Derma Test

Nebojša Krstić

ZBIRKA TEST PITANJA IZ DERMATOVENEROLOGIJE

Univerzitet u Kragujevcu Medicinski fakultet

1

ZBIRKA TEST PITANJA SA ODGOVORIMA IZ DERMATOVENEROLOGIJE

Prof. dr Nebojša Krstić nastavnik Medicinskog fakulteta u Kragujevcu na predmetu Dermatovenerologija

2

ZBIRKA TEST PITANJA SA ODGOVORIMA IZ DERMATOVENEROLOGIJE

Prof. dr Nebojša Krstić nastavnik Medicinskog fakulteta u Kragujevcu na predmetu Dermatovenerologija

2

Kragujevac maj , 2005.

SADRŽAJ A. DERMATOLO ŠKA PROPEDEVTIKA PROPEDEVTIKA .................. ...................... ..................... ..................... ..................... ... 1 .................................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. ...........................1 ..........1 I. STRUKTURA I FUNKCIJA KOŽE ................................. II. OSNOVI DERMATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE... DIJAGNOSTIKE................... ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. .................................. .................3 3 TERAPIJA......................................... .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ........................5 .......5 III. TERAPIJA........................ IV. MIKROBIOLOGIJA KOŽE ................................. ................................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. .................................. .....................6 ....6 DIJAGNOSTIKE............................................. .................................. .................................. .................7 7 V. OSNOVI HISTOPATOLOŠKE I IMUNOPATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE............................ B. SPECIJALNA DERMATOLOGIJA DERMATOLOGIJA .................... ..................... ..................... ...................... ..................... ..... 7 ERITEMATOZNE ERITEMA TOZNE DERMATOZE........................... DERMATOZE............................................ .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................7 7 I. II. PURPURE............................. PURPURE.............................................. .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ...................8 ..8 URTIKARIJA I SRODNE BOLESTI.......................... BOLESTI........................................... .................................. .................................. .................................. ................................. ................................. .............................9 ............9 III. URTIKARIJA IV. GRUPA EKCEMA............................. EKCEMA.............................................. .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. ......................9 .....9 V. ERITEMOSKVAMOZN ERITEMOSKVAMOZNE E DERMATOZE........................ DERMATOZE......................................... ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .......................10 ......10 VI. ERITRODERMIJE.............................. ERITRODERMIJE............................................... .................................. .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. ....................11 ...11 VII. PAPULOZNE PAPULOZNE DERMATOZE....................... DERMATOZE........................................ .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. ..........................11 .........11 VIII. BULOZNE DERMATOZE...................... DERMATOZE....................................... ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ................................12 ...............12 IX. BOLESTI POREMEĆENE KERATINIZACIJE KERATINIZACIJE (KERATOZE).............. (KERATOZE).................................. ........................................ ........................................ ........................................ .......................13 ...13 X. NODOZNE DERMATOZE................... DERMATOZE.................................... ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ................................. ..................15 ..15 XI. DISHROMIJE.......... DISHROMIJE........................... ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ................................. ................................. ................................15 ...............15 ................................................. ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ...................16 ..16 XII. ATROFIJE KOŽE ................................ XIII. DISTROFIJE KOŽE ................................. .................................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ................................. ................................. ...............................17 ..............17 VEZIVNOG TKIVA........................... TKIVA............................................ .................................. .................................. .................................. .................................. ................................. ................................. ...................17 ..17 XIV. BOLESTI VEZIVNOG XV. TRIHOZE...................... TRIHOZE....................................... .................................. .................................. .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. .........................21 ........21 ONIHOZE ................................ ................................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ...............................23 ..............23 XVI. ONIHOZE XVII. OBOLJENJA SEBACEALNIH ŽLEZDA.............................. LEZDA............................................... .................................. .................................. .................................. ................................. .................................23 .................23 HIDROZE...................................... .................................. .................................. .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. ..........................25 .........25 XVIII. HIDROZE..................... XIX. PRURIGINOZNE PRURIGINOZNE DERMATOZE DERMATOZE ................................. ................................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ...........................26 ..........26 .................................................. .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. ............................27 ...........27 XX. INFEKTIVNE BOLESTI KOŽE ................................. XXI. NEINFEKTIVNI GRANULOMI KOŽE...................................... E.......................................................... ........................................ ........................................ ........................................ ...................................37 ...............37 XXII. ARTEFICIJALNE ARTEFICIJALNE DERMATOZE ................................. .................................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ................................. .........................38 .........38 XXIII. OBOLJENJA OBOLJENJA PERIFERNIH PERIFERNIH ARTERIJA ARTERIJA I VENA ULCEROZNE DERMATOZE ................................. .................................................. ................................40 ...............40 XXIV. BOLESTI SLUZOKOŽE USNE DUPLJE DUPLJE I JEZIKA ................................ ................................................. .................................. ................................. ................................. ..............................42 .............42 XXV. NEVENERIČNE BOLESTI KOŽE I SLUZOKOŽE POLNIH ORGANA ................................ ................................................ ................................. ................................43 ...............43 XXVI. BENIGNI BENIGNI TUMORI, TUMORI, NEVUSI I NEUROKRISTOPATI NEUROKRISTOPATIJE JE ................................ ................................................. .................................. ................................. ................................. .....................44 ....44 XXVII. PREKANCEROZNE DERMATOZE, MALIGNI TUMORI, PSEUDOEPITELIOMSKE HIPERPLAZIJE I PARANEOPLAZIČNE DERMATOZE............................. DERMATOZE.............................................. ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ................................. ............................49 ............49

XXVIII.

KUTANI LIMFOMI I LEUKEMIJE (HEMATODERMIJE)......................................................................................................55

C. VENEROLOGIJA - BOLESTI KOJE SE PRENOSE SEKSUALNIM KONTAKTOM KONTAKTOM ( S T D ) ...................... ..................... ..................... ..................... ...................... ..................... . 57 UVOD......................................... UVOD......................... ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .............................57 ............57

I. II. III. IV. V. VI. VII. VIII. IX.

SYPHILIS..................... SYPHILIS...................................... .................................. .................................. .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. ..........................58 .........58 GONORRHOEA.......... GONORRHOEA........................... .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ...........................64 ..........64 ULCUS MOLLE............................ MOLLE............................................. .................................. .................................. ................................. ................................. .................................. .................................. .................................. .........................66 ........66 LYMPHOGRANULOMA LYMPHOGRANULOMA VENEREUM VENEREUM ................................ ................................................. .................................. .................................. .................................. ................................. .................................68 .................68 GRANULOMA GRANULOMA INGUINALE INGUINALE ................................. .................................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ................................. ................................69 ................69 URETHRITIS URETHRITIS NON – GONORRHOICA............................. GONORRHOICA.............................................. .................................. .................................. .................................. ................................. ................................. ....................70 ...70 HERPES GENITALIS ...................................................................................................................................................................... 71 CONDYLOMATA ACUMINATA ................................................................................................................................................ . 72 SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE........................................................................................................................... 73

TAČNI

ODGOVORI..........................................................................................................................................................................77

LITERATURA................................................................................................................................................................................ ....78

3

A. DERMATOLOŠKA PROPEDEVTIKA

I STRUKTURA I FUNKCIJA KOŽE 1.

Stratum corneum je epidermalni: a) providni

sloj b) zrnasti sloj c) rožasti sloj 2.

Koža predstavlja: a) osteomuskularni

organ b) neuroreceptorni organ c) digestivni organ 3.

Granica između epiderma i derma je: a) valovita b) horizontalna c) nazubljena

4.

Stratum granulosum predstavlja: a) zrnasti

sloj epiderma b) rožasti sloj epiderma c) nazubljeni sloj epiderma 5.

Stratum corneum sadrži : a)

ćelije sa jedrom

b) ćelije

bez jedra c) matične ćelije

6.

Eumelanin, feomelanin i neuromelanin su pigmenti koji se stvaraju u : melanozomima b) lojnim žlezdama c) znojnim žlezdama a)

1

7.

Uloga ekrine sekrecije je najva žnija: a) u

venerologiji b) u kozmetici c) u termoregulaciji 8.

Sebacealna žlezda sa dlakom i pridodatim mi šićem čini: a) melanocitnu

jedinicu b) sebacealnu jedinicu c) pilosebacealnu jedinicu 9.

Dermatitis seborrhoica daje karakteristi čnu: a) ’’coronu

psoriaticu’’ b) ’’coronu seborrhoicu’’ c) ’’coronu sifilitiku’’ 10.

Seboroični predeli su: a) interskapularne

regije b) ingvinalni predeli c) poplitealne jame 11.

U anagenoj fazi se nalaze: a) oko

60% dlaka b) oko 85% dlaka c) oko 40% dlaka 12.

Fiziološki značaj dlaka je u: a) zaštiti

kože od spoljnih agenasa b) zaštiti kože od opekotina c) zaštiti kože samo od povreda 13.

Na spoju epiderma i derma nalazi se: a) bazalna

membrana b) pseudoelastična membrana c) fibrozna membrana

2

14.

Prema izgledu i organizaciji vlakana derm se deli na: a) epidermis

i subcutis b) papilarni i retikularni c) kolageni i elasti čni 15.

Hipodermis se sastoji pretežno od:

ćelija (lipocita) b) kolagenih vlakana c) mastocita a) masnih

16.

Sluzokoža usne duplje prekriva:

čan epitel

a) cilindri

b) pločastoslojevit c) 17.

epitel kao i kožu- epiderm

Oralna sluzokoža ima: a) digestivnu

i protektivnu ulogu b) nadražajnu ulogu c) samo mastikatornu ulogu

II OSNOVI DERMATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE

18.

Makule spadaju u eflorescencije: nivou kože b) iznad nivoa ko že c) ispod nivoa ko že a) u

19.

Makule usled poremećaja u sadržaju melanina mogu biti: a) samo

vitiligo b) uvek hipohromije c) hipohromije i hiperhromije

3

20.

Purpura nastaje usled: a) ekstravazacije

plazme b) ekstravazacije krvi u gornjem delu derma c) uboda iglom 21.

Petehije su: a) zrakaste

purpure b) tačkaste purpure c) prstolike purpure 22.

Vibices je: a) kru

žna purpura

b) trakasta c) 23.

purpura isprekidana purpura

Tumor je u smislu eflorescencije : a) jak

bol b) otok c) zapaljenje 24.

Keratoza je: a) deskvamacija b) orožavanje c) lihenifikacija

25.

Ragada je: a) ko

žni greben

b) kurje

oko c) prskotina ili pukotina 26.

Ekskorijacija je: a) oštećenje

epiderma i povr šnog dermaogrebotina b) posekotina c) hematom

4

27.

Gangrena je posledica: a) prestanka b) gu

šavosti

dotoka krvi

c) demencije 28.

Sve eflorescencije se mogu pojaviti kao: a) pojedina

čne

b) grupisane c) pojedinačne 29.

i grupisane

Anamnesis morbi je: a) prethodna

bolest b) sadašnja bolest c) recidiv bolesti 30.

Status localis je:

na određenom mestu tela b) lokalni nalaz simptoma i znakova oboljenja c) mesto boravka bolesnika a) bol

III TERAPIJA

31.

Tetraciklini i Eritromicin su: a) antimikotici b) antibiotici c) citostatici

32.

Podofilin ima: a) keratoplasti

čko svojstvo

b) citotoksično

dejstvo c) antiparazitarno dejstvo

5

33.

Sumporni preparati u lokalnoj th. deluju kao:

antivirusno sredstvo b) antimikotični preparat c) antiskabiozni lek a)

34.

Ultraljubičasti zraci predstavljaju: sunčevu radijaciju b) lampe veštačke svetlosti c) prirodnu nepogodu a) elektromagnetnu

35.

KrioTh se koristi za le čenje: a) veruka

vulgaris b) samo bakterijskih infekcija c) parazitarnih bolesti 36.

Laseri deluju: a) termički

čki

b) mehani

c) hemijski

IV MIKROBIOLOGIJA KOŽE 37.

Propionbacterium acnes je: a) aerob b) anaerob c) aerob

38.

i anareob

Tranzijentna ili kontaminantna flora je:

flora kože b) prolazna, deponovana iz okoline c) rezidentna flora kože a) stalna

6

V OSNOVI HISTOPATOLOŠKE I IMUNOPATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE 39.

Materijal za biopsiju se uzima sa prethodno:

čene promene

a) le

b) iritirane c) 40.

promene sekundarno neizmenjene regije- lezije

Hiperkeratoza predstavlja zadebljanje: a) granuloznog

sloja b) spinoznog sloja c) kornealnog sloja 41.

DIF i IIF su pomoćne dijagnostičke metode za dokazivanje: a) buloznih

i autoimunih bolesti

b) eczema c) parazitarnih

bolesti ko že

B. SPECIJALNA DERMATOLOGIJA I ERITEMATOZNE DERMATOZE 42.

Eritem koji zahvata velike povr šine tela se naziva: a) rosacea b) solitarni c) generalizovani

43.

Intertrigo spada u: a) generalizovane

eriteme: b) regionalne eriteme c) vazomotorne eriteme 44.

Pellagra daje promene u vidu: a) dizurije,

digestivnih smetnji i diabetesa b) dermatitisa, demencije i dijareje c) diabetesa, nekrolize i disproteinemije 7

45.

Erythema pernio nastaju u: a) letnjim

mesecima b) pretežno u zimskim mesecima c) bez obzira na vreme i sezonu godine 46.

Kod rosacee kao najteži ishod nastaje:

– toksična epidermalna nekroliza b) EEM – erythema exudativum multiforme c) rhinophyma a) TEN

47.

Acroasphyxia je češća u osoba: a) ženskog

pola b) muškog pola c) u deč jem uzrastu

II PURPURE

48.

Purpura senilis nastaje usled: a) redukcije

vezivnog tkiva kod starih osoba b) nedostatka vitamina ’’B’’ c) hipersenzitivnog vasulitisa 49.

Dermatitis progressova pigmentosa predstavlja: a) Morbus

Schamberg b) Morbus Doukas Kapetanakis c) Purpura Schonlein – Henoch 50.

Vaskulitisi nastaju deponovanjem: a) imunih

kompleksa b) fibrinskih kompleksa c) hemoglobina i hemosiderina

8

III URTIKARIJA I SRODNE BOLESTI 51.

Urticarija je poznata kao bolest:

šaj’’

a) ’’li

b) ’’rusa’’ c) ’’koprivnjača’’ 52.

Imunološke urtikarije su najčešće prouzrokovane reakcijom: a) I

tipa preosetljivosti b) III tipa preosetljivosti c) IV tipa preosetljivosti 53.

Angiodem se kod obolelih od urtikarije naziva: a) Oedema

Quincke b) Oedema linguae c) Oedema palpebrae 54.

Urticaria cholinergica je: a) ’’e

effort’’ b) e pressione c) e calore

IV GRUPA EKCEMA 55.

Epidermodermitis allergica je sinonim za: a) eczem b) scabies c) tineu

56.

Ekcem uglavnom počinje: a) madidacijom b) svrabom

i eritemom c) krustama i lihenifikacijom 9

57.

Za etiološku dijagnostiku vulgarnog ekcema vr ši se: a) epikutano

testiranje b) mikološko testiranje c) parazitarno testiranje 58.

Eczema infantum se najčešće javlja u intervalu: 0 do 2-ge godine života b) u I mesecu c) u XII mesecu a) od

59.

Fungicidna sredstva se koriste u th: a) herpesa

simplexa b) tinee corporis c) nonurethritis gonorrhoica

V ERITEMOSKVAMOZNE DERMATOZE 60.

’’Plaque initiale’’ je primarna lezija kod obolelih od: a) Psoriasis

vulgarisa b) Dermatitis seborrhioca c) Pityriasis rosee 61.

Fenomen ’’krvave rose’’ karakteri še: a) scabies b) psorijazu c) urtikariju

62.

Kod psorijatičara se daju i: a) citostatici b) virustatici c) antimikotici

10

63.

Kalcipotriol je derivat: a) vitamina

C b) vitamina D c) vitamina E

VI ERITRODERMIJE 64.

Eritrodermija najčešće počinje: a) postepeno b) naglo c) sporo

65.

Erythrodermia desquamativa (Mb.Leiner – Moussous) se javlja u: a) starijem

uzrastu b) adolescenciji c) učestalije u neonatalnom periodu VII PAPULOZNE DERMATOZE 66.

Strophulus infantum nastaje: a) unosom

hrane u organizam b) ujedom insekta c) unosom lekova u organizam 67.

Osnovna dominantna eflorescenca kod strophulus infantuma je: a) seropapula b) urtika c) skvama

68.

Na površini kože ’’zaravnjeni crveni lišaj’’ predstavlja: a) lichen

ruber planus b) mycosis fungoides c) livedo retikularis

11

VIII BULOZNE DERMATOZE 69.

Podela buloznih dermatoza mo že biti na: a) rane

i kasne b) lak še i teže c) hereditarne i nehereditarne 70.

Prema ćelijskoj membrani keratinocita kod pemphigusa usmerena su: a) IgG

autoantitela b) IgM autoantitela c) IgA autoantitela 71.

Karakterističan nalaz kod aktivnog pemphigusa je: a) Nikolsky

– fenomen b) Fenomen želea od jabuka c) fenomen krvave rose (Auspitzov fenomen)

72.

DIF test je nalazom depozita u intercelularnim prostorima epiderma: a) Ig

G – 100% pozitivan b) Ig A – 100% pozitivan c) Ig D – 100% pozitivan 73.

Impetigo contagiosa je: a) prelazna

infekcija –zarazno oboljenje b) nekontagiozno oboljenje c) gljivično oboljenje 74.

Morbus Duhring dobro reaguje na: a) sulfonske

preparate b) penicilinske preparate c) citostatike 12

75.

Najteža forma EBH je: a) EBH

dystrophica b) EBHD simplex c) EBH hyperplastica 76.

Pemphigoid bullosus se češće javlja kod: a) starijih

osoba b) mlađih osoba c) u adolescenata 77.

Direktnim imunofluorescentnim testom se detektuju kod pemfigoida: a) IgG

i C3 depoziti u zoni bazalne membrane b) IgA i C3 depoziti c) IgM i C 3 depoziti 78.

Morbus Hailey – Hailey se nasle đuje po: a) autosomalno

– dominantnom tipu b) autosomalno – recesivnom tipu c) i po jednom i po drugom tipu

IX BOLESTI POREMEĆENE KERATINIZACIJE (KERATOZE)

79.

Hyperkeratosis predstavlja: a) zadebljanje

granuloznog sloja b) zadebljanje kornealnog sloja c) zadebljanje noktiju

80.

Generalizovane keratoze su: a) tylomi b) ihtioze c) keratoze

solaris

13

81.

Metodom vitropresije razlikujemo: a) bulu

od vezikule b) eritem od purpure c) papulu od pustule

82.

Kiretiranjem površine eflorescencije dobija se: a) ’’fenomen

krvave rose’’ b) ’’Nicolsky znak’’ c) ’’fenomen voštane sveće’’ 83.

Pritiskom mandrena izvodi se diferencijacija za: a) lupus

erythematodes b) lupus vulgaris c) sifilis ili lues 84.

Za pripremu nativnog preparata i pregled na mikoze materijal se uzima: a) sa

centra promene b) sa ivice promene i /ili cela dlaka c) samo sa dlake 85.

Verruce vulgaris izaziva: a) virus b) gljivica

trihofiton

c) paraziti 86.

Papillomata acuminata su: a) oštre

bradavice b) karfiolaste bradavice c) končaste bradavice 87.

Keratodermia palmoplantaris nije u sklopu: a) psoriasis

vulgarisa

b) keratoza c) urticariae

14

88.

U Morbus Darier u kliničkoj slici : a) se

ne mogu videti bule b) se mogu videti bule ali retko c) nikada nema bula X NODOZNE DERMATOZE 89.

Nodozne dermatoze se nazivaju jo š i: a) eritrodermije b) dermohipodermitisi c) vaskulitisi

90.

U diferencijalnoj dijagnozi promene erythema nodosum liče na: a) erythema

induratum Bazin

b) urtikariju c) herpes 91.

zoster

Terapija Erythema induratum Bazina je: a) antituberkulozna

i antistreptokokna b) virustatici i antibiotici c) antimikotici i virustatici 92.

Oleomi i parafinomi daju promene koje su:

i ne ulcerišu b) bolne i često ulcerišu c) kratkotrajne i prolazne a) bezbolne

XI DISHROMIJE 93.

Dishromije nastaju usled: a) nedostatka

vitamina D b) nedostatka vitamina C c) poremećaja u broju melanocita, distribuciji melanozoma i proizvodnji melanina

15

94.

Cutis vagantium se javlja : a) kod

veterinara b) osoba koje žive u nehigijenskim uslovima kod skitnica c) kod vinogradara 95.

Terapija ’’lentiga solaris’’ se vrši: a) krioterapijom b) virustaticima c) antimikoticima

96.

Naziv vitiligo potiče od reči vitellus što znači: a) tele

ili mana b) puž ili pupak  c) bela kafa ili kakao 97.

Kod vitiliga je moguća terapija: a) lokalno

kortikosteroidima, posebno do 12 godine

uzrasta b) operativno lečenje se ne preporu čuje c) ne preporučuje se th antisolarnim kremama sa visokim faktorom zaštite XII ATROFIJE KOŽE 98.

Atrofija kože predstavlja: a) istanjenu,

ugnutu, smanjenu kožnu tkivnu

strukturu b) zadebljalu ko žu c) vitiliginiziranu, hipopigmentovanu ko žu 99.

Boja na formiranim strijama je: a)

žuto mrka

b) belo

sedefasta c) tamno ljubičasta

16

XIII DISTROFIJE KOŽE 100.

Distrofije kože nastaju: a) oštećenjem

i nedostatkom elastičnih i kolagenih

vlakana b) usled strophulus infantuma c) nakon radioterapije 101.

Cutis laxa je oboljenje koje zahvata:

čivo kožu ušne školjke b) kožu i sluzoko žu usana a) isklju

c) kožu,

sluzokožu i sve unutrašnje organe (respiratorne i gastrointestinalne)

XIV BOLESTI VEZIVNOG TKIVA 102.

Bolesti vezivnog tkiva spadaju u grupu: a) autoimunih

bolesti vezivnog tkiva b) sklerodermija c) reaktivnih eritema 103.

LE Chronicus se pogoršava dejstvom: a) UVB

zraka b) UVA zraka c) UVC zraka 104.

Od LEC oboljenja oboljevaju: a) žene

2 puta češće od muškaraca

b) deca

škarci

c) mu

105.

Predilekciona mesta za LEC su: a) dlanovi

i tabani b) lice i fotoeksponirani predeli c) nokatne plo če,podlaktice i potkolenice

17

106.

Skvama kod LEC je: a) adherentina b) neadherentna c) ne

107.

javlja se nikad

Kasni trijas simptoma kod LEC je: a) dishromija,

lihen i edem b) dishromija, teleangiektazije i skleroza c) erythem, edem i poikilodermia 108.

Posledica LEC-a (u predelu kapilicijuma) je: a) necikatrijalna alopecija b) cikatrijalna

alopecija c) ne ostavlja posledice u vidu alopecija 109.

Direktni imunofluorescentni test se kod LEC naziva: a) IIF

test b) Lupus band test c) Tzankov test

110.

Diferencijalno dijagnostički kod LEC dolazi u obzir: a) Vitiligo b) Dermatitis

seborrhoica

c) Erythrasma 111.

U obolelih od LEC se zabranjuje: a) izlaganje

suncu b) izlaganje vodi c) izlaganje trenju 112.

Karakteristika klin. slike ’’u vidu leptira’’ se vi đa kod: a) LES b) TEN c) Lupus

vulgarisa

18

113.

LES napada:

kožu i sluzokožu b) kožu i unutrašnje organe c) ne napada unutra šnje organe a) samo

114.

Letalni ishod kod obolelih od LES naj češće nastaje zbog: a) oboljenja

jetre b) oboljenja plu ća c) oboljenja bubrega, CNS-a ili infekcije 115.

Sclerodermia kao kutana bolest zahvata samo ko žu i naziva se: a) sclerodermia

systemica b) sclerodermia circumscripta (morphea) c) sclerodermia adultorum 116.

Promene na koži kod ScS počinju: 95% slučajeva Raynaud-ovim fenomenom b) u 50% slučajeva Raynaud-ovim syndromom c) u 20% slučajeva Raynaud-ovim syndromom a) u

117.

U obolelih od Sc S nakon nekoliko meseci se javlja: a) indurativna

faza b) tuberkulozna faza c) psorijaziformna faza 118.

Kod obolelih od ScS ko ža lica: a) postaje

rastegnuta i mlitava b) zategnuta i amimi čna c) postaje aknozna sa pustulama 119.

Srce je u ScS zahva ćeno: a) u

vidu perikarditisa i insuficijencije miokarda b) u vidu infarkta miokarda c) u vidu srčanih mana

19

120.

Sclerodermia circumscripta je: a) Sclerodermia

en plaque b) Sclerodermia en bande c) Morphea pansclerotica 121.

Na periferiji lezija Scleroderm.circumskripte nalazi se: a) ’’lilac

ring’’ b) ’’primarni medaljon’’ c) ’’halo nevus’’ 122.

Linearna traka kod sclerodermie ’’poput udarca mačem’’ je: slonovače b) boje želea od jabuke c) crveno – koralne boje a) boje

123.

Dermatomiozitisi mogu biti izazvani jo š i: infekcijama mišića b) bakterijskim infekcijama ko že i mišića c) rikecioznim infekcijama kože i mišića a) virusnim

124.

U slučaju pozitivnog nalaza visokog antitela titra na Boreliu burgdorferi ordiniraju se: a) tetraciklini b) citostatici c) antimikotici

125.

Sclerodermiji mo že da prethode još i: a) bakterijske

infekcije b) gljivične infekcije c) virusne infekcije i/ili trudno ća 126.

Kod obolelih od dermatomiozitisa ote žano je najviše : iz čučnja i penjanje uz stepenice b) hodanje i kretanje c) govor i gutanje a) ustajanje

20

127.

Th dermatomiozitisa: a) visoke

doze antibiotika b) visoke doze virustatika c) visoke doze kortikosteroida per os – 1 mg/kg TT 128.

Kutane lezije mogu biti rezistentne na th pa se daju: a) Sint.

antimalarici hlorohin 4 mg/kg T.T. na dan b) retinoidi i salicilati c) keratolitici i keratoplastici XV TRIHOZE 129.

Hipertrihoza je:

smanjenje broja i du žine dlaka b) ekcesivno povećanje broja i dužine neseksualnih dlaka c) normalan broj , du žina i kvalitet dlaka a) ekcesivno

130.

Hirzuitizam je: kosmatosti mu škog tipa kod žena b) pojava alopecije universalis c) pojava trihotilomanije a) pojava

131.

Kod težih oblika hirsuitismusa potrebno je: endokrinolo ško ispitivanje b) samo hematološko ispitivanje c) samo biohemijsko ispitivanje a) hormonalno

132.

Dlake se mogu odstraniti: a) samo

epilacijom b) samo voskom c) trajno jedino elektrolizom i laserom 133.

Alopecia androgenetica spada u: a) androgen

zavisna oboljenja b) androgen nezavisna oboljenja c) testosteron nema nikakvu zna čajnu ulogu

21

134.

Alopecia androgenetika se javlja u starosnom dobu u oba pola od:

do 15 god. života b) 18 do 25 god. života c) od 40 do 60 god. života a) 7

135.

Za lečenje alopecije androgenetike upotrebljava se: a) 2%

rastvor minoksidila b) 3% rastvor Acidi borici c) 2% rastvor Eosini aquosa 136.

Folikuli kod težih oblika alopeciae areate su:

i očuvani b) hipotrofični c) hipertrofični a) Normalni

137.

Alopecia totalis predstavlja: a) potpuni

gubitak kose na kapilicijumu b) delimični gubitak kose na poglavini c) univerzalni gubitak kose i dlaka po telu 138.

U terapiji alopecie areate koristi se: a) PUVA

th b) samo laseroterapija c) samo terapija retinoidima 139.

Najčešći uzročnici telogenog efluvijuma su: febrilna stanja, operacije i poro đaji b) kozmetološki tretmani c)alkoholizam i nikotinomanija a) visoko

140.

Pseudopelada Brocq daje promene tipa: – šapa u snegu’’ b) bolest se ne širi progresivno godinama c) nastale promene su reverzibilne a) ’’tragova

22

XVI ONIHOZE

141.

Onihoze su: a) urođene

i stečene anomalije nokata b) anomalije očih kapaka c) anomalije znojnih žlezda 142.

Onycholysis predstavlja:

nokatnih plo ča b) labavljenje nokatnih ploča c) nedostatak nokatnih plo ča a) zadebljanje

143.

Oniholiza nokata se leči: a) odstranjenjem

obolelog dela nokatne plo če

b) citostaticima c) krioterapijom 144.

Unguis incarnatus se naj češće javlja: a) uvek

spontano b) kongenitalno c) usled nepravilnog odsecanja nokta i uske obu će 145.

Kod težih sluč. unguis incarnatusa preporučujemo: a) hirurš.

interven. s odstranjenjem nokatne ploče b) antiparazitarne preparate c) antibiotike

XVII OBOLJENJA SEBACEALNIH ŽLEZDA 146.

Prvi znaci seboreje se javljaju u: a) 10.

godini b) pubertetu c) 50. godini 23

147.

Seboreja predstavlja teren na kome nastaju: a) acne

vulgaris i rozacea b) psorijaza i pitirijaza c) pemfigus i erizipel 148.

Acne vulgaris su često: a) androgen

zavisna oboljenja b) androgen nezavisna oboljenja c) alergijska oboljenja 149.

Acne vulg. predstavljaju promene sa karakteristi čnim: a) komedonima

i papulopustulama b) ulcusima i dekubitisima c) teleangiektazijama i dishromijom 150.

Jedan od faktora nastajanja acni vulgaris je i: a) retenciona

folikularna hiperkeratoza b) hipofunkcija sebacealnih žlezda c) estrogeni faktor i li smanjenje testosterona 151.

Ako se uz komedone, papulu i pustule jave i čvorovi, to se naziva: a) acne

nodulo – cystica b) acne iuvenilis c) acne steroidice 152.

Diferencijalna dijagnoza acni vulgaris je: a) acne

rosacee b) acne conglobata c) acne inflamata 153.

Rosacea je: a) polietiološki

syndrom b) prirodno crvenilo c) kontaktni alergijski dermatitis

24

154.

Vazodilataciju kod rosacee na ko ži lica najviše izazivaju: a) izvori

toplote b) hepatitisi c) tbc cutis 155.

Rozacea se češće javlja kod:

ženskog pola srednjeg životnog doba b) kod muškaraca c) podjednako u oba pola a) osoba

156.

Trijas simptoma kod rosacee su: a) erythem,

teleangiectasiae i papulopustule b) dishromija, deskvamacija i eritem c) skleroza, eritem i teleangiektazije 157.

Rozacei u diferencijalnoj dijagnozi sli či: raš b) dermatitis perioralis c) fenomen naočara a) malarni

158.

Rhynophyma se leči: a) hirurški b) samo

krioterapijom c) PUVA terapijom XVIII HIDROZE 159.

Hidroze su oboljenja kod kojih postoji: a) anatomski

ili funkcionalni poreme ćaj znojnih

žlezda b) visoka febrilnost i poreme ćaj lojnih žlezda c) poremećaj termoregulacije

25

160.

Supurativni hidradenitis predstavlja:

čnu infekciju folikula apokrinih

a) kandidomiceti

žlezda b) stafilokoknu

i streptokoknu infekciju apokrinih

žlezda c) endotrix tip infekciju 161.

Lečenje hidradentitisa supurativnog zahteva: a) operativno

odstranjenje svih sinusnih kanala i

džepova b) kortikosteroidnu i virustatsku th c) antimikotičnu i antiparazitarnu th 162.

Ograničena hiperhidroza se doga đa na: a) laktovima

i kolenima b) dlanovima, tabanima i u aksilama c) na kapilicijumu 163.

Anhidroza i hipohidroza predstavljaju: a) nedostatak

ili smanjenje znojenja b) nedostatak lojnih žlezda c) dobra termoregulacija 164.

Miliaria je oboljenje koje se javlja usled: znoja u ekrinim žlezdama b) erythematodesa i dermatomiozitisa c) pemphigus vulgarisa i pemphigoida a) retencije

XIX PRURIGINOZNE DERMATOZE 165.

Pruritus je subjektivni simptom koji izaziva:

češanje b) refleksno bol c) refleksno žarenje a) refleksno

26

166.

Nakon pruritusa na ko ži se mogu videti često: a) tuberi b) vezikule c) od

167.

iritacije ekskorijacije

Kao posledica češanja se kod analnog pruritusa nalazi: a) lihenifikacija,

fisure i eczematizacija

b) psorijaza c) herpes 168.

zoster

Erupcija pruriga mo že biti po toku: i hronična b) nagla i postepena c) samo recidivantna a) akutna

169.

U th. lichen ruber planusa neophodno je: a) prekinuti

kontinuitet svraba b) ne primenjivati KS c) ne upotrebljavati katranske preparate 170.

DDg. pruriga Hyde je: a) dyskeratosis

follicularis Morbus Darier b) purpura Henoch – Schonleini c) lichen ruber planus verrucosus

XX INFEKTIVNE BOLESTI KOŽE 171.

Herpes simplex može biti izazvan : a) tipovima

virusa HSV1 i HSV2 b) stafilokokom c) candidom albicans

27

172.

Herpes simplex orofacialis je izazvan: a) HSV

tip 1 b) HPV tip 5 c) HPV tip 10 173.

Terapija herpes simplexa podrazumeva: a) kod

primoinfekcije daju se oralno aciklovir 200 mg. 5 x dnevno b) daju se uvek kortikosteroidi c) daju se pre ko žnih poromena antibiotici 174.

Izazivač herpes zostera oboljenja je: a) virus

Varicella/Zoster b) HSV tip 7 c) HPV tip 13 175.

Bol kod herpes zostera: a) može

imitirati infarkt, apendicitis, bilijarne, renalne kolike i pleuritis b) može imitirati artralgije c) ne može imitirati gore navedena oboljenja 176.

Th herpes zostera podrazumeva: a) Tabl.

Aciklovir a 800 mg (5 x dnevno) b) Tabl. Aciklovir a 500 mg (5 x dnevno) c) Tabl. Aciklovir a 100 mg (3 x dnevno)

177.

Najčešće od veruca vulgares oboljevaju:

školskog uzrasta b) starije muške osobe c) žene sredovečne dobi a) deca

28

178.

Condyloma acuminata se javljaju kao: karfiolaste, šiljate, meke,vlažne vegetacije ružičaste boje b) endofitne, tipi čne forme c) slabe infektivnosti su i bez mogu ćnosti onkogenog stvaranja carcinoma a) egzofitne,

179.

Krioterapija veruka je jedna od: a) vrlo

efikasnih metoda b) manje efikasnih metoda c) bezbolnih metoda 180.

U lečenju anogenitalnih kondiloma upotrebljava se: a) podofilin

l0 do 25% b) panolon ung c) daktanol crema 181.

Piodermije su infekcije izazvane: a) samo

pseudomonasom aeruginosa b) hemolizirajućim streptokokama i koagulaza pozitivnim stafilokokama c) uvek corynebacterium minutissimumom 182.

Impetigo contagiosa je:

kontagiozna bolest ko že b) površna kontagiozna bolest ko že c) bolest sluzokože i očnih kapaka a) duboka

183.

Oboljenje impetigo contagiosa se javlja kod: a) odraslih

posle brijanja b) kod dece nakon povrede ili ujeda insekata c) kod žena na potkolenicama i podlakticama

29

184.

Impetigo staphylococcica predstavlja: a) impetigo

bulosa b) kerion celsi c) psoriasis arthropaticu 185.

Piokokna oboljenja se le če najpre:

čistom gazom b) nanošenjem antimikotičnim mastima a) previjanjem c) pranjem 186.

obolelih povr šina vodom i sapunom

Razvoju folliculitisa ne pogoduju: a) trenje,

okluzija b) održavanje redovne i odgovaraju će higijene c) hidratacija keratina folikularnog otvora 187.

Regionalne limfne žlezde kod furunkula: uvećane i bolne b) se ne palpiraju c) su bez znakova posebnih promena a) su

188.

Th furunculusa i carbunculusa: a) antiparazitarna

sredstva b) antistafilokokni antibiotici c) nekrotični čep se ne odstranjuje 189.

Erythrasma je: a) površna

eritematozna infekcija kože na velikim pregibima b) gljivična interdigitalna infekcija c) stadijum pellagre 190.

Izazivač erythrasme je: a) uvek

streptokok  b) samo staphylokok  c) corynebacterium minutissimum

30

191.

Materijal za nativni pregled na gljive se uzima: a) sa

ivice lezije struganjem tupim skalpelom b) oštrom kiretom kao pri uzimanju materijala za biopsiju c) iz centra obolele povr šine grebanjem 192.

U nativnom preparatu pri pregledu na gljive se uočavaju: a) Bakterije

i acarusi b) artrospore i segmentovani micelijum c) HPV virusi i borelije 193.

Pityrosporon orbiculare seu ’’ovale’’ izaziva: a) pityriasis

roseu b) pityriasis versicolor c) pediculosis pubis 194.

Promene kod ’’pityriasis versicolor’’ su: a) svetlomrke

boje (’’bele kafe’’) b) crveno-crne boje c) zeleno-plave boje 195.

Oboljenja dermatofitije su: a) nekontagiozne

bolesti b) Kontagiozne bolesti c) prenošljive samo indirektnim putem 196.

Endothrix tip se karakteri še: a) dlakom

u potpunosti ispunjenom sporama b) dlakom i sitnim sporama oko nje c) micelska vlakna ispunjavaju dlaku

31

197.

Trichophytia profunda capillitii (kerion celsi) je izazvana: a) zoofilnim

specijesima trichophytona (verrucosum, mentagrophytes) b) microsporonom aouduini c) achorionom schonleini 198.

Karakteristika favusa je: scutula b) ’’primarni medaljon’’ c) sklerodermiformni plak  a)

199.

Opšta terapija dermatofitija kapilicijuma podrazumeva: a) grizeofulvin

i ketokonazol b) citostatike i retinoide c) antibiotike i antiprotozoike 200.

U lokalnoj terapiji dubokih oblika dermatofitija neophodno je: a) uraditi

epilaciju obolelih povr šina i ruba zdrave

kose b) samo šišanje na po četku bolesti c) samo šišanje na kraju bolesti 201.

Tinea barbe javlja se kod: a) dece

do 15 godine b) odraslih ženskih osoba c) odraslih muškaraca u predelu brade i brkova 202.

Kod sva tri oblika tinee stopala mo že se javiti: a) bakterijska

superinfekcija i cellulitis b) erythema nodosum c) erysipeloid

32

203.

DDg. vezikulobuloznog oblika Tinee pedis: a) kontaktni

dermatitis b) psoriasis nummularis c) pemphigus vulgaris 204.

Tinea corporis mo že biti izazvana: a) svim

speciesima dermatofita b) samo pityrisporonom orbiculare c) samo candidom albicans 205.

Tinea corporis u DDg podse ća na: a) Psoriasis

vulgaris b) Pemphigoid bulosus c) Urticaria acuta 206.

DDg. onihomikoza: a) psorijaza

nokata b) lichen ruber planus nokata c) vitiligo nokata

207.

Candidiasa je izazvana: a) fungusima

– genusa Candida b) fungusima genusa trihofitija c) fungusima genusa microsporona 208.

Candidias oralis se naziva jo š i: a) Soor b) TEN c) EBHD

209.

Sekret kod vulvovaginitisa candidamycetisa je: a) obilan,

gust i beo b) oskudan, redak i ru žičast c) odsutan , redak i zelenkast

33

210.

Candidiasis intertriginosa se mo že lokalizovati: interdigitalnim prostorima šaka i stopala b) van zona velikih pregiba c) samo u predelu kapilicijumu a) u

211.

Terapija kandidijaze: terapija: Nistatin ,kapi , mast, pra šak, vaginalete b) ne upotrebljavaju se imidazolski preparati c) ne upotrebljavaju se ciklopiroksolamini a) lokalna

212.

Tbc kože je izazvana: a) Mycobacterium

tuberculosis b) samo slabom ishranom c) uvek ujedom insekta 213.

Tuberkulozni šankr je: a) sekundarni

tbc komplex ko že c) sekundarni stadijum sifilisa b) primarni

214.

Histologija primarnog Tbc komplexa ko že: a) tipičan

tuberkul b) atipičan tuberkul c) specifičan ćelijski infiltrat bez prisustva bacila 215.

Scrophuloderma predstavlja: a) širenje

infekcije sa susednih dubljih obolelih tkiva (limfne žlezde, kosti, epididimis) b) ne liči na Tbc cutis gummosa c) ne naziva se izgledom ’’vrata svinje’’ 216.

Lupus vulgaris predstavlja: vuka’’ (običan) b) znak erythematodes c) lepru a) ’’ujed

34

217.

Histologijom Tbc ko že (lupus vulgarisa), vide se: i d žinovske Langerhansove ćelije s perifernim vencem limfocita b) ’’koloidna telašca’’ c) rakove ’’perle’ a) epiteliomske

218.

Oboljenja izazvana životinjskim parazitima su: a) pediculoza

i scabies

b) Tbc

i lepra c) urticaria i Quincqeov edem 219.

Razlikuju se dve vrste va ši u okviru pediculus humanus: a) pediculus

humanus capitis i pediculus humanus

corporis b) Acarus scabiei i Pediculus corporis c) Trichophyton mentagrophytes i Trichophyton violaceum 220.

Th pediculus capitisa: a) obavezan

pregled dece i osoba iz okoline b) izolovati obolelog u karantin c) antimikotični šampon 221.

U slučaju superinficirane pediculoze capitis neophodno  je: a) lokalna

i sistemska KS terapija b) lokalna i sistemska AB terapija c) lokalna i sistemska AM terapija 222.

Cutis vagantium je: a) ko

ža putnika

b) koža

skitnica c) koža umetnika

35

223.

Phthyrius pubis se prenosi: a) seksualnim

putem i kontaktom b) uglavnom samo rukovanjem c) uvek indirektnim putem 224.

Uzročnik scabiesa je: a) Acarus

scabiei b) pediculus corporis c) Achorion Schonleini 225.

Predilekciona mesta su:

predeo prstiju šaka, fleksorna i ulnarna strana doruč ja b) laktovi, axille, pojas, trbuh, gluteusi i butine c) uglavnom pojedinačno i/ili svi gore navedeni predeli a) interdigitalni

226.

DDg scabiesa: a) strophulus

infantum

b) lentiginoses c) Melanosis 227.

Riehl

Suvereno sredstvo za lečenje je: a) sulfurus

praecipitatum 5 do 15% b) lanolin + vazelin c) retko gamabenzenheksahlorid 228.

Lyme boreliosis je: a) infektivno

multisistemsko oboljenje b) bakterijsko oboljenje c) gljivično oboljenje 229.

Lyme boreliosis zahvata: a) kožu,

nervni sistem, oči b) srce, zglobove i kožu c) sve gore navedene sisteme i organe

36

230.

I stadijum Lyme borreliosis predstavlja: a) kutanu

fazu Erythema chr. migrans b) hroničnu fazu acrodermatitisa c) akutnu fazu lymphocytoma cutis 231.

Th L. borreliosis u I fazi su: a) tetraciklini

(250 mg 4 x 1 – 10 dana) b) samo antimikotici c) ponekad virustatici 232.

Lepra se javlja u: a) tropskim

i suptropskim predelima b) svim zemljama sveta c) najčešće u Sredozemlju i Africi (kod domorodaca) 233.

Karakteristike ’’lepromatozne lepre’’ su: a) ’’facies

leontina’’izgled lavljeg lice b) ’’paralisis n. facialisa’’ c) testovi su hipertrofični XXI NEINFEKTIVNI GRANULOMI KOŽE 234.

Parafinski i oleinski granulomi nastaju usled : a) slu

čajnog injiciranja parafina ili ulja

b) namernog

injiciranja parafina ili ulja c) na oba gore navedena na čina 235.

Lupus pernio se karakteri še: i pastoznim plo čama b) ’’ujedom vuka’’ c) autoimunom etiologijom a) eritematoznim

236.

Tok sarcoidoze mo že biti: a) Uvek

samo akutan b) Uglavnom je hroni čan c) akutan, subakutan i hroničan

37

237.

Granuloma annulare je: a) maligno

oboljenje b) benigno hronično oboljenje c) pigmentni bazaliom 238.

Etiologija bolesti granuloma anulare: a) prethodno

ujed insekta, trauma ili virusna

infekcija b) furunculoza i folliculitis c) carbunculoza i cellulitis 239.

Etiopatogeneza necrobiosis lipoidica diabeticorum je: a) dijabetesna

mikroangiopatija b) uvek streptokokna infekcija c) samo stafilokokna infekcija 240.

Centar promena kod necrobiosis lipoidica diabeticorum je: atrofičan i žućkast s teleangiektazijama b) ulegnut i nepravilan c) u vidu prominencije a) sclero

XXII ARTEFICIJALNE DERMATOZE

241.

Combustiones predstavljaju:

kože b) opekotine toplotom c) kožne bradavice a) smrzotine

242.

Treći stepen opekotina se saniraju : stvaranje ožiljaka tipa keloida b) bez metaboličkih poremećaja c) bez nekroze derma i hipoderma a) uz

38

243.

Koža kod congelationes je: ledena, čvrsta i anestetična b) crvena, bez bula i bez nekroze c) žuta i bez osobitosti a) bela,

244.

Sunce može izazvati na ko ži: a) sintezu

vitamina ’’A’’ b) sintezu vitamina ’’K’’ c) sintezu vitamina ’’D’’ 245.

Kožu od radijacije štite dva fiziolo ška mehanizma: a) rožasti

sloj i melanin b) dlaka i lojne žlezde c) termoregulacija i evaporacija 246.

Aktiničko starenje kože je lokalizovano na:

dlanovima i tabanima samo b) na licu i zadnjoj strani vrata c) ne javlja se kod seljaka i pomoraca a)

247.

Prevencija polimorfne svetlosne erupcije je: a) izbegavanje

sunca u podne , za štitna odeća i

kremovi b) nikada se ne daju sintetski antimalarici c) ne daju se sistemski.a ni lokalni kortikosteroidi 248.

Kontaktom kože sa vlažnom travom po suncu nastaje: a) dermatitis

hipostasica b) dermatitis pratensis bullosa c) dermatitis e contactu (sa kalijum hromatom) 249.

Akutni radijacioni dermatitis akutni ostavlja: a) atrofiju

s hipopigmentacijom i teleangiektazijama b) ne izaziva promene tipa opekotina c) izaziva dishromiju i lihenifikacije

39

250.

Pathomimia znači: a) podražavanje

bolesti b) iskrivljenost stopala c) kamuflaža promena XXIII OBOLJENJA PERIFERNIH ARTERIJA I VENA ULCEROZNE DERMATOZE 251.

Promene na arterijama koje dovode do o štećenja kože mogu biti: a) organske

i funkcionalne b) sezonske i klimatološke c) hemijske i biolo ške 252.

Arteriosklerosis se karakteriše: i neelastičnim zidom arterija b) začepljenjem arterija trombom c) purpurom iz krvnih sudova – ekstravazacijom a) zadebljalim

253.

Kod arterijskog organskog oboljenja arterija donjih ekstremiteta nastaju promene najčešće na : a) b) c)

254.

arterijama distalnog dela nogu i stopala arterijama poplitealne regije ilijačnim arterijama

Trofična ulcerozna dermatoza je: a) malum

perforans pedis b) tbc cutis c) lepra tuberculoides 255.

Gangrena nastaje usled: a) nagnje

čenja i fizičke traume

b) okluzije

ili embolije arterijskih sudova c) ne javlja se kod nekih op štih oboljenja

40

256.

Varices cruris predstavljaju: a) su

žene i vazokonstriktorne vene

b) proširene

vene c) tortuoznu diletaciju i elongaciju povrsnih venskih sudova 257.

Primarni varicesi su: a) nasledni

čeni od spolja izazvani c) traumatizirajući b) ste

258.

Kod posledica varicesa dolazi do hroni čne: a) venske

insuficijencije b) ne dolazi do edema, ekstravazacije krvnih elemenata c) ne dolazi do o štećenja kapilara i atrofije kože 259.

Komplikacije varicesa su: a) Nekroza

i gangrena b) Vaskulitisi i furunculusi c) ruptura varicesa, flebitisi i verikozni ulcus 260.

Ugrušci u površnim venama se javljaju usled: a) venske

staze, toplote, imobilizacije b) trudnoće, traume, ujeda insekta c) svih gore navedenih činjenica 261.

Ulcus cruris varicosum se razvija: i posle minimalne fizi čke traume posle 50. godine života b) nikad se dalje ne širi i brzo epitelizuje c) promene nikad ne zahvataju celu cirkumferenciju a) spontano

41

262.

Od opštih mera u lečenju ulcusa savetuje se: a) nošenje

elastičnih zavoja ili suportivnih čarapa kod lakših oblika b) da se promene ne peru toplom vodom i sapunom c) da se ulcus stavi pod okluzijom bar 7 dana 263.

Hirurški tretman ulcus crurisa podrazumeva: a) prekrivanje

ulcusa autograftom ili alograftom epiderma kultivisanog in vitro b) ne savetuje se ligatura perforantnih vena c) nije dozvoljen striping insuficijentne v. saphene 264.

U lokalnoj terapiji ulcusa sa eksudacijom se tretira:

čnim puderom i losionom po Doroslovcu

a) te

b) Lutzovom

mixturom i losionom sa Klindamicinom c) vlažnim oblozima (rastvor KMNO 4, 1 – 2% sol Acidi borici 265.

Lokalna terapija ulkusa čistog dna podrazumeva: a) aplikovanje

flastera po Giljeu se ne savetuje b) ne savetuje se krem sulfadiazin – srebro 1% c) varihesive (hidrokoloid koji se 1 – 2 puta nedeljno aplikuje na ulcus) XXIV BOLESTI SLUZOKOŽE USNE DUPLJE I JEZIKA 266.

Leukokeratosis nastaje usled: a) lichen

ruber planusa b) stomatitis aphtosa i soora c) displastičnih promena sluzoko že, predstavlja prekancerozu 267.

Th Stomatitis aphthosa: a) tretman

rastvorom srebro nitrata i sol. Nistatin b) topikalna th fluorisanim kortikosteroidima c) detaljna higijena usne duplje i sve gore navedeno

42

268.

Infekcije sluzokože usne duplje mogu izazvati: a) candidiasis,

herpesi, varicelle, gonorrhoea i

syphilis b) trichophytoni, epidermophitoni i microsporoni c) medikamenti, nutritivni , aeroalergeni i toksini 269.

Promene koje nastaju usled hiperplazije filiformnih papila jezika crne boje predstavljaju oboljenje: a) lingua

geographica b) lingua scrotalis c) lingua nigra XXV NEVENERIČNE BOLESTI KOŽE I SLUZOKOŽE POLNIH ORGANA 270.

Balanoposthitis je inflamacija: penisa i unutrašnjeg lista prepucijuma b) samo glansa penisa i scrotuma c) samo unutrašnjeg lista prepucijuma a) glansa

271.

Balanitis simplex promene se lokalizuju na: a) glansu

i prepucijumu b) ne nastaje eritem, edem i purulentna sekrecija c) kasnije usled superinfekcije ne nastaje gangrenozni oblik balanitisa 272.

Balanoposthitis candidiatica se karakteri še: crvenilom bez vla ženja sa satelitskim pustulama na ivici promena b) ne javlja se kod dijabetesa, imunodeficijencije i prekomerne antibiotske i kortikosteroidne Th c) ne dolazi do komplikacija: fimoze, parafimoze i superinfekcija a) sjajnim

43

273.

Th balanoposthitisa se sastoji u: a) pranje

blagim rastvorom KMnO4, mazanje AB i AM mastima b) peoralna th kortikosteroidima c) opšta terapija antibioticima i virustaticima 274.

Fiziološka fimoza : posledica slepljivanja unutra šnjeg lista prepucijuma i glansa b) nije prisutna kod novoro đenčadi c) ne povlači se do 3. godine života a) je

275.

Uzrok parafimoze je:

fimoza nastala usled su ženja limbusa prepucijuma b) usled mehaničke prepreke (stečene fimoze) c) parafimoza ne može biti unutrašnja i spolja šnja a) potpuna

276.

Paraphimosis externa: a) se

razvija kada posle zaglavljenja prepucijalnog limbusa u koronarni sulcus, unutra šnji list prepucijuma ostaje van prepucijalne kese b) usled strangulacije ne dovodi do pojave ’’ španske kragne’’ c) ne nastaje kod bla žih i manjih oblika fimoze

XXVI BENIGNI TUMORI, NEVUSI I NEUROKRISTOPATIJE 277.

Benigni tumori: a) ne

rastu ili rastu sporo b) su uvek maligni c) prelaze u melanomalignom 44

278.

Verrucae seborrhoice su: uzdignute, žutomrke, samotaste, veličine 2 do 3 cm b) u vidu boje ’’bele kafe’’poput fleka u nivou kože c) u vidu vitiliginoznih plo ča a) lako

279.

Terapija verruca seboorrhoica: tečnog azota je veoma efikasna b) ne preporučuje se hirurška ekscizija radi biopsije c) ne savetujemo površnu elektrokoagulacija i kireta žu a) primena

280.

Keloidi: zbog povišene aktivnosti fibroblasta b) se ne javljaju na mestu povrede (operativne rane, opekotine ,oguljotine,rane i sl.) c) ušne školjke, ramena i presternum nisu predilekciona mesta a) nastaju

281.

Terapija keloida je: a) hirur

ška ekscizija je veoma efikasna i bez recidiva

b) savetuju

se kompresivni zavoji i intralezionalno davanje tramcinolon acetonida c) u samu operativnu ranu ne treba davati kortikosteroide 282.

Lipom se javlja: mlađih i sredovečnih osoba pretežno žena b) javlja se u starijih mu ških osoba c) javlja se kod novoro đenčadi a) kod

283.

Xanthoma: ben. tumori zbog povi šene konc. i nagomilavanja makrofaga ispunjenih lipidnim materijalom b) nisu prvi znak raznih hiperlipoproteinemija c) ne zahtevaju ispitivanje lipidnog metabolizma a) su

45

284.

Terapija epidermoidnih cisti je: oba oblika hirurška b) nije neophodno odstrajnenje zida neimflamovane ciste c) nisu mogući recidivi a) u

285.

Junkcioni nevusi se javljaju: a) u

predelu epidermo dermalnog spoja b) nisu ravni, ni lako uzdignuti, jako pigmentivani i ograničeni c) ne sastoje se od ’’teka’’ nevusnih ćelija 286.

Dermalini nevusi : se sastoje od nevusnih ćelija lokalizovanih u dermu b) klinički nisu kupolasti, ponekad pendikularni i bez dlaka su c) ne mogu biti depigmentovani i apigmentovani a)

287.

Najozbiljnija komplikacija NN je prelazak u: a) bazocelularni

epiteliom b) spinocelularni epiteliom c) u maligni melanom 288.

Naevus sebaceus: a) je

kongenitalna malformacija s abnormalnostima sebacealnih i pilarnih filikula sa apokrinim žlezdama b) ne javlja se na kapilicijumu i presternumu c) ne javlja se u vidu male alopeci čne ploče žućkaste boje 289.

Terapija naevus sebaceusa je: a) ekscizija

pre puberteta b) samo keratolitička i hirurška c) samo primena tečnog azota-krioterapija

46

290.

Angiomi su: a) homogeni

po strukturi, izgledu i toku b) heterogeni po strukturi, izgledu i toku c) su tumori lojnih žlezda 291.

Kapilarni angiomi: a) se

sastoje od mase dilatiranih kapilara s proliferacijom endotelnih ćelija b) se sastoje od većih krvnih sudova ispunjenih krvlju koja komprimira endotelnu oblogu c) oko 70 – 80% ovih hemangioma se javlja na rođenju, a posle 9. meseca života 292.

Sva tri oblika kapilarnih i kavernoznih angioma prolaze kroz:

fazu ( do 6. meseca života): porast promene b) II i III fazu ( do 20. meseca života): stabilizacija promene c) I, II, III fazu (do 9. godine života 98% angioma se povlači: spontana regresija) a) I

293.

Granuloma pyogenicum:

maligni urođeni hemangiom b) je benigni stečeni hemangiom čest kod dece i mladih osoba c) nema izgled svetlo – crvenog, mekog uzdignutog tumefakta, pendikularnog, veli čine od nekoliko mm do 1 cm a) je

294.

Limfangiomi: obično kongenitalni, a predstavljaju dilataciju limfnih kanala i regionalnih limfnih sudova b) se obično javljaju u dubokoj starosti c) su retko udruženi sa dubokim supkutanim anomalijama limfnih sudova a) su

47

295.

Histološki neurofibromatoza sadr ži:

é au lait’’ bela kafa izgled mrlja

a) ’’caf 

b) epidermalnu

pigmentaciju i gigantske melanozome c) neurofibromatome: Švanove ćelije, fibroblaste, aksone i gore navedene znake bolesti 296.

Klinička slika neurofibromatoze: se javljaju na ko ži i na unutrašnjim organima b) od kožnih lezija: dijagnosti čki ’’caf é au lait’’ mrlje nisu najraniji znak bolesti c) prisustvo 6 mrlja dijametra iznad 1,5 cm ne ide u prilog dijagnozi neurofibromatoze a) promene

297.

Neurofibromi se: a) ne

mogu javiti na drugim organima b) mogu javiti samo na ko ži c) javljaju na gastrointestinumu, mokra ćnim kanalima i CNS 298.

Klinička slika Bourneville – Pringl-ove bolesti: a) ružičasti

čvorići, Koenan-ovi tumori u 20 – 50% slučajeva i angiofibromi b) ne javljaju se podnokatno i na stopalima c) ne javlja se ’’ šarginska koža’’ i ne daje promene ’’caf é au lait’’ 299.

Th adenoma sebaceum: a) odstranjuje

se dermoabrazijom b) epilepsija se ne leči simptomatski c) ostale promene se ne tretiraju hirur ški

48

XXVII PREKANCEROZNE DERMATOZE, MALIGNI TUMORI, PSEUDOEPITELIOMSKE HIPERPLAZIJE I PARANEOPLAZIČNE DERMATOZE 300.

Keratosis solaris je: a) češće

oboljenje kod starijih osoba svetle boje kože i očiju b) ne javlja se kod osoba fotoeksponiranih suncu c) promene nisu posledica hroni čnog kumulativnog dejstva sunčeve svetlosti 301.

Th keratosis solarisa: a) ne

upotrebljava se krem sa 5% 5 –fluorouracilom (lokalni citostatik) b) ne upotrebljava se kombinacija 5 – fluorouracila i tretionina c) tečni azot destruira keratosis solaris 302.

Klinička slika Morbus Bowena:

se kod osoba mla đeg životnog doba, pošteđeni su trup i lice promene su multilokularne b) oboljevaju stariji, lokalizacija na trupu i licu u vidu eritematozno – mrke beli časte krusto – skvame c) prečnik promena je od 2 do 5 mm i retka je jedna promena a) javlja

303.

Morbus Bowen: a)

şe javlja kod mlađih muškaraca koji su

cirkumcizovani b) češće prelazi u invazivni epiteliom od Erythroplasiae Queyrat c) može da prerasta u spinocelularni epiteliom u oko 5% slučajeva

49

304.

Cornu cutaneum:

liči na keratosis solaris, Morbus Bowen i spinaliome b) adherentna keratotična proliferacija (ko žni rog) c) ne liči na verrucu vulgaris ili verrucu seborrhoicu a) ne

305.

DDg leukoplakije: a) promene

u sekundarnom sifilisu b) lichen planus mucosae oris c) candidiasis oris i gore navedena oboljenja 306.

Epithelioma basocellulare:

najčešći maligni tumor kod čoveka bele rase b) je tumor koji se najefikasnije mo že izlečiti c) letalni ishod prouzrokovan epiteliomom je ređi i gore navedene tvrdnje a) je

307.

Klinička slika Ep. basocellulare: a) postoji

samo jedan nodularni tip Epithelioma basocellulare b) ne postoje vi še tipova Epithelioma basocellulare c) javlja se 50. godine života i na licu i trupu kod osoba svetle boje kože i svetlih očiju 308.

Ulcus rodens : a) zahvata

samo epiderm i derm b) zahvata dublje strukture (ponekad i kost) c) ulcus ne dovodi do opse žne destrukcije u dubini tj. do ulcusa terebransa 309.

Epithelioma basocellulare:

izuzetno brz rast i daje često metastaze b) tumor raste sporo lokalno invazivno – destruktivno i infiltruje se u dublja tkiva c) terapijski postupci su neefikasni u 95% slu čajeva a) pokazuje

50

310.

Histologija epithelioma basocellulare:

svi klinički oblici imaju iste histopatolo ške slike b) histopatološka slika ne može biti karakteristična za basalioma superficiale i skleroziraju ći basaliom c) neki bazocellularni epitheliomi mogu imati histopatološku sliku zajedničku za više kliničkih slika epithelioma basocellulare a)

311.

Th bazocelullarnog carcinoma:

postoji potreba za plasti čnim rekonstrukcijama b) hirurška ekscizija je terapija izbora za najve ći broj epithelioma basocellulare c) radioterapija nema efikasnost u le čenju bazalioma a) ne

312.

Epithelioma spinocelullare: a) je

neoplazija keratinocita epiderma sa osobinama malignog tumora b) ne karakteriše ga anaplazija, brz rast, invazija lokalnih tkiva i sposobnost metastaziranja c) Ca spinocellulare, planocellulare i spinolioma nisu sinonimi za ovo oboljenje 313.

Klinička slika Epithelioma spinocellulare:

đi je kod muškaraca nego žena i kod osoba svetle kože i kose

a) re

b) ređe

se javlja nego Epithelioma basocellulare c) nastaje u mlađem dobu nego epithelioma basocellulare 314.

Epithelioma spinocellulare: a) usled

pojave limfogenih metastaza; lokalne limfne žlezde su uvećane b) Spinaliom usled pojave na mukokutanim prelazima:usne,anogenitalna regija i jezik,re đe metastazira c) Epithelioma spinocellulare koji nastaje na o žiljcima od opekotina ne daje metastaze 51

315.

Histologija Epithelioma spinocellulare:

ćelije stvaraju izraštaje sa invazivno – destruktivnim rastom b) atipične ćelije nisu ve ćeg volumena, nepravilnog i hiperhromatskog nukleusa c) ćelije ne keratinizuju i ne rasopore đuju se u koncentrične slojeve u vidu lukovice a) alterisane

316.

Morbus Paget: a) je

mamarno i ekstramamarno oboljenje b) mamarni oblik nije pratilac Ca dojke c) ekstramamarni Mb. Paget oblik u oko 90% slučajeva ne nalazi se Ca dojke 317.

Mamilarni Morbus Paget: a) je

uvek znak adenokarcinoma dojke (intraduktalnog -izvodnih kanala ) b) samo 3 – 5% karcinoma dojke ne bivaju pra ćene Pagetovom bolešću c) dok se ne postavi Dg M. Paget ne postoje metastaze 318.

Th Morbus Paget: a) ekstramamarni

oblik sa dubljom lokalizacijom se ne

leči hirurški b) hirurški tretman kao Ca dojke c) nije neophodna detaljna histopatolo ška analiza žlezdanih struktura 319.

Incidencija M. Melanoma u poslednjih nekoliko decenija: u porastu po stopi od 3 – 7% godi šnje u opštoj populaciji b) nije u porastu kod mla đih ženskih osoba c) retko se javlja posle puberteta (samo oko 1% svih MM) a) je

52

320.

Etiopatogeneza M. Melanoma:

može razviti de novo (u 50 – 80%) slu čajeva b) malignom alteracijom prethodno postoje ćih melanocitnih promena (20 – 50% slučajeva) c) maligna alteracija se de šava naročito u gigantskim kongenitalnim nevusima i u gore navedenim slučajevima a) se

321.

Najveća učestalost M.M. je: nekim oblastima Australije gde živi populacija V. Britanije i Irske b) u Evropi incidencija M.M. 120/100 000 kod žena c) u Evropi incidencija M.M. 600/100 000 za muškarce a) u

322.

Lentigo maligna melanoma: a) čini

oko 5% svih melanoma b) čini oko 90% svih melanoma c) nastaje na prethodno postoje će lentigo – maligna – Hutchinson 323.

Melanoma malignum je: oblika, pre čnika 4 – 5 pa i više cm izreckanih neravnih ivica b) pigmentacija je obično ravnomerana bez eritema na zonama u regresiji c) posle 10 – 15 nedelja evolucije, invazivni melanom se razvija kod 60 – 80 osoba a) nepravilnog

324.

Ukoliko je Maligni melanom lokalizovan akralno treba ga razlikovati od: a) piogenog

granuloma b) verrucae vulgaris c) naevus pigmentosusa

53

325.

Melanomalignoma: a) posle

intervencije na debljini M.M potrebna je i transplantacija kože b) profilaktično odstranjivanje limfnih žlezda nije kontraverzno c) kod visceralnih metastaza ne primenjuje se visceralna polihemioterapija pod nadzorom onkologa 326.

Fibrosarcom je: a) u

kasnijoj fazi ne dolazi do egzulceracije tumora b) solitarni tumefakt koji relativno sporo raste, prekriven eritematoznom – lividnom ko žom c) metastaze ne nastaju hematogenim putem 327.

Th fibrosarcoma: a) hirurška

ekscizija sa širokim ivicama b) krio terapija c) podofilin 25% 328.

Lečenje Endemskog Sarcoma Kaposi se sastoji u:

čenjem

a) zra

b) polihemioterapijom c) obema 329.

metodama th

Sarcoma Kaposi udružen sa HIV – infekcijom: a) oboljenje

se javlja kod homoseksualaca bele rase b) češće se kod hemofiličara i narkomana c) se javlja kod osoba sa infekcijom citomegalovirusom (CMV) i niskim vrednostima D4 limfocita 330.

Keratoacanthoma: a) je

vrlo maligni tumor b) benig-tumor poreklom od pilosebac. jedinice c) sporo raste i ne regredira spontano

54

331.

Diferencijalna Dg: a) najvažnije

je razlikovati keratoacanthom od spinocellularnog epithelioma b) melanoma malignum c) D Dg ne dolazi u obzir: cornu cutaneum,veruca vulgaris i molluscum contagiosum 332.

Paraneoplastične dermatoze: a) su

oboljenja koja prate ili najavljuju pojavu visceralnog maligniteta b) patogeneza ima vi še mehanizama c) u odnosu na učestalost dermatoze – malignitet, PD se deli na tri grupe i gore navedene tvrdnje XXVIII KUTANI LIMFOMI I LEUKEMIJE (HEMATODERMIJE) 333.

Klinička slika Mycosis fungoidesa:

đi kutani limfom

a) najre

se kod sredove čnih osoba oba pola i kod adolescenata c) oboljenje protiče u 6 faza b) javlja

334.

Rana faza Mycosis fungoidesa:

akutni tok i mo že trajati nedeljama b) praćena je ranim upornim pruritusom, i prati oboljenje celim tokom c) osnovna promena je plo ča od 2 mm preko 10 mm a) ima

335.

Pozna faza Mycosis fungoides: a) predstavlja

regresiju procesa b) stvaraju se hemisferični tumori veličine oraha do pomorandže sa ulceracijama c) promene ne nastaju na plo čama ili plakovima i ne lokalizuju se na licu i pregibima

55

336.

Laboratorijska ispitivanja Mycosis fungoides:

slučaju zahvaćenosti 10% kože ne vrši se pregled krvne slike b) neophodan je histološki pregled kože i zahvaćenost limfnih žlezda c) kod adenopatije i tumora kao i kod eritrodermije ne treba tražiti Sezary-eve ćelije a) u

337.

Lečenje Mycosis fungoides: a) lokalna

Th se daje u ranoj i intermedijarnoj fazi bolesti b) ne primenjuje se PUVA i lokalna aplikacija citostatika c) u poznoj tumorskoj fazi nije efikasna joniziraju ća radijacija 338.

Karakteristika Sy Sezary: hiperkeratoza dlanova i tabana; a vi đaju se i promene na noktima b) limfne žlezde nisu uve ćane c) posle nekoliko godina oboljenje se sanira, prognoza bolja od mycosis fungoidesa a) je

339.

Prognoza Non – Hodgkin limfoma: a) je

nepovoljnija nego kod mycosis fungoidesa b) sistemsko širenje promena je sporije c) sistemsko širenje promena je kasnije 340.

Th Morbus Hodgkin –a :

kutanih promena Morbus Hodgkina je le čenje osnovnog oboljenja b) ako se oboljenje ne le či petogodi šnje preživljavanje se postiže u preko 50% slu čajeva c) obe tvrdnje su tačne a) Th

56

341.

Specifične lezije kod leukemija: a) u

vidu infiltrovanih lezija: papula, plakova, nodula b) eritrodermija se viđa kod hroni čne T – ćelijske limfocitne leukemije c) infiltrati sa nekrozom i gore navedene tvrdnje

C. VENEROLOGIJA BOLESTI KOJE SE PRENOSE SEKSUALNIM KONTAKTOM ( S T D ) UVOD 342.

Bolesti koje se prenose seksualnim putem: a) Su

STD b) su TEN c) su EEM 343.

Granuloma ingvinale spada u: a) klasične

polne bolesti b) polne bolesti u širem smislu c) nevenerične bolesti 344.

Incidencija oboljevanja od STD raste zbog: a) promene

moralnih normi, homoseksualnosti, prostitucije, zloupotrebe droge i alkohola b) ’’seksualne revolucije’’, menjanja seksualnih navika, primena kontraceptiva, urbanizacije c) potenciranje seksa mas medijima, filmske industrije, migracije stanovništva, porast sojeva rezistentnih na antibiotike i gore navedenih razloga

57

I SYPHILIS 345.

Syphilis: a) seu

lues b) seu ulcus molle c) seu ulcus cruris 346.

Syphilis infekcija mo že nastati:

toku života – stečeni sifilis b) intrauterino – kongenitalni sifilis c) na oba gore navedena na čina a) u

347.

Indirektni način prenošenja infekcije (sifilisne): a) kod

odraslih osoba smatra se izuzetno retkom b) kod endemskog sifilisa TP ne mo že da se prenese neveneričnim putem (preko pribora za jelo, prljavog rublja, peškirima) c) infektivnost bolesnika ne zavisi od broja TP u organizmu 348.

Treponema pallidum je: spiralni mikroorganizam duga čak 6 – 15 µm, širok 0,1 – 0,2 µm, ima 6 – 14 pravilnih zavoja b) ne deli se popre čnim cepanjem svakih 30 – 36 sati c) ne kreće se talasasto, zmijoliko a) tanki

349.

Za ulazak u organizam T.P. je dovoljna: a) mikrolezija

epitelnog tkiva genitalija b) mikrolezija epitelnog tkiva anorektalne regije nije povoljna c) T.P. ne ostaju na mestu ulaska u organizam i ne stvara primarni afekat

58

350.

Inkubacioni period se kre će od: a) 9

– 90 dana b) prosečno 55 dana c) 3 – 13 dana 351.

Latentni sifilis se deli na: a) rani

latentni sifilis b) kasni latentni sifilis c) oba tipa sifilisa 352.

Ulcus durum je:

šankr b) karakteristika endemskog sifilisa c) karakteristika kongenitalnog sifilisa a) primarni

353.

Ulcus durum može biti:

klasičan oblik  b) samo atipičan oblik  c) i klasičan i atipičan oblik a) samo

354.

Lokalizacija primarnog šankra kod muškaraca je : a) na

korpusu i korenu penisa i u predelu pubisa b) na unutrašnjem listu prepucijuma,na frenulumu i u koronarnom sulcusu c) na svim gore navedenim lokalizacijama 355.

Ekstragenitalni ulcus durum : a) ne

nastaje kao posledica raznih seksualnih predigri b) ne nastaje u heteroseksualaca i homoseksualaca c) nastaje usled cunnigulus felattio 356.

Meke, tvrde, bezbolne limfne žlezde se nazivaju: a) bubo

dolens b) bubo indolens c) scleradenitis bez periadenitisa

59

357.

Uvećane limfne žlezde koje prate šankr lokalizovane na cervix uteri,anusu ili rektumu : a) se

nalaze u karlici i ne mogu da se palpiraju b) se ne nalaze u karlici c) mogu da se palpiraju 358.

Makulozni sifilidi su: a) roseola

syphiliticum b) exanthem u IV stadijumu luesa c) nisu lokalizovane po trupu i ne mogu biti diseminovane po čitavoj koži 359.

Vlažni papulozni sifilidi su: a) condylomata

lata b) verucae vulgares c) fibroma molle 360.

Promene na sluzokožama: a) se

javljaju samo na usnoj duplji, larinksu, farinksu, anusu i vulvi b) u vidu ’’angina syphilitica’’ c) javljaju se u vidu vox rauca (delimična ili potpuna afonija) i gore navedene manifestacije 361.

U II stadijumu sifilisa se javljaju i promene na o čima u vidu: a) iridociklitisa b) horoidoretinitisa c) uveitisa

362.

i gore navedenih znakova oboljenja

Generalizovani scleradenitis: a) pove

ćavaju se limfne žlezde:

cervikalne,subokcipitalne i aksilarne b) povećavaju se epitrohlearne i ingvinalne žlezde c) žlezde su uvečane, elastične, pokretne , bezbolne i gore navedene tvrdnje

60

363.

Dg latentnog sifilisa se postavlja na osnovu: kliničke slike i pregleda bolesnika b) netreponemski testovi mogu biti negativni c) troponemski testovi su obavezno negativni a) anamneze,

364.

Neurosifilis: a) ne

javlja se posle inicijalne infekcije u vremenu od 3 do 7 godina b) ne javljaju se parenhimalne promene na nervnom sistemu 10 do 20 godina c) klasične manifestacije su: paralysis progressiva i tabes dorsalis (ataxia locomotoria progressiva) 365.

Endemski sifilis: se u jednom područ ju u određenom vremenu kod velikog broja stanovnika bez obzira na pol, uzrast i društveni položaj b) infekcija se uglavnom ne prenosi indirektnim putem c) primarni šankr ako se javi nije lokalizovan extragenitalno a) javlja

366.

Kongenitalni sifilis: u graviditetu prenošenjem infekcije sa majke na fetus b) treponema pallidum ne ulazi u cirkulaciju direktno kroz placentarne kapilare c) transmisija sifilisa na fetus se doga đa kada graviditet koincidira sa spirohetemijom a) nastaje

367.

U ranom kongenitalnom sifilisu mogu da se jave: na unutrašnjim organima: plućima,  jetri ,slezini, bubrezima i CNS b) dete nije uznemireno, pla č nije tih i hrapav c) pojava generalizovane limfodenopatije je češća nego kod odraslih bolesnika a) promene

61

368.

Dijagnoza sifilisa:

klinički ne potvrđuje dokazivanjem treponeme pallidum mikroskopom sa tamnim poljem i serološki b) nije potrebno raditi histopatolo šku analizu lezije ili DIF test tog materijala c) ukoliko klinička Dg ukazuje na sifilis a serološki testovi su negativni potrebno je uraditi biopsiju i DIF test materijala sa i iz lezije a) se

369.

T. pallidum mikroskopiranje u tamnom polju mikroskopa: karakteristične pokrete, izdu žuje se i skraćuje; spiralno uvrće i blago lu čno savija b) osetljivost testova se pove ćava; ukoliko se primenjuje lokalna i op šta th c) nije potrebno sukcesivno ispitivanjeu u tri navrata: pre nego se rezultat utvrdi kao negativan a) ima

370.

Serološki testovi za identifikaciju TP: a) ne

stvaraju se antitela na lipoidne antigene (reagini) nespecifična b) ne stvaraju se antitela na jednu ili vi še antigenih komponenti c) u imunom odgovoru organizma na TP stvaraju se dve vrste antitela 371.

Hronični karakteristični znaci postojanja lažno – pozitivne serološke reakcije na sifilis su: a) sistemski

lupus erythematodes i reumatoidni

artritis b) antifosfolipidni sindrom i lepra nisu karakteristični znaci c) starenje nije hroni čni znak oboljenja

62

372.

U tropskim predelima DDg primarnog sifilisa i ulcus duruma: a) mogu

biti ulcus molle, granuloma inguinale b) nisu limphogranuloma venereum i tbc koze c) nisu amebne i protozoalne ulceracije 373.

DDg sekundarnog sifilisa: sifilidi mogu podse ćati na psorijazu i dermatomikoze b) anularne lezije ne podsecaju na povrsna gljivicna oboljenja, impetigo, EEM i granuloma annulare c) condylomata lata DDG ne podseca na condylomata acuminata, na vegetacije od pemfigusa i hemoroide a) palmoplantarni

374.

Tercijarani sifilis DDg: a) podseća

na TBC, lepru, sarcoidozu, duboke i površne mikoze, carcinom b) ne podseća na mycosis fungoides, aktinomikozu, osteomijelitis malum perforans pedis i aneurizmu aorte c) podseća na pemphigus neonatorum i polenski dermatitis, a nema znake kongenitalnog sifilisa 375.

Th sifilisa: a) Penicilin

nije lek izbora za le čenje svih oblika

sifilisa b) Penicilin zaustavlja deobu T. Pallidum ukoliko mu koncentracija u serumu iznosi 0,03 J/mol c) ukoliko koncentracija penicilina ostane ispod minimuma od 24 do 30 h, ne postoji opasnost od ponovne deobe treponema

63

376.

Th sifilisa u trudno ći:

uvek ne treba lečiti penicilinom po šemi kao i druge pacijente u istom stadijumu luesa b) kod preostljivih bolesnica na penicilin savetuje se lečenje eritromicinom c) primena tetraciklina nije kjontraindikovana u trudnoći a) trudnice

377.

Terapija seksualnih partnera:

neophodno le čenje svih seksualnih partnera b) dijagnozu nije neophodno potvrditi serolo škim reakcijama c) ako Dg sifilisa nije mogu će potvrditi i svim osobama izlo ženim infekciji sifilisu u periodu kraćem od 3 meseca , treba im primeniti th kao kod ranog stečenog sifilisa a) nije

II GONORRHOEA

378.

Gonoreja: a) nije

tripper seu kapavac b) nije najčešća bolest koja se prenosi polnim putem c) je kontagiozno bakterijsko oboljenje, izazvano Neisseriom gonorrhoeae (N.G.) 379.

Gonoreja: se širi najčešće direktnim genitalno – genitalnim kontaktom b) ne širi se anogenitalnim seksualnim kontaktom i ne dovodi do gonokoknog proktitisa c) indirektne infekcije su izuzetno česte (zaraženim peškirima, rubljem, kateterima i irigatorima) a) infekcija

64

380.

Etiologija Go: a) NG

je gram - negativan aerobni diplokok bubrežastog oblika prečnika 1,5 x 0,8  µm b) NG ne podse ća na ’’dva zrna kafe’’ c) ne lokalizuje se intracelularno, a ne preferira ’’cilindrični’’

381.

Klinička slika: ispoljava kod mu škaraca, žena i dece b) samo kod muškaraca c) nikada kod dece a) se

382.

Simptomatska Gö kod muškaraca: a) nagla

šeno žarenje pri uriniranju nije prvi

simptom bolesti b) primarno zahvata uretru (cilindri čni epitel) c) učestala i bolna mokrenja nisu kasniji simptom bolesti 383.

Urethritis gonorrhoica acuta anterior:

nije još učestalije i na kraju mikcije se ne javlja kap krvi b) infekcija se širi na zadnji deo uretre ako se blagovremeno ne le či c) ne dolazi do jakih i bolnih erekcija, tupog bola u predelu perineuma i ne pove ćava se telesna temperatura a) mokrenje

384.

Cervicitis gonorohoica: a) se

odlikuje edematoznim i eritematoznim grlićem materice b) iz kanala se ne cedi mukopurulentan i purulentan sekret c) pritiskom na symphisis pubis ne može da se iscedi gnojni sekret

65

385.

Asimptomatska gonoreja:

aktivni mu škarci sa asimptomatskim Gö ne mogu preneti infekciju na zdrave žene b) predstavlja infekcija NG bez klini čkih simptoma i/ili znakova bolesti c) asimptomatske infekcije nisu češće kod žena i homoseksualaca u odnosu na muškarce homoseksualaca a) seksualno

386.

Orofaringealna Gö: a) najčešća

je među homoseksualcima, mada je prisutna i kod homoseksualaca i žena b) infekcija je obi čno simptomatska, nije pračena gušoboljom, eritemom farinksa c) često dovodi do parenteralne sekrecije na tonzilama 387.

Dg Gönoreje: a) može

se postaviti na osnovu klini čke slike i identifikacijom NG u direktnom uzorku sekreta b) kultivisanjem uzro čnika (samo) c) serološkim testovima a ne gore navedenim metodama 388.

Seksualne partnere pacijenata sa G ö treba: a) pregledati,

napraviti razmaze sekreta i kulture na NG b) ne treba profilakticki lečiti jednim od preporučenih vidova th c) pacijenti ne treba da apstiniraju od seks kontakata III ULCUS MOLLE 389.

Ulcus molle:

tvrdi šankr b) je meki šankr c) je najčešće rasprostranjen kod nas a) je

66

390.

Incidencija ulcus mollea: a) pretežno

se javlja u Africi, Aziji, Centralnoj i Južnoj Americi b) u Evropi i Americi se javljaju masovni slu čajevi c) procenjuje se da u Severnoj Americi se javlja godišnje 10 novih slu čajeva U. molle 391.

Etiologija ulcus mollea: Dycrey je gr. – bacil štapićastog izgleda b) dimenzije H.Ducrey nisu od 15 ili 20 do 0,5 mikrona c) u kulturama nema izgled viserednih lanaca a) H.

392.

Komplikacije ulcusa molle: a) balanitis,

fimoza i otok b) supuracija limfnih žlezda ne dovodi do pojave stalno drenirajućih sinusa c) ne dolazi do superinfekcije fuzospiralnim mikroorganizmima 393.

Dijagnoza Ulcus mollea: potvrđuje identifikacijom HD u razmazu sekreta, kultivisanjem HD u razmazu sekreta b) ne dokazuje se kultivisanjem HD, Ito – Reenstierna testom c) ne dokazuje se testom autoinokulacije a) se

394.

Diferencijalna Dg Ulcus – a molle:

molle ne karakteriše bolna, velika ulceracija podrivenih ivica sa brojnim satelitskim lezijama b) ulcus durum je bezbolan, nepurulentan ulcus bedemastih nepodrivenih ivica c) herpes genitalis ne odlikuje nekoliko vezikula, i trauma nema geometrijski izgled ulceracija a) ulcus

67

395.

Alterativni lek za lečenje ulcusa molle: a) obolelima

se ne savetuje hospitalizacija jer mirovanje ne sprečava pojavu adenopatije b) eritromicin 500 mg (4 x dnevno) per os u toku 7 dana c) seksuane partnere ne treba le čiti istovremeno

IV LYMPHOGRANULOMA VENEREUM 396.

Lymphogranuloma venereum: a) je

sistemska bolest polna, prouzrokovana chlamydiom trachomatis- serotipovi L1,L2,L3 b) je stadijum sifilisa II c) je ulcus durum 397.

Izazivač Lymphogranuloma venereum oboljenja je : Chlamydia trachomatis serotipovi L 1, L2, L3 b) Haemophillus ducreyi c) Donovania granulomatosis a)

398.

Rani stadijum Lymphogranuloma venereum: muškaraca su zahvaćene ingvinalne, a kod žena ilijakalne i anorektalne limfne žlezde b) kod 1/3 pacijenata limfadenitis ne mo že preći na ilijakalne,femoralne limfne žlezde i ne generalizuje se c) limfne žlezde nisu bolne, pokretne i ne uve ćavaju se a) kod

399.

Dijagnoza klinička lymph. venereuma:

potvrđuje Frie-ovim kožnim testom b) reakcijom vezivanja komplemenata; kultivisanjem uzro čnika c) biološkim ogledima i mikroskopskim nalazom uzročnika i gore navedenim metodama a) se

68

400.

Th Lymphogranuloma venereuma: a) lek

izbora je Doksiciklin, 100 mg 2 x dnevno; per os 21 dan b) alternativno se ne mogu davati tetraciklini 500 mg; 4 x dnevno per os u toku 10 dana c) ne daje se Eritromicin, 500 mg, 4 x dnevno, per os 14 dana, sulfonamidi-bactrim 1 g, 4 x dnevno per os – 10 dana per os, 14 dana V GRANULOMA INGUINALE 401.

Epidemiologija Granuloma inguinale: a) seksualni

kontakt je put transmisije ili autoinokulacija usled traume b) mukarci oboljevaju re đe nego žene (u odnosu 1 – 2 : 3) c) bolest je ređa kod crnaca i ne javlja se zbog lo še higijene u tropskim i suptropskim krajevima kr ajevima 402.

Etiologija Granuloma inguinale:

čnik je Calimatobacterium granulomatosis b) uzročnik je gr - enterobakter a) uzro

c) uzročnik 403.

je Donovania granulomatosis

Klinička slika Granuloma inguinale: a) posle

inkubacije od 1 – 12 nedelja javlja se primarna lezija, nodus i granulom koji ulceriše b) ulcus nema o štre, uzdignute, nepodrivene ivice c) u toku par nedelja ne dolazi do pojave satelitskih ulceracija

69

404.

Dg Granuloma inguinale: a) klinička

Dg se potvrđuje nalazom Donovanijevih tela u lezijama b) preparat razmaza tkiva se ne boji po Giemsa ili Wright-u c) Donovanijeva tela u velikim mononuklearnim lezijama se ne boje 405.

Lečenje Granuloma inguinale: a) tetraciklin

hidrohlorid 500 mg 4 x dnevno, per os-3 nedelje, ili du že do potpune sanacije promena b) oboljenje se ne le či efikasno svim antibioticima naročito penicilinom c) kod rezistencije na tetracikline ne primenjuje se Bactrim 2 x dnevno per os – 2-4 nedelje VI URETHRITIS NON – GONORRHOICA 406.

Urethritis non gö: a) je

inflamatorno oboljenje uretre bez uretralne sekrecije b) izazivaju ga brojni uzro čnici izuzev Naisseriae gonorrhoeae c) danas je Urethritis non g ö najređe oboljenje koje se prenosi polnim putem 407.

Klinička slika NGU: a) inkubacija

traje 1 – 3 nedelje b) kod muškaraca se ne razvija Urethritis non g ö c) kod žena se ne razvija endocervicitis mukopurulenta 408.

Infekcija izazvana mikoplazmama: a) Urethritis

mycoplasmatica nije oboljenje iz grupe

UNG b) izazivač je samo Mycoplasma hominis 70

c) Ureoplasma

urealyticum i mycoplasma hominis su izazivači oboljenja

409.

Lečenje mikoplazmi: a) tetraciklin

caps. 4 x dnevno , 500 mg p. os. u toku 7 dana b) osobe koje ne podnose tetracikline ne podnose i ertitromicin caps. c) seksualne partnere ne lečiti na sličan način tetraciklinima 410.

Trichomoniasis:

škarci nisu u velikom broju asimptomatski

a) mu

prenosioci bolesti b) trichomonas vaginalis je protozoa ( flagelata ) kruškastog oblika dužine između 15 – 30  µm c) na prednjem delu uzro čnik ne poseduje 4 bi ča (flagele) 411.

Diferencijalna dijagnoza:

ö kod muškaraca i žena

a) G

kandidijaza kod žena c) obe gore navedene bolesti

b) vulvovaginalna

VII HERPES GENITALIS 412.

Herpes genitalis: a) seu

Herpes simplex genitalis b) seu Herpes progenitalis c) ispravna su oba naziva oboljenja 413.

Recidivantni H. genitalis:

ne može javljati mesecima i godinama, posle delovanja provociraju ćih faktora b) ultravioletni zraci, povi šena t°C, emocionalni stres, toplota, menstruacija, upotreba kontraceptiva, anestezija, trauma nisu uzroci recidiva a) se

71

c) promene 414.

su uvek lokalizovane na genitalijama

Klinička slika H. genitalisa: a) primarne

lezije su bilateralne lokalizovane na spoljašnjim genitalijama b) ulceracije se ne pokrivaju krustama i ne reepitelizuju c) rezidualno stvaranje o žiljaka je često 415.

Diferencijalna Dg Herpes genitalisa: a) sifilis b) chancroid

, ulcus molle c) lymphogranuloma venerum i gore navedene bolesti

VIII CONDYLOMATA ACUMINATA 416.

Condylomata acuminata: a) seu

papillomata acuminata b) seu anogenitalne bradavice c) oba gore navedena sinonima 417.

Condylomata gigantea Buschke – L öwenstein: a) predstavlja

posebnu formu koja se javlja na penisu, na vulvi i anusu b) usled slabog rasta, ne dolazi do intenzivnog bola, krvavljenja, fistula , ulceracija i perforacija c) nije tumorska forma oboljenja koja je lokalno neinvazivna i daje metastaze 418.

Th Condylomata acuminata: a) najčešće

se primenjuje le čenje podofilinom rastvorenim u benzoovoj tinkturi 1 do 2 puta nedeljno do izlečenja b) na početku podofilin se ne ostavlja aplikovan svega 1 sat, i zatim da se opere c) kasnije se ne savetuje produ žena aplikacija 4 – 6 h 72

IX SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE

419.

Diferencijalna dijagnoza AIDS-a: a) AIDS

nije oboljenje SIDA b) AIDS je sy stečene imunodeficijencije c) AIDS se ne prenosi najčešće seksualnim putem 420.

AIDS:

se ne prenosi sa čoveka na čoveka b) seksualni kontakt je jedini put prenosa AIDS-a c) izvor infekcije je bolestan ili virusom zara žen čovek i telesne tečnosti, krv, sperma, vaginalni sekret, mokraća, pljuvačka, mleko i suze a) virus

421.

Rizičnim grupama za pojavu AIDS-a se smatraju:

škarci homoseksualci, biseksualci, narkomani,

a) mu

intravenski adikti i ’’fikseri’’ b) hemofiličari, primaoci transfuzije krvi c) heteroseksualni partneri obolelih od AIDS-a i gore navedene grupe ( u 5% obolelih rizični faktor do sada nije otkriven) 422.

Etiologija AIDS-a: a) virus

se sastoji od nukleoproteinskog jezgra koga čine RNK koja je genom virusa b) oko jezgra se nalazi dvoslojna lipidna membrana c) veličina virusa iznosi 100 – 140 nm i gore navedene tvrdnje 423.

Latentna faza AIDS-a: a) ne

traje godinama b) bolesnici su seropozitivni c) bolesnici imaju klini čke simptome

73

424.

Ostale manifestacije HIV – 1 infekcije:

duža od od 1 meseca, gubitak T.T. dijareja, slabost, nocno znojenje b) neurološki poremećaji ( demencija,mijelopatija,ataksija ) c) oportunističke infekcije (virusne, bakterijske, gljivične, maligni tumori, oboljenja sa deficitom celularnog imuniteta) i gore navedeni oblici oboljenja a) febrilnost

425.

Bolesti kože udružene sa HIV – 1 infekcijom su: a) atipične,

težeg kliničkog toka b) nisu eksplozivne, ekstenzivne c) dobro reaguju na uobi čajenu th 426.

Tumori kože kod obolelih od AIDS: a) epithelioma

basocellualre b) Kaposi sarcoma; lymphoma c) epithelioma spinocellulare i gore navedeni oblici 427.

HIV – 1 infekcije mogu biti udru žene sa limfomima : a) Non-Hodkgin

lymphoma i morbusom Hodgkin b) ne manifestuju se papulama c) ne manifestuju se promenama na ko ži 428.

Infektivna oboljenja virusne infekcije kod AIDS – bolesnika:

simplex recidivi udru ženi sa HIV – 1 infekcijom su češći, bolni, ulcerozni, teško zarastaju, posebno lokalizovani perianalno b) lečenje nije otežano c) pacijenti ne mogu biti rezistentni na aciklovir a) Herpes

74

429.

Herpes zoster kod AIDS – obolelih:

nema teži klinički tok, hroničan b) promene su diseminovane, neuroti čne, ulcerozne, gangrenozne, zahvataju vi še od  jednog dermatoma c) promene ne dovode do jakih postherpetičnih neuralgija i parestezija a) oboljenje

430.

Virusna leukoplakija(oral hairy leukoplakia) kod AIDS : a) nastaje

usled kombinovane infekcije Epstein – Bar-ovim virusom i HPV b) ne manifestuje se u vidu beli častih, filiformnih (dlakavih) vertikalnih linearnih plo ča c) nije udružena sa oralnom kandidijazom 431.

Bakterijske infekcije kod AIDS – obolelih: a) TBC

nije diseminovan b) tuberculosis cutis (izazvana Mycobacterim avium – intracellulare) c) promene nisu u vidu nodusa, ulceracija, ili ektimatozne 432.

Epidermalna proliferativna oboljenja i AIDS kao i Dermatitis seborrhoica: a) može

biti inicijalna manifestacija HIV – 1 infekcije b) ne manifestuje se pojavom ekstezivnih erupcija i debelim naslagama c) promene nisu istovremeno lokalizovane na licu, kapilicijumu, presternalno, u aksilama, preponama i genitalijama 433.

Ichthyosis acquisita kod AIDS – obolelih: Suva koža i ihtioziformna skvama b) lokalizacija promena nije na donjim ekstremitetima c) promene nisu udru žene i sa keratodermijom na dlanovima i tabanima a)

75

434.

Dijagnoza obolelih od AIDS-a: HIV – 1 infekcije je jedino mogu ća primenom virusuloških i imunoloških ispitivanja b) ne pomaže elektronska mikroskopija, imunofluorescencija u limfocitima inficirane osobe c) virusni antigeni (Elisa – test; IF – test,imunoperoksidaza,imunobloting nisu pozitivni u dijagnostici a) verifikacija

435. Lečenje obolelih od AIDS-a:

i drugi tumori udru ženi sa AIDS-om predstavljaju veliki th problem i dalje dovode do smrti pacijenata b) terapija AIDS-a se ne sprovodi na odeljenjima za infektivne bolesti c) nikakkve mere netreba preduzimati u lečenju oportunističnih infekcija a) limfomi

76

TAČNI ODGOVORI

Svi tačni odgovori na pitanja su dati u tamno crnoj boji ve ć

u samoj zbirci za studente visoke škole opšteg smera.

77