PSIHOLOGIJA, 1995, 3-4 str. 401-406
Prikaz
Boris Wolf, Konstantin Momirović, Zvonimir Džamonja∗:
BATERIJA TESTOVA INTELIGENCIJE KOG-3 Konstantin Momirović, Boris Wolf, Zvonimir Džamonja:
KIBERNETIČKA BATERIJA KONATIVNIH TESTOVA KON6 Savez društava psihologa Srbije, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 1992.
Ove dve studije prikazane su kao jedinstvena celina zato što su teorijski zasnovane na modelima kibernetskog tipa, što imaju identičan metodološki plan, što su podaci dobijeni na istom uzorku ispitanika, a i zato što kognitivne i konativne karakteristike ličnosti čine jedinstvenu funkcionalnu celinu. Kibernetički model kognitivnih sposobnosti Momirovića i saradnika (P. Šipka, B. Wolf i Z. Džamonja) prikazan je psihološkoj javnosti prvi put na VI kongresu psihologa Jugoslavije u Sarajevu 1978. godine. Autori naglašavaju da je njihov model zasnovan na osnovnim postulatima Lurije o kortikalnim funkcijama, a i da je u bitnim karakteristikama blizak modelu Dasa, Kirbija i Džarmena (Das, Kirby i Jarman, 1975. u članku: Simultanous and succesive synthesys: An alternative model for cognitive abilities, Psychol. Bull., 82,1:87103). U okviru ove studije inteligencija je operacionalno definisana kao efikasnost sistema za procesiranje informacija u situacijama kada je potrebno inteligentno reagovanje, koje se odvija kroz sledećih sedam funkcionalnih jedinica sistema za procesiranje informacija: 1) receptorski sistem; 2) procesor za dekodiranje, struktuiranje i pretraživanje ulaznih informacija koje, u interakciji sa ostalim procesorima, daju efekte koji mogu da se interpretiraju kao perceptivne sposobnosti; 3) jedinica za kratkotrajnu memoriju, čija je svrha ———————— ∗ Autori ovih studija su dobitnici nagrade "Dr Borislav Stevanović" za 1991/92. godinu, koju dodeljuje Savez društava psihologa Srbije za najznačajniji naučni doprinos.
401
S. Hrnjica, P. Kovačević privremeno čuvanje informacija koje su prošle ulazne procesore, ili se nalaze pod tretmanom ostalih procesora; 4) jedinica za dugotrajno pamćenje (memorija) čija je osnovna funkcija trajno čuvanje već obrađenih informacija; 5) procesor za serijalnu analizu informacija, odgovoran za sekvencijalne kognitivne procese, sekvencijalno pretraživanje kratkotrajne i dugotrajne memorije i analizu informacija koje su transformisane u neki simbolički kod; 6) procesor za paralelnu (simultanu) analizu informacija (P) odgovoran za istovremeno procesiranje većeg broja informatičkih tokova i paralelno pretraživanje kratkotrajne i dugotrajne memorije i 7) centralni procesor (G) čija je osnovna funkcija programiranje, regulisanje i kontrola rada ostalih procesora i integracija rezultata dobijenih tim procesorima. U ovom modelu centralni procesor je i glavni procesor za donošenje odluka i kontrolu njihovog sprovođenja. Naredna značajna pretpostavka u ovom modelu je da su komunikacije između pojedinih procesora i jedinice za čuvanje informacije regulisane posebnim filtarskim procesorima, čija je funkcija selekcija informacija i diferencijalno usmeravanje njihovih tokova. Autori polaze i od apriorne pretpostavke da svih sedam jedinica modela ima fiziološku podlogu u skladu sa Lurijinim istraživanjima kortikalnih aktivnosti. Navedene jedinice modela deluju uzajamnim sadejstvom stvarajući stalno nove kvalitete. Na osnovu sadržaja zahteva koje postavlja pojedini zadatak i uvida u opšte zakonitosti pretraživanja informacija u sistemima, izveden je pokušaj procene funkcionalnih jedinica koje moraju biti aktivirane u sukcesivnom i simultanom nizu da bi zadatak bio rešen. Empirijska provera modela izvršena je na uzorku od 700 ispitanika koji su bili homogeni po dobi, polu (samo muški) i psihofizičkom statusu (bez izraženih mentalnih poremećaja), a heterogeni po obrazovanju (od četiri godine osnovne škole do magistrature nauka). U preliminarnoj fazi korišćen je reprezentativan uzorak od 31 testa inteligencije. Procesiranje informacija izvršeno je različitim postupcima u okviru faktorske analize. Utvrđeno je postojanje četiri latentne dimenzije na primarnom nivou koje su imenovane kao: S - efikasnost procesora za serijalnu obradu informacija; P - efikasnost procesora za paralelnu obradu informacija; M - količina efikasnih informacija u trajnoj memoriji i O - efikasnost procesa za dekodiranje i struktuiranje informacija ili input procesora. Na osnovu visokih korelacija među primarnim faktorima na drugom nivou je ekstrahovan generalni kognitivni faktor (G) interpretiran kao efikasnost centralnog procesora za analizu informacija i donošenje odluka. Preliminarna baterija od 31 testa kognitivnih sposobnosti svedena je na 9 testova koji su imali najbolje metrijske karakteristike, a zatim su, za potrebe prakse, izdvojena tri testa detaljno prikazana u ovoj studiji KOG-3. Osnovni predmet merenja ovako komponovanog skupa testova određen je kao: utvrđivanje 402
Prikaz nivoa razvijenosti generalne kognitivne (intelektualne) sposobnosti. Bateriju čine sledeći testovi: a) IT - 1 za procenu efikasnosti perceptivnog procesora; b) AL - 4 za procenu efikasnosti serijalnog procesora i c) S - 1 za procenu efikasnosti paralelnog procesora. Ad.a) Test IT - 1 preuzet je iz MFBT L. Terstona. Konstruisan je sa namerom da meri perceptivnu sposobnost, koja predstavlja sintezu skupa perceptivnih sposobnosti analize, struktuiranja i identifikacije. Sadrži 39 zadataka. Ispitanik treba da proceni koja je od 4 test-slike identična kriterijskoj. Ad.b) Test AL - 4 preuzet je iz revidirane forme ALFA baterije F.L. Velsa i namenjen je proceni verbalnog razumevanja. Sadrži 40 zadataka koji se sastoje od para reči. Od ispitanika se traži da odrede da li reči u paru imaju isto ili suprotno značenje. Test spada u testove brzine. Ad.c) Test spacijalizacije S - 1 predstavlja sastavni deo baterije SVPN-1 Reklena i Valena (Reuchlin i Valin). Korišćena je adaptirana forma za našu populaciju (Matić i saradnici, 1964. godine). Intencionalni predmet merenja je vizuelna spacijalizacija. Sadrži 30 zadataka. U svakom je dat crtež trodimenzionalno aranžiranog skupa cigli, kao i 4 transverzalne projekcije tog skupa. Zadatak ispitanika je da pronađe onu transverzalnu projekciju koja odgovara skupu cigli posmatranih iz zadatog pravca. Pripada kategoriji testova snage. Metrijske karakteristike ovih testova su određene Gutman - Najsvonderovim koeficijentom pouzdanosti za rezultate u realnom prostoru (rho: .91 - .94), Kajzer-Rajsovom merom reprezentativnosti (MSA: .96), Momirovićevim koeficijentom homogenosti (h: .87 - .94) i koeficijentom valjanosti (v) koji je definisan kao korelacija sa odgovarajućim faktorom iz kibernetskog modela (IT.1: .67; AL-4:.86 i S-1:.76). Slični rezultati dobijeni su na uzorcima studenata i žena. U studiji su date norme preračunate u Z i T-vrednosti, kao i tabele za izračunavanje količnika inteligencije (IQ) Vekslerovog tipa. Standardizacija baterije izvršena je na uzorku od 52 000 ispitanika iz Srbije muškog pola, pismenih i starosti od oko 18-20 godina. Dodajmo ovom prikazu prve studije i napomenu autora da se baterija može koristiti kao celina, ali i da se testovi mogu koristiti zasebno. Značajna je i tvrdnja autora da se ovim testovima mogu utvrđivati poremećaji u intelektualnom funkcionisanju ili u pojedinim aspektima tog funkcionisanja kod bolesnika sa psihičkim aberacijama, u diferencijalnoj dijagnostici, za određivanje adekvatne terapije i za potrebe profesionalne orijentacije. Kibernetički model dimenzija ličnosti na osnovu koga su izabrani testovi ličnosti koji sačinjavaju bateriju KON-6 sinteza je i izvesna reformulacija modela koji su predložili Pauel i Rojs (Powell i Royce, 1982), Horga, Ignjatović,
403
S. Hrnjica, P. Kovačević Momirović i Gredelj (1982). Model sadrži kognitivnu i konativnu komponentu (videti šemu na str. 12 u studiji). Konativni deo tog modela pretpostavlja postojanje sledećih regulativnih sistema: EPSILON - regulator aktiviteta HI - regulator organskih funkcija ALFA - regulator reakcija odbrane SIGMA - regulator reakcija napada DELTA - sistem za koordinaciju regulativnih funkcija i ETA - sistem za integraciju regulativnih funkcija. 1) Regulator aktiviteta (EPSILON) ima funkciju da reguliše i modulira aktivirajući deo retikularne formacije. Od njega zavise aktivitet i energetski nivo na kom funkcionišu ostali sistemi. Poremećaji regulatora aktiviteta mogu proizvesti, posredno ili neposredno, abulične, depresivne ili hipomaničke reakcije. Autori pretpostavljaju da nivo aktiviteta mora biti u nekoj vezi i sa brzinom protoka informacija u centralnom nervnom sistemu, pa da poremećaji ovog regulatora mogu uticati i na efikasnost funkcija kognitivnih i motoričkih procesora. 2) Regulator organskih funkcija (HI) formira se spregom supkortikalnih centara za regulaciju organskih funkcija (koji su pretežno locirani u hipotalamusnoj regiji) i njima nadređenih kortikalnih sistema za regulaciju i kontrolu. Poremećaji ovog regulatora izazivaju funkcionalne poremećaje osnovnih organskih sistema, zatim poremećaje senzornog i motornog sistema, poremećaje sistema za kontrolu, posebno inhibitornog. Sekundarno, poremećaji ovog sistema utiču na formiranje hipohondrijskog reakcionog sistema. 3) Regulator reakcija odbrane (ALFA) lociran je, po uverenju autora, u limbičkom sistemu, a modulira toničko uzbuđenje. Većina neurotskih poremećaja (osim onih koji pripadaju klasi psihosomatskih) povezana je sa disfunkcijom regulatora reakcija odbrane. To su, pre svega, različiti modaliteti i simptomi anksioznosti, koji predstavljaju osnovu za posebno modulirane patološke reakcije, kao što su fobičnost, opsesivnost i kompulsivnost. Senzorna i emocionalna preosetljivost je, prema autorima modela, istovremeno, delom uzrok, a delom posledica poremećaja sistema za regulaciju odbrane. 4) Autori modela pretpostavljaju i da je regulator reakcija napada (SIGMA) lociran u limbičkom sistemu. On modulira primarno toničko uzbuđenje, ali na osnovu programa za destruktivne reakcije. Zbog energetskog potencijala nužnog za ostvarenje agresivnih tendencija, autori pretpostavljaju da postoji značajna veza između regulatora reakcija napada i regulatora reakcija aktiviteta. Poremećaji ovog regulatora ispoljavaju se u različitim oblicima agresivnih reakcija, ali i u slaboj kontroli impulsa. 404
Prikaz
5) Sistem za koordinaciju regulativnih funkcija (DELTA) usklađuje funkcije supsistema koji se funkcionalno ili hijerarhijski razlikuju, uključujući i funkcije kognitivnih procesora. Poremećaji ovoga regulatora izazivaju dezorganizaciju i disocijaciju i kognitivnih i konativnih funkcija, kao i poremećaje motoričkih funkcija. 6) Osnovna funkcija sistema za integraciju regulativnih funkcija (ETA) jeste integracija konativnih promena pod vidom strukture psihološkog polja (u Levinovom značenju tog pojma). Ovaj sistem bi mogao biti, smatraju autori, u frontalnim delovima korteksa. Od sistema za integraciju regulativnih funkcija neposredno zavisi stepen socijalizacije. Razni oblici socijalne neprilagođenosti su, prema ovom modelu, neposredna posledica poremećaja ovog sistema. U preliminarnoj fazi korišćen je skup od 31 testa konativnih karakteristika (5-6 testova za svaku dimenziju u modelu). Zatim je utvrđena vrednost svakog ajtema pojedinačno (1407 stavki) po kriteriju: doprinos valjanoj varijansi navedenih 6 dimenzija konativnih faktora. Na taj način je formirano 6 novih skala. Svaka skala se odnosila na po jedan od opisanih faktora, a činilo ju je po 30 tvrdnji izabranih na osnovu pomenutog kriterija. Osnovni podaci na osnovu kojih je izvršena konstrukcija testova prikupljeni su na uzorku od 210 studenata, starosti od 20 do 25 godina. Istraživanje je ponovljeno na uzorku od 391 ispitanice, starosti 19-27 godina, a zatim i na 3 grupe duševnih bolesnika (60 neurotičara, 60 psihotičara i 60 psihopata). Na svim ovim grupama dobijeni su veoma visoki koeficijenti pouzdanosti, reprezentativnosti, homogenosti i valjanosti u odnosu na predloženi model. Koliko nam je poznato, nema nijedne baterije konativnih testova ni sa približnim metrijskim karakteristikama. Standardizacija rezultata za bateriju u celini izvršena je na uzorku od 772 ispitanika. Uzorak je bio reprezentativan za populaciju stanovnika Srbije, prosečne starosti oko 20 godina. Date su norme za svaki test posebno. Priložene su i tabele za preračunavanje rezultata u standardizovane Z-vrednosti i u T-vrednosti. Tabele T-vrednosti omogućuju direktnu uporedivost rezultata na ovoj bateriji testova sa rezultatima na MMPI. Takođe su priložene tabele za preračunavanje u percentile i tabele za određivanje klasifikacione grupe (pet kategorija). I ovi testovi, kao i testovi iz baterije KOG-3, mogu se primenjivati u celini, a i pojedinačno.
Zaključne napomene Ove dve baterije za procenu kognitivnog i konativnog funkcionisanja su relativno kratko vreme u upotrebi, pa je, stoga, teško dati neki određeniji sud o njihovoj praktičnoj vrednosti. Ipak, nema sumnje, da veoma logično i
405
S. Hrnjica, P. Kovačević konzistentno zasnovan teorijski sistem iz koga su izvedene baterije, inicijalni testovni materijal komponovan od zadataka i tvrdnji iz najpoznatijih svetskih testova, izbor materijala prilagođen našoj populaciji, veliki uzorci i u fazi konstrukcije i u fazi standardizacije testova ukazuju da postoji velika verovatnoća da smo dobili dve nove baterije u najboljoj tradiciji psihometrijske škole u Srbiji, započete pre više od 60 godina pionirskim radovima profesora Stevanovića. Nema nikakve sumnje da radove na ovim baterijama treba nastaviti. Korišćeni uzorci jesu veliki, ali pretpostavku o generalizaciji rezultata na oba pola (posebno kod baterija KOG-3) treba svakako proveriti dodatno. Isto tako bi i širenje uzrasne granice u oba pravca, kao i neurološku proveru teorijskog modela trebalo uključiti u dalje napore na razvijanju ovih baterija.
Sulejman Hrnjica i Panta Kovačević
406
