Žak Derida, Politike prijateljstva
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 28-29. „Prijateljstvo nudi mnoge koristi, beleži Ciceron, ali se ni jedna od njih ne može uporediti sa tom jedinstvenom nadom, sa tim ushićenjem nekom budnošću koja će prevazići smrt.“
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 29. „...ako prijateljstvo projektuje svoju nadu s one strane života, apsolutnu nadu, nesamerljivu nadu, to je zato što je prijatelj, kako kaže prevod, naša » sopstvena idealna slika«.“ „ Ciceron se služi rečju exemplar, koja znači slika, ali takoĎe, kao exemplum, kopija, reprodukcija, egzemplar kao i original, tip, model. Dva smisla (jedinstveni original i kopija koja se može umnožiti) ovde zajedno obitavaju, oni su, odnosno izgleda kao da jesu, isto, i to je čitava priča, sâm uslov preživljavanja. No, prema Ciceronu, u pravog prijatelja projektujemo, odnosno u njemu prepoznajemo svoj exemplar, svoj dvostruki ideal, svoje drugo sebe sámog, isto sopstvo kao bolje. Zato ga gledamo kako nas gleda, gledamo se, zato ga vidimo kako čuva našu sliku u očima, zapravo u našim očima, i tada se možemo nadati preživljavanju, ono je unapred obasjano, ako ne i obezbeĎeno za tog Narcisa koji sanja o besmrtnosti.“
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 33. „ Preko svake onostrane granice izmeĎu ljubavi i prijateljstva, ali i izmeĎu pasivnog i aktivnog glasa, izmeĎu voleti i biti-voljen, reč je o volivosti [aimance]. Treba znati da je bolje voleti volivost. Aristotel ne podseća samo da je bolje voleti. Već da je bolje voleti tako, a ne ovako: da je, dakle, bolje voleti nego biti voljen.“
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 35. „ Voleti, eto šta čujemo pre svega, zdravorazumski, eto šta treba čuti, šta se ne može ne čuti, s punim poverenjem, kada odzvanja reč prijateljstvo: prijateljstvo je u voljenju, zar ne, to je način da se voli, naravno. Posledica, implikacija: to je, dakle, čin pre nego što postane situacija, više čin voljenja nego stanje da se bude voljen. Dejstvo pre strasti. Akt te aktivnosti, te intencije da se voli, phileîn, svojstveniji je sámom prijateljstvu (kata ten phílian) nego situaciji u kojoj se prepušta voljenju, odnosno postaje se voljenim, u svakom slučaju, biva voljenim (philestai). Biti voljen zacelo nešto kaže o philía, ali samo sa strane voljenog (philéton). Ono ne kaže ništa o sámom prijateljstvu koje implicira u sebi sámom, u pravom smislu, suštinski, akt i aktivnost: potrebno je upravo da neko voli kako bi saznao šta znači voleti, a potom, i samo tada, šta znači biti voljen.“
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 36. „...moguće je biti voljen (pasivni glas) a da se to ne zna, ali je nemoguće voleti (aktivni glas) a da se to ne zna.“ „...da bi se mislilo prijateljstvo, potrebno je poći od prijatelja-koji-voli, a ne od voljenogprijatelja.“ „Volimo samo objavljujući da volimo. Ne možemo voleti a da ne znamo da volimo.“
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 44. „ Nema prijateljstva bez poverenja (pistis), niti poverenja koje se ne odmerava u nekoj hronologiji, u iskušenju nekog vremenskog razdoblja (e de pístis ouk áneu khrónou). Vernost, vera, uverenje, verovanje, poverenje u taj angažman ne bi smelo da bude ne-hronično.“
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 45. „ Sve se postavlja za stalno, ako se tako može reći, u tu vezu prijateljstva, uverenosti i stabilne izvesnosti. Nema prijateljstva koje se održava bez te vere (ouk ésti d`áneu písteos philía bébaios), bez potvrĎene čvrstine tog čina ponovljene vere. Platon takoĎe povezuje philía sa istom vrednošću postojanosti i čvrstine. Gozba dajenekoliko čuvenih primera. Jedno prijateljstvo koje je postalo čvrsto, postojano, odnosno pouzdano (bébaios), može čak da izazove, odnosno uništi tiransku moć.“ Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 48. Aristotel, Eudemova etika, 1237b 15. „Nema stabilnog prijateljstva bez poverenja, ali nema poverenja bez vremena (áneu khrónou). Potrebno je, zapravo, podvrgnuti ga probi vremena (dei gar peiran labein), kao što kaže Teognis: `Nije moguće spoznati duh nekog muškarca, ili neke žene. Pre nego što se napravi proba (prin peiratheíes) kao za tovarnu životinju (ósper upozugíou).“
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 52. „ Ne treba prednost davati samo prijateljstvu, nego je potrebno pretpostaviti mu prijatelje.“
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 53-54. „ Zapravo, prijatelj ne sme da bude dobar po sebi, na prost, odnosno apsolutan (aplôs) način, on to mora da bude za vas, u odnosu sa vama koji ste njegov prijatelj. Prijatelj je apsolutno dobar i apsolutno ili naprosto prijatelj kada se ta dva kvaliteta usklade, kada su »u saglasju« jedan s drugim.“ Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 54. „Moguće je voleti više od jednog, čini se da Aristotel to dopušta, voleti odreĎeni broj, ali ne prevelik. Nije zabranjen broj, niti više od jedan, već mnoštvo, ako ne i gomila.“
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 57. „Čim prijateljstvo ne treba, a naročito čim ne sme da ima postojanost neke prirodne stvari, odnosno neke mašine, čim njegovu stabilnost nije dala priroda, nego se ona zadobija, kao stalnost i verovanje, kroz istrajnost neke vrline, onda za prvo prijateljstvo, »ono koje omogućuje da se imenuju sva ostala« (di`en ai állai légontai), moramo reći da je zasnovano na vrlini (é kat`areten estí).“
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 66. „ Da bi se mislilo prijateljstvo, otvorenog srca, to jest, da bi se mislilo što je bliže moguće svojoj suprotnosti, potrebno je možda moći misliti zo možda, to jest, biti sposoban izreći ga, i od njega načiniti, od tog izricanja, jedan dogaĎaj: možda, vielleicht, perhaps – engleska reč čitljivije upućuje na sreću (hap, perchance) i na dogaĎaj onoga što se može desiti (may happen)
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 73-74. „ Mi smo pre svega, kao prijatelji, prijatelji samoće i mi vas pozivamo da podelimo ono što se ne deli, samoću. Potpuno drugačiji prijatelji, neprihvatljivi prijatelji, usamljeni prijatelji zato što su neuporedivi i bez opšteprihvaćenog merila, bez uzajamnosti, bez jednakosti. Bez horizonta prepoznavanja, dakle. Bez srodstva, bez bliskosti, bez oikeiótes.“
Žak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 84. „ U izlaženju iz sebe sámog kao sebe sàmog, što se može učiniti samo puštajući da doĎe drugi, što je moguće samo ako mi drugi prethodi i ako me prestigne: samo ako je drugi uslov moje imanencije.“
