GODINA I • BROJ 1 • 28.05.2011.
3
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
Uz prvi broj da ga upoznamo, da saznamo kako se koji deo zvao, mada, neki se i danas tako zovu. Kako i za{to to ime, gde se ta~no nalazi, {ta mu je u kom{iluku... Treba sve to nau~iti, sre}om, bubawe nije neophodno, niko ne}e ni da propituje, ni da ocewuje. A Nam}or }e da se potrudi da vas svakog ponedeqka do~eka novo gradivo, po{to je ovaj magazin zami{qen da u svakom broju donese po jednu temu, ili Milan \. Mili}evi} Dugo sam razmi{qao ko- bar da se potrudi da to bude jom jo m tem temom om da za zapo po~n ~nem em ov ovo op puu- je jedn dnaa tem tema. a. te{estvije pred nama. Na taj na~in, verujem, iz Tema ima, samo odabrati nedeqe u nedequ }emo neprionu pravu, prvu. metno da pro|emo mnogo toga, A nekako, ova se sama na- a onda, nemojte da se iznenametnula kao ne{to prirodno, dite kada uhvatite sebe da prii, sad, i nema prirodnije teme. ~ate o starom Beogradu i da Ako }emo da pri~amo o vas pa`qivo slu{aju. Va{ Nam} Nam}or or ovda{ ovda{wi wi starom Beogradu, red je prvo
a } i ~ i r t e P a k { u D ` e t r c , } i v o d a R o k { u D
Ova nova deca dobijaju na kr{tewu grozna imena. Kao da je ime za jednu sezonu ili jednu ulogu u filmu i `ivotu, `ivotu, a ne za ceo `ivot. Zaposlene `ene, doma}ice i majke, ne sti`u da se naspavaju a to je jedino vreme koje koj e bi one mogle da posvete sebi. Kadrovske liste prave se tajno, u naju`em krugu najpoverqivijih. Mora tako, skriveno i tajno, jer i kriterijumi nisu za javnost. @ene koje nemaju snage da oslabe, farbaju kosu i lice, ma`u nokte, skra}uju sukwe, pove}avaju dekolte, piju i pu{e... Udese se tako da ne mo`ete pogoditi {ta im od svega toga najvi{e smeta. Boqe je umeti nego znati. Znawe je pasivno a umewe aktivno. Oni koji znaju u~e sve a oni koji umeju u~e samo ono {to im treba. Qudi koji misle sporiji su od onih koji ne misle. Rastojawe izme|u wih sve je ve}e. Ovo je vreme brzih a ne pametnih. Na roditeqske sastanke dolaze o~evi dobrih |aka i majke lo{ih.
Bio jednom jedan Beograd - nedeqnik posve}en Beogradu kojeg bi{e nema internet adresa: ÞÞÞ.bg-setac.com
elektronska po{ta: redakcija @bg-setac.com
List izlazi svake subote, samo kao PDF izdawe na internetu Prvi broj je iza{ao 28. maja 2011. godine
Neki me|u nama ne samo da ne gledaju televizijski program ve} nema ju ni tele televizo vizore. re. To nije dobro. Nikada ne}emo misliti isto ako svi ne budemo ~itali, slu{ali i gledali isto.
4
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
MILAN \. MILI]EVI]
Beogradski toponimi na vratima gro{, pa jede bez mere koliko god mo`e. A ko ji ho}e da ponese, tome Alija izmeri i naplati gro{ od oke. Posle bombardovawa (1862. godine) Alije je nestalo, a ba{ta je razvaqena, i loza pokopana i raznesena. Barjak xamija
Od mnogih xamija, koje je imao nekadawi Beograd, danas stoji samo Barjak xamija, koja je ni`e Zereka ka Dor}olu idu}i i onamo bli`e Gradu. U woj danas u~i hoxa, koji prima platu od srpske dr`ave. Ulica kraqice Natalije, nekada{wa Abaxijska ~ar{ija To je bogomoqa za sve mus je. Tu je bilo gro`|a neobi- limane koji u Beogradu `ive, Abaxijska ~ar{ija Onde gde je danas Abaxij- ~no krupnog i slatkog. U sre- ili kroz Beograd kao putnici ska ~ar{ija bila je trideset- dini ba{te bio je jedan mali prolaze. ih godina devetnaestog veka ku}erak, koliko da se ~ovek Nekada, za turske vlasti, livada kneza Milo{a, a maj- od zla vremena skloni. Alija na munaru se od te xamije istastori abaxije imali su du}a- je tu leti i no}ivao i dawi- vqao barjak, te je od toga i done u beogradskoj varo{i, me- vao. Kad gro`|e dospe, Alija bila ime Barjak xamija. Po |u turskim du}anima i ku}a- je imao mu{terije dosta. Ko ovoj xamiji ~esto se ozna~ava ma. Knez Milo{ razdeli svo- mu do|e da jede gro`|a, plati i wezina bli`a okolina. ju livadu na placeve, digne abaxije iz varo{i, i naseli ih na one svoje placeve, da je seqacima lak{e dolaziti k wima na du}ane, a i majstori da steku svoje ku}e, i da ne pla}aju doveka kiriju Turcima. Danas u Abaxijskoj ~ar{iji nema nikakvih du}ana, nego su same ku}e, ali je ulici ostalo ime Abaxijska ~ar{ija. Alijina ba{ta
Malko na sever idu}i od biv{e Vidin kapije, onamo ka parnom kupatilu, bila je ba{ta s vinovom lozom i drugim vo}em nekoga Tur~ina Ali-
Gospodar Jevremova ulica i Barjak xamija
5
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. Batal xamija
Na severozapadnom kraju onoga novoga parka koji je zasa|en na pre|a{woj Batal xamijskoj pijaci, na istok od dvorske ba{te, bila je jedna stara xamija, ozidana tesanim kamenom. Ona je odavno bila napu{tena, munara joj se prebila, vrata sva bila su istavqena i isprovaqivana. U woj je ~esto plandovala stoka. Zato se i zvala Batal xamija. Kako se Beograd {irio, to je i ta Batal xamija, posle bombardovawa, oborena, te se o~istilo lice onoj zgradi gde je danas gimnazija; ali se to mesto i okolina wegova i sad zove Batal xamija. Pokojni knez Mihailo ustavqao se je na ovoj xamiji, i govorio je da bi je trebalo opraviti, pa u wu smestiti Dr`avnu arhivu, ali ga prete~e smrt. Bitpazar
Turci tako zovu pazar gde se prodaje stare` svake vrste. U Beogradu do bombardovawa (1862. godine), Bitpazar je bio
Han na Batal xamiji. Na tom mestu se danas nalazi zgrada Skup{tine
na Dor}olu, od raskr{}a ona- taj posao. I to im se radi po mo ka Gradu. Posle bombardo- utvr|enoj maloj taksi. vawa bitpazarski du}ani bili su se rasuli po varo{i; ali je Bulbulder wih docnije, 1887, vlast skupiBulbuderom zove se onaj la i smestila u Fi{egxijsku potok koji te~e ozgo od Laudaulicu (danas kraqa Aleksand- nova {anca dole ka Dunavu, ra). ^uje se da }e wih i odatle prolaze}i isto~no od Trkalikrenuti daqe. Ima naredba da {ta. Preko doline toga potoovi trgovci nikakvu stare` ne ka preveden je nasip na Novo smeju uneti u svoje du}ane i iz- grobqe. Bulbul je slavuj, a lo`iti prodaji dokle je naj- dere je dolina ili potok. Dakpre ne dezinfikuju u zavodu za le, bilo bi: Slavujev do, Slavujev potok ili Slavujevac. Za austrijske okupacije (1718-1739) Bulbulder je bilo Beogra|anima to {to je danas Top~ider. Jedan stariji Beogra|anin ka`e da je tu bilo "s mora smokava i od Mostara gro`|a". Bulina vodenica
Dor}ol, Du{anova ulica, deo koji se nekada zvao Bitpazar
Na mokrolu{kom potoku, ispod dana{we Vajfertove pivare, ba{ prema monopolu, bila je vodenica, koja je sada bataqena, a zvala se najpre Bulina vodenica, posle: Pisar Lazina vodenica. Od oca Pisarn Laze, ona je ostala sinu mu Sre-
6
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
ti L. Popovi}u. Sad je ve} u ~etvrtim rukama kako je Sreta umro, i vodenica davno ne meqe, bataqena je. Tu na placu oko te vodenice di`e Go|evac radionicu za gvo`|e, i udru`eni hlebari zajedni~ki mlin (1902. godine). Varo{ kapija
Ona vrata na {ancu koji je opasivao staru beogradsku varo{, koja su bila onde, gde je sada Valo`i}eva kwi`ara, ju`no od Velike crkve, zvala su se Varo{ kapija. Do bombardovawa 1862. godine tu su stajali turski nizami. Kapija je bila od kamenoga zida i od debelih greda. Nad wom je bila stra`ara. Vrata na toj kapiji nisu se u posledwe vreme gotovo nikad ni zatvarala. Godine 1862. nizami su odatle pobegli u Grad, a kapi ja je sru{ena. Sad ba{ tu se zemqa otkopava, a inxinir M. Sav~i} gradi onde blizu krasnu ku}u od tri boja.
Velika ili kne`eva pivara na uglu Balkanske i Admirala Geprata ulica
Velika pivara
Bi}e godine 1840, na~inila je knegiwa Qubica na uglu ulice Bosanske i one od Tri kqu~a (naravno sada{we, a pre je to bilo ~isto poqe) duga~ku zgradu za Pivaru. Prvi zakupac te pivare bio je neki Rista Paripovi}, Rudni~an. On je odatle godine 1842. Vu~i}evoj vojsci (svojim zemqacima) slao pivo. Danas tu vi{e ne radi pivara, nego ima
Pogled na Pop-Lukinu ulicu i Sabornu crkvu
gostionica i ba{ta. U toj pivari ima pove}a sala u kojoj je dr`ala svoje sednice znamenita Skup{tina svetoandrejska (1858. i 1859) koja je proglasila povratak Obrenovi}a u Srbiju. Sad je tu oficirska zadruga. Venecija
Tako se zove ona ravnica du` desnog brega savskog od u{}a top~iderske reke dole do Beograda. U tu ravan prelazi preko Save `eleznica, tu je glavna `elezni~ka stanica, tu je `itni trg, monopol duvana, i malo pomalo otima se, nasipawem, od vode i ostala ravan. Ta se Venecija nekad nazivala i Ciganska bara.
Nekada{wa Bara Venecija
7
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
zej, Bolnica kraqice Drage, Ku}a za gluvoneme i Opservatorija. Vra~ar isto~ni
Vra~arom isto~nim zove se onaj deo dana{weg Beograda, koji se od Dvora pru`a navi{e ka selu Mokrom lugu, a {iri se izme|u kragujeva~koga druma i palilulske crkve. Na tom je Vra~aru Velika vojna bolnica, poslanstva: nema~ko i austro-ugarsko, katoli~ka crkva, Englezovac, i crkva Sveti Sava. Gradska bolnica na Vidin kapiji
Vidin kapija
Ova je kapija bila dana{woj Du{anovoj ulici izlaz iz varo{i u predgra|e. Danas je te{ko kazati gde je mestimice bila, tek je to onde blizu one tvornice, gde se tvori elektrika. I ta je kapija bila ozidana tesanim kamenom, i utvr|ena debelim direcima; nad wom je bila stra`ara, gde su sedeli nizami, koji su stra`arili na kapiji. Ta je kapija
Gospodarska mehana
1862. godine oteta silom od nizama. U tom boju odlikovao se je ~lan palilulskog kvarta Moja Bogdanovi}. Vra~ar zapadni
Tako se zove onaj deo beogradske varo{i od kragujeva~koga druma do Lude ku}e (Doktorove kule). Na ovom su Vra~aru: Velika kasarna, Vojna akademija, Nova kasarna, Etnografski mu-
Pogled niz Nemawinu ulicu: park Mawe`, kasarna
VII puka
i Vojna akademija
Na tramvajskoj pruzi iz Beograda u Top~ider, blizu u{}a top~iderske reke u Savu, na levoj strani puta, ima jedna starinska ku}a, koja se zove Gospodarska mehana. Tridesetih i ~etrdesetih godina tu je bila skela za prevoz sviwa preko Save, a tu je bila i carinarnica. Gospodar Jovan naredio je te je ta carinarnica i ova mehana za marvene trgovce kulukom na~iwena. Carinarnica je odatle dignuta, a ostala je mehana, koja se i danas zove Gospodarska a imawe je dr`avno. Prema toj mehani, na savskoj obali, jo{ stoji magacin gde se nekad stovarala so. Ispod toga magacina pristao je 25. jan. 1859. godine parobrod, koji je dovezao knezove Milo{a i Mihaila. Odatle su oni na kolima kroz guste mase sveta, ulicama Milo{evom i Abaxijskom, oti{li u Veliku crkvu, a odande kroza Stambol kapiju Terazi jama u Dvor.
8
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
Nekada{wa Gospodska, danas Brankova ulica
Gospodska ulica
Dana{wa Brankova ulica, ona od Zelenog venca do Zlatnog kowa, pre se zvala Gospodarska ulica. Tu su bile s gorwe strane ku}e: Herbezova, Tenkina, Markovi}eva, Stani{i}eva i Simi}eva, a s dowe strane \ermanova, Steji}eva, Marinovi}eva, [ili}eva, i Brankovi}eva. Tu je ulicu na jvi{e prozvao Gospodskom Milo{ Popovi}, urednik Srpskih Novina, kad je, pedesetih godina, u woj, u ku}i St. Markovi}a, bio otvorio kwi`aru, koja je docnije pre{la na Velimira Valo`i}a, a danas pripada sinu Velimirovu Milo{u. To je bila prva kwi`ara u Srbiji. Dok su Turci bili u Beogradu, iz Dvora se u Veliku crkvu i{lo svakad Gospodskom ulicom na Varo{ kapiju, a na Stambol kapiju vrlo retko.
Ulaz na Novo grobqe po~etkom dvadesetih godina pro{loga veka
{majdana jer su ga ve} opkolile ku}e. Ta je odluka dugo ostala mrtvo slovo. Tek godine 1882, posle Sanitetskog zakona, Beograd je izabrao za gro-
Grobqe novo
Jo{ godine 1853. izi{la je jedna odluka dr`avne vlasti da se digne grobqe sa Ta-
dr Vladan \or|evi} na ~ijem je imawu da{we Novo grobqe
bqe mesto na desnoj strani doline Bulbuldera, zemqu otkupio, nivelisao, nasuo, ogradio zidom, na~inio nasip od Trkali{ta do toga mesta, i podigao vijadukt preko Bulbuldera. Za sve to potro{eno je 166.669.58 dinara. U toj ogradi je mesto za sahrawivawe pravoslavnih, katolika, protestanata, Turaka, i Jevreja eskinaskog obreda. Jevreji pak seferdinskog obreda imaju svoje odelito grobqe malo ni`e ovoga srpskoga. Sahrawivawe u Novom grobqu po~elo se 17. avgusta 1886. godine, i prvi je onde ukopan Dragutin, sin Veqka Dimovi}a ba{tovana. Grobqe ima svoj fond, koji je 1902. godine iznosio 229.345.66 dinara. U sredini grobqa lepa je nova crkva, posve}ena Svetom Nikoli. To je zadu`bina danas pokojne Drage, supruge po~. Stanojla Petrovi}a savetnika. Grobqe staro
Koliko se sada zna, Beogra|ani su svoje mrtve sahrawivali od nekada{we Varo{ kapije na ovamo ka Zelenom vencu, i dole ka Toskinoj ~esmi. Odatle je grobqe izme{teno na Ta{majdan oko godine 1828. Na Ta{majdanu je grobqe ostalo do godine 1886; a od te godine beogradski se mrtvi sahrawuju u Novom grobqu preko bulbulderskog potoka. Na onom grobqu na Ta{majdanu na~iwena je 1835. godine crkva i posve}ena svetom jevan|elistu Marku. Po toj crkvi, grobqe se to ka`e i Grobqe kod Markove crkve, a nekad se re~e i Palilulsko
9
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. Dedija ili Dedina
Ulaz na Ta{majdansko grobqe iz Takovske ulice
grobqe, jer je glavna nurija ovoj crkvi Palilula. Breg Ta{majdan, koji je nad ovom crkvom, najvi{e li~i da je ona ^upina humka gde je spaqen Sveti Sava. Dva bela goluba
Dvokatna ku}a, od drvene gra|e pok. Jove Kujunxi}a, bila je na onom danas praznom placu, koji licem gleda pravo ka Kola-
Ono brdo koje se, me|u padinom Mokrog luka i dolinom Top~iderske reke, najlak spu{ta ka Savi, zove se Dedija ili Dedina. Bilo je i jedno mawe brda{ce koje se zvalo Mala Dedija, pa je to brda{ce raskopano kad se gradio put u Top~ider. Tako se ime Mala Dedija izgubilo, a ostalo samo \edija ili Dedina. To je ono brdo gde su danas vinogradi i letwikovci; \oke Simi}a, N. Z. Popovi}a, Bra}e \or|evi}a, Rajovi}a, \uri}a, Pavlovi}a i drugih Beogra|ana. U novije vreme retko se i ~uje ime Dedija ili Dedina, nego se obi~no naziva Top~idersko brdo.
rcu i Stambol kapiji, a rebrima je okrenut Hilandarskoj ulici i ulici Dva goluba. Delijska ~esma Na toj ku}i Jova je imao Onde gde je sada trokatna cimer: Makaze i dva bela gol- ku}a Nikole Spasi}a (pre Pauba. On je, u {ali, govorio: da n|elova) za Turaka je bio de je to jedno golub a drugo je gol- lijski konak, gde je sedeo vojubica. A makaze su znak wego- voda (turski stare{ina) koji va terzijskog zanata. je sudio Turcima erlijama za Sad te ku}e nema. mawe stvari. Pred tim konaA celom kraju onom ostalo kom bila je ~esma, koja se zvala je ime Dva bela goluba. delijska ~esma, jer su u onom
Delijska ~esma na uglu Knez Mihailove i Vuka Karaxi}a ulica
10
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
konaku boravile i delije (turski vojnici). Sada je ~esma izme{tena preko puta uz plac akademijski, a od we se i ono mesto okolo zove Delijska ~esma. Sam to~ak ne znam dokle }e ostati, jer je samo za vreme dopu{teno da se onde namesti.
Dortjol
Upravo: dortjol ~etiri puta, raskr{}e. Tako su Turci zvali ono raskr{}e, gde se krste Dubrova~ka i Du{anova ulica. Od toga se onaj ceo kraj varo{i prozvao Dortjol. \erizi
Doktorova kula
Ima dva stara |eriza ili Glavna zgrada dana{we ku- vodovoda kojima je voda dola}e za sumanute bila je imawe zila u Beograd. Doktora Kuniberta, koji je Prvi prima vodu u vrh Bulkao lekar slu`io kneza Mi- buldera. On je ozidan i zatvolo{a skoro dve desetine godi- ren. Wegova je voda pre|e i{na. On je na ~istom poqu vra- la preko Palilule, kroz mit~arskom, na desnom bregu mo- ropolitovu ba{tu, preko Skakrolu{kog potoka, daleko od darske ulice na ^ukur ~esmu i onda{we varo{i beogradske, na Saka ~esmu onamo ka Gradu. na~inio ku}u, koju su Beogra- Sada se voda iz toga vodovoda |ani prozvali Doktorova ku- sta~e u rezervoar na Trkalila, koje joj je ime ostalo i do {tu, pa se odande razvodi u sve danas. javne ~esme na dunavskoj straTu je on bio nasadio cve}a ni Beograda. i plodna vo}a, a kad su ga BeDrugi |eriz prima vodu u ogra|ani pitali {to je oti- Malom Mokrom lugu, gde su {ao tako daleko od varo{i, on tako zvane rimske ~esme. Ovaj je odgovarao: - Bi}e ovo nekad nije zatvoren nego se i Mokrosredina Beograda! lu`ani slu`e wime. Voda iz
wega sprovodi se u rezervoar kod Doma za napu{tenu decu, a odande se razvodi u javne ~esme na Savskoj strani. Ovaj je |eriz pre|e i{ao preko Simi}eva majura, pored Vojne bolnice, pored Dvora, pa Terazijama, na Ruskog cara (gostionicu), pa na Delijsku ~esmu, i na Gr~ku kraqicu (gostionicu) u Grad. Kod spomenika kneza Mihaila name{tena je 1891. godine spona staroga vodovoda sa novim s Belih voda. Ali se vode iz staroga vodovoda u novi pu{taju samo u velikoj nesta{ici, i na vrlo kratko vreme. Sva voda po beogradskim ku}ama dolazi sa Belih voda. Englezovac
Onaj deo nove beogradske varo{i od Slavije do crkve Svetog Save, i od kragujeva~koga druma do onoga {irokoga poqa na istoku, zove se Englezovac po Englezu Makenziju, koji je to mesto kupio od \oke
Terazijska ~esma, podignuta 1860. godine po projektu francuskog arhitekte Lorana
11
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. Zeleni venac
Na onoj beogradskoj pi jaci u koju ulaze ulice: jedna s Terazija, druga od Starog telegrafa, tre}a od Varo{ kapije, ~etvrta od Save a peta iz Abaxijske ~ar{ije, ima jedna starinska, glomazna dvokatna ku}a, u kojoj je nekad bila mawa gostionica sa znakom Zeleni venac. Od toga se ceo onaj kraj prozvao Zeleni venac. I pijaca Zeleni venac tu je ispred te stare ku}e. Zerek Grand hotel u Kraqa Petra ulici
Simi}a, i naselio ga. A neki to zovu i Savinac, po crkvici, koja je dignuta u slavu Svetom Savi. Pre pak dok je to imawe pripadalo starom gazdi, zvalo se je Simi}ev majur. Zdanije kod jelena
U po~etku pete desetine pro{loga veka podigao je knez Mihailo Obrenovi} veliku trokatnu ku}u na pokoj blizu Saborne beogradske crkve. Ta je ku}a na svom ju`noisto~nom rogqu imala od bronze jelena, kao svoj beleg. Zato se najpre i zvala Zdanije kod jelena. Posle jednoga po`ara u toj ku}i, jelen je skinut, i ona se daqe zvala Zdanije. Docnije je knez Aleksandar Kara|or|evi} na~inio zdanije na pijaci (ono {to je danas op{tinski sud). Tada se ona knez Mihailova ku}a prozvala Staro zdanije. Jo{ docnije, ta se ku}a prozove Grand hotel. U toj ku}i pre po`ara bila je velika sala za pozori{ne predstave. A u woj su se i oni
prijateqi ilirstva ~etrdesetih godina sastajali i svoje ideje {irili. Mesto toga sastajawa zvalo se Ilirska kasina. I ta je kasina izazvala Beogra|ane, koji nimalo nisu simpatisali Ilirstvo, da osnuju ^itaonicu, koja se u svom po~etku zvala ^itali{te, koje je otvoreno u op{tinskoj zgradi, ba{ preko puta od toga Zdanija, 24. februara 1846. godine.
Ono mesto Dubrova~ke ulice, gde wu preseca ulica, koja od Velike pijace i policije vodi onamo ka Gradu, zove se Zerek. Sa Zereka se ulica Dubrova~ka dosta strmo spu{ta ka Dor}olu i ide daqe ka Dunavu. Zerek ka`u da zna~i pogled, vidik, a odande i jeste lep i {irok vidik dole niz Dunav, na Banat a i na brda Mirijevsko i Vi{wi~ko.
Zeleni venac - kafana koja je dala ime celom kraju
12
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Jalija
Jalija se zove ona ravna desna obala Dunava od Grada niz vodu do ispod varo{i Beograda. Tako se zove i zaseqen deo te ravni, upravo dowi deo Dor}ola, onaj {to je bli`i k Dunavu. Na Jaliji je jevrejska mala. I jevrejska osnovna {kola u toj mali zove se i pi{e: [kola na Jaliji. Jevremovac
Danas Botani~ka ba{ta, koja pripada Velikoj {koli. To je, do godine 1889, bilo imawe kraqa Milana, koje mu je ostalo od oca, a zvalo se Jevremova ba{ta, po ranijem gazdi, gospodaru Jevremu, dedi kraqevom. Pokloniv{i tu ba{tu Velikoj {koli, kraq Milan je uglavio: da se prozove Jevremovac, Tako je postalo to dana{we ime. Pred Jevremovcem je ~esma, a vi{e te ~esme nova osnovna {kola, koju je op{tina podigla na placu, koji je Vu~i} bio poklonio Beogradskoj bolnici.
Posle propasti od 1813. ta je ku}a opet oti{la u turske ruke. Docnije je wu kupio od Turaka neki Kutula, a posle Kutule do{la je u ruke dana{wem gazdi bakalinu Dadi. Ispod te ku}e, malo severnije, bila je Saka ~esma, koja je sada izme{tena na rogaq ulice Jovanove i Dubrova~ke. Kavana Gu{anac
Od Velike pijace onamo ka Gradu, na raskr{}u Dubrova~ke ulice, na levoj strani, na samom rogqu, prazan je plac, ogra|en tarabom, i obele`en brojem 7. Na tom placu bila je pre|e dvokatna ku}a: pri zemqi du}an a gore stan za `ivqewe. To je bila ku}a Spase Milovanovi}a, terzije. Odmah do te ku}e bila je (a stoji i sada) dvokatna ku}a Nikole Gu{anca, tako|e terzije. Ova druga ku}a danas ima na gorwem boju 6 prozora, a na dowem je kavanica, kojoj se nad vratima ~ita: Kavana Gu{anac. O toj kavani-
ci, ili boqe re}i, o wenom nekada{wem gazdi bele`im ovde {to sam ~uo od starih Beogra|ana, suseda wegovih. Nikola je bio rodom iz Ni{a, a wegov prvi sused Spasa iz Para}ina. Nikola se bio o`enio Stamenom, svastikom beogradskoga prote Dimitrija Vuji}a, a Spasa je imao za `enu neku Rumenu. Sused Spasa i suseda Stamena sprijateqe se tako da sused Nikola kod `ene ostane bez `ene, a suseda Rumena kod ~oveka - bez ~oveka! U nevoqi svojoj, Nikola se po`ali knezu Milo{u, i ovaj tu stvar raspravi na svoj na~in: zapovedi Nikoli da uzme Spasinu `enu Rumenu, a Spasi da zadr`i Stamenu, koju je jo{ ranije bio prisvojio. Po{to ova dva suseda ovako razmene svoje `ene, produ`ili su `iveti lepo kao susedi i `ene wihove kao susede. Spasa je sa Stamenom rodio ~etiri sina. A i Nikola je sa Rumenom imao dece i mu{ke i `enske. Wegov sin Quba pokalu|erio se je, i, docnije,
Jugovi}eva Velika {kola
Kad se s Velike pijace Vi{wi}evom ulicom po|e dole ka Dunavu, ostavqaju}i desno Glavnu policiju a levo Tekiju, dolazi se na raskr{}e Vi{wi}eve i Jevremove ulice, i tu na levoj strani ima dvokatna ku}a staroga kroja, s nekoliko dimwaka na krovu, od ko jih na najvi{em su rode davno svile svoje gnezdo. Pred ku}om je mala avlija i ve}a kapija sa dva kamena za sedewe. U toj ku}i bila je Jugovi}eva Velika {kola, koja je otvorena 1. septembra 1808. godine.
Jugovi}eva Velika {kola, kasnije Vukov i Dositejev licej
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
13
ubio se je u Mru Tumanu, a k}eri dve su mu `ive i sada. Spasa se docnije ume{ao u Ustavobraniteqe; ostavio zanat, i bio je ~lan suda; a i Nikola je ostavio zanat, i otvorio kavanu, koja i danas nosi wegov nadimak. Nikola je imao gu{u - voqicu, i zato se zvao Gu{anac. Dobar je bio ~ovek i lepo `iveo s qudima.
lo{ i beogradski vezir Husein-pa{a. Onde pak gde su danas lipe prema gradskoj (sada zatvorenoj) "orospikapiji", bila je 28. januara 1859. godine na~iwena visoka tribuna, zastrta crvenom ~ohom. Okolo su stajali srpski skup{tinari, ~inovnici, i naroda mnogo od Srba i Turaka. Na toj tribuni knez Milo{ je saslu{ao sultanski berat od godine 1275, kojim se ponovo utvr|uje na srpskom prestolu. Posle bombardovawa Beograda (3. juna 1862. godine), i po{to bi uglavqeno primirje izme|u Srba i Turaka, konzuli garantnih sila, za sigurnost toga primirja, engleski i ruski razape{e na Kalemegdanu svoje {atore i razvi{e svo-
Kalemegdan
Pojam Kalemegdan zna~i gradsko poqe. I on je, do izlaska Turaka iz Grada (1867. godine) odista bio ~isto poqe oko grada. Na tom poqu nekad su se ve`bali turski vojnici; u jednom kraju, ovamo prema Velikoj crkvi, do godine 1857, Beogra|ani su dr`ali svoja
Kalemegdan, Kraq kapija
sena; a po{to u jesen te godine sena izgore{e, vi{e nisu tu ni sadevana. Na onom proplanku prema gostionici Kruni, 29. novembra 1830. godine, bili su razapeti {atori, te su se tu prvi put sastali knez Mi-
Kalemegdan - ulaz na {etali{te iz Pariske ulice
14
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Kajaburma
Kajaburma ili Karaburma zove se onaj nos ili vrh od brda vra~arskoga {to se spu{ta u Dunav ispod Beograda a vi{e sela Vi{wice. Tu se obi~no pogubqavaju oni koje sudovi osude na streqawe. Vi{e Kajaburme je Klanica, a ispod Kajaburme Fabrika za platno, sve nove zgrade i nove radwe. Kasina
Otkrivawe spomenika Kara|or|u 1913. godine
je zastave, pa su tu boravili, a francuski je konzul oti{ao u grad, i na gradskom bedemu razapeo {ator, i onde je boravio, dokle su turski topovi s grada zijali na varo{, a odovud od varo{i su, du` Kalemegdana, bile barikade i srpska vojska. Na Kalemegdanu, na naro~itoj tribuni, pred vojskom turskom i srpskom, pred knezom Mihailom, mitropolitom, ministrima i savetnicima, pred Riza-pa{om posledwim beogradskim muhafizom, i pred mnogobrojnim svetom, 6. aprila 1867. godine, oko 10 sata pre podne, pro~itan je sultanski ferman od 5. dana Zilhixe 1283. godine - 29. marta 1867, kojim se gradovi u Srbiji ustupaju knezu Mihailu. Tada je na gradskim bedemima srpska stra`a zamenila stra`u tursku, i knez Mihailo sve~ano je ujahao u grad beogradski kao u srpsku tvr|avu. Narodnoj radosti, toga dana, nije bilo mere!
Po{to je odmah za tim turski garnizon oti{ao sasvim iz Beograda, i po{to su Srbi dobili Grad u svoje ruke, Kalemegdan se je po~eo ure|ivati i zasa|ivati. Danas je to najlep{i park u Beogradu, kome lepotu uve}ava i sam prirodni polo`aj. Kalemegdan mali zove se isto~ni deo toga gradskoga poqa, koje jo{ nije ure|eno ni zasa|eno.
Tre}a ku}a od levoga rogqa Skopqanske ulice, gde ova izbija na Terazije, gostionica je Kasina. To je ime do{lo ovako: pre godine 1858. ta je ku}a pripadala Bra}i Luki}ima iz Velika sela. Oko godine 1858. u toj se ku}i uredi neka Kasina za odabrane ~lanove; ali se dru{tvo te Kasine naskoro rasturi, i kasinski name{taj kupi za svoj stan oficir Marko Katani}. Od toga vremena ku}a je ta izmewala vi{e gazda, a sve se zvala Kasina. Posle-
Terazije, hoteli Balkan, Kasina, Pariz i Moskva
15
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
dwi wen gazda bio je Vasa Mi jatovi}, koji ju je ostavio Domu siro{ne dece. Danas ta ku}a ima ime Hotel Kasina, a istorija joj ovo {to je ispri~ano. Klanica
Dole ispod kraqevih {tala, odovud Kajaburme, podignuta je, pre nekoliko godina, moderna Klanica, gde se koqe stoka i meso se izvozi za granicu. Po toj Klanici ve} se i ona okolina po~ela zvati Klanica. Klanica na Vilinim vodama
Kova~ na ku}i
Ona ku}a u Pop-Lukinoj ulici br. 14, u kojoj je danas Dr`avna {tamparija, pripadala je najpre kova~u [tajnlehneru, koji je wu i na~inio. Na krovu te ku}e [tajnlehner je bio namestio kova~a, u prirodnoj veli~ini, s ko`nom keceqom o vratu, s ~eki}em u ruci, i s nakovwem pred wim. To su deca rado gledala, i ~udila se kova~u na ku}i!
Docnije je [tajnlehner tu ku}u prodao dr`avi, a ova, opravqaju}i i pro{iruju}i gorwi boj, skine s ku}e kova~a, i sada ga nema na krovu. U ovoj ku}i sedeo je Jovan Haxi} (Milo{ Sveti}) kad je boravio u Beogradu radi pisawa izvesnih zakona. Tu se, kod wega, sastajala onda{wa beogradska inteligencija, a i opozicija onda{wemu stawu stvari u Srbiji.
Kova~i na Terazije
Knez Milo{ je sve kova~e iselio iz beogradske varo{i (u {ancu) na prazno poqe od Stambol kapije gore ka ~esmi terazijskoj. Hteo je da te majstore izvu~e iz turskih ku}a i du}ana, i da im da ~isto poqe za ku}e i za wihove radwe, a govorio je da ih kre}e zato {to se boji da oni svojim vigwevima ne zapale varo{ i Turke o{tete. Mnogi su bili i zatvarani i bijeni zato {to nisu pristali samo da zagrade darovan im besplatno plac na Terazijama, a danaske?! Kod Stefanovi}a kavane
Pop-Lukina ulica, zgrada Dr`avne {tamparije
Tako se zove onaj zaselak Beograda, ako se mo`e tako re}i za deo varo{i, koji se nastanio u dno Vra~ara, s obe strane kragujeva~koga druma, onde gde se bawi~ki potok sta~e u mokrolu{ki potok. Nekad je beogradski trgovac, Nikola Stefanovi}, bio kupio veliku livadu du` mokrolu{kog potoka, i na toj svojoj zemqi, a do kragujeva-
16
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
~koga druma, na~inio kavanu. Docnije je to imawe, kavanu i livadu, od Nikole kupila dr`ava, ali je ostalo ime Stefanovi}eva kavana. Navi{e od kavane po~ele su se naseqavati razne du}anxije i majstori s jedne i s druge strane puta tako da tamo sada mo`e biti 20-30 ku}a. I to se zove kod Stefanovi}eve kavane, drugoga tu imena nema. Odatle se u desno odvaja nasut put za bawi~ki logor. I taj nasuti put zasluga je pok. kraqa Milana. Laudanov {anac
To je onaj veliki {anac koji je od Dunava u naokolo preko Vra~ara do u Savu, iskopao princ Jev|enije protiv velikog vezira, koji je dolazio u pomo} opsa|enu Beogradu. Docnije je taj {anac obnavqao |eneral Laudan, kad je on opsa|ivao Beograd. Po ovom docnijem obnovqa~u, {anac se sad zove Laudanov, a princa Jev|enija malo ko i zna.
[anac je ovaj na mnogo mesta uravqem sa zemqom, a mestimice je ostao gotovo ceo. Liman na Savi
Dole na Savi, gde je danas nova ku}a pok. Jove Krsmanovi}a, pa jo{ na zapad ka vodi, bio je Liman od Save, u koji su obi~no dolazile bosanske la|e. Oko toga Limana `iveli su Turci, koji su dr`ali magaze i kavanice, u koje su padali Turci Bo{waci koji su se la|ama spu{tali u Beograd. Srpska vlast imala je tu jednoga slu`iteqa, koji je od tih la|ara Bo{waka tra`io putne isprave, da ih preda srpskoj policiji, ali su Turci voleli svoje teskere predati pa{i, koji je tako|e tu imao svoga ~oveka. Jednom srpski pandur, neki \or|e Ni{lija, zatra`i od jedne la|e, koja je ve} bila pristala, i pru`ila skele za izla`ewe, da mu se dadu putne teskere; Turci ne htenu dati teskere, a \or|e digne skele i
Savsko pristani{te
otru}i la}u niz vodu! Tek onda onda Turci dadu teskere. Ali upraviteq varo{i Beograda toga \or|a trgne k sebi, da u revnosti svojoj {to ne prekora~i. Ovaj je, posle, 3. juna 1862, na ^ukur~esmi rawen samrtno, umro u bolnici. Ele, 24. jula 1860. godine, na tom Limanu posva|aju se Srbi i Turci, i me|u wima legne krv. ^ak se morao iz kasarne dovesti oficir Bu~ovi} sa strelcima, da sukob ne bi uzeo ve}e razmere. Tada su Turci dignuti odatle, a Liman se malo pomalo sasvim zasuo. O wemu su onda sve garantne sile dobijale note, a danas mu se u Beogradu i ime ho}e da zaboravi! Manojlova ba{ta
Onde gde je danas pijaca Zeleni venac, bila je nekad Manojlova ba{ta, prvo mesto za {etwu van varo{i. U toj ba{ti se prvi put po~elo to~iti
17
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
Zeleni venac - aero snimak
pivo (1834. i 1835), koje je preno{eno iz Zemuna. U tu ba{tu, radi teferi~a, nekad su se s konaka kod Velike crkve izvozile u kanatama na volujskim kolima jetrve knegiwa Qubica i gospo|a Tomanija. Tu se pedesetih godina otpo~elo zidati pozori{te, izidano je bilo do cokla, pa se posle odustalo jedno s podvodnog mesta, a drugo s nedostatka novaca. Sad je tu pijaca Zeleni venac. Mesto je to nekad pripadalo knezu Maksi Rankovi}u iz Ostru`nice. Mokri lug
Tako se zove potok koji, proti~u}i izme|u Doktorove kule i Vajfertove pivare, is-
pod monopola sta~e se u Savu. zili na teferi~e i veseqa. Tu Tako se zove i dolina toga po- su prire|ivane i gozbe za vitoka onde gde je preseca kragu- {e zvanica. U Srpskim Novi jeva~ki drum. Iznad vrela ovo- nama od 1843. godine, pod 9. maga mokrolu{kog potoka ima jem zapisano je da je u Nedeqdva sela koja se zovu: Mali mo- kovoj ba{ti mehanxiski eskri lug i Veliki mokri lug. naf dr`ao svoj pir, a Vu~i} je, Seqaci u ova dva sela dose- s drugom gospodom, bio otiqeni su iz Svrqiga jo{ za Ka- {ao u Vi{wicu crkvi na slara|or|eva ratovawa i tu nas- vu. Mehanxije iza{qu deputataweni. Wihove `ene ve}inom ciju pred Vu~i}a i umole ga da, jo{ nose odelo svrqi`ansko- u povratku, do|e u Nedeqkovu ga kroja i boja. ba{tu wima na veseqe. On im u~ini po voqi, i bude sve~ano do~ekan. Nedeqkova ba{ta Dole ispod Vidinkapije imao je veliku ba{tu s lepim Orospi kapija vo}em neki ba{tovan NedeqS Kalemegdana se ulazilo ko, koji je u toj ba{ti dr`ao i u Grad na dve kapije: na onu komehanicu s jelom i pi}em. Tu ja gleda ka Jugoistoku, na koju su Beogra|ani, naro~ito oni se ulazi i danas; i na onu {to iz isto~ne pole varo{i, izla- je spro}u onih lipa u parku, i
18
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
{to gleda ka Velikoj crkvi. Srbi su ovu kapiju zvali Kara|or|eva kapija. Ka`u da je Kara|or|e na tu kapiju ulazio u Grad. A Turci su je zatvorili, i zvali su je Orospi kapija, vaqda zato {to su na wu ulazili u Grad Srbi, neprijateqi wihovi.
Rupa vra~arska
^e{}e se pomiwala i pisala Vra~arska rupa, kao ka{tiga iz doba Vu~i}eve vlasti. Postawe je toj rupi ovako:
Orospi }uprija
Iza Kajaburme na mirijevskom potoku ima kamenita }uprija, koja se zove Orospi }uprija. Tu ima i mala vodenica koju je bio kupio Milosav Zdravkovi}, savetnik. Proplanak
U parku na Kalemegdanu, Toma Vu~i} Peri{i} prema gostionici Kruni, ima pove}i proplanak, zasejan deGodine 1842. Vu~i} je s votelinom, a u jednom wegovom jskom pao na Vra~ar onde gde je kraju zasa|en je omawi jeqak. sada vra~arska sreska kanceTu su, na kraju novembra 1830. larija i gde su sve one okolne godine, bili name{teni {ato- ku}e - kojih onda nije bilo, sari, te su se, 29. nov. 1830, beo- mo je Isidor Stojanovi} bio gradski vezir Husein-pa{a i na~inio ku}u od naboja, i do te knez Milo{ prvi put videli, ku}e nalazila se gotova rupa i dogovorili o sve~anosti ko- iz koje je va|ena zemqa za na ja se imala izvr{iti sutradan boj. U tu rupu zatvarani su pro(30. novembra 1830). tivnici Vu~i}eve bune, jer dru-
gog zatvora onde na onom poqu nije bilo. Prvi je stavqen u tu rupu neki Trki} iz [apca. Zato se nekad re~e i Trki}eva rupa. Sava kapija
Sava kapija bila je onde gde se danas niza stepenice od seminarije slazi na Savu. Tu je bila pove}a kasarna za nizame, podignuta na tvrdim temeqima, na kojima su nekad bili i topovi napereni uza Savu. Ova se kapija nekad zvala i Bawalu~ka kapija. I s ove kapije nizami su oterani 1862, a godine 1806, 29. novembra, Srbi su na ovoj kapiji najpre prodrli u opsa|enu dotle beogradsku varo{. Savamala (selo)
Ovo selo bilo je naseqeno du` Ciganske bare (Venecije) od dana{we Antuline ku}e pa gore ~ak do dana{wih monopola. Selu Savamali bio je zapis, zborno mesto, onde gde je sada tobxijska pijaca, pred Bajlonovom kavanom. Tu je o Markovu dne igralo kolo. Na tu svetkovinu dolazio je i knez Milo{ i Savamalke su mu davale kite cve}a. Docnije knez Milo{ je naredio te su Savamalci dignuti odatle i preseqeni u Palilulu. Mnogi su se na to qutili a dato im je boqe mesto. Sedam ku}a
Kalemegdan, spomenik Zahvalnost Francuskoj
Zove se kraj Beograda ba{ do Laudanova {anca na carigradskom drumu. Tu su najpre bile podignute ku}e u poqu wih sedam na broj, a sad se prinavqaju i druge, a mesto se to zove sedam ku}a.
19
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. Sewak
Tramvaj, idu}i iz Beograda ka Top~ideru, kada mine monopol i Jak{i}evo imawe, ustavqa se kod Sewaka, te onde izlaze oni koji idu u vinograde na Dedini. Tu je veliki op{tinski plac me|u dva puta. Na tom placu do pre nekoliko godina dr`ali su Beogra|ani svoja sena, po{to im ona na Kalemegdanu na kraju septembra 1857. godine izgore{e. Sad tu nema sena, ali je ime Sewak ostalo onom placu i okolini. Beogra|anska sena pak danas su onde gde je sewak vojni~ki, a to je, na poqani izme|u Ludnice, Spomenika, izme|u potoka Mokrog luga i Laudonova {anca. Slavija
Velika gostionica na dno Englezovca. Od te gostionice Slavije i ona se sva okolina zove Slavija, {to ozna~ava deo varo{i. I kowski tramvaj vozi izme|u Kalemegdana i Slavije.
@elezni~ka stanica Sewak, danas je tu biletarnica Beogradskog sajma
Smutekovac
Tako se ranije zvala (a neki je i danas tako zovu) pivara \ure Vajferta, na levoj strani mokrolu{kog potoka. Smutek se zvao onaj ^eh koji je prvi na tom mestu podigao zgradu i otpo~eo radwu. Kao da mu posao nije napredovao, te ga je napustio i nekud oti{ao. Docnije to je mesto i zgrade otkupio i razvio \ura Vajfert, dana{wi sopstvenik.
Slavija
Odmah vi{e Smutekovca zgrada je Beogradskoga streli{ta. Spomenik
Izlaze}i iz Beograda drumom kragujeva~kim, kad se pre|e Laudanov {anac i obori se ka potoku Mokrom lugu, na levo se vidi mali park s nekolikim grobovima i u sredi Spomenik. Taj spomenik prvi put je podigao 1848. godine knez
20
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
Aleksandar junacima koji su pali pri osvajawu Beograda 29. novembra 1806, a posle je taj spomenik obnovio kraq Aleksandar Prvi. I ku}e oko toga parka zovu se "kod Spomenika". Drugi spomenik je podignut knezu Mihailu na mestu gde je bila Stambol kapija. Stambol kapija
Onde, gde je danas prazna ~istina, izme|u pozori{ta, apoteke, i spomenika knez Mihailova, bila je nekad tvrda i Srbima stra{na Stambol kapija. Sva onda{wa beogradska varo{ bila je opasana od Save do u Dunav dubokim rovom i visokim {ancem, u koji su bili usa|eni debeli palisadi (hrastova debla, gore za{iqena). Kroz tu tako tvrdu ogradu u beogradsku se varo{ moglo u}i, i iz we izi}i, na Sava ka-
piju (na Savi), na Vidin kapi ju (u dunavskom kraju), na Varo{ kapiju (od Velike crkve na jug), i na ovu Stambol kapiju. Od svih tih kapija ova Stambolska bila je i najve}a i najtvr|a, a u gra|evinskom pogledu i najlep{a. Ozidana je bila kao kakav gradi} sa tvrdim svodovima povrh kojih je bio debeo sloj zemqe, sa prostranim dole unutra hodnicima, i mnogim kazamatima za obitavawe vojnika, koji su tu dr`ali stra`u. Izrada je bila od tesanog kamena i od cigqe. Kroz wu se prolazilo na tri prolaza: u sredi veliki za kola, a sa strane po jedan mawi za pe{ake. Vrata su sva bila od debelih hrastovih greda, pa je po wima prikovana jaka gvozdena oplata, na kojoj su se videle ulupqene rupe od kur{uma pri napadima.
Stambol kapiju zidali su Austrijanci za ono vreme dokle su dr`ali Srbiju. Ovu kapiju od poqane, koja se pru`ala gore ka Teraziji i ka Paliluli, rastavqao je dubok rov, koji je ~esto bio pun vode. Zimi se ta voda nekad i ledila, a leti se pokrivala zelenim `abokrekom, i svakad je bila prqava, jer se u wu sva{ta bacalo. Preko toga rova, iznad te vode, od usta Stambol kapije onamo ka Teraziji, pru`ao se drveni most, 30-40 metara duga~ak, upravo donde gde su danas vrata od Kolar~eve pivnice. Pred ustima toga mosta odovud, od terazijske strane, gde js sada avlija Mecovaline ku}e, bio je veliki breg nanesene zemqe, koji je sobom za{ti}avao most i vrata Stambol kapiji od napada~a.
Pozori{ni trg, prostor na kome se nalazila Stambol kapija
21
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
Put koji je iz Beograda na Stambol kapiju izlazio preko mosta, delio se odmah na dva kraka: jedan je udarao desno od toga brega ka Teraziji, a drugi levo - ka Paliluli i Ta{majdanu. Tu nigde nije bilo ni ku}e ni du}ana nego je leti rasla golema travuqina, najvi{e kukuta, a zimi je ta travuqina bila suva, ali se ve}inom dr`ala uspravo. Iz te velike travuqine u svako doba mogli su jurnuti ili psi ili zli qudi na putnika sama i bez oru`ja! Koqe, na koje su Turci nabijali Srbe, udarano je van Stambol kapije i van drvenoga mosta, pored puta koji vodi na Terazije. Mu~enici su okretani licem u poqe, ovamo ka Srbiji, da zapla{e druge, koji bi poumili po}i wihovim tragom, to jest, koji bi poumili da ustaju protiv turske sile u zemqi srpskoj!... Ta tvrda, ta stra{na Stambol kapija sru{ena je iz temeqa po zapovesti kneza Mihaila u prole}e 1866. godine. Ru{ewe je po~eto u polovini aprila a dovr{eno 19. maja 1866. godine. Najpre su ru{ena oba krila sa strane, pa posle sredina i tvrdi svodovi i stubovi unutra{wi. U ru{evini je na|eno vi{e |uladi razne veli~ine i jedan bakarni ibrik pun mutne vode, koja nije ni na {to udarala.
Ta{majdan, crkva Svetog Marka i Aberdareva ulica
gradsko grobqe od Varo{ kapije; na Ta{majdanu je 1835. na~iwena palilulska crkva u slavu Svetom Marku. Crkva je bregu Ta{majdanu sa zapada, a kameni je majdan s istoka, teme pak bregu Ta{majdanu i sad je zasejano grobovima. Na svu priliku ovaj breg Ta{majdan je ona ^upina humka gde je spaqeno telo Svetoga Save!
Tekija
Ona zgrada na Velikoj pi jaci, na rogqu Vi{wi}eve ulice, ba{ spro}u Velike policije, zove se tekija, jer su u woj, za turske vlasti, dervi{i dr`ali svoje bogomoqe i sastanke. Za srpskoga doba ta je zgrada pripadala Srbima, i u woj je ispustio svoju du{u prvi srpski ministar prosvete Dositej Obradovi}, 1811. godine.
Ta{majdan
Zna~i Kamenolom, mesto gde se vadi kamen za zidawe; ali se tako zove i spoqni oblik toga brega iz koga se kamen vadi. Na Ta{majdan je 1828. godine preseqeno beo-
[eih-Mustafino turbe, jedini ostatak nekada{we Tekije
22
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Terazije
Uvode}i vodu u varo{ Beograd, Turci su du` onoga |eriza (zidanoga vodovoda) koji uzima vodu iz mokrolu{kih izvora, na izvesnim daqinama, zidali kule, na koje su vodovodnim cevima uzvodili vodu, da bi ona dobila vi{i skok za svoj daqi tok. Takve kule bile su: jedna onde gde je danas terazijska ~esma, druga gotovo onde gde je sada kavana Ruski car, a tre}a je bila onde gde je sada kavana Gr~ka kraqica. Od te tri kule najve}a je bila ona na Terazijama. Ta je kula, pored svoje ve}e visine, stajala na prostranoj ~istini, daleko od okolnih ku}a, a bila je i vi{a od svih okolnih zgrada. Sve te kule Turci su zvali: Terazije za vodu. Od toga se ceo onaj kraj nove beogradske varo{i naro~ito od Dvora do blizu Stambol kapije, i danas zove Terazije. A Terazijski kvart, za upravu varo{i, obuhvata jednu {estinu Beograda.
Tramvajska stanica u Top~ideru
Top~ider
Reka top~iderska izvire u ataru sela Ripwa a uvire u Savu u dno Ade ciganlije. Danas se naro~ito zove Top~ider ono dr`avno dobro, koje se pru`a s jedne i s druge strane te reke od Careve }uprije gore do blizu sela Kne`evca. Na tom prostoru bilo je pre selo Rvati, pa je raseqeno, i zemqa
mu uzeta u sastav dr`avnoga dobra, koje se sve danas zove Top~ider. U Top~ideru je stari dvorac Kneza Milo{a (1831), u kom je on i umro (14. septembra 1860. godine); crkva (1834), ~esma, salon, staklena ba{ta, veliki park, i onaj park gde je 1865. slavqena 50-godi{qica Srbije; kasarna, ko{utwak, gde 1868. pogibe knez Mihailo; rasadnici za poqsku privredu i jo{ drugo {to {ta. Top~ider se ovde pomiwe tek da se sa~uva od zaborava ono {to zaborav preti da pokrije, ali Top~ider, i po onom {to u wemu ima danas, i {to se je imalo pre, ili {to se onde doga|alo, zaslu`uje da bude predmet naro~itog govora i opisa. Toskina ~esma
Terazije
U ulici pop-Lukinoj, koja ide od Varo{ kapije pored Dr`avne {tamparije u Savamalu, ima jedna ~esma s gorwe strane ulice. Tu je ~esmu gradio neki Beogra|anin Toska, kome je ku}a bila toj ~esmi preko pu-
23
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
ta. Sada nema u `ivotu Toske, ku}a je wegova dobila drugoga gazdu, ~esma je oti{la ka imawu novoga sajbije, a to~ak za vodu izme{ten je malo vi{e, tek se uvek zove "Toskina ~esma" i ona, i onaj kraj oko we. Tri kqu~a
Ona ulica koja vodi od Velike pivare onamo ka monopolima, i koja ide naporedo s ulicom Milo{ Veliki, zove se Tri kqu~a. Najpre je tu bila jedna firma gde su izmolovana bila tri kqu~a i ozgo kruna, pa se posle to izgubilo, a ime ulici ostalo do danas. Trkali{te
Ono poqe od staroga grobqa na Ta{majdanu pa navi{e uz carigradski drum, gde je sada pijaca zove se Trkali{te zato {to je tu knez Mihailo dr`ao kowi~ke trke. Od toga se i okolne ku}e zovu: ku}e na Trkali{tu.
Fi}irbair
Turci, dok su `iveli u Beogradu, Kalemegdan je bio pravi Kalemegdan, to jest, ~isto gradsko poqe: ovoga dana{wega parka nije bilo! Onda su Turci onu ivicu Kalemegdana koja je okrenuta k Savi, i ko jom se sada pru`a {iroka staza od Grada pravo ka seminari ji i k Velikoj crkvi, zvali fi}ir-bair, a to vele zna~i: breg za razmi{qawe. Fi{eklija
U ovu ulicu koja se danas zove ulica kraqa Aleksandra, i koja ide od nekada{we Batal xamije do Trkali{ta, bili su iseqeni trgovci baruta i fi{eka, i du}ani su im bili na onoj strani du` staroga grobqa. Tada se ulica zvala Fi{ekxijska ulica ili kra}e: fi{eklija. Sad je nestalo fi{eka, pa i trgovaca fi{ekxija, a ulica se prozvala Aleksandrova, tek je neki i sada zovu fi{eklija.
Skup{tina gledana sa Fi{eklije
Mesto fi{eka sad se tamo prodaju starudije: stare haqine, staro posu|e, i svakojaka stare`. Humka od godine 1830.
Ono mesto s koga je 30. novembra 1830. godine s velikom sve~ano{}u objavqen sultanski hati{erif o unutra{woj nezavisnosti Kne`evine Srbi je, nahodi se u porti palilulske crkve 60-70 hvata na sever, ba{ do groba pok. Miloja Le{janina. I danas se poznaje prili~no visoka zemqana podina, na kojoj je bila tribina za ~itawe hati{erifa i berata. Na sredi te podine sad je to~ak vode koja bije iz op{tega vodovoda. Okolo su grobnice odli~nijih Beogra|ana i drve}e zasa|eno radi hlada. Careva }uprija
Trkali{te na prostoru dana{weg Tehni~kog fakulteta
Pretposledwa tramvajska stanica od Beograda ka Top~ideru zove se Careva }uprija, jer je ba{ spro}u one zidane }uprije na top~iderskoj reci. Nekad je tom }uprijom prolazio glavni drum, koji je ozgo niz Posavqe slazio k Beogra-
24
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
du, ali od Ostru`nice nije dovr{ena je i osve}ena na letudarao Maki{em kraj Save wega Svetoga Nikolu 1893. gonego je hvatao osu{nije brego- dine. Sveti Nikola je bio krve na @eleznik i @arkovo, pa sno ime pok. Stanojla. Crkva pre{av{i tom Carevom }up- je u sredini Novoga grobqa. rijom reku Top~ider presecao je brdo Dedinu i u ravnicu sav^itaonica beogradska sku slazio kod Sewaka. Povi{e porte i oltara VeKoji je car gradio ovu }up- like beogradske crkve, op{tiriju i kada, danas se ne zna. na je, ~etrdesetih godina, podigla novu prostranu ku}u za svoje osnovne {kole. Crkva Svetog Marka (palilulska) Ova crkva na~iwena je Nekako u to doba u Beo1835. na Ta{majdanu. U toj cr- grad se steko{e nekoliki prikvi sahraweni su: jateqi zagreba~koga Ilirstva. Ti qudi obi~ni su se sasta jali u "Zdaniju kod jelena" i mesto svojega sastajaqa zvali su Ilirska kasina. Kao nosioci toga Ilirstva se}am se da su onda pomiwani: Gaj, koji je tek kao gost dolazio u Beograd, i neki Golub, profesor. Drugih se imena ne se}am. Ali se protiv toga Ilirstva digla osobito pred kraj 1845. `iva opozicija me|u Beogra|anima. Naj`e{}i i najrevniji protivnik Ilirstva bio je neki Ta{majdan, crkva Svetog Marka Jelisije Vukajlovi}, onda srp1. knez Milan M. Obrenovi} II, 2. Kne`evi} Sergije, sin kneza Milana Obrenovi}a IV, 3. Gavrilo Popovi}, {aba~ki vladika, 4. Mojsije, vladika negotinski, 5. Teodosije Mraovi}, beogradski mitropolit.
Saborna crkva
ski ~inovnik, a docnije 1848. pre{ao je u Karlovce na onu Narodnu skup{tinu. Odande pak oti{ao je u red boraca protiv Ma|ara, i u tom je ratu poginuo! Vukajlovi} i wegovi pomaga~i pokrenuli su u Beogradu sve koji su imali dosta vlasti, glasa, i novaca, te se tako sastavilo dru{tvo za ^itaonicu, i to se dru{tvo smestilo u predwe tri velike sobe u onoj zgradi osnovnih {kola, ba{ prema Starom zdawu.
Crkva Svetog Nikole
Ovu crkvu na~inila je o svom tro{ku gospo|a Draga, biv{a supruga pok. Stanojla Petrovi}a, dr`avnoga savetnika, i poklonila je beogradskoj op{tini. Ta bogomoqa
[kola kod Saborne crkve, danas O[ Kraq Petar
I
25
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
Kraqa Petra ulica i ^itaonica beogradska
To dru{tvo izabere sebi za predsednika majora Mi{u Anastasijevi}a, za potpredsednika Radovana Damjanovi}a, pomo}nika ministra unutra{wih poslova, a za delovo|u Pavla Ars. Popovi}a. ^itaoni~ko dru{tvo sastavi pravila za svoj unutra{wi rad, i preko mesne policije 2. januara 1846. podnese ih ministru unutra{wih poslova na odobrewe. Sporazumev{i se s ministrom prosvete, i dobi{i i wegov pristanak, ministar unutra{wih poslova odobri podnesena mu pravila pod 9. januara 1846. N° 5, i o tom izvesti dru{tvo preko policije. Po tim pravilima, koja su onda imala svega 17 ta~aka, ~lan ^itaonice mogao je biti
svaki Srbin sve{tenog, vojnog, i gra|anskog reda, koji pristane da svakog meseca pla}a po cvancik (80 din. para). \aci Velike {kole i Bogoslo-
Mi{a Anastasijevi}
vije imali su besplatan pristup u ~itaonicu. Kad se za ~itaonicu upisalo ve} 150 ~lanova, kad se za wu dobio tako udoban stan na onako lepu mestu, kad se nabavilo koliko je trebalo name{taja, onda se na poklade u nedequ 24. februara 1846. sazove sve~ani skup za otvarawe te nove ustanove. Do|e mitropolit Petar i mnogi visoki ~inovnici i odli~ni Beogra|ani. Arhimandrit Gavrilo s jednim proto|akonom osveti vodicu i pokropi ceo stan i prisutne. Potpredsednik ~itaonice Ra ja Damjanovi} besedom otvori skup, i pozove profesora prava u onda{wem liceumu Maksima Simonovi}a da dr`i sve~ani govor.
26 Simonovi} je bio u~en ~ovek, patriota, i odli~ni govornik. Ovom prilikom on je re~ito dokazivao potrebu da se Srbi sla`u u svojim op{tim radovima ne gledaju}i odakle je koji rodom, i da uvek qube ono {to je wihovo narodno srpsko. I ova sama beseda kao da odaje ono {toje pokrenulo Beogra|ane da osnuju ^itaonicu nasuprot Kasini, u kojoj se propovedalo Ilirstvo, koje je bilo ne{to tu|e, ne{to mrtvo. Ovaj profesor Simonovi} jo{ je u jednoj sve~anoj prilici u ^itaonici uzeo re~, i pozvao je sve prisutne da onako sve~ano izi|u na Vra~ar, na mesto gde je spaqen Sveti Sava, i tu da svetitequ odadu dug
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
sinovqe zahvalnosti. I odista su svi izi{li na Vra~ar. Simonovi} je i onamo govorio tako odu{evqeno da su mnogima udarile suze. Odu{evqen tom lepom besedom, Jovan Filipovi}, ~inovnik, a Karlov~anin rodom, isplete venac, te govornika Simonovi}a uven~a vencem zahvalnosti, i u ime skupa izjavi mu najlep{a ose}awa. Ovaj slu~aj pri~a g. Nikola Hristi}, jedan od prvih ~lanova ^itaonice, ali se, na `alost, ne mo`e da seti gde je mestimice izvr{ena ta zahvalnost prema svetitequ Savi, srpskom prosvetitequ. Pred kraj godine 1846. uprava je ^itaonice (2. novembra 1846. PN° 1357) dobila odobrewe: da mo`e izdavati svoj list,
Razvaline Bekinog harema na Varo{ kapiji
koji se zvao: Novine ^itali{ta Beogradskog. Prve godine ovim je novinama bio urednik Pavle Ars. Popovi}, a druge godine odmenio ga je Petar Radovanovi}, koji je docnije bio direktor osnovnih {kola. Kao {to je ve} kazano, po pravilima, svaki ~lan ^itaonice du`an je bio pla}ati po jedan cvancik (80 din. para) mese~noga uloga, ali su neki davali dobrovoqno po jedan dukat na godinu ({to je iznosilo 15 cvancika), neki su davali po 2 a neki i po 3 dukata. Major Mi{a Anastasijevi} od postawa ^itaonice pa do smrti svoje (koja ga sna|e izme|u 26. i 27. januara 1885) davao je svake godine po 300
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
27
Kafana Savina~ka kasina u Mekenzijevoj ulici na ^uburi
cvancika. Zato je wega dru{- taonica je `ivela i radila ^ubura tvo ^itaoni~ko svake godine kad vi{e kad mawe do 1902, kaNa jugoistok od Svetosavbiralo za predsednika pa bo- da je spala na 38 ~lanova. ske crkvice i Englezovca, a ravio on u Beogradu ili na Te godine ^itaonica je isto~no od onoga Spomenika strani. Kad nije bio u Beogra- imala kapitala od ~lanskih borcima od 1806, u dolini, na du, zamewivao ga je potpredsed- uloga 5.602 dinara, a gotova imawu pok. Stevana Miqkovinik. novca imala je 4.206 dinara; }a, savetnika, bila je stublina I srpski vladaoci, od pos- osem toga ona ima tawa ^itaonice do 1902, dava- lepu biblioteku, li su tom zavodu po 300 dinara zbirku starina, dona godinu. sta slika i ve} oveU ^itaonici su se, kroz {talog name{taja dugo vreme wenoga `ivota, dr- a i arhiva wena ni`ali mnogi va`ni skupovi, ve- je bez vrednostn. }e {kolske sve~anosti, va`Godine 1902. upniji nau~ni zborovi, i drugi rava ^itaonice ussastanci. tupila je dve sobe Se}am se skupa licejske Sr- Ruskomu klubu, a pske mlade`i, i onoga, iz koga sebi je zadr`ala sa je nikao Posleno-trgova~ki mo jednu sobu za vrodbor u Beogradu. lo mali broj svojih Od svoga postawa 1846. ^i- poho|a~a. Ugao Mutapove i Mekenzijeve ulice
28
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
iz koje je tekla lepa izvorska voda. Ispod te stubline bila je bara, gde su lovci lovili patke. Ta stublina zvala se ^ubura. Sad je mesto stubline usa|eno bure, pa se opet izvor zove ^ubura. Od te ^ubure ceo onaj kraj ku}a, du}ana, i mehana zove se ^ubura. ^ukarica
Iz Beograda idu}i drumom uza Savu, po{to se pre|e Top~iderska reka, i jo{ malo se po|e ravnicom uza Savu, udara se u breg, koji se kao greben spustio ba{ u Savu. Taj breg je prose~en radi {irega kolskoga druma. Pre jedno 55-60 godina u dno toga brega bila je mehana sela @arkova, jer to mesto i jeste na `arkova~kom ata-
^ukarica, podvo`wak kod Gospodarske mehane
ru. Tu mehanu dr`ao je du`e vremena neki Stojko ^ukar iz Beograda. Po wegovu imenu, ili boqe po wegovu nadimku,
Fabrika ko`e na ^ukarici
to se zvala ^ukareva mehana, a sad se zove ^ukarica. Na ^ukarici danas (1901) ima: Radionica Brodarskog dru{tva, Fa-
29
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
^ukarica, dana{wa Radni~ka ulica
brika ko`a \uri}a, Klidisa i Barlovca, i Parni mlin Antona Bla`eka. Ima jedna mehana, 4 du}ana, 2 furune, i 1 kasapnica. Ima ku}a 24 sa 345 du{a stanovnika. To je sve na ataru sela @arkova. A severno od te ^ukarice, ba{ uz wu, ali na ataru op{tine beogradske, di`e se [e}erna fabrika. Po `ivqewu to je sve jedno mesto, a upravne vlasti su mu dve, `arkova~ka i beogradska.
ciji varo{i, wen to~ak izveden malo na stranu, na drugo mesto. Na toj ^ukur ~esmi, 3. juna 1862, oko vode sukobili su se turski nizami i srpski {egr-
ti. Odatle se izrodilo ~ak bombardovawe Beograda... U tom sudaru me|u prvima pali su Sima Ne{i}, terxuman, i \or|e N. Ni{lija, juna~ki momak policijski
^ukur ~esma
Ispod placa dana{weg Crvenoga krsta, do godine 1862, bila je u sokaku jedna ~esma, duboko u zemqi, da se k woj moralo slaziti niz nekoliko kamenih stepena. To se zvala ^ukur ~esma. To je re~ turska, i zna~i: to~ak u rupi. Ta ~esma radi i danas, samo je, po regula-
^ukur ~esma u Dobra~inoj ulici
30
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
Studio za obe dlake Na severu Banata ima jedno lepo selo u kojem je ro|en moj otac, kao i wegov otac, pa i wegovog oca otac. U tom selu me niko nije znao, niti me zna, po imenu, ~ak me malo ko zna i kao sina "tog i tog", ali, i danas }e se setiti, posle toliko godina, ko je "Todora berbera unuk". I ne}e se setiti zbog ne znam ni sam ~ega va`nog, osim {to je, kad god su ga pitali kako se zove ispaqivao kao iz topa to "Todora berbera unuk". Ali, zato se se}aju Todora, iako je pro{lo skoro dvadeset godina kako ga vi{e nema. Ej, ni oni ne znaju koliko je generacija glava pro{lo ispod wegove ma{inice, koliko je onih prvih, paperjastih brada nestalo pod wegovom britvom, a iz radwe izlazili de~a-
rci sa ocem koji bi da prsne od ponosa {to je "ova nesre}a ovde" ve} dorasla i do brijawa. Za{to vam ovo pri~am? Zato {to su mi brkovi porasli vi{e nego {to treba, pa sad vi{e popiju i pojedu oni nego ja. Da namolim decu da mi ih malo "{tucnu" ne uspevam, sin ba{ i nije ne{to ve{t sa makazama, a }erka je to ve} jednom radila, pa mi je bilo jeftinije da obrijem brkove i pustim ih ispo~etka. A da sam to radim… E… jesam jednom, pa mi je nos bio sav izbockan makazicama i zamalo da odse~em jezik, {ta }u, moram da se isplezim da odr`im koncentraciju. Eto, zbog tih brkova sam po~eo da obilazim beogradske berbernice, ali, cvrc.
U Beogradu nema ni berbera ni berbernica, sada su to hejr studiji, ateqei, akademije ~ak i tek po neki skromni frizerski salon. Uglavnom, brkovima i bradom se nigde ne bave. Pobogu, oni su umetnici i ispod ~asti im je da se bavi tim vrstama dlaka. Oni kreiraju, ne briju. I tako, nakon podu`e {etwe u nadi da }u ugledati negde mesingani tawir kako se klati iznad vrata, a ispod table na kojoj pi{e "Berberska radwa" nacrtah se ispred ogledala i dok sam se mu~io i be~io setih se {ta mi je moj Todor berber jedared rekao nakon {to ga je baba zbog ne~ega izgrdila i isterala iz kuhiwe: - Do}i }e vreme, od blata }ete vi mene praviti! Va{ Nam}or ovda{wi
Dor}ol, Du{anova ulica, berbersko-frizerski salon Vukosavqevi}