KAKO DA NAUČIMO DA SLUŠAMO
1
KAKO DA NAUČIMO DA SLUŠAMO
GEOFILOZOFSKO UDRUŽENJE ZA ANTROPOLOŠKA I KULTURNA IZUČAVANJA
2
„Eruditi nisu sposobni da slušaju spontanom pameću. Eruditi slušaju samo da bi prevodili u skladu sa sopstvenim jezikom predrasuda i prekoncepata.” Samael Aun Weor
Učenja koja sadrži ova brošura u potpunosti su izvodi iz izgovorenih i napisanih dela dr Samaela Aun Weora, savremenog antropologa i filozofa, koji je umeo da sakupi i otkrije najdragocenija blaga Univerzalne Mudrosti.
3
POTREBA ZA “BITI KOD KUĆE” „Konvenabilno (korisno) je da nikada ne zaboravimo na nas same. Kada kažem «da ne zaboravimo na nas same», ova stvar treba da se dobro razume. Atleta, sportista, izgleda da ne zaboravlja sebe samog, a ipak on zaboravlja sebe samog. Anahoret, pustinjak, živeći usamljen u pećini, držeći duge postove, sa svojim telom punim tragova penitencije, u patnjama, gladan, zauzet svojim ezoteričkim pitanjima, čini se da on nikada ne zaboravlja sebe samog, ali on je zaboravio sebe samog. Zašto? Zato što je on zaboravio na svoje fizičko telo, jer ga on ne održava onako kako treba. Vidite one dve krajnosti: i jedni i drugi zaboravili su na njih same, jer su zaboravili na Zakon vage i nalaze se u totalnoj neravnoteži. Koji je pravilan postupak da nikada ne zaboravimo na nas same? U realnosti, samo zahvaljujući pravilnoj relaciji između Svesti, fizičkog tela i spoljašnje sredine, stići ćemo da osvojimo autentično ponašanje, da nikada ne zaboravimo na nas same. Svest, fizičko telo i spoljašnja sredina (u savršenoj ravnoteži), dozvoljava nam, u realnosti, da održavamo pojedine divne relacije koje nam tačno ukazuju na one koji nikada ne zaboravljaju sami sebe. Ako se Svest neće na inteligentan način postaviti u odnosu na telo, tada se pojavljuju bolesti; ako se Svest ne postavi u dob ar odnos sa okolnom sredinom, pojaviće se konflikti. Pravilni odnosi između Svesti, tela i sredine vitalni su, hitni i definitorni za onoga ko ne zaboravlja na sebe samog.“ Samael Aun Weor, Konferencija „Treće Stanje Svesti” U svetu postoji mnogo oratora koji iznenađuju svojom elokvencijom, ali je manje osoba koje umeju da slušaju. Znati da slušaš, to je vrlo teško; zaista, mali je broj osoba koje zaista znaju da slušaju. Uglavnom, kada neko sluša, ne sluša, zato što njegovo „Ja“, Ego prevodi na sopstveni jezik, sve što sluša, u skladu sa sopstvenom
4
psihološkom idiosinkrazijom, u okviru svog rasuđivanja, definitivno, on ne sluša... Da bi naučili da slušaju, ljudi treba pre svega da probude Svest. Govoreći psihološki, kako bi mogao da sluša neko ko ima uspavanu Svest? Da bi slušao treba da budeš prisutan; i pitam samog sebe, a pitam i vas: da li ste sigurni da ni u jednom momentu vi ne šetate u vašim kućama, na vašem radnom mestu ili na selu na nekom mestu koje vas uzbuđuje? Uvek vidimo osobe smeštene, prividno slušajući, ali kako bi mogao slušati onaj ko „NIJE KOD KUĆE“? Na kom se mestu nalazimo upravo sada? Reći ćete da ste ovde (moguće da je istina, a moguće da nije). Istina je da je teško da znamo da slušamo zato što, obično, onaj ko sluša beži, putuje kroz svoju psihološku zemlju, beži u svim pravcima... Ukratko, „nije kod kuće“ i „budući da nije kod kuće“, ko bi slušao...? Kada neko govori drugoj osobi, veruje da je ova bar malo pažljiva, ipak, ljudi beže onda kada nas slušaju; kada nas prividno slušaju, „nisu kod kuće“... Prema tome, da bismo mogli slušati treba da budemo „kod kuće“... i koji su to oni koji su „otišli od kuće“? Pa dobro, svi nesvesni...! Možete biti sigurni da me u ovom momentu slušate? Možete da mi jamčite ovo? Možete da se zakunete, u ovom momentu, da ste prisutni ili da se nekuda šetate? Surova realnost činjenica jeste da ljudi onda kada slušaju, ljudi ne slušaju, zato što nekuda hodaju, „nisu kod kuće“, lutaju... Zbog čega se ljudi ne sećaju svojih prošlih egzistencija? Ali kako bi se mogli sećati, ako nisu „kod kuće“! Može li neko da se seti, slučajno, onog što nije eksperimentisao? „BITI KOD KUĆE“... Ko zna šta je to „biti kod kuće“? odnosim se na ovu „kuću“, na ljudsko biće... U normalnom stanju BIĆE izlazi „van kuće“; onda, kako da se setimo prošlih egzistencija, ako smo uvek bili „van kuće“? U našim gnostičkim studijama postoje dve kapitalne stvari: prva, SEĆANJE NA NAS SAME, odnosno na naše sopstveno BIĆE i druga, OPUŠTANJE (RELAKSACIJA) TELA... Sećati se samoga sebe i opustiti telo, to su dve stvari koje treba da stalno činimo. Podsetite se da se telo nalazi stalno pod naponom (živci su utegnuti, mišići su napeti)... Potrebno je da naučimo da se podsećamo na nas 5
same i da opuštamo telo; ja to neprestano radim, svakodnevno: sećanje na samoga sebe i relaksaciju tela, u nekoj postelji ili drugde. Ovo je neophodno: ići svakodnevno i sećati se svakog puta sve više i više na nas same, na samo naše BIĆE. Zaista, iz razloga zaborava na BIĆE ljudi čine mnogo grešaka i poseduju toliko lažnih teorija. Da LAPLAS (LAPLACE), veliki francuski astronom i matematičar, nije zaboravio na sebe samog, na njegovo sopstveno Biće, nikada ne bi stvorio u svojoj pameti ovu teoriju, poznatu Laplasovu teoriju, ovu lažnu teoriju, apsurdnu, kompletno apsurdnu... Kada je Laplas predstavio svoju teoriju Napoleonu Bonaparti, objašnjavajući mu kako se iz neke maglovitosti (nebuloze) pojavljuje planeta ili sunčev sistem, tada je Napoleon rekao: „I šta si ostavio da uradi Bog? Laplas mu je cinički odgovorio: „Meni, gospodine, meni nije potreban Bog da bi elaborirao (izradio) svoju teoriju.“ (vidite samodovoljnost!). Upravo tako, kada je zaboravio na svoje sopstveno UNUTRAŠNJE BIĆE, mogao je da elaborira ovu lažnu teoriju, zato što nikada nijedan astronom ove planete Zemlje nije konstatovao, nikada nije video sopstvenim očima, planetu kako izlazi ili se pojavljuje iz Nebuloze. Tako da, on nije ovo konstatovao; ipak je ona prihvaćena od mnogih budala kao dogma verovanja... Da Laplas nije zaboravio na njega samog, ne bi bio izradio ovakvu apsurdnu teoriju... Neka budala stavila je kap ulja u čašu sa vodom i sa štapićem učinila je da se obrće kap ulja i tako su se stvorili prstenovi koji su nastavljali da kruže oko centralne kapi... „I tako je nastao Univerzum...!“ Bio je upitan: „I šta je sa ovim?“ „A Bog?“ „Ne, nije potrebno; vi već vidite kako se formiralo...“ E, baš dobro glupanu! Nije shvatio da, u svojoj teoriji, on igra ulogu Boga, onda kada je, posredstvom ovog pokreta kojeg je provocirao, učinio da se obrće ulje, kapljica ulja oko sveta... Ipak je on toliko glup da ne shvata da je potreban neko ko će izazvati kretanje, jer, sama od sebe, kapljica ulja ne bi se obrtala i širila u obliku prstenova; potrebna je ruka koja će pokrenuti, inteligentan impuls; ali ovaj cinik, ovaj idiot igra ulogu Boga, a istovremeno negira Boga. Takvi su ljudi budale, onda kada zaborave na njih same... 6
Što se mene tiče, Bogu se zahvaljujem, nisam zaboravio na sebe samog, na samo moje Biće; i zato mogu reći da je „Laplasova Nebuloza“ i „Njegova nebulozna teorija“, lažna... I idem još dalje, ja sam sa SABAOTH-om, sa SABATHAT-om. Šta je to?, pitaćete vi... DIAMAHATH! (Ako kažem da sam sa DIAMAHATH-om, ne činim nikakav delikt)… To je DIREKTORNA INTELIGENCIJA, formirana, mogli bismo reći, posredstvom SABAOTH-a, posredstvom Armije Reči. Kako se pojavio Univerzum? Iz nebuloze? Sigurno da nije, nemojte govoriti neistine! Pojavio se iz SABAOTHA, od SUPSTANCIJE MAJKE, iz HAOSA, (iz MULA-PRAKRITI, rekli bi Hindusi). Da li su se svetkovali pojedini Rituali, naravno Tantrički, u zorama Mahamvantare? Tačno je! Naravno, Elohimi, koji zajedno konstituišu SABAOTH-a, ovu ARMIJU REČI, duplirali su sami sebe u obliku BOŽANSKOG ANDROGINA i, duplirajući sami sebe u MUŠKO-ŽENSKO, bili su dovoljno spremni da oplode HAOTIČNU MATERIJU. Tako se dogodilo sa IZIS (ISIS) i sa njenim MUŠKIM PRINCIPOM, kada su realizovali spajanje hemijske, metafizičke vrste, da bi oplodili HAOTIČKU MATERIJU, da bi oplodili SABAOTH-a, HAOS. Oni su tada odvojili superiorne vode (HAOSove) od inferiornih. Ove superiorne vode bile su oplođene Vatrom, one su se uzdigle kroz IZIS-inu Kičmenu Moždinu (govoreći u kolektivnom smislu); one su bile oplođene Vatrom od strane MUŠKOG PRINCIPA i odmah nakon toga vratile se u Haos, da bi zatim svojevremeno i HAOS bio oplođen; i tako se pojavio život, pojavili su se rasadi svega što jeste, što je bilo i biće. Preko svega bio se proizveo „ATOMSKI VRTLOG“, odmah su se pojavile klice egzistencije, ELEMENTALNI ATOMI, pojavili su se Svetovi, sa svim njihovim stvarima; sve ovo zahvaljujući ELOHIMIMA ili BAŽANSKIM ANDROGINIMA ili, da bi govorili jasnije, ARMIJI ELOHIMA...Ali, da li su izašli iz neke Nebuloze? Prvi oblik koji se pojavio u egzistenciji bio je Mentalni univerzum; mnogo kasnije kristalizovao se je u Astralnom obliku, posle u Eteričkom i najzad uzeo je fizički oblik, ali tamo nije bila nikakva Nebuloza, kako kaže LAPLAS, sve je bilo stvoreno pomoću Verbuma, sve je bilo proizvedeno pomoću Reči... Da LAPLAS nije 7
zaboravio na njega samog, da se bio posvetio meditaciji, umesto da elaborira teoriju, očigledno je da bi jednog dana mogao izvući na videlo poreklo Univerzuma, a ove su daleko od teorija koje je razradio. Ovo je surova realnost činjenica... Prema tome, onda kada neko zaboravi sebe samog, čini zastrašujuće greške. Najgori je zaborav samoga sebe... Vatra je ono što vredi u svakoj kreaciji; ali u fizičkom svetu vatra je jedno, a u HAOSU Vatra je nešto drugo. Očigledno, u HAOSU, Vatra je električna snaga, sa mogućnostima da se budi radi kreacije. U ovim danima u kojima radimo sa PISTIS SOFIJOM, kažem da je u HAOSU PISTIS SOPHIA kategorička stvar. Realno, Sophia je mudrost Vatre i sjaji u HAOSU; zbog toga se kaže da „SVETLOST IZLAZI IZ TAME“ i „Kosmos izlazi iz HAOSA“... PISTIS SOPHIA, sa ulogom Vatre, sjaji u HAOSU da bi stvarala i ponovo stvarala. Božanska Mudrost nalazi se u HAOSU i iz HAOSA ona može da izvire da bi stigla kod „13. AEONA“, kod „13. ZMIJE“... Tako, draga moja braćo, treba da reflektiramo o svemu ovome, svaki put više. Velike tajne otkrivaju se nekome, onda kada ne zaboravlja svoje Biće, kada se dublje seća samoga sebe... Preporučljivo je za našu braću da se sećaju njih samih svakodnevno, bilo da je pet minuta, deset minuta, četvrt sata, pola sata ili jedan sat, da sednu u fotelju, sa potpuno opuštenim telom. Na ovaj način, jednoga dana moći će stići do eksperimentisanja REALNOSTI, ovo je sredstvo za dejstvovanje na emocionalnom centru posredstvom motornog centra, bivajući u ovom stavu totalne relaksacije, bivajući svesni Bića, osećajući ga, eksperimentišući ga... Okrenuti se prema Biću, ovo je fundamentalno. Personalitet treba da bude svakog puta pasivniji i receptivniji (otvoreniji) prema Reči koja dolazi odozgo, sa Visina; ova Reč dolazi, stiže, preko Superiornih centara Bića, ali ako nismo receptivni, ako ne naučimo da se opustimo (relaksiramo), ako zaboravimo na nas same, kako bismo onda mogli primiti poruke koje stižu preko Superiornih centara Bića? Na koji način? Braća treba da razumeju ovo, da treba da budemo prijemnik, da budemo prijemčivi (receptivni), da naučimo da primamo Reč, da joj shvatimo duboko značenje (ovo je fundamentalno). Dnevno, treba da se opustimo i da se sećamo nas samih, našeg sopstvenog Bića; tako ćemo pobednički napredovati... 8
POTREBA DA SE „OTVORIMO PREMA NOVOM“ „KALKISKI PERSONALITET 1prepun je pedanterije, ubuteljen je u Dogmi Evolucije, loše je informisan o unutrašnjoj konstituciji čoveka, on ne poznaje Tantričke misterije, strahuje od razvijanja Vatrene Zmije u kičmenom stubu, i više od toga, činjenica da je prepun teorija, proizvodi u sebi senzaciju samodovoljnosti. Nesumnjivo, KALKISKI PERSONALITET je žrtva samozavaravanja. Veruje da mu sve uspeva, dok mu ustvari ništa nije uspelo, i što je još gore, on je izgubio osećaj obožavanja, on je zaboravio pravu i autentičnu religioznost, on je takođe izgubio poniznost prema Logosu Tvorcu. Sigurno je, karakteristike KALKISKOG personaliteta nepogrešivo su jasne, pre svega, samodovoljnost, strašna gordost i grozna sujeta zasnovana na teorijama. Možemo videti, na primer, u školama za psihoanalizu, parapsihologiju, itd., kako strašna gordost i samodovoljnost vladaju nad ovim ljudima sa pravim KALKISKIM personalitetima. Ovi, ne samo da su istaknuti u pojedinim grupama, već se oni pojavljuju na televiziji, u štampi, na radiju, kompletno truju svet sa određenim vrstama vibracija, koje se u ezoterizmu nazivaju «venenoskirien(sk)e». Ova vrsta KALKISKIH PERSONALITETA poseduje potpunu samodovoljnost, potcenjivački posmatra osobe Srednjeg veka, smatra se samo-supercivilizovana, veruje da će osvojiti beskonačnost, Spoljašnji Prostor, ismejava ono što smatra da su sujeverja srednjovekovnih mudraca.“ Samael Aun Weor, Revolucija Dijalektike Onda kada govori profesor, profesorka, predavač, čini se da je auditorijum veoma pažljiv, kao da u detalje prati svaku reč govornika. Sve izgleda da veruješ da oni slušaju, da se nalaze u budnom stanju, ali u psihološkoj dubini svake individue postoji sekretarica koja prevodi svaku pojedinu reč govornika. Ja prevodi u skladu sa njegovim predrasudama, njegovim prekonceptima, njegovim strahovanjima, njegovom gordošću, 1
Kalki, kalkiski – Reči čiji se koren nalazi u „Kali Yuga“ – Crno doba
9
njegovim nemirima, njegovim idejama, njegovim sećanjima, itd., itd., itd. U stvarnosti, u školi, učenici i učenice, individue koje slušaju , koje zajedno čine auditorijum, ne slušaju oratora. One slušaju same sebe, slušaju svoj Ego, svoj voljeni makijavelistički (bezobzirni) Ego, koji nije raspoložen da prihvati Realnost, Istinu, Esencijalno. Samo u stanju opreznosti za novosti, sa spontanim umom, oslobođenim od tereta prošlosti, u stanju kompletne receptivnosti, možemo istinski da slušamo, bez intervencije one odvratne sekretarice, lošeg predviđanja, zvano Ja, samo Ja, svoje Ja, Ego. Kada je pamet uslovljena memorijom, ona ponavlja samo ono što je akumulirala. Uslovljavana pamet, tolikim i tolikim godinama, može videti sadašnjost samo posredstvom mutnih sočiva prošlosti. U stvari, razumevanje koje ima sadašnje čovečanstvo slično je staroj mehaničkoj inertnoj i apsurdnoj strukturi, nesposobnoj, u sebi samoj, za neku pojavu autentične elastičnosti. Nedostatak duktilnosti u pameti, čini da se ona nalazi zatvorena u mnogobrojnim krutim normama koje se nalaze van vremena. Svako ima svoj kriterijum i svoje rigidno određene norme, preko kojih neprestano akcioniše i reakcionše. Najgore je u ovoj stvari to da milioni kriterijuma ekvivaliraju sa milionima trulih i apsurdnih normi. Ni u jednom slučaju, osobe nikada ne veruju da greše, svaka glava je jedan svet i nema nikakve sumnje da, među onolikim mentalnim zamršenostima, postoje nepodnošljive gluposti i mnogo sofizama koji odvraćaju, skreću. Ali mnoštvo ima svoj uski kriterijum, nikada ne sumnja u intelektualnu zatvorenost (ubuteljenost) u kojoj se nalazi. Ove osobe sa mozgovima kućnih buba, misle o njima samima da su najbolji, pretenduju da su slobodnjaci, super-geniji, verujući da poseduju veoma širok kriterijum. Ako želimo Znati Slušati, ako hoćemo da naučimo da slušamo da bismo otkrili ono što je novo, treba da živimo u skladu sa Filozofijom Momenta. Hitno je da živimo momenat za momentom, bez briga iz prošlosti i bez projekata za budućnost.
10
Istina je nepoznata od momenta do momenta. Naše pameti treba da su stalno u pripravnosti, potpuno pažljive, oslobođene od predrasuda, od prekoncepata, da bi bile istinski receptivne. Profesori i profesorke škola treba da uče učenike i učenice o dubokom značenju sadržanom u ovom problemu – Znati Slušati. Potrebno je da naučimo da mudro živimo, rafinirajući naša čula i ponašanje, naše misli, naša osećanja. Ničemu ne bi služilo da imamo obimnu akademsku kulturu ako mi ne umemo da slušamo, ako mi nismo sposobni da u svakom momentu otkrivamo ono što je novo. Imamo potrebe da rafiniramo pažnju, da rafiniramo naše akcije, da rafiniramo naš personalitet, itd., itd., itd. Nemoguće je da budemo istinski rafinirani ako ne znamo da slušamo. Grube, okorele, oštećene, degenerisane pameti nikada ne znaju da slušaju, nikada ne umeju da otkriju novo. Ove pameti samo razumeju, razumeju na pogrešan način apsurdne prevode ove Satanske Sekretarice nazvane Ja, samo Ja, Ego. Biti rafiniran, to je nešto vrlo teško i zahteva potpunu pažnju. Neko može biti vrlo prefinjen u vezi sa modom, odelom, baštovanstvom, izborom ličnog automobila, prijajateljima ali, ipak, da nastavlja da bude u svom najintimnijem delu neotesan, grub, težak. Onaj ko zna živeti momenat za momentom, zaista korača na put istinske Prefinjenosti (rafiniranosti). Onaj ko ima receptivnu, spontanu, celovitu, opreznu pamet, ide na put autentične Prefinjenosti. Onaj ko se otvara prema svemu što je novo, napuštajući teret prošlosti, prekoncepte, predrasude, strahove, fanatizme, itd., pobednički korača ka putu legitimne Prefinjenosti. Degenerisana pamet živi zatvorena u prošlosti, u predrasudama, gordosti, samoljublju, prekonceptima, itd., itd. Degenerisana pamet ne ume da vidi ono što je novo, ne zna slušati, uslovljena je od samoljublja. Fanatici marksizma-lenjinizma ne prihvataju novo. Iz samoljublja ne prihvataju „Četvrtu koordinatu“ svih stvari, „Četvrtu dimenziju“, oni previše vole sami sebe, oslanjaju se na svoje apsurdne materijalističke teorije i kada ih postavimo na teren konkretnih 11
činjenica, kada im dokažemo apsurdnost njihovih sofizama, oni podižu levu ruku, pogledaju na kazaljke njihovog časovnika, nejasno se izvinu i odlaze. Ovo su degenerisane pameti, oronule koje ne znaju da slušaju, koje ne znaju da otkriju novinu, koje ne prihvataju realnost, jer su utamničene u njihovom sopstvenom samoljublju. Pameti koje same sebe previše vole, pameti koje ne poznaju kulturne prefinjenosti, grube pameti, to su okorele pameti koje slušaju samo „svoj skupoceni EGO“. Fundamentalna edukacija uči nas da slušamo, uči nas da živimo na mudar način. Prosefori i profesorke iz škola, gimnazija i univerziteta treba da podučavaju učenike i učenice o autentičnom putu istinske vitalne Prefinjenosti. Ničemu ne bi služilo da ostajemo zatvoreni deset ili petnaest godina u školama, gimnazijama i univerzitetima, ako smo mi u unutrašnjosti, posle njihovog završavanja, prave svinje u našim mislima, u našim idejama, u našim osećajima i u našim običajima. Hitno je potrebna Fundamentalna edukacija zato što nove generacije označavaju početak Nove Ere. Došlo je vreme prave Revolucije, stigao je momenat fundamentalne Revolucije. Prošlost je prošlost i ona je već dala svoje plodove. Potrebno nam je da razumemo duboko značenje momenta u kom živimo...
12
TEŠKO JE „SLUŠATI REČ” „Postoji hladnoća među ljudima, to je hladnoća onoga što nije važno, površnosti. Mnoštva smatraju da je važno ono što nije važno, pretpostavljaju da su poslednja moda, ili poslednji model kola, ili ovaj problem ličnog dohotka jedine ozbiljne stvari. Ona smatraju kao ozbiljnu stvar vesti dana, ljubavnu avanturu, sedentaran život, čašu pića, konjsku trku, automobilsku trku, koridu, klevetanje, uvredu, itd. Nedostaje jedan kontakt, električni šok. Niko ga nije uspostavio u radnji, niti u nečemu što smatramo važnim, i niti čak u zadovoljstvu kreveta. Ako bi neko bio u stanju da postavi u indiferentnog imbecila ili površnu ženicu električni kontakt momenta, iskru u srcu, neku čudnu reminiscenciju (sećanje), nešto vrlo intimno, možda bi tada sve bilo drugačije. Ali nešto će ugušiti maleni tajni glasić, prvi predosećaj srca, intimnu čežnju; verovatno neka glupost, lep šeširić iz nekog izloga, divni slatkiši iz restorana, susret sa prijateljem koji, kasnije, neće imati nikakve važnosti za nas, itd. Ako oni, koji su danas živi leševi, hladne klupske noćne lutalice ili jednostavno prodavci kišobrana iz radnje sa ulice Real, ne bi ugušili prvo intimno nespokojstvo, bili bi, u ovom momentu, baklje Duha, Adepti Svetlosti, autentični ljudi u najpotpunijem smislu reči.“ Samael Aun Weor, Velika pobuna Uopšte, kada neko govori o Gnozi, oni koji prividno slušaju, ne slušaju, beže koliko ih noge nose, idu tamo i amo, lutaju, putuju u svoju psihološku varoš... Podsetimo se da u unutrašnjosti svakoga od nas postoji psihološka zemlja. (Jedno je mesto u fizičkom svetu, a drugo je psihološko mesto u kome se mi nalazimo.) Kada muškarci naših dana ili žene iz salona za ulepšavanje slušaju nešto o ezoterizmu, pošto ovo nije uključeno u njihove planove, niti u njihova prepričavanja, niti u njihove seksualne želje,
13
oni odgovaraju sa „ne znam šta“ zastrašujućom hladnoćom ili jednostavno, slažu ramenima i nezainteresovano se povlače. Ako ovoj psihološkoj apatiji, ovoj hladnoći koja je suvišna, dodamo nedostatak duktilnosti pameti, strašne teškoće prošlosti, intelektualne norme, itd., proizilazi, na očigledan način, da je više nego nemoguće slušati REČ. Oni nemaju slobodno mesto, malo mesto za našu reč. Puni su sami sebe, arogancije, gordosti, sujete, teorija, itd. Tada reč nema kuda da uđe... Gde da uđe, kada su ovi ljudi puni sami sebe? Setimo se Isusa i njegovog rođenja: njegovi roditelji učestvovali su u popisu kojeg je sproveo Irod. Nisu našli slobodno mesto u „MOTELU“... Onda, u „UNUTRAŠNJOJ GOSTIONICI“ (ako je tako možemo nazvati) nije bilo slobodnog mesta za Reč. „GOSTIONICA“ je zauzeta, „MOTEL“ je zauzet (koliko je ozbiljna ova stvar!). Treba da držimo Budinu (Buddha) „POSUDU“, „LONAC“ usmeren prema gore da bi primili Reč. Ali umesto ovog, ljudi okreću „LONAC“ na dole. Trebalo bi da priznamo sopstvenu ništavnost, našu unutrašnju mizeriju, kako bi ostalo u „POSUDI“, u „ČINIJI“, u „LONCU“ mesto za Reč. Ali sve dok smo mi puni sami sebe, kako bi u nas mogla da prodre Reč? Drugačije rečeno, sa psihološke tačke gledišta, kako bi mi mogli da naučimo da slušamo? Zbog toga što znati slušati na logičan način ili znati slušati recimo na fizički način, relativno je laka stvar; ali znati slušati na psihološki način, to je teško! Treba da budete u receptivnom stavu, sa „LONCEM“, „ČINIJOM“ ili „POSUDOM“ prema gore, čekajući hranu, na budički način; ali, ako je „LONAC“ usmeren prema dole, kako bi onda mogla da uđe hrana u nas i kako bi je mogli primiti? Mislite li da se oni, koji su toliko gordi, samodovoljni, oni koji su natopljeni teorijama, nalaze u prikladnom stanju da prime Reč? Pre svega, treba da priznamo našu sopstvenu ništavnost i unutrašnju mizeriju pre nego što ćemo moći primiti namirnicu Reči i, ako ne znamo da slušamo, nije moguće da primimo ovu namirnicu. Jer pre svega, iako smo hiljadu puta čuli neku reč, videli je hiljadu puta, mislili smo da je znamo, da smo je slušali, ali, realno, nismo slušali ovu reč. Jednog lepog dana, čujemo je ponovo i skreće 14
nam pažnju. Ali ako smo je hiljadu puta čuli, zašto nas sada zadivljuje? Zbog toga što smo je uvek slušali sa uspavanom Svešću, ali smo toga dana imali „šansu“ da je čujemo sa probuđenom Svešću i ona nas je impresionirala, kao da je to nova reč. Vidite li koliko je teško da se zna slušati, vidite koliko je zamorno... Pre svega treba da budemo svesni ako želimo da znamo da slušamo. Setimo se Isusovog kušenja u pustinji, kada mu je Sotona rekao: „Daću ti sva carstva ovog sveta ako padneš i pokloniš mi se.“ (Eto iskušenje.) Tražio je Isusu da okrene „ČINIJU“ sa otvorom prema dole, umesto da je usmeri prema gore, da bi primio unutrašnju Reč koja dolazi sa Visina. Tražio mu je da je okrene prema dole da bi slušao spoljašnje stvari, da bi tako slušao svet spoljašnjih čula... Ali Isus nije pao. Zašto nije pao Veliki Kabir? Zato što je on uvek bio pripravan i oprezan (budan), kao stražar za vreme rata; držao je svoju posudu prema visinama, a ne prema dole; on je čekao da primi Reč. Ali ako bi pao u iskušenje, odnosno ako bi usmerio obrnuto „POSUDU“, „ČINIJU“, slušao bi spoljašnje reči, stvari koje dolaze iz spoljašnjosti, stvari sveta i ne bi bio sposoban da sluša na psihološki način. Dakle, draga moja braćo, mi treba da postanemo svaki put receptivniji prema Reči, treba da naučimo da slušamo na psihološki način... PINANJA I ODGOVORI P.: Venerabilni Majstore, želeo bih da znam sledeće: onda kada se neki učenik ne seća samoga sebe, da li je nekorisno pitati Majstora da bi rešio situaciju, problem, kada već neće umeti da ga sluša? O.: Dakle, konsultovati je potrebno, ali je neophodno znati slušati. Prema tome nije apsurdno da pitaš, ono što je apsurdno to je da ne znaš da slušaš... P.: Da li je moguće da edukacijom reči naučimo da slušamo? O.: Jedna je stvar govoriti, a druga je stvar slušati; ako ne znamo da slušamo, nećemo posedovati istinsko Saznanje. Da bi se znalo slušati treba da postoji savršena ravnoteža između Znati i Razumeti, 15
ili između Saznanja i Bića. Ali, slušati je jedna stvar, a govoriti je druga stvar. Isplativo je vaspitavati reč, ne kažem da nije, ali neophodno je znati slušati, da bi se uglavnom tako održavali u NAUCI SLUŠATI. P.: Majstore, kada se neko pred vama nađe, nastupi neka letargija pameti, postaje nesposoban da upija Majstorovu reč, da apsorbuje transcendentalno Saznanje, odnosno, ostaje zbunjen, zadivljen pred Majstorovom Mudrošću, na takav način da nam je dosta teško da vas slušamo. Onda, Venerabilni Majstore, šta bi mogao da uradi da vas sluša? O.: Slušao sam tvoje reči... Nema sumnje, treba da znamo da slušamo. Potrebno je budno stanje percepcije, budnost prema novom, ako želimo da slušamo; ali ponavljam: kako bi mogao znati slušati onaj ko nije kod kuće? U normalnom stanju, ljudi koji u nekoj dvorani slušaju izlagača, imaju naviku da se izvuku, imaju mnogostruke nehumane Psihološke agregate koji odlaze i dolaze u svim pravcima... Ukratko, oni bivajući tamo, u dvorani za konferenciju, slušaju, ali nisu tamo ni bili niti čuli, ne čuju, jer se nalaze izvan kuće... Ako se želi znati slušati treba da budemo u potpunosti, samo jedan, ispred predavača; tri centra (intelektualni, emocionalni i motorni) treba da budu zajedno, ujedinjeni; ali, ako su ova tri centra razdvojena: intelektualni na jednoj strani, emocionalni na drugoj, a motorni na trećoj, tada se jednostavno ne sluša reč. Tako da, znati slušati je nešto veoma teško i fundamentalno, jer ako neko uči da sluša, može onda dobiti kompletnu informaciju o Gnostičko-Ezoteričnom radu. Imajte u vidu da u praktičnom životu, život ima mnogo faza. Život u stanju nesvesnosti ima strašne faze; čini se da život čovečanstva u nesvesnom stanju ima više snage od EzoteričkoGnostičkog saznaja, ali, ono što se dešava, to je zato što su ljudi puni sami sebe, ponavljam, još ne mogu primiti informaciju koja je data posredstvom reči; puni su, ne primaju kompletnu informaciju, odnosno, ne znaju slušati (puni su sebe samih)... Ako neko sluša, ako nauči da sluša, u stanju budne percepcije, hitne novosti, stiže tako da prizna, posredstvom dobijene reči, 16
posredstvom reči koja ga informiše, stiže da otkrije, zaista, da je on osoba u nevolji, u nemaštini, ogladnela i jadna. Tada nastaje neka praznina da bi tamo mogla prodreti Reč. Ali sve dok se neko oseća pun, dok se oseća pun arogancije, dok se oseća zadovoljen sa svim ovim ego-ima, kako će primiti Reč? Nema nikoga u čijoj unutrašnjosti bi moglo da se nađe slobodno mesto, da se tamo može uskladištiti Reč, tako da treba učiniti sa našim „BOKALOM“, našom „POSUDOM“, našom „ČINIJOM“ to da je usmerimo na gore, otvorenu, čekajući Reč, namirnicu koja će nas hraniti, koja će nas orijentisati; ali ako okrenemo „LONAC“ na dole, kako ćemo je primiti? Nećemo je primiti; potrebno je da ga okrenemo prema gore, da ostavimo jedno prazno mesto da bi primili ovu „kap“, ovu „kap“ koja je Spoznaja... P.: Majstore, da li su lažna edukacija i lažni moral takođe prepreka da učimo da slušamo? O.: Sa sigurnošću, lažno vaspitavanje proizvodi mnoge štete. Kažem da je vaspitanje koje neko dobija u Osnovnoj školi, Obdaništu, Zabavištu, Gimnaziji i na Univerzitetu, lažno, zato što nije postavljeno u relaciju ni sa jednim od autonomnih i samosvesnih delova Bića. Budući da je lažno, kvari onih pet cilindara mašine i hrani mnoge neljudske Psihičke Agregate. Individua sa lažnim personalitetom, dobro učvrštenim, to je individua koja nije voljna da sluša, koja ne zna da sluša; uvek sluša subjektivne glasove, infra-svesne, infra-ljudske onih pet cilindara organske mašine; jedine reči koje zna da sluša, to su reči lažnog personaliteta; uvek je toliko puna saznanja da ne ostavlja nikakvo prazno mesto gde bi neki instruktor mogao uneti Reč. Tako da lažna edukacija strašno šteti, a što se tiče lažnog morala, ne znam na kakav se moral odnosiš. P.: Moral, recimo, na onaj koji se tiče starog reda, tradicije... O.: Ovaj moral ne služi ničemu; razgovarajmo o REVOLUCIONARNOJ ETICI... Zbog toga što je moral rob običajima, mestima i epohama. Ono što je „moralno“ u jednoj zemlji, „nemoralno“ je u drugoj. Ono što je bilo „moralno“ u jednoj epohi,
17
„nemoralno“ je u drugoj epohi. Ono što je u izvesnom momentu bilo „moralno“, „nemoralno“ je u drugom momentu... Vidimo konkretan slučaj: na primer u Kini, pre nekog vremena, ubiti svog oca iz razloga njegove velike starosti, bilo je smatrano kao „moralno“; i davati devojčice katoličkim misionarima, koji su tamo stizali, u zamenu za poštanske marke, bilo je „moralno“... Postojao je tamo neki sveštenik koji je sakupljao stotine, hiljade devojčica u zamenu za obične poštanske marke... Znači da je moralno izbaciti na ulicu bilo koju devojčicu samo zato što je žensko i nema vrednosti; izbacivali su ih na ulicu i radovali se onda kada bi se rodio muškarac, a pri rađanju žene bi izbacivali na ulicu ili bi je zamenjivali za „poštanske marke“... Prema tome, na šta se svodi moral? Moral je rob običaju, možemo navesti hiljade slučajeva, neki od ovih su veoma bolni i čak i sramni, u pogledu toliko osporavanog „morala“... Moral je rob vremenima, rezultat je svih predrasuda čovečanstva. Ovaj ne služi ničemu. Svi oni koji žele da koračaju putem intimne Autorealizacije Bića treba da se oslobode morala; bolje je da govorimo o REVOLUCIONARNOJ ETICI, ovo bolje zvuči... Svako treba da nauči da napravi inventar u samome sebi da bi znao šta mu nedostaje, a šta ima kao višak i takođe da nauči da se koristi vrlinama; vrlina, bilo koliko da je sveta, ako nije na svom mestu, čini zlo; mnogo je svetaca koji su naneli zlo čovečanstvu sa njihovim vrlinama, to je surova realnost činjenica... Vrline su ipak dragocene, ali onaj ko ne ume da ih koristi, sigurno će naneti zlo sa ovim vrlinama. Dakle, nemojmo govoriti o moralu, govorimo o REVOLUCIONARNOJ ETICI, moral ničemu ne služi, šteti našem razvoju... P.: Majstore, treba da znamo da slušamo, treba da znamo da budemo „kod kuće“... Možete li sada, Venerabilni Majstore, da nam malo govorite o „GLUPOJ SEKRETARICI“? O.: Ego je „Glupa sekretarica“, ništa više od Ego-a... Svakome bi, u skladu sa svojom psihološkom idiosinkrazijom i pre nego što bi predavač završio svoj govor, svojstveni ego već formirao svoj lični koncept, ali pogrešan, jer se zasniva na predrasudama, na strahovima,
18
na pogrešnim teorijama, na dobijenoj pogrešnoj edukaciji, itd., itd., itd., i tolikim drugim korovima... „Glupa Sekretarica“ čini zlo, zbog toga treba da budemo u pripravnosti i budni, voljni da primamo Reč, ali pažljivi i prisutni; ako smo odsutni, kako ćemo je moći primiti? Ponavljam: zbog čega se ljudi ne sećaju svojih prošlih egzistencija? Jednostavno zato što nikada nisu bili prisutni, nikada nisu kod kuće; fizičko telo umire i nikada nije bilo kod kuće... Kako da se seti minulih egzistencija, ako nikada nije bilo kod kuće...?
19
www.ageac.org/sr Opšte informacije:
[email protected]
20
