ANTONI KAZAS ROS
ALMODOVAROVA TEOREMA roman
Mono i Manjana 2009.
Naziv originala Antoni Casas Ros, Le theoreme d’Almodovar Copyright © 2008. Antoni Casas Ros
Mojoj majci
,,U središtu praznine, postoji jedna druga svetkovina.― ROBERTO HUAROZ
Trajanje ţivi samo u obliku jednog slučaja1 Zamišljam da je čitav kosmos sastavljen od neobičnih prekida. Pomorandţa bi se mimoilazila s jednačinom, drvo s leptirom, nosorog sa igračicom flamenka, a ja bih, sa svojim razigranim, rasutim kvarkovima uţivao u tim nenadanim susretima. Za besteţinska tela nema umora. Zglobovi ostaju savitljivi. Videli bismo otmene starce kako se zaljubljuju u fetus koji bi se kolebao, još uvek androgin. Prilike za susrete bi se umnoţavale do beskonačnosti. Sve to bi moglo stati u jednačinu. Mogao bih da napišem delo u kome bih ismevao najosnovnije socijalne, političke i meĎuljudske principe: „O kolebljivosti tela―. Avantura, ona prava! Celokupna psihološka problematika bila bi dovedena u pitanje. Nakazni egocentrični stav bi eksplodirao. Od same nemogućnosti da se stvori veza koja bi trajala duţe od hiljaditog dela sekunde svaka bi veza postala lagana poput albatrosovog pera. Bića bi konačno znala da nema samoće, zadataka, sudbine, prošlosti ni budućnosti. Prekid osećanja i ţelja, polni organi bi se naslaĎivali time da ih uvek okruţuje trajanje. Filozofi bi se jednostavno izraţavali, što nije njihova specijalnost! Ah! Ta jednostavnost kakvu malo ko poznaje, filozofi i oni ostali, a kojoj ja teţim! Bio bi to u neku ruku matematički raj. Eto na šta trošim svoje vreme. Ta vrsta sanjarenja me ushićuje u najvećoj mogućoj meri. Dešava mi se 1
U naslovima poglavlja citira se Njutn – delo O gravitaciji uz delo O kretanju tela, s latinskog prevela Mari-Fransoaz Bijame i Fransoa de Gant, izdavač Galimar, 1995.
da na svojoj terasi potpuno okrenutoj ka jugu, s pogledom na Ďenovsku luku, provedem sedam ili osam sati bez ijednog pokreta, osim kretnje ruke koja prinosi i odlaţe bocu konjaka. Noćas sam se probudio oko tri sata ujutru obuzet srećom koju nikada ranije nisam osetio. Takvu sreću je osetio Njutn kada je jabuka pala i on tako slučajno otkrio privlačnu silu Zemlje: počeću da pišem autobiografiju jedne duše a ne autobiografiju tela. Čini se da Njutn nikada nije pričao o toj epizodi s jabukom – bez sumnje ju je iskovao Volter, ali nije ni vaţno. Zemljina privlačnost, privlačnost koju svako telo ima nad svakim drugim telom, slučajni susreti predmeta, automobil koji se sudario s drvetom, na primer, čine ono što mi je preokrenulo ţivot. Već petnaest godina me niko nije video. Da biste imali ţivot, potrebno vam je lice. Moje je uništio jedan udes i sve je stalo te noći kada mi je bilo dvadeset godina. Moj prvi susret s Njutnom. Od tada sam počeo da čitam, strasno, jer nisam imao bogzna šta drugo da radim. Od Vita nove do Divljih detektiva, nisam propustio nijedno autobiografsko delo. Ona predstavljaju značajan deo moje biblioteke prenatrpane latinoameričkim, španskim, katalonskim romanom. Nemam ništa protiv pesnika. Huaroza stvarno oboţavam. Već nekoliko godina mnogo maštam o tome da pišem, kao da ţelim da se u svojoj biblioteci udenem izmeĎu dve knjige, izmeĎu Kazanove i Selina, ali me je sujeverje u tome sprečilo. Čovek bez lica je neodreĎena zamenica. Čini se da je autobiografija priča o jednom ispunjenom ţivotu. Sled postupaka. Izmeštanje tela kroz prostor-vreme. Pustolovine, zločini, radosti, patnje i kraj. Moj pravi ţivot počinje od kraja. Dvadeset godina se ne računa kada ne znamo da će sve tu stati. MeĎutim, nemam nameru da napišem prvi roman da bih pričao o svojim ljubavima, svojim nestalnim
strepnjama, svom nemiru, pijanim noćima. Bolje je onda čitati o ţivotu Dţeksona Poloka ili o Njutnu. Pišem samo da bih razumeo kako se neka druga svetkovina moţe naći u središtu praznine. U početku sam verovao lekarima. Ali rekonstruktivna hirurgija nije uspela da ukloni kubistički izgled mog lica. Pikaso bi me omrznuo jer sam negacija njegovog izuma. Skoro da moţemo poverovati da me je i on sreo na stanici u Perpinjanu – po Daliju, centru univerzuma. Ja sam pomerena slika koja bi mogla da podseća na lice. Od nesreće, niko me – izuzev dece, čija je opčinjenost čudovištima dobro poznata – nije gledao duţe od tri sekunde. Kada su se kola te noći zabila u platan, Sandra je umrla. Njena koţa je poslednja koja je dodirnula moju, a njen pogled, poslednji zaljubljeni pogled, ono zbog čega su mi se zenice raširile. Upravo je bila skinula sigurnosni pojas kako bi mogla da mi spusti glavu na bedro, kada se isprečio jelen, hipnotisan svetlima kao što sam ja bio hipnotisan njegovim mitskim izgledom. Auto je naglo promenio pravac i to je bilo fatalno. Bili smo pijani, upravo smo se vraćali s proslave povodom moje diplome iz matematike. Kada sam se probudio iz kome, počeo je novi ţivot. Dugo iskustvo samoće, i to sve zbog jelena koji je istrčao iz šume dok mu je iz nozdrva izbijala para. Imao sam sve što mi treba da bih bio uspešan. Moji profesori su mi predviĎali najsjajniju budućnost jer sam imao prirodni dar i matematiku, što mi je omogućavalo da ponekad dosegnem nivo razumevanja daleko iznad fakultetske diplome. Danas dajem č asove matematike preko intemeta i obavljam sitne računovodstvene poslove. To mi omogućava da ţivim i da ne namećem svoje lice. Tog jutra, 4. septembra, počeo je moj novi ţivot. Jedno od mojih retkih zadovoljstava dotada su bile česte selidbe.
Otkrivanje novog grada. Ţiveo sam u Barseloni, Nici, Napulju, a danas ţivim u Đenovi. Moj otac je roĎen u Kataloniji. Majka mi je iz Pijemonta. Moj odlazak ka jugu je genetski. Jedan element je dovoljan: miris, krajolik, zvuk, da bih se osetio kao kod kuće. Majka je bila profesor matematike, otac inţenjer. Nisu uspeli da reše svoju ţivotnu jednačinu. Strast nije uspela da nadjača njihovo političko razmimoilaţenje. Majka mi se vratila u Torino, otac u Perpinjan. Ja moram da gledam u more, beskraj, velike putničke brodove. Ţivim blizu luke. Ali trebalo bi da ţivim u Veneciji. Tamo bih skoro preko cele godine mogao da nosim masku. Ljudi bi me smatrali čudakom, videli bi u meni nekoga ko se prepustio karnevalskom ludilu i ko to ludilo produţava sve dok mu se karnevalska maska ne raspadne od kiše. Sećam se da sam na televiziji video emisiju u kojoj je Aragon imao belu masku. Uvek sam bio zadivljen tim spojem lakomislenosti i hrabrosti. Sve što imam, osim knjiga, moţe stati u jedan kofer. Kada mi se odeća pohaba, ja je bacim i kupim novu. Kada se selim, iznajmim mali kamion koji se preobrazi u biblioteku. Mogao sam da budem švercer. Niko ništa ne sme da me pita niti da mi se obrati. Moji Ďaci me prate i ne znajući da se neprestano selim. Danas teţim većoj lakomislenosti. Kada bih mogao da ostavim svoju biblioteku nekoj ustanovi, da odem srca laganog poput mojih kofera! Naredna etapa nemaštine. Kada nestane potreba za posedovanjem nekog bića, predmeti gube emotivnu vrednost. Imam ih ipak nekoliko: fotografije kada sam bio dete i mladić – lep, setan pogled onoga koji, čini se, već ne veruje u svet što mu se tka, taj svet odakle je nepredviĎeno proteran. Ta tuţna prava linija više ne postoji kada se posmatra more, čija se kriva vidi golim okom. Moţda je to razlog moje vezanosti za široka vodena prostranstva i za nebo. Moj otac je bio prava linija, moja majka kriva.
Stari bakarni durbin, kupljen u nekoj prodavnici u luci, najvaţniji je komad mog blaga. Uvek sam zahvaljivao nebesima što nisam izgubio neko čulo. Moţda je to moja sreća. Kada ne moţemo ništa da učinimo, osetljivost se povećava i otvara jedan novi prostor, manje precizan, u kome moţemo osećati, isprobati, videti i sanjati, naslaĎujući se mudima bika, najvarvarskijim jelom na svetu, a i Katalonac smatra svojom čašću da ih s uţivanjem proba. Osećam se prijatno u svojim odelima. Elegantna su. Dva tamna odela, dobro skrojena. Dva para cipela, jedne udobne za duge šetnje. Nosim košulju i kravatu čak i kada sam sam. Kod mene nema nijednog ogledala, naučio sam da se brijem na dodir i primoran sam da posmatram svet sa svoje terase na krovu. Ponekad se prošetam noću, pogotovu zimi kada mi šešir i šal kojima pokrivam lice – dragoceni predmeti – omogućavaju da ostanem relativno neprimećen. Ponekad uĎem u neki bar. Pijanci me gledaju netremice, nesigurni u zamagljenom prostoru koji halucinacije uzrokovane alkoholom deli od objektivne stvarnosti. Ali moje omiljeno mesto je ipak bioskop. Slobodan sam da tamo budem telo u koje niko ne bulji i da osetim toplotu ljudi, sasvim okrenutih ka platnu odakle iskrsavaju snovi. Volim i muziku, jednoličnu i opsedajuću. Pijem više nego što bi trebalo, s vremena na vreme u svakom slučaju, ali najviše leti. Moj otac je bio alkoholičar, nosim to u krvi. Hirurzi kaţu da je to usporilo zarastanje rana. Surfujem po internetu, i tamo započinjem idile koje nikuda ne vode. Potreba da osvajam još me nije napustila, ali ne mogu da pošaljem ni svoju sliku ni svoj opis. Te razmene su dirljive. Draţ jezika se oslobaĎa i ponekad ishoduje nekim ţestokim trenucima. Često sam sanjao da ću jednog dana nekoj ţeni otkriti da sam nakaza, da će ona doći da me vidi, da će smeti da me gleda i da me voli. Ali razumem 'strah i gaĎenje, mada se
sva lica jednog dana raspadaju. Ne znam postoje li ljudska bića osloboĎena uroĎenog, podsvesnog straha od gledanja u nekoga ko je, čini se, već u grobu. U gimnaziji sam imao prijatelja s deformitetom. Izgledao je kao da mu je telo mučio neki frankistički mučitelj ili srednjovekovni inkvizitor. I pored toga, imao je šarma, i njegovo lice nije ostavljalo studentkinje ravnodušnim. Oţenio se, dobio decu. Čini se da je samo nepostojanje lica nepodnošljivo. S njim sam mogao da govorim o svojoj patnji. Shvatao je. Otkad su nam se ţivoti razišli, nedostaje mi. Danas predaje na jednom belgijskom univerzitetu. Pričao mi je o izvrsnom hirurgu koji bi mogao da učini nešto za mene, pre svega za moj uţasni nos, ali prethodna iskustva su mi zauvek odagnala ţelju da bilo šta pokušam. Moj prijatelj mi je čak rekao da volim svoju usamljenost i da nisam dovoljno hrabar. PogoĎen njegovom pronicljivošću, danas mislim da je bio u pravu. Postoji izvesna doza ugodnosti u toj mojoj samoći, ili moţda još gore – oholosti, navike. Mrzim tu reč. Niko ne moţe zaista da razume. MeĎutim, pomisao na samoubistvo me nikada nije opsedala. Pomislio sam na to samo jedanput. Čak sam bio kupio i oruţje kad je posle osam meseci dopisivanja s jednom devojkom sve naglo prekinuto jer nisam ţeleo da se sretnemo. Stid što joj neću ništa reći bio je najjači. Čitanje i smrt. Eto kako sam gledao na to. Često mislim na Pedra Almodovara. Ne znam zašto, ali zamišljam ga za deset ili petnaest godina, ostarelog, umornog od opisivanja svog sveta, kako potpuno razočaran luta gradom u potrazi za nečim novim. Sreo sam ga jedanput u Barseloni; bio je okruţen ljudima i nije me video, ali te noći sam postao siguran da ću jednog dana biti junak nekog njegovog filma.
Imao bi tu širinu pogleda o kome sanjam, koji prepoznajemo kroz beznaĎe i snagu njegovih likova. A ja bih bio tu, ispred neumoljivog oka njegove kamere dok priča priču o tom nevidljivom čoveku. Sigurno je maštao o Velsu kada je bio mladić. Ili o Bogartu koji skida zavoje pošto je sebi napravio novo lice kako bi pobegao od pravde i kako bi, uz podršku Lorin Bekol, dokazao svoju nevinost. Prvih pola sata film prikazuje svet kakvim ga vidi Bogart, koji je tu subjektivna kamera. Onda on skida zavoje pred ogledalom, otkriva sebe, dodiruje lice u toj magičnoj sceni filma Noćni prolaznici Delmera Dejvsa. Almodovar mi piše scenario. Snima ţestoku borbu senke jedne ţene, sačinjene od vatre i krvi, koju malo-pomalo ljubav bezobličnog preobraţava. Video sam sve njegove filmove. Znam da sam njegovo poslednje ostvarenje, mada na neki način već postojim. Moje lice bi se videlo kroz njegovo. Shvatilo bi se kako forme bačene u kosmos postaju atomi. Svaki atom bi onda bio sam sebi dovoljan. Bila bi to zona zvezdanog zadovoljstva u kome bi svi mogli daučestvuju. Osim toga, svaka harmonija je neostvarljiva. Kupamo se u uţasu. U ovom trenutku, moja sreća zavisi od činjenice da sam umakao atomskoj masi koju nazivamo telo. Fizičari još uvek nisu nanjušili niti isprobali osetljivost jednog atoma. Ja je dodirujem u trenutku dok pišem ove redove. To je čarolija misli odstranjena iz privremenih mešavina, iz svih onih tela koja, čini se, ne znaju da predstavljaju najizraţeniji vrh iluzije. Moja sklonost ka slikarstvu proizilazi takoĎe iz činjenice da su slikari dovoljno dugo gledali telo da bi znali kako ono ne postoji. Pisci su prinuĎeni na realizam, jer oni iz svojih torbi vade mentalne slike, dok slikar ima predivno pravo da čini nasilje nad našom uobraziljom.
Drţim svoju paletu u ruci i slikam ovu knjigu. Ne osećam prinudu realizma. Znam da slikari mogu da objasne prostor samo jednom bojom, ponekad čak udarcem noţa u površinu. Almodovar je slikar. On i ja hodamo uskim ulicama Đenove, kuda promiču najlepši transseksualci na svetu. Delimo tu očaranost. Kakvo je to kockanje varati hromozome i izmisliti sebi pol kojim će se privlačili muškarci! Oni nude iskustvo tog meĎuprostora, jer se i sami kolebaju. Oduvek sam maštao o tome da vodim ljubav s nekim od njih. Ne s onim operisanim, već s onim koji bi bio dovoljno alhemičar u njutnovskom smislu reči da bi pruţio iluziju o postojanju organa ravnodušnog prema tome kako ga zovu. Princip nesigurnosti je mnogo uzbudljiviji od svake definisane realnosti. Almodovar me ne bi šminkao. Snimao bi me takvog kakav jesam, s ruţičastim oţiljcima koje bi prelazi nevidljivih kadrova briţljivo ispisivali. Hoda s malo napora. Moram ga povesti u beskonačnost. – Pedro, pratiš li me? – Hajde da sednemo u ovu baštu. Imam prvih deset strana scenarija. – Šta ti smeta? – Jelen... Ne vidim ga... Moţeš li da mi ga opišeš? – Rogovi su mu bili poput korena iščupanog stabla. – Aha... dobro... sada ga vidim. – Hoćeš da ga staviš na početak? – Ne, baš nas briga za hronologiju. Jelen je vaţan element. Kada Liza prvi put otkrije tvoje lice, hoću da jelen bude u toj prostoriji. Biće malo obojen. U ruţičasto, moţda... On je kao mitska ličnost... Nalaziće se na špici. – Uvek piješ vodu? – Da, kad radim.
Diţemo pogled. Jedan mladi transseksualac nam pokazuje jezik. Lep, vrlo ruţičast i treperav jezik. Pedro ga gleda širom otvorenih očiju. – Zoveš se? – Liza. – To je stvamo ona, osećao sam je da dolazi. Slaţeš li se? – A tvoja omiljena glumica, Bibi Andersen? – Sada sanjamo. Ova devojka me inspiriše, to je najvaţnije. – Liza, da li bi spavala s mojim drugarom? Almodovar vadi gomilu novčanica iz farmerki i pruţa ih Lizi, koja me čudno gleda. Uzima novac. Ona zapravo ne okleva. Nešto se drugo dešava. Ona komunicira s mojim pogledom. Traţi prostranstvo u mojim zenicama.
Gravitacija koja se prostire do kruţne putanje Meseca Liza me dovodi u sobu koja je nalik ruţičastoj i zelenoj bomboni; puna je ogledala. Skida mi šešir, šal, stavlja ih na jelenske rogove, spušta me na krevet i posmatra me. Mogu da čitam uzbuĎenost koja joj se širi pogledom, ali i u njenim mišićima koji lagano podrhtavaju. To je vrsta rituala ili provere. Posmatra me kao što se posmatra slika ili uznemirujuća fotografija. Njena očaranost me tera na pomisao da ona ne vidi ljudsko biće nego nedostatak oblika, prazninu koja pokušava da ostavi iluziju maske. Konformizam je što ţelimo da neko lice prati izvesnu skladnost kao da ne prepoznajemo da su grom i oblaci neodvojivi od neba. Onda primiče desnu ruku, koja lebdi iznad moje glave, i spušta je. Osećam toplinu pre nego što me je dodirnula – punačka ruka kratkih prstiju, neţne koţe. Liza mi miluje lice. Problem je što većini tipova nedostaju oči. One su poput izloga pre nego što se u njih nešto stavi, jedan otvor koji te ne privlači. Tvoje oči su kao dragulj u izlogu postavljenom somotom, naš, onaj crni kamen, sjajan, ponekad zlatan, koji oboţavam. Vulkansko tamno staklo? Upravo to. Ja osim očiju ne vidim mnogo toga, znaš... Ipak, postoji i to – kaţe ona bacajući kratak pogled ka mom udu. – U onoj sam uličici svake večeri od jedanaest uveče do pet ujutru ili u onom kafeu dole. Volela bih da doĎeš da me vidiš svakog
dana i poklanjaš mi svoje dragulje, moći ćemo da pričamo, provedemo neko lepo vreme zajedno. Radiš? – Preko interneta. – I ja. Idi pogledaj moj sajt – kaţe mi ona, vadeći jednu karticu iz svog majušnog šorca i stavljući je u dţep moje košulje. – Ako me budeš dovoljno dugo posmatrala, svakog dana, mislim da će se moje lice preobraziti. Mislim da je to moguće. Gledam na to kao na tananu hirurgiju. Ništa nije utvrĎeno, sve se u vasioni kreće, oblici su prolazni. Čim skreneš pogled, oni se menjaju. Normalno, niko nikoga ne bi trebalo da prepozna. Mnogo posmatram lica drugih ljudi i primetio sam da se svake noći odvija nešto poput tajanstvenog procesa zbog kojeg se sve neosetno pomera. To zavisi od raspoloţenja, od osećanja, snova, ali niko to stvamo ne zna. Upravo ta nepromenljivost, koju svako misli da ima, lagano tka tu iluziju. To je ono što izjeda svet. To je primama sila. Svako vodi računa o svojoj nepromenljivosti i odrţava je kod drugih. Na kraju, ono što očekujemo jeste da budeš uvek ista. Ti, ti si svesno razbila tu povezanost, a ja nesrećnim slučajem. – Tvoja koţa je tako neţna, malo svetlija, vidi se da ne izlaziš često. Moraš da izlaziš, mili moj, moraš da se šetaš. Jednog dana, povešću te na more u jedno malo selo, vrlo daleko odavde. – Šetao sam noću Barselonom, pored luke i duţ obale, što sam mogao bliţe talasima, ali pazeći pri tom da se ne pribliţim previše parovima koji su leţali na pesku. Isprepadao sam nekoliko njih. – Ja ću ti pokazati jedno mesto gde nema svetla. Vidiš mesec i zvezde. Kada sam tuţna, idem tamo u mislima i plačem satima, ponekad u vodi, moţeš li da zamisliš! Nikada nisam uspela da podignem nivo mora ni za milimetar. To nije ozbiljna
patnja! – Jedna suza je dovoljna da podigne nivo mora. To se ne moţe izmeriti, ali je moguće. –Sa svim suzama na svetu, trebalo bi da postoje samo ostrva, a devet desetina sveta bi moralo biti pod vodom! – Mi smo na ostrvima, ti i ja to znamo. Ako niko ne zaustavi potop, udavićemo se. – Morali bismo sagraditi brod. – Čemu ako ne bi više bilo luka? – Ţiveli bismo na brodu, pušili bismo turske cigarete, pili, pevali tuţne pesme koje su ljudi izmislili. – Znaš ih mnogo? – Jedna drugarica me zove „muza tuţnih pesama―. – Hoćeš li mi otpevati jednu? Liza svojim lepim, promuklim glasom pušača poče da izgovara, jednu po jednu, reči Vinisijusa de Moraisa. Poljubac od jednog minuta pretvara se u večnost. Nepotrebne smrti. Očaj tela koje ne moţe prestati da podrhtava, čak ni u patnji. Jedna suštinska blagost koja prolazi kroz sve slojeve koţe i mišića da bi stigla do tajanstvenog prostora unutra, tog mora u kome plutaju organi. – Tu sam... – Moţemo ući u tvoju koţu, otvoreno je. Kada dodirujem muškarce, uvek imam utisak da klizim po površini. Ništa nije klizavije od muškarca. Liza me zasmejava. Sedimo na krevetu, pušimo tursku cigaretu od koje mi je muka. Osećam talase na koţi. – Hoćeš li čašu likera od zelene jabuke? To je moja droga. Pijemo. Liza mi pokazuje sliku svog ljubavnika. Krupan čovek s velikim stomakom drţi harpun na koji je nabodena hobotnica. Nekakav civilizovani Neptun. – On je kuvar i sprema stvamo divne morske specijalitete.
Ako hoćeš, jedno veče moţemo na večem kod njega; on je veoma ljubomoran, ne voli da me kara bilo ko. Ali s tobom... sve će biti u redu, ličiš na nevinašce. Iznenada, setio sam se Sandrinog glasa kada smo prvi put razgovarali telefonom; bio je prilično dubok i treperav. Vodili smo čudan razgovor o tome da naša tela mogu da lebde u postoru i da se u njemu spajaju. Ona me je naučila galaktičkim osobinama moje telesnosti koja je mogla da deluje izvan okvira telesnog. Jaka ţelja je bila dovoljna da nas spoji. Koţa bi mi se odvajala i odlazila daleko sve dok ne bi dodirnula njenu. Posle bi jedno nazvalo ono drugo i proveravali bismo da li je do zvezdanog spajanja zaista došlo. Pričali bismo o detaljima, na primer da je ona najpre osetila moje usne na svom ramenu, a potom da moj stomak dodiruje njen. Moj desni obraz bi ovlaš dodimuo njen obraz. A onda bi osetila svu teţinu mog tela kojoj bi se otvorila. Uvek bismo se u svemu sloţili. I sama mašta ne prestaje da ovlaš dodiruje predmete i da se s njima sreće u prostoru, kao da je svaki oblik izmišljotina koju je savest zaduţena da odrţava. Pri tom, iz ogromne sujete, ljudski rod smatra da samo on ima savest. Ja sam video kako me neke jednačine posmatraju. Osetio sam oblutke kako pokušavaju da stupe u dodir, uzdrhtao u polutami koja me je obavijala i čuvala me poput širokog vunenog kaputa u ledenoj noći. Zbog nemogućnosti ili teškoće da komuniciram s ljudima, postao sam preosetljiv. Shvatio sam da moj mozak čuva ulaz u tajnu kao dobro dresiran pitbul. Od tada ostavljam polje otvoreno za istraţivanje. Za mene nauka nije ograničena na funkcionisanje mozga. Ona uključuje celo telo i, kada proučavam matematičare, fizičare, osećam onaj deo koji je odvojen od mentalnog kako bdi i naglo dolazi da oplodi uobrazilju. Oboţavam neproverljivo ili bar sve ono što ostaje u
domenu pretpostavke, u očekivanju blistavog uma. Matematika nije samo egzaktna nauka, i to je ono što me fascinira. Voleo bih da u jednačinu stavim ţelju, kreativnost, smelost, strah, neustrašivost, samoću. Vidim amfiteatar pun pasioniranih studenata koji pokušavaju da reše teoremu poţude. Posmatram poţudna tela koja bi u sebi, u svom mesu, u svojim ćelijama osloboĎenim precizne teţine, našla ključ zagonetke. Voleo bih da jednog dana Fildsova medalja, u matematici ekvivalent Nobelove nagrade, bude dodeljena onome ko bi rešio jednačinu poţude, ludila ili jednačinu stvaralačkog čina. Da bi se nešto promenilo, kako bismo se oslobodili boţjeg suda, kao što je to govorio Arto. Ukoliko bi matematika zaposela zvezdano polje, otkrića više ne bi bila ograničena. Ponekad pišem jednačine kao što i kompozitor baca note na papir, jednu iza druge, kao što čovek koji popločava ulicu iseca svoj komad granita i on nalazi mesto bez najmanjcg oštećenja. Ponekad sanjam da miris neke ţene s kojom sam se mimoišao u mraku neke uličice postaje jednačina u prostoru i prodire u moje srce. A večeras, zahvaljujući Almodovaru, jedna jednačina je roĎena. Neko me posmatrao, neko me dodirnuo, reči su mi kliznule pod koţu. Liza, ja ţivim!
Tanani duh istraţuje najskrivenije kutke grube materije
Moj otac je mislio da nauka otkriva postojanje Boga, moja majka se, kao potpuni ateista, tome smejala. Za mene, taj problem nije ni postojao. To je povlastica ateiste drugog kolena, da celu tu priču smatra jednostavno apsurdnom. Bog je prihvatljiv na planu čiste kreativnosti. Izmišljotina straha. Moj otac je za desnicu, moja majka za levicu. Reći da je moj otac desničar jeste eufemizam. I mada to ne priznaje, on je fašista. Falangista koji se jedva pokajao. Iz svake njegove reči izbija frankizam. Jednog dana smo išli na pijacu, moj otac i ja, i sreli smo jednu spodobu čije je lice u meni odmah izazvalo uţas, i pre nego što sam saznao ko je. Fasciniran njegovim električnim i ledenim izgledom, netremice sam ga posmatrao. To je tom čoveku privuklo paţnju, što je konačno primetio i moj otac. Stao je, nasmejao se, raširio ruke prema nama. Otac ga je prepoznao. Osetio sam da je ţeleo da ga izbegne, ali čovek se brzo pribliţio, prijateljski ga zagrlio. Ostao sam nepomičan. – Sećaš se? – upita čovek. Moj otac se oslobodio njegovog zagrljaja, ostao da ćuti, uzeo me za ruku kao da je ţeleo da me odvede daleko. – Esteban, tvoj šef! Ala smo ih stisnuli, one crvene! Otac je prebledeo i bezbojnim glasom rekao: – Ludi ste! Ja vas ne poznajem! Tog dana, svet se srušio. Znao sam ko su crveni. Moja majka je i komunista, vatrena, Italijanka. Da nije bila tako mlada, bila
bi partizanka. Znam da je u jednom trenutku napustila mog oca da bi se vratila u Italiju. Ne razumem zašto se vratila, da bih se ja rodio? U kolima, moj se otac nervozno smejao. – Svuda ima ludaka! Jesi li video onog kretena? – Tata! On zna kako se zovemo! – Svi me znaju... Znaš, srećem se s mnogim ljudima. Zanemeo sam. Zamislio sam svog oca kako učestvuje u mučenjima koje je moja majka ponekad opisivala u njihovim svaĎama. Mladi momci i devojke, pogubljeni, nestali, unakaţeni. – Nemoj samo da pričaš majci o ovome, je l’jasno? Imamo već dovoljno teškoća. Nisam mu odgovorio. Nisam više bio tu. Mislio sam na nebesko prostranstvo. Leteo sam. Gledao sam odsjaj vode pod suncem. Bio sam galeb koji visoko leti. Ponekad bi nešto probilo nebo. Ogroman gavran i njegov uţasan krik, kao pojačan, koji bi se iznenada pretvarao u govor: – Fašistički sin! Fašistički sin! Fašistički sin! Sutradan, čim je moj otac izašao, počeo sam da ridam u majčinom zagrljaju. Ispričao sam joj dogaĎaj s pijace. Plakala je zajedno sa mnom. – Nadala sam se da to nikada nećeš saznati, ali istina na kraju uvek izaĎe na videlo. Bio je to suviše veliki teret za mene. Ispričala bih ti sve to kasnije, kada budeš imao dovoljno godina da razumeš. Sećam se da sam izgovorio ovu rečenicu: – Neću nikada imati dovoljno godina da razumem. Ne ţelim više da ga vidim. Odlazim iz ove kuće. Otići ću brodom! Nestaću! Majka me je pogledala vrlo ozbiljno, kao da je to bio najintenzivniji trenutak u njenom ţivotu. Pripremila je dva
kofera. Napisala jedno pismo. Sat vremena kasnije, bili smo u vozu za Torino. Oca sam ponovo video tek posle nesreće. Moje lice je još bilo u zavojima. Bio sam pun morfijuma i ne sećam se ničega drugog osim jednog nejasnog lica i reči koje je neprekidno ponavljao: – Nadam se da ćeš mi jednog dana oprostiti, da ću moći da ti objasnim, kao muškarac muškarcu. Pomislio sam da to dobro opisuje fašizam. Ta priča izmeĎu dva muškarca. Priča u kojoj su ţene bile nevine mada su neke od njih dozvolile da ih ščepa mašina smrti. Kao jedan veliki sanduk u kome su isprepletani svi ljudski snovi, sva veličina, umetnost u svoj svojoj celovitosti, nauka i filozofija. Kasnije, kada sam bio student, počeo sam da istraţujem o fašističkim i nacističkim umetnicima i došao sam do zaključka da ideologija koja proizvodi takvu umetnost zasluţuje da se prema njoj odnose kao prema fašističkoj. To bi moglo biti jedino merilo. Bilo bi dovoljno. Moje kolege su mi suprotstavljale Drijea i Selina. Pročitao sam ih. Nikada ih nisam voleo. Moţda iz pogrešnih razloga. Otišao sam da vidim oca dok je leţao na samrtničkoj postelji. Nisam mogao dozvoliti da umre s tom ogromnom ranom. Slušao sam njegove argumente. Bilo mu je tada šesnaest godina. Jedan stariji drugar ga je povukao za sobom. Nisam ţeleo da se raspravljam. Ja bih s dvanaest godina odabrao drugu stranu. Zadrţao sam to za sebe. Mislim da je najviše ţalio što je otkriven i što nas je izgubio. Nije se nikada ponovo oţenio. Ţiveo je sam, ali verovatno nedovoljno dugo da bi imao jasnu sliku uţasa. Onda sam ga zagrlio i snaţna osećanja su nas obuzela i rekao sam mu da mu opraštam. Osetio sam da ga oslobaĎam velikog tereta. Bez toga ne bi mogao da umre. Dva dana kasnije je otišao, ali znam da nešto moţemo oprostiti samo onima koje nikada više nećemo videti. Oproštaj ponekad ne trpi
blizinu. Dok sam izlazio iz bolnice, proţiveo sam ponovo celu scenu s pijace, s istom tačnošću, istom snagom i s panoramskom vizijom koja mi je najpre promakla. Gledao sam čoveka, svog oca i sebe kao da sam Bog i shvatio sam zašto u velikoj patnji panoramska vizija moţe stvoriti iluziju Boga. To je skoro pitanje geometrije. Navikli smo da obitavamo u jednom telu i da imamo samo viziju koja se iz tog tela širi; ali ako nas neka divota, .neka velika patnja pomeri u prostom, pojavljuje se Bog. Ono što nazivamo preobraćenjem mora biti rezultat tih pomeranja. Nedostatak vazduha, nedostatak beskraja, nedostatak perspektive koju odrţava ego u obliku pacova. On vuče konce. On pokreće strah. On nas čuva od svih preteranosti. Naučnici, filozofi i smrtnici stvaraju, izmišljaju kada pomoću misli ili intuicije umaknu od ograničenosti tela. To mi je otkrila smrt moga oca. Od tada izmičem pacovu, njegovim malim hladnim i krvoločnim očima koje u senci čekaju na i najmanje podrhtavanje supstance da bi nas razorile do stepena uţasa. Pacov je ţivotinjski fetiš fašiste, njegov brat sa samog dna; svaki ima po jednog pacova u dţepu. Drugi nose grlicu, lava, slona. Moja ţivotinja fetiš je ćelija koja čini telo, vidim je polimorfnu, jer moţe da uzme oblik svake ţivotinje, od jednoćelijskog planktona do mitskog zmaja. Kod planktona volim to što pluta izmeĎu dva sveta i istovremeno pliva i u vodi i u svetlosti. To je bez sumnje najskladniji ţivot, ţivot kome teţim. Jedan tako divan ţivot da san čak i nema potrebe da ga dodirne. Ţivot osloboĎen napetosti. Ţivot kao melodija poklonjena načelu neizvesnosti. Ţivot koji se naglo prekida, kroz proţdiranje. Jedna savršena putanja: svetlost, voda, ples i kraj. Najpre smo se smestili blizu Torina, u malom mestu gde su
ţiveli moji baka i deka. Bilo je to najidiličnije razdoblje mog ţivota. Nije više bilo beskrajnih svaĎa. Moja majka je bila opuštena, nasmejana. Po prirodi je bila duboko vezana za zemlju. Volela je brda Pijemonta. Svakog dana smo se šetali uz reku, zbog koje mi se činilo da hodamo rajem. Upravo su na obali te mirne reke Nemci ubili mog dedu i još trojicu partizana. Nisam mogao da zamislim štektanje mitraljeza na takvom čarobnom mestu. Ali posle majčine priče brzo sam shvatio da je lepota brda upila brojna tela. Idealizam je posluţio kao hrana toj zemlji. Kasnije, dok sam posmatrao predele u Španiji, Francuskoj i Italiji, uvek sam razmišljao kako ne postoji nijedno mesto koje nije primilo, u svojoj jesenjoj blagosti ili u hladnoći, telo nekog mladića koji je čeznuo za ţivotom, nosio sliku svoje verenice na srcu, razmišljao o ljudskom ludilu pre nego što ga je probio bajonet, pocepao metak, raznela granata. Svaki predeo je nosio tu ozbiljnost uprkos lepoti koju donose godišnja doba. Svaki predeo je imao svoje mrtve, obešene o stabla ili ispruţene na zemlji koja se puši. Upravo je za vreme tih šetnji matematički um putovao od tela moje majke do mog tela. Imali smo tu neobičnu vezu. Bilo je dovoljno da me ona drţi za ruku ili da me stisne uz svoje velike, neţne grudi, koje je volela da pokazuje u uvek zapanjujućim izrezima. To što je pokazivala grudi bilo je kao da dokazuje svoju slobodu. Bilo je dirljivo, i miris meda koji se širio iz te ponosne mreškave mase odavao mi je rešenje matematičke zagonetke. A kada bismo se vratili, na stolu nas je uvek čekalo neko iznenaĎenje koje bi pripremila moja baka, provodeći dane za štednjakom. Iz njega su izlazile torte i kolači, ravioli i lazanje, i mirisi su se menjali iz sata u sat. Moje omiljeno iznenaĎenje je bio kolač s limunom iz bašte. A onda, dok bih ga grickao, majka mi je davala da rešim neki problem, i sve do večeri su brojevi u mojoj glavi plesali i pojavljivali se na
papiru. Sećam se da sam znao da ću univerzitetsku diplomu bez teškoća dobiti – onog dana kada sam polagao – u trenutku kada se miris kore kolača s limunom raširio po dvorani koja je mirisala na mokre patike. Malo smo pričali o mom ocu. Nije da smo se terali na ćutanje, nego nam taj razgovor nije spontano dolazio. Ostali smo osam meseci u Italiji, a onda smo se vratili u Francusku, gde je moja majka našla posao u jednoj gimnaziji. Ali uvek smo se vraćali u Italiju da tamo provedemo deo raspusta. Malo mora, malo zemlje. Idealna ravnoteţa za maštanje.
Kovitlaci prema glavnim zvezdama Ove noći, u uličicama ispunjenim blagošću, skriven u polumraku pijem čašu rashlaĎenog belog vina. Volim da gledam tela koja se kreću, volim da slušam razgovore, posmatram pokrete, izraze lica. Jedan par se ljubi u senci kolske kapije. Udaljeni su šest-sedam koraka od mene. Čujem njihovo ubrzano disanje. Moja koţa oseća njihovu ţelju. Sigurno dvadesetogodišnjaci. Devojka pritisnuta uz drvenu ogradu ima dugu, kovrdţavu crnu kosu. Mladiću vidim samo leĎa. Ispijam male gutljaje i pitam se zašto je forma toliko vaţna. Uvek se zaljubljujemo u oblik, ali on je samo privid nečeg drugog. Zašto ne moţemo da se zaljubimo u suštinu? Tešim sebe govoreći da forma otkriva suštinu i da suština voli formu. Mislim na Lizu. Na taj neobičan par koji postajemo. Šta to ona vidi kroz veo mog lica, šta oseća? Teoriju ili haos? Kompleksne sisteme? Kod nje me opčinjava upravo to, Liza je taj kompleksni sistem, ja sam haos. Kako naše suštine mogu da se sporazumevaju? Moţda preko njene pripadnosti, koja nije jasno definisana. Ne znam da li podvrgla operaciji. Kao nekom čarolijom, nailazi ona. – Beţiš od mene? – Kano je, čekao bih još neki trenutak. – Nisi video da dolazim? – Mislio sam na tebe. – Laţljivče... – Jesam, stvarno... Sedi.
Liza je u plavoj koţnoj mini suknji. Ima duge noge i bluzica od plavog štrasa joj otkriva grudi. Nisam je juče video u tom ţustrom i seksi izdanju. Naručuje martini od konobara, ljubi me u čelo i pali cigaretu. – Pitao sam se da li si bila na operaciji. – Volim svoju kitu. Ne ţelim da je uklonim. – Voliš igru na dva polja? Liza se smeje. – Misliš li da se moţemo zaljubiti u ono što se ne vidi? – Sve se vidi. Kada gledam tvoje oči, vidim, osećam šta se iza njih krije. – A da nemam oči? Mnogo šta ti nemaš, pa onda nema potrebe da skineš i oči. Mislim, s lica... Ostalo i ne izgleda tako loše... Volim što se Liza usuĎuje da mi govori o mom haosu. Drugi to uvek izbegavaju, kao da ne postojim. Čovek bez glave. Lizi je sigurno dvadeset pet godina. Malo je nadmenog drţanja, lepih usana i blistavih očiju kao od zlatastog sedefa. – Sanjala sam noćas čudan san. Pravila sam ti masku koja je bila tako savršena da niko nije mogao da je vidi. Bili smo u barci, nasred jezera, pruţala sam ti masku, ti si je stavio na lice, i maska se stopila s tvojom koţom, nestala, i najednom, sve je počelo da se mrda. Maska je oţivela – kaţe Liza milujući mi lice. Čim me dodirne, osećam svu koţu svoga tela, osećam kičmu, kroz tabane mi prolaze trnci. Leţimo na njenom ruţičastom krevetu, neka brazilska pevačica čini da atomi plešu, a zvuci s ulice se mešaju sa svekolikom bezbriţnošću. Liza zna da ne ţelim da se svučem. Ona umire od ţelje da mi pokaţe svoje telo. Prepoznajem to u njenom pogledu. Kolutovi dima se odmotavaju kroz narandţasto svetlo.
– Malopre si hteo da kaţeš kako se moţemo zaljubiti koliko god nečije lelo bilo ruţno? Moţemo voleti nekakvu grubu maketu tela? – To sam pitanje sebi postavljao. – Znaš, ja vodim ljubav s maketama tela, ili sa spojevima organa koji nisu stvarno svesni da se nalaze u istoj vreći sačinjenoj od koţe. – Nikada ti nije gadno? – U početku je bilo teško. Drugarice su mi govorile: misli na more, na pustinju, na nebo. Ja se ne tucam s nebom. Pokušala sam, ali nije mi uspelo. Zapravo, ponekad, kada sam potpuno opuštena. – Našla si način? – Da. Zaronim i ne gledam ništa drugo osim onoga što mi je pred očima. Ne dopada ti se moja muzika? – Dopada mi se, ali ja volim tehno. To je muzika raspadanja koja me uvlači u sebe. – Ja više volim šljokice, neţnost i reči koje govore o ljubavi, o strasti, o saudade.2 Polako se pribliţavam Lizi; ona prislanja moje lice uza svoje grudi i miluje me po glavi. Mogao bih tako ostati celu večnost. Bez misli, bez nadanja, bez pokreta. Grlim je. Tako je mlada. Gipkog i mekog tela. Ne bi trebalo da koristi parfem jer njeno telo miriše na neka nepoznata mirišljava ulja. Spuštam ruku na njen stomak, provlačim je ispod uzane majice. To nije stomak muškarca. Mišići dišu, puštaju prste da dodiruju meso ispod koţe. Iznad kreveta je okačen poster s egipatskim piramidama. Gledam ili naopako, što me prenosi u geometriju u kojoj je 2
Port.: saudade – označava nejasnu i stalnu ţelju za nečim što ne postoji i što verovatno i ne moţe da postoji, za nečim što nije sadašnjost, već okretanje ka prošlosti ili budućnosti.
samoća konačno rastegljiva. Krutost srca je fizička. Ona se malo-pomalo uvlači kada nam nedostaje dodir neke druge koţe. Već skoro petnaest dana nisam vodio ljubav. – Hoćeš da me potopiš? Liza mi pruţa papirne maramice. Već godinama nisam plakao. Sati teku. – Moram malo da rintam. Hodam obalom mora, pored brodova. Moje telo je laganije. Kada sam se vratio kući, pročitao sam mejlove grickajući jabuku, pogledao nekoliko radova svojih studenata, ali večeras su mi jednačine nekako teške. Ne uspevaju da mi se uključe u svest. One klize, izlaze mi na uši. Posmatram redom sve Sandrine fotografije. Nisam preneraţen, nisam uklonio osećanja, već to činim s blagošću koja njenom licu i njenom telu omogućava da izaĎe iz ekrana. Sandra je ţelela da postane fotograf. Imala je dara za to. Fotografisala je samu sebe vrlo paţljivo. Imao sam sedam stotina osam njenih i četiri stotine pet naših zajedničkih fotografija. Dovoljno da mi se blokira hard disk, tim pre što su matematički programi vrlo obimni. Fotografije tvore film. Podesio sam tako da se svaka zadrţi četiri sekunde na ekranu. To ostavlja utisak kretanja. Kada sam malo pijan, vidim kako se njeno lice pomera. Osmehuje mi se. Čak mi se desilo da sam je čuo kako se smeje. Jednostavnim klikom mogu da usporim ritam, da zadrţim neku fotografiju. Sandra je volela nagost. Volela je da slika svaki delić svog tela. Imao sam na raspolaganju na stotine zabranjenih i prekrasnih delova. Naterala me je da joj obećam da, ako se rastanemo, nikome neću pokazati njene slike. Čitava serija uzbudljivih portreta. Sandra je imala jasnu slikarsku svest o njihovoj snazi. Znala je u kom trenutku da snima. Volela je sva tela, čak i staračka. Prijatelji su joj bili modeli. Mogla je da postane čuveni fotograf. Trebalo bi joj za to još deset godina.
Nije ih imala. Zbog jednog jelena i trenutka pijanstva. Ponekad pomislim da je ona imala više sreće. Kako bi se ponela da su uloge obmute? Moţda bi izvršila samoubistvo ili bi postala veliki portretista. Dati licu dubinu koje bi njeno izgubilo. Bila je tako lepa da ne mogu da je zamislim bez lica. A da sam preţiveo, da li bih mogao i dalje voleti ono što nema oblik, suštinu? Ona bi to mogla. Ţene su toliko hrabrije od muškaraca, beznačajni su, oni, u svakom pogledu.
Savršenstvo beskonačnosti prostranstva jeste u njegovom prostranstvu Deo lepote matematičkog aksioma potiče od činjenice da nije uvek moguće od njega napraviti teoremu, to jest, dokazati njegovu tačnost. To je ono što nazivamo ,,neodlučivim―. Neodlučivo je blizak drug nesigurnosti. Čim mi je majka pomogla da shvatim tu tajnu – mislim da mi je bilo petnaest godina – oslobodila je moju matematičku misao, a potom moju misao uopšte od dogmatizma vezanog za izvesnost. Počeo sam da gledam i osećam da u svemu postoji onoliko mogućnosti koliko i tačaka spajanja u mozgu koje obezbeĎuju protočnost podataka i njihovo istovremeno proţimanje. Postoji oko sto milijardi tačaka spajanja. Sto milijardi mogućnosti i ponekad vidim svoje lice kao jednu od tih mogućnosti. To je veliki nauk moje majke i bez nje verovatno ne bih podneo samoću. Recimo jednostavnije da bi ona bila sterilna. Oboţavao sam te sate provedene za velikim stolom u njenoj kancelariji, u kojoj su se police savijale pod teretom knjiga, te sate kada smo bili povezani strašću prema matematici i kada mi je otkrivala, malo-pomalo, tajne tog mentalnog kosmosa. Mojoj majci je bilo mnogo vaţnije ono što duh matematičara čini nego kako ga iskoristiti. Čujem je kako mi ponavlja: „Prvo duh, posle tehnika sama dolazi.― TakoĎe sam u tim trenucima snaţne bliskosti voleo to što je moja stolica bila prilepljena uz njenu, moje telo uz njeno. Spojeni toplinom brojeva koji su plesali kroz prostor. Moja majka je oboţavala tango. Često je
povezivala stvari i govorila da dva tela, telo matematičara i telo matematičkog prostora, moraju biti nalik plesačima da bi postojala savršena jednačina. Kada bismo rešili neku tajnu, majka bi mi pustila ploču. Slušali bismo je sedeći jedno pored drugog na kanabetu, ponekad smo plesali. Voleo sam taj spoj tragičnosti reči i prijatnosti muzike. Voleo sam kada se svetovi dodiruju, svet najčistije apstraktnosti i svet telesnosti. Na fakultetu sam uvek bio iznenaĎen apsolutnom intelektualnošću većine mojih kolega. Neki meĎu njima su išli tako daleko da su mrzeli telesno i postajali prave askete. Bili su to razumni i dosadni matematičari. Ja sam uvek voleo svakakve ispade, kao da moje telo i moj duh ne mogu da se zadovolje tom retkom hranom koju su drugi prihvatali. Kada bi čitav svet stao, zadovoljan, ja bih nastavljao dalje. – Evo Antonija, opet ga spopada njegovo ludilo! Često sam slušao tu rečenicu. Jedno od tih ludila me je proslavilo i osiguralo mi uspeh kod devojaka. Bilo mi je još uvek petnaest godina. Bio sam zaljubljen u Karolinu, lepu, nepristupačnu plavušu, koja se bavila jahanjem. Devojke koje jašu uveksu nepristupačne. Moţda su ohole jer uspevaju da savladaju stotine kilograma mišića i nerava. I najčešće su to bogate devojke. U školu ju je dovozio očev vozač u predivnim tamnoplavim kolima – engleske marke, mislim da je bio bentli. Slao sam joj pisma, zvao je telefonom; ona je uvek ostajala na svom pijedestalu i izgovarala rečenice tipa: „Konsultovaću svoj raspored da proverim imam li vremena za tebe.― Sledio bih se od tog odgovora, ali bi time moja zapaljenost bila sve nepodnošljivija. Svi drugari su mi savetovali da odustanem. Niko nikada nije uspeo da je poljubi. Ali to je bila moja prva ozbiljna strast, a bio sam Kataionac duhom i imenom. Voleo sam nadmenost njenog pogleda i to što se nije bojala da zuri u
dečake dok oni ne bi spustili pogled ili pocrveneli. To je me stravično uzbuĎivalo. Jednog dana, na izlazu iz škole, rekla mi je: – Antoni, nikada me nećeš imati! Upravo sam posle te njene izjave napravio tu ludost. Karolina je ţivela na nekoliko kilometara od mene. Odlučio sam da svaki put na rukama preĎem to rastojanje, onoliko vikenda koliko bude potrebno. Bio sam dobar gimnastičar. Kupio sam rukavice. Imao sam svoj klub navijača, devojke i momke. Devetnaestog aprila 1987, bio je uskršnji vikend, sećam se tog datuma, krenuo sam od svoje kuće s majicom na kojoj sam napisao: „Karolina, volim te.― I to ruţičastim fluorescentnim slovima i naopako, kako bi svi mogli pročitati šta piše. Majicu sam uvukao u farmerke da mi ne bi pala preko glave. Krenuo sam. Snabdeo sam se namirnicama, oboţavaocima, gomilom preneraţenih dokoličara kojima su moji prijatelji objašnjavali razloge tog postupka. Kada bih se umorio, seo bih na zemlju ili neku klupu. Povratio bih dah, uzeo malo vitamma i ohrabrenja i nastavljao. Iz vikenda u vikend, gomila je bivala sve veća. Čak su me prkazali na televiziji. Vrlo je teško hodati na rukama kada je čovek zaljubljen. Kao da krv odbija da siĎe iz srca u glavu. To čudno deluje na unutrašnje organe, koji nisu navikli da plutaju naopačke. Ruke i ramena postaju bolni. Noge se odmaraju. Preko nedelje drugari su me mazali tigrovom mašću. Bio je dovoljan jedan vikend da postanem heroj. Nijednom na tom putu nisam sreo Karolinu. Verovatno se zadovoljavala izveštajima svojih drugarica. Moţda me posmatrala izdaleka. Ljudi su mi se obraćali. Policajci su me gledali dok prelazim ulicu. Jedanput su me zaustavili da bi proverili moj identitet, drugi put da bi uradih alko-test. Pitali su me da li sam pušio, da li sam uzeo neke ,,supstance―. Bio sam
lud od ljubavi; to je bila moja jedina droga. Razlog ih nije zadovoljio. Svi su pričali o bolesniku koji na rukama prelazi grad. Niko nije znao moje odredište. Jedna časna sestra me je, puna zanosa, pitala idem li u Sen Ţan de Kompostei. Jedan vlasnik restorana mi je predloţio da nosim majicu s imenom njegovog lokala. Moglo se desiti i da me sponzorišu, moţda i da učestvujem na olimpijskim igrama, ko zna? Mislim da ova disciplina još ne postoji. Pravi hod po mukama strasti. Putujuće ludilo čiji je cilj osvajanje najnadmenije kraljice lepote. Teško sam pratio nastavu. Bio mi je potreban fizioterapeut. Moji drugari su počeh da se klade. Pogodili su da ću se zaustaviti ispred kuće naslednice, porodične bogataške kuće iz XVIII veka. Očekivao sam da me dočeka na terasi, obučena u krinolinu i s lepezom u ruci. Zaboravio sam da je vikende provodila jašuući kroz šume svog konja, besnu zver meĎu njenim nogama. Neţni predmet moje ţelje u dodiru sa sedlom. Voleo sam da taj deo puta prolazim noću. Bilo je manje radozalaca, manje saobraćaja, manje izduvnih gasova. Već sam tri nedelje provodio gušeći se. Proučavao sam svoju rutu, ali je uvek bilo prokletih skutera koji su polako prolazili pored mene da bi me osmotrili. Moja majka se tome mnogo smejala. Divila se mojoj odluci. Bila je snaţno vezana za strastvene osobe. Njen heroj je bio Ramanudţan, genijalni indijski matematičar3. Sa izgledom anarhiste. Uma tako prodornog da je uspeo da zapanji svoje najčuvenije engleske kolege mada nikada nije uspeo da se upiše na Madraski univerzitet. Naučio je matematiku iz dve najosnovnije knjige i ţiveo je u bedi, bez pomoći drţavnih ustanova. Ramanudţan je crkavao od gladi i hranio se 3
Srinivasa Ramanujan (1887-1920), čuveni radijski matematičar. Još je u školi pokazao neuobičajene matematičke sposobnosti. Već sa 17 godina je vodio svoja lična matematička istraţivanja. Studije je nastavio u Engleskoj, na Univerzitetu u Kembridţu
jednačinama. Počeo je 1913. godine da se dopisuje s G. H. Hardijem, profesorom na Kembridţu i vrhunskim engleskim matematičarem tog vremena. Pozvali su ga da doĎe u koledţ Triniti. Doktorirao je, obasipajući svoje profesore lavinom fundamentalnih pretpostavki. Ramanudţan je postao član Kraljevskog društva pošto su za njega glasali načuveniji engleski matematičari, ali je 1920. godine prerano umro od tuberkuloze, u trideset trećoj godini, u Madrasu. Moja majka je drţala njegovu fotografiju na svom stolu. Zvala ga je Če Gevarom matematike. Samo da bi nervirala mog oca, koji joj je neprestano ponavljao da je kaudiljo spasao ţivote hiljadama Jevreja. Nikada nije napravio savez s Nemcima i nimalo nije cenio pobornike krajnjih rešenja. Voleo je da muči i hapsi samo svoje sunarodnike i komuniste Internacionalnih brigada. Moja majka bi mu uvek odbrusila: ,,A Benito je izgradio autoputeve, kao i njegov prijatelj Adolf Hitler, a Crkva je bila spremna da obojicu kanoniše.― Što nije značilo, to sam kasnije otkrio, da ih ubije iz topova, već da ih digne u nebesa, zajedno s golubicama koje veselo lepršaju meĎu devicama, svecima i mučenicima. Čudna je ta sklonost Crkve ka diktaturama. Sveti savez. Franko, Hitler, Musolini, papa i svi ostali. ,,Dirljiva― strana diktatora. Pinoče je voleo Franka i Debisija! Čudna privlačnost, moć kakvu je moj otac imao nad mojom majkom, bila je obavijena velom tajne. Bila je deset godina mlaĎa od njega. Sreli su se plešući tango. Jedne večeri, pošto smo proveli nekoliko sati nad hipergeometnjskim redovima, pitanje mi je izletelo, bez razmišljanja: – Kako si mogla da se zaljubiš u fašistu? Moju majku obuze snaţno drhtanje, koje se brzo smirilo. – Zaljubila sam se u velikog plesača. Nisam ništa znala o njemu. Nismo mnogo razgovarali. Drţao me uz sebe s takvim autoritetom i takvom neţnošću da je to potpuno potiralo svaku
misao. Malo-pomalo, otkrila sam njegove stavove, ali nisam ništa znala o njegovoj aktivnoj prošlosti u Falangama. Jednog dana, dok sam nešto sreĎivala, pronašla sam dokumenta. Trebalo je da odem tog istog dana, ali nosila sam tebe. U to vreme nisam radila. Onda sam pokušala da sve to olako prihvatim. Razmišljala sam da je tada imao samo petnaest godina, da su na njega uticali stariji ili tigovi. U stvari, svih tih godina pokušavala sam da zaboravim, sve do onog dana kada si se vratio s pijace. Od tada to više nije bilo moguće. Shvatila sam da ne oklevaš ni sekundu, da si zaista spreman da odeš, i sve je tada postalo kristalno jasno, kao da smo traţili rešenje za neki matematički problem i da je jednog dana to rešenje iznenada iskrslo. Bio je to za mene vrlo snaţan trenutak. Bila sam tako ponosna na tebe! Time smo okončali tu temu. Moţemo da hodamo na rukama. Moţemo biti zaljubljeni u nekoga ko vas ne primećuje. Voleti fašostu. IzmeĎu moje majke i mene je postojala takva usaglašenost da su razlike bile tek nebitan rub jednog strastvenog jezgra.
Tela su gušća kada je njihova inercija jača Moj pravi ţivot počinje noću. Radim šest do sedam sati dnevno. Otkako sam počeo da pišem, jedna nova stavka postaje deo mog ţivota. Jedan raspored vremena takoĎe. Volim da pišem rano ujutru, pre nego što kanalizacione cevi započnu svoju muziku, kada su ulice skoro puste. Sanjam taj čudan san da stavljam svoju knjigu u jednačinu. Noćas sam je sasvim jasno video. Naslov joj je bio „Almodovarova teorema―. Odmah sam ga prihvatio jer nemam preciznu ideju o Almodovarovoj vezi s mojim radom, osim preko Lize, za koju se čini da je izašla pravo iz nekog njegovog filma, ili zbog neizvesnosti mog postupka i moje opčinjenosti njenim androginim telom. TakoĎe volim činjenicu da su susret i saradnja s Almodovarom jedno veselo snoviĎenje; radost nije često deo mog ţivota, kao da mi je oduzeta zajedno s licem. Doţivljavam vrlo jednostavna zadovoljstva, koja nisu rezultat mog odnosa sa svetom ljudi, nego pre odnosa koje imam s predmetima, bojama, mirisima, zvucima, dodirima, i naravno, osećam matematičku radost kada provedem sate uţivajući u fraktalima. Za ručak uvek poručujem dnevno jelo, koje mi donose iz malog restorana u prizemlju moje zgrade. Izlazim zajedno s mrakom. Poniekad mi se desi da ga čekam u fotelji, kao što se iščekuje prijateljica, dok gledam u luku. Volim velike osvetljene brodove, njihovo sporo kretanje, obrise dizalica i beskraj u kome se nebo igra s morem. Imao sam sreće što sam
pronašao ovaj stančić na krovu zgrade gde imam malu terasu s drvećem i zelenim biljkama Tu leti provodim duge sate opčinjeno gledajući kretanje brodova i slušajući krik sirena. Mogu satima da sedim tu i ne radim ništa, pogleda izgubljenog u daljini. Postavio sam zvučnike.Slušam Underwater episode V ili Afeks Tvina4. Moja kada je mesto gde sanjarim i iznosim fundamentalne pretpostavke. Volim da zamišljam kuda ću se odseliti za dva-tri meseca. Postoji toliko luka koje treba istraţiti. Eto! Odlučio sam, kada sledeći put budem krenuo ka jugu, otarasiću se knjiga. Lagan, neuhvatljiv. Poput ptice koja bez zaustavljanja prelazi granice. Čudno da se još niko nije dosetio da vlada nebom. Pre nego što izaĎem, popijem votku. Potrebno mi je ţestoko alkoholno piće dabih sišao niz svojih sedam spratova i lzašao na ulicu. To je uvek veliki ispit. Potrebno mi je najmanje pola sata lutanja da bih ušao u ritam. Kao da hodam nekim drugim svetom. U paralelnom svemiru s drugačijim zakonima, drugom fizikom, moţda je to Almodovarova teorema: stepen jačine sveta podeljen mojom nemogućnošću da se s njim sretnem. Moram polako da ga pripitomljavam. Moram ovlaš da ga dodirnem, moram da skliznem po njegovoj površini, da ga ispipam kao da se radi o čudovišnoj ribi iz velikih dubina. Ne mogu da je isečem na komade i stavim je sebi u tanjir. U početku hodam uza zidove, hodam brzo i nikome ne dozvoljam da me dugo posmatra. Izbegavam previše osvetljene delove grada. Uzane uličice u luci mi odgovaraju. To je teritorija mačaka koje brzo protrčavaju, adolescenata koji smišljaju neko zlodelo, prostitutki, transseksualaca. Volim kako se te noćne ptice kreću, kao da su bez teţine. Njihov lagani očaj me dira. 4
Aphex Twin, pseudonim Irca Ričarda Dejvida Dţemsa (r. 1971). Poznat kao „najuticajnija i najinventivnija ličnost― u savremenoj elektronskoj muzici.
Dodiri su neprimetni i odvijaju se skoro bez reči, ne moţemo od svog jada pobeći baveći se jadom drugih. Ništa nalik okupljanjima mladih koji na trgovima i terasama menjaju svet da ne bi osetili svoju sopstvenu patnju, svoju sopstvenu samoću. Dok hodam, razmišljam o Lizi. Moj plan puta se menja. Pribliţavam se raskrsnici gde ona pokazuje svoje telo, obučena tako lagano da izdaleka liči na karijatidu koja mora da pridrţava nevidljivi hram zadovoljstva. Osećam neobičnu privlačnost prema njoj. Osećam kako mi nešto podrhtava u stomaku, noge mi se tresu, usta mi se brzo suše. Ona se okreće u mom pravcu, kao da je osetila moj dolazak, a njene pune usne, uvećane silikonima, u mraku ocrtavaju osmeh, te iste pomalo čvrste usne koje pritiska uz moje. – Nisam te videla juče, pomislila sam da si se uplašio. – Ne, morao sam da završim neki posao, na to mi je otišlo pola noći. – Znaš, moţeš doći i u zoru, mogli bismo da doručkujemo zajedno. Obično ldem kod Fausta, tamo su kroasani najbolji. Hoćemo li kod mene? Čim su se vrata zatvorila, osetio sam se sigurno u svetu sna. Neţno obojeno osvetljenje, Lizin miris, začinjen i blag, ruţičasti krevet. Sve mi se čini nadrealnim. U bojama obitava fosforescentnost koja potiče iz mog pogleda. Jedan svet koji nastaje iz svoje sopstvene svetlosti. Liza, kao da je osetila moju ţelju, skida odeću i pruţa se pored mene. Imam osećaj da se moje srce razvuklo, da se ritam otkucaja gubi u velikom oblaku. I dalje sam obučen. Liza se osmehuje i ne pokušava ništa. Moj pogled luta njenim telom. Zadivljen sam nadmenošću njenih grudi i začuĎen što na tom telu muškarca otkrivam ţenstvene obline. Stomak nije previše mišićav. Bedra su široka. Ud krije izmeĎu nogu da bi iluzija bila potpuna. Pubične dlake ocrtavaju neţan trougao na zlatastoj
koţi. Sednem da bih je bolje video. Liza mi dozvoljava da joj se u tišini divim. Obuhvata je treperav krug svetlosti. Vidim njen izgled izvan njenog izgleda. Ono što treperi oko nje, kao da joj telo nije ograničeno rubom koţe. Toje zadovoljstvo direktno povezano s nevidljivim što potresa moj racionalizam. Mislim da posmatram njeno telo kao što je ona gledala moje lice. U tom stanju lagane halucinacije. Moj pogled je uzbuĎuje. Vidim to po postepenoj promeni oblika njenih očiju, koje se ispunjavaju mlečnom svetlošću i postaju mutnije. Zenica i sočivo višu nisu jasno razgraničeni. Diše dublje, i iznenada, dok ona lagano razdvaja noge, pojavljuje se njen uspravan ud koji podrhtava u narandţastoj svetlosti lampe na noćnom stočiću. Gladak poput mermera, glavića bledoplavog. Moj pogled s njenog uda klizi prema grudima i očima. Prelazim s jednog na drugi arhipelag. Moja očaranost ucrtava nesigurne staze na njenoj koţi. Celo moje telo ulazi u stanje blagotvorne oduzetosti. Samo su mi usne poluotvorene. Njena nagost me ostavlja zapanjenog. Sigurno sam je satima posmatrao. Ud joj se sada lagano opustio preko prepone. Najzad je zaspala. Tiho sam obuo cipele. Pokrio sam je i izašao trudeći se da što tiše zatvorim vrata. Sigurno je šest sati ujutru. Lutam uličicama prepun nekog elektronskog nemira. Noge me nose bez napora. Moja stopala osećaju sve neravnine na pločniku. Moje ruke miluju kamen koji su druge ruke već uglačale. Fontane se slivaju kroz duboke krivulje mog stomaka. Svestan sam svojih organa, fluidnosti svoje krvi, lupanja svog srca. Po povratku u garsonjem gledam kako se nad Ďenovskom lukom raĎa dan. Veliki brod polako isplovljava ka daljinama. Zalivam biljke i slušam Medţik Dţonsona. Love you. Love you. Love you. Uzimam blok i nalivpero i u stanju nekakvog numeričkog
ludila pokušavam da zabeleţim jednačinu ţelje, Almodovarovu jednačinu. Zamišljam Ramanudţana koji se osmehuje u etra, njega koji je često bio nesposoban da razloţi svoje munjevite pretpostavke. Ali ja ipak nastavljam. Zašto ograničiti prostor onim što nam je poznato? Telefon zvoni. Diţem slušalicu, misleći da je moja majka, ona je ranoranilac. Jedan drhtav, nesiguran glas. – Antoni, ti si? – Da, a ko je to? Jedno ime mi odmah pada na pamet. – Karolina? – Kako si me prepoznao? Prošlo je skoro dvadeset godina... – Uvek se sećam onoga što sam ţarko ţeleo i što nisam dobio. – Srela sam Karlosa u jednom baru, ispričao mi je za tvoju strašnu nesreću i dao mi tvoj broj. Već dvadeset godina svakog dana mislim na tebe. Niko me nikada nije voleo kao ti. Bila sam čudovište prema 'tebi. – Jesi li to i sada? – Da. Bojim se muškaraca. Uvek sam ih se bojala. – Glas ti je ipak neţniji. – Nesrećna sam. – A konji? – I dalje jašem. – Udala si se? – Ne. Nijedan čovek nije mogao da me osvoji posle tebe. – Hoćeš da kaţeš da nikada nisi... – Jesam, naravno, ali uvek sam ţalila za tobom. I danas nosim tvoju sliku u svom rokovniku... Da sam te pozvala pošto si prešao čitav grad na rukama, da li bi vodio ljubav sa mnom? – Da. – Provela sam celu noć u ambaru, odmah pošto si došao pred
moju kuću. Htela sam da te zovem. Htela sam da ti se dam, ali moja duša je bila paralisana izmeĎu ţelje i straha. – A posle, zašto mi se nikada nisi obratila? – Bojala sam se da me ne uništiš. Previše sam te volela. – Gde ţiviš? – Još uvek u istoj kući. Roditelji su mi umrli. Nasledila sam je. – Čime se baviš? – Prevodim pravne tekstove. – Karlos ti je rekao za moje lice? – Da, znam za to. – Bio bih ti odvratan. – Ne. DoĎi da me posetiš. Hoću da vodim ljubav s tobom. – Više ne hodam na rukama. – Nemoj mi se podsmevati. – Proveo sam godine razmišljajući o tvom telu, sanjao sam da te mazim, da se prevrćemo kroz svemir, da prodirem u tebe, da ti moji poljupci obrazuju drugu koţu. – Onda doĎi! – Ţivim s jednim transseksualcem. – Šta? – Sa ţenom koja ima kitu. Nastala je duga tišina. Karolina je prekinula vezu. Nakon tog poziva sam osetio čudnu melanholiju, kao zbog svih snova koje uništi neznanje, nedostatak hrabrosti. Bile su mi potrebne dve čaše konjaka pre spavanja, jer sam bio obuzet vizijom tog divnog Karolininog tela koje je toliko pohodilo moje noći. Sve je bilo blistavo, prozirno, glatko. Mišići njenih nogu leti su joj s uţivanjem igrali ispod koţe, pri svakom koraku, dok se sunčala. Njene male grudi su se njihale. Uvek su se videle. Nije nosila grudnjak i ponosnim plavim pogledom je probijala srca. Imala je nadzvučni pogled. Posle nekoliko sati sna, Karolinino telo se
stopilo s Lizinim. Postala je Liza.
Delovi mozga, posebno oni najtananiji, za koje je povezan duh, u neprekidnom su proticanju
Budim se u stanju potpune pometenosti. Moje telo ispod pokrivača sačinjeno je od neizvesnosti. Čak sam zaboravio koji pokret treba da napravim da bih ustao. Dan takoĎe okleva da probije debelo okno zastakljene terase. Zvuci ne jurišaju u osvajanje zgrade. Čitav kosmos okleva. Mislim kako bi bilo divno osetiti miris kafe i prepečenog hleba. Da neko bude tu. Ostaje mi samo da kupim aparat za kafu na programiranje i haj tek toster. Osmehujem se svojoj gluposti. Moţda zbog previše alkohola. Posmatram bibilioteku koja zauzima ceo slobodan prostor mojih trideset osam kvadrata. Velika pravougaona prostorija, kupatilo, otvorena kuhinja. Volim ovo mesto. Volim da lebdim iznad krovova. Volim da lebdim u svojoj odeći, u svom telu, u svojim mislima. Lebdenje zahteva prethodno opuštanje i, ispod svog pokrivača, traţim način na koji moje telo moţe da se prepusti tom prostoru. Veţba dostojna mačke. Trebalo mi je sat vremena da ustanem, ali ovog jutra sam uspeo da dostignem tu lakoću. Prijatan osećaj. Prihvatam je kao poklon. Moţda sam posmatranjem Lizinog tela uz sećanje na Karolinino uspeo da dotaknem nešto gipkije, nešto tečnije. Navlačim plavi kućni ogrtač i s posluţavnikom izlazim na terasu. Čudno je ne biti uvučen u akciju, nego se prepustiti besposličenju. Brodovi spavaju u luci. Dizalice su nepomične. Kao da je danas dan sveopšteg štrajka predmeta, bića, neba i mora. Posle nesreće, prvi hirurg je učinio najbolje što je mogao da mi dâ ljudsko lice, ali nije bio specijalista za facijalnu
rekonstrukciju i jedna bolničarka mi je rekla, kada sam se probudio iz kome: „Trebalo bi da ste srećni što ste ţivi.‖ Danas sam srećan što sam ţiv. Druga operacija nije uspela da stvarno popravi ono što je prva upropastila. Videla se velika razlika u dubini oţiljaka. Pre sam imao utisak da imam komade šunke na licu. Oči nisu bile povreĎene. Od tada je facijalna hirurgija, čini se, mnogo napredovala. Ponekad razmišljam o tome da se posavetujem s nekim, ali duboko u meni je skriven strah da bih mogao ponovo dobiti ljudsko lice, i kao da bi svi napori koje sam do sada uloţio da bih sebi izmislio samotni ţivot bili uništeni. Majka me hrabri. Volela bi da rizikujem. Ona iseca članke, čita knjige, prati emisije na tu temu i nenametljivo mi, s vremena na vreme, priča o tome. Na kraju krajeva, ne znam volim li dovoljno ovaj svet da bih pokušao da se u njega uključim. Zauzeo sam svoje mesto po cenu nadljudskih napora, ali na tom mestu ima malo ljudi. Dok pijem kafu, razmišljam o gruboj primedbi upućenoj Karolini. „Ţena koja ima kitu.― Strah da će me neko voleti izbija kao lava iz vulkana za koji smo verovali da je ugašen. Na trenutak zamišljam da sedam na voz, dolazim pešice do njene porodične kuće. Zvonim, ona mi otvara, trčimo ka sobi, svlačimo se i vodimo ljubav. Kakva alhemija bi mogla pomoći ţestokoj ţelji kakvu sam osećao prema njoj da pronaĎe ţar koji sam imao sa svojih petnaest godina? Siguran sam da je još uvek lepa i poţeljna. Malo ljudskija, malo neţnija. S petnaest godina nije mogla znati kakvu je pustoš napravila u meni. A kada bih ostao na svojoj terasi? Bez posla, bez noćnih šetnji. Bez ljubavi. Ideja me očarava. Konačan prekid svih pokušaja saradnje sa svetom. Ograničavam svemir na svoju garsonjeru, na svoje knjige, jer bih napisao neke druge. Prestajem da radim. Ţivim od onoga što sam uštedeo. Pišem knjigu za knjigom sve dok me moji čitaoci ne pronaĎu. Pisac je
begunac koji sanja o tome da bude uhvaćen. Ja ostajem tu i ograničavam sebi komunikaciju na sate potrebne da se uĎe u svemir nekog drugog. U tim dragocenim satima, ponavljanim do u beskonačnost, postoji ta čarobna fuzija s jednom dušom i jednim telom koje počinje da podrhtava na istoj talasnoj duţini. Ţivoti, vizije koje nalaze svoj put jedna prema drugoj u tajanstvenom činu prepuštanja rečima okačenim u plavetnilu. To je ono čemu teţim. Najzad jasna situacija. Bio bih kao i svi drugi pisci, veoma sam, a ne više kao drugi ljudi, izjedan samoćom. Bio bi to izbor. Vrio savesno praznim posudu u kojoj kuvam etiopsku kafu, jedem s uţivanjem svoja tri tosta prekrivena finim listovima pecorina i sedim tako na starom kanabetu, ispod nadstrešnice. Sanjam. Sanjam. Sanjam. Shvatam do koje mere ispunjavam svoj ţivot bespotrebnim postupcima, kao da bih bolje prikrio njegovu prazninu. Ne raditi ništa bilo bi najsmelije, moţda jedino zbog čega bih mogao da povratim prostor. Taj beskrajni prostor sam osetio nebrojeno puta kada su me grlile Sandrine ruke, pošto bismo vodili ljubav. Ostajali smo zagrljeni u krevetu, na podu, na pesku, u šumi, i osluškivali telo onog drugog, osluškivali smo svoje telo, osluškivali smo svet. Upravo je ta malena paţnja, koju veštačka aktivnost prikriva, ono što mi nedostaje. Čula okruţena previše brojnim stimulansima malo-pomalo gube oštrinu. Potreba da se ispuni tišina, prazan prostor, da se upali svetlost dok bdijemo u svom krevetu. Svest o postojanju svih tih postupaka u ovom trenutku navire. Vraća mi se ukus detinjstva kome nije bio potreban napor da bi bio predmet posmatranja. Upravo sam tu moć počeo da gubim. Karolinin poziv je trebalo da me vrati na put jednostavnosti na kome svaki dogaĎaj naĎe gde će se privezati. Ukoliko gledam luku, brodovi se ponekad pokreću, ponekad su nepomični. A onda otplovljavaju vrlo sporo. Zašto
opterećivati svoju misao? Upravo sam odlučio da kupim ogledalo za kupatilo i bacim fotografije. Suočiću se sa svojim licem. Besmisleno je gledati poslednju fotografiju snimljenu pre nesreće. Gusta crna kosa, orlovski nos, izduţeno lice, bezrazloţna melanholija onoga koji ne zna da ţivi poslednje trenutke u svom privlačnom telu. Neznanje onoga koji ne zna da će se svet prevrnuti, da će njeno telo nestati još mnogo brţe od njegovog. Sandrina lepota je imala tu bezazlnost. Uvek mislimo da imamo vremena za lepotu, za ţelju, za strast. Nepoštovati svaku sekundu kao da je poslednja jeste propast u kojoj se ljudi zaglibe. Kada nestane krajnja neodloţnost ţivljenja, ja jednostavno gubim ţivot. Ja sam samo gomila organa koje ljuljuška apsurdna večnost. Koma me je poštedela toga da vidim krvavo i polomljeno Sandrino telo. Nemam nikakvu apokaliptičnu viziju njene uništene lopote. Nemam ni bilo kakav opis toga. S obzirom prema mom stanju, niko mi nije opisao šta je od nje ostalo. Nisam čak ni pokušao da je zamislim. Od nje sam mogao da imam samo poznatu sliku, savršenu, senzualnu i treperavu. Dubok, pametan pogled, graciozni udovi, lepota grudi, struka, bokova, neţnost stomaka, oblost njene prelepe zadnjice o koju sam voleo da trljam nos dok se ona smejala, harmonija leĎnih mišića – bavila se plivanjem koji su se talasali kada bi se njen najintimni deo tela otvarao mom jeziku, mojoj ruci, mojim očima. Upravo te svete isečke neprestano vidim u snovima, oni me prate u besanim noćima i usamljeničkim danima. Ponekad se pitam kako, u jednoj nagloj smrti, svest napušta telo. Da li se to odmah desi? Ili postepeno? Postoji li lagano izmeštanje? Da li se nešto otkida? Nešto što moţe da vidi? Što brine? Pati? Ili je to rastavljanje od ţivota grubo i trenutno? O tome sam godinama razmišljao. Pokušao sam da proniknem u tu tajnu istraţujući deliće svoje kome. Bio sam skoro mrtav, a
ipak je, ponekad, postojala kratkotrajna svest o nečijem prisustvu, nekom zvuku. Mislim da se sećam svoje majke koja me je dodirivala i pričala, bez sumnje jer je i sama bila svesna da mogu da je osetim i čujem, poput laganog oblaka, poput zaljubljene magle u hladnoj atmosferi bolničke sobe. Ali ta osećanja, te odlomke sećanja, jedva je moguće opisati. Oni su, u stvari, vrsta umirujuće rekonstrukcije stvarnosti, pokušaj da se od ţivota i od smrti napravi nešto smisleno, jer bi postojao jedan element nas samih koji ne bi mogao da nestane onako brzo kao plućno krilo, mozak ili srce. I s tim strahom, dodirnuo sam prstom ono što pokreće sve verovanje da postoji ono posle, s one strane. Nije da zahtevam večnost, nego samo nekoliko trenutaka neţnosti pre raspadanja. Vreme potrebno da se poslednji put poljubimo, da uza se pritisnemo voljeno telo, da još jedanput posmatramo pogled koji nas je odveo na kraj sveta u onom najprisnijem i najtajanstvenijem trenutku. Upravo sam taj tako kratak trenutak ţeleo da mogu da uhvatim. Tu poslednju radost, sličnu raketi koja prolazi kroz stratosferu.
Oduzmimo telu gravitaciju Leţim na krevetu. Liza stavlja gipsane trake u duboku posudu, sipa preko njih mlaku vodu, čeka nekoliko sekundi i stavlja ih jednu po jednu na moje lice. U početku je dodir sveţ, a onda gips počinje da se steţe i odaje blagu toplotu, ali istovremeno izaziva i osećaj zategnutosti koţe. Liza paţljivo prekriva celu površinu, a onda dodaje još jedan sloj, da bi maska bila jača. Moje lice nestaje u beloj noći i ostavlja mi utisak nevidljivosti. U jednom trenutku ţelim da me Liza celog obavije trakama. Neka završim kao mumija okačena u prostorvremenu. – Ah! Ovo će biti vrlo lepo, videćeš... Počinje da se suši. Za dva-tri minuta moći ću da je skinem. Mislim da dobro prianja. Imaću dobru osnovu da te ponovo stvorim, moći ću da izmišljam koristeći tvoje oblike... Znaš, oduvek sam ţelela da budem umetnik, da nešto pravim, oblikujem, dajem formu, ali ništa nije uzbudljivije od stvaranja lica. Lizino oduševljenje me umiruje. Toplina struji izmeĎu njenog i mog tela. Volim dodir njenih butina na koţi mojih grudi. Njene paţljive ruke. Osećam njen pogled. Znam kako i gde me gleda. Kao da mogu da pratim kuda se njene oči kreću po mom telu. – Još jedan minut i skidam ti to, mili moj! Znam da joj je to navika, znam da svima kaţe „mili moj―, ali ne mogu a da ne zadrhtim. Te reči nisam više navikao da čujem. Najzad, ona lako odvaja masku, kao da podiţe moju mrtvu
koţu, moju napaćenu koţu, moju koţu prošaranu oţiljcima. Po smatram masku. Nije otvorila ni oči, ni usta, ni nozdrve. – Vidi, liči na sneg! – Lepo je, glatko, ujednačeno. Nedostaje samo ono što se naziva nosem. – Imaš li sliku roditelja na kojima im se dobro vidi nos? – Uništio sam svoje slike. – Šta su ti napravili, pa to je nos starlete iz neke američke serije, mali peščani breg. Ne mogu a da se ne nasmejem. Upravo je to najbolnije s drugima; gaĎenje i strah su toliki da se nikada ne usuĎuju da naprave neku aluziju na moje lice. Liza je potpuno opuštena, govori ono što joj padne na pamet i ne pokušava da prilagodi svoje reči nekoj slici koju o meni ima. Vidi me onakvog kakav jesam, bez presuĎivanja, bez distance. Patnja, bitka, samoća kroz koje je prošla odjek su onoga kroz šta sam ja prošao. Moţemo neposredno da pristupimo našoj lepoti, lepoti onog drugog, a da pri tom naše opaţanje ne bude uslovljeno strahom. – Jesi li već videla operisane transseksualce? – Jesam, imam dosta drugarica koje su to uradile. To je teška i čak opasna operacija ako se ne uradi u dobrim uslovima. I vrlo je skupa. – Kako uspeju da naprave otvor vagine? – Uzmu koţu s uda, prevrnu je i pretvore glavić u klitoris, posle naprave usmine od sunĎerastog tkiva uda. Videla sam neke vrlo uspešne, u kojima je još bilo osetljivosti, čak su mogle da doţive zadovoljstvo. Dobri hirurzi sačuvaju nervne završetke. Jedina nevolja je što čak i sa ţenskim organom mi imamo erekciju, i to često otera mušterije. Drugi problem je što se vagina prirodno skuplja posle zarastanja i treba je odrţati da ostane otvorena, pomoću sonde ili kleme. Spolja zaista liči na pravu.
– Nisi nikada to poţelela? – Ne, ja volim da budem aktivna i mnogi muškarci to vole. Privlači ih muška homoseksualnost, ali ne toliko da bi to probali s muškarcem. S nama, strah se gubi. Ne osećaju se kao homići. Vide lice ţene, telo ţene i osećaju da nešto prodire u njih. Nemamo uopšte iste mušterije kao one operisane. Drugi su zahtevi. Dvosmisleniji. A moţe biti i dosta komplikacija. Opasno je, ponekad, bolno. Volim sebe ovakvu kakva sam. – Lepa si. A grudi? Da li brzo porastu? – Ne, treba uzimati hormone više od tri meseca pre nego što ppočnu da rastu. Onda osećaj postaje neverovatan, jer primećuješ kako ti grudi rastu. A onda, vrlo polako, hormoni ti preobraţavaju lice, stas, struk ti postaje tanji, dobijaš bokove, malje nestaju, osim na licu. To je glavni problem. – Šta onda radiš? – Idem na lasersku epilaciju, dugotrajno je i skupo. Ali posle više ne rastu. – A da bi imala papire da si ţena? – Teško. To su velike pravne petljancije, ali ja nemam tih muka. Samo ako ţeliš da imaš uobičajeno mesto u društvu. Da imaš posao, da te ljudi stvarno smatraju ţenom. Prilično je lako s muškarcima, ali ţene su nemilosrdnije. U stvari, bolje je krenuti od nule. Otići u neki veliki grad gde te niko ne poznaje i, ukoliko su ti papiri u redu, započinješ novi ţivot. Ako si mlada i lepa, još je lakše. I nikome ništa ne reći. Imam drugarice koje su sasvim uspele. Ako ne naletiš na tipa koji ţeli decu, sve je u redu. Ostao sam zamišljen posle ovog razgovora. Posmatram svoje lice, ravno je, bez nosne kosti. Celokupan središnji deo mog lica je od sudara ulubljen, kao i čeona kost iznad arkada. Godine kraniosakralne terapije su na tom mestu malo popunile prostor.
Liza odlaţe masku na prekrivač, gleda je kao da će se iz nje naglo pojaviti ono što nedostaje da bi bila jedna uverljiva, uravnoteţena celina. Leţe pored mene i spušta mi svoju glavu na stomak. Milujem joj kosu, čelo. Očajnički me grli, stišće se uz mene. – Moj ţivot se promenio otkako te poznajem. Jesi li davno sreo Almodovara? – Dok sam ţiveo u Barseloni. – Šta je radio tamo? – Ne znam. Izlazio je iz restorana s prijateljima. – I tek tako si mu prišao? – Ne, on je mene primetio. Prišao mi je. – Nisi osetio da je bio zgaĎen? – Ne, uopšte, bio je zaintrigiran, fasciniran. Seli smo na terasu nekog restorana; raspitivao se o mom ţivotu i što sam mu više pričao o njemu, to sam sve više primećivao kako se njegova mašta pokreće. Iz minuta u minut, gubio sam svoj lični identitet i postajao jedan od njegovih likova. Svet matematike ga je opčinjavao, ali i svet pisanja. Ponovo smo se sreli sutradan. Odlučili smo da zajedno radimo na scenariju na osnovu onoga što je pročitao u mojoj knjizi, ali mi ne ide. Čekam. – Almodovar sam piše svoja scenarija, zar ne? – To je bila njegova ideja. Ne znam šta će od toga ispasti. Rekao je da hoće da napravi neke probe. Da hoće da doĎe kod mene sa svojim snimateljem i snimi moj svakodnevni ţivot. – Je l’ već dolazio? – Nije, najpre će mi se javiti. – Hoću da postanem zvezda, da budem deo tvoje priče, to bi bilo genijalno. – Već si deo moje priče. Mislim da te smatra vrlo lepom. Još prve večeri mi je rekao da te moţemo uključiti u projekat, ne
sećaš se? – A šta je priča? – Ljubavna priča. – Lepotica i zver? – Tako nešto. – Ali ja ću ti izmisliti lice. – Jedva čekam da to vidim. – Tvoj miris me podseća na veliki bazar u Istanbulu. Radila im tamo neko vreme. Bilo je vrlo surovo. Više sam volela da se vratim. Liza mi miluje lice, ramena, grudi, stomak. Moje telo buja drhtajima. – Jesi li gledao Lavirint strasti? – Predivan. – Sećaš se kada Keti i Seksilija menjaju identitet? – Da, ona se izvlači iz incesta podmećući ocu drugaricu, koja toliko liči na nju, a on je u svakom slučaju meša sa svojom ţenom. – Često kupujem muziku iz njegovih filmova. Ubacuje pesme knje ti pomeraju utrobu. – Ako hoćeš, moţemo da odemo da pogledamo njegov poslednji film. – Još nisam gledala Volver. – Sutra? – Hajdemo na predstavu u osam, a posle ćemo na večeru. Vratio sam se kući s osećajem da lebdim. Sve je bilo suptilno i lagano. Moje telo, drugi ljudi, skuti senki i mraka, zvuci. Volim ovaj trenutak kada zora okleva da se pojavi. Kada noć nije sigurna da ţeli da ode. Kao da se Bog igra sprečavajući Sunce da izbije. Tek da bi video. Tek da bi se poigrao osećanjima ljudi, njihovim radostima i njihovim patnjama. U tom neodlučnom satu sve što je odreĎeno gubi se u
neizvesnosti, i to je bez sumnje ono što se meni dopada. Ivice, obrisi, crteţi se rasplinjavaju. U tih nekoliko minuta gubi se oholost ljudi. Utisak da postojiš, da imaš svoje mesto, svoju ulogu, svoju sudbinu, svoj ţivot, sve to je obuzeto tajnom. Nema moguće jednačine za sumrak.
Prostranstvo je jedno telo
Almodovar nema uglove. Njegovo telo i lice poseduju jednu dečiju oblinu kojoj protivreči mračan pogled, strastvena nestalnost. Obraća se kamermanu, traţi od njega da snima pod odreĎenim uglom dok se krećem kroz veliku prostoriju. Posmatram starinski parket, njegov sjaj i njegove svetlosmeĎe tonove. Pogled kamere mi ne smeta. Čini mi se da je njeno oko paţljivije od ljudskog i znam iz iskustva da paţnja na kraju raĎa očaranost. To je lagano pomeranje. Najpre izbijaju forme, um ih se dočepa, stvara poreĎenja a potom sud. Um se uţasava sveţine, jedinstvenosti trenutka, obrisa koji ne liči na nešto poznato. Uvek nas sve podseća na nešto drugo, odatle teškoća da se bude stvarno ţiv. Kamera nije referentna. Na nju suptilno utiče oko snimatelja, ali ta leţernost je kreativna. Ne moţemo mrzeti ili prezirati ono što dugo gledamo. Sva silovitost našeg vremena, sve političko podlaštvo, potiče iz činjenice da niko nikoga ne gleda. Razlike se produbljuju, pukotine se pretvaraju u ambise u koje poniru rat i destrukcija. Ubiti je odgovor onoga koji ne gleda, i na neki način, ja sam, sam za sebe, pramčana figura nasilja. Postoje razdoblja u istoriji u kojima su diktatori najpre ubijali čudovišta, umobolnike, mislioce, umetnike, kao da bi ubili njihov pogled. Ubijamo one koji vide svet. Diktatori uvek imaju nepomičan pogled. Mogli bismo im dati tu dijagnozu već u detinjstvu, Ne mislim na nepomičan pogled usled očaranosti nekim insektom ili daţdevnjakom, već na nepomične poglede onih koji u svemu vide samo sebe same, uzdignute na vrhuncu slave. Oni svi imaju paralizu zenice. Oko kamere je hladnije, ali je lišeno informacije o svom sopstvenom
postojanju. Moţe videti druge, moţe videti svet. To je tajna oka rasečenog brijačem u Bunjuelovom filmu Andaluzijski pas. Almodovar ne govori ništa, potpuno se uklapa u tihi postor, sluša moje lice, a njegov pogled je otvoren, ţiv, treperav. To je srce njegove okrugle glave. Sedam u fotelju ispred širokog prozora. Odatle vidim liniju horizonta koja ovog jutra nije jasno odreĎena. Gde se završava more? Gde počinje nebo? Oko kamere, da, ona ima samo jedno oko a mi uvek gledamo film s oba oka. Uvek prelazimo s jednog na dva. Sreća pa su egipatski Nubijci, Indijci ili Vavilonci (još jedna nesigurnost), izmislili nulu. Da bi nas izvukli iz sukoba izmeĎu dvojnosti i jednosti. Postoji svet pre nule i svet posle nule. Onda, to oko, predivno u svojoj jedinstvenosti, taj kiklop bez srca, šta vidi? Šta vidi onaj ko je lišen odbojnosti, srama, sumnje, straha i gaĎenja? On vidi Antonija Kazasa Rosa kako sedi u fotelji ispred svog velikog prozora. Ja, ja posmatram more i nebo, on me vidi dok ih ja posmatram. Ne pokušava da se zaustavi na nečemu poznatom. Nema nesigurnosti jer nema ni odbojnosti, ni srama, ni sumnje, ni straha, ni gaĎenja. Ne objašnjava ništa u vezi s malim peščanim bregom koji nasred mog lica zamenjuje nos. Ne primećuje da su nozdrve preterano velike, liče na korintsko groţĎe zaboravljeno u mlakoj vodi. Dva crna tunela otvorena ka belini koţe. Objektiv ne kaţe: „Srećom pa ima lepu, crnu, kovrdţavu kosu!― Ne zaustavlja se na ruţičastom i uvijenom oţiljku. ,,Ah! Ali uši su skladne, lepo oblikovane, bar nešto na čemu moţe da se zastane!― Ne. To oko vidi. Dodiruje svu neţnost koţe koja voli svetlost, koţu gejše, nije da sam već posmatrao neku, ali sam kroz ljubav japanskih pripovedača prema koţi svojih junakinja uspeo da je dodirnem u stvarnosti. Ah! I usta su tu! Tu nema šta da se doda. Lep oblik. Treba mi samo zečja usna pa da se bacim kroz prozor. A kada skačemo, znamo kakvo smo lice imali pre skoka, ali ne i
ono koje ćemo imati posle, na asfaltu. Ako vas uz to prolaznici ignorišu, niko ne pozove policiju ili pronto soccorso5, ubrzo postajemo tanki poput hartije za uvijanje cigareta, umetnuti u meĎuprostor izmeĎu kocaka kaldrme. U mojoj ulici ima kaldrme. Nalazimo se spljošteni i, malo-pomalo, nestajemo nasumice, kada proĎu kamioni za pranje ulica, sa svojim deterdţentima, Ďubretari sa svojim metlama. I evo, već je na redu sahrana. Ni najmanjeg komadića koji bi mogao stati u umu na kaminu, ili koji bi se mogao baciti u Sredozemno more, već prilično zagaĎeno, koji bi se mogao sahraniti u dvorištu pored ostataka poslednjeg psa, tibetskog, sa spljoštenom njuškom Diktatura lepote tela je potpuna i neprevaziĎeno anoreksična. Ne ţelim da kaţem da su devojke čije fotografije vidimo u časopisima previše mršave (mada to patetično jesu), već da u toj diktaturi postoji ludilo onoga koji se prepušta smrti od izgladnjivanja dok trećina sveta umire od gladi, a dve trećine od odsustva pogleda. Sva naša kultura je anoreksična, sva naša civilizacija. Naše oko je nepomično. U tom autoportretu pokušavam nešto drugo. Pokušavam da gledam svet sve dok nam ne otkrije svoju lepotu, mada je operacija neobično utopijska. Postavljam Almodovarovu teoremu: dovoljno je dugo gledati da bi se uţas pretvorio u lepotu. Kamera je sigurno uključena već dva sata i snima u blistavoj tišini mog lica. Čak nema mesta za neku melanholičnu pesmu, za Lizin smeh. Nalazimo se na početnom nivou belog slikarskog platna, bioskopskog platna, što dokazuje da su sineaste slikari koji to dobro shvataju. Šta ostaje od naših ljubavi? Tragovi raspadnutih lica u ushićenim ili bolnim trenucima. Fragmenti, kolaţi. Onda, moţemo li voleti biće čije je lice već kolaţ? Moţemo li ga 5
Hitnu pomoć.
gledati dovoljno dugo da bi ljubav šiknula poput reke koja izvire u steni? Ne, to je tragična posledica Almodovarove teoreme: potrebni su nam geometija i harmonija jer nema nikakvog zadovoljstva u uništavanju onoga što je već pretrpelo uvredu apstrakcije. U muzejima često sede kopisti, koji se po svaku cenu trude da reprodukuju dela iz prošlosti u besmislenom pokušaju da otkriju tajnu stvaranja: ali da li je iko ikada video slikara početnika kako kopira monohromno platno jednog Klajna6? Tajna je u plavom, mada nam velikodušno daju njenu formulu. To je i diktatura lepote Mislimo da moţemo da stavimo nevidljivo u jednačinu. Veliki slikari su uvek voleli čudovišta. Samo su neoklasicisti opčinjeni harmonijom. Ja zahtevam pravo na haos kao jedino područje preko koga vredi preći, a kada se čitava jedna civilizacija okrene ka „duhovnom―, to je početak kraja i kraj je početak. Postoji u haosu nekakva neizvesna elegancija o kojoj nijedan neoklasicista ne zna ništa. Najistaknutija manifestacija haosa ispoljava se u traganju za redom, savršenstvom, harmonijom. To je takoĎe jedna od posledica Almodovarove teoreme: Harmonija = Haos. Autoportret nije završen. Paţljivi čitalac je moţda primetio da govorim o oku kamere koje luta preko mesečevog pejzaţa mog lica, ali nešto nedostaje, jedan izuzetno vaţan element! Zadnji deo glave. Tu se ocrtava harmonija. Napravio sam nekoliko svojih fotografija koje sam ţeleo da pošaljem budućcm izdavaču. Da li ste primetili da dobri izdavači stavljaju fotografiju pisca na četvrtu stranu od korica? Nije da su baš svi grozni. Ima i lepih pisaca... Kortasar, na primer. Postoje i svi oni inertni likovi koji se gube u magli u trenutku kada ih 6
Yves Klein (1928-1962), francuski umetnik koga su njujorški kritičari smatrali neodadaistom, a ostali postmodernistom.
ugledamo. Na tim fotografijama moţete me videti kako sedim, okrenut leĎima. Tamno odelo, beli okovratnik, potiljak, crna i sjajna kosa, nalik Indijanki. Ah! uši. To zapravo znači da ne ţelim da svog čitaoca gledam u lice. Zamislite jednu stranu novina Liberasion ili Mond, vidite me s leĎa, i s one strane novina, zajedno vidimo svet, vi i ja, i iz tog zajedničkog pogleda najzad se oslobaĎa lepota jer je naše oko otvoreno, ono se spušta, prestaje da leprša, najzad, ono vidi! To je predmet svake knjiţevnosti. Koji je interes ostati u sedećem poloţaju poput psa od porcelana spram neke mumije? Ko je pas? Pisac ili čitalac? Almodovar odvlači svog kamermana. Odlaze. Zauzimaju mesto neba. Vide me kao što mesec gleda svet. Imamo tu smelost da gledamo mesec. Inteligentnije sunce se okitilo nepodnošljivim sjajem. Mada sam čuo da ga neki Indusi gledaju direktno sve do razaranja oka. Peku se da bi bolje videli tamnu unutrašnjost sebe. Ja bih im suprotstavio pustolove prosvetiteljstva. Nalazimo se u jednoj epohi u kojoj nas moda tera da gledamo unutra. To je kao da pokušavamo da gledamo jetru ili slezinu naših sagovornika, ne kaţem da bi bilo nezanimljivo, ali probajte da to uradite a da preskočite koţu. Ovom veku ne nedostaju idioti koji se okupljaju da bi pričali anĎelima ili da bi videli boţansko u sebi ili na nekom drugom mestu, ali bogovi bi, da postoje, bili mnogo zabavniji! Gledajte ih kako lepršaju iznad kupola, nestvarni betmeni, otvorenih usta, kako gutaju mušice, rode, supersonične i putničke avione prepune putnika, zadubljenih u čitanje Almodovarove teoreme, koji zauvek nestaju u utrobi haosa. Jedanput sam video dţez pevačicu koja je stajala okrenuta leĎima publici. To mi se učimlo lepim. Gledao sam kako joj se leĎa pokreću. Glas je izlazio iz celog tela a ne samo iz usta.
Govor, reči, direktno povezani za celo telo. To nije mentalna operacija, to je mnogo fizičkiji čin. Moj stomak piše, moje noge pišu, čulna sveukupnost mog tela piše i duh je tu samo kao nekakav predajnik, prevodilac, koji izraţava neobično brujanje tela. Kada se reči promole, ja se uvek iznenadim. Ponekad sam zapanjen da jedna rečenica sa svojom strukturom moţe da se pojavi iz jednog svemira neizrecivog drhtanja. Voleo bih da znam španski jer mi se taj jezik čini jezgrovito tačnim. Većina mojih omiljenih pisaca se izraţava na tom jeziku. Imaginarno, ta neodreĎena i podrhtavajuća margina koja razdvaja stvarnost od fantazmagorije jeste okean po kome oni lagano plove. Evo još jednog razloga što se ljutim na svog oca. Trebalo je da mi da ime Antoan pošto je bio deo onog pokolenja koje se stidelo svog jezika i svoje kulture. Opsednuto je odbijao da govori, pa čak i da razume, španski ili katalonski. Zapravo je moja majka zahtevala da mi da ime Antoni. Volela je zvučnost tog imena. Najčvršća veza koju je moj otac odrţavao sa svojom kulturom bio je, čini se, fašizam. Slava ,,voĎe―, ,,kaudilja―. Oduvek sam mrzeo voĎe, osim da bi me proveli kroz dţungle ili preko pustinja. Šta, dakle, nedostaje ovom autoportretu? Oči! „Imaš lepe oči, znaš...― To su mi govorili u vreme kad sam još hodao na rukama. Moje oči se nisu promenile, one su pošteĎene u svom obliku i u svojoj sposobnosti da gledaju. Ja gledam u kameru, ,,objektiv―. Da sam Almodovar, pre bih govorio da treba promeniti „subjekiiv―. Otvor irisa. Pretopljeno kroz crno. Sve te tajne koje se odvijaju pri prolasku kroz masu stakla. Mislim na onog prvog koji je probio komad kartona ili koji je video drvo projektovano na zidu sobe naopako, zahvaljujući rupi na prozorskom kapku. To je najčistija definicija sreće, kreativnosti nastale iz oka, iz pogleda. To je ono što volim kod mangupa. Znaju da gledaju
brzo i dobro. Ţivot im od toga zavisi. Bića koja nisu u opasnosti previše su opuštena. Njihova se čula ubuĎave. Zeleno-sivo preplavljuje im ţivot. Postoji u svetovima koje volim da posećujem, u sumnjivim svetovima, jedna prodornost pogleda, blistavost, sjaj. Mislim na onu Balzakovu rečenicu iz Malog Robera7: „Sumnjivi svet sumnjivih ţena―. Nalazim tu zvučnu i prikrivenu divotu i to je taj svet koji Almodovar istraţuje a da se nikada ne umori. Njegov pogled na meni, to je pogled nekoga ko zna da belo i crno nikada ne smeju dati sivo već moraju da podrhtavaju bestidno se udvarajući jedno drugom, zaprepašćeni mekoćom pokreta jezika koji uvek poništava slučajnost.
7
Le Petit Robert je poznati jednotomni rečnik francuskog jezika. Objavio ga je Pol Rober 1967.
Ta stvorenja bi bila ili tela ili sasvim slična telima
Upravo smo izlazili iz bioskopa kada smo ugledali jelena. To je mala bioskopska sala u mom kraju. Ima ih još. Sedišta su malo razvaljena. Uveli miris svih snova, svih strahova, svih nadanja da će se ispričati ljubav koju su likovi upravo doţiveli. Ţelja da naš ţivot najzad bude veličanstven. Da se pojavi neka velika ljubav, makar nas i uništila. Upravo nam svaki film donosi takvo preuzmanje rizika. Kada izaĎemo iz mračne sale, uzdrţavajući se da ne pustimo neku suzu, nekoliko suza nad ništavnošću našeg ţivota, mi više ne hodamo na isti način. Svaki veliki film nas nagoni na posrtanje, ostavlja nam na trenutak ili za večnost taj planktonski, pomalo mekan osećaj da lebdimo izmeĎu dve vode, Taj neodreĎeni osećaj da moţemo najzad ţiveti kao heroji, da moţemo da prolazimo kroz ţivot a ne da od njega beţimo. U takvim trenucima milosti osećamo kako smo krhki, lagano dodirujemo naše neodlučno meso, dozvoljavamo snaţnom maštanju o lepoti da izbije i da nas ponese. A onda se strah ocrtava. Potreba da se sačuva odreĎeni okvir, forma, društveno ponašanje. Ja sam sve ono što veliki film osvetljava u nama, a to je ta mogućnost da slobodno delujemo. Ko nije sanjao, izlazeći s neke predstave, o tome da nestane? Da više ne vidi svoju porodicu, svoje prijatelje, da više ne odlazi na posao sutradan, da više ne bude onaj koga ceo svet poznaje. Da se preseli u neki drugi grad, i najzad, da preuzme rizik da čini zadovoljstvo samo sebi samom?
U trenutku smrti se sigurno nalazimo u istom stanju. Zamišljamo da je naš ţivot mogao da se oslobodi tereta navika, usklaĎenosti s društvom, neprekidnog ponavljanja istih mehanizama odbrane. Onda dolazimo do najapsurdnijeg. Brani ti šta? Pretpostavljam da moramo biti na svojoj samrtničkoj postelji da bismo se usudili da odgovorimo. Nema šta da se brani. Napustili smo sve naše snove. Ţiveli smo u saglasnosti s pravilima. Traţili smo samo udobnost i, u takvom zajedljivom traganju, radost nam je pobegla. Svako umetničko delo u nama budi ono što je u biću najţivlje, najsubverzivnije, najslobodnije. Patnja je snaţna. Ţelimo da ponovo napišemo scenario svog ţivota. U celoj egzistenciji čini se da nedostaje besmislena drama koja bi nas obavezala na ţivot kao da treba da umremo sutra. Umrećemo sutra. Niko toga nije svestan. I upravo na filmu izranja ta svest. Još uvek nismo imali vremena da budemo heroji. Previše je ljudi koje treba zadovoljiti. Ali doĎe trenutak kada ne moţemo više zadovoljiti ni sebe, i tada smrt postaje tragična. Sudbina mi je udelila dar da vrlo rano umrem da bih počeo da ţivim. Ubijen u svom mesu, ubijen u svom licu, ali ne i u ,,duši― Mogu da napišem tu reč jer sam ateista. Mislim na La Metrijevu Prirodnu istoriju duše8, materijalistički tekst, ukoliko to jeste. Duša, šta je to? Taj duh koji je, kada ne ponavlja metode svo je lične bedne tragedije, sposoban da sanja? Da se provuče kao plivač izmeĎu tečnih slojeva stvarnosti? Ono što mi se dopada u reči duša jeste njen neodredivi deo. Rečnici su nedovoljni na tom nivou. Vraćaju razumevanje kao lopticu za pingpong. Duh: „Princip vantelesnog ţivota čoveka. Videti: 8
Julien Offray de La Mettrie (1709-1751), francuski lekar i filozof. Branio radikalni materijalizam, a prvo filozofsko delo napisao 1745. godine i odmah izazvao veliki skandal zbog koga je izgubio mesto lekara pri Francuskoj gardi. Knjiga je odlukom Parlamenta 1746. godine javno spaljena
duša. Princip telesnog ţivota čoveka―. Ko bi rekao da ćemo traţeći jedno naići na drugo. Ta velika neodreĎenost kao moć verskog, koje se upliće čak i u definicije. Bio bi potreban jedan ateistički rečnik francuskog jezika, osloboĎen svojih grlica, dobra i zla. Jezik koji bi imao sjaj i oštrinu sečiva. Pisati kao što ratnik ţestoko napada nebo znajući da seče reči, preseca sumnjive veze, ponovo iznosi na videlo krajnju razgolićenost bića. Neka se svako oseti nesigurnim kada na sebi nema nikakvu odeću. Onda bismo mogli da vidimo unutrašnje organe kao kada smo zaljubljeni i sanjamo da uĎemo u telo onog drugog na nivou različitom od tog kakav nam omogućava seks. Ili, početi sa seksom, ali zatim ostaviti celo telo da se prepusti. Seks bi bio vrh koplja koje bi povuklo celo biće u telo drugog bića. Ušao sam u tebe, ušla si u mene. Putujem od tog trenutka kroz unutrašnjost tvojih prostora, plovim po tvojoj krvi, ushićen sam na svom krhkom čunu, tu su brzaci, jezera, unutrašnji okeani. Izvukao sam durbin i osmatram horizont, vidim arhipelage, brda, mračne pećine, iznutrice, ponekad rizikujem i krenem ka jednom otvoru, bacim pogled napolje i vratim se istog časa odakle sam došao. Pustolovina, velika pustolovina. Otkrivanje bezimene teritorije. Nema potrebe ići u kosmos da bi se dalo ime nekoj zvezdi. Tu, odmah pored nas, nalazi se jedna potpuno neistraţenaa galaksija, unutrašnji pejzaţ pokrenut groznicom što ţivot konačno počinje. To je ono što sam doţiveo gledajući taj film, telo uz telo s Lizom. Moţda mi nismo ono o čemu sanjaju drugi, ali mi znamo da se u nama nalazi ta zvezdana strana zato što iz sekunde u sekundu osećamo svirepost sveta. Mi smo bez zaštite, bez ruba, bez granica. Svakog se časa moţemo raspasti. Već rasparčani u prostoru. Napustili smo sve snove o povezanosti.
Najčudnije je prisustvo jelena. Usred grada, u deset sati uveče, ispred bioskopa u mom kraju. Zamišljam da je prešao preko ţelezničkih šina, račvanja autoputeva, galopom, preskačući prepreke da bi došao da ispravi štetu. Kola ga nisu povredila. Spasao sam ga. Ubio sam Sandru. Došao je da me vidi. Zamišljam da se posle buke od udarca auta o drvo vratio u šumu odakle je i došao, i da je svih ovih godina uspevao da izmakne lovcima, psima, pogledima. To je dostojanstven i mudar jelen. Ljudi izlaze iz bioskopa u onom lelujavom stanju, bez sumnje i oni vide jelena, ali ne reaguju. Zamišljam ih kako se vraćaju svojim kućama. Deca im sede ispred televizora. Tad sipaju sebi pivo. –Deco, videli smo jelena kada smo izlazili iz bioskopa, baš tu niţe! – I mi smo ga videli na televiziji. Evo najbanalnijeg nivoa realizma. Liza prilazi jelenu. Priča mu o veličanstvenim rogovima. On ne beţi. Miluje ga po glavi, ja se divim rogovima koji oblikuju noć. Uličica je vrlo mračna. Posmatram ih, očaran, pribliţavam se pazeći da ne napravim nagao pokret. Jelen okreće glavu ka meni. Gleda me. Vidi me. Oči su mu grumeni ćilibara u tami. Dlaka mu je topla i vlaţna od lude trke. Svi njegovi mišići trepere. Uličica se sada prazni i mi hodamo ka luci, jelen, Liza i ja. NajluĎe misli mi padaju na pamet. A šta ako je to Sandrina duša? Znam, to nije baš najrazumnije za jednog ateistu. To je samo pomisao, kao što gavran preleti nebo. Nisam nikada sanjao o Sandi. Proveo sam na hiljade sati nepomičan na svom krevetu i gledao je, pričao s njom, osećao njen miris, vodio ljubav s njom. Ponekad je njeno prisustvo bilo tako snaţno da sam bio začuĎen što je ne zatičem kako se kupa, zamišljena i prozračna, tela uvećanog pod vodom, pogleda uprtog u neku
tačku toliko udaljeniju od površine zida. Ovde nikoga nema da snu podari oblik. Moţemo uništiti planetu, ostaviti svet da bude ţedan, mučiti stvorenja, iznositi i najsitnije pojedinosti o povreĎivanju njihovih najosnovnijih prava, moţemo sakatiti organe, izbrisati lica, silovati ţene i decu, vrbovati, paliti psihijatrijske azile i rehabilitacione centre, moţemo vladati samovoljno, širiti fanatizam, zabranjivati, paliti knjige i filmove, osuĎivati na smrt i izvršavati egzekuciju. Moţemo biti predsednik i svečano spasti jednu ćurku, a pri tom odbiti pomilovanje osuĎenih na električnu stolicu. Moţemo ostaviti da ceo jedan kontinent umre od side, moţemo zatvoriti milione ljudi, pretvoriti svet u zatvor, ali ne moţemo sprečiti jelena da prošeta gradom. Ne moţemo sprečiti nijedno biće da sanja, da čuje muziku, da posmatra pticu kako poleće ili talas kako dolazi da umre na obali. Ne moţemo sprečiti slikara da slika, muzičara da svira, pisca da piše. Moţemo samo sprečiti da se njihova dela razvijaju, da se šire, da diraju ljude. Na neko vreme, vreme diktature, trideset, četrdeset, pedeset godina. A onda smrt oslobaĎa. Ţivot ponovo izbija sve dok moţemo da dišemo i popijemo malo vode. Koliko vremena još? Prošli smo kroz četvrt prostitutki, transvestita, transseksualaca, i jelena su videli, dodirnuli, divili mu se. Jedna od njih mu je ponudila svoj dugački fosforescentni perjani okovratnik. Seli smo na terasu nekog restorana i pojeli penne all ’arrabiata, a jelen nas je posmatrao. Bes je to što nas guši, što mene guši, bes da ne budemo slobodni da skakućemo kroz šumu, da se parimo ričući, da preziremo zakone i pravila kakva su propisali oni koji čovečanstvo ţele da pretvore u ogroman zoološki vrt. Ali ako budemo iza rešetaka, ko će doći da nas gleda? Vanzemaljci, anĎeli, bogovi, demoni? Ne, same ţivotinje, tigrovi i anakonde, vilini konjici i nosorozi, ţirafe,
koje nas – gledajući odozgo – vide tako sićušne, večito stegnute u naša lica bez očiju, u naša tela bez surovosti, u naše misli tako hladne kao elektronska komponenta. Malo je tesno kod mene – kaţe Liza dok plaća račun. – Onda ćemo ga povesti kod mene. – Mogu li da spavam s tobom? Jelen, Liza i ja smo prošli tom bučnom i veselom uličicom dok su nas kurve burno pozdravljale. Ponekad je dovoljna sitnica da bi radost izbila.
Prostori s unutrašnje strane sveta Jelen se bez muke uspeo do sedmog sprata. Čudi me njegovo odsustvo straha. Liza, on i ja, mi se oduvek znamo. Postoji ta opuštenost kao meĎu starim prijateljima, nema potrebe za raspravama, prepirkama, sve teče. Šta jeleni jedu? Sada je sezona kestena, sigurno se time hrani u šumi. Sipali smo mu vodu u kadu. Kestenja sada ima svuda. Naručiću nekoliko dţakova. Da ga pustim na terasu? Biće mu lepo, lišće opada s grana, malo će udisati miris šume. Jelen se smestio na kanabetu, spustio je glavu starog filozofa na naslon, duboko uzdahnuo i zaspao, premoren svojom gradskom likom. Liza skida odeću i baca je na pod, ja je gledam dok se šetka kroz garsonjeru, njene grudi seku vazduh poput kipa na brodskom pramcu, ona je moreplovac, njene butine se dodiruju, poput kolonada koje joj sluţe da bolje pokaţe svoj gladak ud, lagano uzdignut i treperav u polumraku. Nismo upalili svetlo da ne bismo uplašili jelena. Liza ide ka krevetu, vidim joj oblu zadnjicu, leţe. – DoĎi protrljaj svoje lice o moju zadnjicu, anĎele. Dirnut sam što mi kaţe ,,anĎele― tim umiljatim glasom. Svlačim se i leţem pored nje. Osećam svoje vulkansko telo,
srce mi lupa, ud mi se diţe. Mazimo se, ja uzdišem, drhtim, osloboĎen sam poznatog. Najzad, dodirujem onaj deo koji je slobodan, van diktature misli. Ništa mi ne prolazi kroz glavu. Osećam samo Lizinu toplu koţu, njene usne, njen jezik koji se igra mojim i njene krupne oči, još krupnije nego obično, kako me gledaju. Naši se stomaci dodiruju, naše disanje se usklaĎuje, naši podignuti udovi klize jedan prema drugom, jedan veliki drhtaj mi prolazi kičmom, od trtične kosti do potiljka. Potpuno sam obuzet svim onim što njeno telo čini neodreĎenim, celokupnošću njenog androginog bića, snagom koja izbija iz njene ţelje, njenim prepuštanjem, svojom smelošću. Polako pomeram glavu od njene glave ka ramenima, ka grudima koje lagano liţem voĎen laganim talasanjem njenog tela, i najzad drţim u ruci njen ud koji drhti i treperi, milujem ga, gledam ga, a kada se moje usne spuste na vrh njenog uda, Liza snaţno krikne. UzbuĎuju me neţnost, glatkoća ţivota, kucanje vena, tvrde mošnice u mojoj ruci, skoro jesenji ukus. Utoljavam glad njenom kitom pre nego što ona počne da se zadovoljava mojom, i sve godine samoće se rasprskavaju u komadiće. Najzad jedno telo uz moje telo, nečija ţelja uz moju. Moţemo uvek sanjati, ţeleti nebo, traţiti u uspomenama hiljadu prekrasnih slika, ali kako zameniti ţestinu jednog tela koje traţi drugo? Liza ustaje, traţi nešto u svojoj torbici. Vraća se s dva prezervativa i tubom gela. – Hoćeš li da me uzmeš? – Da. Prodro sam u ugodnu gipkost njene zadnjice u kojoj je nestajao moj ud, gubio sam se u njoj, gledali smo se bez prestanka. Bio je to trenutak radosne svečanosti. ZačuĎenosti. Nevinosti. A kada je nešto kasnije ona prodrla u mene, osetio sam taj
neverovatan ples, ţivotinjsku lepotu tog poklona, začuĎenost u njenom najsaţnijem obliku. Osećaj radosnog prodiranja, jer me Liza drţi na vrhu kite poput gusara koji drţi svoju ţrtvu nabijenu na mač i posmatraje kako umire. Jačina je drugačija, fundamentalnija, dira vrlo stare osećajne zone, stare koliko i čovek. Lepota divljaštva je tu, mada je Liza vrlo neţna. Na trenutke osećam svoj strah, svoj otpor, moj anus se steţe oko njenog glavića. Ali i strah da ne izaĎe čini da je moja zadnjica otvorena prema noći. Hvatam je za guzove da me ne bi ostavila, guram je u sebe. Njen ritam se ubrzava. zadovoljstvo me obuzima, najzad prepuštam svoje meso, svoju utrobu i organe, protok svoje krvi, svoje nerve i mišiće najsirovijoj sreći, bez ukrasa. Svršili smo zajedno i kada je polako skliznula s mene, učinilo mi se da svi moji organi izlaze iz mene i počinju da plešu. Iskusio sam unutrašnju lakoću. Tu lakoću osećaja, emocija, čula. Vazduh je bistriji, njegovi razgibani atomi poseduju neţnost punoglavaca, noć je veliki rezervoar punoglavaca koji podrhtavnju. Nikada nisam pre video takvu zgusnutost, takvu telesnost kosmosa. Svaki element je tako blizu drugim elementima, sve se dodiruje, praznina nalikuje meĎućelijskoj muzici, ona postoji, ali je sićušna. Svet je balska dvorana u La Havani po kojoj klize čulna tela koja se trljaju do ekstaze. Čednost je tamnica duše. Ne govorim ovde o samotničkim upraţnjavanjima jer ona nikada ne mogu da proizvedu takav intenzitet dodira. Ona u sebi nose jednu apstraktnost koja sprečava hodanje kroz beskonačnost. Moţemo se uvek pretvarati da smo jedno s onim drugim, ali ako ga doţivljavamo kao jednu konačnu masu, jedan identitet, jedan precizan oblik, osuĎeni smo na samoću. Tu nema povratka. Ono što sam večeras osetio, naprotiv, jeste varljiva
čudovišnost razlike. Postoji u telu svakoga od nas snaga onoga što se ne razlikuje od drugog, mnoštvo svetova. Komete plove isto toliko slobodno izmeĎu naših kvarkova kao što se mi krećemo kroz šumu. Ako dugo hodamo, svest o hodanju postepeno nestaje i tada u stvari stabla prolaze pored nas. Onda, u tim uslovima, kako obeleţiti onog drugog? Kako ga izolovati, kako ga odrediti? Ostali smo da leţimo, zagrljeni, u tišini. Osluškujemo naša tela. Noć nas osluškuje. Grad treperi i podrhtava s nama i još uvek osećam, vrlo duboko u sebi, Lizin ud, koji kao da ţeli zauvek tamo da ostane. Verovatno smo zaspali, koţe zalepljene za zoru, i kada smo otvorili oči, videli smo jelena kako nas posmatra dok leţi pored kreveta, nepomičan i čutljiv, kraljevski, s dva zlatna grumena prosuta po našim telima s četiri ruke.
Zamislimo dakle da su razvejani kroz čitav svet prazni prostori Love is blind, čujem reči pesme dok prolazim ispod nekog otvorenog prozora; glas je pun topline. U tome je sva lepota ljubavi. Slepilo je vrlina kada nam sluţi da više ne komadamo onog drugog dok svaka ljubav ne postane nemoguća. Hodajući mračnim uličicama, osećam radost zbog tog slepila koje me prisiljava na ljubav. Postoji i ta suština očaja koji delimo Liza i ja. Pretrpeli smo nasilje. Bez razmišljanja, mi se prepuštamo prolaznom, bez snova o večnosti koji ošamućuju, pričaju nemoguću priču, izazivaju drame i razočarenja, strasti koje se pretvaraju u mrţnju, imamo osećaj da je svaka sekunda dragocena, da ona, sama za sebe, poništava vreme. Liza je završila masku. Nervozan sam. Odlaţem. A pri tom je to nešto što me je uvek privlačilo. Maska kupljena u trgovini, čak i bela, uvek će biti nečije tuĎe lice, a ja gajim taj besmisleni san da Liza moţe da oblikuje moje „pravo lice―, ono koje bih danas sa svoje trideset četiri godine imao, ono koje bi pretrpelo uticaje vremena. Dva sata je ujutru, ulice pripadaju onima koji pohode mesta za zadovoljstvo i samoću. To je vreme za pozorište koje se ponavl|u iz dana u dan i vidi kako svaka senka postaje sastavni deo te ništavne tragedije. Osećam snagu ljudske ţudnje, njenog straha, njene siline. Osećam te gladne poglede. Potrebu za uništavanjem To je bez sumnje osnovni ljudski poriv. Potpuno uništavanje lepote. A posle se moţda moţemo opustiti da bismo
nešto stvorili. Vidimo to u ratovima koji se danas vode i čiji duboki cinizam otkrivamo u činjenici da su oni postali nešto poput trgovinskih transakcija. Razorimo, uništimo celu populaciju, a onda, nagli preokret, rušilac postaje ljubazni filantrop koji, s ugovorom u ruci, nudi da ponovo izgradi tu zemlju. Postojalo je vreme kada smo samo ţeleli da ubijemo neprijatelja, da mu otmemo stoku. utvrĎenja, ţene, plodnu zemlju ili očaravajuću kraljicu lepote. To se čini visoko moralnim ako poredimo s današnjom situacijom. To je kao silovati dete da bismo imali zadovoljstvo da mu vratimo nevinost. Kada noću lutam, misli su mi crne. Posmatram vreme u kome ţivim očima risa. Ne vidim način da izaĎem iz tog skandaloznog moralizma koji čak i sam čin masovnog ubijanja skoro izjednačnje s večerom u humanitame svrhe. Više nas ništa ne moţe šokirati Nalazimo se u političkoj komi, u asteniji srca9. Kada mi osećanja navru, najgore je što vidim da sam i ja deo te bledunjave rulje. Na kraju krajeva, ja se samo skrivam, jedva dodirujem delove ţivota koji se uvijaju na nebu poput usijanih bakarnih cevi. Posmatrajući svet, očajan sam zbog onoga što vidim. Skoro da zaţalim za onim što se nazivalo divljaštvo. Čini mi se prirodnijim povratak kanibalizmu, luku, maču, nego da podrţavam današnje, navodno čiste ratove. Rat nije pozitivno stanje na nekom bankarskom računu. Moja ogorčenost je neiscrpna. Ponekad pomislim da bih, da imam lice kao ceo svet, bezbriţno uţivao u svemu. Na kraju krajeva, zašto bih se ţalio? Vidim milione bolničkih soba s komadima tela u agoniji, unakaţene dece, izmučenih tela. Pre nekoliko meseci sam, obuzet naglim porivima, izneo 9
Slabost, nedostatak snage, nemoć.
televizor na terasu i ostavio ga da kisne, umoran ne od slika smrti, nego od mrtvih slika. Tu se, zapravo, sve dešava. Postoji prenos mrtvih slika ka umirućoj savesti i, posle tog krvavog koktela, dnevnog aperitiva, sedamo za sto. U latinskim zemljama je u svakom slučaju tako. Germani, Nordijci, Amerikanci večeraju pre informacija i postaju preterano gojazni. Masnoća slika. Završavaju s varenjem u vreme kada počinju strahote. Gospodstvenost jelena... Potraţite je u nekom telu... Teško! Mislim da je vreme da se nešto popije. Večeras imam sastanak sa svojim licem i ne mogu da sretnem s tom gorčinom u dnu srca. Potrebno je nešto razumeti, učiniti. Zašto se bunimo s osamnaest godina, umereni smo u tridesetim, reciklirani sa četrdeset? Zamišljam suprotan proces; pobuna bi morala s godinama da raste, da se razvija neprestano sve dok ne postane najsnaţnija komponenta starca. Ali šta rade starci? Oni ne kukaju nad sudbinom sveta, već nad svojim artritisom i drugim bolestima. Pre neko veče video sam u jednom baru starog Kubanca kako govori o revoluciji, u koju još veruje, mada je s izvesnom uzdrţanošću napominjao da ona nije do kraja izvedena. Na licu mu se mogla videti sva lepota čoveka koji nije napustio svoje snove. To mi je dalo snagu. Nije ţeleo Kastrovu smrt, nije priţeljkivao invaziju dolara, ţeleo je nešto drugo, i to je jasno rekao: „Voleo bih da svakog dana mogu da kupim povrće na pijaci, voleo bih da mogu da govorim bez straha, voleo bih da više nema pesnika i muzičara u zatvorima, voleo bih da pušim kubansku cigaru, voleo bih da sankcije budu ukinute, voleo bih da se otisnem u nekoj maloj barci i umrem na mora.― – AnĎele, tako si smrknut... – To mi se često dešava. Politički splin. – Jesi li spreman na susret sa sobom?
– Da... Evo lutam već dva, tri sata. Mislim da mi je bilo potrebno da ispraznim svoju gorčinu, da operem svoje staro glatko marsovsko lice. – Ništa nije neţnije od tvog lica; kada ga spustiš na moje telo, na trenutak vidim svemir kroz zidove, Mlečni put. Liza me grli jako, ljubi me, udiše me. – Šta je s jelenom, da li je dobro? – Pojeo je dvanaest kilograma kestena. – Šta ćemo s brabonjcima? – Staviću ih u plastičnu kesu i izneti. Liza se smeje. – Zamisli da helikopter Guardia di Finanze preleti iznad krova? – Jelen na krovu je konceptualno nemoguć. – Onda nema brige. Ne bih volela da ga odnesu u zoološki vrt. – Naš jelen bi preskočio i Kineski zid. Penjemo se ka Lizinom stanu. Vlada svečana atmosfera. Boca prošeka u vazi punoj leda, a tu je i salama. Liza je nervozna. Otvara čep na boci. Čep izleće kao raketa i razbija sijalicu na plafonjeri. Liza primiče čašu mojim usnama, osećam mehuriće, pijem nekoliko gutljaja, ona me hrani. Osećam prisustvo moje majke u ovoj prostoriji. Nismo se čuli već tri nedelje. Lizine usne zamenjuju sveţu ivicu čaše. Leţe me na krevet jednostavnim pritiskom svog tela, ustaje i stavlja disk Ţilbera Ţila. Neţna melasa bezbriţnog srca koja me očarava. Klizim ka jednom tajanstveno zaustavljenom i teatralnom vremenu, a onda osećam Lizine ruke koje me miluju i zatvaram oči. Njeni lagani i topli prsti su poput suptilne maske, kao da je potreban nestvaran sloj izmeĎu koţe i lika koji je zamislila za mene. Ulazim tako duboko u to osećanje da jedva osećam kako
mi spušta masku na lice. Osećam kao da je neka velika ptica snela moje lice, jedno glatko i mekano jaje, preko koga je dodata malo čvršća ljuska. Maska mi dobro prianja uz lice. Oči mi otkrivaju savršeno nacrtane otvore. Osećam da me ta materija ispunjava. Neobično je i predivno osetiti dodir na nosu. Nos mi je najviše nedostajao Kada bih zrikio, ne bih video ništa. ZačuĎujuće. Ali sada zrikim i vidim svoj nos. Srce počinje snaţno da mi kuca. Nema više pritiska na masku. Samo dve gumice mi prolaze kroz razbarušenu kosu. Karton postaje mlak, izjednačava se s temperaturom tela Osećam njegovu mekoću oko usana koje izlaze da bi poljubile noć. Visim izmeĎu dva sveta, sveta realnosti i sveta apstraktnog osećanja, kao da traţim, u tišini sobe, Lizino prisustvo i saputnike i svoje lice. Liza ustaje, krevet se pomera, vidim je kako pali sveću u kupalilu, pored ogledala. Vraća se do kreveta, pomaţe mi da ustanem i vodi me ka sveći, dostojanstvena kao mlada, drţeći me blago za ruku. Vidim sebe iz daljine, uzbuĎen sam, prepoznajem se. To je moje lice, to je lice koje mogu da zamislim kao svoje. Pribliţavam se ogledalu i otkrivam sebe i, kao Bogart, dodirujem svoje lice. Ne smeta mi to što ne dodirujem koţu, osećam je kako treperi ispod, zahvaljujući Lizinim milovanjima. Liza je masku obojila, išarala je crvenom, crnom i belom. Moje lice je slika. Ostavlja mi vremena da se okrenem najpre na jednu, pa na drugu stranu. Vraćam se u prošlost. Poništavam kobni trenutak. Nalazim nedostajući deo svog obličja i shvatam koliko je on mešavina iluzija i stvarnosti, što smo zapravo svi mi. Koje lice moţe prolaziti kroz vreme a da se ne pretvori u masku? Koje lice moţe tvrditi da poseduje sveţinu nekog prvog pogleda?
Lica imaju izuzetno veliku gustinu, zbog čega izgledaju nezgrapno. Na trenutak zamišljam svet u kome bismo sretali samo maske. Na svim sastancima širom sveta, svi upravni odbori bi ličili na svečanost na kojoj nikada ne bismo videli pravo lice. Šarene maske. Zamišljam laganost, bezimenost, teškoću da se krene s manipulisanjem. Od svega bi samo oči i usta bili pravi. Morali bismo da se poljubimo da bismo saznali hoćemo li potpisati ugovor, humanitarnu povelju, da bismo saznali hoćemo li se prepustiti ljubavnim ili ratnim igrama. Ah! Samo takva neposrednost! – Onda? – To sam ja. To je moje lice. U tom trenutku, Liza radi nešto čudno. Kleknula je i ljubi mi noge. Osećam njene usne na koţi, na zglobovima. – Hoćemo li napolje? – Ako ţeliš. – Ljudi moraju da te vide. Polako silazim niz stepenice, stepenik po stepenik, i iznenada shvatam zašto mi je poljubila noge: zato da bi mogle da iznesu moje telo i moje lice na svetlost dana, jer, baš neobično, dan je. Ne znam kako je vreme prošlo. Hodamo uličicama. Liza me vodi. Uskoro stiţemo do jedne velike ulice, onakve od kakvih obično beţim, pune prodavnica i ljudi. Prolazimo kroz gomilu. Niko ne obraća paţnju na mene. Samo me jedna devojka pronicljivo gleda i čudnim pokretom dodiruje svoje čelo – blagi vanvremenski dodir kroz skoro zeleni pogled koji se susreće s mojim. Osvrćem se. Ona se okreće. Tako snaţno steţem Lizi ruku da čujem kako joj zglobovi krckaju.
Poimanje beskraja negiranjem svih granica Zamolio sam majku da doĎe i provede nekoliko dana sa mnom. Ona oboţava brodove. Čuo sam je kako se penje uz slepenice laganim korakom, laganim poput broja sedam. Ostavio sam odškrinuta vrata. Sedeo sam na terasi s jelenom, pio kafu i gledao luku. Ogroman putnički brod se udaljava, svetla po kabinama su upaljena, noć polako obavija more, sve je samo krhko i treperavo svetlo s polumesecom koji hirovito proviruje kroz oblake pa nestaje. Budući da je jelen prisvojio kanabe, izneo sam dve fotelje. Moja majka pomiluje jelena po glavi, kao da je pas, s tom lakoćom koju volim. Neobično je nikad ne iznenaĎuje, samo joj osrednjost smeta. Kao i uvek kada me zagrli, osetim grč blaţenstva; zapravo mi se čini da me ona, otkako sam roĎen, drţi uza sebe, čak i kada je daleko. Porodila se kod kuće u prisustvu babice. Da je mogla, porodila bi se sama u polju ili nekoj planini, presekla bi pupčanu vrpcu zubima, polizala posteljicu poput vučice. Ona je takva vrsta ţene. Tvrda i neţna, pramajka. Bomba je mogla da padne na kuću, ona me ne bi ispustila. Seda naspram mene. Kosa joj je seda, oko joj je još uvek blistavo. Tanane crte lica odišu inteligencijom i vatrenošću. Usta su joj tajanstvena, vrlo pokretna. Kada je pokušavala da reši neki matematički problem, sećam se da sam joj kao dete posmatrao usne koje su se neprestano micale. Razgovarala je s nevidljivim. – Odakle je tvoj prijatelj? – upita ona sa zanimanjem.
– Pojavio se, pušeći se, pre nekoliko dana u jednoj mračnoj uličici. Pratio me. Kao da smo vekovima ţiveli zajedno u šumi – Šta se dešava? Osim jelena, jesi li upoznao nekoga? – Uskoro će doći da večera s nama. – Kako se zove? – Liza. – Govorila sam ti da će se to dogoditi. Osećala sam to već nekoliko nedelja. – Misliš li da jelen moţe imati nekakve veze s jelenom iz ne sreće? – Da, trebalo mu je petnaest godina da stigne iz Perpinjana u Đenovu. – Znaš, uvek sam imao taj čudan osećaj, čak i kada sam bio u komi, da se jelen posle sudara pribliţio kolima, da nas je njušio, Sandru i mene. To nije tek ideja, to je osećaj. Mislim da me je prepoznao, da me je pronašao. – Morao bi malo manje da piješ. – Kaţu da postoje psi ili mačke koji preĎu celu zemlju da bi pronašli svoje gospodare. – Mora se priznati da je gospodstven. Jelen nas posmatra kao što stari Kinez posmatra turiste. – Hoćeš li da spremim nešto za večeru? – Liza će sve doneti, ali kupio sam limun, brašno i puter. – Miriše malo na jelenski urin. – A tek što sam oprao terasu. – Večeraćemo unutra. Dok moja majka sprema kolač s limunom, promiču slike srećnih trenutaka. Ona zavrće rukave i mesi testo, tri puta ga preklopi pre nego što nastavi. Limun tako jako miriše da mi se čini da osećam miris limunovog cveta. Posle petnaestak minuta u pećnici, pomešani miris testa i šećera prelivenog limunom ispunjava prostoriju. Unosim fotelje
i pijemo po čašicu malvazije. Oduvek je to oboţavala. Liza stiţe pretrpana paketima i sve spušta na sto. Majka je paţljivo posmatra nekoliko sekundi, ustaje, ljubi je s puno topline. Sveće su upaljene, činije i tanjiri plešu, vino je otvoreno, lazanje su još u toploj pećnici, vitello tonato je na jednom lanjiru, carciofi su na drugom,10 a mi smo za stolom. Da bi sve bilo jasno, Liza odmerava moju majku i kaţe joj svojim lepim glasom: – Ja sam transseksualac i prostituka. – Zar je bitno što je jelen na kanabetu, kolač u pećnici, što jedan androgin, jedna ţena u godinama i jedan čovek tajanstvenog lica sede tu? Bitno je samo što smo zajedno, u ovom trenutku, i što se nešto dešava. – Antoni mi je često pričao o vama. Je li vam rekao da sam mu napravila lice? – Uvek je bio očaran maskama, čak i pre nesreće – kaţe ona gledajući u masku, koju sam spustio na ivicu kamina. Moja majka ustaje, prilazi, miluje masku kao da je u pitanju moje lice. Okreće se; dve suze joj klize niz obraze. – To je Antoni, to je upravo lice kakvo bi danas imao. Mogla bih ga prepoznati čak i da je izloţeno u nekom izlogu u Torinu. – Ispalo je tako samo od sebe, jer sam ga toliko gledala, bilo je kao da se njegovo lice menja i dobija oblik koji sam mu ja odredila. Moje ruke su radile same od sebe. Činilo mi se da prisustvujem nekoj vrsti roĎenja, nema u tome moje zasluge. – To je ono što ja zovem ljubav. U tom trenutku jelen ulazi, prilazi stolu i jednim veštim pokretom jezika počisti svu rukolu iz činije. Izgleda da mu je nedostajao zeleniš. A onda je njuškom lagano gurnuo lice moje majke i ostao da stoji nasred prostorije, gledajući nas pravo u 10
Prvo je teletina s prelivom od tunjevine, a drugo su artičoke.
oči. – Na kraju krajeva, moţda si u pravu, iz ovog jelena izbija nešto posebno. – Uskoro će moţda i progovoriti. Ispijamo nekoliko boca i dobro pripiti ispraćamo noć. Jelen se, umoran, vraća na svoj kanabe a onda je, kada smo izašli da ispratimo moju majku do hotela, krenuo s nama. – Zar ne misliš da bi trebalo da mu naĎemo neki park kako bi mogao da pase travu? – Nisam siguran da jeleni jedu travu. Hodali smo sve do jednog vrta i jelen je, zadovoljan, veselo stao da pase. Uţivao je. Ponekad bi uperio pogled ka vrhovimi velikih platana i njušio vazduh. Liza i ja sedimo na klupi i gledamo ga. – Majka ti je divna. Mislim da sam joj draga. – Odmah sam to video. Nisi bila ni spustila na sto stvari koje si kupila, a ona te je već prihvatila. U stvari, jedina osoba koju sam voleo, a ona nije, bila je Karolina, moja prva ljubav. Nadmena plavuša koja se bavila jahanjem. – Lov na konjima s psima, mogla je da zabode mesarski noţ u srce jelena okruţenog čoporom pasa. – Baš tako. Znaš li šta sam uradio da bih joj pokazao svoju ljubav? – Ne... – Prešao sam čitav grad na rukama. – I nije bilo dovoljno? – Ne. Zapravo jeste, ali mi nije rekla. Tek pre nedelju dana, kadu me je pozvala telefonom da bi mi rekla da je niko nije voleo kao ja. Htela je da doĎem da je vidim, dvadeset godina kasnije. – Vidiš, hod na rukama je bio dobra ideja. Uradio bi to za mene?
– Nisam više u formi. Vrlo je naporno. E onda moraš da se vratiš u formu. Zaista je čudno videti jelena kako pase kroz noć ispunjenu mirisom eukaliptusa. Sasvim je čudno gledati ga kako pije vodu iz glavne fontane. Sasvim je čudno što jedan čovek bez lica posmatra tu scenu dok sedi pored jednog androginog bića čarobnih oblika, ali najčudnije od svega je videti Lizu kako se svlači i zaranja u fontanu. Mali policijski automobil se zaustavlja, dva krupna karabinjera izlaze iz kola i opušteno kreću ka nama. Vidim ih kako se pribliţavaju. Ne hodaju kroz travu već idu stazama, bez sumnje da ne bi isprljali čizme. Kada su mi prišli, pozdravili su me. – Gospodine, poznajete li ove ljude? – Hoćete reći ovu ţenu i ovog divljeg jelena? – Da – kaţe stariji od dvojice. MlaĎi otkriva moje lice, zapanjen. U polumraku, nije ga odmah primetio. Njegovog kolegu više interesuju Lizine grudi. – Jeste li videli mesec? – Lep je, večeras – odgovara mladi karabinjer. Pribliţava se svom kolegi, pa i on posmatra Lizu, širom otvorenih očiju. – Šefe, mislim da bi trebalo da krenemo. – Opusti se. Ne dešava nam se često da prisustvujemo nečem neverovatnom što nije zločin. – Mislim da smo previše pili, šefe. – Onda ću piti svake noći. Otišli su. Mi smo se vratili. Nešto kasnije, u Lizinim rukama: nema uhvatljivih granica izmeĎu mašte i realnosti. Dremao sam naslonjen na njene grudi, razmišljajući o tome da od knjiţevnosti sve moţe postati treperavo kao odraz meseca na moru. Jelen je riknuo, a onda smo zaspali.
Površina nema dubinu Almodovar mi pušta Troilov tango. Tu je muziku odabrao za špicu. Oduševljen je delovima snimljenih proba i hoće da ih uključi u film, kaţe da vidi svet na mom glatkom licu. Pokazujem mu masku, i nešto podrhtava u njegovom mesečastom obrisu. – Liza ju je napravila? – Da. – Ona je umetnica. Jesi li joj rekao da će imati ulogu u filmu? – Nisam još. – Onda ću joj ja reći. Našao sam glumce. Vrlo lepu glumicu za Sandru i mislim da hoću da i tvoja majka glumi u filmu, dobro sam osmotrio njenu fotografiju. Znaš, volim da radim u porodičnoj atmosferi. Ali postoji samo jedan problem: naslov. Za knjigu je dobar, ali hteo bih da se film zove Teorema ţudnje, ako se slaţeš. – Dopada mi se. – Razumeš, Almodovar, to sam ja, zato bi bilo nezgodno. – Claro. Almodovara ne drţi mesto. Ide iz sobe na terasu, započinje nemi dijalog s jelenom, vraća se unutra. Večeras je malo osveţilo. – Smršao ti je jelen. – Jede samo kestenje i travu iz vrtova. Pripremiću posebnu kantinu za njega. Moja pomoćnica će to preuzeti na sebe. Raspitao sam se i u vezi s bojama, da ne budu toksične. Apsolutno mora biti obojen s malo ruţičaste za scene
koje se odvijaju kod Lize. Što se ostalog tiče, imaće svoju lepu prirodnu boju. Ima zaista neverovatne rogove. Zajedno s njima i Lizinom kitom, lepom kao jedan Brankuši11, estetski deo filma je već obezbeĎen. Preostaće samo igra svetlosti i muzike. Nisam te uznemiravao dok si pisao, ja sam pisao u isto vreme. Prvi put da dve različite priče teku ka istom ušću. Znaš, kada smo se upoznali, za mene je to bilo kao da sam se susreo s Delfskim proročištem. Odmah sam ukapirao da tu postoji neko otkrovenje. Sada mi je najhitnije da vidim tvoju majku. – Izvodljivo je. Ona je ovde. – Zovi je telefonom. – Da joj kaţem da doĎe odmah? – Da, tako ću vam ispričati film. Nisam paţljivo sledio potku knjige, nadam se da nećeš biti šokiran. – Volim bioskop. – Onda je sve u redu. Znaš, potrebno mi je da usvojim priču da bih video slike, izabrao glumce, izmislio im pokrete. Dva sata kasnije, moja majka je tu. Almodovar je srećan kao dete. – Vidiš, nas dvojica smo upoznali fantastične ţene, to nas zbliţava. Muškarci bez ţena su suvi. Neka ţica im nedostaje. Kao da su sisali mleko u prahu. – Majka te je dojila? – Nije bilo ničeg za klopu u Španiji kada sam bio mali. Ţene su pravile čuda. Bile su nerv ţivota. Muškarci su utapali svoje očajanje. Znate, za nas je posleratno razdoblje trajalo četrdeset godina. Jedna očajna milonga12. Popili smo dobro vino iz Pijemonta, smazali salamu i veknu 11
Constantin Brancuși (1876-1957), rumunski skulptor poznat po prefinjenosti i čistoj jednostavnosti dela, predvodnik modernističkih vajara. 12 Juţnobrazilska igra, preteča tanga. Sama reč označava osećanja.
hleba. Almodovar je malo ćutao, a onda je počeo da priča o filmu. – Sve počinje s jelenom koji trči kroz šumu, preskače panjeve, preplivava baru, prolazi kroz paprat, veličanstven je u svojoj snazi. To je špica. U daljini, čuje se motor automobila koji se pribliţava. Jelen izlazi na seoski put, zaslepljen je ţutim farovima, zastaje. Cela scena je viĎena kako je on vidi. Auto naglo menja pravac, farovi skreću s jelena. Čujemo zvuk automobila koji udara o platan. Jelen se pribliţava automobilu koji se puši. Ugledamo krvava tela Laure i Antonija; čudno su zagrljeni. Laurina noga je obavijena oko Antonijevog vrata. Tada Laura u jednoj sekundi otvara oči pre nego što umre i ugleda jelena kako se naginje ka njoj i njuši je. Glava joj pada. Jelen njuši Antonija. Cut. Vrlo mračna bolnička soba. Treperenje svetala elektronskih ureĎaja, njihov zvuk. Ugledamo zavijeno lice, pratimo ruku, stiţemo do Antonijeve šake, vidimo jednu drugu ruku koja je drţi, polako idemo ka Glorijinom licu i ona jedva čujno kaţe: „Ljubavi moja, znam da me čuješ. Ostani sa mnom. Seti se Fibonačijevog niza, kao da ureĎuje svet tvog mozga. Misli o tome da je taj niz sastavljen sabiranjem dva prethodna broja, i tako se oni uvećavaju: jedan, dva, tri, pet, osam, trinaest, dvade set jedan... Nastavi sam... Kora kolača s limunom je u pećnici, osećaš li miris?― Glorija ustaje, polako se pribliţava, vidimo njen duboki dekolte. Vadi dojke iz bluze i polako ih spušta na zamotano Antonijevo lice: „Udiši moj miris, vrati se u ţivot, toliko je blizu. Ne dozvoli da brojevi nestanu... Vidiš li ih kako plove po nebu, čuješ li njihovu diskretnu muziku?― Gleda spore otkucaje pulsa na monitoru, vraća dojke u bluzu. Kako znate da sam to uradila?
Dešavaju mi se čudne stvari dok pišem. Zamislio sam šta bi moja majka uradila. Posle toga ide fleš-bek. Vidimo Antonija u crno-belom kako prelazi grad na rukama. Pokušavao sam da pronaĎem dokument iz tog vremena, ali nije sačuvan. Šteta, jer bih oboţavao da ga iskoristim, ali nije strašno, napravićemo novi. To je bilo u proleće 1987? Tako je, 19. aprila, bio je uskršnji vikend. Zapravo, tog dana sam i počeo. Kamerman je došao kasnije, mislim, sledećeg vikenda. – Glorija, da niste slučajno sačuvali neku kasetu? – Ne, nismo imali televizor. – A Karolina? – Imam njen broj, ako hoćeš. – Nikad se ne zna. Reći ću da je pozovu. Dobro... nastavljam. Scene noćne šetnje na rukama (glumac veţba) isprekidane su noćnim scenama u kojima vidimo Karolinu koja jaše svog konja u galopu. Dovoljno da se oseti udaljenost, prezir. – Ali mislim da je strašno patila. – Plavuše ne pate – kaţe moja majka s trunkom ledenog besa. Shvatam da je još ljuta na nju. – Mogu li da ubacim ovu repliku u film? – Ako ţelite. – Staviću je onda baš u ovom trenutku. Cut. Bolnička soba. Bolničarka seče i skida zavoje, blago gaĎenje joj je na licu, ali ona je profesionalka i to vrlo brzo skriva. Antoni ustaje, ide ka ogledalu, otkriva svoje lice i jednim udarcem glave razbija ogledalo. – Nije to uradio – kaţe moja majka. – To je film. Potom ga vidimo kako hoda kraj zidova mračnih uličica, sa šeširom i maskom na licu. Vreme prolazi.
Vidimo neke aktuelne naslove: ţestoke slike. Represija. One prate Antonija u noćnim šetnjama. To je sticanje znanja o samoći. Cut. Opet vidimo jelena, prelazi preko polja, reka. Promena dekora. Planine. More. Prelazi široka prostranstva i danju i noću. Druga operacija, skidanje zavoja i Antoni sebe vidi kao Pikasa, ali su oţiljci tanji nego ranije. Cut. Susret s Lizom. Mene nema u filmu. Ona se direktno pojavljuje. To je teţak deo scenarija. Jelen pronalazi Antonija i prati ga. Ponovo, jelenovim očima gledamo kako se razvija odnos izmeĎu Lize i Antonija, seksualna fascinacija androginog bića. Voleo bih da sve to snimim malo sirovije, jer bi izgledalo čudesnije. Jelen ne predstavlja nikakvu moralnu, filozofsku, istorijsku referencu. Za njega, vi ste dve ţivotinje koje se pare. Zato njega uzimam za svedoka. Ne znam da li ste pro čitali roman Alţirski glasnik Hosea Karlosa Ljopa; počinje tako što je 1991. u glečerskoj pukotini negde u italijanskim Alpima pronaĎeno mumificirano telo. Posle analiza Instituta za sudsku medicinu iz Insbruka, otkriveno je da je mumija stara pet hiljada tri stotine godina, da je ubijena strelom koja joj je probila plućno krilo i naĎena joj je sperma u anusu. Muškarci iz neolita su, čim se, imali tu slobodu koju ja danas traţim. – Ţivotinje se pare s mnogo više neţnosti i tananosti od ljudi Kliše je reći da se ljudi ponašaju kao ţivotinje – kaţe moja majka, blago ozlojeĎeno. – Istina je, u pravu ste, ali u očima jelena vidim da on briše sva emotivna prenemaganja, onu ljigavu stranu, što ne znači da nema neţnosti, ali hoću da pokaţem nešto nesentimentalno, što pri tom nije beznadeţno. Istraţujem novu teritoriju. Drugi način razmatranja seksualnih odnosa. Nešto nebrušeno poput na lazišta dijamanata u crnoj steni. Smučili su mi se sentimentalna sladunjavost, obećanja o večnosti, obuzdavanje strasti, ljubavno manipulisanje što nas suštinski uvek vodi ka istoj propasti, istoj
samoći. To s jedne strane predstavljaju Lizina bombonjera, ruţičasti jelen, a druga strana je ono što sam prikazao na hiljade puta u svojim filmovima grub, očajnički seks. Imam sedamdeset godina, hoću da vidim nešto drugo. Tananost zasnovanu na trenutku, na mentalnoj nevinosti, na činjenici da onaj drugi uvek ostaje nepoznat. To je pravi izvor sveţine. – Divno – poletno kaţe moja majka. – Mislim da se upravo to dešava izmeĎu Lize i mene. – Mladi naraštaji ne mogu više da nastave u tom dvojstvu: sentimentalnost/ravnodušnost. Vreme je da se otvori neki treći put. Dvadeset prvi vek će biti ateističan ili ga neće biti. Smejemo se, pijemo. Dobro, za sada sam stigao dovde. Treba mi još nekoliko nedelja rada. Hoćemo li na večeru? Moji ste gosti. Antoni, pozovi Lizu pre nego što ode da radi. Utoljavamo glad giricama. Već smo u filmu. Moja majka odlazi srećna, a Liza i ja vodimo ljubav. Jelen je okrenut ka beskonačnosti. Čini se da ga je naše ludovanje zanimalo samo na početku. Moţda se uţeleo svoje šume?
Mislimo da prostranstvo postoji svuda gde ne vidimo tela Jedne noći i sam na zidovima hotelske sobe pročitao sledeće reči ispisane pomoću šablona: ŢELJA MOGUĆE FORGOTTEN HOPE REMINDED NEEDED IVAITING IMAGINE SOMEHOW ALONE BEYOND
One prilično dobro saţimaju ono od čega sam u svom ţivotu zavisan. Okvire izmeĎu kojih moja ţelja pokušava da izbije na nekom novom prostoru. Moj svet je ograničen, često se sudaram s uglovima. Kada ţivotu nedostaje nešto kapitalno, lice, strast, delić razumevanja sveta, počinjemo da zamišljamo da bi, bez tog hendikepa, ţivot bio bolji, laganiji, privlačniji. Mislim da je to varka, lenjost. Liza je zaspala u mom naručju, mirno diše. Osećam njen stomak kako polako pritiska moj, koji se uvlači. Naša tela su cele noći ostala isprepletana. Više od seksa, upravo mi je najstrašnije nedostajao taj dodir. Svake noći sam ulazio u noć kao zaneti šetač. Kakva god da su osećanja prolazila kroz mene: radost, nada – na kraju su se sva sudarila s mojom samoćom kao preprekom. Postoji u tom ţivotinjskom zadovoljstvu da se skupimo uz neku drugu ţivotinju, jedno primalno zadovoljstvo. Čak i bez ljubavi, trebalo bi da postoje noćne razmene meĎu bićima. Kafići gde bismo se skupljali da naĎemo partnera uz koga bismo se te noći pribili. Internet sajt. Ostrvo izgubljeno u nekakvom Pacifiku ili na mentalnoj plaţi, u plavom pesku koji bi mesec grejao, i znali bismo da nas nečija koţa čeka. Liza se okreće; sada sam priljubljen uz njena leĎa, udišem AL MOST GOING THERE UNKNOWN.
njen potiljak, drţim njen ud u levoj ruci sa snaţnim osećajem da sam spojen sa suštinskim. Dan se raĎa, čujem jelena kako snaţno piša na terasi. Iznenada zahvaljujem Zemlji, kosmosu, čak i nebu što je stavio tačku na moju samoću. Ne traţim večnost. Nekolike nedelje će bez sumnje biti dovoljne da od mene naprave ljudsko biće. Posle ću otići sigurnim korakom. Nečujno ustajem da bih spremio doručak. Kafa, tost. Dok kafa polako ističe iz aparata, otvaram koverat koji je majka ostavila. i’u je adresa jednog plastičnog hirurga iz Milana koji, kaţu, čini čuda. To je pismo poslao mojoj majci:
Gospođo, S najvećom paţnjom sam pogledao fotografiju vašeg sina koju ste mi ljubazno prosledili. Mislim da je sasvim moguće njegovom licu povratiti izgled koji bi podsećao na onaj kakav ima na slikama pre nesreće. Naravno, neophodno je da ga lično vidim i uradim detaljne analize. Očekujem, dakle, njegovu odluku, i uveravam vas da će se moja ekipa prema njemu odnositi s najvećom paţnjom. Dok čekam t posetu, molim vas, gospođo, primite izraze mog iskrenog poštovanja. Profesor Maksimilijano Bertolo Liza ustaje, oblači moj plavi kućni ogrtač, staje iza mene. Pokazujem joj pismo. – Zamisli da bude kao moja maska, ali ţivo... Voliš da nosiš moju masku, zar ne? – Volim... Ali znaš, vrlo je skupo, nemam taj novac, a moja majka ţivi skromno od svoje penzije. A i nije samo to... Plašim se da ponovo budem neko normalan, da više nemam nikakav izgovor da ţivim na margini sveta.
– Mili moj, to što imaš lice dostojno da se tako nazove nije razlog da više nemaš izbor kako ţeliš da ţiviš. A ako je u pitanju novac, imam ga. Video si da vodim jednostavan ţivot, a pri tom zaraĎujem izmeĎu tri i pet stotina evra svake noći. Imam sasvim dovoljno da platim tvoju operaciju. – Šta ţeliš da radiš s tim novcem? – Znaš, biti kurva je kao biti balerina, ne traje dugo. Zato sam mislila da kupim specijalizovanu radnju, gde bih prodavala zavodljivu odeću za svoje drugarice i za druge. Misliš da bi išlo? – Ako ti budeš vodila tu radnju, da. – A s druge strane, moţemo zajedno da odemo u neku zemlju gde ţivot nije skup i tamo polako krckamo moju lovu. Videćemo. Liza pali cigaretu i prekrstivši noge seda na ivicu kreveta. Glasno mašta: – Zamisli vrlo jednostavnu kućicu na nekoj plaţi u Meksiku ili Juţnoj Americi. Pecamo, ţderemo bokvicu, pirinač i crni pasulj. Nema grejanja, nema struje, nema poreza, nema kirije. Ja kupujem kuću, a ti pišeš dok ja idem na pijacu da dokupim tri-četiri stvari koje nam nedostaju. Moţemo da odemo čak i u Afriku, u Senegal, to je na tri sata leta. – Ne volim baš da se izlaţem suncu, a naročito ako se budem operisao. – Onda ću te povesti u Norvešku, na obalu nekog fjorda, koliko bude potrebno da oţiljci i otoci nestanu. – Ozbiljno to govoriš? – Ne mogu biti ozbiljnija. Spremna sam da sutra krenem za Milano. Hoćeš li da zakaţem sastanak? Ići ću s tobom. Doručkujemo. Pokušavam da zamislim svoje lice, izmaštano lice. Biti nomlalan tip koga niko ne primećuje. – Šta voliš u svom ţivotu?
– Činjenicu da ne moram ničemu da se prilagoĎavam. OsuĎen sam na to da budem originalan. – To i ja volim. – U stvari, volim tu bliskost koju imam sam sa sobom. Znam šta se u svakom tenutku dešava. Ţivot mi ne odvlači paţnju. Prvih godina je bilo strašno, ali sada sam se navikao... Uţivam u tome... Niko nema uticaja na moj ţivot, svaki trenutak lepote je tek slučajnost... Spreman sam da se svakog trenutka vratim na polazno polje samoće. – A jelen? – Šta jelen? – Zašto je došao? – Ne verujem u ţivot posle smrti ni u čarobne budalaštine. – A ipak, mi ţivimo s jelenom, dragi moj. Objasni mi to. – Upravo tako, to je jedna od tih mojih sloboda, da ne moram ništa da objašnjavam. Nešto postoji. I to je dovoljno. – Mislila sam da si naučnik. Naučnici koji objašnjavaju poznato gube vreme. Za mene, naučnikje okrenut samo nepoznatom, to je njegova jedina opsednutost. Ako se sretneš s morskom zvezdom, ona ti neće objasniti okean. – Ja verujem da je jelen tu da bi nam rekao nešto o našim ţivotima. Izlazim na terasu da bih gledao jelena, da bih pronikao u njegovu tajnu, da bih mu nemo postavljao pitanja. Vidim samo jednu uzdrţanu mudrost, plemenitost koju su ljudi izgubili. Blagu dosadu koju mi ne razumemo. Strpljenje. Ostavio mi je sasvim malo mesta na kanabetu, i sedam tu, milujem ga po glavi, izmeĎu rogova i ispod njegove kineske bradice. U oku mu prepoznajem ravnodušnu blagost, koja me duboko dira. Uţivam u zadovoljstvu koje donosi tišina. Razlike se čak i ne pojavljuju. U svakom slučaju, kakvih razlika moţe
biti izmeĎu čoveka i jelena? Jedan voli grad, drugi šumu. Jedan je lovac, drugi to nije. Jedan je fasciniran matematikom, drugi divljim bobicama za koje se kaţe da su halucinogene. Kaţu da zbog toga netremice gledaju u šetače, jer su potpuno opijeni. Moj ţivot je u prekidu i kada na to mislim, zar je vaţno imati novo lice, ţiveti u kolibi na obali okeana. Jedino što u meni uvek izaziva treperenje jeste pisanje. Seks je moćan, donosi plimu, zaborav, vrhunska uzbuĎenja, konačno otkrivenu tišinu. Ne mislim da bih mogao bez njega. Liza mi se pridruţuje, hoda terasom, zamišljena, prilazi mi. – Onda, šta kaţe? – Njegova veličina je u njegovom ćutanju. – Idem kući, nerviraš me. Pustio sam Lizu da ode bez reči. U pravu je, nepodnošljiv sam. Ona mi nudi ţivot, a ja sam se pretvorio u oklevanje. Čak ne znam ni da li samo oklevam. U stvari, ne, još nisam dostigao tačku oklevanja. U drugom sam vremenu, paralelnoj sferi gde je teško sresti me. Čak i Liza moţe tek nakratko da uĎe na tu bezobličnu teritoriju koju ja predstavljam. Duh se privikne na formu u toj meri da čak i ne moţe da zamisli prazninu. Mom duhu je sasvim prijatno u praznini. Tu se opušta, prepušta joj se, naslaĎuje se bezobličnim. Onda, zašto se priključiti toj igri? Zašto drugi? Ako mogu da napišem svoj ţivot, nije li to jedinstvena privilegija? Nisam navikao da primam. To volim kod moje majke, ona zna da ne mora biti fizički prisutna. Tri susreta godišnje su mi sasvim dovoljna. Vezuju nas ponovni susreti.
Naslađivati se postupcima svojstvenim telima Svečanost u središtu praznine, bez sumnje je taj zalet ka neimenovanom jedan sasvim čist trenutak, jedva raspakovan, prekriven svojim fosforescentnim papirom. Ali središte praznine je nedostupno, najpre zato što nema ivica, a zatim zato što svako telo zaronjeno u beskrajno moţe samo beskrajno da iskusi. Da je Robeto Huaroz, argentinski pesnik, još uvek ţiv, seo bih u brod da o tome raspravljam s njim. Divim mu se jer je njegov kompas pokazivao samo jug i jer je čitavog ţivota hodao ka jugu. Koji to pisci pokazuju takvu divlju odlučnost? U vrtu sam s jelenom koji pase. Pet sati je ujutru i celo moje telo misli na Huarozov predlog, vidim ga kao matematički problem, kao njutnovsku zagonetku. Gde je svetkovina u središtu praznine? Liza se pojavljuje kao pokušaj odgovora. Tuţna je i napeta. Tri dana se nismo videli. – Svratila sam do tebe, bilo mi je potrebno da te osetim pored sebe, i pretpostavila sam da si tu. – Samo što nisam krenuo da te traţim pre nekoliko sati. – Poljubi me! Poljubili smo se, a onda sam je uzeo malo divlje, dok se ona naslanjala na stablo. Bilo je nečeg očajničkog u našem zagrljaju, traţili smo barku na okeanu. Kada smo se vratili u garsonjeru, vodila je ljubav sa mnom veoma neţno i kada je prodrla u mene, bio je dan i pustio sam najsnaţniji krik u svom ţivotu. Iz tog krika je izbijalo jedno
usijano očajanje. Dolazio je iz seksualne siline, iz divnog Lizinog uda, njene neţnosti, moje tuge i nesposobnosti da dopustim da budem voljen, ali sve je to bilo neodreĎeno jer je moje telo drhtalo u ekstazi koja je podsećala na udarac pesnicom. Njen ud je prodirao u mene, prolazio kroz moje srce, od toga mi je mozak eksplodirao. Bio je to najjači osećaj koji mi je dat za ţivota, uz moju nesreću. Razlika je dolazila iz činjenice što je do nesreće došlo postkoitum, u trenutku nisam ništa osetio Ostalo, ono što sam doţiveo sa Sandrom, bilo je previše idilično da bih to mogao uporediti s tim razaranjem srca. Almodovar dolazi kao vetar, tri puta. U ludilu je priprema za snimanje. Prvi put je došao da bi me obavestio kako je društvo za zaštitu ţivotinja odbilo da dâ saglasnost da jelen bude obojen u ruţičasto. Drugi put da bi mi rekao kako su probni snimci s Lizom neubedljivi i da je angaţovao Bibi Andersen, svoju glumicu fetiš, da odigra tu ulogu. Treći put da bi mi potvrdio da snimanje počinje sutra. Sutra je danas. Odlazim na mesto snimanja, jedan seoski put oivičen platanima. Tu je reno 4, kakva vernost tekstu! Upoznajem Sandru i Antonija. Sandra nije Sandra, Antoni nisam ja. Ali iznenaĎenje predstavlja jelen. Jelen je na točkićima, ispunjen slamom, staklenih očiju, ali moţe da mrda glavom i izbacuje jezik U tome je sva lepota fikcije. On nije više zaštićen, prekasno jc. Naravno, ţivotinja je draţeljubiva. Glumica u jednom trenutku ustukne kada me ugleda. Antoni me posmatra kao sudski lekar. Profesionalac je, hoće sve da zna o meni. Shvatam u kojoj meri me uţasavaju pitanja. Znamo kako ulazimo, ne znamo kako odatle da izaĎemo. Ako izlaza ima. U tom sam trenutku shvatio da nikada neću pristati da me intervjuišu, s licem ili bez njega. Moje celo biće se nalazi u toj knjizi. Nemam ličnih priča da ispričam Ništa što bih rekao o
tom Antoniju Kazasu Rosu. Glumac navaljuje. Ja uzmičem. Na trenutak zamišljam da su kaskaderi loše pripremili nesreću, da pseudo-Sandra i pseudoAntoni tu gube, jedan svoju koţu, drugi svoje lice. Zar to ne bi bilo savršeno? Film bi postao dokumentarac i onaj drugi bi znao šta pokušava da sazna. Svi su nervozni osim Almodovara, koji obilazi mesto snimanja kao smirena divlja zver. – O čemu razmišljaš? – kaţe glumac. – Razmišljam o tome da ćeš se zaista slupati o taj platan i da ćeš upoznati moju unutrašnju patnju. Glumčevo lice kao da se uvlači u sebe, kao da nestaje ispod koţe. On odlazi sleţući ramenima. Almodovar podešava detalje. Mesto gde stoji jelen, osvetljenje. Scena se snima noću. Tu su dva renoa 4, jedan se kreće, a jedan je već udario u platan. Kamere su na mestu. Scena trke kroz šumu je već snimljena. Tonac je tu, uvo je naslonio na teleskopsku šipku. – Na mesta, snimamo scenu u kolima za početak – kaţe Almodovar. Par seda u auto. Almodovar objašnjava: – Vi ste pijani i srećni. Upravo si dobio diplomu iz matematike. Sandra, ti sanjaš o svojoj narednoj fotografiji. Voziš prilično brzo, vidimo kako promiču platani. Sandra, kada to osetiš, odvezuješ sigurnosni pojas i skupivši se, spuštaš glavu na njegovu desnu butinu, levu ruku provlačiš iza njegovih leĎa, dok desnu spuštaš na njegov ud. Vozite se tako, slušate tango na radiju i iznenada, Antoni, ti ugledaš jelena koji istrčava pred farove automobila. Ne vidiš odmah šta je, previše si pijan. Smeješ se, kao da si ugledao viziju. Pošto kamion vuče auto, nećeš stvarno videti jelena. Zamišljaš ga. U jednom trenutku, spuštaš desnu ruku s volana i miluješ Sandru po kosi. Hoću da vidim tvoju ruku kako joj polako prolazi kroz kosu. Paţljivo slušajte tango, vaţno je. Hajde, krećemo s prvim kadrom.
Počelo je. Bio sam u kamionu koji je vukao auto i to mi je pruţilo osećaj da sam Bog. Za njega, da postoji, ţivot bi morao biti kao hiljadu filmova koji se simultano prikazuju sa sivim nebom u pozadini, svaki obris bi se povinovao hirovima oblaka. Volim filmove, ali nikad nisam pretpostavljao da to moţe biti tako dosadno. Uvek neka sitnica ne valja. Popraviti šminku. Zvuk nije dobar. NepredviĎena zvezda padalica. Hir. Potrebno je demonsko strpljenje da bi čovek bio reţiser. Tri sata kasnije, snimanje je završeno. Prvi deo, u svakom slučaju. Posle ide kadar poslušnog jelena koji, nasred ulice, vidi kako mu kola idu u susret. Alomodovar je oduševljen. Jelen je izvrstan, spreman na sve. Odmah shvata šta se očekuje od njega. Potom, kola skreću s puta. Uspešno. Iz prvog pokušaja. Spektakulamo! Odigrava se, najzad, i sama nesreća. Pirotehničari su tu. Malo plamena, malo dima, mnogo krvi i tango koji se, čudnovato, i dalje čuje. Radio nije uništen. Zagonetno je videti nas tu tako smrtne, mene i nju kako se podiţe da bi se počešala ili da bi ponovila scenu. Almodovar voli krv. Što se mene tiče, prisustvujem sopstvenoj agoniji. Slike se reĎaju jedna za drugom, u seriji nezavisnih fleševa filma. Moje sećanje je uskladištilo te ikone. Jelen i njegovi ogromni rogovi u noći, para koja mu kulja iz nozdrva. Jelen priznat kao jelen. Ne kao mitsko biće. Kola počinju da proklizavaju. Sandrin krik. Njen preplašen pogled. Lepota njenog lica i, Almodovar je bio u pravu, njena ruka na izbočini mojih pantalona. Svršavam. Shvatam da bismo i bez jelena nešto kasnije bili mrtvi. U trenutku kada bih zatvorio oči pri vrhuncu. Ali moţda bi stvari bile drugačije. Bez platana, samo s mladim izdancima leske ili kestena koji bi usporili kola. Sandra ne bi umrla. Prošli bismo s nekoliko modrica,
slomljenim zglobom ili rebrom. Proveli bismo nedelju dana u bolnici a onda bi nas otpustili. Nastavio bih studije, postao bih matematičar, Sandra fotograf. Rastali bismo se, jedva da bismo se pozdravili pri slučajnom susretu na ulici. Ili još gore, venčanje, deca, skladan i banalan ţivot. U svakom nepredviĎenom dogaĎaju nalazi se milost koju ne prepoznajemo, ali je očigledna. Prepoznajemo je tek kasnije. Prvi put mogu da kaţem da ova nesreća poprima nekakav smisao, mada ga za Sandra uopšte nema. Umreti s dvadeset godina, iz toga se ne moţe izvući nikakva pouka. Noć me je zbliţila s fantomom glumice. Mislim da je nesreću doţivela dovoljno snaţno da bi shvatila ono što sam osećao, da bi razumela kakvu sreću ima što je ţiva, što moţe da nastavi da snima, da ţivi, da voli. Sada je sve drugačije. U zoru smo se rastali u malim grupama. Sandra mi je ponudila da me poveze kući. Najčudnije je što i ona vozi jedan svetli reno 4. Bilo mi je pomalo teško da sednem u njega. Ona je vozila Vezao sam pojas i polako smo krenuli ka luci, prelazeći preko pokretnog mosta. Bar sam se jedanput ja pomerao, ne brodovi. Zaustavila se ispred zgrade, zaustavila motor. – Hoćeš li da popiješ nešto toplo? – Rado. Ne mogu da zaspim odmah posle snimanja. Penjemo se do sedmog sprata. Nije primetila jelenske rogove, a upadljivi su iznad kanabeta. Dobio sam nešto toplo: ni toplu čokoladu, ni kafu, već njenu vrelu picu, koju mi je ponudila bez ikakvog uzdrţavanja da bih joj oprostio zbog odbojnosti pokazane pri našem susretu. Tek smo oko podne otkrili nepomično Lizino telo; leţala je gola na podu, ispred kanabeta, pod ravnodušnim pogledom jelena. Pored rake je stajala kutija lekova za smirenje koje sam
koristio za ublaţavanje svojih facijalnih neuralgija. Pozvao sam pronto soccorso. Isprali su joj ţeludac i spasli je u poslednjem trenutku. Sandra je nestala. Pada noć. U bolničkoj sam sobi. Drţim Lizu za ruku, – Mila moja (prvi put je tako zovem), šta te je spopalo? – Nisam mogla da podnesem što mi je Almodovar oduzeo moju ulogu. Mislila sam da ću postati zvezda. Da ću promeniti ţivot. Liza je patetična. Njeno očajanje je ogromno, ali mi ne uspeva da ga u potpunosti shvatim. Moţemo li ikad promeniti ţivot? Da li nas neka odluka ili neki uspeh mogu odvesti u mesto koje inače ne bismo nikada upoznali? Još jedno mesto gde ćemo pobeći od samih sebe? To sam konačno shvatio: šta god da se dogodi, biću sam, bez i najmanje mogućnosti da pobegnem. Imao sam tu sreću da mi samoća bude data i što sam tu samoću morao da istraţim. Ni više, ni manje. Onda ću, moţda, jednog dana shvatiti kako se srećemo s tom svetkovinom u središtu praznine.
To znači nije slučaj Volim ovu terasu, ali moj ţivot postaje previše komplikovan. Odlučio sam da nestanem. Da sve posmatram odozgo, da postanem bezličan, da postanem Bog, na neki način. Ili neka poludela kamera, odbegla iz kamermanovih ruku, koja poleće ka nebu da bi videla stvari s malo veće udaljenosti. Uvek postoji taj problem poloţaja meĎuplanetarnog prostora u romanu. Ponekad je narator unutra, ponekad pored, ponekad uzdignut, nadmašuje svoju temu i zna sve o svojoj tvorevini. Dosadno treće lice koje ovekovečuje boţju presudu. Prednost prvog lica jeste što sam ja Bog i njegova negacija budući da sam ja, tamo gore, onaj koji proučava, posmatra suptilne mehanizme svojih prijatelja. Almodovar je, bez obzira što je reţiser, moj lik. Liza mi u potpunosti pripada. Glumica mi je pokazala jednu od posledica A teoreme: film, moţda i televizija, pretvaraju čudovište u nešto prijatno. Nema više smetnji. Nema više osuĎivanja. Svet slike me u pravom smislu te reči preobraća i tvori od mene nešto poţeljno. To je otkriće, posle petnaest godina apstinencije. Ukoliko moja knjiga bude objavljena i bude imala značajnog uspeha, šta traţiti više, druţiću se sa svojim kolegama po peru u kafićima koji su u modi i, iznenada, moje neodreĎeno lice će postati zanimljivo, kanon lepote. Ima previše lepih, prijatnih, sjajnih ljudi koji jedni na druge liče. To izaziva dosadu. Zamislite samo na trenutak da se pojavim! Kakav šok! Najzad nešto radikalno novo! Ti, ti ćeš intervjuisati masku, ti ćeš ga fotografisati. Biće na naslovnim
stranama. Televizije će se otimati o njega. Za tri nedelje maske će biti svuda. U svemu tome će i njegova knjiga biti zaboravljena, pa i njegovo ime. A on, u svojoj velikoj samoći, vidi kako ga oboţavaju, kako mu se udvaraju. Liberasion objavljuje prekrasnu crno-belu fotografiju. To su jedine novine koje objavljuju prave fotografije. Ţurno šalju najboljeg meĎu najboljima, kralja portreta. Ko se još seća da sam napisao knjigu? Evo šta ću izbeći time što odlazim. Vidim svet odozgo ali mene svet još uvek ne vidi. Moţe me videti samo kroz moje reči. Ideje se sudaraju. Osećam kako me obuzima velika tuga, kao da će Antoni Kazas Ros nestati, kao da je samo junak jednog romana, ličnost iz filma. Kao da ga niko nikada nije voleo, kao da ni on sam nikoga nije voleo. Vidite, noćne šetnje i dugi boravci s jelenom na mojoj terasi teraju me da osetim gorčinu. Moja mašta se rasplamsava. Ne znam više gde da stanem. Da su moji stari prijatelji ovde, čuo bih uobičajenu rečenicu: „Evo Antonija, bunca!― U tome je prednost pisanja, niko ne okreće glavu, ne sleţe ramenima, niko ne odlazi. Tu je samo predivna samoća, belina koja se malo-pomalo popunjava slovima i rečima, mada ponekad hartija kaţe ne, opire se, odbija. IznenaĎen sam dokle sam stigao. IznenaĎen što su reči pristale da se igraju sa mnom, iznenaĎen tim svetom na čijoj sam se ivici tako dugo zadrţao, paralisan strahom. Hodao sam na rukama, proveo petnaest godina naspram nikoga, jedno androgino biće me je ugledalo, sreo sam Almodovara, ali koliko god te situacije bile divne, šta su one prema činu pisanja? Beznačajni kolutovi dima u prostoru. Dim cigarete, i ništa više. Liza se penje uz stepenice. Čekam. Njen korak je dragačiji, kao da je bliskost sa smrću odnela teţinu, kao da su joj kosti olakšane nekom alhemijskom operacijom. Patnja deluje na
masu tela. Ona ga neprestano mesi, rastapa, isteţe. Izlazim iz svog sanjarenja da bih je dočekao. U rukama nosi buket crvenih ruţa. Malo je nesigurna na nogama. BleĎa je nego obično i maglovita. Čak joj i glas drugačije zvuči: –Spasao si mi ţivot. –Ti si meni spasla moj, ja sam samo otišao do terase pre nego što je bilo prekasno. –Skuvaj mi kafu, hoćeš? Dok kuvam kafu, Liza me grli. Celo njeno telo treperi uz moje. Obuzima me talas topline. Sedamo na krevet i pijemo. –Znaš, neobično je umreti, biti tako blizu. –Znam... –Postoji jedan osećaj blagosti koji ne liči ni na ljubav niti na ijedno od najvaţnijih osećanja iz mog ţivota. To je kao skrenuti s toka neke reke. To je san koji stalno sanjam, beţim plivajući a reka me nosi tamo gde strah nestaje. Sanjam taj san od detinjstva. –Jesi li srećna što si ovde? – Da. Pre nego što sam utonula u san, zaţalila sam samo jedno, a to je što nisam poslednji put vodila ljubav s tobom. Pribila sam se uz jelena, skliznula sam i nisam više imala snage da ustanem. Svukli smo se i ja je malo-pomalo grejem svojim telom. Uvukli smo se pod prekrivač. Njen ud podrhtava uz moj stomak. Postoji u našoj neobuzdanosti jedan trenutak kada se nepomičnosti raspadaju. Dostiţem ono što je bitno i nije uslovljeno, moţda suštinu? Da li je moţda to Huarozovo središte o kome tako često govori u svojoj opsesiji da pronaĎe blaţenstvo kroz jezik? Osećam kako se različite koţe mog bića raspadaju jedna za drugom. Geološki slojevi se tope, telo se smanjuje do te mere da lične oznake postaju sve suptilnije, sve dok ne prestanu da budu odraz jednog ega, jedne misli. Veliki
strah od prepuštanja svog tela onom dmgom, koji nas poseduje, od pojave side jeste jedan od uzroka zbunjenosti. Sve ostaje na površini, osobenosti nemaju priliku da se izgube. Oprez nas sprečava u tome da zaronimo u bunar bez dna. Oprezno ostajemo na površini. Takva bojaţljivost drţi umetnost na uzici. I sama lepota postaje obazriva. Više nemamo snage za divlja zadovoljstva. Seks je pasterizovan, bez krvi, bez sperme. Gasi se u bljutavoj samozaljubljenosti. Mada je, prema mojoj majci, jedan veliki zanos postojao pre trideset pet godina, i ja sam bez sumnje iz njega roĎen. Velika sloboda. Ali po mom mišljenju, previše spojeva. Bio bi potreban jedan čist seks, da ne dozvolimo da naše misli preplavi zamagljenost. Upravo je to ograničilo eksploziju, suzilo sposobnosti. Loš spoj. Kočnica. Davno vreme, isto tako daleko kao XVIII vek bez Didroa, bez La Metrija, bez Laplasa, bez De Sada. Ali to je samo prolazno, ludilo će se vratiti. Očekujem taj talas sa svoje visoke terase Bez sumnje zato volim da ţivim uz more. Onda, poput strpljivog pirotehničara, postavljam eksploziv na strateškim mestima jedne zadihane kulture. Zaspao sam, topao i treperav u Lizinom naručju, uz njene grudi. I sanjao o svom narednom romanu. Nemam nameru da se tu zaustavim! Tema na visini mojih ambicija. Ovo je samo početak. Ţučna razmena argumenata, da bih video jesam li sposoban da pogubim Lagarderovu13 čizmu! Jedna tako brza razmena da čak i ne ostavlja oţiljak! Još uvek se oduševljavam! Odlazim kao kometa. Previše sanjam! Na posao, pokušaj da iznenadiš samog sebe! Majka mi je s trunkom ponosa rekla da se nikada neću opametiti. Ni ona sama nije razumna. Uvek isti sjaj, sa sedamdeset godina, uţiva u neminovnoj opasnosti, u ludilu koje 13
Francuski medijski konglomerat.
donose velike strasti. Čak tvrdi da su stari revolucionari luĎi od mladih. Kada se preĎu sve granice, više nikoga nije potrebno štedeti ili zadiviti. Slika potpune slobode. Predloţila mi je da odem i provedem godišnji odmor u Rimu. Jedna prijateljica joj ostavlja stan na raspolaganje. Ja, koji nikada ne putujem, osim da bih se selio iz jednog mesta u drugo, gde ću se zatvoriti. Predlog je privlačan. Fontane. U Rimu bih mogao lakše da se krećem. Da se pokaţem bez maske. Liza je i dalje u mom naručju, zakačena za mene. Nikada nisam spavao duţe od pet sati odjednom posle nesreće, a prestao sam i da uzimam pilule za spavanje, one mi zamagljuju duh. Jednog dana sam se prosto zapitao zašto bih spavao duţe od pet sati svake noći? Volim pisce koji ne mogu da spavaju. Brzo sam izračunao. Preostaje mi četrdeset šest godina za stvaranje. Uštedim tri sata svake noći. Šezdeset sedam hiljada, osam stotina sati, dvadeset tri romana! Na svojoj visokoj terasi, mislim na svoj ţivot. Na trideset devet meseci koje sam proveo u ovoj garsonjeri. Poznajem sve dizalice i brodove, sve uličice, sve bioskope, najmračnije kutke ljudske duše. Osećam da me prostranstvo zove.
Verujemo da je svemir bio sferičan Zadremao sam. Kada sam ponovo otvorio oči, ugledao sam Lizu kako prekrštenih nogu sedi na krevetu. Zrak sunca isticao je njenu lepotu spram sivila sveta. Pogled joj je blistavo nasmejan. Šolja s kafom se puši. Vreme se presijava na njenoj zlatastoj golotinji. Pokrila mi je kolena prekrivačem, gleda me, mirno. Dva koverta spuštena na moj stomak odaju mi osećaj topline. Dva pravougaonika izvesne teţine. – Moţeš da biraš, ali hoću da svečano obećaš da ćeš prihvatil i ono što oni sadrţe. U redu? – Spreman sam da igram u svoj ţivot. – Onda, igraj! Spustio sam ruke na oba koverta. Pokušavam da osetim nešto, ali ona su istog sastava, iste gustine, iste debljine. Ne smem da nazovem desni desnim ni levi levim. Samo dva meĎuplanetarna pravca. Sever i jug. Ali i to je previše. Znam svoj ukus. Onda ih nazivam brzinom i snagom da bih odao počast Njutnu. Ostavljam ova dva koncepta da lebĎe u mom umu i snaga izranja. Dodirujem jedan koverat. – Otvori ga! Ne čekam više nego ga cepam; nešto je uvijeno u fini crveni papir. Otvaram ga i u njemu nalazim dve avionske karte za Meksiko. Uzmičem. Strah mi vezuje creva, bori se sa zadovoljstvom. Shvatam u kojoj meri moj kukavičluk nije na visini mojih ambicija. Eto me tu, prestrašen idejom da ću putovati svetom. Poznajem samo tri zemlje: Španiju, Francusku
i Italiju. Moja daleka putovanja su samo ona iz moje nerazmrsive samoće. Deliti Lizin ţivot je ludost. Ona će me pokrenuti ka svetlosti a ja volim tamu. Liza je mirna, spremna je da me odmah napusti ako oseti moju slabost. Oseća moju unutrašnju borbu. Otvaram kartu, vidim datume, moj uţas se povećava. Dva meseca. Moja misao će se svakog časa prekinuti. Telo mi je napeto. Iznenada pomišljam na uţasan strah koji me već hvata jer sam skoro dovršio ovaj roman. Još nekoliko strana i nastaće stravična praznina, čekanje, nada, tišina, moţda. A ja, ja sam tu, na svom krovu, čekam, iz nedelje u nedelju, i ništa se ne dešava. Moţda za dva meseca, ljubazno pismo u kome mi kaţu da moj tekst nije prihvaćen. Na internetu kaţu da je to uobičajeni rok. Odlučio sam. Idem za Meksiko. Odatle ću svakodnevno proveravati imejl poštu. Nadam se tamo imaju sajber kafee. A i obećao sam da ću prihvatiti svoj izbor. Snaga! Nije trenutak da se ponašam kao da nemam muda. Idemo. Tamo će uvek biti tekile, moći ću da sledim uvaţenog Lovrijevog14 konzula i da se opijam lutajući ulicama malenog grada punog sombrera. Vreme će nestajati. Muzika marijača će mi se uvući u krv. Noć iguane.15 Tenesi Vilijems, čiji ću junak postati posthumno. Lepa Ava Gardner, koju će glumiti Liza, vratiće me usred napornog poroĎaja, usred dečijeg dranja i vodiće sa mnom ljubav dok budem pod dejstvom alkohola. A onda, tu su ajkule. Ići ću da plivam izmeĎu njih, ako se uopšte sećam kako se pliva. Jedna 14
Malcolm Lowry (1909-1957), poznat po svom jedinom značajnom delu Pod vulkanom, 1947), autobiografskom romanu o poslednjim danima očajnog alkoholičara, bivšeg britanskog konzula u Meksiku. 15 Drama Tenesija Vilijemsa iz 1948, zasnovana na kratkoj priči o bivšem svešteniku T. Lorensu Šenonu, koji je zbog bogohuljenja izbačen iz crkve i smešten na lečenje s dijagnozom nervnog sloma.
od njih, milosrdna, preseći će me na pola i više neću imati muka, neće biti sajber kafea, iščekivanja, izdavača. – Misliš da tamo ima sajber kafea? – Naravno, to je moderna zemlja. – OK. Onda idemo. Mogu li da pogledam u drugi koverat? – Moţeš. U istom finom crvenom papiru, dvadeset hiljada evra je vezano trakom na kojoj je flomasterom napisano: Tvoje novo lice. Ovde se više ne radi o strahu. Počinje da me obuzima panika koja se širi kao duga dok mi razum govori: nisi to izabrao. Kako mi Meksiko izgleda lepo. Šta tamo moţe da nam se desi? Srčani udar zbog previše začinjenih jela? Autobuska nesreća? Ujed zvečarke? Zamišljam sebe kako u nekoj brvnari na plaţi započinjem novi roman. Noćas mi je na pamet pao naslov: „Hronike poslednje revolucije―. Za dva meseca, ako povetarac bude blag, moţda ću moći da ga započnem. I pre nego što budem saznao da li će prvi biti izdat. U trenu donosim još dve odluke: čim se vratim, odlazim iz Đenove. Preseliću se u Rim. Prijateljica moje majke odlazi na godinu dana u Pariz, radi nekih istraţivanja. Tu bi trebalo da provedemo odmor. Do tada će i Almodovarov film biti završen. Ove trenutke najviše volim – kada prošlost nestaje, a neizvesnost se ocrtava i teče sporo i odlučno kao reka. Biću moţda pisac. Pisac piše. Gotovo je s poslićima na nedelju dana, sa drţanjem predavanja lenjivcima, s voĎenjem računa proizvoĎačima bombona, frizerima i prodavcima hidrauličnih pumpi. Cifre postaju obično snoviĎenje, više ne sluţe deprimirajućoj ekonomiji ţivota. Pisac kome su izdali knjigu i koji ima bar malo uspeha trebalo bi da moţe da zaradi hilljadu pet stotina evra mesečno. Ne treba mi više da bih bio srećan. – Moraćemo da idemo u kupovinu, mili moj!
– Hoćeš li sebi kupiti kolonijalni šlem i kaki odeću? – Ne, kupiću je tebi. S tvoja dva tamna odela, brzo bi dehidrirao. – Ali Meksikanci su vrlo elegantni i crno je njihova boja. Gledaj Karlosa Fuentesa, uvek je savršeno obučen. – Ko je on, pevač? – Ne, pisac. – Široke pamučne ili lanene pantalone, svetla košulja, lagane cipele, tako te zamišljam. – Pokušajmo. Ali trebalo bi mi i tamno odelo za veče, nikad se ne zna. Posle nedelju dana, shvatio sam da sam neprestano bio na ulicama, usred dana i bez maske. Liza je poručivala pošto bih ja odabrao šta mi treba. Kofer, nova odeća, lekovi. Moja majka je bila srećna. Ništa joj nisam kazao za roman. Hteo bih da je iznenadim i spustim ga na njen sto kada bude izdat. Iznenada sam pomislio: a šta ako se avion sruši. Ako se čitalac oduševi, ali nikada ne dobije odgovor jer je pisao mrtvacu: Yahoo niko. Zato odlučujem da jednu kopiju dam Almodovaru. Ako umrem, daće je na čitanje. Poslednja knjiga Antonija Kazasa Rosa, pisca koji je obećavao, ali je prerano otišao, kao Sent-Egziperi. Jednog dana, neki ronilac će otkriti moje lice na pedeset metara dubine, nešto pre nego što ribe počnu da se naslaĎuju njime. – A jelen? Šta ćemo s njim? – Oslobodićemo ga. Nećeš valjda da ga vodimo u Meksiko? – Misliš da će biti tuţan? – Jelen ne poznaje tugu. – Kako znaš? – Video sam ga kada si bila skoro mrtva pored njega, nije bio tuţan. – Ali ja ga volirn. Grlio me je.
– Samo su Amerikanci sposobni da poveruju kako ţivotinje plaču i imaju ista osećanja kao mi. – A krokodilske suze? – Tu se ne radi o osećanjima. – Ja mislim da ţivotinje imaju osećanja. – I ja, ali previše su plemenite da bi ih preţvakavale. To je meteorit. – Znaš da sutra polazimo, imam sredstvo protiv komaraca 1 ostalo. – Onda ćemo večeras slaviti. Svetkovina u središtu praznine. U dvorištu. Razumeće. Dva sata je ujutru. Liza, jelen i ja. Kupili smo mu tri kilograma rukole i ušećereno kestenje, uskoro će Boţić. Ko bi pomislio da jeleni oboţavaju ušećereno kestenje? Pojeo je pet kilograma. Skupo je, ali ne štedimo kada je u pitanju tako dragocen pratilac. Trebalo je videti kako mu se njuška mrdala dok je ţdrao slatkiše a mi dovršavali bocu prošeka. Za nekoliko dana, biće opet u svojoj šumi. Karabinjeri su ponovo došli. Pili su s nama. Stariji sanja Lizu svake noći. U zoru smo ostavili jelena u bašti. Verovatno je shvatio da je to naše oproštajno veče jer nije krenuo za nama. Po povratku u garsonjeru, nismo zaspali. Odsustvo jelena na kanabetu je, čini se, zauvek obeleţilo prazninu tog prostora. Avion je najzad poleteo. Provešćemo najpre nekoliko dana u Parizu, a posle letimo za Meksiko. Pariz, grad pisaca. Nisam sujeveran, ali poslaću roman odatle. Kupio sam krv-crvenu fasciklu i postavljeni koverat. Liza će poljubiti rukopis, koji će nestati u unutrašnjosti ţute kutije, gde će ga neko čudovište proţderati. Kakav čudan osećaj poleteti ka nebu! Nadlećemo luku. Liza sedi pored prozora. Iznenada, ona vikne: – Gledaj! Gledaj!
Saginjem se prema njoj i dok avion pravi veliki zaokret iznad luke, vidimo jelena kako trči iz sve snage, preskače ograde, uličice, autoput, kuće, brzinom munje. Zaneseni smo njegovom dostojanstvenom pojavom koja brzo nestaje, ništa ga ne moţe zaustaviti. On je blistava manifestacija onoga što u nama uvek stremi ka nepoznatom. U tom času najzad shvatam Huarozove reči: u središtu praznine, postoji jedna druga svetkovina. KRAJ
Izdavač Mono i Manjana Za izdavača Miroslav Josipović Nenad Atanasković Urednik Tatjana Biţić Prevela Izabela Nikodijević Lektura Silvana Novaković Korice Natalija Petrović Tehnički urednik Goran Skakić Priprema za štampu Ljiljana Pekeč Štampa Elvod-print, Lazarevac CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd KAZAS Ros, Antoni Almodovarova teorema : roman / Antoni Kazas Ros ; prevela Izabela Nikodijević. – Beograd : Mono i Manjana, 2009 (Beograd : Elvod-print). — 108 str. ; 20 cm Prevod dela: Le theoreme d’Almodovar / Antoni Casas Ros.
ISBN 978-86-7804-188-4 COBISS.SR-ID 156784396
