T O M A
A K V IN S K I
IZBOR IZ DJELA 1.
svezak
Tekst oveprevel i V?LJ V?LJ? ?? GORTAN
JOSI P BARBARI RI Ć
I zbor ,redakci j aipredgovor BRANKO BOŠNJAK
napri j ed ZAGREB 1990
u .
ŠTO JEI STI NA?Deveri t at e,q.I , a.i Odgovar am: Kao št o dokaz i vanj a mor amo mo svest i na neka načel a koj a su umu mu po sebi razuml j i va,t akomo moramo mopost upatiiui st raži vanj udefini ci j esvakest vari ;i načebi smo mou obasl učaj a oti šl iubeskraj ,t ebipropal osvakoznanj eisvakaspoznaj ast vari . Aprvipoj am koj ij eumunanekinači nnaj r azuml j i vi j iinakoj ionsvodisveost al epoj movej ej est M e t a fi z i k e " bi ć e" ,k akokažeAvi cenau počet ku sv oj e ( knj .I ,pogl .6) .Stoga v t al epoj movetr eba s eos shvat i t ikaododat nepoj movepoj mu bi ća.No,poj mu bi ćaj enemo mogućedodat inešt ošt obiposvom ust r oj st vu bi l oi zv an nj ega,kao št o senekom r odu dodaj erazl i ka i l ipodme met u pri padna osobi na 1 ( acci dens) , 2 afizi ke*dapo j ersvakast var( nat ura)bi t nospadaubi će.ZatoiFi l ozofdokazuj euI I Iknj .Met jam možebi t inekir od,negokadakažemo modasep epoj mubi ćanešt ododaj e,ondaset ouzi mau bića nemo smi mi sl uist i canj anekogavi da( modum)k oj isamari j eč b će"nei zr ažava. " i Tose( i st i canj e)događanadvanači na:prvot ak? dai st aknut ivi dpr edst avl j anekiposebannači n ( bi vst vovanj a) bi ća. Nai me, u zbi l j i nal azi mo r azl i či t e st upnj eve bi vst vovanj a prema ma koj i ma određuj emo morazl i či t enači nepost oj anj a,at enači neshvaćamokaorazl i či t ekategori j estvarnost i .Na pri mj er ,poj am podl oge( subst ant i a)nedodaj epoj mu bi ćaneku r azl i ku koj abibi l adodat niel eme ment poj mu bi ća,nego poj am podl oge oz načuj e nekiposeban nači n post oj anj a,t o jestsamo most al no postoj anj e.To vri j ediiza ostal ekategori j e. Drugi nači ni mamo mokad i st aknut ivi d pri padaopćeni t o svakom bi ću.Tajsenači nmožeuze t iu dvasmi mi sl a:ponaj pri j et akodaspome menut ivi dpri padasvakom bi ć u u odnosu pr emasamomesebi ,zat i m t ako da pri pada svakom bi ću u odnosu pr emanekom drugom bi ću. U prvome mesl učaj u hoćemo mokazat idaseu bi ću i st i čenešt oi l inapot vr dan i l inani j ečan nači n. Napot vr dan,apsol ut an nači n možemo moi zr azi t iu svakom bi ću samo monj egovu bi t( esse nt i a)pokoj oj onozbi l j skipost oj i .U t om smi mi sl u upot rebl j avamoi zr az "stvar" ( r es)koj isepr ema maAvi ceniu počet ku Met afizi kepot ome merazl i kuj eodi zraza"bi će"( ens) ,št obi će # $oma ovdje is%iče jedinstvenost pojma "bi&e" u odnosu na sve ostale pojmove. $aj pojam ne možemo ni de'inirati, ni opisivati. (aime, u tim radnjama radnjama povezujemo povezujemo dva sadržajno sadržajno r az l i č i t a elementa. de'ini%iji )npr. "*ovjek je razumno živo bi&e"+ povezujemo "rod" )tj. "živo bi&e"+ s "razlikom" )tj. "razumno"+, a u opisivanju )npr. "lv an je visok"+ podmet )tj. "Ivan"+ povezujemo s pripadnom osobinom )tj. "visok"+. (o pojam bi&a obuhva&a sve, pa nema izvan sebe nikakva različitog elementa pomo&u kojega bi se mogao pojasniti. toga je pojam bi&a krajnje zagonetan. - $o su koliko&a )/uantitas+, kakvo&a )/ualitas+, odnos )relatio+, dj elovanje )a%tio+, primanje )passio+, mjesto )ubi+, položaj )situs+, vrijeme )/uando+ i pokrivalo )habitus+.
1 Od ovoga članka donosimo samo središnji dio. Izostavljamo polemički dio, tj. razloge "za" i "protiv" i odgovore na njih, jer bi zbog svoje brojnosti i tematske raznolikosti mogli mogli otežati razumijevanje središnjeg dijela članka.
3 sp. pogl. 3, !! b 26.
4
uzi mamo mo da označi mo puni nu zbi l j nost i( act us esse ndi ) ,a ri j eč "stvar"izr ažava ono št ot r aži mo pi t anj em » št o-j e-nešt o?« ( t at em) m) ,odnosno bitst vari .S drugestr ane,ni j ekanj ekoj eapsol ut no quiddi ćedol az idoi zr ažaj au poj mu nerast avl j enost i( i ndi vi si o)št opak i zr ažava ?rimjenjujemo na sva ko bi poj am " j ednoga"( unum) :nai me,poj am » j ednoga«nekaženi št adrugonegodas a senekobi ćeproma mat r a onerast avl j eno( ensi ndi vi sum) . k a No,akonači n bi vs t vov anj auzme memo mou drugom smi mi sl u,t oj estakogl edamo moodnosj ednogabi ća prema madrugom me e,ondaopeti mamo modvasl učaj a. U prvom sl učaj u uzim ast avl j enost( di vi si onem) m)j ednoga bi ća od drugoga:t o uzimam amo o u obzi obzirr r označuj emo moi zr azom " nešt o«(aliquid). Jer» nešt o«hoćer eći :» neki dr ugi št o«( al i ud quid). Pr emat ome me, kaoš ošt ozaneko bi ćekaže mo daj e» j edno«u smi mi sl u da j eu sebiner ast avl j eno,t ako kaže mo da j e » nešt o«usmi mi sl udaj erast avl j enooddrugogbi ća. U dr ugom sl učaj u uzi mamo mou obzi rpodudarnost( conveni ent i a)j ednogabi ćasdr ugi m.Al i ,t aj e podudarnostmogućasamo moakoobrat i mopozornostnanešt ošt oj eposvom ust r oj st vuusmj mj er enoda sepodudara sa svi m bi ći ma.Toj epakd k duša ko j aj ena nekinači n sve,kako sekažeu I I Iknj .Ο u š i . N o , d u š a i m a s p o z n a j n u m o ć i m o ć t e ž n j e ( v i s t i t i v a ) . Do D o s l j e d n o t o me m e, d (vis (vis cogni cognitiv tiva) a) appe bonum) ,što pot vrđuj epočet ak podudarnost podudarnost bića s moću težnje izra žava riječ "dobro" ( 4 Et i ke 5 6
ri j eči ma: » Dobr oj eonozači m sv et eži " .Apodudarnostbi ćasumom i zr ažavari j eč» i st i na«( ver um) . Nai me,svakispoznaj niprocespost i zavasvojci l jt akodačovj ekkaonosi l acspoznaj est varanal i k( per assi mi l ati onem) m)naspoznatipredme met .Upravot onal i kovavanj ej euzr okspoznaj e.Napri mj er ,vi d spoznaj eboj uondakadnal i kuj enai zgl edboj e( speci em col ori s) . Pre mat ome me,t eme mel j niseodnosbi ćapremaumusast oj iut ome medasebi ćeuskl adisumom. m.Tose uskl ađi vanj ezovepodudar anj est variiumakoj ei zr ažavag agl avnisadržajpojma i s t i ne .I zt o ga pr oi zl azidapoj am i st i nedodaj epoj mubi ćanal i kovanj e,odnosnopodudaranj est variiuma,a posl j edi cat ognal i kovanj aj e,kakosmorekl i ,spoznaj ast vari .Dakl e,bi vst vovanj epret hodi poj muist i nedokj e spoznaj anekiuči naki st i ne. Nat eme mel j ut ogaf ormu mul i ral esu setr idefini ci j e i s t i neionog aš t oj ei s t i ni t o. U prvojseuzi mau obzi ronošt opr et hodipoj mui st i neinačemu musei st i nat eme mel j i .U t om smi mi sl u isasami mi m sobom,pogl August i ndefini r ai st i nu uknj .Razgovor .5: » I st i naj eonošt oj est«iAvi cenau XIknj .Met .2: » I sti nabi l okoj est varij estosobi nanj ezi nabi t kakoj ij etraj noobi l j ežava« .A afizi ke,pogl nekipi sacvel i :» I sti naj ei stovj etnost( i ndi vi si o)bi t kaionogaštopostoj i « . 0 sp. pogl. , - 31 pokušava pojasniti pojasniti pojam bi&a polaze&i polaze&i od čovjekova čovjekova povlaštenog povlaštenog ontičkog ontičkog položaja u svijetu, svijetu, tj. od 31 b # 1 . $oma pokušava prirodne otvorenosti i srodnosti njegova duha )anima+ sa svim što postoji. . 2eidegger ukazuje na 'ilozo'ski značaj toga $omina pothvata u Sein und Zeit, - .
4 sp. knj. I, pogl. 1, 15!- a 3. 67obro8 )bonum+ u $ome nije puka subjektivna datost kao u novovjekovnoj aksiologiji )npr. 9otze+, nego podudarnost bi&a s težnjom. 7rugim riječima, "dobro" nije antropologijska kategorija, 6ono što čovjek stvara8, nego ontologijska, 6:no za čim sva bi&a bi&a teže". teže". ;ripom ;ripomeni enimo mo da $oma $oma ljepot ljepotu u )pul%h )pul%hrum rum++ ne ubraja ubraja meerkelev, 2ume, ?ant i drugi problem spoznaje smatraju središnjim 'ilozo'ijskim problemom, $oma drži da je spoznaja tek učinak istine, tj. prere'ieksivne prirodne srodnosti uma sa zbiljnoš&u. Isaa% Israeli )-0@!-5+, židovski 'ilozo' iz Agipta, neoplatoničar. ! sp. pogl. =, ion b #0@#=.
U drugojdefini ci j isei zri čeonoštopredstavl j agl avnisadržaji st i ne.U t om. m.smi mi sl ukažeI saac7 8
s t i ni :» I st i naj epodudaranj est variiuma« ,aAnsel m uknj .Ο i ,pogl .12: » I st i naj ei spravnostkoj u samo moduhmožeuoči t i « .Nai me,i spravnostseovdj euzi mau smi mi sl ust anovi t ogpodudaranj a,ο koj em 9 afizi ke govoriFi l ozofuI Vknj .Met kadkažedaudefini ci j ii st i nepot vrđuj emo mopost oj anj eonogašt o j est ,apor i čemopost oj anj eonogačeganema.
5
Ut rećojdefin fini ci j ii sti nei sti česeuč uči nak koj ii znj eproi zl azi .Natajnači nj edefini ra 10 Hi l ari j e :» I sti naj eobj avl j i vanj eiprogl asbi t ka« ,aAugus usti n u knj .Ο gl .36 : pr avo jv j e r i ,po » I st i naj euk ukazi vanj ena nabi t ak« ,ij ošu pogl .31.: » I st i naj eprosuđi vanj eovogasvi j et a( de i nf eriori bus) « . LI TERA RATUR URA
T.AKVI NSKI , Dvije filozofske rasprave, raj evo,1!=4B Summa th., I ,q.14, a.1@3B Comm. in I V Sent., rasprave, Sa Sent., . .VEREŠ, Li b.I ,di st.1!, q.0, a.1 T 1-1@100. s t r . Iskonski mislilac, G.SOH OHNGE GEN, N, Sein und e!enstand. Das scholastisclte scholastisclte "#iom ens et verum verum convertuntur als $undament $undament metaph%sischer und 1!35. t er , theolo!ischer Spekulation, Muns G.SI EWE W ERT RTH, H, Dk transzendentale Sel&i!keit Sel&i!keit und Verschiedenheit dcs ens und des verum &ei 'homas 'homas ( on ")uin, u *hiloscpliisches +ahr&uclt, +ahr&uclt, 1!0, str. 22 @ 3 3 .
2. AI AI79, 79, Die aristotelischen uellen uellen zur 'ranszendentalien-"ufstellun! 'ranszendentalien-"ufstellun! &ei 'homas v. ")u., ")u., 7e veritate, /u. 11 10
Hiiari Hiiarije je iz Poitier Poitiersa sa ( 3 15 15 — 30 30 8 ), ), biskup i crkveni naučitelj. Hilarijcva deinicija istine kao objavljivanje
hi <; l cn!"#j$ sativu" entis % upu&uje na 'taro(rčko razu"ijevanje istine kao neskrivenosti #l$le)*eia 'jL 1
11
"
Iz ovo(a dijela dijela članka članka vidi"o vidi"o da se +i' om isiajučivo na-tpcdudarinjc na-tpcdudarinjc stvari om in in poja" istine ne "oe svesti isiajučivo i u"a, u"a, ne(o ne(o valja valja uzeti uzeti u obzir obzir njezin njezinu u ute"el ute"eljen jenost ost u bitku bitku i njezin njezin učinak učinak !eec !eectus tus%% u "i/lje "i/ljenju nju i djelov djelovanj anju. u. ini se da je u Heide((era prena(la/en prvi vid istine, a u 2342 posljednji. . . I,art.i ,u *hilosophischcs +ahr&itch, t r .166 @ 1 = 1 A -D.SERTI LLANGES, a +ahr&itch, 1!=3, s ariš1!-5, s t r .3-@-. philosophie de S. 'homas d/")uin I, P
6
