovnijama, dok nekoliko neprijateljskih divizija obilazi na e po zicije. Èini se, na prvi pogled, da je na bataljun izgubljen, da æe nas razbiti na ko madiæe, kadli uto na satnik Sagner izdaje na em bataljunu zapovijed: »Bog ne eli da ovdj e izginemo, bri imo!« Onda se na bataljun dade u bijeg, ali neprijateljska divizija k oja nas je veæ obi la vidi da ustvari jurimo na nju, pa poèinje izbezumljeno bje ati i b ez ispaljenog metka pada u ruke prièuvnim jedinicama na e vojske. Ovime tek, zapravo , poèinje cijela povijest na eg bataljuna. Iz neznatnog dogaðaja, kako bih to proroèansk i rekao, gospodine Vanek, razvit æe se dalekose ne posljedice. Na bataljun hita iz po bjede u pobjedu. Bit æe zanimljivo kako æe na bataljun zaskoèiti neprijatelja na spavan ju, za to æe, dakako, biti potreban stil »Ilustriranog ratnog izvjestitelja«, koji je z a vrijeme ruskojapanskog rata izlazio kod Vilimeka. Na æe bataljun napasti logor us nulih neprijatelja. Svaki na vojnik potra it æe po jednog neprijatelja i svom snagom zabit æe mu bajunet u grudi. Sjajno nao tren bajunet prodire ko vruæi no u maslac, a te k tu i tamo pukne poneko rebro, usnuli neprijatelji trzaju se cijelim tijelom, n a trenutak iskolaèe zaèuðene oèi, ali one vi e ne vide, pa krkljaju i samo se ispru e. Usnul im neprijateljima pojavljuju se na usnaina krvave sline, s time je stvar gotova
i pobjeda je na strani na eg bataljuna. Ili ne to jo l. Ni ta osim dobro, (lat.)
bolje; to æe biti... tako... za
e æemo razgovarati, A tad si moram pripremiti za zalihu male epizode koje æe * Hoèiti o besprimjernoj h rabrosti. Morat æu izmisliti pot o nove ratne termine. Jedan sam veæ smislio, a pisat æu o P 'j odva nosti na ih vojnik a na pikanih pranjama P ate_ Tijekom eksplozije neprijateljske mine jedan od a ih vodnika, recimo iz 1 2. ili 13. kompanije, ostane bez elave. A propos reèe jednogodi nji dragovoljac lupi v i se * po glavi umalo sam zaboravio, gospodine financijski narednice, ili, graðanski reèe no, gospodine Vanek, morate mi nabaviti popis svih doèasnika. Imenujte mi nekog na rednika iz 12. kompanije. Houska? Dobro, znaèi onda Houska od te mine ostane bez g lave, glava mu odleti, a tijelo ipak napravi jo nekoliko koraka, nani ani, pa obori jo i neprijateljski zrakoplov. Samo se po sebi razumije da se odjeci ove pobjede moraju u buduænosti proslavljati u obiteljskom krugu u Schonbrunnu. Austrija ima jako puno bataljuna, ali jedan jedini bataljun, a to je na , bit æe odlikovan, jedin o æe zbog njega biti prireðena mala, intimna obiteljska sveèanost carskog doma. Zami lja m to tako, kao to vidite po mojim zabilje kama, da æe se obitelj nadvojvotkinje Marij e Valerije upravo zbog toga preseliti iz Wallseea u Schonbrunn. Sveèanost je posve intimna, odvija se u dvorani pokraj careve lo nice koja je osvijetljena bijelim s vijeæama jer, kako je poznato, na dvoru ne vole elektriène arulje zbog kratkog sP°ja, k ojim je stari monarh opsjednut. U est sati naveèer poèinje sveèanost u èast i hvalu na eg bataljuna. Toga trenutka uveden i su unuci Njegova Velièanstva u dvoranu, koja zapravo pripada odajama °|a enopokojne carice. Sada se postavlja pitanje tko æe jo ,'ti prisutan osim carske obitelji. Tam o mora biti, i tamo * i biti, vrhovni poboènik monarha grof Paar. Buduæi *k pri takvim obiteljskim i intimnim gozbama ponekad ne i pozli, èime, naravno, ni sam mislio da æe se grof valjda pobljuvati, po eljna je i nazoènost osobnog l 587 586 lijeènika, dvorskog savjetnika dr. Kerzla. Glede reda t si sluèajno dvorski lakeji n e bi dopustili kakvu intim^° prema dvorskim damama prisutnima na gozbi, pojavlj * se: najvi i dvorski dvorjanin barun Lederer, komornik p c Bellegarde i vrhovna dvo rska dama, grofica Bombell koja medu dvorskim damama igra istu ulogu kao i madam u bordelu Kod Suha. Tek kada su se uzvi ena gospoda okupila, obavije ten i car, koji se pak pojavio u pratnji svojih unuka, sjeo za stol i odr ao zdravicu u poèast na em mar bataljunu. Nako n njega rijeè uzima nadvojvotkinja Marija Valerija, koja se osobito pohvalno prisj eæa vas, gospodine financijski narednice. Dakako, prema mojim bilje kama, na bataljun trpi te ke i osjetne gubitke, jer bataljun bez mrtvih i nije bataljun. Bit æe potre bno pripremiti novi èlanak o na im mrtvacima. Povijest bataljuna ne smije se sastoja ti samo od suhih èinjenica o pobjedama, kojih veæ unaprijed imam zabilje enih, otprili ke, èetrdeset dvije. Vi, na primjer, gospodine Vanek, poginut æete kraj rjeèice, a ova j ovdje, Baloun, koji tako èudno bulji u nas, taj æe poginuti posve drugaèijom smræu neg o to je obièan metak, rapnel ili granata. Bit æe ugu en lasom izbaèenim iz neprijateljskog zrakoplova, ba u onom trenutku kada bude pro dirao objed svoga oberlajtnanta Luka a. Baloun je ustuknuo, oèajno zamahao rukama i poti teno izustio: Kad ja nisam kriv za tu svoju narav. Jo dok sam sluzil aktivno, znal sam se i triput pojaviti u kuhinji po menazu, dok me nisu zaprli. Jednom sam triput za ob ed uzel rebro, zbog kojeg sam odsedel mesec dana. Nek se vr i volja Bo ja Ne bojte se, Baloune tje io ga je jednogodi nji dragovoljac u povijesti bataljuna neæe biti spomenu da ste poginuli deruæi putem od oficirske kuhinje do rov Bit æete is
taknuti skupa sa svim ostalim vojnicima nas t> bataljuna koji su pali za slavu n a e krune, kao, na prifl1] financijski narednik Vanek. Kakvu ste smrt meni odredili Marek? *| Kt>(> Sarno nemojte uriti, gospodine financijski narednice, ide to tako brzo. jednogodi nji dragovoljac se zamislio: __ Vi ste iz Kralupa, zar ne? Onda pi ite doma u Kralupe, . ^ nestati bez traga, ali pi ite nekako oprezno. Mo da ' lite biti te ko ranjeni, ostati le ati na icanim prepr ekama? P'no lie karite tako cijeli dan sa slomljenom nogom. A noæu neprijatelj refle ktorom osvjetljava na e polo aje i primijeti vas misli da vr ite izviðanje i poène na vas sipati granate i rapnele. Vi ste uèinili golemu uslugu na oj vojsci jer na vas je nep rijateljska vojska utro ila toliku kolièinu streljiva kao da je pucala na cijeli bat aljun, a djeliæi va eg tijela, nakon èitave te pucnjave, slobodno plove zrakom, probij aju ga rotacijom i pjevaju pjesmu velike pobjede. Kratko i jasno, na svakoga æe doæi red i svatko iz na eg bataljuna bit æe odlikovan, tako da æe slavne stranice na e povij esti biti ispunjene pobjedama; iako bih to vrlo nerado pretrpavao, ali ne mogu s i pomoæi, sve mora biti provedeno savr eno kako bi iza nas ostala nekakva uspomena p rije nego to, recimo, u mjesecu rujnu od na eg bataljuna ne preostane apsolutno ni ta , osim tih slavnih stranica povijesti, koje æe srcima svih Austrijanaca govoriti k ako je sigurno da su svi oni koji vi e neæe ugledati doma svoga bojovali jednako pos tojano i junaèki. Kraj sam veæ sastavio, znate, gospodine Vanek, taj nekrolog: »Èast usp omeni palih! Njihova ljubav prema Monarhiji najsvetija je ljubav jer je vrhunac svoj dostigla u smrti. Njihova imena &eka budu sa tovanjem izgovarana, kao, na pr imjer, Vanek. Pni. pak, kojih se najbolnije dotaknuo taj gubitak, neka hrabro ob risu suze jer oni koji pado e bili su junaci na eg bataljuna.« Telefonist Chodounskv i kuhar Juraj da s velikim su zani^jem prislu kivali izlag anje jednogodi njeg dragovoljca o Opremljenoj povijesti bataljuna. , ~~~ Priðite bli e, gospodo rekao je jednogodi nji . ^ovoljac listajuæi svoje bilje ke. Stranica 15. »Telefon ^hodounsky pao je 3. rujna zajedno s bataljunskim kuha 589 588
rom Jurajdom.« Slu ajte dalje moje bilje ke: »Besprimje juna tvo. Prvi, rtvovav i ivot, spa telefonske iic ° svome blindiranom skloni tu vr eæi pritom telefonsU slu bu tri dana bez z amjene drugi, vidjev i da prijeti gr zna opasnost da nas neprijatelj opkoli s boka , kodom kinu' juhe baca se na neprijatelja sijuæi u asne opekline med neprijateljem.« Krasna smrt obojice. Prvi rastrgan minom drugi ugu en otrovnim plinovima koje su m u gurnuli nod nos kad se vi e nije imao èime braniti. Obojica su poginula s usklikom : »Es lebe unser Batalionskommandant!«1 Vrhovno zapovjedni tvo ne mo e drugo doli da im svakoga dana u obliku zapovijedi odaje pohvalu, kako bi i ostale postrojbe na e vo jske upoznale juna tvo na ega bataljuna i uzele ga sebi za primjer. Mogu vam unaprij ed proèitati odlomak iz vojne zapovijedi, koja æe biti proèitana svim dijelovima vojsk e, koja je vrlo slièna zapovijedi nadvojvode Karla, kada je 1805. godine stajao sa svojom vojskom pred Padovom, a samo dan nakon zapovijedi dobio pristojne batine . Dakle, slu ajte to æe se èitati o na em bataljunu kao uzoru juna tva za sve vojnike: »Nada se da æe cjelokupna vojska uzeti kao primjer gore navedeni bataljun, a da æe osobit o usvojiti onaj duh samopouzdanja i postojanosti, èvrste nesavladivosti u opasnost ima, onog uzoritog juna tva, ljubavi i povjerenja prema svojim nadreðenim starje inama jer sve te vrline kojima se ovaj bataljun istièe vode prema divljenja vrijednim d jelima, ka sreæi i pobjedi na eg Carstva. Svi za njihovim primjerom!« S mjesta na kojem je le ao vejk zaèulo se zijevanje i moglo se èuti kako Svejk govor i u snu: Je, imate pravo, gospoda Miilerova, da su ljudi slièniU Kralupama je pravil pump e nekakvi gospon Jaro , koji J bil slièan uraru Lejhanzu iz Pardubica ko jaje jajetu , a ovaj J opet bil tak grozno slièan Piskoru iz Jièina, a sva èetri^skup slièili su nep
oznatom samoubojici kojeg su na li obesenog 1. Neka ivi na zapovjednik bataljuna, (njem.) kroz gnjilog u jednom ribnjaku, tu pokraj Jindfich Hra' toèno ispod pruge, gd e se vjerojatno hitil pod vlak. Onda se zaèulo novo zijevanje, a zatim jo i dodatak: ___ Onda su sve te ostale osudili na velke kazne, a sutra ; gospoða Miilerova, nap ravite procedene rezance. vejk se okrenuo na drugi bok i nastavio dalje hrkati, dok meðu kuharom okultisom Jurajdom i jednogodi njim jjragovoljcem razvila debata koja se odnosila na stvari iz buduænosti. Okultist Jurajda smatrao je da se mo da, na prvi pogled, èini besmislenim kada èovje k pi e iz èiste zezancije o neèemu to æe se dogoditi u buduænosti, ali je sasvim sigurno da takva zezancija vrlo èesto sadr i proroèanske fakte, kada duhovni pogled èovjeka pod ut jecajem tajanstvenih sila nadvladava zavjesu nepoznate buduænosti. Od toga trenutk a u Jurajdinu se govoru neprestano ponavljala rijeè zavjesa. U svakoj drugoj reèenic i pojavljivala se ta zavjesa buduænosti, dok konaèno nije do ao do regeneracije, to je st do obnavljanja ljudskog tijela, zatim je u to ubacio i sposobnost obnavljanja tijela kod sipa i hobotnica, a zavr io izjavom da svaki èovjek mo e otkinuti gu terici rep, pa æe joj taj opet narasti. Na to je telefonist Chodounskv primijetio da bi to za ljude bila u ivancija kada bi i kod njih bilo moguæe isto to i s repom gu terice, pa kad, recimo na primjer, u ratu nekome odleti glava ili neki drugi dio tijela, takva bi stvar za vojnu upra vu bila itekako dobrodo la jer uopæe ne bi bilo ratnih mvalida. Jedan takav austrijs ki vojnik, kojem bi neprestano rasle noge, ruke, glave, bio bi sigurno na veæoj ci jeni nego ci)ela brigada. Jednogodi nji je dragovoljac izjavio da se danas, Svaljujuæi uspje noj ratnoj tehnici, mo e neprijatelja s ^Pjehom rastrgnuti i na tri jednaka dijela. Postoji i zakon 0 obnavljanju tijela arnjaka iz porodice sipa; svaki rasP°lovljeni dio obnavlja se, dobiva nove dijelove i samostalno kao arnjak. U analognom sluèaju, nakon svake bitk e, a vojska koja bi sudjelovala u toj bici, utrostruèila bi 590 591
se, udesetorostruèila i na svakoj bi se nozi razvio novi pje ak. _ ' Da sad to èuje vejk izjavio je financijski nared 'L Vanek taj bi vam sigurno dao ba r jedan primjer. Svejk je reagirao na svoje ime i promrmljao: Hier i nastavio hrkati, ispustiv i iz sebe taj izr vojnièke discipline. Na poluotvorenim vratima vagona pojavila se glav poruènika Duba. Je li ovdje vejk? upitao je. Spava, pokorno javljam, gospodine lajtnante odgovorio je jednogodi nji dragovolj ac. Kad pitam za njega, onda vi, jednogodi nji dragovoljce, imate smjesta skoèiti i po zvati ga. To neæe iæi, gospodine lajtnante, on spava. Onda ga probudite! Èudim se da vam to nije smjesta palo na pamet, jednogodi nji dr agovoljce?! Ipak biste morali pokazivati vi e uslu nosti prema svojim nadreðenima! Vi me jo ne poznajete... ali kad me upoznate... Jednogodi nji dragovoljac poèe buditi vejka. Svejk! Gori! Ustaj! Onda kad su gorili Otkolkovi mlinovi promrmljao je vejk okreæuæi se na drugi bok st igli su vatrogasci èak s Visoèana... Izvolite pogledati rekao je ljubazno jednogodi nji dragovoljac poruèniku Dubu ja g a budim, ali to nikako ne ide. Poruènik Dub se razljutio. Kako se zovete, jednogodi nji dragovoljce? Marek. Aha, vi ste taj jednogodi nji dr
agovoljac Marek, koji neprestano sjedi u zatvoru, je li? Da, gospodine lajtnante. Jednogodi nji kurs pro ao sam takoreæi u zatvoru, pa sam bi o redegradiran, to jest nakon to sam bio osloboðen od strane divizijskog suda, gaje Je moja nevinost iza la na vidjelo, imenovan sam bataljunsk1 Ijetopiscem s pravim a jednogodi njeg dragovoljca. Vi to neæete dugo biti razderao se poruènik Dub, en u licu, a taj prijelaz od boje d o boje stvarao je da mu obrazi otièu od amaranja. Za to æu se iti, ja! _ Molim, gospodine lajtnante, da budem predveden na rt _ rekao je ozbiljno jednogodi nji dragovoljac. \__ Nemojte se sa mnom igrati odvrati poruènik Dub ____ ;a æu vam dati prijavak! Mi æemo se jo sresti, ali to æe vam s e vra ki zgaditi jer æete me upoznati ako me jo niste upoznali! Poruènik Dub gnjevno je oti ao od vagona zaboraviv i u uzbuðenju na vejka iako je jo mal oprije imao najbolju namjeru pozvati vejka i reæi mu: Puhni! A to bi bilo posljednje sredstvo kojim bi se utvrdio vejkov protuzakoniti alkoh olizam. Sada je za sve bilo prekasno, jer kada se za pola sata ponovno vratio va gonu, u meðuvremenu su vojnicima podijelili crnu kavu s rumom, vejk je veæ bio budan i, na poziv poruènika Duba, iskoèio je iz vagona kao srna. Puhni! razderao se na njega poruènik Dub. vejk je ispuhnuo na njega èitavu zalihu s vojih pluæa, kao kad vruæi vjetar nanese u polje miris tvornice alkohola. to se to iz tebe osjeæa, tipèino? Pokorno javljam, gospon lajtant, da se iz mene oseæa rum. No, vidi deèko pobjedonosno izjavi poruènik Dub konaèno sam te se doèepao. Je, gospon lajtant rekao je vejk bez ikakvog izraza uznemirenosti upravo smo fa sovali rum za kavu, a ja sam Prvo popil rum. Ako je pak, gospon lajtant, do lo nek akvo novo nareðenje da se prvo mora piti kava, a tek onda rum, Pr°sim za opro tenje, d rugi put se to ne bu dogodilo. A za to si hrkao kad sam prije pola sata bio u vagonu? a nisu te mogli probuditi! ~~~ Ja nisam, pokorno javljam, gospon lajtant, æelu noæ s?aval zato jer sam se pod setil na ono vreme kad smo jo 593 592
imali manevre u Vesprimu. Onda je suponirani prvi i d armijski zbor i el prek tajer ske, a prek zapadne Maði opkolil nas je èetvrti zbor, koji je bil u logoru u Beèu i u L. lini, gde smo svuda imali utvrde, ali oni su nas obi li i d ^ su èak na most koji su delali in enjerci s desne obale Dun Mi smo trebali napraviti ofenzivu, a nama je u pomoæ * bala doæi vojska od severa, a isto tak od juga, od Osijeka T su nam p roèitali u zapovedi, da nam ide u pomoæ 3. armijsk' zbor da nas ne bi razbili izmeðu t og Blatnog jezera i Brati lave kad burno napredovali prema tom drugom armijskom zboru. Ali ni ni vredilo; ba kad smo trebali pobediti, onda su svirali kraj i pobe dili su oni s belim vrpcama. Poruènik Dub nije rekao ni rijeèi, veæ je zbunjeno oti ao vrteæi glavom, ali odmah se vr atio iz sto ernog vagona i rekao Svejku: Zapamtite svi da æe doæi vrijeme kada æete cviljeti preda mnom! Za ne to vi e nije imao snage, pa je opet oti ao prema sto ernom vagonu, gdje je satni k Sagner upravo saslu avao nekog nesretnika iz 12. kompanije, kojega je priveo nar ednik Strnad, jer je vojnik veæ sada poèeo brinuti o svojoj sigurnosti u rovovima i odnekud je s postaje, sa svinjca, dovukao vrata ca okovana limom. Sada je stajao i zbezumljen, izbuljen, isprièavajuæi se da ih je htio ponijeti sa sobom u zaklon, pro tiv rapnela, jer se htio osigurati. Ovo je iskoristio poruènik Dub za veliku propovijed o tom kako se mora vladati vojnik, kakve su mu du nosti prema domovini i vladaru, koji je ujedno najvi i vojni zapovjednik i vrhovni vladar. No, ako se u bataljunu nalaze takvi elementi, onda ih treba istrijebiti, kazniti i zatvoriti. To blebetanje bilo je tako neukusno,
da je satnik Sagner potap ao krivca po ramenu i rekao mu: No, imali ste dobru namjeru, ali ubuduæe to nernop èiniti, to je od vas bilo glupo , vratite ta vrata ca tamo odaW ste ih uzeli i nosite se k vragu! Poruènik Dub se ugrizao za usnu i uvjerio da uprav° 594 ovisi obrana poljuljane discipline u bataljunu. Stoga n'eff1' jednom obi ao cijelo podruèje kolodvora, pa je kraj )e '° sUadi ta, na kojemu je bio veliki maðarskonjemaèki i s da se ne smije pu iti, naletio na nekog vojnika koji je n* o sjedio i èitao novine , kojima je bio tako pokriven da nisu vidjele vojne oznake. Viknuo je na njega: »H abt A ht!« Bio je to neki vojnik iz maðarske pukovnije koja je u Hummenu bila u prièuv i. poruènik Dub ga je prodrmao, maðarski vojnik je ustao, ali nije smatrao da treba s alutirati, veæ je samo gurnuo novine u d ep i oti ao prema cesti. Poruènik Dub je krenuo za njim kao omamljen, ali je maðarski vojnik ubrzao korak, a onda, okrenuv i se, po digao podrugljivo ruke u zrak kako poruènik Dub ne bi ni trenutak posumnjao da ga je odmah prepoznao kao pripadnika jedne od èe kih pukovnija. A onda se Maðar trkom izg ubio medu obli njim kolibama iza ceste. Da bi nekako pokazao kako s ovom scenom nema nièeg zajednièkog, poruènik Dub je velièa nstveno u ao u malu trgovinicu pokraj ceste, smeteno pokazao na veliko klupko crno g konca i, gurnuv i ga u d ep, platio, a zatim se vratio u sto erni vagon, gdje je nar edio bataljunskom ordonansu da mu pozove slu nika Kunerta, kojemu je, predajuæi kona c, rekao: O svemu se moram brinuti, znam da ste na konac zaboravili. Pokorno javljam, gospon lajtant, da ga imamo æeli tucet. Onda mi ga smjesta i poka ite! Da ste smjesta s time ovdje. Mislite da vam vjeru jem? Kada se Kunert vratio s punom kutijom klubaka konca, Wjelog i crnog, poruènik Du b je rekao: Vidi klipane jedan, pogledaj dobro te konce koje si ^io i pogledaj ovo moje vel iko klupko! Vidi kako su ti °ji konci tanki, kako se lako prekinu, a sad pogledaj moj, °uko bi se samo namuèio da ga pretrgne . Na boji tu ne re°arno nikakvih krpetina, na boji tu mora biti sve savr eno. 595
Tako, uzmi sa sobom sve te konce i èekaj moje zapov" Ai zapamti: drugi put ni ta nem oj èiniti samostalno svo glavom, nego me doði prvo pitati kad ne to ide kupov " ! Nemoj n i po eljeti upoznati me s te moje lo e strane. '' Kada je Kunert oti ao, poruènik Dub se obrat' natporuèniku Luka u: Moj posilni je vrlo inteligentan èovjek. Tu i tam napravi nekakvu pogre ku, ali in aèe vrlo dobro shvaæa Njegova glavna karakteristika je potpuno po tenje. U Brucku sam dobio paket sa sela, od svoga ogora, nekoliko peèenih mladih gusaka, i, vjerujte mi , kako ih nisam mogao nabrzinu pojesti, on ih nije ni dotaknuo, nego ih je radij e pustio da se usmrde. To je rezultat discipline. Èasnik mora odgojiti vojnike. Kako bi jasno pokazao da ne slu a blebetanja toga glupana, natporuènik Luka se okre nuo k prozoru i rekao: Da, danas je srijeda. Osjeæajuæi potrebu da ne to uopæe govori, poruènik Dub se obratio satniku Sagneru i posv e mu povjerljivim, prijateljskim tonom rekao: Slu ajte, satnice Sagner, to mislite... Pardon, samo trenutak rekao je satnik Sagner i iza ao iz vagona. i J Za to vrijeme vejk je s Kunertom raspravaljao o njegovu gospodaru. Gde si bil to æelo vreme da te se uopæe ni moglo videti. upitao je vejk. Ma zna rekao je Kunert s tom mojom starom budalom uvek imam nekakvog posla. Taj ti svaki èas zove K sebi i pita stvari do kojih mi uopæe ni stalo. Tak me isto pita l jel sam ja tvoj prijatelj, a ja sam mu rekel da se jako retk° vidimo. 1/j
To je jako zgodno od njega, da se raspitiva za mene. J ga jako, jako volim, to g tvog gospona lajtanta. On je tak d° dobrodu an, prema vojnicima je ko pravi otac rekao be1Ujk ozbiljno. J _____ Te, to si ti sam tak misli odbio je Kunert to je kva svinja, a glup je ko govno. Meni se veæ popel na vrh ,ave. samo me ivcira. ^ _ Ma daj' °di spat?! èudio se vejk. Pa ja sam idi! da ie on zbilja tak dobri èovek, a ti tak nekak èudno misiu u*) > i.ii. i ovori o svom lajtantu, al to je nekak svim posilnima veæ uroðeno. Ko i ovaj posilni majora Wenzla, taj ni ne govori drukèe o svom gospodaru, nego da je komad prokletog, idiotskog kretena, a posilni pukovnika Schrodera, ta j kad govori o svom gosponu, drukèe ga ni ne naziva neg popisana nakaza i smrad sm rdljvi. Al to je zbog toga jer to svaki posilni nauèi od svog gospodara. Kad sam g ospodar ne bi klel, ne bi ni taj posilni za njim ponavlja!. Jo dok sam bil aktivn i, bil je u Budejovicama lajtant Prochaska, taj ni puno klel, al je svom posilno m stalno govoril »kravo jedna plemenita«. Taj posilni, nekakvi Hibman, nikad ni èul dr ugu kletvu od tog svoga pretpostavljenog. Taj se Hibman tak naviknul na to, da k ad se vratil u civil, tati, mami, sestrama i svima ostalima je govoril »kravo jedn a plemenita«, a onda je to na kraju rekel i svojoj curi, pa ga je ta napustila i j o ga je tu ila za uvredu èasti, jer je to rekel i njoj, i njenom tateku, i mamici na nekakvoj plesnoj zabavi, i to potpuno javno. I ni mu oprostila; na sudu je jo rek la da bi mo da i i la na pomirdbu da ju je sluèajno nazval kravom negde nasamo, al da je to ovak ispala evropska sramota. Medu nama, Kunert, nikad si to ne bi pomisli l o tvom gosponu lajtantu. Na mene )e ostavil jako ugodan dojam onda kad sam se z njim prvi put razgovara!, tak ko da mi je neko pokaza! fri ku kobasicu, a tad sa m z njim drugi put razgovara!, uèini! mi se nekak jako naèitani, nekak produhovljeni . Otkud si ustvari? Ba iz °udejovica? To po tivam kad je neko ba toèno odnekud. A Sde ta m stanuje ? Toèno ispod trijema? To je dobro, barem P° leti tam imate hlada. Ima famili ju? enu i troje dece? si prijatelju, bar bu te neko imal oplakivati, kak je to 596 597
uvek u propovedi govoril moj feldkurat Katz, a to je, u^ . istina, jer sam jedno m slu al govor od nekog pukovnika k ' je govoril rezervistima u Brucku, koji su od tam i li u S biju, da svaki vojnik koji doma ostavlja familiju i pogine n boji tu, d odu e, prekida obiteljske veze... a on je to ustvar' ovak rekel: »Kat je mrtav, ot f amiliji mrtav, od familije sveza gotofa, al on bit jedan heroj, jer rtvoval svoj i fot za feæu familiju, za Faterland«. Stanuje na èetvrtom katu? U prizemlju? Ima pravo, s ad sam se setil da tam na budejovièkom trgu nema ni jedne èetverokatnice. Veæ odlazi ? A ha, tvoj gospon oficir stoji pred tabnim vagonom i nalukava se sim. Ak te sluèajno pita jel sam nekaj o njemu govoril, obavezno mu reci da jesam, nemoj mu zaboravi ti reæi da sam jako lepo o njemu govoril, i da sam retko kad u ivotu srel oficira k oji bi se tak prijateljski i oèinski pona a! ko on. Nemoj mu zaboraviti reæi da mi se èi ni jako naèitani i jo mu reci da je jako intelegentni. Jo mu reci da sam te opominja l da bude dobar i da dela sve kaj mu u oèima proèita . Jesi zapamtil? Svejk je u ao u vagon, a Kunert je s koncima oti ao u svoj brlog. Èetvrt sata kasnije krenulo se dalje prema Novoj Èabvni, preko spaljenih sela Bre stovo i Veliki Radvan. < Vidjelo se da je ovdje bilo itekako gusto. i Karpatske padine i strmine bile s u izrovane rovovima koji su se iz doline u dolinu protezali uz prugu s novim pra govima, a s obje strane le ale su velike jame od granata. Ponegdje, preko potoka k oji se ulijevaju u Laborec, a èijim je gornjim tokom prolazila pruga, vidjeli su s e novi mostovi i nagorjele grede starih mostova.
Èitava dolina prema Medzilaborecu bila je razrovana. i prekopana, kao da su ondj e radile èitave armade divovskin krtica. Cesta iza rjeèice bila je razrovana, uni tena , a kraj nje su se pru ale izga ene ledine po kojima se valjala vojska. Pljuskovi i ki a otkrivali su uz rubove jama, iskopan1 tama, rastrgane dronjke austrijskih odora. Iza Nove | r bvne, na starom izgorjel om boru, u spletu grana visjela : . zajedno s dijelom potkoljenice, cipela nekog austrijskog pje aka. Vidjele su se i ume bez li æa, bez iglica, nakon to je topnièka vatra obavila svoje; s tabla bez kro anja i raznesene usamljene kuæice. Po svje e podignutim nasipima vlak je vozio polako, tako jaje cijeli bataljun mo gao temeljito promotriti i okusiti ratne radosti, a pogled na vojnièke grobove s b ijelim kri evima to su se bjelasali na proplancima i na padinama opusto enih obronaka pomalo, ali sigurno, pripremao ih je za polje slave koja æe kulminirati zablaæenom austrijskom kapicom to treperi na bijelom kri u. Nijemci od Ka perskih Gora, koji su sjedili u zadnjem vagonu, jo su u Milovicama, kad je vlak veæ napu tao postaju, urlali: »Wann ich kumm wann ich wieda kumm«, ali od H ummena potpuno utihnu e, jer su naslutili da su mnogi od onih èije kape stoje na gro bovima isto tako pjevali kako æe biti lijepo kad se opet vrate i zauvijek ostanu k od kuæe sa svojom dragom. U Medzilaborecu postaja je bila iza sru enog i spaljenog kolodvora, iz èijih su og aravljenih zidova izvirivale iskrivljene traverze. Nova, dugaèka drvena baraka postavljena nabrzinu umjesto spaljenog kolodvora bil a je pokrivena nalijepljenim plakatima na kojima su stajale ove rijeèi: »Upisujte au strijski ratni zajam«. U drugoj dugaèkoj baraci bila je stanica Crvenog kri a, °dakle su s debelim vojnim l ijeènikom iza le dvije sestre, cerekajuæi se od uha do uha debelom vojnom lijeèniku koji ^ je uveseljavao imitirajuæi razne ivotinjske glasove i neusPjelo rokæuæi. Pod eljeznièkim nasipom u dolini potoka le ala je gu ena poljska kuhinja. Pokazujuæi na nju, vejk je rekao fialounu: ,o ; ',< ,* «^ l 599 598
l Gle, Baloun, kaj nas èeka u najbli oj buduæn Upravo se trebala deliti hrana kad je d oletela granata i l" ju sredila. To je grozno uzdahnuo je Baloun nikad nisam ni pomislil da bu me èekalo nekaj sl iènoga. Tornu ' kriva ta moja gordost, ja sam si, mrcina jedna, zadnju zim u Budej ovicama kupil ko ne rukavice. Bilo mi je malo da na tim svojim seljaèkim apama nosim t rikane stare rukavice kak je nosil i pokojni tata, i samo èeznul za tim ko nim grads kim. On je jel suhi gra ak, a ja ga nisam tel ni videti' tel sam samo ivinu. Nije mi vi e pasala èak ni obièna svinjetina; mamica su mi je morali delati, smiluj mi se drag i Boe na pivi. U potpunom oèaju Baloun je poèeo izlagati svoju generalnu ispovijed: Ja sam vam se rugal i svim svetima i sveticama Bo jim. Na Mal i, u birtiji u Donjem Zahaju, lupil sam kapelana. U Boga sam jo kaktak veroval, ali u svetog Josipa sa m veæ sumnjal. Sve svece sam trpil u hi i, ali slika svetog Josipa je morala iti proè, i onda me je Gospod Bog kaznil za sve te moje grehe i moju pokvarenost. Kakvih sam sve pokvarenosti u mlinu napravil, kolko sam samo svoga punca pravou itnika pot al i njegovo pravo osporaval, a svoju enu ivcira!. Svejk se zamislio: Ti si mlinar, jel? Onda si mogel znati da mlin Bo ji melje pomalo, ali sigurno,
pa je zbog tebe i izbil taj svetski rat. Jednogodi nji se dragovoljac umije a u razgovor: Tim miljenjem, Baloune, i nepriznavanjem svih svetin i svetica sigurno ste si nanijeli zlo, jer morate znati da je na a austrijska vojska veæ godinama sasvim kato lièka, a ima najsjajniji primjer u na em vrhovnom vojnom zapovjednikuKako se uopæe mo et e odva iti i krenuti u boj s mr njo prema nekim svecima i sveticama Bo jim kad je Mini st stvo vojske uvelo po zapovjedni tvima garnizona isusovac
rte1 za gospodu èasnike i kada smo vidjeli e uskrsnuæa. Je li me dobro razumijet e v°) i: A* ustvari rinite ne to Drotiv slavnog ( sveèanost tisiua""" j~ . , Baloune? Vt?"æate li da ustvari èinite ne to protiv slavnog duha na e ke? Upravo tako kao i s tim svetim Josipom, za kojeg nam rekli da mu slièica nije smjela visjeti u va oj sobi. p on je, Baloune, zapravo za titnik svih onih koji se el e »vuæi iz rata. On je bio tesar, a valjda vam je poznata izreka pogledajmo gdje je t esar ostavio rupu«. Koliko li je samo liudi oti lo u zarobljeni tvo s tom izrekom; kad su se na li u stisci, opkoljeni sa svih strana, gledali su da se spase ne toliko s egoistièkog stajali ta koliko sa stajali ta sebe kao pripadnika vojske kako bi kasni je, kad se izvuku iz zarobljeni tva, mogli reæi Njegovu Velièanstvu: »Mi smo ovdje i èekam o daljnju zapovijed!« Shvaæate li to sada Baloune? Ne razmem uzdahnuo je Baloun. Ja imam tvrdu tikvu. Meni se mora sve ponavljati bar deset put. lICl*4e Dakle, ne popu ta ? upitao je vejk. E onda bum ti ja to sve jo jemput objasnil. Znaèi si da se mora vladati prema tome kakav duh vlada u vojski, mora verovati u svetog Josipa, a kad bude opkoljen od neprijatelja, onda bus se nalukaval gde je tesar ostavil rupu kak bi saèuva! sebe zaèara i za novi rat. Sad valjda to razme i napravil bus dobro aknam malo temeljitije ispripoveda kakve si to pokvarenosti izvodil u tom mlinu, al ne da bi nam sluèajno ispripovedal n«taj sliènog ko u onom tosu o onoj cu ri koja je i la na !spoved gosponu upniku, a onda kad je veæ ispripovedala razne greh e, poèela se sramiti i rekla da svaku noæ provodi Prostote. To je jasno, da èim je to gospon upnik èul, smesta su mu poèele teæi sline iz nju ke i rekel je: »No, ne srami se, m" a kæeri, ja sam ipak zastupnik Bo ji, i isprièaj mi sve lileP°, potanko o svome nemoralu«. Ona se tam poèela plaka' da ju je sram, da je to takva grozna prostota, a onda ju je n opet upozoril da joj je on duhovni otac. Konaèno, nakon ^og oklevanja poèela j e s tim da se uvek svleèe i legne se u propovijedi. (lat.) 601 600
krevet. A onda opet od nje ni mogel dobiti ni reci i j0$ s rascmizdrila. A on op et nek se ne srami, da je èovek &r» stvorenje po svojoj prirodi, ali da je milost Bo j a beskr Ona se onda odluèila i kroz plaè mu je rekla: »Kad sain *' legla svleèena u krev et, onda sam si vadila ono zrnaza * izmeðu prsta na nogama i onda sam to nju ila«. I t o ti je Ki æela njena pokvarenost. Ja se, Balou, nadam da ti nisi to delal u svom mlinu i da bus nam ispripovedal nekaj istinito^ nekakvu pravu nemoralnost. Pokazalo se da je Baloun, prema onome to je rekao poèinio nemoral u mlinu sa seo skim enama, a taj se nemoral sastojao u tome da im je zamjenjivao bra no; to je u s vojoj duhovnoj jednostavnosti nazvao nemoralom. Najvi e se razoèarao telegrafist Cho dounskv i upitao ga, zar zaista nije imao ni ta s tim seljankama, u svome mlinu, n a vreæama bra na, na to mu je Baloun odgovorio klatarajuæi rukama: Za to sam bil preveè b edsti. Vojnicima je bilo objavljeno da æe objed biti tek iza Palote u Lupkovskom klancu
, pa su tako batalj unski financijski narednik, kompanijski kuhari i poruènik Cajt haml, koji je vodio batalj unsku ekonomiju, oti li u selo Medzilaborec. Bila im je dodijeljena i patrola od èetiri vojnika. Vratili su se za nepunih pola sata, s tri praseta privezana za zadnje noge, i s obitelji maðarskog Rusa koja je urlala, jer su prasci bili rekvirirani, te s deb elim vojnim lijeènikom iz barake Crvenog kri a koji je ne to uvjerljivo obja njavao poruèn iku Cajthamlu, dok je ovaj slijegao ramenima. Pred sto ernim vagonom èitav je spor dostignuo vrhunac kad je vojni lijeènik poèeo tvr diti satniku Sagneru u oèi da su ti prasci predviðeni za bolnicu Crvenog kri a, o èemu s eljak nije elio ni èuti, zahtijevajuæi da mu vrate prasce, da je t° njegov posljednji i metak, i da ih sasvim sigurno ne mo e dati za tu cijenu koju su mu isplatili. Novac koji je dobio za svinje gurao je u aku satniku Sagneru kojeg je seljanka dr ala za drugu ruku, i ljubila m je u svojoj poniznosti kojom se taj kraj uvijek i isticao. ik Sagner bio je sav upla en i prilièno je potrajalo o to je uspio odgurnuti staru se ljanku. To svejedno jjta koristilo, jer su umjesto nje do le mlade snage koje lmu izn°va Poèele sisati ruke U Poruènik Cajthaml objavio je posve trgovaèkim tonom: T i tip irna Jo 12 Prasadi l isPlacena mu Je propisana djena, ljednjem propisu po d divizijskom brojem 12420, gosski dio. Prema tom propisu br. 16, u mjestima koj a su postradala ratom, kupljene svinje ne smiju se plaæati skuplje od 2 K i 16 kra jcara, po l kg ive vage; u mjestima pogoðenim ratom, na l kg ive vage dodati 36 kraj cera, aiaèi, platiti za l kg 2 K 52 krajcara. Uz to ide i bilje ka: utvrde li se sluèa jevi da su u mjestima postradalim ratom gospodarstva ostala èitava, te s potpunim brojem svinja koje se mogu ustupiti u opskrbne svrhe postrojbama u prolazu, ispl atiti za otkupljeno svinjsko meso kao i u mjestima koja nisu postradala ratom, u z posebnu nadoplatu od 12 krajcara na l kg ive vage. Ukoliko ova situacija nije p otpuno jasna, na licu mjesta sastaviti komisiju od zainteresiranih, zapovjednika postrojbe u prolazu i onog èasnika ili financijskog narednika (ukoliko se radi o manjoj formaciji) kojem je povjerena opskrbna slu ba«. Poruènik Cajthaml sve je ovo èitao s kopije divizijske zapovijedi koju je nepresta no nosio sa sobom i gotovo znao napamet; da se na bojnom podruèju povisuje cijena po jednom kilogramu mrkve za 15,30 halera, a blizu boji nice, za cvjetaèu namijenjen u offiziersmenagekuchenabteihung1 na l krunu 75 halera za l kg. Oni koji su to razraðivali u Beèu, zami ljali su bojno Podruèje kao zemlju koja pliva u mrkvi i cvjetaèi. Poruènik Cajthaml proèitao je to Ijutitom seljaku na njemaèkom jeziku, pa ga je tek on da upitao da li razumije; tad je ovaj zavrtio glavom da ne, izderao se na njega: »Znaèi komisiju?« 1 Kuhinjski dio èasnièke mena e (njem.) 603 602
e rodio pod jo
nesretnijom zvijezdom, na ao je samo
Ovaj je razumio rijeè komisija, pa je kimnuo glavom I dok su njegove svinje bile odvuèene u poljske kuhin' egzekuciju, okru ili su ga vojnici s bajunetima rasporeðen'11* rekviziciju, a komisija se uputila na njegovo imanje kak ^ se utvrdilo treba li dobiti 2 K 52 halera za l kg, ili sam 9,! 28halera. ^ Jo nisu ni stupili na cestu koja je vodila prema sel kada se od poljskih kuhinj a zaèulo trostruko predsmrtn' skvièanje prasadi. Seljak je shvatio da je svemu do ao kraj i oèajnièki zavikao: »Davajte mnje za ka duju svinju 2 rvnskija!« Èetiri vojnika tijesno su ga opkolila a cijela obitelj preprijeèila je satniku Sag
neru i poruèniku Cajthamlu put, kleknuv i u pra inu na cesti. Majka i dvije kæeri obujmile su koljena obojici, nazivajuæi ih dobrotvorima dok ih seljak nije u utkao i viknuo ukrajinskim dijalektom maðarskih Rusa neka ustanu, nek a si vojnici prasce po deru i nakon toga crknu. Tako se komisija raspala, no buduæi se seljak najednom pobunio i poèeo prijetiti ak om, dobio je od jednog vojnika udarac koji je odjeknuo po ko uhu, a cijela se obit elj prekri ila i skupa s ocem nadala u bijeg. Deset minuta kasnije bataljunski financijski narednik i bataljunski ordonans M atu iè veæ su se sladili svinjskim mozgom u svome vagonu, a narednik je, obilno se opaj uæi, pakosno govorio pisarima: derali bi, ha? Je, deèki, to je samo za doèasnike. Kuharima bubrezi i jetra, gospod i blagajnièkim narednicima mozak i kuhana glava, a pisarima samo dupla vojnièka porc ija mesa. Satnik Sagner veæ je bio izdao nalog èasnièkoj kuhinji: Svinjetina na kimlu; izabrati najbolje meso da ne bude premasno! I tako se dogodilo da je nakon dijeljenja hrane vojnic«0 u Lupkovskom klancu, sv atko u svojoj vojnièkoj alici> svojoj porciji juhe, na ao po dva mala komadiæa mesa, 604 TJ kuhinji je vladao uobièajeni vojnièki nepotizam koji o?ljeljivao sve samo onima koji su bili bliski vladajuæoj fi'ki Posilni su se po javili u Lupkovskom klancu zama æenih hica. Svaki ordonans imao je trbuh tvrd kao kamen. Dogaðale su se stvari koje su do neba vapile za pravdom. jednogodi nji dragovoljac Marek je izazvao u kuhinji kandal, stoga to je elio biti pravedan, pa kada mu je kuhar uz primjedbu: »To je za na eg bataljunskog Ijetopisca«, spustio u lonèiæ s juhom pristojan komad kuhanog buta, ovaj je izjavio da su u ratu svi vojnici ravnopravni, to je izazvalo sveopæe odobravanje i poslu ilo kao povod za psovanje kuhara. Jednogodi nji dragovoljac bacio je meso natrag, istièuæi da ne eli nikakvu protekciju . U kuhinji to pak nisu razumjeli, veæ su pomislili da bataljunski Ijetopisac nije zadovoljan, pa mu je kuhar rekao po strani neka doðe kasnije kada podijeli hranu, pa da æe mu dati komad noge. I pisarima su se takoðer sijale nju ke, bolnièari su otpuhivali od sitosti, a oko to g Bo jeg blagoslova svugdje unaokolo le ale su neuklonjene uspomene na posljednje bo jeve. Svugdje su se valjale èahure od metaka, prazne limene kutije konzervi, podrtine ruskih, austrijskih i njemaèkih odora, dijelovi razbijenih kola, okrvavljene duge pruge zavoja i vate. U stari bor kraj biv eg kolodvora, od kojeg je ostala samo gomila ru evina, zabila se granata koja nije eksplodirala, ^ugdje su se mogli vidjeti komadi granata, a negdje, u neposrednoj blizini, vjerojatno su pokopali mrtve vojnike, 'er je str a no zaudaralo na trule . Pa kako je tuda prolazila vojska i uokolo logorovala, ^gdje su se vidjele hrpi ce ljudskih izmetina meðunarodnog P°drijeda, svih naroda Austrije, Njemaèke i Rusije. Izme1Ile vojnika svih narodnosti i svih vjeroispovijesti le ale su 605 jedne do drugih, ili se gomilale jedne na drugima l meðusobno nisu tukle. * Napola razbijen spremnik za vodu, drvena kol'K' eljeznièkog èuvara i uopæe sve to je imalo nekakvu ^ jenku, bilo je izbu eno pu èanim mecima kao re eto. Zbog potpunijeg dojma i vojnièkih radosti, iza obli nj vrhunca uzdizali su se stu bovi dima, kao da je tamo gorjel cijelo selo i kao da se ondje nalazilo sredi te v elikih voinih operacija. A tamo su zapravo spaljivali barake u kojima su ranije le ali oboljeli od kolere i dizenterije, a na veliku radost one gospode koja je bi la zabavljena utemeljivanjem bolnice pod pokroviteljstvom nadvojvotkinje Marije, gospode koja je krala i nabijala d epove podno enjem raèuna o nepostojeæim barakama za oboljele od kolere i dizenterije.
Sada je za sve ostale izvukla deblji kraj jedna skupina baraka, pa se u smradu goruæih slamarica uzdizalo prema nebu sve to zlodjelo pod nadvojvotkinjinim pokro viteljstvom. Iza kolodvora, na stijeni, Nijemci su veæ po urili postaviti spomenik palim Brande nbur anima s natpisom »Den Helden von Lupkapafi«1 i velikim dr avnim njemaèkim orlom izliv enim u bronci, ispod kojeg je na postolju bilo naroèito istaknuto da je taj spomen ik izliven od ruskih topova zaplijenjenih od strane njemaèkih pukovnija za vrijeme oslobaðanja Karpata. U tom èudnom i dotada nedo ivljenom ozraèju, bataljun se poslije objeda odmarao u va gonima, a satnik Sagner i bataljunski poboènik jo se nikako nisu mogli sporazumjeti ifriranim telegramima sa sjedi tem brigade, o daljnjem nastupanju bataljuna. Izvje t aji su bili toliko nejasni da je sve ispadalo tako kao da i nisu trebali doæi do L upkovskog klanca, veæ da su trebali iæi u potpuno suprotnom smjeru do Novog Grada po d iatorom, jer se u telegramima govorilo o nekakvim mjestima »CsapUngvar, KisBerezn aUszok.« Nakon deset minuta se ustanovilo da u sjedi tu brig* 1. Junacima lupkovskog klanca (njem.) 606 totalni mamlaz, neki sto erni èasnik, jer je uskoro ^ « ifrifani telegram u kojem ih pi taju nisu li oni mo da '^ar bataljun 75. pukovnije (vojna ifra G3.) Mamlaz 8 . jjjflj brigade bio je zaèuðen odgovorom, da se radi o 7 ^Kodnom bataljunu 91. pukovnije, p a je upitao tko je Hao nalog da se ide na Munkaèevo, vojnom prugom preko c via, kada se po mar ruti treba iæi preko Lupkovskog klan & Sanok, u Galiciju. Mamlaz se stra no èudio to se telegrafira iz Lupkovskog klanca i odmah im je poslao ifriranu zapovijed: »Mar ruta nepromijenjena, na Lupkovski klan ac Sanok gdje... daljnje zapovijedi.« Nakon povratka satnika Sagnera razvila se u sto ernom vagonu rasprava o evidentn om glavinjanju, a bilo je i oèitih aluzija kako bi, da nema Nijemaca, istoèna vojna skupina bik potpuno obezglavljena. Poruènik Dub je poku ao obraniti obezglavljenost austrijskog sto era, i jo se poèeo zez ati s time da je ovaj kraj bio jako opusto en nedavnim bojevima, pa pruga jo nije m ogla biti dovedena u ispravno stanje. Svi su ga èasnici gledali sa alno, kao da su htjeli reæi da taj gospodin nije kriv z a svoju blesavost. Kako nije nai ao na otpor, poruènik Dub je i dalje mljeo o blista vom dojmu koji je na njega ostavio taj uni teni kraj, to svjedoèi o tom kakvu eljeznu a ku ima na a vojska. Opet mu nitko nije odgovorio, na to je on ponovio: Zaista, svakako, Rusi su ovdje uzmicali u totalnoj panici. Satnik Sagner odluèio je u sebi da æe prvom prilikom, èim situacija u rovovima bude na jopasnija, poslati poruènika u èasnièku ophodnju iza bodljikavih zapreka, u e neprija teljskih polo aja, pa je apnuo natporuèniku s kojim se nagnuo kroz prozor vagona: Ove nam je civile sam vrag poslao. Sto veæi intelektua^ tim veæe govedo. > Èinilo se da poruènik Dub uopæe neæe prestati govoriti, ^nicirna je obja njavao kako je proèitao u novinama o tim 607 bojevima na Karpatima, o borbi za Karpatske klance jeme austrijskonjemaèke ofenzive na Sani. Vr'~ Pripovijedao je o tome kao da je ne samo u njima jelovao, veæ kao da je sam te operacije vodio. A posebno su odvratne bile reèenice ovog tipa: »O A smo krenuli na Bukovsko kak o bismo osigurali lina Bukovsko Dvnov, odr avali smo vezu s bardejovièk skupinom u Velikoj Polanki, gdje smo razbili neprijateljsk samarsku diviziju.« Natporuènik Luka vi e nije mogao izdr ati, te primijeti A o tome si zasigurno jo prije rata razgovarao sa svojim upanijskim predsjednik om. Poruènik Dub neprijateljski je pogledao natporuènika Luka a i iza ao iz vagona. Vojnièki je vlak stajao na nasipu, a dolje pod padinom, nekoliko metara dalje, l e ali su razni predmeti odbaèeni prilikom odstupanja ruskih vojnika, koji su oèigledno
uzmicali kroz ovaj jarak. Vidjeli su se zahrðali èajnici, nekakvi lonci, torbice za streljivo. Uz najrazlièitije predmete valjali su se èitavi koturovi bodljikavih ica, pa opet oni okrvavljeni zavoji i vate. Nad tim jarkom, na jednom mjestu stajala je skupina vojnika, a poruènik Dub je odmah opazio da medu njima stoji Svejk i ne t o im obja njava. Po ao je onamo. to se ovdje dogodilo? zaèuo se strogi glas poruènika Duba koji se okrenuo ravno pre ma vejku. Pokorno javljam, gospon lajtant odgovorio je Svejk uime svih da gledamo. A to gledate? uzviknuo je poruènik Dub. Pokorno javljam, gospon lajtant, gledamo dolje, u jarak. A tko vam je za to dao odobrenje? Pokorno javljam, gospon lajtant, da je to elja na eg gospona pukovnika Schrodera iz Brucka. Kad se z nama rastajal, kad smo odlazili na boji te, on je u svom g°^r re kel da si svi, kad budemo prolazili kroz napu teno boji *6' 608 i pogledamo kak se bojovalo, jer da bi nam to mof6... QC[ koristi. A mi sad tu v idimo, gospon lajtant, u toj JT. i^j sve vojnik mora odbacivati dok be i. Mi tu vi dimo, ^'rno javljam gospon lajtant, kak je to glupo kad vojnik ^' sa sebom kojek akve bedastoæe. On je s tim previ e reèeni. On se onda zbog toga bez potrebe umori, a ako leæe sa sebom takvu hrpu, on se nemre ni lako boriti. Poruèniku Dubu naglo je zasvijedila nada da æe konaèno vejka dovuæi pred prijeki sud zb og veleizdajnièke antimilitaristièke propagande, i zato ga je brzo upitao: _ Vi znaèi, mislite, da vojnik mora odbacivati metke, koji se ovdje valjaju, u o vom jarku, ili bajunete, kako tamo vidim? Ma kakvi, pokorno javljam, gospon lajtant odgovorio je Svejk ljubazno se smije eæi izvoliju pogledati tam dole, na onu odbaèenu limenu kahlicu. I zaista, medu krhotinama lonaca pod nasipom, izazovno se valjala noæna posuda o tuèenog emajla, probijena hrdom, a sve te predmete koji nisu vi e bili pogodni za up orabu u domaæinstvu odbacio je ef postaje; a oni æe kao grada poslu iti za diskusiju ar heolozima buduæih vremena, koji æe nakon ovog otkriæa biti potpuno zbunjeni, a u kolama æe djeca uèiti o vijeku emajliranih noænih posuda. Poruènik Dub se zagledao u taj predmet, ali ni ta nije mogao utvrditi, osim da je to odista jedan od onih invalida koji su svoju svje u mladost provodili pod postel jama. Na sve je prisutne to ostavilo neobièno sna an dojam; buduæi da je poruènik Dub utio, o glasi se Svejk: Pokorno javljam, gospon lajtant, da je s takvom pliæom jednom bila zgodna zafrkan cija u toplicama u p°debradima. Kod nas, na Vinohradima to se pripovedalo 11 birti ji. Jednom su, dakle, tam u Podebradima poèeli izda^ mali èasopis »Neovisnost«, a glava nad glavama u svemu Oftle bil je podebradski apotekar koji je za glavnog urednik a ^tavil nekakvog Ladislava Hajeka iz Doma lica. A taj gosf°l apotekar bil je takav èu dak da vam je skupljal stare lonce 609 i druge takve drangulije, tak da je imal æeli muzej. A taj H ' Doma lièki jednom si je pozval u goste u Podebradske lice nekakvog prijatelja, koji je isto pisal za nov ine, i tam ^ se nacugali zato jer se æeli tjedan nisu vidli, pa mu je ovai * jate lj obeæal da bu mu se revan iral za ovo èa æenje tak dah napisa! feljton za tu »Neovisnost«, a taj neovisni èasopis nH kojeg je ovaj Hajek ovisi!. I taj mu je njegov prijatelj napisa] feljton o nekakvom skupljaèu, koji je u pesku na obali LaL na e! staru pleh natu kahlicu i mislil da je to kaciga Svetog Vaclava, pa je s tim napravil takvu uzbunu da je to tam do el pogledati i biskup Brynych iz Hradeca, s æelom procesijom i s crkvenim barjakima. Taj podebradski apotekar mislil je da se to odnosi na n jega, pa su se njih dva, on i taj gospon Hajek, posvadili. Poruènik Dub bio bi najradije gurnuo Svejka u jarak, no pribrao se i onda na sve izderao:
Ja vam velim da ovdje ne buljite bez razloga! Nitko od vas mene jo ne poznaje, ali kad me upoznate! Svejk, vi ostanite! rekao je groznim glasom kada je Svejk h tio sa svima ostalima krenuti prema vagonima. Ostali su sami, oèi u oèi, a poruènik Dub je razmi ljao to bi mu to stra nog rekao. Svejk ga je ipak pretekao: Pokorno javljam, gospon lajtant, kad bi nam bar ovo vreme dalje i lo na ruku. Pr ek dana ni tak vruæe, a i noæi su dost ugodne, tak da je to najprikladnije vreme za ratovanje. Poruènik Dub je izvukao revolver i upitao: Zna li to je ovo? , Pokorno javljam, gospon lajtant, znam. Gospon o lajtant Luka ima u dlaku istoga. 0 Onda to, gade, zapamti! ozbiljno i dostojanstv reèe poruènik Dub, spremajuæi revolver da zna , ^ bi ti se dogoditi ne to jako neugodno, ako bude nas tim svojim propagandama. . ^u Poruènik Dub je oti ao ponavljajuæi u sebi: »Sa a^fl to odlièno rekao: svojim propagandama, da, s p dama!...« > »4 *»» 610
P iie nego to je opet u ao u svoj vagon, Svejk se jo malo rtfctao mrmljajuæi u sebi: P _ Kam bi ga smestil? Kako je vrijeme prolazilo, vejku se sve jasnije ukazivao naziv ove vrste: »Polupr donja!« U vojnièkom rjeèniku rijeè »prdonja« odavno je bila ootrebljavana s velikom ljubavlju, a uglavnom je taj fosni naziv pripadao pukovnicima ili starijim satnicima, a nreds tavljao je odreðeno stupnjevanje èe æe upotrebljavanog naziva »gadni deda«. Bez ovog pridjev a »gadni«, rijeè »deda« bio je ljubazan naziv za starog pukovnika ili bojnika koji se jako derao, ali je pritom volio svoje vojnike i titio ih od drugih regimenata, osobit o kada se radilo o tuðim ophodnjama koje su skupljale njegove vojnike u krèmama, gdj e su ih nalazili bez propusnica. »Deda« se brinuo o svojim vojnicima, hrana je moral a biti u redu, ali je uvijek imao nekakvog crva; za ne to bi se uhvatio, i zato je bio »deda«. Ali kada je »deda« suvi e maltretirao vojnike i doèasnike, izmi ljao noæne vje be i sliène ari, bio je »gadni deda«. Kao vi i stupanj gadosti »gadnog dede«, preko »dave a« i »glupana«, ao je »prdonja«. Ta rijeè je znaèila sve, a postojala je velika razlika izmeðu »prdonje« u ci ilstvu i »prdonje« u vojsci. Prvi, civilni prdonja, takoðer je nadreðeni i tako ga po edima opæenito i nazivaju podreðeni èinovnici. On je lcn° filistar, birokrat koji prigovora da, naprimjer, kon Pt nije dobro posu en bugaèicom i tome sliène stvari. To je I*6 glupa, volovska pojava ljudskog dru tva, iako pritom i ^azga mudruje, sve eli razumjeti, sve zna protumaèiti ^ se vrijeða. tj ° Je bio u vojsci taj, naravno, razumije razliku izmeðu tjjgv ^ave u civilu i poj ave prdonje u odori. Ovdje je ova jatj Postavljala »dedu«, koji je bio i »gad«, pravi pr avci°pas ' ^ SVemu Je bio o tar, ali se zaustavljao pred svakom °sti; nije volio vojni ke, sukobljavao se s njima uzalud 611 i nije uspio stvoriti onakav autoritet, kakav su u ivali »d i »gadni deda«. ^* U nekim se postrojbama, kao naprimjer u Trid umjesto rijeèi »prdonja« govorilo »na star i smrdonja« ^ svim sluèajevima radilo se o starijim osobama, pa UJ vejk u sebi nazvao poruènika Duba »poluprdonjo do ao je do toga sasvim logièno jer je kao i do starosti, t ak*' i do èina i uopæe do svega, poruèniku Dubu do »prdoni nedostajalo jo pedeset posto. Vraæajuæi se s ovim mislima svome vagonu, susreo je posilnog Kunerta koji je imao oteèeno lice i mrmljao ne to posve nerazumljivo, da se upravo sudario sa svojim gazd
om poruènikom Dubom, koji ga je iz èista mira i æu kao, jer da posjeduje pouzdane podatke da se on dru i sa vejkom. U tom sluèaju rekao je mirno vejk idemo na raport. Austrijski vojnik mo e se dati æu ti samo u odreðenim sluèajevima. Ali taj tvoj gospon prekoraèil je sve granice, kak je to rekel stari Eugen Savojski: »Od sim do tam«. Ti sad mora iæi sam na raport, a ak ne bus i el ja bum te sam i æu kal da bi se nauèil kaj je to disciplina u vojski. U Karlinsk im kasarnama bil je nekakvi lajtant Hausner, taj je isto imal nekakvog posilnog i stalno ga je isto tak æu kal i udaral z nogom. Jednom je taj posilni bil tak sflis kani, da je od tog skroz ponorel i prijavil se na raport, a na raportu je izjavi l da ga je poruènik iscipelaril, a zato jer je bil æeli zm°* tani njegov oficir je dok aza! da ovaj la e, da ga on taj dan ni udaral z nogom, nego samo sfliskal, tak su ti tog dragog posilnog zbog objede zaprli na tri tjedna. Ali to na celoj stvari ni ne menja nastavio je vejk to je ba to o èemu J uvek govoril medicinar Houbièka, da e to èist svejedno d u institutu za patologiju re e nekog èoveka koji se obesil i otro val. Idem s tebom. Par fliski u ratu puno znaèi. . Kunert je bio potpuno po a avio i dao je da ga ^v > odvede do sto ernog vagona. Nagnuv i se kroz prozor, poruènik Dub se izderao: Sto hoæete ovdje, bitange? atkw y\tti ">' 612 Vladaj se dostojno opominjao je Svejk Kunerta i ^o ga naprijed, prema vagonu. Na hodniku se pojavio natporuènik Luka , a za njim i satnik Sagner . . Natporuènik Luka , koji je veæ toliko toga pro ao sa s ejlcom, prepla eno se zaèudio jer S vejk vi e nije imao aj izraz dobrodu ne ozbiljnosti, lice mu nije odavalo dobroæudan izraz, veæ su se na njemu pokazali znaci novih, neugodnih dogaðaja. _ Pokorno javljam, gospon obrlajtant rekao je Svejk stvar je za raport. Samo nemoj ponovno izvoditi gluposti, Svejk, meni je isto svega dosta. Prosim, dopustite rekao je vejk ja sam ordonanc va e kompanije, a vi izvoliju bit i zapovjednikom 11. kompanije. Ja znam da to izgleda u asno èudno, ali isto tak znam da se gospon poruènik Dub po èinu nalazi ispod vas. vejk, vi ste potpuno poludjeli upao mu je u rijeè natporuènik Luka vi ste pijani æe najbolje da se udaljite! Razumije li, stoko blesava? Pokorno javljam, gospon obrlajtant rekao je vejk, gurajuæi pred sobom Kunerta zbi ljam tak izgleda ko W su jednom u Pragu delali pokus s nekakvim za titnim okvirom, za sluèaj ak èovek opadne pod tramvaj. Taj gospon izumitelj sam se rtvoval za taj po kus, a onda je grad moral platiti njegovoj udovici od tetu. Ne znajuæi to bi rekao, satnik Sagner je suglasno kimao Slavom, dok je natporuènik Luka zadr ao oèajan izraz. Sve mora iæi prek raporta, pokorno javljam gospon j*rlajtant nastavio je neumolji vo vejk jo ste mi u f'fucku govorili, gospon obrlajtant, da ak sam veæ ordonanc ^top anije da imam i druge du nosti, a ne samo primati ^Povedi. I da o svemu, kaj se do gaða u kompaniji, moram ^ informirani. Na temelju te naredbe dopustite mi da vam P ojavim, gospon obrlajtant, daje gospon lajtant Dub iz èista ^a isfliskal svoga pos ilnoga. Ja to mo da, pokorno javljam 613 T ,Ha Kunert, neprestano se tresuæi cijelim tijelom, èak . vi da je mislio. Toi muènoj situaciji uèinio je kraj poruènik Dub, koji se nada pojavio Kunerta: ____ ^eli U dobiti jo nekoliko novih æu aka? gospon obrlajtant, ne bi ni rekel, al kad veæ vidim da i pon lajtant Dub dodeljen pod va u komandu, onda s ^ odluèil da to mora iæi na raport. Se To je èudna stvar rekao je satnik Sagner._ v ., za to gurate ovamo tog Kunerta? ' ' Pokorno javljam, gospon bataljonkomandant, da mora iæi po raportu. n je bil sfliskan od gosn C na lajtanta Duba, a ne usudi se sam iæi na
vejk sve to iz i izderao se na
On je glup, o raport. Pok
orn javljam, gospon kapetan, ak biste hteli na njega pogledat' kak mu se treseju koljena, on je od straha vi e mrtav nego iv jer ide na raport. I da nije mene, uopæe ne bi ni i el na taj raport, ko onaj Kudela iz Bvtouchova koji se, dok je bil u a ktivnoj slu bi, tak dugo spremal za raport dok ga na koncu nisu prekomandirali u m ornaricu gde je postal kornet, pa je ivel na nekakvom otoku u Tihom oceanu, gdje je i progla en za dezertera. On se posle tam o enil, pa se i razgovaral sa svetskim putnikom Havlasom koji uopæe ni sku il da ovaj ni domorodac. To je uopæe jako tu no, kad neko mora zbog nekakvih takvih par pljuski iæi na raport. Al on uopæe ni htel iæi na raport, i rekel je da ne bu i el. On je uopæe nekakvi sfliskani posilni, tak da ni n e zna o kakvim se tu fliskama i radi. On uopæe ne bi ni do el sim, on uopæe ni htel iæi na raport, on bi pustil da ga mlatiju jo i vi e. Pokorno javljam, gospon kapetan, p ogledajte na njega, on je od toga æeli posrani. A na drugoj strani opet, on se mor al smesta po aliti da je dobil tih nekolko fliski, ali on se ni usudil, jer je zna l, kak je to napisal jedan pesnik, da je bolje biti skromna ljubica. On, naime, slu i gospona poruènika Duba. Gurajuæi Kunerta ispred sebe, vejk mu reèe: Ne tresi se stalno, ko vrba na vetru! Satnik Sagner upita Kunerta kako se to zapravo dog odilo. Kunert pak izjavi, dr æuæi cijelim tijelom, da n1 ? pitati gospodina poruènika Duba, da ga ovaj uopæe ispljuskao. ____ Stvar je konaèno postala potpuno jasna i satnik Sagner . . ostavno priopæi poruèniku Dubu: ' ___ Od danas se Kunert dodjeljuje bataljunskoj kuhinji, jto se tièe novog posilnog, obratite se financijskom naredniku Vaneku. Poruènik Dub je salutirao i samo je prilikom odlaska rekao vejku: Kladim se da æete jednom visjeti. Kada je oti ao, Svejk se obratio natporuèniku Luka u n je nim, prijateljskim tonom: U Mnichovskom Hradi tu isto je bil jedan takav gospon koji se isto tak z jednim gosponom spominjal, a ovaj mu je odgovoril »Srest æemo se na gubili tu!« vejk rekao je natporuènik Luka vi ste tako blesavi, ali da se niste usudili da mi po svome obièaju sada ka ete »Pokorno javljam, da sam blesav«. Frapantno oglasio se satnik Sagner, naginjuæi se s ptozora, a bio bi se vrlo rad o povukao s prozora, no vi e nije iflao vremena, jer se pred njim pojavila nesreæa. Poruènik Dub pod prozorom. Poruènik Dub je zapoèeo s time kako zaista ali to je ^tnik Sagner oti ao, a da nije sa slu ao njegovo obrazlo enje ofenzive na istoènoj fronti. Ako elimo razumjeti tu ogromnu ofenzivu derao * poruènik Dub gore prema prozoru m oramo shvatiti ^o se razvila ofenziva potkraj travnja. Morali smo slomiti ^ku bo ji nicu i na li smo najzgodnije mjesto za taj proboj ^edu Karpata i Visle. ~~~ Pa ja s tobom o tome i ne sporim odgovorio je suho ruk Sagner i odmaknuo se od prozora. je vo nja prema Sanoku kasnije nastavljena, sat 615 614
nik Sagner izvalio se na sjedalo i pravio se da spava UL bi poruènik Dub za to vrijeme zaboravio na svoje otrèa ° zakljuèke o ofenzivi. e U Svejkovom vagonu nedostajao je Baloun. Izrnolio ' naime, dozvolu da kruhom izglanca kotao od gula a. B ' sada se nalazio u vagonu s poljskim kuhinjama, u neu godn situaciji, jer je u trenutku kad se vlak pokrenuo, glavaèke ul etio u kotao, pa su mu iz njega virile samo noge. Meðutim uskoro se priviknuo na tu situaciju i iz koda se zaèulo mljackanje kao kada je iæ naganja ohare, a kasnije se èuo i Balounov mo
leæivi glas: Prosim vas, kamaradi, za boga miloga, ubacite mi sim komad kruha, tu jo ima jak o puna safta. Ta je idila trajala sve do najbli e postaje kamo su stigli s tako oèi æenim kotlom 11. satnije da je pocinèani kotao doslovno bljeskao. Neka vam dragi Bog plati, kamaradi zahvaljivao je srdaèno Baloun od onog momenta , otkad sam u vojski, prvi put mi se sreæa osmehnula. I zaista je to mogao i reæi. Baloun je u Lupkovskom klancu dobio dvije porcije g ula a, a i natporuènik Luka pokazao je svoje zadovoljstvo time to mu je Baloun iz èasnièke kuhinje donio nedotaknut objed pa mu je ostavio dobru polovicu. Baloun je bio p osve sretan, klatio je nogama koje je gurnuo kroz vrata vagona, i odjednom mu se èitav taj rat èinio nekako toplim i obiteljskim. Satnijski kuhar poèeo ga je zafrkavati da æe se èim doðu u Sanok kuhati veèera i jo jedan objed, da æe tu veèeru i objed dobiti kao nadoknadu, buduæi da cijelim putem nisu ni ta dobili. Odobravajuæi, Baloun je samo kimao glavom i aptao: Budete vidli kamaradi, da nas dragi Bog ne bu napustil. Svi su se tome iskreno smijali, a kuhar je, sjedeæi poljskoj kuhinji, zapjevao:
Jupajdija, jupajda, Bog nas ba ne napu ta. Gurne li nas u blato Pobrinut æe se za to Da nas odatle izvuèe kad nas grozne muke muèe Jupajdija, jupajda Bog nas bas ne napu t a... Iza postaje èavne opet su se u udolinama poèela pojavljivati nova vojnièka groblja. P od èavnom, iz vlaka se mogao vidjeti kameni kri s obezglavljenim Isusom Kristom, koj i je glavu izgubio za vrijeme bombardiranja pruge. Vlak je ubrzavao spu tajuæi se dolje prema dolinama Sanoka, obzori su se pro irivali , pa su se tako sve èe æe pojavljivale skupine razorenih sela s obje strane pruge. Kod Kula ne, dolje u rjeèici, vidjeli su se ostaci razbijenog vlaka Crvenog kri a ko ji se survao niz eljeznièki nasip. Baloun je razrogaèio oèi, a naroèito se èudio razbacanim dijelovima lokomotive. Dimnja k je bio zariven u eljeznièki nasip i virio je iz njega kao topovska cijev od dvade setosam centimetara. Taj je prizor pobudio pozornost u vagonu gdje se nalazio Svejk. Najvi e se uzruj ao kuhar Jurajda: Pa zar se smije pucati u vagone Crvenog kri a? Ne, ali mo e rekao je vejk pogodak je bil dobar, a svako se mo e isprièati da je to bi o po noæi i da 86 taj crveni kri ni videl. I uopæe, ima jako puno stvari na svetu koj e se ne smiju delati ali se mo eju napraviti, j'avna stvar je u tome da svaki prob a dal bu mu uspelo ^ napravi ono kaj ne srne. Za vreme carskih manevara l iseèkom kraju, do la je takva zapoved da se vojnici na 7tt u, ako su ka njeni, ne smiju vezati kri kra . Ali na 1 Je kapetan to zamislil da mo e, jer je takva zapoved bila «t°zno sme na, jer je svaki mogel sku iti da na kri kra ve^i vojnik nemre mar irati. On zapravo ni izi gral taj befel, 616 617
nego je jednostavno i pametno vojnike zvezane na potrpal u kola od komore, pa se dalje z njima ma Ili, naprimjer, sluèaj kakav se dogodil u na oj ulici, pr j pet est let. Na prvom katu je stanoval neki gospon Ka lik. A kat iznad njega, jedan jako fini gospon, nekaW konzervator Mike . On je jako volil enske, pa je izmeðu ostalih poèel hodati i s kæerkom tog gospona Karlika, koji je imal pediciju i slastièarnu, a negde u Moravskoj imal je i nekakvu knji aru, ali pod skroz drugom firmom. Kad je taj gospon Karlik doznal da mu taj konzervator hoda s
kæerkom, oti el ga je posetiti u stan i rekel mu je: »Vi moju kæer ne smijete uzeti, ni tarijo jedna. Ja vam je neæu dati!« »Dobro odgovoril mu je Mike ako ju ne smijem uzeti za enu, to mi je èiniti, trebam se dati rastrgati?« Za dva meseca do el je gospon Karlik opet, i dovel je i svoju enu i obadva su mu jednoglasno rekli: »Gade jedan, vi ste uni tili èast na e kæerke!« »To je istina odgovoril im je on na to dopustil sam si ju prokurvati, milostiva gospodo.« A taj gospon Karlik poèel se na njega bez veze derati, da mu je rekel da ju ovaj ne srne uzeti, da mu je ne da, a ovaj mu je onda potpuno ispravno odgovoril da ju i ne bu uzel za enu, a da se onda uopæe ni govorilo o tom kaj s njom mo e delati. Da se o tom nije ni vodila reè, a da on svoju reè dr i, nek budeju bez brige, on je neæe za enu jer je karakteran, ne okreæe se prema vetru, dr i svoju reè, i kao nekaj veli da je onda to svetinja. Ako ga budu zbog toga progonili, da ga i zbog toga ba briga jer ima èistu savest, a njegova pokojna mamica na samrtnoj postelji zaklinjala ga je da nikad u ivotu ne la e, a on joj je to i obeæal, ru koljubom, i takva prisega vredi. U njegovoj obitelji uopæe niko nikad ni lagal, a on je u koli uvek iz moralnog odgoj imal najbolju ocenu. No, sad to vidite da se puno toga n srne, ali mo e, a putevi mogu biti razlièiti, samo nek nam volja bude svima ista. , Dragi prijatelji rekao je jednogodi nji dragog jac koji je zapisivao bilje ke sve to je lo e ima i sv°' 618 . ifU stranu. Ovaj poluspaljeni, u zrak dignuti, s nasipa rvani vlak Crvenoga kr i a, obogaæuje slavnu povijest na eg u taljuna novim, junaèkim èinom u buduænosti. Zami ljam a æe se, otprilike 16. rujna, kako sam si veæ pisao, od svake desetine na eg bataljuna prijaviti nekoliko obiènih vojnika pod vodstvom kaplara, da dignu u zrak neprijat eljski oklopni vlak iz kojeg se na nas puca, koji nam sprjeèava prijelaz preko rij eke. »Èasno su izvr ili svoj zadatak preobuèeni u seljake...« Sto to vidim? uzviknuo je je dnogodi nji dragovoljac gledajuæi u svoje bilje ke kako je ovdje upao na gospodin Vanek ? Poslu ajte, gospodine financijski narednice obratio se Vaneku kakav æe krasan èlanak biti o vama u povijesti bataljuna. Slutim da ste veæ jednom tamo unutra opisani, no ovo æe biti svakako bolje i izda nije. Jednogodi nji dragovoljac èitao je povi enim tonom: Junaèka smrt financijskog narednika Vanèka »Za odva an pothvat, dizanje u zrak neprijateljskog oklopnog vlaka, prijavio se ta koðer i financijski narednik Vanèk preobuèen kao i ostali u seosku no nju. Prouzroèenom ek splozijom bio je onesvije æen, a kada se povratio iz nesvjestice, vidio je da je opk oljen neprijateljem koji gaje odmah otpremio u sto er neprijateljske divizije gdje je licem u lice sa smræu, gledajuæi joj u oèi, odbio dati bilo kakvu izjavu o stanju i snazi na e vojske. Buduæi da je bio preobuèen, bio je osuðen kao pijun na smrt vje anjem, ali mu je ta kazna glede njegova visoka èina zamijenjena smræu strijeljanjem. Egzek ucija je bila smjesta obavljena kraj grobljanskog zida, a hrabri je financijski narednik Vanek zatra io da mu ne ve u oèi. Na pitanje ima li neku elju, odgovorio je: »Izruèite posredstvom parlamentaraca, mojemu bataljunu nioj posljednji pozdrav i t o da umirem uvjeren da æe na bataljun nastaviti svojim putem pobjede. Nadalje, poruèi te ipodinu satniku Sagneru da se prema mojoj posljednjoj 619
J.! brigadnoj zapovijedi poveæava porcija konzervi na dvije ' konzerve po jednom èovjeku«. Tako je umro na financ Lnarednik Vanek, pobudiv i svojom posljednjom reèenir panièan
strah u neprijatelja koji je mislio da æe sprjeèavanjem prijelaza preko rij eke presjeæi vezu s opskrk nim jedinicama, te na taj naèin u nas izazvati izgladnjiv ani a samim time i demoralizaciju u na im redovima. O njegovom miru kojim je gleda o smrti u oèi svjedoèi okolnost da je prije strijeljanja s neprijateljskim sto ernim èas nicima odigrao partiju cvika. »Ono to sam dobio na kartama, predajte ruskom Crvenom kri u.« rekao je, stojeæi pred pu èanim cijevima Ta plemenita velikodu nost ganula je pris tne vojne predstavnike do suza. Oprostite, gospodine Vanek nastavio je jednogodi nji dragovoljac to sam se usudio disponirati va im zaraðenim novcem. Razmi ljao sam o tome treba li se mo da predati aus trijskom Crvenom kri u, ali na kraju sam pretpostavio da æe sa stajali ta humanosti to biti sasvim svejedno, glavno da se preda kakvoj humanitarnoj instituciji. Taj na pokojnik je mogel rekao je vejk ostaviti to i javnoj kuhinji glavnog grada Praga, ali ovak je ipak bolje, onak bi si mogel gospon gradonaèelnik za te nofce kupiti vur t za gablec. Je, krade se svuda rekao je telefonist Chodounsky. Najvi e se krade u Crvenom kri u s velikom zlo' bom izjavio je kuhar Jurajda imao sam u Brucku pozna tog kuhara koji je kuhao za sestre u bolnièkoj baraci, i t3) mi je rekao kako predstojnica tih sestara i same glavne sestre njegovateljice alju doma cijele kutije malage i èokolade. | same prilike donose sa sobom, to je èovjekovo odreðen) Svaki èovjek pro ivljava u svojem beskonaènom ivotu bez brojne promjene i jednom, u odreðenim razdobljima svoj djelatnosti, mora se pojaviti na tom svijetu kao lopov. I sam veæ pro ao jedan takav period. / i«, 620
fCuhar okultist Jurajda izvuèe iz svoje naprtnjaèe bocu konjaka___ Ovdje vidite rekao je otvarajuæi bocu nepobitan dokaz moje tvrdnje. Uzeo sam je prije izlaska iz oficirske kuhinje Konjak je naj bolje marke i trebali su ga upotrijebiti te eæerni preljev preko lincertorte. On je bio predodreðen ja ga ja ukradem, isto tako kao to sam ja bio predodreðen da postane m lopov. Ni to ne bi bilo lo e javi se vejk kad bi bili predodreðeni da postanemo va i sukriv i, barem ja tak slutim. I predodredenje se zaista vr ilo. Boca je krenula uokolo unatoè protestu financijs kog narednika Vaneka, koji je tvrdio da se konjak treba piti iz alica i pravedno razdijeliti jer ih petorica dolaze na bocu, tako da se zbog neparnog broja mo e do goditi da netko od njih cugne vi e od ostalih, na to je vejk primijetio: To je istina, ako gospon Vanek hoæe imati parni broj, onda nek izaðe iz dru tva, pa ne bu bilo nikakvih neugodnosti ni svaða. Vanek je zatim povukao svoj prijedlog, ali je podnio drugi, velikodu niji, da se darovatelj Jurajda postavi u red tako, kako bi mogao dvaput cugnuti, to je izazv alo buru protesta, jer je Jurajda veæ jednom otpio ku ajuæi konjak dok je otvarao bocu . Napokon, bio je prihvaæen prijedlog jednogodi njeg dragovoljca da se pije po abece di, a to je obrazlo eno time da )e i to kako se tko zove neka vrsta predodredenja. Bocu je dokrajèio Chodounsky, prvi po abecedi, praæen §roznim pogledima Vaneka, koji je izraèunavao da æe na J^ga, koji je po abecedi bio posljednji, doæi jedan cug vi e, ^ o se pokazalo grubom matematièkom pogre kom jer je, sve 11 svemu, bilo jedanaest gut ljaja. Nakon toga su igrali obiènog cvika, s tri karte; otkrilo se se jednogodi nji dragovoljac kod svakog uzimanja slu i izrekama iz Svetog pisma. Uzi majuæi deèka uz 621 i
Gospode, ostavi mi ovoga deèka i ovoga ljeta da mdonese ploda po to okopam i nagno
jim. Kada su mu spoèitnuli da se èak usudio uzeti osmici viknuo je glasom uznositim: Ali ena neka, imajuæi deset gro a, izgubi li jedan gro zar neæe upaliti svijeæe i marlj vo tra iti dok ne nade? A kacL ga nade, dozove susjede i prijateljice govoreæi: »Skupa sa mnom radujte se, jer uzeh osmicu i pokupih na kartama tref kralja i asa!« Dajt e te karte, propali ste svi koliko vas ima. Jednogodi nji dragovoljac Marek zaista je imao veliku sreæu na kartama. Dok su ost ali jedni drugima tukli adute, on je njihove tuèene adute tukao svojim adutom tako da su jedan za drugim propadali, a on je nosio ulog za ulogom i vikao pora enima: I potresi æe veliki po cijeloj zemlji biti, glad i stra na kuga i veliki znaci na nebu. Konaèno je svima bilo svega dosta; prestali su igrati kada je telefonist Chodoun skv izgubio svoju vojnièku zaradu za pola godine unaprijed. Bio je zbog toga utuèen, a jednogodi nji je dragovoljac tra io od njega obveznicu da prilikom isplate plaæa fi nancijski narednik Vanek isplaæuje plaæu njemu, a ne Chodounskom. Ne boj se, Chodounskv tje io ga je vejk ak bude imal sreæe, poginul bus u prvoj bor i, Marek si mo e rit obrisati s tvojom plaæom, samo mu to potpi i. Napomena o pogibiji vrlo se neugodno dojmila Chodounskog, tako da je sa sigurn o æu rekao: Ja ne mogu poginuti, zato to sam telefonist, a telefonisti su uvijek u blindira nom zaklonu, jer se ice uvijek razvlaèe, a kvarovi popravljaju tek nakon boja. Jednogodi nji dragovoljac je izjavio da su ba obratno, telefonisti izlo eni velikoj opasnosti i da neprijateljsko topni tvo uvijek vreba telefoniste. Nijedan telefon ist m)e siguran u svome zaklonu. Kada bi se sakrio i deset metara pod zemljom i tamo bi ga na la neprijateljska artiljerija. iei' efonisti ginu i padaju kao zrele kru ke, a u prilog tome g°v' 622
i to da su, kad su napu tali Bruck, tamo upravo otvarali Jvadesetosmi teèaj za telef oniste. Chodounskv je snu deno gledao ispred sebe, to je ponukalo vejka na dobre, prijatel jske rijeèi: _ Ukratko, opal si u drek. Chodounskv mu je pristojno odgovorio: Zaèepite, tetiæa! ._. Da pogledam slovo Ch u svojim bilje kama o povijesti bataljuna... Chodounskv ... Chodounskv, hm, aha, ovdje to imamo: »Telefonist Chodounskv, zatrpan eksplozijom mine. Umiruæi, iz svog groba telefonir a: 'Umirem i èestitam na pobjedi svojem bataljunu!'« S tim mora biti zadovoljan reèe vejk ili hoæe jo nekaj tome dodati? Seæa se onog ste s Titanika koji je, kad je brod veæ tonul, stalno telefonira! dolje u potoplje nu kuhinju, da kad bu obed? Nisam ja ba tako zapeo za to rekao je jednogodi nji dragovoljac ako treba, mo e se predsmrtna poruka Chodounskog dopuniti time da on izdi uæi vièe u telefon: »Pozdravite s moje strane na u eljeznu brigadu!« 623 ota IV Marschieren! Marsch!
Kada su stigli u Sanok, pokazalo se da su zapravo oni u vagonu s poljskom kuhi njom jedanaeste, gdje je bla eno prdio siti Baloun, bili uglavnom u pravu kad su r ekli da æe dobiti veèeru, pa da æe se èak poslije veèere dijeliti i vojnièki kruh za sve one dane kada bataljun nije dobio ni ta. Kad su iza li iz vagona, pokazalo se i to da s e upravo u Sanoku nalazi sto er eljezne brigade, kojem je pripadao, prema svojem kr snom listu, i bataljun 91. pukovnije. Iako eljeznièka veza do Lavova i sjeverno do velikih mostova nije bila prekinuta, bilo je zapravo zagonetno za to je sto er istoèno g sektora dao takve dispozicije, da eljezna brigada sa svojim sto erom okuplja poho dne bataljune stopedeset kilometara u zaleðu, u vrijeme kad se boji nica protezala o
d Broda prema Bugu i uz rijeku, sjeverno do Sokala. Kada je satnik Sagner u Sanoku oti ao u sto er brigade prijaviti dolazak mar batalj una, ovo vrlo zanimljivo strategijsko pitanje bilo je rije eno neizmjerno jednosta vnim naèinom. Ordonansèasnik bio je poboènik brigade, satnik Tavrle. Jako se èudim rekao je satnik Tavrle da do danas niste dobili toène obavijesti. Mar r uta je poznata, smjer va eg Pohoda trebali ste nam javiti unaprijed. Prema dispozi cijama Slavnog sto era stigli ste dva dana ranije. èita1 Satnik Sagner se malo zacrvenio, ali nije mu palo na Pamet da mu ponovi sve te ifrirane telegrame koje je primao ivim putem. 625
Ja vam se èudim reèe satnik Tayrle. Mislim odgovorio je satnik Sagner da svi èas meðusobno govore jedan drugome »ti«. 1Cl Mo e odgovori satnik Tavrle reci mi i^ i. aktivni ili civil? Aktivni? To je onda ne to sasvim drug ' Èovjek se ne mo e odmah snaæi. Tu ti je pro lo takvih kret na rezervn ih poruènika. Kad smo odstupali od Lirnanova ' od Krasnika, svi su ti nazoviporuènic i gubili glavu èim b' spazili kozaèku patrolu. U sto eru ne volimo te èankolisce Nekakav se kolovani glupan blesavi ili aktivira ili u civilu polo i èasnièki ispit, a onda se i dalje glupira u civilu, a kad doðe rat, od njega ne postane poruènik, nego seronja ! Satnik Tavrle pljucnu i povjerljivo potap a satnika Sagn era: Zadr at æete se ovdje dan ili dva. Ja æu vas svugdje provesti, pa æemo i plesati. Imam o tu zgodne kurve, Engelhuren.1 Imamo tu i kæerku nekog generala, koja je ranije b ila lezbijka. Mi æemo se presvuæi u enske haljine, pa æe vidjeti to ta zna! To ti je takv a mr ava svinja, da ne bi od nje ni ta ni oèekivao. Ali, umije to, prijatelju. To ti j e prava gadura, uostalom, vidjet æe . Pardon! ukoèi se moram se pobljuvati, to mi je d anas veæ treæi put. Kad se vratio, da bi dokazao koliko je ovdje veselo, priopæi satniku Sagneru da su to posljedice juèera nje veèeri na kojoj je sudjelovao i graðevinski odjel. Sa zapovjednikom toga odjela, koji je takoðer bio u èinu satnika, satnik Sagner s e ubrzo upoznao. Naime, u ured je upao uniformirani dugonja s tri zlatne zvjezdi ce i kao omamljen, ne primjeæujuæi prisutnost satnika Sagnera, povjerljivo oslovio T avrla: to radi , svinjo? Juèer si nam lijepo sredio nasu groficu. Sjeo je na stolicu i lupkajuæi se tankom ibom P° potkoljenicama grohotom se nasmij ao: l. Anðeoske bludnice (njem,) "' ( ' ..('SS**'J"j 626 ___ Kad se sjetim, kako si joj se pobljuvao u krilo... pa rekao je Tavrle sinoæ je to bilo jako veselo. Tek tada je upoznao satnika Sa gnera s èasnikom sa ibom, su iz administrativnog ureda brigade oti li u kavanu koja 1 naglo razvila iz biv e toèionice piva. Kad su prolazili kroz ured, satnik Tavrle uzeo je od zapovdnika graðevinskog odje la ibu i udario njome po stolu oko kojega se na zapovijed poredalo dvanaest vojni h pisara. Bili su to sljedbenici mirnog, sigurnog rada u pozadini vojske, s veli kim, zadovoljnim trbusima i odorama ekstra velièine. eleæi se iskazati pred Sagnerom i tim drugim satnikom, satnik Tavrle reèe toj dvana estorici debelih apostola ljenèarenja: Nemojte misliti da vas tu dr im za tov. Prasci! Manje derati i lokati, a vi e se gi bati! A sad æu vam pokazati jo jednu dresuru najavi Tavrle svome dru tvu.
Ponovno je udario ibom po stolu i upitao onu dvanaestoricu: Kad æete se raspuæi, prasci? Sva dvanaestorica odgovori e unisono: Po va oj zapovijedi, gospodine satnice! Smijuæi se vlastitoj blesavosti i gluposti, satnik Tavrle izaðe iz ureda. Kada su veæ sva trojica sjedila u kavani, Tavrle je naruèio da se donese boca jare bikovaèe i da se pozovu nekakve gospodiène koje su bile slobodne. Pokazalo se da kav ana zapravo i nije ni ta drugo nego javna kuæa, a buduæi da ni jedna gospoðica nije bila slobodna, satnik Tavrle se razljutio koliko god je mogao, pa je u predsoblju pr ostaèki izgrdio madam urlajuæi, tko je to kod gospodiène Elle. A kad je dobio odgovor da je tamo nekakav poruènik, psovao je jo vi e. Kod gospodiène Elle bio je gospodin poruènik Dub, koji Je> kad je mar bataljun veæ bio u svojim sobama u gimnaziji, s*zvao èitav svoj vod i u dugom govoru upozorio ga d a su 627 Rusi prilikom odstupanja svugdje osnovali bordele sa sn l zara enim osobljem, kako bi ovim trikom austrijskoj vo' ° nanijeli gubitke. Odvraæa, dakle, vojnike od posjeæi van01 sliènih lokala. Sam æe se osobno uvjeriti po tim kucam da se netko nije oglu io o njegovu zapovijed, jer se sada v ' nalaze u ratnoj zoni. Svatko tko bude zateèen , bit æe izvede pred prijeki sud. Poruènik Dub krenuo je osobno se uvjeriti nije li netko prekr io njegovu zapovije d, pa je vjerojatno zato za polaznu toèku svoje kontrole izabrao divan u sobi gosp odiène EUe na prvom katu takozvane »Gradske kavane«, pa se na tom divanu vrlo dobro za bavljao. Satnik Sagner veæ je oti ao u svoj bataljun. Tavrleovo dru tvo se, naime, razi lo. Sa tnika Tavrlea tra ili su iz brigade, gdje je brigadir veæ vi e od pola sata èekao svoga poboènika. Do le su i nove zapovijedi iz divizije, pa je bilo potrebno definitivno odredit i mar rutu za prispjelu 91. pukovniju, jer je njezinim prvobitnim smjerom po novim pozicijama trebao krenuti pohodni bataljun 102. pukovnije. Sve je to bilo vrlo isprepleteno; Rusi su vrlo brzo odstupali na sjeveroistoènom vrhu Galicije tako da su se ondje neke austrijske jedinice meðusobno ispremije ale, na pojedinim su podruèjima poput klinova na njihova mjesta upadali dijelovi njemaèk e vojske, a cijeli taj kaos dopunjavalo je nadola enje novih bataljuna i drugih vo jnih formacija. To isto se dogaðalo i na dijelovima boji ta koji su bili dublje u po zadini, kao ovdje u Sanoku, kamo su najednom prispjele prièuvne njemaèke hanoverske divizije, pod vodstvom pukovnika tako odvratnog pogleda da je brigadir zbog toga upao u totalnu pomutnju. Pukovnik prièuvne hanoverske divizije pokazao je, naime, dispozicije svojeg sto era po kojima je trebao smjestiti svoje vojnike u gimnazij u, gdje su upravo J)"1 smje teni vojnici iz devedesetprve. Za smje taj svoga sto era z atra io je da se oèisti zgrada Krakovske banke, u kojoj je upravo bio smje ten sto er br igade. ffl ?a« < > Brigadir se spojio direktno s divizijom gdje je toèno l io situaciju, a zatim je s divizijom razgovarao hano ac s vje tièjim pogledom, a kao posljedica svega stigla je V brigadu zapovijed: »Bri gada napu ta grad u 6 sati naveèer, smjeru TurowoWolskLiskowiecStarasolSambordalje novijedi. S njom, kao njezina za t itnica, polazi i pohodni bataljun 91. pukovnije èiji je raspored razraðen u brigadi nrema ovoj shemi: prethodnica polazi u pola est prema Turowu, izmeðu ju ne i sjeverne poboène za titnice dr ati razmak tri i pol kilometra. Zadnja za titnica polazi u est i p etnaest! Kako je u gimnaziji nastala velika gu va, a za savjetovanje i dogovor èasnika bata ljuna nedostajao samo poruènik Dub, naredili su vejku da ga ode potra iti. Nadam se rekao mu je natporuènik Luka da æete ga pronaæi bez ikakvih pote koæa, jer da vas dvojica stalno imate ne to medu sobom. Pokorno javljam, gospon obrlajtant, prosim za pismeni nalog od bataljuna. To j e upravo zbog toga jer je izmeðu nas dva uvek to ne to. Dok je natporuènik Luka u svojoj bilje nici pisao na listu koji æe moæi otrgnuti, da po
ruènik Dub odmah doðe u gimnaziju na savjetovanje, Svejk je dalje govorio: Da, gospon obrlajtant, vi mo ete ko i uvek biti bez brige. Ja bum ga na el jer je vojnicima zabranjeno iæi u bordele, a on bu sigurno bil u jednom, kak bi se uveril da od njegovog voda niti jedan vojnik ne bu do el pred preki sud, kojim se on obièn o preti. On je sam izjavil pred vojnicima iz svog voda da bude pro el sve bordele i da bude zlo ak nekog vlovi, pa da ga buju upoznali s te njegove lo e strane. Uos talom, ja znam gde je. On je tu toèno prek puta, u toj kavani, J«su svi vojnici gled ali za njim kam bu prvo i el. »Zdru eni zabavni dom i gradska kavana«, poduzeæe o kojem je vejk govorio, bili su podi jeljeni na dva dijela. Onaj "to nije htio iæi kroz kavanu, ulazio je straga, gdje se grijala na Suncu neka stara gospoda koja je govorila njemaèki, poljski i 629 62«
maðarski, otprilike u ovom smislu: »Odite, vojnièek, imam tu zgodne puce.« ° Kad bi vojnik u ao, povela bi ga hodnikom do nekakv primaæe sobe i pozvala jednu o d gospoðica koja bi isti èa dotrèala u spavaæici; tra ila je novac unaprijed, pa dok i voj nik otpasavao bajunet, madam je na licu mjesta inkasiraj odreðeni iznos. Èasnici su ulazili kroz kavanu. Put gospode èasnika bio je te i, jer je vodio kroz stra nje sobe gdje se vr io izbor gospoðica iz druge grupe, odreðenih za gospodu èasnike i gdje su se nosile èipkaste spavaæice i pilo vino, ili likeri. Madam ni ovdje nije d opu tala ni ta nedolièna, veæ se sve obavljalo gore u sobama, gdje se u jednom takvom ra ju punom stjenica, na divanu, u gaæama valjao poruènik Dub, dok mu je gospodièna Ella pripovijedala izmi ljenu tragediju svog ivota, kako to obièno u takvim sluèajevima i bi va, da joj je otac bio tvornièar, a ona profesorica u liceju u Pe ti, a da je ovo na pravila zbog nesretne ljubavi. Iza poruènika Duba, na malom stoliæu nadohvat ruke, bila je boca jarebikovaèe i èa e. Bu duæi da je boca bila poluprazna, a Ella i poruènik Dub govorili veæ potpuno bez veze, vidjelo se da poruènik Dub nije polo io ispit i da, zapravo, ni ta ne mo e podnijeti. Pr ema njegovom govoru vidjelo se da je veæ sve pobrkao i da Ellu dr i za svoga slugu K unerta; tako ju je i oslovljavao i stalno prijetio tobo njem Kunertu po svojoj nav ici: »Kunerte, Kunerte, be tijo jedna, upoznat æe ti mene s te moje lo e strane...« I vejka su htjeli podvrgnuti isto takvoj proceduri, ka° i sve ostale vojnike koji su ulazili na stra nji ulaz, no on se pristojno istrgnuo iz ruku neke cure u spav aæici na èiji je vrisak dotrèala poljska madam koja je vejku drsko u oèi slagala da ovdje nema nikakvog gospodina poruènika ka° gosta. Nemojte mi se tu derati, milostiva rekao je lju' bazno vejk slatko se smije eæi il bum vas puknul zubima. Jednom kod nas u Platnerskoj ulici tak su z t madam, da uopæe ni znala za sebe. Tam je neki sin J »il svoga tatu, nekakvog Vondr aèeka, koji je imal trgovinu neumatikama, ta se madam zvala Kfovanova, a kad su je j veli k svesti i pital i je na hitnoj pomoæi kak se zove, rekla Ha nekak s Ch. A kak je va e cenjeno ime? Nakon ovih rijeèi vejk ju je odgurnuo i ozbiljno krenuo o drvenim stubama do prvog kata, a èasna je matrona udarila u bijesno urlanje. Zatim se pojavio sam vlasnik javne kuæe, nekakav propali poljski plemiæ, koji je p otrèao za Svejkom po stubama i stao ga povlaèiti za bluzu, vièuæi na njega njemaèki, da vo jnici gore ne smiju, da je gore samo za gospodu èasnike, da je za vojsku samo dolj e. vejk ga je upozorio da je u interesu cijele vojske do ao potra iti gospodina poruènika, bez kojeg vojska ne mo e krenuti na bojno polje, a kada je ovaj postao jo agresivn iji, vejk ga je gurnuo niza stube i na katu nastavio provjeru prostorija. Uvjerio se da su sve sobe prazne, a tek na samom kraju hodnika, nakon to je pokucao, uhv
atio kvaku i od krinuo vrata, zaèuo se kre tavi glas gospodiène Elle: »Besetzt«1, a odmah za tim i duboki glas poruènika Duba koji valjda mislio da je jo u svojoj sobi u logoru : »Herein!«2. vejk ude, pristupi divanu, i predajuæi poruèniku Dubu komadiæ papira istrgnu t iz bloka, izjavi, gledajuæi iskosa dijelove odore razbacane u kutu postelje: Pokorno javljam, gospon lajtant, da se morate obleæi, i srnesta se prema ovoj na redbi koju predajem, vratiti u nasu kasarnu u gimnaziji, imamo tam velko vojnièko savetovanje. Poruènik Dub je na njega izbuljio oèi sitnih zjenica, ali * ipak prisjetio da nije ba tako pijan a da ne bi prepoznao Smjesta mu je palo na pamet da mu Svejka alju na i stoga je rekao: Smjesta æu to s tobom srediti, vejk. V idjet æe em.) 630 631 I
kakotos tobomæe ispasti... Kunerte pozva Ellu nalij mi jo jednu! ^ Otpio je, pa trgajuæi pismenu zapovijed, zasmija se: To' ispriènica? Kod nas nikakve ispriènice ne vrijeH Mi smo u vojsci a ne u koli. hvatiT su te u bordelu? vejk, odi k meni bli e, ja æu ti dati ne koli ko piju s ne je Filip Makedonski porazio Rimljane to ne ?na magarèe? Pokorno javljam, gospon lajtant nastavio je neumoljivo vejk to je najvi a zapoved iz brigade, da se gospoda èasnici obleèeju i smesta ideju na savetovanje bataljona, mi u stvari odlazimo, a tek sad bu se odluèivalo koja æe kompanija biti prethodnica , koja poboènica, a koja za titnica. Kad bu se o tom odluèivalo, ja mislim, gospon laj tant da vi imate isto o tome nekaj za reæi. Taj diplomatski govor prilièno je osvijestio poruènika Duba, tako da mu je pomalo poèelo dolaziti do svijesti da ipak nije u vojarni, ali je, za svaku sigurnost, ip ak upitao: A gdje sam to? Vi izvolite biti u kupleraju, gospon lajtant. Nepoznati su putevi gospodnji. Poruènik Dub je te ko uzdahnuo, spustio se s divana i poèeo tra iti svoju odoru pri èemu mu je vejk pomagao, a kada se konaèno obukao, iza li su obojica, ali se vejk za tren oka vratio, ne mareæi za Ellu koja je njegovom povratku dala posve drugo znaèenje, p a je zbog nesretne ljubavi opet legla u krevet. vejk je na brzinu ispio ostatak r akije iz boce, i oti ao za poruènikom. Bilo je jako sparno pa je vani, na ulici, poruèniku Dubu sve iznova udarilo u gl avu. Obja njavao je vejku najrazliciaje besmislice bez ikakve meðusobne veze. Govorio je o tomu d* kod kuæe ima po tansku marku iz Helgolanda, da su odman nakon polo ene m ature i li igrati bilijar i da nisu pozdravu razrednika. Svakoj reèenici je dodavao: Mislim da me dobro razumijete. s t ' 632 _^_ Naravno da vas dobro razmem odgovarao je vejk ; govorite slièno ko jedan limar Pokornv iz Budejovica. <" je, kad bi ga ljudi pitali: »Jeste se kupali ove godine u K/fal i?« odgovara! »Nisam se kupal, zato bu ove god e puno ljiva« Hi bi §a pitali: »Jeste jeli ove godine gljive?« A on je na to odgovoril: »Nisam jel gljive, ali izgleda da je vaj novi marokanski sultan neki dobar èovek.« Poruènik Dub se zaustavio i rekao samom sebi: __ Marokanski sultan? To je propala velièina. Obrisao je znoj s èela, i gledajuæi vejka zamuæenim pogledom, promrmljao:
Ovako se nisam znojio ni po zimi. Sla ete li se sa mnom? Razumijete li me? Razmem, gospon lajtant. K nama je u birtiju »Kod Kalicha« dolazil jedan stari gosp on, nekakav umirovljeni savjetnik iz zemaljskog odbora, a on je isto to tvrdil. On je uvek govoril kak se èudi kolka je razlika izmeðu temperature po leti i po zimi . Da mu je to jako èudno, zakaj jo ljudi to nisu otkrili. Na vratima gimnazije vejk je napustio poruènika Duba, koji je jedva jedvice otetu rao po stubama gore do zbornice gdje se odr avalo vojno savjetovanje, i odmah je o bjavio satniku Sagneru da je potpuno pijan. Tijekom èitava savjetovanja sjedio je oborene glave, a prilikom rasprave katkad bi ustao i uzviknuo: Va e mi ljenje je ispravno, gospodo, ja sam potpuno Pijan. Kada su preraðene sve dispozicije i kada je odluèeno da satnija natporuènika Luka a tr eba poæi kao prethodnica, Poruènik Dub se odjednom trgnuo i rekao: ~~ Gospodo, sjeæam se na eg razrednika iz prvog razreda o^nazije. Slava mu, slava mu, slava mu! bila Natporuèniku Luka u palo je na pamet da æe biti na|°olje da posilni Kunert privremeno s mjesti poruènika uba u fizikalni kabinet kraj zbornice, gdje je ispred vrata postavljena stra a, kako netko ne bi do kraja pokrao veæ 633 i ionako polupokradenu zbirku minerala. Iz brigade su n to ionako neprestano upozo ravali sve odrede koji su ovuj prolazili. Taj oprez datirao je od vremena kada je jedan honvedsk' bataljun, koji je bio smje ten u gimnaziji, poèeo pljaèkaj; kabinet. Honvedima se naroèito svidjela zbirka rud a, areni kristali i pirit, koje su trpali u svoje naprtnjaèe. Na vojnièkom groblju stajao je jedan bijeli kri s natpisom »Laszlo Garganv«. Tamo je vjeènim snom spavao jedan honved, koji je prilikom pljaèkanja gimnazijskih zbirki is pio sav denaturirani alkohol iz posude u kojoj su se nalazili razni gmazovi. Svjetski rat ubijao je ljudska pokoljenja èak i rakijom od zmija. Kada su se svi razi li, natporuènik Luka je naredio da pozovu Kunerta, slu nika poruèni ka Duba, koji je svoga poruènika odveo i polo io na divan. Poruènik Dub odjednom je bio kao malo dijete; uzeo je Kunerta za ruku, poèeo mu gl edati u dlan, a zatim je izjavio da æe mu iz dlana proèitati ime njegove buduæe suprug e. Kako se vi zovete? Izvadite mi iz gornjeg d epa bluze blok i olovku. Znaèi vi se z ovete Kunert; onda doðite za èetvrt sata, a ja æu vam ovdje ostaviti papiriæ s imenom va e buduæe gospode supruge. Jedva je to dorekao, i veæ je poèeo hrkati, no opet se nekako probudio i poèeo vrljat i po svome notesu. Ono sto je napisao, i èupao je, bacio na zemlju i tajanstveno sta vivsi prst na usta buncajuæi rekao: Sad jo ne, ali za èetvrt sata da. Bolje æe biti, ako potra ite papiriæ zavezanih oèiju. Kunert je bio takav prostodu ni vol, da se doista za èetvrt sata vratio, a kada j e odmotao papiriæ, iz naèrèkanih kvaka poruènika Duba proèitao je: »Ime va e buduæe supruge glasi: Gospoda Kunertova«. A kad je to Kunert ne to kasnije pokazao vejku, ovaj mu je rekao da taj papiriæ dob ro saèuva jer da takve dokumente 634 inih èasnika svatko mora po tovati, jer da se ranije, za vri me slu enja vojnog roka, nije dogaðalo da bi se èasnik dop jvao sa svojim posilnim i jo mu govorio: »Gospodine«. Kada su prema dobivenim odrednicama bile izvr ene pripreme za odlazak, brigadni general, kojeg je hanoverski pukovnik tako divno upirao, naredio je da se èitav bat aljun okupi u uobièajeni èetverokut, pa je odr ao govor. Taj je èovjek, naime, vrlo rado dr ao govore, mljeo bez glave i repa, a kad vi e nije imao to za reæi, sjetio se jo i r atne po te: Vojnici grmjelo je iz njegovih usta prema èetverokutu sada se pribli avamo bojnim crtama neprijatelja, od kojeg nas dijeli tek nekoliko dnevnih mar eva. Dosad, vojn ici, na svome pohodu niste imali moguænosti da javite svoju adresu svojim milima i
dragima koje ste ostavili, kako bi va i daleki znali kamo vam trebaju pisati, kak o bi vas obradovala pisma od va ih dragih koje ste ostavili. Nikako se nije mogao iz toga izvuæi, pa je nekoliko puta ponavljao jedno te isto : »Dragi, daleki, draga rodbina mili ostavljeni« i tako dalje, dok se konaèno iz toga kruga nije izvukao gromkim uzv ikom: Zato i imamo ratnu po tu na boji nici! Nastavak njegova govora izgledao je kao da su svi ti ljudi u sivim odorama tre bali poginuti s najveæom rado æu samo zbog toga jer su na bojnom polju osigurane vojne po te, a kad nekom granata otkine obje noge, bit æe mu ba lijepo Uniirati, kad se sj eti da njegova vojna po ta ima broj 72, gdje ^erojatno le i pismo od kuæe od udaljenih milih, s po iljkom koja sadr i komad suhog mesa, peka i domaæeg dvopeka. Poslije toga govora, kad je brigadna glazba zasvirala carsku *tininu, klicalo se u slavu cara, a zatim su se pojedine skupine te ljudske stok e, odreðene za klaonicu negdje iza Buga, pos^pno uputile na pohod prema odreðenom ra sporedu. 11. satnija je krenula oko pola est prema TurowWolsku. Svejk se straga vukao sa sto erom satnije i sanitetom, a 635
natporuènik Luka obilazio je na konju cijelu kolonu ' tom bi svaki èas dojahao do zaèel ja kolone kako bi se uv voze li bolnièari jo uvijek na kolima, pod plahtama L° novim j unaèkim djelima, u nepoznatu buduænost poruènl Duba, a usto je kratio vrijeme razgovor om sa Vejkorn k je strpljivo nosio svoju naprtnjaèu i pu ku, razgovarajuæ financijskim n arednikom Vanekom o tome kako se prinekoliko godina ba lijepo mar iralo na manevrim a kod Velikog Mezireèja. A kraj je bil toèno takav kakav je i tu. Samo nismo i li u punoj opremi, jer tada jo nismo ni znali to su to rezervne konzerve. Kad smo fasovali nekakvu konzervu, m i u na em vodu, odmah smo je na prvom noæenju po derali i umjesto toga bi si strpali c iglu u ruksak. U jednom je selu do la inspekcija, hitili su nam sve te cigle iz ru ksaka, a bilo ih je tolko da si je posle jedan èovek tam izgradil obiteljsku kuæicu. Malo kasnije, vejk je ustro koraèao uz konja natporuènika Luka a i pripovijedao o ratn im po tama: Bil je to jako lepi govor, i sigurno je svakome drago kad dobi od doma nekakvo zgodno pismo. Ja sam, jo pred nekolko let, dok sam slu il u Budejovicama, dobil u vojski, u kasarni samo jedno pismo, ali imam ga jo saèuvanoga. vejk je iz prljave ko ne torbe izvukao zama æeno pismo i dr eæi korak s Luka evim konjem, oji je mirno kaskao, poèeo èitati: »Gade odvratni, ubico i bijednik! Gospon kaplar Kri do el je u Prag na dopust i ja sam s njim plesala 'Kod kocana', a on mi je isprièal da ti ple e u Budejovicama Kod zelene abe' s nekakvom glupom flundrom i da si me ^s°l_ ostavil. Tak da zna , ovo ti pismo pi em na zahodu, na daski pored rupe, medu nama je kraj. Tvoja biv a Bo ena. Da ne zaboravim, taj kaplar to zna i jo æe te vi e maltretirati, ja sanj ga za to prosil a. I jo da ne zaboravim, vi e me ne bus na e medu ivima, kad doðe na dopust.« To se zna nastavio je Svejk uz mirno kaskanje konj ^ da je bila medu ivima kad sam do el na dopust, i} 636 t kakvim ivima! Na el sam ju isto u »Kocanu«, ba su je oinika iz druge regimente oblaèila, a jedan od njih je bil T'ivahan da joj je skroz javno rival ruku pod trbuh, ko da je l nokorno javljam, gospon obrlajtant, od tam izvleæi cvet ne nevinosti, kak to ve li Venceslava Lu icka, ili kak je to kak slièno rekla jedna mlada puca od nekih esnajst let, za me plesnog vjenèiæa, nekakvom gimnazijalcu, glasno kroz laè, kad ju je èipnul za rame: »Vi ste, gospodine, otrli pelud moga djevièanstva.« Jasno da su joj se svi tam smijali, a mama koja ju je tam èuvala, odvela ju je na hodnik »Èe 'ke besede«, i tu svoju glupu dj evu sfliskala. Ja sam, gospon obrlajtant, do el do tog zakljuèka da su te cure sa se
la nekak iskrenije neg te zvuzlane gradske gospodiène, koje ideju na nekakve plesn e vjenèiæe. Kad smo pred nekolko let imali logor u Mni ku, i el sam plesati u Stari Knin i tam sam se spetljal s nekakvom Karlom Veklovom, ali nisam joj se ba jako dopad al. Jednom naveèer, u nedelju, pratil sam ju do ribnjaka, tam smo se seli na nasip i dok je sunce zalazilo, ja sam vam nju pital jel me ona voli. Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je zrak bil tak topli, da su ptièice pevale, a ona mi je od govorila uz grozni smeh: »Je, volim te ko drek u cipeli, kad si blesav.« A ja sam zb iljam i bil blesavi, tak grozno blesavi, da sam vam, pokorno javljam, gospon obr lajtant, prije toga z njom hodal kroz polja, kroz visoko ito, gde nigde nikog ni bilo, a mi se nismo nigde ni seli, a ja sam joj pokazival taj bo ji blagoslov, ja budala blesava toj selskoj curi i el sam obja njavati da je to ito, da je ono p enica, a ovo da je zob. I kao potvrda te zobi odnekud sprijeda dopirali su pru eni glasovi vojnika iz nj ihove kompanije koji su nastavljali pjesmu s kojom su èe ke regimente krvarile za Au striju 'naSolferinu. Kad je bilo pol noæi, Zob iz vreæe iskoèi Jupajdija, jupajda, svaka cura da. 637
*», U to su upali drugi: Ada, da, a da, da, za to ne bi nam dala dobi dvije pusice ba od svake curice. Jupajdija, jupajda , svaka cura da. A da, da, a da da, za to ne bi nam dala... Onda su Nijemci poèeli pjevati istu tu pjesmu, samo na njemaèkom. Da, stara je to vojnièka pjesma, koju je valjda pjevala i soldateska za vrijeme napoleonskih bitaka, na svim jezicima. Sada je veselo odzvanjala po zapra enoj ce sti prema TurowWolsku, u galicijskoj ravnici, po kojoj su s obje strane ceste, s ve do zelenih bre uljaka na jugu, njive bile izga ene i uni tene pod konjskim kopitima i pod potplatima tisuæa i tisuæa te kih vojnièkih cokula. Mi smo to isto jednom dobro sredili javio se Svejk razgledajuæi okolinu na manev rima u Pisku. Bil je tam z nama nekakvi gospon nadvojvoda; bil je to tak pravedn i gospon da kad je sa svojim sto erom projahal iz strate kih razloga po p enici, njego v je adutant odmah za njim procenjival tu tetu. Nekakav seljak Picha ni se ba prev i e radoval toj poseti, i ni htel uzeti od erara osamnajst kruna nadoknade za pet jutara izga enog polja, nego se on, gospon obrlajtant, htel suditi, a onda je za t o dobil osamnajst meseci. Ja mislim, gospon obrlajtant, da je u stvari trebal biti sretan, jer ga je pos etil neko od carskog roda na njegovom imanju. Drugi bi seljak, koji bi bil toga svestan, oblekel sve svoje puce u bele oprave ko kranclerice, dal bi im u ruke k itice cveæa, razmestil bi ih na svom zemlji tu i svaka W morala govoriti dobrodo licu visokom gostu, kak sam to v J o Indiji, da su se podanici nekakvog vladara dali zgazit j rog slona. od i°& v è i i i __ Ma sto to govorite, ovejkr upitao ga je s konja patporuènik Lukas. _ pokorno javljam, gospon obrlajtant, da ja mislim na og slona koji je na svojim leðima nosil vladara o kojem sam cital. _ Dobro je dok jo uspijevate sve pravilno protumaèiti __ rekao je natporuènik Luka
i
odjahao naprijed. Ondje se kolona veæ kidala jer je mar , od kojeg su se nakon odmo ra u vlaku odvikli, a sada jo u punoj ratnoj opremi, djelovao tako da su ih poèela boljeti ramena i svatko je sebi poku ao olak ati koliko je mogao. Premje tali su pu ke s jedne na drugu stranu, veæina ih vi e nije nosila na ramenu nego prebaèene preko rame na, kao grablje ili vile. Neki su mislili da æe biti lak e ako podu jarkom ili stazi com, gdje im se podloga pod nogama èinila mek om nego na zapra enoj cesti. Veæina je hodala spu tene glave, veæinu je muèila velika eð, jer je bez obzira na to to je unce za lo, bilo tako sparno i zagu ljivo kao da je podne, a vi e nitko nije imao ni k api vode u èuturici. Bio je prvi dan mar a, i ta nova situacija, koja je bila nekaka v uvod u sve veæe i veæe napore, djelovala je tako da su sve vi e malaksavali i gubili svijest. Prestali su i pjevati i meðusobno su nagaðali koliko otprilike ima do Turo wWolska, gdje su mislili prenoæiti. Neki bi nakratko sjeli u jarak, a da to ba ne b i tako izgledalo, odvezivali su cipele, nastojeæi da na prvi pogled odaju izgled èov jeka koji je lo e slo io obojke i poku ava ih nanovo slo iti tako kako ga ne bi uljali Pr i daljnjem hodu. Drugi su opet skraæivali ili produ ivali ^ttien na pu ci, ili odveziv ali naprtnjaèu i premje tali stvari u njoj, uvjeravajuæi sami sebe da to èine radi ravno mjernijeg Optereæenja, da im remenje naprtnjaèe ne bi vuklo jedno, drugo rame. Kad i m se polako pribli avao natporuènik ka , ustajali su i raportirali da ih ne to tiska ili tome slièno, ° ih ne bi prije toga potjerali kadeti, ili vodnici koji bi iz spazili kobilu natporuènika Luka a. i 638 639
Ja uæi mimo njih, natporuènik Luka vrlo ih je ljuba pozivao da samo ustanu, da su do TurowWolska jo samo ° kilometra i da æe se tamo odmoriti. ' Za to je vrijeme poruènik Dub od neprestanog treskan' na sanitetskoj dvokolici d o ao k sebi. Dodu e, nije se K sasvim pribrao, ali mogao se veæ pridiæi, nagnuti iz dvok o lice, i dovikivati sto eru satnije koji se slobodno kretao, jer su ba svi, poèev i od Balouna pa do Chodounskog, strpali svoje naprtnjaèe u dvokolice. Jedino je vejk ne ustra ivo stupao naprijed, s naprtnjaèom i pu kom poluobje enom o remen preko prsa kao to nosi dragun, pu io lulicu i pjevao mar irajuæi: Najaromjef mi se digli tko hoæe nek vjeruje na veèeru ba smo stigli... Vi e od petsto koraka ispred poruènika Duba dizali su se cestom kolutovi pra ine iz kojih su izranjali likovi vojnika; poruènik Dub, kojemu se iznova vratilo odu evljen je, nagnuo je glavu iz dvokolice i poèeo urlati u pra inu to se dizala s ceste: Vojnici, va uzvi eni zadatak je te ak, èekaju vas naporni pohodi, najrazlièitije oskudi ce u svemu, i te koæe svake vrste. Ali s punom vjerom gledam naprijed zbog va e izdr lji vosti i va e snage volje. Vole, uti bolje dovr io je vejk. Poruènik Dub je nastavio: Za vas, vojnici, ne postoji nikakva prepreka koja bi bila tako moæna, a da ju ne biste mogli savladati! Jo jednom ponavljam, vojnici, da vas ne vodim lakoj pobje di. Bit æe to tvrd orah za vas, ali vi æete uspjeti! Povijest stoljeæa o vama æe skladat i odu! Pusti vodu nastavio je rimovati vejk. Kao da ga je èuo, poruènik Dub je onako spu tene g»vy poèeo povraæati u pra inu na cesti, a kada se ispovraæao, j°s je uzviknuo: tewp' __ Naprijed vojnici! Tada se ponovno izvalio na naprtnjaèu telegrafista fhodounskog i spavao je sve do TurowWolska, gdje su ga , naèno skinuli s dvokolice i postavili na noge na zapovi
jed atporuènika Luka a, koji je vodio s njim dugu i vrlo te ku raspravu, sve dok poruèni k Dub do te mjere nije do ao k sebi da je konaèno mogao izjaviti: ._ Logièno zakljuèujuæi, izveo sam glupost, za koju æu se iskupiti pred licem neprijat elja. Jo uvijek nije bio potpuno pri sebi, jer je odlazeæi svome vodu, rekao natporuèniku Luka u: Vi me jo ne znate, ali æete me upoznati! O onome to ste radili, mo ete se informirati kod vejka odvratio mu je Luka . Prije no to se vratio u svoj vod, poruènik Dub se uputio vejku, kojeg je na ao u dru t vu Balouna i financijskog narednika Vaneka. Baloun je upravo pripovijedao o tome da je u svome mlinu uvijek u bunaru dr ao d vije boce piva. Pivo je bilo toliko hladno da su trnuli zubi. Drugdje u mlinovim a takvo pivo pilo se naveèer poslije masnog sira, ali on je u svojoj pro drljivosti, zbog koje ga sad Gospodin Bog ka njava, uvijek poslije masnog sira progutao jo pri stojan komad mesa. Sada ga Bo ja pravednost ka njava toplom smrdljivom vodom iz buna ra u TurowWolsku, u koju svi, zbog kolere, moraju sipati limunsku kiselinu koju su upravo maloprije podijelili kada se po vodovima fasovala voda iz bunara. Baloun je izrekao svoje mi ljenje, da takva limunska a slu i, vjerojatno, za izgladn jivanje ljudi. Dodu e, je da se u Sanoku malo najeo, da mu je èak oberlajtLuka prepus tio pola svoje porcije teletine koju mu je donio iz brigade, ali da je to grozno , jer je ipak mislio da kada Konaèno doðu dovde i proglase odmor s noæenjem, da æe se Po novno ne to kuhati. Veæ je u to bio uvjeren kada su kuf^i poèeli sipati vodu u kotlove . Odmah se oti ao raspitati u to i kako, a ovi su mu odgovorili da su zasad dobili 640 641
samo zapovijed da uzmu vodu, ali da za trenutak mo e d naredba da se voda ponovno izlije. ' Upravo je tada stigao poruènik Dub, a buduæi da je K vrlo nesiguran u odnosu na svoje pona anje, upitao je: Zabavljate se? Zabavljamo se, gospon lajtant odgovorio je veik uime svih kod nas je zabava u p unom jeku. To je uonæe najbolje, uvek se dobro zabavljati. Sad se upravo zabavliar no s limunskom kiselinom. Nijedan vojnik nemre biti bez zabave, jer tak lak e zabo ravi na sve trapace. Poruènik Dub ga pozva da se malo s njim udalji, jer da ga eli ne to upitati. Kada su veæ stajali po strani, obratio mu se strahovito nesigurnim glasom: A niste se zabavljali na moj raèun? Ma kakvi, ni sluèajno, gospon lajtant, zabavljali smo se na raèun limunske kiselin e i suhog mesa. Oberlajtnant Luka mi je rekao da sam navodno ne to èinio, a da vi o tome vrlo dobro z nate, vejk. vejk odgovori vrlo ozbiljno i znaèajno: Ni niste izveli, gospon lajtant, bili ste samo u poseti jednoj javnoj kuæi. Ali t o je vjerojatno bila nekakva gre ka. I limara Pimpru, s Kozjeg placa, isto su tak uvek tra ili kad bi i el u grad kupiti pleh, i uvek su ga na li u takvom sliènom lokalu, ili kod »Suha« ili kod »Dvofaka«, toèno tak kak sam ja vas na el. Dole je bila kavana, a go re, u va em sluèaju, bile su enske. Vi ste se, valjda, gospon lajtant, zabunili gde s e to u stvari nalazite zato jer je bilo vruæe, a kad covek ni naviknuti piti, onda se po takvoj vruæini napije i od obiènog ruma, a kak se ne bi od borovice, gospon l ajtant. Dpbil sam zapoved da vam predam poziv za savetovanje, prije neS smo od t am oti li, i onda sam vas na el kod te cure, g° od te vruæine i borovice niste me prepoz nali, i le a" ste . otomanu svleèeni. Uopæe se tam niste derali, èak ms . rekli: »Vi me jo ne poznate«, a takva stvar se mo e °g svakomu, kad je vruæe. Neko jako od tog pati, a ne °
leti ko lepa kokica na zrno. Kad bi vi poznavali starog Ve 1 du, palira lz Vr ovica! Taj vam je, gospon lajtant, odluèil j, ne bude pil nikakva piæa od kojih se mo e nacugati. Onda :e popil jo jedan tamprl za put, i oti el je od doma tra iti piæa bez alkohola. Prvo se zaustavil u birtiji »Na postaji«, .jj! si je zel frtaljèek vermuta i poèel se neprimetno raspitivati kod birta a, kaj us tvari pijeju ti apstinenti. On je jako dobro prosudil da bi èista voda i za apstin ente bila okrutno piæe. Gostionièar mu je onda objasnil da apstinenti pijeju razne s ode, limunade, mleko, a onda i vina bez alkohola, hladnu sirutku, i druga bezalk oholna piæa. Od toga su se starom Vejvodi, ipak, jedino svidla ta bezalkoholna vin a. Jo se raspital dal postoje i bezalkoholne rakije, onda je popil jo jedan frtaljèe k, porazgovaral se s tim birta om o tom da je to zbiljam greh èesto se nalokati, na to mu je birta rekel da sve na svetu podnese samo ne pijanog èoveka koji se negde dru gde obloka, a onda se dojde k njemu trezniti s fla om mineralne i jo mu napravi kra val. »Naroljaj se kod mene rekao je birta onda si moj èovek, al drukèe te ne poznam.« Stari Vejvoda je onda svoje pil, i i el je dalje dok ni do el, gospon lajtant, na Karlov trg, do duæana z vinom, k am je isto ponekad zalazil i tam se je isto raspital dal imaju bezalkoholna vina . »Bezalkoholna vina nemamo, gospon Vejvoda rekli su mu ali imamo vermut, ili seri .« Starog Vejvodu je bilo nekak sram, pa vam je i tam popil frtalj vermuta i frtal j serija, i kak je sedel tak se i upoznal, gospon kjtant, z nekakvim isto takvim apstinentom. Reè po reè, jo 511 si popili po frtalj serija, i konaèno su se dogovorili da taj 8°spon zna jedan lokal gde se toèiju bezalkoholna vina. »To Jc u Bolzanovoj ul ici, ide se tam po tengama dol, i imaju gramofon.« Na tu dobru vest, stari je Vejvo da naruèil cu vermuta na stol, posle toga su se obadva uputili u ulicu, kam se ide po tengama dol i gde imaju taj . Zbiljam, tam su vam se toèila sama voæna vina, beza lkoholna, veæ totalno bezalkoholna. Prvo si je pol litre vina od ogrozda, onda pol litre ribizlovog 643 642 vina, a kad su popili os po pol litre bezalkoholnog vino i i v i . r . j u i a °d ogrozda, poèele su im trnuti noge od svih onih vermuta serija koje su popili prije, onda su se poèeli derati da i doneseju slu benu potvrdu da je ovo kaj sad pijeju beza Ikoholno vino. Jer da su oni apstinenti, i ak im to srnesta ne doneseju, da budu im sve to razbili skup z gramofonom Onda su ih p anduri morali obadva odvleèi po tengama gor do Bolzanove ulice, pa su ih morali str pati u maricu, onda su ih morali strpati u zatvor i obadva su morali biti osuðeni zbog pijanstva ko apstinenti. Za to mi to pripovijedate? viknuo je poruènik Dub, koji se nakon ovog govora potpu no otrijeznio. Pokorno javljam, gospon lajtant, da to jedno z drugim nema nikakve veze, ali k ad se veæ tak spominjemo... Toga trenutka poruèniku Dubu palo je na pamet da ga je Svejk ponovno uvrijedio, a buduæi je posve do ao k sebi, ponovno je viknuo na njega: Upoznat æe ti mene jednom! Kako to stoji ? Pokorno javljam da stojim lo e, ja sam zaboravil, pokorno javljam, lupit s petam a. Smesta bum to napravil. I vejk je iznova stajao u savr enom stavu. Poruènik Dub je razmi ljao to bi jo mogao reæi, ali je na kraju rekao samo to: Pazi se, da ti to ne bih morao jo jednom ponavljati èemu je dodao kao staru poslo vicu: Ti mene jo ne poznaje , ali zato ja tebe znam. Kada je poruènik Dub, onako mamuran, odlazio od Svejka, ponovio je u sebi: »Mo da bi na njega bolje djelovalo ako bih mu rekao: Ja te, huljo, veæ davno poznajem s te lose strane.«
Zatim je poruènik Dub naredio da mu pozovu Kunerta i nalo io mu da pronaðe vrè vode. Kunertu se mora priznati da je zaista dugo tra io p° TurowWolsku i vrè i vodu. v Na kraju mu je uspjelo ukrasti gospodinu upniku vrè. a onda je iz nekakvog starog bunara s pumpom, potpun° rekrivenom daskama, u taj vrè napumpao vodu. Kako bi tvario ovaj cilj morao je, da kako, istrgnuti nekoliko da aka, jer Je P11111?3 bila tako zagraðena stoga to se sumnjalo Ja je voda u bunaru zara ena tirusom. Poruènik Dub ispio je pun vrè vode bez ikakvih d aljnjih posljedica, èime je potvrdio poslovicu: »Dobra svinja sve podnese.« Svi su se jako prevarili kad su pretpostavljali da æe u TurowWolsku mo da prenoæiti. Natporuènik Luka pozvao je telefonista Chodounskog, financijskog narednika Vaneka , ordonansa Svejka i Balouna. Zapovijedi su bile jednostavne. Svi neka ostave or u je i opremu kod bolnièara, i smjesta krenu prema Malom Polanecu, poljskim putom, a onda uz potok jugozapadnim smjerom na Liskowiec. vejk, Vanek i Chodounskv bili su kvartirmajstori. Morali su se postarati za noæen je èitave satnije, koja æe za njima stiæi za sat vremena, najvi e za sat i pol. Za to vr ijeme na mjestu gdje bude noæio natporuènik Luka , Baloun treba srediti da se ispeèe gus ka, a sva trojica moraju paziti na Balouna da polovicu od toga ne po dere. Osim to ga, Vanek i vejk trebaju kupiti prase za satniju, prema onome koliko mesa pripada cijeloj satniji. Noæu æe se kuhati gula . Noæi te za vojnike mora biti uredno; izbjegavati u ljive kolibe, kako bi se vojska valjano odmorila, jer u pola sedam ujutro satnija ostavlja Lis kowiec 1 preko Kroscienke ide na Starasol. Bataljun vi e nije bio siroma an. Brigadna intendantura u Sanoku isplatila je batalj unu predujam za buduæu klaonicu. U satnijskoj blagajni nalazilo se preko sto tisuæa kruna i financijski narednik Vanek dobio je naredbu, da kad se negdje Srnjeste ( pod èime su se podrazumijevali rovovi), pred polakompanije u smrt, vojnicima obraèun a i u novcu potisplati vrijednost nepodijeljena kruha i hrane. 645 644
Nakon to su sva èetvorica po la na put, u satniji s javio mjesni upnik i stao dijeli ti vojnicima, prema njih narodnosti, papiriæ s »Lurdskom pjesmom« na svim jezici °' Imao je poprilièan sve anj tih pjesama koje mu je osta nekakav visoki crkveni dostojanst venik (koji se opusto en Galicijom provezao u automobilu s nekakvim djevojèuram \ da ih podijeli prolaznim vojnim postrojbama. Udolini rijeke gora se k njoj kloni navje æenje anðeosko zvono sada zvoni Ave, ave, ave Marija Ave, ave, ave Marija! Djevicu Bernardu zove sveti raj neka sada krene u zeleni gaj Ave Vidjela na stijeni zvijezde èiste sjaj i u njemu sveti lik, toga lica raj Ave Umilna odjeæa kao ljiljan èista i presveto lice nad oblakom blista Ave ; «|®i xn Presveta joj krunica na bla enim rukama pO'J Gospa se moli nad na im mukama Ave > ti: I nevini obraz Bernarde djevice nadzemaljska svjetlost izmijeni joj lice Veæ kleèi i moli, a Gospa ju gleda i kraljica nebeska svoju rijeè joj preda Ave . Ja bezgre no sam zaèela, dijete moje milo i svima sam za tita to god da se zbilo Ave Neka na koljenima k meni narod hodi neka èasti mene, nek u miru brodi Ave 646 Ovdje nek od mramora crkva svim svjedoèi fa. se ovdje na vas moja ljubav toèi
Ave
Ovaj izvor pak to ivo zubari o mojoj ljubavi neka vama zbori Ave Slavim te dolino to si ovo pru ila stoje na a Gospa ovdje ljubav u ila Ave Tamo na stijeni èudesna peæina Na njoj se javlja nebeska kraljevna Ave Otkad se zaèula vijest sreæe i mu ko i ensko ka tebi se kreæe Ave Ti eli da slavimo tvoje sveto lice ti èasno si odabrala svoje vidjelice Ave O zvijezdo spasa, ti pred nama hodi Bo jem oltaru vjerne sad nas vodi Ave O presveta Djevo, u ljubavi nas dr i, materinsku milost svojoj djed pru i! Ave U TurowWolsku bilo je mnogo zahoda i po svim su se zahodima valjali papiriæi s L urdskom pjesmom. Kaplar Nachtigal, negdje od Ka perskih Gora, nabavio je °d upla enog idova bocu rakij e, okupio nekoliko prijatelja, Pa su se trudili po njemaèkom tekstu otpjevati »Lurds ku Pjesmu« bez refrena »Ave«, a na melodiju pjesme »Princ Cesta je bila prokleto odvratna, a kada se smraèilo, ona ^tvorica koja su se tre bala postarati za prenoæi te 1 1 . kompanije, doèepala su se umice nad potokom koji je valjda trebao voditi prema Liskovviecu. Baloun, koji se po prvi put na ao u situaciji da ide neka 647
mo u nepoznato, a kojemu se sve, i tama i to to idu n tra iti prenoæi te, uèinilo neobièno tajanstvenim, odjedn v v v "i i Jn je poèeo izra avati strasnu sumnju da se to nije dogodilo 11 tako. Kamaradi rekao je tiho, spotièuæi se nad potoko oni su nas rtvovali. Kak to? potiho na njega zareza vejk. Kamaradi, nemojte tak galamiti tiho je molio Baloun ja to veæ oseæam u kri ima, oni nas buju èuli i odmah buju poèeli po nama pucati. Ja to znam. Oni su nas poslali nap red da vidimo jel tam ima neprijatelja, pa kad èuju pucnjavu, odmah buju znali da se ne srne dalje. Mi smo, karnaradi, folpatrola, kak me je to nauèil kaplar Terna. Onda odi napred reèe vejk mi burno fino i li za tebom, a ti bus nas za titil svojim elom, kad si takav div. Ak te napucaju, onda nam to javi da se mo emo na vreme hit it na zemlju. I ti si mi neki vojnik, vojnik koji se boji da budu u njega pucali . Ba to se mora svakom vojniku grozno dopadati, jer svaki vojnik mora znati, da to vi e neprijatelj po njemu puca, neprijatelju postaju rezerve municije sve tanje. Svaki pucanj koji neprijatelj ispali prema tebi smanjuje njegovu bojevnu sposobn ost. A i on se veseli da mo e po tebi pucati, jer onda ne mora navlaèiti tolku munic iju sa sebom i lak e be i. Baloun je te ko uzdahnuo: ny Je, al kad ja doma imam gospodarstvo. / < Ma fuækaj gospodarstvo savjetovao ga je vejk rade pogini za Njegovo Velièanstvo. Kaj te nisu to nauèili u vojski? Oni su to sam spomenuli rekao je glupi Baloun oni su me jednom vodili na ve bali te, a posle vi e nisam nikad ni slièno ni èul, jer sam postal posilni... kad bi n35 barem car bolje hranil... . Ti si stvarno prokleta nezasitna svinja. Vojnika pi* borbu uopæe ne trebaju hran iti, to nam je jo pred nekouw let u koli obja njaval kapetan Untergriez. Taj nam je uve ril: »Klipani prokleti, ako nekad doðe do rata, pa doðe
j borbe, nemoj sluèajno da se neko pred borbu pre dere. ,/ se bude pre dero, a dobije metak u stomak, taj je odma otov, jer æe mu kroz tu ranu iscuriti iz crijeva i supa i kruh i Lo ti upale. A kad nema u elucu ni ta, takav hitac u trbuh, ti je sitnica, ko da te gricne osa, milina jedna«. __ Ja brzo probavljam rekao je Baloun kod mene elucu toga nikad puno ne ostane. J a ti mogu, kamarade, po derati punu zdelu knedli sa svinjetinom i sa zeljem, a za pol sata poserem ti otprilike tak, tri lice za juhu, ostalo ti se sve u meni zgub i. Neko, naprimer, veli da kad jede lisièarke, one iz njega izajdeju tak kak su i bile, mo e ih oprati i ponovo ih delati na kiselo, a kod mene skroz obratno. Na derem ti se tih lisièarki tak da bi drugi puknul, posle kad idem na zahod prdnem ti mal o ute ka ice, ko dete, ostalo se sve u meni isto zgubi. U meni ti se, kamarade povj eravao se Baloun Svejku rastope i kosti od ribe i ko tice od ljiva, jednom sam to n amerno brojal. Pojel sam sedamdeset knedli od ljiva, skup s ko ticama, a kad me je pritisnulo, oti el sam iza tale i onda sam prèkal po tome z nekom ibom, odvajal ko tice na stranu i brojal. Od sedamdeset ko tica, u meni ti ih se raspalo vi e od pol. Iz Balounovih usta oteo se tihi i otegnuti uzdah: Moja enica je delala knedle od ljiva od krumpirasta, u koje bi denula malo sira da bi bile jo bolje. Uvek ih je vi e volila posipane z makom nego sa sirom, a ja ob ratno, tak da sam ju zbog toga jednom sfliskal... ja nisam znal cenit svoju obit eljsku sreæu... Baloun se zaustavio, zamljackao, pre ao jezikom preko nepca i rekao tu no i meko: Zna kamarade da mi se, sad kad to nemam, èini da )e moja ena ipak bila u pravu, da s u knedli s tim njenim Klakom bolji. Onda mi se stalno èinilo da mi taj mak ulazi u zube, a sad si mislim, joj samo kad bi mi ulazil... pro la ti Je moja ena z menom i èeste i velke grozote. Kolko puta se kad sam tel da bi dala vi e ma urana u jetrenjaèe, a 649 648
uz to bi joj uvek neku odrapil. Jednom sam ju siroticu tat nalupal, da je dva da na le ala, zato jer mi ni tela za veèen zaklati purana, jer je rekla da mi je dost ko kot. Je, kamarade rasplakao se Baloun kad bi bar sad bila jetrenjaèa bez ma urana i kokot i... voli jesti sos od kopra? Vidi , zbog tog sosa sam delal kravale, a danas bi ga pil ko kavu. Baloun je pomalo zaboravljao na sliku tobo nje opasnosti i u ti ini noæi, veæ kad su s e spu tali dolje na Liskowiec, i dalje je neprestano i dirljivo obja njavao vejku to s ve nije ranije cijenio, a to bi sada jeo tako da bi mu suze tekle od sreæe. Iza njih. je i ao telefonist Chodounskv s financijskim narednikom Vanekom.. Chodounskv je tumaèio Vaneku da je prema njegovom mi ljenju svjetski rat velika gl upost. Najgore mu je to, da kad se negdje prekine telefonska ica mora to iæi popravl jati, to je sad puno gore nego u nekom prija njem ratu dok jo nisu znali za reflekto re... Sada, kad popravlja te proklete ice, neprijatelj te pronaðe s tim reflektorom i poène i ati po tebi s èitavom artiljerijom. Dolje u selu, gdje su trebali potra iti noæenje za satniju, bila je tama i svi su se psi razlajali, to je prisililo ovu ekspediciju da se zaustavi i posavjetuje o tom kako se suèeliti s tim mrcinama. A kak bi bilo da se vrnemo? apnuo je Baloun. Baloun, Baloun da otkucamo kaj si rekel, streljali bi te zbog kukavièluka reèe mu v ejk. Kako je vrijeme prolazilo, psi su sve vi e lajali, pa su se zaèuli èak i s juga, iz a rijeke Rope, a razlajali su se i u Kroscienki i u nekoliko drugih sela, jer se vejk derao u noænu ti inu: Lezi! Lezi! Lezi! kao to se nekad derao na svoje pse, dok je jo njima trgovao. Psi su se jo jaèe razlajali, tako da je financijski narednik Vanek rekao vejku: Ne derite se na njih, vejk, ili æe nam se razlajati cijela
Galicija.
:*<>* ,
___ Nekaj slièno odgovorio je vejk dogodilo nam na manevrima u taborskom kraju. Dov lekli smo se tam noæi u nekakvo selo, a pesi su poèeli delati groznu larmu. f i je k raj jako dobro naseljeni, tak da je taj pesji lave i el d sela do sela, stalno dalj e i dalje, a ti pesi u na em selu gde smo logorovali, kad su veæ prestali, opet su i z daljine èuli laianie, valjda od nekud èak od Pelhfimova, tak da su ponovo poèeli laj ati, pa vam je za èas lajalo i taborsko, pelhfimovsko, budejovièko, humpoleèko, trebon jsko i jihlavsko podruèje. Na vam je kapetan bil nekakvi nervozni deda, taj ni moge l podnesti pesji lave , nije spaval æelu noæ, stalno je hodal sim i tam i pital je pat rolu »Ko laje, ta laje?« vojnici su pokorno javljali da lajeju pesi, a to ga je tak r asrdilo da su oni koji su bili na stra i zbog toga dobili zatvor kad smo se vratil i s manevra. Posle si je uvek izabral »pseæu komandu« i poslal ju je napred. Ta je ima la zadatak da obavesti stanovni tvo u selu gde smo trebali prenoæiti, da nijedan pes ne srne zucnuti, jer da ga budu ubili. Ja sam isto bil u takvoj komandi, pa kad smo do li u jedno selo na Milevskom, zmotal sam se i priopæil naèelniku opæine da bu vl asnik svakog pesa, koji po noæi bude lajal, streljan zbog strate kih razloga. Naèelnik se tak prepal, da je smesta upregnu! konje i odjuril u glavni tab prositi za mil ost za æelo selo. Tam ga uopæe nisu ni pustili, stra ari su ga zamalo napucali, tak da se vrnul doma, a prije nego smo se mi dovlekli do sela, po njegovom savetu svi su pesima zvezali gubice s krpom, tak da su tri pesa od toga posteklila. Spu tali su se u selo, nakon to su prihvatili uopæenu ^vejkovu pouku da se psi noæu b oje ara upaljene cigarete. Na nesreæu, nitko od njih nije pu io cigarete, tako da taj avejkov savjet nije imao pozitivnih posljedica. Pokazalo se ^ psi ipak laju od radosti, stoga to su se s ljubavlju sjetili v°jske koja je ranije prolazila i koja im je uvijek ostavljala Pone to za jelo. Izdaleka su veæ osjeæali da se pribli avaju ona stvorenja ^ja iza sebe ostavljaju ko sti i konjske crkotine. Vrag zna 651 650
otkud, oko Svejka su se okupila èetiri lajavca, koja su poèpi po njemu prijateljski skakati, podigav i uvis repove. vejk ih je gladio, tap ao i u mraku s njima razgovara kao s djecom: Tak, veæ smo do li, do li smo k vama pajkiti, napapat' se, budemo vam dali kosti, ko rice, a sutra ujutro idemo opet dalje na neprijatelja. U selu, po kolibama, poèela su se paliti svjetla, a kad su stali udarati o vrat a prve kolibe, kako bi doznali gdje stanuje seoski knez, iznutra se zaèuo vri tav, p rodoran enski glas, koji im je na poljskom, a onda i na ukrajinskom priopæio da joj je mu u vojsci, da djeca boluju od velikih boginja, da su joj Moskovljani sve po kupili, a da joj je mu , prije nego to je oti ao u rat, naredio da noæu ne smije nikome otvarati. Tek kad su pojaèali napad na vrata uvjeravajuæi ju da su kvartirmajstori, neka nepoznata ruka otvorila je vrata, a kada su u li, pokazalo se da ba ovdje sta nuje seoski knez, koji je uzalud poku ao razuvjeriti Svejka da on nije opona ao onaj kre tavi enski glas. Isprièavao se da je on spavao na sijenu, a da njegova ena kada j e netko probudi iz sna ne zna to govori. Sto se tièe noæenja za cijelu kompaniju, sel o je tako malo da se u njemu ne mo e smjestiti niti jedan vojnik. Uopæe nemaju gdje spavati. Takoðer se ne mo e ni ta ni kupiti, sve su pokupili Moskovljani. Ako na a gospoda dobrotvori to ne bi prezreli, on bi ih odveo u Kroscienku, tamo su veliki posjedi, to je odavde samo tri èetvrt sata hoda, tamo ima dovoljno mjes ta, svaki æe se vojnik moæi pokriti ovèjim ko uhom, tamo imaju toliko krava da æe svaki vo jnik moæi dobiti alicu mlijeka, tamo je dobra i voda, a gospoda oficiri moæi æe spavati u zamku; sto bi ovdje u Liskowiecu? Bijeda, svrab i u i. On sam je nekada imao pe t krava, ali Moskovljani su mu sve pokupili tako da i sam, kada treba mlijeko za svoju bolesnu djecu, mora iæi caK do Kroscienke. Kao potvrda tih rijeèi, negdje iza njega zamukale su krave u staji i zaèuo se kre t avi enski glas koji je psovao nesretne
652 trave, i po elio im da ih uni ti kolera. Seoskog kneza to nije malo zbunilo i obuvajuæi èizme nastavi: ___ Jedinu kravu ovdje ima susjed Vojciek, koju ste si izvoljeli èuti, dobrotvor i moji, kako sada muèe. Ta je krava bolesna, jadna krava. Moskovljani su joj tele oteli. Otada ne Ay\e. mlijeko, ali gospodaru je ao da je zakolje jer misli da æe Ma jka Bo ja Èenstohovska opet sve dovesti u red. Za vrijeme ovog govora navlaèio je na sebe kontu .1 . Idemo, gospodo dobrotvori, do Kroscienke nema ni tri èetvrt sata hoda, to ja gre a n govorim, ma nema ni pola sata. Poznam put preko potoka, onda kroz nekakav brez ov raj, pored hrasta... veliko je to selo i bardzo du o moæna wodka w propinacvach.2 Hajdemo gospodo dobroèinitelji! Èemu oklijevati? Gospodi vojnicima iz va e slavne reg imente potrebno je da udobno legnu, u ugodan le aj. Gospodin carski i kraljevski v ojnik koji se tuèe s Moskovljanima sigurno treba èisto noæi te, udoban le aj... a kod nas? U i, svrab, boginje i kolera. Juèer kod nas, u prokletom selu na em, tri su seljaka o d kolere pocrnjela... premilostivi Bog prokleo je Liskowiec... Nato je vejk velièanstveno odmahnuo rukom. Gospodo dobrotvori rekao je opona ajuæi glas seoskog kneza èital sam jednom u jednoj knjigi da je za vreme vedskih ratova, kad je bil izdan nalog da se vojska smesti u nekakvom takvom selu, a seoski se knez nekak izmotava! i nije im htel iæi na ru ku, bil lepo obe en na najbli em drvetu. Ba mi je danas u Sanoku pripovedal jedan pol jski kaplar da, kad dojdeju kvartirmajstori, knez mora sazvati sve odbornike, pa se z njima krene po selu, po kuæama, i jednostavno se veli: »Tu se mogu smestiti tr i, tu èetri, u upnom dvoru budu gospoda oficiri« i za pol sata mora to sve biti pripr emljeno. Gospodine dobrotvore obratio se vejk °zbiljno knezu gde ti je tu najbli e dr vo? Knez nije razumio to to znaèi drvo, a onda mu je vejk "i«) poljske narodne no nje (pm.) iVtlo jaka votka u krèmama O«//; *i^S» 653 objasnio da je to breza, hrast, kru ka, jabuka, ukratko sve t ima jake grane. Knez ponovno nije razumio, a kada je èuo kako se spominju nekakve voæke, prepao se, jer s u tre nje veæ dozrijevale, pa je rekao da o tome ni ta ne zna i da pred kuæom ima samo h rast. Dobro rekao je Svejk pokazujuæi rukom meðunarodni znak vje anja mi burno te tu obesi li pred tom tvojom kolibom, jer ti mora biti svestan toga da je rat i da mi imamo naredbu prespavati tu, a ne u nekakvoj Kroscienki. Ti nam, frajeru, ne bus menj al na e strate ke planove, ili bus se njihal onak kak je to napisano u knjigi o vedsk im ratovima... Bil vam je, gospodo, takav sluèaj jednom na manevrima, u Velikim Me zireèjima... vejka je prekinuo financijski narednik Vanek: Svejk, kasnije æete nam to ispripovijedati i obrativ i se knezu reèe: Tako, a sad uzbuna i smje taj! Knez se poèeo tresti, mucati ne to o tome daje to s gospodom dobrotvorima mislio n ajbolje, ali kad to veæ drugaèije ne ide, da æe se ipak i ovdje u selu ne to naæi, kako bi sva gospoda bila zadovoljna i da æe odmah donijeti svjetiljku. Kada je iza ao iz sobe koju je slaba no osvjedjavala mala petrolejska lampica pod slikom nekakvog sveca koji se na toj slici previjao kao najgori bogalj, Chodoun sky je najednom povikao: A gdje nam je nestao Baloun? Prije no to su se i mogli dobro osvrnuti, iza peæi su se tiho otvorila vrata ca koj a su vodila nekamo van, a kroz njih se provukao Baloun, obazreo se da vidi nije li tu knez i nekako unjkavo, kao da ima najjaèu hunjavicu, rekao: Jha ham bhil u mpajzi, zghrabil sam nehkaj, strphal sam ti tho v hgubec, i hsad mhi she to khelji za nepce. Nije to ni slatkho ni shlano, tho je thesto za krun h. Financijski ga je narednik Vanek osvijetlio baterijskoffl svjetiljkom i svi s
u potvrdili da jo . Zatim su se 654
nikada u
ivotu nisu vid' jeli tako zamazanog austrijskog vojnika
j. su vidjeli da se Balounu bluza tako napuhnula kao da je u najvi em stupnju trud noæe. _ A kaj ti se dogodilo Baloun? upitao je sa alno Svejk gurkajuæi ga u napuhnuti trbu h. To su krastavci krkljao je Baloun gu eæi se tijestom koje nije moglo ni gore ni do lje pa ljivo, to su kiseli krastavci. Na brzinu sam tri pojel, a ostale sam vam do ne sel. Baloun poèe iz njedara izvlaèiti krastavac za krastavcem i dijeliti ih okolo. Na pragu je veæ stajao knez sa svjetiljkom, i vidjev i tu scenu, prekri io se i zacv ilio: Moskalji oteli i na i otimajon. Svi krenu e u selo praæeni èoporom pasa koji su se grèevito dr ali Balouna i povremeno m u skakali na d epove hlaèa gdje je Baloun imao komad peka takoðer steèen u smoènici, no koj i je zbog lakomosti izdajnièki zatajio pred kamaradima. A zakaj tak na tebe pesi ideju? upitao je Svejk Balouna. Baloun je odgovorio nakon duljeg razmi ljanja: Oni u meni oseæaju dobrog èoveka. Pritom nije rekao da dr i ruku u d epu na komadu peka i da mu jedan pas neprestano zubima gricka ruku... Nakon potrage za noæi tem utvrdili su da je Liskowiec veliko selo, ali odista veæ pr ilièno izmo deno ratnim mete om. Nije dodu e stradalo od po ara, jer ga nekim èudom nijedna ratna strana nije uvukla u sferu ratnih operacija, ali su zato u njemu bili smje t eni stanovnici obli njih uni tenih sela Crrvrovva, Grabowa i Holuble. U ponekoj kuæici ivjelo je i osam obitelji u krajnjoj bijedi, poslije svih onih g ubitaka pretrpljenih u ovom fazbojnièkom ratu, u epohi koja je preletjela preko nj ih kao razorna bujica poplave. Satniju su morali nu no smjestiti u malu, opusto enu alkohola na drugom kraju sela, gdje se u kotlovnici 655 smjestilo pola satnije. Ostale, po desetoricu, smjestili s nekoliko vlastelinsta va, u kojima imuæni ljahtiæi1 nisu k kprimili bijednu golotinju koja je spala na pr osjaèki tap ' Sto er èete sa svim èasnicima, financijskim naredniko Vanekom i vojnim slu nicima, te lefonistom, bolnièari kuharima i vejkom, smjestio se kod gospodina upnika' u upnom dvo ru, koji takoðer k sebi nije primio nijednu unesreæenu obitelj iz okolice, tako da j e tamo bilo dovoljno mjesta. Bio je to visok, mr av stari gospodin u izblijedjeloj i zama æenoj mantiji, koji od silne krtosti gotovo nije ni jeo. Otac ga je bio odgojio u velikoj mr nji prema Rusima, ali on je tu mr nju nekako n ajednom izgubio kada su se Rusi povukli i kad je stigla austrijska vojska koja m u je po derala sve guske i koko i, a koje su mu Rusi ostavili na miru, premda je kod njega stanovalo nekoliko obraslih zabajkalskih kozaka. Onda je jo vi e zamrzio austrijsku vojsku kad su u selo u li Maðari i odnijeli mu sav med iz ko nica. Sada je sa silnom mr njom gledao na ove nenadane noæne goste i jako m u je godilo to je mogao hodati oko njih, slijegati ramenima i ponavljati: Ni ta nemani, ja sam obièni prosjak, neæete kod mene, gospodo, naæi ni komadiæ kruha. Naravno da se najtu nije dr ao Baloun koji se gotovo rasplakao nad takvom bijedom. U glavi je neprestano imao nejasnu sliku nekog odojka, èija ko ica samo hrska i mir isi. Baloun je dremuckao u kuhinji gospodina upnika kamo bi svaki èas provirio dugo nja momèiæ, koji je gospodinu upniku bio i sluga i kuharica u isti mah, i kojemu je b ilo strogo nareðeno da pazi kako se negdje ne bi kralo. Baloun ni u kuhinji nije n i ta na ao, tek u soljenki, u papiriæu, mrvicu kima koji je ubacio u usta i èija je arom
a probudila u njemu halucinacije o odojku. 1. Naziv za poljsko plemstvo. 656 TT dvori tu male tvornice alkohola iza upnog dvora lili su vatre pod kodovima poljske kuhinje, voda je veæ spaiu'J j » i v i i i ihala, n° u vo"1 se Jos uvlje^ nlje nlsta kuhalo. Financijski narednik i kuhari rastrèali su se po selu tra eæi e ali uzalud. Svugdje su dobivali jedan te isti odgovor, da Moskovljani sve pojeli i oteli. Probudili su i idova u krèmi, koji je poèeo èupati pejzove i izra avati aljenje nad tim to ne mo e gospodu vojnike poslu iti, pa ih je na kraju poèeo nagovarati da kupe od njega jednu staru, stoljetnu kravu, mr avu crkotinu, koja nije bila ni ta drugo nego gola kost i ko a. Tra io je za nju golemu svotu, èupao je kosu i tvrdio da takvu kravu neæe naæi u ci jeloj Galiciji, u cijeloj Austriji i Njemaèkoj, u cijeloj Europi, ni na cijelom svijetu, a pritom je zavijao, plakao i kleo se du om da je to najdeblja krava koja je ikada po Jehovinoj zapovijedi do la na svijet. Zaklinjao se svim praocima da tu kravu dolaze pogledati èak od Woloczyske, da se o toj kravi govori u èitavom kraju kao o bajki, da to u stvari i nije krava veæ najsoèniji bivol. Na kraju je kleknuo pred njima, i grleæi koljena jednome pa drugome, vikao: Ubijte radije starog, ubogog Zidova, ali bez krave ne odlazite! Svojom ih je vikom sve tako smotao da su konaèno tu mrcinu, koja bi se zgadila sva kom ivoderu, odvukli u poljsku kuhinju. Zatim je jo dugo, kada je veæ imao novac u d e pu, plakao pred njima i naricao da su ga potpuno upropastili, uni tili, da je samo g sebe bacio na prosjaèki tap kad m je takvu prekrasnu kravu prodao za tako sitan no vac. Molio je da ga objese zbog toga to je pod stare dane napravio takvu glupost radi koje se njegovi preci sada u grobu okreæu. A nakon to se jo pred njima bacio u pra inu, stresao je °djednom sa sebe svu tugu, oti ao kuæi, gdje je u sobici rekao eni: Elsaleben, vojniki glupi, a tvoj Nathan jako mudri. S kravom je bilo mnogo posla . Na trenutke se èinilo da se avu uopæe neæe moæi oderati. Prilikom deranja, nekoliko 657
puta joj je puknula ko a pod kojom se pojavilo mi iæie c i i v i ti v ' '^ple teno kao isu eno brodsko uze. Zatim su odnekle dovukli vreæu krumpira i poèeli b nadno kuhati te ile i kosti, dok se u obli njoj kuhinji totalnom oèaju kuhar trudio da od komada toga kostu pripremi ne to za èasnièku veèeru. Ta nesretna krava, ukoliko je uopæe tu prirodnu pojavu bilo moguæe nazvati kravom, svim se sudionicima tako ivo usjekla u sjeæanje da bi se 11. satnija, sasvim sigur no, kad bi zapovjednici vojnike pred bitku kod Sokala na nju podsjetili, uz groz an urlik bijesa i s isukanim bajunetama bacila na neprijatelja. Krava je bila prava besramnica jer se od nje nije mogla skuhati èak ni goveda ju ha. Sto se meso dulje kuhalo, to se èvr æe dr alo kostiju tvoreæi s njima jedinstvenu, oko t alu cjelinu, poput birokrata koji pola vijeka pase svoje uredske spise i pre iva s amo slu bene akte. vejk je kao kurir odr avao stalnu vezu izmeðu sto era i kuhinje, ne bi li saznao kada æe to konaèno biti kuhano, pa je na kraju raportirao natporuèniku Luka u: Gospon obrlajtant, veæ je od toga nastal porculan. Krava ima tak tvrdo meso da s e z njim mo e rezati staklo. Kuhar Pavlièek je skup s Balounom probal meso, pa si je slomil prednji zub, a Baloun zadnji kutnjak. Baloun je ozbiljno istupio pred natporuènika Luka a i predao mu slomljeni zub zamo
tan u »Lurdsku pjesmu«: Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam napravil kaj sam mogel. Taj sam si zub strgal u oficirskoj kuhinji, kad smo probali dal bi se od tog mesa ipak moge l napraviti biftek. Poslije tih rijeèi iz naslonjaèa ispod prozora podigla se neka tu na pojava. Bio je to poruènik Dub kojega su dovezli sanitetskom dvokolicom kao potpuno uni tenog èovjeka : Molim ti inu rekao je oèajnim glasom meni je zlo! Sjeo je opet u stari naslonjaè, u èijim je pukotinama bilo na tisuæe jaja aca stjenica. ( w3»sm i ^ Umoran sam rekao je tragiènim glasom bolestan j nemoæan, molim da se preda mnom ne govori o slomim zubima. Moja adresa: Smichov, Kralovska 18. UkoiL, ne doèekam jut ro, molim da se o svemu moja rodbina nrezno obavijesti i da se ne zaboravi na mo jem grobu napi^j Ja sam prije rata bio C. i k. gimnazijski profesor. Lagano je zahrkao i nije èuo da je vejk izrecitirao stihove jz pjesme za pokojnik e: S Marije grijeh si skinuo razbojniku raj si pru io i mene si ljubavlju zadu io... Ba je tada financijski narednik Vanek ustanovio da se znamenita krava mora kuha ti jo barem dva sata u èasnièkoj kuhinji, i da nema govora o nekakvom bifteku, veæ da æe se umjesto bifteka kuhati gula . Bilo je zakljuèeno da vojnici mogu malo odspavati prije no to se dade znak za veèer u, jer æe veèera ionako biti gotova tek ujutro. Financijski narednik Vanek dovukao je odnekud naramak sijena, polo io ga pod seb e u upnikovoj blagovaonici, nervozno zasukao brk i rekao tiho natporuèniku Luka u koj i se odmarao na starom divanu: Vjerujte mi, gospodine oberlajtnante, da takvu kravu jo nisam jeo za èitavog rata ... U kuhinji, pred upaljenim ostatkom crkvene svijeæe sjedio je telefonist Chodouns kv i pisao pisma za zalihu, kako se ne bi morao muèiti kada konaèno dobiju broj ratn e vojne Po te. Pisao je: Mila i draga eno, najdra a Bo enko! Noæ je i ja se neprestano sjeæam tebe, moje zlato, i vidim te kako se i ti, isto t ako neprestano sjeæa mene, kada pogleda na praznu postelju pored sebe. Mora mi oprost iti to mi pritom to ta pada napamet. Zna dobro da sam od samog poèetka rata 659 658
na boji tu i da sam veæ to ta èuo od svojih prijatelja koji su /, ; ranjeni i dobili dopust a kad su do li doma, radije bi se vid'l pod zemljom nego da su postali svjedocima toga da im nekoj?' bitanga hoda sa enom. Za mene je to bolno to ti, draga Eo enk mo ram ovo pisati. Ja ti to ne bih ni pisao, ali i sama dobro z ' da si mi priznala, da ja nisam prvi koji je s tobom imao ozbiljn vezu i da te je prije mene veæ imao gospodin Kraus iz Mikuldsk ulice. Sada, kad se toga sjetim u ovoj noæi, da bi taj gad za mov izbivanja mogao imati nekakve namjere prema tebi, onda pomislim da b ih ga, draga Bo enko, na mjestu zagutio. Dugo sam to dr ao u sebi, ali kada pomislim da bi ti se opet mogao nabacivati onda mi srce puca, i upozoravam te samo na je dno, da kraj sebe neæu trpjeti nikakvu svinju koja bi se kurvala sa svakim i nanij ela sramotu mome imenu. Oprosti mi, draga Bo enko, moje o tre rijeèi, ali pazi se da s luèajno ne to o tebi lo eg ne doznam. Inaèe bih bio prinuðen da vas oboje zakoljem, jer sa m veæ na sve spreman, pa makar me to stajalo i ivota. Tisuæu puta ljubi te i alje pozd rave tatici i mamici,
Tvoj Tonou P. S. Nemoj zaboraviti da sam ti dao svoje ime! Zatim je nastavio s pisanjem pisama za zalihu: Moja najmilija Bo enko! Kad dobije ove retke, znaj da je gotova velika bitka, u kojoj se ratna sreæa okr enula na na u stranu. Izmeðu ostalog sru ili smo oko deset neprijateljskih zrakoplova i jednog generala s velikom bradavicom na nosu. U najljuæem boju, kad su nad nama pra tali rapneli, mislio sam na tebe, draga Bo enko, to radi , kako si i to je kod kuæe no og. Uvijek se pritom sjeæam kako smo skupa bili u pivnici »Kod Toma a« i kako si me vodi la doma, pa kako te je drugi dan od tog napora boljela ruka. Sada ponovno idemo naprijed, tako da mi vi e ne ostaje vremena da nastavim ovo pismo. Nadam se da si mi ostala vjernom, jer dobro zna da sam « t0 pogledu opasan. Ali veæ je vrijeme za po lazak! Ljubim te puta, draga Bo enko, nadaj se da æe sve dobro ispasti. , Tvoj iskreni Tonou ,*\f*l ,s "'< Chodounskv poèeo je drijemati i usnuo je nad |0m. upnik, koji nije spavao, veæ nepres tano hodao po * onom dvoru, otvorio je kuhinjska vrata i zbog tedljivosti asio os tatak crkvene svijeæe koji je dogorijevao kraj Cho+ dounskog. U blagovaonici, osim poruènika Duba nitko nije spavao. Financijski narednik Vane k, koji je u brigadnom uredu u Sanoku dobio novi proraèun, a koji se ticao opskrbe vojske namirnicama, pa ljivo je prouèavao i zapa ao da se u stvari, to se vi e pribli avaj u boji nici, vojnièki obroci sve vi e smanjuju. Na kraju se èak morao nasmijati nad jedn im paragrafom zapovijedi, kojim se zabranjivala upotreba afrana i ðumbira prilikom pripreme juhe za vojsku. Pored zapovijedi stajala je i napomena da se u poljskim kuhinjama moraju skupljati kosti i slati u pozadinu, u divizijska skladi ta. Bilo je to malo nejasno jer se nije znalo o kakvim se kostima radi, da li o ljudskim a ili o kostima neke druge stoke za klanje. Slu ajte vejk rekao je natporuènik Luka zijevajuæi od dosade prije nego to dobijemo a jelo, mogli biste nam isprièati nekakav dogaðaj. Zakaj ne? odgovorio je vejk prije nego dobimo jesti, mogel bi vam, gospon obrla jtant, ispripovedati æelu povijest naroda èe kog. Ja vam znam samo jednu jako kratku p rièu o jednoj gospodi po tarici iz Sedlèanska, koja je nakon smrti svog mu a nasledila t u po tu. Meni je ona odmah pala na pamet, èim sam èul da se govori o poljskim vojnim p o tama, iako to nema ni zajednièkog s ratnim po tama. vejk javio se s divana natporuènik Luka vi se °pet poèinjete grozno glupirati. Zbiljam, pokorno javljam, gospon obrlajtant, kad je to zbiljam takva stra no glu pa prièa. Ja ni sam ne znam kak ^i je nekak tak bedastog moglo pasti na pamet i o neèem tak bedastom pripovedati. Ili je to uroðena blesavoæa, ili su to uspomene iz mla dosti. Na na oj su vam zemljinoj kugli, gospon obrlajtant, razni karakteri, pa je imal pravo taj na kuhar Jurajda, kad se onda u Brucku nacugal, upal u jarak 661 660
iz kog se ni mogel izvleèi, pa se od tam deral: »Èovjek predodreðen i pozvan da spozna i stinu, stog mora upravl jati svojini duhom ka harmoniji vjeènog svemira, te se n p restano razvijati i usavr avati kako bi postupno u ao u v^ sfere sve inteligentnijih , ljubavi punih svjetova.« A kad srno ga hteli od tam izvleèi, onda nas je grebal i grizel, mislil je da je doma, a kad smo ga ponovo tam hitili, onda je poèel jafkat i da ga od tam izvleèemo. A to je na koncu s tom gospodom po taricom? upitao je oèajno natporuènik Luka . To je bila jako dobra enska, al ipak je bila gadura, gospon obrlajtant, ona vam je dobro obavljala te svoje du nosti na po ti, ali imala je jednu falingu; mislila j e da ju svi progoniju, da imaju nekaj protiv nje, pa je onda nakon posla svaki d an podnosila prijave vlastima prema tome kakve su veæ bile okolnosti. Jednom je i la ujutro u umu brati gljive, dobro si je pogledala kad je prolazila pokraj kole jel
gospon uèitelj veæ budan, i èula je da ju je pozdravil i da ju je pital kam ide tak r ano ujutro. Kad mu je rekla da ide po gljive, rekel joj je da bu i on do el za njo m. Po tom je zakljuèila da je imal z njom, sa starom babom, nekakve neèiste namere, a onda, kad ga je vidla da zbilja ulazi u gusti , prepala se, pobegla i smesta nap isala prijavu gradskoj kolskoj upravi da ju je ovaj htel silovati. Uèitelja su posl ali na disciplinsku istragu, a valjda da od toga ne bi ispala nekakva javna sram ota, do el je i sam kolski inspektor u inspekciju, pa se obratil na andarskog nadzor nika da bi taj dal mi ljenje jel taj uèitelj sposoban za takav èin. andarski stra me tar po gleda! je u papire i rekel da to ni moguæe, jer je jednom taj uèitelj bil optu en od up nika da se nabacival njegovoj neæakinji, s kojom je taj upnik spaval, al da je onda taj uèitelj uzel od upanijskog doktora potvrdu da je impontentan od svoje este godi ne, kad je opal s ra irenim nogama s tavana na rudu od kola. E, onda je ta gadura prijavila i andarskog narednika, i upanijskoj doktora, i kolskog inspektora, da su svi potplaæeni od tog uèitelja. A onda su svi oni tu ili nju> 662 je bila osuðena, a ona se izgovarala da je neuraèunljiva. nregledali su je sudski do ktori, pa su joj dali potvrdu da je, , Ju e blesava, al da mo e obavljati bilo kakvu dr avnu lu bu. Natporuènik Luka je uzviknuo: __ Isuse i Marijo onda je jo dodao vejk, ja bih i ne to rekao, ali ne elim si kvariti veèeru. Na to je vejk izjavio: . Ja sam vam rekel, gospon obrlajtant, da je ono kaj m vam pripovedal grozno blesavo. Natporuènik Luka je odmahnuo i rekao: Od vas sam se veæ takvih mudrolija naslu ao. Svako i nemre biti pametan, gospon obrlajtant reèe uvjerljivo vejk ti glupi moraju biti iznimka, jer kad bi svaki bil pametan, onda bi na svetu bilo tolko razuma da bi od toga svaki drugi èovek potpuno poblesavil. Kad bi, naprimer, pokorno javl jam gospon obrlajtant, svaki znal zakone prirode i uspel izraèunati nebeske udalje nosti, samo bi dodijaval svojoj okolini ko nekakav gospon Capek koji je zalazil u birtiju »Kod kalicha«, a onda bi po noæi uvek izi el na ulicu i razgledaval zvezdano n ebo, a kad se vratil hodal je od jednog do drugog i govoril: »Danas krasno svijedi Jupiter, a ti i ne zna kretenu, to to ima nad glavom. To su udaljenosti! Kad bi te , bitango, ispalili iz topa, onda bi brzinom topovske kugle letio do tamo miliju ne i milijune godina.« Uz to je bil tak prosti, da bi nakon toga obièno izletel iz b irtije sam, obiènom brzinom elektriènog tramvaja, otprilike tak, gospon obrlajtant, deset kilometara na sat. Ili, unamo primer, gospon obrlajtant, mrave... Natporuènik Luka se pridignuo na divanu i sklopio ruke: vejk, moram se èuditi samom sebi to se uvijek s vama upu tam u razgovor, iako vas poz nam, i to prilièno vremena... vejk je suglasno kimnuo glavom: To vam je stvar navike, gospon obrlajtant, radi se o tome da se odavno poznamo i da smo skup veæ dost toga 663 vode, a kad K i
ruiiv»"~ i Pokorno javljam, nemre biti ni "M nak n crede ruinikLuka, _ A da ne DI KU*» ^jkvo nam )<= « ^^^^°^ bi nas sve ko piceke oko kvock^ p ^ to mar irate »Vucibatine, vi uopæe niste u?*J Jbrazovana banda &
po Zemljinoj kugli, vi s* tak* uebalo bi vas Èovjeku doðe da se pobljuje *au ;. ": ;'". ',. ' 665 pro li. Mi smo tolko toga skup pretrpeli, a uvek smo na $ve naletili ko lepa kokica na zrno. Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je to sudbina. Kaj car dela, do bro dela, on nas je skup spojil, a ja si ni drugo ni ne elim, nego da bi vam nekak mogel biti od pomoæi... Jeste gladni, gospon obrlajtant? Natporuènik Luka , koji se ponovno ispru io na starom divanu, odgovorio je da je posljednje vejkovo pitanje najbolji rasplet muènog razgo vora i neka ode pitati to je s jelom. Bit æe sigurno bolje ako se vejk malo pro eæe i os tavi ga na miru jer su ga te gluposti koje je od njega èuo umorile vi e no èitav mar od Sanoka. P\ado bi na trenutak zaspao, ali ne mo e. To vam je od stjenica, gospon obrlajtant. To vam je staro verovanje, da upnici raðaju stjenice. Nigde ne bute na li tolko stjenica ko na u pnom dvoru. Na upnom dvoru u Gornjim Stodulkama upnik Zamastil napisa! je èak i æelu k njigu o stjenicama, one su po njemu puzale i za vreme pro povedi. to sam rekao vejk? Idete li u kuhinju, ili ne? vejk je oti ao, a za njim je iz svoga ugla kao sjena, na vrhovima prstiju iza ao Ba loun... Kad su rano ujutro krenuli iz Liskowieca prema Starasolu, i Samboru, povezli su sa sobom u poljskoj kuhinji i nesretnu kravu koja jo nije bila skuhana. Bilo je o dluèeno da æe je kuhati putem, a da æe je pojesti za vrijeme odmora, na pola puta izmeðu Liskovvieca i Starasola. Za put su vojnicima skuhali crnu kavu. Poruènika Duba p onovno su vukli na sanitetskim dvokolicama, jer mu je bilo jo gore nego juèer. N ajvi e se s njim namuèio njegov slu nik koji je neprestano morao trèati pored dvokolice, pri èemu je poruènik Dub na njega urlao da se o njemu juèer uopæe nije brinuo, pa kad s tignu na odredi te da æe se s njim obraèunati. Svaki èas je tra io da natjerati da mar irate po Suncu gdje èovjek, koji na na.v bijednoj planeti te i samo ezdeset kila, te i preko tisu sedamsto kilograma, pa bi od tog pocrkali; e, to bi za v bio mar , kad biste imali ranac preko dvjestoosamdeset kila gotovo tri metrièke cente, a pu ka bi vam bila te ka centu ' pol. Stenjali bi i plazili jezike ko krepani psi.« Tam je medu nama bil nekakvi nesretni uèitelj, a taj se odva il i javil se za reè: »S dopu tenjem, gospodine oberlajtnante, na Mjesecu èovjek od ezdeset kila te i samo trinaest kilograma. Na Mjesecu bismo lak e mar irali jer bi nam ruksak te io samo èetiri kilograma. Na Mjesecu bismo lebdjeli, a ne mar irali.« »To je grozno rekel je na to pokojni gospon obrlajtant Buchanek ti, bitango mizerna, eli amar, budi sretan da æu ti opaliti samo jedan zemaljski, obièni, jer kad bi ti opalio tvoj Mjeseèev, onda bi ti uz tvoju lakoæu odletio nekamo na Alpe i smrskao bi se o njih. A kad bih ti zviznuo taj te ki, Sunèev, onda bi se na tebi mundir pretvorio u ka u, a glava bi ti odletjela negdje do Afrike.« Dal mu je dodu e tu obiènu, zemaljsku flisku, sveznalica se poèel plakati i mar irali smo dalje. Za æelo to vreme mar a, cmizdril je i govoril, gospon obrlajtant, o nekakvom ljudskom dostojanstvu, a da se z njim postupa ko s nekakvim »nemu tim biæem«. Onda gaje gospon obrlajtant poslal na raport, zatvorili su ga na èetrnajst dana, a trebal je odslu iti jo est tjedana, ali nije ih odslu il jer je imal bruh, a oni su ga tak nateravali da se u kasarni vrti na vratilu, da to ni izdr al i umri je ko simulant u bolnici. To je zbilja èudno, vejk rekao je natporuènik Luka koliko sam vam puta rekao da vi mate èudan obièaj naroèitim naèinom poni avati èasnièki zbor. Nije mi to obièaj iskreno je odgovorio Svejk ja sam vam samo htel ispripovedati,
gospon obrlajtant, kak su prije u vojski ljudi sami na sebe navlekli nesreæu. Taj si Je èovek mislil da je obrazovaniji od tog gospona obrlajtanta i htel ga je s t im Mjesecom poniziti u oèima vojske i ono* kad je dobil tu jednu zemaljsku prek gu pca svi su v^ odahnuli, nikom ni bilo krivo, obratno, svi su bili sretn , te ffospon obrla tant napravil takav dobar vic s tom r ... ' maljskom cuskom; tomu se veli »obranjena situacija«. Æoveku mora smesta pasti nekaj na pamet, i veæ je dobro. Prek puta Karmeliæanki, u Pragu, gospon obrlajtant, pred n ekolko let, imal je neki gospon Jenom duæan s kuniæima i drugim pticama. Taj se upoz na! s kæerkom knji ara Bileka. Gospon Bilek nije odobraval vezu i onda je javno izja vil u birtiji, da ak bi gospon Jenom do el prositi ruku njegove kæerke da bi ga hiti l niz tenge, tak kak svet to jo ni videl. Gospon Jenom se zbog toga nacugal, i el je gosponu Bileku koji ga je u forcimeru èekal z velkim no om s kojim se obrezuju knji ge, a koji izgleda jezivo. Razderal se na njega da kaj tu hoæe, a moj ti dragi gos pon Jenom u tom trenutku tak prdne, tak jako da vam se vura na zidu zaustavila. Gospon Bilek se poèel smijati, smesta mu je dal ruku i to vam je odmah bilo: »Izvolt e prosim uæi, gospon Jenom prosim izvolte se esti, niste se valjda pokakali pa nisam ja ba tako zli èovek, isti na je da sam vas htel hititi niz tenge, ali sad vidim da ste zbilja ugodan gospon , i da ste originalan. Ja sam knji ar, proèital sam mnogo romana i pripovijetki, ali ni u jednoj knjigi nisam proèital da bi se enik tak predstavil.« Pritom se smijal ta k da se dr al za trbuh, i s velkim je veseljem pripovedal da mu se èini ko da se poz naju od roðenja, ko da su roðena braæa; donesel mu je odmah cigaru, poslal je po pivu, po kobase, pozval je enu ^predstavil ga je sa svim pojedinostima kak je ovaj odr apil. ena je pljunula i oti la, onda je pozval kæerku i rekel joj je: »Taj gospon je do e l prositi za tvoju ruku pod takvim 1 takvim okolnostima.« Kæerka se odmah poèela plaka ti i lzjavila da ga ne pozna, da ga ne eli ni videti, tak da im ni drugo ni preost alo nego da popiju tu pivu, pojedeju kola e i razideju se. Posle je gospon Jenom j o samo do ivel Sfamotu u toj krèmi kam je zalazil gospon Bilek, a na kraju 8* drukèe ni su ni zvali nego »posranec Jenom« i svugdi se sarno pripovedalo kak je htel spasiti situaciju. Ljudski ivot, P°korno javljam, gospon obrlajtant, je tak slo eni, da je 666 667
pojedinaèni ivot èoveka u odnosu prema tome K nama je u birtiji »Kalichu« na Boji tu zalazi l jo nrecj rat jedan policijski nadstra ar, nekakav gospon Hubièka ' jedan gospon ure dnik, koji je skupljal same slomljene noge prega ene ljude, samoubice, i to je trp al u novine. To je bH tak veseli gospon, da je vi e vremena provodil u policijskoj stra arnici, nego u svojoj redakciji. Taj je jednom napil tog gospona policijskog nadstra ara Hubièku i preoblekel se u njegovu uniformu, u kuhinji, tak daje stra ar o stal u civilu, a od gospona urednika postal je policijski nadstra ar, samo je jo pr ekril broj revolvera i oti el je u patrolu po Pragu. U Resselovoj ulici, iza biv e S vetovaclavske kaznionice, susrel je u noænoj ti ini starijeg gospona u cilindru i u bundi, koji je hodal sa starijom gospodom, isto u bundi, a koja ga je dr ala ispod ruke. Oba su urili doma i nisu ni reæi govorili. A on ti je na njih skoèil i razdera l se tom gosponu u uho: »Ne derite se toliko, ili æu vas privesti u postaju!« Mo ete si predstaviti, gospon obrlajtant, kak su se prepali. Uzalud su mu obja njavali da je to valjda nekakva zabuna jer da su obadva bili u gostima kod gospona gradonaèelni ka. Da ih je koèija dopelala iza Narodnog kazali ta, a da su se sad hteli proluftati , da stanuju nedaleko na Marni, a on da je vrhovni savjetnik gradonaèelnika sa sup rugom. »Vi æete mene zezati? proderal se ponovo na njega presvleèeni urednik sram vas bilo ako ste, kak velite, nekakav vrhovni savjetnik gradonaèelnika, a pona ate se ka o balavac. Ja vas veæ dugo pratim, kako ste sa tapom udarali po svim roloima duæana k oji su vam bili na putu, a pritom vam je va a supruga, kak ju vi nazivate, pomagal a.« »Pa vidite da nemam nikakvog tapa. To je vjerojatno bio netko ispred nas.« »Pa otkud bi ga i imali« veli mu na to presvleèeni urednik »kad ste ga, kako sam vidio, iza ugla
slomili o glavu babi koja obilazi birtije i prodaje peèene krumpire i kestene.« Ta gospoda vi e se nije mogla ni plakati, a g°s' pon vrhovni savjetnik gradonaèelnika, ta k se rasrdil, da je poèel govoriti nekaj o prostotama, na to je bil uhiæen i
redveden najbli oj patroli u rajonu u Salmovoj ulici, kojoj ?e presvleèeni urednik r ekel da taj fini par otpelaju u polici'sku postaju, a on da je od Svetog Jindfic ha, da je slu beno na Vinohradima, da je ove zatekel prilikom naru avanja noænog mira i prilikom noæne tuènjave, i da su izvr ili prestup uvrede policijske stra e. I veli da bude obavil svoj posel na povereni tvu kod Svetog Jindficha i da bude za jednu vur u do el u Salmovu. Tak ih je patrola odvlekla sa sebom u postaju gde su sedili skr oz do jutra i èekali na tog nadstra ara koji se okolo naokolo vrnul do »Kalicha« na Boji t e, tam probudil nadstra ara Hubièku i jako oprezno mu priopæil kaj se dogodilo i kakva æe iz toga ispasti istraga, ak ne bu dr al jezik za zubima... Prije nego to je podbo konja u kas, kako bi prestigao kolonu, natporuènik Luka , ko ji je veæ bio umoran od razgovora, reèe vejku: Kad biste govorili do naveèer, to bi bilo sve blesavije i blesavije. Gospon obrlajtant vikao je za natporuènikom vejk a ne elite znati kak je to zavr il ? Natporuènik Luka potjerao je konja u galop. Stanje poruènika Duba toliko se pobolj alo da je iza ao iz sanitetske dvokolice, oku pio oko sebe cijeli sto er satnije i kao u bunilu poèeo ih pouèavati. Dr ao im je grozno dug govor, koji je svima pao te e no streljivo i pu ke. Bila je to smjesa raznih usporedbi. Poèeo je: Ljubav vojnika spram èasnika èini moguæima i najnevjerojatnije rtve, ali ne radi se o tome, veæ naprotiv, ukoliko ta ljubav vojniku nije priroðena, tada se mora iznuditi . U civilnom ivotu iznuðena ljubav jednoga spram drugomu, naprimjer podvornika spra m profesorskog zbora, izdr at æe toliko dugo koliko i vanjska sila koja je iznuðuje, n o u vojsci vidimo upravo obratno, stoga èasnik ne smije dopustiti vojniku ni najma nje slabljenje ljubavi koja ve e vojnika s njegovim nadreðenim. Ova ljubav nije samo obièna ljubav, veæ je to u biti tovanje, strah i disciplina. v(«tt»«i* A*^» 669 668 V' Èitavo to vrijeme vejk je hodao uz njega s lijeve strane dok je poruènik Dub govori o, bio mu je neprestano okrenu u stavu »pogled nadesno!«. Poruènik Dub isprva to nije primijetio, pa je nastavio svoj govor: Ova disciplina i du nost pokoravanja, du nost ljubavi vojnika spram èasnika, mora bi ti iskazivana vrlo jezgrovito buduæi da je odnos izmeðu vojnika i èasnika, u stvari, v rlo jednostavan: jedan slu a, drugi nareðuje. Veæ smo davno èitali u knjigama o vojnom u mijeæu, da vojnièki lakonski govor, vojnièka jednostavnost, jest upravo ona vrlina koj u mora steæi svaki vojnik koji, htio ne htio, voli svoga pretpostavljenog koji u n jegovim oèima mora biti ne to uzvi eno, jedinstveno, iskristalizirano biæe sna ne i savr ene volje. Tek sada je poruènik Dub primijetio vejkov pogled »nadesno« i to kako ga prati pogled om, pa mu je bilo strahovito neugodno, jer je najednom i sam osjetio da se u svo m govoru nekako zapleo, da se ne mo e izvuæi iz tog uzla ljubavi vojnika prema nadreðe nom, pa se razderao na vejka: Sto bleji u mene ko tele u arena vrata? Po zapovedi, pokorno javljam, gospon lajtant, vi ste me izvolili sami upozorit i, da kada govorite moram svojim pogledom pratiti va a usta, pa zato jer svaki voj nik mora ispuniti naredbu svoga nadreðenog i upamtiti si je za sva vremena, ja sam na to bil prinuðeni. Gledaj na drugu stranu, klipane glupi, ne gledaj u mene, zna da to ne volim, da to ne podnosim, èim te vidim ja æu ti zasoliti... vejk je okrenuo glavu »pogled nalije vo«, ali dalje je koraèao uz poruènika Duba tako ukoèeno, da je poruènik Dub viknuo: Kamo gleda kad s tobom govorim? Pokorno javljam, gospon lajtant, da sam po va oj zapovedi okrenul glavu na levo.
Ah uzdahnuo je poruènik Dub te ko je s tobom, gledaj ravno ispred sebe i misli o s ebi: »Ja sam takav glupan da me neæe biti nikakva teta«. Jesi li zapamtio? r**1
vejk je pogledao ispred sebe i rekao: __ Pokorno javljam, gospon lajtant, dal trebam na to odgovoriti? ._ to si to dozvoljava ? izderao se na njega poruènik Kako to sa mnom razgovara ? to time misli ? Pokorno javljam, gospon lajtant, da s tim mislim sa na onu va u zapoved s jed ne postaje gde ste me potali da ne smem uopæe odgovarati kad vi zavr ite govor. Znaèi, boji me se? rekao je razdragano poruènik Dub ali jo me nisi upoznao, preda m om su se tresli i malo drugaèiji ljudi nego to si ti, upamti to. Uspio sam ukrotiti i malo drugaèije tipove, zato dr i jezik za zubima i ostani lijepo straga, da te ne vidim! I tako je vejk ostao straga kod bolnièara, pa se udobno vozio dvokolicom sve dok nisu stigli do mjesta predviðenog za odmor, gdje su konaèno svi doèekali juhu i meso o d one nesretne krave. Tu su kravu trebali metnuti barem èetrnajst dana u pac, a ak ba ne tu kravu, onda bar tog èoveka koji ju je kupil izjavio je vejk. Iz brigade je dokasao na konju kurir s novom zapovijedi za 11. satniju, prema kojoj se mar ruta mijenja prema Fel tvnu i Wojalyèu, a Sambor treba ostaviti postrani, jer ondje nije moguæe smjestiti satniju stoga to se tamo veæ nalaze dvije poznanjske pukovnije. Natporuènik Luka izdao je smjesta nove zapovijedi. Financijski narednik Vanek i vejk trebali su potra iti u Fel tvnu noæenje za satniju. vejk, da se niste usudili izvesti ne to na putu upozorio ga je natporuènik Luka gla no je da se pristojno Pona ate prema puèanstvu! Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da bum se potrudil; dodu e lo e sam sanjal kad sam malo po noæi zadremal. Sanjal sam o nekakvom koritu iz kojeg je æelu noæ Qekaj te klo po hodniku u kuæi gde sam stanova!, dok ni sve scurelo i promoèilo plafon vlasni ku kuæe koji mi je ujutro 671 670 odmah dal otkaz. A bil je, gospon obrlajtant, takav sluv zbiljam, u Karlinu, iza vijadukta... ^ vejk, ostavite me na miru, s va im glupim prièam radije pazite s Vanekom na kartu k amo morate iæi. ' ovdje vidite to selo. Od ovog sela krenite dalje prema rjeèici ' uz tok rijeke ope t ka najbli em selu, a odatle, gdje se s lijev strane ulijeva u nju prvi potok koj i æe vama biti uz desnu ruku, krenut æete poljskim putem gore, toèno na sjever i nikam o se ne mo ete izgubiti, nego samo stiæi do Fel tvna! Jeste li upamtili? vejk je tako s financijskim narednikom Vanekom krenuo prema odreðenoj mar ruti. Veæ j e bilo pro lo podne, cijeli kraj je zbog vruæine te ko disao, a lo e zatrpane jame s pok opanim vojnicima irile su zadah trule i. Stigli su u kraj gdje su se vodile bitke p rilikom napredovanja ka Pfemy lu i gdje su strojnicama bili poko eni èitavi bataljuni. U umicama, oko rijeke vidjeli su se tragovi divljanja artiljerije. Na velikim po vr inama i strminama umjesto drveæa, iz zemlje su provirivali nekakvi okrajci stabal a i sva ta pusto bila je izbrazdana rovovima. Tu to drukèe zgleda neg u Pragu rekao je vejk kako bi prekinuo utnju. Kod nas je veæ etva gotova rekao je financijski narednik Vanek u kralupskom kraju prvi poèinjemo. Posle rata ovde bu dobro rodilo rekao je ubrzo vejk. To je za ratare jako povol jno kad im na njivama istruli æela pukovnija, pa ne buju morali kupovati ko tano bra n o za gnojenje; jednom reci bude kruha. Samo me jedna stvar brine: da se ti selja ci ne bi dali sluèajno od nekog zeznuti, pa da ne prodaju zabadav te vojnièke kosti za ko tani ugljen nekoj eæerani. Bil je u Karlinskim kasarnama natporuènik Holub, a taj je bil tak uèeni da su ga svi u kompaniji smatrali za kretena jer se on zbog svoj
e uèenosti ni nauèil potao vojnike i o svemu je razmi ljal s tog znanstvenog stajali taJe dnom su mu vojnici raportirali da se kruh koji su dobiu nemre jesti. Drugi bi se oficir razbesnil zbog takve drskosti, r on ne, on je ostal miran, nikom ni rekel ni prase ni svinja, kog ni udaril P° no su Samo je skupil sve svoje vojnike i "kel im je takvim ugodnim glasom: »Prije sve ga, vojnici, orate postati svjesni da vojarna nije nikakav delikatesni Huæan u koj em biste mogli izabrati marinirane jegulje, ardine u ulju, ili sendvièe. Svaki voj nik mora biti toliko nteligentan da bez gunðanja po dere sve to dobije, i mora sebi im ati toliko discipline da ne razmi lja nad kvalitetom onoga to treba po derati. Zamisl ite vojnici kad bi izbio rat. Onoj zemlji u kojoj æe vas nakon bitke pokopati sasv im je svejedno kakvim ste se kruhom prije svoje smrti napunili. Majèica zemlja pro varit æe vas i po derati skupa s cokulama. Na svijetu se ne mo e ni ta izgubiti, iz vas æe vojnici izrasti novo ito za novi kruh, za nove vojnike koji æe valjda kao i vi bit i nezadovoljni, poæi æe se aliti, i naletjet æe na nekoga tko æe ih zatvoriti dok ne budu molili sve svece, jer taj na to ima i pravo. Sada sam vam to, vojnici, sve lije po objasnio i valjda vam ne moram vi e ponavljati da æe onaj tko se bude ubuduæe alio z nati vrlo dobro cijeniti to se uopæe pojavio pred svjetlom Bo jim.« »Da nas je bar potal« vorili su si vojnici medu sobom, jer su svi grozno mrzili te finoæe u predavanjima gospona natporuènika. Tak su me jednom izabrali iz kompanije da mu to nekak velim , da ga svi voliju al da to ni nikakva vojska ak se ne pota. Onda sam oti el k njem u u stan, i prosil sam ga da ostavi to cicimici, da vojska mora biti èvrsta ruka, da su vojnici na to naviknuti kad ih se svaki dan opominje da su pajceki, jer da budu inaèe zgubili po tovanje prema svojim nadreðenima. On se u poèetku oranil, govoril je nekaj o inteligenciji, o tome da se danas ne srne vojska slu iti pod ibom, al n a kraju se ipak dal nagovoriti, isfliskal me je, hitil kroz vrata i tak mu je na rasel ugled. Kad sam priopæil rezultate svojih pregovora, svi su se tome jako rado vali, ali on im je to pokvaril veæ drugi dan. Do el je k meni i pred svima mi je rek el: » vejk, ja sam se juèer prenaglo, evo vam forinta, napijte se u moje zdravlje. S v ojskom znati postupati«. vejk se obazreo po okolici. ,i* 673 672
Mislim rekao je da nejdemo dobro. Gosn obrlajtant nam je to dobro objasnil. Tr ebamo iæi gore,
iza ao iz vode. VKJSK. f;«» vejk je bio radoznao i htio je znati kako bi mu pristajala ,ska odora koja je le al a pod vrbama, svukao je svoju i obu, rusku odoru nesretnog, golog ruskog zaroblj enika koji pobjegao iz transporta smje tenog u selu iza ume. vejk L po elio da se dobr o ogleda u zrcalu vode, pa je stoga tako Hugo hodao po nasipu ribnjaka sve dok g a tamo nije na la ophodnja mjesne andarmerije koja je tra ila ruskog bjegunca. Bili s u to Maðari, pa su vejka bez obzira na njegove proteste odvukli u zapovjedni tvo u Ch yrow gdje su ga uvrstili u transport ruskih zarobljenika, odreðenih za rad na popr avljanju eljeznièke pruge u smjeru Pfemv la. Sve se odigralo tako brzo da je vejk tek drugi dan postao svjestan situacije, pa je na bijeli zid kolske prostorije u kojo j je bio smje ten dio zarobljenika, komadiæem nagorjela drveta, napisao: »Ovdje je spavao Josef vejk iz Praga, kompanijski ordonanc 11. mar kumpaèke 91. regim ente, koji je kao kvartirmajstor zabunom upao u austrijsko zarobljeni tvo pod Fel tv nom.« 675 674 u ' /!!, 1 ÈETVRTI DIO Nastavak slavnih batina f«Ri '.
o ::rr i vejk u transportu ruskih zarobljenika Kada je, dakle, vejk, koga su zbog njegovog ruskog kaputa i kape zabunom smatra li za odbjeglog ruskog zarobljenika iz sela kraj Fel tvna, komadiæem ugljena na zidu napisao svoj oèajnièki krik, nitko to nije primijetio, a kada je u zapovjedni tvu u C hyrowu htio sve potanko objasniti nekom èasniku, koji je upravo prolazio kraj njeg a dok su im dijelili komadiæe tvrdog kukuruznog kruha, jedan od maðarskih vojnika ko ji su èuvali transport zarobljenika udario ga je kundakom u rame uz napomenu: »Baszo m az elet, mar u red, ruska svinjo!« Sve je to bilo u okviru naèina na koji su Maðari postupali s ruskim zarobljenicima , èiji jezik nisu razumjeli. vejk se vrati u red i okrene se najbli em zarobljeniku: Taj èovek izvr ava svoju du nost , ali sam sebe izla e opasnosti. A kaj bi se dogodilo da mu je pu ka bila otkoèena? Mo glo mu se lako dogoditi, dok mlati èoveka po ramenu a cev ima okrenutu prema sebi, da mu pu ka opali i da mu svi metki uletiju u gubec, pa bi poginul pri vr enju svoj e du nosti. U umavi, u jednom kamenolomu, seljaki su krali dinamitne patrone da bi imali zalihu za zimu, za èupanje panjeva. Èuvar u kamenolomu dobil je naredbu da kad se vraæaju radnici s posla svakoga dobro o aca, a on je to delal s takvom ljubavlju da je æopil prvog radnika, poèel mu tak strasno lupati po epima dok ovome nisu dinam itne patrone u epu eksplodirale pa su njih dva, taj radnik skup s tim nad 679 zornikom, odletili u zrak, tak da je to zgledalo ko da su se d posljednjeg èasa gr lili. Ruski zarobljenik kojemu je vejk sve to pripovijedao gledao je u njega tako da je bilo jasno da od èitave govoran' èije nije razumio niti rijeèi. Ja ne panjimat. Ja krimski Tatarin. Allah, ahper Tatarin je sjeo na zemlju pre
kri iv i noge, slo io ruke na prsa i poèeo moliti: Allah ahper Allah ahper bezmila arahman arahim malinkin mustafir.1 Tak, znaèi ti si Tatar suæutno je rekao vejk i to ba takav kakav treba biti. Onda m mora razmeti, a i ja tebe, kad si Tatar. Zna Jaroslava iz ternberga? Ne zna to ime, klipan tatarski? Taj vam je dal po riti pod Hostvnom. Be ali ste od nas z Moravsk e, klipani tatarski, ko zeèeki. Sigurno vas u va im èitankama ne uèiju tak kak su nas uèil i. Zna za Hostvnsku Djevicu Mariju? Pa naravno da ne zna , i ona je bila u to ume ana ; ipak vas budu sad u tom zarobljeni tvu pokrstili, klipani tatarski. Svejk se okrene drugom zarobljeniku: Jesi ti isto Tatar? Oslovljeni je razumio rijeè Tatar, i odmahnuo glavom: Tatarin njet Èerkez, rodnaja Èerkez, galovu re u. Svejk je uopæe imao sreæu to se na a ru tvu razlièitih pripadnika istoènjaèkih naroda. U transportu su bili Tatari, Gruzijci, Osetijci, Èerkezi, Mordvijci i Kalmici. vejk je bio nesretan to se nije mogao ni s kim sporazumjeti, dok su ga zajedno s ostalima vukli prema Dobromilu, odakle se trebala popravljati pruga preko Pfemi la na Ni ankovice. U Dobromilu, u etapnom uredu, popisivali su jednog po jednog, to je i lo vrlo te k o jer od tri stotine zarobljenika koje su dognali do Dobromila, nitko nije razum io »ruski« jezik kojim je govorio narednik koji je ondje sjedio za stolom i koji se, vrag zna kada, prijavio da govori ruski i sada, 1. Veliki Bo e, veliki Bo e, milosrdni, sa ali se, smiluj se, priprosti vojnik (arap.) 680
istoènoj Galiciji, radio kao prevoditelj. Jo prije dobra tri jedna naruèio je njemaèkor uski rjeènik s konverzacijom, ali mu jo nije stigao, tako da je umjesto ruskim govo rio nekakvim jadnim slovaèkim koji je jedva malo nauèio dok :e kao zastupnik beèke fir me u Slovaèkoj prodavao slièice svetog Stjepana, kropionice i krunice. Bio je posve izbezumljen tim èudnim licima s kojima se uopæe nije mogao sporazumje ti. Iza ao je i izderao se na skupinu zarobljenika: Wer kann deutsch sprechen?1 Iz skupine je istupio vejk, i ozarena lica pritrèao naredniku koji mu je rekao da odmah s njim ude u ured. Narednik je sjeo za stol pretrpan spisima i upitnicima o imenu, podrijetlu i n acionalnosti zarobljenika, i tako je zapoèeo zabavni razgovor na njemaèkom: Ti si idov, je li? pitao je vejka. vejk odmahnu glavom. Ne mora to poricati nastavio je odrje ito narednik prevoditelj svaki od zarobljeni ka koji je znao njemaèki bio je idov, i basta. Kako se zove , vejch? Eto vidi , za to poriè a ima takvo idovsko ime? Kod nas se ne mora bojati to priznati. Kod nas, u Austrij i, nema pogroma nad idovima. Odakle si? Aha, Praga. A, znam, to znam, to je kod V ar ave. Ba sam ovdje prije tjedan dana imao dva Zidova iz Prage kod Var ave. A tvoja pukovnija, koji ima broj? 91? Narednik je izvukao shemu rasporeda pukovnija, i poèeo listati po njoj: 91. pukovnija je erevanska. Kavkaz, zapovjedni tvo joj je u Tiflisu, èudi se, ha, k ako mi to sve znamo. Svejk se zaista èudio èitavoj toj pripovijesti, a narednik je s velikom ozbiljno æu na stavio, dajuæi vejku napola popu enu cigaretu. To je drugaèiji duhan nego ta va a mahorka. Ja sam 'Tko zna govoriti njemaèki? (njem.) ' i t j«|4#* >_«:,*«*> * M 681 ti ovdje, idovèiæu, vrhovni gospodar. Kad ja ne to sve se ima tresti i zavuæi u mi je rupe. Kod nas je u vojs drugaèija disciplina nego kod vas. Va car je ljam, a na i car mudr a glava. Sad æu ti ne to pokazati, kako bi shvati kakva je kod nas disciplina. Otvorio je vrata susjedne prostorije i pozvao:
Hans Lofler! Odazvalo se: »Hier!«, i u prostoriju je u ao gu avi vojnik, tajerac, s izr azom uplakanog kretena. U postaji je bio »Katica za sve«. Hans Lofler naredio je narednik uzmi ovu moju lulu, stavi je u usta kao to pas aportira, a onda æe na sve èetiri trèati oko stola tako dugo dok ne ka em »Halt!« Usto mora jati, ali tako da ti lula ne ispadne iz usta, ili æu te inaèe dati svezati. Gu avi tajerac poèeo je puzati na sve èetiri i lajati. Narednik je pobjedonosno pogledao na vejka: Sto je, jesam li ti rekao, idovèiæu, kakva je kod nas disciplina? I narednik je sa zadovoljstvom promatrao to nijemo vojnièko biæe s nekog alpskog pa njaka. Halt! rekao je konaèno sada èuèni i aportiraj lulu. Dobro, a sada jodlaj! Prostorijom je odjeknula rika: Holarijo, holarijo! Kada je predstava bila zavr ena, narednik je iz ladice izvukao èetiri »Sport« cigarete i velikodu no ih poklonio Hansu, a tada je vejk poku ao na nekakvom mr avom njemaèkom ob jasniti naredniku da je u nekoj regimenti jedan èasnik imao tako poslu nog posilnog koji je radio sve to bi njegov gospodar po elio, pa kad su ga jednom pitali bi li, ako mu njegov gospodar naredi, licom pojeo ono to je gospodar pokenjao, ovaj je od govorio: »Kad bi mi to gospon lajtant zapovedil, ja bi po naredbi to i po deral, ali ne bi smel unutra najti dlaku, jer sam grozno gadljiv i od tog bi mi bilo zlo.« Narednik se nasmijao: Vi idovi imate dobre viceve, ali bih se mogao kladio da disciplina u va oj vojsci nije takva kao kod nas. A sad>
na bit cijele stvari. Ja te imenujem nadglednikom . Do veèeras æe mi popisati imena s vih ostalih sfoka. Primat æe za njih hranu, dijelit æe ju na desetoricu, i jamèit æe mi da nitko neæe pobjeæi! A ako netko pobjegne, idovèiæu, onda æemo te strijeljati! Ja bi htel, gospon narednik, s vama razgovarati ___ rekao je vejk. Samo se nemoj cjenkati odgovorio je narednik _ ja to ne volim, pa æu te poslati u logor. On bi sa mnom privatno razgovarao... to je èovjek prema vama zarobljenicim a bolji, vi ste gori... Smjesta se kupi, evo ti papir i olovka i pi i popis...! Ne kako si se jako brzo kod nas, u Austriji, aklimatizirao. to jo hoæe ? Ich melde gehorsamst, Herr Feldvvebel... Bri i! Vidi da imam posla! Narednikove lice poprimi izraz prezaposlena èovjeka. vejk je salutirao i oti ao zarobljenicima, pomisliv i pritom da strpljivost za cara mora donijeti ploda. Dakako da je bilo te koæa sa sastavljanjem popisa, sve dok zarobljenici ipak na kr aju nisu shvatili da trebaju reæi svoje ime. vejk je sva ta pro ao u svome ivotu, ali mu ta tatarska, gruzijska i mordovijska imena nikako nisu i la u glavu. »Ovo mi niko ne bu veroval pomislio je vejk da se negde neko mo e zvati ko ti Tatar i: Muhlahalej Abrahmanov, Bejmurat Alahali, Dereðe Èerdede, Davlat Balej Nurdagaleje v i tako dalje. Kod nas ipak imamo puno lep a imena, ko onaj upnik u idohou ti, koji s e zval Bitanga.« I opet je pro ao kroz postrojene redove zarobljenika koji su jedan za drugim ist upali i izvikivali svoja imena i prezimena: »D indralej Hanemalej, Babamulej Mirzahali« i tako dalje. Kak si ne pregrizne jezik rekao je svakome od njih s dobrodu nim osmijehom pa kaj t o ni lep e kad se fteko kod nas zove Bohuslav tepanek, Jaroslav Matou ek ili Svobodov a. 683 682 Kada je konaèno, nakon groznih muka vejk popis sve te Babula Halleje, Hud i Mud ije, odluèio je poku at' jo jednom objasniti tom naredniku prevoditelju da je rtv nesporazu ma i da veæ nekoliko puta, otkako ga sprovode sa zarobljenicima, to uzalud poku ava objasniti pozivajuæi se na pravdu.
Narednik prevoditelj koji ni prije toga nije bio potpuno trijezan, u meðuvremenu je posve izgubio moæ rasuðivanja Pred sobom je dr ao nekakve njemaèke novine, otvorene na oglasima i na melodiju m ar a Radetzkog pjevao tekstove oglasa: »Gramofon mijenjam za djeèja kolica! Komadno bi jelo i zeleno polupano staklo, kupujem! Raèunati i raditi bilancu, nauèit æe svatko tk o proðe dopisni teèaj raèunovodstva!« I tako dalje... Ponekom oglasu nije odgovarala melodija mar a, a narednik je svakako elio prevla dati tu prepreku, pa je akom po stolu udarao takt, i lupao nogama. Brkovi slijepl jeni rakijom kontu ovkom str ili su mu s obje strane lica kao da su mu sa svake stra ne zaboli kistove skorene ljepilom. Njegove podbuhle oèi primijetile su, dodu e, vejka, ali na taj podra aj nije bilo nik akve reakcije, osim to je narednik prestao udarati akom i lupati nogama. Zato je b ubnjao po stolici uz napjev »Ich weibs nicht, was soli bedeuten!«1 novi oglas: »Karolin a Dreger, primalja, preporuèuje se tovanim damama u svakoj prigodi«. Pjevu io je tiho, ti e, sve ti e, dok konaèno nije utihnuo i nepomièno zagledao u velik u stranicu oglasa pru iv i tako vejku priliku da se rasprièa o svojoj nesreæi, a za to je Svejk jedva jedvice nalazio poneku reèenicu u svom mr avom njemaèkom. Svejk je poèeo tim e kako je ipak imao pravo kad je krenuo u Fel tvn, uz potok, ali da nije on kriv a ko nekakav nepoznati ruski vojnik pobjegne iz zarobljeni tva i ode se kupati u rib njak pored kojega je on, vejk, morao proæi, jer je to bila njegova du nost dok je i ao najkraæim l. Ja ne znam to to treba znaèiti! (njem.) tftfi" niitem prema Fel tvnu, kao kvartirmajstor. A Rus, èim ga > spazio, pobjegao je i ost avio svoju kompletnu uniformu u grmlju. On, vejk, èuo je da se na polo aju upotreblja vaju uniforme poginulih vojnika za izviðaèku slu bu, zato se presvukao u ostavljenu un iformu da bi probao kako bi se u takvom sluèaju, u tuðoj uniformi, osjeæao. Objasniv i tu svoju gre ku, opazio je da je govorio rx>sve uzalud jer je narednik veæ odavno spavao, prije no to je vejk i do ao do tog ribnjaka. vejk mu je povjerljivo pristupio, dotaknuo ga po ramenu, to je bilo posve dovoljno da se narednik sru i sa stolice na pod, gdje je nastavio mirno spavati. Oprosite, gospon narednik rekao je vejk i salutirajuæi iza ao iz ureda. Rano ujutro, vojno graðevno zapovjedni tvo izmijenilo je svoj plan i odluèilo da se ona skupina zarobljenika u kojoj se nalazio vejk po alje izravno do Pfemv la na obnov u pruge Pfemv l Lubaczow. Sve je, dakle, ostalo po starom, i Svejk je nastavio sv oju odiseju medu ruskim zarobljenicima. Maðarski stra ari gonili su ih naprijed ubrz anim tempom. U nekom selu, gdje je bio odmor, naletjeli su na odjel komore. Pred skupinom k ola stajao je èasnik i promatrao zarobljenike. vejk je iskoèio iz reda, postavio se p red èasnika i viknuo: »Herr Leutnant, ich melde gehorsamst«. No, vi e ni ta nije rekao jer su se tog trena pojavila dva maðarska vojnika koji su ga udarcima aka vratili meðu zarobljenike. Èasnik je za njim bacio ostatak nepopu ene cigarete koji je drugi zarobljenik brzo podigao i nastavio pu iti. Kasnije je taj èasnik obja njavao kaplaru do sebe da u Rus iji ima njemaèkih kolonista i da su oni isto tako prinuðeni ratovati. Èitavim putem do Pfemv la, vejku se nije pru ila prilika da se nekome potu i kako je on u stvari ordonans 11. pohodnog bataljuna 91. pukovnije. Mogao je to uèiniti tek u Pfemv lu, kada su ih naveèer stjerali u neku poru enu tvrðavu s unutarnjim obrambenim z idom, gdje su bile konjske staje koje su pripadale topni tvu tvrðave. tv *** 684 685 mm.
Ondje je bila nabacana nekakva u ljiva slama, tako da si se po kratkim stabljik
ama u i kretale kao da i nisu u i, Veæ mravi koji vuku materijal za gradnju svoga gnij ezda. Podijelili su im malo crne splaèine od èiste cikorije i n0 komad kukuruznog kruha koji se mrvio. Zatim ih je poèeo preuzimati bojnik Wolf koji je u to vrijeme bio zapovjednik sv ih zarobljenika uposlenih na popravljanju utvrde Pfemv la i okoline. Bio je to tem eljit èovjek. Imao je uza se èitav sto er prevoditelja koji su medu zarobljenicima, pr ema njihovim sposobnostima i prethodnom obrazovanju, birali specijaliste za grad nju. Bojnik Wolf patio je od fiksne ideje da ruski zarobljenici prikrivaju svoju pismenost, jer se dogaðalo da su na njegovo postavljeno i prevedeno pitanje: »Zna li graditi eljeznicu?«, svi zarobljenici stereotipno odgovarali: »Ni ta ne znam, o nièem ta kvom nisam èuo, ivio sam èasno i po teno«. Kad su, veæ poredani, stajali pred bojnikom i èitavim njegovim sto erom, prvo je Wol f na njemaèkom upitao zarobljenike tko od njih zna njemaèki. vejk je odrje ito istupio, stao pred bojnika, pozdravio ga vojnièki i raportirao d a zna njemaèki. Vidljivo razveseljen, bojnik Wolf je odmah pitao Svejka nije li mo da in enjer. Pokorno javljam, gospon major odgovorio je Svejk da nisam in injer, nego sam ord onanc 11. mar kompanije 91. pukovnije. Pao sam u na e zarobljeni tvo. To se ovak dogod ilo, gospon major... to? razderao se bojnik Wolf. Pokorno javljam, gospon major, to je bilo ovak... Vi ste Èeh! derao se dalje bojnik Wolf vi ste se presvukli u rusku odoru! Pokorno javljam, gospon major, da to sve odgovara istini. Ja sam zbiljam sreta n da se gospon major smesta u ivil u moju situaciju. Mo e biti da na i veæ negde vodiju bitku, a ja bi ovde mogel zabadav prorajtati æeli rat. Ja bi prosil, gospon major, da vam jo jednom sve po redu objasnim. 686
_ Dosta reèe bojnik Wolf, pozva dvojicu vojnika i naredi da smjesta ovog vojnika o dvedu u glavnu stra arnicu, a sam je, s jo jednim èasnikom, krenuo polako za vejkom i pritom u razgovoru razmahivao rukama. U svakoj je njegovoj reèenici bilo ne to o èe kim psima, a onaj je drugi èasnik kroz ovu govoranciju osjetio veliku bojnikovu radost to je svojom pronicavo æu prona ao jednu od onih ptièica, o èijoj se veleizdajnièkoj djelat osti iza granice veæ nekoliko mjeseci obavje æuju zapovjednici vojnih jedinica strogo povjerljivim dokumentima, jer je naime utvrðeno: da neki prebjezi iz èe kih pukovnija zaboravljaju svoju prisegu, stupaju u redove ruske vojske i slu e neprijatelju, èineæi mu time naroèito velike usluge u izvidnièkoj slu bi. Austrijsko ministarstvo unutarnjih poslova jo uvijek je tapkalo u tami, glede u tvrðivanja postojanja nekih vojnih organizacija koje su bile sastavljene od prebje ga na rusku stranu. Jo ni ta pouzdano nije znalo o revolucionarnim organizacijama u inozemstvu, pa su zapovjednici bataljuna tek u kolovozu, na liniji SokalMilijat inBubnovo dobili povjerljiva i tajna izvje æa, u kojima je stajalo da je biv i austrij ski profesor Masarvk1 pobjegao preko granice, gdje vodi propagandu protiv Austri je. Nekakav budala iz divizije dopunio je tu zapovijed ovim nalogom: »U sluèaju uhiæenja, predvesti bez odlaganja sto eru divizije!« Ovo posebno napominjem gospodinu predsjedniku, neka zna kakve su mu zasjede i zamke bile postavljane izmeðu SokalaMilijatina i Bubnova. U to vrijeme bojnik Wolf jo nije ni pojma imao o tome to to zapravo spremaju Aus triji njezini prebjezi koji su kasnije, susreæuæi se u Kijevu i drugdje, na pitanje: » to radi ovdje?«, odgovarali veselo: »Izdao sam Njegovo Velièanstvo cara«. O tim prebjeglim pijunima znao je samo iz tih povjer 1 Prvi predsjednik ÈeJke republike T. G. Masarvk (pm.) 687 ljivih izvje æa, a sada mu je jedan, kojega upravo sprovod u glavnu stra arnicu, tako lako upao u zamku. Bojnik Wolf bio je malèice ta t èovjek koji je zami ljao kako æe ga s v i e» mjesta pohvaliti i odlikovati zbog njegove budnosti, onreznosti i nadarenosti. Prije no to su stigli u glavnu stra arnicu bio je uvjeren kako je pitanje: »Tko zna
njemaèki?«, postavio namjerno, jer mu se odmah, prigodom smotre zarobljenika, uprav o ovaj tip uèinio sumnjivim. Èasnik koji ga je pratio kimao je glavom i izjavio da bi mo da ipak trebalo o zaro bljeniku obavijestiti zapovjedni tvo garnizona radi daljnjeg postupka i prebacivan ja optu enog na vi i vojni sud, jer nikako ne bi bilo dobro ono to namjerava gospodin bojnik, da se optu eni saslu a u glavnoj stra arnici, a poslije toga odmah iza stra arn ice i objesi. On æe biti obje en ali pravnim putem, po propisima vojnog suda, nakon potankog saslu avanja prije vje anja, kako bi se utvrdila veza s drugim sliènim zloèinci ma. Tko zna to se iz svega toga jo mo e izleæi? Bojnik Wolf postao je odjednom nepopusdjiv; u njemu se pojavila dotad skrivena tupost, tako da je izjavio da æe, na svoj rizik, dati smjesta objesiti tog prebje glog pijuna. On si to, uostalom, mo e dozvoliti jer ima veze i poznanstva na visoki m polo ajima, pa mu je sve svejedno. Ovdje vrijede pravila kao i na boji tu. Da su g a uhvatili odmah iza boji nice, saslu ali bi ga i smjesta objesili, a ne bi oko toga izvodili nikakvu paradu. Uostalom, gospodin satnik ipak zna da zapovjednik u ra tnom podruèju, svaki zapovjednik koji je po èinu iznad satnika, ima pravo objesiti s vakog sumnjivca. Bojnik Wolf je, naravno, malo pobrkao to to se tièe pravomoænosti zapovjednikovih odluka o izvr enju kazne vje anjem. U istoènoj Galiciji, kako se pribli avala boji nica, ta se ovlast sve vi e i vi e spu tala na ni e i ni e èinove dok se napokon nisu dogodili sluèajevi da je, recimo kaplar, zapo vjednik ophodnje, dao objesiti dvanaestogodi njeg djeèaka koji mu je bio sumnjiv jer je u napu tenom i opljaèkanom selu, u sru enoj kolibi, kuhao kor e od krumpira. Tako je i prepirka izmeðu satnika i bojnika pomalo dobivala na te ini. _ Nemate na to pravo vikao je Ijutito satnik ovaj æe biti obje en na temelju presu de vojnog suda. ._ Bit æe obje en bez presude siktao je bojnik Wolf. vejk, kojega su vodili ispred i koji je èuo èitav ovaj zanimljivi razgovor, svojoj pratnji nije rekao ni ta osim: . Isti drek, drugi pakung. Tak smo se i mi isto jednom u gostioni »Na Zavadilki« u Libnu svadili da li da nekakvog klobuèara Va aka, koji je uvek izaziva! nered na zab avama, hitimo van odmah èim se pojavi na vratima, ili da ga izbacimo kad si naruèi p ivu, plati i popije, ili da mu damo nogu kad otple e prvi ples. Birta nas je nagova ral da ga hitimo na polovici zabave, kad veæ napravi nekakvi raèun koji bu moral odm ah platiti, a onda z njim van. A znate kaj nam je taj lopov napravil? Ni do el. Ka j sad na to velite? Oba vojnika koji su bili odnekud iz Tirola odgovorili su istovremeno: Nix bohmisch.1 Verstehen Sie deutsch?2 pitao je mirno vejk. Jawohl odgovorila su obojica, na to vejk primijeti: To je dobro, barem se medu svojima ne bute zgubili. Tijekom ovih prijateljskih razgovora do li su do glavne stra arnice gdje su bojnik Wolf i satnik nastavili ras pravu o vejkovoj sudbini, dok je vejk skromno sjedio straga na klupici. Bojnik Wolf se konaèno ipak priklonio satnikovu mi ljenju da ovaj èovjek mora visjet i tek poslije procedure koja se ljupko naziva, »pravni put«. Da su pitali vejka to on o tome misli, taj bi im rekao: ! Ni ta èe ki (njem.) 2. Razumijete li njemaèki? (njem., 688 689 Meni je jako al, gospon major, to kaj vi imate vis' èin od kapetana, ali gospon k apetan je u pravu. Svaka pre. nagljenost kodi. Jednom je u Okru nom sudu u Pragu je dan sudac poludel. Dugo se na njemu ni nije vidio, dok to nije puknulo na jednoj raspravi o nekoj uvredi èasti Neki Znamenaèek, kome je kapelan Hortik na vjeronauku i æu kal sina, rekel je tom Hortiku kad ga je posle srel na ulici: »Stoko jedna, gade cr ni, pobo ni blesane, svinjo crna, jarac popovski, oskvrnitelju Kristovog nauka, li
cemjeru i arlatane u popovskoj mantiji!« Taj ludi sudac bil je jako pobo ni èovek. Imal je tri sestre i sve tri su bile kuharice kod upnika, a sudac je njihovoj deci bi l krsni kum, pa ga je sve to tak rasrdilo da je odjednom zgubil razum i poèel se d erati na optu enoga: »U ime Njegova Velièanstva cara i kralja osuðujete se na smrt vje anj em. Protiv presude nema priziva. Gospodine Horaèek! pozvao je sudsku stra u odvedite ovog ovdje gospodina i objesite ga tamo, znate, gdje se klofaju tepisi, a onda se vratite, dobit æete za pivo!« Jasno da su gospon Znamenaèek i taj sudski stra ar osta li stajati ko ukopani, ali sudac je lupil z nogom i proderal se: »Jeste li èuli, ili niste?!« Taj se sudski stra ar tak prepal, da je veæ odvlekel gospona Znamenaèeka dolje i da ni bilo advokata koji se u to ume al i pozval hitnu pomoæ, ne znam kak bi to i spalo s tim gosponom Znamenaèekom. Kad su gospona suca rivali u kola hitne pomoæi jo je vikal: »Ako ne naðete trik, objesite ga za plahtu, a poslije æemo to odbiti od polug odi njeg obraèuna...« Svejk je, dakle, bio predveden u garnizonsko zapovjedni tvo nakon to je bio potpi san zapisnik koji je sastavio bojnik Wolf, a u kojem je stajalo da se Svejk, kao pripadnik austrijske vojske, svjesno i bez ikakva pritiska presvukao u rusku od oru i iza boji nice bio uhvaæen od mjesne andarmerije kada su se Rusi veæ povlaèili. Sve je to bila sveta istina i Svejk, kao pravi po tenjak, protiv toga nije mogao prosv jedovati. Kada je prigodom sastavljanja zapisnika poku avao s nekoliko reèenica dopu niti izvje taj koji bi mogao donekle objasniti situac iju, odmah bi se èula stroga zapovijed gospodina bojnika: '_ . Jezik za zube, nisam vas ni ta pitao! Stvar je potpuno jasna. Svejk bi poslije uvijek salutirao i izjavio: ._ Pokorno javljam, da dr im jezik za zubima i da je stvar potpuno jasna. Kasnije, kad je veæ bio predveden u zapovjedni tvo garnizona, odvukli su ga u neka kvu rupu gdje je ranije bilo skladi te ri e i ujedno pansion za mi eve. Svugdje po pod u bilo je rasute ri e, mi evi ga se uopæe nisu bojali i veselo su trèkarali naokolo kupeæi zrnca. Svejk je morao otiæi po slamaricu, a kad se obazreo po tami, vidio je da s e u njegovu slamaricu tog trenutka useljava jedna cijela mi ja obitelj. Nije bilo nikakve sumnje da ele naèiniti novo gnijezdo ovdje, na razvalinama slave istrunule austrijske slamarice. Svejk je poèeo lupati akama po zakljuèanim vratima, do ao je neka kav kaplar, Poljak, i Svejk je zamolio da ga odvedu u drugu prostoriju jer bi in aèe mogao zgnjeèiti mi eve u svojoj slamarici i tako nanijeti tetu vojnom imetku, buduæi da sve to se nalazi u vojnim skladi tima pripada vojnom vlasni tvu. Poljak je djelomièno razumio, pa je priprijetio Svejku akom pred zatvorenim vrati ma, spomenuv i nekakvo »dupe zasranne«, i udaljio se uzrujano mrmljajuæi o koleri kao da ga je Svejk bogzna kako uvrijedio. Svejk je noæ proveo mirno jer mi evi nisu pretjerano na njega navaljivali, a vjero jatno su imali svoj noæni program koji su odr avali u obli njem skladi tu vojnièkih kabani ca i kapa, koje su grickali u sigurnosti, bez opasnosti, jer se intendantura tek nakon godinu dana sjetila i uvela u vojna skladi ta vojne maèke, bez prava na mirov inu, koje je intendantura vodila u rubrici »K. u. k. Millitarmagazinkatze«1. Ova maèja slu ba bila je, u stvari, obnavljanje one stare institucije koja je bila ukinuta nakon rata ezdeset este godine. Ranije, '& " l. Carska i kraljevska magazinska znaèka (njem.) 691 690 jo za Marije Terezije, u ratna su vremena takoðer uvodili maèke u vojna skladi ta, kada su gospoda intendanti sve svoje prevare s odorama poku avali prebaciti na nesretn e mi eve. C. i k. maèke u mnogim sluèajevima nisu izvr avale svoju du nost, pa se tako dogodilo da su jednom, u vrijeme cara Leopolda, u vojnom skladi tu na Pohofelcu, na temelj u presude vojnog suda objesili est maèaka dodijeljenih vojnom skladi tu. Ja znam da s u se tada svi oni koji su ne to imali s tim vojnim skladi tem osmjehivali ispod brka
... S jutarnjom kavom Svejku su u rupu gurnuli i nekakvog èovjeka u ruskoj vojnièkoj b luzi i u ruskom vojnièkom kaputu. Èovjek je govorio èe ki s poljskim naglaskom. Bio je to jedan od onih nitkova koji s u radili za kontra pijuna u pri armijskom zboru, a èije se zapovjedni tvo nalazilo u Pfe mv lu. Bio je èlan vojne tajne policije i nije mu bilo ba previ e stalo da rafinirano p rijeðe na ispitivanje Vejka. Poèeo je posve jednostavno: Ba sam upao u krasnu svinjariju zbog vlastite nepa nje. Slu io sam u 28. pukovniji, odmah sam stupio Rusima u slu bu, a sad sam se dao ovako glupo uhvatiti. Prijavio sam se Rusima da æu iæi u izvidnicu... Slu io sam u 6. Kijevskoj diviziji. U kojoj si ti ruskoj pukovniji slu io, kamarade? Èini mi se da smo se negdje u Rusiji morali v idjeti. Ja sam u Kijevu poznavao dosta Ceha koji su i li s nama na front kad smo p re li u rusku vojsku, ali sad se ne mogu sjetiti ni kako su se zvali, ni odakle su bili, valjda æe se ti sjetiti nekoga s kim si se tamo susretao; rado bih znao, tko je jo tamo od na ih iz 28. pukovnije. Umjesto odgovora, vejk mu je bri no polo io ruku na èelo, zatim mu opipao bilo, a na kraju ga odveo do prozorèiæa i zamolio da isplazi jezik. Èitavoj ovoj proceduri, taj s e nitkov nije nimalo opirao, misleæi, vjerojatno, da se
radi o nekim utvrðenim urotnièkim znacima. vejk je zatim poèeo udarati o vrata, a kada je stra a do la pitati za to stvara j,uku, zamolio je na èe kom i njemaèkom da odmah pozovu doktora stoga to je ovaj èovjek kojeg su mu ugurali poèeo bulazniti. Sve to ni ta nije pomoglo; po toga èovjeka nitko nije do ao. Ostao je ondje, posve je mirno i dalje ne to blebetao o Kijevu i o tome da je ta mo sasvim sigurno vidio Svejka kako mar ira medu ruskim vojnicima. Vi ste se sigurno napili moèvarne vode rekao je vejk ko onaj na mladi Tvnecki, inaè razumni èovek; jednom je oti el na put i do el èak do Italije. I isto tak o nièem drugom ni govoril nego samo o toj Italiji, da je tam samo zmazana moèvarna voda i da nema drugih znamenitosti. I dobil je od te zmazane moèvarne vode groznicu. To bi ga vl ovilo èetri puta na godinu. Na Sisvete, na Sv. Josipa, na Petra i Pavla i na Uza a æe Dj evice Marije. Kad bi ga to æopilo, onda je sve ljude, potpune strance, isto tak pr epoznaval ko i vi. Tak bi, naprimer, u tramvaju oslovil nekoga jer da ga pozna, da su se vidli na kolodvoru u Beèu. Za sve ljude koje je susreta! na ulici govoril je da ih je, ili videl na kolodvoru u Milanu, ili da je z njima sedel u Grazu u Gradskom podrumu, uz vino. Ako bi ga ta moèvarna groznica uhvatila u birtiji, ond a je poznaval sve goste, jer ih je, kak je govoril, videl na parobrodu za Veneci ju. Protiv toga ni bilo nikakvog drukèeg leka, nego onak kak je to delal neki novi bolnièar u Katefinkama. Dobil je na skrb jednog koji je bil trknut u glavu, a koj i æeli bo ji dan ni drugo ni delal nego je samo sedel u vuglu i brojil: jen, dva, tri , èetri, pet, est, a onda opet ispoèetka, jen, dva, tri, èetri, pet, est. Bil je to neki profesor. Taj je bolnièar od besa skoro iskoèil iz ko e kad je videl da taj luðak nikak nemre preskoèiti tu esticu. Prvo je poèel z njim fino, da bi ovaj rekel: »Sedam, osam, devet, deset«. Al, ma kakvi! Taj se profesor na to ni osvrtal ni za dlaku. Sedi s i on u vuglecu i broji: »jen, dva, tri, èetri, pet, est« I onda ispoèetka 693 692 »Jen, dva, tri, èetri, pet, est!« Bolnièaru je prekipelo, skoèil i na svog pacijenta, i kad je ovaj rekel est, opalil mu je æu ku»A ovo ti je sedam, a ovo ti je osam, devet, dese t.« Kolko bro jki, tolko æu ki. Profesor se vlovil za glavu i pita, da gde se to nalaz i. Kad su mu rekli da je u ludnici, setil se je svega: da je dospel do ludnice z bog nekakve komete za koju je izraèuna! da bu se pojavila druge godine, 18. srpnja u 6,00 sati ujutro, a neki su mu dokazali da je ta njegova kometa izgorela pred nekolko miliona godina. Tog sam bolnièara poznaval. Kad je profesor skroz do el k s ebi i kad su ga pustili, uzel ga je k sebi za slugu. On ni imal nikakvog drugog posla osim da svako jutro opali gosponu profesoru èetri fliske, kaj je i delal sav esno i toèno. Ja znam sve va e poznanike iz Kijeva neumorno je nastavio agentprovokator du nosni
k kontra pijuna e da nisu tamo s vama bili jedan debeli i jedan, takav, mr avi? Sad ne znam kako su se zvali, ni iz koje su bili pukovnije... Ni se ne uzrujavajte tje io ga je Svejk to se svakome mo e dogoditi da se nemre set iti svih debelih, ni svih mr avih kak se zoveju. Mr ave ljude je uopæe te e zapamtiti, z ato jer ih je veæina na svetu. Oni tvore veæinu, kak se to veli. Kamarade alosno se odazvala C. i k. ni tarija ti mi ne vjeruje . A ionako nas èeka i ta sudbina. Zbog toga i jesmo vojnici rekao je vejk nemarno zbog toga su nas mame i rodile, da bi nas rastrgali na komadiæe, èim nas obleèeju u monduru. A mi to rado delamo jer znamo da na e kosti ne budu zabadava strulile. Mi burno pali za cara i njegovu fam iliju, za koju smo i osvojili Hercegovinu. Od na ih kosti budu delali ko tani ugljen za eæerane. O tome nam je veæ pred nekolko let pripovedal gospon lajtant Zimmer. »Svin jska bando govoril je veprovi nepismeni, suvi ni indolentni majmuni, pletete s tim nogetinama, ko da i nemaju nikakvu cijenu. Ako nekad i poginete u ratu, od svak e va e noge napravit æe pola kilograma ko tanog ugljena, a od ruku i nogu zajedno, mo da i vi e
A dva kilograma i onda æe kroz vas filtrirati u eæeranama 'eæer, idioti jedni. Vi ni ne znate kako æete poslije smrti biti korisni svojim potomcima. Va a djeca pit æe kavu z aslaðenu eæerom koji je prolazio kroz va e kosti, blesavci«. Ja sam se zamislil, a on odm ah na mene, da o èem razmi ljam. »Pokorno javljam velim mislim si da je taj ko tani uglj en od gospode oficira sigurno puno skuplji nego od obiènih vojnika.« Dobil sam tri d ana samice. vejkov je cimer pokucao na vrata i dogovarao se ne to sa stra arom, a onda je ovaj ne to doviknuo u ured. Zaèas je po vejkovog cimera stigao nekakav sto erni narednik i vejk je opet ostao sa m. Na odlasku ljam je glasno rekao sto ernom naredniku pokazujuæi na Svejka: To je moj stari kamarad iz Kijeva. Puna dvadeset i èetiri sata vejk je bio sam, osim onih trenutaka kada su mu donos ili hranu. Noæu se uvjerio da su ruski vojnièki kaputi topliji i veæi od austrijskih, i u to da nije nimalo neugodno ako mi nju ka uho usnulog èovjeka. vejku je to slièilo na nje an apa iz kojeg su ga probudili kada su u sam osvit do li po njega. vejk ni danas nije u stanju opisati kakav je zapravo bio sastav suda pred koji su ga, u to tu no jutro, odvukli. Nije bilo sumnje da se radilo o vojnom sudu. Zas jedao je èak i nekakav general, pa pukovnik, bojnik, natporuènik, narednik i neki pj e ak koji, zapravo, ni ta drugo nije ni radio nego drugima palio cigarete. Svejka nisu puno ispitivali. Onaj bojnik pokazao je ne to vi e zanimanja od ostalih. Govorio je èe ki. Vi ste izdali Njegovo Velièanstvo cara! izderao se na Svejka. Jezu marija, a kad? viknuo je vejk ja da sam izdal cara, na eg najsjajnijeg monarha, zbog kojeg sam veæ tolko pretrpel?! 6f Ostavite se gluposti rekao je bojnik. .f
Dragovoljno? Dobrovoljno. Bez pritiska? Bez pritiska. Znate li vi da ste izgubljeni? Znam, iz 91. regimente me veæ sigurno tra iju, ali dopustite, gospon major, malu p rimedbu o tome kak se ljudi dobrovoljno presvlaèiju u tuðe oprave. 1908. godine, neg de u srpnju, knji ar Bo eteh iz Priène ulice u Pragu kupal se kod Zbraslava u starom r ukavcu Berounke. Odelo si je ostavil kod vrbe i jako se veselil kad je posle k n jemu u vodu do el jo jedan gospon. Reè po reè, kakljali su se, pricali i tunkali, sve do naveèer. A onda je taj nepoznati gospon izi el iz vode prvi, jer da mora iæi na veèeru. Gospon Bo eteh je ostal jo malo sediti u vodi, a onda je oti el po odelo ispod vrbe, al umesto svog odela na el je podrapanu prosjaèku opravu i papiriæ: »Dugo sam razmi ljal: hoæuneæu, kad srno se veæ tak lepo zabavljali u vodi, a onda sam ubral tratinèicu i posl jednja otrgnuta latica bila je hoæu! I zato sam svoje krpe zamenil za va e odelo. Ne morate se bojati to obleæi. Prije tjedan dana, u Dobfi i, zapra ene su protiv u iju. Dr ugi put bolje pazite na onog s kim se kupate. U vodi svaki goli èovjek izgleda ko zastupnik, a mo e to biti i ubica. Vi isto alc ne znate s kim ste se kupali. A kupanje je bilo dobro. Voda je naveèer najbolj a. Uðite u vodu jo jednom, kak bi do li k sebi.« Gosponu Bo etehu ni drugo ni preostalo ne go prièekati noæ da padne mrak, da se obleèe u te prosjaèke Lpe i krene prema Pragu. Izm ical se glavnoj cesti, i el je prek polja po stazicama i onda se srel sa andarskom patrolom iz Chuchle, koja je njega, skitnicu, zgrabila i drugi dan otpelala u Zb raslav na Okru ni sud. Pa svaki je mogel reæi da je Jozef Bo eteh, knji ar iz Priène ulice broj 16, u Pragu. Zapisnièar koji je slabo razumio èe ki shvatio je da optu eni odaje adresu svoga surad nika i zato je jo jednom upitao: »Ist da genau, Prag. No 16, Josef Bo eteh?«1. Dal jo tam stanuje, to ne znam odgovorio je vejk onda, te 1908. godine tam je st anoval. Jako lepo je uvezival knjige, ali jako dugo zato jer je prvo moral sve p roèitati, a onda ih je prema sadr aju uvezival. Ak je denul na knjigu crne korice, o nda to vi e niko nije ni moral èitati. Odmah je znal da je u tom romanu sve lo e ispal o. elite jo nekaj o njemu? Da ne zaboravim, svaki dan je sedel »Kod Fleka«, i pripoved al je sadr aj svih knjiga koje je upravo dobil na uvez. Bojnik je pristupio zapisnièaru, ne to se s njim do aptavao, a ovaj je kasnije u tim spisima precrtao adresu novog, navodnog zavjerenika, Bo eteha. Poslije toga, ovaj èudnovati sud nastavio je rad na naèin prijekog suda, to je re ira o predsjedavajuæi, general Fink von Finkenstein. Kao to je nekome strast skupljati kutijice od ibica, tako je ovome gospodinu bil a strast organiziranje prijekih sudova, premda je to u veæini sluèajeva bilo u supro tnosti s vojnim sudskim postupkom. Taj je general govorio da mu ne treba nikakvi h istra itelja, da æe sve dokaze sam prikupiti i da za tri sata svaki tip mora visje ti. Dok je bio na boji tu kod njega nikada nije vladala oskudica u prijekim sudovi ma. ' Je li toèno, Prag br. 16, Josef Bo eteh? 697 696 Kao to netko mora redovito, svakodnevno odigrati par tiju aha, bilijara ili marij a a, tako je i taj èuveni general sva kodnevno sastavljao prijeke vojne sudove, pred sjedavao im i s velikom ozbiljno æu i rado æu optu enome objavljivao mat. Kad bi èovjek bio sentimentalan, tada bi napisao da je ovaj èovjek imao na savjes ti prilièan broj ljudi, osobito ondje na istoku gdje se, kao to je govorio, borio s velikoruskom agitacijom medu galicijskim Ukrajincima. No, s njegovog stajali ta n ikako ne mo emo govoriti da je ikoga imao na savjesti. Ona kod njega jednostavno nije ni postojala. Kada bi na temelju presude svoga prijekog suda dao objesiti uèiteljicu, uèitelja, popa, cijelu obitelj, vraæao se mirno u svoj stan kao to se strastveni igraè marija a mirno vraæa iz gostionice kuæi i razmi lja
o tom kako je dobio kontru, kako je onda on dao rekontru, oni suprakontru, on t uti, pa oni i na to odgovorili, a on onda svejedeno dobio, i imao sto sedam. Vje a nje je dr ao neèim jednostavnim i prirodnim, nekakvim kruhom nasu nim, pa je za vrijem e èitanja presude vrlo èesto zaboravljao cara i vi e nije govorio »U ime Njegovog Velièans tva osuðujete se na smrt vje anjem«, veæ je izjavljivao: »Osuðujem vas«. Ponekad bi i u vje a pronalazio kakvu komiènu stranu, o èemu je takoðer pisao svojoj supruzi u Beè: »... ili, naprimjer, draga moja, ne mo e ni zamisliti kako sam se pro li f ut smijao, kada sam prije nekoliko dana osudio nekog uèitelja zbog pijuna e. Imam izvje banog èovje ka koji to vje a, ima veæ priliènu praksu, on je neki narednik koji to radi iz sporta. . Bas sam bio u svome atoru, kad je nakon presude do ao taj narednik k meni i pita me, gdje da objesi tog uèitelja. Rekao sam mu da mo e na najbli em drvetu, pa sada zam isli tu komiènu situaciju'bili smo nasred stepe gdje se, dokle je pogled sezao, ni t a drugo nije vidjelo osim trave, a na milju daleko ni jednog drveta, no naredba je naredba, pa je zato narednik uzeo uèitelja sa sobom njom poðo e tra iti drvo. Vratili su se tek naveèer ali opet s tim uèiteljem. Narednik je do ao k meni i opet me pita: »Na to da objesim tog tipa?« Prekorio sam ga rekav i daje mo j nalog glasio: »Na najbli em drvetu.« Rekao je da æe onda opet ujutro probati, a ujutro je do ao sav blijed, i ka e da mu je do jutra uèitelj pobjegao. Meni se to uèinilo tako smije nim da sam oprostio svima koji su ga èuvali, a jo sam i napravio vic od toga d aje, vjerojatno, taj uèitelj sam oti ao potra iti kakvo drvo. Tako, vidi draga moja, ov dje nam uopæe nije dosadno i reci malom Vilimeku da ga taticapusi i da æe mu uskoro poslati ivog Rusa na kojem æe Vilimek jahati kao na konjiæu. Jo se, draga moja, sjeæam j ednog smije nog sluèaja kad smo vje ali nekakvog idova zbog pijuna e. Frajer se putem umij e ao medu nas, iako nije imao to meðu nama tra iti, i isprièavao se da prodaje cigarete. Dakle, visio je, ali samo nekoliko sekundi, jer nam se u e pretrgnulo i on je pao dolje, ali je smjesta do ao k sebi i poèeo vikati na mene: »Gospodine generale, ja ide m doma, veæ ste me objesili, a prema zakonu ne mogu biti za jednu stvar dvaput obj e en«. Poèeo sam se smijati, pa smo idova pustili. Kod nas je, draga moja, veselo...« Kada je general Fink postao zapovjednikom garnizona utvrde Pfemy l, nije vi e imao toliko prilika za prireðivanje sliènih cirkusa, pa se stoga s velikom rado æu prihvatio Svejkova sluèaja. Svejk je, dakle, stajao pred tim tigrom koji je sjedio na Èelu dugog stola, pu io cigaretu za cigaretom, nareðivao da mu prevode Svejkove odgovore i suglasno kimao glavom. Bojnik je dao prijedlog da se u brigadi telegrafskim upitom utvrdi gdje se nal azi 11. pohodna satnija 91. pukovnije, kojoj, prema vlastitim izjavama, pripada optu eni. General se tomu usprotivio izjaviv i da se time usporava rad prijekog suda i pon i tava njegov smisao. Jer ipak, postoji potpuno priznanje optu enog da je obukao rus ku odoru, zatim jedno va no svjedoèenje u kojem je optu eni priznao da je bio u Kijevu . Stoga predla e da se povuku na vijeæanje kako bi presuda mogla biti izreèena i odmah izvr ena. 699 698 Bojnik je, meðutim, ustrajao na svome da se mora utvrd' ti identitet optu enoga, jer je èitav sluèaj politièki neobièn va an. Utvrðivanjem njegova identiteta mogle bi se otk rit' daljnje veze optu enoga s njegovim biv im prijateljima n postrojbe kojoj je pri padao. Bojnik je bio romantièni sanjar. Govorio je jo o tome da se u stvari tra e nekakve niti i da nije dovoljno samo èovjeka osuditi. Osuda je rezultat odreðene istrage, a koja u sebi sadr i niti, dok ove niti... nikako se nije mogao izvuæi iz tih niti, a li svi su ga razumjeli i s odobravanjem kimali glavom, pa èak i general kojemu su se te niti toliko svidjele da je zami ljao kako na bojnikovim nitima vise novi pri jeki sudovi. Zato vi e i nije prosvjedovao protiv toga da se u brigadi provjeri pr ipada li vejk zaista 91. pukovniji, kada je otprilike pre ao Rusima, i za vrijeme k ojih operacija 11. pohodnog bataljuna.
Za èitavo vrijeme te rasprave, vejk je na hodniku bio pod stra om dva bajuneta. Zat im su ga opet predveli sudu i jo jednom upitali kojoj pukovniji zapravo pripada. Poslije su ga odveli u garnizonski zatvor. Kada se nakon neuspjelog prijekog suda vratio kuæi, general Fink je legao na ot oman i razmi ljao kako da ubrza èitav postupak. Bio je èvrsto uvjeren da æe odgovor ubrzo stiæi, ali da to ipak nije ona brzina kojo m su se mogli dièiti njegovi prijeki sudovi, jer poslije suðenja slijedi jo i duhovna utjeha optu enog, èime se izvr enje presude nepotrebno odgaða za dva sata. »Zapravo je svejedno pomislio je general Fink mo emo mu podijeliti tu duhovnu utje hu unaprijed, pnje presude i prije nego to doðu obavijesti iz brigade. Tako i tako æe visjeti.« General Fink je naredio da mu pozovu vojnog sveæenik3 Martineca. Bio je to neki nesretni vjerouèitelj i kapelan odnekud iz Moravske, koji je slu io k od nekog tako ogavnog upnika ja je radije oti ao u rat. Bio je to odista pobo an èovjek koji se sa aljenjem u srcu sjeæao svoga upnika koji je polagano, ali sigurno, srlja o u propast. Sjetio se kako njegov upnik loèe ljivovicu kao smuk i kako mu je jednom noæu, na silu, gurao u postelju nekakvu ciganku, skitnicu, koju je na ao u selu kad a je teturao iz pecare. Vojni je sveæenik Martinec zami ljao da æe kroz slu bu dijeljenja duhovne utjehe ranje nima i umiruæima na boji tu iskupiti grijehe svoga razvratnog upnika koji ga je, vraæaj uæi se noæu kuæi, bezbroj puta probudio i govorio mu: Jenièek, Jenièek! Debela cura, to je sav moj ivot. No, njegove se nade nisu ispunile. Bacali su ga po garnizonskim zatvorima gdje nije imao nikakvog drugog posla nego jednom u èetrnaest dana prije mise odr ati u g arnizonskoj crkvi propovijed vojnicima, te odolijevati isku enjima koja su dolazil a iz oficirskog kasina, gdje su se vodili takvi razgovori da su u usporedbi s nj ima debele cure njegovog upnika bile nevina molitvica anðelu èuvaru. Obièno bi bio pozvan generalu Finku u vrijeme velikih vojnih operacija na boji tu kada bi se morala proslaviti neka pobjeda austrijske vojske, a general Fink je s jednakom ljubavlju re irao sveèane poljske mise, kao to je to èinio i s prijekim sudov ima. Taj gad Fink bio je takav austrijski domoljub da se nije ni molio za pobjedu n jemaèkog ili turskog oru ja, veæ iskljuèivo austrijskog. Kada bi Nijemci negdje pobijedi li Francuze ili Engleze, popratio bi to potpunom utnjom s oltara. No, neznatna po bjeda austrijske izvidnièke ophodnje nad ruskom predstra om, izvojevana nakon obiènog Èa rkanja, a to bi sto er napuhao u golemi mjehur od sapunice koji se pretvarao u pora z èitavog ruskog vojnog zbora, potaknula bi generala Finka na sveèane slu be Bo je, tako da je nesretni vojni sveæenik Martinec imao dojam da je general Fink ujedno i vrh ovni poglavar katolièke crkve u Pfemv lu. 701 700 t i,
General Fink takoðer je odluèivao i o tome kakav æe biti ceremonijal prilikom takve mise, a uvijek je pri eljkivao ne to s oktavom, poput sveèanosti na Tijelovo. Kada se veæ zavr ilo podizanje u misi, imao je obièaj na vje bali te dokaskati na konju i pred ol tarom triput viknuti: »Hura hura hura!« Vojni sveæenik Martinec, du a pobo na i pravedna, jedan od malobrojnih koji su jo vje rovali u Boga, nerado je odlazio generalu Finku. Nakon svih instrukcija koje je dobivao od zapovjednika garnizona, general Fink bi mu uvijek natoèio kakvu esticu, a onda bi mu pripovijedao najnovije anegdote iz najglupljih knji ica koje je za vojsku izdavao »Lustige Blatter«. Imao je èitavu knji nicu takvih svezaka s glupim nazivima kao: »Humor u naprtnjaèi za oèi i u i«, »Hindenburgove anegdote«, »Hindenburg u ogledalu humora«, »Druga naprtnjaèa puna ra napunjena od Felixa Schlempera«, »Iz na eg gula kanona«, »Soèni granatni rapneli iz rovov li ovakve idiotarije: »Pod dvostrukim orlom«, »Beèki odrezak iz C. i k. poljske kuhinje,
podgrijao Artur Lokesch«. A ponekad mu je pjevao iz zbirke veselih vojnièkih pjesam a »Wir miissen siegen«1, pri èemu mu je neprestano nalijevao kakvu esticu i prisiljavao vojnog sveæenika Martineca da s njim pije i urla. Zatim je pripovijedao gadarije, dok se Martinec s tugom u srcu prisjeæao svoga upnika koji nimalo nije zaostajao z a generalom Finkom to se tièe masnih izraza. Sveæenik Martinec s u asom je primijetio da to èe æe odlazi generalu Finku sve vi e moraln propada. Nesretniku su poèeli goditi likeri koje je pio kod generala, a i generalovi razg ovori poèeli su mu se malopomalo sviðati, javljale su mu se razvratne slike, a zbog rakije jarebikovaèe, kontu ovke i pauèine na bocama starog vina koje mu je nudio gener al Fink, zaboravljao bi na Gospodina Boga, a meðu redovima brevijara plesale su mu cure iz generalovih prièa. 1. Mi moramo pobijediti '.f '»V/*MtW '.J $»«*».
Odvratnost prema posjetima generalu pomalo je nestajala. General je zavolio sveæenika Martineca koji mu se u prvom trenutku èinio kao nekak av sveti Ignacije Lojola, a koji se malopomalo prilagodio generalovoj okolini. Jednom je general pozvao k sebi dvije sestre iz poljske bolnice koje ondje zap ravo nisu ni radile, ali su tamo bile zapisane zbog plaæe, a svoje prihode pobolj av ale boljom prostitucijom kao to je veæ bilo uobièajeno u ta te ka vremena. Pozvao je vo jnog sveæenika Martineca koji je veæ tako duboko pao u ðavolske zamke, da je nakon pol a sata zabave veæ izredao obje dame, pri èemu je tako rikao da je na divanu zaslinio èitav jastuk. Zatim si je dugo vremena spoèitavao taj razvratni èin, a nije se mogao iskupiti ni time to je te noæi, vraæajuæi se kuæi, kleèao u parku gre kom pred spomenikom gr ditelja i gradonaèelnika, mecene, gospodina Gragowskog koji je osamdesetih godina imao velikih zasluga za Pfemv l. Samo se odjek koraka vojne ophodnje mije ao s njegovim usrdnim rijeèima: Ne osudi, Gospode, slu benika svojega jer ni jedan èovjek nije pravedan pred licem Tvojim, ako mu ne da oprost svih grijeha, neka mu ne bude te ka osuda tvoja! Pomoæ t voju molim i u ruke tvoje, Gospode, predajem duh svoj. Otada se Martinec nekoliko puta poku avao odreæi svih zemaljskih u itaka. Kada bi ga pozvali generalu Finku, isprièavao se da je pokvario eludac, smatrajuæi ovu la nu nom k ako mu du a ne bi iskusila paklenih muka jer je u isto vrijeme dr ao da vojnièka disci plina zahtijeva, ukoliko vojnom sveæeniku general naredi: »Loèi prijatelju!«, da ovaj i loèe veæ iz samog po tovanja prema nadreðenom. Ponekad mu to, dodu e, nije polazilo za rukom, osobito kad bi general nakon sveèan ih poljskih misa prireðivao jo sveèanije deraèine na raèun garnizonske blagajne, to su kas ije u raèunovodstvu nekako skalupili, ne bi li se i oni o ne to ogrebli. Martinec bi tada uvijek zami ljao da je mor 702 703
alno pokopan pred licem Gospodinovim i tresao se zbo» toga. Poslije toga hodao je kao u bunilu, ne gubeæi u tom kaosu vjeru u Boga i posve je ozbiljno poèeo razmi ljati o tome ne bi li bilo potrebno da se svakodnevno redovi to bièuje. U sliènom je raspolo enju i sada primio generalov poziv. General Fink iza ao mu je ususret ozarena lica i razveseljen. Jeste li veæ èuli vikao mu je veæ ususret o mom prijekom sudu? Vje at æemo jednog va mljaka! Na tu rijeè »zemljaka« vojni sveæenik Martinec pogledao je generala tu nim pogledom. Veæ j e nekoliko puta odbio primjedbu da je Èeh, veæ je bezbroj puta objasnio da njihovoj moravskoj upi pripadaju dvije opæine èe ka i njemaèka, i daje on toliko puta morao jedan tjedan dr ati propovijed za Èehe, a drugi tjedan za Nijemce, a stoga to u èe koj opæini nem a nikakve èe ke kole veæ samo njemaèka, morao je poduèavati vjeronauk u obje opæine na njema m jeziku, pa zato on i nije nikakav Èeh. Taj je logièki zakljuèak jednom dao povoda ne kom bojniku da za stolom primijeti kako je taj vojni sveæenik iz Moravske trgovina
mje ovitom robom. Pardon rekao je general zaboravio sam da to nije va zemljak. On je Èeh, prebjeg, izdajica, slu io je Rusima i visjet æe. Ali zasada, samo zbog forme, utvrðujemo njegov identitet, no to ne smeta, odmah æe visjeti, èim stigne telegrafski odgovor. Ponudiv i feldkuratu da sjedne pored njega na divan, general je veselo nastavlja o: Kad ja imam prijeki sud, sve mora zaista odgovarati ovoj rijeèi »prijeki«, to je moj princip. Dok sam, jo na poèetku rata, bio kod Lavova, postigao sam jednom i to da smo nekog tipa objesili tri minute nakon progla enja presude. Bio je to, dodu e, idov , ali jednog smo Rusina objesili pet minuta nakon na eg vijeæanja. General se dobrodu no nasmijao: i4«r ___ No, sluèajno nijedan nije trebao duhovnu utjehu. idov je bio rabin, a Rusin pop . Onaj sluèaj je, dodu e, drugaèiji, ovdje se radi o tome da æemo objesiti katolika. Pal a mi ie na pamet fantastièna ideja: kako se ne bi odugovlaèilo, vi mu podijelite duh ovnu utjehu unaprijed tako da se stvar, kao to sam veæ rekao, ne bi odugovlaèila. General je pozvonio i naredio slugi: _ Donesi dvije iz one juèera nje baterije! I puneæi vojnom sveæeniku vinsku èa u, reèe mu ljubazno: _ Malo se utje ite prije duhovne utjehe. ^ Kroz prozor s re etkama, iza kojega je vejk sjedio na vojnièkom krevetu, u taj groz ni èas odzvanjao je njegov pjevf| w. Mi vojnici prava smo gospoda nas ljube i cure od finoga roda Mi imamo love, plaæen i smo masno svugdje nanije dobro, svugdje nanije krasno Èa ra ra... ein, zwei... 705 704 II Duhovna utjeha Vojni sveæenik Martinec nije u ao k Svejku u pravom smislu te rijeèi, veæ je k njemu d olepr ao kao balerina na pozornicu. Nebeske èe nje i boca starog »Gumpoldskirchena« uèinili su da se otac Martinec u tom dirljivom trenutku osjetio lakim kao pero. U tom oz biljnom i svetom èasu èinilo mu se da se pribli ava Bogu, dok se zapravo pribli avao Sve jku. Za njim su se zatvorila vrata, ostavili su ih same, pa je Svejku, koji je s jedio na krevetu, odu evljeno rekao: Mili sinko, ja sam vojni sveæenik Martinec. Èitavim putem, takvo oslovljavanje vejk a èinilo mu se najprikladnijim i nekako oèinski dirljivim. Svejk je ustao s postelje, bodro zatresao ruku vojnom sveæeniku i rekao: Jako mi je drago, ja sam vejk, ordonanc 11. mar kompanije 91. pukovnije. Nedavno su nam sastav premestili iz Brucka nad Litavom, èiènite se tu kraj mene, gospon feld kurat, i recite mi zakaj su vas zatvorili. Vi ste ipak u rangu oficira, pa vam g ebira oficirski re t u garnizonu, a ne ovo; pa ovaj je krevet pun u i. Dodu e, nekad s e i dogodi da neko ne zna u koji zatvor u stvari spada, jer se to ili popetlja P O uredima, ili se dogodi sluèajno. Jednom sam, gospon feldkurat, sedel u pukovnijs kom re tu u Budejovicama, a k meni su dopelali nekakvog kadet telfertretera1. To vam je l Kandidat za doèasnièki èin (iskrivljeno njem.) 707 bilo nekaj slièno ko feldkurat; nije ni pajcek a nije ni rn'v deral se na vojnike ko da je oficir, a kad bi nekaj naprav'l' zatvarali su ga s obiènom vojskom. To su vam bili, gospon feldkurat, nekakvi bastardi tak da ih nisu primali u pod0 fici rsku kuhinju, a na vojnièku hranu nisu imali pravo jer su po èinu bili vi e od toga, a nije im pripadala ni oficirska kuhinja. Tada smo ih, na poèetku, imali valjda pet , a to vam je u kantini deralo same sireke jer hranu nigde nisu dobili sve dok je dnom ni do el obrlajtant Wurm i zabranil im i to jer da to ne odgovara dostojanstv u kadet telfertretera, i da ne smiju iæi u kaminu po klopu.
A kaj su mogli napraviti kad ih u oficirsku kaminu nisu pustili? Visili su u z raku i nekolko dana su pro li hod po mukama, tak da je jedan skoèil u Mal u, a jedan j e pobegel iz pukovnije i za dva meseca je pisal u kasarnu da je u Maroku postal ministar vojske. Ostala su èetri, jer su onog iz Mal e ivog upecali, jer je on, kak j e bil uzrujan, zaboravil kad je tam skakal da zna plivati i da je polo il ispit iz plivanja s odliènim uspehom. Onda su ga poslali u bolnicu, al ni tam nisu znali k aj bi z njim napravili, dal ga trebaju pokriti z oficirskom dekom ili z obiènom, v ojnièkom. Onda su na li srednje re enje, pa mu uopæe nisu dali deku nego su ga zamotali u nekakvu mokru plahtu, tak da ih je za pol sata prosil da ga ponovo pustiju u k asarnu, a to je upravo bil taj kojeg su jo celog mokrog zaprli k meni. Sedil je t am valjda tri dana, i u ival je jer je tam dobival jesti, dodu e zatvorenièku hranu, a li svejedno hranu, i bil je, kak se veli, na sigurnom. Peti dan su do li po njega, a on se za pol sata vrnul po kapu i plakal je od radosti. Rekel mi je: »Konaèno je do la odluka o meni. Od danas æemo mi kadet telfertreteri biti zatvarani u glavnoj str a arnici medu oficirima, za hranu æemo doplaæivati u oficirskoj kuhinji> ali dobit æemo jesti tek kad se oficiri najedu, spavat æemo s vojskom, kavu æemo dobivati isto iz v ojnièke kuhinje, duhan æemo dobivati s vojskom.« Tek se sada vojni sveæenik Martinec pribrao do te mjere
fa je prekinuo vejka reèenicom koja po svome sadr aju nije spadala u prethodni razgov or: v _ Da, da, mili sinko! Meðu nebom i zemljom postoje spone o kojima treba razmi ljat i èista srca i s potpunim povjerenjem u beskrajno milosrðe Bo je. Dolazim ti, mili sin ko, podijeliti duhovnu utjehu. U utio je, jer mu se sve to skupa uèinilo nekako neprikladnim. Putem je sastavljao nacrt govora kojim æe nesretnika navesti na razmi ljanje o vlastitom ivotu i o tome kako æe mu gore, na nebu, biti opro teno ako se pokaje i poka e uèinkovito aljenje. Sada je razmi ljao kako nastaviti, ali Svejk ga je pretekao pitanjem da li ima c igaretu. Vojni sveæenik Martinec nije jo bio nauèio pu ki. I to je bilo jedino to je, zapravo, saèuvao od prija njeg naèina ivota. Pokatkad je kod generala Finka, kad je veæ bio malo n acvrcan, probao pu iti »Britanku«, ali dim mu je odmah izlazio, pri èemu je imao dojam d a ga, stra areæi nad njim, anðeo èuvar kaklja po grlu. Ne pu im, mili sinko odgovorio je vejku neobièno dostojanstveno. Èudim se reèe vejk ja sam poznaval jako puno feldkurata, i svi su pu ili ko Turci. F ldkurata si uopæe nemrem ni predstaviti da ne pu i i ne pije. Poznaval sam samo jedn og koji ni pu il, ali je umesto toga vakal duhan, pa bi za vreme propovedi popljuva l æelu propovedaonicu. A od kud ste, gospon feldkurat? Od Novog Jièfna klonulim glasom javio se C. i k. v. s. Martinec. Onda gospon feldkurat, valjda poznate nekakvu Ru enu Gaudrsovu koja je preklani delala u jednoj gostioni u Platnefskoj ulici u Pragu, a odjednom je tu ila osamnaj st mu kih za oèinstvo zato jer su joj se rodili dvojèeki. Jedan od tih dvojèeka imal je jedno oko plavo a drugo smeðe, onaj drugi dvojèek imal je jedno oko sivo a drugo crn o, tak da je ona pretpostavljala da su veæ kod toga anga irana 709 708 èetri gospona sa sliènim oèima, koji su zalazili u tu krèmu i nekaj z njom imali. Onda, jedan je od tih dvojèeka irnal epavu nogicu ko jedan savetnik iz gradske skup tine, k oji je isto tam zalazil, a ono drugo dete imalo je est prsteka na jednoj nogi ko jedan zastupnik koji je tam bil svakodnevni gost. I sad si mo ete predstaviti kak je to zgledalo, gospon feldkurat, kad je takvih tam dolazilo osamnajst, a ti su dvojèeki od svakog imali nekakvi znak, od svih tih osamnajst s kojima je ona i la il i u privatni sme taj ili u hotel. Na kraju je sud odluèil da je u takvoj gu vi otac ne poznat, a ona je to na koncu sve prebacila na birta a i tu ila je tog birta a kod kog je slu ila, al taj je dokazal da je veæ prek dvadeset let impotentni, na temelju ope racije nekakve upale doljnjih udova. A oni su je onda upirali, gospon feldkurat, k vama u Novi Jièin, a iz tog se najbolje vidi kad neko jako puno tra i, da bude dob
il drek na ibici. Ona se trebala dr ati jednoga, a ne pred sudom tvrditi da je jeda n dvojèek od gospona zastupnika, a drugi od gospona savetnika gradske skup tine, ili od ovog ili od onog. Za svako roðeno dete da se lako zraèunati. Tog i tog datuma bi la sam z njim u hotelu i tog i tog datuma to mi se dete rodilo. To se zna, ak je porod normalni, gospon feldkurat. U takvim pajzlima uvek se najde nekakvi svedo k, nekakav domar ili sobarica koji se bude zaklel za petaka da je ta enska zbilja m tu noæ bila s tim èovekom i da mu je jo rekla, kad su silazili niz tenge: »A to ako se ne to zbog ovog dogodi?«, a on da joj je odgovorili »Ne boj se, ljubljena, za dijete æu ja skrbiti.« Vojni sveæenik se zamislio i èitava duhovna utjeha uèinila mu se nekako te kom, premda je veæ ranije imao razraðen èitav plan o tome to æe i kako æe razgovarati s milim sinkom. U trenutku tog najvi eg milosrða, na dan posljednjeg suda, kada svi vojni zloèinci ust anu iz groba s omèom oko vrata, bit æe pomilovani stoga to su grijehe okajali, ba kao i onaj razbojnik iz Novog Zavjeta. Imao je pripremljenu, vjerojatno, jednu od najljep ih
duhovnih utjeha, a koja se trebala sastojati od tri dijela. Najprije je htio gov oriti o tome da je smrt vje anjem laka, naroèito kad je èovjek potpuno pomiren s Bogom . Vojni zakon ka njava krivca zbog poèinjene izdaje Njegova Velièanstva cara, koji je otac svih vojnika, tako da i na manji prekr aj spram njega valja gledati kao na oc oubojstvo, kao na vrijeðanje vlastitog oca. Zatim je htio razviti svoju teoriju da je car postavljen milo æu Bo jom, da je po milosti Bo joj odreðen da upravlja svjetovnim poslovima, onako kao to je papa postavljen da upravlja duhovnim stvarima. Izdaja poèinjena prema caru, jest izdaja poèinjena prema samom Gospodinu Bogu. Vojnog zloèinc a, prema tome, osim omèe èeka jo i vjeèna kazna i vjeèno prokletstvo kao hulitelja. No, i ako svjetovna pravda ne mo e glede vojne discipline poni titi presudu, veæ zloèinac mora biti obje en, glede ove druge kazne a koja se odnosi na vjeènost, jo uvijek nije sve izgubljeno. Èovjek se tome mo e oduprijeti sjajnim potezom, a to je pokajanje. Vojni sveæenik zami ljao je ovu najdirljiviju scenu koja æe i njemu samomu donijeti koristi tamo gore, i pomoæi u brisanju svih prigovora o njegovoj djelatnosti i pon a anju u stanu generala Finka u Pfemv lu. Zami ljao je kako æe nakon ovog uvoda viknuti na zatvorenika: Pokaj se sinko, kleknimo skupa! Ponavljaj za mnom, sinko! I kako æe zatim tom smrdljivom, u ljivom æelijom odjekivati molitva: »Bo e, èija je vjeèna osobina smilovanje i pra tanje, molimo te arko za du u ovog vojnika, kojemu si zapovijedio otiæi s ovoga svijeta na temelju odluke prijekog suda u Pfem v lu. Daj ovom pje aku, zbog njegova usrdna i potpuna pokajanja, da ne okusi pakleni h muka, veæ da u iva u radosti vjeènog bla enstva!« S dopu tenjem gospon feldkurat veæ pet minuta sedite ko ukopani, ko da vam niti ni do razgovora. Po vama se odmah vidi da ste prvi put u zatvoru. 711 710
Do ao sam rekao je ozbiljno vojni sveæenik zb duhovne utjehe. ° To je èudno, gospon feldkurat, da stalno spominjet tu duhovnu utjehu. Ja se, gos pon feldkurat, ne oseæam tak jakim da bi vam mogel dodeliti tu nekakvu utjehu. A n iste ni prvi ni zadnji, gospon feldkurat, koji je upal iza re etki Uostalom, rekel bum vam istinu, gospon feldkurat, ja ne znam tak dobro govoriti da bi nekom mog el pru iti tu duhovnu utjehu, u njegovom te kom stanju. Jednom sam to probal, al to ni ba dobro ispalo; èiènite se tu fino kraj mene i ja bum vam to ispripovedal. Dok sa m stanova! u Opatovièkoj ulici, imal sam tam jednog prijatelja Faustvna, koji je b il vratar u hotelu. Bil je to jako dobri èovek, pravedan i marljiv. Poznaval je sv e ulièarke, i mogli ste doæi, gospon feldkurat, u bilo koje doba noæi u hotel i samo m u reæi: »Gospon Faustvn, trebam nekakvu gospodiènu«, i on bi vas odmah savesno pital, je
l trebate blondinu, brinetu, manju, veæu, tanju, deblju, Njemicu, Èehinju, ili idovku , slobodnu, razvedenu ili o enjenu gospicu, inteligentnu ili bez inteligencije. vej k se povjerljivo priljubio uz vojnog sveæenika, i obgrliv i ga oko pasa nastavio: Recimo, naprimer, gospon feldkurat, da velite: »Trebam blondinu, nogatu, udovicu bez inteligencije«, vi bi ju za deset minuta imali u krevetu, skup s krsnim listo m. Vojnom je sveæeniku postalo vruæe, a vejk je, materinski privijajuæi k sebi vojnog sv eæenika, i dalje govorio: Ne bi verovali, gospon feldkurat, kak je gospon Faustvn imal smisla za moral i po tenje. Od tih enskih koje je dopelal i slal u sobe, ni uzel ni krajcara napojni ce, a kad se neki put neka od tih enskih zaboravila i htela mu neka) rinuti u ep, trebali ste videti kak se uzruja! i poèel na nju vikati: »Svinjo jedna, kad veæ prodaj e svoje telo i èini smrtni greh, nemoj si misliti da bu mi taj tvoj nekakav estak pom ogel. Nisam ja nikakav svodnik, droljo bestidna. Ja to radim jedino iz sa aljenja prema tebi, da ne padne tak nisko i da ne mora svoju sramotu javno izlagati prolaz nicima, da negde po noæi ne vlovi patrola i da posle ne mora tri dana hiti u zatvoru. Ovak si barem u toplom, a niko ni ne vidi kak si nisko pala.« On si je to posle nadoknadil na gostima, kad veæ ni htel zeti nofce ko svodnik. Imal je svoju cenu: plave Oèi est aka, crne petnajst krajcara, a on je to sve izraèuna! i detaljno napisal raèun na ko madiæ papira, i onda bi ga predal gostu. Bile su to jako pristupaène cene za podvoðenj e. Za ensku bez inteligencije doplata je bila estaka, jer je on polazil s tog staj ali ta da takva jednostavna osoba mo e bolje zabaviti nego nekakva obrazovana dama. Jednom naveèer do el je k meni gospon Faustvn u Opatovièku ulicu u asno uzrujani, skroz izvan sebe, ko da su ga maloprije izvlekli ispod tramvaja i jo mu uz to maznuli v uru. U poèetku uopæe ni mogel govoriti, samo je iz epa izvlekel bocu ruma, otpi! je, dal je meni i rekel: »Pij!« Tak nismo ni ni govorili, sve dok nismo popili tu bocu, a onda mi on odjednom veli: »Prijatelj, budi tako ljubazan, napravi mi nekaj po vol ji. Otvori prozor na ulicu, ja bum se sel na tok, ti bus me æopil za noge i gurnul me dolje s treæeg kata. Ja u ivotu vi e ni ne trebam, meni treba samo ta posljednja ut jeha, da se najde dobri prijatelj, koji bu me sprovel s ovog sveta. Ja vi e na ovo m svetu biti nemrem, ja sam po teni èovek, a optu en sam za svodni tvo, ko da sam nekakv i idovski svodnik. Pa na hotel je prvoklasni, sve tri sobarice i moja ena imaju knj i ice, a za vizitu nisu ostale du ne doktoru ni jedan krajcar. Ak me samo malo voli , hiti me s tog treæeg kata, daj mi tu posljednju utjehu.« Rekel sam mu da se popne na taj prozor, i onda sam ga hitil dolje na ulicu. Nemojte se prepasti, gospon fel dkurat. vejk se popeo na dasku kreveta, a povukao je sa sobom i vojnog sveæenika: Pogledajte, gospon feldkurat, ja sam ga ovak primil, i hop, hitil sam ga dolje . vejk je podigao vojnog sveæenika, bacio ga na pod i^dok je izbezumljeni vojni sveæe nik na podu dolazio k sebi, vejk je govorio dalje: 713 712
Tak, vidite gospon feldkurat, da se ni ni dogodilo ni njemu, gosponu Faustvnu, jer je to bilo samo triput vi e Taj je gospon Faustvn bil totalka cugo , pa je zabor avil da u Opatovièkoj ulici stanujem u niskom prizemlju, a ne na treæem katu, kak sa m preklani stanoval u Kfemencovoj ulici a on mi je i tam dolazil u goste. Vojni je sveæenik s poda prepla eno gledao na vejka koji je, stojeæi nad njim na kre vetu, mahao rukama. Vojnom sveæeniku palo je na pamet da ima posla s luðakom i zato je zamucao: Da, mili sinko, nije to bilo ni triput tako visoko uljao se polako natra ke prema vratima, po kojima je poèeo tako sna no udarati i pritom tako stra no jaukati da su m u smjesta otvorili. vejk je iza prozora s re etkama vidio kako vojni sveæenik brzo kr oèi preko dvori ta u pratnji stra e i usto ivo gestikulira. »Sad ga valjda vodiju u sobu za luðake« pomislio je vejk, skoèio s kreveta i mar irajuæ
ojnièkim korakom, zapjevao: Prsten kojeg si mi dala ja ga neæu nositi èim doðem u regimentu na cijev æu ga nabiti... Za nekoliko minuta, vojnog sveæenika najavili su generalu Finku. Kod generala se opet okupilo veliko dru tvo u kojem su istaknutu ulogu igrale dv ije ugodne dame, vino i likeri. Od èasnièkog zbora bili su tu prisutni svi èlanovi jutro njeg prijekog suda, osim obièno g infanterista, koji im je ujutro pripaljivao cigarete. Vojni sveæenik iznova je u plovio u dru tvo kao avet iz bajke. Bio je blijed, smu en i dostojanstven, kao èovjek koji je svjestan da je nevin ispljuskan.
General Fink, koji se u posljednje vrijeme s velikim povjerenjem odnosio prema v ojnom sveæeniku, privukao ga je k sebi na divan i supijanim glasom upitao: A to je s tobom, duhovna utjeho? Jedna od veselih dama bacila je na sveæenika cigaretu. Pijte, duhovna utjeho rekao je general Fink, nalijevajuæi mu vino u veliki zelen i pehar. Buduæi da ovaj to nije odmah ispio, general ga je stao vlastoruèno pojiti i da vojni sveæenik nije junaèki lokao bio bi ga cijelog polio. Tek tada su poèela padati pitanja o tome kako se pri duhovnoj utjehi vladao osuðen ik. Vojni sveæenik je ustao i rekao glasom punim tragike: Poludio je. To mora da je bila sjajna duhovna utjeha zasmijao se general, na to su svi prasn uli u grohotan smijeh, dok su obje dame poèele opet bacati cigarete na vojnog sveæen ika. Na kraju stola, drijemao je u naslonjaèu bojnik koji je veæ bio suvi e potegnuo, a s ada se probudio iz apatije, na brzinu nalio dvije vinske èa e nekakvog likera, prokrèi o sebi put do sveæenika preko stolica i natjerao omamljenog bo jeg slugu da ispije s njim pobratimstvo. Zatim se ponovno svalio na svoje mjesto i nastavio kunjati. Ovim ispijanjem pobratimstva upao je vojni sveæenik u kand e ðavla koji je svoje ruk e pru ao prema njemu iz svih boca na stolu i iz pogleda i osmijeha veselih dama ko je su suèelice njemu podigle noge na stol, tako da je na vojnog sveæenika iz èipkica v irio sam Belzebub. Do posljednjega èasa vojnog sveæenika nije napustilo uvjerenje da se radi o njegov oj du i i da je on sam muèenik. To svoje uvjerenje objavio je i dvojici vojnih slu nika generala Finka koji su g a nosili u susjednu sobu na divan: Tu an dodu e, ali uzvi en prizor otvara se pred va im oèima, kad se nepristranom i èistom mi lju prisjetite tolikih proslavljenih patnika, koji postado e rtvama zbog obrane vj ere, a poznati su pod imenom muèenika. Po meni vidite kako se osjeæa èovjek uzdignut n ad svim patnjama, ako u 714 7/5 njegovu srcu ivi istina i krijepost koje æe ga naoru ati slavnu pobjedu nad najstra nij im patnjama. Okrenuli su ga licem prema zidu i on je odmah zaspao Imao je nemiran san. Usnuo je da obavlja du nost vojnog sveæenika, a naveèer da je vratar u hotelu umjest o vratara Faustvna kojega je vejk bacio s treæeg kata. Generalu su sa svih strana pristizale priptu be na feldkurata, da je umjesto blo ndine doveo gostu brinetu, a umjesto razvedene gospode s inteligencijom, udovicu bez inteligencije. Probudio se ujutro mokar kao mi , u elucu je osjeæao muèninu kao da je na valovima i èi nilo mu se da je onaj njegov upnik u Moravskoj prema njemu pravi anðeo. : R '.;lU|i'.l :ttr. 1*8 III
vejk opet u svojoj mar kompaniji Onaj bojnik koji je na juèera njem prijepodnevnom istra nom suðenju Svejku igrao ulogu istra itelja, bio je ista ona figura koja je juèer naveèer kod generala pila pobratim stvo s vojnim sveæenikom i drijemala. Bilo je posve sigurno da nitko nije znao kada je i kako bojnik noæu oti ao od gene rala. Svi su bili u takvom stanju da nitko nije ni primijetio njegovo izbivanje, a general je èak pobrkao tko u dru tvu uopæe govori. Bojnika u dru tvu nije bilo veæ vi e o d dva sata, ali general je bez obzira na to uvijao brkove, glupo se smijao i vik ao: To ste dobro rekli, gospodine bojnièe! Ujutro nigdje nisu mogli naæi bojnika. Kaput mu je visio u predsoblju, sablja je bila na vje alici, a nedostajala je samo njegova èasnièka kapa. Pretpostavljali su da je mo da zaspao negdje u kuæi, na zahodu, pregledali su sve zahode, ali nigdje ga n isu na li. Umjesto njega, prona li su na drugom katu nekog usnulog natporuènika iz gen eralova dru tva, koji je spavao kleèeæi, s nju kom u zahodskoj rupi, onako kako ga je uh vatio san dok je povraæao. A bojnik, kao da je u zemlju propao. No, da je netko pogledao iza prozora s re etkama gdje je bio zatvoren vejk, vidio bi kako pod vejkovim ruskim vojnièkim kaputom spavaju dvije osobe na krevetu, i ka ko ispod kaputa izviruju dva para cipela. 717 716
One s ostrugama pripadale su bojniku, a one bez ostruga, vejku. Obojica su le ali priljubljeni jedan uz drugoga kao dva maèiæa. vejk je podmetnuo svo ju apu pod bojnikovu glavu, a bojnik je obgrlio vejka oko struka, priljubiv i se k n jemu kao tene uz kuju. U tome nije bilo nièeg zagonetnog. Bio je to samo dokaz da je gospodin bojnik sv jestan svojih du nosti. Sigurno vam se nekada dogodilo da ste s nekim sjedili i pili èitavu noæ sve do dru goga dana poslijepodne, a onda se odjednom va sugovornik uhvatio za glavu, skoèio i viknuo: »Isuse i Marijo, pa ja sam morao biti u osam sati u uredu!« To je takozvani napad du nosti, koji se pojavljuje kao nekakav otpali proizvod gri nje savjesti. Ta kva èovjeka, kojega uhvati taj plemeniti napad, ni ta ne mo e odvratiti od njegova sve tog uvjerenja da odmah mora nadoknaditi ono to je u uredu propustio. To su one po jave bez e ira koje uredski vratari hvataju na hodniku i smje taju u svoje sobice na divan, kako bi se ispavale. Slièan napad dobio je i bojnik. Kada se probudio u naslonjaèu, najednom mu je palo na pamet da odmah mora saslu ati vejka. Taj napad uredske du nosti izronio je najedn om tako naglo i bio je proveden tako brzo i odluèno da uopæe nitko nije primijetio k ako je bojnik nestao. Ali zato su tim sna nije bojnikovu prisutnost osjetili u stra arnici vojnièkog zatvo ra. Uletio im je tamo poput pume. Narednik koji je bio u slu bi spavao je na stolu, a svuda oko njega drijemali su ostali vojnici u najrazlièitijim polo ajima. Bojnik s naherenom kapom uletio je s takvom drekom da su smjesta svi prestali zijevati tako da su im lica ostala iskreveljena, pa na bojnika nisu gledala oèajna i izbeljena lica skupine vojnika, veæ skupina iskreveljenih majmuna. Bojnik je udarao akom po stolu i urlao na narednika: Indolentni klipane, tisuæu puta sam vam veæ rekao da su va i ljudi posrana, svinjska b anda. Okrenuv i se prema izbezumljenim vojnicima vikao je: Vojnici! Vama glupost viri iz oèiju i kada spavate, a kad se probudite izgledate tako kao da je svatko od vas progutao vagon dinamita.
Zatim je slijedila duga i izda na propovijed o du nostima vojnika u stra arnici i ko naèno poziv da mu smjesta otvore zatvor u kojem je vejk, jer da delinkventa eli podv rgnuti saslu anju. I tako je, noæu, bojnik dospio k vejku. Stigao je onamo u onom stadiju kad je veæ, kako se ka e, u njemu sve sazrilo. Njeg ov posljednji ispad ogledao se u tome to je naredio da mu se predaju kljuèevi zatvo ra. Krajnjim, oèajnièkim naporom, prisjeæajuæi se svojih du nosti, narednik je to odbio, to j e kod bojnika odjednom izazvalo velièanstvenu reakciju. Posrana, svinjska bando! vikao je u dvori te da ste mi smjesta dali te kljuèeve u ruke, ja æu vam pokazati! Pokorno javljam odgovorio je narednik da sam vas prisiljen zakljuèati i zbog va e sigurnosti postaviti stra u uz zatvorenika. Kad budete eljeli izaæi, gospodine bojnièe, molim, udariti po vratima. Glupane rekao je bojnik pavijane jedan, devo, misli da se bojim nekakvog zatvor enika, pa da mi postavi stra u dok ga budem saslu avao. Sto mu gromova, zakljuèajte, i da ste smjesta vani! U otvoru nad vratima, u omre enom okviru, petrolejska je svjetiljka s uvuèenim sti jenjom bacala prigu eno svjetlo koje je jedva bilo dovoljno da bojnik pronaðe veæ budn og vejka koji je, stojeæi u vojnièkom stavu kod svoga kreveta, strpljivo èekao to æe se za pravo razviti iz ovog posjeta. vejk se dosjetio da æe biti najbolje ako gospodinu bojniku raportira, pa je stoga odluèno viknuo: Pokorno javljam, gospon major, jedan zatvoreni èovek, drugo se ni ni dogodilo. 719 718 Bojnik se odjednom nije mogao sjetiti zbog èega je u stvari ovamo do ao pa samo r eèe: Ruht! A gdje ti je taj zatvoreni èovjek? To sam, pokorno javljam gospon major, ja rekao je ponosno vejk. No, na taj odgovor bojnik nije reagirao jer su generalovo vino i likeri ba proi zvodili u njegovom mozgu posljednju alkoholnu reakciju. Zijevnuo je tako stra no d a bi se svakom civilu i èa ile vilice. No, bojniku je to zijevanje premjestilo misli u one mo dane vijuge u kojima je kod èovjeka smje ten dar za pjevanje. Pao je posve neu siljeno na daske Svejkova kreveta i derao se takvim glasom kao kad priklano pras e pred samu smrt skvièi: Oh, Tannenbaum! Oh, Tannenbaum, wie schon, sinci deine BldtterP Ponovio je to jo nekoliko puta, upleæuæi u pjesmu nerazumljive krike. Zatim se prevalio na leda kao mali medvjediæ, sfrkao se kao lopta i poèeo hrkati. Gospon major budio ga je vejk pokorno javljam da bute dobili u i. No, sve je bilo uzalud. Bojnik je spavao kao zaklan. vejk ga nje no pogleda i reèe: Pajki, pijanduro i pokri ga kaputom. Kasnije se uvukao k njemu i tako su ih, p riljubljene, ujutro i prona li. Oko devet sati, kada je potraga za bojnikom dostigla vrhunac, vejk se izvukao i z kreveta i smatrao potrebnim da probudi bojnika. Pretresao ga je nekoliko puta vrlo temeljito, odgrnuo s njega ruski kaput dok konaèno bojnik nije sjeo na krevet , i gledajuæi tupo, oèekivao od vejka rje enje zagonetke to se to zapravo s njim dogodil o, jj, l. O jelo, o jelo, lijepo je tvoje li æe (njem.) ^'' ' Pokorno javljam, gospon major rekao je vejk ___ da su ovi veæ nekolko put dolazili iz stra arnice da se uveriju jeste li jo ivi. Zato sam si dopustil da vas sad probud im, jer ne znam kolko dugo obièno spavate, pa da ne bi nekaj prespavali. U pivovar i u Uhfinevesi bil je jedan baèvar. Taj je uvek spaval do est ujutro, ali kad bi pr espava! samo do frtalj sedam, onda bi spaval skroz do popodne i to je delal tak dugo dok ga nisu sterali s posla, a onda si je on, u srd bi, dopustil uvredu crkve i jednog èlana na e vladarske obitelji.
Ti si blesav, je li? rekao je bojnik i to ne posve bez primjese oèaja, jer mu je glava nakon juèera nje veèeri bila kao baèva i nikako nije nalazio odgovora na to to u s tvari on ovdje radi, za to su ovamo dolazili iz stra arnice, za to ovaj tip koji stoji pred njim blebeæe takve gluposti koje nemaju ni glave ni repa. Sve mu se to èinilo tako èudnovatim. Nejasno se prisjeæao da je veæ jednom ovdje, noæu, bio ali za to? Bio sam ovdje noæas, je li? upitao je s poloviènom sigurno æu. Po zapovedi, gospon major odgovorio je vejk kak sam ja razmel, pokorno javljam, iz onoga kaj ste govorili, vi ste, gospon major, do li mene saslu ati. Tek sad je bojniku sinulo u glavi, pa je pogledao sebe, a zatim iza sebe, kao da je ne to tra io. Ne morate se ni brinuti, gospon major rekao je vejk probudili ste se toèno onakvi kakvi ste sim i do li. Do li ste bez kaputa, bez sablje, ali s kapom. Kapa vam je ta m, moral sam vam je zeti iz ruke jer ste ju hteli staviti pod glavu. Oficirska k apa koja spada u uniformu, to vam je ko cilinder. A naspavati se na cilindru mog el je samo jedan gospon Karderaz u Lodenici. Taj se u krèmi spru il na klupu i stavi l si cilinder pod glavu; on je dodu e peval na sprovodima, pa je na svaki sprovod i el s cilindrom; dakle, denul si je fino cilinder pod glavu i sugeriral si je da ga ne srne zgu vati, pa je æelu noæ nekak nad njim lebdil, 721 720 s tak malièkom te inom svog tela, da to cilindru opæe ni ni kodilo, jo mu je nekak i pomo glo jer kak se on vrtil s jedne na drugu stranu, tak ga je fino z lasima kefal d a ga je speglal. Bojnik, koji je sad veæ shvatio to je i kako je, nije prestajao tupo piljiti u ve jka i samo je ponavljao: Ti si blesav, je li? Ja sam sad tu, i ja idem. Ustao je, po ao k vratima i zalup ao po njima. Prije no to su do li otvoriti, jo jednom je rekao vejku: Ako ne doðe telegram da ti si ti, onda visiti ti! Fala lepa rekao je vejk znam, gospon bojnik, da se jako za mene brinete, ali ak ste mo da, gospon bojnik, ovde na krevetu vlovili nekakvu u , a ona bude malièka i bu de imala crvenkastu riticu, budite sigurni da je to mu jak i jako bu dobro, ak to veæ ni jedina, da ona druga ne bude siva s crvenkastim prugicama na trbuhu, jer ta da bi to bil par, a ti se gadovi jako brzo razmno avaju, br e nego kuniæi. Lassen Sie da 1 rekao je bojnik klonulo vejku, dok su otvarali vrata. Bojnik nije napravio vi e nikakav izgred, u stra arnici je posve odmjereno nalo io d a dovezu koèiju i za vrijeme truckanja po bijednoj kaldrmi Pfemv la, glavom su mu se vrzmale misli da je onaj delinkvent budala prvog reda, ali da je to ipak, vjero jatno, nekakvo nevino govedo, a to se tièe njega, bojnika, da mu ni ta drugo ne preos taje osim da se odmah ustrijeli kad doðe kuæi, ili da po alje generalu po kaput i sabl ju, da se ode okupati u gradsko kupali te, da nakon kupanja svrati u vinariju kod Vollgrubera kako bi popravio okus svega, te da za veèeras telefonski naruèi kartu za predstavu u gradskom kazali tu. Prije no to je stigao do svoga stana, odluèio se za ono drugo. r l. Pustite to (njem.) U stanu ga je èekalo malo iznenaðenje. Do ao je ba u pravi èas... Na hodniku njegova stana stajao je general Fink, dr ao je njegovog slu nika za ovr atnik, bijesno ga stezao i derao se: Gdje ti je bojnik, govedo? Govori, ivotinjo! ivotinja ipak nije progovorila, sto ga to je poplavjela u licu od toga kako ju je general gu io. Bojnik je jo na poèetku ovog prizora primijetio da nesretni posilni èvrsto ste e pod pazuhom njegov kaput i sablju, koje je vjerojatno donio iz predsoblja generalova stana.
Ova je scena poèela bojnika zabavljati, pa je zastao kod pritvorenih vrata i pro matrao muèenje svoga vjernog sluge koji se odlikovao tom rijetkom osobinom da je b ojniku veæ odavno i ao na jetra svojim lopovlukom. General je na trenutak pustio pomodrjelog posilnog, ali samo radi toga da bi i zvukao iz d epa telegram kojim ga je poèeo mlatiti po ustima i licu, pri èemu je urlao : Gdje ti je bojnik, stoko, gdje ti je tvoj bojnikistra itelj, stoko, da mu predam telegram slu benog karaktera? Ovdje sam viknuo je s vrata bojnik Denvota, kojeg je kombinacija rijeèi »bojnikist ra itelj« i »telegram« podsjetila na odreðene du nosti. Ah uzviknuo je general Fink vratio si se? U prizvuku je bilo toliko zajedljivosti da bojnik nije odgovorio, veæ je neodluèno ostao stajati. General mu reèe da pode s njim u sobu, pa kad su sjeli za stol, baci pred njega telegram kojim je mlatio posilnog, i reèe mu tragiènim glasom: Èitaj, to je tvoje djelo. Dok je bojnik èitao telegram, general je ustao sa stolice, jurio je po sobi, ru i o stolice i taburete, i vikao: A ipak æu ga objesiti! Telegram je bio ovoga sadr aja: 723 722
1 »Pje ak Josef vejk, ordonans 11. pohodne satnije, izgubio s na slu benom putu kao osiguravatelj smje taja 16. ovog mjeseca na putu Chyroiu Fel tyn. Bez odgaðanja up utiti pje aka vejka u brigadna zapovjedni tvo u Wojafycze. Bojnik je otvorio stol, izvukao kartu i zamislio se nad time to je Fel tvn 40 ki lometara jugoistoèno od Pfernv la, tako da se pojavila stra na zagonetka kako je pje ak Svejk do ao do ruske odore u kraju koji je vi e od sto pedeset kilometara udaljen od boji nice, a bojne se pozicije prote u na liniji Sokal Turze Kozlow. Kad je bojnik ovo priopæio generalu i pokazao mu na karti mjesto gdje se prije nekoliko dana, pr ema telegramu, izgubio Vejk, general je riknuo kao bik jer je osjetio da su sve n jegove nade o prijekom sudu pale u vodu. Po ao je k telefonu, spojio se sa stra arni com i izdao zapovijed da odmah u bojnikov stan predvedu zatvorenika vejka. Prije no to je zapovijed bila ispunjena general je bezbroj puta, uz grozno pro klinjanje, izrazio svoje nezadovoljstvo zbog toga to nije vejka dao, na svoj rizik , objesiti odmah, bez ikakve istrage. Bojnik mu je oponirao i govorio ne to o tomu da su pravo i pravednost meðusobno p ovezani kao prst i nokat i govorio je opæenito o sjajnim periodima pravednosti sud stva, o sudskim ubojstvima i uopæe o svemu moguæem to mu je padalo na pamet, jer je j o od sinoæ patio od stra nog mamurluka koji je jednostavno morao ishlapjeti kroz rijeèi . Kad su konaèno priveli vejka, bojnik je od njega zatra io potpuno obja njenje o tomu t o se dogodilo tamo kod Fel tvna, i to je to zapravo s tom ruskom odorom. Svejk je sve podrobno objasnio i podupro izlaganje s nekoliko primjera iz svo je »povijesti ljudskih muka«. Kada ga je kasnije bojnik upitao za to to veæ nije ranije na saslu anju pred sudom rekao, Svejk je odgovorio kako ga zapravo nitko nije ni p itao kako je do ao do ruske uniforme, nego da su samo padala ovakva pitanja: »Prizna jete li da ste dobrovoljno i bez pritiska obukli uniformu neprijatelja?« I zato to je to bila istina on nije mogao reæi ni ta drugo, nego: »Naravno da jasno tako je bez sumnj e.« I upravo je, stoga, s ogorèenjem odbio objedu koja je pala na sudu, da je izdao cara. Taj je èovjek totalni idiot rekao je bojniku general . preobuæi se na obali ribnjak a u nekakvu rusku odoru koju je tamo bogzna tko ostavio, pustiti da ga uvrste u skupinu ruskih zarobljenika, to mo e napraviti samo budala.
Pokorno javljam javio se Svejk da zbiljam nekad i sam primjeæivani da sam maloum an, i to naroèito nekak pred veèer. Ku , govedo rekao mu je bojnik i obratio se generalu s pitanjem to sad uèiniti sa jkom. Neka ga objese u brigadi odluèio je general. Sat nakon toga, patrola je vodila vejka na kolodvor kako bi ga sproveli u sto er brigade u Wojalycze. Svejk je u zatvoru ostavio za sobom malu uspomenu, napisav i u tri stupca komadiæem drveta na zidu popis svih juha, umaka i priloga koje je jeo u civilstvu. Bio je to nekakav prosvjed protiv toga to mu tijekom dvadesetèetiri s ata nisu dali ni ta to bi mogao staviti u usta. Zajedno sa vejkom krenuo je u brigadu i ovaj papir: »Na temelju telegrama broj 469 upuæuje se pje ak Josef Svejk, odbjegao iz 11. pohod ne satnije, na daljnji postupak u sto er brigade.« Pratnja, koja se sastojala od èetiri vojnika, bila je mje avina narodnosti. U njoj su bili Poljak, Maðar, Nijemac i Èeh, koji je ujedno bio i voda ophodnje u èinu razvo dnika, pa se napuhavao pred svojim zemljakom, dajuæi mu na znanje koliko je iznad njega. Kada je na kolodvoru Svejk izrazio elju da mu dopuste da se pomokri, razvo dnik mu je grubo rekao da æe mokriti tek kad stigne u brigadu. 725 724 Dobro rekao je vejk ali to mi morate dati napismeno, kak bi se znalo, ako mi pu kne mokraæni mjehur, ko mi je to napravi!. I za to postoji zakon, gospon frajt.1 Razvodnik, komad balvana, tako se upla io tog mokraænog mjehura da je èitava patrol a na kolodvoru sveèano otpratila vejka na zahod. Razvodnik je uopæe cijelim putem ost avljao dojam svirepa èovjeka i dr ao se tako napuhano kao da æe veæ sutra, u najmanju ru ku, postati zapovjednikom vojnog zbora. Kada su veæ sjedili u vlaku na pruzi Pfemy lChyrow vejk mu se obrati: Gospon frajt, kad ovak na vas gledam, uvek se setim nekakvog frajta Bozbe, koj i je slu il u Tridentu. Kad su ga imenovali za frajta on je odmah sutra poèel dobiva ti na vagi. Poèeli su mu naticati obrazi, a trbuh mu se tak napumpal da mu veæ drugi dan slu bene hlaèe vi e nisu bile pasent. A ono kaj je bilo najgore, poèela su mu rasti vuha u vis. Onda su ga poslali u ambulantu gde je pukovnijski doktor rekel da s e to dogaða svim frajtima. Da se na poèetku samo tak napuhavaju, da nekoga to brzo p rejde, al da je ovo tak te ki sluèaj da bi mogel puknuti jer mu je to napuhavanje pr e lo od zvezdica skroz na pupak. Da bi ga spasili, morali su mu te zvezdice odreza ti, i smesta je splasnul. Od tog trenutka vejk je uzalud poku avao uspostaviti razgovor s razvodnikom i pr ijateljski mu objasniti za to se opæenito govori da je frajt nesreæa bataljuna. Frajt na to nije odgovarao, osim nekakvih mraènih prijetnji u stilu, »tko se zadnji smije, najslaðe se smije, a to æe se vidjeti kad se doðe u brigadu.« Ukratko, zemljak se nije iskazao. Kad ga je vejk upitao odakle je, odgovorio je: » ta te se to tièe.« vejk je s njime svakako poku avao. Ispripovijedao mu je da mu to nije prvi put d a ga vode pod pratnjom, ali da se pritom uvijek sa svima koji su ga pratili dobr o zabavljao. 1. Najni i vojnièki èin u austrougarskoj vojsci, razvodnik (njem.) / '"' No, razvodnik je utio dok je vejk nastavio: Meni se èini, gospon frajt, da se vama dogodila nekakva velka nesreæa u ivotu, kad ste zgubili dar govora. Ja sam poznaval jako puno tu nih frajta, al takvu bo ju nesr eæu kakav ste vi, gospon frajt, z opro tenjem, nemojte se srditi, jo nisam videl. Mo et e mi poveriti, kaj vas muèi, i mo e biti da bum vas savetoval jer vojnik kojega vodi ju pod pratnjom, uvek ima vi e iskustva nego oni koji ga èuvaju. Ili, znate kaj, gos pon frajt, da bi nam put br e pro el, ispripovedajte mi kak to kod vas doma zgleda u okolici, jel tam imate ribnjake, il nekakvu ru evinu od zamka, a mogli bi nam isp ripovedati kakve se prièe o tome pripovedaju. Toga mi je veæ dosta viknuo je razvodnik. A, vi ste onda sretan èovek rekao je vejk nekim ljudima nikad ni dosta.
ve
Razvodnik je pao u totalnu utnju, nakon to je izgovorio svoju posljednju rijeè: Oni u brigadi æe ti objasniti, a ja se s tobom neæu gnjaviti. Pratnja se uopæe slabo zabavljala. Maðar je s Nijemcem razgovarao osobitim naèinom, jer je od njemaèkog znao samo »jawohl« i »was«? Kad bi mu Nijemac ne to obja njavao, Maðar je mao glavom i govorio »jawohl«, a kada bi Nijemac u utio, Maðar bi rekao »was«, i Nijemac bi poèeo ispoèetka. Poljak iz pratnje dr ao se aristokratski, nikoga nije primjeæivao i zab avljao se sam sa sobom tako to se i mrkivao na zemlju slu eæi se pritom vrlo spretno pa lcem desne ruke, onda bi zami ljeno to razmazivao kundakom pu ke, pa bi zatim pristo jno obrisao zasvinjeni kundak o hlaèe, pri èemu je neprestano mrmljao: Sveta Djevice! Tebi to ba i nejde reèe mu vejk na Boji tu je u jednom podrumskom stanu stanoval ne i smetlar Machaèek, taj bi se i mrknul na prozor i razmazal te mrkle tak spretno da j e iz toga ispala slika »Kako Libu a navje ta Pragu slavu«. Za svaku takvu sliku dobil je od ene takvu 727 726 su nagradu za slikarstvo, da mu je gubica bila ko vreæa, ali on se ni ostavil toga i stalno se u tome usavr ava!, i to mu je bila jedina zabava. Poljak mu na to nije odgovorio i na kraju je cijela pratnja pala u duboku utnj u, kao da putuje na pogreb i s pijetetom se prisjeæa pokojnika. Tako su se pribli avali sto eru brigade u Wojalyczu. U meðuvremenu su se u sto eru brigade dogaðale neke vrlo korjenite promjene. Zapovjedni tvo sto era brigade povjereno je pukovniku Gerbichu. Bio je to gospodi n velikih vojnièkih sposobnosti koje su mu udarile u noge u obliku gihta. No, on j e u ministarstvu imao vrlo utjecajna poznanstva preko kojih se sredilo da nije o ti ao u penziju, veæ se sada smucao po raznim sto erima veæih vojnih formacija, primao u veæanu plaæu s naj razlièitoj im ratnim doplacima, i ostajao tako dugo na jednom mjest u dok ne bi prilikom napada gihta izveo kakvu glupost. Onda bi ga ponovno premje stili nekamo drugamo, a to bi najèe æe bilo kakvo promaknuæe. Za vrijeme objeda s èasnicim a obièno o nièem drugom nije ni govorio nego o svom oteèenom palcu na nozi koji je pon ekad naticao do groznih razmjera tako da je morao nositi posebnu, veliku cipelu. Njegova najmilija zabava uz jelo bilo je pripovijedanje o tome kako mu je palac vla an i kako se neprestano znoji tako da ga mora oblo iti vatom, a taj iscjedak mi ri e kao pokvarena, ukiseljena goveda juha. Upravo se zato, kada bi odlazio na drugo mjesto, èitav èasnièki zbor uvijek opra tao o d njega s iskrenim odu evljenjem. Inaèe je to bio vrlo zabavan gospodin i odnosio se posve prijateljski prema ni im èasnièkim èinovima kojima je prièao to je sve dobrog popio i pojeo ranije, dok ga ovo nije zgrabilo. Kad su vejka dopremili u brigadu i po n alogu de urnog èasnika sproveli s ispravama pukovniku Gerbichu, u pukovnikovu uredu sjedio je poruènik Dub. Za tih nekoliko dana od mar a Sanok Sambor, poruènik Dub do ivio je jo jednu pustolovin u. Iza pel tvna, naime, 11. pohodna satnija nai la je na transport konja koje su otp remali dragunskoj pukovniji u Sadowu Poruènik Dub ni sam zapravo nije znao kako se to dogodilo da je po elio pokazati n atporuèniku Luka u svoje jahaèko umijeæe, ni kako je skoèio na konja koji je skupa s njime zaglavio u koritu potoka gdje su kasnije prona li poruènika Duba èvrsto zasaðenog u oma njoj bari tako, kako ga ni najsposobniji vrtlar ne bi uspio zasaditi. Kada su ga s pomoæu lasa izvukli, poruènik Dub nije se ni na to alio, samo je tiho stenjao kao d a je umirao. Onda su ga dovezli do sto era brigade, pa kako su prolazili pored nek e bolnice, tako su ga tamo i ostavili. Za nekoliko dana se oporavio, tako da je lijeènik izjavio da mu jo dvatri puta namazu leda i trbuh jodnom tinkturom, i da po tom mo e hrabro dostiæi svoju postrojbu.
Upravo je sjedio kod pukovnika Gerbicha i razgovarao s njime o najrazlièitijim b olestima. Spaziv i vejka, viknuo je iz svega glasa jer mu je bio poznat vejkov zagon etan nestanak pred Fel tvnom: Eto, opet si kod nas! Mnogi odlaze kao nemani, a vraæaju se kao jo gora èudovi ta. Ti si jedan od njih. Valja dopuniti i istaknuti da je poruènik Dub prilikom svoje pustolovine s konje m pretrpio i lak i potres mozga, i zato se ne smijemo èuditi da je, pribli iv i se vejku, vikao u stihovima dozivajuæi Boga u pomoæ u borbi sa vejkom: Oèe na , pogledaj, zazivam te dimnim velom stra nih topova obgrljen, bijesno fijuèu st ra ne strijele, o, budi voda bitke, zazivam te Oèe na , Ti me izvedi protiv ovog lopov a... Gdje si bio tako dugo, ljame? Kakvu to odoru ima na sebi? Valja jo dodati da je pukovnik muèen gihtom, u vrijeme kada nije imao napadaje, s ve u svome uredu uredio na demokratski naèin. U njegovom su se uredu izmjen 728 729 jivali svi moguæi èinovi, kako bi saslu ali njegovo mi ljenje o oteèenom palcu s okusom uk iseljene goveðe juhe. U vrijeme kad pukovnik Gerbich nije patio od napadaja u njegovom je uredu uvij ek bilo puno najrazlièitijih èinova jer je u takvim izvanrednim sluèajevima bio izrazi to veseo i razgovorljiv, i rado je oko sebe imao slu atelje kojima je pripovijedao prostaèke viceve, to mu je èinilo veliko zadovoljstvo, a ostale je veselilo to su se na silu smijali starim vicevima koji su se valjda preprièavali jo u vrijeme general a Laudona. Slu ba kod pukovnika Gerbicha u takvim je trenucima bila vrlo laka, svi su radi li to su htjeli, pa kad god bi se u kakvom sto eru pojavio pukovnik Gerbich, bilo j e sigurno da se tamo krade i èine svakovrsne svinjarije. Tako su i sada u pukovnikov ured s predvedenim vejkom nagrnuli najrazlièitiji èinov i i èekali to æe se dogoditi, dok je pukovnik prouèavao dopis sto era brigade koji je sas tavio bojnik u Pfemv lu. Poruènik Dub nastavio je razgovor sa vejkom na svoj uobièajeni, ljupki naèin: Ti me jo ne poznaje , ali kad me upozna , crknut æe od straha. Iz bojnikova dopisa pukovnik nije ni ta razumio i samo je zblenuto gledao jer je bojnik u Pfemv lu taj dopis diktirao jo uvijek pod utjecajem lak eg trovanja alkohol om. No, bez obzira na sve, pukovnik Gerbich bio je dobro raspolo en jer juèer i dana s nije osjeæao neugodne bolove, a palac je mirovao, tih kao janje ce. Tako, to ste zapravo izveli? upitao je vejka tako ljubaznim tonom, da je poruènika Duba ubolo u srce i prisililo da umjesto vejka sam odgovori: Èovjek ovaj, gospodine pukovnièe predstavio je vejka pravi od sebe budalu kako bi s vojim idiotskim pona anjem prikrio svoje zloèine. Nisam, dodu e, upoznat sa sadr ajem nj emu pripadajuæeg spisa, ali mislim da je taj tip ponovno ne to izveo, ali u veæoj mjer i nego obièno. Ukoliko biste dozvolili, gospodine pukovnièe, da se upoznam sa sadr ajem spisa, posv e je sigurno da bih vam svakako mogao dati eventualne odreðene direktive kako da s njim postupite. Obrativ i se vejku rekao mu je èe ki: Pije mi krv, je li tako? Pijem odgovorio je dostojanstveno vejk. Zamislite samo, gospodine pukovnièe nastavio je njemaèki poruènik Dub ni ta ga ne mo pitati, ni o èemu s njim progovoriti. Jednom mora kucnuti èas kad æe ga trebati propi sno kazniti. Dozvolite, gospodine pukovnièe... Poruènik Dub zadubio se u dopis koji je sastavio bojnik u Pfemv lu, a kada ga je p roèitao, viknuo je slavodobitno na vejka: E, sad je s tobom amen. Gdje ti je slu bena odora? Ostavil sam je na obali ribnjaka kad sam si probal ove krpe da bi videl kak se u njima oseæaju ruski vojnici odgovorio je vejk to, u stvari, ni ni drugo nego zabu na.
vejk je poèeo pripovijedati poruèniku Dubu to je sve pretrpio zbog te zabune, a kad je zavr io, poruènik Dub se na njega izderao: E, sad æe me tek upoznati. Zna li ti to to znaèi izgubiti vojnu imovinu, zna li to t naèi, razbojnice, u ratu izgubiti odoru? Pokorno javljam, gospon lajtant odgovorio je vejk kad vojnik zgubi uniformu, mo ra fasovati novu. Isuse i Marijo uzviknuo je poruènik Dub vole jedan, ivotinjo, ti æe meni tako zaple ati da æe i poslije rata jo sto godina slu iti vojsku. Pukovnik Gerbich, koji je za stolom sve dosada sjedio mirno i razborito, odjed nom se stra no iskreveljio jer se njegov, do tog trena mirni no ni palac, iz blagog i mirnog janje ca, s napadom gihta pretvorio u rièuæeg tigra, u elektriènu struju od 600 volta, u ud kojeg udarcima èekiæa 731 730
polako usitnjuju u ljunak. Pukovnik Gerbich odmahnuo je rukom i stra nim glasom èovje ka kojeg peku na ra nju zaurlao: Svi van! Dajte mi revolver! Ovo su veæ svi poznavali, pa su zato iza li zajedno sa Vejkom kojeg je stra a odvukl a na hodnik. Ostao je samo poruènik Dub koji je poku ao navaliti na Svejka ba u trenu tku koji mu se uèinio tako prikladnim, pa je iskreveljenom pukovniku rekao: Dopustite da upozorim, gospodine pukovnièe, da ovaj èovjek... Pukovnik je zamjaukao i bacio na poruènika tintarnicu, na to je izbezumljeni poruèn ik Dub salutirao i rekao: Dakako, gospodine pukovnièe i nestao iza vrata. Zatim je dugo iz pukovnikova ureda odjekivala rika i zavijanje dok napokon to bolno zapomaganje nije utihnulo. Pukovnikov palac ponovno se pretvorio u mirno janje ce, napad gihta je pro ao, pukovnik je pozvonio i naredio da mu opet dovedu Sv ejka. No, to je zapravo s tobom? upita Svejka pukovnik s kojeg kao da je otpalo sve to je bilo neugodno, pa mu je opet bilo tako lako i bla eno kao da se valju ka u pijes ku na morskoj obali. Smije eæi se prijateljski na pukovnika, Svejk ispripovijeda èitavu svoju odiseju, ka ko je ordonans 11. mar kompanije 91. pukovnije i kako ne zna to æe i kako æe oni tamo b ez njega. Pukovnik se takoðer nasmije io i zatim izdao ovu zapovijed: » vejku izdati vojnièku vozovnicu preko Lavova do stanice Zoltance, gdje ima sutra stiæi njegova pohodna satnija; izdati mu iz skladi ta novu vojnu odoru i 6 kruna, 82 halera umjesto hrane za put.« Kada je kasnije Svejk u novoj austrijskoj monduri napustio sto er brigade kako bi se uputio na kolodvor, u sto eru je upravo prodavao zjake poruènik Dub i bio je nemalo iznenaðen kada mu se Svejk strogo vojnièki obratio, pokazao mu dokumente i upitao ga bri no treba li ne to prenijeti svome gospodinu na tporuèniku Luka u. Poruènik Dub nije se sjetio nikakve druge rijeèi osim »Abtreten!«. I dok je gledao za vejkom koji se udaljavao, mumljao je, onako za sebe: Ti me jo ne poznaje , Isuse i Marijo, ali æe me upoznati... Na postaji Zoltanec okupio se bataljun satnika Sagnera, svi osim za titnice 14. satnije koja se negdje izgubila kada su zaobilazili Lavov. Pri ulasku u gradiæ Svejk se na ao u potpuno novoj sredini, jer se ovdje, po sveopæo j vrevi, veæ moglo primijetiti da ba i nisu tako daleko od polo aja gdje se gadno tuk u. Svugdje uokolo le alo je topni tvo i dijelovi komore, a iz svake su kuæe izlazili v ojnici najrazlièitijih pukovnija, medu kojima su kao elita kroèili Nijemci iz Reicha i aristokratski dijelili Austrijancima cigarete iz svojih bogatih zaliha. Kraj njemaèkih kuhinja na trgu stajale su èak i baève s pivom iz kojih su vojnicima u porci
je toèili pivo za ruèkom i veèerom, a oko tih baèvi vukli su se kao gladne maèke austrijsk i vojnici trbuha oteèenih od prljave, zaslaðene cikorije. Skupine idova s pejzovima i u dugim kaftanima pokazivale su jedna drugoj oblake dima na zapadu i kr ile ruke. Vikalo se na sve strane, da to uz rijeku Bug gore s ela Uciszkow, Busk i Derewiany. Jasno se èulo gruvanje topova. Opet se vikalo da Rusi iz Grabove granatiraju Kam ionku Strumilowu, da se vode borbe uzdu cijelog Buga, da vojnici zadr avaju izbjegl ice koje su se htjele vratiti svojim domovima iza Buga. Svugdje je vladala zbrka i nitko nije pouzdano znao jesu li to mo da 733 732 Rusi ponovno pre li u ofenzivu i tako prekinuli svoje stalno uzmicanje po cijeloj boji nici. U glavno zapovjedni tvo gradiæa patrole mjesnih andara svaki èas su dovodile poneku prepla enu idovsku ;du u, koja je bila optu ena zbog irenja la nih i neistinitih vijesti. Tamo su do krvi prebijali nesretne idove i zatim ih raskrvavljenih stra njica pu tali njihovim domovima. U tu je vrevu, dakle, upao vejk i poèeo po gradiæu tra iti svoju mar kompaniju. Veæ je na kolodvoru, u etapnom zapovjedni tvu, zamalo upao u sukob. Kada je pri ao stolu gdje su se davale informacije vojnicima koji su tra ili svoje jedinice, nekakav se kap lar koji je sjedio tamo za stolom razgalamio na njega, ne eli li mo da da mu on ode potra iti njegovu mar kompaniju. vejk mu je rekao da eli samo znati gdje je u gradiæu s mje tena 11. mar kompanija tog i tog pohodnog bataljuna 91. pukovnije. Za mene je to jako va no nagla avao je vejk da bi znal gde jeli. mar kompanija zato er sam ja njen ordonanc. Na nesreæu, za susjednim je stolom sjedio neki sto erni narednik koji je kao tigar skoèio i zaurlao na vejka: Prokleta svinjo, ti si ordonans, a ne zna gdje ti je mar kompanija? Prije no to je Svejk mogao odgovoriti, sto erni narednik nestao je u uredu, i za trenutak je odande izvukao nekog debelog natporuènika koji je izgledao tako dosto janstveno kao da je vlasnik kakve mesne industrije. Etapna su zapovjedni tva bila ujedno i stupice za izgubljene, zapu tene i podivlja le vojnike koji bi vjerojatno èitavoga rata najradije tra ili svoje postrojbe, potuc ali se po etapama, i èekali u redovima kraj onih stolova na etapnim zapovjedni tvima , gdje je stajao natpis: »Minagegeld«. Kada je debeli natporuènik pri ao vejku, narednik je viknuo: »Habt Acht!«, a natporuènik upita vejka: Gdje su ti dokumenti? Kad mu je vejk pokazao papire, natporuènik se uvjerio
u ispravnost njegove mar rute (iz sto era brigade do Zoltaneca u satniju), vratio ih vejku i blagonaklono rekao kaplaru za stolom: »Dajte mu informacije«. I ponovno se z atvorio u svoj susjedni ured. Kad su se za njim zatvorila vrata, sto erni narednik uhvati vejka za rame i odvod eæi ga k vratima, dade mu ovu informaciju: Gledaj, smrade, da smjesta nestane ! I tako se Svejk na ao ponovno u onoj vrevi i poèeo tra iti nekog poznatog iz batalju na. Dugo je hodao ulicama, dok konaèno nije bacio sve na jednu kartu. Zaustavio je nekog pukovnika i svojim ga mr avim njemaèkim zamolio da mu ka e zna li sluèajno gdje je smje ten njegov bataljun skupa s mar kompanijom. Sa mnom mo e govoriti èe ki rekao je pukovnik i ja sam Èeh. Tvoj je bataljun smje te limontowi, susjednom selu iza pruge, ali u gradiæ ne smije jer su se neki iz va e ko mpanije, èim su stigli, potukli na trgu s Bavarcima. vejk je krenuo u Klimontowu. Pukovnik ga zazva, zavuèe ruku u d ep i dade vejku pet kruna da kupi cigarete, [os jednom se s njim ljubazno oprosti, i udaljavajuæi se od vejka, mislio u sebi: »Kakav simpatièan vojnik«. vejk je nastavio put prema selu i, razmi ljajuæi o pukovniku, do ao do zakljuèka da je
prije dvadeset godina u Tridentu bio nekakav pukovnik Habermaier, koji se isto t ako ljubazno pona ao prema vojnicima, a na kraju se uspostavilo da je bio homoseks ualac, jer je u toplicama kraj Adige, prijeteæi pravilima slu be, poku ao naguziti nek og kadetskog aspiranta. I s tim tmurnim mislima, malopomalo, vejk je stigao do nedalekog sela i nije se morao previ e pretrgnuti da pronaðe sto er bataljuna jer je u selu, premda je bilo po prilièno razvuèeno, bila samo jedna pristojna zgrada, velika opæinska kola koju je u to m posve ukrajinskom 735 734 kraju podigla Galicijska zemaljska uprava glede uspje ne polonizacije sela. kola je u ratu pro ivjela nekoliko faza. Bilo je tu smje teno podosta i ruskih i a ustrijskih sto era, a jedan dio gimnastièke dvorane, u vrijeme velikih bitaka koje s u odluèivale o sudbini Lavova, neko je vrijeme slu io kao operacijska dvorana. Ovdje su rezali noge i ruke i vr ili trepanaciju lubanja. Iza kole, u kolskom vrtu, bila je velika Ijevkasta jama, koju je iskopala granat a velikog kalibra. U kutu vrta stajala je velika kru ka na èijoj je grani visio koma d prerezanog u eta na kojem je nedavno visio gradski grèkokatolièki upnik, obje en na tem elju optu be mjesnog ravnatelja, uèitelja Poljaka, da je bio èlan organizacije Staroru sa, te da je za vrijeme ruske okupacije slu io u crkvi misu za pobjedu ruskog oru ja i pravoslavnog cara. To, dodu e, nije bila istina jer optu eni u to vrijeme nije bi o u gradu buduæi je zbog lijeèenja uènih kamenaca bio u malim toplicama Bochnie Zamurow ane koje rat nije ni dotaknuo. U vje anju grèkokatolièkog upnika odluèivalo je nekoliko elemenata: narodnost, vjerski sukob i koko . Nesretni upnik, neposredno prije rata, ubio je u svome vrtu jednu od uèiteljevih koko i koje su mu zobale posijane sjemenke lubenica. Iza pokojnog grèkokatolièkog upnika ostao je prazan upni dvor, pa se mo e reæi da je sva tko uzeo ne to kao uspomenu na gospodina upnika. Jedan poljski seljaèiæ odnio je iz kuæe èak i stari glasovir èije je gornje ploèe upotrije bio za popravak vrata aca na svinjcu. Dio namje taja rascijepali su vojnici, kao to j e to veæ bio obièaj, a sretnim sluèajem velika kuhinjska peæ s odliènom ploèom za kuhanje os tala je neporu ena. Grèkokatolièki upnik nije se ni u èemu razlikovao od svojih kolega, r ado je papao, volio mno tvo lonaca i zdjela, i na ploèi, i u peænici. Ovdje je postalo tradicijom da sve postrojbe u prolazu kuhaju za svoje èasnike u ovoj kuhinji. Gore pak, u velikoj sobi bio je smje ten nek akav èasnièki kasino. Stolovi i stolice pokupljeni su od seoskog stanovni tva. Upravo danas bataljunski su èasnici prireðivali sveèanu veèeru, slo ili su se i kupili prase, a k uhar Jurajda spremao je pravo kolinje za èasnike, okru en raznim parazitima iz redov a èasnièkih slu nika, medu kojima se isticao financijski narednik koji je davao savjet e Jurajdi kako istran irati praseæu glavu, da i za njega ostane komad nju ke. Najjaèe je izbuljio oèi deronja Baloun. S takvom po udom i lakomo æu promatraju ljudo deri misionara peèenog na ro tilju, dok iz n jega kaplje mast i iri se ugodan miris po èvarcima. Baloun se, vjerojatno, osjeæao ka o mljekarski pas dok vuèe kolica pored kakvog mesarskog pomoænika koji upravo iz su io nice na glavi nosi ko aru svje ih kobasica, pri èemu mu iz ko are, niz leða, visi lanac ko basica, tako da bi bilo dovoljno samo skoèiti i zgrabiti ih kad ne bi bilo te ogav ne brnjice i odvratnog remena u koji je taj ubogi pas upregnut. A nadjev od jetr enjaèa koji je pro ivljavao prve trenutke svoga roðenja, taj jetreni ogromni embrij na gomilan na dasci, mirisao je po papru, masnoæi i jetri. A Jurajda zasukanih rukava, bio je tako ozbiljan da je mogao poslu iti kao model za sliku, kako Bog iz kaosa stvara kuglu zemaljsku. Baloun nije izdr ao pa je zajecao. Njegovo jecanje postupno se pretvaralo u prav o ridanje. ta se dere ko bik? upitao ga je kuhar Jurajda. Setil sam se kuæe odgovorio je Baloun jecajuæi kak sam uvek bil doma kad smo imali kolinje i kak nikad nisam ni svom najboljem susedu ni tel ponuditi jer sam uvek te
l sve sam po derati, pa sam to uvek i po deral. Jednom sam se tak natukel jetrenjaèa, kuhane glave i krvavica da su svi mislili da bum puknul i onda su nie okolo naok olo nateravali s bièom po dvori èu, ko kravu kad se napuhne od deteline. Gospon Jurajd a, dopustite mi 737 736 da pogrebem malo te file, a posle me mo ete zvezati, ja te muke ne bum pre ivel. Baloun je ustao s klupe i teturajuæi, kao opijen, pristupi stolu i ispru i svoju a pu prema hrpi nadjeva. Nastade okrutna borba. Svi prisutni s te kom ga mukom sprijeèi e da se ne baci na na djev. Ali ga nisu mogli sprijeèiti da u oèaju, kada je izlazio iz kuhinje, ne zagrab i u lonac s namoèenim crijevima za jetrenjaèe. Kuhar Jurajda je bio tako uzrujan da je za izbaèenim Balounom bacio èitav naramak drva i jo se izderao za njim: Na deri se pranja, nemani! Za to vrijeme gore su se veæ okupili èasnici bataljuna i dok su sveèano i èekivali ono t o æe se roditi dolje u kuhinji, u nedostatku drugog alkohola pili su prostu domaæu r akiju, obojenu u uto uvarkom ljusaka luka, za koju je idovski trgovac tvrdio da je najbolji originalni francuski konjak koji je naslijedio od svoga oca, a ovaj ga je naslijedio jo od svoga djeda. Klipane rekao mu je tom prigodom satnik Sagner ako mi jo ka e da ga je tvoj pradje d kupio od Francuza kada su bje ali iz Moskve, dat æu te zatvoriti sve dok iz tvoje obitelji onaj najmlaði ne bude najstariji. Dok su uz svaki gutljaj proklinjali poduzetnog idova, Svejk je veæ sjedio u uredu bataljuna, u kojem nije bilo nikoga osim jednogodi njeg dragovoljca Mareka, koji je kao povjesnièar bataljuna iskoristio zadr avanje bataljuna u Zoltancu kako bi za zalihu opisao nekoliko pobjedonosnih bojeva koji æe se, sasvim sigurno, dogoditi u buduænosti. Zasad je pravio tek izvjesne nacrte, a kad je Svejk u ao, upravo je napisao ovo: »Ako se pred na om duhovnom vizijom pojave svi oni junaci koji su sudjelovali u boj u kod sela N, gdje su bok uz bok na eg bataljuna bojovali I bataljun pukovnije N i II bataljun pukovnije N, vidjet æemo da je na N bataljun pokazao najsjajnije strat egijske sposobnosti, te neosporno pridonio pobjedi N divizije koja je imala zadaæu uèvrstiti definitivno na e pozicije u odsjeku N« No, vidi rekao je Svejk jednogodi njem dragovoljcu opet sam tu. Dozvoli da te ponju im rekao je razdragano jednogodi nji dragovoljac Marek hm, zbil ja smrdi na zatvor. Ko i obièno rekao je Svejk bil je to samo mali nesporazum. A kaj ti dela ? Kao to vidi odgovorio je Marek bacam na papir junaèke branitelje Austrije, ali mi nikako ne ide od ruke; sve su to nekakvi »enovi«. Podvlaèim pritom slovo N, koje je do segnulo neobiènu savr enost i u sada njosti i u buduænosti. Osim dosada njih sposobnosti s atnik Sagner otkrio je u meni i neobièan matematièki talent. Moram kontrolirati bata ljunske raèune, pa sam dosad do ao do takvog zakljuèka da je bataljun u potpunoj pasiv i i da èeka samo na to kako bi izvr io poravnanje sa svojim ruskim vjerovnicima, jer se, naime, i nakon poraza i nakon pobjede najvi e krade. Uostalom, to je svejedno . Èak i kad bi nas potukli do koljena, ovdje su dokumenti o na oj pobjedi jer u uloz i bataljunskog Ijetopisca imam èast da mogu napisati: »Iznova se okrenu e protiv nepri jatelja koji je veæ mislio da je pobjeda na njegovoj strani. Napad na ih vojnika i j uri na bajunete uslijedio je u tren oka. Neprijatelj u oèaju bje i, baca se u vlastit e rovove, bodemo ga bez milosti, tako da u neredu napu ta sve svoje rovove, a osta vlja u na im rukama ranjene i neranjene zarobljenike. Ovo je jedan od najslavnijih trenutaka.« A tko ga pre ivi, poslat æe doma vojnom po tom pismo: »Draga eno, dobili po gu zici! Zdrav sam. Jesi li odbila od sise na eg cmizdravca? Samo ga nemoj uèiti da dru gim ljudima govori tata, jer bi to za mene bilo te ko.« A cenzura æe poslije na pisani cu prekri iti ono: »Dobili po guzici«, jer se ne zna tko, pa se mogu praviti razne kom
binacije, buduæi je izra avanje bilo nejasno. ^abn 739 73«
< > Glavno je jasno govoriti izjavio je vejk ka(j su bili misionari kod Svetog Ignac ja, u Pragu 1912. god. ine, onda je tam bil jedan propovednik, a taj ti je s pro p0. vedaonice govoril da se on vjerojatno ne bu z nikim srel na nebu. A kod te v eèernje mise bil je prisutan jedan limar Kuli ek, pa je posle te pobo nosti u krèmi prip ovedal da je taj misionar napravil sigurno grozno gre ne stvari, kad je u crkvi, k o da bi bil na javnoj ispovedi, objavil da se z nikim ne bu srel na nebu; i zaka j takve ljude aljeju za propovedaonicu. Treba se uvek govoriti jasno i razgovetno , a ne u nekakvim zagonetkama. U Brej ki, pred nekolko let, bil je jedan pivar, ta j je imal obièaj kad se vraæal s posla doma i malo si pocugnul, da se zaustavi u jed noj noænoj kavani i da si nazdravlja s nepoznatim gostima, i uvek je uz tu zdravic u rekel: »Mi se na vas, vi se na nas...« I zato je dobil od nekakvog pristojnog gosp ona iz Jihlave takvu jednu prek gupca, da je birta ujutro, kad je pometal te zube , pozval svoju kæerku koja je i la u peti razred puèke kole i pital ju je kolko mora od rasli èovek imati zubi. A zato kaj to ni znala izbil joj je dva zuba, a treæi dan do bil je od onog pivara pismo, u kojem mu se taj isprièaval za sve neugodnosti koje mu je napravil, jer da ni htel ni prostoga reæi, ali da ga javnost ne razme jer je on ustvari mislil ovak: »Mi se na vas, i vi se na nas ne srdite?« Onaj ko govori nek akve dvosmislene reci mora si to uvek unapred razmisliti. Iskreni èovek koji govor i ono kaj mu padne na pamet retko kad bu dobil po nosu. A ak mu se to dogodi vi e puta, onda bu uopæe postal pa ljiviji i rade bu si u dru tvu dr al zaprti gubec. Je, ist ina je, da o takvom èoveku svaki misli da je podmukli i bogzna kakvi, i da kolko p uta i zbog toga zguta, ali to je veæ bila njegova odluka, njegovo samosavladavanje , jer mora uzeti u obzir da je sam i da protiv sebe ima puno ljudi koji se uvek oseæaju nekak uvredeni, a ak bi se poèel z njima tuæi da bu dobil jo dvaput tolko. Taka v èovek mora biti skromni i strpljivi. U Nuslama ivi nekakv gospon Hauber kojega su jednom, u nedelju, u Kundraticama na cesti, zabunom pilcnuli z no om kad se vraæa l s izleta od Barutanekovog mlina. On je s tim no om u leðima do el doma, a kad mu je e na svlekla kaput tak mu ga je fino izvlekla iz leda da je veæ prije podne s tim no o m rezala meso za gula , jer je bil od solingen èelika i fino nao treni, a oni su doma imali sve no eve nazubljene i tupe. Ona je posle htela imati æelu garnituru takvih n o eva za domaæinstvo i stalno ga je u nedelju slala na izlet u Kundratice, ali je on bil tak skromni da nikam ni i el osim kod Banzeta u Nusle, gde je znal ak sedi u kuhinji, da bu ga prije Banzet hitil van nego kaj bi ga neko stignul piknuti. Ti se uopæe nisi promijenio rekao mu je jednogodi nji dragovoljac. Nisam odgovorio je vejk nisam za to imal vremena. Oni su me èak hteli streljati, ali to jo nije najgore; veæ od dvanajstog nisam dobil vojnièku plaæu. Neæe je ni kod nas dobiti jer mi idemo na Sokal, a isplata æe biti tek nakon bitke, jer se mora tedjeti. Ako raèunamo da æemo se uvaliti u tu bitku otprilike za èetrnaest dana onda se na svakom poginulom u tedi, skupa s dodacima, 24 krune i 72 halera. A kaj je novoga kod vas? Prvo, izgubila nam se za titnica, drugo, èasnièki zbor ima u upnom dvoru kolinje, a v ojska se razi la po selu i provodi najrazlièitiji razvrat s mjesnim enskim puèanstvom. Prije podne su svezali nekog vojnika iz va e satnije zato to se popeo na tavan za n ekom sedamdesetogodi njom babom. Taj je èovjek nevin, jer u dnevnoj zapovijedi ni ta n ije bilo reèeno kolika je gornja granica do koje je to dozvoljeno. Ja si to isto mislim rekao je vejk da je taj èovek nevini, jer dok se takva baba penje gore po lojtrama èovek joj ne vidi lice. Bil je toèno takav sluèaj na manevrima kod Tabora. Jedan na vod stanoval je u krèmi, a nekakva enska prala je u forcimeru p od, a
741 740
nekakv Chramosta pri el joj je otraga i malo ju je udaril kak bi to rekel po sosu. Ona je imala dost podignuti sos, i dok ju je on tak udaral, ona ni , on i drugi p ut lupi, i treæi put, ona i dalje ni , ko da je se to uopæe ne tièe, tak da se on odluèil na posel, a ona mirno dalje pere okolo pod; posle ti se okrene prema njemu celim licem i veli mu: »Ha, jesam te vlovila vojnièek.« Toj ti je babi bilo prek sedamdeset let i posle ti je to pripovedala po æelom selu. A sada bih si dozvolio vas upitat i, jeste li za moga neprisustva bili takoðer zatvoreni? Nije bilo prilike isprièao se Marek ali zato, to se tièe tebe, moram ti priopæiti da je bataljun za tobom izdao potjernicu. Ne smeta primijetio je Svejk to su dobro napravili bataljon je to moral naprav iti i izdati za menom potjernicu, to je bila njihova du nost, jer se o meni tak du go ni ni znalo. To ni bila nikakva prenagljenost od bataljona... Ti si rekel da s u svi oficiri u upnom dvoru na kolinju? Moram tam iæi i javiti se da sam ponovno do e l, ziher je gospon obrlajtant Luka jako brinul za mene. Svejk je krenuo prema upnom dvoru èvrstim vojnièkim korakom i uz to pjevao: Osvrni se na mene, ti radosti moja, od mene su skrojili zbilja gospodina pogledati na mene prava je milina... Svejk je zatim u ao u upni ured i popeo se stubama na prvi kat odakle su se èuli g lasovi èasnika. Govorilo se o svemu i svaèemu, a upravo su ogovarali brigadu i kakav nered vlad a u tamo njem sto eru, pa je èak i brigadni poboènik bacio ulje na vatru, izjaviv i: Ipak smo im telegrafirali zbog onog vejka... Hier! viknuo je iza pritvorenih vrata Svejk i u av i ponovio: :.'' . . .*;* i**^ /, Hier! Melde gehorsam, Infanterist Svejk kumpanienordonanz 11. Marschkumpanie!1 Vidjev i zabezeknuta lica satnika Sagnera i natporuènika Luka a, iz kojih je zraèilo n ekakvo tiho oèajanje, ne prièekav i pitanje rekao je glasno: Pokorno javljam, da su me hteli streljati, jer da sam izdal Njegovo Velièanstvo cara. Za Isusa Krista to to govorite Svejk? viknu oèajno blijed natporuènik Luka . Pokorno javljam, to se je ovak dogodilo, gospon obrlajtant... I Svejk je poèeo beskonaèno obja njavati kako se to s njim zapravo dogodilo. Gledali su ga iskolaèenih oèiju, a on je pripovijedao sa svim moguæim detaljima, i n a kraju nije zaboravio ni napomenuti da su na obali onoga ribnjaka gdje mu se ta nesreæa dogodila rasle potoènice. Kad je zatim nabrojio tatarska imena, s kojima se upoznao na svome putu, kao to su Hallimulabalibej, dodav i im èitav niz novih izmi lje nih imena, kao to su Valivola Valivej, Malimulamalimej, natporuènik Luka vi e nije izd r ao: Opalit æu vas nogom, stoko jedna. Nastavite kratko, ali suvislo! I Svejk je nastavio dosljedno op irno, a kada je stigao do prijekog suda, genera la i bojnika, napomenuo je èak i to da je general kiljio na lijevo oko, a da je boj nik imao oèi plave »... pogledaj me preko glave«, dodao je u rimi. Zapovjednik 12. èete Zimmermann bacio je na vejka lonèiæ, iz kojeg je pio idovsku estok u rakiju. Svejk je posve mirno nastavio dalje o tome kako je kasnije do lo do duhovne utje he i kako je bojnik do jutra spavao u njegovom naruèju. Zatim je sjajno obradio br igadu kamo su ga poslali dok ga je bataljun tra io kao izgubljenog. Stavljajuæi pred satnika Sagnera dokumente, 11. Ovdje! Pokorno javljam, infanterist Svejk, ordonans 11. mar kompanije! (njem.) 743 742
iz kojih se moglo vidjeti da je bio od strane ove visoke institucije osloboðen sva ke krivnje, dodao je: Dopustite da pokorno javim, da se gospon lajtant Dub nalazi u brigadi s potres om mozga i da vas je dal sve pozdraviti. Prosim za isplatu i duhan. Satnik Sagner i natporuènik Luka izmijenili su meðusobno upitne poglede, no uto se otvori e vrata i uneso e u nekakvoj kanti juhu od jetrenjaèa koja se pu ila. Bio je to poèetak svih onih u itaka na koje su èekali: Ah, prokleti klipane rekao je satnik Sagner Svejku, sad veæ ugodno raspolo en uoèi u i taka koji su se pribli avali spasilo vas je kolinje. vejk dodao je nato natporuènik Luka ako se jo ne to dogodi, bit æe zlo s vama. Pokorno javljam, da z menom mora biti zlo salutirao je Svejk ak je èovek u vojsk i, mora znati i biti svestan... Nestanite! izderao se na njega satnik Sagner. Svejk je nestao i uputio se dolj e u kuhinju. Onamo se bio ponovno vratio izmuèeni Baloun i molio, ako bi mogao pos lu ivati svoga natporuènika Luka a prilikom praseæe gozbe. Svejk je upao ba kad se vodila polemika izmeðu kuhara Juraj de i Balouna. Jurajda je pritom upotrebljavao prilièno nerazumljive izraze: Ti si kolinju a izjelièka rekao je Balounu derao bi dok ne crkne , a kad bih ti dao a gore odnese jetrenjaèe, ti bi s njima ðavolimo po tengama. Kuhinja je sada imala drugo lice. Financijski narednici, bataljunski i satnij ski, mljackali su grupirani po èinovima, prema razraðenom Jurajdinom planu. Kako bi i oni ne to okusili, bataljunski pisari, satnijski telefonisti i nekoliko doèasnika, iz zahrðalog lavora pohlepno su jeli juhu od jetrenjaèa razrijeðenu vrelom vodom. Zdravo! rekao je Svejku financijski narednik Vanek
gloðuæi papak maloprije je ovdje bio na jednogodi njak Ivtarek i objavio nam da ste ope t tu, i da imate na sebi novu jnonduru. Vi ste me uvalili u lijepu ka u. Marek me upla io da se za tu monduru neæemo moæi razdu iti u brigadi, jer su va u monduru na li na ob ali ribnjaka, a mi smo to preko bataljunskog ureda veæ prijavili brigadi. Kod mene ste zavedeni kao utopljenik i uopæe se niste trebali vraæati i stvarati nam neugodn osti s tom duplom mondurom. Vi valjda ni ne znate to ste uèinili bataljunu. Svaki d io va e uniforme kod nas je posebno upisan. Nalazi se u popisu uniformi kod mene u kompaniji, kao prirast. Kompanija ima jednu kompletnu uniformu vi e. O tome sam o bavijestio bataljun. Sad æemo od brigade dobiti obja njenje da ste tamo dobili novu monduru. A buduæi da æe dotada bataljun u svojim izvje tajima o odjeæi objaviti da je vi a k jednog kompleta... Ja to veæ znam, iz svega toga mo e se izleæi revizija. Kad se rad i o takvoj sitnici, onda æe nam oni iz intendanture doæi. Ali kad se izgubi dvije ti suæe pari cipela, o tome se nitko ne brine... Ali nama se izgubila ta va a odora rek ao je tragièno Vanek si uæi mozak iz kosti koja mu je dopala ruke i èaèkajuæi ostatak ibicom kojom je inaèe èistio zube umjesto èaèkalicom pa æe nam zbog takve sitnice sigurno doæi in pekcija. Kad sam bio u Karpatima do la nam je inspekcija zbog toga to nije bio izvr e n nalog da se sa smrznutih vojnika, bez o teæenja, skidaju cipele. Skidale su se, sk idale, ali na dvojici su pukle, a jedan ih je veæ imao poderane i prije smrti, ali smo zbog toga upali u gabulu. Stigao je nekakav pukovnik iz intendanture, i da nije s ruske strane dobio jednu u glavu èim je do ao, pa se strovalio u jarak, ne zn am to bi iz toga proiza lo. Jeste i njemu skinuli cipele? upitao je vejk sa zanimanjem. Skinuli rekao je zami ljeno Vanek samo se nije znalo tko, tako da nismo ni te pu kovnikove cipele unijeli u popis. Kuhar Jurajda opet se vratio odozgo, i pogled mu je 744 745 pao na uni tenog Balouna koji je turobno, utuèeno sjedio na klupi kraj peæi i sa stra ni m oèajanjem promatrao svoj omr avjeli trbuh.
Ti bi zgodno pripadao sekti hesihasta rekao mu je suæutno uèeni kuhar Jurajda i on i su èitave dane promatrali svoj pupak, dok im se ne bi prièinilo da im oko pupka sv ijetli aureola. Onda su mislili da su dostigli treæi stupanj savr enstva. Jura[da je zagrabio u peænicu i izvukao jednu krvavicu. deri Baloune rekao je ljubazno na deri se dok ne pukne , ugu i se deronjo. Balounu su arile suze na oèi. Doma, kad smo imali kolinje, onda sam prvo plaèljivo je prièao Baloun deruæi malu krv avicu pojel pristojni komad kuhane glave, æelu nju ku, srce, vuho, komad jetri, bubr ege, slezenu, komad pleæke, jezik, a posle... a zatim je tihim glasom dodao, kao k ad se pripovijeda bajka a onda su do le jetrenjaèe est, deset komada, pa debele krvav ice s heljdom i prezlima, tak da ne zna kaj bi prvo zagrizel, da li one s prezlim a ili one s heljdom. Sve ti se to rastopi na jeziku, sve miri i, èovek samo dere i der e... Tak si mislim... jadao se dalje Baloun ... metak bu me po tedil, al glad bu m e dotukla i vi e nikad u ivotu ne bum videl puni pekaè file za krvavice, ko doma. Hla detinu nisam ba volil, jer se to samo trese i od toga nema ni . ena?! Ta bi ti se ubi la za hladetinom, a ja joj za tu hladetinu nisam dal ni komad vuha, jer sam tel s ve sam po derati kak mi je to najbolje pasalo. Nisam to po tival, te oblizeke, to bl agostanje, a puncu, pravou itniku, zatajil sam jednog pajceka, zaklal ga, po deral i jo mi je bilo al da mu, siromaku starom, ponudim bar malo neèeg od kolinja... a on mi je onda prorekel da bum jednom od gladi crknul. A sad bus i frknul rekao je Vejk, kojemu su danas nehotice iz usta izlazile sam e rime. Kuhara Jurajdu napustio je nagli napad suæuti s Balounom jer se Baloun nekako b rzo pribli io ploèi na tednjaku, izvukao iz d epa komad kruha i poku ao èitav okrajak namoèiti u sok koji se u v eliku posudu, sa svih strana cijedio s velikog komada svinjske peèenke. Jurajda ga je udario po ruci tako da je Balounov komad kruha pao u umak, kao k ad plivaè na plivali tu skaèe s daske u rijeku. Ne ostavljajuæi mu moguænost da izvuèe poslasticu iz posude, izbacio ga je kroz vrat a. Poti teni Baloun jo je kroz prozor vidio kako Jurajda vilicom izvlaèi onaj komad kr uha koji se do zlatnosmeðe boje nasisao soka, kako ga predaje vejku, k tome mu doda je komad mesa odrezanog s vrha peèenke i jo mu govori: Jedite, moj skromni prijatelju! Djevice Bla ena! zajaukao je iza prozora Baloun, i uputio se u selo kako bi potr a io ne to to bi stavio za zub. Jeduæi plemeniti Jurajdin dar, vejk je progovorio punini ustima: Zbiljam sam sretan kaj sam ponovo medu svojima. Bilo bi mi jako al ak ne bi mog el kompaniji i dalje pru ati svoje vredne usluge. Obrisav i kapljice soka i masti, koje su mu tekle niz bradu, dovr io je: Ne znam, ne znam kaj bi vi ovde bez mene da su me tam negde zadr ali, a da se rat produ i za jo nekolko let. Financijski narednik Vanek upitao je sa zanimanjem: vejk, a to mislite koliko æe dugo trajati rat? Petnajst let odgovorio je vejk to se samo po sebi razme, jer je veæ jednom bil tr idesetgodi nji rat, a sad smo za pol pametniji nego kaj smo bili, znaèi trideset pod eljeno s dva, jednako petnajst. Posilni na eg kapetana je rekao javio se Jurajda èim osvojimo granicu Galicije da se dalje neæe iæi, da æe onda Rusi poèeti pregovore o miru. Onda ne bi ni vredilo ratovati rekao je odluèno 746 747 Svejk kad je rat onda je rat. Ja sigurno ne bum o miru govoril dok ne burno u Mo skvi i Petrogradu. Ak je svetski rat kaj vredi prduckati oko granica? Uzmimo si ko prirner vedane, za vreme tog tridesetgodi njeg rata. Od kam su sve do li, a doèepali su se èak i Njemaèkog Broda i Lipnice, gde su napravili takav mi ung da se tam u birt ijama, posle ponoæi, do dana dana njeg govori vedski, tak da se meðusobno ne razmeju. N
i ti Prusi nisu bili ba prek puta. Na Lipnici je i njih, tih Prusa, ko dreka. Do li su èak do Jedouchova, i do Amerike i natrag. Uostalom rekao je Jurajda, kojega je kolinje smelo i potpuno izbacilo iz ravno te e svi su ljudi nastali od arana. Uzmimo, prijatelji, Danvinovu teoriju o postank u vrsta... Njegovo daljnje razmatranje bilo je prekinuto upadom jednogodi njeg dragovoljca Mareka. Spa avaj se tko mo e viknuo je Marek poruènik Dub stigao je prije nekoliko trenutaka automobilom u sto er bataljuna i dovezao sa sobom onog posranog kadeta Bieglera. U groznom je stanju informirao je dalje Marek kad je iza ao s njim iz auta, odmah je upao u ured. Znate dobro, kad sam oti ao odavde, da sam rekao da æu malo odhrkati . Dakle; izvalio sam se u uredu na klupu, i ba sam se poèeo lijepo uspavljivati, ka d uto na mene skoèi kadet Bigler i prodere se: »Habacht!« Poruènik Dub me je podigao na noge i onda poèe: »Èudite se, je li, da sam vas iznenadio u uredu, pri neizvr avanju slu b enih du nosti? Spava se tek nakon poveèerja, na to je Biegler dodao: »16. dio, paragraf 9., o redu u vojarnama.« Nato je poruènik Dub udario akom po stolu i zaurlao: »Htjeli s te me se u bataljunu vjerojatno rije iti, nemojte misliti da je to bio potres mozg a, moja glava mo e i ne to vi e podnijeti.« Za to vrijeme kadet Biegler ne to je na stolu listao i naglas, kao za sebe, proèita s jednog papira: »Divizijska naredba broj 280!« Poruènik Dub je pomislio da ga ovaj zeza zbog njegove posljednje reèenice o glavi ko ja mo e i ne to vi e podnijeti, pa mu je poèeo spoèitavati njegovo nedostojno i drsko pona anje prem a starijim èasnicima, a sada ga upravo vodi ovamo, k satniku, da bi se na njega po tu io. Uskoro su ova dvojica u li u kuhinju, kroz koju se moralo proæi kako bi se popelo gore, a gdje je sjedio èitav èasnièki zbor i gdje je, nakon prvog svinjskog buta, bucm asti zastavnik Maly pjevao ariju iz opere »Traviata«, podrigujuæi nakon kupusa i masno g objeda. Kad je u ao poruènik Dub, vejk je viknuo: Habacht, svi ustati! Poruènik Dub pristupi vejku posve blizu, kako bi mu ravno u lice viknuo: E, sad se mo e radovati, sad je s tobom amen! Dat æu da te prepariraju kao suvenir 91. pukovnije. Zum Befehl, gospon lajtant salutirao je vejk jednom sam èital, pokorno javljam, d a je jednom bila jedna velika bitka u kojoj je smrtno pal jedan vedski kralj sa s vojim vernim konjem. Obadve crkotine dopremili su u vedsku, pa sad ta dva mrtvaca stoj iju napunjena u stockholmskom muzeju. A odakle tebi te spoznaje, gade? izdere se poruènik Dub. Pokorno javljam, gospon lajtant, od mog brata profesora. Poruènik Dub se okrenuo, pljunuo, i gurnuo ispred sebe kadeta Bieglera, gore, ka mo se i lo do blagovaonice. Ipak, nije se mogao suzdr ati a da se na vratima ne okre ne Svejku i da s neumoljivom strogo æu rimskog Cezara koji odluèuje o sudbini ranjenog gladijatora u areni, ne okrene palac desne ruke i ne vikne prema vejku: Palce dolje! Pokorno javljam vikao je za njim vejk veæ sam ih okrenul. 748 749 Kadet Biegler bio je kao muha. Kroz proteklo vrijerne pro ao je kroz nekoliko b araka za oboljele od kolere i nakon svih onih pretraga kojima je bio podvrgnut z bog sumnje da je obolio od kolere, on se veæ s puno opravdanja naviknuo na to, da posve nesvjesno pomalo pu ta u gaæe. Sve dok konaèno u jednom takvom centru za promatr anje nije dopao aka nekom specijalistu koji mu je, ne na av i mu u izmetu koleriènih ba cila, potumplao crijeva taninom kao postolar stare cipele, i poslao ga najbli em e tapnom zapovjedni tvu, proglasiv i kadeta Biglera koji je bio tanak kao sjena, front diensttauglich.1 Bio je to srdaèan èovjek.
Kad ga je kadet Beigler upozorio da se osjeæa vrlo slabim, rekao mu je s osmije hom: Zlatnu kolajnu za hrabrost ipak æete jo moæi podnijeti. Pa vi ste se ipak dragovol jno prijavili u vojsku. I tako je kadet Biegler krenuo za zlatnom kolajnom. Njegova oèvrsla crijeva nisu vi e ispu tala rijetku tekuæinu u gaæe, ali ipak je èesto osj eæao nu du, tako da je od posljednje etape do sto era brigade, gdje se susreo s poruènik om Dubom, obavio u stvari sveèani pohod po svim moguæim zahodima. Propustio je vlak nekoliko puta jer je na kolodvorima sjedio u zahodima tako dugo dok vlak ne bi oti ao. A nekoliko puta je propustio presjedanje jer je sjedio u vlaku na zahodu. No bez obzira na sve, bez obzira na sve zahode koji su mu st ajali na putu, kadet Biegler ipak se pribli avao brigadi. Poruènik Dub je pak trebao jo nekoliko dana ostati na njezi u brigadi, ali ba tog a dana kada je vejk otputovao svome bataljunu, sto erni je lijeènik, saznav i da popodn e smjerom prema polo aju 11. bataljuna 91. pukovnije kreæu sanitetska kola, promijen io odluku. ?» ;< Bio je vrlo radostan to se rije io poruènika Duba koji l. Sposoban za slu bu na boji tu (njem.) je, kao uvijek, dokazivao svoje razlièite tvrdnje rijeèima: O tome sam jo prije rata razgovarao kod nas s gospodinom upanijskim predsjedniko m. »Mit deinem Bezirkshauptmann kannst du mir Arsch lecken«1 pomislio je sto erni lijeèni k i zahvaljivao sluèaju to sanitetska kola kreæu gore prema Kamionki Strumilowoj ba pr eko Zoltanca. Tamo u brigadi, vejk nije sreo kadeta Bieglera jer je ovaj vi e od dva sata sjedi o na nekom zahodu s vodom za ispiranje, a koji je bio odreðen za brigadne èasnike. Mo e se smjelo tvrditi da kadet Biegler nikada na sliènim mjestima nije gubio vrij eme jer je ponavljao sve slavne bitke slavnih austrougarskih vojski, poèev i od bitk e kod Nordlingena dana 6. rujna 1634. godine, zavr no s bitkom za Sarajevo 19. kol ovoza 1878. godine. Dok je tako bezbroj puta vukao za ruèku zahoda na ispiranje, a voda buèno ulijetal a u rupu, ba tu, za miriv i, zami ljao je buku bitke, napad konjani tva, i grmljavinu top ova. Susret poruènika Duba s kadetom Bieglerom nije bio suvi e dra estan, a bio je zasigu rno razlogom njihovog kiselog odnosa u buduænosti, u slu bi i izvan slu be. Kad je, naime, poruènik Dub po èetvrti put poku ao uæi u zahod, Ijutito je viknuo: Tko je unutra? Kadet Biegler, 11. mar kompanija, bataljun N., 91. pukovnija glasio je ponosni o dgovor. A ovdje predstavio se konkurent ispred vrata poruènik Dub iz iste pukovnije. Odmah sam gotov, gospodine poruènice! Èekam! Poruènik Dub nestrpljivo je gledao na sat. Nitko ne bi povjerovao koliko je ener gije i upornosti potrebno da se u takvoj situaciji izdr i pred vratima novih petna est minuta, ', 1. Mo ete me poljubiti u guzicu ti i tvoj upanijski predsjednik (njem.) 751 750 zatim jo pet, pa sljedeæih pet, kad je svaki put na kucanje, bubnjanje i udaranje n ogama dobivao isti odgovor: Odmah sam gotov, gospodine poruènice! Poruènika Duba spopala je groznica, osobito kad je nakon u kanja papira koje je ul ijevalo nadu pro lo novih sedam minuta, a da se vrata nisu otvorila. Uza sve to, kadet Biegler bio je tako taktièan da jo uvijek nije pu tao vodu za so bom.
U laganoj groznici, poruènik Dub je poèeo razmi ljati da li da se po ali zapovjedniku brigade koji æe mo da i izdati naredbu da se provale vrata i odande iznese kadeta Bi eglera. Takoðer mu je palo na pamet da je to povreda subordinacije. Tek nakon sljedeæih pet minuta poruènik Dub je primijetio da tamo, iza vrata, i ne bi imao vi e to raditi, jer ga je odavno sve pro lo. Ipak je izdr ao pred vratima, zbo g nekakvog principa i dalje udarajuæi nogom po vratima iza kojih se èulo jedno te is to: »In einer Minute fertig, Herr Leutnant.«1 Konaèno se zaèulo kako Biegler pu ta vodu i zaèas su se susreli licem u lice. Kadet Biegler zagrmio je na njega poruènik Dub nemojte misliti da sam ovamo do ao s istim zadatkom kao i vi. Do ao sam glede toga to mi se prilikom svog dolaska u st o er brigade niste javili. Ne znate propise? Znate li kome ste dali prednost? Za tren kadet Biegler preleti u sjeæanju nije li mo da sebi dopustio ne to to bi se k osilo s disciplinom i zapovijedima koje se tièu ni ih èasnièkih èinova spram vi ih. U njegovoj svijesti vladala je u tom pogledu neizmjerna praznina i pusto . U koli im nitko nije predavao kako se u takvom sluèaju treba pona ati ni i èasnik prem a vi em; mora li prekinuti sranje i izletjeti kroz vrata zahoda dr eæi jednom rukom hl aèe, a drugom pozdravljati?!... l. Odmah æu biti gotov, gospodine poruènice («/Vm./$:|»'.< '' No odgovorite, kadete Biegleru! izazovno je viknuo poruènik Dub. Tu se kadet Biegler sjetio vrlo jednostavnog odgovora koji je sve rije io: Gospodine poruènice, nisam imao spoznaja nakon svoga dolaska u sto er brigade da s e ovdje nalazite, pa sam obaviv i svoje du nosti u uredu po ao odmah na zahod gdje sam i ostao sve do va eg dolaska. Usto je dodao sveèanim glasom: Kadet Biegler javlja se gospodinu poruèniku Dubu. Vidite da to nije'sitnica oporo je rekao poruènik Dub po mome mi ljenju trebali st e odmah, kadete Biegleru, èim ste do li u sto er brigade, upitati u uredu da li sluèajno ovdje nije prisutan neki èasnik iz va eg bataljuna ili iz va e pukovnije. O va em pona an ju odluèit æemo u bataljunu. Putujem onamo automobilom, a vi idete sa mnom. Nikakvo ali! Kadet Biegler je, naime, primijetio, da su mu u uredu sto era brigade odredili m ar rutu eljeznièkom prugom, a taj mu se naèin putovanja èinio mnogo udobnijim s obzirom n a stanje njegovog debelog crijeva. Svako dijete zna da automobili nisu ureðeni za takve stvari. Prije nego to projuri sto osamdeset kilometara, veæ to odavno ima u gaæam a. Vrag zna to se dogodilo pa poskakivanje automobila, u poèetku, kada su krenuli na put, nije tako lo e utjecalo na Bieglera. Poruènik Dub je bio sav oèajan to mu neæe poæi z a rukom provesti plan osvete. Kad su krenuli, poruènik Dub je u sebi pomislio: »Samo prièekaj, kadete Biegleru, kad te stisne, jako se vara ako misli da æu narediti da zaustave.« I u tom je smislu, koliko god je to bilo moguæe s obzirom na brzinu kojom su gut ali kilometre, zapoèeo razgovor ugodni o tome da vojni automobili kojima je odreðena mar ruta ne smiju suvi no tro iti benzin i ne smiju se nigdje zaustavljati. Kadet Bie gler je nato posve ispravno 753 752 primijetio, da kad automobil èeka na ne to, uopæe ne tro i benzin jer vozaè gasi motor. No nastavio je neumoljivo poruènik Dub ima li doæi u odreðeno vrijeme na neko mjesto , ne smije se nigdje zaustavljati. Od strane kadeta Bieglera nije slijedila vi e nikava replika. Tako su rezali zrak vi e od èetvrt sata, kad je odjednom poruènik Dub osjetio da mu je trbuh nekako napuhnut i da bi bilo korisno zaustaviti automobil, izaæi iz njega , spustiti se u jarak, skinuti hlaèe i poku ati se olak ati. Dr ao se kao heroj sve do stodvadeset estog kilometra, kada je odluèno pograbio vozaèa
za kaput i viknuo mu u uho: Halt! Kadete Biegleru rekao je poruènik Dub umilnim glasom skaèuæi brzo iz automobila prem a jarku sad imate i vi priliku! Hvala odgovorio je kadet Biegler ne elim uzaludno zadr avati automobil. I kadet Biegler, kojemu je veæ jako prigustilo, odluèio je u sebi da æe se radije us rati nego propustiti krasnu priliku da blamira poruènika Duba. Prije no to su stigli u Zoltanec, poruènik Dub je jo dvaput naredio da se zaustavi automobil, a prilikom posljednjeg zaustavljanja rekao je tvrdoglavom Biegleru: Imao sam za objed poljski bigo 1 iz bataljuna æu poslati telefonsku pritu bu brigadi . Pokvareno kiselo zelje i svinjsko meso neprikladno je za uporabu. Drskost kuha ra pre la je sve granice. Tko me jo ne zna, taj æe me upoznati. Feldmar al NostitzRhieneck, elita prièuvne kavalerije odgovorio je Biegler izdao j e djelo »Was schadet 1. Poljsko nacionalno jelo od kiselog kupusa i svinjetine (pm.) 'ijf1 dem Magen im Kriege«1 u kojem ne preporuèuje da se uz ratne napore i te koæe uopæe jede sv injsko meso. Svaka neumjerenost na mar u teti. Poruènik Dub nije rekao ni rijeèi, samo je pomislio: Sredit æu ja tu tvoju uèenost, klipane. Zatim je razmislio i ipak odgovorio Biegleru , ali s potpuno glupim pitanjem: Vi znaèi mislite, kadete Biegleru, da èasnik, kome se po svome èinu morate smatrati podreðenim, neumjereno jede? Niste valjda eljeli reæi, kadete Biegleru, da sam se pre d erao? Hvala vam za tu prostotu. Budite uvjereni da æu to s vama srediti, vi me jo n e poznajete, ali kad me upoznate, onda æete se sjetiti tko je poruènik Dub. Kod ovog posljednjeg umalo je pregrizao jezik, jer su na cesti naletjeli na n ekakvu rupetinu. Kadet Biegler na ovo ponovno nije ni ta odgovorio, to je opet ponukalo poruènika D uba da ga grubo upita: Slu ajte, kadete Biegleru, mislim da ste uèili da na pitanje svoga pretpostavljeno g morate odgovoriti?! Dakako, rekao je kadet Biegler postoji takav pasus. Nu no je, dakako, objasniti na uzajamni odnos. Koliko je meni poznato, jo nigdje nisam dodijeljen, tako da tim e otpada bilo kakav razgovor o mojoj potèinjenosti vama, gospodine poruènice. Najva ni je je to da se u èasnièkim krugovima odgovara samo na pitanja postavljena o slu benim stvarima. Dok nas dvojica sjedimo ovdje u automobilu, ne predstavljamo nikakvu b orbenu jedinicu bilo kakve odreðene ratne populacije. Medu nama nema nikakvog slu be nog odnosa. Obojica jednako putujemo svojini postrojbama, pa svakako moj odgovor na va e pitanje, da li sam mo da htio reæi da ste se mo da pre derali, ne predstavlja nik akvu slu benu izjavu, gospodine poruènice. l. » to je u ratu kodljivo za eludac?« (njem.) Dijelovi teksta pisani na njemaèkom jeziku, kako u izvorniku (Osudy dobræho vojaka ve jka za svètove valky, Èeskoslovenskv spisovatel, Prag 1975.), tako i u ovom izdanju namjerno nisu redigirani, (prev.) 754 755
"
Jeste li rekli to ste imali? izderao se na njega poruènik Dub vi ste... Da izjavio je èvrstim glasom kadet Biegler nemojte zaboraviti gospodine poruènice da æe o tomu to se medu nama dogodilo odluku svakako donijeti èasnièki sud èasti. Poruènik Dub bio je gotovo izvan sebe od srd be i bijesa. Imao je èudan obièaj, kad bi se uzrujao, da govori jo veæe gluposti i budala tine no kad je bio miran. Stoga je promrmljao: O vama æe odluèivati prijeki sud. Kadet Biegler iskoristio je ovu priliku kako bi ga potpuno dotukao i zato je r
ekao ugodnim, najprijateljskijim tonom. Ti se zeza , kamarade? tj Poruènik Dub viknuo je vozaèu da zaustavi. Jedan od nas dvojice mora iæi pje ice promrmljao je. Ja æu se voziti mirno je na to odgovorio kadet Biegler a ti radi to hoæe , kamarade. Vozite dalje glasom kao u deliriju viknuo je poruènik Dub vozaèu i zatim utonuo u dostojanstvenu utnju, kao Julije Cezar dok su mu se pribli avali urotnici s bode ima kako bi ga proboli. Tako su stigli do Zæltanca, gdje su prona li tragove bataljuna. Dok su se poruènik Dub i kadet Biegler jo na stubama prepirali o tome da li kade t koji jo nikamo nije dodijeljen ima pravo na jetrenjaèe u onoj kolièini koja pripada èasnicima pojedinih satnija, dotle su dolje u kuhinji svi veæ bili siti, rasporedil i su se po irokom klupama, rasprièali o svemu i svaèemu i dimili iz svojih lula kao T urci. Kuhar Jurajda je izjavio: Danas sam prona ao bo anstven izum. Mislim da æe to uèiniti potpun prevrat u kulinarst vu. Pa ti zna , Vanek,
da u ovom prokletom selu nigdje nisam mogao naæi ma uran za jetrenjaèe. Herba majoranae rekao je financijski narednik Vanek, sjetiv i se da je drogerist. Jurajda je nastavio: Neistra eno je kako se ljudski duh u nu di slu i najrazlièitijim sredstvima, kako mu s e otvaraju novi obzori, kako poèinje pronalaziti sve moguæe stvari o kojima se èovjeèans tvu dosada nije ni snilo... Tra io sam dakle, po svim kuæama ma uran, trèao okolo, molja kao, obja njavao im za to mi treba, kako to izgleda... Trebal si im opisati miris oglasi se s klupe vejk trebal si im reæi da ma uran miri tak, ko kad ponju i iz fla ice tintu u drvoredu rascvjetalih akacija, na bregu Bohda lki kod Praga... Ma vejk prekinuo ga je moleæivim glasom jednogodi nji dragovoljac Marek pusti Juraj du da zavr i. Jurajda je nastavio: Na jednom imanju do ao sam nekom starom, islu enom vojniku jo iz vremena okupacije Bosne i Hercegovine, koji je slu io vojsku u konjici u Pardubicama, i do danas nij e zaboravio èe ki. Taj se poèeo sa mnom svaðati da se u Èe koj u jetrenjaèe ne stavlja ma ura nego kamilica. Zbilja nisam znao to da napravim, jer zaista, svaki razuman i nepr istran èovjek mora priznati da je ma uran pravi kralj meðu zaèinima koji se stavljaju u jetrenjaèe. Bilo je nu no pronaæi takav nadomjestak koji bi dao onaj karakteristièni mir is po zaèinu. Pa sam tako u nekoj kuæi, ispod slike nekog sveca, prona ao svadbeni vij enac od mirtine granèice. Bio je to neki mladi braèni par, granèice mirte u vijencu bi le su jo dosta svje e. Tako sam stavio mirtu u jetrenjaèe, ali naravno da sam morao s vadbeni vjenèiæ triput pariti u vreloj vodi kako bi listiæi omek ali i izgubili suvi e o tar miris i okus. Jasno je, kad sam im uzimao taj vjenèiæ za jetrenjaèe da je bilo dosta plaèa. Oprostili su se sa mnom 756 757
u uvjerenju da æe me zbog takvog svetogrða, jer je vjenèiæ bio posveæen, stiæi prvi metak. A vi ste jeli moju juhu od jetrenjaèe, pa ipak nitko nije prepoznao da ona umjesto na ma uran miri e na mirtu. U Jindfichovom Hradecu javio se vejk bil je pred nekolko let kobasièar Josef Line k a taj je na polici imal dve kutije. U jednoj je dr al smjesu svih zaèina koje je s tavIjal u jetrenjaèe i krvavice. U drugoj kutiji imal je pra ak protiv gamadi jer je kobasièar ustanovil da su mu mu terije veæ nekolko put u kobasi zagrizle stjenicu ili ohara. On je uvek govoril, kaj se tièe stjenice, da ima okus po gorkim bademima ko ji se stavljaju u kuglof, ali da ohari u kobasicama smrdiju ko stara, pljesniva B iblija. Zato vam je odr aval èistoæu u svojoj radionici i svuda posipal taj pra ak proti
v gamadi. Tak je jednom delal krvavice, a bil je prehlaðeni. Copil je tu kutiju s pra kom za gamad i posipal je to u filu za krvavice, i od tog doba u Jindfichov Hr adecu ideju po krvavice samo k tom Lineku. Ljudi su se tam doslovce rivali u duæan . A on je bil tak pametan da je ipak na to do el, da je to od onog pra ka protiv gam adi i od tog vremena naruèival si je pouzeæem æele ki tre s tim pra kom, al je prije toga upozoril firmu od koje je nabavlja! pra ak da na ki tre napi eju »Indijski zaèini«. To je bi la njegova tajna i s njom je oti el u grob, a najzanimljivije je bilo to da su se od svih tih familija koje su kupovale kobasice odselili svi ohari i stjenice. I o d tog doba, spada Jindfichov Hradec medu najèistije gradove u celoj Èe koj. Jesi gotov? upitao je jednogodi nji dragovoljac Marek, koji se vjerojatno htio u mije ati u razgovor. S tim bi veæ bil gotovi odgovorio je vejk ali znam sluèaj u Beskdima, ali to bum va m ispripovedal kad burno u borbi. Jednogodi nji dragovoljac Marek se rasprièao: Kulinarsko umijeæe najbolje se mo e upoznati u ratu, naroèito na boji nici. Dopustite da uèinim malu usporedbu. U miru smo èitali i slu ali o takozvanim ledenim
juhama, to jest o juhama u koje se dodaje led i koje su vrlo obljubljene u sjeve rnoj Njemaèkoj, Danskoj i vedskoj. Pa vidite, do ao je rat, a mi smo vojnici ove zime u Karpatima imali toliko smrznute juhe da je nismo ni jeli, a to je zapravo ipa k specijalitet. Smrznuti gula se mo e jesti primijetio je financijski narednik Vanek ali ne dugo, tako, najvi e tjedan dana. Zbog toga je na a 9. satnija napustila polo aj. Èak i u vreme mira rekao je neobièno ozbiljno vejk sva se vojska vrtila oko kuhinje i kojekakvih jela. Mi smo vam u Budejovicama imali obrlajtanta Zakrejsu, taj se stalno motal oko oficirske kuhinje i onda, kad bi neki vojnik nekaj napravil, o n bi ga postavil mirno i poèel se derati na njega: »Gade jedan, ako to jo jedanput po novi , napravit æu od te tvoje gubice tanko istuèeni nicl, zdrobit æu te u pirekrumpir, a onda æu ti to dati da po dere . Teæi æe iz tebe fileki s ri om, izgledat æe ko na pikani ze rotvanu. Vidi da se mora popraviti, ako neæe da ljudi misle da sam od tebe napravio f a iranu trucu sa zeljem.« Daljnje izlaganje i zanimljiv razgovor o uporabi jelovnika pri odgoju vojnika prije rata bio je prekinut silnom vikom koja je dopirala odozgo, gdje je zavr avao sveèani objed. U buci izmije anih glasova isticao se krik kadeta Bieglera: Vojnik veæ u mirno doba mora znati to iziskuje rat, a u ratu ne smije zaboraviti èe mu su ga nauèili na vje bali tu. Zatim se èulo dahtanje poruènika Duba: Molim da se konstatira, da sam veæ po treæi put uvrijeðen! Gore su se dogaðale velike stvari. Poruènik Dub, koji je s podlim predumi ljajem prema kadetu Biegleru do ao pred zapov jednika bataljuna, bio je veæ na samom ulazu doèekan u asnom galamom èasnika. Na sve je sjajno djelovala idovska rakija. Grozno su vikali, upadali jedan drugom u rijeè i aludirali na jahaèku vje tinu poruèni ka Duba: 75« 759
Ne ide bez konju ara. rt** r;:y« Upla eni mustang. ;b Koliko si se dugo, kamarade, kretao medu kaubojima na Zapadu? Ljepota od jahaèa! Satnik Sagner na brzinu mu je ugurao u ruku èa u proklete rakije, pa uvrijeðeni poruèn ik Dub sjede za stol. Pribli io je staru, razbijenu stolicu do natporuènika Luka a koj i ga je doèekao prijateljskim rijeèima: Sve smo veæ pojeli, kamarade.
Tu ni lik kadeta Bieglera nekako nije bio ni zapa en, premda se kadet Biegler toèno prema propisima javio svima oko stola; i satniku Sagneru, i svim ostalim èasnicima , ponavljajuæi slu beno bez prekida, iako su ga veæ svi vidjeli i poznavali: Kadet Biegler vratio se u sto er bataljuna. Biegler je uzeo punu èa u, a onda sasvim skromno sjeo uz prozor i èekao na pogodan trenutak kako bi mogao izbaciti u javno st neka svoja znanja iz ud benika. Poruènik Dub, kojemu su ta stra na isparenja udarila u glavu, kuckao je prstom po stolu i iz èista mira obratio se satniku Sagneru: upanijski predsjednik i ja, uvijek smo govorili: »Domoljublje, odanost ka du nostim a, samopo rtvovnost, to je ono pravo oru je u ratu«, prisjeæam se toga upravo danas, kad æe na a vojska u dogledno vrijeme prijeæi granice.1 l. Na ovom mjestu prekinut je Ha ekov rukopis. Ne zavr iv i svoje djelo o dobrom vojni ku vejku, 3. sijeènja 1923. umro je Jaroslav Ha ek. Èetvrti, nedovr eni dio nastavio je n ovinar Karei Vanek, no novija èe ka kritièka izdanja, pa tako i na izvornik, tiskana su bez ovog dodatka. Dosada nji hrvatski prijevodi (B. S. Vraèareviæ 1929. i Ljudevit Jo nke 1954.), ravnopravno uz Ha ekovo djelo donijeli su i rad novinara Vaneka. Na oj èit alaèkoj publici poznat je i prijevod beogradskog prevoditelja Stanislava Vinavera koji ne sadr i èetvrti, nedovr eni dio. (prev.) ? «*,< Sadr aj PRVI DIO Upozadini Uvod .......................................... 7 I Upletanje dobrog vojnika vejka u svjetski rat ............. 9 II Dobri vojnik vejk u policijskom ravnateljstvu ............ 19 III vejk pred lijeènicima sudskim vje tacima .............. 29 IV vejka izbacuju iz ludnice ........................... 37 V Svejk u redarstvenom povjereni tvu u Salmovoj ulici ........ 43 VI vejk opet kod kuæe, probiv i zaèarani krug .............. 51 VII Svejk odlazi u rat ................................. 63 VIII vejk kao simulant ................................ 71 DC Svejk u garnizonskom zatvoru ........................ 89 X vejk kao vojni slu nik kod vojnog sveæenika ............. 109 XI vejk odlazi s vojnim sveæenikom slu iti poljsku misu ....... 133 760
679 707 717 XII i , Vjerska rasprava .................................. 143 XIII Svejk dijeli posljednju pomast ........................ 151 XIV vejkkao vojni slu nik kod natporuènikaLukd a .......... 167
XV Katastrofa .....................................j|209 Jaroslav Ha ek: Pogovor uz prvi dio ...............................^ 223 "'! *' DRUGI DIO K\l Na boji nici .,$U I Svejkove nezgode u vlaku ............................ 229 II vejkova Budejovièka anabaza ........................ 251 III vejkovi do ivljaji u Kirdly Hidi ...................... 321 IV Afowz stradanja ................................... 381 V Od mosta nadLitavom do Sokala ...................... 407 TREÆI DIO ^ Slavne batine li '' I Prafo Maðarske................................... 455 II U Budimpe ti .................................... 515 III OdHatvana do granice Galicije ....................... 571 IV Marschieren!Marsch!............................... 625 "V1 ÈETVRTI I &>«/& M II Duhovna III /
DIO Nastavak slavnih batina transportu ruskih zarobljenika utjeha ................ kompaniji ...
A !;.' is 4' CIP Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i sveuèili na knji nica Zagreb UDK 821.162.331=163.42 HA EK, Jaroslav Do ivljaji dobrog vojnika vejka za svjetskog rata / Jaroslav Ha ek ; prevela Nada Ga iæ. Zagreb : Globus media, 2004. (Biblioteka Jutarnjeg lista XX. stoljeæe ;30) Prijevod djela: Osudv dobreho vojaka vejka. ISBN 9537160297 440831040
