Bio Jednom Jedan Beograd

Za izdava~a Dragan L. Peri} Dizajn i priprema za {tampu Studio Nam}or

Dragan L. Peri}

Bio jednom jedan

Beograd

Izdawe magazina Bio jednom jedan Beograd Beograd 2011.

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD

B

5

FOTO

Blagoje Jovi~i}

eograd je staro naseqe. Ra~una se da wegova starost iznosi preko sedam hiqada godina. Prva naseqa pojavila su se na bregu iznad u{}a Save u Dunav i na obali Dunava. Najranije utvr|ewe podigli su Kelti i po wemu je Beograd prvobitno nosio ime Singidunum. Rimqani su sagradili svoje utvr|ewe na prostoru dana{weg Kalemegdana i uz wega se obrazovalo stambeno naseqe. Rimski Singidunum poru{ila su razna varvarska plemena koja su ovuda prolazila u ranom sredwem veku. Naseqe pod novim imenom Beograd javilo se u devetom veku. Ovaj sredwevekovni Beograd dostigao je kulminaciju po~etkom petnaestog veka, za vreme despota Stefana Lazarevi}a.

Kula Neboj{a, snimqeno 1919. godine

6

Dragan L. Peri}

Tada se sastojao iz utvr|ewa i stambenog naseqa koje se prostiralo do dana{we Ulice kraqa Petra. Turci su zauzeli Beograd 1521. godine. Od toga vremena Beograd se razvijao kao orijentalna varo{ koju karakteri{u stambene ~etvrti - mahale. Svaka mahala je imala xamiju po kojoj je dobijala ime. Vrhunac u razvoju za vreme Turaka Beograd je doìveo u drugoj polovini sedamnaestog veka, pred austro-turske ratove. Razoren u ovim ratovima, orijentalni Beograd je opadao, da bi do kraja devetnaestog veka skoro u potpunosti nestao. Novi, srpski Beograd, po~eo se izgra|ivati krajem prve ~etvrtine devetnaestog veka, u savskom kraju, u okvirima [anca koji je obuhvatao Beograd od Save do Dunava. [anac je predstavqao ostatak zidanog austrijskog utvr|ewa iz prve polovine osamnaestog veka. Sastojao se od rova, zemqanog bedema, palisada i ~etiri kapije za ulazak u varo{. Pruào se dana{wim Kosan~i}evim, Topli~inim i Obili}evim vencem do Pozori{nog trga, a onda se Francuskom ulicom spu{tao do Dunava.

Kalemegdan i most kraqa Aleksandra I u izgradwi


7

Prve nove zgrade sagra|ene su u okvirima [anca. Me|utim, uskoro je po~ela obimnija izgradwa izvan [anca, jer je tu bilo mnogo vi{e slobodnog prostora. Od toga vremena Beograd se neprekidno izgra|uje i {iri.

Kalemegdan, pogled na spomenik “Vesnik pobede” sa {etali{ta

8

Dragan L. Peri}

Kafana "Albanija" Na onom {picu od koga se Terazije ra~vaju na Knez Mihailovu i Kolar~evu ulicu, ba{ na mestu na kome se danas uzdiè palata "Albanija", dugo je stajala neugledna ku}ica, vi{e ruglo, u kojoj se nalazila kafana, prvobitno zvana "Kod Albaneza", a potom, promeniv{i vlasnika samo "Albanija". Kafana toliko poznata da je po woj ime poneo i kraj u kome se nalazila kao i sama palata koja je podignuta na wenom mestu. Sama kafana je bila, kako re~e Branislav Nu{i}, Eldorado svih wenih zakupaca, jer u celom Beogradu nije bilo sli~nog mesta koje je sa mawe reìje i mawe ulagawa donosilo toliki profit. U ovoj kafani se zbirao raznovrsni svet, od ~inovnika do ~ista~a cipela i amalina. I svi su tu na{li ono {to su traìli: jeftinu i dobru kuhiwu i pi}e. Stolovi i stolice su bili neugledni, niko ih godinama nije mewao, niti se potrudio da uloì makar malo u i{ta vi{e od najelementarnijeg odràvawa. Kafana je, bez velike pompe, sru{ena 1936. godine, da ustupi mesto palati istog imena.

Ru{ewe kafane “Albanija”


Palata “Albanija” neposredno posle bombardvawa 6. aprila 1941. godine

9

10

Dragan L. Peri}

Banovo brdo Danas je na Banovom brdu veliko, moderno naseqe vi{espratnica, koje pripada op{tini ûkarica. Me|utim, za vreme Turaka, to je bilo Golo brdo, koje se nazivalo i Ordija. Dana{wi naziv brdo je dobilo po Matiju Banu kome se veoma dopadala okolina Beograda, a naro~ito tada{we Golo brdo, koje je bilo nenaseqeno, pa je zatraìo od Beogradske op{tine da mu na ovome brdu proda jedan deo terena. Zbog wegovih zasluga u~iwenih Matija Ban Srbiji Op{tina mu je oko 1850. godine poklonila ovo imawe, koje se nalazilo ispod dana{weg Nema~kog grobqa, na vrhu Ulice kneza Vi{eslava.

Osnovna {kola “Matija Ban”, danas “Josif Pan~i}”


11

Po{to je dobio imawe Ban je uskoro na wemu sagradio letwikovac u {umadijskom stilu, sa velikim doksatom, kao i druge sporedne zgrade koje pripadaju jednoj srpskoj seoskoj oku}nici: vajate, mlekaru, ka~aru, mutvake i drugo. Oko ku}e je imao veliku ba{tu sa cve}em. Na ostalome prostoru podigao je pre svega vinograd i vo}wak, a gajio je i p{enicu i kukuruz. Ba{ta je bila puna raznovrsnog cve}a, koje je donosio iz Dubrovnika i sa gr~kih ostrva, ali su mu rasade za egzoti~no i drugo cve}e donosili i beogradski trgovci koji su putovali po svetu. Matija Ban je u svome letwikovcu odràvao svoja poznata posela, a tu je i umro 1903. godine. Banov letwikovac je sru{en u toku borbi za Beograd u Prvom svetskom ratu. Jo{ za Banovog ìvota brdo se nazivalo Banovac, Banove ku}e i Banovo brdo, ali se samo ovaj posledwi naziv odrào do danas. Oko Banovog imawa vremenom su se po~ele podizati i druge ku}e i pre i posle Prvog svetskog rata. Ve}a izgradwa je usledila tek posle Drugog svetskog rata, tako da je danas Banovo brdo jedno od najve}ih prigradskih stambenih naseqa Beograda.

Poplava na ûkarici

12

Dragan L. Peri}

Bara Venecija Bara Venecija je dobila ovo ime u drugoj polovini devetnaestog veka, a raniji joj je naziv bio Ciganska bara, jer su ovde u osamnaestom veku ìveli Cigani. Tada su ovde uz Cigane ìveli i siroma{ni la|ari i bostanxije u brvnarama i sojenicama. To je bila ravnica koja se pruàla ispod brega desnom obalom Save, od u{}a Top~iderske reke do @elezni~ke stanice. Prostor je ~esto bio plavqen, pa je tako i dobio ime. Nekada je na ovoj velikoj poqani, kada je bila suva, vr{ila ve`be turska vojska. Na tome prostoru se po~etkom dvadesetog veka nalazio i ìtni trg. Prvo veliko nasipawe Bare Venecije obavqeno je u vreme izgradwe @elezni~ke stanice i pruge po~etkom osamdesetih godina devetnaestog veka. Zemqa je dono{ena sa mesta koje je kasnije nazvano Prokop. Sa nasipawem se nastavilo i posle izgradwe @elezni~ke stanice. Naro~ito su bili obimni radovi isu{ivawa bare i nasipawa u leto 1903. godine, a zemqa je dono{ena sa okolnih breùqaka. Tada je nastala potreba da se pro{iri kompleks èlezni~ke stanice, ali je bilo va`no i uni{tewe legla komaraca i r|avog mi-

Bara Venecija snimqena 1876. godine


13

risa koji se {irio oko ustajale barske vode. U toku ovog nasipawa dogodio se zanimqiv slu~aj u vezi sa radnicima koji su izvodili radove. Naime, preduzima~i koji su zakqu~ili ugovor sa dràvom radi obavqawa poslova smislili su da na|u {to jefitiniju radnu snagu, pa su doveli nekoliko stotina radnika iz vrawskog, ni{kog i kru{eva~kog okruga. Radnicima su obe}ali visoke nadnice za odre|eni broj sati rada, {to nisu ispunili. Radnici su obustavili posao, pa su {trajkom uspeli da ostvare ono {to im je obe}ano. Na ovome terenu je tokom vremena po~elo neplanirano nicati stambeno naseqe siroma{nih qudi, koje nije imalo ni najosnovnija komunalna postrojewa.

Bara Venecija, prostor dana{we èlezni~ke stanice

14

Dragan L. Peri}

Beogradska zadruga Sagra|ena je u Savamali, na prostoru ispred hotela Bristol, a preko puta ku}e Qube Krsmanovi}a, izme|u 1905. i 1907. godine prema projektima Andre Stevanovi}a i Nikole Nestorovi}a, profesora Univerziteta i tada vode}ih arhitekata, a za investitora Luku ]elovi}a Trebiwca, kao reprezentativna palata Beogradske zadruge akcionarskog dru{tva za bankarske i osiguravaju}e poslove. Zgrada je ve}im delom zidana klasi~nim postupkom ali su u woj prvi put u Beogradu primewene nove gra|evinske tehnike - beton i ve{ta~ki kamen. Oblikovana u eklekti~nom duhu, sa elementima neobaroka i delimi~no secesije, bogato ukra{ena plasti~nom dekoracijom, na fasadama i u reprezentativnom delu enterijera. Palata Beogradske zadruge predstavqa jedno od najza~ajnijih dela beogradske i srpske arhitekture iz prve decenije dvadesetog veka i antologijski primer savremene srpske arhitekture.

Palata Beogradske zadruge


15

Bife Milanovi} Bife se nalazio u prizemqu i mecaninu palate Riunione, gde se danas nalazi kafana i poslasti~arnica "Kod spomenika", a nazivao se bifeom po svojoj voqi. Lokal je ustvari bio pove}a kafana, ure|ena u evropskom modernom stilu onoga vremena, sa primesama art-dekoa. Bife je bio sastajali{te poslovnih qudi, gde su se uz ~a{icu i sendvi~ ~esto sklapali milionski poslovi, ali je bife Milanovi} tako|e bio i sastajali{e novinara, reportera, politi~ara, rentijera i predstavnika gospode beogradske. Tu su, tako|e, dolazili i beogradski advokati da ugovore na brzinu neko zastupawe ili odbranu, kako u sitnijim stvarima, tako i u poznatim milionskim aferama koje bi ponekad izbijale u javnost ili u {tampu. Te su afere, u dru{tvu zasnovanom na slobodnoj inicijativi, bile neizbe`ne. Tako je, ba{ pred sam rat otkrivena je takva jedna afera sa primawem mita u vojnim liferacijama pa je raàlovan i oteran na robiju |eneral Jorgovi} sa jo{ jednim |eneralskim kolegom.

Bife Milanovi} - vlasnik sa osobqem

16

Dragan L. Peri}

Poznavaoci evropskih prestonica kaù da je, ina~e, bife Milanovi} bio verna kopija sli~nih pariskih lokala ne samo po moralnim navikama izvesnih gostiju, ve} i po ure|ewu i sistemu: bio je to savr{eno ure|en "bistro" evropskog stila, u kome se mogla dobiti brza usluga i popiti, s nogu ili sede}i, krigla odli~nog piva ili dobra quta klekova~a, par hrenvir{li sa prvoklasnim renom, sendvi~ sa pra{kom {unkom ili sendvi~ sa laksom, rakom, ementalerom, trapistom ili Gavrilovi}evom salamom, po cenama svakom pristupa~nim.

Pozori{ni trg - stanica za fijakere


17

Bukure{t mala Bukure{t mala se pomiwe u dokumentima iz tre}e decenije devetnaestog veka, {to zna~i da je postojala i ranije. Kako i kada je nastala danas se ne zna. Po{to nosi ime rumunskog grada, moè se pretpostaviti da je imala veze sa Rumunima, mada se oni u Beogradu retko pomiwu. Nalazila se ispod Varo{-kapije, prema Savi, van [anca, ali svakako uz wegovo podno`je. Pripadala je srpskom delu beogradske varo{i. U nasequ su se mogle videti uglavnom niske ku}ice gra|ene ve}inom od pletera i blata. Stanovni{tvo je bilo siroma{no i bavilo se raznim zanimawima Ovde su ìveli i mnogi qudi i ène sumwive pro{losti, prispeli iz raznih delova Beogradskog pa{aluka. U mali su se ~esto doga|ale kra|e, sva|e i tu~e, oko ~ega je vlast imala dosta posla. Bukure{t mala se kasnije ne pomiwe.

Savsko pristani{te

18

Dragan L. Peri}

Bulbulder

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Prema Mili}evi}u tako se zove "onaj potok koji te~e ozgo od Laudonovog {anca dole ka Dunavu, isto~no od Trkali{ta". Potok je tekao trasom dana{wih ulica Dimitrija Tucovi}a i Cviji}eve. Cviji}eva ulica nosila je nekada naziv Bulbulderski potok. Sama re~ Bulbuldere sastoji se od dve turske re~i: bulbul, {to zna~i slavuj, i dere, {to zna~i potok ili dolina. Prema tome Bulbulder bi bio Slavujev potok ili Slavujeva dolina. Postoje podaci da su ovde Beogra|ani dolazili na izlet jo{ u osamnaestom veku, za vreme austrijske okupacije 1717-1739 godine. Tako|e se zna da je Bulbulder bio izleti{te i u devetnaestom veku. Mili}evi} kaè da je preko Bulbulderskog potoka podignut nasip prema Novom grobqu, {to zna~i da je to ono mesto gde je danas nadvo`wak u Ruzveltovoj ulici preko Cviji}eve ulice. Po{to se pomiwu cvetne ba{te i vo}waci zna~i da su tu qudi podizali ku}e i stanovali. Ne{to intenzivnija izgradwa Bulbuldera po~ela je posle Prvog svetskog rata, ali su to bile uglavnom mawe prizemne zgrade.

Tre}epoziva:ka ~esma na Bulbulderu


19

Varo{ kapija Varo{-kapijom se naziva onaj deo Beograda koji se prostire oko nekada{we Varo{-kapije. Ona je bila jedna od kapija na utvr|ewu koje su Austrijanci izgradili oko varo{i za vreme okupacije Beograda 1717-1739 godine, a koje su Srbi kasnije nazvali [anac. Varo{-kapija je bila na pravcu Pop-Lukine ulice, a nalazila se onde gde Pop-Lukina ulica se~e Kosan~i}ev venac. Ime je dobila po tome {to se kroz wu ulazilo u srpsku Savsku varo{ ili kra}e samo Varo{. Prema prvom spisku ulica iz 1848, Pop-Lukina ulica se nazivala Varo{-kapijska ulica. Varo{-kapiju je pred ru{ewe opisao Milan \. Mili}evi}. On kaè da je kapija bila "od kamenog zida i od debelih greda", a da je nad kapijom bila straàra u kojoj su bili turski vojnici koji su ~uvali kapiju. Kapija se ranije uvek no}u zakqu~avala, {to u posledwe vreme nije bio slu~aj. Kapija je sru{ena 1862. godine u toku borbi na ulicama Beograda, posle poznatog bombardovawa Beograda od strane Turaka sa tvr|ave. O ìvotu Srba u ovome kraju poznati su podaci jo{ iz prve polovine osamnaestog veka, iz vremena austrijske okupacije Beograda. Sr-

Varo{ kapija - pogled iz Pop Lukine ulice

20

Dragan L. Peri}

bi su tu nastavili da ìve i kada su ponovo do{li Turci, u drugoj polovini osamnaestog veka i u devetnaestom veku. Ja~e je po~eo da se razvija posle drugog srpskog ustanka, naro~ito posle hati{erifa iz 1830. godine, kada su Srbi po~eli vi{e da naseqavaju Beograd. Oko godine 1828. izme{teno je i srpsko grobqe u blizini Varo{-kapije na Ta{majdan, pa je u ovome kraju dobijeno vi{e prostora za izgradwu. Gradile su se mawe stambene zgrade, ali su se sve vi{e otvarale trgova~ke i zanatske radwe. Tu je uglavnom stanovala srpska inteligencija, a izgra|eno je i nekoliko javnih zgrada pored Saborne crkve i Konaka knegiwe Qubice: Po{ta, Bogoslovija, Osnovna {kola i druge. I posle ru{ewa same kapije, Beogra|ani su i daqe ovaj kraj nazivali Varo{-kapijom. Naziv je ostao odoma}en i u dvadesetom veku, tako da se i ja se}am da se u periodu izme|u dva svetska rata govorilo kako neko "stanuje na Varo{-kapiji". Izraz se moè ~uti i danas, tako da je to jedini dana{wi beogradski toponim koji podse}a na staro utvr|ewe oko varo{i. Sa~uvan je kao jedini verovatno zbog toga {to je to oduvek bio srpski deo beogradske varo{i u [ancu.

Zgrada Narodne biblioteke na Kosan~i}evom vencu


21

Viline vode To je deo Beograda na obali Dunava, izme|u stare elektri~ne centrale i Pan~eva~kog mosta, gde se nekada nalazilo smetli{te grada. Tu se svakako jo{ pre prvog svetskog rata oformilo divqe naseqe siroma{nih ìteqa Beograda, ve}inom ribara i la|ara. Na ovome terenu bilo je dosta podzemnih izvora, koji su se iznenada pojavqivali za vreme visokih voda, ali su isto tako brzo i nestajali i nekada za sobom odnosili neoprezne kupa~e. Vremenom je nastala legenda, po kojoj je kraj i dobio ime, kako u tim podzemnim vodama ìve vile, koje ka`wavaju one koji ih uznemiravaju.

Viline vode - poplava ispred dana{we èlezni~ke stanice “Dunav”

22

Dragan L. Peri}

Vo`dovac Vo`dovac je deo Beograda izme|u Trga oslobo|ewa, Bulevara JNA, Bawice, naseqa Bra}a Jerkovi} i Du{anovca. Naziv Vo`dovac prvobitno se odnosio na podru~je od Trga oslobo|ewa do Vo`dova~ke crkve, a dana{wi Gorwi Vo`dovac bio je posebno naseqe nazvano Predgra|e kraqice Marije. Vremenom su se oba naseqa stopila u jedinstvenu celinu, koja je danas obuhva}ena imenom Vo`dovac. U devetnaestom veku teritorija dana{weg Vo`dovca, odnosno teren koji se od Torlaka spu{ta prema Beogradu, nazivao se Vra~ar. Na planu okoline Beograda iz 1895. godine Milutin Minakovi} je prostor gde je danas po~etak Ulice vojvode Stepe ozna~io nazivom Kaldrma, a podruje koje se pruà prema Bawici obeleìo je imenom Vra~ar. Prva gra|evina na ovoj teritoriji bila je mehana beogradskog trgovca Nikole Stefanovi}a, podignuta oko 1870. godine na livadi du` Mokrolu{kog potoka (danas Ulica Stevana Prvoven~anog), do Kragujeva~kog druma (danas Bulevar JNA). Najve}i deo tog prostora sada zauzima saobra}ajna petqa kod Autokomande. Imawe Nikole Stefanovi}a otkupilo je Ministarstvo vojno po~etkom osam-

Bawica


23

desetih godina devetnaestog veka i na wemu podiglo potkiva~ku {kolu i topovske {upe. Beogra|ani su i daqe ovaj kraj nazivali "kod Stefanovi}a mehane". Isti naziv je nosilo i malo naseqe nastalo krajem devetnaestog veka oko po~etaka dana{we Ulice vojvode Stepe, ~ijom je trasom sve do 1928. i{ao Kragujeva~ki drum. U nasequ je postojala jo{ i Pavina ulica (danas Jove Ili}a) i Vuletovo soka~e (danas Ulica Tri{e Kaclerovi}a). Na mestu kasnijeg Avalskog druma bio je put za bawi~ki logor, a trasom dana{we Tabanova~ke i Kumodra{ke ulice vodio je put za Kumodra`. Naseqe je imalo tridesetak ku}a u kojima je ìvelo skromnije gradsko stanovni{tvo. Ostalo podru~je prema Kumodraù i Bawici zauzimala su imawa i ku}e poqoprivrednika. Stanovnici ovoga kraja po~eli su od 1904. godine da svoje naseqe nazivaju Vo`dovac, jer su se na ovom prostoru, u toku ustani~ke opsade Beograda 1804-1806. godine izvesno vreme nalazili logor i {anac vo`da Kara|or|a. Novi naziv nije se odmah ustalio, pa se u tekstovima iz tog vremena ovaj kraj pomiwe pod nazivima "kod Stefanovi}a mehane" i "Kragujeva~ki drum". U to vreme stanovnici Vo`dovca bili su za-

Testera{i

24

Dragan L. Peri}

natlije, radnici, fijakeristi, mlekaxije i kova~i. Wihova deca odlazila su u {kolu na Savinac, pa su roditeqi morali da ih voze ~ezama. Krajem 1905. godine otvorena je u jednoj privatnoj zgradi Osnovna {kola na Kragujeva~kom drumu (kasnije "Kara|or|e"). [kola se 1908. uselila u namenski podignutu zgradu paviqonskog tipa, sagra|enu prema projektu arh. Veselina Tripkovi}a na po~etku dana{we Ulice Jove Ili}a. Druga javna gra|evina u ovom kraju bila je Vo`dova~ka crkva, sagra|ena 1911. godine dobrovoqnim prilozima Vo`dov~ana, na mestu gde se nekada nalazio Kara|or|ev logor. Crkva slavi Sv. cara Konstantina i caricu Jelenu. Na taj dan je, sve do drugog svetskog rata, odràvan va{ar u crkvenoj porti, koja je zauzimala veliki prostor izme|u dana{wih ulica Jove Ili}a i Vojvode Stepe. Posle Prvog svetskog rata, na mestu pored topovskih {upa, Autokomanda je izgradila radionicu za popravku automobila, pa je po tome dana{wi Trg oslobo|ewa popularno nazvan Autokomanda, i ovaj naziv se u govoru Beogra|ana odrào do danas. U periodu izme|u dva svetska rata Vo`dovac se sve ja~e naseqavao. Stanovnici su bili ve}inom ~inovnici, a osim wih radnici, za-

Autokomanda


25

natlije i trgovci. Tada je Ulica vojvode Stepe postala ~ar{ija ovog kraja. Tu su se nalazile bakalnice, prodavnice tekstilne robe, zanatske radwe, kafane i kova~ke radionice. Na Vo`dovcu su preovla|ivale porodi~ne ku}e sa ba{tama, a bilo je i ve}ih zgrada sa stanovima za izdavawe. Vo`dova~ani su osnovali Dru{tvo za unapre|ewe i ulep{avawe Vo`dovca i sport-klub "Vo`dova~ki". Najve}i problem stanovnika ovoga kraja bilo je nepostojawe saobra}ajne veze sa centrom grada. Zbog toga su gra|ani Vo`dovca izabrali akcioni odbor koji je imao zadatak da podstakne Op{tinu da izgradi tramvajsku prugu do Vo`dovca. Izgradwa pruge Slavija Vo`dovac otpo~ela je 1924. Pruga je bila duga~ka 3.300 metara i zavr{avala se kod Vo`dova~ke crkve. Ovu tramvajsku liniju, koja je nosila broj 10, Op{tina je na veoma sve~an na~in pustila u rad 17. januara 1926. godine. Po{to su se na Vo`dovac stalno doseqavali novi stanovnici, rastao je i broj |aka, pa se zgrada osnovne {kole pokazala nedovoqnom. Zbog toga je pored postoje}eg paviqona podignuta 1928. godine nova {kolska zgrada prema projektu arh. Desanke Manojlovi}.

Kragujeva~ki drum

26

Dragan L. Peri}

Iste godine re{eno je i jedno pitawe vezano za saobra}aj. Na mestu starog puta za bawi~ki logor izgra|en je Avalski drum (danas Bulevar JNA), koji predstavqa po~etak puta za Kragujevac. Deonica druma od Autokomande do Tro{arine dobila je dana{wi oblik posle modernizacije 1939/40. godine kada su izgra|ena dva {iroka kolovoza sa prostorom za travwak i drvored u sredini. Kanalizacija je na Vo`dovcu uvedena 1940. godine. Po~etkom jula, za vreme provale oblaka, poplavqene su mnoge ulice, a ku}e u wima bile su o{te}ene. Na molbu Dru{tva za unapre|ewe i ulep{avawe Vo`dovca, predsednik Op{tine Jevrem Tomi} i potpredsednik Lazar Kosti} obi{li su 11. jula Vo`dovac i u razgovoru sa stanovnicima uverili se u neophodnosg izgradwe kanalizacije. Ve} u avgustu po~eli su radovi na gra|ewu kanala u Ulici vojvode Stepe i okolnim ulicama. Izgradwom kanalizacione mreè zavr{eno je re{avawe najva`nijih komunalnih problema Vo`dovca.

Kragujeva~ki drum


27

Vra~ar (zapadni i isto~ni) Vra~ar je jedan od delova Beograda koji zauzimaju dosta veliku povr{inu. Nalazi se izme|u dana{weg Bulevara revolucije, Kneza Milo{a ulice i "Mostara". Ranije se, me|utim, Vra~arom nazivala jo{ mnogo ve}a teritorija, tako da se po~etkom druge polovine devetnaestog veka Vra~arski srez prostirao jugozapadno od stare varo{i u [ancu i {irio sve do atara sela Vi{wice, Mirijeva, Malog i Velikog Mokrog Luga, Kumodraà, Bawice i Top~idera. Vra~ar je po svemu sude}i najstariji naziv za pojedine delove Beograda, jer se pomiwe jo{ u predturskom periodu. Prema êdomiqu Mijatovi}u Vra~ar se prvi put javqa 1440. godine, kao mesto na kojem je turski sultan Murat II za vreme opsade Beograda primio ugarske poslanike. Prema Turskome planu Beograda iz 1521. godine ovaj kraj je dobio ime po jednome "junaku-neverniku" ~ije je ime bilo Vra~ar, a koji je tu imao kolibu. Postoji jo{ jedna legenda o nastanku naziva Vra~ar. U tome kraju je ìveo neki vra~ Stevan Hromi, koji je predskazivao sudbinu prema nekoj ~udnoj kwizi na nepoznatom jeziku.

Ministrastva u Nemawinoj ulici

28

Dragan L. Peri}

Preko Vra~ara su pro{le sve vojske koje su se borile oko Beograda, pa su ostavqale o tome i tragove. Iz vremena pre srpskih ustanaka najduè se odrào {anac koji su za vreme austro-turskih ratova u osamnaestom veku iskopali Austrijanci. [anac se odrào pod nazivom Laudonov {anac, On se prostirao od Dunava do Save prelaze}i preko Vra~ara. [anac je iskopao Evgenije Savojski u prvoj polovini osamnaestog veka, a general Laudon ga je obnovio u slede}em ratu krajem osamnaestog veka. Tokom vremena delovi {anca su se zaravwivali, a neki su ostali do kraja devetnaestog veka. Dana{wa Ulica Stojana Proti}a nosila je naziv Laudonova, jer je {anac nekada i{ao wenom trasom. Na Vra~arskom poqu su Kara|or|evi ustanici savladali Turke 1806. godine i zauzeli Beograd. Poginulim ustanicima podigao je spomenik knez Aleksandar Kara|or|evi} 1848. godine. Spomenik se nalazi u Kara|or|evom parku, a pored wega je i nekoliko grobova ustanika. Izgradwa na prostoru Vra~ara po~ela je za vreme kneza Milo{a, posle dobijawa Hati{erifa 1830. godine. Nakon izgradwe nekoliko javnih zgrada u varo{i u [ancu, knez Milo{ je uo~io da ona

Britansko poslanstvo u Resavskoj ulici


29

nije pogodna za podizawe dràvnih zgrada, jer je bila suvi{e blizu tvr|avn i turskim topovima. Zbog toga je odlu~io da izgradi novi deo Beograda, u kojem bi ìveli samo Srbi i gde Turci ne bi imali pristupa. Za tu svrhu odabrao je teren na padinama prema Savi, Zapadni Vra~ar i Savamalu. Ve} 1836. bila je na Zapadnom Vra~aru zavr{ena izgradwa Velike kasarne, u dana{woj Ulici kneza Milo{a, izme|u ulica Masarikove i Nemawine. Godine 1835. do{ao je u Beograd, na poziv qudi kneza Milo{a, inèwer Franc Janke, poreklom Slovak. On je, izme|u ostalog, imao zadatak da geodetski premeri terene na kojima je trebalo podi}i taj novi, srpski, Beograd. Me|utim, plan, koji je morao postojati kao rezultat premeravawa, nije sa~uvan. Ostao je ipak jedan dragoceni dokumenat iz 1842. godine sa potpisom Franca Jankea, plan ra|en za potrebe Crkve sv. Marka, koji predstavqa ise~ak {ireg plana, a na kojem su predstavqeni delovi Zapadnog Vra~ara, Savamale i Palilule. Plan je ra|en uop{teno, ali su na wemu iscrtani pravci glavnih saobra}ajnica toga dela Beograda: Ulica kneza Milo{a i Ulica kraqa Aleksandra.

Palata Uìteqskog doma na Vra~aru

30

Dragan L. Peri}

I ba{ ova ~iwenica je za nas od velikog zna~aja, jer se vidi da je jo{ tada postavqen ortogonalni sistem ulica Zapadnog Vra~ara, koji i danas postoji - jedan pravac paralelan sa Ulicom kneza Milo{a, a drugi sa Ulicom kraqa Aleksandra. Prema Milanu \. Mili}evi}u i Vasi Lazarevi}u Zapadni Vra~ar se prostire izme|u [umadijske ulice i "Doktorove kule" u okviru bolnica, {to zna~i pribli`no izme|u dana{wih ulica: Bulevara JNA i ulica Srpskih vladara i Kneza Milo{a i kompleksa bolnica. Isto~ni Vra~ar se nalazi izme|u dana{wih ulica Bulevara JNA, Ulice srpskih vladara, Ulice kneza Milo{a, Ulice kraqa Aleksandra, Kaleni}a pijace i hrama svetog Save. Posle podizawa prve javne zgrade na Zapadnom Vra~aru, Velike kasarne, tokom zremena gra|eni su i drugi javni objekti, ve}inom vojnog karaktera: Vojna akademija, Mawe`, Ministarstvo vojno i dr. Vojska je i ranije bila vezana za Vra~ar, jer su se na jo{ neizgra|enom Vra~arskom poqu vr{ile vojne ve`be i obavqali vojni manevri beogradskog garnizona.

Ku}a ministra Gen~i}a u Krunskoj ulici


31

Na Isto~nom Vra~aru je bilo mawe javnih gra|evina, a me|u wima je najzna~ajnija zgrada Tre}e beogradske gimnazije, koja i danas postoji, sagra|ena na mestu stare Vojne bolnice. Uporedo sa izgradwom javnih zgrada, na Vra~aru su se gradile i ku}e za stanovawe, tako da je Vra~ar vremenom postao jedna od najlep{ih stambenih ~etvrti Beograda. Tu je ìveo imu}niji svet, pa su i porodi~ne ku}e bile bogatije obra|ene i okruène velikim i lepo ure|enim ba{tama. Na Vra~aru su imale ku}e mnoge poznate li~nosti Srbije, kao {to su dràvnik Jovan Risti} i arhitekta Jovan Ilki}. Zatim su u ovome kraju ìveli: @ivko Davidovi}, Avram Petronijevi}, Mladen @ujovi} itd, a mnoge dràve izgradile su ovde svoje ambasade. Stambeni delovi Vra~ara postepeno su se izgra|ivali, tako da su stanovnici ve} 1884. godine osnovali Dru{tvo za ulep{avawe Vra~ara. Kao {to i sam naziv Dru{tva kazuje, ono se trudilo da Vra~ar izgleda {to lep{e. Dru{tvo je zato pomagalo i razli~ite ustanove koje su mogle da pomognu da se ovaj ciq ostvari. U to vreme veliki broj ulica na Vra~aru nije imao kaldrme i osvetqewa, a

Tre}a beogradska gimnazija u Wego{evoj ulici

32

Dragan L. Peri}

nije bilo ni vodovoda ni kanalizacije. Na celom Vra~aru nije bilo pijace, pa je Dru{tvo ve} 1885. godine o svom tro{ku otvorilo pijacu na Cvetnom trgu. Pijaca je, me|utim, 1899. pre{la u ruke Beogradske op{tine. Dru{tvo je zatim zasadilo drvorede u najve}em broju ulica i Isto~nog i Zapadnog Vra~ara, {to je mnogo doprinelo ulep{avawu Vra~ara. Dru{tvo je radilo i na tome da pojedine ulice dobiju trotoare, da se neke pro{ire, a druge produè, kako bi povezale pojedine udaqene krajeve, {to je i ura|eno. Nije ostvarena ideja Dru{tva da se uvede tramvajska linija pravcem dana{wih ulica Wego{eve i Kraqice Natalije do Zelenog venca i Saborne crkve. Nisu ostvarene i neke druge zamisli Dru{tva za koje su bila potrebna ve}a materijalna ulagawa. Dru{tvo je za svoje potrebe 1902. sagradilo i ku}u u Wego{evoj ulici br. 1, koju je projektovao arh. Milan Antonovi}. Izme|u dva svetska rata i na Vra~aru su se po~ele graditi stambene vi{espratnice, koje su ovome kraju postepeno oduzele wegovu specifi~nu atmosferu mirne stambene ~etvrti gospodskih ku}a u lepim ba{tama.

Fabrika zapu{a~a u Wego{evoj ulici


33

Grantovac Ovaj naziv nosilo je zemqi{te izme|u dana{wih ulica Beogradske, Wego{eve, Molerove i Krunske. Ime je dobilo prema sopstveniku Edvardu Maksfeldu Grantu; koji je 2. aprila 1883. godine postavqen za generalnog vicekonzula SAD u Beogradu. Posle Grantove smrti u Srpskim novinama je 1890. godine objavqen oglas u kojem se kaè da masa pokojnog Edvarda Maksfelda Granta nema novaca da plati dug Mladenu \ukanovi}u, fijakeristi, pa }e se prodavati veliki plac ove mase u Beogradskoj ulici, podeqen na 106 malih placeva. Prodaja nije izvr{ena ni tada a ni slede}e godine. Po{to se Grantovac nalazi na teritoriji Isto~nog Vra~ara, Dru{tvo za ulep{avawe Vra~ara obratilo je pa`wu na ovaj teren i do{lo na pomisao da bi ovde trebalo urediti park, jer u ovom delu grada ne postoji ni jedna velika zelena povr{ina. Pitawe o ure|ewu parka na Grantovcu Dru{tvo je pokrenulo 1894. godine nadaju}i se da }e mo}i da otkupi svo zemqi{te. Pokazalo se da Dru{tvo nema dovoqno sredstava, pa je 1897. predloìlo Op{tini da ona

Krunska ulica

34

Dragan L. Peri}

otkupi Grantovac, a da na wemu Dru{tvo o svom tro{ku podigne i odràva {umski park. Op{tina nije bila u mogu}nosti da to u~ini, pa je pitawe Grantovca ostalo nere{eno vi{e godina. U dnevnim listovima "Politika" i "[tampa" od decembra 1904. do juna 1907. godine objavqeno je vi{e oglasa o prodaji placeva na Grantovcu. Iz ovih oglasa se saznaje da je sopstvenik Grantovca postao gra|evinar Jovan Sevdi}, koji prodaje placeve na Grantovcu, tako|e i zida ku}e na ovom terenu. Jovan Sevdi} bavio se i projektovawem zgrada, pa je i na Grantovcu sagradio nekoliko ku}a prema svojim projektima, me|u kojima i sopstvenu ku}u u Smiqani}evoj ulici br. 38. Na Grantovcu su do 1914. godine gra|ene prizemne i jednospratne porodi~ne ku}e. U dana{woj Krunskoj ulici zidane su vile okruène sa svih strana ba{tama, a u Wego{evoj i popre~nim ulicama podizane su ku}e na regulacionoj liniji, a ba{te su bile iza ku}a. Ve}inu ovih gra|evina zamenile su vi{espratnice. Osim vila u Krunskoj ulici, prvobitni izgled Grantovca danas moè da do~ara samo niz porodi~nih ku}a koji se sa~uvao na parnoj strani Smiqani}eve ulice.

Kafana “Veliki Grantovac” u Wego{evoj ulici


35

Dediwe U {esnaestom i sedamnaestom veku na Dediwu su se nalazili tekijski vinogradi, pa se smatra da ime Dediwe poti~e od naziva dede, koji se davao stare{inama dervi{a. Ime Dedino brdo, Dedina ili Dedija odnosilo se u æVIII veku na celo uzvi{ewe izme|u Mokrolu{kog potoka i Top~iderske reke, {to zna~i da je obuhvatalo i prostor koji je u æIæ veku dobio naziv Top~idersko brdo. Naziv Dediwe zadrào se za podru~je izme|u Top~iderskog brda, Top~idera i Bawice. Krajem devetnaestog i po~etkom dvadesetog veka na Dediwu su se nalazila imawa Beogra|ana, uglavnom vo}waci i vinogradi. Stalno naseqavawe Dediwa podstaknuto je izgradwom kompleksa kraqevog dvora. Stari dvor sagra|en je 1929. godine prema projektu arhitekata @ike Nikoli}a, Nikolaja Krasnova, Viktora Lukomskog i Petra Popovi}a, a Beli dvor je zavr{en 1937, po planovima arh. Aleksandra \or|evi}a. Obe gra|evine okruène su velikom umetni~ki ure|enom ba{tom. Na prostoru koji se pruà od dvorske ba{te prema Top~iderskom brdu i Bawici naselili su se najbogatiji Beogra|ani - trgovci, bankari, industrijalci, generali i ministri. Oni su ìveli u luksu-

Tramvaj broj 12 ispred bolnice dr Elsi Inglisis

36

Dragan L. Peri}

znim vilama utonulim u bujno zelenilo. Kao elitno naseqe Dediwe je brzo dobilo sve potrebne komunalije, pa je ve} po~etkom tridesetih godina postalo jedno od najlep{ih i najotmenijih predgra|a Beograda, a u isto vreme i jedno od najzdravijih, najure|enijih i naj~istijih. U septembru 1930. godine predat je saobra}aju Bulevar kneza Aleksandra Kara|or|evi}a (danas Bulevar mira), koji vodi od Ortopedskog zavoda do kraqevog dvora. Bulevar je bio oplemewen dvostrukim drvoredom jablanova i javora, a imao je pored kolovoza i staze za pe{ake i kowanike. Dve godine kasnije pu{tena je u saobra}aj tramvajska pruga br. 12 (Kneèv spomenik - Dediwe), koja je povezivala Dediwe sa centrom grada preko "Mostara" i Sewaka. Tokom tridesetih godina radile su i dve autobuske linije do Dediwa, jedna od Kneèvog spomenika, preko "Mostara" i Top~iderskog brda, i druga od Slavije preko Autokomande. Od javnih gra|evina na Dediwu, trebalo bi pomenuti Bolnicu za ène i decu dr Elsi Inglis (kasnije @elezni~ka bolnica), sagra|enu 1929. godine, kao i zgradu osnovne {kole koju je 1937. projektovao arh. Milivoje Tri~kovi}.

Bolnica za ène i decu dr Elsi Inglisis


37

Dva bela goluba Kad stanete pod onaj veliki platan {to raste na {picu klina koji razdvaja Cetiwsku, Hilandarsku, Svetogorsku i Makedonsku ulicu, vi stojite preko puta nekada{we kafane po kojoj se ceo ovaj deo grada zvao, kao i ulica koja je po~iwala tu, a zavr{avala ~ak tamo na "Karl{tatu", kod Palilulske pijace. Re~ je o kafani "Dva bela goluba" i ulici koja je, promeniv{i podosta imena do sad, danas poznata kao Svetogorska. Kafanu je drào Jova Kujunxi}, terzija, otac Milana Kujunxi}a Aberdara, pesnika, profesora Velike {kole i ministra za prosvetu, Jelene Kujunxi}, supruge Stojana Novakovi}a, koja se i sama bavila pisawem i dr Voje Kujunxi}a koji je bio zagovornik kremirawa i jedan od osniva~a dru{tva "Ogaw". Kafana je, sa placem, kasnije prodata Zanatskoj komori koja je nameravala da na tom mestu podigne Zanatski dom, a za potrebe Zanatske omladine Beograda. Tada je, u kupoprodajni ugovor u{la i klauzula da se dva bela goluba zadrè. To je ispo{tovano tako {to je poznati beogradski kamenorezac Luka{ek iz Fi{ekxijske ~ar-

Zanatski dom, danas zgrada Radio Beograda

38

Dragan L. Peri}

{ije, uradio kompoziciju "Kova~" gde je, pored dve figure za nakovawem, simbolom zanatstva, postavio, pri dnu i figure dva goluba. Tako|e, na samom nakovawu postoji i plastika koja prikazuje makaze, simbol terzijskog zanata, kao se}awe na samom Jovu Kujunxi}a. Kompozicija stoji tu i danas, iznad samog ulaza u zgradu Radio Beograda, koji se, u me|uvremenu, uselio u tu zgradu.

Druga mu{ka gimnazija, Politika i Zanatski dom


39

Dor}ol Dor}ol je najstariji stambeni deo Beograda. Re~ je turskog porekla; dort - ~etiri i jol - put. Turci su tim imenom nazvali raskrsnicu dana{wih ulica Cara Du{ana i Kraqa Petra i wenog produètka Dubrova~ke. Nekada se Dor}olom nazivala samo blià okolina ovog raskr{}a, a danas se Dor}olom smatra cela dunavska padina, od Vase ârapi}a ulice do Dunava, i od Kalemegdana do Francuske ulice. Po~iwu}i od dor}olskog raskr{}a nizale su se kroz duì vremenski period mahale, stambene jedinice orijentalnog naseqa. One su tako postepeno pove}avale povr{inu beogradske varo{i u pravcu dana{wih ulica Vase ârapi}a i Francuske. Svaka mahala je morala imati svoju xamiju (ili mawu xamiju zvanu mesxid), a stambene zgrade su gra|ene individualno, svaka u svojoj ba{ti. To su ve}inom bile ku}e sa prizemqem i jednim spratom. Prizemqe je sluìlo ekonomskom segmentu ìvota, a gra|eno je od tvrdog materijala, sa malim brojem otvora. Sprat je bio namewen ~istom stanovawu, a wegova konstrukcija je bila drvena, sa ve}im brojem otvora.

Dor}ol - elektri~na centrala “Snaga i svetlost”

40

Dragan L. Peri}

Za vreme turske vladavine, na Dro}olu su pored Turaka ìveli i drugi narodi: Srbi, Dubrov~ani, Cincari, Grci, Jermeni i Jevreji. Jevreji su u okviru Dor}ola imali svoju posebnu mahalu, u kojoj su ìveli prema svojim obi~ajima. U devetnaestom veku pojedini delovi Dor}ola nosili su turske nazive, koji su verovatno ostali iz ranijih vremena. Tako se deo Dor}ola iznad dor}olskog raskr{}a nazivao Zerek, a ispod ovog raskr{}a Jalija. Deo dana{we Ulice cara Du{ana izme|u raskr{}a i dana{we Ulice Tadeu{a Ko{}u{ka nazivao se Bit-pazar, pijaca za prodaju starih stvari. Prva pomisao o ure|ewu Dor}ola poti~e iz 1867. godine, kada je Emilijan Josimovi} izradio plan regulacije Beograda u [ancu, a sama regulacija Dor}ola je po~ela tek u posledwoj ~etvrtini devetnaestog veka.

Dor}ol, Du{anova ulica - nekada{wi Bit-pazar


41

Du{anovac Naseqe Du{anovac nalazi se izme|u Pa{inog brda i Vo`dovca, bliè Autokomandi, izme|u i oko ulica Stevana Prvoven~anog i Ustani~ke. Ceo ovaj kraj je dobio ime po politi~aru Du{anu Spasi}u, koji je tu po~etkom na{eg veka, usred wiva, imao letwikovac. Do letwikovca se tada dolazilo dana{wim Bulevarom JNA, pa se kod Kara|or|evog parka skretalo u levo i kroz wive stizalo do ku}e. Kao i na drugim mestima u okolini Beograca, i ovde su oko letwikovca po~ele nicati i druge ku}e, pa se vremenom formiralo naseqe u periodu izme|u dva svetska rata. Ovde nisu gradili ku}e bogati qudi, ali ni oni najsiroma{niji. U nasequ su ìveli stanovnici koji su ln~nim radom uspeli da prikupe toliko iovca da bi ovde mogli da obezbede najnu`niji krov nad glavom sebi i svojoj porodici.

Du{anovac

42

Dragan L. Peri}

\eram \eram je deo Beograda oko Bulevara revolucije, od tramvajskog depoa do Branka Krsmanovi}a ulice. Ovaj kraj je nekada bio udaqen od varo{i, pa je zato i kafana "Sibirija" (na mestu dana{we zgrade SO Zvezdara) dobila to ime. Kada je 1892. godine pu{ten u rad tramvajski saobra}aj, Op{tina je preko puta kafane sagradila tramvajski depo. Oko wega su se prvo naseqavali radnici zaposleni u tramvarkom saobra}aju, a posle i drugi Beogra|ani skromnijeg materijalnog stawa. Naseqe je nazvano \eram ili Smederevski |eram, prema tro{arinskoj stanici na Smederevskom putu, kod mesta gde je kasnije otvorena pijaca. Re~ |eram ozna~avala je u to vreme rampu na putu, pa se ovaj naziv preneo i na tro{arinske stanice. Posle Prvog svetskog rata u ovaj kraj su se doseqavali i do{qaci iz unutra{wosti i Beogra|ani, stanari starih ku}a u centru koje su ru{ene radi zidawa modernih vi{sspratnica. Stanovnici \erma bili su pripadnici razli~itih dru{tvenih slojeva, pa su se po re~ima savremenika ovde susretali "na~elnici u penziji, ruski generali, aba-

Bulevar kraqa Aleksandra


43

xije, novosadski fotografi i piqari iz Tetova". Po~etkom dvadesetih godina u ovom kraju je jo{ bilo neregulisanih i nekaldrmisanih ulica, a ku}e su uglavnom bile male i od slabog materijala. Solidnije gra|ene ku}e po~ele su da se podiù sredinom dvadesetih godina. Tada je proradila \eramska pijaca, a u Aleksandrovoj ulici otvoren je ve}i broj prodavnica. Ispred fabrike obu}e "Boston" (na mestu sada{we prodavnice "Novi dom") odràvan je svake ve~eri korzo, a to se nastavilo i u slede}oj deceniji. Tokom tridesetih godina u Aleksandrovoj ulici gra|ene su vi{espratne zgrade, sa stanovima za izdavawe. Na \ermu je bilo puno kafana u kojima je vladala vesela atmosfera, pa se zbog toga i govorilo "\eram bije Terazije". Saobra}ajnu vezu \erma sa centrom grada predstavqala je tramvajska pruga Terazije - \eram, pu{tena u rad 1912. godine. Ova pruga je 1924. produèna do nove tro{arinske stanice kod Cvetkove mehane. Zbog toga se naseqe \eram nekad naziva i Stari \eram, a naziv Novi \eram odnosio se na novu tro{arinsku stanicu.

Fabrika obu}e “Boston”

44

Dragan L. Peri}

\ur|evo brdo Ovim imenom ozna~avalo se naseqe na strmom trouglastom zemqi{tu izme|u Bulevara vojvode Mi{i}a, Bulevara vojvode Putnika i Kablarske ulice koja je predstavqala granicu sa Sewakom. Na ovom prostoru je po~etkom dvadesetih godina ovog veka nastao splet malih ulica u kojima su u prizemnim ku}ama ìveli uglavnom radnici. U literaturi nije obja{weno poreklo naziva \ur|evo brdo. Ovo naseqe se vremenom potpuno stopilo sa Sewakom, pa je i ono obuhva}eno imenom Sewak, a naziv \ur|evo brdo se izgubio.

\ur|evo brdo


45

@agubica Ovaj kraj je dobio ime prema kafani "@agubica", na uglu ulica kraqice Marije i Ruzveltove. Na padini koja se od dana{weg Bulevara kraqa Aleksandra spu{ta prema Bulbulderskom potoku (danas Ulica Dimitrija Tucovi}a) u drugoj polovini devetnaestog veka bili su pa{waci za krave beogradskih mlekaxija i stada ovaca koje su ~obani izvodili na pojilo na Bulbulderski potok. Kafana "@agubica" sagra|ena je u posledwoj deceniji devetnaestog veka. Naseqavawe na prostoru oko kafane po~elo je pred Prvi svetski rat, a posle rata je nastavqeno. Tu su gra|ene skromne porodi~ne ku}e, sa dvori{tima zasa|enim vinovom lozom, bagremima i cve}em. Po~etkom dvadesetih godina poru{ena je prvobitna zgrada kafane "@agubica". Na wenom mestu sagra|ena je moderna vi{espratnica, pa se kafana uselila u lokal na uglu, na mesto kafane "Sokolovi}", gde se i sada nalazi. Tokom dvadesetih godina Ratarska ulica (Kraqice Marije) postala je ~ar{ija ovoga kraja. Grobqanska ulica (danas Ruzveltova) pretvarala se u ve~erwim ~asovima u korzo.

Kafana “Sokolovi}”, kasnije “@agubica”

46

Dragan L. Peri}

@elezni~ka kolonija

FOTO

Blagoje Jovi~i}

@elezni~ka kolonija je naseobina sme{tena na severnoj padini i u podno`ju Kanarevog brda. Gra|ena je izme|u 1925. i 1940. godine. Dobila je ime po svojim stanovnicima - èlezni~arima, koji su od jedne beogradske banke otkupili zemqi{te i podigli naseqe malih vila sa ba{tama. Kolonija je imala vodovod, elektri~no osvetqewe, osnovnu {kolu, sokolsko dru{tvo i sport-klub. Vezu sa centrom grada ~inila je èlezni~ka pruga Beograd - Ni{, sa stanicom Ko{utwak.

Pogled sa Ko{utwaka na @elezni~ku koloniju


47

Zeleni venac - kafana Kada putnik iz pravca Novog Beograda ili Zemuna ka starom delu Beograda skrene iz Brankove ulice ka Jug Bogdanovoj, on okre}e ta~no oko ba{te nekada{we kafane "Zeleni venac" koja je ostavila ime u nasle|e celom delu grada. Ku}u u kojoj se nalazila sama kafana sazidao je 1840. godine Aleksa Simi} na obodu bare poznate kao "Manojlova ba{ta", a na mestu koje se danas nalazi pijac. U prizemqu je otvorio kafanu, a prvi zakupac je bila Nemica, gospo|a Herman, udovica {e{irxije koji je sa ènom i troje dece do{ao u Beograd u potrazi za boqim ìvotom. Nedugo po dolasku, {e{irxija se razboli i umre, a udovica, nakon poku{aja da nastavi wegov zanat uzima u zakup kafanu. Kako je bila vredna i uredna vrlo brzo je wena kafana iza{la na dobar glas, pa je ona uskoro na spratu dràla i sobe za no}ewe. Ispred kafane, umesto "cimera", visio je plehani venac omalan zelenom bojom koji je, obeleàvaju}i firmu, vremenom, postao simbol ovog dela Beograda. Kafana je radila sve do po~etka {ezdesetih godina pro{loga veka, kada je, usled regulacije sru{ena da ustupi mesto okretnici i autobuskoj stanici.

Kafana “Zeleni venac”

48

Dragan L. Peri}

Zeleni venac - pijac Po~etkom devetnaestog veka, za vreme vladavine Turaka u Beogradu, srpski ìvaq je bio, uglavnom, skocentrisan na savskoj padini. Tako je jezgro srpskog dela grada bilo oko dana{we Saborne crkve, Varo{ kapije i daqe se protezalo ka Savi i dana{woj èlezni~koj stanici. Tada se dana{wa Brankova ulica zvala Gospodska, a svi vi|eniji i bogatiji Srbi su ìveli u woj. Sredinom devetnaestog veka grupa tih Srba okupqenih oko Matije Bana i Steve Todorovi}a pokrenula je akciju da se sazida pozori{te jer je teatar uop{te bio vrlo popularan u to vreme, a gluma~ke trupe su predstave davale po kafanama, magacinima, pivarama... Tako je i skupqen novac za izgradwu, a kao lokacija izabrana je baru{tina "Manojlova ba{ta" kod kafane "Zeleni venac", a u neposrednoj blizini tadawe Gospodske ulice. Bara je isu{ena, a za arhitektu je izabran italijan Kasano kao ~ovek sa iskustvom u vezi mo~varnih terena po{to je gradio po Veneciji.

Pijac Zeleni venac


49

No, ispostavilo se da Kasano i nije ba{ toliko iskusan, da je teran izuzetno lo{ za gradwu jer je pun podzemnih voda kao i voda koje se slivaju sa Terazijskog grebena. Da bi uop{te moglo da se gradi u zemqu su pobijani veliki {ipovi i do te mere iscrpli skupqeni fond da se od gradwe odustalo. Temeqi su zatrpani, a sramota zaboravqena zajedno sa Kasanom koji se brè-boqe vratio u Italiju. Tih zatrpanih temeqa gradska vlast se setila dvadesetih godina pro{loga veka kad je, usled {irewa grada do{lo do potrebe za otvarawem jo{ nekog pijaca u gradu, kao i da se sklone seqaci sa Terazija gde su dolazili i direktno sa kola prodavali namirnice Beogra|anima. Tako je 1. oktobra 1926. godine otvoren pijac "Zeleni venac", jedan od najmodernijih pijaca tog doba, sa smelom arhitekturom koja je oslonac potraìla u japanskim pagodama i crveno-belim desenom krovova.

Pijac Zeleni venac - aero snimak

50

Dragan L. Peri}

Zvezdara Naziv Zvezdara nosi naseqe na ju`nim ograncima brda koje se ranije zvalo Veliki Vra~ar. Posle Prvog svetskog rata tu su bile utrine, bagremari, vinogradi i mnoge ciglane. Dvadesetih godina po~elo je naseqavawe siroma{nijeg stanovni{tva, koje je gradilo ku}ice od slabog materijala. Na vrhu brda sagra|ena je 1932. godine Astronomska opservatorija, i od tada je po~eo da se upotrebqava naziv Zvezdara, koji se odnosio i na brdo i na naseqe, pa je vremenom nestalo staro ime brda Veliki Vra~ar. Urbanisti~ki plan kompleksa opservatorije i arhitektonske projekte zgrada izradio je arh. Jan Dubovi. Posle izgradwe opservatorije zapo~elo je po{umqavawe brda. U podno`ju brda podignuta je 1936. godine Gradska bolnica sredstvima iz zadu`bine Nikole Spasi}a. Pored ograde Gradske bolnice nalazi se Tre}epoziva~ka ~esma. Postojala je jo{ u devetnaestom veku i zvala se Bulbulderska ~esma, jer je sagra|ena na izvoru Bulbulderskog potoka. Obnovqena je 1915. godine kao spomenik tre}epozivcima poginulim godinu dana ranije na Varovnici. Danas je ova ~esma spojena sa gradskim vodovodom.

Zvezdara - Astronomska opservatorija


51

Zerek Ovo je naziv za stambeni deo Beograda, koji se iz turskih vremena odrào sve do Prvog svetskog rata. Zerek se nalazio na dosta strmoj padini, oko Bajrakli-xamije, koja i danas postoji u Gospodar-Jevremevoj ulici, blizu Ulice kraqa Petra. Zerek je svakako predstavqao nekada mahalu Bajrakli-xamije. Ta~ne granice Zereka nisu u potpunosti odre|ene, jer se i sami podaci o granicama ne slaù, ali je sigurno da se prostirao od dela Ulice kraqa Petra, izme|u ulica Zmaja od No}aja i Cara Du{ana, prema Kalemegdanu. Naziv Zerek zna~i: lep izgled, vidik. Danas sa ovog prostora nema lepog vidika, ali se prema Mili}evi}u jo{ po~etkom dvadesetog veka odavde moglo uìvati posmatraju}i Dunav, Banat, Mirijevo i Vi{wi~ko brdo. Po{to se Zerek nalazio nekada u blizini Duge ~ar{ije u dana{woj Cara Du{ana ulici, a kasnije u blizini Glavne ~ar{ije u Ulici kraqa Petra, ovde su uvek stanovali bogatiji trgovci i zanatlije, u jednospratnim ku}ama balkansko-orijentalnog tipa.

Bajrakli-xamija

52

Dragan L. Peri}

Jalija Jalija na turskom jeziku zna~i prostor uz re~nu ili morsku obalu. Me|utim, ovim imenom su se nazivali delovi naseqa koji su se nalazili uz reku ili more. Po{to je Beograd na dvema rekama, postojala je i Dunavska i Savska Jalija, ali se kasnije zadrào naziv Jalija za dunavsku obalu, "dowi deo Dor}ola bliè Dunavu". Naziv je nastao za vreme turske vladavine a zadrào se do Prvog svetskog rata. Milan \. Mili}evi} je napisao da je Jalija "ona ravna desna obala Dunava od Grada niz vodu do ispod varo{i Beograda. Tako se zove i naseqeni deo te ravni. Deo Jalije zauzima Jevrejska mala, a na jevrejskoj osnovnoj {koli stoji natpis: [kola na Jaliji. Po ovome kraju dobila je naziv dana{wa Dubrova~ka ulica u prvome spisku beogradskih ulica iz 1848. godine: "Od Dortjola upravo Dunavu vode}i sokak - Jalija".

Dor}ol, Jalija


53

Jatagan-mala Jatagan-mala je najve}e beogradsko divqe naseqe nastalo izme|u dva svetska rata. Nalazilo se na prostoru izme|u Bulevara Fran{e d'Eperea i kompleksa bolnica, od "Mostara" do Bulevara JNA. Bulevar Fran{e d'Eperea se tada nazivao Mokrolu{kim drumom, koji je vodio uz Mokrolu{ki potok. Ubrzo posle 1921. godine sirotiwa je otkrila ovaj nenaseqeni teren koji je pripadao Op{tini, relativno blizu centra grada i po~ela ga naseqavati ne pla}aju}i ni{ta za zemqi{te zauzeto radi podizawa najprimitivnijih prebivali{ta. Po{to zemqa nije kupovana, ve} je uzimana "na no`", (jatagan na turskom jeziku), naseqe je dobilo naziv Jatagan-mala. Prvo ve}e naseqavawe Jatagan-mala je doìvela ve} do 1924. godine, kada su izvr{ena i prva detaqna ispitavawa ovog naseqa. Istraìvawa je obavio dr Bogoqub Konstantinovi}, u ime Instituta za socijalnu medicinu. Ustanovio je da se u Jatagan-mali nalazi 490 ku}ica sa 875 stambenih odeqewa i da tu ìvi 1.877 stanovnika.

Jatagan mala

54

Dragan L. Peri}

I svi ostali ìvotni uslovi bili su veoma te{ki, tako da je dr Konstantinovi} zakqu~io da naseqe treba poru{iti. Me|utim, do ru{ewa nije do{lo, a uslovi stanovawa su se samo pogor{avali. Nastupila je i prenaseqenost, uz sve ve}u zapu{tenost stambenog fonda. Ulice su bile nekaldrmisane, {iroke 1-2m. Nisu imale imena, nego su se nazivale redovima, od Prvog do preko Dvadesetog. Iako su u Jatagan-mali bili lo{i uslovi za stanovawe, ipak je ona funkcionisala kao posebno naseqe, pa je imala i svoje kafane i svoje trgova~ke i zanataske radwe. Bilo je bakalnica i piqarnica a zatim radwi raznih zanatlija - fotografa, obu}ara, kova~a, stolara.

Svadba u Jatagan mali


55

Jevrejska-mala Jevrejska mala je bila onaj deo Beograda u kojem su ìveli Jevreji. Po~ela se formirati verovatno jo{ u {esnaestom veku, sa prvim masovnijim dolaskom Jevreja u Beograd, a zadràla je svoje specifi~nosti sve do Drugog svetskog rata. Ova stara jevrejska ~etvrt nalazila se ispod dana{we Ulice cara Du{ana, oko dana{we Jevrejske ulice, koja je i bila wena glavna ulica. Granice ~etvrti najboqe se uo~avaju na Turskom planu Beograda iz 1863. godine i pruàju se dana{wim ulicama Tadeu{a Ko{}u{ka, Visokog Stevana, Bra}e Baruh i Dunavskom, sa mawim pro{irewem izme|u Solunske ulice i Ulice Mike Alasa. Sama Jevrejska ulica svakako je jedina u Beogradu koja svoj naziv nosi duè od 200 godina. Pored stambenih zgrada, u Jevrejskoj ~etvrti su postojale i tri javne zgrade: Stara sinagoga, Jevrejska {kola i Jevrejsko kupatilo. Stara sinagoga se nalazila u sredini bloka izme|u dana{wih ulica Tadeu{a Ko{}u{ka, Visokog Stevana, Jevrejske i Solunske. Najverovatnije da je to i bila prva sinagoga koju su Jevreji izgra-

Dor}ol, Jevrejska ulica

56

Dragan L. Peri}

dili u Beogradu, jer je na tom mestu, u sredini Dvori{ta turskih Jevreja, nazna~ena na planu Beograda iz 1735. godine. Vi{e puta je stradala u ratovima, ali je i obnavqana. Tako se zna da je obnovqena 1819, posle srpskih ustanaka, kojom prilikom je i odràna sve~anost o ~emu postoji zapis. Sluìla je kao bogomoqa do Drugog svetskog rata, kada je ponovo sru{ena. Danas je na tom mestu prazan teren. Jevrejska {kola i kupatilo tako|e su poru{eni i vi{e ne postoje. U opisima Jevrejske male u devetnaestom veku uvek se nagla{avalo da je bila ~ista. Ku}e su se spremale petkom, uo~i dana kada Jevreji nisu radili. Ovde je ìveo i siroma{niji i bogatiji svet. Ku}e siroma{nijih bile su prizemne i male, a bogatijih sa jednim spratom, u ba{tama ogra|enim zidanom ogradom. Kapije su bile drvene, sa zvekirom u obliku gvozdene alke. Pred kapijom je obi~no bio veliki kamen na kojem se sedelo. Kroz kapiju se ulazilo u dvori{te sa mnogo cve}a. Ova atmosfera se velikim delom odràla do Drugog svetskog rata.

Dor}ol, Jevrejska mala


57

Karaburma

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Naseqe Karaburma obuhvatalo je pre Drugog svetskog rata prostor izme|u dana{weg Partizanskog puta, Pan~eva~kog mosta, Dunava i Ulice vojvode Micka Krsti}a. Isto~no od ovog terena pruà se novi deo Karaburme, pa se zbog toga deo koji je postojao pre 1941. godine ponekad naziva i Stara Karaburma. Ime ovoga predela prvobitno je glasio Kajaburma, i prvi put se javqa na austrijskim kartama iz vremena od 1717. do 1739. godine. Kajaburma zna~i stenoviti rt (od turskih re~i kaja - stena i burun - nos, rt). Tako je nazivan deo brda Veliki Vra~ar koji se spu{tao u Dunav. Danas deo brda ne dopire do reke, jer je obala nasuta. U tekstovima iz æIæ veka upotrebqavao se prvobitni naziv Kajaburma uporedo sa novim oblikom Karaburma, koji je preovladao, pa se zadrào do na{ih dana. Dvadesetih godina devetnaestog veka na Karaburmi je bio prazan prostor za ve`bawe kowanika beogradskog vezira, a neki delovi su kori{}eni kao obradivo zemqi{te za gajewe bostana. Sredinom devetnaestog veka na Karaburmi je postojala ciglana - vlasni-

Stara Karaburma, pogled na most Kraqa Petra II

58

Dragan L. Peri}

FOTO

Blagoje Jovi~i}

{tvo poznatog beogradskog trgovca Haxi-Tome. U drugoj polovini devetnaestog veka na Karaburmi je bilo gubili{te, a pored wega i grobqe streqanih osu|enika, pa se smatra da je zbog toga ime terena po~elo da se izgovara kao Karaburma (od turske re~i kara -crn). Naseqavawe Karaburme po~elo je krajem devetnaestog veka, posle izgradwe tekstilne fabrike Evgenija Mihela 1897. godine. Fabriku je 1907. kupila i pro{irila firma Koste Ili}a i sinova. Po{to je fabrikom rukovodio jedan od Kostinih sinova, Vlada Ili}, fabrika je bila poznata pod popularnim nazivom [tofara Vlade Ili}a. Nalazila se na samoj obali Dunava, a pred we se obrazovalo radni~ko naseqe. U krugu fabrike Vlada Ili} je otvorio kafanu, pekaru i kasapnicu, a 1923. godine i osnovnu {kolu za radni~ku decu. Osim radnika, na Karaburmi su se nastawivali i sitni ~inovnici i zanatlije, tako da je po~etkom tridesetih godina ovaj deo Beograda imao 6.000 stanovnika. U to vreme Beogradska op{tina je po~ela da re{ava komunalne probleme naseqa.

Karaburma, pogled sa Dunava


59

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Osnovnu {kolu za radni~ku decu zamenila je 1931. godine novootvorena {kola "Jovan Cviji}" koja je krajem 1933. godine useqena u namensku zgradu, sagra|enu prema projektu op{tinskog arhitekte Milivoja Tri~kovi}a. U isto vreme na Karaburmi je otvorena pijaca. Krajem tridesetih godina Karaburma se pomiwe i pod nazivom Naseqe kneza Pavla.

Ciglana na Karaburmi

60

Dragan L. Peri}

Kote` Neimar Kote` Neimar se prostire izme|u ulica Neboj{ine, Ogwena Price, Maksima Gorkog, Internacionalnih brigada i Rankeove. Pre Prvog svetskog rata bile su prose~ene ulice Neboj{ina i Brani~evska, a ostali deo terena zauzimali su vinogradi, vo}waci, pa{waci i wive. Posle Prvog svetskog rata a.d. "Neimar" kupilo je ovo zemqi{te i izradilo urbanisti~ki plan naseqa, koje je zami{qeno kao skupina porodi~nih ku}a sa ba{tama. Planom je predvi|en i park povr{ine od 7.000m2. Zemqi{te odre|eno za park a.d. "Neimar" je poklonilo Beogradskoj op{tini. Urbanisti~ki plan naseqa odobren je u Op{tini 11. aprila 1922. godine, tako da je odmah mogla da po~ne prodaja placeva i izgradwa ku}a. Naseqe je dobilo ime Kote` Neimar prema nazivu a.d. "Neimar". Pod pojmom kote` podrazumevalo se naseqe sastavqeno od zgrada raznovrsnih po izgledu, u kojima ìve qudi razli~itog dru{tvenog poloàja, za razliku od kolonija u kojima su gra|evine

Ku}a Qubomira Andrijevi}a


61

bile sli~ne, a stanovnici pribli`no istog socijalnog stawa. Zanimqivo je da je me|u stanovnicima Kote` Neimara bilo vi{e istaknutih beogradskih arhitekata, koji su sami projektovali svoje ku}e, kao {to su Branko Tanazevi}, Dragomir Tadi}, Dimitrije M. Leko, Milutin Borisavqevi} i Milan Zlokovi}. Osim sopstvenih ku}a, Borisavqevi} i Zlokovi} su projektovali jo{ nekoliko zgrada u ovoj naseobini. Zbog toga se Kote` Neimar moè smatrati izlo`bom zna~ajnih ostvarewa beogradske stambene arhitekture.

Dubqanska ulica

62

Dragan L. Peri}

Kote` Fran{e d'Eperea Pod ovim nazivom podrazumevao se deo Beograda koji danas nema posebno ime, a nalazi se izme|u Bulevara Fran{e d'Eperea, Bulevara JNA, stadiona JNA i Prokopa. Naseqavawe na tom podru~ju po~elo je posle Prvog svetskog rata, kada je taj kraj bio poznat pod imenom Kragujeva~ki |eram, jer se na Kragujeva~kom drumu (danas Bulevar JNA) nalazila tro{arinska stanica. Na inicijativu profesora Vlade Marinkovi}a osnovano je 1922. godine Dru{tvo za ure|ewe Kragujeva~kog |erma. êtiri godine kasnije, naseqe je promenilo ime u Sportski kraj, jer je na mestu gde se danas nalazi stadion JNA sagra|en stadion Beogradskog sport-kluba (BSK). U blizini stadiona Op{tina je 1929. godine podigla malu naseobinu namewenu siroma{nim Beogra|anima. Sagra|ena je prema projektu arh. Branka Maksimovi}a u dana{woj Humskoj ulici, koja tada jo{ nije bila prose~ena, pa su zgrade stajale na praznom prostoru.

Bulevar Fran{e d’Eperea


63

Po{to ovaj kraj i Vo`dovac nisu imali gimnaziju, u paviqone su useqene [esta ènska i Sedma mu{ka gimnazija. Ulica koja je do 1930. godine nosila naziv Ulica vojvode Mi{i}a, promenila je ime u Bulevar Fran{e d'Eperea. Tada je i naseqe nazvano Kote` Fran{e d'Eperea, a samim tim je i Dru{tvo za ulep{avawe dobilo novo ime. Dru{tvo za ulep{avawe Koteà Fran{e d'Eperea izdejstovalo je od Op{tine kaldrmisawe ulica u ve}em delu naseqa. Jedan od najve}ih problema u nasequ bio je Mokrolu{ki potok, koji je proticao Oblakovskom ulicom. Op{tina je 1932/33. godine regulisala potok izgradwom kolektora od kafane "Mostar" do dana{weg Bulevara JNA. Na podsticaj Dru{tva za ulep{avawe Koteà, na uglu Bulevara Fran{e d'Eperea i dana{weg Bulevara JNA podignut je spomenik Fran{e d'Epereu, vrhovnom komandantu savezni~kih armija na Solunskom frontu. Otkrivawu spomenika 18. maja 1936. godine prisustvovao je i sam francuski mar{al, koji je tih dana boravio u Beogradu.


64

Dragan L. Peri}

Na teritoriji Koteà Fran{e d'Eperea podizane su, osim prizemnih i jednospratnih stambenih zgrada, i ve}e javne gra|evine. Op{tinska zgrada De~jeg prihvatili{ta sagra|ena je 1937. godine u Zve~anskoj ulici. U junu iste godine u Humskoj ulici je poloèn kamen-temeqac Crkve sv. arhan|ela Gavrila. Sredinom juna 1940, otvorena je u Zve~anskoj ulici Bolnica Beogradske trgova~ke omladine, zadu`bina Nikole i Evgenije Kiki. To je moderna gra|evina, okruèna parkom za odmarawe bolesnika.



65

Krunski venac Ovaj naziv nosio je kraj oko dana{we Kaleni}eve pijace. Pre Prvog svetskog rata ovaj deo Beograda bio je retko naseqen. Tu su bile wive, prazni placevi, i po neka ku}a sa ba{tom. Prostor gde je danas pijaca pripadao je imawu Vlajka Kaleni}a, obu}ara i ekonoma, pa je bio poznat kao Kaleni}a gumno. Posle Prvog svetskog rata u ovom kraju su se nastanili qudi razli~itih profesija (advokati, lekari, trgovci...), koji su tu sagradili porodi~ne ku}e. Javnih gra|evina nije bilo, a nije postojala ni direktna tramvajska veza sa centrom. Da bi radili na higijenskom, estetskom i saobra}ajnom unapre|ewu ovoga dela Beograda, wegovi stanovnici su 8. juna 1924. godine osnovali Dru{tvo za ure|ewe i ulep{avawe "Krunskog venca". Dru{tvo je delovalo na teritoriji obuhva}enoj Nevesiwskom, Mile{evskom, Pri{tinskom i Makenzijevom ulicom. Naziv Krunski venac dat je zato {to se ovo podru~je nalazi u produètku Krunske ulice, a ona je dobila ime po tome {to po~iwe od kompleksa dvora.

Kaleni} pijaca

66

Dragan L. Peri}

Dru{tvo je dalo nov~ani prilog za podizawe pijace na Kaleni}a gumnu koja je otvorena 1. novembra 1926. godine. Od tada Beogra|ani bliù okolinu pijace nazivaju Kaleni}a gumno ili Kaleni} pijaca.

Kaleni} pijaca


67

Lipov lad Lipov lad je naseqe oko istoimene kafane na uglu Bulevara kraqa Aleksandra i Gvozdi}eve ulice. Prostire se izme|u Ulice kraqa Aleksandra i Ulice Vojislava Ili}a. Pre Prvog svetskog rata ovaj kraj je bio nenaseqen. Na prostoru oko dana{we Gvozdi}eve ulice nalazio se Borov park, nazvan tako jer je bio zasa|en borovima. U parku je bila poznata Gvozdi}eva vila, vlasni{tvo politi~ara Svetozara Gvozdi}a, a tu se nalazila i kafana "Lipov lad". Posle Prvog svetskog rata ovo zemqi{te je isparcelisano, prose~ene su ulice, pa je po~ela izgradwa privatnih stambenih zgrada. Krajem dvadesetih godina pro{loga veka osnovano je dru{tvo za ulep{avawe ovoga naseqa, kome je dato ime Predgra|e kraqevi}a Tomislava. Sedi{te dru{tva bilo je u kafani "Lipov lad". Dru{tvo se zauzelo da naseqe dobije elektri~no osvetqewe, vodovod i kaldrmu, {to je i ostvareno do 1941. godine.

Bulevar kraqa Aleksandra

68

Dragan L. Peri}

Maki{ Maki{ je predeo pored Save i puta za Obrenovac. Zna~ewe ovog naziva do danas nije protuma~eno. Zbog ~estih poplava Maki{ u devetnaestom veku nije kori{}en ni za obradu ni za naseqavawe. Tu su bile livade i bare obrasle trskom koja se upotrebqavala za pokrivawe ku}a i izradu asura. Po{to je ovo podru~je bogato podzemnom vodom, tu su, na mestu zvanom Bele vode, sagra|ena 1892. godine postrojewa beogradskog vodovoda. Sredinom tridesetih godina po{loga veka u Maki{u je po~elo da se stvara divqe naseqe, naznano Maki{ ili Maki{ko naseqe. Bilo je sastavqeno od nekoliko stotina ku}eraka, koje su podigli najsiroma{niji stanovnici Beograda i vi{e puta je stradalo u poplavama. Teritorija naseqa bila je u sastavu beogradske op{tine, ali su vlasnici placeva bili stanovnici op{tine @arkovo. Krajem tridesetih godina pro{loga veka Beogradska op{tina je odlu~ila da ovo zemqi{te otkupi, i da posle raseqavawa divqeg naseqa ovaj teren ostavi pod vegetacijom, kako bi sa~uvao vodu za beogradski vodovod. Ovu nameru Beogradska op{tina tada nije uspela da ostvari.

Maki{ - fabrika vode


69

Mali pijac Ispod Zelenog venca, ka Savi, u srcu Savamale, na onom prostoru ispred hotela "Bristol", gde se u Kara|or|evu ulicu sta~u ulice: Kraqevi}a Marka, Javorska, Savska, Travni~ka i Hercegova~ka bila je nekad pijaca poznata kao Mali pijac. To je taj pijac koji je opevan i u pesmi "Beogradski Mali pijac potopila Sava", {to nije daleko od istine jer je savska obala u to vreme bila neure|ena, mo~varna i ceo taj kraj bio ~esto plavqen. Sredinom devetnaestog veka tu je bilo i pristani{te gde su pristizale dereglije (vrsta {lepa koji su sa obale vukli qudi ili kowi) trgovaca Bo{waka koji su uglavnom bili muslimani. Zbog te ~iwenice je beogradski trgovac ]ira Hristi} na tom pijacu o svom tro{ku, a na pogled pristani{ta, postavio krst od crvenog kamena, ogra|en gvozdenom ogradom i obja{wewem - kad si|u sa broda da vide da su u hri{}anskoj zemqi. Krst je naru~en i izra|en u Be~u, a transport je bio tri puta skupqi od samog krsta. Sam krst postoji i danas, ali je izme{ten u park kod dolazne autobuske stanice "Beograd", a mali pijac je nestao po~etkom dvadesetog veka izradwom zgrade Beogradske zadruge i ure|ewem prostora ispred we.

Krst ]ire Hristi}a i hotel “Bosna” na nekada{wem Malom pijacu

70

Dragan L. Peri}

Marinkova bara Marinkova bara je naseqe nastalo na terenu oko u{}a Dubokog i Kumodra{kog potoka u Mokrolu{ki potok. Proteè se od Du{anovca do Centralnog grobqa. Ime je dobilo najverovatnije po vlasniku zemqi{ta, po kome se i prostor dana{weg Centralnog grobqa zvao Marinkova {uma. Za sada nisu poznati podaci o ovoj li~nosti. Veliki deo zemqi{ta Marinkove bare bio je pod vodom i trskom. Naseqavawe je po~elo dvadesetih godina, kada su siroma{ni stanovnici izgradili ku}e od nepe~ene cigle i drugog slabog materijala. Ove ku}e su potoci ru{ili kad su se izlivali. Naseqe nije imalo vodovod, kanalizaciju ni elektri~no osvetqewe. Bilo je jedno od najnezdravijih u Beogradu, i imalo je najve}i procenat obolelih od tuberkuloze. Beogradska op{tina je sredinom tridesetih godina pro{loga veka zapo~ela re{avawe komunalnih problema Marinkove bare. Kaldrmisana je glavna ulica u nasequ - Zaplawska, podignute su tri javne ~esme i uvedeno je elektri~no osvetqewe, ali ono nije bilo dovoqno.

Me~kar


71

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Sedmog novembra 1935. godine otvorena je osnovna {kola "Branislav Nu{i}" u namenski sagra|enoj zgradi. Sve~ano otvarawe {kole uveli~ao je Nu{i} li~nim prisustvom. Stanovnici Marinkove bare osnovali su dru{tvo za ulep{avawe svoga kraja, kome su dali ime Predgra|e Petra Mrkowi}a. Uporedo sa novim imenom koristio se i stari naziv Marinkova bara, koji se odrào do danas. Gra|ani ovoga predgra|a sakupili su novac i u oktobru 1938. godine po~eli zidawe doma kulture. U tom domu su se predstavnici Dru{tva za ulep{avawe sastali 27. avgusta 1940. sa predsednikom Op{tine Jevremom Tomi}em i potpredsednikom Lazarom Kosti}em i izloìli im najva`nija komunalna pitawa naseqa. Dobili su obe}awe da }e se nekaldrmisane ulice poplo~ati starom kaldrmom iz centra grada, a problem vodovoda je ostao nere{en, jer je izgradwa rezervoara kod grobqa u Marinkovoj {umi bila tek u planu. Grobqe je po~elo da se osposobqava za sahrane krajem 1940. godine. Vodovodni rezervoar izgra|en je posle Drugog svetskog rata.

U kafani

72

Dragan L. Peri}

Mitropolitova ba{ta

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Na Zari}evom planu Beograda iz 1878. godine vidi se da se Mitropolitova ba{ta nalazila na neparnoj strani Hilandarske ulice. Pruàla se do dana{we ulice Xorxa Va{inggona. Ba{tu su koristili beogradski mitropoliti za odmor u letwim danima i prijem gostiju. Ba{ta je bila zasa|ena vo}em i ukrasnim drve}em, a u woj je postojao hladwak, ~esma i jedna mawa ku}a. Obra|ivawe ba{te bilo je povereno napoli~arima. Krajem devetnaestog veka jedan deo zemqi{ta ustupqen je slu`benicima stranih poslanstava, koji su tu igrali tenis. Od 1905. godine ovaj teren se pomiwe kao biv{a Mitropolitova ba{ta, imawe srpske dràve. U Beogradskoj op{tini je izra|en plan za prosecawe ulica kroz Mitropolitovu ba{tu, pa su po tom planu u prole}e 1905. godine prose~ene ulice koje su kasnije nazvane Teodosijeva (danas Jelene ]etkovi}), \ure Dani~i}a, [afarikova i Kopitareva gradina. Ulica Kopitareva gradina ima u sredini skver, koji je ure|en u jesen 1907. godine.

Teodosijeva ulica


73

Ovde treba spomenuti da se na teritoriji Mitropolitove ba{te nalazi samo po~etak [afarikove ulice, i da je wen nastavak, koji dopire do Cetiwske ulice, prose~en u periodu izme|u dva svetska rata. Zemqi{te Mitropolitove ba{te isparcelisano je na 30 placeva, koji su prodavani od juna 1905. do aprila 1907. godine. Na ovim placevima podigli su ku}e qudi koji su se isticali u beogradskom kulturnom i dru{tvenom ìvotu. Projektanti ovih gra|evina bili su zna~ajni beogradski arhitekti. Tako je arh. Milan Antonovi} projektovao i svoju ku}u i ku}u svog brata Dragoquba. Lekar Milenko Materbi stanovao je i radio u ku}i sagra|enoj po planovima arhitekata Stojana Titelbaha i Andre Stevanovi}a. Ku}u Qubomira Stojanovi}a, filologa i politi~ara, projektovao je profesor Realke Josif Kova~evi}, a planove za ku}u trgovca Cvetka Sav~i}a izradio je arh. Danilo Vladisavqevi}. Projektant ku}e nau~nika Jovana Cviji}a danas nije poznat, ali se zna da je unutra{wu dekoraciju zgrade radio umetnik Dragutin Inkiostri-Medewak. Sve pomenute gra|evine podignute su na regulacionoj liniji i imaju ba{te.

Pe~ewe rakije na uglu \ure Dani~i}a i Xorxa Va{ingtona ulica

74

Dragan L. Peri}

Mihajlovac

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Mihajlovac je malo naseqe nastalo posle Prvog svetskog rata izme|u Hipodroma i ûkarice. Naseqe je dobilo ime prema kafani otvorenoj uo~i balkanskih ratova. Kafana je nazvana "Mihajlovac" po tome {to je Hipodrom koristilo Kolo jaha~a "Knez Mihailo". Ovaj ugostiteqski lokal postao je krajem dvadesetih godina poznat kao no}no sastajali{te mondenske publike. U slede}oj deceniji naseqe Mihajlovac povezano je sa centrom grada autobuskom linijom Terazije - Gospodarska mehana - ûkarica - Mihajlovac.

Ba{ta “Kod Careve }uprije”, ispod Mihalovca


75

Naseqe kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a Ovaj naziv odnosio se na teritoriju sa obe strane dana{weg Bulevara kraqa Aleksandra, od Lipovog lada do Zelenog brda, i od Zvezdare do Pa{inog brda. Pre Prvog svetskog rata ovo zemqi{te je bilo nenaseqeno. Tu su bile ciglane i svega nekoliko ku}a, pa je kraj bio poznat pod imenom Sedam ku}a. U ovom kraju nalazile su se ku}a i ciglana Milo{a Ja}imovi}a, ku}a i ba{ta Denka Stojanovi}a i kafana Cvetka Jovanovi}a ~uvena Cvetkova mehana. Oko 1922. godine na ovom terenu su po~eli da se naseqavaju ~inovnici, zanatlije i radnici, koji su dolazili kako iz unutra{wosti tako i iz centra Beograda. Kasnije su se tu nastawivali i imu}niji Beogra|ani. Od 1925. godine na nekada{wim wivama i livadama Malog Mokrog Luga po~ele su da ni~u nestru~no trasirane ulice i da se u wima podiù ku}ice koje su prodavane na otplatu. Time su se bavili naro~ito bra}a Ja}imovi}i i bra}a Mandil i Cvetko Jovanovi}.

Kalmik sa svojom zapregom u Bulevaru kraqa Aleksandra

76

Dragan L. Peri}

Do 1930. najve}i deo naseqa pripadao je op{tinama Mali Mokri Lug i Mirijevo, a onda je pripojen beogradskoj op{tini. Iste godine gra|ani ovoga dela Beograda odlu~ili su da se wihov kraj nazove Naseqe kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Osnovali su i dru{tvo za unapre|ewe naseqa, pod predsedni{tvom @ivojina Deve~erskog, vi{eg inspektora Ministarstva finansija. Dru{tvo je izdejstvovalo od Op{tine kaldrmisawe onih ulica koje do tada nisu bile poplo~ane, otvarawe ambulante, poàrne stanice, po{te i telegrafa, kao i podizawe osam javnih ~esama. Od 1935. do 1937. godine naseqe je dobilo jo{ nekoliko javnih ~esama, trideset kaldrmisanih ulica i produèwe tramvajske pruge od Cvetkove mehane do periferije naseqa. U to vreme ovo predgra|e je imalo 20.000 stanovnika.

Zvezdara


77

Palilula Palilula je deo Beograda izme|u Dor}ola, Skadarlije i ulica De~anske, Kraqa Aleksandra, Ruzveltove, Cviji}eve i \ure \akovi}a. Najve}i deo ove teritorije ulazio je u sastav turskog Beograda. Posle austrijskog osvajawa 1717. godine skoro sve ku}e na ovom terenu su poru{ene, radi stvarawa ~istine oko varo{kog bedema (kasnijeg [anca). Ostao je neporu{en deo turskog Beograda ispod Ta{majdana, gde su Austrijanci naselili nema~ke seqake i tako stvorili selo Karl{tat. Posle odlaska Austrijanaca iz Beograda 1739. nestalo je i ovo naseqe. Pouzdani podaci o ponovnom iaseqavawu ovog prostora poti~u iz vremena posle drugog ustanka, kada je na ovom terenu bio spahiluk beogradskih vezira. Iz tog vremena poti~e ime Palilula. Ovaj naziv je nastao po tome {to je u varo{i u [ancu bilo zabraweno pu{ewe na ulicama, zbog opasnosti od poàra, a izvan varo{i su pu{a~i mogli da pale lule. Predgra|a pod nazivom Palilula postoje i u Ni{u i u Kragujevcu.

Varo{ka bolnica u Xorxa Va{ingtona ulici, kod Vidin kapije

78

Dragan L. Peri}

Dvadesetih godina devetnaestog veka stanovnici Palilule bili su seqaci iz okoline Ni{a, Leskovca i Vrawa. Oni su se bavili ba{tenskom obradom zemqe, prvi su gajili bivole u Beogradu. Prvim stanovnicima Palilule pridruìli su se 1834. godine Savamalci, koje je doselio knez Milo{, da bi u Savamali stvorio prostor za kasarne i druge javne gra|evine. Pre nego {to su se preselili u Palilulu Savamalci su slavili Markovdan na Tobxijskoj pijaci (danas Hajduk-Veqkov venac), gde su se nalazile neke ru{evine, za koje su Savamalci verovali da su ostaci Crkve sv. Marka. Tu je pod jednim hladwakom sluèna slu`ba, a posle we je nastajalo narodno veseqe, kome je vi{e puta prisustvovao knez Milo{. Svoju slavu Savamalci su preneli u Palilulu. Knez Milo{ im je na Ta{majdanu podigao Crkvu sv. Marka, novcem iz zave{tawa beogradskog trgovca Lazara Pan~e. Crkva se nalazila pored mesta gde je pro~itan Hati{erif 1830. godine, u neposrednoj blizini dana{we velike Crkve sv. Marka. Poru{ena je u Drugom svetskom ratu. U devetnaestom veku na Markovdan se odràvao ~uveni va{ar, koji je zahvatao ne samo crkvenu portu nego i ceo prostor Batal-xami-

Kraqice Marije ulica, kod Palilulske pijace


79

je (teren gde je sada zgrada Narodne skup{tine). Oko ringi{pila, {atri sa liciderskim kola~ima, i jagawaca na ra`wu, okupqali su se Beogra|ani i veselili celoga dana. Kada je u prvoj deceniji dvadesetog veka po~elo zidawe zgrade Narodne skup{tine, va{ar je mogao da se odràva samo u crkvenoj porti, i ta tradicija je nastavqena i posle Prvog svetskog rata. Pored Crkve sv. Marka, na mestu dana{weg Ta{majdanskog parka, nalazilo se sve do kraja dvadesetih godina pro{log veka Staro grobqe. Ivicom grobqa, du` Carigradskog druma, (Bulevar kraqa Aleksandra), pruàla se Fi{egxijska ~ar{ija, sastavqena od prizemnih ku}a sa du}anima u kojima su fi{egxije punile fi{eke barutom. Fi{egxijski du}ani su ovde sme{teni 1834. godine po nare|ewu kneza Milo{a, da bi bili daqe od varo{i, gde su predstavqali opasnost. Krajem osamdesetih godina fi{egxije su prestale da rade, pa su se u wihove du}ane uselili starinari, koji su tu ostali do Drugog svetskog rata.

Fi{eklija

80

Dragan L. Peri}

Izme|u dana{wih ulica Beogradske i Ruzveltove bilo je od 1863. godine trkali{te, od 1894. marvena pijaca (preseqena sa Batal-xamije), a od 1912. tu su se nalazili sportski tereni. Periferni delovi Palilule zadràli su skoro do kraja devetnaestog veka osobine seoskog naseqa. U dvori{tima su se videli plastovi sena, ko{evi za kukuruz, guske, sviwe i ovce. Siroma{ni Palilulci, koji nisu imali svoja imawa, obra|ivali su kao nadni~ari tu|e wive, vinograde i ba{te. Jezgro Palilule brè je dobilo osobine gradskog naseqa. Tu su se nastawivali uglavnom niì ~inovnici, rabaxije, fijakeristi i zanatlije. U dana{wim ulicama Takovskoj, Hilandarskoj, Xorxa Va{ingtona, Cetiwskoj, Dalmatinskoj i Svetogorskoj ìveli su intelekualci i umetnici. Na teritoriji Palilule bilo je vi{e javnih gra|evina, me|u kojima bi trebalo pomenuti Palilusku kasarnu, sagra|enu 1837. i Varo{ku bolnicu iz 1868. godine. Paliluska osnovna {kola, podignuta 1895. godine po planovima arh. Milana Antonovi}a, spadala je u prve beogradske {kolske zgrade sagra|ene prema modernim pedago{kim i

Crkva svetog Marka


81

higijenskim principima. Za potrebe paliluske sredwo{kolske omladine izgra|ena je 1910. godine rasko{na zgrada Druge beogradske gimnazije, prema projektu arh Dragutina \or|evi}a. Stanovnici Palilule osnovali su 1898. godine dru{tvo "Milo{evac" za ulep{avave paliluskog kraja. Jedan od rezultata rada ovoga dru{tva bilo je otvarawe Paliluske pijace, na mestu gde se i danas nalazi (ugao ulica Georgi Dimitrova i Majora Ili}a). Dru{tvo je rukovodilo pijacom od 1903. do 1928. godine, a onda je ona pre{la u ruke Beogradske op{tine. U vremenu izme|u dva svetska rata Dru{tvo za ulep{avawe Palilule zalagalo se za uvo|ewe autobuske linije od klanice do pristani{ta, za moderno ure|ewe pijace, za stvarawe parka na mestu Starog grobqa i za savremeno kaldrmisawe ulica. Do 1941. godine ostvareno je samo poplo~avawe ulica. U istom periodu na teritoriji Palilule sagra|eno je nekoliko velikih javnih gra|evina, kao {to su Pravni i Tehni~ki fakultet, Univerzitetska biblioteka, nova crkva svetog Marka, Glavna po{ta i Poàrna komanda.

Druga mu{ka gimnazija

82

Dragan L. Peri}

Pa{ino brdo U devetnaestom veku veku ovaj naziv se odnosio na celo uzvi{ewe koje se proteè izme|u ûburskog i Mokrolu{kog potoka i dopire do Pa{ine ~esme. êsma se ranije zvala [areni izvor, a sada{wi naziv je dobila po tome {to je pored we poginuo beogradski vezir Sulejmanpa{a, koji se tu sukobio sa srpskim ustanicima prilikom napu{tawa Beograda 1807. godine. Pa{ina ~esma postoji i danas u Ulici @ivka Davidovi}a. Ona je sagra|ena na izvoru Pa{inog potoka, koji se ulivao u Duboki potok pritoku Mokrolu{kog potoka. Prema Pa{inoj ~esmi i potoku dobilo je naziv i brdo, a po wemu i naseqe koje se prostire izme|u Du{anovca, naseqa [umice, Ulice Vojislava Ili}a i Bulevara Crvene armije, ~ijom je trasom nekada tekao ûburski potok. Pa{ino brdo bilo je pokriveno wivama i livadama sve do 1921. godine. Tada su ova privatna imawa kupile Zalo`na, Gra|evinska i Pra{ka banka, pa su prosekle ulice, isparcelisale zemqi{te i prodavale placeve na trogodi{wu otplatu. Cena je bila prihvatqiva za

Kod fotografa


83

Beogra|ane skromnih materijalnih mogu}nosti, kao {to su ~inovnici, radnici, zanatlije i sitni trgovci. Oni su podizali jednostavne prizemne porodi~ne ku}e. Kasnije su po~eli da se naseqavaju i malo imu}niji gra|ani, a zidale su se i zgrade za izdavawe. Ulica prestolonaslednika Petra (danas Maksima Gorkog) bila je glavna ulica u nasequ. Ona je prva kaldrmisana (oko 1930. godine). Tu su bile sme{tene prodavnice prehrambenih proizvoda (kasapnice, pekare, piqarnice i bakalnice), ~iji su vlasnici stanovali u dvori{nom delu zgrade koja sa ulice ima du}an. Ulica prestolonaslednika Petra presecala je naseqe u pravcu sever-jug, i predstavqala vezu sa centrom grada sa jedne strane i sa Du{anovcem sa druge. U pravcu istok-zapad pruà se Ulica gospodara Vu~i}a (nekada{wi Gospodarski put), koja je povezivala Kragujeva~ki drum (danas Bulevar JNA) sa Smederevskim drumom (danas Bulevar kraqa Aleksandra). Gra|ani ovoga dela Beograda osnovali su dru{tvo za ulep{avawe i unapre|ivawe svoga kraja. Dru{tvo je u prole}e 1928. godine zatraìlo od Op{tine da se ovo naseqe zvani~no nazove Predgra-

Izborna nedoumica

84

Dragan L. Peri}

|e vojvode Stepe, {to je i u~iweno, ali se i u tekstovima i u govoru Beogra|ana zadrào i stari naziv Pa{ino brdo. ^lanovi Dru{tva zalagali su se za uvo|ewe autobuske veze sa centrom, za podizawe {kolske zgrade, ure|ewe parka, kaldrmisawe ulica i pro{irewe vodovodne mreè. Da bi re{ili neka od ovih pitawa, ~lanovi Dru{tva su prire|ivali koncerte, zabave i kermese, i tako sakupili sredstva za postavqawe trotoara u izvesnom broju ulica. Stanovnici Miklo{i}eve ulice dobili su od Op{tine kamen, od Pra{ke banke kredit, a sami su dali novac i radnu snagu, pa su kaldrmisali svoju ulicu. Na zauzimawe Dru{tva Beogradska op{tina je u toku 1932. godine re{ila pitawe uli~nog osvetqewa u nasequ, kaldrmisala ulice Gospodara Vu~i}a i Kru{eva~ku, otvorila telefonsku govornicu i ustanovila autobusku liniju do Terazija.

Op{tinski dobo{ar


85

Pi{toq-mala Nalazila se kod stare Elektri~ne centrale, me|u deponijama beogradskog smetli{ta, na kraju Francuske ulice, gde je i ucrtana u plan iz 1921. godine. Ovo zna~i da je nastala odmah posle Prvog svetskog rata, kada se osetio veliki nedostatak stambenog prostora, usled ratnih razarawa i ja~eg dolaska novog stanovni{tva u Beograd. Sli~no kao i u slu~aju Jatagan-male, i ovaj teren je pripadao Op{tini, a bio je neizgra|en, pa ga je siroma{an svet otkrio i po~eo zauzimati zemqi{te besplatno, "na pi{toq", po ~emu je naseqe i dobilo ime. Ku}ice su gra|ene od najrazli~itijeg materijala, naj~e{}e od dasaka, a u najboqem slu~aju od }erpi~a. Na osnovu sa~uvane fotodokumentacije vidi se da je kvalitet ku}ica bio veoma lo{. Ovakvih ku}ica-stanova bilo je u Pi{toq-mali oko 1926. godine dve stotine. Kao naseqe u blizini reke Pi{toq-mala je nekoliko puta bila i plavqena, posle ~ega su uslovi za ìvot bili zaista stra{ni, ali je naseqe ostajalo. Ipak je doneto definitivno re{ewe i Pi{toq-malu je 1933. godine poru{ila policija uz pomo} vatrogasaca, ali i uz velike proteste wenih stanovnika koji su izba~eni iz svojih ku}a.

Pi{toq-mala

86

Dragan L. Peri}

Predgra|e kraqevi}a Andreje Pod ovim nazivom podrazumevalo se naseqe sme{teno isto~no od Novog Grobqa, pored sada{weg Severnog bulevara. Na tom prostoru su se sve do sredine dvadesetih godina nalazile ciglane. Tada je po~ela da se naseqava najpre sirotiwa, a kasnije su se nastawivali i pripadnici sredweg staleà. Po{to je ovaj deo grada bio bez komunalija, stanovnici su oko 1930. godine osnovali dru{tvo za ulep{avawe svoga kraja. Nasequ su dali ime Predgra|e kraqevi}a Andreje. Dru{tvo se zalagalo da Op{tina prose~e Severni bulevar, predvi|en Generalnim urbanisti~kim planom iz 1923. godine {to je sredinom tridesetih godina i ostvareno. Krajem 1937. Op{tina je na Severnom bulevaru po~ela izgradwu stambenog kompleksa sastavqenog od jednospratnih zgrada sa malim stanovima. Ovi stanovi su bili nameweni Beogra|anima najskromnijih materijalnih mogu}nosti. Uprkos zauzimawu Dru{tva za ulep{avawe, neki komunalni problemi naseqa ostali su nere{eni do Drugog svetskog rata. Elektri~no osvetqewe ulica i vodovodna mreà nisu zadovoqavali potrebe stanovnika, a nije postojala ni autobuska veza sa centrom grada.

Severni bulevar


87

Predgra|e kraqice Marije Ovaj naziv nosio je dana{wi Gorwi Vo`dovac (deo Vo`dovca izme|u Vo`dova~ke crkve i Tro{arine). Na ovom podru~ju bila su pre Prvog svetskog rata poqoprivredna imawa. Posle rata po~eli su da se naseqavaju gra|ani, ve}inom sredweg socijalnog poloàja. Oni su ìveli u skromnim porodi~nim ku}ama, okruènim lepo ure|enim ba{tama. Naziv Predgra|e kraqice Marije naseqe je dobilo 1923. godine. Iste godine osnovano je Dru{tvo za unapre|ewe ovog predgra|a, pod predsedni{tvom u~iteqa Vuka{ina Popovi}a. Sve do 1930. godine ovaj kraj je pripadao kumodra{koj op{tini, a tada je u{ao u sastav beogradske op{tine, pa je wegovom komunalnom ure|ewu posve}ena ve}a pa`wa. Op{tina je otpo~ela kaldrmisawe ulica u nasequ. Tramvajska pruga Slavija - Vo`dovac, koja se zavr{avala kod Vo`dova~ke crkve, produèna je do ugla ulica Vojvode Stepe i Bogdana Markovi}a (danas Kapetana Zavi{i}a). Deci ovoga predgra|a bila je namewena osnovna {kola "Kraqica Marija", otvorena 1930. godine u neodgovaraju}im prostorijama. [ko-

Beograd - aero snimak

88

Dragan L. Peri}

la je 1933. godine useqena u reprezentativnu zgradu, sagra|enu prema projektu Desanke Manojlovi}, arhitekte Tehni~ke direkcije Beogradske op{tine. Posle zavr{etka izgradwe {kole, ure|en je park koji se grani~i sa {kolskim dvori{tem i zauzima prostor na uglu Ulice Jove Ili}a i Avalskog druma. Stanovnici Predgra|a kraqice Marije osnovali su 1934. godine Narodnu ~itaonicu, koja je za kratko vreme okupila oko 500 ~lanova i postala kulturni centar ovoga dela Beograda. îtaonica je obrazovala me{oviti peva~ki hor, organizovala kurseve francuskog jezika i stenografije, a imala je i dramsku, muzi~ku, {ahovsku i sportsku sekciju. Tokom tridesetih godina kulturno-zabavnom ìvotu ovoga kraja doprinosilo je i Dru{tvo za unapre|ene predgra|a kraqice Marije. Svake godine Dru{tvo je od 10. do 14. juna prire|ivalo va{ar na terenu preko puta kafane "Kova~", izme|u vojnog ve`bali{ta i tro{arinske stanice.

Beograd - aero snimak


89

Prokop

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Naseqe Prokop nalazilo se u istoimenoj uvali koja se pruà od Beogradske industrije piva (ranije Vajfertova pivara) u pravcu stadiona JNA, izme|u Bulevara Fran{e d'Eperea i Hajd-parka. Uvala je stvorena ve{ta~ki, na taj na~in {to je odatle po~etkom osamdesetih godina pro{log veka odno{ena zemqa za nasipawe Bare Venecije, gde je 1884. godine sagra|ena @elezni~ka stanica. Zemqa iz Prokopa bila je ~vrsta i kvalitetna, pa je zato odabrana za pomenuto nasipawe. Zemqi{te je pripadalo kraqici Nataliji Obrenovi}, od koje ga je otkupilo preduze}e "Batiwol", koje je izvodilo radove nasipawa Bare Venecije. Po tome otkopavawu uvala je i dobila naziv Prokop. Sama uvala je predstavqala {iroku i duboku rupu, krater, dubine i do 20m, urezanu u Top~idersko brdo. Ovaj prostor otkrile su siroma{ne prido{lice posle Prvog svetskog rata, kada je u Beogradu bio veliki nedostatak stanova. Qudi su po~eli da grade na brzinu sebi krov nad glavom, ali je ovde situacija bila ne{to lak{a nego u Jatagan-mali, pre svega zato {to je teren bio vi{e zaklowen od o~iju policije.

Naseqe Prokop

90

Dragan L. Peri}

Osim toga vertikalni zidovi kratera od ~vrste zemqe bili su pogodni da posluè kao jedan ili dva zida ku}e. Ovo su naro~ito koristili prvi naseqenici, ali su ubrzo sva mesta uz zidove kratera bila zauzeta. U brdo su se pored toga ukopavali podrumi, {upe, sviwci, i druge sporedne prostorije. Kasnije su se na prostoru izme|u zidova kratera gradili najrazli~itiji objekti za stanovawe od dasaka, pleha, kutija, a u najboqem slu~aju od }erpi~a. To su ve}inom bile prave izbe, vla`ne, mra~ne i hladne. Sve je bilo gra|eno bez odobrewa, preko no}i. U Prokopu je situacija bila naro~ito te{ka posle jakih ki{a, koje su donosile vodu i muq. Naseqe se delilo na dva dela. Gorwi deo je bio prema dana{wem stadionu JNA, a dowi deo prema Pivari; gde su uglavnom ìveli Cigani. Naseqe se sa po~etkom u 1922. godini definitivno formiralo 1925, jer je prostor bio ograni~en. Prokop je bio ispresecan uli~icama, ali one nisu imale imena, samo je svaka ku}a imala broj. U naseqe se stizalo od strane "Mostara" putem, dok su s druge strane u vertikalni zid kratera bile use~ene strme stepenice.

Naseqe Prokop


91

Popis ku}ica je izvr{en 1933. godine, pa je utvr|eno da ih ima 133 sa 1.000 stanovnika, ve}inom èlezni~ara. Prokop je preìveo Drugi svetski rat i postojao je do sedamdesetih godina, hada je odlu~eno da se u Prokopu izgradi nova putni~ka èlezni~ka stanica u okviru re{ewa beogradskog èlezni~kog ~vora. Ru{ewu se pristupilo po~etkom sedamdesetih godina. Izgradwa nove èlezni~ke stanice otpo~ela je u jesen 1975. godine.

Naseqe Prokop

92

Dragan L. Peri}

Profesorska kolonija

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Profesorska kolonija se nalazi izme|u ulica Cviji}eve, Zdravka êlara i ârli âplina. Na tom prostoru su pre Prvog svetskog rata bile ba{te, wive i vo}waci. Zidawe naseobine po~elo je 1926. godine, na inicijativu dekana Filozofskog fakulteta Vladimira K. Petkovi}a. Profesori Beogradskog univerziteta uzeli su kredit od Uprave fondova i sagradili skupinu porodi~nih ku}a koja je dobila ime Profesorska kolonija. Urbanisti~ki plan naseqa izradio je arh. Svetozar Jovanovi}, profesor Tehni~kog fakulteta, sa pomo}nicima Mihajlom Radovanovi}em i Petrom Krsti}em. Oni su nasequ dali osobenu uli~nu mreù, sastavqenu od zrakasto i polukru`no postavqenih ulica. Svetozar Jovanovi} je radio i projekte zgrada, od kojih svaka predstavqa varijantu istog tipa skromnije vile. Neke od ku}a projektovali su sami vlasnici. Tako je matemati~ar, geofizi~ar i astronom Milutin Milankovi} izradio planove za sopstvenu ku}u u Ulici Qube Stojanovi}a br. 9. U Profesorskoj koloniji je do 1929. godine izgra|eno oko sto komfornih ku}a, ve}inom jednospratnih.

Profesorska kolonija, ugao Cviji}eve i Var{avske ulice (Ja{e Prodanovi}a)


93

Iako je spoqna obrada gra|evina jednostavna, naseqe kao celina deluje slikovito. Tome naro~ito doprinosi obiqe zelenila. Svaka ku}a ima ba{tu zasa|enu drve}em i cve}em, neke od ulica imaju drvored, a u sredini naseqa nalazi se mali park. Zbog toga je kolonija podse}ala savremenike na vrtne gradove u inostranstvu. U Profesorskoj koloniji su stanovali, pored ostalih i Bogdan Popovi} sa bra}om Dimitrijem i Pavlom, Svetislav Petrovi}, Vasiq Popovi} i Vladimir ]orovi} sa ènom Jelenom Skerli}. Po{to se nalazila na tada{woj periferiji, Profesorska kolonija je svojim stanovnicima obezbe|ivala mir neophodan za stvarala~ki rad.

Profesorska kolonija, ugao Cviji}eve i Var{avske ulice (Ja{e Prodanovi}a)

94

Dragan L. Peri}

Rakovica

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Ovaj naziv imaju selo, manastir i gradsko naseqe. Selo Rakovica nalazi se na Avalskom drumu, u dolini potoka koji je bio poznat po rakovima, pa je prozvan Rakovica. Isto ime dato je i selu, dok se za potok ustalio naziv Rakovi~ki potok. Prema predawu u ataru sela nalazio se istoimeni manastir, ali je zbog opasnosti od turskog nasiqa preme{ten na zaklowenije mesto na obali Rakovi~kog potoka (blizu Resnika), gde je ostao do danas. Severno od u{}a Rakovi~kog potoka u Top~idersku reku nalazi se gradsko naseqe Rakovica, sme{teno na padinama koje se spu{taju prema Top~iderskoj reci. Dolinom reke pruàju se èlezni~ke pruge Beograd-Ni{ i Beograd-Poàrevac-Majdanpek. Naseqavawe ovog terena po~elo je posle 1900. godine, izgradwom vila okruènih ba{tama i vo}wacima. Beogra|ani koji su provodili leto u ovim vilama izdejstvovali su od @elezni~ke direkcije otvarawe postaje u Rakovici. Izme|u dva svetska rata pored èlezni~ke pruge izgra|eno je vi{e fabrika, od kojih je najpoznatija Industrija aeroplanskih

@elezni~ka stanica Rakovica


95

motora. U to vreme se naseqe Rakovica od letovali{ta pretvorilo u stambenu ~etvrt, sastavqenu od porodi~nih ku}a sa ba{tama. Na uzvi{ewu iznad poàreva~ke pruge sagra|ena je 1939. godine Crkva sv. apostola Vartolomeja i Varnave, skladno uklopqena u {umovitu okolinu. U blizini crkve Beogradska op{tina je nameravala da sazida veliku, modernu osnovnu {kolu, ali su ratne prilike spre~ile ostvarewe ove zamisli.

Fabrika kamiona u Rakovici

96

Dragan L. Peri}

Savamala Savamala ili Sava-mahala, kako se ranije nazivala, samim svojim nazivom odre|uje pribli`nu lokaciju i kazuje da je to onaj stambeni deo Beograda, koji se pruà pored reke Save. Me|utim, treba znati da se Savamala nalazila u delu Beograda van okvira [anca, koji je nekada opasivao Beograd. Prema Vasi Lazarevi}u, Savamala je 1909. godine bila tada{wa Bosanska ulica, danas Ulica Gavrila Principa, {to zna~i da je ova ulica predstavqala centar Savamale. Ovaj poloàj i veli~ina Savamale, sa glavnim ulicama pod dana{wim nazivima Gavrila Principa i Kraqice Natalije, oformqen je u ~etvrtoj deceniji devetnaestog veka, za vreme kneza Milo{a. Me|utim, pre ovoga vremena Savamala nije bila ovakva, ve} je zauzimala vi{e prostora du` reke. Po svemu sude}i, izgleda da po~etak Savamale predstavqaju delovi turskog Beograda, iznad dana{we @elezni~ke stanice, preostali posle ru{ewa dela varo{i zbog izradwe bedema i kapije oko varo{i, a u tre}oj deceniji osamnaestog veka, koje su izveli Austrijanci.

Kara|or|eva ulica kod hotela “Bristol”


97

Za vreme austrijske vladavine Beogradom u periodu 1717-1739. godine ovo naseqe je postojalo pod nazivom Dowa srpska varo{ ili Savska varo{, ali se u izvorima pomiwe i kao Nova srpska varo{. Postoje i austrijski planovi ovoga naseqa koncipirani u ortogonalnom sistemu, koji svakako predstavqaju planove rekonstrukcije ovoga ostatka turskog Beograda, kakvi su i austrijski planovi za rekonstrukciju Beograda oko kojeg je izgra|en bedem. U radu "Beogradska nova dowa varo{ u osamnaestom veku" ovo naseqe je tretirano kao novosagra|eno za sme{taj Srba, koje su Austrijanci nasilno iselili iz Beograda u okviru bedema. Naseqe je imalo Crkvu sv. Jovana Prete~e koja se nalazila na prostoru dana{weg parki}a kod ugla Sarajevske i Nemawine ulice. Kada su se Turci ponovo vratili u Beograd 1739. godine naselili su i Dowu srpsku varo{ i nazvali je Sava-mahala. Crkvu su pretvorili u xamiju Ivaz-Mehmed-pa{e. Za vreme Prvog srpskog ustanka Sava-mahala, koja se u nekim izvorima naziva i Ciganska mala, odigrala je dosta zna~ajnu ulogu u toku borbi oko Beograda.

Savsko pristani{te

98

Dragan L. Peri}

Ona se nalazila na pravcu kretawa ustani~ke vojske, koja je iz {an~eva na Zapadnom Vra~aru polazila da opseda Beograd. U takvoj jednoj borbi sa Turcima, ustanici su krajem maja 1804. godine zapalili Sava-mahalu, kada je i po~elo weno definitivno propadawe. Do kraja 1806. godine, kada je Kara|or|e osvojio Beograd, izgleda da je Sava-mahala bila delimi~no obnovqena, jer se pomiwe kao toponim za orijentaciju. Posle tih vremena ona je izgleda u potpunosti propala i nije vi{e naseqavana na ovome mestu. Ova Sava-mahala, kao i ranija Dowa srpska varo{, bila je veli~ine 50-60 ku}a. Me|utim, iako je turska Sava-mahala propala, iznad obale Save i Ciganske bare razvijalo se selo Savamala, negde od Sava-kapije (oko ugla Kara|or|eve ulice i Velikih stepenica), pa sve do dana{weg "Mostara", do linije kraja dana{we Kneza Milo{a ulice. Ne zna se kome je turskom spahiji ranije pripadala Savamala, ali se zna da je za vreme beogradskog vezira Mara{li Ali-pa{e ona postala spahiluk kneza Milo{a, koji je od Savamalaca uzimao sve one da`bine koje su uzimali i Turci-spahije.

Kafana “Ki~evo” na uglu Crnogorske i Kara|or|eve ulice


99

Prostor na kome je nekada postojala Dowa srpska varo{ po~eo je da se izgra|uje tek u ~etvrtoj deceniji devetnaestog veka, kada je na tom terenu knez Milo{ odlu~io da izgradi novi srpski Beograd. Prema nekim slabim indicijama, izgleda da je u to vreme bilo nekih tragova Dowe srpske varo{i. Selo Savamala se dosta brzo naseqavalo Srbima, {to je podsticao i knez Milo{. Me|utim, posle Hati{erifa iz 1830. i 1833. godine, kada je Srbija dobila unutra{wu samoupravu, knez Milo{ je stvorio plan da izgradi novi srpski Beograd van okvira postoje}eg [anca. Za to je bio najpogodniji savski kraj, teren oko ugla dana{wih ulica Kneza Milo{a i Nemawine. Knez Milo{ je nameravao da taj novi Beograd izgradi planski, ali je tome smetalo selo Savamala. Selo Savamala je tada imalo preko 150 ku}a, a nalazilo se oko dana{wih ulica Narodnog fronta, Gavrila Principa, Zelenog venca i Brankove ulice, do Varo{-kapije. Kada je knez Milo{ odlu~io da izgradi novu Savamalu, naredio je da se Savamalci presele u Palilulu, ostaviv{i im rok od godinu dana. Godina dana je pro{la, a Savamalci se nisu preselili,

Vaznesenska crkva

100

Dragan L. Peri}

jer im se to nije dopadalo, mada je teren u Paliluli bio boqi. Doznav{i posle godinu dana, 1834, da preseqewe nije izvr{eno, knez je naredio da se sa ru{ewem po~ne odmah, i tvrdi se da je selo Savamala nestalo za nekoliko sati. U urbanisti~kom re{avawu ovoga prostora glavnu re~ je vodio knez Milo{, a re{ewa su bila dobra, naro~ito u postavqawu trasa dana{wih ulica Kraqice Natalije i Gavrila Principa. Godine 1836. po~elo je formirawe Abaxijske ~ar{ije u Kraqice Natalije ulici, gde je u ostvarivawu ciqa bilo dosta te{ko}e, ali je knez Milo{ èleo da stvori privredni centar i u ovom novom delu Beograda van [anca. Prose~ene su i druge ulice, a stru~waci su izvr{ili ta~na premeravawa, iscrtali planove i izvr{ili parcelaciju. U pojedinim delovima Savamale placevi su dodeqivani ~inovnicima da bi zidali sebi ku}e, a sa~uvan je i dokumenat iz 1839, gde se traì spisak ~inovnika kojima treba dati placeve za zidawe ku}a. U ~etvrtoj deceniji devetnaestog veka u Savamali je izgra|eno i nekoliko javnih gra|evina, me|u kojima su najzna~ajnije \umru-

Kara|or|eva ulica, \umrukana i hotel “Kragujevac”


101

kana (Carinarnica) u Kara|or|evoj ulici iz 1835. godine, u kojoj je 1841. odràna prva pozori{na predstava u Beogradu, i Velika pivara na uglu ulica Admirala Geprata i Balkanske iz 1839. godine, u kojoj je 1858. odràna Svetoandrejska skup{tina, kada su Obrenovi}i ponovo do{li na vlast. Daqi razvoj Savamale sli~an je razvoju ostalih delova Beograda, naro~ito kada je nestao [anac i poru{ene wegove kapije. Ali je ime Savamala i do danas ostalo za ovaj kraj.

Kneèva pivara na uglu Balkanske i Admirala Geprata ulica

102

Dragan L. Peri}

Savinac (ranije Englezovac) Englezovac se prostirao "izme|u Slavije i Svetog Save crkve, [umadijske ulice i Grantovca, {to zna~i izme|u dana{wih ulica: Beogradske, Wego{eve, Molerove, Mar{ala Tolbuhina, Katani}eve, Bore Stankovi}a, Skerli}eve i Bulevara JNA. Ceo ovaj prostor je nekada pripadao srpskom politi~aru Stojanu Simi}u, a zatim wegovom sinu \or|u, tako da se nazivao Simi}ev majur. Stojan Simi} (1797-1852) se prvi put istakao 1835. godine kao jedan od inicijatora Miletine bune. Posle odlaska kneza Milo{a sa vlasti postao je potpredsednik Dràvnog saveta, a posle odlaska kneza Mihaila 1842. godine prvo potpredsednik, a onda predsednik Saveta. Me|utim, ubrzo je napustio politi~ki ìvot i po~eo se baviti trgovinom. Postao je jedan od najbogatijih qudi u Srbiji, sa spahilucima u Vla{koj. U Beogradu je imao i ku}u na Terazijama, koja je otkupqena za dvor (Stari konak). \or|e Simi} (1843-1921), naslednik Simi}evog majura, bio je dràvnik i diplomata, veoma bogat kao i otac. On je 1879. godine pro-

Slavija


103

dao Simi}ev majur za 7.500 dukata cesarskih jednome Englezu, po kome je ovaj prostor posle prodaje nazvan Englezovac. Taj Englez, Fransis X. Makenzi (1833-1895), bio je imu}an ~ovek, koji je u vreme srpsko-turskih ratova 1876-1878. godine putovao po Istoku. Do{ao je i u Beograd kod svoga prijateqa, istori~ara êdomiqa Mijatovi}a. Beograd mu se dopao i on je tu ostao skoro dvadeset godina. Po{to je kupio Simi}ev majur, nastojao je da ga uredi. Do 1879. godine Simi}ev majur su predstavqale wive sa kukuruzom, ali je bilo i {evara i strwike. Makenzi je èleo da na ovome prostoru podigne stambeno naseqe. Angaòvao je inèwera Svetolika Popovi}a, koji je kasnije bio na~elnik Arhitektonskog odeqewa Ministarstva gra|evina, da kroz imawe prose~e ulice i izvr{i parcelaciju. Prema tome Fransis Makenzi je uz pomo} in`. Popovi}a izradio urbanisti~ki plan naseqa Englezovac, {to predstavqa jedinstven slu~aj u Beogradu, da privatno lice obavi takav posao. Makenzi je po~eo da prodaje placeve pod vrlo povoqnim uslovima, na otplatu i uz minimalnu kamatu, ali pod izvesnim pogodbama.

Slavija

104

Dragan L. Peri}

Ku}e prema ulicama, ~ija je {irina bila unapred odre|ena, morale su biti sagra|ene od tvrdog materijala. Osim toga nigde se u ovom nasequ nisu smele otvarati kafane, gde bi se prodavalo alkoholno pi}e. Makenzi je ograni~io broj stanovnika u nasequ i preduzeo mere za spre~avawe zaga|ivawa bunara. Kada se naseqe ve} donekle oformilo, Fransis Makenzi je saznao da se Beogradska op{tina sprema da odredi granice gra|evinskog rejona Beograda. Zbog toga je 1886. godine uputio pismo predsedniku Op{tine i Op{tinskom odboru, sa molbom da i naseqe Englezovac, u|e u granice gra|evinskog rejona. Kao razlog za ulazak Englezovca u varo{ki atar naveo je nekoliko ~iwenica: da je blizu centra varo{i, a u produètku glavne ulice i da je kraj zdraviji od delova grada blizu reka. Op{tinski odbor je obrazovao komisiju za odre|ivawe granica varo{i. Komisija je predloìla da Englezsvac ne treba da u|e u varo{ki atar, tako da je re{ewe doneto u tom smislu. Englezovac je u{ao u granice gra|evinskog rejona 1890. godine, na predlog druge komisije. Stanovnici Englezovca bili su ve}inom sredwe imu}ni gra|ani, a ku}e su im bile uglavnom prizemne ili sa po jednim spratom.

Slavija, kafana “Rudni~anin”, danas je tu “Miti}eva rupa”


105

U nasequ su podignute i dve zna~ajnije javne gra|evine: Sala mira i hotel "Slavija". Salu mira, u kojoj se kasnije nalazio bioskop "Slavija", sagradio je Fransis Makenzi kao bogomoqu beogradskih novoveraca, nazarena. Zgradu je projektovao in`. Svetolik Popovi}, a sagra|ena je 1885. godine kao prizemni objekat sa trouglastim zabatom na uli~noj fasadi. Zgrada je kasnije mewala namenu. Hotel "Slavija" je sagra|en oko 1885. godine na uglu dana{we Ulice svetog Save i Bulevara JNA. Projektant zgrade je arhitekta Franti{ek Nekvasil, poreklom êh. Zgrada je podignuta na dosta o{trom uglu, sa prizemqem i dva sprata, u neoklasi~nom duhu, sa plasti~nom dekoracijom koja nije mnogo bogata. Englezovac je 1894. godine dobio novi naziv Savinac. Te godine su u Beogradu po~ele pripreme za obeleàvawe tristagodi{wice spaqivawa mo{tiju svetog Save. Po{to se ovaj doga|aj odigrao na teritoriji Englezovca, Dru{tvo za ulep{avawe Vra~ara predloìlo je Op{tinskom odboru da Englezovcu da ime Savinac, po

Sala mira

106

Dragan L. Peri}

svetom Savi. Op{tinski odbor je na sednici odrànoj 31. marta 1894. re{io da novi naziv treba da glasi Svetosavski kraj. Beogra|ani nisu prihvatili ovakav oblik imena, nego su usvojili naziv Savinac, kako je i predloìlo Dru{tvo za ulep{avawe Vra~ara. Tristagodi{wica spaqivawa mo{tiju svetog Save obeleèna je 27. aprila 1895. godine osve}ewem crkvice sv. Save, koja je podignuta na mestu spaqivawa mo{tiju, na nenaseqenom delu Savinca (mada stoji i podatak da su mo{ti spaqene na Ta{majdanu). Za sada nije poznato ko je projektovao ovu crkvicu, ali postoji podatak da je planove za wenu dogradwu izradio 1906. godine arh. Du{an @ivanovi}. Crkvica je sagra|ena kao privremena, jer je zami{qena kao prete~a budu}eg velikog hrama. Veliki hram je po~eo da se gradi 1935. godine prema projektu arh. Bogdana Nestorovi}a i Aleksandra Deroka. Crkvica je morala da bude poru{ena, pa je pored gradili{ta velikog hrama sagra|ena nova crkva sv. Save, prema planovima arh. Viktora Lukomskog. Jedan deo zemqi{ta za podizawe velikog hrama poklonio je Fransis Makenzi. On je 1886. godine u pomenutom pismu Op{tin-

Slavija


107

skom odboru izneo mi{qewe da bi na vrhu brda trebalo podi}i neku lepu javnu gra|evinu, ~ime bi glavna ulica (danas Ulica kraqa Milana) i weno produèwe Avalska ulica (danas Ulica svetog Save) dobile pravi zavr{etak. Izgradwom Svetosavskog hrama ova zamisao je ostvarena. Kada je Englezovcu dato novo ime Savinac, ovaj novi naziv je obuhvatio ne samo teritoriju Makenzijevog imawa, nego i jedan deo ûbure, odnosno ulice oko crkvice sv. Save i oko zavr{etka dana{we Mekenzijeve ulice. Stanovnici Savinca osnovali su dru{tvo za ulep{avawe svoga naseqa, sa sedi{tem u Kotorskoj ulici (danas Ulica Vlade Ze~evi}a). Na podsticaj Dru{tva Op{tina je 1902. godine uspela da re{i pitawe regulacije zavr{nog dela Makenzijeve ulice, gde je bilo dosta te{ko}a u vezi sa eksproprijacijom privatnih imawa. Beogradska op{tina je za decu iz ovoga dela grada otvorila 1893. godine ûbursku osnovnu {kolu, sme{tenu u privatnoj zgradi, koja i danas postoji u Nevesiwskoj ulici br. 3. Od 1895. godine {kola je nosila naziv Osnovna {kola na Savincu.

Autobus na relaciji Slavija-Avala

108

Dragan L. Peri}

Namenska zgrada za savina~ku osnovnu {kolu podignuta je 1908. god. u Makenzijevoj ulici, prema projektu arh. Dimitrija T. Leka. Zgrada je postojala do 1940. godine, kada je sru{ena, da bi se na istom mestu sagradila dana{wa zgrada osnovne {kole "Sveti Sava".

Mekenzijeva ulica


109

Sewak

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Naseqe Sewak nalazi se na padini i u podno`ju Top~iderskog brda, sa leve strane Bulevara vojvode Mi{i}a, preko puta Sajmi{ta. U drugoj polovini devetnaestog veka tu je bilo op{tinsko zemqi{te, na kojem su Beogra|ani dràli seno posle septembra 1857. godine, kada je u poàru uni{ten sewak na Kalemegdanu. Krajem devetnaestog veka Beogra|ani su premestili seno na vojni sewak, preko puta dana{weg Kara|or|evog parka. Pomenuto op{tinsko zemqi{te i daqe se zvalo Sewak ili Stari Sewak. Ova teritorija je po~ela da se naseqava u prvoj deceniji dvadesetog veka, a ja~e naseqavawe je nastalo posle Prvog svetskog rata. Tu su se podizale vile okruène ba{tama, vo}wacima i malim vinogradima. Pored vila imu}nijih Beogra|ana, na Sewaku se nalaze i male prizemne ku}e skromnijih stanovnika. Naseqe je dvadesetih godina dobilo osnovnu {kolu i dom kulture sa bibliotekom i salom za predstave. Vezu sa centrom grada ~inile su dve tramvajske pruge - linija za Top~ider, otvorena 1894. i ona za Dediwe, pu{tena u rad 1932. godine.

@elezni~ka stanica Sewak na mestu biletarnica dana{weg Beogradskog sajma

110

Dragan L. Peri}

Skadarlija Skadarlija predstavqa relativno mlad naziv kraja oko dana{we Skadarske ulice, koja je svoj naziv dobila 1872. godine. Pre toga ovaj deo Beograda se nazivao Ciganska mala, jer su ga naselili Cigani polovinom tre}e decnije devetnaestog veka. Ovo se dogodilo posle dolaska kneza Milo{a na vlast, kada se u Beogradu po~elo slobodnije ìveti u okviru [anca. Deo bedema sa spoqne strane, izme|u Stambol i Vidin-kapije u~inio se pogodan Ciganima da se tu nastane i podignu svoje izbe i stra}are. Vremenom, sa napredovawem Beograda, po~ele su se podizati i boqe ku}e, a stanovnici su osim Cigana postajali i Srbi. Naseqe je dobilo ~esmu, do koje je voda dovedena akvaduktom. Do 1872. godine, kada je izvr{eno prvo veliko naimenovawe beogradskih ulica, glavna ulica naseqa bila je ve} u potpunosti oformqena, pa je dobila naziv Skadarska ulica, {to se odràlo do na{ih dana, a to je za Beograd velika retkost. I pravac Skadarske ulice odrào se do danas po liniji staroga [anca. Jedino je ispravqen gorwi kraj ulice, pa sada izlazi na Ulicu bra}e Jugovi}a, dok je nekada ulica skretala u levo i izlazi-

Skadarska ulica, kafana “Kazbek”


111

la na Makedonsku ulicu. Ovo je uo~qivo iz starih planova Beograda. I ba{ taj gorwi kraj Skadarske ulice, izme|u ulica Makedonske i 29. novembra, imao je najatraktivniji izgled sve do regulacije oko 1930. godine, {to se vidi na sa~uvanim fotografijama. Ovaj deo ulice imao je karakteristi~no zakrivqenu trasu, koja je podvla~ila tipi~no orijentalnu atmosferu ovoga dela starog Beograda, sa zgradama balkansko-orijentalne arhitekture i turskom kaldrmom, koja se blago spu{tala prema sredini ulice, kuda je tekao potok posle svakog ja~eg pquska. Iako je Skadarlija tek kasnije postala boemski kraj Beograda, u Ciganskoj mali su se po~ele otvarati kafane ve} 1842. godine. Do 1852. sagra|eno je ukupno {est kafana, od kojih su se pet nalazile u niskim, prizemnim zgradama od slabog materijala, dok je {esta bila u boqoj gra|evini. U to vreme blizu ugla Cetiwske ulice nalazila se Filipova pivara na ~ijem je mestu kasnije sagra|ena Bajlonova pivara. Kasnije su otvarane i nove kafane, tako da je u posledwoj ~etvrtini devetnaestog veka Skadarlija postala boemski kraj Beogra-

Bajlonova pivara u Skadarskoj ulici

112

Dragan L. Peri}

Gorwi deo Skadarske, od dana{weg Bulevara despota Stefana do Bra}e Jugovi}a ulice i hotela “Opera”

da. Ovo je bilo potencirano naro~ito posle 1901. godine, kada je zbog ru{ewa zgrade zatvorena poznata kafana "Dardaneli" na dana{wem Pozori{nom trgu. Tada se veliki broj kwièvnika, glumaca i slikara preselio u kafane Skadarlije. Najpoznatije su bile kafane "Tri {e{ira", "Vuk Karaxi}", "Zlatan bokal", "Dva jelena", "Bums", "Kazbek" i druge. Iako je bila centar boemije, Skadarlija je uvek ostala stambeni deo Beograda, a u woj su stanovale mnoge poznate li~nosti srpskog javnog i kulturnog ìvota. Najpoznatiji stanovnik Skadarlije bio je \ura Jak{i}, koji je tu i umro. Wegova ku}a je sa~uvana do na{ih dana.

Kafana “Tri {e{ira”, snimqeno 1904. godine


113

Terazije Terazije danas predstavqaju jednu od glavnih ulica centra grada, koja se proteè vrhom beogradskog grebena od Knez Mihailove do Kraqa Milana ulice. Me|utim, po~etkom devetnaestog veka ovo je bio nenaseqeni kraj, izvan granica beogradskog [anca. Terazije su dobile ime po jednome ure|aju za vodu, koji se nalazio pribli`no na mestu dana{we Terazijske ~esme, a koji su Turcn nazivali terazije. Za snabdevawe Beograda vodom Turci su napravili zidani vodovod (|eriz) koji je prikupqao vodu sa mokrolu{kih izvora i vodio je do tvr|ave ivicom beogradskog grebena. Da bi voda dobila potreban pad, postavl.ane su du` vodovoda na odre|enim rastojawima terazije za vodu, rezervoari u obliku kula. Na mokrolu{kom vodovodu bila su tri ovakva rezervoara. Jedan je bio na dana{wim Terazijama, a ostala dva u dana{woj Knez-Mihailovoj ulici, kod kafana "Ruski car" i "Gr~ka kraqica". Ovaj na Terazijama bio je najve}i, pa je po wemu ceo kraj i dobio ime. Naseqavawe Terazija po~elo je oko 1830. godine, kada je ìvot u varo{i u [ancu ve} bio stabilizovan. Me|utim, ve}ina ku}a u

Terazije i Terazijska ~esma snimqeni 1872. godine

114

Dragan L. Peri}

varo{i imala je drvenu konstrukciju, pa je postojala stalna opasnost od poàra. Prouzrokova~i poàra bile su i neke vrste zanatlija, naro~ito kova~i, koji su radili sa otvorenom vatrom. Zbog toga je jednog dana knez Milo{ odlu~io da kova~e iseli iz varo{i. Za tu svrhu najzgodnije mu se u~inilo "prazno poqe od Stambol-kapije gore ka ~esmi teraziskoj". Placeve na Terazijama knez Milo{ je davao besplatno, uz uslov da onaj ko dobije plac mora da ga ogradi. Ipak kova~i nisu èleli da odu iz varo{i, pa su neki zbog toga hap{eni i dobijali batine. Me|utim ve} 1832. godine beogradski kolari iz varo{i traìli su da se i wima dodele placevi na Terazijama. Kasnije su se tu naseqavale i druge zanatlije. Tako je iz 1838. godine sa~uvana molba nekoliko zanatlija razli~itih struka, u kojoj mole kneza Milo{a da im odobri gradwu ku}a i du}ana na zemqi{tu koje su dobili prethodnog leta i koje su ogradili. Uskoro je obrazovana i op{tinska komisija za dodeqivawe placeva na Terazijama. Od tada je svako ko dobije plac morao da sagradi ku}u u roku od tri godine.

Terazijska fontana podignuta na mestu spomenika “Vesnik pobede”


115

U prvo vreme su gra|ene prizemne ku}e od slabog materijala, ali je kasnije kvalitet zgrada bio sve boqi. Ve}u va`nost Terazije su dobile kada je Stojan Simi} oko 1840. godine sagradio sebi ku}u na kraju Terazija. Zgrada je podignuta na prostoru izme|u sada{weg Starog i Novog dvora. Bila je ve}ih dimenzija za onda{we prilike u Beogradu. Sagra|ena je u evropskom duhu, sa prizemqem i jednim spratom. Kasnije je otkupqena za dvor kneza Aleksandra Kara|or|evi}a i bila poznata pod nazivom Stari konak. Sru{ena je ubrzo posle 1903. godine, kada su u woj ubijeni kraq Aleksandar i Draga Obrenovi}. U vreme podizawa Starog konaka ve} se po~elo misliti na boqe povezivawe Terazija sa bliòm okolinom. Sa~uvan je plan inèwera Franca Jankea iz 1842. godine za istavqawe gorweg dela Balkanske ulice, kako bi se ostvarila kra}a veza izme|u Terazija i Savamale. Terazije su na ovome planu ozna~ene kao Terazia. Vodilo se ra~una i o lep{em izgledu hraja, pa je inèwer Atanasije Nikoli} ure|uju}i Beograd polovinom devetnaestog veka zasadio na Terazijama drvored divqih kestenova.

Ku}a Stojana Simi}a, poznata kao Stari konak

116

Dragan L. Peri}

[to se ti~e ~esme na Terazijama, ona je prvobitno predstavqala sasvim jednostavan objekat uz pomenuti ure|aj za vodu, zvani terazije. Pomiwe se projekat za novu ~esmu iz 1846, ali ~esma tada nije sagra|ena. Terazijsku ~esmu podigao je tek knez Milo{ 1860. godine. Ona je na tome mestu gde se i danas nalazi stajala do 1912, kada je preneta u Top~ider zbog preure|ewa Terazija. Na svoje staro mesto je vra}ena tek 1975. godine. Na Terazijama je jedno vreme bila i pijaca, koja je tu sme{tena posle bombardovawa Beograda 1862. godine. Terazije su bile bezbednije od dana{weg StuTerazijska ~esma dentskog trga, gde se pijaca do tada nalazila. Pijaca je ovde ostala sedam godina, posle ~ega je delimi~no vra}ena na staro mesto, a delimi~no na Zeleni venac.

Terazije, pogled na hotele “Balkan”, “Kasinu”, “Pariz” i “Moskvu”


117

Kao {to smo videli u po~etku su Terazije u okviru stambenog naseqa predstavqale zanatski centar. Tokom vremena u prizemnim delovima zgrada otvarane su trgovine, a sagra|en je i ve}i broj hotela i kafana, pa su Terazije postale trgova~ki i ugostiteqski centar, {to su ostale i do danas. Oblik Terazija je specifi~an i zadrào se od prvih po~etaka do danas. Regulacione linije obeju strana ne teku paralelno, ve} se savijaju u blagom luku. Tako je razmak izme|u obeju strana ulice najuì na krajevima, a naj{iri u sredini. U po~etku je ure|ewe ulice bilo jednostavno, pa je verovatno 1860. godine, kada je postavqena ~esma, izvr{eno weno preure|ewe. Novo preure|ewe obavqeno je 1912, kada su Terazije dobile cve}wake i fontanu. Sve je ovo ukloweno 1947. godine i ulica je postala samo saobra}ajnica. Terazije su nosile ovo ime do 1872. godine, kada su nazvane Ulica kneza Milana. Od 1888. do 1903. godine zvale su se Ulica kraqa Milana, a od 1903. Prestolonaslednikov trg. Svoje staro ime Terazije su ponovo dobile 1940. godine i zadràle ga do danas.

Terazije krajem tridesetih godina pro{loga veka

118

Dragan L. Peri}

Tobxijska pijaca Ukoliko po|ete od glavne èlezni~ke stanice Nemawinom ulicom ka biv{em Ministarstvu saobra}aja, a dana{woj zgradi Direkcije @TP-a i @elezni~kog muzeja, morate da pro|ete pored onog malog parka na Hajduk-Veqkovom vencu. Taj prostor je sve do 1834. godine, kada je knez Milo{, taktom svojstvenim samo wemu, za samo jedan dan preselio Savsku mahalu na Palilulu tako {to je naredio svojim momcima da jednostavno poru{e ku}e u Savskoj mahali, dakle, taj prostor je sve do te selidbe bio centar Savamale (odnosno Savske mahale) i bio poznat kao Tobxijska pijaca. Prostor je bio i Savamalska pijaca, ali, i prostor gde su se svi Savamalci okupqali prilikom raznih svetkovina, a najpoznatija je bila Savamalska slava - Markovdan, kad je veseqe znalo da potraje i nekoliko dana. Prelaskom na Palilulu, Savamalci sa sobom prenose i slavu, a sam knez Milo{ im, da im malo podi|e i da ih umiri zbog nezadovoqstva preseqewem iako su na Paliluli dobili i boqu zemqu i ve}e placeve, na Ta{majdanu sazida 1835. godine crkvu Svetog Marka koja je sru{ena tokom Drugog svetskog rata, a koja je stajala pored novopodignutog hram Svetog Marka.

Nekada{we Ministarstvo saobra}aja


119

Top~idersko brdo

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Ovaj naziv nose i uzvi{ewe i jedno od naseqa na wemu. Uzvi{ewe Top~idersko brdo predstavqa nastavak Dediwa, i prostire se do Bulevara vojvode Mi{i}a i Bulevara Fran{e d'Eperea. Ime je dobilo po susednom Top~ideru, a re~ Top~ider na turskom zna~i tobxijski potok ili tobxijska dolina. Na severnim padinama brda nastala su naseqa Sewak, \ur|evo brdo, Prokop i Kote` Fran{e d'Eperea, a sav ostali prostor uzvi{ewa zauzima naseqe Top~idersko brdo. U drugoj polovini devetnaestog i po~etkom dvadesetog veka na mestu dana{weg naseqa Top~idersko brdo nalazili su se vo}waci i vinogradi imu}nih Beogra|ana. Na imawima su bile vile u kojima su vlasnici provodili leto, a u septembru bi se vra}ali u varo{. Na brdo su dolazili kolima, a od 1894. godine mogli su da koriste i tramvaj za Top~ider. Na To~iderskom brdu imali su letwikovce politi~ari, industrijalci, bankari, trgovci, apotekari i lekari. Krajem devetnaestog veka, u podno`ju brda, oko dana{we Pu{kinove ulice, bili su stalno nastaweni slu`benici poqoprivrednog dobra "Top~iderska ekonomija" i policajci zaposleni u Kaznenom zavodu u To~ideru.

Tramvaj “trojka” stiè pred èlezni~ku stanicu Top~ider

120

Dragan L. Peri}

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Za wihovu decu otvorena je osnovna {kola. Preko brda je i{ao put za Top~ider (dana{wi Bulevar vojvode Putnika), oivi~en drvoredom kestenova. Prostor sada{weg Hajd-parka bio je prazan, pa su tu preko leta logorovale vojne jedinice. Posle Prvog svetskog rata bogati Beogra|ani su po~eli da se stalno nastawuju na Top~iderskom brdu. Podizali su rasko{ne vile u najrazli~itijim stilovima. Ove luksuzne gra|evine bile su okruène bri`qivo negovanim ba{tama. Osim cvetnih leja i engleskih travwaka, tu su mogle da se vide i retke vrste ~etinarskog i listopadnog drve}a, koje su vlasnici nabavqali iz zemqe i inostranstva. Na Top~iderskom brdu su tridesetih godina sazidane i dve javne gra|evine. Gimnazija "Kraq Aleksandar Prvi" sagra|ena je 1933. godine prema projektu arhitekte Vojina Petrovi}a, a manastir Vavedewe zavr{en je 1937. po planovima arhitekte Petra J. Popovi}a. U ovom periodu nastao je i Hajd-park, koji je po~eo da se ure|uje 1926, a 1937. godine otvoren je za publiku. Imao je oblik {ume sa stazama za pe{ake i kowanike i sa igrali{tima za decu.

Gardijski dom u Top~ideru


121

Haxipopovac

FOTO

Blagoje Jovi~i}

Haxipopovac je naseqe nastalo u posledwoj deceniji devetnaestog veka na imawu Nikole Haxi-Popovi}a koje se nalazilo preko puta Novog grobqa, izme|u Bulbulderskog potoka (danas Cviji}eva ulica) i Grobqanskog puta (danas Preradovi}eva ulica). Vlasnik je isparcelisao zemqi{te i prodavao ga za gra|ewe ku}a. Ovaj kraj je leào izvan gra|evinskog rejona, pa nije imao ni kaldrmu ni vodovod. Prve ulice koje su se ovde obrazovale bile su Bistri~ka, Primorska i Vidina (danas Qube Didi}a). One su dobile zvani~ne nazive po~etkom 1896. godine. Na molbu ìteqa Haxipopovca Beogradska op{tina je 1904. godine na sredini naseqa podigla javnu ~esmu o tro{ku samih stanovnika. Posle Prvog svetskog rata prose~ene su ostale ulice u ovom kraju, a wihovo kaldrmisawe je zapo~elo tek krajem dvadesetih godina. Tokom tridesetih godina Haxipopovac je dobio onaj izgled koji je zadrào do danas. Preovla|uju gusto zbijene prizemne ku}e od kojih svaka sadrì ve}i broj malih dvori{nih stanova.

Ulaz u Novo grobqe, preko puta Haxipopovca

122

Dragan L. Peri}

înovni~ka kolonija Ovim imenom naziva se naseobina na Vo`dovcu, koja zauzima najve}i deo prostora ograni~enog Ulicom Jove Ili}a i Bulevarom JNA. Koloniju je sagradila Zadruga dràvnih i samoupravnih slu`benika za podizawe stanova u Beogradu, osnovana 1926. godine. Urbanisti~ki plan naseqa izradio je 1929. godine op{tinski arhitekta Jan Dubovi. On je paralelno sa Ulicom Jove Ili}a postavio dve duè ulice, spojene na jednom kraju polukru`nim skverom, i presekao ih sa nekoliko kra}ih ulica, ~iji su pravci prilago|eni reqefu. Naseqe je zami{qeno kao skupina tipskih porodi~nih ku}a skromnog izgleda. Predvi|eno je osam tipova zgrada - pet tipova prizemnih ku}a i tri tipa jednospratnih. Svaki zadrugar je mogao da bira tip zgrade koji mu odgovara, a za zidawe je uzimao kredit od Dràvne hipotekarne banke. Projekte zgrada izradio je arhitekta Valerije Sta{evski sa pomo}nicima. U oktobru 1930. godine Uprava grada je odobrila projekte zgrada i urbanisti~ki plan naseqa, pa je izgradwa mogla da po~ne u prole}e slede}e godine.

înovni~ka kolonija


123

Zidawe je povereno gra|evinskom preduze}u arhitekte Huga T. Kuna i inèwera Dragutina [i|anskog. Svaka zgrada u nasequ okruèna je ba{tom punom cve}a i zelenila. @ivopisnom izgledu kolonije doprinosi i drvored u Ulici Jove Ili}a. Po mi{qewu savremenika ovo naseqe je predstavqalo dobro smi{qenu celinu i bilo je jedno od najlep{ih predgra|a prestonice. Na teritoriji înovni~ke kolonije, na mestu gde je 1933. godine otvorena, pa posle nekog vremena ukinuta pijaca, poznavali su se tragovi Kara|or|evog {anca iz 1806. godine. Gra|ani Vo`dovca su 1937. uputili predstavku Op{tini da na tom mestu podigne spomenik Kara|or|u i uredi park. Op{tina je to mesto oglasila za istorijsko, ali zamisao o podizawu spomenika nije ostvarena. Pijaca je ponovo otvorena, pa se tu nalazi i danas, a pored we je mawi prostor pod zelenilom.

înovni~ka kolonija

124

Dragan L. Peri}

ûbura ûbura je dobila naziv po jednome izvoru koji se nalazio na po~etku ûburske ulice, u dana{wem parku kod zanatskog centra poznatom kao "Gradi} Pejton". Ispod izvora bila je bara obrasla {evarom, a sam izvor je imao mali kapacitet, pa je narod na izvor navla~io stublinu, bure bez dna. Iz bureta se vadila zemqa i ono se punilo vodom, pa je va|ewe vode iz bureta pomo}u suda bilo lako. Ova naprava se u narodu nazivala ~ubura, po ~emu je i ceo kraj oko izvora dobio ime. Ovaj izvor se nalazio na imawu Stevana Miqkovi}a, savetnika, pod jednim velikim dudom. U prvoj polovini devetnaestog veka ûbura je bila nenaseqeni kraj daleko van grada u koji su se za hladnijih zima spu{tali vukovi a gde su, po{to je ispod izvora bila bara, tu dolazili i beogradski lovci u lov ia divqe patke. Naseqavawe ûbure po~elo je u tre}oj ~etvrtini devetnaestog veka. Po{to je teren bio daleko od varo{i, a Beograd se tek po~eo {iriti van granica staroga [anca, ovaj kraj se naseqavao spontano, pa se naseqe daqe razvijalo u potpuno seoskoj atmosferi.

ûburska ulica


125 ûburska ulica

Uskoro su se formirale i ulice, koje su uglavnom dobile imena 1896, dok je sama ûburska ulica dobila ime 1888. godine. Verovatno je te godine regulisan izvor, pa je ulica mogla da se prose~e. U nasequ nije bilo komunalija, na koje je ûbura stekla pravo tek 1905. godine, kada je u{la u okvir gra|evinskog rejona Beograda. U to vreme u nasequ je osim stambenih zgrada bilo i kafana i du}ana.

ûburska ulica, kafana “ûbura”

126

Dragan L. Peri}

ûkarica ûkarica je deo Beograda izme|u Save i Banovog brda. U devetnaestom veku ovaj teren je pripadao ataru sela @arkova. @arkova~ka op{tina je oko 1840. godine otvorila mehanu na putu za Obrenovac. Mehanu je drào kao zakupac Beogra|anin Stojko ûkar, pa je po wegovom nadimku mehana prozvana ûkareva mehana, a po woj je ceo kraj nazvan ûkarica. ûkareva mehana se nalazila u dana{woj Radni~koj ulici, ispod stene preko koje sada prelazi vijadukt. Krajem devetnaestog veka u Beogradu su po~ele da se podiù fabrike, a najpogodinije zemqi{te za to bilo je na periferiji, blizu reka. Na ûkarici je od 1884. do 1902. godine otvoreno vi{e fabrika, od kojih su najpoznatije Fabrika koà Jovana Barlovca, Radionica Srpskog brodarskog dru{tva, Fabrika {e}era, Fabrika obu}e Jovana \uri}a. Pored fabrika po~eli su da se naseqavaju radnici, koji su ìveli u skromnim ku}ama. Osim stambenih zgrada, podizane su i zanatske radionice, trgova~ke radwe i ugostiteqski objekti. Trgova~ka ulica (danas Radni~ka) dobila je ime po radwama koje su se u woj nalazile. Ovaj ~isto radni~ki kraj pripadao je seoskoj àr-

ûkarica, èlezni~ka stanica i desno, pruga uskog koloseka (]ira)


127

kova~koj op{tini, pa su se stanovnici ûkarice zalagali da se wihovo naseqe pripoji beogradskoj op{tini. Borba za izdvajawe iz àrkova~ke op{tine trajala je od 1904. do 1911. godine, kada je ûkarica postala zasebna op{tina. Posle Prvog svetskog rata nastavqeno je podizawe fabrika u ovom kraju (rafinerija nafte, fabrika guma "Rekord", Fabrika filcanih {e{ira Sime Todorovi}a). ûkarica je prikqu~ena beogradskoj op{tini 1930. godine. Tada je po~elo re{avawe komunalnih pitawa ovoga kraja, kao {to je otvarawe pijace i kaldrmisawe va`nijih ulica. U oktobru 1932. pu{tena je u rad tramvajska pruga br. 13 na liniji Kneèv spomenik - ûkarica, ~ime je ovaj kraj povezan sa centrom grada. Iste godine ûkarica je dobila i jednu sakralnu gra|evinu - Crkvu svetog \or|a.

ûkarica, tramvaj broj 13 na liniji Kneèv spomenik - ûkarica

Kalemegdan, pogled sa {etali{ta na u{}e Save u Dunav


129

Sadràj:

Kafana “Albanija” _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8 Banovo brdo _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 10 Bara Venecija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 12 Beogradska zadruga _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14 Bife Milanovi} _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _15 Bukure{t mala _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 17 Bulbulder _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 18 Varo{ kapija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 19 Viline vode _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 21 Vo`dovac _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 22 Vra~ar (zapadni i isto~ni) _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 27 Grantovac _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 33 Dediwe _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 35 Dva bela goluba _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 37 Dor}ol _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 39 Du{anovac _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 41 \eram _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 42 \ur|evo brdo _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 44 @agubica _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _45 @elezni~ka kolonija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 46 Zeleni venac - kafana _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 47

130

Dragan L. Peri}

Zeleni venac - pijac _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 48 Zvezdara _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 50 Zerek _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 51 Jalija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 52 Jatagan-mala _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 53 Jevrejska-mala _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 55 Karaburma _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 57 Kote` Neimar _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 60 Kote` Fran{e d'Eperea _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 62 Krunski venac _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _65 Lipov lad _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 67 Maki{ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 68 Mali pijac _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _69 Marinkova bara _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 70 Mitropolitova ba{ta _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 72 Mihajlovac _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 74 Naseqe kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 75 Palilula _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 77 Pa{ino brdo _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 82 Pi{toq-mala _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 85 Predgra|e kraqevi}a Andreje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 86 Predgra|e kraqice Marije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 87 Prokop _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 89 Profesorska kolonija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 92 Rakovica _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 94 Savamala _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 96 Savinac (ranije Englezovac) _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 102 Sewak _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 109 Skadarlija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 110 Terazije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 113 Tobxijska pijaca _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 118 Top~idersko brdo _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 119 Haxipopovac _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 121 înovni~ka kolonija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 122 ûbura _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 124 ûkarica _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 126

Dragan L. Peri} Ro|en 1962. godine u Beogradu u kojem ìvi, a ve} odavno nema posao, pa samim tim, moè da se kaè, redovno se javqa na Biro rada i danas. Dok su bila neka boqa vremena, zapo~eo je sa internet magazinom pod nazivom Bio jednom jedan Beograd, koji se bavi pri~ama i fotografijama starog i zaboravqenog Beograda. Iz tog rada se rodila i ova kwiga, a autor se iskreno nada da }e biti publike za jo{ neku, materijala ima. Kada ne pi{e kwige o starom Beogradu, ili ne radi na PDF magazinu koji se bavi istom temom, uglavnom voli da se pro{eta pored Save ili da sa prijateqima posedi malo u nekoj od beogradskih kafana koje su jo{ kafane, pa tako, na àlost, imaju sve mawe i mawe mesta gde mogu da se okupe.

Bio Jednom Jedan Beograd

Recommend Documents