Alfa Univerzitet Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i ekonomista za rukovodece kadrove u privredi Novi Sad
Predmet: MIKROEKONOMIJA Tema seminarskog rada: Amortizacija
Mentor:
Student:
Prof. Dr Dušan Jarić Mila Trifić Br indeksa
I 0604-10 Jun 2011
SADRŽAJ
SADRŽAJ…………………………………………………………………………………………2 LITERATURA…………………………………………………………………………………….3 UVOD……………………………………………………………………………………………..4 1. PODELA I CILJ AMORTIZACIJE……………………………………………………….5 2. VREDNOST OSNOVNIH SREDSTAVA………………………………………………..7 3. METODE OBRAČUNA AMORTIZACIJE………………………………………………8 4. AMORTIZACIJA OSNOVNIH SREDSTAVA…………………………………………..9 4.1 Vremenska Amortizacija……………………………………………………………..10 4.2 Funkcionalna Amortizacija………………………………………………………… 13 5. AMORTIZACIJA KAO IZVOR FINANSIRANJA……………………………………..14 6. AMORTIZACIJA ZAJMA………………………………………………………………15
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………….16
3
LITERATURA 1. Ekonomika preduzeća,Vidoje Stefanović/Radmilo Nikolić, PMF, Niš15.12.2004.god 2. Upravljačko računovodstvo, Dr Blagoje Novićević/Dr Ljilja Antić, Ekonomski fakultet Niš,
26.01.2006.god 3. N. Figar;“Upravljanje resursima preduzeća“,Ekonomski fakultet Niš,2007 godine 4. D o g a n d ž i č 5.
6. 7. 8. 9.
Stanoje S.;“konstantna amortizacija osnovnih s r e d s t a v a “ , U n i v e r z i t e t u Prištini, M. Ničić: Upravljanje i kontrola troskova, Alfa-graf NS, Novi Sad 2008 Bojović P., EKONOMSKA ANALIZA, ICIM – Izdavački centar za industrijski menadžment,Kruševac, 2005 www.wikipedia.com http://www.porezi.rs/Arhiva/Arhiva2010/februar/7-2010/9030-074.pdf http://www.premiumsoft.rs/index.php?option=com_glossary&letter=M&id=2753
10. http://www.ekonomskisavetnik.rs/index.php/ekonomija/zakoni_obrasci/amortizacija/ 11. www.gov.me/files/1085504837.doc/ pravilnik 12. www.agroekonomija.com/ 13. www.serbia-business.com/ 14. www.scribd.com/doc/45893908/Amortizacija 15. www.scribd.com/doc/.../Trošenje-osnovnih-sredstava-amortizacija
4
UVOD Kao neekonomista, tražiti na internetu informacije i podatke o pojmu i značenju amortizacija, je vrlo, zbunjujuće, na primer, zbunjuje prvo različiti pristup amortizaciji na srpskom jeziku & ostalim slovenskim jezicima vis-à-vis, engleskom & nemačkom jeziku. Dakle, ako ukucate na pretraživaču amortizacija, svi web-sajtovi upućuju na knjgovodstveni termin, tj. trošenje osnovnih sredstava, kao smisao i značenje amortizacije, dok na engleskom (amortizationamortisation) sve upućuje na bankarski smisao amortizacije tj. smanjenje duga; Dakle u ekonomiji- to jest u njenim različitim granama sam pojam Amortizacija ima različito značenje u zavisnosti od toga na šta se konkretno odnosi, tj na koju se oblast odnosi: U knjigovodstvu amortizacija podrazumeva postupak postepenog smanjenja vrednosti
neke stavke aktive, uz istovremeno prenošenje te vrednosti na odgovarajuće račune potraživanja. Najvažniji izraz ovako shvaćene amortizacije su amortizacija osnovnih sredstava, kao postupak postepenog smanjenja vrednosti osnovnih sredstava jer se deo vrednosti osnovnih sredstava, tokom proizvodnje prenosi u vrednost novo dobijenog proizvoda. U bankarstvu se amortizacijom naziva smanjivanje duga u postupku isplate anuiteta.
Amortizacijom se takođe naziva gašenje vrednosti nekih hartija odvrednosti, što je
rezultat njihovog postepenog otplaćivanja.
Amortizacija menice ili čeka znači njihovo poništenje na zahtev vlasnika koji ih je
izgubio. Dakle, amortizacija predstavlja proces postepenog umanjenja duga kroz plaćanje u ratama uvećanim za interes, umesto plaćanja odjedanput. Sa računovodstvenog aspekta pojam amortizacije podrazumeva smanjenje vrednosti stalnih sredstava preduzeća usled njihovog trošenja i habanja, za onoliku vrednost koja se dobija po osnovnoj metodi amortizacije sredstava.
5
Amortizacija predstavlja zakonsko otpisivanje, odnosno smanjivanje vrednosti osnovnih sredstava, čiji se deo prenosi na novi proizvod.
Procenat se obično računa na godišnjem nivou po osnovnom obrascu: nabavna vrednost sredstava x % : 100. 1
Ova dobijena vrednost se pripisuje na godišnjem nivou, tj. jednoj poslovnoj godini, a preduzeće određuje koliki će biti procenat amortizacije kao množilac nabavne vrednosti sredstva.
Amortizacija takođe predstavlja jedini rashod koji ne izaziva odliv novca iz preduzeća.2
U ostalim jezicima vlada slično pravilo značenja reči amortizacija: -
Amortizacija (engl. amortization, depreciation) i
-
nemački (amortisation,ertminderung, abschreibung) je više-značan pojam:
1. u finansijama se koristi za označavanje otplate dugova (amortizacija duga); 2. u meničnom pravu označava postupak poništenja menice na zahtev vlasnika (ako je izgubljena); 3. amortizacija označava i gašenje vrednosti nekih vrednosnih papira (otplaćivanje); 4. u knjigovodstvu amortizacija je postupak postupnog umanjivanja vrijednosti imovine preduzeća (uz istovremeno prenošenje te vrijednosti na odgovarajuće potražne račune).
1. PODELA I CILJ AMORTIZACIJE
1
Dogandžič Stanoje S.;“konstantna amortizacija osnovnih sredstava“, U n i v e r z i t e t u Prištini, 2 N. Figar;“Upravljanje resursima preduzeća“,Ekonomski fakultet Niš,2007 godine
6
Amortizacija eng. amortization, epreciation, edemption)3 je više značajan pojam. U finansijama se koristi u značenju otplate dugova (amortizacija duga) u meničnom pravu označava postupak poništenja menice na zahtev vlasnika (ako je izgubljena) amortizacijom se naziva otplata gašenja vrednosti nekih vrednosnih papira (otplaćivanje). Kad je reč o osnovnom sredstvu (dugotrajnoj imovini) za koje se smatra da je fizički ili ekonomski potrošeno. Osnovna joj je namena da osigura finansijska sredstva bar u iznosu da omogući zamenu postojećih osnovnih sredstava. Uobičajeno je razlikovati funkcionalnu, fizičku, ekonomsku amortizaciju. Preduzeće u procesu poslovanja troši kratkotrajnu (obrtnu) i dugotrajnu (osnovnu) imovinu. •
Kratkotrajna imovina se utroši uglavnom u jednom proizvodnom ciklusu i ona svom svojom supstancom ulazi u sastav novog proizvoda i tom prilikom prenosi i svoju ukupnu vrednost u novi proizvod.
•
Trošenje dugotrajne imovine u proizvodnom ciklusu troši se na drugi način. U proizvodnom procesu dugotrajna imovina ne menja svoj mehanički (fizički) oblik, hemijski sastav, niti prenosi svoju ukupnu vrednost u jednom proizvodnom ciklusu na novo proizvedene proizvode. Dugotrajna imovina u proizvodnom ciklusu se postupno troši. To trošenje s vremenom smanjuje njenu proizvodnu i upotrebnu vrednost. Dugotrajna imovina postupno gubi od svoje prvobitne, odnosno nabavne vrednosti, a delovi te vrednosti utrošene u proizvodnji, prenose se na novo proizvedene proizvode.
Postupno smanjenje vrednosti dugotrajne imovine smanjuje njenu vrednost. Smanjenje realne vrednosti dugotrajne imovine bilo fizičkim trošenjem ili ekonomskim zastarevanjem naziva se amortizacija. Amortizacija osnovnih sredstava ne nastaje samo po osnovu njihovog učešća u procesu proizvodnje. Faktori smanjenja vrednosti osnovnih sredstava su različiti. U literaturi se posebno ističu funkcionalni, ekonomski i prirodni uzroci.
Funkcionalno – fizičko rabaćenje – nastaje kao rezultat aktivnog učešća osnovnih sredstava u procesu stvaranja novih upotrebnih vrednosti. Stepen smanjenja vrednosti osnovnih sredstava po ovom osnovu zavisi od njegovih tehnoloških svojstava, uslova rada, intenziteta njihovog korišćenja.
Ekonomska – moralna zastarelost osnovnih sredstava je uslovljena razvojem nauke i tehnike. U proizvodnju se uvode novi, funkcionalni, univerzalni, produktivni kapaciteti pomoću kojih je moguće proizvoditi jeftinije, kvalitetnije i rentabilnije proizvode. Ekonomska zastarelost osnovnih 3
http://www.eudict.com/?lang=croeng&word=otplata/amortizacija%20zajma
7
sredstava može da nastane pre njihove funkcionalne i prirodne zastarelosti, jer nastaje kao diretktna posledica tehničkog progresa.4 Prirodno trošenje – habanje osnovnih sredstava nastaje pod dejstvom proticanja vremena, klimatskih faktora (korozije, truljenja, hemijskih procesa). Vrednost investicionih dobara se smanjuje i zbog iscrpljivanja supstance koju eksploatišu 5rudnici, cementare, krečane, preduzeća za eksploataciju nafte i gasa. Otpisi vrednosti investicionih dobara vežu se ne za njihovo stvarno stanje i proizvodne sposobnosti nego za vreme njihovog korišćenja predviđeno u ugovoru o najmu i zakupu, koncesiji.
Svaki novoproizvedeni proizvod, svaka jedinica proizvoda i usluga snosi odgovarajući deo trošenja zgrada, brodova, mašina i opreme, jer kao što vrednost utrošenog materijala i rada ulazi u novo-proizvedeni proizvod i postupno smanjenje vrednosti dugotrajne imovine, tako i to ulazi u vrednost novoproizvedenih proizvoda i obavljenih sluga. Prodajna cena svakog proizvoda i obavljene usluge sadrži sve troškove njegove proizvodnje i izvršene usluge pa i amortizacije. Amortizacija ukalkulisana u prodajnu cenu proizvoda služi za prostu reprodukciju dugotrajne imovine. Od realizacije prodaje proizvoda i obavljene usluge pokrivaju se nastali troškovi, a deo koji po svojoj visini odgovara trošku amortizacije ostaje na žiro računu za buduću nabavku koja će zameniti dotrajalu ili ostarelu dugotrajnu imovinu.
2. VREDNOST OSNOVNIH SREDSTAVA Osnovna sredstva se izražavaju preko vrednosnih (na bazi tekućih ili stalnih cena) ili naturalnih pokazatelja.Vrednost osnovnih sredstava je vrednost osnovne imovine preduzeća. Osnovnasredstva imaju različite vrednosti i to: Nabavnu vrednost; Amortizacionu vrednost; Sadašnja vrednost; Revalorizovana vrednost. 4
Bojović P., EKONOMSKA ANALIZA, ICIM – Izdavački centar za industrijski
5
http://www.ratko.biz/
menadžment,Kruševac, 2005.
8
Nabavnu vrednost sačinjava fakturna cena, povećana za transportne troškove, troškove ambalažiranja i pakovanja, troškove montaže i ugradnje, poreze, carine, obuku kadrova itd. Nabavna vrednost se tokom vremena menja. Za poslovanje preduzeća je vrlo značajno da utvrdi pravilno i egzaktno nabavnu vrednost osnovnih sredstava. Nabavna vrednost služi za obračun amortizacije osnovnih sredstava u preduzeću. Amortizovana vrednost osnovnih sredstava umanjuje nabavnu vrednost osnovnog sredstva, a taj iznos je knjigovodstveno približan stvarnom stanju. Ova vrednost pokazuje smanjenje vrednosti osnovnih sredstava u toku njihove upotrebe i koliko je od te vrednosti preneto u amortizacioni fond preduzeća. Sadašnja vrednost se dobija odbijanjem amortizacione vrednosti od njihove nabavne ili revalorizovane vrednosti. Sadašnja vrednost osnovnih sredstava predstavlja neotpisani deo vrednosti osnovnog sredstva, koji se dobija kada se od nabavne cene odbije amortizaciona vrednost. Osnovna sredstva učestvuju u proizvodnji ukupnom svojom vrednošću, a troškove koji se odnose na fizičko i ekonomsko trošenje, prenose na nove proizvode. 6 Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja ponovno utrđivanje vrednostiosnovnih sredstava. Težnja ovog postupka je u uslađivanju stvarne i knjigovodstvene vrednosti. Postupak revalorizacije se vrši kada se utvrđuje dobit i radi obračunavanja realne amortizacije.
3. METODE OBRAČUNA AMORTIZACIJE
Amortizacija se obračunava godišnje prema postupku predviđenim zakonom. Kad je reč o osnovnim sredstvima, tada je amortizacija onaj deo osnovnih sredstava za koji se smatra da je fizički ili ekonomski potrošen. Osnovna namena joj je da osigura finansijska sredstva u iznosu koji će osigurati barem zamenu postojećih osnovnih sredstava. Razlikuje se funkcionalna (fizička) i ekonomska amortizacija. Kako se iznos amortizacije oduzima svake godine od porezke osnovice, način obračuna amortizacije utiče na odluku o načinu finansiranja nabavke opreme. Metode obračuna amortizacije dele se u dve osnovne grupe: a) vremenske metode amortizacije, b) funkcionalne metode amortizacije. 7 6
Upravljačko računovodstvo, Dr Blagoje Novićević/Dr Ljilja Antić, Ekonomski fakultet Niš, 26.01.2006.god 7
http://www.premiumsoft.rs/index.php?option=com_glossary&letter=M&id=2753
9
U okviru vremenskih metoda najčešće se koriste a) linearna metoda, b) degresivna metoda, c) progresivna metoda. Linearna (proporcionalna) metoda amortizacije pretpostavlja da se stalna imovina u veku trajanja ravnomerno troši, pa se zato trošak amortizacije raspoređuje na podjednake godišnje iznose. Dakle, godišnji iznos amortizacije dobije se deljenjem nabavne vrednosti stalne imovine sa godišnjom stopom amortizacije (godišnja stopa amortizacije predstavlja mera broja 100 sa procenjenim brojem godina upotrebe stalne imovine). Svake godine se knjižne vrednosti umanjuju za jednak procenat početne vrednosti. Degresivna metoda amortizacije pretpostavlja da se stalna imovina najviše troši u prvim godinama upotrebe, pa je za tu metodu i trošak amortizacije u prvim godinama najviši. Degresivna metoda se primenjuje na dva načina: a) primenom fiksnih amortizacijskih stopa na knjigovodstvenu vrednost stalne imovine koja je iz godine u godinu sve manja (metoda opadajuće osnovice), b) primenom različitih opadajućih amortizacijskih stopa na fiksnu osnovicu, tj. nabavnu vrednost stalne imovine (metoda ukupnog broja godina ili digitalna metoda). Amortizacija fiksnom stopom umanjuje knjižnu vrednost opreme svake godine za isti procenat, ali ne od početne vrednosti opreme već od knjižne vrednosti opreme prethodne godine. U metodi ukupnog broja godina amortizacija za pojedinu godinu računa se tako da se koeficijent preostalih godina i ukupnog broja godina pomnoži s razlikom knjižne vrednosti i otpisane vrednosti (ukupan broj godina je ukupan broj aritmetičkog niza 1, 2,... n, gde je n broj godina amortizacije). Metoda ukupnog-broja-godina spada u grupu ubrzanih metoda amortizacije. c) Progresivna metoda amortizacije pretpostavlja da se stalna imovina u prvim godinama upotrebe troši najmanje, pa je i iznos amortizacije u prvim godinama najmanji. Za razliku od vremenskih metoda, funkcionalna se metoda amortizacije zasniva se na stepenu korišćenja stalne imovine. Ona se može primeniti onda kad se trošenje imovine može iskazati u naturalnim jedinicama (radni sati mašina, pređeni kilometri, proizvedena količina i sl.). Stoga se ta metoda naziva još i metoda amortizacije prema učinku. Kod te metode godišnja se amortizacija izračunava tako da se nabavna vrednost stavi u odnos sa procenjenim godišnjim učinkom izraženim u naturalnim jedinicama.8
8
http://www.ekonomskisavetnik.rs/index.php/ekonomija/zakoni_obrasci/amortizacija/
10
4. AMORTIZACIJA OSNOVNIH SREDSTAVA
Osnovna sredstva se neprekidno troše u procesu reprodukcije, a njihovim trošenjem se smanjuje upotrebni vek i njihova vrednost. Smanjena vrednost se odražava na proizvod preduzeća kao preneta vrednost. Ta vrednost se otpisuje od vrednosti osnovnog sredstva i uračunava u cenu koštanja novih proizvoda ili usluga. Amortizacija predstavlja zakonsko otpisivanje, odnosno smanjivanje vrednosti osnovnih sredstava, čiji se deo prenosi na novi proizvod. Trgovinsko preduzeće koristi poslovne zgrade, skladišta, opremu, maloprodajne objekte i sl., što predstavlja osnovna sredstva. Ova sredstva se vremenom troše, pri čemu postoji vremenska i funkcionalna amortizacija. Kontinuitet poslovanja i reprodukcija preduzeća zahtevaju stalno obnavljanje osnovnih sredstava. Preduzeća su dužna da izdvajaju amortizaciju na sve stvari koje čine osnovna sredstva. Preko amortizacije koja se izdvaja, na poseban način, akumuliraju se određena novčana sredstva za zamenu ili popravke i remontovanje osnovnih sredstva. Sredstva amortizacije se mogu koristiti za prostu ili proširenu reprodukciju osnovnih sredstava. Amortizacija se osim novčanog iznosa, javlja i kao trošak poslovanja preduzeća. Država najčešće propisuje minimalne amortizacione stope koje preduzeća pojedinih grana izdvajaju, mada je moguće i izdvajanje po povećanim amortizacionim stopama koje su iznad zakonske, to je tzv. slobodna amortizacija. Ukoliko preduzeće želi da brže menja svoja osnovna sredstva u cilju korišćenja novih i savremenih sredstava koja će obezbediti veću funkcionlnost i efikasnost, onda preduzeće pristupa ubrzanoj amortizaciji. Takva amortizacija povećava ukupne troškove poslovanja čime se smanjuje dohodak. Fizičko trošenje i dotrajalost osnovnih sredstava naziva se fizička amortizacija. Na fizičku amortizaciju utiče više faktora: uslovi rada, intezitet korišćenja, klimatski i prirodni faktori i dr. U Japanu postoje industrije koje rade sa jednogodišnjom amortizacijom. Pod ovim se ne podrazumeva amortizacija u klasičnom smislu, već »tekuća potrošnja investiranog kapitala«. Usled brzog napretka tehnike i tehnologije, razvijene zemlje u svetu teže da ih konstantno menjaju. Isto tako da kompanije u svetu vode poslovnu politiku stalnog stvaranja masovnog kapitala i povećanja njegove likvidnosti. Stepen korišćenja osnovnog sredstva može se iskazati odnosom njegove amortizovane vrednosti i nabavne vrednosti.
11
gde je - iskorišćenost osnovnog sredstva, - amortizovana vrednost, – nabavna vrednost. Zakonom je propisan najduži vek korišćenja osnovnih sredstava u koje ona treba da budu amortizavana. Osnovica za obračun je nabavna vrednost osnovnog sredstva. Načini koji se primenjuju pri obračunu mogu biti: -
4.1.
vremenski i funkcionalni9 VREMENSKA AMORTIZACIJA
Zasnovana je na veku trajanja osnovnih sredstava. U okviru ovog, poznata su tri načina obračuna amortizacije: - metod proporcijalnog otpisa, - metod degresivnog otpisa i - metod progresivnog otpisa. Na osnovu vremenskog načina sredstva se otpisuju po istoj amortizacionoj stopi (AM') u toku veka trajanja osnovnih sredstava. Osnovica za obračun amortizacije je nabavna vrednost osnovnih sredstava. Novčani iznos koji izražava trošak određenog osnovnog sredstva, naziva se amortizaciona kvota. Na osnovu vremenskog načina sredstva se optisuju po istoj amortizacionoj stopi (AM') u toku veka trajanja osnovnih sredstava. Godišnji iznos amortizacije = NV x AM'/100 Godišnja stopa amortizacije = 100%/vek upotrebe Vremenska amortizacija se zasniva na tezi da je trošenje osnovnih sredstava determinisano vremenom, tj. da je vreme osnovni faktor koji uslovljava smanjenje vrednosti osnovnih sredstava a ne stepen njihovog korišćenja. U okviru vremenske amortizacije primenjuju se tri metode: 1.
metod konstantne amortizacije
2.
metod progresivne amortizacije
3.
metod degresivne amortizacije.
Kod konstantne amortizacije vrednost osnovnih sredstava i pretpostavljeni vek trajanja predstavljaju osnov za obračun amortizacije. Metod polazi od pretpostavke da osnovno sredstvo 9
http://www.porezi.rs/Arhiva/Arhiva2010/februar/7-2010/9030-074.pdf
12
prenosi vrednost na proizvod nove upotrebne vrednosti ravnomerno, u istim godišnjim kvotama, u toku svog veka trajanja. Dakle, osnovna odlika konstantne amortizacije leži u jednakosti godišnjeg opterećenja proizvodnje amortizacionim kvotama. Godišnja amortizaciona kvota (Am) određuje se po obrascu:
, gde je O – osnovica za amortizaciju,Lv – likvidaciona vrednost osnovnog sredstva i t – broj godina trajanja osnovnog sredstva, a amortizaciona stopa utvrđuje se procentima.10 Metod progresivne amortizacije polazi od stava po kojem se amortizacija osnovnih sredstava iz godine u godinu povećava. Analogno tome i amortizacione stope i amortizacione kvote iz godine u godinu rastu. U prvim godinama svog poslovanja preduzeće nije u mogućnosti da uposli svoj puni kapacitet, zbog čega se ostvaruje manji obim proizvodnje, pa su stoga i amortizacione kvote manje. Tokom vremena, kako se osnovno sredstvo uhodava, postiže se potpunije iskorišćenje njegovog kapaciteta zbog čega se ostvaruje veći obim proizvodnje, pa stoga u tom vremenu amortizacione kvote treba da budu veće. Zavisno od tempa postizanja iskorišćenja kapaciteta godišnje amortizacione kvote se utvrđuju po aritmetičkoj ili geometrijskoj progresiji. Po degresivnom metodu amortizovanja11, kvote amortizacije se smanjuju iz godine u godinu. Metoda polazi od pretpostavke da se srazmerno protoku veka trajanja osnovnog sredstva povećavaju troškovi njegovog održavanja. Naime, nova osnovna sredstva su sposobna da rade punim kapacitetom i u mogućnosti su da postižu visoku produktivnost rada. Intenzitet njihovog korišćenja je veliki, a stepen njihovog obezvređivanja izrazit. Analogno tome i amortizacione kvote osnovnih sredstava u prvim godinama njihovog rada su veće, a u narednim sa starošću, sa smanjenjem kapaciteta sve manje i manje. Pad amortizacionih kvota prati rast troškova održavanja. Primer: NV = 100.000 dinara Vek upotrebe: 5 godina Godišnja stopa = 100%/5 = 20% Godišnji iznos = NV x Am'/100 = 100.000 x 20/100 = 20.000 dinara12 Godin Nabavna a vrednost
AM Godišnji ' iznos
Ukupni iznos
Sadašnja vrednost
1.
20 20.000 %
20.000
80.000
100.000
10
www.agroekonomija.com/ www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat980.doc 12 Dogandžič Stanoje S.;“konstantna amortizacija osnovnih sredstava“, U n i v e r z i t e t u Prištini 11
13
2.
100.000
20 20.000 %
40.000
60.000
3.
100.000
20 20.000 %
60.000
40.000
4.
100.000
20 20.000 %
80.000
20.000
5.
100.000
20 20.000 %
100.000
0
Amortizaciona kvota Amortizaciona kvota predstavlja iznos amortizacije koji je u određenom vremenskom periodu (godina, mesec) prenet na nove proizvode i obračunat u amortiazacioni fond preduzeća. Za ovaj iznos se umanjuje vrednost osnovnog sredstva u istom vremenskom intervalu. Vremenska amortizacija obračunava trošenje osnovnog sredstva prema vremenskom periodu njegovog trošenja i na osnovu određenog i procenjenog veka trajanja. Ako se amortizacija izračunava u ravnomernim godišnjim iznosima, to je proporcionalna vremenska amortizacija. Amortizaciona kvota kod proporcionalne amortizacije (Aq) se dobija kada se nabavna vrednost osnovnog sredstva (Vn) podeli sa planiranim vekom njegove upotrebe (h).
Pored proporcionalne metode obračunavanja amortizacije koriste se i: Vremenski-degresivan postupak koji polazi pretpostavke da se osnovnasredstva u početku više troše, i da je efektivnost korišćenja veća; po ovom metodu,početne amortizacija se obračunava po višoj stopi, i u većim iznosima, a kasnije se ovestope menjaju i smanjuju. Progresivni postupak amortizacije predstavlja metod obračuna, pri kome sesvake godine povećava u određenom iznosu amortizaciona stopa ili kvota. Ovaj metodpolazi od pretpostavke da fizičko i ekonomsko trošenje osnonog sredstva, vremenskiprogresivno rastu, pa se stoga smanjuje i vrednost osnovnog sredstva, a u isto vremepovećava njegova amortizaciona vrednost.8 4.2.
Funkcionalna amortizacija 14
Funkcionalna amortizacija predstavlja postupak obračuna trošenja osnovnih sredstava,koji polazi od upotrebe, a ne od vremena trajanja. Funkcioanlnost se vezuje za mogućnostupotrebe osnovnog sredstva, odnosno njegov učinak. Ako se osnovno sredstvo više troši, obračunava se veći iznos njegove amortizacije. Veće trošenje dovodi do većeg učinka. Obračun ove amortizacije vrši se u jedinici proizvoda ili amortizacionoj kvoti. Amortiazaciona kvota funkcionalne amortizacije određuje se kao odnos nabavne vrednosti osnovnog sredstva i fizičkog obima proizvodnje.
Gde je
- nabavna vrednost,
- količina proizvoda i
- amortizaciona kvota.13
Godišnji iznos amortiazacije se dobija kada se amortiaciona kvota pomnoži sa ostvarenom količinom proizvoda:
gde je
- godišnja amortizacija.14
Ovaj obračun je realniji jer se približava stvarnom korišćenju sredstava za rad. 5.
AMORTIZACIJA KAO IZVOR FINANSIRANJA Amortizacija kao oblik novčanog kapitala ima osnovnu svrhu da održava reprodukciju osnovnih sredstava. Međutim, u savremenim tržišnim privredama amortizacija se koristi i kao izvor finansiranja novih investicija, odnosno za proširenu reprodukciju. Na primer, u privredi Nemačke u finansiranju ukupnih investicija amortizacija učestvuje sa vrlo visokim procentom (kreće se između 82% i 91%). Stopa amortizacije u Nemačkoj su između 16% i 19%. Podaci dalje pokazuju da je najviša amortizaciona stopa je u Japanu. U našoj zemlji amortizaciona stopa je oko 4%-5%, dok se od sredstava prikupljenih od amortizacije finansira oko 30% u osnovna sredstva; u razvijenim zemljama učešće amortizacije u finansiranju investicija kreće se između 60% i u nekim slučajevima preko 91%. Amortizacija je postala glavni izvor finansiranja velikog broja korporacija, što se posebno odnosi na grane koje brzo menjaju celokupnu tehnologiju, najčešće u roku od jedne do dve godine. Amortizacija se može koristiti u nekoliko slučajeva: 13 14
www.serbia-business.com/ www.scribd.com/doc/.../Trošenje-osnovnih-sredstava-–-amortizacija
15
Kada postoji raskorak u formiranju osnovnih sredstava i stvarnih potrebaza reprodukcijom; Kada se amortizacija koristi kao sredstavo otplate dugoročnih kredita(često i za investiranje budućih amortizacija koje se tek trebaju formirati); Kada se udružuju sredstva amortizacije od strane brojnih subjekata i ulažu u sasvim druga
sredstva nego što su ona iz kojih potiče amortizacija (proširena reprodukcija) ; Kada se odgovarajućom politikom nastoji da se tehnološko-tehnička osnova ojača, zatim da
se se brže izjednačavaju profitne stope i iste raspodele dohotka. (oslobađanje od poreza, veće stope, izdvajanje amortizacije koja je veća nego zakonom propisana, udruživanje sredstava amortizacije itd.) Kada povećena amortizacija postaje sredstvo koje nastaje usled povećanog nacionalnog
dohotka koji se usmerava u proširenu reprodukciju, uz porast samofinansiranja privrede i trgovine. Postoje i slučajevi kada se sredstva amortizacije usmeravaju kroz raspodelu dohotka, a ne kroz investicije Kada se finansiranje novih investicija iz sredstava amortizacije vrši preko porasta
produktivnosti rada društva ili individue tj. kada se sredstva prikupljena usled veće produktivnosti usmeravaju u proširenu reprodukciju. U ovom slučaju radi se u usmeravanju amortizacije iz nisko produktivnih grana u visoko produktivne grane, što može biti sastavni deo razvojne ekonomske politike. Učešće amortizacije u domaćoj akumulaciji zemalja u razvoju iznosi od 33-36%, dok u isto vreme u SAD iznosi 62%, u razvijenim zemljama Evrope 42%, u našoj privredi oko 20%.
6. AMORTIZACIJA ZAJMA Amortizacija zajma (engleski- loan amortization, nemački- Tilgung einer Anleihe) je postupak isplate obaveza po zajmovima, tj. otplata glavnice i isplata pripadajućeg iznosa kamata. Za razliku od amortizacije obveznica, amortizacija dugoročnog zajma najčešće se obavlja višekratno (serijski). Pri tome, su dakle mogući razni oblici amortizacijskih planova (jednaki a n u i t e t i , a n u i t e t i s a jednakim otplatnim kvotama ili pak tzv. varijabilni anuiteti) kao i određeni period pre početka amortizacije zajma kroz koji miruje obaveza amortizacije zajma.15
15
www.scribd.com/doc/45893908/Amortizacija
16
ZAKLJUČAK
Svako preduzeće u procesu poslovanja troši dve vrst imovine - kratkotrajnu i dugotrajnu imovinu. Kratkotrajna imovina se utroši uglavnom u jednom proizvodnom ciklusu. Dugotrajna imovina u proizvodnom ciklusu se postupno troši, a deo te vrednosti se prenosi na troškove proizvoda i obavljenih usluga. Smanjenje realne vrednosti dugotrajne imovine bilo fizičkim trošenjem ili ekonomskim zastarevanjem naziva se amortizacija. Pravilnikom o amortizaciji utvrđene su stope amortizacije, kao porezno priznatog rashoda. Uprava se može računovodstvenom politikom opredeliti za primenu vremenske ili funkcionalne amortizacije. Sa računovodstvenog aspekta kada se primenjuju najviše porezno priznate stope amortizacije bilansa, ne iskazuje objektivno finansijsku situaciju obveznika poreza na dobit. Izveštaj o dobiti ne iskazuje objektivno ostvaren poslovni rezultat. U bilansu je imovina koja se amortizuje potcenjena za iznos razlike u amortizaciji između iznosa amortizacije po utvrđenim stopama u opštem aktu i većeg iznosa amortizacije uz primenu porezno dopustive više stope amortizacije. U izveštaju o rashodima i prihodima iskazana dobit je potcenjena za taj iznos razlike amortizaciji.
17
