9788677020774_Devojcica Koja Se Igrala Vatrom

BIBLIOTEKA

@ E S T I N A

Naslov originala Stieg Larsson “Flickan som Lekte Med Elden” Millennium

Copyright © Stieg Larsson 2006, first published by Norstedts, Sweden in 2006 Translation Copyright © 2008 za srpsko izdanje ârobna knjiga

Autor ilustracije na naslovnoj strani: Dragan Bibin Copyright © ârobna knjiga

Nijedan deo ove publikacije, kao ni publikacija u celini, ne sme se reprodukovati, umnoàvati, pre{tampavati niti u bilo kojoj drugoj formi i bilo kojim drugim sredstvom prenositi ili distribuirati bez odobrenja izdava~a. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadràvaju autor i izdava~ prema odredbama Zakona o autorskim pravima.

Published by agreement with Norstedts Agency.

ISBN: 978-86-7702-077-4

ârobna knjiga Beograd, 2009.

Stig Lašon

DEVOJČICA KOJA SE IGRALA VATROM DRUGI DEO TRILOGIJE MILENIJUM

Preveli Danijela Babi}, Dorijan Hajdu i Zorica Man~i}

PROLOG

Leàla je vezana ko`nim kai{evima na malom krevetu s okvirom od kaljenog ~elika. Jedan remen joj je bio ~vrsto zategnut preko grudi. Leàla je na le|ima. Ruke su joj bile vezane za ram kreveta, uz bokove. Odavno je ve} odustala od poku{aja da se oslobodi. Bila je budna, ali je `murila. Ako bi otvorila o~i, na{la bi se u mraku, spram jednog jedinog slaba{nog tra~ka svetlosti koji je dopirao iznad vrata. U ustima je ose}ala neprijatan ukus i ~eznula je da opere zube. Jedan deo njene svesti oslu{kivao je odjek koraka, koji je zna~io da on dolazi. Nije znala koliko je sati, osim da ve} postaje prekasno za njegovu posetu. Iznenadno vibriranje kreveta nateralo ju je da otvori o~i. Kao da se nekakva ma{ina uklju~ila negde u zgradi. Posle nekoliko sekundi nije bila sigurna da li umi{lja ili je zvuk stvaran. U glavi je lupila recku jo{ jednom danu. Bio je to ~etrdeset tre}i dan u zarobljeni{tvu. Nos ju je zasvrbeo i okrenula je glavu kako bi se po~e{ala o jastuk. Bila je znojava. U sobi je bilo zagu{ljivo i toplo. Nosila je jednostavnu spava}icu, koja se nabrala pod njom. Odigla je bok i kaìprstom i srednjim prstom uspela da uhvati rub spava}ice i jednu stranu polako, centimetar po centimetar, povu~e nadole. îtavu akciju ponovila je i na drugoj strani. Ispod le|a je, me|utim, i dalje ose}ala nabor. Du{ek je bio neravan i neudoban. Zbog potpune izolacije, i najsitniji nadraàji, koje ina~e ne bi ni primetila, postali su poja~ani. Kai{evi su bili tek toliko opu{teni da je mogla da promeni poloàj i legne na stranu. Taj poloàj joj je, me|utim, bio nezgodan, jer je tada jednu ruku morala da drì iza le|a, zbog ~ega joj je ruka neprekidno trnula. Nije bila upla{ena. S druge strane, ose}ala je sve ve}i gnev. Istovremeno su je mu~ile i sopstvene misli, koje su neprestano prelazile u nepodno{ljivo fantaziranje o tome {ta }e joj se desiti. Prezirala je svoju nametnutu bespomo}nost. Koliko god da se trudila da se koncentri{e na ne{to drugo ne bi li prekratila vreme i potisnula misli o svojoj situaciji,

6

Stig La{on

strah je ipak prokapavao. Poput oblaka otrovnog gasa, stajao je nad njom i pretio da }e se probiti kroz njena vrata i zatrovati njeno postojanje. Otkrila je da je najbolji na~in za razvejavanje straha ma{tanje o ne~emu {to joj uliva snagu. Zatvorila je o~i i u se}anje prizvala miris benzina. Sedeo je u automobilu sa spu{tenim prozorom. Ona je pritr~ala, sipala benzin kroz prozor i zapalila {ibicu. Sve se zbilo u treptaju oka. Plamen je istog trenutka buknuo. On se uvijao u mukama i ~ula je njegove krike straha i bola. Ose}ala je miris spaljenog mesa i opori miris plastike i sun|era sedi{ta koje se polako ugljenisalo. Verovatno je zadremala, po{to nije ~ula korake, ali razbudila se ~im su se vrata otvorila. Svetlost ju je zaslepila. On je ipak do{ao. Bio je visok. Nije znala koliko ima godina, ali bio je odrastao. Imao je kestenjastu kovrdàvu kosu, nao~ari s crnim okvirom i retku bradu. Mirisao je na toaletnu vodu. Mrzela je njegov miris. Dugo je bez re~i stajao u dnu leàja i posmatrao je. Mrzela je njegovo }utanje. Svetlost mu je dopirala iza le|a i videla ga je samo kao siluetu. Iznenada joj se obratio. Imao je dubok glas i razgovetno je nagla{avao svaku re~. Mrzela je njegov glas. Rekao je da joj je ro|endan i da je do{ao da joj ~estita. Ton mu nije bio neprijateljski ili ironi~an. Bio je neutralan. Pretpostavljala je da se osmehuje. Mrzela ga je. Pribliìo se i do{ao do uzglavlja. Stavio joj je svoju vla`nu nadlanicu na ~elo i pomilovao je po kosi, {to je verovatno trebalo da bude prijateljski gest. To je bio njegov ro|endanski poklon za nju. Mrzela je njegov dodir. Ne{to joj je govorio. Videla je kako mu se usne pomeraju, ali je isklju~ila ton. Nije èlela da slu{a. Nije èlela da odgovara. ûla je kako je povisio ton. Trunka iznerviranosti zbog izostalog odgovora uvukla mu se u glas. Govorio je o uzajamnom poverenju. Posle nekoliko minuta je u}utao.

DEVOJÎCA KOJA SE IGRALA VATROM

7

Ignorisala je njegov pogled. On je zatim slegnuo ramenima i po~eo da name{ta ko`ne kai{eve. Pritegao je remen koji joj je i{ao preko grudi i nadvio se nad nju. Ona se najednom okrenula ulevo i udaljila od njega koliko god je mogla, koliko god su kai{evi dopu{tali. Privukla je kolena bradi i sna`no zamahnula nogama ka njegovoj glavi. Ciljala je u Adamovu jabu~icu, ali ga je vrhom no`nog prsta pogodila negde ispod brade, slabim, jedva osetnim udarcem. Ponovo je poku{ala da ga {utne, ali on joj je ve} bio izvan dometa. Spustila je noge na krevet. âr{av je spao preko njegove ivice. Spava}ica joj se podigla iznad stomaka. On je dugo }utao. Zatim je pri{ao krevetu i postavio kai{ i na njegov donji kraj. Poku{ala je da skupi noge, ali ju je on jednom rukom uhvatio za ~lanak, a drugom joj spustio koleno i potom vezao nogu. Obi{ao je krevet i to isto uradio i s njenom drugom nogom. Time je postala potpuno bespomo}na. Podigao je ~ar{av s poda i pokrio je. Dva minuta ju je u ti{ini posmatrao. Ose}ala je njegovo uzbu|enje u mraku, iako ga on nije pokazivao. Sigurno je imao erekciju. Znala je da èli da ispruì ruku i dodirne je. Zatim se okrenuo, iza{ao i zatvorio vrata. ûla je kako ih zaklju~ava, {to je bilo potpuno nepotrebno s obzirom na to da ni ina~e nikako ne bi mogla da se oslobodi iz kreveta. Nekoliko minuta je posmatrala tra~ak svetlosti iznad vrata. Onda se pomerila da proveri koliko su ~vrsto kai{evi vezani. Mogla je malo da podigne kolena, ali bi joj se remeni na grudima i na nogama odmah zatezali. Leàla je potpuno mirno i zurila u prazno. êkala je. Ma{tala je o kanti benzina i {ibici. Videla ga je natopljenog benzinom. Fizi~ki je ose}ala kutiju {ibica u ruci. Protresla ju je. Zveckala je. Otvorila je kutiju i izvadila jedno palidrvce. ûla je kako on ne{to govori, ali je zapu{ila u{i i nije slu{ala njegove re~i. Videla je njegov izraz lica kad je {ibicu prinela kutiji. ûla je zvuk struganja fosfora o kresivo. Zvu~ao je poput grmljavine. Videla je kako nastaje plamen. S mukom se osmehnula i u tom trenutku je o~vrsnula. Te no}i je napunila trinaest godina.

DEO PRVI

NELINEARNE JEDNAÎNE od 16. do 20. decembra

Jedna~ina se imenuje po najvi{em stepenu (vrednosti eksponenta) po~etnih nepoznatih veli~ina. Ako je stepen jedan, jedna~ina je prvog stepena, ako je stepen dva, jedna~ina je drugog stepena itd. Jedna~ine vi{eg stepena od prvog daju vi{estruke vrednosti za nepoznate veli~ine. Ove vrednosti nazivaju se re{enja. Prvostepena jedna~ina (linearna jedna~ina): 3x – 9 = 0 (re{enje: x = 3)

POGLAVLJE PRVO ~etvrtak, 16. decembar – petak, 17. decembar

Lizbet Salander spusti nao~ari za sunce s vrha nosa i za{kilji ispod oboda {e{ira. @ena iz sobe broj 32 iza{la je na bo~na vrata hotela i uputila se ka jednoj od zeleno-belih stolica kraj bazena. Pogled joj je bio prikovan za tlo, a hod pomalo nesiguran. Salanderova ju je dotad vi|ala samo izdaleka. Procenila je da èna ima otprilike trideset pet, ali je delovalo kao da je mogla da ima i dvadeset pet i pedeset godina. Kestenjasta kosa dosezala joj je do ramena, imala je izduèno lice i oblo telo, koje kao da je i{etalo iz kataloga za ènski ve{. Nosila je sandale, crni bikini i nao~ari za sunce s ljubi~astim staklima. Bila je Amerikanka i govorila je s ju`nja~kim akcentom. Spustila je ùti {e{ir pored lige{tula i mahnula {ankeru za barom Ele Karmajkl. Lizbet Salander spusti knjigu u krilo, otpi kafu iz ~a{e i ma{i se za cigarete. Ne okre}u}i glavu, usmeri pogled ka horizontu. S terase kraj bazena se kroz palme i rododendrone kraj zida ispred hotela naziralo Karipsko more. Na pu~ini je neki jedrenjak klizio na sever, u pravcu Sent Lu{e ili Dominike. Ne{to dalje videli su se sivi obrisi broda teglja~a na putu za jug, ka Gvajani ili nekoj od susednih dràva. Blagi povetarac suprotstavljao se prepodnevnoj ègi, ali Lizbet svejedno oseti da joj kapljica znoja lagano klizi niz ~elo. Lizbet Salander nije volela da se prì na suncu. Dane je provodila u {to ve}oj hladovini, ali uprkos tome {to je uvek sedela u natkrivenom delu terase, bila je jako preplanula. Na sebi je imala {orts kaki boje i crnu majicu bez rukava. Iz zvu~nika iznad bara dopirali su neobi~ni tonovi odsvirani na ~eli~noj buradi. Lizbet se ni najmanje nije zanimala za muziku i nije razlikovala {lagere {vedskog benda Sven-Ingva{ od Nika Kejva, ali ovi tonovi su je fascinirali. Sama ideja {timovanja obi~nog bureta za naftu bila joj je neverovatna, a jo{ neverovatnije joj je bilo to da neko iz ne~eg takvog moè da izvu~e kontrolisane zvuke koji ne nalikuju ni~emu drugom. Za nju su ovi tonovi bili magi~ni.

12

Stig La{on

Odjednom je osetila nervozu i ponovo pogledala Amerikanku iz hotela, kojoj su upravo doneli nekakvo narandàsto pi}e. Ni{ta od toga nije se ticalo Lizbet. Jedino joj nije bilo jasno za{to èna to trpi. Otkad je par stigao u hotel, ve} ~etiri ve~eri zaredom slu{ala je potmuli teror koji se odigravao u susednoj sobi. Do nje su dopirali pla~ i prigu{eni, uznemireni glasovi; nekoliko puta je ~ak ~ula i prasak {amara. Mu{karac odgovoran za udarce – Lizbet je pretpostavila da je u pitanju ènin suprug – imao je ~etrdesetak godina. Kosa mu je bila tamna i ravna, staromodno za~e{ljana na razdeljak po sredini. Na Grenadi je izgleda bio poslovno. Lizbet nije imala predstavu o kakvom se poslu radi, ali je primetila da ~ovek, obu~en u fino poslovno odelo, svakog jutra pije kafu u hotelskom baru, a onda s aktovkom u ruci ulazi u taksi. U hotel se vra}ao kasno po podne. On i èna bi se kupali u bazenu i sedeli na hotelskoj terasi. Obi~no bi zajedno ve~erali, u naizgled intimnoj atmosferi ispunjenoj ljubavlju. @ena bi mo`da popila koju ~a{icu vi{e, ali nikad nije bila pripita toliko da to bude upadljivo ili neprijatno. Sva|a u susednoj sobi po~injala bi izme|u deset i jedanaest uve~e, obi~no u ono vreme kad je Lizbet odlazila u krevet s knjigom o misterijama matematike u rukama. U pitanju nije bilo te{ko zlostavljanje. Koliko je Lizbet uspevala da razabere, radilo se o mu~nim sva|ama bez kraja i konca. Prethodne no}i nije uspela da savlada radoznalost, pa je iza{la na terasu da bi kroz otvorena vrata susednog balkona oslu{nula o ~emu se radi. Vi{e od sat vremena ~ovek se vrteo po sobi govore}i kako je obi~na ni{tarija koja ne zasluùje takvu ènu. Nanovo je ponavljao da ga ona sigurno smatra dvoli~nim. Ona mu je odvra}ala da ne misli tako i poku{avala da ga smiri. ôvek je postajao sve glasniji i na kraju je zgrabio ènu i èstoko je protresao. Ona je naposletku rekla ono {to je hteo ... da, dvoli~an si. Ovo iznu|eno priznanje smesta mu je posluìlo kao izgovor da napadne njeno pona{anje i njenu narav. Nazvao ju je kurvom – ta re~ bi Lizbet Salander bez sumnje naterala da preduzme odre|ene mere da je slu~ajno njoj bila upu}ena. Ovde pak to nije bio slu~aj, {to je prakti~no zna~ilo da pri~a i nije njen problem, i zato se Lizbet dvoumila da li da uop{te ne{to preduzima. Slu{ala je zapanjeno njegove pridike, koje su odjednom prerasle u ne{to {to je zazvu~alo kao {amar. Istog trenutka je donela odluku da iza|e u hodnik i navali na susedna vrata, ali u sobi je najednom nastao tajac.


13

Sad kad je bolje pogledala ènu kraj bazena, uo~ila je omanju modricu na njenom ramenu i jednu ogrebotinu na kuku, ali ne i neke ozbiljnije povrede. Devet meseci ranije Lizbet je na aerodromu „Leonardo da Vin~i“ u Rimu naletela na ne~iji zaboravljeni primerak ~asopisa Popjular sajens. ^lanak koji je pro~itala pobudio je u njoj neodre|enu fascinaciju ne~im tako opskurnim kao {to je sferna astronomija. Potpuno impulsivno je posetila univerzitetsku knjiàru u Rimu i kupila nekoliko najva`nijih disertacija na tu temu. Da bi shvatila sfernu astronomiju, morala je, me|utim, da se uputi u komplikovanije matemati~ke misterije. Narednih meseci je tokom putovanja ~esto obilazila univerzitetske knjiàre u potrazi za knjigama iz matematike. Knjige su joj uglavnom stajale u torbi, a izu~avanje materije bilo je nesistemati~no i bez nekog odre|enog cilja, sve dok iz univerzitetske knjiàre u Majamiju nije i{etala s knjigom Dimenzije u matematici doktora L. C. Parnoa (Univerzitet Harvard, 1999). Knjigu je na{la neposredno pre puta na Florida Kiz, odakle je krenula na putovanje Karipskim ostrvima. Obi{la je Gvadelup (dva dana u nepojmljivoj rupi), Dominiku (prijatno i opu{teno, pet dana), Barbados (jedan dan u ameri~kom hotelu u kom se ose}ala krajnje nepoèljno) i Sent Lu{u (devet dana). Na Sent Lu{i je mogla da ostane i duè da se nije spore~kala s pritupim ~lanom lokalne klina~ke bande, kome je bar njenog jeftinog hotela sluìo kao baza. Naposletku je izgubila strpljenje, odvalila ga ciglom po glavi, odjavila se iz hotela i ukrcala na trajekt za Sent Dòrd`, glavni grad Grenade. Dok nije kro~ila na palubu, za Grenadu nije bila ni ~ula. Po najgorem tropskom pljusku je, u deset sati jednog novembarskog jutra, stupila na tlo Grenade. Iz bro{ure Vodi~ kroz Karibe saznala je da je Grenada poznata i kao Spajs Ajlend, Ostrvo za~ina, i da se ubraja u najve}e proizvo|a~e muskatnog ora{~i}a. Na samom ostrvu ìvi oko sto dvadeset hiljada ljudi, a jo{ oko dvesta hiljada Grena|ana rasuto je po Sjedinjenim Dràvama, Kanadi i Engleskoj, {to je podatak koji pruà izvestan uvid u lokalno trì{te rada. Krajolik je bio brdovit, a u njegovom centru nalazio se uga{eni vulkan Grand Etang.

14

Stig La{on

S istorijske ta~ke gledi{ta, Grenada je bila jedna od mnogobrojnih neupadljivih biv{ih britanskih kolonija. Politi~ku pa`nju pobudila je 1795, kad je oslobo|eni rob pod imenom @ilijen Fedon, inspirisan Francuskom revolucijom, podigao bunu zbog koje je Kruna poslala trupe da poseku, upucaju, pove{aju i osakate ogroman broj pobunjenika. Ono {to je poljuljalo kolonijalni reìm bila je ~injenica da se ~ak i jedan broj siroma{nih belaca pridruìo Fedonovoj pobuni, bez i najmanjeg obzira na rasnu podelu. Pobuna je ugu{ena, ali Fedon nikada nije uhva}en – nestao je u planinskom masivu Grand Etang, gde je prerastao u lokalnu legendu robinhudovskih dimenzija.

Nekih dvesta godina kasnije, 1979, advokat Moris Bi{op pokrenuo je revoluciju koju su, kako je stajalo u vodi~u, inspirisali the communist dictatorships in Cuba and Nicaragua. Lizbet Salander je, me|utim, o revoluciji stekla sasvim druga~iju predstavu nakon susreta s Filipom Kembelom, nastavnikom, bibliotekarom i baptisti~kim propovednikom, ~iju je gostinsku ku}u iznajmljivala tokom prvih dana boravka na ostrvu. Ukratko – Bi{op je bio istinski omiljen narodni vo|a, koji je svrgnuo ludog diktatora; ovaj je, izme|u ostalog, bio opsednut NLO-ima i deo skromnog nacionalnog budèta tro{io je na lov na lete}e tanjire. Bi{op se


15

zalagao za ekonomsku demokratiju i uveo prvi zakon o ravnopravnosti me|u polovima pre nego {to su ga 1983. godine ubili. Nakon ubistva i masakriranja stotinu dvadeset ljudi, me|u kojima su bili i ministar spoljnih poslova, ministar za ènska prava i jedan broj zna~ajnih sindikalnih vo|a, SAD su okupirale zemlju i uvele demokratiju. Grenadi je ovo donelo porast nezaposlenosti sa {est na gotovo pedeset procenata, kao i ponovno uspostavljanje uvoza kokaina kao daleko najva`nijeg izvora prihoda. Filip Kembel je na opis u Lizbetinom vodi~u odmahnuo glavom i posavetovao joj koje osobe i kvartove da izbegava nakon {to se spusti mrak. Ovakvi saveti bili su gotovo protra}eni kad je Lizbet Salander bila u pitanju. Lizbet je ipak u potpunosti izbegla susrete s kriminalnim svetom Grenade tako {to se odu{evila plaòm Grand Ans, sme{tenom tek ne{to ju`nije od Sent Dòrdà. Kilometrima duga pe{~ana plaà bila je gotovo pusta, i Lizbet je mogla satima da {eta a da ne mora da popri~a s nekim, pa ~ak ni da vidi drugog ~oveka. Pre{la je u „Kiz“, jedan od nekoliko ameri~kih hotela u blizini Grand Ansa, i tamo provodila ve} sedmu nedelju. Uglavnom se samo {etala plaòm i jela lokalno vo}e ~inaps, u koje se beskrajno zaljubila i koje ju je po ukusu podse}alo na gorki {vedski ogrozd. Van sezone je jedva tre}ina kapaciteta hotela „Kiz“ bila popunjena. Jedini problem bio je taj {to joj je mir i povremeno prou~avanje matematike iznenada poremetio prigu{eni teror iz susedne sobe. Mikael Blumkvist pozvoni kod Lizbet Salander u ulici Lundagatan. Nije o~ekivao odgovor, ali mu je ve} bilo pre{lo u naviku da nekoliko puta mese~no pro|e kraj njenog stana i vidi da nije do{lo do neke promene. Kroz otvor za po{tu na vratima nazreo je gomilu uba~enih reklama. Bilo je deset uve~e i previ{e mra~no da bi procenio koliko se gomila pove}ala od njegove prethodne posete. Jo{ koji trenutak je neodlu~no stajao u hodniku, a onda se bespomo}no okrenuo i iza{ao iz zgrade. Bez ùrbe se pro{etao do svog stana u ulici Belmanzgatan, pristavio kafu i pred po~etak poslednjeg dnevnika otvorio ve~ernje novine. Ose}ao se utu~eno i pitao se gde je Lizbet Salander. Bio je pomalo zabrinut, i po hiljaditi put se zapitao {ta se zapravo dogodilo.

16

Stig La{on

Tokom boì}nih praznika pre godinu dana pozvao je Lizbet Salander u vikendicu na Sandhamnu. Odlazili su u duge {etnje i razgovarali o posledicama dramati~nih doga|aja u kojima su oboje u~estvovali. Sve se to de{avalo nakon {to je Mikael doìveo ne{to {to je naknadno protuma~io kao ìvotnu krizu – bio je osu|en za klevetu i nekoliko meseci je proveo u zatvoru, novinarska karijera raspala mu se u parampar~ad, a s mesta odgovornog urednika ~asopisa Milenijum pobegao je podvijenog repa. Iznenada se, me|utim, sve promenilo. Zadatak da napi{e biografiju industrijskog magnata Henrika Vangera, koji je Mikael doìveo kao besmisleno prepla}enu terapiju, iznenada je prerastao u grozni~avo traganje za neuhvatljivim nepoznatim ubicom. Tokom tog traganja upoznao se s Lizbet Salander. Mikael odsutno dotaknu izbledeli oìljak koji mu je tik ispod levog uha ostavio konopac. Lizbet mu nije samo pomogla u lovu na ubicu – ona mu je bukvalno spasla ìvot. Sve vreme ga je iznena|ivala svojim neobi~nim sposobnostima – fotografskim pam}enjem i izuzetnim poznavanjem kompjutera. Mikael je smatrao da se sam solidno razume u ra~unare, ali Lizbet Salander je njima baratala kao da je u dosluhu sa samim |avolom. S vremenom je shvatio da je ona haker svetske klase, kao i to da je u ekskluzivnom internacionalnom klubu vrhunskih kompjuterskih kriminalaca smatraju legendom, poznatom, dodu{e, samo pod pseudonimom Vosp. Upravo zahvaljuju}i njenoj sposobnosti da u{eta u sva~iji ra~unar i i{eta iz njega, Mikael je do{ao do materijala koji mu je bio neophodan da svoj novinarski poraz preina~i u aferu Vene{trem. âk i godinu dana kasnije, ova afera bila je predmet me|unarodnih policijskih istraga o ekonomskom kriminalu i povod Mikaelovih redovnih gostovanja na TV-u. Pre godinu dana Mikael je na ~itavu pri~u gledao s ogromnim zadovoljstvom – doìvljavao ju je kao osvetu i kao svoj povratak iz ùrnalisti~kog blata. Zadovoljstvo ga je, me|utim, brzo napustilo. Nakon nekoliko nedelja ve} je bio umoran od odgovaranja na jedna te ista pitanja i novinara i finansijske policije. @ao mi je, ali ne mogu da otkrivam svoje izvore. Kad se novinar engleske verzije lista Azerbejdàn tajms pomu~io da do Stokholma do|e samo da bi mu postavio ista glupava pitanja, kap je


17

prelila ~a{u. Mikael je broj intervjua sveo na minimum, i poslednjih meseci je prihvatao razgovore mahom ako bi ga na to nagovorila Ona s TV4, a i to se de{avalo samo onda kad bi istraga u{la u novu fazu. Mikaelova saradnja s Onom s TV4 imala je, uostalom, i jednu sasvim druga~iju dimenziju. Od svih novinara, ona je bila prva koja je zagrizla vest o Vene{tremovom razotkrivanju – da one ve~eri kad je Milenijum objavio tekst nije bilo njene pomo}i, pitanje je da li bi pri~a imala tako sveobuhvatan u~inak. Mikael je tek naknadno saznao da se ona i rukama i nogama borila da ubedi uredni{tvo da pri~i da prostora. Otpor prema pridavanju i najmanje pa`nje nesposobnjakovi}u iz Milenijuma bio je ogroman, i ona do samog uklju~enja u ìvi program nije znala da li }e joj odred redakcijskih advokata uop{te i dozvoliti da objavi vest. Nekoliko starijih kolega pokazalo joj je palcem nadole, konstatuju}i da, u slu~aju da gre{i, moè da se pozdravi s karijerom. Ona je ostala pri svome, a pri~a je postala vest godine. Pri~u je pratila tokom prve nedelje – bila je jedini izve{ta~ koji se istinski uputio u materiju – ali je Mikael u jednom trenutku pred Boì} primetio da svi novi komentari i analize poti~u od njenih mu{kih kolega. Oko Nove godine je izokola saznao da je ona jednostavno izgurana iz svega, pod izgovorom da jednu tako zna~ajnu pri~u treba da prate ozbiljni ekonomski izve{ta~i, a ne neka curica s Gotlanda ili iz Berjslagena, ili odakle ve} be{e. Kad su ga slede}i put s TV4 pozvali da dâ komentar, Mikael je smesta ispalio da }e im izjavu dati samo ako mu ona bude postavljala pitanja. Usledilo je nekoliko dana zlovoljne ti{ine, ali su na kraju momci s TV4 ipak potpisali kapitulaciju. Mikaelova sve manja zainteresovanost za aferu Vene{trem poklopila se s nestankom Lizbet Salander iz njegovog ìvota. I dalje mu nije bilo jasno {ta se dogodilo. Rastali su se drugog dana po Boì}u, i u me|uvremenu se nisu vi|ali. Mikael ju je pozvao kasno uve~e uo~i Nove godine, ali ona mu nije odgovorila. Tokom novogodi{nje ve~eri je dva puta i{ao do njenog stana i zvonio joj na vrata. Pri prvom poku{aju u stanu je bilo svetla, ali mu Lizbet nije otvarala. Drugi put je stan bio u mraku. Prvog januara je ponovo poku{ao da je dobije telefonom, ali i ovoga puta ostao je bez odgovora. Od tada se svaki njegov poziv zavr{avao porukom da korisnik nije dostupan.

18

Stig La{on

Tokom narednih dana video ju je dva puta. Nakon bezuspe{nih telefonskih poziva, po~etkom januara je oti{ao do nje, seo na stepenice ispred njenih vrata i otvorio knjigu koju je poneo sa sobom. Nakon ~etiri sata upornog ~ekanja, Lizbet se, u nekoliko minuta do jedanaest uve~e, kona~no pojavila u ulazu. Nosila je nekakav sme|i karton i iznena|eno zastala kad ga je ugledala. „Zdravo, Lizbet“, pozdravio ju je i zatvorio knjigu. Bledo ga je pogledala, ni toplo ni neprijateljski, a onda pro{la pored njega i gurnula klju~ u bravu. „Je l’ bi mi skuvala kafu?“, upitao ju je Mikael. Ona se okrenula i odgovorila mu prigu{enim glasom. „Idi odavde. Ne èlim vi{e da te vidim.“ Potom mu je, potpuno zapanjenom, zalupila vrata pred nosom. ûo je kako okre}e klju~ u bravi. Slede}i put ju je video samo tri dana kasnije. Vozio se metroom od Slusena do glavne stanice; kad se voz zaustavio u Starom gradu, on je pogledao kroz prozor, i na peronu, na tek dva metra od sebe, ugledao Lizbet. Primetio ju je u trenutku kad su se vrata zatvarala. Pet sekundi je gledala kroz njega kao da je vazduh, a onda se okrenula i nestala mu iz vidokruga ba{ kad je voz krenuo dalje. Njena poruka je bila potpuno jasna. Lizbet Salander ne èli da ima i{ta s Mikaelom Blumkvistom. Odstranila ga je iz svog ìvota bez obja{njenja, jednako efektno kao da je izbrisala dokument iz kompjutera. Promenila je broj mobilnog telefona i nije odgovarala na mejlove. Mikael uzdahnu, isklju~i TV i kroz prozor se zagleda u zgradu Gradske skup{tine. Pitao se da li gre{i {to uporno odlazi do njenog stana. Oduvek je smatrao da treba da se ukloni ako mu neka èna tako jasno stavlja do znanja da za njega ne èli da ~uje. U njegovim o~ima je nepo{tovanje takve poruke bilo isto {to i nedostatak po{tovanja prema njoj kao osobi. Mikael i Lizbet su spavali jedno s drugim, ali to se dogodilo na njenu inicijativu, i veza je trajala pola godine. Ako je ona odlu~ila da pri~u zavr{i jednako nenadano kako ju je i zapo~ela, Mikael se s tim potpuno slagao. Odluka je bila na njoj. On nije imao problema sa snalaènjem u ulozi


19

biv{eg de~ka – ako je to ono {to je uop{te bio – ali ga je zbunjivalo to {to se Lizbet Salander potpuno ogradila od njega. Nije bio zaljubljen u nju – bili su nespojivi koliko se to samo moglo zamisliti – ali ta prokleta, zaguljena devojka bila mu je draga i istinski mu je nedostajala. Mislio je da je njihovo prijateljstvo obostrano. Sve u svemu – ose}ao se kao idiot. Dugo je stajao kraj prozora. Na kraju je doneo ~vrstu odluku. Ako ga Lizbet Salander ne podnosi toliko da ne moè ~ak ni da se prisili da ga pozdravi kad se sretnu u metrou, onda je s njihovim prijateljstvom po svoj prilici gotovo, i {teta se nije mogla popraviti. Vi{e ne}e poku{avati da stupi u kontakt s njom. Lizbet Salander baci pogled na ru~ni sat i primeti da je, iako samo sedi u hladu, potpuno oblivena znojem. Bilo je pola jedanaest pre podne. Upamtila je tri reda duga~ku matemati~ku formulu i sklopila Dimenzije u matematici. Potom je sa stola pokupila cigarete i klju~. Soba joj je bila na drugom, ujedno i poslednjem spratu hotela. Svukla se i oti{la pod tu{. Dvadeset centimetara duga~ak gu{ter upiljio se u nju sa svog mesta tik ispod plafona. Lizbet mu je uzvratila pogledom, ali nije u~inila ni{ta da ga otera. Ostrvo je bilo puno gu{tera, i u sobu su joj ulazili provla~e}i se kroz àluzine, ispod vrata ili kroz otvor za ventilaciju u kupatilu. Lizbet je prijalo dru{tvo koje ju je prete`no ostavljalo na miru. Voda je bila hladna, ali ne i ledena, i ona ostade pet minuta pod tu{em da bi se rashladila. Kad je gola iza{la iz kupatila, zastala je pred ogledalom na ormaru i zami{ljeno se zagledala u svoje telo. I dalje je imala tek ~etrdesetak kilograma i bila visoka sto pedeset centimetara – tu nije mogla bogzna {ta da uradi. Udovi su joj bili tanki kao u lutke, {ake sitne, a kukovi zaobljeni tek u naznakama. Sada je, me|utim, imala grudi. Celog ìvota je bila ravna kao da jo{ nije u{la u pubertet. Jednostavno je delovala sme{no, i uvek se ose}ala neprijatno kad je trebalo da se skine pred nekim.

20

Stig La{on

Sad je odjednom imala grudi. Nisu u pitanju bile nikakve bombe (koje ina~e nije ni htela, i koje bi na njenom mr{avom telu izgledale jo{ sme{nije), ve} ~vrste, okrugle grudi srednje veli~ine. Promena je pa`ljivo sprovedena i proporcije su bile krajnje razumne. Razlika je, me|utim, bila drasti~na, i {to se izgleda i {to se njenog li~nog zadovoljstva ticalo. Pet nedelja je provela na klinici u \enovi da bi dobila implantate za svoje nove grudi. Izabrala je kliniku i lekare koji su vaìli za apsolutno najbolje i najozbiljnije u Evropi. [armantna i uzdràna lekarka pod imenom Alesandra Perini konstatovala je da su Lizbetine grudi fizi~ki nerazvijene i da je uve}anje zato medicinski opravdano. Zahvat nije bio bezbolan, ali grudi su i na oko i na dodir delovale potpuno prirodno, a oìljci su bili gotovo neprimetni. Lizbet se ni na trenutak nije pokajala zbog svoje odluke. Bila je zadovoljna. I posle pola godine je, svaki put kad bi se gola na{la pred ogledalom, zapanjeno zastajala i zadovoljno konstatovala da je podigla kvalitet svog ìvota. Boravak na klinici u \enovi iskoristila je i za to da ukloni jednu od svojih devet tetovaà – osicu od dva centimetra na desnoj strani vrata. Lizbet je volela svoje tetovaè, naro~ito velikog zmaja koji joj se protezao od lopatice do zadnjice, ali je ipak odlu~ila da se re{i osice. Razlog je bio taj {to je tetovaà bila toliko vidljiva i upadljiva da je Lizbet po njoj mogla lako da se upamti i identifikuje. Lizbet Salander nije èlela da je upamte i identifikuju. Tetovaà je uklonjena laserom, i Lizbet je pod prstom mogla da oseti blagi oìljak. Ako bi je neko pa`ljivije pogledao, video bi da joj je preplanula koà na tom mestu za nijansu svetlija, ali se na prvi pogled ni{ta nije prime}ivalo. Boravak u \enovi ko{tao ju je ukupno sto devedeset hiljada kruna. [to je ona sebi mogla da priu{ti. Trgla se iz sanjarenja pred ogledalom i obukla ga}ice i brushalter. Dva dana nakon {to je napustila kliniku u \enovi, po prvi put je u svom dvadesetpetogodi{njem ìvotu u{la u prodavnicu ènskog ve{a i kupila ono {to joj nikada ranije nije trebalo. Odonda je napunila dvadeset {est godina, a grudnjak je jo{ uvek nosila s izvesnim zadovoljstvom. Obukla je farmerke i crnu majicu s tekstom Consider this a fair warning, obula sandale, uzela {e{ir i prebacila crnu plasti~nu torbu preko ramena.


21

Na putu ka izlazu iz hotela primetila je da se na recepciji okupila uznemirena grupica gostiju. Usporila je hod i na}ulila u{i. „Just how dangerous is she?“, glasno je i s evropskim akcentom upitala jedna tamnoputa èna. Lizbet ju je prepoznala kao jednog od putnika koji su nedelju dana ranije stigli ~arter-letom iz Londona. Fredi Makbejn, prosedi recepcioner koji je Lizbet uvek pozdravljao prijateljskim osmehom, delovao je zabrinuto. Objasni da }e svi gosti hotela biti upu}eni u proceduru, te da nema razloga za brigu dok god se svi do detalja budu pridràvali uputstava. îm je ovo izgovorio, okupljeni ga zasu{e pitanjima. Lizbet Salander se namr{ti i produì do bara za kojim je stajala Ela Karmajkl. „[ta se de{ava?“, upita Lizbet pokazuju}i palcem ka gu`vi na recepciji. „Matilda preti da nam svrati u posetu.“ „Matilda?“ „Orkan – pojavio se iznad Brazila pre nekoliko nedelja i jutros je protutnjao pravo kroz Paramaribo, glavni grad Surinama. Ne zna se u kom }e smeru nastaviti – verovatno na sever ka Americi – ali ako produì na zapad uz obalu, Trinidad i Grenada su mu ta~no na putu. Dakle, moè se desiti da nam bude vetrovito.“ „Mislila sam da je sezona orkana pro{la.“ „I jeste – upozorenja obi~no dobijamo tokom septembra i oktobra, ali zbog efekta staklene ba{te i tolikih klimatskih promena, u poslednje vreme vi{e ni{ta ne moèmo pouzdano da znamo.“ „Okej. I kad da o~ekujemo Matildu?“ „Uskoro.“ „Je l’ treba ne{to ja da uradim?“ „Lizbet, s orkanima nema {ale. Grenadu je sedamdesetih pogodio orkan koji je za sobom ostavio pusto{. Imala sam jedanaest godina i tad sam ìvela u jednom selu u Grand Etangu, bliè Grenvilu – nikad ne}u zaboraviti tu no}.“ „Hm.“ „Ali, ne treba da brine{. Gledaj da se u subotu ne udaljava{ od hotela. Spakuj u jednu torbu ono {to ti je neophodno – na primer, taj kompjuter

22

Stig La{on

na kom se stalno igra{ – i ponesi je sa sobom ako nam narede da se spustimo u podzemno skloni{te. To je sve.“ „Okej.“ „Ho}e{ da popije{ ne{to?“ „Ne.“ Lizbet Salander iza|e bez pozdrava, a Ela Karmajkl se pomirljivo nasme{i – trebalo joj je neko vreme da se navikne na neobi~no pona{anje ove ~udne devojke i da shvati da ona nije arogantna, ve} jednostavno znatno druga~ija. Lizbet je pla}ala svoje pi}e bez pogovora, nije se opijala, dràla se po strani i nikada nije pravila probleme. Gradski saobra}aj u Grenadi prete`no se svodio na ìvopisno dekorisane minibuseve, ~iji polasci uglavnom nisu podlegali redu vo`nje i sli~nim formalnostima. S druge strane, za dana ih je bilo sasvim dovoljno, ali je nakon {to bi mrak pao kretanje bez sopstvenog vozila bilo prakti~no nemogu}e. Lizbet Salander je tek koji minut stajala kraj puta za Sent Dòrd` pre nego {to je nai{ao jedan od autobusa. Voza~ je bio rastafarijanac i iz zvu~nika je iz sve snage tuklo No Woman No Cry. Lizbet zapu{i u{i, dade dolar za kartu i provu~e se izme|u pozama{ne dame prosede kose i dva de~aka u {kolskim uniformama. Sent Dòrd` se smestio u polukru`nom zalivu koji je ~inio unutra{nju luku Kernid`. Oko luke su se dizali strmi breùljci s ku}ama, starim kolonijalnim zgradama i utvr|enjem Fort Rupert, sme{tenom na litici na rtu. Sent Dòrd` je bio krajnje kompaktan i zbijen grad, s mno{tvom uzanih uli~ica i prolaza. Ku}e su bile na~i~kane po strmim breùljcima, a zaravni jedva da je bilo drugde sem na severnom obodu grada, gde su se smestili hipodromom i igrali{te za kriket. Lizbet iza|e u centru luke i pro{eta se do prodavnice „Makintajerova elektronika“ na vrhu jedne kratke uzbrdice. Roba koja se prodavala na Grenadi prete`no je poticala iz Sjedinjenih Ameri~kih Dràva i Engleske, pa je zato ko{tala dvostruko vi{e nego drugde, ali prodavnica je zauzvrat bila klimatizovana. Rezervne baterije koje je naru~ila za svoj „epl pauerbuk“ (G4 titanijum sa 17-in~nim ekranom) najzad su stigle. U Majamiju je kupila „palmpajlot“ sa sklopivom tastaturom – s njega je imala pristup elektronskoj po{ti i


23

mogla je jednostavno da ga gurne u plasti~nu torbu umesto da sa sobom vu~e laptop – ali je ru~ni kompjuter bio bedna zamena za 17-in~ni ekran. Originalne baterije laptopa, me|utim, bile su na izdisaju, i morale su da se dopunjavaju svakih pola sata. To je bilo pravo mu~enje, i zato {to je Lizbet ponekad èlela da s kompjuterom sedi na terasi kraj bazena, ali i zato {to na Grenadi nije ba{ moglo da se ra~una na redovno snabdevanje strujom – tokom nekoliko nedelja koje je provela na ostrvu, Lizbet je doìvela dva duà nestanka struje. Platila je kreditnom karticom s ra~una u posedu firme „Vosp enterprajziz“, gurnula baterije u plasti~nu torbu i vratila se na podnevnu ègu. Svratila je u banku „Barklis“, podigla trista dolara u gotovini, a potom na pijaci kupila vezu {argarepe, nekoliko manga i litar i po mineralne vode. Torba joj je znatno oteàla; dok se spustila u luku, ve} je bila i gladna i èdna. Prvo se uputila u „Ora{~i}“, ali je ulaz u restoran bio zakr~en gostima, pa je produìla u mirniju „Palubu“, na kraju luke. Sela je na terasu i poru~ila tanjir lignji s prènim krompirom i fla{u „kariba“, lokalnog piva. Neko je u restoranu ostavio primerak lokalnih novina Grenejdijan vojs i Lizbet ih je listala nekoliko minuta. Jedini zanimljiv ~lanak na koji je nai{la donosio je dramati~no upozorenje o mogu}em naletu Matilde. Tekst je pratila slika razorenih ku}a, podsetnik na pusto{ koju je prethodni orkan ostavio za sobom. Lizbet sklopi novine, otpi pivo direktno iz fla{e i zavali se u stolicu. U tom trenutku iz bara na terasu iza|e ~ovek iz sobe 32. U jednoj ruci bila mu je sme|a aktovka, a u drugoj velika ~a{a „koka-kole“. Preleteo je pogledom preko Lizbet bez ikakve naznake da ju je prepoznao, seo na suprotni kraj terase i zagledao se u vodu u zalivu. Lizbet je prou~avala njegov profil. ôvek je delovao potpuno odsutno – sedam minuta je nepomi~no sedeo, a onda je iznenada podigao ~a{u i otpio tri velika gutljaja. Vratio je ~a{u na sto i ponovo se zagledao u vodu. Nekoliko trenutaka kasnije, Lizbet otvori torbu i izvu~e Dimenzije u matematici. Celog ìvota su je zanimale mozgalice i zagonetke. Kad je imala devet godina, majka joj je poklonila Rubikovu kocku. Logi~ka sposobnost na{la

24

Stig La{on

joj se na probi; nakon ~etrdeset grozni~avih minuta, Lizbet je shvatila kako kocka funkcioni{e. Posle toga nije imala problema da je sloì. Nikad nije pogre{no odgovorila ni na jedno pitanje iz testova inteligencije koje su objavljivale novine: pet figura ~udnog oblika s pitanjem kako bi {esta u nizu trebalo da izgleda. Odgovor joj je uvek bio o~igledan. U osnovnoj {koli je nau~ila sabiranje i oduzimanje. Mnoènje, deljenje i geometrija bili su logi~an nastavak. Umela je da sabere ra~un u restoranu, napravi fakturu i izra~una putanju granate koja je ispaljena odre|enom brzinom i pod odre|enim uglom. To joj je dolazilo samo od sebe. Pre nego {to je pro~itala ~lanak u Popjular sajensu, matematika je nije ni najmanje zanimala, niti je razmi{ljala o tome da tablica mnoènja uop{te spada u matematiku. Tablicu mnoènja je zapamtila u roku od jednog popodneva u {koli i nije shvatala za{to nastavnik nastavlja da o tome `va}e tokom cele godine. Sasvim neo~ekivano, po~ela je da uvi|a neumoljivu logiku {to je stajala iza rezona i formula koje su se na{le pred njom – to ju je i odvelo do polica s matemati~kim knjigama u univerzitetskoj biblioteci. Ali tek po{to je u ruke uzela Dimenzije u matematici, pred njom se otvorio jedan potpuno novi svet. Matematika je zapravo logi~ka slagalica s beskona~nim varijacijama – zagonetkama koje je mogu}e re{iti. Trik nije u tome da se ne{to izra~una. Pet puta pet uvek je dvadeset pet. Trik je u tome da se razumeju sloèna pravila koja omogu}avaju re{avanje bilo kog matemati~kog problema. Knjiga Dimenzije u matematici nije bila obi~an ud`benik, ve} cigla od 1.200 strana o istoriji matematike, od anti~ke Gr~ke pa sve do dana{njih poku{aja da se ovlada sfernom astronomijom. Smatrana je Biblijom, sli~no onome {to je Diofantova Aritmetika nekada predstavljala (i jo{ uvek predstavlja) za ozbiljne matemati~are. Kad je Dimenzije otvorila prvi put, na terasi hotela na plaì Grand Ans, odjednom se na{la u za~aranom svetu cifara, u knjizi pisca koji je bio i pedagog, a koji je ~itaoca uspevao i da zabavi anegdotama i te{ko doku~ivim matemati~kim problemima. Mogla je da isprati razvoj ove nauke od Arhimeda do savremene laboratorije „Dèt propul`n“ u Kaliforniji. Razumela je metode na osnovu kojih oni re{avaju probleme. Pitagorina teorema, a2 + b2 = c2, formulisana oko 500 g. p.n.e, za Lizbet dotad nije predstavljala poseban doìvljaj. Sada je najednom razumela


25

sadràj onoga {to je zapamtila u vi{im razredima osnovne {kole, na nekom od retkih predavanja na kojima je bila. U pravouglom trouglu kvadrat nad hipotenuzom jednak je zbiru kvadrata nad katetama. Bila je fascinirana Euklidovim otkri}em 300 g. p. n. e. da je savr{en broj uvek proizvod dva broja, pri ~emu je prvi broj stepen broja 2, a drugi razlika izme|u slede}eg stepena broja 2 i broja 1. To je predstavljalo produbljivanje Pitagorine teoreme i Lizbet je odmah uvidela beskona~ne mogu}nosti. 6 = 2¹ x (2² – 1) 28 = 2² x (2³ – 1) 496 = 24 x (25 – 1) 8128 = 26 x (27 – 1) Mogla je da nastavi do beskona~nosti a da ne na|e broj koji bi prekr{io pravilo. Bila je to logika koja se poklapala s Lizbetinin ose}ajem za apsolutno. Sa zadovoljstvom je i{~itala poglavlja o Arhimedu, Njutnu, Martinu Gardneru i desetak drugih klasi~nih matemati~ara. Zatim je do{la do poglavlja o Pjeru de Fermau, tvorcu Fermaove teoreme, matemati~ke zagonetke koja ju je okupirala sedam nedelja. [to je, ina~e, ni{tavan period, s obzirom na to da je Ferma izlu|ivao matemati~are skoro ~etiri stotine godina pre nego {to je tek 1993. Englez po imenu Endru Vajls uspeo da re{i njegovu slagalicu. Fermaova teorema ispostavila se prili~no lakim zadatkom. Pjer de Ferma ro|en je 1601. godine u mestu Bomon de Lomanj u severozapadnoj Francuskoj. [to je najzabavnije, nije ~ak ni bio matemati~ar; bio je slu`benik, a matematika mu je predstavljala samo bizarnu razbibrigu. Uprkos tome, Ferma se smatra jednim od najnadarenijih samoukih matemati~ara u istoriji. Ba{ kao i Lizbet Salander, i njega je zabavljalo re{avanje zagonetki i slagalica. Izgleda da ga je posebno zabavljalo mu~enje drugih matemati~ara time {to bi konstruisao problem a ne bi priloìo re{enje. Filozof Rene Dekart nadenuo je Fermau niz pogrdnih epiteta, dok ga je njegov engleski kolega Dòn Volis nazvao „prokletim Francuzom“.

26

Stig La{on

Tridesetih godina XVII veka iza{ao je francuski prevod Diofantove Aritmetike koji je sadràvao kompletan pregled teorema {to su ih formulisali Pitagora, Euklid i ostali anti~ki matemati~ari. Dok je prou~avao Pitagorinu teoremu, Ferma je, u naletu ~iste genijalnosti, stvorio svoj besmrtni matemati~ki problem. Formulisao je varijaciju na Pitagorinu teoremu. Umesto a2 + b2 = c2, Ferma je stepene podigao na kub: x3 + y3 = z3. Problem je bio u tome {to ova nova jedna~ina za re{enje nije imala cele brojeve. Ferma je time, unev{i samo jednu malu teorijsku promenu, preobrazio formulu s beskona~no mnogo savr{enih re{enja u }orsokak bez ijednog re{enja. Upravo u tome se i sastoji njegova teorema – Ferma je tvrdio da u ~itavom beskona~nom univerzumu brojeva ne postoji celi broj ~iji je kub zbir kubova neka druga dva broja i da to vaì za sve stepene vi{e od 2, dakle, za sve vi{e od onih u Pitagorinoj teoremi. Da ova teorija drì vodu, ubrzo su se sloìli i ostali matemati~ari. Kroz trial and error konstatovali su da ne mogu da na|u broj koji bi opovrgao Fermaovu tvrdnju. Jedini problem bio je u tome {to, i da su ra~unali do kraja vremena, nisu mogli da isprobaju sve postoje}e brojeve – s obzirom na to da ih ima beskona~no – pa stoga nisu mogli da budu stoprocentno sigurni da naredni broj ne}e opovrgnuti Fermaovu teoremu. Naime, u matematici tvrdnje moraju biti takve da se mogu matemati~ki dokazati i izraziti op{tevaè}om i nau~no ispravnom formulom. Matemati~ar mora da bude u mogu}nosti da se pojavi na podijumu i izgovori re~i „to je tako zato {to...“. Ferma je, po svom obi~aju, kolegama pokazao srednji prst. Na margini svog primerka Aritmetike ovaj matemati~ki genije je na`vrljao postavku problema i zavr{io s nekoliko redaka teksta. Cuius rei demonstrationem mirabilem sane detexi hanc marginis exquisitas non caperet. Ova re~enica je postala besmrtna u istoriji matematike: Otkrih uistinu predivan dokaz ovoga, no ne na|oh na margini mesta, te ga ne napisah ovde. Ako mu je namera bila da razbesni kolege, onda je u tome izvanredno uspeo. Od 1637. godine svaki matemati~ar koji je drào do sebe tro{io je vreme, katkad i pozama{no, poku{avaju}i da na|e Fermaov dokaz. Generacije mislilaca nisu imale uspeha, sve dok 1993. Endru Vajls nije izneo kona~an dokaz. Bdeo je nad zagonetkom dvadeset pet godina, od kojih poslednjih deset skoro neprekidno.


27

Lizbet Salander je bila potpuno zapanjena. Odgovor je, zapravo, nije ni zanimao. Poenta je u samom re{avanju problema. Kad se na|e pred zagonetkom, ona je re{i. Pre nego {to je shvatila principe rasu|ivanja, matemati~ke misterije su joj oduzimale dosta vremena, ali uvek je dolazila do ta~nog odgovora bez virenja u re{enja. Tako je, nakon {to je pro~itala Fermaovu teoremu, uzela blok i po~ela da {kraba cifre, ali nije uspela da do|e do dokaza. Nije htela da vidi odgovor, pa je presko~ila deo u kojem je predstavljeno Vajlsovo re{enje. Umesto toga je zavr{ila s ~itanjem Dimenzija konstatuju}i da joj re{avanje nijednog drugog problema iz knjige nije predstavljalo ve}u pote{ko}u. Zatim se vratila Fermaovoj zagoneci i iz dana u dan je, sve iznerviranija, lupala glavu oko toga kakav je to „~udesan dokaz“ Ferma imao na umu. Zapadala je iz jednog }orsokaka u drugi. Lizbet podiè glavu kad ~ovek iz sobe 32 iznenada ustade i po|e ka izlazu. Ona baci pogled na sat i zaklju~i da je nepomi~no sedeo dva sata i deset minuta. Ela Karmajkl spusti ~a{u na {ank pred Lizbet Salander, konstatuju}i da Lizbet ni najmanje ne zanimaju roza pi}a sa sme{nim ki{obran~i}ima. Lizbet je uvek naru~ivala isto – rum s „koka-kolom“. Izuzev jedne ve~eri, kad je Salanderova bila fenomenalno raspoloèna i toliko se napila da je Ela bila primorana da zamoli nekog od osoblja da je odnese do sobe, Lizbetina konzumacija pi}a sastojala se od kafe s mlekom, ponekog èstokog pi}a ili lokalnog piva „karib“. Kao i obi~no, sedela je na samom kraju desne strane {anka i ~itala knjigu s komplikovanim matemati~kim formulama, {to je u o~ima Ele Karmajkl bio ~udan izbor literature za devojku njenih godina. Konstatovala je i to da Lizbet Salander nije bila ni najmanje zainteresovana za to da se s nekim smuva. Ono malo slobodnih mu{karaca {to je poku{alo da je startuje odbijala je ljubazno ali odlu~no, u jednom slu~aju ne ~ak ni preterano ljubazno. Kris Makalen, kog je Lizbet grubo odbila, bio je lokalni mangup kome je i trebalo pokazati gde mu je mesto. Zato se Ela i nije previ{e iznenadila kad se nekako spotakao i pao u bazen posle celove~ernjeg prepiranja s Lizbet Salander. U Makalenove dobre osobine spadalo je to {to nije bio zlopamtilo. Vratio se slede}e ve~eri, trezan, i pozvao

28

Stig La{on

Lizbet na pivo, {to je ona posle kra}eg premi{ljanja prihvatila. Posle toga su se u~tivo pozdravljali kad bi u baru naleteli jedno na drugo. „Je l’ sve u redu?“, upita Ela. Lizbet Salander klimnu glavom i uze ~a{u. „Ima li ne{to novo u vezi s Matildom?“, upita. „Jo{ uvek ide ka nama. Sme{i nam se neprijatan vikend.“ „Kad }emo znati?“ „I ne}emo dok ne pro|e. Moè da krene pravo na Grenadu i onda odlu~i da zaokrene na sever.“ „êsto imate orkane?“ „Tu i tamo. Naj~e{}e nas zaobi|u – u suprotnom ostrva ne bi ni bilo. Ali ne brini.“ „Ne brinem.“ Iznenada za~u{e malo glasniji smeh; kada su se okrenule, ugleda{e ènu iz sobe 32, koju je izgleda nasmejalo ne{to {to joj je mu` ispri~ao. „Ko su ovi?“, upita Lizbet. „Dr Forbs? Amerikanci iz Ostina u Teksasu.“ Ela Karmajkl je re~ „Amerikanci“ izgovorila s odre|enim ga|enjem. „Znam da su Amerikanci. [ta rade ovde? Je l’ on lekar?“ „Ne, nije ta vrsta doktora. Ovde je zbog fondacije ’Santa Marija’.“ „[ta je to?“ „Finansiraju obrazovanje nadarene dece. On je dobar ~ovek. Pregovara s Ministarstvom obrazovanja o izgradnji nove {kole u Sent Dòrdù.“ „Dobar ~ovek koji bije ènu“, re~e Lizbet Salander. Ela Karmajkl za}uta i o{tro je pogleda, a zatim ode do druge strane bara nose}i „karib“ lokalnim mu{terijama. Lizbet je posedela jo{ deset minuta s nosom uronjenim u Dimenzije. Jo{ pre puberteta je postala svesna da poseduje fotografsko pam}enje i da se time u potpunosti razlikuje od svojih drugova iz odeljenja. Tu svoju osobinu nikome nije otkrila – osim Mikaelu Blumkvistu, u jednom trenutku slabosti. Ceo tekst iz Dimenzija ve} je znala napamet i vucarala je knjigu sa sobom samo zato {to joj je predstavljala vizuelnu vezu s Fermaom, kao da joj je postala neka vrsta talismana.


29

Ali ove ve~eri pa`nju joj nisu dràli ni Ferma ni njegova teorema. Pred o~ima joj je bila slika dr Forbsa kako nepomi~no sedi i zuri u jednu ta~ku u moru. Nije mogla da objasni za{to je iznenada osetila da ne{to nije u redu. Na kraju zatvori knjigu, ode do sobe i uklju~i laptop. Nije joj padalo na pamet da surfuje po internetu. Hotel nije imao kablovsku vezu, ali njen kompjuter je imao ugra|en modem na koji je mogla da priklju~i svoj mobilni telefon i na taj na~in {alje i prima mejlove. Na brzinu napisa poruku i posla je na adresu : [Nemam kablovski net. Treba mi informacija o izvesnom dr Forbsu iz fondacije „Santa Marija“ i njegovoj èni. @ive u Ostinu u Teksasu. Pla}am 500 dolara onome ko obavi istraìvanje. Vosp.]

Mejlu je priloìla svoj originalni PGP-klju~, kodirala tekst Plejgovim PGP-klju~em i poslala ga. Zatim pogleda na sat i vide da je nekoliko minuta iza osam uve~e. Lizbet isklju~i laptop, zaklju~a sobu i od{eta ~etiristo metara niz obalu, pre|e put za Sent Dòrd` i pokuca na vrata jedne stra}are iza restorana „Kokosov orah“. Dòrd` Blend je bio {esnaestogodi{nji student. @eleo je da postane lekar ili advokat – ili mo`da astronaut – i bio je tanu{an poput Lizbet Salander i skoro jednako nizak. Lizbet ga je upoznala na plaì tokom prve nedelje boravka na Grenadi, dan nakon {to je pre{la na Grand Ans. [etala je plaòm, a potom sela u hladovinu ispod palminog drve}a i gledala decu koja su nedaleko od nje igrala fudbal. Bila je uronila u Dimenzije kad je on pri{ao i seo na samo nekoliko metara od nje. înilo se da je nije ni primetio. Posmatrala ga je u ti{ini. Mr{avi, tamnoputi momak u sandalama, crnim pantalonama i beloj ko{ulji. Ba{ kao i ona, i on je bio udubljen u knjigu. Ba{ kao i ona, i on je prou~avao knjigu o matematici – Osnove 4. Koncentrisano je ~itao i zapisivao ne{to u ve`banku. Tek kad se Lizbet posle pet minuta naka{ljala, on je postao svestan njenog prisustva i pani~no je sko~io. Izvinio se na uznemiravanju i po{ao, a Lizbet ga je u tom trenutku pitala da li ~ita o sloènim brojevima.

30

Stig La{on

Algebra. Posle dva minuta, Lizbet mu je ukazala na fundamentalnu gre{ku koju je pravio u ra~unu. Posle pola sata, njegov doma}i bio je ura|en. Posle sat vremena, pre{li su celo naredno poglavlje u ve`banci, a Lizbet mu je sistemati~no objasnila trikove ra~unskih operacija. Gledao ju je s divljenjem. Posle dva sata, ispri~ao joj je da mu je mama u Torontu u Kanadi, a tata u Grenvilu, na drugoj strani ostrva, dok on sam ìvi u jednoj {upi malo dalje uz obalu. Bio je najmla|e dete u porodici i imao je tri sestre. Njegovo dru{tvo je na Lizbet Salander delovalo za~u|uju}e opu{taju}e. Situacija je bila neobi~na. Ona skoro nikad nije zapo~injala razgovor samo pri~e radi. Nije se radilo o stidljivosti. Konverzacija je za nju imala prakti~nu funkciju – kako da do|em do apoteke ili koliko ko{ta hotelska soba. Konverzacija je imala i poslovnu funkciju. Kad je u firmi „Milton sekjuriti“ za Dragana Armanskog radila kao istraìtelj, nije imala problema da vodi duge razgovore kako bi do{la do podataka. S druge strane, gnu{ala se privatnih razgovora, koji su uvek vodili do kopanja po onome {to je ona smatrala svojim li~nim stvarima. Koliko ima{ godina – poga|aj. Je l’ ti se svi|a Britni Spirs – ko? Da li ti se dopadaju slike Karla La{ona – nikad nisam razmi{ljala o tome. Jesi li ti lezbijka – to te se apsolutno ne ti~e. Dòrd` Blend je bio smotan i srame`ljiv, ali bio je u~tiv i poku{avao je da s Lizbet vodi inteligentne razgovore, a ne da se s njom nadme}e ili kopa po njenom privatnom ìvotu. Ba{ kao i ona, ~inilo se da je i on sam. Za~udo, prihvatio je da se jedna matemati~ka boginja jednostavno pojavila na plaì Grand Ans i delovao je zadovoljan time {to je htela da se druì s njim. S plaè su krenuli posle nekoliko sati, kad se sunce ve} pribliìlo horizontu. Po{li su u {etnju ka njenom hotelu, a on joj je pokazao svoj studentski sme{taj i posti|eno je pozvao na ~aj. Prihvatila je, {to ga je iznenadilo. Stan mu je bio krajnje jednostavan; stra}ara s jednim starim stolom, dve stolice, krevetom i ormarom za ode}u i posteljinu. Jedino osvetljenje dolazilo je od male stone lampe s kablom koji je vodio do restorana. Imao je mali re{o umesto {poreta. Ponudio ju je ve~erom koja se sastojala od pirin~a i povr}a serviranih na plasti~nim tanjirima. Smelo ju je ponudio i cigaretom lokalne zabranjene supstance, {to je tako|e prihvatila. Salanderovoj nije bilo te{ko da primeti kako njeno prisustvo uti~e na Dòrdà i da on nije sasvim siguran kako da se pona{a. Impulsivno je


31

odlu~ila da mu dozvoli da je zavede. To se, me|utim, razvilo u sloènu i mu~nu proceduru pri kojoj je on nesumnjivo razumeo njene signale, ali nije imao pojma kako da na njih reaguje. Obletao je kao ma~ka oko vru}e ka{e dok ona nije izgubila strpljenje, odlu~no ga gurnula na krevet i skinula se. Bio je to prvi put da je neko vidi golu posle operacije u \enovi. Napustila je kliniku s blagim ose}ajem panike. Trebalo joj je dosta vremena da uvidi da niko ne zuri u nju. Lizbet Salander nikad nije zanimalo {ta drugi misle o njoj i nije joj bilo jasno za{to se odjednom ose}a tako nesigurno. Dòrd` Blend je bio savr{eni debi za njeno novo ja. Kad je (posle odre|enog podstrekivanja) kona~no uspeo da joj otkop~a brushalter, odmah je, pre nego {to je i po~eo da se skida, isklju~io lampu pored kreveta. Lizbet je shvatila da je stidljiv i uklju~ila je lampu. Pa`ljivo je posmatrala njegovu reakciju kad je nespretno po~eo da je dodiruje. Opustila se tek dosta kasnije te ve~eri, uvidev{i da on njene grudi smatra potpuno prirodnim. S druge strane, ~inilo se da ba{ i nema s mnogo ~ime da ih uporedi. Nije joj bio plan da na Grenadi na|e maloletnog ljubavnika. To je bio poriv, i kad je kasno te no}i oti{la od njega, nije nameravala da se vra}a. Ali ve} slede}eg dana ga je srela na plaì i osetila da je ovaj smu{eni de~ko zapravo prijatno dru{tvo. Tokom sedam nedelja boravka na Grenadi, Dòrd` Blend je postao ustaljeni deo njene svakodnevice. Nisu se vi|ali tokom prepodneva, ali on je ve~eri provodio na plaì, a no}u je bio sam u svojoj ku}ici. Primetila je da kad zajedno {etaju izgledaju kao dvoje tinejdèra. Sweet sixteen. On je mo`da mislio kako mu je ìvot postao zanimljiviji. Upoznao je ènu koja ga je podu~avala u matematici i erotici. Dòrd` otvori vrata i osmehnu se. „Je l’ ti treba dru{tvo?“, upita Lizbet. Lizbet Salander je oti{la od Dòrdà Blenda ne{to posle dva ujutru. Telo joj je bilo ispunjeno toplinom i odlu~ila je da se do hotela pro{eta plaòm umesto da ide ulicom. I{la je sama kroz mrak, svesna da je Dòrd` na oko sto metara iza nje.

32

Stig La{on

Uvek ju je pratio. Nikad nije ostajala da prespava kod njega i ~esto se o{tro bunio protiv toga da ona, èna, potpuno sama ide no}u do hotela, tvrde}i da je njegova obaveza da je otprati. Posebno zato {to je naj~e{}e dugo ostajala kod njega. Lizbet bi obi~no saslu{ala njegovo izlaganje pre nego {to bi diskusiju prekinula jednim kratkim ’ne’. I}i }u kud ho}u, kad ho}u. End of discussion. I ne, ne èlim pratnju. Prvi put kad je otkrila da je prati, uàsno se iznervirala. Ali sada joj je njegov za{titni~ki instinkt bio donekle {armantan, pa se stoga pravila da ne prime}uje da on ide za njom i da se ne vra}a ku}i sve dok se ne uveri da je ona pro{la kroz kapiju hotela. Pitala se {ta bi uradio ako bi je neko iznenada napao. Ona bi iskoristila ~eki} koji je kupila u gvo`|ari „Makintajer“ i nosila u spoljnom dèpu ranca. Malo je fizi~kih pretnji koje se ne mogu re{iti jednim dobrim ~eki}em, smatrala je Lizbet Salander. Nebo je bilo posuto zvezdama, a mesec pun. Lizbet podiè pogled i na|e zvezdu Regulus u sazve`|u Lava, blizu horizonta. Skoro da je stigla do hotela kad najednom zastade. Iznenada spazi nekog tik uz vodu, na plaì ispred hotela. To je bio prvi put da je nekog videla na plaì tokom no}i. Iako je razdaljina bila skoro sto metara, Lizbet je bez problema prepoznala ~oveka pod mese~evom svetlo{}u. Bio je to uvaèni dr Forbs iz sobe 32. Lizbet posko~i u stranu i sakri se iza drveta. Kad je pogledala na drugu stranu, Dòrdà Blenda nije bilo. ôvek na plaì {etao se napred-nazad. Pu{io je. Zastajao je u pravilnim razmacima i naginjao se kao da proverava ne{to u pesku. Ova pantomima je trajala dvadeset minuta, a onda on iznenada promeni pravac, ode do sporednog ulaza u hotel i nestade. Lizbet je sa~ekala nekoliko minuta pre nego {to je oti{la do mesta na kom je dr Forbs stajao. Kretala se po polukrugu i pa`ljivo posmatrala tlo. Videla je samo pesak, nekoliko kamenova i {koljki. Posle dva minuta je prekinula ispitivanje ruba plaè i oti{la u hotel. Iza{la je na balkon, nagnula se preko ograde i pogledala terasu svojih kom{ija. Bilo je tiho i mirno. Ve~era{nja sva|a je o~igledno zavr{ena. Nekoliko trenutaka kasnije oti{la je po ranac, izvadila rizlu i napravila dòint od supstance kojom ju je Dòrd` Blend snabdeo. Sela je na stolicu i posmatrala mra~nu vodu Karipskog mora dok je pu{ila i razmi{ljala. Ose}ala se kao radarsko postrojenje u najvi{em stanju pripravnosti.

9788677020774_Devojcica Koja Se Igrala Vatrom

Recommend Documents