bankar.

1.1. Razvoj bankarskih poslova K r editni, ed itni, menjački menjački i založni poslovi poslovi - najstariji najstariji bankarski poslovi poslovi



Sumerci, Asirci, Vavilon, Grčka, Egipat, Rim



Rani srednji vek – menjački poslovi , “kvarenje” novca



Kreditni posao - naturalni kredit,državni zajmovi i medjunarodni kredit



Pojava prvih banaka – Banca di Genova 1320. –poslovna, Sverigen Riksbank 1668.emisiona 

Osnove savremenog bankarstva – XIX vek 



1.2. Predmet nauke o bankarstvu Banka – novčano preduzeće i kreditna ustanova – depozitni, kreditni, novčani poslovi



Primenjena ekonomska disciplina



Makroekonomski i mikroekonomski aspekt



Specifičnost nacionalnog predznaka



Banka se definiše: 1) ekonomska funkcija 2) usluge klijentima i 3) pravne osnove  postojanja 

 Nauka o bankarstvu:



1)Funkcija, uloga i organizacija 2)Bankarski poslovi i načela poslovanja 3)Monetarna, devizna i kamatna politika 4)Privredni i monetarni uticaj

1

1.3. Bankarski poslovi i organizacija banke Sadržaj bankarskog sistema - odredjen vrstom i sadržinom poslova i institucija



Oblici i specifičnosti proizvodnje opredeljuju organizaciju i funkciju banaka



Osnovni bankarski poslovi:



 –Prikupljanje depozita  –Kreiranje (sekundarnog) novca i odobravanje kredita  –Poslovi platnog prometa Organizacija banke



 –Funkcionalno: direkcije, sektori, odeljenja  –Teritorijalno – hijerarhijski: centrala, filijale, ekspoziture, šalteri

1.4. Banka kao novčano preduzeće Banke - akcionarska društva – tržišno okruženje



Ciljna funkcija banaka ad – maksimiranje dobiti i uvećanje kapitala



Mere državne intervencije – ograničavaju stihijnost inicijative



Liberlaizacija poslovanja, globalizacija, kontrola



 Načela (principi) poslovanja banaka:



 –Likvidnosti  –Poslovnosti i efikasnosti  –Sigurnosti plasmana  –Rentabilnosti i ekonomičnosti poslovanja  –Solventnosti  –Ažurnosti

2

1.3. Bankarski poslovi i organizacija banke Sadržaj bankarskog sistema - odredjen vrstom i sadržinom poslova i institucija



Oblici i specifičnosti proizvodnje opredeljuju organizaciju i funkciju banaka



Osnovni bankarski poslovi:



 –Prikupljanje depozita  –Kreiranje (sekundarnog) novca i odobravanje kredita  –Poslovi platnog prometa Organizacija banke



 –Funkcionalno: direkcije, sektori, odeljenja  –Teritorijalno – hijerarhijski: centrala, filijale, ekspoziture, šalteri

1.4. Banka kao novčano preduzeće Banke - akcionarska društva – tržišno okruženje



Ciljna funkcija banaka ad – maksimiranje dobiti i uvećanje kapitala



Mere državne intervencije – ograničavaju stihijnost inicijative



Liberlaizacija poslovanja, globalizacija, kontrola



 Načela (principi) poslovanja banaka:



 –Likvidnosti  –Poslovnosti i efikasnosti  –Sigurnosti plasmana  –Rentabilnosti i ekonomičnosti poslovanja  –Solventnosti  –Ažurnosti

2

1.5. Finansijski sistem i institucije Finansijski sistem:monetarni i fiskalni sistem – institucije i instrumenti



Koreliranost razvijenosti finansijskog sistema i realnog sektora



Tokovi kreiranja i povlačenja novca: 1) tekuće finansiranje 2) razvojno finansiranje a) samofinasiranje b) direktno finansiranje c) indirektno 

Osnovni modeli finansijskg sistema: a) nemačko - japanski b) anglosaksonski



Finansijske institucije:



 –1) kreditne institucije (finansijske kompanije i depozitne – banke, štedionice,)  –2) institucionani investitori (penzioni fondovi, osiguravajuća društva i investicioni fondovi)  –3) berzanski posrednici

1.6. Klasifikacija banaka i bankarskih institucija Klasifikacija: sadržaj poslova, ročnost, pravna forma, regionalni raspored



Sadržinski:



 –centralne ili emisione banke  –depozitne  –univerzalne  –poslovne  –specijalizovane i granske  –ŠKO  –konzorcijumi  –ustanove za podršku izvoza

3

 –Ostale: osiguranje, reosiguranje, fondovi socijalnog i penzionog osiguranja, novčane i robne berze, faktoring i forfeting institucije, lizing institucije, finansijske holding kompanije i konglomerati

1.7. Bankarstvo u savremenoj privredi Osnovno odredjenje banke: posrednička, monetarna, kreditna funkcija i PP



Razlike banaka i drugih fin institucija:kredit, sekundarna emisija, raspored Ak i Š, ročna transformacija, utiče na razvojnu i ekonomsku politiku, utiče na brzinu opticaja novca 

Konkurencija nebankarskih finansijskih institucija, liberalizacija finansijskog sektora



Kreditna funkcija – kreiranje novca i posredovanje izmedju sektora preusmeravajući viškove novca 

Povratno delovanje na realnu ekonomiju



Kredit donekle prekida vlasnički odnos



Specifičnosti banaka u ZUT pre i tokom tranzicije



1.8. Istorijat i struktura domaćeg bankarstva Zavisnost bankarstva od društvenih promena



Prvi novčani zavod - Uprava fondova 1862. – poprimila karakter banke 1898.



Emisiona banka – Prva privilegovana banka Kraljevine Srbije - 1883.



Periodizacija razvoja domaćeg bankarstva :



1) Od osnivanja prve banke do 1945. – tržišna ek. 2) Nakon II svetskog rata – plansko - tržišna 3) Tranzicioni period

4

Dominantnost društveno - političkog i ekononomskog ambijenta nad finansijskim sistemom 

Sruktura bankarskog sistema: Narodna banaka Srbije, banke opšteg tipa – univerzalne,  banke i posebni oblici (JUBMES, EXIM banka, Agro banka) 

Rezime poglavlja Preteče bankarskih poslova – depozitnog i kreditnog -javile su se u starom veku



Osnove savremenog tržišnog bankarstva položene su u XIX veku



Bankarstvo je primenjena ekonomska nauka



Bankarstvo se bavi funkcijom, ulogom banaka, organizacijom, poslovima i načelima  poslovanja, monetarno – kreditnom politikom i uticajem banaka na realni sektor  

Paralelno sa procesom industrijalizacije Srbije nakon sticanja nezavisnosti, krajem XIX veka, stvoreni su temelji srpskog bankarstva 

Cilj poglavlja

♦ ♦

♦

♦

♦

♦ ♦

Ukazivanje na najvažnije savremene tendencije u bankarstvu Bankarski sistem se ubrzano transformiše, naročito sa stanovišta upravljanja i korišćenja IT Posebno je važna tendenciji globalizacije bankarskog poslovanja koja neposredno vodi formiranju banaka koje posluju bez prostornog ograničenja Upoznavanje sa procesom deregulacije bankarskog zakonodavstva, koja se mahom odvija u anglosaksonskim državama Upoznavanje sa procesom uvodjenja medjunarodnih standarda bankarskog  poslovanja kroz sporazume Bazel I i II Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama investicionog bankarstva Ukazivanje na uzroke i posledice svetske ekonomske krize, kao i mere koje se  preduzimaju za izlazak 

5

2.SAVREMENE TENDENCIJE U BANKARSTVU

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

2.1. Transformacija bankarskog sistema 2.2. Savremene tendencije u bankarskom menadžmentu 2.3. Globalizacija i medjunarodno bankarstvo 2.4. Transnacionalna banka 2.5. Deregulacija bankarskog poslovanja 2.6. Medjunarodna standardizacija 2.7. Elektronsko bankarstvo 2.8. Investiciono bankarstvo 2.9. Svetska ekonomska kriza

2.1. Trasformacija bankarskog sistema

♦

♦

♦

♦ ♦

♦

♦ ♦

♦

♦

♦

♦

Faze razvoja bankarstva: 1) 1860-1960 tradicionalno  – konzervativno 2) 196090 – industrijsko 3) 1990- medjunarodno Usmerenje: 1) rast kapitala 2) rast efikasnosti 3) struktura izvora i plasmana 4)  bez stroge podele 5) poboljšanje solventnosti 6) čišćenje od neprofitnosnih oblika 7) sužavanje prava po osnovu osiguranja 8) jača kontrola CB 9) čišćenje bilansa Razvijeni (SAD) – konkurencija nebankarskih institucija, disperzija proizvoda  banaka, zaobilaženje banaka od realnog sektora, gradjani se okreću HOV Modeli banaka u SAD 1) korporativno finansiranje 2) banka okrenuta fin. trž. Transformacija anglosaksonskih banaka u pravcu kontinentalnih –  univerzalizacija Koncentracija banaka – omogućena deregulacijom i globalizacijom – 40 internacionalnih igrača Globalizacija tržišta – razudjena bankarska mreža – bankarska industrija Tendencija stvaranja bankarskih holdinga (investicione banke kupuju gradjevinsku operativu, a komercijalne fin. institucije) Rast stepena konkurencije medju bankama i izmedju banaka i drugih fin. inst.rast značaja marketinga Tendecija univerzalizacije banaka (nove usluge: konsalting, upravljanje gotovinom, lizing, start – up, venture, osiguranje, PNZ) Evolucija državne intervencije – deregulacija na nacionalnom nivou uz medjunarodnu standardizaciju ZUT – transformacija fin. sistema: mon. restrikcija, samostalnost CB, čvrsto  budžetsko ograničenje, sanacija, otvaranje 6

2.2. Savremene tendencije u bankarskom menadžmentu

♦

♦

♦ ♦ ♦

♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦

Promene: 1) deregulacija bankarskog poslovanja 2) razvoj informacione tehnologije 3) globalizacija fin tržišta 4) rast vrednosti pojedinačnih transakcija 5) nestabilnost i rizik 6) porast zahteva klijenata Promene u bankarskom menadžmentu: 1) marketing 2) promenljiva kamata 3)  projektno finansiranje 4) sekjuritizacija 5) e – bankarstvo 6) supervizija i monitoring Efiakasnost upravljanja bankama – meandžment Menadžment tim Liderstvo: 1) unapredjenje performansi zaposlenih 2) razvoj proizvoda i usluga 3) razvoj organizacije 4) produktivnost 5) kvalitet 6) razvoj prodajne kulture Liderstvo – menadžer  Osobine lidera: 1) jasna vizija razvoja i poslovanja 2) jasno ekspliciranje 3)  preduzetnički duh 4) perfekcionizam Poznavanje procesa bankarske tehnike i tehnologije Dodatna znanja iz menadžmenta Povećanje stepena rizika i ubrzanje promena Problemi na nivou top menadžmenta: 1) sposobnost upravljanja promenama 2) strateško planiranje 3) fleksibilna organizacija 4) snažan marketing

2.3. Globalizacija i medjunarodno bankarstvo

Globalizacija započela 1960tih, a maximum dostignut 1990tih godina ♦ Globalizacija – tendecija širenja poslova na čitav svet ♦ Bankarski poslovi bez vremenskog i prostornog ograničenja ♦ Interni faktori razvoja medj.bankarstva:  – Koncentracija banaka – praćenje privrednog rasta, stvaranje EMU  – Formiranje univerzalnih banaka – širenje na SAD  – Deregulacija – transfer kapitala bez ograničenja  – Informatizacija bankarskih aktivnosti ♦ Eksterni faktori internacionalizacije: 1)Regulacija na medj. nivou – harmonizacija, smanjenje rizika 2) Globalizacija fin trž  – Intelektualni rad  – Digitalni oblik komunikacije  – Minimalizacija posredovanja ♦

7

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

 – Premanentno obrazovanje Karakteristike svetskog fin tržišta Kapital i eksperti - medjunarodni Trgovina bez granica vremena i prostora Obrazovanje eksperata – medjunarodno Dominacija etike Organizacija i funkcionalnost globalnog tržišta Megafuzije banaka Krajem 1990tih Azija - ZUT

2.4. Transnacionalna banka ♦ ♦ ♦

♦

♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

Transacionalna – medjunarodna banka Savremeno bankarstvo od 1960tih Medjunarodna banka – osnovno – medjunarodni kapital i medjunarodni menadžment Elektronsko automatizovan proces i sofisticirana celovita delatnost na globalnom nivou – predjen dug put Karakteristike: bankarstvo na daljinu, medj bankarstvo, sopstveno bankarstvo, kreacija serijskih proizvoda, strategije, komparativne prednosti ponuda i cena, kontrolabilnost rizika, oslonac na tražnju Inostrani nastup: 1) korespodentski odnosi 2) osnivanje filijala i ogranaka 3) osnovanje medjunarodne banke Funkcije medj banke: Finansiranje spoljne trgovine Trgovina devizama Finansiranje dugova i akcijskog akpitala Menadžment internacionalne trgovine Finansijski inženjering Konsalting Bazelski komitet – nadziranje najvećih medjunarodnih igrača + harmonizacija Statut multinacionalne banke – deo statuta banke osnivača, nacionalni + internacionalni sadržaj Organizacija medj banke: 1) menadžment, poslovne strategije, 2) regionalna tržišta, internacionalna tržišta, tržišna logistika, 3) disponibiltet, dilersko –   brokerske službe , pozadinske službe

8

♦

♦ ♦

♦

Funkcije medj banke:  – Finansiranje spoljne trgovine  – Trgovina devizama  – Finansiranje dugova i akcijskog akpitala  – Menadžment internacionalne trgovine  – Finansijski inženjering – Konsalting Bazelski komitet – nadziranje najvećih medjunarodnih igrača + harmonizacija Statut multinacionalne banke – deo statuta banke osnivača, nacionalni + internacionalni sadržaj Organizacija medj banke: 1) menadžment, poslovne strategije, 2) regionalna tržišta, internacionalna tržišta, tržišna logistika, 3) disponibiltet, dilersko –   brokerske službe , pozadinske službe

2.5. Deregulacija bankarskog poslovanja

♦

♦

♦

♦ ♦ ♦

Deregulacija – postupna liberalizacija na nacionalnom i globalnom nivou 1980tih Do 1980-tih neformalna deregulacija – mahom vezana za anglosaksonsko  bankarstvo Formalna dergulacija 1980. - Zakon o deregulaciji depozitnih institucija u SAD –   brisanje podele komercijalne i investicione banke, ukinuto plafoniranje kamatnih stopa Deregulacija kao politika Postupno uvodjenje deregulacije Otvorena pitanja deregulacije: 1) dozvola za nove usluge 2) bezbednost 3) jedno umesto više regulatornih tela 4) kontrola medjunarodnih konglomerata

9

2.6. Medjunarodna standardizacija

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

Bazelski komitet Prvo pitanje stnadardizacije – adekvatnost kapitala Ko treba da postavi standarde? Kapitalni cenzus – minimalni iznos novčanog dela kapitala Svrha kontrole veličine kapitala: 1) ograničavanje rizika neuspeha, 2) očuvanje  poverenja u banku, 3) limitiranje gubitaka države Bazelski sporazum o kapitalu – Bazel I 1988.  – Primarni - osnovni kapitala (tier 1)  – Sekundarni – dodatni kapital (tier 2)  – Vanbilansne stavke  – Fokus kreditni rizik   – Isti standard za sve banke  – Minimalni nivoi kapila: min kofeicijent 4% primarnog kapitala / rizična aktiva  –  Minimalni koeficijent 8% prim + sek kapitala / ukupno ponderisana rizična aktiva  –  Razvrstavanje aktive u 4 kategorije: 0%, 20%, 50% i 100% pokrića rezervom  –  Promene u poslovnim bankama: uvodjenje menadžmenta rizika, umanjenje aktive  –  Modifikacija pravila  –  Bazel II – 2002. sa primenom 2006. godine i dalje:  –  Veća osetljivost na arbitražne poslove  –  Prepoznavane različite izloženosti riziku  –  Proširenje vrsta rizika  –  Zahtev za razvojem sopstvenih modela  –  Zahtev za sopstvenom merom adekvatnosti kapitala  –  Uvodjenje javnosti  –  Bazel II je proces otvara pitanja:  –  Tehnologija merenja rizika nije definisana  –  Pitanje rizika kupovine HOV  –  Poslovni ciklus  –  Kompetencija kontrole nadležnih institucija

10

2.6. Elektronsko bankarstvo

♦ ♦

♦ ♦

♦

Sredina 1960-tih – prvo uvodjenj IT u banke Automatizacija transakcija – automatske klirinške banke i veliki nacionalni elektronski platni sistemi SWIFT 1970-tih – medjubankarski platni sitem na veliko Karakteristike e-bankinga:  –  individualnost,  –  mobilnost,  –  nezavisnost vremena i mesta,  –  fleksibilnost i  –  interaktivan rad Prednosti e –bankinga:  –  manje zaposlenih,  –  bolji kvalitet,  –  veći broj korisnika ,  –  smanjenje troškova,  –  dostupnost 24 časa,  –   jačanje konkurentnosti  –  Tipični savremeni poslovi e - bankinga: upravljanje gotovinom, prenos sredstava, izveštavanje o stanju računa, kućno bankarstvo, internet bankarstvo, telefonsko bankarstvo  –  (Ne)sigurnost poslovanja na mreži:  –  neovlašćeni ulazak - ozbiljne posledice,  –  problem interneta bez globalne i nacionalne kontrole,  –  mogućnost identifikacije i autorizacije  –  Elektronsko plaćanje malih vrednosti – problem velikih fiksnih troškova i malih vrednosti palaćanja (pos terminali)  –  Elektronske platne kartice – nastanak 1960-tih (hoteli i naftne kompanije),  –  debitne i kreditne kartice,  –  Kartice sa unetim podacima i smart kartice  –  Bankomati umesto šaltera  –  Kućno bankarstvo i bankarstvo iz kancelarije  –  Internet bankarstvo  –  Elektronska gotovina, digitalni čekovi

11

2.8. Investiciono bankarstvo

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦

Tradicionalno shvatanje: bavljenje HOV Preuzimanje i plasiraje HOV na primarnom tržištu Pružanje posredničkih finansijskih usluga na sek fin trž Investicione banke i univerzalne banke Ključni učesnici na trž kapitala 1) pomažu emitentima 2) brokersko - dilerke aktivnosti Počeci inv bankarstva XIX vek Evropa, SAD do 1929. Nagli rast nakon liberalizacije propisa od 1980-tih Izazivači SEKE Od velikih 5 opstale Morgan Stanley i Goldman Sachs

2.9. Svetska ekonomska kriza

♦

♦ ♦

♦ ♦

♦

♦

♦

Pojavni oblici kriza su se menjali: recesija 1929-32, latino američka 1982., azijska 1997/98., dot.com slom 2000. Globalizacija je povećala učestalost i disperziju kriza Zajedničko je ostalo da je glavni motiv i okidač bila neograničena pohlepa aktera Svaki put su podbacile nadzorne, kontrolne i regulatorne institucije Okidač finansijske krize: jeftin novac, pritisak na rast po svaku cenu (patriotska potrošnja), odobravanje hipotekarnih kredita kreditno nesposobnim dužnicima, sekjuritizacija kredita kroz plasman HOV sa visokim kamatnim stopama, uključivanje institucionalnih investitora iz sveta u kupovinu ovih HOV dalo je krizi globalnu dimenziju i uticalo na brzo širenje krize Kulminacija krize oktobar 2008. – krah svetskih berzi i obustava medjubankarskog kreditiranja, bankrot Leeman Brothers Svetska finansijska kriza je usled nepoverenja, nelikvidnosti bankarskog sektora i propasti banaka prerasla u ekonomsku krizu Preduzete mere na globalnom nivou: 12

♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦

♦

Povećanje likvidnosti bankarskog sektora Spašavanje pojedinih banaka (upumpavanjem svežeg novca i nacionalizacija) Mere stimulisanja rasta ponude i tražnje Mere pojačavanja kontrole fin institucija i izmene nadzorne funkcije Usporavanje i pad u 2009.(procena MMF): Svet -1.3%GDP, svetska trgovina -11%, blagi oporavak tokom 2010. (1% globalnog rasta) SAD-2.8%, Japan -6.2%, Nemačka -5.6%, Italija -4.4%.V.Britanija -1%, Francuska -3%, Evrozona -4.2% ZUT nakon visokih stopa rasta duboki pad, opadanje SDI, rast nezaposlenosti, naročito pogodjene Baltičke zemlje, Madjarska, Ukrajina i zapadni Balkan Sredinom 2009. zapaženo je zaustavjanje pada konjunkture i blagi oporavak  prvenstveno Nemačka, Francuska i SAD

Rezime poglavlja: ♦

♦

♦

♦

♦

♦

Poslednjih decenija došlo je do velikih promena koje se odvijaju sa stanovišta bankarskog poslovanja, organizacije i menadžmenta Uvodjenje informatičkih tehnologija najviše je uticalo na izmene bankarskog poslovanja i bankarskog menadžmenta. Medju najvažnije tokove spada proces globalizacije, koji podrazumeva stvaranje medjunarodnih – transacionalnih banaka koje posluju bez prostornog ograničenja U anglosaksonskim privredema, SAD i Velikoj Britaniji, kao odgovor na  jačanje konkurencije nebankarskih finansijskih organizacija i potiskivanja banaka država je preduzela deregulaciju zakonodavstva Da bi se obezbedilo i kontrolisalo medjunarodno poslovanje banaka, došlo je do procesa medjunarodne standardizacije - implementacije internacionalnih standarda u nacionalnu bankarsku regulativu Nakon liberalizacije propisa došlo je do nagle ekspanzije investicionog bankarstva koje je dobilo ogromne razmere, ali je istovremeno stvoren nukleus aktuelne svetske ekonomske krize

13

3.KOMPARATIVNI BANKARSKI SISTEMI

3.1. Modeli savremenog organizovanja banaka 3.2. Praksa i komparacija bankarskih sistema 3.3. Bankarstvo razvijenih zemalja 3.4. Bankarstvo zemalja u tranziciji 3.5. Islamsko bankarstvo

3.1. Modeli savremenog organizovanja banaka ♦

♦

♦ ♦

Kriterijumi: univerzalna ili specijalizovana, srednja ili mala banaka, banka sa ili bez mreže, inokosna ili akcionarska Za period industrijskog bankarstva 1960-80te karakteritsični su modeli:  –  Anglosaksonski – investiciono – komercijalne banke sa ritejl i korporativnom bankom  –  Kontinetalni – evropski model – univerzalne banke i štedionice, bez striktnog razgraničenja komercijalne i investicione banke U periodu 1990tih – deregulacija, medjunarodni stanadardi i IT Primarni značaj u medjunarodnom bankarstvu imaju poslovi, a sekundarni značaj organizacija

3.2. Praksa i komparacija bankarskih sistema

♦ ♦

♦

♦

♦

Razvijenost finansijskog sistema i povezanost sa realnom ekonomijom Razvijena privreda, razvijen finansijski sistem, bogata struktura bankarskog sistema i disperzirana ponuda usluga sa elementima E – bankinga Privreda u razvoju, tranziciji, plitak i nedovoljno produbljen finansijski sistem, nepotpuno restruktuiran bankarski sektor, nedovoljna disperzija bankarskih proizvoda i prisustvo e - bankinga Centralna banka: način organizovanja, uloga, funkcije, stepen autonomnosti u vodjenju monetarno - kreditne politike Karakteristike poslovnih banaka

14

5.3. Bankarstvo razvijenih zemalja

♦ ♦

♦

      

       

      

Bankarski sistem SAD FED - 1913., sistem 12 banaka, kapital kapitala članica, guverner, zamenik i Odbor od 7 članova, Komitet za OOT 12 članova guvernera centralnih banaka, deklarativno veliki stepen autonomije Poslovno bankarstvo: Komercijalne banke – 13.000, nacionalne i državne Udružene štedne banke – mobilizacija oročenih depozita, ulaganje u obveznice, hipotekarne fondove i dr. dugoročne plasmane Efektne banke – prikupljaju sredstva emisijom HOV, plasmani u privredu Trust banke- čuvanje i upravljanje tudjom imovinom, EXIM banka Bankarski sistem V.Britanije  Bank of England 1694., jedinstvena, privatna do 1966., guverner i zamenik  na 5 godina, Odbor 16 članova, ima ogranke, autonomija umanjena od 1966. od nacionalizacije Poslovno bankarstvo: Komercijalne banke – ne mogu biti članovi berze niti špekulisati na berzi Eskontne banke – emituju uglavnom menice i državne vrednosne papire Efektne banke – specijalizovane za spekulativne poslove sa HOV Akceptne banke – medjunarodni PP, trgovina devizama i investiono posredovanje Korporacije za dugoročno finansiranje – potencijal sopstveni i državni, finansiranje privrede Bankarski sistem Nemačke  Bundesbank  1875., jedinstvena do 1948., sistem do 1957., 1945. nacionalizovana, guverner i zamenik – mandata 8 godina, Odbor direktora 21 član, veliki stepen autonomije, ima ogranke Poslovne banke: Privatne i javne 1) 3 “D”Deutche, Drezdner Deutche Discont (Kommerz) 2) državne regionalne i lokalne 3) privatne – stare,oko 200 Štedionice – na nivou komuna i udruženja komuna, tri nivoa (štedionica, žiro centrala i nacionalna centrala) Kreditne zadruge – sve vrste usluga za SME, 3 nivoa organizovanja Instituti za imobilisani kredit – zajmovi za nekretnine, u vidu štedionica i zadruga za stambenu izgradnju Bankarski sistem Japana Centralna banka Japana 1882., monopol 1884., jedinstvena, kapital 45% privatni, guvernera i zamenika postavlja Ministarstvo finansija, Odbor

15

      

     

      

direktora 7 članova, normativno bez velike autonomije, ali je u praksi ima, preko 30 ogranaka Poslovno bankarstvo: City banke – potencijal štednja gradjana,plasman krupnim korporacijama Regionalne banke – finansiraju SME Banke za dugoročni kredit Trust banke – brzorazvijajuće, PTT, plasmani u HOV Bankarski sistem Francuske Centralna banka 1800., a monopol od 1848., jedinstvena, mešovito vlasništvo do 1945., nacionalizovana, guverner i zamenik na 5-7 godina, Odbor direktora, zavisna od vladine politike, postala deo ECB Poslovno bankarstvo: Depozitne banke – potencijal depoziti, kratkoročno kreditiranje, nacionalne i privatne Poslovne banke – finansiranje privrede direktnim učešćem, kreditiranjem i emisijom HOV Kreditne banke – srednjeročno i dugoročno kreditiranje, specijalan status,  jer su od posebnog javnog interesa Bankarski sistem Italije Centralna banka 1893. od 6 privatnih banaka, monopol od 1926., jedinstvena institucija, vlasnici kreditne institucije, socijalni fondovi i osiguranje, guverner i zamenik bez ograničenja mandata, Odbor direktora, autonomija  je velika polazeći od vlasništva i načina izbora, pridružila se ECB Poslovno bankarstvo: Banke javnog prava – univerzalne i specijalizovane za privredne grane Banke nacionanog interesa – velike depozitne banke orijentisane na pojedine privredne grane Banke običnog kredita – privatne banke Narodne banke - kao zadruge Štedionice – na celoj teritoriji Italije Banke za kreditiranje - srednjeročno i dugoročno

3.4. Bankarstvo ZUT Proces tranzicije i izgradnje snažnog bankarskog sistema je dugoročan i težak zadatak  ♦ Tri linije aktivnosti u traziciji : 1) konsolidacija postojećih banaka 2) otvaranje za ino banke 3) razvoj finansijskog tržišta ♦ Nezavisna CB ♦

16

♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦ ♦

Dilema rehabilitacija postojećih banaka ili otvoriti prostor za ino banke Privatizacija banaka Razvoj finansijskog tržišta zahteva veliko nagažovanje i kontrolu države ZUT su napravile veliki korak u integraciji u medj privredu: deset je primljeno u EU maja 2005, a dve u EMU (Slovenija, Slovačka) Ključni elementi nove finansijske arhitekture: 1) jačanje transparentnosti i uloge MRS 2) primena medj standarda za bankarsko poslovanje 3) jačanje domaćeg finansijskog sistema Bankarski sektor ima primat u finansiranju realnog sektora u odnosu na finansijsko tržište, jer je tržište malog obima i plitko Nisko učešće plasmana banaka u GDP oko 13%, dok je u EU 90%, a plasmani p.c. oko 3.000Eur dok je u EU 17.000 Eur Preveliki broj banaka na tržištu Češka 55-42, Madjarskas 42-39, Poljska 82-77 Smanjenje stepena koncentracije – prve tri Češka 72-70%, Poljska 53-44%, Madjarska 58-52%

5.5. Islamsko bankarstvo

♦

♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦

♦ ♦

♦

Relativno skorijeg datuma 1975. – Medjudržavna islamska banka –  finansiranje socijalnih i privrednih projekata Prva komericijalna banka u Dubaiu Finansijski potencijal petrodolari nakon prvog naftnog šoka Brzi razvoj – preko 200 banaka, kapital preko 10 mlrd $, bilansna suma preko 100 mlrd $, visokoprofitabilne Banke su deo islamskog ekonomskog modela Osnovna karakteristika - kamata kao cena novca zabranjena kao kategorija “Resursi, uključujići i finansijske su dati od Boga i moraju se koristiti za dobro čovečanstva, a ne u svrhu sopstvenog bogaćenja” Tehnički umesto kamate se koristi termin “efikasnost kapitala” Direktno učešće u kapitalu kompanija obezbedjuje učešće u profitu, ali i podelu rizika u slučaju gubitka Gramen banka, Bangladeš, šema mikrokreditiranja najsiromašnijih za samozapošljavanje – osnivač nobelovac Muhamed Junus

17

Rezime poglavlja: ♦

♦

♦

♦

♦

♦

U periodu razvoja tzv. industrijskog bankarstva (1960-1980-te) karakteristični su bili modeli anglosaksonskog i evropskog bankarstva U anglosaksonskom bankarstvu je bilo naglašeno razlikovanje komercijalnih i investicionih banaka, dok je kod evropskog prisutan model univerzalne banke U periodu internacionalnog bankarstva, od 1990-tih godina, karakteristično  je približavanje anlosaksonskog bankarstva modelu univerzalne banke Za bankarstvo razvijenih evropskih zemalja najbitnija skorija promena vezana je za stvaranje Evropske monetarne unije i Evropske centralne banke, pri čemu nacionalne centralne banke gube najveći deo autonomije U zemljama istočne i centralne Evrope na delu je proces tržišne transformacije poslovnog bankarstva i povećavanja stepena samostalnosti centralnih baanaka Za islamsko bankarstvo, koje se snažno razvija od 1960-tih godina, osnovna karakteristika je nepoznavanje kamate kao cene novca.

4. TRANZICIJA BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

4.1. Iskustvo ZUT 4.2. Dijagnoza stanja i pristup tranziciji 4.3. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema 4.4. Re - privatizacija banaka 4.4. Rezultati tranzicije i dalji koraci

4. 1. Iskustvo ZUT Razvojna strategija ZUT: a) Tranzicija – zakoodavstvo i institucije, b) Strukturno prilagodjavanje – makro nivo ♦

18

i restrukturiranje – mikro nivo c) Otvaranje prema svetskoj privredi ♦ Razvoj bankarstva - uslov razvoja realnog sektora ♦ Tranzicija bankarstva dugoročni zadatak: teškoće, veliki troškovi, korak po korak  ♦ Zadaci: a) konsolidacija postojećih banaka b) otvaranje prema inostranstvu c) razvoj finansijskog tržišta ♦ Početni korak - nezavisna CB

4.2.Dijagnoza stanja i pristup tranziciji

Početna godina tranzicije srpskog bankarstva Srbije 2000. ♦ Dualna struktura banaka: a) velike državne i b) male privatne ♦ Najčešće jednostrana dijagnoza stanja ♦ Generalno – stanje krajnje nepovoljno ♦ ”Golgota srpskog bankarstva ”(Boško Živković):  –  Krediti 14% vrednosti iz 1980-tih  –  Ino dugovi 3.4 mlrd $ uz 2/3 otpisa  –  Stara štednja 3.3 mlrd $  –  Gubitak aktive 92/93 - 8-10 mlrd$  –  Pojačani problemima S-CG i stagnacijom realnog sektora  –  Slaba pozicija NBS – bez samostalnosti  –  Neophodno hitno delovanje  –  Iskustvo ZUT: težak zadatak koji se ostvaruje na dugi rok i korak po korak   –  Mere:  –  a) rehabilitacija  –  b) otvaranje  –  c) razvoj fin trž  –  Problem: nepostojanje strategije razvoja zemlje, niti strategije tranzicije, pa ni tranzicije bankarstva  –  Selekcija banaka – rehabilitacija ili likvidacija  –  Nalaz E&Y, KPMG: potencijalni gubici velikih 50% aktive, 20 ispunjava 5 mil Eur, slabosti kontrole - 9A, 36 B, 6 C, 22 D  –  Rehabilitacija zahteva 21 mlrd $ ili 92% BDP  –  Gašenje 4 najveće početkom 2002. godine: Beogradske, Beobanke, Investbanke i Jugobanke ♦

19

 – 

4.3. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema

♦

♦

Mere konsolidacije:  –  Selekcija  –  Prinudno pripajanje  –  Sanacija velikih banaka  –  Otvaranje za ino banke  –  Jačanje kontrole NB  –  Rešavanje stare štednje  –  Rešavanje problema spoljnog duga  –  PP se prebacuje u banke  –  Uvodjenje medj. računovodstvenih standarda (MRS) Nedostac tranzicije: neki koraci i mere nedostaju, ne postoji adekvatna tajming i koordinacija sa drugim razvojnim i ekonomskim politikama

4.5. Rezultati tranzicije ♦ ♦

♦ ♦

♦ ♦ ♦

♦

♦

Smanjenje broja banaka 108 – 34 (2009.) Izmena svojinske strukture: početak 65% državno, 21% privatno i 4% ino, 20011. 3/4 inostrano Vraćeno poverenje u bankarski sistem Obnova depozita EUR 12.1mlrd u 2007 rast 44%, 11.6mlrdEUR u 2008. (pad 10%). Jačanje prudencijalnih normi i medj standarda Sprovedeno restrukturiranje Obnova kreditne funkcije (EUR 10.4 mlrd u 2007. rast 38%, EUR 12.6 mlrd 2008. rast 20%) Ukupna aktiva (EUR 21.1 mlrd u 2007. rast 31%, 21.6 mlrd u 2008., rast 2%) Kapital banaka (EUR 4.4 mlrd u 2007 rast 52%, 4.9mlrd u 200.8, rast 10%) 20

♦ ♦

Broj zaposlenih (29.3 hiljade u 2007.,rast 8.5%, 31.4 hilj u 2008 rast 7.3%) Unapredjenje efikasnosti poslovanja (EUR 280 mil Pf u 2007. rast 34%. EUR  396 mil u 2008, rast 41% )

Dalji koraci

♦ ♦ ♦

♦

♦

Restrukturiranje postojećih banaka – merdžovanje Otvaranje – jasna pravila igre i redosled poteza Razvoj finansijskih tržišta – ubrzanje dovršetka privatizacije, donošenje preostalih zakona Mere korišćene u drugim ZUT se moraju kombinovati sa specifičnim merama adekvatnim domaćoj situaciji i problemima Nema jedinstvenog puta u tranziciji

Rezime poglavlja:

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Iskustvo zemalja centralne i istočne Evrope pokazuje da proces tranzicije finansijskog sistema i bankarstva zahteva dug rok, velika sredstva, kao i da se mora sprovoditi korak po korak, jer je skopčan sa ne malim teškoćama i otporima Srbija je uoči procesa tranzicije bila suočena sa veoma teškim polažajem bankarstva Sam proces transformacije bankarstva u tržišno uključio je kao pretpostavke uvodjenje samostalnije uloge NBS, uvodjenje striktne finansijske discipline i kontrole bankarskog poslovanja Prvi korak tranzicije poslovnog bankarstva predstavljala je konsolidacija postojećih banaka, koja se svela na gašenje 4 najveće i nekoliko desetina drugih banaka Drugi korak je bilo rešavanje problema spoljnog i unutrašnjeg duga i treći proces (re)privatizacije domaćih banaka i otvaranje prema inostranstvu Postignuti su respektabilni rezultati u pogledu vraćanja poverenja u banke, rasta depozita, aktive i kredita, ali ima još dosta posla na unapredjenju poslovanja

21

5. MEDJUNARODNE BANKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE

5.1. Medjunarodni monetarni fond – MMF (IMF) 5.2. Svetska banka – SB (WB) 5.3. EMU i ECB 5.4. Evropska investiciona banka - EIB 5.5. Evropska banka za obnovu i razvoj -EBRD

6.1. Medjunarodni monetarni fond MMF

♦

♦ ♦

♦

♦ ♦

♦

♦

♦

♦

Medjunarodna konferencija u Breton Vudsu 1944. – osnove budućeg medjunarodnog finansijskog sistema Osnovan MMF (IMF) i MBOR (IBRD) Zadatak - organizavanje svetske privrede kroz medjunarodnu monetarnu aktivnost Ciljevi MMF:  –  unapredjenje mon saradnje,  –  podsticanje spoljne trg,  –  uspostavljanje multirataralnog sistema plaćanja,  –  promocija dev stabilnosti, stabilnost dev kursa,  –  eliminisanje dev restrikcija,  –  stand by rezerve i pomoć u prevazilaženju PB teškoća Nadzor nad medj monetarnim sistemom 184 zemalja članica, 2.700 zaposlenih, vrednost kvota 327 mlrd $, pozajmice 90 mlrd $ (82 zemlje) i tehnička pomoć 367 eksperta u 2004. Za pomoć u svetskoj ek krizi deficit od 400 mil USD do 2011., uz smanjene troškova od 100 mil USD i otkaz za 380 zaposlenih G20 u 2009. odlučili za povećanje budžeta od 500 mil USD i raspodelu oko 250 mil USD SPV članicama Upravljačka struktura: Bord guvernera, Izvršni bord i direktori (regiolana odeljenja, funkcionalna odeljenja, IT, servisi i podrška) Bord guvernera – 1 predstavnik svake zemlje, 1 godišnje 22

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Izvršni odbor – 24 člana, od kojih 5 zemlje sa najvećim kvotama Izvršni direktor rukovodi poslovima preko godine Dominik Štros Kan - Izvršni direktor Broj glasova je usaglašen sa kvotom zemlje – 250+1 glas na 100.000spv Specijalna prva vučenja – obračunska jedinica Kratkoročni i srednjeročni krediti Direktno viučenje ili stand - by aranžman (uslovi) Povlačenje sredstava: olakšice za strukturno prilagodjavanje, za kompenzaciono finansiranje, za finansiranje tampon zaliha, dodatne finansijske olakšice koje su zamenjenen politikom uvećanog pristupa

5.2.Svetska banaka SB

Grupa Svetske banke: 1) Medjunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj IBRD 2) Medjunarodno udruženje za razvoj IDA 3) Medjunarodna finansijska korporacija IFC 4) Agencija za medjunarodne finansijske garancije MIGA ♦ Zemlje članice imaju isključivo pravo upravljanja ♦ Robert Zelik - predsednik Borda ♦ IBRD: osnovana 1945., članstvo 184 zemlje, pozajmice 349 mlrd $ ( 11 mlrd$ u 2004 za 87 projekata u 33 zemlje), podsticanje održivog razvoja kroz pozajmice, garancije i savetodavne usluge ♦ IDA: osnovana 1960., članstvo 165 zemalja, pozajmice ukupno 151 mlrd $ (9 mlrd$ u 2004. za 158 projekta u 62 zemlje), obezbedjuje koncesiono finansiranje za najsiromašnije, kroz lakši pristup kreditorima, pomoć za povećanje produktivnosti, unapredjenje strategije smanjenja zaduženosti, unapredjenje investicione klime ♦ IFC – Medjunarodna finansijska korporacija ♦ Osnovana 1956., 176 članica, ♦ cilj – unapredjenje razvoja kroz pomoć privatnom sektoru, ♦ pozajmice 23.5 mlrd USD ♦ MIGA – Agencija za medjunarodne finansijske garancije ♦ Osnovana 1988., ♦ 164 člana, ♦ iznos garancija 13.5 mlrd USD, ♦ pomoć stranim direktnim investicijama kroz garancije ♦

23

5.3. EMU i Sistem ECB

♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦

♦ ♦

♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Geneza EU i EMU EU dobija sve više politički karakter Začetak Rimski ugovor 1957.- zajedničko tržište: sloboda kretanja kapitala, otvaranja biznisa i pružanja usluga Bela knjiga 1985. dovršavanje regulative jedinstvenog tržišta Sporazum iz Mastrihta 1992.– EU+EMU Uslovi konvergencije: 1) stabinost cena 1.5% 2) budž def 3% GDP 3) javni dug 60% GDP 4) K' 2 procentna poena 5) stabilnost kursa Etape EMU I 1990 jedinstveno fin trž II 97/99 EMI III EVRO EVRO 1) 1998. uslovi konvergencije 2) 1999 fiksiranje kurseva i žiralni novac 3) 2002 kovanice i banknote Članice EMU: 1)Belgija 2)Španija 3)Nemačka 4)Francuska 5)Grčka 6)Irska 7)Italija 8)Luksemburg 9)Holandija 10)Austrija 11)Portugal 12)Finska 13)Slovenija 14) Malta 15) Kipar 16) Slovačka Članovi EU kandidati za EMU:1) Danska 2) Švedska 3) V.Britanija, 4) Češka 5)Estonija 6) Litvanija 7) Latvija 8)Madjarska 9) Poljska 10) Bugarska 11) Rumunija ECB 1998. ESCB Zadaci ESCB 1) mon pol 2) devizni poslovi 3) dev rezereve 4) PP 5) prudencijalna kontrola ECB neazvisna u izvršavanju zadataka Organi: Savet guvernera (članovi IO + 16 nacionalnih guvernera) i Izvršni odbor (P, PP i 4 člana) Generalni savet Uloga nacionalnih CB Početni kapital 5 mlrd EVRA

24

5.4.Evropska investiciona banka -EIB

♦ ♦

♦ ♦

♦

♦ ♦

EIB – Luksemburg, Osnovana Rimskim ugovorom 1957. Finansiranje investicija za jačanje integracije – uravnotežen i skladan razvoj EU Autonomna institucija za podršku ekonomskim politikama Autonomnost se obezbedjuje finansiranjem koje se oslanja pretežno na pozajmice na fin.trž. Cilj: finansiranje investicija za jačanje integracije – uravnotežen i skladan razvoj EU Pretežno finansiranje infrastrukture i manje razvijenih područja Projekti: manje razvijeni, ekologija, energetika, saobraćaj, telekomunikacije, SMEs, zajednički projekti

5.5. Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD

♦ ♦ ♦ ♦

♦

EBRD – London 1991, Obuhvata 60 članova: članice EU, zemlje u tranziciji i druge zemlje Početni kapital: 10 mlrd ECU Cilj: jačanje procesa tranzicije i promocija privatne i prduzetničke inicijative Projekti:  –  strukturne reforme,  –  privatni sektor,  –   jačanje fin. institucija,  –  razvoj infrastrukture,  –  jačanje pravne države

25

Rezime poglavlja:

♦

♦

♦

♦

♦

Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka nastali su na temelju medjunarodnog dogovora koji je postignut krajem Drugog svetskog rata u cilju uspostavljanja novog medjunarodnog monetarnog poretka i obnove ratom razrušene privrede Najveći broj zemalja medjunarodne zajednice učlanjene su u ove finansijske institucije čiji su ciljevi postali kompleksni, kao i pomoć koju pružaju zemljama članicama Posebno važan za Srbiju i ostale zemlje u razvoju je sistem Svetske banke, čiji je cilj unapredjenje potencijala razvoja ovih zemalja Evropska monetarna unija koja je nastala u više koraka u veoma složenom procesu predstavlja vrhunac koordinacije i harmonizacije evropskih ekonomskih integracija Kreiranje i sprovodjenje jedinstvene monetarne, kamatne i devizne politike  je zadatak Evropske centralne banke, koja u novije vreme predstavlja primer nezavisne centralne banke.

6. CENTRALNA BANKA 6.1.Karakter i uloga centralne banke 6.2.Osnovne funkcije centralne banke 6.3. Organizacija centralne banke 6.4.Centralne banke razvijenih zemalja 6.5.Centralne banke ZUT 6.6.Koncept, status i delokrug NBS 26

6.7.Organi i organizacija NBS 6.8.Monetarna funkcija i intervencija NBS 6.9.Vrste poslova NBS 6.10.Kontrola NB

6.1. Karakter i uloga CB

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

Ekonomska i monetarna suverenost Monetarna: monetarni, valutni i devizni sistem Nadnacionalni nivo – CB EU Nezavisnost CB: a) zavisne b) nezavisne Ciljna funkcija CB: stabilnost valute Istorijski razvoj CB – centralizacija emisije novca Centralna banka Švedske 1668. Nema jedinstvenog koncepta CB Glavna uloga u organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja Monetaristička kritika monopola CB

6.2. Osnovne funkcije CB

Privilegovan, monopolski status (novčana emisija) ♦ Osnovne funkcije CB: 1) Emisiona funkcija 2) Funkcija monetarnog regulisanja 3) Bankar države 4) Regulisanje likvidnosti banaka i privrede 5) Kontrolna funkcija 6) Spoljno - ekonomska funkcija 7) Organizovanje funkcije PP ♦ Poslovna saradnja IMF, WB, EBRD, BIS ♦ Specifična (razvojna) uloga ♦ Neprofitni karakter CB ♦

27

♦

(Ne)zavisnost CB

6.3. Organizacija centralne banke

♦

♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦

♦

Uticaj političkog, administrativnog, razvijenosti i strukture ekonomskog i finansijskog sistema Vlasništvo:a) državno b) privatno c) mešovito Modeli: a) Jedinstvena CB b) Sistem CB – FED c) Nadnacionalna CB – CB EU Pitanje kriterijuma za izbor optimalnog rešenja Uspešnost – organizacija (izbor cilja) Primeri transformacije: Nemačka, SFRJ Nezavisnost CB – stepen autonomije se meri stepenom slobode odlučivanja o kreditno – monetranoj politici Visok stepen korelacije izmedju nezavisnosti i uspešnosti

6.4.Centralne banke razvijenih

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦

Upravljanje CB – faktor uspešnosti Guverner, odbor direktora – menadžment tim FED – sistem 12 banaka,banka NY OOT,nezavisna Bank of England -jedinstvena, Odbor 16, nacionalizovana, zavisna od MF Bundesbank - bez monopola, nacionalaizovana 45., menjala model 194557,Veće 21, nezavisna) CB Japana – jedinstvena, privatna (45%), MF, nema veliku autonomiju normativno CB Francuske – jedinstvena, državna, zavisna od politike Vlade CB Italije – Jedinstvena, vlasništvo fondova i kompanija, mandat guvernera neograničen 28

6.5. Centralne banke ZUT ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Problem uspostavljanja i organizovanja Nedostatak mehanizama, instrumenata i stručnih kadrova Osnivanje sopstvene CB članica ZND Valute vezane za rublju – bez emisije CB Rusije -1990., preuzete funkcije Gosbanke, ostala emisiona za ZND, liberalizacija bankarskog sistema

6.6. Koncept, status i delokrug NBS ♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦

♦ ♦ ♦

Značaj sopstvenog i tudjeg iskustva Loše iskutvo sistema banaka 1971-92. SFRJ-NBJ, SRJ – NBJ, RS - NBS Jedinstvena CB – jedan novac, jedna CB, jedinstvena monetarna i devizna politika, jedinstveno finansijsko tržište – jedinstveno tržište Osnovni ciljevi: stabilnost, razvoj i zaposlenost Funkcije (emisiona, mon-kr i dev.pol., novčanice, likvidnost, kontrola, banka savezne države) Instrumenti mon-kr regulisanja Predlaganje zakona Filijale: NS, NI, BG, KG, UŽ i Zavod za izradu novčanica

6.7. Organi i organizacija NBS

29

♦

♦ ♦ ♦ ♦

Organi NBS:  –  Monetarni odbor (guverner i viceguverneri - mon.pol.)  –  Guverner  –  Viceguverneri  –  Savet guvernera Ograničenja Statut NBS - osnovi organizacije i poslovanja Sektori, filijale i specijalizovane organizacije Poslovi: 1)monetarnog sistema i politike, 2)devizni, 3)kontrola, 4)unutrašnja kontrola i revizija, 5)istraživanje, 6)zakonodavno-pravni, 7)računovodstveni, 8)trezor,9)novčanice, 10)PP, 11)opšti 12) osiguranje

6.8. Monetarna funkcija intervencija

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Funkcije novca: 1)mera vrednosti 2)merilo cena 3)prometno sredstvo 4) platežno sredstvo 5)blago 6) svetski novac Oblici novca: metalni, papirni, kreditni Potreban količina novca u opticaju Monetaristički i Kenzijanski koncept Faktori Kn=Src-(k)+dp-Pr(k)/BrO Inflacija, Deflacija, Devalvacija, Revalvacija M1xV=PxT Monetarna politika, ciljevi Monetarni agregati: M0, M1, M2, M3, M4, M5 Instrumenti: a)kvantitativni b) kvalitativni

6.9. Vrste poslova NBS Vrste poslova NBS: 1) Stvaranje i poništavanje novca – M u pravilu raste, izuzetno krediti budžetu, tokovi kreiranja (krediti, devize, promena strukture depozita) ♦

30

2) OOT – izdavanje HOV, superioran mehanizam 3) Diskontni poslovi – kupovina HOV i prodaja pre roka 4) Odobravanje kredita – do 1 god uz 30-70% reeskonta za posebne namene 5) Regulisanje OR – stope OR, vrste depozita, diferencirana stopa, rigidan i netržišni mehanizam regulisanja

6.10. Kontrola NBS

Izdavanje i oduzimanje dozvole, kontrola boniteta i zakonitosti, praćenje rada i preduzimanje mera ♦ Pravo uvida u knjige banaka i drugih preduzeća ♦ Dnevno praćenje poslovanja ♦ Obaveza oditovanja finansijskih izveštaja ♦ Bazelski standardi 1)Kontrola boniteta i zakonitosti 2)Neposredni uvid u poslovne knjige 3) Pokazatelji poslovanja u skladu sa bazelskim standardima ♦

Rezime poglavlja:

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Centralne banke su nastajale najčešće udruživanjem nekoliko poslovnih banaka kojima je država dodeljivala monopol na izdavanje novca Centralne banke se razlikuju po tipu vlasništva, koje može biti državno, mešovito i privatno, a potom po organizacionim karakteristikama Organizacija CB je u velikoj meri slična, a razlike potiču od stepena razvijenosti finansijskog sistema, istorijiskih, kulturoloških i drugih karateristika Kod centralnog bankarstva razvijenih zemalja pružaju se karakteristični primeri centralnih banaka, kao što su FED kao sistem centralne banke, ECB kao sistem centralne banke zemalja Evropske monetarne unije, sa njihovim karaklteristiklama u pogledu uloge, organizacije i ciljeva Kod zemalja u tranziciji se najviše naglašava transformacija centralnih banaka u pravcu nezavisne uloge u vodjenju monetarne politike Narodna banka Srbije je vrhovni monetarni autoritet, koji je u velikoj meri transformisan u sklopu tranzicije finansijskog i bankarskog sistema Srbije, a 31

naročito u pogledu stepena nezavisnosti u vodjenju monetrno kreditne politike, uvodjenja čvrste finansijke duiscipline u banaksrki sistrem i jačanja kontrolne funkcije

7.Osnivanje banke i statusna pitanja

7.1.Propisi o bankama 7.2.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad 7.3.Spajanje i pripajanje banaka 7.4. Akcionarski kapital banke 7.5.Vrste i obim bankarskih poslova 7.6.Organizacija banke 7.7.Osiguranje depozita i revizija banke 7.8.Utvrdjivanje prihoda, dobiti i likvidnost 7.9.Harmonizacija sa zakonodavstvom EU

7.1. Propisi o bankama ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Banka se osniva kao a.d.(ugovor, sredstva) Zakon o bankama Zakon o PP Zakon o trgovanju HOV Zakon o deviznom poslovanju Zakon o vraćanju obaveza po osnovu stare devizne štednje Zakon o NBS Banka – pravno lice, osnivanje banke Bankarski poslovi Akcionari banke

7.2.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad

32

♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Osnivačka akta banke Podnošenje zahteva za osnivanje NBS – dvofazni postupak  Osnivanje banke kao a.d. – ukinuta odrednica o min 2 osnivača Dvofazni postupak osnivanja: I preliminarno odobrenje, II izdavanje dozvole za rad Osnivačka skupština Prijava za upis u regostar privrednih subjekata Ugovor o osnivanju banke Statut banke Razlozi za oduzimanje dozvole za rad

7.3. Spajanje i pripajanje banaka

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Globalizacija i mega - fuzije banaka Ciljevi mega fuzija Ograničenja mega fuzija Restrukturiranje domaćeg bankarstva Merdžovanje domaćih banaka – prevazilaženje problema cenzusa Prvih godina izostalo je pripajanje od strane inostranih Nakon podržavljenja 2005. prodato više domaćih banaka Pozitivni rezultati pripajanja Dozvola NB za rad pripojenim bankama

7. 4.Akcionarski kapital banke ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Kapitalni cenzus 10 miliona EUR  Funkcije kapitala banke Bazelski sporazum – standardi adekvatnosti Nivo jedan kapitala – jezgro Nivo dva kapitala – dodatni kapital Nivo kapitala tri

33

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Osnivački kapitala banke Vlasnik kapitala banka, a akcionari akcija Klauzula saglasnosti na sticanje 5% kapitala (ranije 15%) Povećanje akcionarskog kapitala Smanjenje akcionarskog kapitala

7.5. Vrste i obim bankarskih poslova

♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦ ♦

♦

♦

♦ ♦

Domaće banke – univerzalnog opšteg tipa Tradicionalni bankarski poslovi: depozitni, kreditni i drugi Netradicionalni bankarski poslovi Poslovi koje obavlja banka – nabrajanje + saglasnost NBS – novi poslovi: prodaja i naplata potraživanja, i posredoanje u osiguranju Ovlašćenje za poslove sa inostranstvom: PP, kreditne, devizno valutne, menjačke Poslovna tajna – podaci o depozitima Uskladjivanje obima bankarskih poslova Bankarska tajna – podaci o klijentu, finansijsko stanje i transakcije, vlasništvo, poslovne veze klijenta, podaci i promet na računima Podaci o urednosti izmirivanja obaveza nisu poslovna tajna – dostavljaju se telima koja prikupljaju podatke o urednosti servisiranja obaveza –  Udruženje banaka – bonitet Obaveze banke prema klijentu: opšti uslovi poslovnja i promene, uz pravo na dopunske informacije i objašenjenje Uvodjenje prava prigovora klijenta Ozakonjena je prakasa objavljivanja obračuna ukupnih troškova klijenta

7. 6. Osiguranje depozita i revizija banke ♦ ♦

♦ ♦

Obaveza - osiguranje depozita i plaćanje premije osiguranja Agencija za osiguranje depozita i sanaciju i likvidaciju banaka garantuje naknadu do 3000 EUR u dinarskoj protivrednosti ili valuti Osiguranje kod osiguravajućih kuća Nemogućnost osiguranja kod osiguravača povezanog lica 34

Osiguravač – posebni fond min 20% depozita ♦ Revizija godišnjeg obračuna – obaveza ♦ Novi Zakon o banakama spoljna revizija – celovito rešena  –  pravilo obezbedjenja saglasnosti NBS  –  ne sme umnogome zavisiti od revizije jedne banke (preko ½ godišnjih prihoda),  –  max tri puta uzastopno,  –  samo reviziju, a ne i druge usluge ,  –  skraćeni izvod u jednim dnevnim novinama Dostavljanje UO ♦ Obaveza objavljivanja izveštaja revizora 7. 7. Organizacija i organi banke ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦

♦ ♦

♦

Statut banke – organizacija banke Delovi banke ovlašćenja u PP – poseban račun u okviru žiro računa banke Pravila upravljanja = pravila a.d. Upravljanje srazmerno učešću u kapitalu Udruživanje akcionara – ugovor  Poverioci banke – upravljanje Organi banke: skupština, Upravni odbor, izvršni odbor (ranije NO, UO i direktor) Prvi put je na celovit i potpun način defnisana organizacija prilagodjena korporativnon načinu upravljnja uskaldjenom sa principima OECD i preporukama EU Organi upravljanja bankom: skupština, upravni odbor, novina izvršini odbor, a nema NO i direktora Skupština – akcionari sa preko 1% neposredno pravo upravljanja – novina strategija banke i izmene i dopune osnivačkog akta UO – formuisanje strategije i poslovne politike + sistem upravljanja rizicima Izvršni odbor – novo – kolektivni organ upravljanja - min 2 člana, supotpisivanje za preduzimanje pravnih radnji Obavezni odbori banke: Odbor za praćenje poslovanja banke,Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

7.8. Utvrdjivanje prihoda, rashoda, dobiti i likvidnost banke ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Dobit = Prihodi – (rashodi+zakonske obaveze) Dobit – rezerve, osnivači, ostalo Dividende – samo iz dobiti, ne iz kapitala Gubitak – pokrivanje iz rezerve, kapital Posebna rezerva – za obezbedjenje gubitaka 35

♦

Nelikvidnost – nedovoljnost sredstava za izmirenje dospelih obaveza u utvrdjenim rokovima

7.9. Harmonizacija sa EU ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Zaostajanje u periodu 1990-2000. Domaći bankarski sistem = pravni okvir EU Uslovi za dobijanje dozvole u EU Kod osiguranja u EU zaštita, a kod nas osiguranje depozita Harmonizacija nadzora A) upravni nadzor B) nadzor nad savesnošću poslovanja Medjunarodni standardi Obaveza revizije

Rezime poglavlja: ♦

♦

♦

♦

♦

♦

U sklopu procesa harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa propisima EU brojni zakoni koji su relevatni za poslovanje banaka pretrpeli su izmene u pravcu liberalizacije poslovanja, uključujući i matični, Zakon o bankama Pri osnivanju banke neophodno je obezbediti novčani i nenovčani deo kapitala, opremu i ljudske resurse i izvršiti postupak odobravanja osnivanja kod NBS Kapital banke se sastoji od akcionarskog kapitala i rezervi, pri čemu je novčani deo kapitala najmanje 10 miliona evra u dinarskoj vrednosti svo vreme bančinog funkcionisanja U tradicionalne bankarske poslove spadaju kreditni, depozitni i poslovi platnog prometa, dok u nove bankarske poslove spada poslovanje sa hartijama od vrednosti, faktoring, forfeting, lizing Izmenama Zakona o bankama omogućeno je zastupanje osiguravajućih kuća i kupoprodaja potraživanja Osiguranje depozita kod nas se vrši kod Agencije za osiguranje depozita, sanaciju i likvidaciju banaka i kod osiguravajućih kuća 36

♦

Izmenama zakona kao najvažniji upravljački organi poslovne banke definisani su skupština akcionara, upravni i izvršni odbor, a banaka je u obnavezi da osnuije najmanje odbore za praćenje poslovanja, kreditni odbor i odbor za reviziju

8. ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE BANKOM

8.1.Korporativno upravljanje bankom 8.2. Upravljačka struktura banke 8.3. Organizovanje banke po funkcijama - poslovima 8.4. Organizaovanje banke po teritoriji - hijerarhiji 8.5. Organizovanje i poslovanje banke u skladu sa ISO standardima

8.1. Korporativno upravljanje bankom

♦ ♦ ♦

♦ ♦

♦

♦

♦ ♦ ♦

Konkurencija nebankarskih institucija Reforme bankarskih sistema – veća fleksibilnost u upravljanju resursima CB – težište kontrole se prebacuje sa mikro na makro nivo i uvode se prudencijalni standardi Upravljanje – Bord direktora Komiteti:  Za upravljanje,  Za reviziju,  Za upravljanje rizicima,  Za upravljanje aktivom i pasivom Rastući značaj samoregulišućih organizacija – udruženja banaka, udruženja dilera – konsenzus i koordinacija + jačanje konkurencije Kriza poverenja 1970-tih – Slom Bretonvudskog sistema, propast Herstat banke, dužnička kriza Kriza poverenja 2000. – Enron Poverenje u kontrolu banaka i reviziju Neravnoteža u informacijama akcionara i menadžmenta 37

♦ ♦

♦

♦

Veza bankarskog i realnog sektora Pariranje rastu rizika – zakonski+regulatorni okviri + statistika + eksterna kontrola + monitoring Transparentnost vodjenja poslovanja + medjunarodni računovodstveni standardi + posebne mere zabrane kreditiranja Stabilnost se obezbedjuje: zdravim upravljanjem bankom, jakom prudencijalnom regulativom i efektivnom tržišnom disciplinom

8.2. Upravljačka struktura banke

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Novi Zakon - prvi put je na celovit i potpun način definisana organizacija prilagodjena korporativnon načinu upravljanja i uskladjena sa principima OECD i preporukama EU Organi upravljanja bankom: skupština, upravni odbor, novina izvršni odbor, a nema NO i direktora Skupština – akcionari sa preko 1% neposredno pravo upravljanja – novina strategija banke i izmene i dopune osnivačkog akta Upravni odbor – formulisanje strategije i poslovne politike + sistem upravljanja rizicima Izvršni odbor – novo – kolektivni organ upravljanja - min 2 člana, supotpisivanje za preduzimanje pravnih radnji Obavezni odbori banke: Odbor za praćenje poslovanja banke(odbor za reviziju), Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

8.3. Organizovanje banke po funkcijama - poslovima

♦ ♦ ♦

Domaće banke su pretežno opšteg, univerzalnog tipa Zakon o bankama definiše poslove Tradicionalni bankarski poslovi:

38

Depozitni poslovi  Kreditni poslovi  Devizni, devizno – valutni i menjački  Emisioni – HOV i kartice  Depo poslovi  Garancijski poslovi Netradicionalni poslovi:  Brokerski i brokersko – dilerski poslovi  Kupovina i naplata potraživanja  Pružanje drugih finansijskih usluga Ovlašćenje za poslovanje sa inostranstvom: Organizacija banke – unutrašnja organizacija banke ili ustrojstvo – org šema, orga rada i način upravljanja Organizaciju banke definišu Zakon i Statut banke Faktori organizacije:  obim i vrsta poslova,  razvijenost mreže i stepen racionalizacije,  vrste klijenata,  bankarski običaji, stepen razvijenosti fin trž Zajedničke karakteritsike: odvajanje izvršnog od upravnog aparata, izvršni aparat se deli na sektore Nema istovetne organizacije banke Sektori – org jedinice po najvažnijim poslovnim grupama Najčešće sektori: stanovništvo, privreda, ino, trezor Na čelu direktor ili izvršni direktor Direkcije – org jednice u okviru sektora Najčešće: krediti, devizno valutni poslovi, platne kartice, e banking Kod nas se direkcije pojavljuju sa dolaskom ino banaka Odeljenja – glavne org jednice formiraju se po užoj specijalnosti Odeljenja: centralna, poslovna i administrativna Centralna – za banku kao celinu – pravni poslovi, organizacija, istraživanja, HS Poslovna – dolaze u direktan dodir sa klijentom Administrativna – ekonomat, arhiva, ekspedicija, statistika 

♦

♦ ♦

♦ ♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦

8.4. Organizacija banke po teritoriji - hijerarhiji

♦

Velike banke sa raznovrsnom delatnosti ili aktivne na široj teritoriji imaju poslovne jedinice 39

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

Delovi banke - podračun u okviru žiro računa banke Delovi banke nisu pravna lica Delovi banke ne izdaju garancije i ne odobravaju kredite Sve poslovne jedinice čine mrežu poslovnih jedinica Smisao organizacije je specijalizacija poslovnih jedinica za vrste delatnosti i neposredniji kontakt sa klijentima Organizacioni delovi- teritorijalno :  –  Centrala, Glavne filijale, Filijale, Ekspoziture, Šalteri  –  Glavna centrala – na najvišem mestu, uprava banke, priprema i odobrava plan poslovanja  –  Centrala – obim samostalnosti i odnos prema glavnoj centrali je različit, region, pokrajina, grad  –  Glavna filijala – slična centrali - manje poslovno područje  –  Filijala – osnovni oblik poslovne jedinice, svrha je širenje poslova na nova područja  –  Afilijacija – posebna org jedinica banke u inostranstvu  –  Ekspozitura – poslovna jednica bez većeg potencijala  –  Platna ispostava – poslovna jedinica koja služi samo za uplatu i isplatu u većem mestu  –  Depozitna kasa – poslovna jedinica radi stalno i ima stalno osoblje

8.5. Osnivanje i organizacija banke po ISO standardima

♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦

♦

ISO - International Organization for Standardization ISO 9000 standardi o upravljanju i obezbedjenju kvaliteta – obezbedjuju medjunarodno jedinstven standard ISS - Srpski standardi – prevodjenje + specifični Nadležna institucija – Institut za standardizaciju Srbije ISO 9000 za sve bankarske poslove i ISO 15000 za HOV Uvodjenje standarda u skladu sa težnjom za pružanjem vrhunskog kvaliteta usluga i marketinškom orijentacijom Poseban projekat za uvodjenje ISO standarda u banku

Rezime poglavlja: ♦

Upravljanje bankom zasnovano je na pravilima korporatvnog upravljanja prema direktivama EU i preporukama OECD 40

♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Zemlje u tranziciji postupno prilagodjavaju svoje zakonodavstvo i praksu upravljanja bankama ovim zahtevima Zakonski osnov za upravljanje bankama predstavljaju Zakon o privrednim društvima, jer su banke formalno - pravno ogranizovane kao akcionarska društva i matični Zakon o bankama Upravljačka struktura banke se sastoji od ključnih upravljačkih tela: skupštine, upravnog i izvršnog odbora i većeg broja obaveznih odbora Banke se po poslovima organizuje u organizacione jedinice počev od sektora, preko direkcija, do odeljenja U hijerarhijskom pogledu, odnosno teritorijalno organizacione jedinice banke su centrala, glavna filijala, filijala, eskpozitura, šalter Niže organizacione jedinice nemaju svojstvo pravnog lica niti sopstveni žiro račun Uskladjivanje sa zahtevima ISO standarda ima za cilj uvodjenje najviših standarda u pravila i procedure poslovanja kako bi se maksimiziralo zadovoljstvo kupaca uslugama banke

9. KAPITAL BANKE 9.1. Akcionarski kapital 9.2.Struktura kapitala 9.3. Funkcije kapitala 9.4. Adekvatnost kapitala 9.5. Fondovi i rezerve

9 .1. Akcionarski kapital banke

♦

♦ ♦

♦ ♦

Korporativne finansije su teško primenjive na banke, jer pasiva predstavlja aktivnost banke Osnivački kapitala banke – novčani i nenovčani Nenovčani deo osnivačkog kapitala se procenjuje i služi za poslovanje banke (oprema, nekretnine...) Nenovčani deo kapitala procenjuje ovlašćeni procenjivač Novčani deo kapitala – min (cenzus) 10 mil Eur u dinarskoj protvrednosti na dan uplate – u svakom trenutku

41

♦

♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

1)Potkapitalizovana banka 2) znatno potkapitalizovana –za 1/3 manji kapital 3) Kritično potkapitalizovana – za ½ manji kapital od cenzusa Kapital = Ukupna aktiva – obaveze Banka je vlasnik kapitala Osnivači su vlasnici akcija, ne i imovine banke Banka može sticati sopstvene akcije, ali ih mora otudjiti u roku do najduže 1 godine Za sticanje 5% i više akcija mora se tražiti saglasnost NBS NBS procenjuje bonitet kupca (težnja NBS da na tržištu budu samo prvoklasne ino banke) Povećanje akcionarskog kapitala: Izdavanje akcija novih emsija Rasporedom nerasporedjene dobiti Konverzijom duga u akcije banke Revalorizacija – prioritetne akcije do 30% Smanjenje akcionarskig kapitala: Povlačenje i poništavanje akcija Amortuiztacija akcija usled oštećenja ili uništenja Pokriće gubitka (iz rezervi) i na teret kapitala

9.2. Struktura kapitala

♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦

Bazelski sporazum iz 1988. - I Bazelski sporazum Standard adekvatnosti kapitala - min 8% kapitala u odnosu na aktivu banke Zakon o bankama RS - min 12% kapitala u odnosu na aktivu Nivo jedan kapitala - jezgro: obične akcije, višak iznad nominalne vrednosti akcija, trajne priopritetne akcije, nerasporedjeni profit, učešće u subsidijarima Nivo dva kapitala – dodatni kapital: konvertibilne prioritetne akcije, kumulativne trajne prioritetne akcije, rezervacije za pokriće gubitaka, subordinirani zajam, konvertibilni zajam, drugi instrumenti duga Nivo tri kapitala – fiksni rok min 2 godine, klauzula o uslovnom zadržavanju do isplate – max 250% kapitala 1

9.3. Funkcije kapitala banke

42

1) Štiti od rizika apsorpcijom gubitaka 2) Kroz uplaćen novčani kapital obezbedjuje se dozvola i organizovanje pre obezbedjenja depozita 3) Doprinosi ostvarivanj poverenja deponenata i kreditora 4) Predstavlja izvor obezbedjenja rasta banke 5) Regulator rasta banke

9.4. Adekvatnost kapitala ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Pokazatelj adekvatnosti na zahtevanom nivou Pokazatelj adekvatnosti – odnos izmedju kapitala i rizične aktive Zakon o bankama – min 12% Prvi bazelski sporazum – min 8% Ukoliko je banka sklonija rizičnim plasmanima NBS može propisati i viši pokazatetlj Rizična aktiva – rizična aktiva+vanbilansne stavke-rezerve Ponderi rizika bilansne aktive: 0% gotovina... 20%potraživanja od medjunarodnih banaka 50%sredstva na računima banaka i potraživanja obezbedjena hipotekom 100% - ostalo Ponderi vanbilansnih stavki: 0% neiskorišćeni okvirni krediti 20% dokumentarni akreditivi 50% činidbene garancije 100% plative garancije, avali i akcepti menica

9.5. Fondovi i rezerve

43

♦

♦

♦ ♦ ♦

Rezerve služe za pokrivanje gubitakla i kao zaštita od fluktuacija na tržištu ili udara od promena monetarne politike Vrste rezervi:  –  Iz dobiti,  –  Revalorizacione rezerve  –  Nerasporedjena dobit iz ranijih godina  –  Rezerevisanja za potencijalne gubitke Gubici se pokrivaju iz tekućih prihoda, a ako nisu dovoljni na teret kapitala Ključno je preduzimanje mera za sanaciju Jedini garant da banka neće doći u zonu gubitaka je stalno poboljšanje performansi poslovanja

Rezime poglavlja: ♦

♦

♦

♦

♦

♦ ♦

Banke se osnivaju kao specifična, novčarska akcionarska društva pa za njih važe opšta i posebna pravila u pogledu kapitala Za osnivanje banke zahteva se kapitalni cenzus, koji je u našim uslovima postavljen na 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti novčanog dela kapitala, kojim banka mora raspolagati u svakom trenutku postojanja Osim novčanog dela kapitala prilikom osnivanja banka mora raspolagati i nenovčanim delom kapitala koji se ulaže u opremu, ljude i nekretnine Banka može povećati kapital na nekoliko načina, a najvažniji su: iz profita, izdavanjem akcija nove emisije, konverzijom duga u ulog poverilaca i revalorizacijoim Bazelskim sporazumom o adekvatnosti kapitala uveden je medjunarodni standard za banke koji je ugradjen u bankarsko zakonodavstvo, koji predstavlja odnos veličine kapitala banke i ukupne aktive, ponderisane odgovarajućim koeficijentom rizičnosti plasmana Za naše uslove Zakon propisuje 12% kao minimum adekvatnosti kapitala Rezerve bankama služe za pokrivanje gubitaka i kao zaštita od fluktuacija na tržištu

10. DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE

10.1. Pojam i vrste depozita

44

10.2. Depoziti po vidjenju 10.3. Oročeni depoziti 10.4. Štedni i specijalni depoziti 10.5. Depoziti HOV 10.6. Kreiranje depozitnog potencijala 10.7. Poslovi štednje i namenske štednje 10.8. Zaštita depozita

10.1. Pojam i vrste depozita

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

– nešto što je dato na čuvanje Prikupljanje depozita – osnovni bankarski posao Pasivan bankarski posao – sa stanovišta bilansa Ugovor o novčanom depozitu Obaveze deponenta i depozitara Po ročnosti: kratkoročni i dugoročni Kratkoročni: depoziti novac, dev. D po vidjenju, ograničeni D, oročeni do 1 god. i preko 1 god. Dugoročni: u dinarima, u devizama, za stambenu izgradnju

 Depozitum

10.2 Depoziti po vidjenju

♦

♦

Instrument bezgotovinskog plaćanja(knjig., žiralni, dnevni ili novac po pozivu) Direktno učestvuju u procesu multiplikacije 45

♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦

♦

Značaj a - vista D za banke Nezainteresovanost nebankarskog sektora Kontrola banaka: stopa OR, stopa spec. rezervi, limit kr.kr., ročna transformacija Kamata na depozite po vidjenju Kamatna marža Faktori nivoa K: K na kr, prinos na plasmane u HOV, stopa OR, transakcioni trošak banke Strategija banke mora da počiva ne na a vista D, već sopstvenim dugoročnim izvorima

10.3. Oročeni depoziti

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Dugoročna potraživanja nebank. Sektora od banaka Nose znatno veću K od a - vista D Uslov interesa realno pozitivna kamatana stopa Interes banaka – sigurnost, manja stopa OR  Rast oročenih D – rast sigurnosti banke Oblici: štedni D, depozitni certifikati i D na otvorenom računu Značaj u formiranju kreditnog potencijala banke + realna K i limitirana K – rast oročenih D

10.4.1. Štedni depoziti

♦ ♦ ♦

Srednjeročni D - polažu se na odredjeni rok  Transakcioni i oročeni Mogu se povući bez ograničenja 46

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Tipovi: a) Š knjižica b ) štedni račun Bez gubitka se ne mogu transformisati u gotovinu Stabilan izvor sredstava za banku Posebna strategija banke u privlačenju štednje U SAD max 150.000USD, u EU ograničenja u raspolaganju

10.4.2. Specijalni depoziti

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Specijalni D – D po vidjenju uz razliku formiranja i korišćenja Formiraju se zakonskim putem – ek. pol. zemlje Promenljiva stopa obračuna i namena korišćenja Ne mogu se koristiti za kr. potencijal banke i za garancije Ukoliko se koriste za EOI vode se kod CB Ne kamate se Mogu biti devizni

10.5. Depoziti HOV

♦ ♦ ♦

D otvorenog tipa Specijalna vrsta nenovčanog D Čuvanje, vraćanje, upravljanje HOV 47

♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦

Očuvanje individualnosti Na t. račun bez očuvanja individualnosti Ugovorom se može utvrditii prenos HOV na banku – cesijom Obaveze banke: 1) čuvanje, 2) ostvarivanje prava 3) raspolaganje naplaćenim 4) povraćaj HOV ili plaćanje 5) izveštavanje o zahtevu trećih lica Račun novčanog tržišta MMDA - SAD 1982. Max 6 transfera mesečno - neograničeno plaćanje Izuzeti iz osnovice za OR 

10.6. Kreiranje depozitnog potecijla

♦ ♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

A) poslovno bankarstvo b) poslovna banka Faktori potencijala bankarstva: 1) agregatna Š 2) razvijenost BS3) mon.kr.pol. 4) inflacija 5) EOI Faktori potencijal banke:1) snaga 2) Pf 3)lokacija 4)startna pozicija 5) kadrovi Zavsinost depozita od faze privrednog ciklusa Prosperitetna faza privrednog ciklusa – rast kredita – rast D Diversifikacija usluga i prozvoda banke Strategija – strateška poruka klijentima Celovito posmatranje depozitnog potencijala

10.7. Poslovi štednje i nameske štednje ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Štednja – odložena potrošnja Štednja uslov stvaranja kr. potencijla banke Premijska Š – polaganje D u obrocima Rentna Š – jednokratno ili višekratno polaganje D radi ipslate rente Š za školovanje 48

♦ ♦ ♦

Š za penziju, Osiguranje života Zlatni štedni račun

10.8. Zaštita depozita ♦ ♦ ♦

Obezbedjenje isplate naknade za slučaj bankrota banke – depozitara EU zaštita D, Srbija osiguranje D Evropska unija – osnovno kontrola poslovanja banaka  –  Zaštita D  –  Posredna i neposredna zaštita D  –  Osporavanje zaštite D – odustajanje od tržiišta i moralni hazard  –  Odbrana zaštite D: 1) zaštita interesa štediša2) stabilnost B sistema –  ograničenje zaštite  –  Raznosvrsnost sistema zaštite D  –  Kategorija zaštite D  –  Obaveznost zaštite D  –  Pravna priroda institucija zaštite D  –  Kreditne ustanove sa obaveznom zaštitom  –  Domašaj zaštite D – garantovani ulog 100 hilj €  –  Rokovi isplate naknade – 3 meseca  –  Srbija  –  Osiguranje depozita – obavezno  –  Agencija za osiguranje depozita  –  Osiguravajuće kuće – fakultativno  –  Garantovani ulog 50 hilj € od 2009. godine  –  Rokovi isplate garantovang uloga 3 meseca nakon prijave

Rezime poglavlja:

49

♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Depoziti i depozitni posao predstavljajuu najstarije poslove kojima se banke bave i ujedno spadaju u osnovne bankarske poslove Depozit je zapravo ulog klijenta u banku i istovremeno obaveza banke prema klijentu Dok depoziti po vidjenju u pravilu ne nose kamatu dotle oročeni depoziti predstavljaju osnovu kreditnog potenciajala banke i klijentu donose kamatu Različite su vrste depozita i sličnih proizvoda koje banke nude da bi privukla klijente Depozitni potencijal banke zavisi od niza faktora medju kojima su najvažniji: snaga banke, lokacija, njena mreža, startna pozicija i kadrovi Depozitni potencijal nacionalnog bankarstva zavisi od agregatne štednje, razvijenosti bankarskog sistema, monetarno - kreditne politike koju vodi centralna banka i inflacije Depoziti se u EU štite prvenstveno prudencionom kontrolom banaka, dok se kod nas štite obaveznim osiguranjem kod Agencije za osiguranje depozita i kod osiguravajućih kuća, fakultativno.

11. FINANSIJSKI POTENCIJAL BANKE

11.1. Formiranje finansijskog potencijala 11.2. Struktura finansijskog potencijala 11.3. Investicioni potencijal 11.4. Nedepozitni izvori sredstava 11.4.1.Nedepozitna bankarska sredstva 11.4.2. Krediti drugih banaka i drugih finansijskih institucija 11.4.3. Krediti Centralne banke 11.5. Transformacija ročne strukture

11.1. Formiranje finansijskog potencijala

50

♦

♦ ♦ ♦

♦

Finansijski potencijal: depozitna sredstva, multiplikovana sopstvena sredstva, kreditna sredstva i sopstveni kapital Zbir izvora sredstava iskazanih u pasivi bilansa Plasmani su vezani za izvore Investicioni potencijal – rasploživi deo finansijskog potencijala - max iznos plasmana, a da banka nije ugrožena Ip=Fp-(Ro+R2)  –  Fp- fin.potencijal,  –  Ip - kreditni potencijal,  –  Ro - obavezna rezerva,  –  R2 - rezerve likvidnosti

11.2. Struktura finansijskog potencijala ♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Finansijski potencijal izražava izvore sredstava Struktura pasive:kapital banke, depozitna sredstva, nedepozitni izvori sredstava, kreditna zaduženja Kapital banke Depozitna sredstva Depoziti po vidjenju Oročeni ograničeni depoziti Nedepozitna sredstva Sredstva iz kreditnih izvora Sredstva pribavljena od parabankarskih institucija

11.3.Investicioni potencijal

♦ ♦ ♦

♦ ♦

Raspoloživi deo finansijskog potencijala za plasmane Faktori formiranja investicionog potencijala: Promene pasive bilansa (promene stanja kapitala i rezervi, promene nivoa kredita CB, promene depozita EOI, promene OR, promene tokova CB –  poslovne, promene odnosa depoziti: gotovina) Promene izdvojenih sredstava obavezne rezerve Struktura investicionog potencijala: 51

♦

 –  Kratkoročni ili obrtni potencijal  –  Dugoročni ili investiocni potencijal Strukturna neravnoteža – ročna transformacija:  –  Kratkoročni izvori → dugoročni plasmani  –  Dugoročni izvori → kratkoročni plasmani

11.4.Nedepozitni izvori sredstava

♦

♦

♦

Nedepozitna bankarska sredstva – dopunska sredstva formirana institucionalnim putem Trend rasta nedepozitnih u strukturi – dostižu 10-20% finansijskog potencijala Vrste:  –  Kreditni bankarski izvori  –  Ostali tržišni izvori  –  Fondovi banaka

11.4.1. Nedepozitna bankarska sredstva

♦ ♦ ♦ ♦

Izvori: krediti CB, pozajmice na fin.trž., izdavanje HOV Tržišna kamatna stopa Fleksibilnost nedepozitnih izvora Faktori: tražnje nebankarskog sektora, kamatne stope, rizik zaduživanja, odnos depozita: nedepozitnih izvora, odnos priliv:odliv, privredna situacija i mon.-kr. pol.

52

11.4.2. Krediti banaka i drugih finansijskih institucija

♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦

Kratkoročni i dugoročni Izvori: domaće i ino banke, finansijsko tržište, krediti CB Faktori medjubankarskih kredita:zajedničko finansiranje, usmeravanje kreditiranja odredjene delatnosti, namensko kreditiranje radi namirenja obaveza klijenata, davanje radi prevazilaženja teškoća, plasman preko trž. novca i HOV Faktori za plasman slobodnih sredstava banke: obim raspoloživih sredstava, dinamika priliva i odliva, sigurnost Zaduživanje u inostranstvu Razvoj SMEs

11.4.3. Krediti centralne banke

♦

♦ ♦ ♦ ♦

Osnova – primarna emisija novca – kreditna multiplikacija – sekundarna novčna emisija CB kreditira isključivo poslovne banke Krediti poslovnim bankama Pristup: linearan i selektivan Namene kredita CB:  –  Krediti za likvidnost  –  Krediti na osnovu raspoloživih HOV  –  Selektivni krediti iz primarne emisije- prevazidjeno  –  Krediti CB državi - ograničeno

11.5.Ročna transformacija strukture sredstava banaka

53

♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Jedna od osnovnih funkcija poslovnih banka Ciljevi ročne transformacije:  –  Veća elastičnost sredstava i plasmana,  –  Slobodnija politika kredita  –  Operativnija kreditna politika  –  Veća elastičnost u poslovnoj politici Operativnija i efikasnija politika kamata i troškova poslovanja Dugoročna sredstva u kratkoročne plasmane – bez ograničenja Kratkoročna sredstva u dugoročne plasmane – problem -Preporuka do 20% Ne može se vršiti ročna transformacija pozajmica CB, banaka i ino banaka Faktori transformacije: struktura deponenata, struktura korisnika kredita, finansijska snaga banke i sopstveni kapital

Rezime poglavlja:

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Finansijski potencijal banke sačinjavaju: depoziti, multiplikovana sopstvena sredstva i kreditna sredstva Investicioni potencijal poslovne banke predstavlja raspoloživi deo finansijskog potencijala – maksimalni iznos plasmana koji ne ugrožava solventnost i likvidnost banke U prikupljena depozitna sredstva, kao izvor investionog potencijala, spadaju: depoziti po vidjenju, oročeni i drugi depoziti U nedepozitne izvore finansijskog potencijala spadaju: kreditni bankarski izvori, krediti crentralne banke i ostali tržišni izvori Ukoliko banka pribegava dugoročnom plasiranju kratkoročih izvora sredstava ili kratkoročnom plasiranju dugoročnih izvora finansiranja reč je o ročnoj transformaciji Ročna transformacija pruža fleksibilnost banci u poslovanju, ali ima ograničenja, pogotovo ako je reč o dugoročnom plasiranju kratkorčnih izvora sredstava

12. UNUTRAŠNJI PLATNI PROMET

12.1. Pravna regulativa unutrašnjeg platnog prometa

54

12.2. Organizacija poslova unutrašnjeg platnog prometa 12.3.Računi za obavljanje PP i transakcija plaćanja 12.4. Agent i izvršavanje plaćanja 12.5. Jedinstveni instrumenti PP 12.6. Sistem velikih plaćanja RTGS

12. 1. Pravna regulativa unutrašnjeg PP

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦

Do 2003. PP u sistemu SDK, ZOP, SPP Sistem je bio veoma efikasan, ali u neskladu sa tržišnim principima Zakon o PP Sl. Glasnik RS 3/02 i 3/03 Poslovi platnog prometa su 2003. godine prebačeni u banke Razlozi: objedinjavanje usluga, dodatni prihod, uskadjivanje sa uprednom bankarskom pravnom regulativom Poslovi PP, prava, obaveze banaka i klijenta Dinari i strana valuta PP – sva plaćanja koja se vrše u novcu izmedju domaćih i domaćih i inostranih lica Plaćanja – posredno i neoposredno Osnovne karakteristike PP: dobra organizacija, efikasnost i ekonomičnost PP – osnovni, neutralni bankarski posao

12.2.Organizacija platnog prometa

55

♦

♦ ♦

♦ ♦ ♦

Posebno odeljenje u okviru sektora za poslove sa privredom/stanovništvom, posebna služba ili sektor Uslov: tehnička i personalana osposobljenost Tehnička pretpostavka – elektronska povezanost poslovnih jedinica banke, sa NB i drugim bankama Mogućnost e-bankinga – ranije za veće klijente, sada za sve Nosioci PP: NBS, banke, ovlašćeni agenti i preduzeće PTT Poslovi PP:  –  Otvaranje i zatvaranje računa,  –  Plaćanja sa jednog na drugi račun  –  Evidentiranje prometa na računima  –  Praćenje likvidnosti učesnika i nosilaca PP

12. 3. Računi za obavljanje PP i transakcija plaćanja

♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Ugovor o otvaranju i vodjenju računa Svako fizičko i pravno lice može imati više računa, u više banaka, dinarski i devizni račun Transfer odobrenja - inicira ga dužnik  Transfer zaduženja – inicira ga poverilac Interni transfer – trasfer sa računa na račun u okviru iste banke Medjubankarski transfer – transfer sa računa na račun u različitim bankama Transakcija plaćanja Nalog za plaćanje – pismeno, elektronski, usmeno Redosled izvršenja naloga za plaćanje: po redosledu dospelosti, po zakonu Otkazivanje i povlačenje naloga za plaćanje Medjubankarski obračun

12.4. Agent i izvršavanje plaćanja

56

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦

Agent – procesor – treća strana Transfer odobrenja i zaduženja Plaćanje primaocu i nalogodavcu Odgovornost za gubitak, kašnjenje i izvršenje Plaćanje sa računa PP – uslov da na računu ima pokriće, ako nema koriste se drugi računi, devizni i oročeni Uloga NB u PP: vodi račune, kliring, gotovina, računi članica, likvidnost, odbračun čekova, mreža, razvoj PP, sistemi kliringa, usluge bankama, objedinjuje podatke, propisi o PP, kontrola PP Uloga banaka u PP: računi, kliring, dnevni promet, nalog za plaćanje, uplate, gotovinska plaćanja, blagajničko – trezorski poslovi, naplata čekova, platne kartice

11. 4. Jedinsveni instrumenti PP

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Nalog za uplatu Nalog za isplatu Nalog za prenos Nalog za naplatu Ček  Platna kartica Akreditiv

12.6. Sistem velikih plaćanja

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

SVP ili RTGS, SMP ili KLIRING SVP ili RTGS – sva plaćanje preko 250 hilj RSD pojedinačno U Srbiji zajedno pod kontrolom NB Principi i preporuke Bazelskog komiteta plaćanja RTGS – bazna infrastruktura i info podrška 57

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Mreža NB ili SWIFT mreža alternativno Uloga NB dvostruka – banka S  sender – NB – banka R  receiver  SMP ili KLIRING – mala plaćanja su do 250 hiljada pojedinačno Poruka MT 103 zaduženje, poruka MT 910 odobrenje Poruka MT 900 Nb banci A izveštaj o zaduženju i odobrenju banci B MT 910

Rezime poglavlja: ♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Platni promet u zemlji se odvijao više decenija kroz Službu društvenog knjigovodstva, da bi od 2003. godine bio prebačen u poslovne banke, kao što  je to uobičajeno u tržišnim privredama Platni promet spada u osnovne bankarske poslove, pri čemu je reč o neutralnom poslu Uobičajeno je da se poslovi platnog prometa u zemlji u bankama organizuju u okviru posebnog sektora, odnosno službe, a klijentima se nudi veći broj usluga vezanih za platni promet Ukoliko na nekoj teritoriji nema organizacionih jedinica banka klijentima za obavljanje poslova platnog prometa nudi uslugu agenta ili se kroz elektronsko poslovanje omogućavaju ove vrste usluga Kao jedinstveni instrumenti platnog prometa se koriste: nalog za uplatu, za isplatu, za prenos i za naplatu Sistem velikih plaćanja, koji je neposredno organizovan od strane NBS, koristi se za sva plaćanaj koja pojedinačno prelaze iznos od 200 hiljada dinara Sistem malih plaćanja je organizovan od strane samih poslovnih banaka, a NBS je uključena posredno.

58

13. KREDIT I KAMATA

13.1.Kreditni posao, značaj i funkcije 13.2. Vrste bankarskih kredita 13.3. Principi kreditne politike 13.4. Uslovi odobravanja kredita 13.5. Procedure u postupku kreditiranja 13.6. Organizacija kreditnih poslova 13.7. Pojam, poreklo i opravdanost kamate 13.8. Faktori i vrste kamatnih stopa 13.9. Funkcije kamate i uticaj na privrednu aktivnost 13.10. Politika kamatnih stopa banke

13.1.Kreditni posao, značaj i funkcije

Osnovni zadatak banaka - prukupljanje viškova i plasiranje transaktorima kojima su sredstva neophodna ♦ Banke – kreditno - depozitne organizacije ♦ Kredit – najvažniji bankarski posao - osnovni bankarski posao - aktivan bankarski posao ♦ Kredit – dužničko - poverilački posao u kojem se odredjena suma stavlja na raspolaganje klijentu, uz obavezu da je vrati uz kamatu ♦ Uslovi: kamata, način otplate, vreme naplate, garancija ♦ Karakteristika kredita - povratnost ♦ Medjusobno poverenje banaka i klijenta – credo, credere ♦ Geneza kredita – robni, a danas isključivo finansijski ♦ Funkcije kredita: mobilizatorska,kontinuitet reprodukcije, likvidnost i stabilnost, regulisanje ponude i tražnje, stimulisanje EOI, relativizacija regionalnih razlika, kontrola kroz selekciju ♦

13.2. Vrste kredita

♦ ♦

Kredit je opstao kao osnovni bankarski posao Masovan proizvod, visokostandardizovan, sa velikim brojem namena 59

♦

Razvrstavanje:  –  Prema obliku: naturalni, robno - novčani, novčani  –  Prema nameni: potrošački, proizvodjački  –  Prema ročnosti: kratkoročni, srednjeročni, dugoročni  –  Prema poveriocu: privatni, bankarski, javni, domaći, inostrani  –  Prema korisniku: industrijski, komunalni, zanatski, državni  –  Prema obezbedjenju: lični, pokriveni  –  Prema kamaćenju: kamatni, beskamatni  –  Prema povlačenju kredita: jednokratni, sukcesivni

13.2.1. Krediti za obrtna sredstva

♦

♦

♦

♦

♦

♦ ♦

Obrtna sredstva – sredstva koja menjaju oblik i ponovo se vraćaju na kraju ciklusa u novčani Obrtna sredstva: novac, sirovine, materijal, proizvodnja u toku, zalihe, potraživanja Trajna obrtna sredstva - stalno vezana za prozvodnju i promet i obrtna sredstva u užem smislu Krediti za trajna obrtna sredstva – dugoročni investicioni krediti (na početku proizvodnje ili ako su obrtna utrošena za investicije) Krediti za obrtna sredstva dopunski izvori za prevazilaženje tekućih, sezonskih, povremenih problema Za proizvodnju, za zalihe ili za robni promet Faktori: sigurnost plasmana, obim zaliha, sezona, priprema proizvodnje,izvoz

13.2.2. Krediti za investicije

♦

Investicije - uslov dinamike rasta 60

♦ ♦ ♦

♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦

Izvori: sopstvena sredstva i bankarska sredstva Izvori invest.kredita moraju biti trajnog karaktera Namena: početno investiranje, tehnološki razvoj, obezbedjenje trajnih obrtnih sredstava Bankarska procedura rigoroznija i komplikovanija – uslov investicioni program Investicioni program : projekat, ekonomska opravdanost, sirovine, trasport, energija, radna snaga, obrtna sredstva, asortiman, cene, rentabilnost Najvažnije - isplativost poduhvata – rentabilnost Odluka organa banke Ugovor o kreditiranju Jemstvo

13.2.3. Potrošački krediti

♦ ♦ ♦

♦

Rasprostranjen je oblik – trajna potrošna dobra: auta, bela tenika, nameštaj U tranzicionom periodu najtraženiji su bili gotovinski krediti Tehnlogija odobrenja: uslovi, zahtev, overa podataka žiranta, menica, faktura, ugovor, založnica, admnistrativna zabrana U vreme razvoja e –bankinga javljaju se i e - krediti

13.2.4. Ostali krediti

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Eskontni Hipotekarniu Lombardni Rambursni Kredit po tekućem računu Kredit po osnovi akcepta, avala i garancije Kreditiranje izvoza

61

13.3. Principi kreditne politike ♦ ♦

♦ ♦ ♦

A) Osnovni principi bankarskog poslovanja B) Osnovna pravila kreditne politike:  –  Izbegavanja visoke koncentracije  –  Sopstveno učešće  –  Formalizovana procedura  –  Finansijski izveštaj  –  Amortizacioni izveštaj Krediti za likvidnost Nadzor i kontrola korišćenja Specifična pravila: do 90 dana, max vrednost, restriktivnost za dugorčne kredite, do 1 godine, posebna ograničenja

13.4. Uslovi odobravanja kredita

♦ ♦

♦

Kredit - visoskostandardizovan proizvod Opštih uslovi: pravna sposobnost, kreditna sposobnost (karakteristike zajmotražioca, sposobnost plaćanja, veličina kapitala, uslovi obezbedjenja, uslovi  poslovanja, analiza prihoda i troškova Posebni uslovi : namena sredstava, sopstveno učešće, polaganje depozita, instrumenti obezbedjenja, vraćanje kredita

13.5. Procedura

♦

♦

♦ ♦ ♦

Pravne i ekonomske radnje koje vrše tražilac i banka prilikom pripreme, odobravanja i vraćanja Visoko standardizovan postupak naročito kod banaka sa usvojenim ISO standardima Razlikovanje od banke do banke zavisno od organizacije i kreditne politike Postupak zavisi od ročnosti, namene, Faze postupka: podnošenje zahteva, razmatranje i obrada zahteva, rešenje banke o zahtevu, zaključivanje ugovora, korišćenje kredita, vraćanje kredita, monitoring kredita

62

13.6. Pojam, poreklo i opravdanost kamate

Najsloženije i najspornije pitanje u monetarnoj teoriji ♦ Karakter društveno - ekonomskog sistema je od značaja za funkcije i oblik kamate ♦ Zajam je medju najstarijim transakcijama ♦ Rodovska zajednica je razlikovala kamatni i beskamatni zajam ♦  Naturalna privreda antikamatni stav ♦ Srednji vek - negativan stav prema novčanim transakcijama i prema kamati ♦ Kapitalizam kamata legitimna –oportunitetni trošak kapitala – cena upotrebe zajmovnog kapitala ♦ Realna k'=nominalna k' -stopa inflacije 13.7.Teorije kamate u robnoj privredi ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Brojne teorije Teorija raspodele dohotka – K' kao naknada za upotrebu kapitala Teorija produktivnosti kapitala Teorija apstinencije – naknada za odricanje Teorija K' kao ažije – procena budućnosti i sadašnjih interesa Teorija o tendenciji pada K‘ – uzrok je porast ponude kapitala Klasična teorija K' – osnovni faktor povećanja Š Kejnzijanska teorija K‘ Monetraistička teorija K' – K je cena novca

13.8. Faktori i vrste K'

♦ ♦

K‘ - cena pozajmljenog kapitala Faktori koji opredeljuju K‘: – Visina Pf‘  – Ponuda/tražnja zajmovnog kapitala – Rizik kapitala 63

♦ ♦

♦

 – Troškovi zajmodavca  – Ekonomska politika – mon.-kr. politika  Netržišni faktori: uticaj države, regulativa Specifični fakori T(ulaganje, očekiani Pf) P(stepen rizika, rok otplate, ukupna  ponuda kapitala) K‘ je zapravo sistem K‘ (aktivne, pasivne, kratokoročne, dugoročne, prema vrsti poslova, realna i nominalna )

13.9. Funkcije kamate i uticaj na privrednu aktivnost

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Funkcije K‘ u savremenoj privredi: faktor formiranja Š, racionalne upotrebe sr., uspešnog funkcionisanja fin.trž., efikasne alokacije, mon.-kr. regulacije, funcionisanja bank. sistema, formiranja Tr, medj. kretanja Najznačajnije fje: mobilizatorska, distributivna, alokativna i racionalnost Makro nivo - mikro nivo Dejstvo K‘ na proizvodnju Dejstvo K‘ na akumulaciju Uticaj K‘ na I Desjtvo na Pr Dejstvo na C i infl.

13.10. Politika K‘ poslovnih banaka

♦

♦ ♦

Razlika tržišta roba i usluga i kredita – racionisanje kredita zbog moralnog hazarda i negativne selekcije i Višak T K‘jedan od parametara ugovora Karakter ugovora o kreditu 64

♦ ♦ ♦ ♦

Moralni hazard Opt K‘ Klasifikacija korisnika prema stepenu rizičnosti  Prima rate K‘

Rezime poglavlja: ♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Kredit spada u grupu najstarijih i osnovnih bankarskih poslova, koji još uvek donosi najviše prihoda bankama U kreditnom poslu banka je poverilac klijenata i otuda zaračuvana i naplaćuje aktivnu kamatu na pozajmice Medju brojnim funkcijama kredita najvažnije su: mobilizatorska, obezbedjenje kontinuiteta reprodukcije, stabilnost i likvidnosti, regulisanje ponude i tražnje, uskladjivanje regionalnog razvoja Krediti se razvrstavaju prema različitim kriterijumima od oblika, namene, poverilaca, korisnika, načina kamaćenja i ročnosti Najvažnije vrste kredita koje poslovne banke odobravaju prema vrsti su: za obrtne i investicione potrebe i potrošački krediti Medju najvažnije principe kreditne politike spadaju: izbegavanje koncentracije, sopstveno učešće klijenta, formalna procedura, nadzor i kontrola trošenja Poštovanje procedure odobravanja i korišćenja kredita veoma je važno, a faze su: podnošenje zahteva, razmatranje, davanje predloga i odlučivanje o kreditu, povlačenje kredita, vraćanje i monitoring Kamata predstavlja cenu kapitala, ali je dugo bilo dilema i različitih teorija o njenoj prirodi i opravdanosti kamate U faktore koji opredeljujuće utiču na kamatu spadaju: visina profitne stope, ponuda kapitala, inflacija, rizik, troškovi zajmodavca U principu kamata je za pojedinačnu poslovnu banku data veličina i na nju minimalno može uticati.

14. SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI - PROIZVODI 14.1. Plasmani u HOV 14.2. Poslovi forfetinga 14.3. Poslovi faktoringa 14.4.Poslovi finansijskog lizinga 14.5. Poslovi akceptiranja i avaliranja 14.6. Konsalting poslovi 65

14.7. Franšizing poslovi 14.8. Hedžing i inovativni bankarski poslovi

14.1. Plasmani u HOV ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Dilersko – brokerski poslovi banka obavlja uz saglasnost Komisije za HOV i NBS Uslovi: poseban organzacioni deo, tehnika i kadrovi, evidencija Zahtev Komisiji i NBS Posebna pravila poslovanja Centralni registar HOV Vrste HOV: akcije, dužničke, varanti, depozitne potvrde Javna ponuda HOV Prospekt Brokerski poslovi – za tudji račun Dilerski poslovi – za svoj račun Alternativno dilersko brokerski poslovi se obavljaju preko dilersko brokerske kuće koja je firma ćerka - banke

14.2. Poslovi forfetinga

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Sporedni bankarski poslovi – oblik finansiranja izvoznih kredita Prodaja izvoznog potraživanja banci ili specijalizovanoj instituciji Obavezan je dokaz o garanciji otplate duga od strane uvoznika Sličan je eskontu Korist korisniku - ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva Korist banci – naplata komsiona za uloženi rad i mogući rizik  Sekundarno tržište HOV (akceptirane menice od strane uvoznika) Reč je o dugoročnim poslovima veće vrednosti u odnosu na poslove faktoringa Češće ga obavljaju banke Problem – nije doneta zakonska regulativa u Srbiji

14.3.Poslovi faktoringa

66

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Sporedni bankarski poslovi – oblik finansiranja izvoznih kredita Prodaja izvoznog potraživanja banci ili specijalizovanoj instituciji Banke direktno ili specijalizovane institucije (češće) Slični poslovima forfetinga Rokovi su kraći, a iznosi manji u odnosu na poslove foreftinga Prenos, odnosno cesija potraživanja izvoznika na posrednika Ubrzava obrt kapitala Pogodan za manje kompanije Problem – nije doneta zakonska regulativa u Srbiji

14.4. Poslovi lizinga

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

Banke direktno obavljaju ili indirektno preko lizing kuća Češći je slučaj osnivanja lizing kompanija koje su ćerke banke Obezbedjuje plasman proizvoda velike vrednosti kroz zakup Oprema ili trasportna sredstva, trajna dobra U roku otplate vlasnik proizvoda je lizing kuća Zakonska regulativa o finansijskom lizingu je doneta u Srbiji Kredit ili lizing: kredit je jeftiniji ali komplikovaniji Korist za proizvodjača :  – finansijska podrška,  – priodaja na kredit,  – naplaćuje potraživanje odmah,  – rizik prebacije na agenciju Korist za za korisnika :  – promptno korišćenje, – otplata zakupom  – Mogućnost povremenog korišćenja – angažovanja opreme

14.5. Poslovi akceptiranja i avaliranja

♦

Vrsta plasmana gde se banka pojavljuje kao poverilac

67

♦

♦ ♦

Oblici jemstva koje banka daje kao garant po osnovi izdatih menica koje je emitovao klijent banke Akcept ima jaču obavezu za banku, jer je banka dužna da plati na prvi poziv Kod avala obavezu plaćanaj ima izdavalac

14.6. Konsalting poslovi

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Osnov – visokoprofesionalni kadrovi Veliki broj savetodavnih usluga se mogu obavljati samostalno Kompletiraju paletu ponude usluga banke Značajan izvor prihoda banke  Najširi obuhvat:   – spoljnotrgovinski poslovi, – carinski, – marketing, – registracija

14.7.Franšizing poslovi

♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦

Banka prodaje ime i poslovne metode malim, nezavisnim preduzećima Franšizing je kao metod prenet iz realnog sektora  Naknada ili poseban angažman Davalac franšize:  – obezbedjuje obuku, – opremu, – kontrolu, – reklamu,  – Proviziju/učešće u Pf  Korisnik ostaje samostalna kompanija i ne menja vlasništvo Početak korišćenja franšize u banakrstvu - 1990-tih u bankarstvu SAD Primer najšireg korišćenja franšize u finansijskom sektoru – platne i kreditne kartice

68

14.8. Hedžing i inovativni bankarski poslovi

Hedžing poslovi - vrsta bankarskih prozvoda koji se pružaju klijentima, a banke ga i same koriste radi zaštite stavki u bilansu koje su osetljive na oscilacije K' i kurs ♦ Hedžing – alat za upravljanje rizikom ♦ Cilj je neutralisanje ili minimiziranje rizika od gubitka ♦ Odgovor na oscilacije K, cena roba, kurseva ♦ Instrumenti hedžinga:  – terminski ugovori, – fjučersi, – opcije, varanti i – svopovi Rezime poglavlja: ♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Sporedni ili savremeni bankarski poslovi poslednjih decenija zauzimaju sve važnije mesto u ukupnim bankarskim poslovima i prihodima Ovi poslovi su nastali kao odgovor banaka na konkurenciju nebankarskih finansijskih institucija Poslove sa hartijama od vrednosti pored dilersko - brokerskih kuća mogu da obavljaju banke uz dozvolu centralne banke i Komisije za hartije od vrednosti Poslovi forfetinga i faktoringa predstavljaju savremene bankarske poslove kod kojih banka, odnosno posebna finansijska institucija, vrši otkup potraživanja, a važni su i korisni u poslovanju kompanija sa inostranstvom, a kod nas se nisu u tolikoj meri razvili, jer nisu definisani zakonskom regulativom Poslovi lizinga su poslednjih godina imali trend naglog razvoja kod nas i veći broj kompanija nastupio je na domaćem tržištu, uglavnom vezanih za poslovne banke, a lizing predstavlja dugoročni zakup opreme ili transportnih sredstava veće vrednosti koje pružaju višestruke koristi kako proizvodjačima, tako i korisnicima Konsalting poslovi kao sporedni poslovi razvili su se kod banaka da bi popunili česte potrebe klijenata za dodatnim savetima Franšizing poslovi su prekopirani iz realnog sektora i predstavljaju ustupanje imena, zaštitnog znaka, tehnologije i znanja manjim firmama, koje zadržavaju samostalnost i vlasništvo u bankarskim poslovima

69

♦

Hedžing poslovi su inovativni bankarski poslovi vezani za HOV, koji omogućavaju bankama smanjivanje rizika, a mogu se ponuditi i klijentima.

15. SREDSTVA OBEZBEDJENJA

15.1. Bankarske garancije 15.2. Jemstvo 15.3.Stvarnopravna obezbedjenja 15.3.1. Zaloga 15.3.2. Hipoteka

15.1. Bankarske garancije ♦

♦

♦

♦

♦

♦

Pojam garancije – vrsta ugovornog obezbedjenja - najčešće se izjednačava sa  jemstvom gradjanskog prava Nema oformljeno značenje u uporednom pravu,već se izjednačava sa obezbedjenjem Naše zakonodavstvo je superiornije u odnosu na druge, jer u Zakonu o obligacionim odnosima definiše garanciju Za ugovaranje garancija koriste se pravila Medjunarodne trgovinske komore, Pariz Definicija garancije , Zakon o obligacionim odnosima – obaveza banke da ispuni obavezu, ako treće lice – dužnik - to ne učini, pod odredjenim uslovima Značaj garancije u 2/2 XX veka u spoljnoj trgovini u cilju zaštite od rizika 70

♦ ♦

♦ ♦

♦

♦

♦ ♦

♦

Garancije je istovremeno instrument naplate i obezbedjenja Prednosti: 1) zaštita od rizika 2) trgovina sa nepoznatim partnerom 3) sredstvo obezbedjenja 4) mogućnost realizacije brzo i bez spora Učesnici 3 lica: poverilac, dužnik i banka (banke) 3 pravna odnosa ♦ 1) Poverilac – dužnik  ♦ 2) banka – nalogodavac (dužnik) ♦ 3) banka - banka Ugovori: ♦ a) Osnovni ugovor  ♦  b) ugovor dužnika sa bankom o davanju garancije ♦ c) banka daje garanciju trećem licu Bitni elementi garancije - odredjeni prirodom posla: obavezna pismena forma, firma, sedište davaoca, firma, sedište primaoca, posao, novčani iznos, datum i mesto, rok, ovlašćenje  Nebitni elementi : klauzula o vraćanju garancije po isteku roka Prenos prava iz garancije - prenos prava iz garancije je moguć (cediranje) trećem licu samo u slučaju ustupanja potraživanja koje je obezbedjeno garancijom Vrste garancija : ♦ Licitaciona  – garancija kojom se banka obavezuje da isplati korisniku za slučaj neispunjenja obaveza ♦ Za dobro izvršenje posla – obaveza banke da isplati garantovani iznos za slučaj da dužnik osnovnog posla ne ispuni svoje obeveze valjano ♦ Za vraćanje avansa – banka preuzima obavezu da isplati garantovani iznos da isporučilac radova – prodavac ne ispuni obaveze za koje je  položen avans ♦ Uslovna garancija –garancija gde je naveden uslov koji mora biti ispunjen da bi se korisnik obratio banci ♦ Bezuslovna garancija – kod ove garancije se ne traži podnošenje dokaza  –  Supergarancija – poverilac iz osnovnog ugovora može da traži supergaranciju od neke treće banke –obično prvoklasne banke (nekad je kao garant obavezna domaća ili ino banka, kao kod učešća u privatizaciji)  – Kontragarancija – garancija u slučaju da propisi nalažu da banka garant ima sedište u zemlji korisnika  – Akcesorna garancija – obezbedjenje kod kojeg banka može da ističe sve  prigovore koje može da ističe jemac prema glavnom dužniku  – Pokrivena i nepokrivena – garancije kod kojih nalogodavca polaže (ili ne  polaže) pokriće kod banke iz kojeg se isplaćuje garantni iznos (razlika u naknadi)  – Posredna i neposredna – uz učešće i drugih banaka ili bez toga

71

15.2. Jemstvo ♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

Jemstvo – vrsta ličnog obezbedjenja Sredstvo obezbedjenja plaćanja Jemstvo daju banke, fin.org, pravna i fizička lica Lično obezbedjenje – kod njega treće lice odgovara poveriocu celom imovinom Izjavom o jemstvu jemac pristupa dugu Akcesorni, zavisni ili sporedni pravni posao Vremenski ograničeno dejstvo Jemstvo je supsidijarno obezbedjenje Obično jemstvo, zakonsko, za gubitke, solidarno, sajemstvo, za naknadu štete Nadležno pravo – ugovorom ili sedište glavnog dužnika

15.3. Stvarnopravna obezbedjenja 15.3.1. Zaloga

♦

♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Zaloga je stvarnopravno obezbedjenje, gde je predmet obezbedjenja pokretna stvar U pravilu obezbedjuju se dugovanja manjeg obima i kraćih rokova Poverilac ima pravo da unovči predmet zaloge i da se naplati pre ostalih  poverilaca Založno pravo je stvarno pravo Ručna zaloga – pravo da se iz stvari namiri Predmet zaloge: svaka pokretna stvar  Dejstvo Ugovor o zalozi dvostrano obavezan ugovor  Zakon o založnom pravu Upis u registar zaloge (pri Agenciji za privredne registre) Posebni registri za vazduhoplove i brodove  Namirenje (javnom prodajom)

15.3.2. Hipoteka 72

♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦

Stvarnopravno obezbedjenje kod koga je predmet obezbedjenja nepoketnost U pravilu reč je o većoj vrednosti dugovanja i dužim rokovima Stvarno pravo koje ovlašćuje titulara da se može naplatiti iz opterećene nepokretnosti Upis u javne knjige (zemljišne knjige – katastar) uz ostanak u državini dužnika Identitet poverioca i hipotekara Predmet hipoteke – nepokretnost sa svim pravima i plodovima Obično je reč o srednjem ili dugom roku Praksa uključuje vinkuliranje polise osiguranja koja štiti od propasti predmeta hipoteke

Rezime poglavlja :

♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Sredstva obezbedjenja služe poslovnim bankama za pojačanje obaveze dužnika u slučaju pozajmica i kao osiguranje za slučaj da dužnik delimično ili u celosti ne vrati pozajmicu i to putem prodaje založene robe ili nepokretnosti, odnosno od drugog lica koje jemči za dužnika Bankarska garancija je pri tom sredstvo obezbedjenja u kojem se banka obavezuje da ispuni obavezu dužnika ukoliko on to ne učini Pri tom je garancija posao od sekundarnog značaja koji prati osnovni posao –   pozajmicu Različite vrste garancija se koriste za razne svrhe, kao što su: licitaciona, za dobro izvršenje posla, uslovna, supergarancija, kontragarancija, posredna i neposredna Jemstvo spada u grupu ličnih obezbedjenja kod kojeg jemac svojom imovinom odgovara poveriocu Stvarno - pravna obezbedjenja služe za pojačanje obaveze, odnosno obezbedjenje  banci (ili drugom poveriocu) za slučaj nevraćanja duga i to putem prodaje založene robe, odnosno nepokretnosti Kod zaloge je reč o obezbedjenju kod kojeg je predmet zaloge pokretna stvar, a kod hipoteke nepokretnost U oba slučaja neophodan je upis u odgovarajuće državne knjige - registre nepokretnosti.

73

16. DEVIZNO POSLOVANJE ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

16.1. Tekuće devizno poslovanje 16.2. Kapitalni poslovi i poslovanje sa HOV 16.3. Plaćanje, naplate i prenos 16.4. Kurs dinara, valutna klauzula 16.5. Fizički prenos sredstava plaćanja i sprečavanje pranja novca 16.6. Obaveštavanje i kontrola deviznog poslovanja 16.7. Obavljanje menjačkih poslova

16.1. Tekuće devizno poslovanje

Tekući devizni poslovi su poslovi zaključeni izmedju rezidenata i nerezidenata, čija namena nije prenos kapitala ♦ Obuhvataju bez ograničenja: 1) plaćanje po osnovu spoljnotrgovinskih poslova uključujući usluge, 2) plaćanja na ime kamate na kredite 3) plaćanje dela glavnice kredita i neto dobiti 4) plaćanje i prenos na ime troškova izdržavanja porodice ♦ Plaćanje na ime dobiti i dela glavnice kredite vrši se slobodno i bez odlaganja ♦ Direktne investicije se slobodno unose bez ograničenja ♦ Sredstva plaćanja – dinar, HOV i strana sredstva plaćanja (devize, efektivni strani novac i strane HOV) ♦ Instrumenti plaćanja – akreditivi, doznake, platne kartice, menice, čekovi ♦ Devizno tržište – elektronski organizovano – neposredno ili MDT ♦ Kurs dinara – srednji, kupovni i prodajni ♦

16.2. Kapitalni poslovi i poslovi sa HOV

74

♦

♦

♦

♦

♦ ♦

Direktne investicije – sva ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenata u zemlji uz nameru uspostavljanja trajnih ekonomskih odnosa i ostvarivanja znatnog uticaja na upravljanje privrednim subjektom Poslovi sa HOV – poslovi na tržištu novca, tržištu kapitala i poslovi sa investicionim fondovima, koji nisu direktna ulaganja Kreditni poslovi sa inostranstvom – pravni poslovi zaključeni u devizama, gde  je jedan od subjekata sa predznakom inostranosti Jednosmerni prenos sredstava – lični ili fizički prenos sredstava plaćanja u inostranstvo ili obratno Lični prenos – pokloni, pomoć, nasledstvo, renta, otplata duga Fizički prenos – svaki prenos iz zemje i u zemlju

16.3. Plaćanje, naplata i prenos

U zemlji plaćanje isključivo u dinarima, sem izuzetaka ♦ Izuzetno i u devizama: 1) prodaja i zakup nepokretnosti 2) otplata deviznog kredita 3) naplata premija i prenos osiguranja 4) kupoprodaja HOV koje glase na stranu valutu 5) uplate u garantni fond CR  ♦ U efektivi : 1) isplata s devizne knjižice 2) kuporodaja s konsignacije ili u slobodnim carinskim prodavnicama ♦ Plaćanje, naplata i prenos se vrše preko ovlašćene banke, a preko NB za državu, državne organe i organizacije ♦ Slobodno plaćanje po tekućim poslovima ♦ Rezident koji je ostvario devize u inostranstvu i onaj koji je devize preneo u inostranstvo, a nije ih upotrebi dužan je da ih unese u zemlju ♦ Rok za unos deviza u zemlju – po osnovu izvoza i dobiti 8 radnih dana od završetka roka ili investicionih radova ♦ Posao sa rokom naplate dužim od 180 dana je kreditni posao ♦ Po kapitalnim poslovima – posebna kontrola NB ♦ Banka može devize držati kod banke, NB ili ino banke ♦

75

♦

Nerezident - račun u banci u devizama ili dinarima, a ograničenje u pogledu transfera u inostranstvo je prethodno plaćanje poreskih, carinskih i drugih obaveza

16.4. Kurs dinara, valutna kaluzula ♦

♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Vrste kurseva:  –  Fiksni – odredjuje se administrativno,  –  Plivajući –  odredjuje se na osnovu P-T deviza  –  Ograničeno fluktuirajući – odstupanja u zonama 1-3% Prema statutu MMF aranžmani za odredjivanje kurseva mogu biti prema SDR,  prema vrednosti valuta ili korpi Kurs dinara – na MDT – formira se slobodno , pri čemu NB interveniše u cilju stabilizovanja Srednji kurs je za knjigovodstvene, carinske i statističke svrhe Dozvoljeno je ugovaranje u devizama, ali je plaćanje u dinarima Izuzetak - odobravanje kredita u devizama, kada je reč o kreditiranju uvoza Zaštita od valutnog rizika – valutna klauzula Rizik se može prevaliti na nekog od partnera, na trećeg ili osiguranjem putem deviznih terminskih poslova

16.5. Fizički prenos i sprečavanje pranja novca

♦ ♦

♦

♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦

Slobodno unošenje efektive, kartica i čekova koji glase na stranu valutu Iznošenje je slobodno za platne kartice, a za efektivu do 10.000 EUR, a preko banke i pod posebnim uslovima i preko 10.000 EUR   NB propisuje iznos dinara koji se može izneti i uneti u zemlju od strane rezidenta, nerezidenta ili banke Obaveza prijave iznosa efektive, čekova ili HOV preko limita Zakon o sprečavanju pranja novca donet je 2001. godine – deo procesa harmonizacije propisa xsa medjunarodnim Pranje novca – poreklo novca nezakonite radnje Nezakonite delatnosti: Siva ekonomija Trgovina oružjem 76

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

Trgovina opijatima Trgovina belim robljem Postupci koji omogućavaju pranje novca Prikrivanje i utaja porekla novca Prikrivanje mesta ulaganja, Prikrivanje namene Zamena i prenos imovine i Prikrivanej kod privatizacije Podizanje gotovine sa računa i knjižice se ne smatra nezakonitim sa stanovišta Zakona Obavezna evidencija svih transakcija preko 15 hiljada EUR ili dinarska portivvrednost

16.6. Obaveštavanje i kontrola deviznog poslovanja

♦

♦

♦

♦ ♦

♦

♦ ♦

♦

♦

Obaveza izveštavanja o plaćanju, naplati, prenosu, kupoprodaji, kao i uslovima i načinu izveštavanja od strane rezidenata nerezidenata Dužnost obezbedjenja uvida u poslovne knjige i druge dokumentacije i čuvanje iste najmanje 5 godina NB projekcija PB zemlje kao analitička podloga za utvrdjivanje monetarno –  kreditne i devizne politike i njeno sprovodjenje Deviznu kontrolu vrše: NB, Dev. Inspektorat, Carina i nadležna ministarstva Kontrola spoljnotrrgovinskog posla – rešenje o upisu u registar i nastale promene, izvod iz registra preduzeća, za investicione radove tromesečni pregled Po kompenzacionim poslovima – obračun o izvršenom poslu i dokumentacija obračuna Po poslovima posredovanja – obračun i dokumentacija Za usluge u spoljnotrgovinskom prometu – overene fakture o usluzi Kontrola unošenja dobiti po poslovima – dokaz da je dobit uneta u zemlju uz dokumentaciju  NB obezbedjuje u cilju devizne kontrole: carinske isprave od uprave carina, od ministarstva kopiju rešenja, od banaka dokumente o naplati

77

♦

♦ ♦

♦

 NB vrši deviznu kontrolu banaka, drugih finansijskih organizacija, menjača, rezidenata i nerezidenata Kontrola carine i deviznog inspektorata NB može doneti zaštitne mere ukoliko se ne ostvaruju ciljevi monetarno –  kreditne i devizne politike, uz uslov konsultacija sa MMF:  – ograničiti tekuća ili kapitalna plaćanja,  – ograničiti ili zabraniti unošenje, iznošenje dinara, deviza, HOV,  – propisati uslove držanja deviza kod banaka,  – uvesti polaganje deviznog depozita kod NB,  – uvesti obavezu prodaje deviza sa računa,  – ograničiti ili zabraniti kupoprodaju deviza,  – ograničit ili zabranti terminsku kupoprodaju deviza Kaznene mere: krivične i prekršajne

16.7.1. Propisi o menjačkim poslovima

Odluka o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova i postupku kontrole ♦ Odluka o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koji NB kupuje i prodaje na deviznom tržištu ♦ Odluka o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koji se prodaju i kupuju na deviznom tržištu ♦ Odluka o otkupu efektivnog stranog novca zemalja članica EMU ♦ Odluka o merama koje se privremeno primenjuju u postupku kontrole obavljanja menjačkih poslova ♦ Uputstvo o sprovodjenju Odluke... ♦ Odlukom su propisani uslovi i način obavljanja menjačkih poslova ♦ Menjački posao: poslovi kupoprodaje efektive i čekova koji glase na stranu valutu ♦ Subjekti menjačkog posla: 1) ovlašćene banke – u svoje ime i za svoj račun, 2) NB - u svoje ime i za svoj račun, 3) Ovlašćenji menjači - rezidenti (pravna lica i preduzetnici) koji imaju ovlašćenje  NB – u svoje ime a za račun banke ♦ Ovlašćenje – pismeno ovlašćenje za obavljanje menjačkog posla ♦

78

♦

♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦

♦

♦ ♦

Menjačko mesto – prostorna ili organizaciona jedinica u kojoj se obavljaju menjački poslovi sa blagajničkim mestom i/ili bankomatom Blagajničko mesto – deo menjačkog mesta za menjač Privremeno menjačko mesto Putujući menjač u prevoznom sredstvu

Kurs koji se koristi – kursnu listu formira menajč u okviru kursne liste banaka i šalje je NB  –  Kupovni – za otkup efektive i čekova  –  Prodajni  – za za prodaju efektive i čekova Ugovor o menjačkim poslovima - 1 godina rok, samo sa jednom bankom Zahtev za ovlašćenje: nacrt ugovora, rešenje iz registra, potvrda o plaćenom  postupku Obaveze menjača: odvajanje knjigovodstva, izdavanje potvrde, isticanje kursne liste i primena, isticanje visine provizije, osiguranje od štete, predaja banci efektive i dinara, u kasi drži efektivu i dinare namenjene isključivo menjaču Izveštavanje NB – elektronski, svakodnevno i dekadno Postupak kontrole – Devizni inspektorat NB

16.7.2. Uputstvo o menjačkim poslovima

♦

♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦

♦

Sadržina ugovora: naziv i sedište, račun, vrste poslova, način pakovanja i predaje,  potvrda, medjusobni odnosi Oprema za detekciju falsifikata i druga oprema Rukovanje gotovinom i džeparac menjača (ne veći od 100 EUR) Dostavljanje kursnih lista Dokumentacija menjača: kopija ovlašćenja, kopija ugovora, kopija rešenja,  potvrde o otkupu 6 mes. Opis novčanica – Zbirka novčanica (novčanica ne sme biti falsifikat, oštećena ili da joj nedostaje deo) Postupanje sa falsifikatima – ako menjač nije siguran upućuje na banku ili NB, ako sumnja zadržava klijenta, sačinjava zapisnik i zove policiju Postupanje s čekovima – drugi potpis pred menjačem Primena kursa Izdavanje potvrde – obavezno Sadržaj potvrde: naziv, mesto, šifra, oznaka posla, ime i prezime, oznaka valute,  provizija, datum i mesto, potpis Dnevnik blagajne 79

♦

Kontrola: podataka, izveštaja, dokumentacije, neposredna kontrola, zapisnik, nalog o otklanjanju nepravilnosti

Rezime poglavlja : ♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Poslednjih godina izvršena je značajna liberaizacija poslovanja sa inostranstvom,  pri čemu su pod kontrolom zadržani samo kapitalni poslovi Tekući devizni poslovi su poslovi izmedju rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala i obuhvataju plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih psolova, naplatu i plaćanje kredita i kamata i dobiti, kao i plaćanja na ime izdržavanaj  porodice U zemlji se plaćanja vrše u dinarima, izuzev u devizama prodaja i zakup nepokretnosti, plaćanja po osnovu kredita i osiguranja i po osnovu poslova sa HoV U skladu sa statutom MMF Srbija vodi politiku slobodnog formiranja kursa dinara sa dozvoljenim ugovaranjem u devizama, uz mogućnost korišćenja devizne klauzule Iznošenje deviza je slobodno za platne kartice, a ograničenja postoje kod iznošenja efektive Banke su u obavezi da prate devizna plaćanja vezano za mogućnost pranja novca i to sve transakcije koje prevazilaze vrednost od 15 hiljada evra Menjačkim posloviima kojima se vrši zamena valute i drugih sredstava plaćanja mogu se baviti NBS, poslovne banke i preduzetnici sa ovlašćenjem i ugovorom sa nekom od poslovnih banaka.

17. Platni promet sa inostranstvom

17.1. Elektronska plaćanja - SWIFT 17.2. Medjunarodni dokumentarni akreditiv 17.3. Medjunarodni dokumentarni inkaso 17.4. Instrumenti bezgotovinskog plaćanja 17.5. Jednoobrazna pravila za tumačenje trgovinskih termina

17.1. Elektronsko plaćanje - SWIFT 80

♦

♦

♦ ♦

♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Komercijalni ugovor koji sklapaju uvoznik – izvoznik sadrži finansijsku klauzulu – uslove i način plaćanja i instrument likvidacije – plaćanje  Neophodno je prethodno konsultovanje sa bankom - u cilju izbegavanja  problema i snižavanja rizika Kretanje robe: proizvođač – izvoznik – uvoznik - potrošač Plaćanje – preko banaka putem: bezgotovinskog plaćanja, doznake, čeka, dokumentarnog inkasa/akreditiva, kombinacijom Kretanje plaćanja uvoznik - banka – banka – izvoznik  Komunikacija medju bankama: poštom, telex, SWIFT Korespodentski odnosi banaka - saradnja (razmenjeni - licence, izveštaji o radu, liste specimena potpisa ovlašćenih lica, spisak korespodenta i kontokorenata, tarife naknada, razmenjene SWIFT i telefaks ključeve) Kontokorentni odnosi banaka – uz ostala razmenjena dokumenta imaju otvorene račune preko kojih se mogu vršiti plaćanja SWIFT – Medjunarodna organizacija za elektronsko plaćanje Visoko standardizovane i zaštićene poruke u elektronskom formatu Organizacija mreže: prvi sloj, drugi sloj i treći sloj  Nalog kupca – kontrola naloga – obrada – autorizacija – SWIFT poruka Uskladjenost sa zahtevima standarda – u suprotnom plaćanje penala Referenciranje poruka – mehanizam kontrole Redosled koraka: 1) porudžbina 2) faktura 3) nalog banci 4) odgovor banke 5) slanje SWIFT poruke 6) pokrivanje preko banke korespodenta 7) instrukcija za plaćanje 8) zaduženje kupčevog računa 9) odobrenje prodavčevog računa 10) obaveštenje o prilivu 11) izvod kupcu 12) izvod prodavcu Elementi: nalogodavac, banka, instrument plaćanja, korisnik plaćanja, banka korisnika, iznos, valuta i datum valute Svi elementi su neophodni u realizaciji naloga Sadržaj SWIFT poruke mora da odgovara sadržaju naloga Zaštita u prenosu podataka SWIFT je elektronska Uključuje takodje banku sendera, banku primaoca, korespodentske oznake i sl. Pravila za sve kategorije poruka Razmena ključeva je obavezna Razmena poruka ne znači i razmenu ključeva Ključevi se koriste za identifikaciju poruka Ključevi moraju biti isti i kod banke sendera i kod banke primaoca

81

17.2.Medjunarodni dokumentarni akreditiv

♦

♦ ♦

♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦

Dokumentarni akreditiv DA – uslovna obaveza banke da plati – pismena obaveza data prodavcu na zahtev i prema instrukcijama kupca da plati po vidjenju ili na utvrdjeni rok iznos koji ne prelazi iznos akreditiva uz dokumenta Najčešći i najsigurniji platni instrument MT Akreditivu prethodi kupoprodajni ugovor sa finansijskom klauzulom – plaćanjem dokumentarnim akreditivom Jednoobrazna pravila i običaji MTK - 1933.g. (revizije 1951./ '62., ' 74., ' 83., '93. i 2007.) Inovirana Pravila MTK 600 uz korišćenje Procedura za ramburs po dokumentarnom akreditivu Učesnici u akreditivnom poslu: prodavac, banka, banka, kupac Sigurnost prodavca – garancija banke Sigurnost kupca – podnošenje svih dokumenata DA – uslovna obaveza banke da plati Učesnici: Nalogodavac- banka – korisnik  ♦ Akreditivna – kupčeva banka (obaveze prema kupcu – da blagovremeno otvori DA, da otvori tačno, da ispita dokumenta, da dokumenta dostavi kupcu, obaveze prema prodavcu – da izvrši plaćanje, da se pridržava samo  predvidjenih uslova) ♦ Avizirajuća – banka koja obaveštava korisnika o otvaranju akreditiva ♦ Isplatna – banka navedena u akreditivu ♦ Konfirmirajuća – banka koja otkupljuje menicu korisnika ♦ Rambursna banka – banka ovlašćena da izvrši ramburs Kupac preferira plaćanje posle otpreme – plaćanje je osigurano posle  podnošenja svih dokumenata Prodavac preferira plaćanje unapred - naplata ako prodavac podnese sva  predvidjena dokumenta Vrste Dokumentarnog akreditiva DA : 1)Uvozni(nostro) i izvozni (loro) DA 2)Opozivi i neopozivi – mogućnost opoziva ili čvrsta obaveza 3)Nepotrvrdjeni i potvrdjeni – posrednička banka saopštava uslove bez daljih obaveza/potvrdjivanje akreditivne banke posredničkoj banci 4)Pokriveni – pokriće se doznačuje u ino u momentu otvaranja DA 5) Prenosivi – samo ako je izričito označen kao takav 6)Rotativni (revolving ) – po iskorišćenju prvog iznosa se ne gasi, već se iznos vraća na prvobitni

82

♦

♦ ♦

♦

♦ ♦

7) Stand by – nastao u SAD zbog nepoznavanja izdavanja garancija, sličan je garanciji za dobro izvršenje posla – banka se obavezuje da će isplatiti novac korisniku pod uslovom da korisnik podnese izjavu da dužnik nije izvršio svoju obavezu 8)Sa avansnim plaćanjem – avans sa obezbedjenejm i avans bez obezbedjenja Podaci u akreditivu : vrsta, način otvaranja, banka, korisnik, iznos, valuta, rok za utovar, datum i mesto isteka, plaćanje, delimične isporuke i dr. Rok važenja akreditiva – rok teče od datuma otvaranja, a ukoliko rok nije naznačen 21 dan nakon datuma otpreme banka će dobiti dokumenta Isplatne klauzule – zavisno gde banka ima račun Nedostaci akreditiva:  – nema mogućnosti pregleda robe pre plaćanja,  – plaćanje moguće samo ako je kupac unapred poznat i  – plaćanje je povezano sa formalnostima

17.3.Medjunarodni dokumentarni inkaso-MDI

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦

MDI – bankarski posao gde se banka obavezuje da po nalogu i za račun prodavca, nalogodavca uplati potraživanje koje ovaj ima prema trećem licu, uz predaju odredjenih dokumenata, a za uzvrat naplaćuje proviziju i troškove Jednoobrazna pravila za MDI MTK iz 1956., revizija 1996. Najčešće korišćen instrument (sa DA i bankarskom doznakom) Rok plaćanja cene –  1) unapred – priliko zaključenja ugovora ili pre isporuke robe 2) istovremeno uz isporuku robe i predaju dokumenata, a podrazumeva se pregled robe pre plaćanja 3) posle isporuke – plćanje u ugovorenom roku, pregled robe i reklamacija može odložiti plaćanje Obično se koristi plaćanje uz predaju dokumenata Prednosti MDI: – jeftiniji, 83

 – kupac nije unapred poznat, kada se proizvodi za tržište  – pored funkcije sredstva plaćanja predstavlja sredstvo obezbedjenja ♦

♦

♦

Vrste – prema vrsti dokumenta uz koju se dokazuje potraživanje:  – čisti(nerobni) – naplata potraživanja u obliku HOV (menica, ček)  – dokumentarni(robni) – naplata HOV zajedno sa robnim dokumentima, kao i naplaata robnih dokumenta  – loro – naplata strranog potraživanja u domaćoj zemlčji od domećeg dužnika  – nostro – naplata domaćeg potraživanja od strane dužnika preko domaće  banke Učesnici MDI: nalogodavac, dostavna banka (remitent, banka kojoj je nalogodavac poverio naplatu potraživanja), inkaso banka (banka koja je dužna da  prezentira dokumenta i da od trasata traži napaltu potraživanja), mogućnost više  banaka ili jednostavno ista banka Ugovor o MDI – nalogodavac izdaje nalog dostavnoj banci, a ova ga prihvata ćutanjem

 Nalogodavac – dostavna banka, dostavna – inkaso banka, nalogodavac – trasat ♦ Trasat nije neposredan učesnik u poslu – on je u pravnom poslu sa poveriocem po osnovu ugovora o kupoprodaji robe ♦ Inkaso banaka - prezentacija dokumenata ♦ Plaćanje:predaja dokumenata uz plaćanje, predaja dokumenata uz akcept, predaja dokumenata uz druge uslove 17.4. Instrumenti bezgotovinskog plaćanja ♦

♦

♦ ♦

♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Bankarska doznaka – klasičan, najstariji instrument - banka nalogodavca daje nalog korespodentu u inostranstvu za isplatu pravnom ili fiz.licu na odredjeni iznos na odredjeni datum Učesnici u poslu: nalogodavac, poslovna banka, banka korespodent i korisnik   Naročito prisutna kod nerobnih plaćanja, kod plaćanja avansa i kod robnog  plaćanja gde je izraženo poverenje Vrste doznaka:  – Nostro – doznaka u inostranstvo (uvozni posao)  – Loro – doznaka iz inostranstva u korist domaćeg lica (izvozni posao) Medjunarodno kreditno pismo – nalog banke ino banci da izvrši isplatu korisniku isprave Učesnici: banka izdavalac, banka upućenik, korisnik  Poseban oblik MDA, neprenosivo, naplata može sukcesivno Elementi: izdavalac, banka, korisnik, suma, datum, rok, potpis, pečat  Način izdavanja: izdaje banka na osnovu ranije položenog pokrića Vrste: obično, cirkularno, trgovačko k.pismo 84

♦

Značaj: vrše se gotovinska i bezgotovinska plaćanja, smanjuje rizik gubitka novca, mogućnost sukcesivne isplate

17.5. Jednoobrazna pravila za tumačenje trgovinskih termina

♦

♦ ♦

♦

♦

♦

♦ ♦

Medjunarodna trgovinska komora (MTK ili ICC), osnovana 1919. u Parizu status savetodavnog organa UN A kategorije Osnovna delatnost – razvoj medjunarodne trgovine proizvoda, usluga, tehnologije MTK je kreirala veliki broj normativnih modela i pravila medj. trgovinskog prava koja se široko primenjuju INCOTERM – jednoobrazna pravila - zbirka medjunarodnih trgovinskih pravila u cilju što preciznijeg tumačenja prava i obaveza prodavaca i kupaca u medjunarodnim trgovinskim transakcijama Trasportna klauzula – trgovački termin, koji definiše vreme, mesto i način  prelaska svojine, trroškove rizika na robi sa prodavca na kupca INCOTERMS 2000 - važeća pravila za tumačenje termina u MT – definicije mesta, vremena i načina prelaska svojine sa prodavca na kupca RAFTD 1941 - definicijeTrgovinske komore SAD EXW, FCA, FAS, FOB, CFR, CIF, CPT, CIP, DAF, DES, DEQ, DDU, DDP

Rezime poglavlja:

85

♦

♦

♦

♦

♦

♦ ♦

♦

Plaćanja prema instranstvu i iz inostranstva se obavljaju putem bezgotovisnskih instrumenta plaćanja, doznakom, čekom i korišćenjem inkasa, odnosno akreditiva Elektronsko plaćanje se razvilo tokom 1960-tih godina, kada su obim i broj transakcija u medjunarodnom plaćanju prevazišli mogućnosti manuelne obrade Uskoro se razvio i SWIFT kao medjunarodna asocijacija za medjubankarska elektronska plaćanja SWIFT ima posebnu tehnologiju i zahteva tehniku i obučenost kadrova da bi se  banka mogla služiti ovim sistemom za plaćanja sa inostratsvom, pri čemu medju najvažnije podsisteme spadaju i sistem zaštite prenosa podataka Medjunarodni dokumentarni akreditiv je najstariji i najsigurniji platni instrument u medjunarodnim plaćanjima i predstavlja uslovnu obavezu banke da plati prema instrukcijama kupca, a razvio se u drugoj polovini prošlog veka sa naglim razvojem spoljnotrgovinske razmene i koriste se pravila Medjunarodne trgovinske komore sa sedištem u Parizu Takodje veoma rasprostranjen instrument je medjunarodni dokumentarni inkaso Bankarska doznaka predstavlja klasičan isntrument kod kojeg banka daje svojoj korespodentskoj banci nalog za isplatu pravnom ili fizičkom licu Medjunarodno kreditno pismo je nalog banci u inostranstvu da izvrši isplatu korisniku isprave.

18. Kapitalne transakcije sa inostranstvom

18.1. Kreditni poslovi sa inostranstvom 18.2. Subjekti kreditnih poslova 18.3. Registrovanje i otplata kredita 18.4. Strana ulaganja 18.5. Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu

18.1.Kreditni poslovi sa inostranstvom

86

Zakon o deviznom poslovanju (Sl.glasnik 62/06) ♦ Kapitalni poslovi sa ino : direktne investicije, ulaganje u nekretnine, poslovi sa HOV, poslovi sa investicionim i dobrovoljnim pnz fondovima, kreditni poslovi, depozitni poslovi, poslovi osiguranja, lični i fizički prenos sredstava plaćanja ♦ Kreditni poslovi a) kreditni poslovi u RS (rezidentima u devizama i nerezidentima u dinarima)  b) kreditni poslovi sa ino (zaključeni u devizama izmedju rezidenata i nerezidenata) ♦ Komercijalni kredit – prodavac = kreditor  ♦ Robni kredit – korišćenje isključivo za nabavku robe ♦ Finansijski kredit – bez ulaženja u svrhu kredita ♦ Kratk. kr, oročeni bankarski depozit - do 12 m ♦ Krediti medj. fin. organizacija – garancija države ♦

18.2. Subjekti kreditnih poslova

♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦

♦

♦

Kreditne poslove mogu zaključiti lica koja ispunjavaju zakonske uslove NB zaključuje kreditne poslove u okvirima svojih prava i dužnosti Okvir za zaključivanje kreditnih poslova predstavlja projekcija Platnog bilansa (PB) zemlje Kreditni posao se zaključuje pismenim ugovorom Pravna lica (uslov - za registrovanu delatnost) i banke (uslov - ovlašćenje) Država se može zadužii u inostranstvu uz donošenje posebnog zakona za svaki kredit Preduzeće se zadužuje u inostranstvu, odobrava kredite i garancije u okviru delatnosti kojom se bavi Fizičko lice – preduzetnik  – se može zaduživati u svoje ime i za svoj račun

87

18.3. Registrovanje i otplata kredita

♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

Krediti i garancije se obavezno registruju kod NBS Registracija: – namera (KZ1), – ugovor (KZ2),  – promene i raskid (KZ3-5), korišćenje i  – otplata kredita (KZ3) Obaveštavanja NB pre zaključenja ugovora Mogućnost otplate pre roka Potraživanje se može založiti, prodati i naplatiti Kad država preuzme obavezu kao garant i supergarant po refinansiranom kr. ne može se vršiti prevremena otplata, već se obaveza može izmiriti u dinarima u zemlji Izuzetno refinansirani kredit se može otplatiti prevremeno konverzijom u ulog: u preduzeće, banku za ustupanje prava korišćenja turističkog objekta u nove obaveze prema inostranstvu za potraživanje u inostranstvu Konverzija se obavlja preko banke  NB propisuje način i daje saglasnost (20dana) NB može konvertovati svoje dugove u svoje ime i za svoj račun prema projekciji PB  NB to može i za račun države

18.4. Strana ulaganja

♦

Čl.VIII Statuta MMF – članice ne smeju uvoditi ograničenja za tekuća plaćanja 88

♦ ♦

♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

Članice MMF vode samostalno politiku obavljanja kapitalnih transakcija Zakon o stranim ulaganjima Sl.list 3/02, 5/03, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o koncesijama i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju Uredjuju se strana ulaganja u preduzeća i dr. oblike radi sticanja dobiti Ulaganje u banke i osiguranje - matični zakoni Strani ulagač – strano pravno i fizičko lice i naš državljanin sa boravkom dužim od 1 god u ino Strano ulaganje – ulaganje kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije i 2) sticanje svakog drugog imovinskog prava Posebni oblici – koncesija i BOT Vrste stranih ulaganja Novo preduzeće - green field Postojeće preduzeće Koncesija Ulog: valuta, stvari, prava intelektualne svojine, HOV, imovinska prava i dinari Jednak položaj - prava i obaveze kao i domaća Uživa pravnu sigurnost i pravnu zaštitu -  prava u trenutku upisa u registar ne mogu biti sužena Prava ne mogu biti predmet eksproprijacije Slobodno je konvertovanje dinara u valutu Slobodno je držanje i korišćenje deviza Vodjenje knjiga i finansijskih izveštaja Pravo na transfer dobiti i imovine: dobit, imovinu nakon gašenja preduzeća, od  prodaje akcija, smanjenja kapitala, dopunske uplate, naknade Medjunarodni ili bilateranalni sporazum Uvoz stvari za ulog je slobodan Izuzeci: motorna vozila i automati za kocku Carinsko oslobadjanje uvoza stvari 2 god. Poreska oslobadjanja : ♦ Koncesiona ulaganja ♦ Zapošljavanje delično sposobnih i ♦  Neprofitne organizacije Poreske olakšice (1-50% poreza na pf i na plate): ♦ Ubrzana amortizacija, ♦ Ulaganje u nerazvijena područja i ♦ Ulaganja u mala preduzeća

18.5. Obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu

89

♦ ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju Direktno ulaganje u ino :  – osnivanje preduzeća, predstavništva ili subsidijara,  – kupovina udela ili akcija,  – dokapitalizacija Investicioni radovi u ino Osnivanje preduzeća ćerke u inostranstvu Obaveza izveštavanja o upisu u sudski registar  Osnivanje holding preduzeća Korišćenje dobiti ostvarene u ino Mirovanje preduzeća u ino Ulaganje u strana preduzeća

Rezime poglavlja :

♦

♦

♦

♦

♦

Uslov za obavljanje kapitalnih poslova sa inostranstvom od strane banke je ovlašćenje NBS za obavljanje poslova sa inostranstvom, za šta je banci neophodna tehnika i ljudi obučeni za ove poslove Subjekti kreditnih poslova sa inostranstvom mogu biti domaća pravna lica i  preduzetnici, banke, kao i NBS Pod kreditnim poslovima sa inostranstvom podrazumevaju se poslovi kreditiranja kod kojih je jedan od učesnika sa elementom inostranosti ili je ugovaranje u devizama Procedura realizacije kredita sa elementom inostranosti je veoma formalna i rigorozn, a što u prvom redu znači da se sve faze kreditiranja moraju prijaviti  NBS koja je zadužena za platno - bilansnu poziciju zemlje Strana ulganja su regulisana osnovnim zakonom i Zakonom o deviznom  poslovanju, pri čemu strani ulagači imaju zakonske stimulanse u cilju postizanja

90

♦

većeg priliva deviza iz inostranstva i otuda ubrzanja razvoja. To su poreska oslobadjanja i poreske olakšice Domaća pravna lica, uključujući banke, mogu obavljati poslovanje u inostranstvu,  pri čemu je neophodno da o tome izveste nadležne organe.

19. PRINCIPI BANKARSKOG POSLOVANJA

19.1. Princip likvidnosti 19.2. Princip poslovnosti 19.3. Princip sigurnosti i efikasnosti ulaganja 19.4. Princip rentabilnosti 19.5. Princip solventnosti 19.6. Princip ažurnosti 19.1. Princip likvidnosti

♦

♦ ♦ ♦

♦

♦

   ♦

Likvidnost - Obaveza banke da u svakom trenutku odgovori blagovremeno obavezama Ključni princip uspešnog poslovanja banaka Zavisi od poverenja u banku na tržištu Poštovanje principa likvidnosti vezano je za iskustvo u velikim finasijskim krizama Likvidnost se obezbedjuje uskladjivanjem priliva i odliva sredstava po dinamici i ročnoj strukturi Diferenciranje likvidnosti: Primarna likvidnost – gotovina, blagajna,žiro račun Sekundarna likvidnost – gotovina, račun i žiralni novac Tercijarna likvidnost – oročeni plasmani Stopa likvidnosti – gotovina+ž.računi/kratkoročni izvori sredstava

91

19.2. Princip poslovnosti i efikasnosti

♦ ♦

♦

♦ ♦ ♦ ♦

Efiklasnost - načelo da se max rezultati postižu sa min korišćenjem sredstava Efikasnost poslovanja nije vezana isključivo za banke , već je univerzalnog karaktera za sve privredne subjekte na tržištu Pravila: samostalnost i objektivnost u donošenju odluka, stalna cirkulacija novca i  poslovno predvidjanje Razboritost i objektivnost u donošenju odluka Dinamičnost sredstava kojima banka raspolaže Banka mora predvidjati dogadjanja i unapred reagovati Jedinstvo sa principom likvidnosti

19.3. Princip sigurnosti

♦

♦ ♦

♦

♦

Sigurnost - načelo koje označva neophodnost obezbedjenja da klijenti u odredjenom roku uredno izvršavaju obaveze Posebno je važan za obezbedjenje urednog izvršavanja plasmana  Neophodnost praćenja klijenta sa obavezama vraćanja plasmana i reagovanja na  prve znake nesigurnosti  Nepoštovanje principa ugrožava najppre rast plasmana i u krajnjem slučaju likvidnost banke Obezbedjenje banke predstavljaju rezerve, prvenstveno za sunmnjiva i nenaplativa potraživanja

92

19.4. Princip rentabilnosti

♦

♦ ♦ ♦ ♦

Rentabilnost (profitabilnost) - osnovni motiv poslovanja banke kao novčarskog  preduzeća Ciljna funkcija banke kao preduzeća – max Pf  max Pf = naplaćena aktivna k – plaćena pasivna k  Prvenstveno motiviše vlasnike da oplode svoj kapital kroz bančino poslovanje Ekonomičnost podrazumeva da se sredstva pribavljaju po što nižim stopama i na taj način utiču na snižavanje opštih k`

19.5. Princip solventnosti

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

Solventnost - sposobnost banke da odgovori svojim obavezama u celini –  Solventnost je dugoročna sposobnost, likvidnost kratkoročna Solventnost se obezbedjuje uskladjivanjem aktive i pasive Primat dugoročnoj uskladjenosti aktive i pasive  Nesolventnost kada obaveze prevazidju nivo aktive Sposobnost banke da podnese rizik  Sigurnost deponentima Realizuje se makroekonomska funkcija banaka da mobilišu i koncentrišu nacionalnu štednju Obezbedjuje dugoročnu održivost bančinog poslovanja i razvoja

93

19.6. Princip ažurnosti

Ažurnost - obaveza banke da 1) u odredjenom roku obavlja poslove i 2) ažurno vodi poslovne promene - knjigovodstveno ♦ Prvi nivo ažurnosti odnosi se na poslovanje s klijentima i poštovanje rokova koje  je banka preuzela na sebe ♦ Ažurnost utiče na reputaciju banke ♦ Drugi nivo ažurnosti se odnosi na obaveze prema NBS, prvensvteno izveštavanja  – može uticati na preduzeimanje mera prema banci ♦ Banka svakodnevno dostavlja NBS preko deset izveštaja u elektronskoj formi ♦

Rezime poglavlja :

♦

♦

♦

♦

♦

U oblasti ekonomije deluju zakonitosti, koje se moraju poštovati ukoliko se želi uspešno poslovanje Principi bankarskog poslovanja delom su generalni principi poslovanja privrednih subjekata u tržišnim uslovima privredjivanja, a delom su specifični za poslovne banke Specifični su prvenstveno principi likvidnosti i solventnosti, koji se ujedno smatraju i osnovnim principima Princip likvidnosti znači obavezu banke da u svakom trenutku može odgovoriti obavezama, pri čemu je ova obaveza stepenovana prema prirodi sredstava na koja se odnosi U praktičnom smislu jedina odbrana likvidnosti banke je raspoloživost novca na računima banke i u blagajni 94

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Princip poslovnosti ukazuje na načelo da se maksimalni rezultati postižu minimalno korišćenim sredstvima Princip sigurnosti se prvenstveno odnosi na kreditne poslove banke i znači da  je neophodno obezbediti maksimalno povraćaj pozajmljenih sredstava Princip rentabilnosti govori o maksimizaciji profita, što u slučaju banke znači maksimiranje razlike izmedju aktivne i pasivne kamate Princip solventnosti je pandan principu likvidnosti i znači da banka mora biti sposobna da odgovori svim svojim obavezama u celini Princip ažurnosti znači obavljanje poslova o roku i ažurno vodjenje poslovnih promena Treba imati u vidu da postoji uzajamna povezenost svih principa bankarskog poslovanja.

20. Upravljanje rizicima u bankama

20.1. Pojam bankarskog rizika 20.2. Vrste rizika 20.2.1. Kreditni rizik  20.2.2.Kamatni rizik  20.2.3. Rizik likvidnosti 20.2.4. Devizni (valutni) rizik  20. 3. Upravljanje rizicima 20.4. Operacionalizacija upravljanja rizicima

95

20.1. Pojam rizika

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Sve više su prisutni rizici, koji dovode u pitanje poslove, naplatu ili promenu Rizik se povećava sa globalizacijom i razvojem investicionog bankarstva Materijalni rizik – mogućnost gubitka na transakciji, klijentu ili poslu Nematerijalni rizik – mogućnost da može doći do narušavanja ugleda banke Različite definicije rizika Faktori od uticaja na rizik poslovanja(TRICK): T-rizik tehnologije, R-rizik  promene propisa, I-rizik kamatnih stopa, C-rizik korisnika, K-rizik  adekvatnosti kapitala

20.3.Vrste rizika

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Rizik plaćanja Rizik zemlje Operativni rizik  Garancijski rizik  Terminski rizik  Tržišni rizik  Zakonski rizik  Fiskalni rizik 

96

20.3.1. Kreditni rizik 

♦

♦ ♦

♦

Kreditni rizik – rizik da otplata odobrenog kredita i pripadajuće kamata bude dovedena u pitanje Kreditni rizik je najvažniji Pokazatelji povećanja kreditnog rizika klijenta: pad cena akcija, povećanje K‘ pod kojima je klijent spreman da se zaduži i smanjenje rejtinga kod rejting agencije Monitoring kreditnog rizika: selekcija pri odobrenju klredita, limit zaduživanja, diversifikacija plasmana, kvalitetno obezbedjenje

20.3.2. Kamatni rizik 

♦ ♦

♦

♦

♦

Kamatni rizik – rizik smanjenja Pf zbog promena u visini K‘ Bazični kamatonosni rizik- koeficijent izmedju stavki bilansa osetljivih na kretanja K‘ U slučaju ugovaranja varijabilnih K‘ – manja osetljivost banke na oscijlacije K‘- pravilo Upravljanje K‘rizikom – smanjenje učešća stavki osetljivih na oscilacije K‘, uravnoteženje stavki bilansa osetljivih na oscilacije K‘ Inidirektni kamatni rizik – implicitan izbor klijenta za odredjene akcije

97

20.3.3. Rizik likvidnosti

♦

♦ ♦ ♦ ♦

Likvidnosi rizik – rizik da banka ne poseduje dovoljno sredstava za izmirenje dospelih obaveza u odredjenom trenutku Uži i širi pojam rizika likvidnosti –  Uži pojam nedostatak sopstvenih sredstava Širi pojam - nemogućnost zaduženja na finansijskom tržištu Mere i aktivnosti za upravljanje rizikom likvidnosti – raspolaganje adekvatnim iznosom sredstava u svakom trenutku i uskladjivanje ročne strukture izvora i plasmana

20.3.4. Devizni (valutni ) rizik  ♦

♦

♦

♦ ♦ ♦

Devizni rizik – rizik smanjenja Pf ili gubitka po osnovu negativnih promena u deviznim kursevima Osetljivost banke zavisi od stavki u bilansu u različitim valutama osetljivih na kretanje kursa Kratka devizna pozicija u odredjenoj valuti – obaveze veće u odnosu na deviznu aktivu Duga devizna pozicija – devizna aktiva veća u odnosu na devizne obaveze Upravljanje deviznim rizikom – uravnotežavanje aktive i pasive po valutama Efikasna je i politika kompenziranja

20.3. Upravljanje rizicima

98

♦

♦ ♦ ♦

♦ ♦

♦

U savremenim uslovima stepen neizvesnosti je povećan, a promene ekstremno ubrzane – rizik se vremenom povećava Rizik se ne može izbeći Rizici moraju biti procenjeni, kontrolisani i neutralisani Upravljanje rizikom – bančina fja kupovine osiguranja – procena, kontrola i neutralisanje rizika Relativno nova funkcija koja se razvila iz poslova osiguranja Cilj upravljanja rizikom: 1) očuvanje sredstava i fondova, 2) zaštita potencijalnog profita Proces upravljanja rizikom:  –  Procena i identifikacija izloženosti riziku  –  Merenje i vrednovanja identifikovane izloženosti  –  Kontrola izloženosti  –  Finansiranje ostataka izloženosti

20.4. Operacionalizacija upravljanja rizicima ♦

♦

♦

♦

♦ ♦

♦

♦

Posebna organizaciona jedinica za upravljanje rizicima – Novi Zakono o bankama Banka propisuje akte koji definišu: odvajanje funkcije upravljanja rizicima od redovnih aktivinosti, procedure za identifikaciju, merenje i procenu, procedure za upravljanje, procedure kontrole, procedure izveštavanja i nosioce Rizik likvidosti – da se održava na proseku, a 0.9 tri uzastopna dana max, a 0.8 jedan dan max Kreditni rizik – procena kreditne sposobnosti dužnika, urednost i obezbedjenje, izdvajanje rezervi , posebne politike i procedure za identifikaciju loše aktive i upravljanje Klasifikacija aktive i vanbilasnih stavki: kategorije A, B, V, G, D Upravljanje kamatnim i deviznim rizikom – efikasno upravljanje tržišnim rizicima, politike u procedure za identifikaciju i upravljanje, uravnoteženost deviznih pozicija (do 20% razlike) Rizici izloženosti banke –  ♦ 1 lice 25 % kapitala, ♦ povezanom licu do 5% kapitala, ukupna do 20% kapitala i ♦ zbir svih velikih izloženosti 400-800% kapitala Rizici ulaganja ♦ učešće do 10% u licu van finansijskog sektora, ♦ do 60% ulaganje u OS i lica van finansijskog sektora 99

♦ ♦ ♦ ♦

Rizici zemlje porekla –  Upravljanje operativnim rizikom – fin rezultat i kapital Odgovornost UO i IO Odgovornost Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i Odbora za praćenje poslovanja banke – odbor za reviziju

Rezime poglavlja:

♦

♦

♦

♦ ♦

♦

♦

♦

Rizici predstavljauju mogućnost gubitka na transakciji, klijentu ili poslu, kao i rizik da banka naruši ugled koji ima na tržištu Rizik i mogućnost njegovog javljanja se poslednjih decenija povećava uslovljeno procesom globalizacije, brzinom promena i povećanom stepenu medjuzavisnosti Faktori koji utiču na rizike su: tehnologija, promena propisa, promena kamatnih stopa, promena kurseva, promene u poslovanju klijenata Generalno, rizik se sastoji u izostanku profita ili u materijalnom gubitku Kreditni rizik kao najvažniji predstavlja rizik od izostanka povraćaja pozajmljenih sredstava Rizik se ne može izbeći, već samo minimizirati, pa banka u procesu upravljanja nastoji da očuva sredstva i profit putem procene i identifikacije izloženosti riziku, merenjem i vrednovanjem izloženosti, kontrolom izloženosti i finansiranjem ostatka izloženosti Zakon o bankama nalaže bankama da organizuju posebnu organizacionu  jedinicu koja se bavi upravljanjem rizicima, a sama banka propisuje procedure upravljanja rizicima i izveštavanja Upravljanje predstavlja funkciju u kojoj je odgovornost upravnog odbora, kao i odbora za upravljanje aktivom i pasivom i odbora za reviziju banke od centralnog značaja.

21. Analiza uspešnosti poslovanja

21.1.Pristup merenju prinosa

100

21.2.Ključni pokazatelji prinosa 21. 3. Opcioni odnos izmedju prinosa i rizika 20.4. Unutrašnja kontrola i uskladjenost poslovanja 20.5. Unutrašnja i spoljna revizija

21.1. Pristup merenju prinosa

♦

♦ ♦ ♦

♦

♦

Merenje uspešnosti poslovanja banke polazi od istih pokazatelja kao i kod svakog drugog preduzeća Specifičnosti pokazatelja su vezane za banku kao novčarsko preduzeće Osnovni pokazatelj je ROE – prinos na akcionarski kapital Najbolji pokazatelj uspešnosti poslovanja bi bila tržišna cena koja se postiže na finansijkom tržištu Problemi vezani za tržišnu cenu banaka  –  Nerazvijeno tržište kod zemalja u razvoju i  –  Kotiranje na berzi manjih banaka kod razvjenih privreda  –  Banke - zatvorena AD kod razvijenih Kod analiziranja koeficijenta profitabilnosti do izražaja dolazi ekspertska procena

21.2. Ključni pokazatelji prinosa

Medjunarodna bankarska praksa koristi najčešće sledeće pokazatelje prinosa – profitabinosti: 1) ROE (Return on Equity) - prinos na akcionarski kapital ♦

 ROE=neto Pf posle oporezivanja/akcionarski kapital 

Najvažniji pokazatelj, prvenstveno za akcionare  Pokazuje koliko akcionari mogu očekivati prinos u odnosu na uloženo u vrednost akcija  Poredjenje sa ostalim bankama ukazuje kolika se može očekivati atraktivnost kod novih emisija akcija 2) ROA (Return on Assets) – prinos na aktivu 

 ROA=neto Pf posle oporezivanja/ukupna aktiva 

Pokazuje efikasnost upravljanja aktivom banke 101

Najviše poverenje od strane regulatornih tela, odnosno CB  Preporučuje se korišćenje prosečnog iznosa aktive tokom godine, jer se time izbegavaju sezonske oscilacije 3) Kamatna marža (razlika prihoda od aktivnih i rashoda pasivnih kamatnih stopa) 

 Kamatna marža=Prihodi-rashodi po osnovu kamata/ukupna aktiva  

Merenje prihoda i rashoda po osnovu kamata Sklonost min spredu – koriste se plasmani u HOV

4) Nekamatna proviziona marža  Nekamatna marža=Prihodi nekamatni -rashodi nekamatni/ukupna aktiva

Marža=Nekamatni prihodi – nekamatni rashodi  (Provizije i prihodi) – (plate i drugi troškovi)  Tendencija rasta učešća ovih prihoda, ali su još uvek sa negativnim predznakom 5) Operativni profit = ukupni operativni prihod – rashodi / ukupna aktiva  Ukazuje na uspešnost menadžmenta da prihodi rastu brže od rashoda 6) EPS (Earnings per share) - Prihodi po običnoj akciji 

 EPS=neto Pf posle oporezivanja /broj akcija

Analitičari koji se bave akcijama favorizuju ovaj pokazatelj ♦ Dopunski pokazatelji: ♦ Odnos prinosne aktive i ukupne aktive ♦ Profit po zaposlenom ♦ Odnos nekamatnih prihoda i prosečnog iznosa aktive ♦ Odnos rezervi i operativnih prihoda ♦ Odnos izdataka za zaposlene i operativnog prihoda ♦ Odnos profita pre oporezivanja i neto profita nakon oporezivanja 21.3. Opcioni odnos izmedju prinosa i rizika 

♦ ♦ ♦

♦

♦ ♦

Konflikt izmedju pojedinih principa banaksrkog poslovanja Za menadžment banke je uvek važno sameravanje prinosa i rizika Za to sagledavanje neophodno je dekomponovanje pokazatelja prinosa banke – analiza pojedinih poslova ROE prikazuje: sposobnost da se stvori prihod, operativnu efikasnost banke, zaduženost banke, planiranje ROE = ROA x Ukupna aktiva/ukupni akcionarski kapital Ako se dalje raščlani pokazuje da je visina profita koju akcionari prisvajaju u visokoj meri osetljiva na kompoziciju izvora banke na strani aktive – veza ROA i ROE izražava odnos prinosa i rizika

102

♦

Ukoliko opada efikasnost poslovanja u pogledu generisanja prihoda na plasirana sredstva banka mora da preduzme veći rizik zaduživanja

21. 4. Unutrašnja kontrola i uskladjenost poslovanja

♦

♦ ♦

♦ ♦

Novi Zakon o bankama - celovito unutrašnja kontrola, kontrola uskladjenosti poslovanja i unutrašnja i spoljna revizija IO je odgovoran za vršenje unutrašnje kontrole Banka je u obavezi da formira Odbor za praćenje poslovanja banke, Organizacionu jedinicu za uskladjenost poslovanja banke i Organizacionu  jedinicu za unutrašnju reviziju Org. jedinica za uskladjenost poslovanja banke -complain unit Rizik uskladjenosti poslovanja uključuje naročito:  –  Rizik od sankcija regulatornog tela  –  Rizik od finansijskog gubitka i  –  Reputacioni rizik 

21.5. Unutrašnja i spoljna revizija

♦ ♦

♦

IO banke odgovoran je za unutrašnju kontrolu Uskladjenost poslovanja banke sa regulativom – obaveze Odbora za poslovanje banke(Odbora za reviziju) i Odeljenja unutrašnje revizije Unutrašnja revizija – nezavisno i objektivno mišljenje UO  –  Zaposleni mogu obavljati jedino ove poslove  –  Ostali zaposleni moraju im izaći u susret sa informacijama i dokumentima  –  Dužni su da informišu UO i IO, naročito o slabostima 103

♦

Spoljna revizija  –  Spoljni revizor banke – revizorksa kuća  –  Pravilo obezbedjenja saglasnosti NBS – lista NBS (4 strane i 1 domaća)  –  Rrevizor ne sme umnogome zavisiti od revizije jedne banke (preko ½ godišnjih prihoda),  –  Max tri puta uzastopno,  –  Samo reviziju, a ne i druge usluge ,  –  Objavljivanje skraćenog izvoda u jednim dnevnim novinama

Rezime poglavlja:

♦

♦

♦

♦

♦

♦

♦

Merenje uspešnosti poslovanja banke vezano za banku kao novčarsko preduzeće i otuda specifičnosti merenja rezultata poslovanja Prinos na akcionarski kapital se smatra najboljim pokazateljem uspešnosti poslovanja Tržišna cena koja bi se postigla prilikom prodaje banke je takodje važan pokazatelj, ali je više teorijskog karaktera, jer do prodaje retko dolazi Najvažniji pokazatelj prinosa za banke su: prinos na akcionarski kapital, prinos na aktviu, kamatna marža, kao razlika naplaćene aktivne kamate i plaćene pasivne kamate, nekamatna proviziona marža, operativni profit i na kraju prihodi po običnoj akciji. Pri tom centralne banke preferiraju prinos na aktivu, a brokeri prinos po akciji kao pokazetelje uspešnosti poslovanja banaka Izmedju prinosa i rizika postoji veza u tom smislu da u principu veći rizik  podrazumeva i veći prinos, pri čemu banka mora voditi računa o principima bankarskog poslovanja i ne sme ulaziti neograničeno u rizične poduhvate, kao i zakonskoj reguluitivi koja ograničava sklonost rizičnom poslovanju Zakon o bankama nametnuo je obavezu formiranja posebne organizacione  jedinice kaoja se bavi unutrašnjom kontrolom, koja ima velika ovlašćenja i istovremeno odgovornost za uskladjenost poslovanja banke sa zakonom i principima bankarskog psolovanja i medjunarodnim standardima Spoljna revizija banke je obavezna i vrši je revizor sa liste NBS. Revizija godišnjih izveštaja je obavezna i mora biti dostupna javnosti.

104

22. UPRAVLJANJE KAPITALOM BANKE

22.1. Merenje veličine kapitala 22.2. Regulatorni pristup potrebi za kapitalom 22.3. Planiranje kapitala u bankama 22.3.1. Interno povećanje kapitala 22.3.2. Eksterno povećanje kapitala

22.1. Merenje veličine kapitala

Načini merenja kapitala: ♦ Knjigovodstvena vrednost – nominalna vrednost GAAP  general accounting   principle (primedba-tržišno kolebanje HOV ili kredita) ♦ Regulatorni način – regulatorni kapital RAP regulatory accounting principle (primedba – mala odstupanja od knjihgovodstvene vrednosti) ♦ Tržišna vrednost – tržišni kapital MVC market value capital  – najrealniji –  cena po kojoj su investitori spremni da banku kupe (primedba – relevantna  je samo u slučaju trgovanja na berzi, što nije slučaj kod srednjih i malih banaka kao i u emerging markets ) 22.2. Regulatorni pristup potrebi za kapitalom ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

♦

Adekvatnost kapitala – koeficijent CAR = raspoloživi kapital / rizična aktiva x 100 Bazelski sporazum – kapital min 8% rizične aktive Zakon o bankama zahteva min 12% koeficijent adekvatnosti kapitala Rejting agencije 6% min za dužnički rejting “A+” ili “Aa” Ponderi rizika - 0% bez rizika - gotovina, potraživanja od Vlada ili banaka iz OECD zemalja Ponder rizika -100% - standardni rizik – zajmovi privatnom nebankarskom sektoru, potraživanja od banaka iz OECD zemalja preko 1 godine i stalna sredstva

105

♦ ♦

Izmenama Bazela uneti su dopunski zahtevi NBS

22. Planiranje kapitala u bankama

Faze planiranja kapitala: 1) izrada opšteg finansijskog plana banke (obim poslovanja, diversifikacija, Pf) 2) odredjivanje iznosa kapitala adekvatnog za banku (interes CB VS. interes akcionara, Nivo 1 kapitala 6-6.5%) 3) odredjivanje kapitala koji može biti generisan iz profita – raspodela izmedju dividendi i dela Pf za razvoj i rezerve 4) ocena izbora izvora povećanja kapitala – zavisno od interesa akcionara i stanja na tržištu – eksterni i/ili interni izvori ♦

22.3.1. Interno povećanje kapitala

♦ ♦ ♦

♦

Oslanja se na rast profita i deobu Pf  Retencioni koeficijent – koeficijent sopstvenih rezervi Optimalni koeficijent je teško i složeno pitanje – onaj koji maksimizira vrednost investicija akcionara Ključno pitanje je tempo rasta banke interno generisanog

22.3.2. Eksterno povećanje kapitala 106

♦

♦ ♦ ♦

Veliki broj eksternih izvora u zemljama sa razvijenim fin. tržištem: obveznice, obligacije, konvertibilni zajam, zajam sa varijabilnom kamatom, zajam sa pravom na izbor kamatne stope, prioritetne akcije, prioritetne akcije sa prilagodljivom kamatnom stopom, konvertibilne prioritetne akcije, obične akcije Osnovni faktor – uticaj forme na prinose akcionara Pokazatelj EPS - earnig per share Sekundanog značaja: relativni trošak, uticaj na vlasničku strukturu, izloženost banke riziku, dinamika cena, dejstvo regulative

Rezime poglavlja:

♦

♦

♦ ♦

♦ ♦

♦

Merenje veličine kapitala moguće je korišćenjem knjighovodstvene vrednosti, regulatornog načina, koji zapravo predstavlja korigovanu knjigovodstvenu vrednost i tržišnog pristupa, koji je najbolji, ali je teško primenljiv Regulatorni pristup merenju veličine kapitala zapravo poziva na medjunarodne strandarde bankarskog poslovanja uspostavljene Bazelskim sporazmom koji je banke uputio da moraju imati najmanje 8% kapitala u odnosu na aktivu ponderisanu odgovarajućim koeficijentima rizika Naša zemlja je u zakon unela čak oštriju odredbu od 12% Veličina kapitala u bankama se planira na osnovu izrade opšteg finansijskog plana čija osnova je strategija razvoja banke i njen biznis plana za naredni period Na osnovu toga se izradjuje plan aktivnosti banke u cilju povećanja kapitala Na raspolaganju su dva pristupa za povećanje kapitala interni, koji se u prvom redu oslanja na profit koji je banka ostvarila i njegovo adekvatno rasporedjivanje Eksterni izvori povećanja kapitala, kada banka izlazi na finansijsko tržište, su mnogobrojni, a banka ocenjuje koji je najadekvatniji.

107

108

109