737

Стеван К. Павловић ХИТЛЕРОВ НОВИ АНТИПОРЕДАК Други светски рат у Југославији превео са енглеског: Ђорђе Трајковић

Када је при крају Титове владавине Комунистичка партија почела да губи монопол над јавним мњењем и контролу над прошлошћу, људи су желели да знају шта се заиста дешавало почетком четрдесетих година 20. века и дотадашња неприкосновена догма постепено је довођена у питање. Након распада Југославије, ревизионизам је ту догму уништио и довео до неконтролисане рехабилитације и изједначавања улоге десничарских, антикомунистичких и фашистичких покрета, представљајући их све као жртве „антисрпског“ или „антихрватског" комунизма. Као реакција на тај ревизионистички талас поново се рађа вера у идеализовани титоизам, заједно с вером у његове идеализоване почетке у Другом светском рату. Преживели учесници оставили су своја сведочења, а данас је расположива и већина архивских података. Стеван Павловић користи те податке, као и истраживања историчара објављена на другим језицима, да би дошао до сазнања шта се на том простору заиста догађало. Он поставља више питања него што даје одговора, настојећи да да прегледну и хронолошку анализу сложених али међусобно повезаних ратних дешавања у периоду 1941-1945, за време кратког али трагичног периода Хитлеровог пропалог „новог поретка", на територији „бивше Југославије“.

Стеван К. Павловић је британски историчар, рођен у Београду 1933. године. Студирао је историју на Универзитету Сорбона у Паризу и Краљевском колеџу у Лондону. У Великој Британији живи од 1965. године, када је добио место предавача историје Балкана на Универзитету у Саутемптону. Од пензионисања 1996. године ангажован је као ванредни професор на универзитетима у Паризу, Сиднеју и Фиренци. Anglo- Аутор је и коаутор више књига: Ап$1о- Ки$$гап Russian Rivalry Шуа1гу inт Serbia 5егВга (1961), The Тке Albanian РгоМет Problem тin Уи$о$1ау1а Yugoslavia (1982), АЊатап ТНе [тргокаМе The ImprobableЗигуГУОг Survivor -- Уи$о$1ау1а Yugoslavia and апс1 its 1918-1988 (1988), Уи$о$1аУ1а’$ Yugoslavia’s И$Problems РгоМетз 1918-1988 Great Сгеа1 П1с1а1ог Dictator - ТИо, Tito, аa Кеа$$е$$теп1 Reassessment (1992). У издању издавачке куће Клио објављене су две књиге овог аутора: Историја Балкана 1804-1945 1804-1945 (2001, 2004) и Србија Србија - Историја Историјаиза изаимена имена (2004).

Гпавни уредник

Зоран Хамовић Уређивачки одбор Душан Т. Батаковић Смиља Марјановић-Душанић (уредник) Војислав Павловић Александар Палавестра Даница Поповић

Ликовни уредник

Светлана Волиц

© С1ш, 2009. Сва права за издање на српском језику задржана. Ова публикација, у целини или деловима, не сме се умножавати, прештампавати, похраљивати у меморију компјутера или на било који начин преносити - електронски, механички, фотокопирањем, снимаљем или на други начин - нити може на било који начин или било којим средствима бити дистрибуирана без одобрења издавача.

Наспов оригинала Hitler’s New Disorder

Стеван К. Павловић

Хитлеров нови антипоредак Други светски рат у Југославији Превео с енглеског

Ђорђе Трајковић

Садржај

Предговор................................................................................................7 Скраћенице............... Скраћенице........................ ................... .................... .................... .................... .................... .................... ................. ....... 12 Списак фотографија................ фотографија.......................... .................... ................... ................... .................... .................... ..............13 13 Географске карте.................. карте............................ .................... ................... ................... .................... .................... ............... ..... 15 1.Крај Краљевине Југославије август 1939 - април 1941......................................................................21 2.Распарчана Југославија: Хитлеров нови антипоредак - 1941................... 1941............................. ................... ................... ..............39 ....39 Независна Држава Хрватска и три италијанске зоне .......................40 „Преостала српска држава“ под немачким надзором ......................65 Црна Гора под италијанском влашћу; албанске, бугарске и мађарске анексије; Словенија ........................86

3.Устаници

препуштени сами себи - 1942.......... 1942................... ................... ..................102 ........102

Михаиловићеве диверзантске акције у Србији; „Равногорски покрет"....................... покрет"..................................... ............................. .............................. ......................102 .......102 „Италијанско-четнички „Италијанско-четнички кондоминијум“ у Црној Гори .................114 Титов „марш“ кроз Босну; битка без милости......................... милости.................................123 ........123 Пропаст политике присилног преобраћења у НДХ ...................... ......................139

Хитлеров нови нови антипоредак антипоредак

6

Словенија подељена између Бога, ............................................ .........................146 ..........146 Сатане и неопредељеног центра .............................

4.Савезници

не долазе; повлачење Италијана 1943 ...................... 161

очекивању доласка савезника.................... савезника................................... ............................. .....................161 .......161 ишчекивању повлачења Италије..................... Италије.................................... ..............................17 ...............1777 После повлачења Италије........................ Италије....................................... ............................. ...........................194 .............194

5.КПЈ ослобађа, осваја и обнавља .............................. .................... ....................218 ..........218 Југославију, јануар 1944 - мај 1945 .................... Титови потези, од Јајца до Београда, преко Барија, Виса и Москве.................. Москве................................ .............................. .............................218 .............218 Дуго повлачење Немаца из Македоније у Словенију................... 239

Крај: коначно повлачење Немаца; комунисти преузимају власт....................... власт...................................... .............................. .......................252 ........252

Закључак: Смрт и препород Југославије............... Југославије......................... .................... ................268 ......268

Библиографија....................................................................................294 Индекс

309

Предговор

Могло би се рећи да је у питању синтетичан приступ једној сложеној теми, али је процес његовог стварања био дуг. Ова књига се темељи на мојим предавањима о Другом светском рату у Југославији која годинама држим као посебан предмет студентима Универзитета у Саутемптону, као и на напоредним истраживањима за књигу о војним активностима Италије на супротној обали Јадранског мора у том периоду, коју још нисам стигао да напишем. Она представља незадовољавајући одговор на бројна питања која сам постављао док се све више продубљивао јаз између оног што се на терену (на различитим теренима) догодило и како су то људи тог доба видели, с једне, и конвенционалних приказа у историјским књигама, како у комунистичкој Југославији тако и на (углавном британском) Западу, с друге стране. Интересовање јавности се с првог разарања Југославије од стране Хитлера и Мусолинија и ратова с почетка четрдесетих година прошлог века, кроз које је Комунистичка партија Југославије ту земљу обновила, сада окренуло ка другом које је дело самих њених држављана и које је извршено ратовима око наследства Југослави је деведесетих година прошлог века. Већина извора за проучавање периода Другог светског рата је доступна, иако неки, наводно осетљиви обавештајни извори то још нису, а велики број докумената није сачуван. Поређења и унакрсна преиспитивања су могућа. Пошто је Балкан углавном био у сенци осталих фронтова, намера ми је да установим шта се доиста догађало у Југославији, која је остала У другом плану. Не бавим се углавном британском, америчком и совјетском политиком, осим кроз призму оног што су учесници у

8


локалним дешавањима мислили да су Черчил, Рузвелт или Стаљин желели или нису желели да се тамо догоди. У комунистичкој Југославији дуго је преовлађивао став да је кроз активности свог Народноослободилачког покрета Југославија одиграла значајнуулогуу том рату на страни „антифашистичке коалиције“, као и да није било грађанског рата, јер је свет (укључујући Југославију) био једноставно подељен на фашисте и антифашисте. Западна верзија била је нешто сложенија; њени аутори били су упућени британски учесници који су на крају подржали оне у Југославији који су из рата изашли као победници и поново ујединили земљу, што су и савезници желели. У време када је, после Титове смрти, земља кренула ка распаду, историчари у Југославији и ван ње већ су доводили у питање такав став. Научно утемељена питања веома брзо су уступила место ревизионизму заснованом на емоцијама и различито усмереном. Званична верзија Другог светског рата коју је, у складу са својим потребама, дефинисала држава постала је део колективног, заједничког, локалног и личног памћења. Страх од губитка сопственог идентитета, разочараност садашњошћу и осећање беспомоћности у односу на будућност допринели су појави опседнутости прошлошћу. Она пружа могућности за све - за рехабилитацију свега што је антикомунистичко у разним областима, као и за повратак носталгичним и темељним комунистичко-партизанским ставовима. То је могуће зато што је у Другом светском рату у Југославији много тога доиста постојало једно уз друго. Постоје сведочења о губитку оријентације, ирационалном понашању, олујом ношеним животима, ратницима захваћеним жаром битке, појединачним случајевима самилости. Но, и то су само сведочења преживелих. Историчар мора да схвати да су сви учесници видели оно што се догађало и понашали се у складу с тим, и да не заборави оне који нису учествовали у самој борби. Када пише после деведесетих година прошлог века, након другог уништења Југославије и борбе за њено наследство, он мора да води рачуна да га не заведе знање о ономе што се после тога догађало и да не западне у анахрона тумачења. Требало би да може да размењује осећања с прошлошћу, чак и сопственом. Не би требало да га плаши то што ће можда рушити легенде. То је период у коме су рат и уништења отварали ране друштавакоја се још нису била опоравила од Првог светскограта и није им била пружена стварна прилика да се реорганизују, модернизују и поново постану стабилна. На површину је избило анархистич-

Предговор

ко понашање с ирационалним проценама шта је могуће и нереалним (да не кажем надреалним) поимањем стања ствари. Требало би прихватити постојање непријатељстава која нису обавезно била исконска, али их је било лако подстаћи. Сол Фридландер каже у вези са шоах*: „Свима је јасно да је био потребан детонатор. Али и доста сувог дрвета и гранчица да се ватра распламса." 1 Међу жртвама различитих заједница било је мало солидарности. Војници муслиманске милиције су се преоблачили у српске четнике или партизане, хрватске усташе у муслимане, српски четници у партизане и обрнуто како би изазивали непријатељства или одмазде усмеравали на друге, њима сличне мештане. Историчар би требало бројеве да користи с опрезом. У југословенским текстовима бројеви се користе као у средњовековним хроникама или у текстовима библијских пророка. Битна је њихова величина. Она положај жртве чини бољим. Југословенски губици у људству у Другом светском рату били су веома велики, али број од 1.706.000 који је 1945. Савезничкој репарационој агенцији саопштила југословенска влада сасвим је произвољан. Касније су неки југословенски научници уложили знатан труд да дођу до реалнијег броја. Нарочито се Богољуб Кочовић позива на податке из пописа становништва и избегава политички манипулисане податке о бро ју погинулих у појединим војним операцијама, у конкретне дане и на одређеним локацијама. Његови прорачуни говоре о 1.014.000, односно најмање 900.000, а највише 1.150.000 ратних жртава. 2 У извештајима немачког Вермахта прецизни бројеви убијених „непри јатеља“ дати су тако аналитички да готово садрже децимале, као да рационално образлажу ефикасност погубљења талаца и операција против побуњеника. Када је реч о Италијанима, морају се узети у обзир разлике у наредбама издатим на највишем нивоу Ке§к> ЕзегПрим. прев. Le Monde, Žrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, Sahrana jednog mita. Žrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, Etnički i demo grafski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. g. (po svim zvaničnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima), tokom

War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945. Oc cupation and Collaboration,

10


ско, наредбама које су издате на најнижем нивоу, између доиста извршених погубљења и оних која се наводе у извештајима. Постојеће југословенске оригиналне документе такође је потребно подробно проучити. Неки од оних који су одузети противницима су преиначени, а то су с другим документима чинили и они у чије руке су они дошли. Многи документи су касније допуњавани према потреби. Када је реч о том периоду, чак и у истински изворним материјалима није лако установити шта је истина, полуистина, неистина или грешка. Ипак је значајно установити како су људи тада гледали на ствари и продрети у суштину њихових ставова. Иако наративни историјски извори увек представљају тумачења, верујем да је могуће и неопходно дати непристрасан историјски приказ ко ји уважава сложеност оног о чему говори. Настојећи да у мање од 100.000 речи дам целовит приказ међусобно повезаних дешавања у периоду 1941-1945. на територији од Алпа до Македоније, од јадранске обале до дунавске низије, територији која је била, донекле остала и постепено поново постала Југославија, клонио сам се од пуног и гломазног научног апарата. Списак мојих извора дат је у додатку. Преузимам одговорност за тумачење које се заснива на поређењу и сучељавању извора и на четрдесетогодишњим настојањима да проникнем у оно што се догађало, уз највећу могућу објективност постмодернистичког приступа. Но, и након тога не могу да се ослободим сумњи, страх ми улива онај лик из романа Сање Домазет Ко плаче (Београд (Београд 2006) који ноћу улази у кућу „спорим, сигурним корацима, корацима некога кога никада нису мучиле сумње“. Срео сам га: безобзиран и уображен, свезналица, увек спреман да држи лекције историчарима. Желео бих да се посебно захвалим колегама и пријатељима које наводим азбучним редоследом, а који су нашли времена да ми да ју подстицај, читају текст, постављају питања, стављају примедбе, уносе исправке, дају одговоре, предлоге и напомене, који су показивали стрпљење, слагали се или се нису слагали и увек били спремни да помогну: Дејан Ђокић, Живка Колева, Богољуб Кочовић, Коста Павловић, Франс Павловић, Ненад Петровић, Андреа Рајтер Драбкин, покојни Десимир Тошић и Клаус Шмидер. Учесници у догађајима (све мушке особе) које сам интервјуисао и с којима сам се дописивао били су драгоцен извор података. Већина их више није жива. Тројица њих, учтиво игноришући моја питања, нису ми готово ништа рекли. Један ми је рекао премного, готово систематски говорећи неистине. Захвалан сам им свима. Оно

Прсдговор

11

до чега сам успео да дођем из писаних извора и на основу казивања других учесника омогућило ми је да формулишем питања за њих, а често и да им касније постављам нова. Оно што сам од њих сазнао омогућило ми је прецизније тумачење писаних извора. Међу најзначајнијим учесницима у овде проучаваним догађајима желео бих да издвојим двојицу - Звонимира Вучковића и Милована Ђиласа - који у својим списима и у разговорима са мном нису изражавали никакву мржњу. Они више нису међу живима. Надам се да немају ништа против да ову књигу посветим њиховој успомени. Париз, 13-14. јул 2007; Београд, 3. април 2009. Ст. К. П.

Скраћенице

АВНОЈАВНОЈХСС ЈВО ЈВО ЈМО ЈРЗ ЈРЗ КПЈ MVAC -

Антифашис Антифашистичко тичко веће/вијеће веће/вијеће народног народног ослобођењ ослобођењаа Југославије Југославије Хрватска сељачка странка Југо Југосл слов овен енск скаа вој војск скаа y отаџ отаџби бини ни Југославенска муслиманска организација Југо Југосл слов овен енск скаа ради радика калн лнаа заје заједн дниц ицаа Комунистичка партија Југославије Milizia Milizia volont volontari ari antico anticomunis munistf tf ндх - Независна Држава Хрватска НОБ Народноослободилачка борба НОП - Народноослободилачки покрет НОВЈ - Народноослободилачка војска Југославије ОФ Освободилна фронта ОЗНА - Одељење за заштиту народа SAS Special Air Service (специјална авио-служба) SD Sicherheitsdienst - Служба безбедности (Нацистичке странке) сдк - Српски добровољачки корпус сдс - Српска државна стража скк - Српски културни клуб SOE Special Operations Executive (Управа за специјалне операције) сљс - Словенска људска странка СУК Српски ударни корпус сз Словенска завеза

Прим. прев.

Списак фотографија

1. Београд, 27. март 1941. Демонстранти иду ка центру града и носе слику краља Петра. Тог дана је у војном пучу Петар II проглашен пунолетним, чиме је укинуто Намесништво и срушена влада која је два дана раније приступила Тројном пакту. Хитлер је одмах издао наређење да се Југославија „без милости" уништи. © Ауторова збирка, из архива К. Ст. Павловића. 2. Герилци спроводе немачке заробљенике, заробљенике, негде у Србији под немачком окупацијом, септембра 1941. Југословенска влада у избеглиштву у Лондону је ту фотографију назвала „Српски четници спроводе немачке ратне заробљенике“ (конкретно кроз село Коштунићи близу Равне горе). © Ауторова збирка, из архива К. Ст. Павловића. 3. Немачки војници у акцији одмазде. Фотографија, која која је у то време дошла до Лондона и коју је очигледно снимио скривени очевидац, приказује сакупљање талаца у једном од српских градова, октобра 1941. © Ауторова збирка, из архива К. Ст. Павловића. 4. Цазин, северозападнаБосна.јул северозападнаБосна.јул 1941. Кадасуусташеизгубилевласт Кадасуусташеизгубилевласт над већим деловима своје Независне Државе Хрватске, италијанске трупе су оклевале с повлачењем и враћале су се у одређене области да учине крај побуни у залеђу нове италијанске далматинске обале. Настојали су да убеде становништво да долазе као његови заштитници. © Ауторова збирка, фотографија добијена од генерала Умберта Салватореса. 5. Дрвар, западна Босна, септембар 1941. Већина побуњеника против усташа није била вољна да се бори и против Италијана. Но, италијанске трупе су упале у Дрвар, мали индустријски центар у коме су комунисти

И


имали добро организовану базу, и одвеле заробљене побуњенике. Тито је фебруара 1944. успоставио свој штаб у Дрвару. © Ауторова збирка, фотографија добијена од генерала Умберта Салватореса. 6. Београд, 14. јануар 1945. Демопстранти иду ка центру града и носе фотографије маршала Тита и транспаренте с натписом „Доле краљ“. Вративши се у ослобођени Београд, Тито је новембра 1944. склопио коначан споразум са Шубашићем, последњим председником владе у избеглиштву, да краљ Петар пренесе своја овлашћења на Намесништво и да заједничка влада организује прелаз на послератни режим. © Владо Стругар, Југославија у рату, 1941-1945 , Београд 1975, 383.

Географске карте

16



17

Подељена Југославија за време рата: западни део и Независна Држава Хрватска

18



19

Крај Краљевине Југославије август 1939 - април 1941.

Намесништво је 26. августа 1939. отпочело поступак реорганизације југословенске државе. Шест дана касније, 1. септембра, нападом Немачке на Пољску отпочео је Други светски рат. Делујући са Друштвом народа и унутар Друштва народа и настојећи да обезбеди подршку победничких сила, Југославија је од свог настанка 1918. успевала да очува територијални интегритет и независност, све док депресија, успон Хитлеровог Рајха, опадање моћи Француске и недовољно интересовање западних савезника за југословенске економске проблеме нису оне који су њоме владали скренули ка неутралности и све израженијој наклоности према Риму и Берлину. Становништво је Југославију као уједињену државу углавном прихватало, али не и идеологију „југословенства“ која је требало да сједини све идентитете у тој држави. Парламентарни систем, успостављен Уставом из 1921, није био резултат општеприхваћене политике њених различитих заједница; такав консензус није био постигнут ни наредних година када је државом управљао краљ Александар који је испољавао све мање стрпљења и све више ауторитарности и 1929. укинуо Устав. Иако је тим Уставом, којим је билауспостављена централистичка владавина, нарочито било незадовољно хрватско јавно мњење, краљево преузимање власти није довело до решења такозваног „хрватског питања“. Александар је 1931. донео нов устав према коме је влада за свој рад одговарала само монарху. На почетку званичне посете Француској 1934. Александра је убио припадник терористичке Унутрашње македонске револуционарне организације који је делао у сарадњи с екстремистичким хрватским усташким покретом.

22


Кнез Павле, који је био на челу Намесништва Александровом малолетном наследнику краљу Петру II, настојао је да нађе решење у складу с Уставом из 1931. Од 1935, његов председник владе Милан Стојадиновић, који је, да би сјединио све владине присталице, основао нову владајућу странку, Југословенску радикалну заједницу (ЈРЗ), успео је да придобије Словеначку људску странку (СЉС) и Југославенску муслиманску организацију (ЈМО) које су представљале већину словеначких и муслиманских бирача, али не и највећу Хрватску сељачку странку (ХСС). У међувремену су се, крајем 1937, опозиционе странке, српске и остале, које је ујединио вођа ХСС Владко Мачек, сложиле о одржавању демократских избора за нову уставотворну скупштину која је требало да успостави институционално устројство које би одговарало већини Срба, већини Хрвата и већини Словенаца. Под притиском уједињене опозиције, појачаног резултатима парламентарних избора из 1938. и још више међународним дешавањима (Аншлус, растурање Чехословачке, инвазија на Албанију, Челични пакт и наговештаји блиског немачко-совјетског споразума), кнез Павле је пожурио да хрватско питање реши непосредно с Мачеком. Удесио је да Стојадиновић, који је све више показивао знаке ауторитарности и нагињао силама Осовине, поднесе оставку и фебруара 1939. успоставио је нову владу ЈРЗ, с Драгишом Цветковићем на челу. До краја априла Цветковић и Мачек су се сложили о успостављању Бановине Хрватске која би имала широка локална овлашћења. ХСС је пристала да уђе у коалициону владу која би спровела тај споразум и припремила преуређење југословенске државе. Реформе је требало да буду спроведене у складу с одредбама члана 116. постојећег Устава, а на основу посебних овлашћења краљевске власти у изузетним случајевима. Било је потребно додатно време да споразум Цветковић-Мачек, како су га сви звали, добије коначан облик прихватљив за кнеза Павла - „да би се обезбедило учешће Хрвата у животу државе и тако очували јавни интереси" 1. „Сматрајући да је Југославија најбољи јамац независности и напретка Срба, Хрвата и Словенаца...“ биле су уводне речи споразума објављеног 26. августа 1939. Њиме су две постојеће бановине и неки њима суседни срезови спојени у јединствену нову Бановину Хрват-

Службене новине Краљевине Југо- славије,


23

ску; она је од државе преузела знатна овлашћења, бана је именовао владар, а локална власт одговарала је и бану и изабраном Сабору. Коначно одређивање територије и утврђивање надлежности требало је да буде извршено у процесу укупне реорганизације државе. Избори би били одржани према новом изборном закону; ХСС би ушла у нову владу, чији би председник био Цветковић, а Мачек потпредседник. Словеначке и муслиманске странке које су већ припадале владајућој ЈРЗ, Независна демократска странка која је била главни српски партнер ХСС, и неколицина осталих српских политичара, прихватили су споразум и пристали да се придруже тој коалицији. У истом дану именована је нова влада и распуштен је парламент. Ступиле су на снагу Уредбе о Бановини Хрватској; додатним уредбама влада је овлашћена да важење тих прописа прошири и на друге области чије би територије могле да претрпе измене и да мења „политичке“ законе (о удруживању, штампи, изборима). Те мере су створиле основу за оно што је, у ствари, представљало широку уставну реорганизацију. Водећи политичари ХСС тврдили су да су то само први кораци ка успостављању аутономне Хрватске у оквиру заједничке државе, јер су у тој хрватској већинској странци постојала размимоилажења у приступу том пигању. Њена радикална десница одбијала је сваки споразум с Београдом и Мачек је морао хитно да умањи њен утицај пре него што рат у Европи почне. Након споразума Цветковић-Мачек наступило је политичко затишје, што је за све незадовољне стране била одлична прилика да појачају сво је активности. ХСС се залагала за скоре изборе; то није одговарало странкама у Србији које су желеле да прво разреше питање територија. У таквим околностима расписани су избори само за Хрватски сабор, а одржани су једино сеоски општински избори у Хрватској. Мачек је преговарао као да је био вођа Хрвата. Када је јануара 1940. кнез Павле дошао у Загреб да потпише уредбу о расписивању избора за Сабор, ХСС је то представила као израз југословенског јединства и поверења између кнеза намесника и „вође хрватског народа“. ХСС, која се развила у хрватски национални покрет који је обухватао сељачка удружења, културна друштва и страначку стражу, постала је владајућа странка у Хрватској. Јединице њене сеоске и грађанске страже које је власт толерисала постале сулегалне јединице за заштиту уставних права Хрватске и помоћне снаге за одржавање реда и закона. Мачек је за бана прихватио кандидата кнеза Павла - Ивана Шубашића, политичара из редова ХСС који је био близак краљевском двору и деловао као посредник.

24


У Хрватској је углавном преовлађивала Мачекова струја, али су многи, нарочито припадници средње класе у већим градовима, желели већу аутономију. Политичари ХСС који су емигрирали вратили су се у земљу, као Јурај Крњевић, који је постао генерални секретар странке, и велики број усташа. Када је краљ Александар увео диктатуру, Анте Павелић, који је себе називао поглавником, основао је у иностранству Усташки хрватски револуционарни покрет. Тај покрет је своје корене имао у малој националистичкој странци Јосипа Франка који је, подржавши најпре настојања за југословенским уједињењем 1918, касније те исте године позвао на очување националне и политичке посебности велике Хрватске. Анте Павелић је и изабран као народни посланик те странке. Био се повезао са хрватским бившим официрима аустроугарске војске који никада нису признали Југославију и остали су у Аустрији, као и с другим сепаратистима, нарочито у Македонији. Оснивао је групе које су вршиле саботаже и терористичке акције, а биле су обучаване у Италији и Мађарској, одакле су шириле пропаганду и кријумчариле оружје у Југославију. После убиства краља Александра већина тих усташа прешла је у Италију где су били интернирани. Присуство око пет стотина њих, укључујући Павелића, користила је фашистичка влада као средство вршења притиска на Југославију. Став усташа је био изразито антијугословенски. Залагали су се за велику Хрватску чији би државотворни народ чинили само Хрвати по крви и пореклу и с тоталитарним уређењем по угледу на Итали ју и Немачку. Унутар земље били су нарочито активни у Загребу и истицали су се својом политичком пропагандом. Часопис Хрват- ски народ окупљао је интелектуалце крајње деснице; био је против сваког споразума с владом у Београду и против водеће улоге ХСС. Током 1940. власти Бановине су ухапсиле већи број усташких активиста и забраниле проусташка гласила, те је тако њихова активност прешла у илегалу. Они су се у међувремену убацили у кругове националиста и католичког свештенства, у званичне организације и у стражу ХСС. Остваривали су приличан утицај на младе, нарочито на Загребачком свеучилишту, где су се сукобљавали са студентима комунистичког опредељења. Традиционална нетрпељивост према Немцима била је препрека ширењу нацистичке идеологије у Србији, али антисемитске и антидемократске идеје могле су се уклопити у локалну националистичку традицију. Негативан став према Западу задржао се од времена

Крај Краљсвине југославијс август 1939 - април 1941.

25

руског инсистирања на словенству. Збор Димитрија Љотића представљао је ставове крајње деснице. Док је боравио у Паризу, Љотић је потпао под утицај француских десничарских националистичких идеја, посебно Морасове Француске акције. Али у политику је ушао преко Радикалне странке и био је присталица диктатуре краља Александра. Као министар правде поднео је 1931. монарху нацрт краљевског устава, а када је тај нацрт био одбијен дао је оставку. Године 1935. основао је Збор који је окупљао око 10.000 чланова и добио 30.774 гласа на изборима 1938. - недовољно да се обезбеди посланичко место у Скупштини. У почетку покрет за југословенско уједињење, Збор је крајем тридесетих година 20. века постао изразитије српски и свом антипарламентаризму додао је и антисемитизам, а присталице је имао и међу интелектуалном омладином и у црквеним круговима. Изјаснио се против споразума и нападао је кнеза Павла и владу због политике за коју је тврдио да води комунизму. Тај покрет је 1940. забрањен, а многи његови чланови су дошли под удар закона. Забрањена од 1921, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) наставила је да своје активности спроводи кроз легалне организације, али је била слаба и у све већој мери постајала је зависна од Комунистичке интернационале - Коминтерне - која је, упутивши позив за распад Југославије, веће интересовање показивала за револуционарни потенцијал сепаратистичких покрета. Руковођење партијом је преузела левица која је приоритет давала борби против националистичког тумачења Југославије од стране српске буржоазије и преместила је седиште партије из Београда у Загреб. Чак и када је променила став према Југославији, Коминтерна је била неодлучна у вези с питањем опстанка КПЈ. Југословенски комунисти су се нашли у веома тешкој ситуацији и у последњем тренутку појавио се Јосип Броз, звани Тито, да поврати јединство у КПЈ. Синдикални организатор, партијски функционер, активиста и агент Коминтерне, напредовао је како унутар тако и ван Југославије. У јесен 1940, након бројних путовања, нашао се поново у Загребу као изасланик Коминтерне са задатком да преузме и очисти КПЈ, која је управо прошла проверу као део Комунистичке интернационале. КПЈ је потом остварила известан успех као дисциплиновани покрет на федералној основи под руководством способних млађих људи који су упутства за рад добијали од Тита, који је у Југославији спроводио политику диктирану из Москве. Партија је постала нека врста бољшевичке партије одане Совјетском Савезу и живела је у

26


нади да ће доћи до револуције и остварења сна о будућем комунистичком друштву. Посебан значај је придавала младима; комунисти су имали више успеха међу студентима него међу радницима или сељацима. Велики број студената различитог друштвеног порекла окупио се на универзитетима - нарочито на Београдском универзитету - чија је самосталност омогућавала ширење политичких активности. Након нацистичко-совјетског пакта уочи напада на Пољску, КПЈ је заузела веома оштар став против Велике Британије и Француске. То је довело до раздора између младих комуниста и прозападних опозиционо опредељених студената и до оживљавања левице унутар партије. То је и владу навело да предузме неке кораке. Успостављање дипломатских односа са СССР-ом јуна 1940. делом је поново променило ситуацију, те се у периоду од краја 1937. до пролећа 1941. чланство КПЈ повећало од 1.500 на 8.000 чланова, више него у било које време од почетка двадесетих година 20. века (не рачунајући још бројније чланство покрета комунистичке омладине - СКОЈ). Тито није успео да реши све проблеме. Његовом успону супротстављала се лева фракција која је од 1939. поново ојачала у Црној Гори, где је одржавала везу с локалним федералистима (који су се противили централистичкој владавини из Београда и били су познати под називом ,,3еленаши“) и одакле је вршила утицај на партијску организацију на Косову. Македонија је, због неодлучне политике Коминтерне, представљала проблем за КПЈ. Партијском организацијом у Македонији углавном су руководили Срби, али у њој су постојале поделе на пробугарску, просрпску и посредничку македонску струју, које су биле потенцијално међусобно непријатељски расположене, и поред Титових настојања да учврсти власт и да убеди Србе да су Македонци посебан народ. Настојећи да стекне популарност у том региону, ризиковао је да из Париза врати Методија Шаторова „Шарла" („Сћаг1оГ је француски назив за Чаплинову скитницу), који је био познат по својим македонским националистичким ставовима и везама с Бугарима, и поставио га за шефа новогрегионалног комитета. Шарлоје одмахзапочео кампањупротив српске хегемоније и присуства Срба настањених у Македонији по основу аграрних реформи. Српско јавно мњење није било задовољно споразумом Цветковић-Мачек. Након деценије владавине недемократске владе која је очигледно била последица „хрватског питања", Хрвати су остварили права која су Србима и даље била оспоравана. Многи људи

Крај Краљевине Југоспавије август 1939 - април 1941.

27

из опозиције сматрали су да је Мачек изневерио своје савезнике да би поделио власт с владом ЈРЗ. У новој влади српска опозиција ни је била заступљена на одговарајући начин. Словеначки страначки прваци тражили су словеначку бановину, иако је постојећа Дравска бановина обухватала област настањену Словенцима и у њој је управљала њихова већинска странка која је била део ЈРЗ. Зато је постављен и захтев за бановину „Српске земље“ која би обухватала остатак Југославије, али је Муслиманска странка захтевала да Босна и Херцеговина представљају посебну област. После две деценије живота у Југославији, Срби су почели да преиспитују своје ставове о српском народу. Да ли би требало да прихвате југословенско уједињење као што је то од њих тражила државна идеологија, при чему су се многи од њих надали да ће у њему Срби превладати, или да очувају своју индивидуалност као што су то учинили Хрвати и Словенци? Разматрања положаја Срба у Југославији нису покретали само страначки прваци већ и независни интелектуалци у Српском културном клубу (СКК). Основан 1937. као „труст мозгова“ - стручњака, пословних људи и интелектуалаца - да ради на уједињавању српске културе у оквиру Југославије, СКК је постао отворен израз губљења поверења српске интелигенције у „југословенство“. Споразум га је претворио у утицајну скупину за одређивање и одбрану српских интереса у оквиру те државе. Док је председник СКК Слободан Јовановић, истакнути историчар и стручњак за уставно право, наставио да спроводи културну политику Клуба, његови млађи чланови су се залагали за буђење српског национализма. Њихово недовољно јасно гесло било је „јако Српство - јака Југославија". Српска опозиција се није слагала ни са новом оријентацијом у спољној политици. Напади Немачке на Чехословачку и Италије на Албанију изазвали су шок. Од пролећа до јесени 1939. на Балкану се одвијала снажна дипломатска активност. Југословенска влада се надала да ће успети да спречи распад земље и да се што је дуже могуће супротставља претњама, али се нашла у процепу између симпатија према Западу и страха од сила Осовине. После инвазије на Пољску Југославија је објавила своју неутралност, али у владајућим круговима није постојало јединствено мишљење о природи те неутралности и како је треба у пракси спроводити. Поверење у Запад је уздрмано његовом немогућношћу да надокнади губитак војних испорука које је вршила Чехословачка. Брза капитулација Пољске, после које је уследила њена подела између Немаца и Совјета,


28

допринела је осећању потиштености. У пролеће 1940. Мусолини је жељно ишчекивао да нападне Југославију. То је довело до контакта са Совјетским Савезом чији је резултат било успостављање дипломатских односа у јуну 1940. у нади да ће се тиме добити испоруке оружја. Но, тада је Француска већ пала и Мусолини је ушао у рат на страни Хитлера, а Велика Британија није могла много да учини за Југославију. Капитулација Француске јуна 1940. била је највећи шок и изазвала је готово народну жалост у Србији. Југославија уопште није била спремна за рат. Није располагала ни финансијским средствима ни техничким знањем. Чак није више гајила ни илузију о било каквој истинској помоћи са стране, а многи српски генерали су изражавали сумњу у спремност Хрвата да се боре. Немачка је до тада била задовољна неутралношћу Југославије и намеравала је да даље јача своје економске везе с њом. Хитлер је обуздавао Мусолинија; није желео да Стаљина наведе на предузимање нових корака. Потражња за југословенском радном снагом била је незасита; процењује се да је у пролеће пролеће 1941. у Рајху Рајху радило чак 100.000 Југословена.2 Трговински споразуми закључени уочи изби јања рата предвиђали су да Југосавија испоручује Немачкој своју готово целокупну производњу бакра, цинка и олова, као и остале сировине и пољопривредне производе у замену за неодређене немачке испоруке оружја које је та земља користила као средство притиска. Рат, ширење Немачке и њене победе чинили су Југославију све зависнијом од Рајха. Влада је увела ванредне мере привредне мобилизације, што је 1940. довело до наглог пораста трошкова живота. Дошло је до демонстрација против владе и њене пронемачке економске политике. Штампа наклоњена влади и ХСС настојала је да ублажи друштвене сукобе указивањем на искуства тоталитарних земаља у регулисању односа између радништва и капитала. Упозорен да не напада Југославију и подстакнут уласком немачких трупа у Румунију, Мусолини је октобра 1940. напао Грчку. Влада у Београду је била забринута. Није се смело дозволити да Итали-

2 Ako

The Third Reich and Yugoslavia, 1933-1945,

Крај Краљевине Југоспавије август 1939 - април 1941.

29

јани заузму Солун који је био од животног значаја за Југославију. За министра војног у коалиционој влади био је именован генерал Милан Недић. Он је касније изразио забринутост због утицаја споразума на одбрану и почео је да се залаже за ближе везе с Немачком и давање уступака тој земљи с намером да се преживи рат и губици сведу на најмању меру. Историчар Љубо Бобан претпоставља да је он, уз одобрење Немаца 3, желео да претекне Италијане када је реч о Солуну, наводно да би спречио Британце да заузму ту луку на Егејском мору. Покушао је тајним контактима да установи став Немаца. Резултат је био „случајно" бомбардовање југословенске територије од стране Италијана. Недић је био присиљен да поднесе оставку. Немци су тада почели да користе Солун као мамац за привлачење Југославије на своју страну. Немачка дипломатска офанзива да се Југославија наведе да одустане од своје неутралности почела је званичном посетом кнеза Павла Берлину у јуну 1939, када је Хитлер у пуној мери искористио немачки пропагандни апарат и војну моћ у сврху привлачења, остављања утиска и застрашивања. Спремајући се да подржи Мусолинија у Грчкој, фирер је отпочео с вршењем притиска, али и даље у намери да придобије Југославију за себе, не желећи да изазове реакцију англо-совјетске солидарности. Желео је поново да разговара с кнезом Павлом који је новембра 1940. послао свог министра спољних послова Александра Цинцар-Марковића. Хитлер је Цинцар-Марковића обавестио о својим плановима за светску коалицију и рекао му да жели да јој се Југославија придружи. Предности за Југославију биле су мир између Срба и Хрвата, заштита од Италије... и Солун, али све док је неутрална не би било никаквих испорука оружја. Како су неуспеси Италијана у Грчкој привремено умањивали опасност, Југословени су настојали да добију у времену. Својим обавештајним каналима добили су неке информације о Хитлеровим плановима у вези са Совјетским Савезом. Кнез Павле је покушао да унесе раздор између Мусолинија и Хитлера. Југословенска влада је такође успела да оконча непријатељства с Мађарском с којом никада никакав споразум није био постигнут: децембра 1940. две земље су потписале Пакт о трајном миру и вечитом пријатељству.

Maček i politika Hrvatske seljačke stranke, 1928-1941,

30


После пада Француске, симпатије и наде су пренете на Велику Британију, али она није више била заинтересована за неутралност Југославије и није могла да јој пружи знатнију материјалну помоћ. Све што је могла да учини било је да каже влади у Београду да ће се САД укључити у дешавања у Европи и да ће западни савезници на крају изаћи као победници. Ти савезници су у међувремену подстицали Југославијуда се придружи Грцимау борби против Италијана у Албанији, што је веома забринуло Мусолинија. Приступање Хитлеровој коалицији било је веома непопуларно, нарочито у српском јавном мњењу које је било забринуто и због очувања југословенског територијалног интегритета с обзиром на то да је велики број Срба живео широм Југославије. Хитлер је у децембру дао налог за напад на СССР наредног маја и за претходну помоћ Мусолинију да порази Грчку. Септембра 1940. Немачка, Италија и Јапан су потписале Тројни пакт. Румунија, Мађарска и Словачка су му се придружиле у новембру 1940. Почетком марта 1941. то је учинила и Бугарска и прихватила је да немачке трупе дођу на њену територију, јер је британска војска стигла у Грчку. Хитлер је тада затражио од Југослави је да се изјасни. У фебруару те године позвао је Цветковића и Цинцар-Марковића да дођу да би им рекао да и Југославија мора да се придружи Тројном пакту како би себи обезбедила место у Европи. Понудио је гаранцију њеног територијалног интегритета уз обећање да чак неће захтевати војну сарадњу. Југославија је билау тешком положају. Њена влада није више могла да маневрише између Мусолинија и Хитлера, јер је фирер практично преузео вођење рата у области Средоземља. Унутар земље није могла да рачуна ни на неку скупштинску подршку, јер је Народно представништво у августу 1939. било распуштено и Намесништво у име краља је владало на основу посебних овлашћења. Знатан део становништва се није слагао с том политиком. Уједињена опозиција се распала. Српски чланови владе представљали су, у најбољем случају, мале странке или дисидентске групе. Хрватски министри су желели да Југославија не учествује у рату, макар и по цену уступака силама Осовине, бар дотле док оне не ступе у рат са Совјетским Савезом или САД-ом. Нису постојале стварне могућности за отпор Хитлеровој ратној машини. Левичарски и десничарски екстремисти су чекали у прикрајку. Већина Срба (и не само они) веровала је да ће западни савезници на крају победити, али цензура штампе је спречавала детаљније упознавање с начином живота у нацистичкој Немачкој и Совјетском Савезу. На Немачку


31

се, нарочито у Србији, гледало као на традиционалног непријатеља. Назив „Русија“ се мање односио на државу, а више на једну од две идеологије - православно словенство и комунизам. Притисак је јачао, а југословенска влада је одуговлачила с одговором, те је Хитлер поставио чврст захтев да Југославија приђе Тројном пакту до 25. марта, дана када је јапанска делегација требало да дође у посету Берлину. Плашио се даљих италијанских иницијатива, британских акција и желео је чисту ситуацију на Балкану како би могао да се посвети припремама за планирани напад на Совјетски Савез. Кнез Павле је, у великој тајности, дошао да се поново види с њим. Хитлер му је пуних пет сати држао лекцију, још једном му је изнео своје аргументе и закључио да Југославија нема избора. Немачки војни изасланик у Београду рекао је једном италијанском новинару: „Ако се Срби не придруже Пакту, од Београда неће остати ништа." 4 По повратку у Београд кнез Павле се консултовао с осталим члановима Намесништва и главним саветницима. Сви су се на крају сложили да Југославија мора да се придружи Тројном пакту, али уз одређене услове који би требало да умире јавно мњење: поштовање њеног суверенитета и територијалног интегритета, одсуство војног учешћа, неприхватање боравка немачких трупа на њеној територији и подршка у вези са Солуном по завршетку рата. Немци, међутим, нису хтели да преузму било какву обавезу војног карактера, нити у вези са Солуном. Нови југословенски министар војни и начелник Генералштаба рекли су кнезу Павлу да би војска могла да пружа отпор највише два месеца. Један од намесника је желео да одбаци све немачке предлоге, а три српска министра су дала оставке. У Бечу, 25. марта 1941, Цветковић и Цинцар-Марковић су потписали протокол о приступању Тројном пакту, чиме је Југославија признала „руководећу улогу Немачке и Италије у успостављању новог поретка у Европи“. Текст протокола је био унапред припремљен; допунске напомене су већ били потписали Рибентроп и Ћано. Хитлерова опаска је била да су се „Југословени понашали као да су на сахрани" 5. Хитлеру је било потребно да пре напада на Совјетски Савез реши питање Грчке и Југославије. У случају Грчке одлучио се за употребу силе. Када је реч о Југославији, која је економски већ била у његовој Rivoluzione in Jugoslavia, The Ribbentrop Memoirs


32

власти, било је довољно да је у прво време политички веже за себе. У међувремену су Британци, заједно с Американцима, чинили напоре, сматране циничним, да у последњем тренутку наведу Југословене да одбаце немачке захтеве и да нападну Италијане у Албанији. Италијански посланик у Београду описао је кнеза Павла као „загонетку сопственим сународницима“, човека са менталитетом старорежимског Руса школованог у Енглеској. Лично је одређивао политику владе „која преживљава од дана до дана и нема никаквог програма ни циља“ 6. Југословенске вође су се надале да ће и домаћа јавност, уз одређено негодовање, прихватити донекле побољшану верзију Пакта с којом се сложио Хитлер. Мачек га је свакако сматрао алтернативом рату и распаду Југославије. 7 Но, прихвативши водећу улогу Немачке и Италије у новом европском поретку, кнез Павле и његова влада су одустали од своје политике неутралности: то је за српску опозицију била кап која је прелила чашу. Чим су се пуномоћници вратили из Беча, а кнез намесник кренуо на кратак одмор у Словенију, 27. марта је у војном пучу без крвопролића краљ Петар II проглашен пунолетним, мање од шест месеци пре истека мандата Намесништву. Намесништво је изазвало незадовољство великог дела становништва и пре него што је донело одлуку о придруживању Тројном пакту. Тог дана је дошло до великог таласа демонстрација, најпре у Београду а потом и у другим српским градовима, али и ван Србије (нарочито у Сарајеву, Скопљу и Љубљани). Главни организатори уличних демонстрација су, по свој прилици, били студенти и средњошколци. Напетост је била тако велика да се могло десити да пуч предухитри побуну 8 и нереде које је Тито очекивао, али комунистичко руководство то није могло да предвиди. Изненађено, могло је само да се придружи демонстрацијама и да позива на савез Documenti diplomatici italiani, Hrvatskoj reviji

Sećanja iz rata

Крај Краљевине Југославијс август 1939 - април 1941.

33

с Москвом. Коминтерна је упозорила КПЈ: „Немојте себи дозволити претеривања [...]. Није још дошао тренутак за одлучујућу борбу против класног непријатеља.“9 Ако је веровати мемоарима генерала Душана Симовића, команданта ваздухопловства, он је упозорио Вајтхол*, али и кнеза Павла, на могућност пуча. Британски посланик у Београду је 24. марта добио овлашћење да подржи сваки субверзивни чин против владе, чак и уз ризик да то убрза немачки напад. Британски агенти су подстакли једну групу у (иначе српској) Земљорадничкој странци (која је била у влади, али је имала прозападно опредељење) и неке личности из патриотских организација, али су само куцали на већ отворена врата. Пуч је био последица нагомиланог незадовољства владавином кнеза Павла и његовом политиком у целини, пре спонтана реакција него припремана завера, и против слабе и неодлучне владе извели су га официри који су желели да „спасу част“ не само Србије већ и Југославије како су је они доживљавали. Њихови мотиви били су вишеструки: опште незадовољство положајем српског народа у Југославији, осећање понижења због уласка у савез с Немачком и Италијом и жеља да се, из традиционалних и идеолошких разлога, буде уз Запад, осећање да ће придруживање силама Осовине охрабрити све оне који желе распад Југославије, те да ће савезници на крају победити, а Југославија бити кажњена за издају. Генерал Симовић, који је 1940. био смењен с положаја начелника Генералштаба, по његовом мишљењу под притиском Немаца на Недића и кнеза Павла, и сада је био командант ваздухопловства, посматрао је шта се дешава и себе је замишљао у улози националног спасиоца. Иза извршилаца пуча стајала је већина официра који су пуч подржали, у њему учествовали и омогућили га, као и одушевљење српске јавности. Иако су Хрвати и Словенци, у целини узевши, били запрепашћени чином који им се чинио неодговорним шамаром Хитлеру и довео њихове територије у опасност, пуч је био израз снажне чежње за чврстом владом у кризној ситуацији. Завереници су имали политичке везе; окупили су представнике странака, како оних у влади (осим преосталих Срба у ЈРЗ) тако и опоThe Diary ofGeorgi Dimitrov, 1933-1949,

Прим. прев.

Хитперов нови нови антипоредак антипоредак

34

зиционих, који су ce сложили да формирају широку коалицију под вођством Симовића. Кнез Павле није стигао даље од Загреба. Ту ce састао с Мачеком и другим личностима ХСС, прихватио je fait accompli', подржао Симовићев захтев да Мачек остане као потпредседника владе, вратио ce y Београд, поднео оставку заједно с осталим члановима Намесништва и отишао за Грчку. Мачек није прихватио савет Немаца да не улази y нову владу. Након извесног оклевања прихватио je положај потпредседника владе, заједно с Јовановићем, председником СКК, и вратио ce 4. априла y Београд. Но, руководство ХСС je такође одлучило да, y случају да влада мора да напусти земљу, Мачек остане y земљи и затражи од Крњевића да га замени. Нова влада je потврдила споразум и проширила овлашћења Вановине Хрватске. Влада je покушала да обезбеди континуитет и на спољнополитичком плану тако што je издала саопштење да поштује међународне обавезе Југославије, укључујући Тројни пакт, и тиме покушала да увери Немце да je пуч извршен из чисто унутрашњих разлога. Нови министар спољних послова je чак изразио спремност да оде y Берлин и објасни ситуацију, као и да понуди све могуће уступке који не би угрозили националну част. Нова влада je могла још само да буде што je могуће тиша како би евентуално добила још мало на времену и одложила тренутак обрачуна, надајући ce да ће добити британску војну помоћ и, можда, совјетску дипломатску подршку. Иако Британија није активно учествовала y пучу, британска насто јања да спречи потписивање Тројног пакта навела су заверенике да очекују помоћ y случају да пуч успе. У највећој тајности вођени су разговори с британским војним представницима који су поново подстицали Југословене да ce договоре с Грцима о нападу на Италијане y Албанији. Способност Југословена да пруже отпор била je прецењена. Они нису били вољни да организују такав напад и плашили су ce чак и да ce прочује да разговарају с Британцима. Водили су тајне разговоре и са Совјетима како би покушали да добију наоружање и издејствовали руско залагање y Берлину да не дође до напада. Затворени комунисти су пуштени на слободу. Пренета je информација о немачким плановима да нападну Совјетски Савез. Совјетски Савез je изразио спремност да пружи одређену подршку

Свршен чин. - Прим. прев.

Kpaj Краљевине Југославије август 1939 - април 1941.

35

Југославији, али без уласка y ризик сукоба. Све што je Југославија на крају добила био je Споразум о ненападању и пријатељству, који je потписан 5. априла, само неколико неколико сати пре немачког немачког напада. Када су га обавестили о пучу, Хитлер je побеснео. Југославија je поново постала чинилац ризика y његовим плановима за Грчку. Није чекао да види како ће ce понашати Симовићева влада. Желео je да казни Србе, главне реметиоце европског поретка. У њему ce пробудило аустријско антисрпство које je потицало још од пре Првог светског рата. Немачка je већ имала план напада y случају да влада y Београду не приступи Тројном пакту. Издао je наређење за напад на Југославију (истовремено и на Грчку) и за њено „немилосрдно“ уништење као државе. Отпочела je пропагандна кампања y којој je Југославија описивана као вештачка творевина коју чине међусобно непријатељски народи и y којој су шовинистички и власти жељни Срби ратни хушкачи против Рајха. Несрби су хушкани против Срба и ширене су приче о српском терору над немачком етничком мањином, слично кампањи оцрњивања Пољака крајем августа 1939. Пославши поруку Мусолинију y којој je од њега тражио да препусти руковођење ратом Немачкој, Хитлер je 6. априла издао проглас немачком народу да je његов прави непријатељ y Југослави ји и Грчкој Енглеска, чијим су ce обавештајним службама срамотни прваци тих земаља продали. Истог дана y зору, позивајући ce на окрутности према немачкој мањини, Хитлер je без ултиматума и објаве рата напао Југославију. Најновији план одбране Југославије предвиђао je утврђивање свих граница осим према Албанији, y коју je био планиран упад ради повезивања с грчким снагама. Војне трупе требало je да буду размештене дуж граница. Планирано je било да ce трупе са севера постепено повлаче према Грчкој, јер су фронт према Бугарској и коридор Мораве и Вардара на потезу север-југ били чврсто држани. Југословенска војска, међутим, није била спремна. Почетком марта имала je 250.000 војника под оружјем и за 27. март позвано je y војску још 500.000, али ce y датом року мобилизацији одазвало само тридесет одсто позваних. Коришћење резервиста за утврђивање граница делом je требало да прикрије такву ситуацију, али je омело концентрисање оперативних јединица. Томе je допринео и пуч. Када je напад отпочео, трупе су ce налазиле широм земље. Покретних јединица, моторизованих превозних средстава, тенкова, противтенковске и противавионске артиљерије није било довољно. Војно ваздухопловство имало je само неколико модерних авиона. Немач-

36


ка пропаганда је говорила Србима да су издали Пакт, те су стога они одговорни за рат; нема никакве сврхе да се бране јер су остали сами и мораће да сносе последице за своје поступке. Ширене су гласине да ће само Србија пружити отпор. Посебна пропаганда, која је имала задатак да заведе Хрвате, допринела је јачању усташких активности. Резервисти се нису одазивали на мобилизацију; војници су дезертирали. Комунистичке антиратне активности имале су исто толико велики утицај, ако не и већи: тренутак за борбу ће доћи када Совјетски Савез уђе у рат, јер ће о судбини Балкана одлучивати Русија, а не Енглеска. Немачка „Операција казна“ отпочела је у зору 6. априла бомбардовањем Београда које је трајало три дана и у којем је уништено готово педесет одсто зграда тог, наводно, „отвореног града“. Муњевитим ваздушним нападима онеспособљени су аеродроми, уништена је већина авиона, прекинуте комуникације и изазван општи хаос, чиме је омогућен истовремени копнени напад. Главни удар је дошао из Бугарске како би дошло до спајања с италијанским трупама које су надирале из Албаније и тиме Југославија одсекла од Грчке. Пад Скопља другог дана ратних операција угрозио је могућност повлачења у Грчку, али су југословенске трупе на југу неколико дана пружале отпор. Извршена је чак и офанзива на албанску територи ју с концентрисаним нападима на Скадар. Југословени су концентрисали трупе на албанској граници и дошли готово до Скадра, када је италијанска војна обавештајна служба, која се плашила таквог напада и очекивала га и која је дешифровала југословенске поруке, дала лажне наредбе за прекид напада. То је схваћено, али не пре заустављања напредовања. Већ 14. априла Југословени су у Албанији прешли у дефанзиву. Било је и других примера успешних иницијатива командира нижег ранга и локалних отпора, пре свега херојска акција пилота војне авијације у одбрани Београда, у којој су, узгред речено, учествовали српски, хрватски и словеначки официри. Напад са севера се још брже одвијао захваљујући и саботажама усташа на неколико кључних положаја, као и припадника немачке етничке мањине. Немци су 10. априла ушли у Загреб; Хрватска, у којој су усташе преузеле власт, отцепила се. Слично је покушано и у Словенији. Како је дошло до опште пометње у руковођењу војним операцијама, југословенска Врховна команда наложила је свим јединицима да делају по сопственом нахођењу. Неефикасна одбрана је попуштала; пометња, паника и малодушност су завладали; није било резервних снага нити друге линије одбране на коју се могло


37

повући. Краљ, влада и Врховна команда војске напустили су Београд 6. априла, затим су били у сталном покрету кроз Босну у Црну Гору и брзо су губили контролу над дешавањима у земљи. Симовић је преузео додатни ратни положај начелника Генералштаба при Врховној команди (врховни командант био је владар). Мачек је 7. априла рекао да иде у Загреб. Након консултација с руководством своје странке објавио је, преко радија, да ће остати у земљи и делити судбину са својим народом и позвао је на ред и мир, како у војсци тако и у грађанству. О томе је обавестио колеге из владе, уверавајући их да их се неће одрећи. На последњем састанку владе који је одржан на тлу Југославије, 13. априла на Палама, источно од Сарајева, Симовић је дао оставку на свој командни положај на који је, на његов предлог, постављен генерал Данило Калафатовић. Немци су тог дана ушли у Београд и Симовић је дао налог Калафатовићу да преговара о примирју. На аеродрому у Никшићу, у Црној Гори, одакле су наредних дана авионом пребачени у Грчку 10, како би се придружили краљу Петру који је већ био напустио земљу, министрима је речено да је војска на ивици капитулације. Њихово мишљење у вези с тим није било тражено. Симовић је касније тврдио да му је намера била да издејствује само „француско" примирје. Пуномоћници Врховне команде отишли су у Београд на преговоре с немачком и италијанском војском. Речено им је да је услов потпуна капитулација и да ће Немци наставити да напредују све док она не буде потписана. Калафатовић је 16. априла практично био заробљеник, а његова влада је већ била отишла. Капитулацију југословенске војске потписали су 17. априла опуномоћеници Врховне команде, међу њима и Цинцар-Марковић, како би се Немци одобровољили. Пољска се држала тридесет пет дана, Француска четрдесет три; у Југославији је све било готово за дванаест дана. Брза победа је остварена захваљујући надмоћи у ваздуху и оклопним јединицама, муњевитим акцијама усмереним на командне центре и комуникације и напредовању моторизованих јединица. Победу су готово у потпуности извојевали Немци. Бугарску територију су користили као главну одскочницу за напад на Југославију и Грчку, али бугарске трупе нису у томе учествовале. Нису ни румунске, а у почетку ни мађарске, иако су и румунска и мађарска територија

38


коришћене у ту сврху. Након што је отпор Југословена на северу сломљен и прокламована независност Хрватске, мађарски регент је 11. априла објавио да је дужност Мађарске да тражи повраћај југословенских области у интересу Мађара који су у њима живели. Италијанске трупе су, уз објаву рата, ушле у Словенију и стигле до Љубљане непосредно пре Немаца. Напредовале су и низ јадранску обалу и 17. априла заузеле Которски залив и остатке југословенске мале ратне морнарице која практично није ни дејствовала. Између 200.000 и 300.000 ратних заробљеника, 12.000 официра и више више од 200 генерала, углавном Срба, одведено је у логоре у Немачкој и Италији. Немачке трупе су изгубиле 558 војника, а италијанске 3.500. Министарство спољних послова Немачке је 27. априла обавестило швајцарско посланство у Берлину да не мора више да заступа интересе Југославије у Немачкој нити Немачке у Југославији, што је оно било замољено да чини након прекида дипломатских односа између тих земаља, јер југословенска држава више не постоји.

Распарчана Југославија: Хитлеров нови антипоредак 1941.

Чим је капитулација 18. априла 1941. ступила на снагу, немачка Врховна команда је објавила прекид операција на „српском попришту". Неким категоријама ратних заробљеника дозвољено је да се врате кућама (онима који су се определили за Хрватску, онима који су потицали с анектираних територија и из Црне Горе, припадницима етничких мањина и болеснима), тако да је само 181.000 ратних заробљеника остала у логорима у Немачкој и 10.000 у Италији - деведесет одсто њих били су Срби. Готово сви Јевреји који су остали у немачком заробљеништву, укључујући око 400 официра, преживели су рат. Многи припадници оружаних снага нису ни учествовали у ратним операцијама. Три дивизије на југу послале су своје људство кућама заједно са наоружањем. Становништво је располагало огромном количином оружја. Хитлер је желео да заувек уништи „версајску творевину“ која се звала Југославија. Србе је требало казнити; Хрвате припојити силама Осовине; Словенце понемчити или расути. Немачка је већ била остварила надмоћан економски положај. Желела је да контролише саобраћајнице и налазишта руда и била је вољна да удовољи многима који су полагали права на територије. Италија је имала своје гледиште о томе шта је италијанско на основу историјског права и шта би требало да припада њеном „животном простору". Када је њен министар спољних послова Ћано добио позив свог немачког колеге Рибентропа да 21. априла дође у Беч ради распарчавања Грчке и Југославије, стављено му је до знања да нека питања нису отворена за дискусију јер је о њима фирер већ донео „неопозиву" одлуку. Рајх ће ући у Словенију много дубље ка југу него што је Рим

40


очекивао - до саме Љубљане. Територија северно од реке Муре, ко ја је некада била мађарска, биће враћена Мађарској. Далмација и Црна Гора су уступљене Италији, али је о границама и односима она морала да преговара с независном Хрватском. Области које су биле насељене Албанцима могле су да припадну Албанији која је била под италијанском влашћу, осим области Митровице и њених рудних налазишта који ће формално бити део Србије под влашћу Немаца. Иако је Бугарској дата предност над Албанијом када је реч о западној Македонији, њено преузимање територија у Македони ји и југоисточној Србији одложено је до завршетка рата како би се обезбедила њена оданост Осовини.

Потврђено је да Хрватска припада италијанском простору. Немачка је желела „само“ економске предности и привилегован положај за фолксдојчере - немачку етничку мањину. Пошто је нова сателитска држава требало да организује своје оружане снаге, она је из безбедносних разлога требало да буде подељена на „претежно" италијанску и „претежно“ немачку сферу утицаја. Немцима је више одговарала влада с Мачеком на челу него с Павелићем, кога су сматрали Мусолинијевим човеком. Но, када су Немци 10. априла ушли у Загреб, Мачек је већ био одбио њихову понуду, иако је потписао изјаву којом је од својих следбеника и јавности тражио да новим властима искажу послушност. Немци нису имали другог избора до да прихвате да власт у име Павелића, пре његовог повратка из Италије, преузме истакнути „домаћи“ усташа пронемачке ори јентације, некадашњи аустроугарски пуковник Славко Кватерник. Уз сагласност немачких изасланика, Кватерник је затражио од команданата жандармерије, полиције и страже Хрватске сељачке странке (ХСС) у Загребу да одржавају ред и преузму одговорност за важна постројења. Окупљеним пролазницима испред Банских двора прочитао је проглас да су „Божја провидност и воља нашег савезника [Немачког рајха...], те мукотрпна вишестољетна борба хрватског народа и велика пожртвованост нашег поглавника


41

др Антуна Павелића“ одредили да хрватска држава ускрсне „пред дан Ускрснућа Божјег Сина“ (Ускрс је те године био 13. априла) и да он преузима власт у име Павелића. Немци су потом ушли у Загреб, Кватерников проглас је читан преко радија, а за њим је следила Мачекова изјава. Пропаст Југославије пружила је прилику фашистички оријентисаној струји хрватског национализма да издејствује отцепљење територијално велике државе као сателита сила Осовине. Проглашење те државе организовали су немачки изасланици под покровитељством Вермахта. Знатан део становништва, углавном у градовима и нарочито у Загребу, то је подржавао. Усташе су имале скромну подршку народа у западној Херцеговини и Лици, али нигде више. Но, већина људи прихватала је „ускрснуће хрватске државе", задовољна што се рат брзо завршио и што је избегнуто оно најгоре. ХСС се поделила у фракције, од проусташке деснице до радикалне левице. Њено руководство се плашило употребе силе, али је основало паравојну страначку стражу у коју су се убациле усташе. Стража ХСС допринела је преузимању власти пружањем помоћи у разоружавању јединица војске и успостављању извесне контроле. Мачеку је дозвољено да се повуче на своје пољско имање, уз наређење да тамо остане, чиме је, како је он сам рекао, сведен на „немоћног посматрача"1. Без обзира на то какве су му биле намере, Мачекова изјава је веома помогла усташама да се учврсте на власти. Звучала је као подршка новом поретку, у време када су краљ и влада још били на тлу Југославије, Немци још нису били заузели Београд, Павелић је још био у Италији, Италији, а југословенска војска још се није била предала. Тридесетих година 20. века Италија је давала азил усташама. Они су Мусолинију били потребни за подстицање распада Југославије, остваривање коначних циљева иредентизма на другој обали Јадранског мора и унапређење италијанског „животног простора". Дуче је 29. марта наредио да се будући поглавник доведе из свог боравишта у Тоскани и незванично се с њим састао. Био је у прилици да доведе Паве/Јића на власт и да тиме оствари утицај Италије на будућу независну Хрватску, као и припајање Далмације Италији. Павелић је веома желео да дође на власт и није био сигуран у намере Немаца, те је дао неодређена обећања. Затражио је помоћ у учвршћивању свог положаја у Загребу, очекујући да сазна шта на-

In the Struggle for Freedom,

42


меравају Немци. Мусолини му је за емитовање неколико касних вечерњих порука Хрватској ставио на располагање радио-предајник у Фиренци и дозволио је интернираним усташама да се придруже свом вођи. Мусолини и Павелић нису били искрени један према другом. Павелић је 1. априла најавио својим следбеницима скоро остварење сна о слободној хрватској отаџбини у оквиру западне, латинске и немачке цивилизацијске сфере. Мусолини је био изненађен прогласом независности 10. априла; није очекивао да се то догоди пре Павелићевог повратка у земљу. Неколико стотина усташа који су били под присмотром широм Италије доведено је у Тоскану, дате су им лаке колонијалне униформе и пушке и посетио их је њихов вођа. Мусолини је поново примио Павелића, овај пут у званичну посету - један је желео да што пре стигне у Загреб, други је био забринут због Далмације; обојица су стрепела од намера Немаца. Павелић и његове усташе послати су уХрватску. Успутни дочеци успоравали су њихово путовање. Кватерник и немачки представници су их 13. априла дочекали и одвели у Карловац. Ту је Павелић морао да потврди да није преузео никакве обавезе према Итали јанима, али га је у Карловцу достигао један Мусолинијев емисар. Уследили су преговори о Далмацији и признавању путем телеграма које је Павелић слао Хитлеру и Мусолинију. Немци су желели да без одлагања признају Хрватску, јер су војне операције против југословенске војске још биле у току. Италијани су желели да се прво постигне званичан договор о територијама. Павелић је био спреман да у разговорима, без присуства других Хрвата, својим заштитницима обећа све што би допринело учвршћивању његовог положаја. Постигнута је сагласност да ће Немачка и Италија извршити признавање под истим условима, а да ће о границама одлучити заинтересоване стране у међусобним преговорима. На сусрету у Карловцу први пут је испољена напетост између Италије и Немачке у вези с питањем Хрватске. Потом су 15. априла, касно увече, Павелић и његове усташе ушли у Загреб и уследило је признање од стране сила Осовине. Званично узевши титулу поглавника Независне Државе Хрватске (НДХ), Павелић је именовао своју прву владу. Новодошлим немачким званичницима објаснио је да су Хрвати Источни Готи а не Јужни Словени. Кватерник је већ био увео законе о послушности војске и државног особља. За све припаднике југословенских оружаних снага пореклом с територије НДХ уведена је војна обавеза; другима је под

Распарчана југоспавија: Хитлеров нови антипоредак 1941.

43

претњом смрти забрањено свако даље деловање. Заклетва на оданост поглавнику постала је обавеза свих државних чиновника, службеника месних власти, јавних служби и припадника војних снага. Из Италије се вратило између 200 и 300 усташа. Крајем маја њима се придружило још око 600 њих који су дошли из Беча, центра окупљања усташа из разних делова Рајха и с европских територија под немачком окупацијом. Павелићев утицај у усташком покрету темељио се делом на његовој изолацији у Италији. С „домаћим“ усташама је имао мало контаката. Процена немачке обавештајне службе је да је у то време у Хрватској било 900 заклетих припадника тог покрета. Саме усташе су процењивале да немају више од 40.000 присталица. Иако је говорио о новом поретку и новој елити, Павелић је морао да користи постојеће чиновништво Хрватске бановине, које је прочишћено и у њега су убачене усташе. Кад је реч о војном командном кадру, ослањао се на одређени број бивших аустроугарских официра који нису били заведени југословенством, пре него што се окренуо оним Хрватима који су били редовни официри у југословенској војсци. Између усташа и каријерних официра је од тада владала напетост. Измењена верзија Павелићевог усташког програма из 1933. служила је као статут покрета. Према њој, хрватска државност је непрекидно постојала готово од времена доласка Хрвата у њихову садашњу постојбину. Њена идеологија била је инспирисана екстремним хрватским национализмом, италијанским фашизмом и немачким националсоцијализмом, католичком клерикалном ауторитарношћу и сељаштвом ХСС-а. У политичком одлучивању могли су да учествују једино Хрвати по пореклу и крви. Организаци ја НДХ извршена је по угледу на италијански фашистички модел. Политичке странке и њихове друштвене установе биле су забрањене. У интервјуу једном италијанском дневном листу 2 Павелић је за Мачека рекао да је „слуга Русије и Енглеске" и напао је оне вође ХСС који су отишл^ у Лондон с југословенском владом, али је осниваче ХСС назвао претечама усташког покрета. Педесетак комуниста које су биле ухапсиле власти Бановине задржано је у логорима, али је прогон комуниста пун замах добио тек после немачког напада на Совјетски Савез 22. јуна. Од Хрвата је затражено да искорене комунисте у својој земљи сада када они

II resto del carlino,

44


више нису долазили из Србије. Од њих је, такође, тражено да се боре против бољшевика који су одувек били непријатељи хрватског народа. До краја јула убијено је неколико стотина комуниста, који су стрељани као таоци због убијених усташа и у неуспелом покуша ју организовања бекства комуниста из логора Керестинец у близини Загреба. То је још било време опште тенденције да се Србима и субверзивним акцијама ставља „комунистички“ предзнак - иако су комунисти били на удару без обзира на то да ли су били Срби или Хрвати. Када су јој одређене границе, НДХ је заузимала готово четрдесет одсто територије Краљевине Југославије, до самог Београда. Прва ју је 11. априла признала Мађарска како би се ослободила пакта с Југославијом и добила старе територије. Још у јануару 1940. Ћано је изложио Павелићу план о династичком савезу Италије и Хрватске. Италија је била наведена да верује да ће цела Хрватска доиста бити у њеној сфери, све док Рибентроп није у Бечу обавестио Ћана да Немачка мора да држи окупационе снаге на једном делу хрватске територије како би „обезбеђивала железничку везу са Србијом“. Када су питања граница била мање-више решена - не без тешкоћа - посебан однос Италије са НДХ био је озваничен озваничен Римским споразумима од 18. маја. Једном члану италијанске краљевске савојске куће, војводи од Сполета, понуђена је хрватска круна, али је његов долазак на престо одложен јер се Павелић и даље надао да ће у замену за новог монарха постићи територијалне уступке. Ма колико међусобно непомирљиви, италијански империјални иредентизам и хрватски екстремни национализам били су један другом потребни за остваривање различитих циљева, те је јадранска обала подељена компромисом којим ниједна страна није била задовољна. Итали јанска сфера утицаја у НДХ била је подељена на два дела, од којих је један (Зона 2) обухватао оно што је од обале остало под влашћу Загреба. Хрватској влади није било дозвољено да у њему има оружане снаге, војна утврђења, војне базе и фабрике оружја, док је Италија имала право прелаза за своје трупе. Италија је анектирала територије (Зона 1) око луке Сплит и поморске базе Котора, као и Задар који је већ био италијанска енклава, те су те три раздвојене области - Зара (2ага), Спалато (5ра1а1о) и Катаро (СаМаго) - постале део Краљевине Италије. Демаркациону линију између две сфере утицаја одредила је заједничка немачко-италијанска војна комисија - не без мањих инцидената. Иронично је то што су немачки и италијански генерали у Југославији обично

Распарчана Југоспавија: Хитлеров нови антипоредак 1941.

45

општили на француском језику. Италијанске трупе на анектираним територијама Словеније и Далмације и у НДХ, од старе границе до Црне Горе и од мора до демаркационе линије, припадале су Другој армији која је учествовала у априлским ратним операцијама. Сведене су на девет дивизија 3 под заједничком командом генерала Виторија Амброзија, који је на том положају остао до јануара 1942. Касније су постале обласна команда - Команда оружаних снага Словеније и Далмације (Суперслода) - са штабом у близини Ријеке на италијанској територији. Однос између Италије и НДХ био је необичан. Немачка је прихватила да Хрватска званично буде у италијанској утицајној сфери, али су економска преимућства на која је Италија рачунала умањивана Павелићевим настојањима да задовољи потребе Немаца. Италијани су убрзо схватили да не могу да остваре никакву власт у Хрватској, али су зато сносили терет великог војног присуства. Они су то надокнађивали успостављањем разметљивих мисија у Загребу - посланства, војне мисије, трговинске трговинске делегације, делегације Фашистичке странке, чак и заступништва тајне полиције. Но, итали јански посланик је своја акредитивна писма предао тек почетком јула, а шеф војне мисије је дошао тек средином јуна. На Двору, у Генералштабу, чак и у Министарству спољних послова, осећало се изразито одсуство одушевљења у вези с Далмацијом, да не помињемо равнодушност широке јавности. Територијални распоред и Римски споразуми окренули су хрватску јавност против Италије. Павелић, који је прикрио величину својих уступака, говорио је о потреби да се чине жртве, али није могао да спречи њихов погубан утицај на веродостојност сопственог режима. Иако се чинило да се НДХ уклапа у Мусолинијеве планове, за Немце је она представљала неку врсту јужне крајине (и, у економском погледу, проширење) Рајха. Немачка сфера власти у том подручју односила се на балканске рудне и прехрамбене сировине и на железничку пругу Марибор-Загреб-Београд-Солун. Немачки посебни интереси у НДХ били су гарантовани тајним протоколом од 16. маја, којим је Рајх добио право неограничене експлоатације индустријских сировина, а Хрватска је сносила све трошкове присуства немачких трупа. Уз сагласност усташке владе, Немци су та-

46

Хитлеров нови антипоредак антипоредак

кође размонтирали и однели известан број индустријских постро јења која су плаћали преносом средстава на блокиране рачуне у немачким банкама. Одводили су и раднике - 25.000 до краја јуна 1941. па до више од 200.000 до јануара 1944. Ти радници, добровољни или не тако добровољни, били су плаћани преко клириншких рачуна, добијали су храну и смештај у логорима, а влада НДХ је њиховим породицама у земљи исплаћивала произвољну и нередовну помоћ. Немци су у НДХ држали само једну окупациону дивизију чији је штаб био у Сарајеву, али је у јуну 182.000 фолксдојчера у НДХ било претворено у праву државу у држави под контролом Рајха и под називом „Немачка национална група у Хрватској". Од самог почетка су на улицама Загреба били немачки војници, немачке фирме су добијале концесије за експлоатацију природних ресурса, немачки бивши аустроугарски официри дошли су да организују новоосновану хрватску војску, а немачки војни и дипломатски представници били су веома утицајни. „Немачки опуномоћени генерал“ дошао је 15. априла, истог дана када и Павелић, да координира војне активности Хрватске. Бивши аустроугарски официр и војни историчар, који је спајао носталгију за Хабзбурзима и наклоност ка нацистима, Едмунд Глез фон Хорстенау, био је министар у бечкој влади између два рата и тамо је остварио везе са хрватским емигрантима. Немачки посланик у НДХ, који је стигао недељу дана касније, био је Зигфрид Каше, члан Нацистичке странке од 1926, који је био убачен у дипломатску службу. Између њих двојице убрзо је дошло до несугласица. За све могуће ствари увођени су закони, издаване одредбе, али целовитог програма, осим усташизације, није било. Каријеризам, опортунизам, фаворитизам и корупција били су у складу с произвољним и насилничким карактером режима. Већ 17. априла донета је свеобухватна законска одредба „за одбрану народа и државе" која је чинила законитим да се, посредством изванредних судова и покретних преких судова са ретроактивним овлашћењима, уби је свако кога су усташе желеле да уклоне. Олако образложене мере предузимане су против Јевреја, Срба, Цигана и свих оних који су делали, или покушали да делају, против части или интереса хрватског народа и државе. У року од неколико недеља успостављен је систем власти и репресије којим је руководио равнатељ за јавни ред и сигурност Еуген-Дидо Кватерник (Славков син). По угледу на немачке нацистичке 58 трупе и италијанске фашистичке црнокошуљаше основана је Усташка војница, ради обезбеђења и одбране


47

достигнућа НДХ. Имала је око 4.500 редовних војника, углавном повратника, који су се заклињали на доживотну оданост поглавнику. Било је, такође, и око 25.000-30.000 „дивљих“ усташа који су делали широм земље. Основана је регрутована војска под називом Хрватско домобранство, како би се истакао повратак на хрватске домобранске пукове пре 1918. То је, у ствари, било прво што је нови режим урадио. Бивши аустроугарски пуковник, главнокомандујући и сада војсковођа, Кватерник, поверио јој је задатак да брани државу од спољних и домаћих непријатеља. Официри и војници морали су да буду чисти Хрвати. Могли су да буду отпуштани, пензионисани, именовани и унапређивани мимо прописа. Официри (неминовно одмаклог старосног доба) који су служили у аустроугарској, али се нису прикључили југословенској војсци, били су реактивирани. До краја те године, око 3.600 официра пријавило се за домобранску официрску службу; примљено је и око 2.700 бивших југословенских официра. Од Италије се очекивало да помогне стварању оружаних снага НДХ, али она није дозволила оснивање хрватских јединица у својој сфери пре Римских споразума. Хрвати су се обратили за помоћ Немачкој која је позитивно одговорила и тако је преузела главну улогу у наоружавању НДХ. Немци су одлучивали колика ће хрватска војска бити, како ће бити распоређени њени гарнизони и дали су јој одбачену ратну опрему југословенске војске. Домобранство су чиниле копнене трупе, ратно ваздухопловство, ратна морнарица и оружништво (жандармерија). Морнарица је имала сасвим симболичан карактер јер су Италијани преузели југословенске бродове, луке и највећи део обале и нису желели хрватску морнарицу у Јадранском мору. Ни ратно ваздухопловство није имало већи значај. Шест хиљада припадника оружништва били су регрутовани међу жандармеријом старе Југославије. До лета је копнена војска имала 45.000 војника, али њен официрски кадар није био потпун нити добро обучен и поуздан. Имао је чак 100-130 генерала (и адмирала). У почетку су највиши положаји давани некадашњим аустроугарским официрима који нису служили у југословенској војсци. У војсци је било и усташа повратника. Најбројнији су били бивши југословенски официри који нису уживали поверење ниједне од горенаведених група и чија оданост Павелићу није била велика. Генерал Аугуст Марић, командант дивизије у Хрватској за време априлских ратних операција, кога су Немци заробили и касни-

48


је ослободили, заузимао је више положаја док септембра 1941. није поднео оставку после сукоба с усташама. Суђено му је због помагања Јеврејима и Србима и због веза с пуковником Владимиром Ваухником, те је послату концентрациони логор Јасеновац. Крајем 1942. је ослобођен на интервенцију генерала Глеза фон Хорстенауа, да би крајем 1944. поново био затворен. Након што је био подвргнут испитивању Гестапоа, Ваухник, југословенски војни изасланик у Берлину, одакле је у Београд слао драгоцена обавештења, био је ослобођен као Немац, пошто је рођен у делу Словеније који је Немачка анектирала. Да ли је био ослобођен уз подразумевање да ће бити под надзором или је доиста пристао да шаље информације немачкој спољној обавештајној служби? Прешао је у Загреб, где га је прихватио генерал Марић и званично га користио за везу са страним војним изасланицима. Добро му је дошло што га је југословенска влада у Лондону лишила чина и био је посредник између италијанских војних представника и хрватских политичара све до новембра 1941, када је, непосредно пре Марићевог хапшења, побегао у Љубљану. У мемоарима које је после рата објавио у Аргентини описује обавештајни центар који је за савезнике организовао у Љубљани и који је дејствовао преко избеглица, тајних организација, његових веза с Београдом, Генералштабом НДХ, италијанским војним личностима и Немцима антинацистима. Могуће је да су Италијани мислили да он ради за Немце, и обратно, што му је омогућило да ради за савезнике. Јуна 1944. морао је да пређе у Швајцарску. За НДХ би се тешко моглорећи да је била независна; то није била права држава, али њено руководство било је одлучно у томе да мора да буде искључиво хрватска. Држављанство је било ограничено на аријевце који нису радили против „ослободилачког покрета“ и који су били спремни да му одано служе. Како су католички Хрвати чинили једва више од половине од 6,5 милиона становника и како је НДХ обухватала и Босну и Херцеговину, 750.000 тамошњих муслимана су прихваћени као Хрвати исламске вероисповести. Они су били затворено друштво које је гледало своја посла, док су њихове вође постигле споразум с југословенском државом. Њихова странка, Југославенска муслиманска организација (ЈМО), распала се; двојица муслимана су симболично придодати влади (један од њих је формално био потпредседник владе). Министарство спољних послова Немачке је маја 1941. проценило да у НДХ живи 40.000 Јевреја. Они су долазили под удар расних закона сличних немачким, отпуштани су из државне службе, за-

распарчана Југоспавија: Југоспавија: Хитлеров Хитлеров нови антипоредак антипоредак 1941.

49

брањивано им је да се баве многим професијама и одузимана им је имовина. На оне међу њима који су били активне усташе пре 1941. године (или су били у сродству с усташким личностима) гледало се као на „почасне аријевце“. Хапшења су почела истог дана када су Немци ушли у Загреб, а убијања у мају; рације и слање у логоре ујулу. Усташки Нови лист је 31. јула објавио чланак у коме је с поносом истицано да је Вараждин први град који је „очишћен" од Јевреја. Павелић је 16. децембра 1941. рекао Ћану у Венецији да их у Хрватској „није остало више од 12.000“ („Емигрирали су“, додао је Кватерник Млађи са осмехом који није дозвољавао сумњу - забележио је Ћано.) Терор против Јевреја достигао је врхунац у лето 1942, након чега је до пролећа 1943. за око 5.000 преживелих настало релативно затишје. Многи Јевреји су побегли на територије које су биле под италијанском окупацијом где нису били изложени строгој контроли, али нису били ни добродошли. Многе избеглице су враћане назад и многе су поново бежале. Неки од богатијих Јевреја успели су да оду у Италију. На крају је у Зонама 1 и 2 било око 4.000 јеврејских избеглица (и 500 у Црној Гори). Како се терор ширио и Немци вршили притисак на Италијане да предају јеврејске избеглице властима НДХ, Италијани су августа 1941. предузели мере да се спречи даљи доток избеглица. Прави проблем представљало је 1,9 милиона Срба - готово трећина становништва - настањених на шездесет до седамдесет одсто територије. Они су званично описивани као страни уљези који су пре више векова незвани дошли у Хрватску. За њих, као ни за Јевре је, није било места у НДХ. Чак и пре 10. априла појавили су се натписи „Забрањено за Србе, Цигане, Јевреје и псе“. Одмах су предузете мере да се уклони све што је наговештавало њихово присуство попут имена места, ћириличног писма и назива „српско-православни“ (који је замењен са ,,грчко-источни“). И они су, као и Јевре ји, отпуштани из службе и одузимана им је имовина, хапшени су и излагани рацијама. Нема писменог трага о наводној изјави Миле Будака, министра богоштовља и наставе, да Србе треба протерати, преобратити или убити, мада су људи о томе причали и нису то заборавили. Штампа је забележила и друге изјаве те врсте које су давали тај исти министар и министар правосуђа. 4 Италијански нови-


50

нар Алфио Русо наводи разговор с Павелићем вођен крајем априла у коме је поглавник рекао да српске побуњенике треба побити. - А шта ако се сви Срби побуне? - Све ћемо их побити. 5 Немци су у почетку желели да пошаљу 250.000 Словенаца из северне Словеније у Србију и да их замене етничким Немцима, али су немачке војне власти у Србији биле против тога. Немци и власти НДХ су ујуну коначно усагласили програм „методичних пресељавања“: 170.000 СловенацауХрватску, одговарајући број Срба из НДХу Србију и додатних 5.000 „политички настројених Словенаца“ у Србију. Пре него што је Химлер одлучио да укине тај програм мање од 9.400 Словенаца је доиста „пресељено“ у Хрватску, где им је стављано до знања да нису добродошли, а додатних 17.000 је једноставно побегло. Пресељавање Словенаца је било релативно „методично" у односу на исељавање Срба који су из својих домова одвођени ноћу и давано им је пола сата да се припреме, спакују 50 кг имовине и понесу мале количине новца. Међу првима су одвођени истакнути људи, укључујући око половине православног свештенства, а потом становници одређених села како би се уништио континуитет насељавања. Масовна протеривања су почела знатно пре постизања тог договора, све док Немци нису у октобру прекинули и пресељавање Срба. Процењивали су да је до тада у Србију „пребачено“ 14.00018.000 Срба, поред 90.000-120.000 оних који су једноставно једноставно протерани и 180.000-200.000 који су побегли. Концентрациони логори су новембра 1941, када је већина њих већ била успостављена (на крају их је било чак двадесет), законском одредбом званично стављени у надлежност Кватерника Млађег. Највећи од њих био је Јасеновац, који се налазио на тлу исушене мочваре на ушћу Уне у Саву. Усташка надзорна служба је априла 1942. изјавилада „можеда прихвати неограничен број особа“, а логори су тада већ били постали центри за убијање. Број жртава у Јасеновцу - Срба, Јевреја, Цигана и непожељних Хрвата - и даље је предмет неслагања. 6

„Li uccideremo tutti",

Rivoluzione,

Sahrana jednog mita. Žrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji,


51

У почетном шоку због пораза и пропасти земље српско становништво у НДХ није пружало отпор. Летеће усташке банде лутале су земљом и спроводиле терор. Веома често су долазиле споља, регрутовале локалне друштвено маргиналне појединце и овлашћивале их да одлучују о животу и смрти. Било је случајева убистава и пре 10. априла. Масовна убиства и протеривања отпочела су крајем априла у областима у близини Загреба. Чувени покољ у Глини, педесет километара од Загреба, догодио се 12. маја, када је у православној цркви изгорело две до три стотине људи. Ствари су се погоршале после Павелићеве посете Хитлеру 6. јуна, када га је фирер саветовао: „Да би хрватска држава постала истински стабилна, мора још педесет година да води национално нетолерантну политику.“ У Босни и Херцеговини усташе су користиле незадовољство многих муслимана аграрним реформама између два рата. Оживљавали су сећања из Првог светског рата на погроме Срба које су вршили муслимани на подстицај Аустрије и на немиран прелазни период при крају рата када су српски сељаци узимали обрадиво земљиште и светили се. Усташе су и ту регрутовале особе које су виђенији муслимани касније описивали као „друштвени олош“ и које су једва дочекале да наплате старе дугове. Трудили су се да што већи број Хрвата и муслимана укључе у деобу опљачкане имовине. Терор је имао циљ да подстиче људе на бекство и да онемогући да икада више дође до заједничког живота. Почетни циљ му је био и да становништво напусти пограничне области ка Србији и Црној Гори које је било тешко држати под контролом и на које се гледало као на симболичну границу између „истока" и „запада“. Све чешће је био праћен и програмом за преобраћење иза којег је стајала држава и који је настао као последица страха. Тај програм је пренебрегавао црквене каноне и католичким бискупима је говорено ко је прихватљив за преобраћење а ко не. Програм је био трагична фарса. Успешније је спровођен у областима које су биле мање-више под усташком влашћу и од њега се коначно одустало када је постало ја-

Utopias of Nation, Local Mass Killing in Bosnia and Herzegovina, 1941-1942,

Tokovi istorije,

52


сно да преобраћење није никаква гаранција за безбедност. До зиме су три православна епископа и сто педесет других свештених лица убијени (219 свештених лица до краја рата). Римокатоличка црква је поздравила успостављање НДХ. Загребачки надбискуп Алојзије Степинац сматран је у довољној мери „Југословеном“ да буде постављен на тај високи положај 1937. када је имао тридесет девет година. Но, он је првенствено био одан Католичкој цркви и хрватском народу и све више је постајао хрватски националиста. Личне ставове према масонима и марксистима, па и другим хришћанима, прихватали су многи конзервативни католички великодостојници тог доба. Иако није био усташа, он је одмах поздравио оснивање нове хрватске државе, ако не и њену идеологију. Састао се с Кватерником и Павелићем и наредио да се благодарење обави у свим црквама, те је наложио свештенству да буде послушно према НДХ за коју је очекивао да ће делати у складу с католичким принципима. Многи свештеници су исказивали склоност ка новом режиму. Појединци међу њима били су присталице усташа и били су активни као теоретичари, пропагандисти, званичници, па и убице. Много више их је са задовољством посматрало уништавање Православне цркве у Хрватској. То је посебно важило за Босну под надбискупом врхбосанским Иваном Шарићем , одушевљеним присталицом усташа. Но, бискупи су углавном постали обазривији, неки чак и одбојни, када су схватили да бруталност усташа може да нашкоди интересима католичанства. Зле слутње су се јавиле веома брзо, са Римским споразумима и резервисаним ставом Свете столице, и довеле су до оног што је Степинчев биограф Стела Александер назвала „сложеним питањима, противречностима, парадоксима и дилемама" 7 који ће парализовати хрватску Католичку цркву. Загребачки надбискуп је добијао писма од бискупа, свештеника, политичара и обичних људи у којима је од њега тражено да се заложи против таквог поступања према Србима и Јеврејима и он је то и учинио. Почевши од ма ја, писао је министру унутрашњих послова и поглавнику и опрезно протестовао, као да није могао да верује у оно најгоре у понашању људи који су били Хрвати и католици и као да Павелић лично није био одговоран за то.

The Triple Myth. A Life of Archbishop Alojzije Stepinac,


53

Католичка хијерархија није могла да прихвати овлашћења која је режим себи дао у вези с вером и верским учењем. Усташе су биле одлучне да о питању преобраћења саме одлучују. Степинац је протестовао против насиља и неуважавања канонских прописа - али узалуд. Бискупи су у јуну одржали састанак, када их је он одвео у посету поглавнику. Када су се у новембру поново састали, на тај састанак нису сви могли да дођу, али су послали заједничку притужбу Павелићу у којој су поновили став да би преобраћење требало да буде ненасилно и искључиво у надлежности цркве. Указали су на осуђујуће извештаје које су добијали и који су наносили штету Католичкој цркви. Како су православни појединци и целе заједнице тражили да буду преобраћени да би избегли прогон, а и католички световњаци и свештеници потврђивали да то јесте био начин да се спасе живот, надбискуп је издао поверљиво упутство да се таква преобраћења не спречавају. Иако је схватао да ће она у већини случајева трајати само док трају „ова тужна времена", ипак је 3. децембра писао папи да су изгледи за преобраћење добри, под условом да се све одвија по прописима. У међувремену, Павелић, који је за Степинца говорио „тај магарац" 8, није обраћао пажњу на те протесте, осим што је у новембру издао проглас којим су преобраћеници добијали исту формалну заштиту као остали грађани. Срби који су имали срећу побегли су у Србију коју су били окупирали Немци или у приморске области под италијанском окупацијом. Остали су потражили склониште у шумама и планинама. Оно што је почело као панично бекство претворило се у неорганизовану побуну. Она је отпочела почетком јуна у источној Херцеговини. Када су италијанске трупе предале власт НДХ, стигле суусташе који су наоружали своје присталице, обезбедили подршку међу муслиманским мештанима и довели војне јединице. Под претњом смрти наредили су да се преда оружје, почели су да хапсе и убијају виђеније Србе и да врше покоље читавих села. Сељаци су се побунили, добили су помоћ из Црне Горе и разоружали жандармерију. Побуна је била у бити аполитична, организовале су је локалне личности (свештеници, учитељи, официри, локални политичари, трговци стоком). Одмах је добила етничке одреднице. У сиромашној области која се у прошлости бунила против Турака и Аустријанаца, муслимани су увек били „Турци“, а Хрвати су сада били „усташе“.

War and Revolution ... Occupation and Collaboration,

54


Усташама је било тешко да бране католичке и муслиманске насеобине. Након оснивања Бановине Хрватске 1939, у Босни је ојачала српска националистичка пропаганда. Многи од побуњеничких вођа били су чланови националистичких и патриотских организација попут ветерана паравојних четничких јединица које су се бориле иза непријатељских линија у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Иако су се 1941. називали четницима, били су у ствари само наоружане групе које су са самоодбране од усташа прешле на нападе на муслиманска села. У јулу су на ситуацију у источној Босни почели да утичу нови чиниоци. Подстакнути нападом на СССР, комунисти су из својих партијских ћелија у Сарајеву и око тузланских рудника на северу почели да организују партизанске јединице, али су амбиције да империјалистички рат претворе у револуци ју превазилазиле њихове могућности. Из Србије су побуњеницима у помоћ долазили и официри југословенске војске, док су оружане групе углавном чиниле избеглице из Босне. Ти официри су прихватани као краљу одани војни стручњаци. Већ крајем августа у њиховој власти је била територија коју је захватала босанска окука реке Дрине, као и област западно од ње, а контролисали су и везе са Србијом преко реке. На Романији, источно од Сарајева, комунисти су успели да организују веће војне јединице, чије је преимућство било у томе што је у њиховим редовима било и муслимана, чиме је обуздано екстремније „антитурско" понашање. На комунисте је неповољно деловао њихов прокламовани циљ да помогну Совјетском Савезу тако што ће одвући један део немачких трупа од Источног фронта. Немачке трупе су ретко биле нападане и официри који су били с побуњеницима надали су се да се Немци неће мешати, али су партизани под вођством комуниста почели да нападају железничке центре и војна складишта. Немци су коначно реаговали подршком трупама НДХ и крајем септембра у источној Босни је дошло до знатних промена. Северни део је био умирен. Побуњеници нису били спремни да се боре против редовне војске. Официри, који су и сами често деловали независно један од другог, жалили су се на недисциплину. Захваљујући политичком утицају и индоктринацији партијских активиста, борбени дух и дисциплина су код партизана били нешто бољи, али је таквих активиста било премало. Официри су се плашили да ће утицај комуниста превладати; комунисти су се плашили преласка бораца четницима. Крајем септембра и током октобра успели су да изведу


55

заједничке операције, али је дошло до несугласица у вези с ослобођеним територијама. Неки од официра су тада ступили у контакт с немачком војском као с непријатељским окупационим властима позивајући се на међународно право и уверавајући их да се боре само против хрватских побуњеника против легалне југословенске владе. Такав њихов приступ није зауставио Немце, а комунистима је дао у руке ефикасно пропагандно оружје, али партизани још нису били спремни да се окрену против четника. До краја јула побуна се разбуктала на обе стране онога што је некада била погранична област између хабзбуршких и османских подручја - у западној Босни и на границама уже Хрватске где је постојала концентрација српског живља. КПЈ није имала никакав утицај на хрватско сељаштво. Српско сељаштво у Хрватској представљала је Самостална демократска странка, која се била придружила ХСС ради одржавања мира између Срба и Хрвата у оквиру Југославије. Настанак НДХ оставио је Србе у Хрватској у политичком вакууму који ће касније попунити КПЈ, али не пре него што разреши збуњеност која је у њој владала до напада на СССР. У периоду април-јул 1941. она је у Хрватској, с једне стране, показивала склоност да прихвати нове границе, док је, с друге стране, радила на припреми општејугословенске револуције. У западним деловима НДХ устанак је отпочео на граници с Далмацијом. Ослобођена је област између Дрвара и Книна. Након напада на СССР комунисти су и ту наступали под својим именом и изазивали неслогу међу устаницима око поделе ратног плена и власти на устаничким територијама. Побуна се ширила ка северу на западне хрватске пограничне области и на централну Босну. Била је народна, масовна, анархична и сељачка, док је у градовима било мирно. Када би непосредно присутан непријатељ био уништен или отеран, развој ситуације је зависио од међусобних споразума и сукоба оних локалних вођа који су преживели почетне погроме. Комунисти су успели да преузму власт у равничарским областима Срема и Славоније и у хрватским западним пограничним областима, али њихови руководиоци су били дошљаци - индоктринирани хрватски градски партијски активисти који су морали да раде с неписменим и полуписменим Србима, да обуздавају њихову осветољубивост и да налазе начин да придобију Хрвате и муслимане. Крајем августа је властима НДХ постало јасно да су изгубиле власт над већим делом Лике и Кордуна и над широким подручјима у Босни и Херцеговини. Усташки терор је био тако изразит да је шо-

56


кирао припаднике сила Осовине. Немци су одмах повукли већину својих трупа из своје зоне, а оне које су остале ограничавале су се на одбрану сопствених линија комуникације. Италијани, који су због спора око граница оклевали да се повуку, почели су да исказују нетрпељивост према усташама. Ови су, и поред тога, морали да се обрате својим заштитницима за помоћ. Како су Немци били заузети у Русији, а НДХ се сматрала штићеником Италијана, тај задатак је предат њима. У септембру су се италијанске трупе вратиле у своју Зону 2. Италијани су желели да успоставе мир уз што мање људских жртава. Покушали су да пропагандом убеде становништво да долазе као заштитници, тражили су да се прекине с побуном и нису увек захтевали да им се преда оружје. Побуњеници нису желели да се боре против Италијана; већина их је отишла кућама. Многи локални вођи били су спремни да се повуку и да живе мирно и безбедно на селу. Чак је и комунистима постало јасно да њиховим партизанима није било до борбе с Италијанима нити до стварних војних операција. Они су, најзад, све то започели у уверењу да ће Црвена армија лако победити Вермахт, што се још није догодило. Павелић није очекивао да православни сељаци устану у своју одбрану. Оно што се догодило није био покрет против страних окупатора, па ни против усташког режима. Био је то рефлексни поступак изолованих сељака којима је претило истребљење. Срби у Босни су углавном живели пастирским животом на падинама планина раздвојених котлинама и клисурама. Сваког лета су гонили своја стада на планинске пашњаке. Вековима су, у случају опасности, читава села одлазилау збегове на планине. То се догодило и улето 1941, када су основане групе које су узеле оружје од изолованих жандармеријских постаја и мањих гарнизона НДХ, понекад уз саучесништво домобранских официра који су са запрепашћењем, па и страхом, гледали на почињена злодела. Немци су договор са НДХ постигли на брзину. Хитлера су занимали само економски интереси и решење које ће обезбедити њихово остваривање, али без ангажовања немачких трупа које су биле потребне другде. Чим су почели немири, већина представника Рајха на лицу места кривили су за то усташку политику која је изазвала побуну и дестабилизовала НДХ. Немачки генерал у Загребу је у свом јунском извештају написао: „Усташе су полуделе“. Глез је Хитлера замишљао као осветника старе Хабзбуршке монархије против Југославије који свима доноси ред и безбедност. Уместо тога, уништење Југославије је донело хаос. Глезу се Павелић и усташе од


57

самог почетка нису свиђали, али му се нису свиђали ни Италијани. Био је добро обавештен о почињеним покољима и није пропуштао ниједну прилику да на то упозори Павелића и усташке званичнике, као што је о томе извештавао и Берлин. Уследиле су немачке реакције пуне ужасавања (од којих ниједна није јавно поменута). Иза њих су стајали гнушање и жеља да се очува углед Немачке, као и страх од потпуног хаоса у том региону. Током лета Павелић је био присиљен да нареди строго кажњавање оних који су непрописно спроводили закон, што је укључивало хапшења, па и погубљења и, у крајњем случају, забрану активности „дивљих“ усташа. Но, те мере су биле само привидне, јер је Хитлеров подстицај за вођење „национално нетолерантне политике“ током педесет година имао већу тежину од Глезових упозорења. Три италијанске нове јадранске провинције чиниле су далматински Governatorato под управом Ђузепеа Бастијанинија, дипломате и некадашњег амбасадора у Лондону, који је налоге добијао непосредно од Мусолинија. У начелу су све италијанске установе и закони важили и на новим територијама; но, закони који су се односили на питања расе и корпорација нису. Од 380.000 становника, 14.000 су тврдили да су Италијани, а од њих се после 1918. само 4.000 определило за италијанско држављанство. Стару југословенску јавну и државну службу, па и занимања, требало је постепено очистити, заменити или уклопити у италијанске. Називи су италијанизовани. Радило се на увођењу италијанског језика у државну управу, школе и црквене проповеди. Но, интензитет тих мера морао је да буде умањен, или су оне одлагане због недостатка квалификованог особља. Реакције становништва на окупацију биле су разнолике и мењале су се. Кретање људи је било контролисано званичним пропусницама, али њихово издавање није било ограничавано. После шока од доласка италијанских трупа наступило је осећање олакшања у поређењу с усташком влашћу. На поновно успостављање снабдевања храном и функционисања услужних делатности и продаје робе широке потрошње негативно је утицало пљачкашко понашање локалних и придошлих фашиста. Све те реакције биле су нарочито изражене у Сплиту, највећој луци на југословенској обали и индустријском и трговинском центру, у коме је Римским споразумима успостављена посебна власт да би се задовољио Павелић. Ту је живела већина „надиталијана", заједно с бројним усташким присталицама који су ту дошли надајући се да ће преузети власт. Грађански сталеж у том граду био је углавном


58

пројугословенски и противио се владавини и НДХ и Италијана, а било је и комунистичких ћелија. У Сплиту су уточиште налазиле српске и јеврејске избеглице, као и официри југословенске војске, а то је учинио и Илија Трифуновић Бирчанин, четнички командант из ранијих ратова који је имао блиске везе с Британцима. Покољи и побуне у НДХ, немачки напад на СССР и устанци у Србији и Црној Гори разбили су и последње илузије да би се под италијанском окупацијом за време рата живот могао одвијати колико-толико нормално. У градовима је долазило до сукоба, комунисти су вршили саботаже, а официри су се договарали о оснивању малих група покрета отпора. У лето су комунисти почели да напуштају градове и да одлазе у планине. Сплит је био и центар покрета грађанског отпора италијанизацији. Италијани нису били спремни за оружани отпор; реаговали су повременим хапшењима, одвођењем у логоре и успостављањем посебних судова по Закону о одбрани државе, који су 1941. изрекли 276 пресуда (од којих двадесет три смртне казне). И њихове илузије су нестале. Војсци је било наређено да се не меша у унутрашње ствари Хрватске, али је она морала да држи под контролом ситуацију коју је стварао екстремизам усташа. Италијански војници су присуствовали призорима масакра. Војна обавештајна служба је знала да ће доћи до побуне и до осветничких акција Срба против Хрвата и муслимана. Окупационе снаге су се нашле у унакрсној ватри. Када су били у ситуацији да то чине, војници и нижи официри су реаговали спонтано и прекорачивали наређења да би спасли децу и старце. Фотографисали су. Дешавало се и да разоружају усташе. 9 Официрска заклетва обухватала је „заштиту ненаоружаних“ и они су то наводили као своје оправдање када су их подсећали да су „Хрвати наши савезници". Умешали су се и команданти гарнизона, а италијанска штампа је од августа об јављивала живописне живописне извештаје.10

„Bene!" II resto del carlino

II corriere della Sera Kaputt


59

Када су крајем јула српски устаници у планинама отпочели нападе на војне снаге НДХ и онеспособљавали комуникације, до првог њиховог контакта с италијанском војском дошло је у подруч ју тромеђе Далмације, Босне и Хрватске. Срби су тражили храну, муницију и заштиту. Јасно су ставили до знања да нису у сукобу с Италијанима. Одустаће од борбе ако им Италијани помогну или анектирају ту област. Та последња идеја је наишла на одобравање. Угледни Срби из залеђа италијанске енклаве Задра одржавали су везе с тим градом. Један број бивших посланика Југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ) био је наговорен да постави захтев за проширење анексије или окупацију; тај захтев је пренела штампа. Италијански високи официри убедили су Мусолинија да је проширење окупације на читаву обалу представљало једину наду да се устанак ограничи. Плашили су се да ће понашање усташа само даље погоршати ситуацију. Комунисти су у Дрвару, у западној Босни, изван демилитаризоване зоне, били добро организовани и настојали су да подстакну устанак у Лици. Немци су били ангажовани на Источном фронту и у гушењу устанка у Србији; били су спремни да препусте контролу над великим делом НДХ, почев од зоне јадранске обале. Да би се омогућило да Италијани преузму власт, разговори с устаницима из Лике подигнути су на виши ниво, између команданта Суперслоде и устаничких преговарача. Српски представници су на крају прихватили да обуставе операције на територијама под италијанском влашћу и да помогну италијанским војним властима да спрече инфилтрацију комуниста. Циљ одлуке да се поново окупира демилитаризована зона НДХ био је да се оконча устанак у залеђу нове италијанске обале. Издата су наређења Суперслоди да разоружа и распусти усташке јединице, да евакуише домобране, изврши чистку међу хрватским особљем и сарађује с локалним властима које становништво прихвата. Као уступак осетљивости НДХ, симболичним домобранским јединицама је дозвољено да остану под италијанском командом, а Суперслоди је придодат један представник хрватских власти. Амбросио је 7. септембра издао двојезични проглас да, уз сагласност владе НДХ, преузима војну и цивилну власт у тој области. Према онима који би покушали да то спрече биће предузете оштре санкције. Становништво је позвано да се врати у своја села; италијанске оружане снаге ће им гарантовати „безбедност, слободу и имовину". Италијанске трупе нису наишле на већи отпор јер су се устаници вратили својим домовима или су се повукли с те територије. У Др-

6о


вару су комунисти успоставили базу која је представљала претњу италијанској власти. Дрвар је био мали индустријски центар у коме је власт НДХ била тако слаба да су у тој области покољи били ретки; активности комуниста су се одвијале готово несметано. Дрварски комунисти су изражавали солидарност с осталим устаницима настојећи да их придобију и ширили су пропаганду да је Црвена армија пред границама Југославије. Усташе су шириле гласине да је војвода од Аосте, некадашњи вицекраљ Етиопије и британски ратни заробљеник, постигао споразум у име италијанског двора и да је поновна окупација Зоне 2 увод у прелазак Италије на противничку страну. При свом одласку успели су да организују и више антисрпских акција. У међувремену је код многих Срба преовлађивала жеља за осветом, те су локални Хрвати и муслимани такође тражили заштиту. Италијанска команда је издала наређења да се обуздају „србофилне тенденције" њених официра и да се заштите сви којима је заштита потребна. Док се ситуација у приморској зони смиривала, у босанском залеђу се заоштрила. Крајем септембра војни генералштаб у Риму је дошао до закључка да мора да попуни празнину између демилитаризоване зоне и демаркационе линије у оквиру које су усташе и комунисти и даље били активни и угрожавали италијанске положаје, а власти НДХ су имале мали утицај. Након заједничке операције са хрватским и немачким трупама са севера и уз обавештајну и пропагандну помоћ локалних четника с којима су преговарали, италијанске трупе су ушле у Дрвар. Улазак у Зону 3, који је званично започео 9. октобра, теже се одвијао. Но, први резултати су оцењени као повољни јер се крајем октобра чинило да је већина побуњених група обуставила своје активности. Званично су прихваћена одређења за Зону 1 (анектирана територија), Зону 2 (демилитаризована приморска област НДХ у којој је италијанска војска преузела цивилну и војну власт) и Зону 3 (коју су Италијани само окупирали). Једно време под италијанском окупацијом је била готово половина територије НДХ, све до демаркационе линије с немачком области. У пракси и дугорочније гледано, та окупација се морала ограничити на држање утврђених градова и отворених саобраћајница. За ту сврху се није располагало додатним трупама, те се пред зиму Друга армија нашла у тешком положају. У Зони 2 је већа слобода акције италијанске команде омогућавала разноврснији приступ, што је изазивало неслоге међу српским устаницима. У одсуству опасности од усташа, утицај комуниста је


61

ослабио. Некомунистичке групе су обично називане четничким, али Италијанима није увек било јасно ко су четници а ко партизани. Сви који су тврдили да потичу с анектираних територија добијали су италијанску заштиту. Од Јевреја се није више тражило да носе посебне ознаке. У приморским градовима је у локалној јавности било знатних превирања и поделе нису биле јасно одређене. Било је покушаја успостављања веза између комуниста и традиционалних странака које су биле наклоњене савезницима али су сматрале да још није дошао тренутак за борбу против Италијана. У ХСС је владала још већа забуна него у другим странкама. „Шта год ми учинили, коначни исход овог рата биће онакав како то буду хтјели Енглези. Стога је свака наша борба сувишна, јер ионако ће о свему одлучити Енглези", рекао је једном комунистичком изасланику бивши народни посланик ХСС у Дубровнику, док су комунисти и даље веровали да је Совјетски Савез непобедив. 11 Супротстављени утицаји четника и комуниста из залеђа су се јасно осећали и пословни људи су били спремни да помажу обема странама. Трифуновића су држали скривеног у једном сплитском предграђу. С италијанским контактима (с којима су слушали вести Би-Би-Сија) склапали су фиктивне договоре за које би се могло рећи да су били нека врста отпора јер су обезбеђивали средства за грађански отпор, за памфлете и за сакупљање обавештајних података. У јесен 1941. у српским антикомунистичким круговима у делу НДХ под италијанском власти појавиле су се три личности. Радмила Грђића, пре рата новинара београдске Политике и генералног секретара званичне организације „Сокол“, требало је да евакуишу Британци, али се обрео у Сплиту пре него што се, након поновне италијанске окупације, вратио кући у Мостар. Обратио се Итали јанима за подршку у организовању помоћи за српске удовице и сирочад; ступио је у контакт и с општинским већницима, члановима ХСС. Све у свему, представљао је конкуренцију месној, углавном муслиманској, организацији КПЈ, која је већ радила на помагању породицама погинулих комуниста. И Грђић је, попут комуниста, почео да набавља оружје из складишта НДХ и Италијана и да га шаље оружаним групама. Доброслав Јевђевић, некадашњи члан десничарске Организације југословенских националиста (Орјуна) и касније изборни кандидат опозиционе Југословенске национал-

Dubrovnik. Sjećanja,


62

не странке (ЈНС), такође је био у Херцеговини. Он се био сложио с успостављањем Бановине Хрватске, а то што се залагао и за велику Србију која би обухватала и највећи део Босне и Херцеговине приближило га је четничким удружењима. Обојица су успоставила везе с Бирчанином који је био у Сплиту. Православни свештеник Момчило Ђујић био је релативно новодошао међу четничким командантима у области тромеђе. Мешетарењем између Италијана и комуниста успео је да оформи локалну борбену трупу која је обезбеђивала његову територију од усташких упада и држала комунисте по страни, без сувише отворених контаката с италијанском војском која га је назвала ЈгИВшИеге'. Половином децембра немачка Врховна команда је схватила да се у НДХ не може ограничити само на заштиту рудника и железница. Бавила се мишљу да препусти Италијанима окупацију целе територије НДХ, јер су немачке трупе биле потребне на Источном фронту. Мусолини је одмах показао спремност за такав корак; његови генерали су тражили да размисле. У Загребу је завладала паника, а том предлогу су се противили и Глез и Каше. Крајем децембра Хитлер је одлучио да не дозволи улазак италијанске војске у немачку зону НДХ. У априлу је Независну Државу Хрватску прихватала већина Хрвата, али се већ крајем године много тога променило. Павелић је у почетку могао да шири своју базу преузимањем екстремне деснице подељене ХСС. Започео је пропаганду за привлачење већег броја активиста Сељачке странке дајући им јавну подршку. Штампа је објављивала хвалисања да се у августу и септембру око 7.000 чланова ХСС (укључујући двадесет два бивша народна посланика) придружило усташком покрету. Но, главни део чланства у равничарским областима Хрватске, пољопривредници и занатлије у малим местима, остали су пасивни, равнодушни, па и непријатељски расположени. Незадовољан Мачековим ставом, Павелић га је држао у изолацији. У октобру је наредио његово хапшење заједно с неким другим личностима и послао га у Јасеновац, где је остао до маја 1942, када му је одређен кућни притвор. Његово хапшење по јачало је осећања разочарања и незадовољства која су прикривено тињала. Од осталог руководства ХСС неки су били с југословенском владом у избеглиштву у Лондону, неки пак у приморској зони Гусар - Прим. прев.


под италијанском окупацијом, а неколико њих је остало у Загребу, с потпредседником странке Аугустом Кошутићем на челу. Вођа муслиманске ЈМО, Џафер Куленовић, који је био министар у влади и Цветковића и Симовића, није отишао у избеглиштво. 12 Иако је та странка провела исто толико година у влади колико и у опозицији, некадашња земљопоседничка муслиманска класа није била задовољна предратним режимом. Аграрна реформа веома је погоршала њихово имовинско стање, неке је чак довела до сиромаштва, а тиме су били погођени и други који су од њих зависили. Усташе су привукле знатан број муслимана, који су радо учествовали у прогону Срба. Мада је Павелић говорио да су босански муслимани чисти „Хрвати" и чак наговештавао да ће им вратити земљу која је била подељена српским сељацима, његов главни представник у Босни и Херцеговини био је водећи католичко-хрватски усташа, повратник Јуре Францетић, а великим делом тамошњег усташког апарата руководили су католичка свештена лица. Куленовић је званично био члан владе НДХ, али се није срео с Павелићем све до августа када је поглавник примио једну делегацију ЈМО да би показао да са њима поступа као са ХСС. Председник ЈМО и друге муслиманске личности из разних области живота који су се раније изјашњавали као Хрвати у почетку су се приклонили новом режиму. Али већина муслимана нису били његове одушевљене присталице, држали су се неутрално, чак су били и против њега, настојећи да заштите сопствене интересе. Многи су били против политике усташа да користе муслимане против Срба; опште безакоње у Босни чинило је да буду забринути за сопствени положај. У лето, на иницијативу муслиманског свештенства, виђени људи из Сарајева, Мостара, Бањалуке и других градова састали су се и потписали резолуцију којом се тражи престанак убијања и осуђују активности муслиманског „олоша" које су изазивале српску одмазду. Тражили су од власти да успоставе ред и осигурају безбедност живота и имовине свих грађана. Ти протести су били тако срочени да не представљају непосредну критику режима. Потписници су припадали горњим слојевима муслиман-

64


ског друштва; нису имали чврсту политичку визију и њихов апел није наишао на велики одзив. Резолуција је била непријатно изненађење за усташе, али није зауставила прогоне. Неки муслимани су изражавали своје незадовољство тако што су дезертирали из редова домобрана и придруживали се православним побуњеницима, оснивали групе за самоодбрану или тражили заштиту Немаца. Од некадашње муслиманске подршке хрватској независности мало је остало. У међувремену је Сарајево остало главни центар усташке власти у Босни, јер је било и немачки командни центар. Ту су се склониле и бројне муслиманске избеглице из источне Босне и Санџака које су побегле од четничких напада и којих је крајем рата било више од 50.000 . Крајем 1941. положај НДХ је био веома рђав. Њена привреда је пропадала јер је усташка политика аријанизације и похрваћења само служила појединцима и групама да се докопају српске и јеврејске имовине. Све мањи приходи требало је да задовоље растуће захтеве немачких и италијанских окупатора који су имали и међусобне несугласице око експлоатације заједничког савезника. Иако је само мали број Хрвата и још мањи број муслимана непосредно учествовао у покољима Срба, ови су у етнички мешовитим срединама отпочели братоубилачке сукобе. Екстремни хрватски национализам успоставио је великохрватску државу на рушевинама Југославије и настојао је да је хрватизује терором. За узврат, српски устаници су почели да на злодела одговарају злоделима. Католици, православни и муслимани у мешовитим срединама упали су у зачарани круг међусобне борбе, сви су желели да са своје територије протерају друге и били су присиљени да траже заштиту од страних окупатора. Немачки генерал у Загребу је у јуну послао извештај да је, као реакци ја на злодела усташког режима, дошло до оживљавања пројугословенских осећања; италијанска војна обавештајна служба је у јуну известила да су осећања против актуелног режима таква да се може очекивати да ће комунистичка пропаганда привући у партизане и оне за које се то најмање могло очекивати; а крајем те године итали јански војници су у селима налазили летке ХСС који су сељацима слали поруку „Будите стрпљиви! Дан ослобођења је близу“.


65

Оно што је након многих анексија, ослобађања, ускрснућа и враћања на старо остало од Југославије Немци су називали „преосталом српском државом" и држали под својом влашћу због стратешких сировина (обојени метали) и саобраћајница (Дунав, железничка веза између централне Европе и Средоземља). То је била окупирана територија без икаквог другог статуса. Од страних дипломата у Београду је остао само италијански посланик у својству посматрача. То је била - мање-више у складу с интересима Немачке - територија Србије од пре Балканских ратова. Тако су југоисточне области које су додељене Србији Берлинским уговором из 1878. дошле под окупацију и власт Бугара, док су северне области данашњег Косова остале у саставу Србије због рудника и долинских саобраћајница. Румунија није желела да тражи југословенски део Баната (данашња источна Војводина); још мање је желела да припадне Мађарској. Тако је и он остао део Србије, али је њиме управљала локална немачка етничка мањина која је добила статус „Немачке националне групе у Србији и Банату“ (120.000, уз додатних 8.000 у Београду). Због Хитлеровог временског распореда за победу над СССР-ом, Вермахтове „борбено способне“ јединице су после неколико недеља биле повучене с балканског попришта. У Србији су их прво замениле две окупационе дивизије (свака у почетку од три пука, а касније од два). У јуну је Србија постала обласна команда новоформиране Команде војних снага за југоисток у Солуну, којом је руководио фелдмаршал Вилхелм Лист. Али окупационе дивизије у Србији и НДХ остале су у надлежности Команде за посебне сврхе 1,ХУ. У нацистичком „новом поретку“ повећавао се број управа чије су се надлежности преклапале и које су се међусобно сукобљавале. Не само да је команда окупационих трупа у почетку била одвојена од немачког генерала у Србији већ је овај располагао управним штабом, чији је шеф, Харалд Турнер (доведен из Париза), био у ствари цивилни администратор и спољнополитички саветник из Министарства спољних послова у Берлину. За економска питања био је задужен опуномоћеник за економске послове. Постојало је више обавештајних и безбедносних служби попут војнообавештајне службе Абвер, обавештајне службе Нацистичке странке SD (Sicherheitsdienst, тај-

66


не полиције Гестапоа, која је управљала затворима и логорима, и криминалистичке полиције. Немачка је одмах предузела мере да под своју власт стави све сировине доступне експлоатацији. Окупационе власти су преузеле контролу над производњом за ратне потребе и главним транспортним средствима. Значајна рударска и индустријска постројења и банкарске и осигуравајућеустанове којејош нисубиле под њиховом влашћу Немци су заплењивали или на неки други начин присвајали. Рудник Трепча, који је био у британском власништву, стављен је, као непријатељска имовина, под немачку управу. Већински део акција Сотра$те/гап^агве Ае$ тте$ (1е Вог купљен је новцем који је влада у Вишију дуговала за трошкове окупације Француске. Бивши генерални конзул у Београду Франц Нојхаузен био је опуномоћеник за економске послове и имао је потпуну власт над српском привредом. Немачка је хтела да уз ангажовање што мањих трупа извуче што већу корист од ресурса којима је та територија располагала. Надала се да ће то учинити уз помоћ бугарских трупа, до бровољаца SS јединица из немачке етничке мањине, домаћих сарадника, ске марионетске владе, чврсте контроле у многим областима и драконских прописа чије је кршење оштро кажњавано. Немачки војни командант је 1. маја именовао нижеразредну српску управу у служби окупационог режима, са десет комесара који су, под надзором Турнера и Нојхаузена, руководили министарствима. 13 На њеном челу био је комесар који је управљао Министарством унутрашњих послова, Милан Аћимовић, бивши шеф београдске полиције који је током шест месеци био министар унутрашњих послова у Стојадиновићевој влади и добро се показао у спречавању субверзивних активности пре рата. Основни задатак његовог комесарског савета био је да наведе становништво да исказује послушност Немцима, да поновно успостави основне јавне службе и да у оквиру њих открива и уклања непожељне особе. Пропаст Југославије најтеже је примљена у Србији. Било је збуњености, понижења, разочарања и очајања, као и осећања да су савезници, држава, војска и Хрвати изневерили очекивања. Поли-

Распарчана Југоспавија: Хитперов нови антипоредак 1941.

67

тичко устројство било је срушено. Значајнији политичари који су остали у земљи повукли су се из јавног живота. Немачка пропаганда је кривила комунисте, плутократе и Јевреје да су завели Србе, а германофили који су се залагали за повратак српским коренима и предању пропаст су приписивали страним утицајима. Уједињење Југославије 1918. сматрали су грешком, а пуч од 27. марта за безумни чин који су финансирали „Енглези". Вести о покољима у НДХ (које су доносиле избеглице, а покаткад, много упечатљивије, лешеви које су носиле реке) изазивали су непријатељска осећања према Хрватима и муслиманима. С обзиром на то да су Немци успоставили ред у Србији, укључујући функционисање железничке и телефонске мреже, снабдевање водом и енергијом, они који су тврдили да окупациона власт само жели ред и мир и да је првенствена дужност свих патриота да спречавају све што би Србима могло да донесе нове патње налазили су своје присталице. Бројни су били и они, нарочито међу официрима, који нису били уверени да је Хитлер однео коначну победу. Британија је наставила да се бори, очекивало се и да Сједињене Државе уђу у рат и да нацистичко-совјетски пакт не може дуго да траје. Многи нису могли да се сложе с брзом капитулацијом потписаном без сагласности владе. Како су заробљенички логори у Рајху били препуни, Немци нису похапсили све југословенско војно особље. У Србији је био и велики број војника који нису били заробљени. Само у Београду је било 1.200 официра који су одбили да сарађују с колаборационистичком управом, а било је и оних који нису положили оружје и вратили се кућама већ су се надали да ће успети да дођу до Грчке или су се скривали како би наставили борбу. Реч „четник“ изазивала је велику забуну. Војска је пре рата отпочела да оснива „четничке" одреде за дејство иза непријатељских линија у случају рата, али они никада нису постали оперативни. Тај назив се у периоду између два рата обично користио за чланове првобитних удружења четничких ветерана из Балканских ратова и Првог светског рата којима су се касније придруживали рођаци и симпатизери. Од њих се очекивало да у случају рата делују као добровољачке територијалне јединице резервиста, али у српским областима ван Србије они суу све већој мери наступали као националисти и изазивали нетрпељивост несрпског становништва. После 1932. Трифуновић Бирчанин је улогу главног вође препустио свом више десничарски опредељеном супарнику Кости Миловановићу Пећанцу. Њих двојица су били најпознатије старе четничке „вој-


68

воде“ који су 1941. још били живи. Први је одржавао везе с Британцима који су на њега рачунали да организује герилске акције након престанка дејства редовне војске. Други, који је био близак влади ЈРЗ, чини се да је добио државна средства да организује герилске акције у јужној Србији где је, у случају напада, имао присталице међу саборцима ветеранима. Ту је био активан у периоду 1916-1917, а априла 1941. доиста је организовао оружане чете које су готово одмах ступиле у дејство против албанских група које су нападале српске досељенике и мештане. Групе распуштених припадника војске такође су се називале четницима. Пуковник Драгољуб-Дража Михаиловић био је један од оних официра који нису прихватили капитулацију. 14 Априла 1941. био је помоћник начелника штаба, а затим начелник штаба југословенске Друге армије у северној Босни. Сазнавши за капитулацију, дошао је у Србију с малим бројем пратилаца. Нема доказа да је то био део унапред припремљеног плана о организовању отпора. Био је у војној служби од Словеније до Македоније, у Београду у Краљевој гарди и војнообавештајном одељењу Генералштаба, и као војни изасланик у Софији и Прагу. Након похађања једног курса провео је одређено време у Француској и био је велики франкофил, мада је касније био познат и по својим пробританским ставовима. Критиковао је југословенски систем одбране и између њега и његовог некадашњег надређеног, генерала Недића, владала је отворена нетрпељивост. Нема поузданих доказа да је учествовао у завери 27. марта 1941. или да је био у вези с британском обавештајном или неком другом службом. Не може се знати какве су му биле намере кадаје 13. маја дошао на Равнугору, висораванусеверозападној Србији. Прилаз њој био је тежак, али је она гледала на долину Западне

Сећања из рата

Распарчана југославија: Хитлеров нови антипоредак 1941.

69

Мораве. Он је ту област добро познавао још из времена Првог светског рата и ту је имао пријатеље. Установио је да је у Србији било мало немачких трупа и да су биле раштркане, да су локалне власти и жандармерија и даље функционисале и да су бројни официри, попут њега, избегли хапшење. Чини се да је он одлучио да успостави неку врсту илегалног поретка, почевши од Србије коју је добро познавао. То је подразумевало успостављање веза с колегама официрима који су се скривали или су основали сопствене групе, стицање поверења становништва, установљавање става месних власти, прикупљање обавештења и обезбеђење контаката са савезницима и југословенском владом у иностранству. Било му је јасно да ће рат против Немачке дуго тра јати. Иако се чини да му није била намера да с активним отпором започне одмах, он је планирао да активности свог покрета усклађује с плановима и подршком споља. Иако су у данима непосредно после капитулације он и остали официри критиковали Симовића, Михаиловић је поштовао начела легитимитета. Његов политички програм се ограничавао на одржавање макар и симболичног постојања југословенске државе и на супротстављање дефетизму. У почетку је око себе имао окупљен само мали број официра с оружаном пратњом које је називао Командом четничких одреда Југословенске војске како би очувао континуитет с планираним предратним одредима за посебне операције. Немци су одмах констатовали да је пуковник Михаиловић, који није признао капитулацију, стигао на Равну гору и да наставља да пружа отпор. У првих неколико месеци Михаиловић је настојао да постепено ствара мрежу официра и подофицира који су избегли хапшење и поузданих људи у државној управи и жандармерији. Успоставио је везе с оним оружаним групама које су већ биле основане у Србији и у суседним областима Херцеговине и Босне. Уз помоћ месних власти почео је да прави списак војних обвезника и резервиста на које се могло рачунати. Једини цивили који су отишли на Равну гору била је шачица интелектуалаца из Српског културног клуба (СКК) који су преузели пропагандне задатке. Они нису припадали главним политичким струјама и за пораз су кривили углавном Хрвате и југословенско државно устројство. Најутицајнији међу њима били су Драгиша Васић и Стеван Мољевић. Васић, писац и републиканац, иначе резервни пуковник, постао је Михаиловићева десна рука. У августу је предложио оснивање саветодавног Централног националног комитета, који би чи-

70


нили расположиви представници српских странака, патриотских друштава и истакнути појединци. Оклевање политичара да се отворено изјасне увећало је огорчење које је Васић осећао према њима. Био је човек пун противречности, републиканац који је некада живео у Москви и постао изразито антикомунистички ори јентисан, али кога је десница оптуживала да је левичар, ако не и совјетски агент. Мољевић, правник, био је ватрени националиста, који је у почетку био Васићев штићеник, да би касније постао његов супарник. Он је у јуну направио план послератне Југослави је која је обухватала све области на које се могло полагати право. Југославија би се кроз процес размене становништва ослободила мањина и окупила би све Србе у српску заједницу. Таква Србија би доминирала Југославијом, а тиме и Балканом, али би то морала да чини „ширином својих погледа и своје визије“. Шест месеци касније, у децембру, након што је сазнао за покоље у НДХ, писао је о потреби да се хитно реагује када буде дошао час ослобођења, да се одреде границе са Хрватском, да се кривци казне и да се изврши неопходна размена становништва. Не зна се како је Михаиловић гледао на то; он није био у души политичар, био је везан за Југославију, коју је познавао и којој је служио, и несрби који су му се придруживали били су му добродошли. Мада је био свестан ограниченог обима свог подухвата, како у Србији тако још више ван ње, Михаиловић је себе видео као представника југословенских оружаних снага које нису капитулирале. У јуну је већ имао планове за герилско ратовање за које је очекивао помоћ споља. У међувременује планирао да врши пропаганду, обавештајне активности и саботаже. Но, могао је да постоји само један покрет отпора, онај који води југословенска војска која се заклела краљу и отаџбини. Намера му је била да у почетку, док не учврсти своју организацију, изазива што мање одмазди и да избегава сукобе, како с окупаторима тако и са супарницима. Главни супарник му је била КПЈ, чије је руководство Тито сазвао у Загребу почетком маја ради консултација. Закључено је да старе државе више нема, да ће убрзо доћи до распада нацистичко-совјетског пакта и да Комунистичка партија треба да се припреми за преузимање власти у савезу са СССР-ом. Потом су Тито и Централни комитет прешли у Београд, где су под немачком окупацијом услови за рад били лакши него у Загребу под присмотром усташа. Када је 22. јуна Немачка напала Совјетски Савез, Коминтерна је наложила свим комунистичким партијама да герилским акцијама помогну

Распарчана ]угоспавија: Хитлеров нови антипоредак 1941.

71

борбу совјетског народа. Проглас КПЈ који је саставио Тито био је обазриво срочен позив за припремање таквих акција. Београдска полиција је одмах почела са хапшењима. Инсистирање Коминтерне било је све јаче, те се Централни комитет састао да одлучи како ће поступити. Партијска хијерархија је претворена у војнокомандни апарат, а организације на терену су стављене у стање ратне приправности. Чланови Централног комитета су отпослани широм земље да преузму руковођење самосталним центрима који ће се у свом раду прилагођавати стварној ситуацији подељености земље, окупације и локалних расположења. На дан 12. јула упућен је позив „радницима, сељацима и грађанима Југославије“, Србима, Хрватима, Словенцима, Црногорцима и Македонцима и „муслиманској браћи“ на устанак. Поруке КПЈ су објављиване у илегалним комунистичким новинама. За КПЈ распад Југославије је значио крај режима који ју је прогонио, али је њено вођство, попут Михаиловића, полагало право надлежности над целокупном територијом земље. У периоду неизвесности од априла до јуна, када је Совјетски Савез прихватио ликвидацију Југославије, комунисти су престали да помињу њено име, али се Тито веома трудио да одржи јединство партије којом је руководио. Но, противречности су тињале, фракције су се поново јављале и централизована власт није била тако јака као што се чинило. Та пауза је искоришћена за обнављање илегалне мреже КПЈ, набавку оружја и регрутовање чланства међу онима који су били огорчени на предратни режим. После напада на СССР Тито је могао да се придружи расположењу народа и да га користи служећи се патриотским паролама. Оне су на посебно добар одзив наишле у Србији, у време када су Михаиловићеве обазриве акције донекле повратиле оптимизам. Попут официра југословенске војске, и КПЈ се обраћала свима онима који су желели да наставе рат против сила Осовине. Тиме су комунисти помагали и Совјетском Савезу, „нашој драгој социјалистичкој отаџбини“. Веровали су у непобедивост СССР-а. Тито је остао у Београду где се, после неминовног немачког пораза у Русији, очекивао долазак победничке Црвене армије. Долазио је у искушење да поступи као Лењин и да изведе брзу револуцију за време рата - да уништи остатке установа старог режима и класних непријатеља и преузме вођство националних снага посредством народног фронта у који ће се КПЈ убацити и њиме на крају завладати. То није одговарало жељама совјетског руководства које је желело да очува свој савез

72


са Западом и зато је настојало да избегава револуције, али је имало прече задатке од вршења непрекидног надзора над свим комунистичким партијама. Оно што је Стаљин првенствено желео биле су акције које су кочиле Немачку. У јулу су се ствари у Србији, нарочито у њеном западном делу, одвијале веома брзо. КПЈ је почела да организује сопствене одреде који ће убрзо постати познати као „партизански" (израз преузет од Руса) и које су чинили чланови КПЈ и углавном симпатизери који су долазили из градова. Људи су након жетве одлазили у шуме и на планине, пидруживали се првим герилцима на које би наишли и нападали војне конвоје и мање војне јединице. КПЈ је била мала илегална партија, али је имала мрежу, иако још недовољно јаких, организација широм Југославије, руководство, дисциплину, програм, одлучност и уверење, док је Михаиловић, какве год да су биле његове намере, почео као један човек на једној планини у Србији. У низу устанака српског становништва у Југославији у лето 1941. Србија је хронолошки последња, али док су ти устанци другде били недовољно организоване, локалне побуне без правих вођа, устанак у Србији под немачком окупацијом развио се у отпор под два вођства који је показао да Југославија није била уништена у мери у којој је то Хитлер желео. Пошто му је речено да не може да рачуна на појачања, немачки војни заповедник је покушао да искористи домаће снаге за сво је потребе. Комесарска управа је упутила „позив српском народу“ да одржава ред и мир и да ради на успешној „националној обнови“. Позив је потписало 307 особа - познатих колаборациониста и предратних политичара који су били наклоњени силама Осовине, али и интелектуалаца, научника и верских великодостојника од којих су многи свој потпис дали под притиском. У међувремену су немачке окупационе власти, уз помоћ Министарства спољних послова у Берлину, тражиле начин да ојачају положај колаборационистичке управе. Резултат тога било је именовање генерала Недића за председника „српске владе“ 29. августа. Он је био командант Друге (јужне) групе армија југословенске војске у априлским ратним операцијама и није био одведен у заробљеништво. Након пораза, окренуо се против неуспелог југословенског експеримента и његових савезничких веза. Убеђен да будућност припада Немачкој, желео је да српски народ опстане у оквиру нацистичког „новог поретка". Но, и поред тога, на њега је морао да буде извршен снажан притисак да прихвати то именовање - Немци су му претили, а посредан притисак вршили су многи истакнути Срби које је бринула могућ-

Распарчана ]угославија: Хитлеров нови антипоредак 1941.

73

ност поделе Србије међу немачким савезницима, као и утицај комуниста на устанак у Србији. Његових дванаест министара чинили су комесари који су остали на својим положајима (укључујући Аћимовића као министра унутрашњих послова), присталице Љотића, вође покрета Збор, и три генерала. Било му је дозвољено да користи медије за понављање свог апела против изазивања оштријих казнених мера и да изложи своју идеологију о провратку једноставном сеоском животу ко ји одговара традиционалним вредностима „мајке Србије“. Веома је наглашавао чињеницу да му је дозвољено да користи стару српску заставу и грб, па и слику краља Петра. Ограђивао се од комуниста и оних који су изазвали рат; критиковао је енглеску плутократи ју, бољшевизам и политичке странке. Његова парола за спасавање српских живота добила је подршку. Његову владу међународно право није признавало, а имала је само она овлашћења која су јој давали Немци. Недићева влада је добила овлашћење да оснује Српску државну стражу (СДС) како би одржавала ред у земљи. У почетку је било планирано да она има 17.000 припадника, али је преузела стару жандармерију и постепено се број њених припадника повећао на 24.000. Они који су јој се придружили сматрали су себе наследницима предратне жандармерије на основу међународног права. СДС није имала довољан број официра и није била поуздана. Једини поуздани сарадници на које су Немци могли да рачунају били су чланови Збора. Љотићу, који је био консултован пре Недићевог именовања и коме је више одговарало да врши посредан утицај, било је дозвољено да оснује паралелну паравојну снагу Српских добровољачких одреда са 3.000-4.000 (касније до 12.000) припадника, које су чиниле његове присталице и избеглице које су се такође позивале на одсутног краља као и на св. Ђорђа. Потпуно се посветивши Србији с отворено тоталитарним режимом и наглашеним православљем, Љотић је Немцима понудио индоктринисану паравојну помоћну снагу састављену од својих присталица и симпатизера који су били против јудаизма, масона, комунизма, демократије и Михаиловића. Пећанац, са својим „црним“ четницима свакојаког порекла, постигао је договор с окупационим властима. Поверено му је да у његовом делу јужне Србије одржава мир, уз одређени надзор. Са својим људством (3.000-6.000) углавном се понашао по сопственом нахођењу, изгубивши и оно мало угледа што му је још било остало, док га Михаиловићеви људи нису 1944. убили. Још јед-

74


ну војну групу представљали су „6ели“ руски емигранти. Око 2.500 њих (касније се њихов број повећао на 11.000), мотивисани својим антикомунизмом и заведени обећањима да ће им се омогућити повратак у Русију, служили су у Руском заштитном корпусу чији је једноставан задатак био да штити индустријска постројења која су радила за Немце. Када је реч о војним лицима која се нису предала, Михаиловићеви људи су били први који су отишли „у илегалу“ или „у шуму“. Иако су улазили у одбрамбене сукобе с Немцима, одмазде и оно што се причало о дешавањима у НДХ наводили су их да оклевају да отпочну оружану борбу, осим против усташа на другој страни границе. Михаиловић је послао одређену количину оружја и један број официра у источну Босну. Посебно треба поменути мајора Јездимира Дангића који је командовао јединицом жандармерије која је пратила краља Петра до аеродрома у Никшићу и кога је Михаиловић у августу послао преко Дрине. У то време, повлачење немачких трупа и уверење да је Русија превелик залогај за Хитлера, уз осећање да нешто мора да се уради да се помогне Србима у Босни, појачали су напетост у Србији. Михаиловић је био наведен на преурањену акцију. Позивајући се на легитимност стекао је предност ујавном мњењу, али не и када је реч о борбености. Комунисти суу међувремену такође настојали да наводе сељаке на побуну против месних власти и били су препрека Михаиловићевој организацији. Неки од официра су, под притиском сопствених разочарања, жарко желели да нападну Немце и да задобију подршку у народу наспрам комунистичких супарника. Други су изражавали бојазан од активности партизана и осећали су да становништву прети опасност од одмазди. КПЈ је послала изасланике Михаиловићу и дошла је до одређеног споразума с њим. Крајем августа обе стране су кренуле у акцију, понегде и заједно, и заробљавале немачке војнике. Титу је било тешко да из Београда прати дешавања на терену. Схватио је да до доласка победничке Црвене армије неће тако скоро доћи; желео је да се комунистичке акције шире из области у област и бринула га је потреба склапања погодбе с Михаиловићем. Напустио је главни град и 19. септембра отишао право на састанак са Михаиловићем, до кога је дошло на 15 километара северно од Равне горе. Тито се залагао за уједињавање њихових снага ради масовних напада, Михаиловић за прекид преурањеног општег устанка који је становништво излагао одмаздама. Тито је предложио план поделе ратног плена и територијалне власти, Михаиловић није желео да укида


75

старе органе власти. Постигнут је непоуздан У1УепсН. је потом отишао на сасганак с комунистичким првацима 26-27. септембра, на коме је одлучено да се устанци широм Југославије убрза ју како 6и се створиле слободне територије под влашћу комуниста, али да се избегавају борбе с окупационим трупама; образован је Врховни штаб партизанских одреда, с њим на челу. Док су побуњеничке вође водиле расправе, немачка војска је жестоко реаговала. Она је оружани отпор грађана сматрала тероризмом, а одмазде против становништва на окупираним територијама легитимним средством застрашивања. Како је протокол о примирју значио крај легалног отпора, одмах је уведена смртна казна за „српске војнике" који би били ухваћени наоружани, а 28. априла објављено је саопштење да ће за сваког убијеног Немца бити стрељано сто Срба. Број диверзија се, међутим, повећавао и Србија је проглашена за ратну зону, куће у селима су спаљиване, а у предграђу Београда је успостављен први концентрациони логор за таоце, затворенике и заробљенике. Стрељања су отпочела крајем јуна. „Српско решење“ за устанак претрпело је неуспех, а пошто су Немци могли да доводе само краткотрајна појачања, намеравали су терором да натерају становништво на покорност. Трупе су довођене из Грчке, Румуније и Хрватске, а дошла је и једна дивизија из Француске и, на крају, и једна из Русије. Генерал Франц Беме је послат из Грчке да преузме нов положај опуномоћеног командујућег генерала у Србији. Генерал Валтер Кунце је заменио Листа у југоисточној команди у Солуну. На основу Хитлеровог наређења од 16. септембра 1941, врховна команда Вермахта је објавила опште правило које је постало званично утемељење за мере које ће бити примењиване на окупираним територијама: сто особа ће бити стрељано за сваког убијеног немачког официра или војника, педесет за сваког рањеног. Сви такви поступци обавезно су сматрани „последицом комунистичких активности“. Беме је добио налог да у Србији то наређење, у његовом најстрожем дословном тумачењу, спроводи у вези с немачким држављанима, етничким Немцима, бугарским војним особљем, по јединцима у служби окупационих власти и, евентуално, члановима српске владе, њеним локалним представницима и официрима колаборационистичких војних одреда. Антисрпска осећања команданата Вермахта - посебно оних који су били у служби Хабзбурга - одлично су се слагала с нацистичким антисловенским расизмом и са жељом да се казне они који су одбили да уђу у савез с Немци-

76


ма. Издата су наређења да све локалне команде направе спискове талаца и да ухапсе онолико њих - комуниста, Јевреја, „национално“ и „демократски“ опредељених појединаца - колико затвори и логори могу да приме. Остваривали су се најгори снови Михаиловића и његових официра: ситуација у Србији била је на путу да постане исто толико страшна као у НДХ и то ради незнатне добити. Уза јамна сумњичења представника чврсте струје обеју страна отпора прерасла су у сукобе. Почетком октобра саобраћај у највећем делу Србије био је обустављен, неколико мањих градова било је у рукама устаника као резултат акција узајамно неповерљивих „четника“ и „партизана", а започете су и заједничке опсаде већих градова. Четничка команда је била у Пожеги, а партизанска у Ужицу, на међусобној раздаљини од петнаест километара. Ужице, које је имало фабрику ручног оружја и филијалу Народне банке, било је главни град оног што је називано партизанском „Ужичком републиком", у којој сууништаване земљишне књиге, увођени комунистички симболи, одржавана војна смотра на годишњицу Октобарске револуције и организовани судови Комунистичке партије, као и извршења смртне казне над борцима осуђеним због предратног фракционаштва. Немци су предузели противофанзиву. У заједничком нападу партизана и четника на Краљево убијено је десет и рањено четрнаест немачких војника, те је у том граду 20. октобра стрељано 1.700 талаца, упркос покушајима месних српских власти и локалне организације Збора да казну ублаже. Када је десет Немаца убијено а двадесет шест рањено у покушају да се ослободи вод војника ко јег су партизани заробили када се враћао у Крагујевац, у том граду и у његовој околини је између 18. и 21. октобра извршена рација мушкараца и дечака на улицама, у радњама, код кућа и у школама, овај пут уз помоћ Српских добровољачких одреда; стрељано је 2.796 особа јер су стрељања настављена и када је утврђена квота била пређена. 15 Одмазде против цивилног становништва допринеле су јачању напетости између четника и партизана. Положај комуниста је поново слабио, док је јачао утицај Михаиловића; официре је бринула промена друштвених односа и угроженост сопственог

Име и број. Крагујевачка траге- дија 1941.


77

ауторитета. Тито и Михаиловић нису прихватали савете да одмах изврше напад на другу страну; договорен је нов састанак, али је, због немачких војних операција, до њега дошло тек 26. октобра. Поново је постигнута сагласност о питањима од споредног значаја. Немачка обавештајна служба је дознала да су разговори одржани и да нису уродили плодом. Тито је сматрао да је Михаиловић „пристојан, али не и изузетно способан" официр. 16 За Михаиловића Тито је представљао тајну. За комунистичког вођу се веровало да је Рус, а он није чинио ништа да се та тајна разоткрије. То је доприносило његовој популарности међу партизанским борцима; потискивало је чињеницу да је био Хрват и да је 1914. већ ратовао на тим просторима као припадник аустроугарске војске. У Србији је Михаиловићева популарност расла и била је већа од популарности партизана. Но, њега је мучило то што устаници нису могли да заштите народ од немачких казнених експедиција. Број жртава у Србији, нарочито како је тада био приказиван претерано великим бројевима и када се томе додају жртве у НДХ, изазивао је у њему бојазан да је угрожен и сам опстанак српског народа. Напетост у односима четника и партизана толико је нарасла да је немачка офанзива успела да разједини устанике. Михаиловић и Тито су можда схватали да ситуација није дозвољавала њихово раздвајање, али нису могли, чак и да су желели, да превазиђу нагомилано неповерење. Како су после одступања од договора следиле провокације, острашћеници на обема странама (нарочито неки четнички команданти) залагали су се за раздвајање. Почевши од 31. октобра, нападали су и отимали градове једни од других. Упркос томе, и Михаиловић и Тито су се и даље залагали за прекид непријатељстава и примирја су се смењивала с ултиматумима. Братоубилачки рат утицао је на борце на обема странама; обични људи су били ужаснути тим крвавим несугласицама и заплашени одмаздама. Беме је сузио фронт против устаника и концентрисао је снаге на одређене области. Одлучујући напад је започео 25. новембра, почетком зиме, уз коришћење моторизованих и оклопних јединица, авијације и уз учешће Недићеве СДС. Тито и Михаиловић су још једном, последњи пут, пут, разговарали телефоном телефоном како би установили установили The Heretic. The Life and Times of Josip Broz Tito, (Disputed Barricade. The Life and Times or Josip Broz Tito, Marshal of Jugoslavia,


78

намере супротне стране: Тито је намеравао да брани своје положаје, а Михаиловић да распореди своје снаге на широј територији. Партизани су донели мудру одлуку да се 29. новембра повуку из Ужица. Тито се упутио у брдовиту област Санџака која је раздвајала Србију и Црну Гору, гајећи не баш много јаку наду да Немци неће прећи границу с италијанском зоном - што они заиста и нису урадили. Народ је ћутећи посматрао њихов одлазак. Михаиловићев ауторитет је у великој мери био резултат легитимности коју је уживао захваљујући томе што је био у вези с југословенском владом у избеглиштву и с Британцима. У јулу су се у Лондону, дошавши из Грчке и преко Блиског истока, поново окупили краљ Петар и влада; изјавили су да је Југославија и даље у рату и да ће наставити да се бори до победе. У септембру је успостављена и радио-веза. Иако је Михаиловић тражио дискретну помоћ а не пропаганду, а и Лондон се залагао за уздржаност, убрзо су се по јавили извештаји о југословенском отпору који су узбуркали јавност. Инсистирање на херојском лику Михаиловића било је нека врста одговора на совјетске захтеве за отварањем другог фронта, као и морални подстрек окупираној Европи у време када је то било све што се могло учинити. Почетни успех устанка у Србији био је резултат лажног осећања сигурности и општег одушевљења, чему су политички доприносили одлучни комунисти, а организационо неодлучни официри. Савезнички Лондон је уздизао значај југословенске владе у избеглиштву и младог владара. Совјетска влада је обновила дипломатске односе с њима. Генерал Симовић се заносио погрешним поређењем српске владе у избеглиштву у време Првог светског рата и своје владе; све док није била успостављена веза са Михаиловићем он није располагао оружаним снагама, ако се не рачуна нешто малих бродова, дванаестак авиона и неколико стотина официра и војника који су се придружили Британцима у Египту. Би-Би-Си је 15. новембра објавио да је Михаиловић командант југословенских оружаних снага у земљи. У време када су савезници имали мало добрих вести да саопште, успеси „првог отпора у окупираној Европи“ добијали су легендарне размере. Прву савезничку мисију која је отишла у окупирану Југославију чинила је заједничка британско-југословенска екипа коју је на брзину саставила британска Управа за специјалне операције* како би Special Operations Executive (SOE) - Прим. npee.


установила шта се тамо дешава. Мисија је крајем септембра подморницом искрцана на црногорску обалу и у Михаиловићев штаб је стигла месец дана касније преко Ужица и партизанског штаба, баш када је устанак у Србији почео да јењава. Британци нису могли да учине ништа до да покушају да изгладе неспоразуме на локалном нивоу између четника и партизана и да саветују Михаиловићу да штеди своје снаге надајући се бољим временима. Остваривање тог контакта дало му је психолошки подстрек и утврдило га у уверењу да је његова првобитна стратегија била исправна, али су комунисти били убеђени да је добио налог да их нападне. Партизани су претрпели тежак ударац. Тито је веровао да се Немачка налази пред поразом у Русији; није очекивао тако масован, устанак и морао је да прихвата борце са села који нису желели да се боре далеко од својих домова, тешко су прихватали дисциплину, а још теже индоктринацију, и нису разумевали комунистичку револуционарну реторику. Када је, под утицајем одмазди, одушевљење спласнуло, опште расположење се окренуло против устанка, а већ иначе усиљени односи комуниста и официра прекинути су. Ни Михаиловић није био у много бољој ситуацији. Није успевао да међу својим официрима успостави командну дисциплину. Британци нису могли да га снабдеју оружјем. Суочен с опадањем морала, дезертирањем и недостатком муниције, хватао се и за сламку. Недић је био против оба покрета отпора, али док је партизане, руковођене комунистима, сматрао само агентима Москве који желе да свргну традиционални поредак, на Михаиловићеве четнике је гледао као на људе заведене обећањима Лондона: на њих се можда могло утицати да промене мишљење. Иако мује генерал Беме рекао да је Михаиловић немачки проблем у чије решавање он не треба да се меша, могуће је да је почетком септембра Недић покушао да тај проблем неутрализује тиме што је преко официра посредника Михаиловићу предложио, без успеха, да пређе у Босну. Крајем октобра Михаиловићу је предложено да размотри идеју о „легализацији" по угледу на Пећанчеве четнике, што би значило крај одмаздама и снабдевање оружјем за борбу против комуниста. Није могуће утврдити колико је од свега тога потицало од једног официра Михаиловићеве организације у Београду, колико од Абвера, а колико од самог Михаиловића, и шта је под тим сваки од тих извора тачно подразумевао. Да ли су Немци желели да установе какав је Михаиловићев став, да га наговоре на капитулацију или да га намаме у замку? Иако није био за тај предлог, Абвер се сагласио

8о


да се с њим покуша и Михаиловић је, мада невољно, дошао на састанак са шефом немачке војнообавештајне службе у Београду који је одржан 11. новембра у Дивцима, на граници територија које су биле под контролом Немаца и четника. На изненађење свих који су учествовали у почетку разговора, испоставило се да је немачка команда, која се спремала да угуши устанак, желела само да види да ли може да наведе Михаиловића да прихвати капитулацију којом су седам месеци пре тога окончане војне операције. Пре него што му је дозвољено да оде разматрана је и могућност да буде ухапшен. Три недеље после тога издата су наређења за сповођење операције уништења његовог штаба и његових одреда у околини Равне горе. Иако је својим одредима наредио да се разиђу, Михаиловић је 6-7. децембра замало био ухваћен када је око пет стотина његових бораца било заробљено. Немци су 10. децембра расписали награду од 200.000 динара и то објавили преко радија, радија, штампе, летака летака и плаката, а 13. децембра сличну награду расписала је и НДХ у случају да он пређе њену границу. Игром случаја, Би-Би-Си је 7. децембра објавио да је Михаиловић унапређен у бригадног генерала баш када је морао да почне да се скрива и када више није био присутан у вестима. Како каже Сајмон Тру, „био је генерал без војске“ 17. Он лично није прихватио договор какав је постигнут с Пећанцем, али је 2.000-3.000 његових људи ступило у редове нових помоћних „легализованих" четничких одреда које је оформио Недић да одржавају ред. Нема поузданих доказа да је такав налог дошао од Михаиловића, иако је изгледало да се он с тим сложио. Можда је желео да избегне да се изјасни о том питању или да остави својим командантима слободне руке. Неки од њих су прешли у Босну да се боре против усташа. Већина његових људи је послата или су се једноставно сами вратили својим домовима. „Легализација“ је имала своје предности. Недићу је донела више бораца за борбу против преосталих партизана. Делу Михаиловићевих четника је омогућила да преживе зиму с минималном платом и алибијем који им је обезбедила Недићева влада. Било је и бројних недостатака. Настала је још већа забуна у вези с тим ко су и шта су четници. Иако је Михаиловић све више избегавао да користи тај израз, народ је његове људе називао четницима. Појединци и читаве јединице прелазили

Britain, Mihailović and the Chetniks, 1941-1942,


81

су из једне категорије у другу. Немци нису имали надзор над „легализацијом"; нису хтели да се упуштају у њено спречавање, али су почели са хапшењем Недићевих официра. Михаиловићеви људи су често долазили у сукобе с Љотићевим добровољцима. Понекад су се сукобљазали и с припадницима СДС, иако су официри који су пре рата били колеге донекле одржавали међусобне везе. Недић је у легализованим четницима добио помоћнике, али и кртице у својој администрацији у коју је Михаиловић веома желео да убаци своје људе. Крајем 1941. генерал Михаиловић је стално мењао место боравка, окружен само малобројним члановима свог штаба и телохранитељима. Од његове „Југословенске војске у отаџбини“ остало је неколико раштрканих водова у брдима и остаци мреже за подршку у градовима. Комунисти су били поражени, али је и његова сопствена организација претрпела озбиљну штету, а његови људи су били присиљени да истински или привидно сарађују с колаборационистима да би преживели. Чинило се да је неуспех преурањеног устанка доказивао да је он био у праву и одлучио је да се врати свом првобитном плану. Но, постало му је јасно да ће и он морати да напусти Србију да би био ван домашаја Немаца. Бемеова мисија је била завршена и њега је заменио генерал Паул Бадер који је у својству опуномоћеног генерала објединио све војне функције у Србији. У лето 1941. остаци југословенске војске, углавном под руководством Михаиловића и у сарадњи с Титовим комунистима, задавали су велике проблеме Вермахту и заузимали су, па и ослобађали, читаве области у Србији. Михаиловићев утицај и снага били су у великој мери преувеличавани. Али њега су савезници, Немци и домаће становништво углавном сматрали вођом устанка који се чинио до тада најзначајнијим догађајем у окупираној Европи.18 По завршетку акција широких размера, немачко војно присуство у Србији поново је сведено на две окупационе дивизије, али су потом значајнију улогу преузели немачки полицијски апарат, етничке немачке SS јединице и бугарска војска. Од Бугарске је у децембру затражено да своју окупациону зону прошири готово до реке Ибра на западу и до рудника бакра у Бору на северу. Бугарске окупационе снаге имале су три дивизије с командним штабом у Нишу и биле

82


су потчињене немачкој команди у Србији, која је имала искључиву политичку и оперативну власт. Бугари су држали четрдесет одсто територије, не рачунајући Банат. То је било управо оно чега се Недић плашио када је преузимао положај председника владе. Његови протести и претње оставком (чак и самоубиством) нису уродили плодом. Немачка је у почетку намеравала да обезбеди функционисање свих постројења за ратну производњу, али је због устанка било одлучено да се фабрике оружја и експлозива размонтирају и да се машине, алатке и опрема пребаце у Немачку. Тај посао је био завршен до марта 1943. Производња бакра у Борском руднику, који је у нападу југословенских снага у априлу био озбиљно оштећен, обновљена је у новембру. Септембра 1942. тај рудник је, и поред проблема с радном снагом и других тешкоћа, обезбеђивао шеснаест одсто немачке потрошње, као што је и рудник олова у Трепчи задовољавао тринаест одсто потреба Рајха. Рудници антимона, који су били тешко оштећени за време устанка, поново су прорадили јуна 1942. и задовољавали су шездесет два одсто немачких потреба. Све у свему, индустријска постројења у Србији нису била толико преузета колико уништена војним акцијама, начином производње у ратне сврхе, коришћењем радника за рад на поправкама и обезбеђивању функционисања железница и рудника и њиховим слањем на рад у Рајх. Устанак, одмазде, премештање индустријских постројења и подстицање радника на одлазак на рад у Немачку, све је то допринело да до 1943. више од 40.000 радника оде у Рајх. Трошкове поправке индустријских постројења сносила је српска влада, заједно с надокнадама за ратну штету нанету немачкој имовини и све већим окупационим трошковима. Одмах по окупацији Београда почело се с насумичном применом мера против Јевреја. Јевреји су под претњом смрти морали да се пријаве заштитном јуришном одреду Einsatzgruppe; терани су да раде на рашчишћавању рушевина и извлачењу лешева, на утовару и истовару железничких вагона и речних теретних бродова. Наредбом војног команданта од 30. маја уведени су сви немачки расни закони који су се односили на Јевреје и Цигане. Након устанка започела су масовна хапшења Јевреја као талаца, а конфискована јеврејска имовина је продавана, углавном фолксдојчерима, по цени која је представљала незнатан део њене предратне вредности. Фолксдојчери и српски добровољачки одреди били су „обучавани" за помоћ при хапшењима и депортацији. У бившим војним и ин-

Распарчана /угославија: Хитлеров нови антипоредак 1941.

83

дустријским објектима у предграђу Београда организовани су затворенички логори за Јевреје и друге таоце. За те логоре био је надлежан Гестапо. Било је и мањих логора у Шапцу и другим местима за јеврејске избеглице из других земаља. Јевреји (који су сматрани комунистима) били су главни таоци и у оквиру одмазди увек су одређивани за стрељања. Опуномоћени генерал је у октобру наредио да се одмах изврши хапшење свих мушкараца Јевреја и Цигана и, како је у логорима било све мање простора за друге затворенике, они су по хитном поступку стрељани. Потом су издата и наређења за хапшења жена и деце. У оквиру својих планова за угушивање устанка Немци су успоставили велики концентрациони логор на простору београдског Сајмишта, који је био намењен становницима устаничких области. Иако се налазио на другој обали Саве (данас у Новом Београду), што значи формално у НДХ, он је ипак припадао немачком полицијском апарату у Србији. Пошто је устанак угушен без хапшења толико људи који би га попунили, логор је коришћен у друге сврхе. У њега су од децембра 1941. слати преживели Јевреји и Цигани, углавном жене и деца, те је до краја године у њему било 6.900 особа, што је био његов максималан капацитет. До маја 1942. сви су они били стрељани како би се створио простор за нове затворенике; почевши од марта њихова ликвидација је убрзана коришћењем покретних гасних комора које су посебно за ту сврху биле допремљене из Берлина. 19 Немачка војска могла је да се похвали да у Србији „нема више Јевреја" („Serbien ist judenfrei ) 20 . Немачка команда је у Београду успоставила јеврејски комитет да јој помогне у спровођењу започетих мера. Успостављено Успостављено је и одељеодеље-

„Keine Judenfrage mehr The Destruction of the European Jews, 3rd ed.,

La Destruction des Juifs d'Europe


84

ње за јеврејска и циганска питања у саставу Специјалне полиције у београдској градској управи и под надлежношћу Гестапоа (друга одељења су се бавила странцима, „покретом ДМ [Михаиловић]“ и комунистима), у коме је био и један српски полицијски официр задужен за Јевреје. Недићева влада и још више Збор подржавали су те немачке мере; српска полиција, посебно Српски добровољачки одреди, пружали су пасивну и активну помоћ. Но, одговорност за планирање и спровођење ликвидације око осамдесет одсто од 15.000 српских Јевреја, заједно с Јеврејима који су се задесили на тој територији, несумњиво сносе немачке војне власти. Јевреји из Србије који су преживели рат били су ратни заробљеници у Немачкој и Италији, затим они који су одмах у почетку били у прилици да добију дозволу за путовање у области под италијанском влашћу, да се издају за српске избеглице, да се држе даље од градова и добију лажне крштенице које су им давали услужни свештеници, и они који су се придружили устаницима, а сви су увек зависили од оних који су ризиковали своје животе да би их заштитили. Недићева влада је доприносила одржавању реда спроводећи уредбе о обавезним пријавама боравка, ограничењима и контроли путовања, потказивању непријављених особа и спречавању свих облика јавног протеста. Колаборационистичка штампа писала је о корупцији у предратном режиму с његовим политичким странкама, банкама, концесијама и „другим прљавим средствима своје такозване демократије"21. Усред незапослености, корупције и општег сиромаштва, она је грмела против буржоазије која је и даље живела од свог непоштено стеченог богатства и против прозападне интелигенције која није чинила ништа да помогне народу. Одбацивала је шапутану пропаганду која је долазила из тих кругова. Најжешће је писала против Михаиловића и комуниста који су били само плаћени агенти Лондона и Москве и од српског народа тражили нове жртве. Идеализацију патријархалног сеоског колективизма насупрот декадентном Западу подстицало је писање руских славофилских писаца чији су утицај шириле неке личности из Православне цркве попут владике Николаја (Велимировића) који је тридесетих година 20. века, након што је прво био под утицајем западних верских и филозофских мислилаца, проповедао неку врсту православног на-

Српско сепо,


85

ционалистичког препорода. Иако је у одређеној мери представљао идејни подстрек Љотићевог покрета, био је против Збора и Тројног пакта и одбијао је да пружи било какву подршку немачкој окупаци ји. Немци су га испитивали због његових веза с Британцима, потом је хапшен због сумње да одржава контакте с четницима и држан је у кућном притвору у више манастира. Поглавар Српске православне цркве, патријарх Гаврило, непоколебљиви противник Тројног пакта, који је благосиљао краља Петра када је овај напуштао земљу, такође је био испитиван и касније интерниран у манастирима. Подељена и раскомадана, лишена свог поглавара, Српска православна црква је таворила под вршиоцем дужности, скопским митрополитом Јосифом, кога су бугарске окупационе власти прогнале у Београд. Један део српског свештенства је сарађивао и чак био активан у редовима Збора, неки свештеници су се приклонили партизанима, а већина их је исказивала наклоност Михаиловићу. Корисна је била иницијатива Недићеве владе у вези с избеглицама које су масовно долазиле из НДХ и са територија које су биле под бугарском, мађарском и албанском влашћу, као и из дела Словеније који су анектирали Немци. Маја 1941, када је број избеглица већ био близу 180.000, влада је основала Комесаријат за избеглице који је отпочео с њиховим пописом. Бројне избеглице се нису пријављивале, те се процене њиховог броја разликују; могло их је бити чак и 400.000 (укључујући 86.000 деце сирочади). То је представљало десет до једанаест одсто становништва на територији Србије које је, и поред сопствених тешкоћа, испољавало високу солидарност. Да би их прехранио, Комесаријат је успео да купи вишкове пшенице и да обезбеди донације од произвођача. Избеглице су у почетку биле смештане у логоре, а потом су постепено слате широм Србије и наилазиле су на добар пријем код становништва. У одређеној мери надокнађивале су недостатак радне снаге; такође су се придруживали СДС, Српским добровољачким одредима, четницима и партизанима. Немце је бринуо њихов утицај на привреду и безбедност, те су настојали да зауставе њихов прилив, па и да их враћају тамо одакле су дошли.

86


Италијанске трупе које су напредовале морском обалом из Албаније ушле су 16. априла 1941. у Црну Гору и потом наставиле ка Дубровнику да се споје с трупама које су се спуштале обалом из Италије. План је био да се Црна Гора поново успостави као мала сателитска држава, али Италијани нису били сасвим начисто с тим какве би биле њене границе, ко би њом владао и какво је расположење локалне јавности. Њихови обавештајни подаци долазили су од групе емиграната оданих династији Петровић-Његош, која је 1918. свргнута с власти, а заснивали су се и на погрешном уверењу да сви „зелени“ Црногорци - такозвана „зелена“ странка која се успротивила безусловном уједињењу заједно са Србијом у Југославију 1918. године - тежили потпуној независности, а у ствари су већина њих били „федералисти“ који би се задовољили тиме да Црна Гора буде једна од југословенских федералних јединица. Федералисти су били прилично популарни у области Цетиња, а италијански краљ и краљица били су емотивно везани за Црну Гору (краљица Јелена била је ћерка краља Николе), али званични претендент на престо није хтео ни да чује о некој обнови црногорског краљевства. Кнез Михаило, Николин унук, који је живео у Француској и кога су Немци ухапсили и послали у логор у Немачку, био је непоколебљиви присталица Југославије и био је наклоњен савезницима. Његово одбијање збунило је Италијане и њихове сепаратистичке присталице. Границе су биле још озбиљнији проблем. Италија је запосела Котор; Албанија је желела пограничне области с албанским становништвом које су 1914. биле део Црне Горе; НДХ је желела да се прошири на Санџак. Краљ Виторио Емануел је био против таквог „касапљења“ које је угрожавало опстанак Црне Горе и вређало њен понос. Успео је да постигне да Ловћен, митски симбол Црне Горе, не буде обухваћена италијанском анексијом. Италијани су показали добру вољу. Ратни заробљеници су ослобођени. Из Италије је стизала храна и остала роба. Једна дивизија је задржана као обезбеђење и њене мање јединице биле су распоређене широм црногорске територије. Предратни управни апарат


87

углавном је наставио да функцонише. Мусолини је планирао да спроведе амбициозан програм јавних радова. У Цетиње је послат један дипломата да у својству високог комесара припреми поновно успостављање Краљевине Црне Горе. Оно што Италијани нису били схватили јесте да њихова шачица носталгичних сепаратиста није имала готово никакву подршку у народу, и чим су те припреме почеле, у целој области се радило на томе да се оне спрече. Томе је наруку ишла и свесно успостављена лабава окупација. Тај регион је био последње упориште Југославије у које су се краљ и влада повукли пре него што су га авионом напустили, али и поред тога у самој Црној Гори није дошло до правих војних операција. Већина војника је била мобилисана у једну месну дивизију. После одређених почетних успеха у Албанији отишли су кућама, заједно с оружјем и опремом. Око 400 активних официра југословенске војске, бројни подофицири и чиновници, као и активисти КПЈ који су били родом из Црне Горе, вратили су се кућама. Чак и после напада на Совјетски Савез, ван градова против комуниста нису биле предузимане никакве мере и поред њихове наглашене проруске оријентације. Међу њима је, још више него другде, владало уверење да ће Немци бити убрзо поражени у Русији и да би то КПЈ требало на најбољи начин да искористи. Члан руководства КПЈ Милован Тјилас био је послат у своју родну Црну Гору да изврши припреме за герилске акције и допутовао је из Београда с лажним документима и правом визом коју му је издало италијанско посланство. Добра воља окупатора изазвала је само презир код народа чији је понос био повређен. Ђилас пише: „Само оружаном борбом можемо себе да потврдимо и да непријатеља присилимо да нас схвати и призна."22 Италијани су намеравали да 12. јула - на Петровдан по јулијанском календару - организују заседање црногорске скупштине која је требало да усвоји „Декларацију о обнови Црне Горе“, али су имали тешкоћа да окупе седамдесет пет одабраних и плаћених посланика, јер је испод привидног мира у земљи владала притајена напетост. Прилив хиљада избеглица из пограничних области и гласине које су долазиле из Албаније онемогућили су да ново територијално решење буде обелодањено тек после заседања скупштине. Главну улогу на скупштини преузео је Секула Дрљевић, заговорник црногорске независности који је дошао из Загреба и допринео

Wartime,

88


да се ствари реше по хитном поступку. 23 Декларацијом, с којом су се упознали и једногласно је прихватили још присутни посланици, поново је успостављен суверенитет Црне Горе као уставне монархије чија је судбина била везана за Италију. Од италијанског краља је било затражено да именује именује регента. Италијанска Црна Гора била је мртворођенче. Њено проглашење довело је до општег устанка. Недељу дана касније под италијанском влашћу остали су само три значајна града, Цетиње, Подгорица и Колашин, и обала. Привидан мир и поверење које суималуу своје присталице навели су Италијане да једно време живе у илузији да уживају подршку народа. Били су изненађени устанком. Комунисти су одмах ступили у акцију. У селима су се окупљали кршни мушкарци; локална жандармерија им се придруживала. Официри су заузимали командна места, док су комунисти чинили све да устанак учине организованим и да преузму водећу улогу. Случајем је позив Централног комитета народима Југославије био упућен 12. јула. Италијанска војска била је расута у мноштво малих јединица. Мала војна упоришта, суочена с неколико стотина добро наоружаних сељака под професионалном војном командом, предавала су се и првог дана устанка погинула су четрдесет три италијанска војника. Устанички напади су се ширили попут лавине и италијанске трупе величине батаљона су се предавале. Изненађени, разочарани и шокирани искасапљеним телима неких од својих војника, Итали јани су ту и тамо реаговали хапшењем и стрељањем неких од људи које су сепаратисти потказивали. Потом су предузели противофанзиву. Генерал Алесандро Пирцио Бироли, командант италијанских трупа у Албанији, добио је 15. јула пуна овлашћења да угуши устанак у Црној Гори. Устаници су примењивали традиционалан начин прикупљања бораца по срезовима и племенима. Као главни команданти су се наметнули пуковник Бајо Станишић који се вратио из Херцеговине, мајор Ђорђе Лашић који је успео да избегне хапшење у Словенији и капетан Павле Ђуришић. Тито је стекао утисак да је Ђилас делао превише независно када је многим различитим налозима настојао да почетне акције малих размера претвори у општи устанак,


89

да створи политичку и војну структуру под капом КПЈ, да усагласи жељу бораца да нападају Италијане и локалних устаника да сруше постојећи режим и да реши несугласице унутар саме локалне партијске организације. Четрнаести армијски корпус генерала Луиђија Ментастија, који се налазиоу Скадруу Албанији, са својих пет дивизија и једном која се већ налазила у Црној Гори у року од месец дана угушио је устанак. У војним акцијама учествовало је 67.000 италијанских војника. Албанске и муслиманске паравојне формације у пограничним областима, које су памтиле црногорску окупацију 1913, ступиле су у акцију и обезбеђивале бокове италијанских трупа. Мусолини, ко ји је желео да брзо поново успостави ред и да не мора да за то тражи помоћ Немаца, хтео је да се таоци стрељају, али је ту одлуку препустио војсци. Пирцио Бироли је издао налог за немилосрдно угушивање устанка, али да се не прибегава „освети и непотребно суровим мерама“. У тим акцијама спаљено је десетине села, стотине мештана је стрељано, 10.000-20.000 је интернирано, а паравојним групама је једно време било дозвољено да слободно пљачкају и пале. Одушевљење за устанак је спласнуло. Локални виђенији људи желели су да се отпор настави само против оних муслимана који су делали против својих хришћанских суседа. Огорчени комунисти су дигли руке од сељачког менталитета и борбу су наставили само они који су били идеолошки свесни. Слушајући о терору усташа и Немаца, већина људи је сматрала да је безбедније подносити Италијане такве какви су. Наоружане групе су ступиле у контакт са окупаторима ради окончања устанка. Главни циљ устанка, спречавање успостављања посебне сателитске црногорске државе, био је остварен. Устаничке војне јединице које су у једном тренутку бројале 30.000 бораца распале су Се. Италијанска реакција је одмах разоткрила недостатак јединства међу устаницима и њихову недовољну војну снагу. Борци са села су напустили своје положаје и отишли кућама. Готово одмах је дошло до несугласица између официра (и даље углавном у униформама и на командним функцијама) и комуниста (који су били организатори покрета и постављали су своје „политкоме“ - у вези с условима за предају који су нуђени италијанским трупама и с организаци јом власти на „ослобођеној“ територији. Нашавши се усред догађаја које је било тешко контролисати, официри нису могли да се супротстављају организацији коју су успоставаљали комунисти, а комунисти нису могли да нађу довољан број официра који би им се

90


повиновали. Ђилас је покушао, и није успео, да наговори Станишића да преузме целокупну војну команду. Када је 18. јула успео да успостави команду Народноослободилачке војске Црне Горе, Боке и Санџака, била је то, у ствари, његова команда, уз саветодавну функцију оних официра који су исказали спремност да прихвате власт комуниста. До тада је италијанска офанзива већ дала резултате. За мање од месец дана поново су окупирани значајни центри, итали јански затвореници су били ослобођени, а команда XIV армијског корпуса била је премештена у Подгорицу, али је устанак опстајавао све до децембра. Пирцио Бироли је 12. августа поднео извештај о ситуацији. Сматрао је да би било опасно даље следити идеју о успостављању независне Црне Горе под италијанском заштитом. Народ је био против тога. Конкретна територија била је сувише мала да би могла да опстане. Предложио је проширени $оуегпа1ога1о који који би обухватао сада већ италијанску Ргоутсга сИ СаНаго, Метохију, Санџак и источну Херцеговину, или отворену анексију. Како би повратио поверење становништва, залагао се за изразитију просрпску политику. 24 Мусолини је у октобру одлучио да заведе непосредну војну власт у Црној Гори у већ утврђеним границама. Пирцио Бироли био је именован за војног гувернера; најавио је политику одржавања реда и мира и попустљивости према устаницима. Где год је било могуће задржана је стара цивилна управа, под италијанским војним надзором. Већина интернираца била је пуштена на слободу. Издата су нова упутства за узимање талаца - само у случају неопходности, из места и породица за које се знало да су у вези с устаницима, највише на десет дана и у подношљивим затворским условима. На разоружању становништва није се много инсистирало. Италијани су желели мир. Схватили су да је највише што су могли да остваре власт у градовима, на обали и над саобраћајницама. Војне снаге у утврђеним градовима су појачане, али су везе с унутрашњошћу биле практично прекинуте. Преостали устаници су толерисани све док нису учествовали у активним непријатељским акцијама. Комунисти су у Црној Гори користили своје предратне антивладине везе са сепаратистима који су организовали разгово-

Распарчана Југоспавија: Хитлсров нови антипоредак 1941.

91

ре између партизана и италијанских војних представника. Једини резултат таквих разговора била је размена затвореника. Међу црногорским вођама све више су преовлађивали они који су схватали да је неопходно прилагођавати се стварности окупације и чекати да се види како ће се рат даље одвијати. У градовима и значајнијим областима оснивани су месни одбори са задатком да преговарају о практичним компромисима. Устаници, под вођством комуниста који су се били повукли у брда, отворено су се представљали као партизани. „Националистички" (некомунистички) устаници, који су се такође били повукли у брда, желели су да заштите своје уже средине од муслиманских пљачкаша и комунистичких комитета. Међу комунистима су постојале несугласице. Пролазак миси је британске 50Е с југословенским официрима преко партизанске територије на путу за Србију поново је подстакао неповерење према Британцима, јер су почеле да се шире гласине о Михаиловићевим акцијама. "ђилас се залагао за тактичку еластичност да би се придобили или неутрализовали други устаници, али други су инсистирали на погубљењу италијанских официра, сељака ко ји су дезертирали, издајника свих врста, па и чланова КПЈ који су припадали фракцијама. Обласна КПЈ спроводила је терор где год је могла да би елиминисала потенцијалне супарнике. Пред пад партизанске „Ужичке републике" у Србији Тито је затражио помоћ од Црне Горе у људству, храни и ратном плену која је требало да дође преко Санџака. Такође је повукао Тјиласа, Који је напустио Црну Гору почетком новембра, из бојазни да може да буде убијен због нечег што је урадио (или није урадио). Неуспешни покушаји да се заробе изоловане италијанске трупе на северу Црне Горе како би се обезбедио пролаз у Србију представљали су још један ударац за морал комуниста. Тито је увећао забуну својим писмом комунистичком руководству у Црној Гори од 21. децембра (Стаљинов рођендан). У њему је стајало да победе Црвене армије на московском фронту значе нову фазу у борби против освајача у смислу оштријих класних разлика, али је упућена и критика Црногорцима за „ултралевичарске и још горе грешке" које су починили. Разлике у ставовима комуниста и националиста посебно су биле изражене на северу Црне Горе који је имао традиционално блиске везе са Србијом и у коме је био присутан „погранични" начин размишљања о муслиманима. Ту су се највише осећале последице усташке манипулације санџачким муслиманима и бежања православног становништва из области које је анектирала Албанија. Ђу-

92


ришић је био популаран у свом племену Васојевића. Док су комунисти желели да наставе револуцију и да се боре против „издајника“, „кулака“ и „шпијуна“ (нарочито ако су муслимани), Ђуришић и његови борци су били нестрпљиви да прошире устанак тако што ће ући у те области и борити се против муслимана и Албанаца. Попут својих предака у време Источне кризе у седамдесетим годинама 19. века желели су да убијају „Турке“ да „Турци" не би убијали њих. Несугласице су постојале и између самих официра јер су се неки од њих (нарочито они који су дошли из других области) томе противили. Један од њих који се с Михаиловићем знао још од 1928. одлучио је да оде да га види. Капетан Рудолф Перхинек, Словенац који је учествовао у устанку, осетио је да је у Црној Гори нерасположење према комунистима постало веће него према Италијанима, али да су националисти били раштркани и изоловани. Стигао је у Михаиловићев штаб после мајора Захарија Остојића, Црногорца који је био дошао с мисијом британске 50Е и послао извештај да је „читава Црна Гора црвена“. Михаиловић је на крају послао Перхинека натраг као свог изасланика с писменим овлашћењем да тамо организује југословенску војску и усменим одобрењем да Лашић (ког је он знао) преузме команду у Црној Гори, а Ђуришић у Санџаку. Михаиловић је непрецизно и противречно говорио и о потреби да се спречавају грађански сукоби, да се „непријатељи одстрањују" и приводе правди. Али, због избијања грађанског рата у Србији и немачких операција, Перхинек није могао да се врати у Црну Гору пре краја децембра. Тамо се ситуација у међувремену погоршала. Почели су грађански сукоби и италијанске репресивне мере поново су појачане, уз примену смртне казне за оружану побуну и саботажу према ратним војним законима. Нестрпљиви Ђуришић је почетком децембра лично пошао да се сретне с Михаиловићем. Зимски временски услови су га онемогућили да прође кроз област пуну немачких трупа. Вратио се не видевши Михаиловића, али је успео да се сретне с Перхинеком који га је обавестио о суштини Михаиловићевих упутстава. Речено му је и да је устанак у Србији угушен и да Михаиловић вероватно није више жив. ЂУР ишић ни је прихватио да Перхинек потписује наредбе у име Михаиловића и пребацио је Михаиловићев потпис на званично именовање како би га учинио веродостојнијим. Потом је тврдио да се видео с Михаиловићем у његовом штабу и да је именовање и упутства добио од Михаиловића лично. Изгледа да је фалсификовао и дугачко наређење од 20. де-


93

цембра, које је наводно потписао Михаиловић, којим му се налаже да елиминише и комунисте и муслимане. 25 При самом крају 1941. ситуација у Црној Гори је, дакле, била мање-више под контролом која је, међутим, била ограничена на битне ствари. Тамо где итали јанске наредбе нису важиле, оно што је остало од устанка претило је да се претвори у крваве грађанске сукобе. И поред фашистичке реторике званичних објава, италијанска репресија се није могла поредити с немачком репресијом у Србији. Тврдокорни фашисти попут далматинског гувернера Бастианинија сматрали су да је војна влада Пирција Биролија сувише попустљива. У својим априлским операцијама из Албаније Италијани су користили паравојне групе. Ђузепе Ботаи, италијански министар образовања кога је Мусолини послао на „обилазну" дужност у Албанију у својству главног инспектора паравојних снага, описао их је као комбинацију патриота и бандита који су давали одушка свом „антисрпству"26. Етнички Албанци у Југославији гледали су на италијанске војнике као на ослободиоце; у Тирани је организован велики скуп да би се прославило ослобођење албанских територија и да би се позвало на стварање велике Албаније, али тамошња влада није још знала које би све територије могла да „поврати“. Немци су желели да задрже сам северни део данашњег Косова да би имали контролу над рудницма у Трепчи и над железничком пругом Београд-Скопље. Постигли су договор с тамошњим албанским колаборационистима којима су поверили месну управу. Тај договор је касније озваничила и Недићева влада када је та област постала аутономна албанска област у оквиру Србије. Но, Немци су са свог малог дела Косова подржавали антииталијанску албанску пропаганду, као и сличне бугарске потезе у Македонији. У већем делу Косова и Метохије и у области Дебра у западној Македонији, која је била намењена Албанији, у току је било прелазно стање до краја 1941. Италијански дипломата који је био послат као цивилни повереник храбро је настојао да спречи да настајуће про-

Draža Mihailović and the Rise of the Chetnik Movement, 1941-1942,

26

Diario 1935-1944,

94


мене буду хаотичне, да склапа компромисе и да стиша националистички жар Албанаца који су подршку добијали од владе у Тирани и од самог италијанског 1ио$о1епеп1е с1е1 Ке (регента) (регента) - Франческа Јакомонија ди Сансовино. На крају су Албанији биле додате три нове области и стављене су под управу посебног Министарства за ослобођене територије. Тај потез је наишао на широку подршку, како у анектираним областима тако и у „старој Албанији". Неалбански чиновници били су протерани. Срби су били прогоњени, пљачкани и убијани. Албанско становништво је једва дочекало прилику да наплати старе дугове, нарочито када је реч о досељеницима који су дошли после 1919. на основу спроведене аграрне реформе. Емигранти који су били отишли у Албанију враћали су се да преузму своју имовину и да учествују у прогону Срба и других Словена. Отишле су десетине хиљада Срба - 5.000-10.000 у Црну Гору под италијанском окупацијом, 23.000 у Србију коју су окупирали Немци. Многи су завршили у логорима и били коришћени као радна снага на пословима обезбеђења рудника. Протекло је неколико месеци пре него што су се немачке и италијанске власти умешале да понуде одређену заштиту онима који су остали, бар у градовима и долинама.27 У тој области није 1941. било никаквог отпора, четничког, комунистичког или неког другог: Срби су се осећали немоћни пред терором. Бугарска је прекинула дипломатске односе с Југославијом 15. априла, али Хитлер је тек након капитулације дозволио бугарским трупама да уђу на југословенску територију, и то под стриктним надзором, јер је у току било решавање међусобно супротстављених бугарских и албанских територијалних захтева. Крајем тог месеца Бугарима је био додељен већи део југословенске Македоније, добар


95

део југоисточне Србије с областима Пирота и Врања и мали део Косова. Они су те територије одмах окупирали. Имали су две дивизије у Македонији и две у Србији (55.000 војника) и успоставили су штаб своје Пете армије у Скопљу. Омогућивши Бугарима да углавном остваре своје територијалне захтеве, Хитлер је касније могао од Бугарске да тражи да обезбеди додатне трупе за проширене окупационе задатке у Србији. Бугарска није следила Немачку у нападу на Совјетски Савез, па ни у прекидању односа с њим. Бугарска војска се не би борила против Руса. Но, могла је да преузме нове окупационе задатке на Балкану и да тако заслужи и припреми званичну анексију окупираних територија. Влада у Софији је југословенску Македонију (мада не и области Србије које је окупирала у име Немаца) сматрала ослобођеном новом територијом Бугарске - у правном, административном, војном, образовном, језичком и верском смислу. 28 Подразумевало се да су становници те области Бугари, осим ако су очигледно били Срби, и у том случају на њих је вршен притисак да оду. Први су протерани међуратни досељеници по основу аграрне реформе, а потом је онима који нису били уписани као Бугари наређено да оду у року од два дана. Упркос противљењу немачких власти у Србији, до краја 1941. је, према званичним бугарским подацима, отишло 62.000 људи. Бугарска окупација је иначе у народу добро прихваћена јер је значила крај дводеценијског наметнутог посрбљавања. Тај позитиван став је већ након неколико месеци нестао када је народ схватио да је уместо посрбљавања добио бугаризацију. Незадовољство је расло и због све јачег укључивања у бугарску ратну машинерију кроз присилну регрутацију и реквизицију. У јесен су уведене мере ограничења за Јевреје, а јеврејске избеглице из Србије

96


су морале да се пријављују. Мали број њих који су то учинили били су предати немачким властима, али је тек марта 1943. извршена општа рација након које је извршена предаја 7.250 Јевреја и они су превезени на погубљење у логору Треблинка (Пољска). Протеривање и одлазак великог броја Срба умањили су могућности отпора. Они Македонци који су гајили пробугарска осећања прихватали су нов режим, а то су привремено чинили и остали Македонци. Постављање Шаторова за шефа Обласног комитета КПЈ представљало је свестан ризик. Он је са својом обласном организацијом прешао у Комунистичку партију Бугарске, што је Коминтерна у Москви у почетку, чини се, прихватила. Након немачког напада на Совјетски Савез, Москва је уважила Титове захтеве тако што је прихватила да за надлежности комунистичких партија важе границе од пре рата. Но, бугарски и југословенски комунисти наставили су с прегањањима око руковођења македонском партијском организацијом. Тито је послао Лазара Колишевског да замени Шаторова, а њега је новембра 1941. ухапсила бугарска полиција. У Македонији је било мало комунистичких активиста и они су углавном били наклоњени балканској федерацији, а неки и Бугарској. Током наредне две године КПЈ није могла да утиче на ситуацију у Македонији. Док су Бугари квазианексијом желели да становнике југословенске Македоније сматрају ослобођеним сународницима, ако они то прихвате, такав приступ није био могућ када је реч о мађарском национализму на територијама које је он желео да поврати, заснованом на прошлости. Након што је Мађарска признала НДХ, мађарске трупе су ушле у Бачку, Барању и, северније, у малу област реке Муре, што је довело до хладног рата са НДХ. Већ у току првих недеља започело је протеривање свих који су ту дошли после 1918. Иако се с плановима за протеривање 150.000 људи у Србију није слагала немачка команда у Београду, мађарска војска је успела (хитним акцијама, а потом интернирањем и постепеним неупадљивим протеривањима) да се ослободи 50.000-60.000 међуратних досељеника који су углавном отишли у Србију. Против Срба и Јевреја предузимане су бројне економске мере у циљу исељења, након чега је више од 13.000 породица - углавном етничких Мађара из Буковине и других области - добијало или куповало њихову имовину. „Јужне територије круне св. Стефана“ биле су законом у потпуности повраћене децембра 1941. Присилно је спровођена систематска мађаризација, осим када је реч о немачкој мањини (189.000) која је


имала посебан положај. Терор над Србима и Јеврејима достигао је врхунац у јануару 1942. Но, Србима који су ту живели пре 1918. и Хрватима који су дошли касније признавана су грађанска права, чиновници нижег ранга који су говорили мађарски задржавани су у државној служби, земљопоседници и пословни људи гледали су да штите своје интересе, а један Србин (бивши сенатор) и један Хрват (бивши народни посланик) седели су у мађарском парламенту. У пространим равницама отпор је био практично немогућ. Ситуација у Словенији је такође била другачија. У Љубљани су организовани скупови у знак подршке промени владе у Београду 27. марта 1941, Словенска људска странка (СЉС) је ушла у Симовићеву владу и именован је нови бан СЉС, Марко Натлачен. Али вођа те странке, свештеник Фран Куловец, осетивши да ће се Хитлеров гнев сручити на Југославију, учинио је 5. априла очајнички покушај да у последњем тренутку поштеди Словенију. Његов покушај није наишао ни на какав одзив и он је био међу жртвама немачког бомбардовања Београда наредног дана. Представници словеначких странака су у Љубљани одмах основали Национално веће којим је руководио Натлачен. Покушали суда преговоримаиздејствујунеку врсту посебног статуса, али без резултата, јер је већ било одлучено да Словенија буде подељена између Немачке и Италије. Према споразуму који је 8. јула 1941. постигнут у Берлину, Немачкој је припало две трећине словеначке територије (10.260 м 2) и три четвртине становништва (800.000), укључујући све значајније привредне објекте. Планирано је да северна Словенија, коју су немачке трупе већ биле окупирале и која је 1. новембра и званично анектирана, буде германизована, односно да поново постане немачка као што је као погранично подручје на југу Рајха наводно некада била. Химлер је био задужен да детаљно разради програм етничке манипулације. Направљени су планови за депортацију 250.000 политички непожељних особа, „интелигенције“, „интелигенције“, оних који су „непријатељски расположени према немачкој држави и народу", оних који су се ту населили после 1914. године (углавном словеначки имигранти из области које су додељене Италији), свих оних Словенаца за које се сматрало да не могу бити „германизовани" (nichteindeuschungsfahig), као и становника 10-20 км широке пограничне зоне с Италијом. Њих је требало послати у Србију, НДХ, па и на нове бугарске територије. Заменили би их етнички Немци који би били доведени из Италије и Румуније. Они за које се сматрало да су прихватљиви за „регерманизацију“ (Wiedereindeutschung) би-

98


ли би послати у логоре за индоктринацију у старом Рајху. Хитлер је својим званичницима рекао: „Учините да те територије поново постану немачке" („Масћеп 5ге ти с!а$ 1ап<1 \\>{ес1ег Аеи1$сИ“). Одмах је почела масовна интернација особа за депортацију, а присилна пресељења вршена су у периоду од јуна до новембра, мада су планирани бројеви више пута умањивани. Шире размере тог процеса спречавао је немир који је он изазивао у народу, као и отпор власти у областима које је требало да приме депортоване особе (нарочито немачке војне команде у Србији). Постоји знатна несагласност у вези с бројем тих особа, јер су многе од њих саме бежале. Могуће је да је, наовај или онај начин, отишло чак 80.000, од којих је 50.000-60.000 депортовано. У стари Рајх је одведено 35.000-36.000 (за регерманизацију је на крају задржано 16.000). Доведено је највише 2.000-3.000 етничких Немаца. Сурова германизација значила је затварање свих словеначких школа и културних установа, учлањивање становништва у немачке масовне организације, мобилизацију за немачку војску и протеривање интелигенције (укључујући деведесет одсто свештеника , осамдесет четири одсто инжењера, шездесет одсто наставника и четрдесет пет одсто лекара). Чак су и мањи прекршаји брутално кажњавани (306 стрељања у 1941) а до средине 1941. пружан је само местимичан отпор. Италијани су се жалили на бруталне упаде „есесоваца“ преко границе. Хитлер је одлучио да Италији може бити дато оно што Рајху ни је било потребно. Свакако није желео Љубљану која је била центар политичког и интелектуалног живота Словеније. Оно што је оставио Италијанима овима није било од велике користи; није код њих изазивало иредентистичку страст нити династичка осећања. Извршили су анексију те територије, по свој прилици зато што су и Немци анектирали свој део и као гаранцију против могућег каснијег немачког напредовања. Њихова Privincia di Lubiana (340.000 становника, 100.000 у Љубљани, с 20.000 избеглица из немачке зоне) имала је посебан статус. Италијани су довели више службенике провинцијске администрације, али су већину постојећих чиновника задржали. Становништво је било поштеђено војне службе. Званични језици су били и словеначки и италијански. Провинцијом је управљао високи представник уз помоћ Саветодавног већа које је


99

требало да заступа политичке тенденције, образовање, индустрију, трговину, банке, пољопривреду, послодавце и запослене. Италијани нису заборавили ни Натлачена ни Ивана Пуцеља, либерала који је био министар министар за све време владавине владавине краља Александра. Александра. Пре свега, италијанска окупација је наизглед мало тога променила. Била је несумњиво понижавајућа, али је у поређењу не само с анексијом Рајха већ и с оним чему су били изложени етнички Словенци у предратној Италији, добро пролазила. Задржане су све културне установе, укључујући Академију и Универзитет у Љубљани. Настављен је нормалан културни живот, осим што су постојеће наставничке и студентске организације замењене званичним италијанским. Против Католичке цркве (или било које друге) и њених организација нису биле предузимане никакве мере. На Католичку цркву, нарочито на љубљанског бискупа Грегорија Рожмана, гледало се као на значајан канал комуникација. Она је углавном прихватала италијански режим као нову de facto политичку власт; одржавала је редовне контакте са Светом столицом (и тим каналом са осталим светом, укључујући југословенску владу у избеглиштву). Но, италијанска владавина имала је своје противречности. Високи представник је био Емилио Грациоли, истакнути фашиста из пограничне области, који је активно радио на италијанизацији тамошње словеначке мањине и који је примењивао све карактеристичне фашистичке методе. Од Саветодавног већа нису тражени савети и оно је убрзо престало да функционише. Већинску стру ју у словеначкој политици чинила је СЉС, која је била под утица јем хришћанске персоналистичке мисли и католичке социјалне доктрине, југословенски оријентисана и у суштини аутономистичка. Уз помоћ свештенства ојачала је свој положај у унутрашњости земље. Обично је учествовала у влади и била је близу придруживању Стојадиновићевој ЈРЗ. Либералне тенденције су биле приметне у вишим слојевима градског становништва и међу универзитетским и средњошколским наставницима. Некада југословенски оријентисане, чак у тој мери да су подржавале централизам, распале су се за време диктатуре краља Александра. Марксистичка струја је такође била градска и њу су чинили социјалдемократи, они који су постали чланови Социјалистичке странке Југославије, и комунисти словеначке организације КПЈ, чију су већину чинили малограђански интелектуалци а не индустријски радници. Противречности италијанске владавине, неуспех приступа без правог садржаја, окрњена територија провинције и релативно блага окупација, све


10 0

је то доводило до отпора који је на немачкој територији био готово немогућ. Словеначка организација КПЈ деловала је другачије од организација у осталим деловима распарчане Југославије. У њеним првим борбеним редовима биле су избеглице из немачке и мађарске зоне; настојала је да подигне морал народу који су Немци, Италијани и Мађари међусобно поделили. Основала је Освободилну фронту (ОФ) заједно сахришћанским социјалистима и лево оријентисаним либералима; говорила је да је „бивша Југославија 11 ставила Словенију у окове. Како је разочарање италијанским режимом расло, а Натлачен и Пуцељ напустили Саветодавно веће, док су либерално оријентисани студенти организовали „негативне протесте“ у Љубљани (попут остајања код куће у одређено време на рођендан краља Петра и друге предратне југословенске државне празнике), комунисти су отпочели са саботажама, оружаним нападима и преузели су потпуну власт у ОФ. Традиционалне странке су сматрале да непосредан оружани отпор нема никакву сврху. Уместо тога, почеле су да припремају кадрове за илегалну организацију која ће се супротставити окупационим трупама када за то дође време. До новембра су успоставили везе с Михаиловићем и с владом у избеглиштву, који су их такође упозорили да не пренагле са ступањем у акцију. Официри, које је одредио Михаиловић, ступили су у контакт с некомунистичким партнерима у ОФ и припадницима „Словенске легије“ СЉС. ОФ их је жигосала као реакционарну „Белу гарду“. С првим снегом наоружане групе партизана с друге стране старе италијанско-југословенске границе тражиле су подршку сељака и нападале Италијане који се више нису осећали сигурним ван градова. Грациоли је схватио да су се његови званични саветници нашли у процепу између притиска који је вршила ОФ и савета које су добијали из Лондона. Натлачен је затражио од бискупа Рожмана да прогласи ОФ за комунистичку организацију која води опасну политику. Крајем 1941. комунисти су отпочели ликвидацију „издајника“ који су потказивали партизане и регрутовали официре за борбене групе ван ОФ. Они који су сматрали да још није време за отпор били су заплашени и били су све ближи сарадњи с окупатором. * Дешавања на Балкану пре немачке окупације Југославије и Грчке створила су код савезника краткотрајну илузију да се напредова-


10 1

ње сила Осовине може зауставити. Београдски пуч 27. марта веома је допринео тој илузији. Када су краљ Петар и његова влада дошли у Британију, били су дочекани као хероји, упркос брзој капитулацији одбране сопствене земље. Вести о устанцима које су уследиле током лета подгрејале су наде Британаца. Осамнаестогодишњи монарх је за извесно време био симбол борбе Југославије да сачува своју слободу у савезу с Британијом. Совјетска влада, која је пре тога била близу прихватања распарчаности те државе, била је током лета охрабрена вестима о устанцима који су ангажовали немачке трупе. Министри избегличке владе у Лондону су на то гледали с помешанм осећањима. Њихов положај је јачао. Истовремено, Срби међу њима били су узнемирени због крвопролића, а Хрвати због истицања српског карактера отпора. Влада је била састављена од различитих странака; није било времена за усаглашавање програма; она није била ни радна влада а камоли ратна влада. Хрватски министри нису били спремни да јасно и гласно осудеусташке покоље; њихове српске колеге су се устезале да се поново јавно изјасне за споразум из 1939. Неспремност првих ишла је уз устезање других. Дуго далеко од положаја, а сада заједно у влади, али у избеглиштву и шокирани дешавањима у земљи, они су већ били политичари чије је време прошло и који нису схватали да је рат уништио све што су били стекли, идеале и подршку коју си имали. Вест о избијању грађанског рата међу устаницима примљена је у Лондону са запрепашћењем. Британци су били склони ставу да су изгледи Михаиловића да поново успостави јединство већи од изгледа партизана под вођством комуниста, нарочито када је он обавестио своју владу да је на путу да заустави братоубилачку борбу коју су други отпочели. Устанке су углавном подизали Срби, али уз то је ишла чињеница да су Срби колективно сматрани побеђеним непријатељем. Један италијански специјални дописник из Загреба је написао: „Сви они који су у оквиру старих [југословенских] граница себе сматрали другачијим од Срба, нашли су себи бољу заштиТу“3° устанци су, на овај или онај начин, били српски, али су били и локални, појединачни и различити. Они чак нису били доиста против Хитлеровог „новог поретка", јер су Немци у Југославији на различите начине, с различитим интересима и у оквиру нечег што је више личило на „нови антипоредак", држали оно чиме су владали.

II роро1о (1’ИаИа,

Устаници препуштени сами себи - 1942.

У суморним данима 1941. београдски пуч 27. марта допринео је пролазном осећању оптимизма у Лондону. Очекивао се низ устанака - да то буде почетак трајног отпора који ће се ослањати на Велику Британију. Михаиловић је сматран вођом каквог су Британци жељно ишчекивали и дали су му велики публицитет. Јануара 1942. Слободан Јовановић је од генерала Симовића преузео положај председника реорганизоване владе. Југословени у изгнанству су и сами желели да буду довођени у везу с официром који је изражавао оданост својој влади и савезницима. Иако далеко од привременог седишта владе, Михаиловић је био постављен за министра војске и још једном унапређен. У јунује произведен и учин армијског генерала и именован за начелника штаба Врховне команде која је враћена у Југославију. Јовановић је желео да побољша положај владе представљајући Михаиловићев отпор као подршку савезницима и настојећи истовремено да му помогне да оствари јединство међу устаницима и стекне њихову оданост. Михаиловић је од тада своје присталице званично називао Југословенском војском у отаџбини (ЈВО) како би се разликовала од малобројних југословенских трупа на Блиском истоку. Рат се током већег дела 1942. одвијао неповољно по савезнике. Британци су до јула били потиснути до границе са Египтом;

Устаници препуштен препуштени и сами себи - 1942.

10 3

Сједињене Америчке Државе су све до средине лета трпеле поразе на Пацифику; Совјетски Савез је и даље био у тешком положају. Могућност да западни савезници отворе други фронт на европском континенту присиљавала је Хитлера да ту држи трупе које би иначе послао на руски фронт. Немајући поверење у своје савезнике и плашећи се да би они могли да склопе споразум с Немачком, Стаљин је водио рачуна да не изазове њихово незадовољство. Совјети су тврдили да не одржавају везе с Комунистичком партијом Југославије (КПЈ); наложили су Титу да прикрива своју улогу и на изглед су придавали значај Михаиловићу. Но, интересовање савезника за Балкан је 1942. спласнуло и устаници су били препуштени сами себи. Преживљавали су прилагођавајући се околностима. Истовремено су увећавали број својих присталица и међусобно се борили. Када је Лондон уздигао Михаиловића као вођу непостојећег свејугословенског отпора, Србија под окупацијом Немаца била је у ствари једина област у којој је он успоставио неку врсту организације, а ипак је поново отишао у тајност. Устанак је био угушен; отпочео је грађански рат међу устаницима. Схвативши да другог фронта у Европи неће бити бар у наредних годину дана, Михаиловић се спремао да се врати припремама будућег устанка у сарадњи са савезницима. Намеравао је да окупи све који су могли да допринесу јачању ЈВО и да избегава непотребне губитке у људству. Није заборавио крвопролића у Првом светском рату и плашио се да би Срби, у ситуацији да буду изложени усташким покољима, немачким одмаздама и прогонима под мађарском, бугарском и албанском влашћу, могли да буду збрисани с лица земље. Српска православна црква осећала је сличну бојазан и Архијерејски сабор је упутио позив на мир у својој божићној посланици, коју је Љотић у својим новинама оштро критиковао зато што није осуђивала устанике. Михаиловић је одлучио да неће бити новог устанка све док непријатељ не буде ослабљен и савезничка помоћ не постане извеснија.1 Он и његов штаб су се месецима крили у југозападној Србији. У међувремену се Недић поново вратио на идеју да Михаиловић треба да напусти Србију како би организовао Србе ван Србије. Крајем марта с колаборационистичким министром уну-

Irregular Adventure,

104


трашњих послова Аћимовиће.м вођени су разговори који нису дали никакав резултат. Српска влада је тада јавно наложила Михаиловићу и осталим официрима да се у року од пет дана предају, пре него што њихови рођаци, укључујући и Михаиловићеву супругу, буду ухапшени. Како су Немци такође појачали напоре да ликвидирају Михаиловића, он је одлучио да се склони ван њиховог домашаја и да следи пример партизана. Почетком маја отишао је у Санџак, а одатле у северну Црну Гору, заједно са својим штабом, али без војске. За команданта Србије поставио је генерала Мирослава Трифуновића. Са севера Црне Горе наставио је да организује ЈВО и успостављао је нове контакте, док му је Србија и даље била у првом плану. Организовао је добру обавештајну мрежу, што му је омогућавало да обавештава Британце о немачким кретањима широм Србије. Почев од лета вршио је саботаже у долинама Мораве и Ибра. У јесен је, на захтев Британаца и уз помоћ српских месних власти и железничког особља, повећао број саботажа како би спречио превоз материјала до лука на Егејском мору. Михаиловићева команда одржавала је блиске контакте са Црном Гором и источном Босном. Он је био у вези с независним четничким вођама у италијанској зони. У НДХ је ступио у контакт с политичарима из ХСС, некадашњим официрским колегама који су служили у домобранима и муслиманским угледним личностима. Његове везе преко официра и политичара досезале су и до Словеније. Потенцијални ауторитет краља и владе у избеглиштву у многим срединама није био за потцењивање. Присуство једног важног члана те владе у окупираној Југославији било је симболички веома значајно. Напустивши Србију, где је своју организацију, да би је сачувао, био присиљен да прилагођава тренутно превлађујућим условима, Михаиловић је упадао у још сложеније ситуације. Није имао довољно велику власт да утиче на њих, али то није смео да призна из страха да ће даље умањити свој ауторитет. Но, надао се да ће с временом, уз помоћ своје владе и савезника, бити у могућности да то промени. Постављао је обласне команданте и одређивао своје делегате, али је њихов утицај на локалне вође био незнатан. Настојао је, бар тамо где је имао већи ауторитет, да успостави обрисе будућих територијалних оперативних јединица, али је у ратним условима, под будном присмотром окупационих снага, било тешко одржавати „војску“. Одржавање јединства и борбеног духа људства без значајних успешних акција било је илузија. Он је из свог штаба слао наређења, упутства, опомене и претње, што је подразумева-


10 5

ло велики број писаних докумената од којих су неки - укључујући оне бланко потписане - долазили у руке непријатеља. Од маја 1942. његове радио-везе су прислушкиване и дешифроване, што су углавном чинили Немци. Колико је његова организација успела да се убаци у службе безбедности његових противника у земљи толико су и у њу били убачени агенти свих врста. „Његови" команданти, па и активни официри у његовом окружењу, понашали су се у својим областима као апсолутни господари. Нису желели да дејствују ван њих, тешко их је било сменити, били су непокорни и свадљиви. Михаиловић није имао велики избор јер је официра било мало. Већина их је била у заробљеничким логорима. Многи официри, чак и у Србији, били су опортунисти; они виши нису желели да се упуштају у герилско ратовање. 2 Што су били даље од Михаиловићевог штаба, локални команданти су се све израженије понашали као војни диктатори који су том краљевом представнику давали празна обећања и његова наређења су извршавали само када им је то одговарало. Кад је реч о борцима, они су у суштини остали традиционални герилци, локални и сезонски, и поред настојања официра да од њих створе организовану војску. Михаиловић је представљао симбол власти који ихједржао на окупу, али он је више реаговао на дешавања него што их је изазивао. Масовна приврженост српских четничких група Михаиловићу отежавала је њему и његовој номинално југословенској војсци да налази присталице и међу несрбима. Његови несрпски официри су се жалили да је амбијент око њега био „превише српски“. Михаиловић је, нарочито када је напустио Србију, почео да, осим љотићеваца, за главну препреку својим настојањима да уједини „националне“ снаге сматра комунисте. Од децембра 1941. и током зиме партизани су пролазили кроз кризу. Већина их је била враћена кућама, а многи су то и сами урадили; знатан број њих пришао је четницима јер су се и комунисти међусобно разрачунавали. У областима где је становништво било против њих били су прогоњени. Без обавештајних података и слабог борбеног духа, 1.000-1.500 бораца из Србије прешло је у Санџак да се придружи снагама од 500 тамошњих партизана. Та област је формално припадала Италијанима, али су партизани, у потери за којима су

10 6


Недићева Српска државна стража (СДС) и легализовани четници прешли демаркациону линију, наишли на муслиманске борце који су до тада били потцењивани и који су бранили сопствену територију и припаднике своје вере. У читавој Југославији није било класно свесног пролетаријата из којег би КПЈ могла да црпе чланство, а међу партизанима није било ни много радника. Средином 1942, 42.000 радника из Србије (тај (тај број је на крају достигао достигао 100.000) одведено је на рад у Рајх. Већина осталих је остала на својим пословима. Сиромашни су били склони придруживању отпору у време његових успеха или ступању у редове колаборациониста који су нудили боље услове. Руководство КПЈ је још било војно слабо јер није имало поверење у официре који су изражавали спремност да се боре заједно с њима. Реторика и акције комуниста против класних непријатеља, буржоазије, кулака, издајица и англофила нису им доносиле наклоност средњег и вишег слоја сељаштва чија је подршка била битна свакој устаничкој организацији. КПЈ је добијала критике чак и од Коминтерне која је страховала да ће радикализам КПЈ умањити њен утицај и угрозити ратну коалицију са западним савезницима. После угушивања устанка, у окупираној Србији је извесно време владао релативан мир. Присуство немачких снага поново је смањено на три нејаке окупационе дивизије. На састанку на врху Немачке команде за југоисток, који је одржан 28. септембра 1942, закључено је да је „организација Д[раже] М[ихаиловића]“ (како су Немци називали ЈВО) највећа устаничка организација у Југославији. Она се у Србији већ одређено време обнављала, прикупљала средства и залихе и вршила припреме за будућу мобилизацију. Водила је рачуна да избегава отворене акције које би могле да изазову реакци ју Немаца. Док је управни штаб командујућег генерала подржавао уступке Недићу како би омогућио његовој влади да конкурише Михаиловићу у задобијању подршке становништва, SS и полицијски апарат, којим је руководио Аугуст Мајснер, тврдили су да је Недић само спољна фасада организације ДМ. ЈВО је посебно радила на томе да се убаци у СДС и редове легализованих четника. Михаиловићев нов положај, британска пропаганда, постепено мењање ратне ситуације и чињеница да у то време, осим заштите истакнутих кадрова и добијања обавештајних података, није било потребе за акцијама против Немаца, омогућавали су релативно лако задобијање њихове тајне сарадње. Јавним осудама Недића, Љотића и Пећанца, краљевским указима о одузи-


10 7

мању чинова Недићевим генералима и једном броју других официра и проказивањем издајника „стављених под слово З“ 3 - а све то је објављивао Би-Би-Си - вршен је притисак и на отворене колаборационисте. За кратко време Недићева администрација била је пуна Михаиловићевих присталица, а многи официри СДС сматрали су се припадницима ЈВО. Тако су могли да крену у уништавање преосталих партизанских јединица у Србији уз одобрење Недића, немачког генерала и Михаиловића. Једино су Љотићеви добровољци били у својим акцијама против Михаиловићевихљуди исто толико сурови као против Титових - ако не и суровији. Међусобни односи Недићевих и Михаиловићевих снага у Срби ји 1942. године били су осетљиви. Већина становништва је сматрала да је Недић донекле одржавао ред и умањивао последице немачке окупације - нарочито у градовима. Примања државних чиновника и пензионера, официра СДС и неактивних официра зависила су од Недића; многи су подржавали његов антикомунизам, мада не и пропаганду да је за већину недаћа које су задесиле Србију крив Михаиловић. Недићево особље и официри почели су да размишљају и о својој будућности ако и када Немачка буде поражена, те су били спремни на услуге представнику југословенске владе. ЈВО је „разоружавала" јединице СДС-а; долазило је до необјашњивог нестајања муниције и цурења обавештајних података и средстава. Михаиловић је чак тражио да влада у избеглиштву јавно осуди официре који су били убачени у СДС како би се прикрила њихова субверзивна делатност. Ван градова, Недићева власт није спречавала активности Михаиловићевог покрета, иако је овај имао мали број доиста наоружаних људи у поређењу с бројем оних који су долазили у обзир за мобилизацију. Крајем пролећа и почетком лета те године у неким деловима Србије било је тако мирно да се чинило да су се сви сјатили на одмор у Врњачку Бању - писац Иво Андрић, будући добитник Нобелове награде за књижевност, који је Михаиловићу послао поруку са изразима подршке 4; још један писац, комуниста Марко

запла- шити

заклати)

10 8


Ристић; Михаиловићев командант за Србију, генерал Трифуновић; више службеника управног штаба немачког генерала. Химлер је 23. августа писао Турнеру: „Мора се сречавати све што би на било какав начин могло да доприноси јачању српске владе и тиме српског народа." Предавање добре трећине Србије бугарским окупационим трупама био је страшан ударац за Недића, а Немци су намеравали да им повере и додатне територије. Средином 1943. само су још непосредна околина Београда, Борски рудници и приобални појас од 150 км дуж Дунава били под непосредном немачком окупацијом. Српска влада није имала никакав утицај на све оштрије економске мере окупационих власти. Оне су немилосрдно узимале највеће могуће количине хране - присилним давањем, кажњавањем због недовољних давања, запленом прикривених залиха, као и куповином на пијацама - и угрожавале су задовољење и минималних потреба становништва. Незадовољне начином на који је српска влада прикупљала прописане количине житарица, оне су тај задатак повериле сопственим војним и полицијским снагама. Наметнуле су огромне окупационе трошкове које су усклађивали према својим потребама и које је српска влада могла да намири једино повећањем пореза, задуживањем код Народне банке и новцем у оптицају. Влада је 25. марта 1942. упутила колективни меморандум немачком генералу и пожалили се да су њихова овлашћења у тој мери смањена да се стиче утисак да они Немцима служе само као средство. Предложила је да јој се придода законодавно тело, са регентом који би био државни поглавар, вођа националне странке и командант СДС-а. То је изазвало незадовољство Немаца и они су тај меморандум ставили ас1 ас1а. Недић се у септембру поново жалио на бугарске трупе, трошкове окупације и реквизиције хране. Чак је поднео оставку, али се предомислио. Љотић је повукао своје министре из владе како не би делио одговорност за економске мере. Половином лета Немце су већ забринули оживљавање и субверзивни потенцијал Михаиловићеве организације за коју су процењивали да има 100.000 чланова. Већина официра легализованих четника поново је отишла у илегалу. Немачка обавештајна служба је знала да млађи официри инсистирају на акцији, а да је Михаиловић одредио да ће општа акција отпочети истовремено с отварањем другог фронта. У више наврата вршена су хапшења официра који су били на слободи и официра СДС-а за које се сумњало да одржава ју везе с организацијом ДМ. Већина их је послата у заробљеничке


109

логоре. Гестапо је велики број људи, од официра до поштанских и железничких службеника, стрељао зато што су били „агенти ДМ“. Иако је избегавала оружане сукобе с окупационим трупама, ЈВО је помагала ометање реквизиција, прикупљање већег броја обавештајних података о немачком железничком саобраћају и отпочела је саботаже железничког парка. У јесен је Михаиловић добио захтев Британске блискоисточне команде да онемогући саобраћајне везе преко Србије до лука на Егејском мору. На тражење Јовановића да појача своје активности, он је 8. новембра најавио потпуну грађанску непослушност у Србији. Немци су знали да су његови извешта ји Лондону били преувеличани. Но, његове саботаже су завређивале озбиљну реакцију. Немци су запретили да ће као казна за сваку саботажу бити стрељано сто талаца. Разоружали су, интернирали и организационо растурили већину легализованих четника. Вршили су нове чистке у редовима СДС-а. Љотићеве добровољачке одреде реорганизовали су у Српски добровољачки корпус (СДК), чији су припадници полагали заклетву да ће се до смрти борити против комуниста и четника и били су стављени под команду немачког генерала. Руски заштитни корпус припојили су немачкој војсци и по јачали их руским емигрантима ван ван Србије. Подстакнут уверењем да даје значајан допринос ратним операцијама, Михаиловић је свој задатак схватио озбиљно и био је спреман да сноси последице реакције непријатеља. Наведени захтеви су му били представљени као битна помоћ савезницима у Западној пустињи, али Сајмон Тру доводи у сумњу да је железнички систем у Србији био доиста тако значајан за снабдевање немачких трупа у Африци, нарочито у новембру, после друге битке код Ел Аламеина. Да ли су Британци сматрали да је железничка пруга Београд-Солун била значајнија него што је доиста била, да је била претежак циљ за бомбардере без пратње и да би тај задатак, уз малу материјалну помоћ, могли да обаве југословенски герилци? Или се корисност ЈВО у Србији у том тренутку уклапала у планове савезника за обману? 5 У сваком случају, Михаиловићеве акције у периоду септембар-децембар 1942. нанеле су железничком системуу Србији довољно велику штету да му савезничке вође одају признање за допринос њиховом успеху у Африци, а да Немци то схвате као припрему за будуће активности. Поново су прибегли масовном терору. SS генерал

Britain, Mihailović and the Chetniks,

110


Мајснер преузео је српску специјалну полицију. Нова Седма добровољачка планинска SS дивизија „Принц Еуген“, коју су чинили етнички Немци и која је била обучена за антигерилско ратовање, кренула је у казнене експедиције. Њом је командовао генерал Артур Флепс, етнички Немац из Трансилваније који је био официр најпре у аустроугарској а потом у румунској војсци, пре него што је 1940. постао члан оружаних SS јединица. Хиљаде талаца и симпатизера, „саботера", „присталица ДМ“ и „комуниста“ - које су све потказали углавном добровољци - напунили су концентрационе логоре. Гестапо је извршио рацију у више центара ДМ у Београду. Недићева влада је наредила хапшење свих који су се придржавали Михаиловићеве наредбе о грађанској непослушности. Процењује се да је у децембру у сукобима с окупационим и колаборационистичким снагама убијено или стрељано 1.600 бораца ЈВО. Крајем године патријарх Гаврило и епископ Николај, за које су Немци сумњали да су одржавали везу с Михаиловићем, били су одведени из Београда у један манастир у Банату, где су остали до 1944, када су пребачени у Дахау. Све те мере довеле су до наглог престанка великог дела антинемачких акција које је Михаиловић од лета био поново отпочео. Унутрашношћу Србије су 1942. крстариле разне наоружане јединице, немачке и бугарске окупационе трупе, колаборационистичка СДС и Српски добровољачки одреди, и четници - Михаиловићеви, разни легализовани и „дивљи“ четници за које је било тешко одредити којој категорији припадају. Ти четници су мењали страну зависно од времена, места и од тога с ким су имали посла. Често је било тешко разликовати патриотске и политички мотивисане акције од чистог разбојништва. Сеоско становништво се плашило одмазди и није било склоно отпору, осим када је требало штитити сопствени дом. Села су била препуштена сама себи јер је велики број њихових мушких житеља био у заробљеништву или „у шуми“. Била су изложена реквизицијама од стране власти, као и захтевима герилаца захраном, новцем, помоћи и људством. Државни чиновнички апарат углавном није више постојао на том нивоу или је био у рукама неке „слободне власти“ - обично ЈВО и њених војних команданата. Сељаци су били наклоњени Михаиловићу, али нису желели да провоцирају Немце. У јужној Србији су опстајале мале партизанске групе. Екстремни прокомунистички и пронемачки елементи били су концентрисани у градовима, нарочито у Београду, где је већина становништва била благо наклоњена Михаиловићу. Становницима градова није било право што су се сељаци ослободили дугова кроз


111

инфлацију и што су имали више хране од њих. Иако јак, инфлаторни притисак је био мањи него у Хрватској, захваљујући оштрим мерама немачког опуномоћеника за економске послове. Но, немачке потребе, избеглице и знатно смањена производња утицали су на снабдевање храном и борба међу онима који су на њу полагали право постајала је све жешћа. Недостатак хране и црна берза били су карактеристика градског живота. Колаборационистички режим је кажњавао равнодушност „6огаташа“ у главном граду, док су прави ратни профитери често уживали заштиту немачких власти. Тек у лето су снажна бугаризација, регрутација, ограничења хране и прилив државних чиновника и наставног особља из Бугарске увећали незадовољство у Македонији до мере која је омогућавала да оно буде искоришћено. Стари антијугословенски македонски активисти који су се вратили из избеглиштва први су се осетили изиграним и тражили су савезнике међу подељеним комунистима. У одсуству локалних међусобних сукоба и масовних патњи, једини начин на који је КПЈ могла да се врати у игру био је да прихвати антисрпско „македонство“, а Тито је за тај задатак одабрао једног оданог српског комунисту. Светозар Вукмановић Темпо је у септембру послат у Скопље као нови делегат. Темпу, који је стигао тек крајем фебруара 1943, било је наложено да разјасни став КПЈ према Македонији и да покуша да успостави самосталну комунистичку организацију на начин на који је то било учињено у Хрватској и Словенији, а која би могла да одржава везе и са Софијом. Што се тиче ЈВО, читава област под бугарском окупацијом била је од априла 1942. под командом мајора Радослава Ђурића. Он је блиско сарађивао са СДС и с легализованим четницима да осујети активности Бугара и комуниста и да окупи што већи број људи који су могли бити премештани по потреби, али су га у томе ометали и локални легализовани четници и бугарска полиција која је до краја те године извршила више хапшења штетних по његове намере. Познато нам је да је Михаиловић подржавао правни континуитет Краљевине Југославије. Као веран официр за кога рат није био завршен није желео да се упусти у било какве реформе, али се чини да није схватио да није било могуће илегалну војску стварати на основу редовне мобилизације и мотивисати герилце за једноставан повратак на „уставни" status quo од 6. априла 1941. Интелектуалци из Српског културног клуба (СКК) који су му се 1941. придружили наставили су да се залажу за успостављање политичког саветодавног одбора који би детаљно испланирао послератне реформе.

112


Крајем 1942. поново су се нашли код Михаиловића у Црној Гори. Мољевић и Васић су били конкуренти за положај сиве еминенци је. Њих двојица су били творци идеје да устанак уроди стварањем „Равногорског покрета“ који би реорганизовао Југославију као државу друштвене правде и без политичких разлика, државу у којој Срби никада више не би потпали под несрпску власт. Мољевић се заносио старом идејом СКК о територијалној јединици у оквиру Југославије под називом „српске земље“, али коју је сагледавао кроз призму искуства НДХ и која би обухватала све територије настањене Србима и очишћене од свих оних који су били криви за издају и покоље. Отишао је у Црну Гору како би покушао да убеди Михаиловића да треба да постане политички вођа, да учини крај „лондонској фарси“ коју је представљала југословенска влада у британској престоници, да доноси одлуке уместо што прослеђује упутства и да даје налоге политичарима у избеглиштву шта треба да раде. У штабу ЈВО у Србији вођено је више разговора о саставу и територијалним питањима нове послератне савезне Југославије, о томе какво ће место у њој имати Србија, о кажњавању издајица и пресељавању нелојалних мањина, национализацији значајних привредних институција, прерасподели богатства, па чак и о давању права гласа женама. Разговарало се и о прелазном периоду после ослобођења у коме би привремена влада, састављена од оних који су пружили отпор, извршила битне промене и спровела изборе. Много од тога било је нереално и противречно. Васић је кратко време издавао један дневни лист, док је мала група интелектуалаца сличних ставова објављивала текстове о актуелним питањима, али би се тешко могло рећи да је то представљало целовит програм. Њихови аутори су изражавали веру у српску отаџбину у оквиру нове Југославије која би обухватала територије у Аустрији и Италији; упућивали су патриотске позиве на отпор и углавном се слагали у томе да повратак на status quo ante више није могућ. Нападали су усташе, комунисте и љотићевце. Генералу Трифуновићу, чији су ставови исказивали склоност ка Демократској странци, није се свиђала пракса оцрњивања политичких странака. Но, поштујући предратно правило небављења политиком, многи официри су наставили да изражавају сумњу у све политичке ставове, како оне који су припадали „четничкој идеологији" тако и комунистичке. Михаиловић је и даље издавао упутства у том смислу. Он није био политичар. Био је резервисан према политичарима, настојао је да избегне политичке расправе у доба рата; није имао да понуди никакво политичко ре-


113

шење. У својим упутствима истицао је да је под његовом командом редовна југословенска војска, да је Југославија у рату, и понављао је своје уверење да ће Немачка бити поражена. Његов лични карактер долазио је до изражаја у неким упутствима која се нису односила на војна питања, попут оног о томе како омладину треба васпитавати у духу „части, достојанства, поштења и скромности, друштвене правде и правичности, југословенског братства и словенске солидарности", уз „осећања грађанске дужности према краљу, отаџбини и народу“. Када је реч о девојкама, нагласак је стављан на породицу и дом.6 У Врховној команди ЈВО, око њега су током 1942. почеле да се стварају две супротстављене струје - једна за „покрет“ који се рађао из отпора и друга за саветодавно тело састављено од политичких странака. Сам Михаиловић, колико се на основу крајње скромних расположивих извора може закључити, постепено је почео да се приклања овој другој. Све то време, легитимност избегличке владе, која је била извор и Михаиловићеве легитимности, и сама је била слаба. Симовићева влада била је састављена од представника странака како би се надокнадило одсуство изабраног парламента, али у њој није било јединствених циљева. Она је са собом у изгнанство понела и терет војног пораза, као и нерешених националних и уставних питања, јако увећан актуелним дешавањима. Страначки прваци у избеглиштву, који су веровали да ће после победе савезника поново заузети своје предратне положаје, највећи део времена морали су да посвећују очувању тих положаја, док их је међусобно неповерење терало да се понашају као да им је свесно избегавање суочавања са стварним проблемима услов за опстанак. Читава 1942. претворила се у једну дугу кризу владе. Крајем те године, подељена и збуњена југословенска влада у избеглиштву почела је да губи наклоност својих британских домаћина. Када је преузео положај председника, Јовановићу је било јасно да би веза с Михаиловићем могла да буде корисна, али онима у земљи који су то од ње још очекивали влада није успевала да обезбеди смернице делања. Сви заједно, чланови владе нису у довољној мери знали шта се дешавало у Југославији и групе министара прихватале су само сопствене обавештајне податке који су им одговарали. Тек у лето 1942. с Михаиловићем

Рат u мир Ђ^нера- ла,

114


је успостављена директна, али недовољна, веза без британског посредовања. Чак су и британски обавештајни подаци били ограничени и различито су тумачени у складу са стратешким потребама и различитим погледима на то како би отпор у окупираним земљама требало организовати. Британци су у почетку сматрали да је устанак у Југославији био преурањен, али су га прихватили као корисно одвраћање трупа сила Осовине од ангажованости на Источном фронту. Немогућност пружања стварне материјалне помоћи увећавала је значај пропаганде путем радија. За мит о Михаиловићу који је та пропаганда произвела могло би се рећи да је само штетио његовом покрету. Током 1942. више појединаца и тела који су одређивали британску политику дошли су до закључка - не без међусобног неслагања и подељенихмишљења - да првобитни став према Михаиловићу мора бити промењен. Крајем године до југословенске владе у избеглиштву дошли су збуњујући наговештаји о тој расправи, али јој је речено да се политика политика не мења.

Зима 1941/1942. у Црној Гори била је веома оштра. Устанак је био угушен, али је дошло до сукоба међу устаницима. Многи од њих су потицали из суседних области. Број избеглица био је све већи. Процењује се да су избегла лица повећала број становника за шездесет одсто и њима су све оружане групе попуњавале своје редове. КПЈ се борила против свих стварних и могућих противника како би их спречила да се организују у супарнички покрет сличан Михаиловићевом у Србији. Акције против окупационих снага прекинуте су ради усредсређивања на уклањање свих присталица бивше државе пре него што дође до победе Црвене армије над фашизмом. Тито, комунистичко руководство и главне партизанске снаге из Србије намеравали су да презиме у Санџаку и да се повежу с партизанима у Црној Гори. У читавој тој области владали су оштри зимски мразеви, а лутајуће локалне наоружане групе међусобно су се бориле за власт у малим градовима. Кобни покушај партизана да 1. децембра


П5

1941. заузму Пљевља које је држао италијански гарнизон имао је за последицу масовно дезертирање, терор, пљачке села, стрељање заробљених италијанских официра, партијских „фракционаша", па и „первертита*. Тито је био изложен депресији; 12/13. децембра срећно је избегао да га Италијани ухвате. На дан Стаљиновог рођендана, 21. децембра, од 1.200 најбољих партизана који су дошли из Србије и Црне Горе основао је Прву пролетерску бригаду као оружану јединицу КПЈ, на чијој застави су били срп и чекић. Коминтерна се није слагала с корисношћу тог назива. Током четрдесет седам дана владавине у Колашину, у периоду јануар-фебруар 1942, партизани су од 6.000 становника тог града убили око 300 и унакажене лешеве бацали у масовне гробнице које су називали „псећим гробљем“. Народ се у Црној Гори готово потпуно окренуо против њих. Њихов Врховни штаб прешао је у источну Босну, а њихова власт над „слободном територијом“ на северу Црне Горе се распала. До њиховог последњег трзаја вероватно је дошло на састанку 8. фебруара на коме се претпоставља да је донета одлука о проглашењу слободне територије у Црној Гори за део Совјетског Савеза. 7 Три дана касније, на територији свог племена Бјелопавлићи, северно од пута Подгорица-Никшић, пуковник Станишић објављује побуну против њих и борци се окупљају око њега. Италијанска дивизија „Таро“ користи ту прилику да интервенише и заузме Никшић. Суочен с опасношћу да се нађе уклештен између Италијана и партизана, Станишић је с командом те дивизије склопио споразум о ненападању. Потом су четници капетана Ђуришића повратили Колашин, који је остао њихово упориште до маја 1943. Окренувши ситуацију против комуниста, Станишић и Ђуришић Су их до краја маја заједничким снагама натерали да напусте већи део Црне Горе. Италијани су се, уз одобравање, држали неутрално или су их чак снабдевали муницијом и осталим војним материјалом. Партизани су се и даље држали у северозападним пограничним областима, одакле су одржавали везу с источном Босном. Некако су се одржавали и у мешовитом православно-муслиманском источном пограничном појасу. У Санџаку су Италијани пуштали локалне четнике и легализоване

Whirlwind, An Account of Marshal Tito’s Rise to Power, (Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht, 1940-1945,


11б 11б

четнике из Србије да обаве готово цео посао. 8 Када се Ђилас у марту 1942. вратио у Црну Гору, наишао је на отуђену земљу коју није могао да препозна. „Смрт је постала обична ствар. Једина важна ствар у животу била је преживети." 9 Комунистички терор и реаговање народа на њега ишли су наруку Италијанима. Црну Гору је окупирао XIV армијски корпус под командом генерала Луиђија Ментастија чији је штаб био у Подгорици, док је војни гувернер, генерал Алесандро Пирцио Бироли, боравио у старој престоници, Цетињу. Имао је пуну цивилну и војну власт и суочавао се с новом ситуаци јом која је била одраз дешавања у Србији - грађанским ратом међу устаницима и огорченошћу сепаратиста који су сматрали да их је Италија изневерила. Италијани нису били спремни за то. Пирцио Бироли је желео мир и највише га је интересовало одржавање реда на територији која је под привременом италијанском војном управом до краја рата поново била непријатељска. Официр старог кова, кога су војници волели и који је некада био и колонијални гувернер, покушао је да тај ред обезбеди користећи и амнестије и одмазде; чак је био спреман да разговара и с комунистима. Догађаји у фебруару и марту утрли су пут ка посредној владавини, јер су антикомунистичке реакције навеле народ да готово заборави да је под страном окупацијом. Група истакнутих грађана у Подгорици је, наводно у добротворне сврхе, основала одбор који је отпочео разговоре с командом италијанског армијског корпуса, док су официри организовали окупљање добровољаца за Станишићеве јединице. Преко њих је остварен контакт са Станишићем ради постизања ширег споразума. Италијани би га снабдевали оружјем, муницијом, одећом и храном док би се он борио против комуниста: за узврат, он се до завршетка рата не би борио против Италијана. Чини се да је сличан споразум био постигнут и са 'ђуришићем. 10 На састанку резервних и активних официра у Подгорици генерал Блажо Ђукановић изабран је за команданта свих „националистичких" снагау Црној Гори. Он је био популарна личност, 27. марта 1941. био

Wartime,


П7

је именован за бана, а у то време је живео на Цетињу у кућном притвору. Када су га Станишић и Ђуришић јавно признали, Ђукановић је постао званични портпарол црногорских националиста. Замисао Пирцио Биролија била је да се антикомунисти носе с комунистима. У почетку је желео да иху ту сврху уједини под Крстом Поповићем, бившим бригадиром црногорске војске пре 1918. који је био отишао у Италију с присталицама свргнутог краља Николе и у Југославију се вратио тридесетих година 20. века. С италијанског становишта Поповић је био веома поуздана личност. Организовао је оружану снагу италофила „зеленаша“, али није било могуће удружити га са осталим командантима који су се као устаници борили заједно с комунистима, а неки су већ били у вези с Михаиловићем. Од команданата у успону најпопуларнији је био и највећи је ауторитет уживао Станишић. Држао је средишњи део Црне Горе, све до Херцеговине и преко границе, и залагао се за потпуно уједињење са Србијом. Његов став према комунистима оцењиван је као благ, те је његово окретање против њих представљало прекретницу. Ђуришић је имао власт над северним делом Црне Горе и делом Санџака, а Колашин је претворио у четничко утврђење након што је одбио покушај партизана да га поново освоје. Тврдио је да дела у име Михаиловића, иако су њихови односи били проблематични. Пирцио Бироли се тада обратио генералу 'ђукановићу, надајући се да би с њим могао да постигне званичнији споразум на врху који би међусобно супротстављене локалне команданте обавезивао на одржавање јавног реда и спречавао акције против италијанских власти. Резултат њихових разговора био је споразум од 24. јула 1942. Ђукановић је признат за врховног команданта свих локалних оружаних јединица за чије операције је било потребно одобрење Италијана. Њему би саветодавну помоћ пружао Национални комитет среских делегата. Одређена су три команданта - Ђуришић, Станишић и Поповић - чија су овлашћења била усклађена с распоредом италијанских дивизија и сваки је имао покретну „легализовану“ војну снагу од по 1.500 људи. Требало је да Италијани те снаге снабдеју тешким наоружањем, муницијом, храном и дневном надницом од петнаест лира; Ђукановић би био надлежан за њихово регрутовање и контролу. Националисти су морали да прихвате званичну надлежност Поповића за области Цетиња и Бара. За узврат, добили су уверавања о снабдевању основним намирницама, убрзаном ослобађању интернираца и тренутном повлачењу албанских чета које су учествовале у гушењу устанка. Официри који су признали Ђукановића


118

прихватили су компромис којим им се препуштала власт на њиховим територијама под условом да се не мешају у власт Италијана у градовима. 'ђукановић је изабран за председника Националног комитета, чије су чланове одабрали команданти, а чије функције нису биле јасно одређене. Издато је званично саопштење да је гувернер прихватио понуду националиста да сарађују у обезбеђивању и успостављању реда. По повратку с пута по Црној Гори, на коме је аутомобилом прешао хиљаду километара, Пирцио Бироли је 8. августа у писму своме брату написао: „Ho fatto un bel giro [Лепо [Лепо сам се прошетао...]. Црна Гора је постала најмирнија област у целој Балканији.“ п Италијани су контролисали обалу, веће градове и путеве који су повезивали Цетиње, Подгорицу и обалу. Поповићеви „зеленаши" су држали сиромашније и мање брдовите јужне делове где сууглавном били концентрисани. Другим командантима, који су Поповића оптуживали да пружа уточиште и заштиту комунистима, није било дозвољено да залазе у његову област. Неке везе између две „одбачене“ странке у предратној Црној Гори доиста су опстајале, Поповићеви синови су били у партизанима, а комунистима је било лакше да опстану на његовој територији или у градовима под италијанском влашћу. Да „зеленаши“ нису имали заштиту Италијана, српски и српски настројени националисти би их до тада већ били збрисали. Подељеност Црне Горе на федералисте и просрпске централисте омогућавала је Пирцио Биролију да посредно влада. Показало се да је Станишић, који је држао централне области, био најближи Ђукановићу који мује дао одрешене руке када је реч о војним питањима. Станишић је успоставио свој штаб у манастиру Острог. У Ђуришићевој власти су биле северне области. Он је углавном био потпуно независтан и представљао је закон за себе. Клисолд целокупну ту ситуацију назива „италијанско-четничким кондоминијумом“ 12; тачније, био је то споразум о подели власти између италијанске војске, црногорских зеленаша и две врсте просрпских четника. Ђукановић је био у Цетињу, без војне снаге под својом непосредном командом и с Националним комитетом који није имао никакав политички значај. Италијани су у Црну Гору доносили храну и углавном су остајали у својим војним утврђењима. Њихова плаћања легализованим трупама била су нередовна и у заостатку. Као да им није

Balcania Whirlwind,

Устаници препуштени сами себи -1942.

11 9

сметало што су команданти држали на окупу и разне територијалце. И сами Италијани су одржавали жандармерију и наоружавали мале паравојне групе у које су се убацивали четници и преко којих је све више муниције стизало до четничких команданата. Поповићеве и Станишићеве јединице су заједно с италијанским трупама учествовале у операцијама чишћења у својим областима. Емигрантски четнички писац Михаило Минић описује Колашин као „четничку престоницу за читаву Југославију“ 13. Некада турско и муслиманско насеље, њега су у више фаза, у раздобљу између педесетих година 19. и тридесетих година 20. века, убијањем, пљачкањем и куповином земљишта по ниским ценама преузели црногорски хришћани. Он је био главни град Тјуришићеве територије и на ту територију је Михаиловић дошао са својим штабом и британским официром за везу у време завршних битака између четника и партизана, када су месни четнички команданти већ били склопили мир с италијанским војним снагама. Више пута је премештао свој штаб пре него што се коначно сместио у близини Колашина, у селу Горње Липово, које је постало званично седиште штаба Михаиловићеве ЈВО, одакле је он наставио да руководи покретом у Србији. Италијанска војна обавештајна службаје средином јула открила његово присуство, укључујући радио-предајник и британску мисију, али Италијани су закључили да их то неће нимало омести у спровођењу њихових тадашњих намера. Михаиловић је по доласку у Црну Гору донекле схватио сложеност ситуације на том подручју. Локални четнички команданти су своје споразуме с Италијанима сматрали лукавим потезом. Већина становништва је била свесна историјске тежње која је довела до уједињења са Србијом у оквиру Југославије. Михаиловић је на свом суђењу тврдио да пре свог доласка у Црну Гору у јуну није знао шта се тамо дешавало и да је морао да прихвати ситуацију коју је затекао. Ђуришић и Станишић су му јасно ставили до знања да ће га признати за моралног вођу, чак и званично као команданта, али да ће његова наређења у пракси спроводити само ако се она подударају с њиховим интересима. Он није имао војску, а они јесу. Морао је да се задовољи таквим њиховим ставом и да их пусти да воде своју политику, надајући се да ће повратити, па можда и ојачати, свој утицај на њих. Жалио се да је италијанска обавештајна служба много боље од њега знала пра-

Расуте кости, 1941-1945,

120


ву ситуацију на терену. Све што је могао да уради било је да игра на карту несугласица међу њима. Прихватио је Ђукановића, али је слао своје официре да му буду начелници штаба како би над њим имао надзор. Први од њих је био Лашић који се није добро слагао с Ђукановићем. Италијани су се трудили да прате све те сложене везе, плашећи се да ће се оне отети контроли. Пошто није могао да измени ситуацију, Михаиловић је желео да је максимално искористи. С уништавањем комунистичких снага се у потпуности слагао, али не баш (бар у почетку) и с везама с Италијанима. Он је у Црну Гору са собом донео и статус представника краљевске Југославије и њених британских савезника и сматрао је да ће му то помоћи у постизању споразума с међусобно супротстављеним четничким командантима. Схватајући ограниченост тог положаја, користио га је само да би их навео да у тренутку искрцавања савезника буду спремни да преузму власт од Италијана. У међувремену је намеравао да њихове везе искористи за снабдевање оружјем, храном и другим материјалом. У септембру је почео да све који су били под његовом командом подсећа да они нису „национална' већ редовна југословенска војска. Од њих је тражио да Италијане користе, а не да дозволе да Италијани користе њих, и да избегавају личне контакте с њиховим командантима. Редовни официри који су дошли с њим а нису били из Црне Горе тешко су се прилагођавали амбијенту где су породица и племе представљали све, а идеје о Југославији и њеној ЈВО нису имале велики значај. Између официра у Михаиловићевом штабу и Црногораца владала је велика нетрпељивост. Посебно су били чудни односи са Ђуришићем. Михаиловић се правио да не зна за Ђуришићеве фалсификате, а "ђуришић се правио да не зна да Михаиловић зна за њих. Михаиловић је боравио неколико километара од свог формалног потчињеног и био је под његовом заштитом, док су се Италијани правили да не знају да је он ту. 'ђуришићева верност му је била потребна и за узврат му је, посредством југословенске избегличке владе и британског новца, обезбеђивао легитимност. Њихова привидна међусобна лојалност створила је легенду о наводно блиским односима, док је Тзуришић у ствари био одан само самом себи. 14 Он је био јака личност, успевао је да обезбеди оданост народа, да у герилске акци-

Embattled Mountain,

Устаници препуштен препуштени и сами ссби - 1942.

121

је унесе извесну меру војне дисциплине, а комунисти су га ценили као противника. Михаиловић је дошао и у потпуно другачију политичку средину, где основна брига није био светски рат већ локална борба против комуниста. Антикомунизам у Црној Гори био је исто толико екстреман колико и комунизам. Северна Црна Гора не само да је жестоко одисала српством већ су и њене везе са српским снагама формираним у Херцеговини и Далмацији наводиле неке људе на жељу да се ослободе Хрвата, макар и по цену рушења Југослави је. Антимуслиманска осећања су била снажна. У таквој атмосфери, међу локалним четницима настала је идеја да се сазове скуп младих четничких „интелектуалаца" који би размотрили реорганизацију југословенске државе и друштва после рата и да се тако на одговарајући начин обележи 1. децембар - дан југословенског уједињења. Скуп „младих четника из јединица југословенске војске на територији Црне Горе, Боке и Санџака" одржан је у селу Шаховићи близу Бијелог Поља уз присуство знатног броја наставника, новинара, правника и других „интелектуалаца" из малих градова, углавном из Ђуришићевих и Станишићевих јединица. Међу присутнима су били и представници "Букановићевог и Михаиловићевог штаба, али скупом је у потпуности доминирао Ђуришић. У расправама и резолуцијама били су изражени екстремизам и нетолеранција. Полазна тачка резолуција било је поновно успостављање југословенске монархије после рата, уз привремену четничку диктатуру. Изношени су захтеви за остваривање права на територије које су држали Албанци, Бугари, Румуни, Мађари, Аустријанци и Италијани. Срби, Хрвати и Словенци би живели на сопственим територијама, без мањина. Држава би преузела индустрију, велике трговинске фирме, банке, штампу, образовање и здравство. О многим сличним идејама, које су биле присутне у источноевропским ауторитарним режимима од Балтичког до Егејског мора, вођене су расправе, мада не толико екстремне, у оквиру СКК под утицајем Мољевића који се крајем 1942, заједно с Васићем, поново придружио Михаиловићу. Резолуције из Шаховића су од тада сматране као нека врста четничког „вјерују“. Михаиловић, међутим, није био умешан у организацију тог скупа, иако није ништа учинио да му се супротстави. Крајем 1942. изгледало је да је ситуација у Црној Гори, у оквиру њених италијанских граница, стабилна. Италијани су одустали од идеје о сателитској држави. Војска се определила да влада посред-


122

но. Кнез Михаило се вратио у Француску (захваљујући интервенцији његове тетке, италијанске краљице) где се убрзо придружио француском покрету отпора, чијим каналима је послао писмо свом рођаку краљу Петру II и уверавао га у своју непоколебљиву оданост Југославији. Михаиловић је у селу Горње Липово био добро заштићен и званично је имао команду над свим црногорским командантима осим зеленаша Поповића. Но, та стабилност била је привидна. Иако није било правих војних операција, италијанска војска је 1942. имала 1.426 мртвих, рањених и несталих војника. Четнички команданти су тешко прихватали Михаиловића и ретко су му се повиновали. Луцијан Карчмар каже да је црногорске четничке команданте држало заједно краткотрајно заједништво интереса са италијанском војском које их је уљуљкало у осећање самозадовољства.15 Италијани су и даље плаћали чиновнике и помоћ „ратним заробљеницима на условном допусту" и делили су жито, брашно и со, али у Црној Гори је ипак владала глад. Проблемима у пограничним областима доприносило је и стално изравнавање рачуна православних и муслимана. Италијани су муслимане били организовали, а потом напустили. Санџак је 1942. постао у још већој мери ничија земља. И Михаиловићу и Титу био је потребан коридор кроз њега који би повезивао Србију, Црну Гору, Херцеговину и Босну. На тамошње муслимане који су говорили српским језиком дошао је ред да буду препуштени на милост и немилост наоружаних Срба. Италијани су у Метохији ублажавали свирепости албанизације које су претиле да угрозе нестабилан мир у Црној Гори. Црногорски governatorato је, уз подршку Министарства спољних послова у Риму, покушао да у областима с мешовитим становништвом нађе компромисно решење, али се суочио с непопустљивошћу албанске владе иза које је стајао италијански 1ио$о1епеп1е у Тирани који је, да би ојачао подршку режиму, прихватио владу која је била јаче националистички оријентисана. И поред тога, на Косову 1942. није било готово никаквих знакова побуне Срба. Четничке снаге на Косову састојале су се углавном од српских избеглица окупљених у пограничној области према Црној Гори. Четници су вршили повремене нападе, али их је локална албанска милиција, уз подршку Тиране, немилосрдно прогонила или су их убијале мале локалне комунистичке јединице. Супарништво Супарништво Draža Mihailović,


123

Италијана на Цетињу и у Тирани је по жестини мало заостајало за оним између четника и комуниста.

До преласка Титовог Врховног штаба и његових главних снага из Ужица у Фочу, у планинску област југоисточне Босне, дошло је у сложеној ситуацији. Партизани су у Србији били поражени, али су њихови устанци на другим местима били успешни. Желели су да повежу Црну Гору и Херцеговину. Њиховом руководству било је потребно да негде презими и спроведе реорганизацију, али је оно у источној Босни установило да међу устаницима једва да је уопште било комуниста. Њихови команданти су били под Михаиловићевим утицајем; већина бораца се борила за „краља и отаџбину“. Напетост између три заједнице које су све биле окренуте саме себи била је још једна препрека комунистичком утицају. Након усташких злочина над већинским српским православним становништвом, вршених веома често уз учешће муслимана регрутованих да по јачају усташке редове, српске оружане чете су превладале и била им је потребна помоћ и руковођење да одбране своја села и освете своје мртве. Локално српско сеоско становништво је поздравило долазак партизана, надајући се да ће они кренути у акцију против муслимана и Хрвата, али КПЈ је желела да придобије индустријске раднике и градску омладину, као и поверење несрпског становништва. Тито је већ био основао „пролетерску бригаду" од својих најбољих бораца да би избегао да они потпадну под утицај локално регрутованих бораца. Ови други су чинили „добровољачке одреде“, али никаква индоктринација од стране политичких комесара није од њих могла да створи поуздане борце против четника. Ситуација је била још гора у Херцеговини где комунисти уопште нису могли да неутралишу антимуслиманска осећања. Она су постојала и међу активистима КПЈ; партизани су у муслиманским селима сређивали рачуне уз мирну „класну“ савест; а италијанске војне команде још нису могле да праве јасну разлику између четника и партизана.

124


Тито је успео да окупи довољне снаге да преузме власт над делом територије у горњем току Дрине. То није било далеко од Црне Горе, а он се и даље надао да ће тамо успети да преокрене ситуацију у своју корист. У Фочи, у коју је дошао крајем јануара, власт се више пута мењала; њено становништво било је сведено на мали број старих људи, жена и деце, али град није био уништен. (За време рата власт се у њој мењала десет пута.) Усташе су дошле споља, регрутовале су све које су могле, укључујући бројне муслимане, и систематски убијали Србе, полазећи од врха друштвене лествице. Потом су дошле српске банде, усташе су отишле, а на мети су били „Турци“. Област је пљачкана и спаљивана. Фоча је била претворена у кланицу. Четници су убијали све одреда. Ако су осим освете и имали још неки циљ то је било да заплаше Хрвате и муслимане како би они напустили ту област. Уздржавали су се од борбе против других Срба, те су се ретко сукобљавали с Титовим људима. У Фочи су комунистичке вође анализирале кризу кроз коју је њихов покрет пролазио. Размишљали су о сутрашњици и дошли до закључка да у блиској будућности морају, применом класног терора, да елиминишу „пету колону“. Жртве су били четнички команданти, организатори и симпатизери, богатији сељаци, жандарми, неодлучни комунисти, муслимани и Хрвати чија су села наставили да пљачкају, људи који нису више желели да се боре или који су имали другачије ставове. Супарници комуниста били су концентрисани у Херцеговини. Уз помоћ црногорских партизана нападана су њихова упоришта како би се спречило спајање Херцеговине и Црне Горе у једну повезану јужну зону националиста и обезбедило неопходно снабдевање. Михаиловићев утицај почео је да расте доласком мајора Бошка Тодоровића из источне Босне. Тодоровић је имао извесног успеха у навођењу разједињених четничких група, од којих су многе већ имале договоре с италијанским јединицама, да се усмере на борбу против усташа, да препусте Италијанима да се баве комунистима и да се уздржавају од веза с окупационим властима. Комунисти су успели да га убију. Није им успело да убију Грђића у Мостару после његовог сусрета са Михаиловићем. Убили су више од пет стотина водећих четника - према проценама Обласног комитета КПЈ за Босну и Херцеговину од 28. априла 1942. Последица тога је била да је борба против окупатора у Херцеговини дошла у други план, изостала је подршка сељака, а преживели националисти били су гурнути у руке окупационим снагама. Италијански војни коман-

Устаници препуштсни сами себи - 15142.

125

данти нису улазили у споразуме који би подразумевали дугорочни је политичке планове. Споразуми које су склапали односили су се на заједничко супротстављање комунистичким снагама. Циљ им је био да се задржи контрола над наоружаним четницима, да се успостави поуздана локална власт и реагује на усташке сплетке. Генерали су, такође, мислили да би локални четнички команданти могли да утичу на Михаиловића да се не обазире на савете из Лондона да предузима акције и против Италијана, а не само против Немаца. Нашавши се у Фочи, Тито је успео поново да успостави непосредну радио-везу с Коминтерном. Признао је да се налази у озбиљној ситуацији и тражио је помоћ. Истовремено, тврдио је да располаже са 200.000 бораца и да би њихов број могао да повећа на 500.000 ако би се на Балкану отворио други фронт (по могућству совјетски). Дао је Москви и подробне податке о злоделима својих противника и о британским сплеткама. Совјети су му помогли тако што су му давали обавештајне податке о потезима Немаца и што у својим медијима нису више помињали Михаиловића. Титу су рекли да је његов покрет пример херојства, али да их техничке потешкоће онемогућују да му пошаљу помоћ. (Исто то су и Британци говорили Михаиловићу.) Морали су да га обавесте да Црвена армија неће тако брзо доћи на Балкан. Управо зато што су и сами опсесивно сумњали у Британце, водили су рачуна да не учине нешто што би угрозило савезничку коалицију. Подстицали су Тита да настави борбу против „чанколиза и агената Англосаксонаца који су слуге окупатора и непријатељи народа“, као и да шаље доказе против Михаиловића, али су му саветовали и да не истиче отворену комунистичку природу свог покрета. Тита су упутства Коминтерне на тренутке доводила до очајања, али је прихватао примаран значај интереса СССР-а, као гаранта југословенске револуције. У сваком случају, Стаљинови приоритети у време рата давали су Титу одређену слободу у решавању унутрашњих проблема. Руководство КПЈ је пажљиво проучило савет Москве и ситуацију у којој се нашло. Направљен је шири план за окупљање, контролисање и вођење свих патриотских снага у оквиру Народноослободилачког покрета (НОП) и Народноослободилачке борбе (НОБ) против окупатора и њихових помоћника и за осуду свих оних који одбијају да им се придруже. Уска политика класне борбе и комунистичке превласти стављена је у оквире шире патриотске политике. Моша Пијаде, комунистички новинарски ветеран из Београда, преводилац Марксових дела и главни организатор

12 6


КПЈ у Црној Гори 1941, утврдио је правила новог поретка који је предвиђао оснивање народних одбора у ослобођеним областима, а Тито је основао Другу пролетерску бригаду, као и „ударни батаљон“ за ликвидацију оних који би одбили да им се придруже. Партизани су зашли у подручје у коме су четници већ утврђивали своје положаје. Немци су били забринути. После угушеног устанка у Србији, сматрали су да источна Босна постаје нов центар отпора који угрожава безбедност рудника. Немачка Врховна команда је разматрала идеју да од Италије затражи да окупира читаву НДХ. Глез фон Хорстенау, који се тој идеји противио, уредио је да она до Загреба доспе као „италијански план“; Хитлер је одбио њено спровођење. Команда за југоисток је тада наложила генералу Бадеру да предузме операцију с немачким трупама из Србије и Сарајева, уз помоћ трупа НДХ, и да учини крај окупљању герилаца у источној Босни. Устаници су схватили ту намеру и избегавали су сукобе. Немци су се усредсредили на градове и комуникације и нису били склони претраживању планина у условима оштре зиме. Мајор Дангић је предложио незваничан споразум о ненападању. Званичницима Абвера у Београду одговарао је споразум са четницима у том пределу како би се могли посветити елиминацији партизана, али све што су од Бадера могли да добију било је упутство да четнике заробљене без отпора сматрају ратним заробљеницима. Партизани су се на лицу места договарали с усташама да избегавају међусобне сукобе у случајевима обостраних акција против четника. Избегавањем сукоба, склањањем, прелажењем преко демаркационе лини је и прегруписавањем успели су да доврше своју реорганизацију око Фоче. Четничке вође су веровале да су усташе стварно помогле партизанима да заузму тај град. Северно и западно од области у којој су били партизани, на граници са Србијом, налазила се још једна ничија територија. Михаиловићеви официри су дошли да организују месне четнике како би их одвратили од освете муслиманима, да помажу прелаз избеглица и спрече повратак комуниста у Србију. Локални четници их нису желели, нарочито када су схватили да од њих неће добити никакву материјалну помоћ. Како је Бадер такође дошао на идеју да четнике на другој страни српске границе искористи за држање усташа и партизана на одстојању, Дангић се крајем јануара обрео у Београду ради разговора с њим и Недићем. Прегањали су се око надлежности НДХ, све док Команда за југоисток није ту иницијативу прекинула. То је јасно показало да немачка војска на терену није имала


127

слободу, попут италијанске, да користи раскол међу устаницима. Операција у североисточној Босни у јануару имала је ограничен домет и била је краткотрајна. Устаници су, на овај или онај начин, преживели, али је становништво било огорчено према обема странама. Оне су се међусобно бориле и пљачкале једна другу, да не помињемо несрпске мештане, а потом су одлазиле остављајући српске сељаке на милост и немилост јединицама НДХ које су биле у пратњи Немаца. Немци су планирали нове операције против устаника. Нису били задовољни - ни режимом у НДХ, на који су почели да гледају као на главни узрок проблемима, ни Италијанима који нису исказивали довољну суровост. У раздобљу од јануара до априла имали су више састанака с италијанским командантима и хрватским из НДХ ради припреме заједничких операција под шифром „Трио“. Било је одлагања и неслагања - око области извођења операција, командовања, италијанских акција северно од демаркационе лини је, српских националиста, учешћа трупа НДХ и власти која ће бити успостављена у областима у којима ће бити повраћен мир. На крају је одлучено да се отпочне с операцијама у источној Босни, да се не обраћа пажња на демаркациону линију, да се у току извођења операција не преговара са четницима и да се не дозволи повратак власти НДХ пре него што буде обезбеђен мир. Усташе су се плашиле да ће изгубити део Босне у корист Србије и део Херцеговине у корист Црне Горе. Користили су несугласице између Немаца и Италијана, намерно су изазивали кашњење покрета италијанских трупа услед проблема превоза и настојали су да ограниче утицај Италијана тиме што су сами ступали у контакт с четницима. Операција „Трио“ је на крају била усмерена против свих устаника на територији између Сарајева и Дрине. Генерал Марио Роата, који је управо био преузео Суперслоду од Амброзија, постављеног за начелника Генералштаба војске у Риму, навео је Бадера да поново пристане да они који се предају без отпора буду третирани као ратни заробљеници. Францетићева одабрана усташка Црна легија одмах је ступила у акцију у нади да ће уништити Дангића пре него што Италијани почну са дејством. Основана за посебне намене, Црна легија била је састављена од хрватских и муслиманских избеглица из области у источној Босни које су биле под влашћу четника и била је жестоко антисрпски оријентисана. Огорчени Бадер је такође кренуо у акцију. Четници, који су се налазили наспрам усташа, пустили су Немце да прођу и сукобе се с партизанима. Не


128

обраћајући пажњу на усташе, Титове најбоље јединице обрушиле су се на задње редове четника који су се борили против Црне легије. Немци су сумњали да је реч о тајном договору. Четници су се нашли уклештени између три противника. Дангић је био ухапшен приликом једне посете Београду. Многи од његових људи били су ухваћени и послати у заробљеничке логоре у Немачкој. Дошло је до метежа пошто су се четници и партизани стопили, одлазили својим путем или мењали страну, док су усташе себи приуштиле још једно убилачко оргијање. Како су партизани били присиљени да напусте своју територију, Немци и Италијани су 10. маја заједничком усклађеном акцијом заузели Фочу. Тито је са својим штабом већ био напустио град. Партизанска територија била је заузета, а њихове снаге распршене. Иако су устаници углавном избегавали борбу, претрпели су огромне губитке. Дуго планирање омогућило је да партизани и четници буду упозорени; између Немаца, Италијана и НДХ владала је напетост; учешће усташа учинило је ствари горим по све - Немце и Италијане, четнике и партизане. У Херцеговини, која није била обухваћена операцијом „Трио“, италијанске трупе су дејствовале у сарадњи с четницима и у пуној мери користиле нерасположење народа према партизанима. Роата није желео да наводи четнике и партизане на међусобну сарадњу тиме што би нападао и једне и друге. 16 Схватио је да су Јевђевић и Михаиловић међусобно много удаљенији него што је раније он мислио и да се локалним четничким командантима није свиђала Михаиловићева усредсређеност на Србију, као ни то што је Бирчанин безбедно остајао по страни у Сплиту. У већини области у ко јима су Срби били већинско становништво четници су задобијали превласт. Тврдња да су њихове акције биле првенствено усмерене на комунисте ишла им је у корист. То је било време када су се страховања усташа од губитка територија подударила с отрежњењем Италијана у вези с окупацијом НДХ. Неочекивани губици услед „играња жмурке" по дивљим пределима Динарских планина довели су до намере Роате да своје трупе прегрупише у веће јединице управо у тренутку када је влада у Загребу тврдила да је способна да поново преузме цивилну власт у Зони 3 које је била присиљена да се одрекне. Павелић и Роата су се 19. јуна сагласили да цивил-

sgozzino fra di loro]".

Устаници препуштени препуштени сами себи - 1942.

129

на управа у Зони 3 буде враћена НДХ, осим тамо где се налазила италијанска војска. Павелић је прихватио права која је италијанска војска давала становништву, укључујући присуство легализованих четника под називом Антикомунистичка добровољачка милиција (МШгга уо1оп1ап апИсотитзИ - МУАС) и задржавање права Италијана да, у случају потребе, поново интервенишу. Италијанска војска се повукла из највећег дела Зоне 3 и тако оставила готово празан простор на широкој територији од Санџака до најзападни јег дела Босне. Планински предели Босне отежавали су извођење војних операција. Усташе нису могле да угуше устанак у Босни, али нису желеле да то за њих учине стране окупационе трупе. Зато су својим месним властима наложиле да с многим вођама српских група склапају ас1 кос договоре, невољне и веома често кршене, али који су ипак значили крај усташке власти у великом делу планинских области. Но, такве уступке нису могли да чине у „крајинама", пограничном подручју између Босне и Хрватске које је углавном било насељено Србима, јер је то могло да угрози обалу, а то подручје је било и преблизу центра усташке власти. Усташе и Италијани су повремено слали експедиције како би спречили настанак устаничких територија, што је међу њима, али и међу мештанима, стварало напетост. Они чија су насеља била уништена нису имали никаквог разлога да се клоне сукоба с италијанским трупама и заштиту су тражили код герилаца. Међу сељацима тих западних области који су остали без кућа и имовине јачао је утицај партизана. Тито је практично изгубио Србију; његова настојања да овлада источном Босном нису дала жељене резултате; партизани су били присиљени да напусте Црну Гору. Постало му је јасно да на источним територијама у догледно време неће моћи да поврати утицај. Зато је 19. јуна обавестио Централни комитет да крећу ка западу, на ону ничију земљу где су партизани имали више успеха и где су имали власт над прилично великом слободном територијом.17 Чланови партије су схватили да је напуштање Србије значило далекосежан корак уназад. Партизани из Србије су невољно напуштали територију која је била кључна за исход рата да би отишли у удаљене и заостале области где КПЈ није имала никакво упориште. Тито је својим командантима рекао да

(\Уаг(ипе,


13 0

Коминтерна подржава његову одлуку која је значила „најкраћи пут за повратак у Србију". Партизанске снаге од око 4.000 људи (од ко јих је више од половине било пореклом из Црне Горе) кренуле су на такозвани „дуги марнГ, по аналогији с „дугим маршом“ кинеских комуниста од провинције Ђангси у централној Кини до провинци је Шенси на северозападу северозападу током 1934-1935. Немци су у међувремену одлучили да се позабаве герилцима ко ји су своје активности у северозападној Босни проширили све до Саве. Партизанске снаге од 6.000-7.000 бораца, груписане на планини Козари, западно од Бањалуке, практично су затвориле неке од рудника гвожђа и угрожавале су значајне саобраћајнице. Та операција је поново поверена Бадеру. Уз помоћ немачке дивизије из НДХ и још једне која је дошла из Србије, као и домобранских и усташких јединица, намеравао је да опколи и уништи герилце ухваћене у клопку. У планине су у збег отишле и десетине хиљада српских сељака. Немци су у јулу извршили напад са три стране и убили велики број људи, јер су избеглице, укључујући жене и децу, биле сатеране у гомилу пред препрекама које су нападачи поставили на четвртој страни. Због хитности извршења задатка и малих расположивих трупа, издавана су наређења за спровођење „непосредних и немилосрдних мера“ против устаника, њихових саучесника и ближњих. Немци су, у ствари, желели да из области главних саобраћајница протерају нелојално становништво. У записима немачке 714. дивизије та операција је описана као „битка без милости, без сажаљења"18. Мештани су одвођени у сабирне центре где су усташе издвајале мушкарце старије од четрнаест година и способне за рад. Они су могли да бирају да иду на рад у Немачку или у концентрационе логоре. Усташке јединице су претраживале ту област и даље вршиле покоље. Када је операција окончана, било је на десетине хиљада убијених и депортованих. Немци су установили да је до 24. августа у борбама убијено 12.000 устаника и да је 14.000 заробљеника стрељано. Према немачким извештајима, њихови сопствени губици били су незнатни: тридесет три убијена, осамдесет рањених и тридесет три нестала војника. Они су, међутим, решавање проблема побуњених области углавном препустили Италијанима. Јула 1942. италијанска Друга армија

The Historical Journal,


131

имала је око 240.000 војника, али се Срби у НДХ нису бунили против њих. Територије под италијанском влашћу су српским избеглицама служиле као уточиште и као снабдевачка база за оружане групе. Италијанска војска је почетком лета 1942. јачала свој утицај толерисањем бројних српских устаника, па и склапањем договора с њима, почевши од анектиране Далмације па до српских области у НДХ. Пошто су склапали споразуме с окупационим трупама, четници унутар италијанске зоне водили су рачуна да признају Михаиловића као вишу власт форме ради, јер је он у српским деловима Југославије постао легенда. У областима с мешовитим становништвом догађаји у 1941. су међу српским становништвом изазвали мржњу према муслиманима и Хрватима и, као последица тога, одбојност према Југославији. Пошто су окренули леђа Хрватима, муслиманима и комунистима, четници из тих крајева наставили су да идеализују краља Петра и „Енглезе", које је обоје представљао Михаиловић. Свесно су прелазили преко чињенице да је он представљао и владу која је желела да обнови Југославију у савезу са Совјетским Савезом. Споразуме с Италијанима сматрали су привременим лукавством и у тој својој двострукој игри нису видели ништа лоше. Михаиловић је обезбеђивао легитимност и алиби. Сматрали су да Италијани, у случају да силе Осовине изађу из рата као победници, неће дозволити да они потпадну под власт Хрвата, а да ће, у случају победе Британаца, то значити повратак на побољшану верзију старе Југославије. Месне војводе држале су комунисте у шаху; чинили су да Михаиловићева ЈВО изгледа раширенија него што је била; Михаиловић је знао да се они неће никада супротставити британским трупама и надао се да ће, када дође до очекиване инвазије, ипак следити његова наређења. У сваком случају, све што је могао да уради било је да има поверење у њих или да их се одрекне. Одлучио се за ризик надања најбољем. Када је марта 1942. Грђић кренуо из Мостара за Опатију , Бирчанин је затражио од њега да оде до Цетиња и да обезбеди везу са Михаиловићем. Веза је успостављена преко Ђукановића; Михаиловић им је дао писмена именовања која су их овлашћивала да га представљају на Цетињу и у Сплиту и да делају по свом нахођењу, изражавајући тиме своје пуно поверење у њихову процену конкретне ситуације.19

132


Бирчанин, који је постављен за команданта четничких јединица Босне, Херцеговине, Лике и Далмације, настојао је да националистички „отпор" усташама и комунистима организује као део ЈВО. Официри су у Сплит одлазили из Црне Горе и као ослобођени ратни заробљеници из логора у Италији. Били су слати у више четничких група да преузимају команду, саветују и обезбеђују усклађено дејство. Неки од њих су били оданији Михаиловићу, други Бирчанину. Већина их је поступала по сопственом нахођењу, а било је и оних које је убацила италијанска војна обавештајна служба (у Бирчаниново окружење, на пример). Ти официри нису много променили ствари; неки су чак били убијени у сумњивим околностима. Роата је користио МУАС да би поштедео животе италијанских војника и као израз свог одбијања да рат на Балкану води онако како то Немци диктирају. Бирчанин је у потпуности сарађивао. И поред тог јединственог италијанског назива, ситуација се с временом и у зависности од италијанских команданата мењала. Антикомунистички добровољци су, у начелу, добијали наоружање, плату и храну, представљали су помоћне снаге придодате италијанским дивизијама и учествовали у прогону комунистичких устаника. У италијанској војној терминологији, „добровољци“ нису били исто што и „четници" који су сматрани нередовном паравојском, од којих су неки себе сматрали делом ЈВО, а други су делали потпуно независно, понекад као међусобни супарници. Добровољци МУАС и четници често су, у ствари, били исти људи који су прелазили из једне групе у другу, не хајући за називе. Италијански генерали су показивали доста разумевања за различите разлоге и степене сарадње. Борбени дух њихових војника је слабио; осећали су већу одбојност према немачким и усташким савезницима него према устаницима. Роата је имао смишљен политички план - да парира усташама и Немцима, као и Михаиловићевим настојањима да окупи четнике под своју команду. Четници би (без обзира на то ко су и шта су) могли бити од користи и по завршетку рата. Ако силе Осовине победе, за Италију би представљало предност да има пријатеље међу Србима. У сваком случају, била је предност имати пријатеље који се, вероватно, не би окренули против италијанских трупа, као и везу с Михаиловићем и савезницима, мада је свака врста политичког обавезивања била брижљиво избегавана. Четници су изазивали и невоље. Након операције „Трио“, трупе НДХ су остале у источној Босни, па чак и јужно од демаркационе линије, упркос протестима Италијана. Усташе - у овом случају


133

углавном локални муслимани - вратили су се у Фочу жељни одмазде. Српско становништво је затражило помоћ од најближих четника и Јевђевић се обратио команданту италијанског корпуса у Дубровнику. Четници су дошли из северног дела Црне Горе да очисте ту област. Поново су заузели Фочу и убијали и пљачкали, све док се крајем августа нису умешали Италијани. Јевђевић је био човек од акције, организатор и сплеткарош. Од лета 1941. окупио је оружану групу с којом је спасавао мештане од усташа, подизао борбени дух четника у Херцеговини после убиства Тодоровића, постигао споразум о оснивању јединица МУАС у замену за помоћ у храни Херцеговини у којој је владала глад и, све у свему, водио је своју политику.20 У осталим областима Зоне 3, као последица повлачења италијанске војске, усташе које су се враћале наставиле су свој недовршен обрачун са српским становништвом, а четници су одговарали истом мером. Злочини над селима која су сматрана усташким или партизанским леглима вршени су и у Зони 2, па чак и у Зони 1. Јачали су протести из НДХ, упоредо с немачким захтевима за распуштање милиција. Михаиловић и Бирчанин су се у јулу састали у Херцеговини. Бирчанин је дошао на разговоре с муслиманским првацима. Од Италијана је требало прикрити да је био уговорен и тајни састанак с Михаиловићем. Састали су се 22. јула близу Автовца. Састанку су присуствовали и Јевђевић и мајор Петар Баћовић, Михаиловићев новоименовани командант за Херцеговину, источну и централну Босну. Михаиловић је потврдио Бирчаниново и остала именовања и ласкаво поновио да је уверен да они делају најбоље што могу у складу с актуелном ситуацијом. Према италијанским документима, Михаиловић је четничким вођама рекао да га његова влада притиска да отпочне герилски рат против трупа сила Осовине на читавој територији Југославије, али да је његов одговор да ће, с обзиром на губитке које су Срби већ претрпели, он то урадити тек када Британци и Руси буду довољно близу да непосредно притекну у помоћ. Већ у јесен Роата је почео да се брине. У периоду од 21. до 26. септембра у његовом штабу су на испитивању били Бирчанин и Јевђевић, као и Грђић који је, изгледа, био човек за све. Колико су четника имали под својом командом? Какви су им били дугорочни

134


циљеви? Колико су били одани Италијанима? Под претњом казне, наредио им је да прекину неке своје активности. Добијали су помоћ искључиво за борбу против комуниста и морали су да прекину акције против Хрвата и муслимана. Без његовог одобрења могли су да се бране, али не и да нападају. Речено му је да је Бирчанин „морални командант" свима њима. 21 На конкретно питање да ли суу било ком погледу зависни и од Михаиловића, објаснили су да је, у сагласности с Недићем, његово поље дејствовања ограничено на Срби ју и Македонију. Михаиловић је био само „морални шеф“ чије су жеље узимане у обзир када су се подударале са стварним српским интересима. Постављено им је директно питање шта би радили да ствари крену лоше по силе Осовине и Михаиловић нареди нападе на окупационе трупе; одговорили су да би бранили границе територије коју су сматрали српском али да ниједан Србин никада не би напао Италијане. У мање званичном разговору с официрима обавештајне службе Суперслоде наговестили су да, баш као што се не би окренули против Италијана, не би се супротстављали ни Британцима ако би ови извршили инвазију. Роата је забележио: „Више им не верујем." Чинило му се да и они и Недић сарађују с Италијанима, односно с Немцима, само чекајући тренутак да се, заједно с Михаиловићем, отворено окрену против сила Осовине. Бирчанин и Јевђевић нису били у добрим односима. Бирчанин, чије је здравље нагло попуштало, схватио је да се нашао у процепу између Италијана, који су толерисање четника постепено замењивали покровитељством, и Јевђевића који је желео да преузме власт. Јевђевић је тврдио да је његова све отворенија сарадња са окупатором била патриотски чин којим је спасаван образ другима. За Бирчанина се веровало да одржава везе с британском обавештајном службом. Поред свог „моралног командовања' четницима, настојао је да између српских и хрватских политичких личности у Сплиту дође до неке врсте сарадње да би помогао избеглицама, умањио напетост између Срба и Хрвата, обезбедио подршку Михаиловићу и припремио евентуалну акцију против сила Осовине. Са својом југословенски оријентисаном грађанском класом и бројним избеглицама - Србима, Јеврејима (око 1.500) и Хрватима - Сплит је био погодно погодно окружење за то. Генерал Генерал Квирино Арме-


135

лини, командант XVIII армијског корпуса, који је уживао углед особе блиске италијанском двору и важио за англофила, држао је фашистичке организације под чврстим надзором. У то време италијанска војна обавештајна служба је у приобалној области забележила знатно јачање југословенских осећања и наклоности према устаницима свих врста, укључујући и Михаиловића, за кога се сматрало да ужива британску подршку. Армелинијеви обавештајни официри лично нису придавали велики значај деловању групе у Сплиту, за коју су сматрали да представља безначајан „салонски отпор“ и да траћи време у очекивању британске интервенције, док су партизани окупљали снаге. Више их је бринуло јачање комунистичког утицаја него присуство британских агената за које су претпостављали да су се убацили у редове Бирчанинових антикомуниста. Није било лако одржавати везу између четничких територијалних команданата на западу и Михаиловића. Како радио-веза често није постојала, коришћени су курири. Радио-поруке су пресретали Италијани и, још чешће, Немци. На свом суђењу 1946. године Михаиловић је тврдио да никада није наредио ликвидацију хрватских и муслиманских мештана и да се од њега много тога скривало. Неки од тих команданата су желели да почињене злочине прикрију од њега, док су му други с поносом подносили извештаје, попут Ђуришића који се, најавивши да ће протерати муслиманску милицију с десне обале реке Лима на којој су била уништена православна села, потом хвалио колико је муслиманских села он за узврат уништио. Михаиловић је био запрепашћен тим сазнањима, жалио се на то људима око себе, писао претећа писма, али се од таквих дела није јавно ограђивао нити је обавештавао своју владу о томе. Британци, који су били на лицу места, углавном су знали шта се дешава и Михаиловићу је то било јасно. Такође је веровао да су Британци подржавали Бирчанина, а вероватно му није био познат ни пун обим сарадње четника с Италијанима. Он је њиховим командантима дао званичне положаје у оквиру ЈВО; на њихове предлоге је препоручивао унапређења и одликовања; слао им је бланко потписане формуларе. При ретким сусретима с њима говорио им је како је сигуран да они у датим приликама чине најбоље. Морао је да се задовољи тиме што су га они прихватали за формалног команданта, што му је понекад омогућавало да међу њима дела као посредник. Све то је чинио у нади да ће на крају, када снаге савезника дођу да ослободе земљу, моћи да их стави под своју власт. У међувремену је зависио

136


од наоружаних група од чијих поступака и споразума није могао да се јавно огради нити да преко њих прелази. До пролећа 1942. италијанске трупе могле су да се заносе илузијом о нормалном стању у њиховој зони. Након тога, убиства и покољи нису више били нешто што се догађало међу наоружаним групама локалног становништва већ су њима били изложени и припадници италијанске војске, нарочито официри. Роата је реаговао окружницом ЗС од 1. марта којом је наредио примену „оштрих мера“ на локацијама где су вршене операције против наоружаних устаника - укључујући узимање талаца, спаљивање кућа и третирање као устаника свих мушкараца који су тако изгледали а ухваћени су у близини места напада. Та окружница имала је циљ да у условима све јачег притиска партизана учини крај причама о „благом“ ставу италијанске војске. Роатино делимично повлачење на појас обале највише је користило партизанима. Титове добро организоване и покретне герилске јединице под вођством комуниста, да би стигле на „слободну територију“ на западу, надирале су тамо где је отпор био најмањи, дуж шумовитих, брдовитих речних подручја која су чинила границу између немачке и италијанске зоне и где није било никакве власти. Марш дуг три стотине километара знатно је поправио мишљење о партизанима. За област кроз коју су пролазили борили су се усташе, жедне српске крви, и четници који су жудели за осветом, између њих су били муслимани, док је мешовито становништво углавном било неопредељено. Партизани су морали да воде рачуна да остану ван домета Немаца и да избегавају италијанска војна утврђења, али им је наруку ишла напетост која је владала између Немаца, Италијана и усташа. Када су били изложени потери повлачили су се и склапали подесне договоре с домобранским јединицама. Српско становништво их је обично поздрављало као заштитнике. Иако је међу њима било највише Срба, посебно су водили рачуна (нарочито на нивоу вођства) да се мржња према усташама не претвори у мржњу према Хрватима и муслиманима без обзира на конкретне околности, што им је помогло да убаце својељуде међулокално особље НДХ. У октобру се партизански коридор протезао од Херцеговине до крајина. Тито је одлучио да заузме Бихаћ, пазарни град са 15.000 становника који је још раздвајао партизанске територије територије источно и западно од реке Уне. Наредио је да се то уради пре 5. новембра да би се тако обележила двадесетпетогодишњица Октобарске револуције. Бихаћ је, после жестоких борби с усташама које су га


137

браниле, заузет у постављеном року. Тиме се много добило - НОП је стекао нову „престоницу“ и обезбеђено је место одржавања скупа делегата са свих партизанских ослобођених територија који је Тито планирао. Обично се каже да су партизани били остварили власт над територијом готово величине Швајцарске. Углавном протерани из Србије и источне Босне и присиљени да напусте Црну Гору, они су се сада сместили у средишту НДХ, у областима насељеним Србима, у којима је усташки терор у претходној години срушио постојеће друштвено и политичко вођство. У насталој ситуацији четници на терену били су подељени и, после коначног разиласка с партизанима, одласка Италијана и непоузданих договора с властима НДХ, налазили су се у тешком положају. НОП-у је расуло у усташкој држави ишло наруку. Укључивши се у очајничку борбу против истребљења православних Срба у НДХ, залагао се за верску и етничку толерантност без обзира и упркос осећањима локалних партизана. Партизани су у Босни 1942. године били на страни оних који су се борили за своје животе, осим ако нису били политички противници. Такав глас о њима ширио се и помагао им је у областима с несрпским становништвом. Привлачили су велики број младића и девојака који су остали без игде ичег и били спремни да се боре. Хрвати и муслимани су пак тако избегавали регрутацију и могућност да буду послати на Источни фронт. КПЈ је извлачила босанску омладину из њене локалне средине, па већ крајем те године то није више била територијална народна војска која је бранила своја огњишта од других већ Народноослободилачка војска под Титовом командом којом су руководили партизани који су дошли с њим. Према немачким проценама, те снаге су од напуштања источне Босне десетоструко нарасле.22 Биле су негде између гериле и „нормалне“ војске с неуједначеним системом командовања који је представљао мешавину централизованог управљања и локалне иницијативе. У Хрватској, где су у партизанској борби до тада учествовали готово искључиво Срби, а борци су обично били придобијани из редова четника, регрутовање бар малог броја Хрвата омогућило је да неке

iuto

Short History of Yugoslavia from Early Times to 1966,


13 8

јединице буду назване „хрватским“. Револуција више није помињана; НОП се представљао као свејугословенски патриотски народни покрет. КПЈ је могла да користи представу несрба, па и локалних Срба, о четницима као пропагандно оруђе против Михаиловића, који је ионако представљао само удаљен и погрешно схваћен симбол. Титов покрет је максимално користио пропуст четничких вођа да искористе све веће разочарање Хрвата Независном Државом Хрватском и да постану иоле привлачни за несрбе. Највише што су четничке вође могле да учине било је повремено реторичко и површно позивање на Краљевину Југославију. Циљ партизана била је нова, друкчија Југославија. Нашавши прибежиште и нове изворе за бројно јачање људства у крају који за силе Осовине није у том тренутку имао стратешки значај и који сузапоставили Михаиловић и четници на истоку, сматрајући да су партизани претрпели коначан пораз, Тито је желео да створи ширу платформу за окупљање некомунистичких патриота и постављање изазова влади у избеглиштву. Затражио је мишљење Коминтерне за стварање „нечег попут владе“. Совјетски Савез је Титу већ био обезбедио радио-предајник „Слободна Југославија“ у Русији, за који се подразумевало да се налази на партизанској територији; Совјети су говорили против Михаиловића, али су наставили да заговарају сарадњу свих устаничких група и да упозорава ју на лоше стране преурањеног јавног изјашњавања за комунизам. Стаљин је стога одобрио успостављање једног свејугословенског и широког антифашистичког тела, али није желео владу која би била супарник оној у избеглиштву. Антифашистичко веће/вијеће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) које је одржано 26-27. новембра 1942, било је у потпуности Титово дело и брижљиво организовано. Револуционарне намере биле су прикривене борбом против окупатора. 23 Окупило се педесет четири претходно изабрана учесника, а посебан значај је дат делегату ЈМО, једном сенатору ХСС и неколицини православних свештеника. Иван Рибар, некомуниста али сапутник Хрват, рани је потпредседник Демократске Демократске странке и председник Уставотворне

Wartime,

Устаници препуилтени сами себи - 1942.

13 9

скупштине 1920, био је прокријумчарен из Београда да буде председник АВНОЈ-а. Тито је у уводном говору рекао да се ту успоставља политичка власт која ће бити израз јединства Срба, Хрвата, Словенаца, Црногораца, муслимана и свих других без обзира на веру и националност, како би се окупиле све снаге за борбу против фашистичких окупатора и њихових слугу. И поред Стаљиновог савета, само је поменуо помоћ добијену од „наше руске словенске браће и свих народа СССР-а“. АВНОЈ је декларацијом постао представничко тело ослободилачког покрета који је окупљао све истинске патриоте. Изабран је Извршни комитет који није назван владом, али је личио на њу. Скуп је прихватио слоган „Смрт фашизму - слобода народу“ и црвену петокраку на југословенској застави, али није изложио циљеве КПЈ. Тито је заступао став да је НОП суверен на читавој територији Југославије и да ничије оружане снаге немају право да буду на њеној територији без сагласности врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије - то јест, њега. Обавијен велом тајанствености за све осим за уже руководство КПЈ, Тито је већ био предмет култа и боравио је у једном замку око 15 км северно од Бихаћа, у друштву песника Владимира Назора ко ји је кратко време пре тога напустио Загреб. Удовољио је Стаљиновим захтевима када је реч о спољнополитичким питањима и у чланцима писаним у Бихаћу величао га је као човека без мане „без ког би нестало сунца“. Али није одустајао од уверења да судбина комунистичке револуције мора током тог рата да буде одлучена уништењем свих група које нису под контролом КПЈ, посебно зато што је руководство КПЈ сматрало да Британци с Михаиловићем и четницима кују заверу против партизана.

Усташе су биле уверене да ће Павелић на најбољи начин остварити независност Хрватске и он је све преговоре водио сам. Почетком 1942, када је постало јасно да се ствари не одвијају онако како је он желео, Павелић је сазвао Сабор како би показао да НДХ ипак одржава историјски континуитет хрватске државе. Скуп, који је

14 0


одржан 28. фебруара 1942, био је формално окупљање одабраних појединаца и требало је да буде израз историјског континуитета хрватске „државе" од времена Хабзбурга до усташа. Били су то преостали чланови Сабора Хрватске и Славоније из 1918, представници Хрватске странке права који су 1920. били изабрани за Уставотворну скупштину Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чланови ХСС у последњем југословенском парламенту (искључујући оне који су се „огрешили о достигнућа НДХ или повредили част и углед хрватског народа“, али укључујући двојицу безопасних Срба), усташки званичници и двојица представника немачке националне мањине. Од 217 именованих особа појавило се само 150, од којих су више од половине били усташки угледници. Једини њихов задатак био је да саслушају поглавников говор и да прихвате предлог да се обеснажи укључивање Хрватске у државу Срба, Хрвата и Словенаца. 24 У лето је под усташком влашћу била шира област Загреба и неколико већих градова с јаким усташким и немачким посадама, али се и у њима тешко живело. Трошкови живота су се током 1942. повећали за 335 одсто. Количина новца у оптицају готово је удвостручена, од 7,5 милиона куна (куна је имала исту вредност као стари југословенски динар) средином 1941. на 14 милиона годину дана касније. Завршила је на 241.000 милиона 1945. Неспособност усташа да управљају државом, осим произвољним исказивањем непоштовања живота и имовине, наводила је све већи број Хрвата и муслимана да им окрећу леђа. Домобрани су локалну власт практично предали месним четничким заповедницима у замену за сумњиво формално признавање НДХ, или су партизане снабдевали оруж јем, муницијом и људством. Иако су њене трупе делом окупирале и држале власт у НДХ, Италија у Загребу није имала никакав политички утицај и била је разочарана својом акцијом на другој обали Јадранског мора. Рајх је држао у рукама привреду, па и радну снагу, и привлачио је све раднике „аријевског порекла“ (што значи да су и Срби могли да дођу, а хиљаде њих су више волели да раде у Немачкој него да остану у НДХ), али је његова забринутост расла. Због ширења партизанских и четничких територија, Немачка је морала ефикасније да штити руднике и саобраћајнице. У новембру је по-


14 1

слала другу окупациону дивизију резервиста на обуку; примала је фолксдојчере у SS и почела да успоставља хрватске „легионарске" јединице с немачким немачким официрима. У јулу је канцеларија војводе од Сполета - „предложеног краља Хрватске" у одсуству - запазила да је таква ситуација почела да скреће хрватско јавно мњење од независности под покровитељством сила Осовине поново ка обнављању, иако другачије, југословенске уније. То је важило и за надбискупа Степинца који је био ужаснут усташком политиком прогонства. Већ почетком 1942. почео је лично да протестује, да интервенише у име појединаца и да помаже крштеним Јеврејима, избеглим словеначким свештеницима, православној сирочади. У мају је, кроз проповеди, почео јавно да критикује присилно преобраћање, мада је остарели бискуп Алојзије Мишић из Мостара, који је умро у марту 1942, отишао много даље у отвореном упозоравању на усташка злодела. Поручнику Станиславу Рапотецу, словеначком официру југословенске војске и тајном изасланику владе у избеглиштву с којим се те године сусрео више пута, надбискуп Степинац је предано наводио шта је све учинио да помогне појединцима у невољи, без обзира на то да ли су били Срби, Јевреји, Словенци или Хрвати. Павелић му је замерао такво Judenfreundlich. понашање; неки Немци су сматрали да је Judenfreundlich. Организација ХСС се распала, а странка је изгубила оријентацију. Њени прваци у Загребу су били у затвору, интернирани или држани под надзором, а током лета је дошло до новог таласа хапшења око осамдесет бивших народних посланика. Мачек, коме је почетком године укинута интернација, био је послат у своју кућу на селу где је боравио до јануара 1943, када му је дозвољен повратак у Загреб. Иако је био у кућном притвору, могао је да прима посетиоце. Износио им је своје уверење да ће западни савезници на крају доћи, да ће Немачка бити поражена и Југославија обновљена, а да Русима неће бити дозвољено да учествују у реорганизацији Источне Европе. Био је против сарадње с усташким режимом, али и против активног отпора који би могао да буде опасан. Сматрао је да југословенска влада у избеглиштву добро заступа и брине се за интересе Хрватске и ХСС-а. Упркос оптимизму вође странке, десно крило ХСС-а је априла 1941. пришло усташама, а лево се после 1942. определило за партизане. Но, и други су очекивали помоћ од ХСС-а. Домобрански официри, које је захватало све јаче разочарање, били сузабринути за судбину Хрватске после рата. Неки од њих су били наклоњени ХСС-у али се нису бавили политиком, били су

14 2


слабо организовани и лоше обавештени о текућим дешавањима. Михаиловић је у децембру послао изасланике у Загреб да успоставе контакт са истакнутим људима из ХСС-а и виде какви су изгледи да домобрани прихвате њега као команданта југословенских снага, али тај покушај није успео. Управо је немачка војна команда око Глеза фон Хорстенауа у Загребу највише размишљала о идеји да усташе замени ХСС-ом, јер је сматрала да је главни узрок немира у НДХ била политика актуелног режима, нарочито његов однос према Србима. То је мислио и генерал Александер Лер, који је августа 1942. преузео Команду за југоисток у Вермахту. Бивши аустроугарски официр, рођен у Мађарској од оца Немца и мајке Румунке и одгојен у православној вери, желео је да немачки војни заповедник у НДХ има исту цивилну власт као и његов италијански колега. Хитлер је то одбио са образложењем да усташама треба дозволити да „искале свој бес“. У понашању усташког режима према Србима ипак је долазило до постепених промена. У уводној беседи Сабору Павелић је објаснио да се НДХ противи Српској православној цркви, а не православљу као таквом. У пропагандним порукама се сада говорило о „комунистичко-четничкој" завери (коју кују Јевреји и масони), а не више о „српској“. Уочи споразума закљученог са Суперслодом о повлачењу већине италијанских посада из Зоне 3, емисари су покушали, али без успеха, да наведу Јевђевића и Грђића да признају НДХ. Павелић је тиме у ствари признао да „искаливањем беса“ против Срба усташе нису успеле да их се отарасе и сада су се излагали ризику да њихови заштитници из сила Осовине преузму сву власт. Политика присилног преобраћања претрпела је крах. Млађи Кватерник је касније у својим сећањима писао да је политика режима према Србима „запала у ћорсокак“ 25. Преостали Срби који нису били преобраћени у католичанство 26 могли су да буду православни Хрвати. Та идеја је, по свој прилици, дошла од Немаца. Након Sjećanja i zapažanja. Prilozi za hrvatsku povijest

War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945. Occupation and Collaboration,


ИЗ

што је група Срба у које су усташе могле да имају поверење поднела захтев за успостављање православне верске заједнице у Загребу, Павелић је донео уредбу, након које је уследио устав од 5. јуна 1942, којом се на територији НДХ оснива аутокефална Хрватска православна црква која ужива помоћ државе. Осамдесетједногодишњи избегли руски епископ Гермоген, који је у Југославију дошао 1922. и био члан Архијерејског синода Руске заграничне цркве, доведен је из једног манастира у Банату да би био именован за „загребачког архиепископа и митрополита Хрватске православне цркве“. Упркос притиску Гестапоа да то не чини, Синод Српске православне цркве у Београду осудио је ову Павелићеву творевину, али није могао ту своју одлуку и да објави. Руска загранична црква одмах је искључила епископа Гермогена из свог Синода и забранила му да чинодејствује. Влада НДХ је пружила незнатну помоћ, а Гермоген је успео да окупи веома мали број свештеника. Крајем године било их је, бар на папиру, седамдесет тројица, од којих су тридесеторица били Руси; њихов број се потом смањивао и на крају су у Загребу остала само петорица. Још један Рус, веома сумњивих квалификација, био је 1944. нађен за сарајевску епархи ју. Гермоген је успео да обезбеди пензије за један број свештеничких удовица и сирочад, али све је то заједно служило углавном у пропагандне сврхе. До јесени је широм НДХ дошло до знатног смањења броја убистава. Када је реч о Јеврејима, уместо да се непосредно позабави онима који су преостали, Павелићева влада је затражила од немачких власти да их протера. Крајем лета у рацијама је ухапшено 5.000 Јевреја који су били пребачени у логоре у Источној Европи, чиме је практично започета друга фаза њихове ликвидације али ван НДХ. Министарство финансија НДХ плаћало је влади Рајха тридесет марака по депортованој јеврејској особи као надокнаду за помоћ у решавању јеврејског питања у Хрватској. Немци су почели код Италијана да се распитују о Јеврејима у њиховим окупационим зонама ради изручења. Према подацима Суперслоде, било их је 3.000. Влада у Риму и генерали на терену су потом примењивали дуготрајну тактику избегавања и одлагања. Зато се НДХ окренула систематском уништавању Цигана.

Slavonic and East European Review,

144


Муслимани су сматрани „чистим Хрватима“, али су их усташе и Италијани, након што су их искористили, препустили одмазди Срба. Већина њих ионако није прихватала да су Хрвати. Осим оних који су имали личне разлоге, остали нису били истинске присталице режима у НДХ, нити су одобравали насиље против Срба и Јевреја. Од краја 1941. истакнуте личности њихове градске елите у Сарајеву, Мостару и Бањалуци критиковале су усташка злодела у представкама које су предавали муслиманима у влади. Изражавали су жаљење што су усташе користиле „руљу“ и тиме изазивале одмазду Срба, што нису штитиле муслимане од четника и што су оне који су протестовали против насиља над Србима називале „комунистима". Неке жалбе биле су достављане и немачким и италијанским властима. У контакту с Немцима користили су тактику истицања свог „готског порекла“ и настојали да протуре идеју о „босанској области" као најбољој гаранцији за безбедност муслимана. Августа 1942. муслиманске верске и културне организације организовале су велики скуп у Сарајеву на коме је од муслимана, православних и католика тражено да раде заједно да се окончају верска неслагања. Поново су протестовали зато што усташе нису штитиле муслимане од четничких злодела. Неки четнички команданти у источној Босни су од самог почетка били против некритичких акција против Хрвата и муслимана и настојали су да сарађују с „поштеним Хрватима“ и „српским муслиманима“, али им се, због покоља у Фочи и другим местима, само мали број муслимана придружио. Чак и Михаиловићев помирљивији став према муслиманским председницима општина и његове неделотворне замерке четничким командантима нису били од велике користи, док му један од тих председника општина, Исмет Поповац, није предложио да у своју команду уврсти неког истакнутог муслимана како би надокнадио одсуство муслиманског министра у влади у избеглиштву. Поповчев предлог подржала је група локалних политичара ЈМО, као и Мустафа Мулалић, политичар ЈМО из Београда, који се на крају придружио Михаиловићу. Њихова настојања и настојања неколицине муслиманских официра југословенске војске успела су да убеде један број њихових истоверника из југоисточне Босне, североисточне Херцеговине и Санџака да потраже безбедност код четника и да оснивају муслиманске јединице за борбу против усташа. Но, било је и четничких команданата који су намеравали да наставе с акцијама против муслимана, а у Сарајеву никада није основана ниједна четничка организација, чак ни међу месним Србима. По-


145

повца, који је за оснивање муслиманске антикомунистичке добровољачке милиције покушао да добије и помоћ Италијана, на крају су убили у Мостару (комунисти или четници). Крајем 1942, када су партизани заузели претежно муслиманску област Бихаћа, муслимански мештани почели су да се придружују партизанима. Но, већина политичара ЈМО сматрала је да је најбоље задржати све опције и не опредељивати се ни за једну од зараћених страна, све док се у новембру једна група није обратила Немцима и затражила аутономну област у Босни под заштитом Вермахта у коју усташама не би био дозвољен приступ. Претили су масовном емиграцијом у Турску „ако тај сулуди [усташки] режим и даље остане на власти“ и молбу у том смислу послали су турској Народној скупштини у Анкари. Појавиле су се и муслиманске јединице за самоодбрану. Најпознатије међу њима основала су и њима командовала два пољопривредна трговца који су постали војни заповедници Добровољачка легија Мухамеда Хаџиефендића у области Тузле у североисточној Босни, са 5.000-6.000 припадника и која није признавала НДХ, и група Хусније (Хуске) Миљковића у области Цазина на северозападу Босне која је на крају имала 3.000 људи и приклањала се час партизанима час домобранима. То је навело Химлера да разочарање муслимана Независном Државом Хрватском окрене у корист Немаца тако што је наговорио Хитлера да одобри оснивање SS дивизије босанских муслимана, прве SS дивизије коју је чини људство које није било немачко. У другој половини 1942. Загребом су колале гласине да Немци намеравају да створе нову владу уз учешће ХСС-а. Лер и Глез су тражили од Хитлера да уклони неспособног Кватерника оца и крвожедног Кватерника сина пре него што се под немачким надзором изврши темељна реорганизација снага НДХ. Павелић се после посете Хитлеру у Украјини крајем септембра томе повиновао. Десетог октобра прихваћена је оставка Славка Кватерника из здравствених разлога и омогућено му је да се пензионише и уз све почасти и пуна примања повуче у Словачку. С њим је отишао и његов син Дидо. Павелић их је искористио да на њих пребаци одговорност за неуспехе оружаних снага и терор. И поред тога што је усташки режим западао у све већи хаос и имао све мању подршку, Хитлер није желео да пусти Италијане да среде ситуацију нити да смени поглавника. Оставио је Павелића на власти, али под знатно чвршћим немачким надзором. Насиље и хаос које је производила усташка независност под окриљем сила Осовине, пасивност ХСС-а, секташтво четника

146


и њихово шуровање с окупационим снагама и локалним властима, све је то наводило младе из све три заједнице у НДХ да се окрећу партизанима. Самуидеју о Југославији која је формално преживела пропаст из априла 1941. године - кроз савезнике, владу у избеглиштву, Михаиловића и КПЈ - као да је додатно уништавао пожар који је беснео у њеним централним областима с мешовитим становништвом, али су се 1942. поново појавила стара осећања, жеље и ставови. Комунисти су били интернационалисти; знали су како да искористе „национални проблем" Југославије; ток догађаја им је ишао наруку.

Иако се у лето 1942. већ било одустало од нацистичких планова за етничку реорганизацију, протеривање интелигенције и политички неподобних особа, масовно придруживање становништва званичним немачким организацијама и непрекидне одмазде чак и за мање прекршаје (1.367 стрељања у 1942) условили су постојање слабог отпора у северној Словенији. Љубљана, седиште управе италијанске Ргоутсга сИ Тикгапа, и даље је била средиште политичких активности. Како је због подељености изгубила привредни значај, била је пуна незапослених и избеглица и у њој је деловао велики број тајних организација. Ту је било руководство словеначког одељка КПЈ, једине тајне организације у којој је постојала дисциплина, а ту је био и пуковник Ваухник с обавештајном мрежом која је наводно радила за Британце. Између високог комесара Грациолија, шефа италијанске цивилне власти, и генерала Марија Роботија, команданта XI армијског корпуса, владала је напетост. Роботи се жалио на значај који је придаван фашистичким организацијама, али је иначе сматрао да је Грациолијев начин владања превише увиђаван. Љубљана је била субверзивно легло. У шумовитим и брдовитим областима било је пуно партизана. Саботаже и напади на изоловане италијанске војне јединице били су све чешћи. Роботи је 19. јануара 1942. добио одобрење од Мусолинија да се та провинција


И7

прогласи „оперативном облашћу". Одлучио је да Љубљану одсече од остатка провинције и да њено становништво разоружа. Издата су наређења за контролисање улазака у град и излазака из њега, за претраживање свих зграда и хапшење свих особа код којих би се нашло оружје. У периоду од 24. фебруара до 14. марта на испитивање је приведено 18.887 особа; од њих је 887 интернирано; шеснаест су касније војни ратни судови осудили на смрт и стрељани су. Словеначки жандарми, полицајци и затворски чувари су разоружани. Додатни претреси вршени су у околним селима. Претражене су све зграде, укључујући кафане, биоскопе, школе, болнице и цркве. Од оружја и субверзивног материјала мало тога је нађено: мали број пиштоља и бајонета, неколико југословенских застава (међу њима и једна са црвеном петокраком), слике краља Александра и краља Петра II скривене иза слика италијанског краља и Мусолинија у школама, једна Стаљинова слика, неколико официрскихуниформи југословенске војске, штампарски прибор, неколико радио-пријемника и одашиљача, мапе југословенске војске, циркуларно писмо југословенским официрима које их подсећа на дужност да се боре за краља и отаџбину. У једном замку близу Љубљане нађено је шеснаест сачмарица, тринаест старих мачева и пет старих пиштоља. У септембру су почели радови на подизању трајних барикада око Љубљане. Роботи је предано проводио у дело Роатино упутство ЗС. У Суперслоди је чак разматрана идеја да се у Италији организују логори за смештај до 20.000 евакуисаних особа из зона операција и да се имовина устаника да породицама италијанских војника погинулих у војним акцијама. Грациоли се томе супротставио уз образложење да би таква суровост у стилу Немаца у пракси допринела да се углавном пасивно сеоско становништво окрене партизанима. Врховна команда у Риму подсетила је Роату и Роботија да одузимање имовине није у складу с постојећим законима. „Била је то само једна идеја“, рекао је Роата Амброзију 26. јуна када је обавестио Роботија да ће упутство ЗС бити у потпуности примењивано само у „посебним" ситуацијама. У другој половини јула дошло је до новог циклуса операција. За њихово извршење Роботију су послате још две дивизије (из Херцеговине и Црне Горе), поред његове постојеће две. У Љубљани је извршена још једна рација потенцијалних руководилаца и чланова субверзивних организација - официра и подофицира, чиновника, наставника, студената, незапослених, омладине стасале за борбу и других присталица „подједнако комуниста и националиста". Бив-

14 8


ши официри југословенске војске живели су у својим домовима као условно ослобођени ратни заробљеници. Многи од ухапшених у рацији били су укључени у неуспешна настојања да организују потенцијалну герилску мрежу повезану с Михаиловићевом ЈВО. До краја јула у затвореничке логоре у Италији послато је око 9.000 особа (укључујући 1.000 официра и подофицира). 27 Италијани су прецењивали број наоружаних партизанских бораца (сматрали су да их има 8.000-10.000 када их, вероватно, није било више од 3.000), а и потенцијал илегалне ЈВО. Противустаничке операције укључивале су више кратких, брзих акција чији је циљ био да се изненаде, опколе и униште партизанске групе у шумовитим брдима између Љубљане и хрватске границе. Биле су праћене бацањем 15.000 летака из авиона о гарантованој безбедности оних који се предају с оружјем и муницијом. Партизани су, као и обично, такве акције очекивали. Већина их је успевала да се склони. Италијанска војна статистика говори да је убијено 867 партизана, а да се 501 предао, док су италијански губици износили тридесет шест погинулих и сто шест рањених. Разочарани због одсуства сарадње словеначке елите и ширења оружаног отпора, Италијани су реаговали одмаздама против свих облика отпора, стварних и потенцијалних, и преувеличавањем комунистичке претње. Но, партизани су доиста постајали опасни не само за италијанске војнике већ и за све оне који у борби против окупатора нису желели да се придруже Освободилној фронти (ОФ). Почетком 1942. ОФ је протерала све некомунистичке групе. Иако још није изашла у јавност с комунистичким програмом, присвајала је искључиво право на борбу против страног окупатора. Након што је Михаиловићев први представник у Словенији, пуковник Јака Авшич, прешао партизанима, комунисти су се окренули против својих супарника и чинили су све да онемогуће настојања официра да успоставе мрежу ЈВО. Ма колико им је недостајало међусобно поверење, сви припаднци разних страначких „легија" су се сматрали припадницима ЈВО. Нисуучествовали у војним акцијама, али су прикупљали обавештајне податке и растурали летке. Официри који су одржавали везу с Михаиловићевом Врховном командом настојали су да усклађују своје активности у очекивању будуће акције при


149

инвазији савезника. И партизани су очекивали инвазију савезника и на „буржоаске" снаге су гледали као на супарнике које треба ликвидирати; њихова „Безбедносна и обавештајна служба“ правила је списак официра који су се супротстављали ОФ и представљали супарничку групу. Села су се нашла у процепу између партизанских напада на Италијане, притиска ОФ на мештане да се придруже партизанима кроз пренаглашавање опасности од одмазди, и стварних одмазди окупационих снага. Словенска људска странка (СЉС) је организовала договоре некомунистичких група како да се супротставе комунистима. Водеће личности су били бивши бан Натлачен, генерал Леон Рупник (начелник штаба 1. групе армија априла 1941, који је, после краћег заточеништва, био ослобођен) и бискуп Рожман. Резултат те иницијативе било је оснивање илегалне Словенске завезе (СЗ) - координационог тела које је требало да обухвати све политичке струје. Изабрано је трочлано руководство које је представљало либералну, католичку и социјалистичку струју, али се комунисти нису придружили. СЗ се залагала за уједињење свих Словенаца у оквиру реорганизоване савезне Југославије и осудила је самостално деловање комуниста као намеру да се по завршетку рата уграби власт. Њена покретачка снага била је СЉС, која је одржавала везе с југословенском владом у избеглиштву и са Светом столицом. Словеначки министри у влади тражили су од СЗ да следи Михаиловића. Но, недостатак СЗ био је у њеној закаснелој појави и непоседовању оружаних снага. Рупник је настојао да од Италијана добије већу административну аутономију и домаћу безбедносну организацију. Михаиловићев нови представник, мајор Карел Новак, обновио је покушаје да у Словенији створи мрежу ЈВО. СЉС, која је потајно била привржена Југославији, влади у избеглиштву и Михаиловићу, није одговарало да Новак дела као независан посредник. Сви заједно су дошли до уверења да су комунисти опаснији од пролазне непријатељске окупације, које ионако нису могли да се ослободе без подршке савезника. Италијани су у почетку били против стварања словеначкихјединица; заточеништво официра озбиљнојеугрозило тај пројект и додатно је ослабило Новаков утицај. СЗ је у међувремену почела потајно да организује „вашке страже“, често уз помоћ месног свештенства, за самоодбрану од партизанских напада. Када су били замољени да за ту сврху обезбеде наоружање, Италијани су схватили да реакцијуу суштини конзервативног сеоског становништва на све изразитију комунистичку оријентацију партизана могу

150


да искористе у сопствене сврхе и да међу све некомунисте и антикомунисте унесу забуну. Рупник је у јулу прихватио да буде рос1е${а (градоначелник (градоначелник кога именује влада) Љубљане; италијанска команда је, уз пуну подршку цркве, почела да организује МУАС за Љубљанску провинцију. Од почетних 800, она се до новембра увећала на око 2.000 припадника, да би јула 1943. достигла максимум од 6.134. У августу је Роата посетио бискупа Рожмана да га упозори да би католичке снаге у провинцији требало да напусте неутралан став у борби између снага „цивилизације и религије" и „бољшевика“. Убрзо потом бискуп је писао Роботију да је спреман да сарађује с окупационим властима на успостављању реда. Предложио је да поуздани млади официри буду на неупадљив начин враћени из заробљеништва. СЉС је дала списак официра и подофицира које је требало вратити кући. Људство је углавном било састављено од избеглица из северне Словеније под немачком окупацијом, уз нешто Срба из НДХ, и највише 1.899 људи из Љубљанске провинције. У почетку коришћени као преводиоци, водичи и доушници, припадници тих јединица су од септембра, у склопу италијанских јединица, коришћени и у борби против партизана. МУАС се проширио и на незваничне сеоске оружане групе и настала је прилично замршена ситуација. Његови припадници су се инфилтрирали и у партизанске области док су се партизани на крају операција претварали у припаднике сеоских стража. До новембра је уништење сеоских стража МУАС постало основни циљ партизана. Католичка црква је била једина организована аутономна организација која је опстала, аљубљански бискуп Рожман био је најзначајнија личност у тој провинцији. Он је, попут надбискупа Степинца, био традиционални прелат, иако је његов антикомунистички став вероватно био још чвршћи. У одсуству Михе Крека, првака католичке СЉС који је био у Лондону, он је имао политичку и моралну власт коју су признавали остаци предратног политичког поретка као и италијанске власти. Његов положај је додатно ојачан после убиства Натлачена у октобру које је извршила партизанска тајна служба. Сам Рожман је у јавним наступањима ретко помињао ОФ по имену и осуђивао је насиље као такво. Но, почев од јесени, штампа, која је упркос италијанској цензури остала у приличној мери слободна, почела је да изједначава борбу против ОФ којом су владали комунисти с одбраном вере. „Или с Богом или са Сатаном - трећег нема“, писао је 3. новембра 1942. високотиражни лист Сло-

Устаници ирепуштени сами себи - 1942.

151

венец. У суштини, МУАС је била под контролом Словенске легије СЉС-а. Католичка странка је МУАС сматрала јединим поузданим противником партизанског терора и снажно се супротстављала Новаковим настојањима да омогући постојање „илегалних“ група које би подстицале регрутацију припадника потенцијалних јединица ЈВО, али се не би још бориле против окупационих нити против партизанских снага. Грађански рат се распламсао током јесени када су и антикомунистички „браниоци вере“ и „ослободиоци“ под контролом комуниста кренули да придобију неопредељени центар словеначког јавног мњења или да га натерају на ближе опредељење. Посебан проблем за комунисте били су свештенство и либерална буржоазија. У јесен је Едвард Кардељ, кога је Тито задужио за Словенију, издао упутства за ликвидацију свештеника, официра, интелектуалаца и кулака. Католички свештеници су били најжешћи идеолошки противници комуниста: седамнаесторица свештеника су током 1942. убијени као „народни издајници“. Претњу су представљали и словеначки градски либерали; пошто нису сарађивали с окупатором могли су да приђу Англо-американцима у случају да ОФ претрпи пораз. Требало их је „неутрализовати". Крајем септембра, партизанске групе, које су на изглед биле растурене, окупиле су се поново на југу провинције, на граници са НДХ и на старој италијанско-југословенској граници и устаници су је прешли како би, према својим очекивањима, провели мирнију зимуу Словенији. Запазивши окупљање 9.000 партизана на шумовитој планини Горјанци, Роботи је средином октобра спровео још једну операцију уз учешће четири италијанске дивизије из Словеније и НДХ, немачких трупа и усташких батаљона с друге стране границе. Тој офанзиви претходили су затварање Љубљанског универзитета и још једна рација интелектуалаца, од којих је већина по завршетку операције пуштена. Партизани су потиснути с великог дела своје „ослобођене територије“; хиљаде њих је убијено, послато у концентрационе логоре или је дезертирало.28 Током те офанзиве партизански терор над свим противницима, стварним и потенцијалним, допринео је да њихова


152

популарност падне на најнижи ниво. ОФ је схватила да мора брзо нешто да предузме и одлучила је да покаже да није потпуно против вере. Једини свештеник који се у Словенији придружио партизанима пре капитулације Италије био је Метод Микуж. Био је постављен за верског референта при партизанској команди у Словенији ради припреме прославе Божића на партизанској територији. На истеку 1942. годинеујавном мњењу Словеније владала је збрка. Чак је и грађански рат спласнуо као последица последње итали јанске операције и промене тактике ОФ. ОФ није успела да успостави прави „ослободилачки фронт“ нити се образована елита организовала у истински „антикомунистички фронт“. Сви су веровали у брзи долазак западних савезника. Народ као да је мислио да су Михаиловић и КПЈ тајно сарађивали у намери да збуне Италијане или да ће једна од тих страна уништити другу пре него што дође до инвазије. Велики део прилично збуњеног јавног мњења још је био неопредељен. * Окупатори су срушили Југославију као државу и њене делове окренули једне против других. Усташе су почеле с ужасним покољима Срба у НДХ. Ови су устали у самоодбрану, као четници и партизани који су, ту и другде, настојали да униште једни друге и њихове присталице и истовремено се суочавали с повременим суровим антиустаничким операцијама које је организовао Вермахт. 29 Окупационе снаге су користиле методе прогона, углавном када је реч о српском становништву, али нису располагале довољним бро јем људи, што је стварало повољне услове за ширење револуционарног рата. И Михаиловић, који је представљао југословенску владу у избеглиштву у Лондону, и КПЈ, која је била део Комунистичке интернационале, веровали су да ће немачки Рајх бити поражен и да ће Југославија, на овај или онај начин, бити обновљена. Комунисти су на различите начине водили револуционарни рат, али су горели од жеље да преузму власт. Требало им је времена да схвате - не свуда у исто време - да морају да се представљају као шири патриотски покрет како би добили и задржали подршку некомунистичких


153

присталица, али њихов циљ је увек био да униште све оне који су се супротстављали претварању рата за ослобођење у рат за успостављање комунистичке власти. Зато су увек настојали да своје домаће противнике наведу на есктремне поступке и да међу њима и унутар њих изазивају сукобе. Њихова војна вештина је 1942. још била у зачетку, али им је освајање територија помогло да брзо науче успостављање оног што је Ђилас касније назвао „заметком власти“ 30. Тито је имао снажну спољну подршку Совјетског Савеза који је, осим тога што је био упориште и средиште комунизма, представљао и Русију, старијег словенског брата. Чак и када није могао да пружи материјалну помоћ, Совјетски Савез је давао моралну и пропагандну подршку. Када није био задовољан, није то јавно говорио. Противници комуниста били су подељени и делали су у локалним оквирима. Отворени сепаратисти, који су желели распад Југославије и ставили се под заштиту сила Осовине, били су међусобно завађени и имали су само ограничен утицај у мери у којој су то њихови заштитници дозвољавали. У начелу, у окупираној и подељеној домовини легитимну владу Југославије у избеглиштву у савезничком Лондону представљао је генерал Михаиловић. Крајем 1942. његов утицај се темељио темељио на илузији о његовој снази. У ствари, био је заповедник без војске под својом непосредном командом који је руководио мрежом отпора у Србији и који је веровао да су партизани под вођством комуниста били практично поражени, јер је на основу информација којима је располагао дошао до таквог закључка. Ситуација западно од источне Босне и Херцеговине, на територији под италијанском влашћу, у осталим деловима НДХ и у Словенији није му била позната. Добијао је информације какве је прижељкивао, те је био уверен да ће самонастале и самопрокламоване месне четничке војводе на крају имати под својом командом. Остало ће учинити савезници - западни савезници. Михаиловић и сви они који су га, макар и формално, признавали за команданта сматрали су да се прави рат против сила Осовине води у Африци и у Русији и да они у томе нису могли да буду од велике помоћи. Припремали су се за одлучну битку - против комуниста и окупатора у повлачењу када савезници буду коначно до шли. Британци, који су практично створили Михаиловића, наставили су да га подржавају до половине 1942, сматрајући да је он нај-

Wartime,

154


погоднија личност за окупљање свих Југословена који су се супротстављали силама Осовине и били верни идеалу који је била Југославија. Сајмон Тру каже да је почетком 1943. најважнија била чињеница да је он био једина алтернатива комунистичком хаосу у Југославији.31 Колико су савезници доиста познавали ситуацију у Југославији? Југословенска влада је имала проблема с одржавањем самосталних веза. Михаиловић и његова влада обично су морали да комуницирају посредством Британаца. Команда југословенских трупа на Блиском истоку у сарадњи с британском Управом за специјалне операције (50Е), послала је Рапотеца из Каира да стекне јаснију слику о тој ситуацији. Од јануара до јула 1942. он је боравио у Сплиту, Загребу, Мостару и Београду. У Каиро се вратио са шифрама, микрофилмовима и порукама из разних извора и с веома реалним погледима на сложену ситуацију на коју је наишао. Мало од тога је, међутим, било пренето Лондону; као да се његов извештај није свиђао онима којима је био поднет. Американци су и даље препуштали Балкан Британцима који су, почев од јануара 1942, слали више мисија 50Е у Далмацију и Босну да би установили ко пружа отпор. Титу се то није свиђало. Сматрао је да Британци пожурују борбу против окупатора по сваку цену и из својих разлога и, још горе, да им је намера да нахушкају четнике против партизана. Но, био је довољно мудар да (након консултација с Коминтерном) те британске мисије користи да их детаљно обавести о активном отпору партизана и о кукавичкој сарадњи својих супарника с окупатором. Бар 50Е у Каиру је знала за везе локалних команданата који су признавали Михаиловића с Италијанима, као и за везе ЈВО у Србији с Недићевом владом; 50Е није била против тих веза или их бар није сматрала забрињавајућим. То је била више служба за субверзивне, а не за обавештајне активности. Британци су имали и друге обавештајне изворе, нарочито у западним деловима Југославије, мање познате него 50Е, а ту је било и дешифровање порука непријатеља. Такви извори нису били систематски или свеобухватни. Према речима Мајкла Хауарда, „неке [поруке су хватане] готово стално, а већина повремено" 32. Британци су тада имали доста реалну, мада веома непотпуну представу о стварном стању. На основу дешифрованих порука могло се закљуBritain, Mihailović and The Chetniks, Bodyguard of Lies The Times Literary Supplement,


155

чити да су партизани били активни у областима ван Михаиловићевог утицаја, у централној и северној Босни, северној Хрватској и Словенији. Било је познато како су многи италијански званичници на југословенским територијама размишљали; знало се да је Михаиловић избегавао озбиљније сукобе с окупационим снагама, јер је своје снаге чувао за удар у правом тренутку; схватало се и да су одмазде сила Осовине наносиле земљи већу штету од оне коју су партизани наносили њима. Совјети, који су имали сопствене изворе информација - Титови извештаји, совјетско посланство у Софији и н езависни извори - драстично су средином јула 1942. променили своју политику, политику, када су се њихови медији окренули против Михаиловића оптужујући га за сарадњу с Недићевом владом и италијанском војском. Та промена се доводила у везу с разговорима о англо-совјетском споразуму и о хитности отварања другог фронта. Занимљиво је да су Совјети своје оптужбе против Михаиловића објавили 12. августа у листу Soviet War News , на дан када је Черчил стигао у Москву да обавести Стаљина да до 1943. неће бити другог фронта у Европи. Ако западни савезници нису могли да одвуку немачке трупе у мери у којој је то Совјетима било потребно, морали су бар да изазову ангажовање већих немачких трупа на Балкану. Михаиловић и његов покрет су и даље сматрани значајним, али је над њим требало успоставити јачу контролу и навести га на непосредне јаче активности, а значај партизана у ангажовању снага сила Осовине у областима ван Михаиловићевог утицаја није више било могуће занемаривати. Неки људи у Министарству спољних послова Британије можда су потајно прижељкивали уништење партизана, али су морали да прихвате да до њега није дошло. Неки у обавештајној служби су можда већ били схватили да ће партизани имати водећу улогу у ангажовању немачких трупа и да ће на крају рата бити превлађујућа сила. Рат се крајем 1942. распламсао. Под утицајем победа савезника код Стаљинграда и у северној Африци ојачало је интересовање за Балкан и променило се и расположење на том полуострву. Као да су сви очекивали - неки жељно, а неки са зебњом - брзи долазак савезника, највероватније на обалу Јадранског мора. Из немачких сигнала могло се закључити чега су се Немци прибојавали да ће савезници учинити, што је савезницима омогућило да лажним порукама те страхове подгрејавају.

157

159

1бО

6. Београд, 14. јануар 1945. Демонстранти иду ка центру града и носе фотографије маршала Тита и транспаренте с натписом „Доле краљ“. Вративши се у ослобођени Београд, Тито је новембра 1944. склопио коначан споразум са Шубашићем, последњим председником владе у избеглиштву, да краљ Петар пренесе своја овлашћења на Намесништво и да заједничка влада организује прелаз на послератни режим.

Савезници не долазе; повлачење Италијана 1943.

С победама савезника код Стаљинграда и у северној Африци крајем 1942. повећало се интересовање за Балкан; дошло је и до промене расположења на том полуострву. Очекиван је и припреман напад на „европску тврђаву". Италијани су знали да не могу да бране и Италију и Балкан и желели су да своје трупе врате у земљу. Но, Немци су сматрали да је Италију теже заузети, док је Балкан област у којој западни савезници желе да онемогуће снабдевање Рајха и да спрече продор комунизма. Југословенски партизани су у НДХ већ били изградили чврсте темеље. Они су, заједно с просавезничким антикомунистичким наоружаним групама, изазивали забринутост Немаца који су желели да пре англо-америчке инвазије на југословенској територији униште све стварне и потенци јалне непријатеље. Савезници су тај страх плански потхрањивали; да би се одвратила пажња од стварних намера, планиране су лажне операције. Велике противустаничке операције на Балкану биле су начин да Немци ангажују Италијане, као и реакција на „обману" савезника. Михаиловић је жељно очекивао инвазију која је требало да доведе до општег устанка, за који је веровао да представља битан део савезничких планова. Тито је од ње страховао сматрајући је реакционарним чиниоцем који ће, у спрези с Михаиловићем, ићи на штету Народноослободилачког покрета (НОП). Кружиле су приче како је још септембра 1942. у Сплиту Бирчанину речено да не расипа своје снаге и да у очекивању инвазије доставља информације

1б 2


о трупама, постројењима, комуникацијама и транспорту робе. На свом суђењу Михаиловић је изјавио да га је пуковник С. В. Бејли из Управе за специјалне операције, који се децембра 1942. падобраном спустио у његов штаб, навео да верује да инвазија предстоји и да партизане треба уништити. Михаиловић је, и без подстицаја са стране, по сваку цену желео Титов потпуни пораз пре инвазије - а то исто је желео и Тито за Михаиловића. Немцима је била потребна потпуна власт над снагама НДХ и Павелић је то морао да прихвати. Хитлер је желео да и италијанску Суперслоду стави под немачку Команду за југоисток. Роата се боље сналазио у „политици“ од свог претходника Амброзија и схватио је да његово понашање не сме бити протумачено као отпор немачком савезнику. Ишло му је у прилог што је говорио немачки, те није морао с немачким генералима да општи на француском. Настојао је и да побољша односе с владом НДХ и да пригуши просрпско расположење свог штаба и команданата. На речима је био одлучан. Али одмах се суочио с немачким предлогом да преузме већу територију. Како није могао да рачуна на појачања, једини начин да ублажи војни проблем био је да изазове поделе међу устаницима. Хитлер није имао поверење у Роату: командант Суперслоде је опремао устанике које су савезници званично признавали као део покрета отпора; намеравао је да поново смањи територију под италијанском окупацијом и да, у очекивању савезничке инвазије, власт препусти устаницима. У децембру су на многим састанцима на највишем нивоу Немци стављали до знања Италијанима колико су њихови односи са четницима опасни. Хитлер је рекао да сви „четници“ (мислећи на све устанике) морају бити на најсуровији начин уништени. Потом је наметнуо веома одлучан план операција на југословенским територијама, које је требало да буду изведене у периоду јануар-март 1943; италијанска Врховна команда је руковођење тим операцијама препустила генералу Леру и његовој Команди за југоисток. Хитлеровом директивом 47, од 28. децембра 1942, Лер је добио задатак да једном засвагда заведе мир у тим областима и да, у сарадњи с италијанском Другом армијом, уништи све оружане групе. Леров план је требало да буде остварен у неколико фаза: у операцији „Вајс 1“ били би опкољени и уништени партизани у западној Босни и Лици; операција „Вајс П“ предвиђала је потискивање преживелих у замку даље ка југу, где би били уништени, уз истовремено разоружање четника у италијанској зони; коначно, у операцији „Шварц“ биле би уништене све оружане групе у Санџаку и Црној Гори. Че-


тири немачке дивизије и њима придружене јединице НДХ требало је да нападну са севера, док би три италијанске дивизије затвориле пролаз ка југу. Сасвим супротно договору (који су схватили као своје понижење), италијански генерали су пре почетка операција убрзали испоруке оружја МУАС. Желели су да је поставе на очекиваним правцима кретања партизана да би поднела највећи борбени терет и да би јаз између четника и партизана био даље продубљен. Хитлер је од Мусолинија захтевао да буду уништене све оружане групе, заједно с онима који су штитили и који су их помагали. Берлин је на све то гледао из угла очекиване инвазије која је требало да омогући Михаиловићу да постане вођа општег устанка у позадини, који би угрозио комуникације и руднике. Немачка војна обавештајна служба је процењивала да је у то време, међу различитим оружаним покретима на бившим југословенским територијама, он био најзначајнији када је реч о вођству, наоружању, организацији и активностима. Био је на челу општејугословенског покрета изграђеног на српском темељу и припадао је влади у оквиру савезничке коалиције, а при његовом штабу су били британски официри за везу. Италијанска обавештајна служба била је много мање оптимистична. Михаиловићев покрет био је антикомунистички и против сила Осовине, али му је значај и углед умањивала његова неодлучност. На крају, Мусолини је крајем фебруара обећао да ће ту опасност отклонити. Фебруара 1943, у оквиру опште „смене страже", заменио је Роату Роботијем.1 Роботи је у Словенији водио чврсту политику, али је, као и Роата, сматрао да нема довољно трупа да се истовремено бори против комуниста и националиста. Обојица су се прибојавали да би четници, ако би посумњали да ће бити напуштени, могли да се споразумеју с партизанима. Роата се поново састао с Јевђевићем да би проверио његову поузданост. Јевђевић га је уверавао да су и Михаиловић и југословенска влада у Лондону против партизана и да је жеља савезника да се сви устанички покрети уједине око оног најзначајнијег и „најјугословенскијег“, да су сви покушаји да дође до споразума Михаиловића и партизана били неуспешни и да ће четници, без обзира на своје међусобне спорове, до краја рата постати јединствена војна сила. Ако силе Осовине победе, они ће бар своју

1б 4


земљу сачувати од бољшевизма и могли би Немачку и Италију приволети да прихвате постојање мале Србије. У случају победе савезника, створили би велику Србију и не би се противили да Италија задржи неке од несрпских области. Говорио је и о блиским везама Тита с владом и војском НДХ. Роата је одбио да разговара о политици; није прихватио као тачно оно што му је Јевђевић рекао. Но, сарадња четника му је била потребна; они су били бољи од домобрана који су све више обезбеђивали људство и оружје партизанима, да не говоримо о усташама због којих је у устанике одлазило више људи него што су их они уништавали. Настојао је да оствари чвршћу контролу над „својим“ четницима тиме што њиховим командантима није откривао своје намере, а неке њихове официре који су исказивали изразитију оданост Михаиловићу враћао је у заробљеничке логоре у Италији. Иако његове намере у вези с Јевђевићем и Бирчанином никада нису биле дугорочне, они су га наводили на помисао да би антикомунистички оријентисани Срби могли бити корисни пријатељи ма како се рат завршио. Немцима је било доста дволичности Италијана, те су у децембру кренули у акцију. Италијанима је речено да се од њих очекује да убијају не само устанике већ и пасивно становништво које је одржавало везу са четницима и да четнике с којима сарађују искористе како би Михаиловићу поставили замку и убили га. Хитлер је 16. децембра издао наређење да се убије свако ко буде ухваћен на устаничким територијама. Глез је убедио Лера и генерала Рудолфа Литерса, новопостављеног команданта немачких трупа у НДХ, да стрељају само оне за које постоји сумња да су устаници. На кра ју су Немци равнодушно прихватили да Италијани користе МУАС заједно са својим трупама и да оружане јединице НДХ не шаљу на територије настањене Србима. Проблем цивилног становништва и четника није био решен. Операција „Вајс 1“ није била успешна. За Италијане је значила одлагање планираног сажимања њихових снага, превелике губитке, сукобе с властима НДХ и ремећење њихових готово непроблематичних односа са четницима. Подозревали су да су Немци намерно потискивали устанике ка приобалном појасу и да су ту операцију чак планирали као изговор за преузимање власти на тим територијама. Четници су постали камен спотицања у усклађивању остваривања немачких планова и понашања Италијана на терену. Немци су на италијанске генерале гледали више као на монархисте него као на фашисте и прибојавали су се да они раде на успостављању везе с југословенским монархистима ради стварања

Савезници не допазе; повпачење Италијана 1943.

16 5

новог италијанско-југословенског договора после рата и канала с Британцима. Жалили су се да италијански генерали воде другачију политику од оне коју је Мусолини прихватио. У пролеће 1943. партизанска команда је већ извршила припреме за повратак у Црну Гору, одакле је планирала прелазак у Србију, ради уништења четника пре доласка савезника и да буде ближе Црвеној армији која је напредовала. Такве Титове намере суу оквиру операције „Вајс“ биле очекиване. Повлачење је извршено на брзину, у зимским условима. Бихаћ је пао 29. јануара 1943. и највећи део партизанске територије је заузет, уз велики број жртава, нарочито међу цивилним становништвом. Користећи лошу координацију међу партнерима сила Осовине и захваљујући својим људима убаченим у органе власти у НДХ, Тито је успео да се склони испред немачког напада. Не само да су евакуисани главна партизанска болница и око 3.000 рањеника већ је и становништво подстицано да се повуче како се не би излагало одмаздама. Формирана је оперативна група најбољих и најискуснијих јединица за пробој. Партизанска команда у Хрватској је остала да би решавала проблем локалних четника. Како је све већи број домобранских официра ступао у везу са оба покрета, играло се на карту хрватских античетничких осећања, нарочито када је реч о Михаиловићу. У Лици су се партизани концентрисали на борбу против четника, док су се на Кордуну усташе и хрватски комунисти међусобно разрачунавали, а локални Срби су се нашли у том процепу. Иако партизани нису били уништени, за операцију „Вајс 1“ речено је да је до 15. фебруара била довршена. Партизани су били присиљени да оду на другу територију али су и даље представљали чврсту војну целину. У наредној фази Немци су инсистирали на брзој акцији (и на разоружању четника од стране Италијана). Догодило се да је и Михаиловић имао амбициозан план за „марш на Босну“ како би спречио концентрацију партизанских снага и припремио се за операције након доласка савезника. Четници у Херцеговини, северној Далмацији и Лици - укључујући МУАС - требало је да, уз помоћ из Црне Горе, обезбеде пролаз кроз италијанску зону до партизанске „совјетске републике", да је опколе и униште. То би Михаиловићу донело већу власт над јадранским залеђем и створило мостобран за савезнике. Муслимани и Хрвати били би подстицани да се не супротстављају Југословенској војсци у отаџбини (ЈВО), па чак и да јој се придружују. Италијани би били неутрализовани неодређеним обећањима, подстицани да се преда-

166


ју, по потреби и разоружавани. Након савезничке инвазије планиране су операције заузимања Сплита и Сарајева, а потом и напредовање на запад и север, уз помоћ из Србије. Тај план је сачињен почетком децембра у Михаиловићевом штабу у Црној Гори. Операције је требало да почну 5. јануара 1943. За њих је био задужен мајор Захарије Остојић, који је био дошао из Каира с првом мисијом 50Е, а оперативна команда се налазила у Калиновику, у источној Босни. План је имао бројне недостатке. Пре свега, Михаиловићева намера да створи јединствен покрет није се остварила. Што су његови изасланици ишли западније то су мање били уважавани, били су најуривани, па и убијани. Највећи број Срба у НДХ или су се придружили партизанима или су постигли споразум с окупационим властима или властима НДХ да би у борби за власт с комунистима преживели и били су спремни да се свете Хрватима и муслиманима. У Словенији се, због хапшења официра од стране Италијана и одлучности комуниста да не толеришу никакву конкуренцију, команди ЈВО јавило само неколико стотина људи. Чак је и у Србији у то време Михаиловић имао само штаб, официре и командне „поседе“ с недовољним бројем наоружаних бораца. Британци, Италијани и Немци су прецењивали његов значај. Он лично је имао нереалан утисак о сопственој власти. Није био схватио да је то, у ствари, револуција. Представљао је свог легитимног владара и владу. Био је уверен да западни савезници ни у ком случа ју не би могли да помажу комунистима и да им је он стога потребан. Није могао да прекине везе с онима који су се везали за окупаторе јер је своје борце великим делом регрутовао међу њиховим присталицама. То вероватно није ни желео, јер је веровао да би они, одмах по доласку савезника, у пракси показали да су против сила Осовине. Поред тога што је потцењивао снагу партизана, прецењивао је број четника које је могао да стави под своју команду. Веровао је у своју способност да надмудри италијанске генерале тако што је наводио четничке команданте да од њих извлаче обавештајне податке, војне залихе и муницију за акције против комуниста којима би управљао он, у своју корист, док се у ствари припремао да Италијане разоружа чим савезници дођу. Користио је разне стратегије да лажним партизанским нападима прети Италијанима. Они који су Михаиловићу били званично потчињени нису следили његова наређења; водили су сопствену локалну политику. За набавку војних залиха, муниције и обезбеђење превоза требало им је пуно времена; настојали су да прикрију потпун садржај својих споразума с


167

Италијанима. Међусобно су били у завади и један другог су потказивали. Међу њима и између њих и Михаиловића владала је напетост. Михаиловић је предложио Јевђевића за високо ратно одликовање за акције у време покоља у НДХ 1941, али није желео да се то званично објави и безмало га се одрекао. Италијанима је готово све то било познато јер је њихова војна обавештајна служба, од новембра 1942. повремено, а од марта до јула 1943. редовније, дешифровала радио-поруке између Михаиловића и његових команданата. Фебруара 1943. Немци су Италијанима показали поруке које су они пресрели како би их убедили у отворене симпатије Михаиловића према савезницима. Став четника према муслиманима и Хрватима био је веома противречан. Михаиловић је издао наређења против пљачкања и уби јања невиних мештана јер је желео да искористи њихову одбојност према НДХ, да придобије муслимане за сарадњу и да успостави везе с домобранима. Покушао је да оснује муслиманске јединице под командом мајора Фехима Мусакадића и неколицине других муслиманских официра. Али четнички команданти који су прелазили у западну Босну желели су, између осталог, да у својој позадини уклоне претње од муслимана који су подржавали усташе, комунисте, Италијане, или су једноставно били против Срба. По наређењима издатим у име Михаиловића (или неког изнад њега) или без њих, они су уништавали и убијали, присиљавајући муслимане да беже у страху. Ђуришић је подносио извештаје колико је стотина припадника муслиманске милиције и колико хиљада стараца, жена и деце побио у тој области, али Михаиловић није могао или није хтео да те покоље заустави. Морао је да спречи долазак партизана у области у којима је очекивао савезнике и за то му је била потребна сарадња свих четника. У дилеми између Михаиловићевих наређења, итали јанских захтева и сопствених интереса, четнички команданти нису се показали на висини. То је утицало на погоршање њихових односа с Италијанима. Како су у тој области Немце углавном интересовали рудници и железничке везе преко Сарајева, а Италијане да задрже нека кључна места попут Мостара, партизанима је био остављен отворен приступ четницима да би се међусобно убијали пре него што сви буду опкољени. Титови борци су претрпели велике губитке, али су се средином фебруара пробили до реке Неретве. Од Михаиловићевог планираног марша на запад није било ништа. Његова наређења су сада била усмерена на спречавање Титових снага да пређу ре-

168


ку. Остојић је драстично променио своје понашање према муслиманима и своје борце је представљао као браћу који долазе да их бране од комуниста, али се жалио да су четници радије одлазили кућама с ратним пленом него што су се суочавали с пролетерским бригадама. Пошто није могао да пређе реку, Тито је наредио да се заузме Прозор који су држали Италијани и који му се налазио на путу. Прозор је пао у руке партизана, а италијанска војна посада која је одбила да се преда била је стрељана, осим возача који су поштеђени јер су били потребни за превоз ратног плена. Италијански заробљеници су углавном третирани као „нижа класа" изгладнелих робијаша.2 Крајем фебруара се на херцеговачким брдима изнад Неретве, између Мостара и Калиновика, окупило 15.000 четника да дочекају партизане, које су у ту долину, оивичену стрмим планинским падинама, потискивали Немци. Мобилизацију је у својству министра војног наредио Михаиловић. Остојић је затражио од Јевђевића да од Италијана обезбеди више војног материјала. Пошто су Италијани то одбили, Остојић је желео да им објави рат. „Не могу да од Италијана тражим оружје и да им истовремено објављујем рат“, јадао се Јевђевић.3 После крваве битке која је беснела од 27. фебруара до 7. марта партизани су се пробили. Били су изненађени пометњом у редовима четника. Михаиловић је одлучио да лично дође и преузме команду не би ли спасао ситуацију. У првим месецима 1943. односи између различитих страна постајали су све сложенији. Не само да италијански команданти нису веровали у ефикасност великих операција за смиривање ситуације већ је било и Немаца који су дошли до закључка да устанак у НДХ захтева политичко решење и партизански Врховни штаб је преговарао с њима. У лето 1942, у време Титовог „дугог марша“ на запад, партизани су заробили групу немачких рударских техничара из Мостара. Припадали су нацистичкој организацији Тот која је управљала рудницима боксита у италијанској зони, а шеф им је био Ханс От, рударски инжењер који је био и официр Абвера. Он је предложио да би се могла извршити размена, те је послат изасла-

У/агНте, Историја Равногорског покрета,


169

ник у Загреб. С тим изаслаником разговарао је Глез фон Хорстенау који је желео да испита могућности за нешто више од обичне размене заробљеника. Поменута је могућност (мада се не зна ко ју је први поменуо) да се партизанима дозволи да се повуку у неку област која је званично била под влашћу Италијана и није била битна за немачке ратне операције, где би они могли да се обрачунају са четницима, а за узврат не би ометали Немце да копају и извозе потребне руде. Преговори и размене заробљеника су се наставили. Глез је имао подршку немачког посланика у Загребу Кашеа, као и немачких привредних агенција у НДХ, који су се надали да ће јужно од реке Саве бити пронађен тоАив ујуепсН који који би омогућио неометан рад рудника и функционисање железничке пруге Загреб-Београд. Партизански Врховни штаб је радио на томе да партизани добију званичан статус учесника у рату у складу с међународним конвенцијама. Наредног марта, усред најжешћих борби у долини Неретве, након заробљавања још једне групе Немаца у којој је био и мајор Артур Штрекер, син једног универзитетског професора из Беча који је познавао Лера и Глеза, поново је успостављен контакт. Тито је предложио да се опет покуша са разменом заробљеника и добијањем статуса званичног учесника у рату. Прикљештен између Немаца и четника и очекујући долазак савезника који ће за једине легитимне војне снаге прогласити Михаиловићеву ЈВО, имао је потребу да предахне, да се извуче из клопке и да се концентрише на уништење четника. Штрекер је послат команданту најближе немачке дивизије да затражи да изасланици буду примљени на разговор. Изасланици су били Коча Поповић, ветеран грађанског рата у Шпанији и командант Прве пролетерске бригаде, Ђилас и Владимир Велебит. Овај последњи је био млад комунистички правник из Загреба, син једног југословенског и унук једног аустроугарског генерала који је изврсно говорио немачки и учествовао у ранијим контактима. Добили су упутства да разговарају о заробљеницима; да наведу да међународне ратне прописе треба применити и на Народноослободилачку војску Југославије (НОВЈ); да затраже да се објави примирје, из хуманитарних разлога, али и зато што су партизани за свог главног непријатеља сматрали четнике. Уследио је дужи период разговора, у току којег је de facto владало примирје дуго више од шест недеља. Операција „Вајс“ се прближавала крају без видљивих резултата. Немачке команданте су бринули рудници боксита и железнич-

170


ка саобраћајница Загреб-Београд; било им је потребно да одморе своје трупе; нису имали велику жељу да уђу у италијанску зону јер би својим савезницима морали нечим да узврате за сарадњу. Покушали су да остваре контакт и с Михаиловићем како би обезбедили несметани железнички саобраћај из Београда у Бугарску и Грчку у замену за лабавији окупациони режим. Михаиловић је те предлоге одбио јер је сматрао да је то покушај да се искористи криза поверења између њега и савезника. Лер је одобрио незванично примирје с партизанима за време трајања разговора. Тито је издао наређење да се прекине с акцијама против сила Осовине како би се концентрисао на Михаиловићеве четнике чије је заробљене официре требало стрељати на лицу места, док би се њихових војника, ако одбију да се придруже партизанима, требало потајно решити. Поповић се вратио да поднесе извештај Титу, док су Ђилас и Велебит отишли у Загреб где су их испитивали немачки официри под руководством Ота. Велебита је примио и Глез, који је познавао његовог оца. "ђилас и Велебит су крајем марта поново отишли у Загреб. У међувремену је Велебит обилазио партизанске команде у Славонији и источној Босни, од којих су неке с неверицом примале наређење да прекину операције против Немаца, нарочито када је реч о железничким саобраћајницама, да ослобађају заробљенике и, у неким случајевима, да се придружују Титовим главним снагама. Приликом свог другог боравка у Загребу партизански опуномоћеници су поново тражили признање статуса редовног учесника у рату и указали на бескорисност даљих непријатељстава између њихове две стране. У ствари, тражили су да буду остављени да се боре против Михаиловића. Не зна се ко је први покренуо питање како би партизани реаговали ако би Британци извршили инвазију, али изасланици су без предомишљања рекли Немцима да би се борили против Британаца ако би ови дошли без њихове сагласности. 4

Die Geheime Front. Organisation, Personen und Aktionen des deutschen Geheimdienstes, Die Kroaten. Der Schickalsweg eines Siidslawenvolkes, Whirlwind. An Account of Marshal Tito’s Rise to Power, Pogledi na prošlost, sadašnjost i budućnost hrvatskog naroda, (Mihailović prema nemačkim dokumentima,


1 71

Одлучне да преузму власт, вође Комунистичке партије (КПЈ) не би оклевале да се супротставе Британцима, ако би се то показало неопходним. Ти разговори и примирје омогућили су партизанима да предузму акције против четничких јединица које су им затварале пролаз, а да у ствари нису учинили никакве конкретне дугорочне уступке. Истовремено су Италијани обуставили своју логистичку подршку четницима. За Немце је, у очекивању инвазије савезника, било логично да обуставе акције против партизана док су се ови борили са четницима. Глез и Каше су од својих надређених затражили одобрење за вођење истинских преговора. Рибентроп и Хитлер се с тим нису сложили и 29. марта 1943. сви даљи контакти били су забрањени. Михаиловић је први чуо да се Тито договарао с Немцима и о томе је обавестио Бејлија, који је ту информацију пренео 22. марта; она није схваћена озбиљно. То је сазнала и итали јанска војна обавештајна служба. Тито је Коминтерни поменуо размену заробљеника, али је Москви одмах било јасно да то није све. Изразила је јако незадовољство и затражила објашњење. Тито, запањен недостатком поверења у њега, одговорио је да не добија никакву помоћ и да је морао да мисли на заробљене борце и избеглице. Његова одбрамбена способност била је умањена. До званичног примирја није дошло. Када је средином маја неефикасна операција „Вајс“ замењена операцијом „Шварц“ схватио је да се предах који је био издејствовао претворио у клопку. Четничким командантима је било јасно да ће и на њих доћи ред. Немачке трупе су их гониле и уништавале су њихове базе у источној Босни. Лер је имао проблем да усклади Хитлерову директиву да их третира као непријатеље и недовољну војну силу за рат против свих устаника, као и да избегне сукобе са четницима који су под командом Италијана били коришћени за акције против партизана у повлачењу (или напредовању). Да би заштитили руднике боксита, Немци су у области Мостара постигли с Италијанима modus vivendi -

(Tito, Mihailović and the Allies, (Warti me). (Мартовски преговори,

historije,

Razgovori s Kočom, Vladimir Velebit, svjedok (Tajne i zamke Drugog svjetskog rata,

17 2


di Италијани су прихватили присуство немачких трупа, а Немци

су се сложили да Италијани користе четнике, али су се убрзо сукобили с тим четничким јединицама које су делиле летке позивајући Србе да се ослободе власти сила Осовине. Четници нису могли да спрече партизане да се спусте у долину Неретве која је повезивала Сарајево с морском обалом, али су планине североисточно од те реке и даље биле под Михаиловићевом контролом, а његов утицај се проширио и на југоисток и залеђе јадранске обале. Надао се да би Италијани уништили партизанске трупе ако би он успео да им онемогући пролаз. Но, крајем марта Италијани се нису противили скретању партизана на територију под Михаиловићевом контролом само да би их држали даље од морске обале. Четнички команданти су у међусобном супарништву поступали по сопственом нахођењу или, уместо Михаиловићевих, следили наређења Италијана, или су пак били заузети чишћењем Санџака и северног дела Црне Горе од муслиманских помоћних бораца које су наоружавали Италијани и од муслиманских насеља. Партизани су усмерили своје нападе на херцеговачке и црногорске четнике који су им се испречили на путу. На крају су успели да се пробију кроз уски кланац и четници су се, борећи се, повукли на десну обалу Дрине. Михаиловићево присуство није много помогло њиховој одбрани. Припремајући се за прелазак преко Дрине 29. марта, Тито је још једном наредио да се не нападају Немци и да се не врше саботаже на железничким пругама. Истовремено, Јевђевић се бавио мишљу да се обрати Немцима за помоћ (посредством Италијана), а Немци су и сами нападали четничке јединице у својој позадини. Четничка одбрана Херцеговине се распала и Црногорци су били присиљени да се врате у Црну Гору. У првој половини априла партизански Врховни штаб и њихове главне оперативне снаге ушли су у „четничку државу“ у Цној Гори, али у њој нису имали војну организацију. Немци су сматрали да су Титове главне снаге, ако и нису биле уништене, биле толико ослабљене да неће моћи да опстану у дивљим пределима Црне Горе. Како су српске четничке јединице биле у међусобном сукобу, Лер је прешао на извршење операције „Шварц“. Њени циљеви су били уништење црногорских четника, заробљавање Михаиловића и коначан обрачун с партизанима. Припреме за ту операцију су држане у тајности од Итали јана. Планиране су провокације које би биле изговор за улазак на територију под италијанском окупацијом. Планиран је и ваздушни напад на Михаиловићев штаб. Војници јединице за специјалне опе-


173

рације „Бранденбург“ (створене октобра 1939), преобучени у четнике, требало је да заробе Михаиловића („душу устаничког покрета у Србији“), његов штаб и његову архиву (вероватно са циљем да се сазна нешто о инвазионим плановима савезника). После 20. априла Михаиловић је поново био у Липову и намеравао је да се врати у Србију. Лер је 13. маја обавестио команду Вермахта о четничким нападима и немачка војска је ушла у Херцеговину и Црну Гору. Италијани су протестовали и веома невољно учествовали у операцији „Шварц". Михаиловић је успео да се на време склони и врати у Србију, али је хиљаде четника заробљено. Ситуација у Црној Гори била је сложенија него икада. Партизани су били пропустили Немце да нападну четнике; размењивали су заробљенике с Италијанима и с њима незванично сарађивали на издавању пропусница за цивиле. Понекад су држали страну четницима који више јесу него што нису били уз Италијане. Непосредно пре одласка Михаиловић се састао са „својим" црногорским командантима и препирао се с ЂУР шћем. да ли су Немци покушавали да наведу Ђуришића да се „легализује“ како би им помогао да униште партизане и „нелегалне" четнике? Да ли се он понудио да оде на Источни фронт и тамо се бори како би доказао свој антикомунистички став? Изгледа да је поменуо Михаиловићу могућност краткотрајне помоћи Немцима у борби против партизана, о чему Михаиловић није хтео ни да разговара. Чињеница је да је Ђуришић бранио своју „четничку престоницу" Колашин од партизанских напада с југа и запада, када су Немци дошли са севера и истока и, зауставивши их ту, омогућио је Михаиловићу да се склони. Немци су 14. маја тенковима ушли у Колашин; заробили су и разоружали Ђуришића и око 2.000 његових бораца. Упркос опсежним потрагама, Михаиловић, његов штаб и британска мисија успели су да, уз помоћ јединица ЈВО из Србије, прођу кроз Санџак и 24. маја су се поново нашли на планини Копаоник, у западној Србији. Литерс је окупио све расположиве војне снаге, укључујући SS јединице етничких Немаца и домаће паравојне групе. Намера му је била да оружје герилаца окрене против самих герилаца и да становништво изложи терору, а све то да би разоружао и заробио домаће паравојне милиције под контролом Италијана. Како су се италијанске трупе повукле с највећег дела територије НДХ и задржале само у приморју и у анектираној Далмацији, италијански генерали су само могли да четницима дају опште упозорење, евакуишу по јединце, што је мање могуће учествују у операцији „Шварц“ и да ии

174


четницима кажу да ће, ако пруже отпор Немцима, бити сматрани непријатељима. Како се пре тога, без знања или против воље италијанских команданата, велики број четника окупљао у градовима, они су лако заробљавани, али су слати у заробљеничке логоре како би се избегло избијање општих сукоба. Италијани су, у грубим цртама, четнике делили на ј по$ 1г 1 (,,наше“), Михаиловићеве и оне између. Протестовали су, али су морали да се повинују, штитећи г по$1п колико су могли и шаљући Михаиловићеве у логоре. Немци и њихови помоћници су се тада дали у потрагу за партизанима и сустигли их у планинама на северу Црне Горе, где су намеравали да их опколе. Упркос губицима, Тито је био на домаку остварења свог циља да порази четнике и да се врати у Црну Гору када га је нова немачка офанзива изненадила. Није располагао довољним обавештењима о кретању Немаца све док се они нису појавили између долина Пиве и Таре и, почев од 17. маја, нападали тешким оружјем, тенковима, авионима и уз коришћење одреда за специјалне операције. Био је љут на Немце који су лагали његове изасланике, као и на њих што су дозволили да буду преварени. Морао је да прокрчи пут натраг у Босну, кроз планине испресецане кланцима, изложен снажним нападима трупа сила Осовине након што су он и Немци учинили све дауништечетнике. Овај путјеморао даостави рањенике намилост и немилост Немаца. Изгладнели и десетковани италијански заробљеници који су били коришћени за тешке послове били су стрељани. У борби за голи живот погинуло је хиљаде партизана, још већи број их је умро од болести, а још више је заробљено. Тито, његов штаб и војна снага, преполовљена на 10.000 људи, успели су да се извуку проласком кроз кањон реке Сутјеске, притоке Дрине. Кра јем јуна поново су се нашли у релативној сигурности брда источне Босне, на територији НДХ. Немци нису кренули за њима. Био је то још један неуспешан покушај покушај заробљавања Тита Тита и Михаиловића. Михаиловића. На дан 28. фебруара, непосредно пред Михаиловићев одлазак за Калиновик, у Липову је дошло до инцидента названог „говор на крштењу“5, када је, после дугог ручка након једног крштења, МиParachutes, Patriots and Partisans, The Special Operations Executive and Yugoslavia, 1941-1945, Падобранци, nampuomu u партизани, Управа за специјалне операције y Југославији 1941-1945,


175

хаиловић грубо изразио своју огорченост на „перфидног Албиона“ који захтева од Срба да проливају крв до последње капи а да им не пружа потребну помоћ, те су његов главни извор снабдевања и даље били Италијани. После пада Француске, Србија није имала ниједног истинског пријатеља. Но, озбиљнија је била његова из јава - како ју је пренео Бејли - да ће се против Немаца и Итали јана окренути тек када буде завршио с „партизанима, усташама, муслиманима и Хрватима“. Михаиловић је тада отишао не рекавши куда иде. Тај инцидент је указивао на нестанак поверења између британске мисије и Михаиловићевог штаба и изазвао је љутиту реакцију како британске тако и југословенске владе. Међусобна очекивања Британаца и Михаиловића, па чак и владе у избеглиштву у Лондону и њеног министра војног у Липову, нису се испунила. Лажни планови савезника успешно су заварали све. Уместо да допринесу уједињавању антиосовинских снага, подстицали су грађански рат. На конференцијама у Казабланки и Вашингтону у јануару и мају одлучено је да се операцијама у области Средоземља да предност над инвазијом преко Ламанша у Француској која је одложена за крај пролећа 1944. Да би се прикриле стварне намере и обмануо Хитлер, али и да би се Стаљину показало да Англо-Американци, и поред одлагања отварања другог фронта, чине све што је у њиховој моћи да умање притисак на Совјетски Савез, било је потребно више планова за Балкан и више герилских активности на њему. Стаљин се прибојавао да би савезници могли да оставе Русе да се боре против Немаца све до узајамне исцрпљености, а западни савезници нису могли да искључе могућност да би Стаљин, када буде избацио Хитлера из Русије, могао оставити Запад и Немачку да сами доврше обрачун. Британци су ситуацију у Југославији могли да искористе да присиле Немачку да у том региону држи трупе ко је би се иначе могле употребити на Источном фронту или у северозападној Европи; то би завело Хитлера у погледу правца напада и донекле користило Стаљину. Черчил, коме сујош од јесени 1941. биле познате партизанске акције у областима у којима је Михаиловић имао слабу организацију или је уопште није имао, није више био вољан да прихвата споразуме с италијанском војском. Везе с Михаиловићем су појачане, али британска пропаганда је у тој мери хвалила и у небеса уздизала његов покрет да је стварност на коју су официри 50Е наишли била испод њихових очекивања. Истовремено, Михаиловић и његови официри су били збуњени што појачано

176


британско присуство није значило и падобранску подршку ширих размера. „Говор на крштењу“ изразио је појачану сумњу коју су потпиривали и комунистичка и немачка пропаганда да Британци само користе југословенске (то јест српске) борце за остваривање сопствених циљева. Бејли је био послат да извештава о развоју ситуације пре доношења даљих одлука. Дошао је у време припрема за марш на Босну и схватио је да није било могуће помирити четнике и партизане, јер су настојали да заузму исту територију. Очекивао је да ће Михаиловић разбити партизане и потом се свом жестином окренути против сила Осовине. Но, већуаприлу британској војној обавештајној служби постало је јасно да је Михаиловић био у знатном заостатку за партизанима. На крају је одлучено да се у Михаиловићеве јединице пошаљу додатне мисије, али му је у мају речено да се мора престати с применом свих постојећих споразума с Италијанима и да сваки будући изузетак у том погледу мора бити усаглашен с Бејлијем. Требало је остварити контакт и с герилцима који су делали у областима ван његове контроле. Још у лето 1942. бОЕ је добила слободне руке да ступи у везу с партизанима, али су мисије код партизана у источној Босни почеле да пристижу тек априла 1943. Човек који је био одабран да оде у Титов штаб био је капетан Ф. В. Д. Дикин, који није био никакав стручњак за југословенска питања већ универзитетски наставник који је у својству истраживача помагао Черчилуу раду на његовим историјским списима. Његова мисија се спустила падобранима у мају, управо када су се партизанске снаге извлачиле из немачке клопке. Тито је искористио предност британског нестрпљења у односу на Михаиловића и првог повољног утиска који су британски официри стекли, али су комунистичке вође биле веома сумњичаве. Затражили су од Коминтерне да детаљно провери веродостојност те мисије. Но, схватили су да је њено присуство у области коју је Михаиловић управо напустио политички корисно, јер је у очима становништва стварало утисак легитимности. Тито и његови помоћници нису желели да буду признати само као још један, макар активнији, герилски покрет који иде у корист остваривању стратешких циљева савезника. Желели су да их, пре инвазије коју су очекивали, савезници званично прихвате у своје редове, а да Михаиловића одбаце.


177

Процена италијанских војних власти била је да је у њиховој зони НДХ пре операције „Вајс“ било нешто више од 20.000 четника и готово исто толико њих у Црној Гори, и да су после операције „Шварц“ оне спале на 3.000, односно 5.000. Две трећине четника били су припадници МУАС. Михаиловић је преко њих добављао много веће количине наоружања него што су Британци спуштали падобранима, али строго контролисано снабдевање од стране Италијана није омогућавало четницима да самостално изводе шире операције, док су партизани веће количине наоружања заробљавали или на други начин обезбеђивали од домобрана. Британци се томе нису противили, а Михаиловић је водио рачуна да четничким командантима који су одржавали везе с Италијанима нагласи да то чине на сопствену одговорност. Италијански виши и генералштабни официри су наслућивали да су њихови генерали желели да успоставе непосредну везу с Михаиловићем како би остварили контакт са савезницима. Крајем године, Роата и Пирцио Бироли доиста су послали пробне поруке које је Михаиловић само проследио. Трифуновић Бирчанин је у фебруару 1943. умро; његова смрт је обезглавила ионако слабу организацију ЈВО у Далмацији и итали јанској зони НДХ. За његово место супарници су били Јевђевић и Ђујић. Међу српским и „југословенско-националним“ хрватским интелектуалцима и пословним људима у Сплиту који су настојали да буду његови политички саветници и које је италијанска војна обавештајна служба потцењивала називајући их „југословенски салонски отпор“ владала је забринутост. Затражили су од Михаиловића да пошаље особу која би делала у његово име и поправила ситуацију. Он је послао пуковника Младена Жујовића, који је у цивилном животу био правник и истакнут члан Српског културног клуба (СКК). Жујовић је дошао у априлу под лажним именом и с амбициозним задатком - да ликвидира политику сарадње с италијанском војском и да успостави истинску илегалну организацију ЈВО која би имала да дочека савезнике, да учини крај опредељивању за партизане, да успостави контакт с благонаклоним домобранским официрима и политичарима из ХСС и да оснује југословенски политички комитет за Далмацију, Кордун, Лику и западну Босну. Каква код да су му била упутства и намере, морао је да се прилагођава конкретним околностима и да дела углавном у складу са жељама

178


месних чинилаца. Све што је успео да учини било је да се сретне с неким хрватским официрима и политичарима, да с комунистима у градовима одржава стање узајамне толеранције и да регрутује неколико стотина младих хрватских добровољаца који су послати у четничке јединице у Лици и Босни. Локалним четницима се његове активности и његова нова политика нису свиђале. Италијанска полиција је у јуну ухапсила тог Михаиловићевог изасланика чији је идентитет открила (или јој је од почетка био познат), заједно с већином југословенских официра који су живели у Сплиту. Да ли је то био резултат жеље месних четника да уклоне Жујовића или жеље Италијана да остваре контакт с Михаиловићем? Да ли се он састао с неким од италијанских генерала? У италијанским изворима нису нађени докази за тако нешто. Жујовић је после Мусолинијевог пада ослобођен и крио је своје место боравка. Средином јула италијанска војна обавештајна служба ухватила је радио-поруке између Остојића, Баћовића и Михаиловића. Четнички команданти су извештавали да им се у име партизанског Врховног штаба обратио 'ђилас како би сазнао да ли би прихватили учешће у заједничкој акцији против окупатора, с обзиром на чињеницуда је предстојало формирање нове владе у избеглиштву без Михаиловића. Михаиловић је то схватио као покушај комуниста да те четничке команданте неутралишу или одвоје и реаговао је љутито, запретивши им да ће бити искључени из ЈВО ако буду наставили да одржавају такве контакте. У оквиру „смене страже“ фебруара 1943, Бастианини је враћен у Рим на положај подсекретара за спољне послове, а на месту гувернера Далмације заменио га је Франческо Ђунта који је, иако стари фашистички иредентиста из Трста, одлучио да одмах прекине с даљим трошковима „за углед“ на територијама којих ће Италија вероватно морати да се одрекне. У то време Италија је већ чекала да Мусолини оде и да се рат заврши. Њене окупационе трупе нису имале ни мотивацију, нити су располагале одговарајућим средствима. Ипак, дезертирао је само мали број војника; тек је након искрцавања савезника на Сицилији 10. јула и уклањања Мусолини ја с власти 25. јула морал нагло пао. Немачка је обављала припреме за решавање проблема италијанског повлачења и прибојавала се инвазије савезника. Коминтерна је у мају расформирана да би се западни савезници умирили, али су односи између Москве и комунистичких партија наставили да се одвијају преко Међународног одељења Свесавезне комунистичке партије Совјетског Савеза. Тито је то и даље називао „Коминтерном". Уочи искрцавања на Сици-


179

лију „Коминтерна“ му је саветовала да не пренагљује и да чува своје снаге за каснију акцију. Одмах након Мусолинијевог пада Михаиловић је издао налог да акције у италијанској зони отпочну чим капитулација буде објављена - да се разоружају окупационе трупе и избегне деоба ратног плена с комунистима, да се заузме обала како би се помогло савезницима при искрцавању и да се спрече њихови контакти с партизанима. Генерал Ђузепе Пјеке, који је био у путујућој мисији Министарства спољних послова, писао је да су „Јевреји били једини који нам, у целини гледано, нису правили проблеме“ 6. Италијанске власти су настојале да ограниче број Јевреја који су тражили уточиште у њиховој зони и успевале су да се одупиру све јачим захтевима Немаца да их предају. Од краја 1942. почеле су да окупљају Јевреје како би показале да нешто чине. Фебруара 1943. почели су да највећи могући број њих пребацују на оствро Раб, предратну италијанску територију у горњем Јадрану. Мусолини је наложио Роботију, када је овај био постављен за шефа Суперслоде, да проналази све могуће разлоге али да ниједног јединог Јеврејина не преда Немцима. 7 Италијанске трупе су почетком маја такорећи повратиле власт у Црној Гори. Вратиле су се у своја градска упоришта. Немци су задржали извесну контролу над широким појасом источне Црне Горе, од Санџака до Албаније. Преостали четници су се вратили у сво ја племена упркос Михаиловићевим Михаиловићевим настојањима да оснује летеће бригаде које би контролисале прилазе Србији. Нашавши се поново у Србији, Михаиловић је наложио супарничким командантима да избегавају сваки даљи контакт с Немцима и Италијанима и поново је послао Словенца Перхинека као свог изасланика да среди ствари на терену. Перхинек је установио да команданте једино интересу је одбрана сопствених делова територија од комуниста и вратио се Михаиловићу. Италијани су се тада коначно окренули против њих, или бар против „Михаиловићевих четника", прибојавајући се напада на своју позадину по Михаиловићевом наређењу. Мусолини

Il nuovo ordine mediterraneo. Le politiche di occupazione dell’Italia fascista in Europa, 1940-1943,

18 0


је дао налог Пирцију Биролију да 28. маја званично понуди награду од милион лира за хватање Тита и пола милиона за Михаиловића. Споразуми с ЂУкановићем су одбачени. Започета је операција чишћења североисточне Црне Горе од четника. Велики број „националиста" јеухапшен, интерниран или разоружан. Отворени проиталијански сецесионистички „зеленаши“ у области Цетиња повратили су свој утицај, те су их комунисти користили за потхрањивање сумњи Италијана у четнике, након поновног таласа стрељања комуниста као одмазде за стрељања заробљених италијанских војника од стране партизана. Шта је Пирцио Бироли желео да постигне? Михаиловићеви четници су веровали да је он „енглески човек“. Литерс је сматрао да он и даље одржава везе са четницима, а по свој прилици и с Британцима. Када је био позван у Рим на консултације, тамо је с њим, у име илегалне РагШо сРАггопе, ступио у контакт један његов млади рођак, коњички официр, који му је рекао да би, с обзиром на предстојећи пад Мусолинија, требало да прекине све операције против герилаца и да успостави тајне везе с Титом. Пирцио Бироли је на то рекао да је он војник старог кова који извршава наређења. Њега је 20. јула, неколико дана после Мусолинијевог пада, у Црној Гори заменио генерал Курио Барбазети ди Прун. Пошто су сви ишчекивали крајњи исход, Италијани су престали да играју улогу како заштитника тако и снабдевача. Ситуација у мешовитим областима на територији Црне Горе и Албаније под италијанском влашћу се погоршала. Пренаглашено реагујући на провокације подржаване из Тиране, четници су почели да дивљају и да руше релативно успешна настојања италијанских цивилних администратора на одржавању мира међу етничким групама које су подржавали СоуегпаШа1о из Цетиња и Министарство спољних послова у Риму. У марту је Јакомонија на положају краљевог намесника у Тирани заменио генерал Алберто Париани, а у мају су Немци преузели власт над највећим делом Албаније. Дошао је ред на албанске власти и паравојне групе да се окрену насиљу. У италијанској Љубљанској провинцији, генерал Гастоне Гамбара је заменио Роботија на положају команданта XI армијског корпуса. Активно партизанско језгро је и даље постојало, суочено са знатним неповољностима - италијанским војним операцијама, антикомунистичким католичанством сељаштва, ненаклоношћу градског становништва свих слојева према герилском ратовању. Итали јанска власт у Љубљани била је превише ефикасна, као и доминаци-


18 1

ја МУАС у њеној околини, да би Освободилна фронта (ОФ) могла да делује у том граду или преко њега. Почетком 1943. она је прешла на висораван Кочевски Рог, јужно од Љубљане. Неслагања с осталим некомунистима у ОФ - хришћанским социјалистима Едварда Коцбека и либералном левицом - била су званично „изглађена" тако што је Фронта у потпуности постала представник Комунистичке партије Словеније. Истовремено, КПЈ је усвојила нову стратегију за Словенију. Своје југословенство је локално прилагодила култу словеначке „државности". Одржавала је у извесној мери везу с Католичком црквом преко Коцбека и свештеника Микужа 8, и имала је умеренији прилаз МУАС-у и обичном свештенству. У прилог јој је ишло и присуство одушевљеног и ексцентричног мајора Вилијама Џоунса међу партизанима, који је с мисијом 50Е дошао у мају. 9 И Михаиловићева ЈВО је, преко своје оперативне ћелије у Београду и новцем примљеним од владе у избеглиштву преко Швајцарске, обновила своје активности у Словенији. Новак је имао свој штаб. Тај штаб је вршио пропаганду и прикупљао обавештајне податке, нарочито о немачким војним постројењима у северној Словенији, који су слати преко Ваухника. Од фебруара 1943. Новак је почео да оснива и војне јединице, у народу познате под називом Плава гарда. Активни официри југословенске војске су из итали јанских заробљеничких логора поново били слати кућама у Словенију, те је Новак неке од млађих ангажовао као кадар за 300-400 бораца које је на крају организовао у илегалну војну формацију. Изгледа да је то Италијанима било познато, али да томе нису придавали већи значај и да су на ту формацију гледали као на западну пету колону која их, бар у том тренутку, није нападала. Михаиловићева пропаганда је те активности описивала као припреме, у сагласности с југословенском владом и савезницима, за предстојеће операције широких размера које ће предузети Англо-Американци. Новакови односи са Словенском завезом (СЗ) нису се одвијали глатко. Он је на Завезу вршио притисак да дозволи већем броју припадника МУАС да се придруже његовим јединицама и да започне с

a divinis.

182


акцијама против окупационих трупа. Настојао је да врши непосредан утицај на руководећи кадар МУАС у Љубљанској провинцији - око 6.000 људи у августу 1943. Али СЗ није желела да пушта своје људе и саботирала је Новакова настојања. Њена пропаганда је приказивала Словенију као ухваћену у унакрсну ватру окупационих трупа и комунистичких партизана и истицала је потребу формирања јаких јединица самоодбране од ОФ, која је била под вођством комуниста. Основни став је био да нема сврхе супротстављати се Италијанима у време када је постало јасно да ће они отићи, а можда и прећи на страну западних савезника који ће доћи у Словенију и свакако неће стати на страну комуниста. Када је Мусолини пао, супарничке снаге су се међусобно бориле да обезбеде што бољи положај. Напади партизана на окупационе трупе су проређени, али они су успели да осујете планирано Новаково напредовање на југ у правцу очекиване инвазије. Немци су искористили партизански напад на један немачки воз као изговор да пошаљу једну дивизију преко Љубљанске провинције до железничких прилаза Удинама, Горици и Трсту. Италија је практично дигла руке од НДХ. Војска је сматрала да су сви ефекти „пацификације“ били поништени инсистирањем усташа да се врате у „смирена подручја". Чак је и немачка војска схватила да усташка држава није више одговарала немачким интересима, да се њене оружане снаге претварају у арсенал који служи комунистима и да би било боље за све (као што је Глез рекао Павелићу у јануару) ако би сви концентрациони логори у НДХ били затворени, а затвореници послати на рад у Немачку. Лер се усудио да замоли Хитлера да Павелић буде уклоњен, да усташки покрет буде распуштен, Каше опозван, а да Глез буде постављен за специјалног опуномоћеника Рајха који би имао извршну власт и командовао свим трупама. Хитлер је 10. марта одлучио да Химлеру да широка овлашћења да трајно смири ситуацију. Преношење Балкана у његову интересну сферу и преузимање власти над свим фолксдојчерима био је врхунац дуге борбе вође SS против команде оружаних снага. За опуномоћеника за НДХ поставио је SS генерала Константина Камерхофера, аустријског нацисту који се потрудио да јавна безбедност буде у потпуности подређена немачким потребама. Поред SS дивизије „Принц Еуген", састављене од југословенских фолксдојчера, која јеоснована 1942. и садабила доведенау НДХ, Камерхофер је основао немачку жандармерију. У њу су се пријављивали добровољци, језгро јој је чинило 6.000 фолксдојчера, а до квоте


18 3

од 20.000 попунили су је Хрвати, првобитно из војске и полиције НДХ, али и других по потреби. Њени припадници су се заклињали на верност Хитлеру, а о њиховом ангажовању одлучивале су немачке власти. Павелић је то морао да прихвати. Њега је 24. априла 1942. примио фирер и одржао му дуг монолог у коме је истакао потребу остваривања мира у Хрватској ради безбедног снабдевања Немачке бокситом и сигурности саобраћајница, као и ослобађања немачких трупа за значајније задатке. Хитлерове антисрпске изјаве подстакле су Павелића да одмах поново појача терор, који је од новембра био нешто ублажен. Немачки официри на терену настојали су да зауставе насиље усташа. Када је генерал Лотар Рендулић доведен из Русије да командује новооснованом Другом оклопном армијом за НДХ и Србију, схватио је да су усташе препрека испуњавању задатка који је поставио Хитлер - владати уз најмање могуће ангажовање немачких трупа. С додатних двадесет дивизија Вермахта могао би - изјавио је он - да „побије све у тој земљи“ 10, али их није имао, а Хитлер није желео никакве промене у НДХ осим јачања њених оружаних снага под немачким руководством. Ситуација уочи примир ја с Италијанима била је таква да су Павелићева власт практично била сведена на област Загреба, а Немци су били присиљени да на сваки начин повећају своје војно присуство због непосредно предстојећег италијанског повлачења и бојазни од напада савезника. Економски положај Италије у НДХ је од самог почетка био слаб. Њена зона је била најсиромашнија; њеном утицају су се успешно супротстављале усташе, а још више Немци. Користи су се сводиле на извоз дрвене грађе, дувана и неких прехрамбених производа, од чега су профитирали корумпирани чиновници, док су, за узврат, Италијани морали да увозе друге прехрамбене производе за исхрану становништва у областима с недовољно хране. У Немачку је 1943. ишло осамдесет одсто извоза из НДХ и из Немачке је долазило седамдесет седам одсто њеног увоза. Трошкови издржавања немачких окупационих снага били су узрок стално растућој инфлацији. Немачка је прихватила да од почетка 1943. сама финансира те трошкове из аванса НДХ који ће се уплаћивати у Немачкој и користити углавном за војно снабдевање, што је било могуће урадити једино штампањем новца. Но, најгора ситуација ситуација је била на теритоGeneral im Zwielicht. Die ErinnreungEdmund Glaises von Horstenau

18 4


ријама под влашћу герилаца, где је велики број кућа био уништен, хране није било довољно, а тифус је односио више жртава него грађански рат, војне операције и прогони. Усташе су у својим антисрпским акцијама у Босни и Херцеговини користили муслимане. Српске наоружане групе су немилосрдно узвраћале. Муслиманске избеглице су сигурност тражиле у градовима или у областима под контролом усташа; придруживале су се и усташкој Црној легији, ради плате или ради освете. Ти сукоби су били посебно сурови у источној, североисточној и северозападној Босни. Ту су усташе, пре склапања споразума с разним локалним четничким групама, организовале муслиманске јединице, најпре да им помогну у спровођењу антисрпских операција, а потом да бране муслиманска села од тиме изазваних антимуслиманских реакција. Муслиманима није требало дуго да схвате да усташки режим није могао да их штити након што би их искористио. Симпатије муслиманске елите у Сарајеву окренуле су се у другом правцу. Новембра 1942. један број истакнутих муслиманских личности упутио је молбу Хитлеру, жалећи се на политику коју су водиле усташе и тражећи да се оснује босанска гарда под немачком влашћу. Исход је био делимично остваривање Химлеровог сна о вези националсоцијализма и ислама. Химлер је издејствовао Хитлерово одобрење за оснивање муслиманске SS дивизије. Павелић је морао и то да прихвати. Та SS дивизија добила је подршку и Амина ел Хусеинија, некадашњег јерусалимског муфтије, који је у НДХ дошао априла 1943. да помогне око регрутације људства. Представници босанских муслимана гледали су на то као на начин удаљавања од НДХ ка некој врсти аутономије под немачком заштитом. За Немце је то била прилика да посредством дела локалног становништва остваре мир у НДХ и средство пропаганде према Блиском истоку. SS је у Сарајеву вршио интензивну регрутацију и до краја априла пријавило се 12.000 људи, те је основана 13. SS дивизија (касније названа „Ханџар") шездесет одсто босанских муслимана, а остатак су чинили југословенски фолксдојчери, укључујући већину официра и подофицира. Уз велике напоре је крајем године достигнут минимални циљ од 20.000 особа.11 Заробљавање и стрељање мајора Мусакадића од


18 5

стране партизана практично је срушило Михаиловићева настојања да у оквиру ЈВО оснује муслиманске јединице. У лето 1943. појавио се, међутим, известан број малих, независних, локалних муслиманских оружаних група. У пролеће 1943. државна структура НДХ је већ била исцрпљена ратом, али је након искрцавања савезника на Сицилији њено руководство нашло подстицај у радикалној пропаганди и завршној фази ликвидације Јевреја. Позивало је на безусловну послушност, потпуну солидарност с нацистичком Немачком, апсолутно супротстављање свима који су сањали о обнови Југославије - влади у избеглиштву, савезницима, четницима, партизанима и ХСС. Након релативног застоја у прогону Јевреја извршене су рације и још неколико хиљада особа је предато Немцима и послато у логоре смрти у Рајху. Оружане снаге су на папиру биле велике - 110.000 у домобранству и жандармерији, 40.000 у усташкој милицији - али распад је почео већ у лето 1941. када је Глез приметио да су војници противустаничке операције сматрали грађанским ратом. Учестала су избегавања регрутације и дезертерства. Између домобранских официра и официра Усташке војнице расла је напетост. Специјална полиција је уходила сумњиве „Југословене", хапсила, слала у затвор, стрељала или на друге начине ликвидирала оне за које је установила или који сујој потказани да одржавају везе с устаницима. Многи од њих су били присталице Хрватске сељачке странке (ХСС). У жељи да се дистанцирају од владајућег режима и да избегну да се нађу на губитничкој страни исказивали су спремност да сарађују са ХСС и западним савезницима. Стварала се мрежа, у чијем средишту је био пуковник Иван Бабић, један од организатора предратне страже ХСС. Он је покушао да преко Ватикана и Швајцарске ступи у контакт с Крњевићем, потпредседника владе у избеглиштву и генералног секретара ХСС, а у априлу 1943. сам генерал Иван Прпић, шеф Генералштаба, послао је извештај о начину на који домобрани могу да допринесу савезничкој инвазији. Нису добили никакав одговор али су, не познајући ситуацију ни политику западних савезника, дошли до закључка да треба да наставе с покушајима и да очекују упутства. Надбискуп Степинац се опсесивно бавио судбином католичке Хрватске. У марту је писао италијанском посланику, као и папином

18 6


легату, да им каже да ће Италија „пред Богом и историјом“ бити одговорна ако не буде подржала хрватску тринаестовековну борбу за хришћанску цивилизацију, заједничку и Италији и Хрватској. Протестовао је против нељудског понашања италијанских трупа у Херцеговини где су оне чак дозвољавале „прелазак из католичанства у јерес“ (повратак преобраћених Срба у православље?). Насто јећи да одбаци оптужбе владе у избеглиштву да Католичка црква у Хрватској одобрава мере које се предузимају против православних верника, он је у извештајима Светој столици признао да су чињени ужасни злочини, али да су они били реакција на оно што су Срби чинили у међуратном периоду. Опрезно бранећи владу НДХ, рекао је да она за те злочине није знала. Штавише, режим је предузимао позитивне мере - против абортуса (које су изводили углавном српски и јеврејски лекари) и порнографије, масонства и комунизма; верско образовање у школама је појачано, а плате свештеника повећане. Он је успео да издејствује да Јевреји у мешовитим браковима с католицима не буду депортовани, а када је група словеначких свештеника послата у Јасеновац и тамо стрељана, он је писао Павелићу да њихово убиство представља „срамну мрљу [...] као што је цео логор у Јасеновцу срамота за Независну Државу Хрватску“12. Наводи се да је, плашећи се шта ће се десити са Хрватском после пораза Немачке, у августу рекао једном свештенику који је управо одлазио за Рим да би привремена комунистичка влада била боља од четничке.13 Мачек и остали из руководства ХСС веровали су у победу савезника. И они су претпостављали да ће се Англо-Американци искрцати у Далмацији и очекивати подршку демократских и антикомунистичких снага. Почетком 1943. Аугуст Кошутић, потпредседник, Иванко Фаролфи, вршилац дужности секретара у Крњевићевом одсуству, и Људевит Томашић, који је пре рата одржавао везе с Британцима, реактивирали су руководство у Загребу како би странка, у одсуству Мачека, могла да дела. Почели су да издају неке илегалне новине и да растурају летке у којима су популаризовали Мачека као једину личност у коју су савезници имали поверење и која би могла око себе да окупи хрватско јавно мњење, али који је као затвореник Il processo dell’arcivescovo di Zagabria, Pred vratima domo vine,


18 7

усташког режима привремено онемогућен да дела. Послали су свог делегата на обалу под италијанском окупацијом да покуша да успостави контакт са савезницима. Све што је овај могао да учини било је да се повеже с Народноослободилачким покретом (НОП) и ЈВО и да организује извесну илегалну помоћ ХСС-а савезничким трупама када се буду искрцале. У Загребује привремено руководство одржавало контакте с пријатељски настројеним домобранским официрима. Замисао је била да би Хрватска сељачка странка на крају рата обезбедила чврст преговарачки положај ако би имала контролу над војском НДХ, као и подршку Запада. Усташе су признавале утицај ХСС-а. Уочи примирја с Италијанима чак су покушале да у своју владу убаце неколико политичара који су били блиски Мачеку како би ојачале сопствени положај. Мачек и његови пријатељи пак нису желели да угрозе свој положај у време када су очекивали долазак савезника. У ствари, и даље су чекали да виде шта ће се догодити. На преласку у наредну годину Кошутић и Фаролфи су се састали с Михаиловићевим изасланицима. Михаиловић, који је такође одржавао везе с домобранским официрима, желео је, у чемује имао подршку своје владе, да ХСС успостави војну организацију која би сарађивала с ЈВО и преузела власт у тренутку ослобођења. Очекивао је да буде признат као командант свих југословенских оружаних снага у отаџбини и замишљао је да би Мачек могао једноставно да „среди ствари“ у Хрватској. Кошутић је објаснио да међу Хрватима представа о Михаиловићу није добра, да би било корисно да се он одрекне оних четничких група које су биле одговорне за убијање недужних Хрвата и да је ХСС у сваком случају довољно организована да преузме власт. Размењивани су обавештајни подаци, али прваци ХСС-а су избегавали ширу сарадњу. Надали су се да ће преко Михаиловића успоставити везу са западним савезницима, тражили су савет од Крњевића, али нису добили никакав одговор. Попут надбискупа Степинца, већина Хрвата је Михаиловићев покрет сматрала опаснијим од Титовог, јер су њему приписивали четничке покоље у областима с мешовитим становништвом. Нису желели да преузму колективну одговорност за усташке злочине. Прибојавали су се да би Југославија, обновљена у свом предратном облику, могла да покрене знатне одмазде, па чак и да прихвати неки споразум с Италијом на штету Хрватске. Титов НОП је већ имао знатан број људи у државном апарату и војсци НДХ. Када је Мусолини пао, један дипломата НДХ је као узгред рекао свом италијанском колеги: „Ми смо усташе дању, а партизани ноћу.“ Многи домобрански офи-

18 8


цири локално су сарађивали с партизанима, снабдевали их обавештајним подацима и опремом и вршили размену заробљеника. У време застоја војних акција у очекивању повлачења Италијана, партизанско руководство у Хрватској се усредсредило на политичке активности. Андрија Хебранг, новоименовани секретар Централног комитета КП за Хрватску, отворено је говорио да је основни циљ покрета политички и да непосредну опасност представља лидер ХСС-а. Прибојавајући се Мачекових веза с домобранима и са Западом, комунисти су настојали да раздвоје Павелићеве оружане снаге од ХСС-а. У јуну су одржани разговори на високом нивоу, у којима је поново учествовао генерал Прпић. Пошто они нису дали резултат, комунистичка пропаганда је позивала војнике да се придруже партизанима и да се боре против „Мачекове клике". Током лета Титови борци су се преко Босне пробили натраг до својих ранијих база. Упркос великим губицима у војним операци јама и од болести, партизанске сталне снаге, састављене од парти јаца и од избеглих сељака, биле су толико покретније и уједињеније од било којих антикомунистичких територијалних група да су могле да се опорављају и увећавају. Деморализација режима у НДХ је олакшавала реорганизацију НОП. Као доминантно политички покрет, он је имао бољу пропаганду. НОП је међу несрпским становништвом Михаиловића приказивао као носиоца српске освете, а међу Србима као агента који ради за Британце који их искоришћавају. Да би подстакли домобране да пређу у њихове редове, партизани су их упућивали у јединице које су биле активне на њиховој локалној територији, а домобранским официрима су били гарантовани чин и имунитет. Сви противници НОП-а сматрани су сарадницима окупатора. Совјети су партизанима пружали помоћ у пропаганди, ако не у оружју, а и Британци су уочи искрцавања на Сицилији давали наговештаје да се њихова наклоност окреће ка Титу. КПЈ у Хрватској је поново ојачала и исказивала је склоност ка већем истицању Хрватске него Југославије. То је било зато што су босански, а још више херцеговачки Хрвати, и даље били под усташким утицајем и потпуно непријатељски расположени према партизанима, док су Хрвати у НДХ, што се дубље залазило у Хрватску, били вишеокренути каХСС-у. Српским партизанима није биојасан „либерални“ став руководства према преласку Хрвата из домобрана у партизане, који се није односио и на Србе који су долазили из редова четника, и према постављању Хрвата на командне положаје у српским областима и јединицама. КПЈ је умела да угађа локалном


18 9

национализму када је то било потребно. У Хрватској, где је најпре користио осећања Срба, хрватски Централни комитет је, када се ослободио зависности од Срба, почео да афирмише неке од својих старих националистичких ставова. То је довело до незадовољства Срба које су усташе прогониле и који су били међу првима који су се придруживали партизанима. По Михаиловићевом повратку у Србију његов покрет је брзо ту повратио неспорну превласт. Недић је у међувремену искористио прилику да умањи његов утицај тако што је немачким окупационим властима поднео нацрт устава према коме би Србија била идеализована, традиционална, али корпоратистичка, сељачка и национална заједница у сфери великог немачког Рајха. Немци су тај предлог оценили као „превремен" и нису се више њиме бавили. Бадерово наређење од 28. фебруара 1943. које се односило на одмазде, иако је однос 100:1 смањен на 50:1, представљало је у ствари повратак на политику стрељања талаца који су узимани из редова „присталица ДМ“, „комуниста" и свих оних који су помагали „бандитима". Гестапо је прву категорију преузео на себе. Недићевој полицији дате су одрешене руке када је била у питању друга категорија. Недић је иначе могао само да појача грубу пропаганду против оних за које је сматрао да су најутицајнији у Србији - Михаиловића и владе у избеглиштву која га је подржавала. Сматрало се да су они највећи непријатељи српског народа, да служе англо-америчкој капиталистичкој плутократији и да су потпали под утицај Јевреја који желе да униште Немачку као последњу препреку својој доминацији у свету. Пошто нису успели да Михаиловића ухвате у Црној Гори, Немци су наставили за њим да трагају у Србији. У јулу су извели операцију „Моргенлуфт“, уз Химлерово наређење да се учини све како би се открило боравиште Михаиловића и његовог штаба и како би они били ухваћени и ликвидирани. Поново је понуђена награда од 100.000 марака у злату ономе ко ухвати Михаиловића или Тита, живе или мртве, која је 21. јула 1943. била објављена у колаборационистичкој штампи и на плакатима широм Србије. Као одговор на то појавили су се грубо израђени сеоски плакати на којима се нудила новчаница од једног динара за Хитлерову главу. Током читавог лета Немци су, уз помоћ бугарских трупа и Љотићевих добровољаца (понекад прерушениху четнике), наставили да спроводе акције против Михаиловићевих бораца, уз бројна хапшења и стрељања њихових симпатизера - према документацији немачке полиције реч је о око 3.000 особа у раздобљу од фебруара до августа.

190


Пред извесношћу пада Италије, у јулу је извршена реорганизација немачке војне команде на Балкану. Фелдмаршал Максимили јан фон Вајкс, који је руководио немачким нападом на Југославију априла 1941, постао је главнокомандујући Југоисточне команде, обухватајући и територије под италијанском окупацијом, са штабом у Београду, чиме је истакнут „изузетан значај Србије за укупне ратне операције на југоистоку“ 14. Истовремено је једну од немачких дивизија у Србији заменила четврта по реду бугарска дивизија. Бугарске трупе су се добро показале у борбама с герилцима јер су им биле сродне по менталитету, и све до краја 1943. успевале су да излазе на крај с њима. Јужније, у југословенској Македонији под бугарском влашћу, ни Михаиловић ни Тито још нису имали већег успеха. Титов изасланик Темпо намеравао је да, по угледу на слична решења за Словенију и Хрватску, оснује посебну комунистичку организацију за Македонију која би преговарала с бугарским, албанским и грчким комунистима о формирању заједничког устаничког комитета и на њих вршила притисак да прихвате начело уједињења свих Македонаца. Исход је била јунска декларација новог македонског Централног комитета којом се позивало на стварање јединствене и независне Македоније, без помињања Југославије, због чега су Темпу биле упућене оштре критике. Михаиловић је у то време од Британаца падобранима добијао одређене пошиљке оружја и разоружавао је одреде СДС. У неким областима је вршио мобилизацију, организовао саботаже и улазио у чарке с бугарским трупама и малобројним партизанима који су остали у Србији, а Немце је углавном избегавао. Схватао је да не располаже довољним снагама за извођење већих самосталних операција и плашио се одмазди. Сврха локалних акција била је да одржавају борбену готовост његових бораца и да их припреме за предстојеће акције ширих размера. Михаиловићева наређења су налагала „одгађање" устанка, да се окупационе трупе и њихови помоћници задрже у градовима и да се љотићевци и комунисти „почисте“. Другима који су били у служби окупатора говорено је да им је једини начин да се спасу одлазак „у шуму“ (придруживање устаницима), пре него што постане прекасно и буду морали да деле судбину издајника. Појачана је пропаганда против Недића који

Hitlers Wei- sungen fiir die Kriegsführung, 1935-1945,


19 1

је означаван као највећи издајник. Од пролећа је највећи део Срба прижељкивао и веровао у пораз Немаца, али и страховао од одмазди, а имућнији сељаци, средња класа и интелигенција плашили су се и комунизма. Захваљујући својој обавештајној служби, Немци су све то знали и желели су да благовремено униште Михаиловићеву организацију. Сељаци нису били вољни да своје производе продају по ниским званичним ценама, те је било могуће подстицати њихов пасиван отпор у вези с квотама за испоручивање производа. Немцима су биле потребне веће количине хране, те су 1943. за њено сакупљање поново задужили своје обласне командатуре, које су пак затражиле помоћ српских колаборациониста, немачке полиције, па и немачких трупа. Наставили су да шаљу раднике у Немачку. Како није било довољно „добровољаца“, коришћени су и ратни заробљеници. Уклањање из Србије мушкараца које је Михаиловић могао да мобилише имало је ту додатну предност што је смањивало број могућих побуњеника и учесника у очекиваном устанку. У мају су преговарали с Недићем да пусте старије и болесне ратне заробљенике у замену за здраве раднике, и то једног заробљеника за два радника. Већ у јесен те године у немачкој привреди је радило 45.000 цивила радника и 94.000 ратних заробљеника из Србије. Немцима су били потребни радници и у Србији, нарочито у рудницима ко јима је управљала организација Тот. У Борским рудницима је 1943. радило 40.000 радника, а било је потребно још 10.000. Један од главних мотива за рад ван сопственог места боравка било је следовање хране које је давано радницима и њиховим породицама, али сада су биле потребне драстичније мере попут мобилизације снажних мушкараца у областима које су биле наклоњене герилцима. И у том погледу је пружан пасиван отпор и мобилизовани радници су бежали - у герилце. У лето је доведен батаљон војника-рудара како би се повећала производња и увела већа дисциплина. Коришћени су страни радници. Мађарска влада је испоручивала Јевреје у замену за бакар. Било је и пољских и бугарских радника, заробљених грчких партизана и најзад, после пада Италије, и италијанских ратних заробљеника. Од лета 1943. Бор је био велики раднички концентрациони логор који су чували бугарски војници. Тамо где није било окупационих трупа, ЈВО је контролисала месне органе власти који су од ње примали налоге и представљали параван за Михаиловићеву парадржавну организацију „Слободне српске планине". Михаиловић је настојао да своје команданте држи

192


под контролом, одржава дисциплину и бори се против злоупотреба, настојећи да правда стигне сараднике окупатора и комунисте, тражећи добровољне прилоге, па и спроводећи неовлашћене мере. Капетан Никола Калабић је непосредно пред повратак Михаиловића из Црне Горе покушао, без успеха, да се нагоди с Немцима. СДС, са изузетком својих највиших команданата, исказивала је све већу наклоност према ЈВО. За одржавање родољубља, супротстављање комунизму и добијање препорука тражена је подршка свештенства. Од пропасти државе и покоља извршених у НДХ, основни став Православне цркве био је да вернике и остатке своје организације сачува од даљих прогона и да из рата изађе са што мање штете. Такав став је потхрањивао Михаиловићев страх од губитака. Активност саветодавног одбора се угасила. Васић, који је био најутицајнији, био је ауторитарна личност и супротстављао се Михаиловићевом оптимистичком и лагодном приступу. Као некадашњи (а можда још и тадашњи) републиканац и симпатизер СССР-а, противио се свакој сарадњи с комунистима, као и везама с Итали јанима. Пораз четника на Неретви био је коначан доказ да је све кренуло низбрдо и Васић је напустио Врховну команду. Након тога је практично био у притвору. Михаиловић је постао свестан критика да је његов српски оријентисан покрет гурао Хрвате ка НОП-у као једином решењу за НДХ и да је његова одбојност према „политици“ доприносила ауторитарном понашању млађих официра. На његову одлуку да ступи у контакт с предратним парламентарним политичким странкама и да такве контакте оствари и у Хрватској утицали су и генерал Трифуновић и још један командант, капетан Звонимир Вучковић. Михаиловић је још у марту од својих људи у Београду затражио да ступе у везу с још присутним личностима из старих политичких странака - нарочито са Живком Топаловићем, председником мале Социјалистичке странке Југославије, и суди јом Браниславом Ивковићем из Демократске странке. Топаловић, с којим је контакт прво успостављен, био је у својој критици веома отворен. Тврдио је да је дозвољавањем сталног блаћења политичара Михаиловић одобравао тежњу међу официрима ка војном ауторитаризму, да је, у условима када Срби нису у ствари представљали јединствену нацију, прича о окупљању свих Срба у оквиру посебне српске територијалне јединице у послератној Југославији звучала као одјек Недићевог позива на „свесрпско окупљање". Плашећи се да би се рат могао завршити четничком војном или пак комунистичком диктатуром, до тада пасивни српски политичари који су


193

били остали у земљи схватили су да ће морати да се врате у активну политику, иако илегално. Као једини расположиви страначки вођа на лицу места, Топаловић је преузео задатак да створи одбор политичара који би разговарали с Михаиловићем, који му је за то дао подршку. Ти разговори су се одужили јер су били тајни, а и због отпора људи око Мољевића у Михаиловићевом штабу. Они су желели да политичке странке прихвате да Равногорски покрет изражава нове ставове који наста јуу устанку. Страначки политичари су тражили изричито потврђивање југословенског устројства, федералну државу, парламентарну владавину и друштвене реформе, побољшање односа са западним савезницима и обнављање настојања за помирење с партизанима. Равногорском покрету је остављена могућност да се у уједињеном политичком фронту придружи традиционалним странкама. У априлу је београдски одбор изнео предлоге за економске и друштвене реформе - национализацију рудника, шума и најзначајни јих индустријских грана, суделовање радника у раду предузећа, поновно насељавање сиромашних сељака на поседима протераних мањинских Немаца, Мађара и Албанаца, развој сељачких задруга. Две омладинске групе, које су чиниле углавном студенти у градовима и биле су током лета основане у оквиру ЈВО, изражавале су нову политичку поделу на претежно десничарске и српски оријентисане чланове СКК који су били наклоњени Мољевићу и на претежно левичарске и отвореније чланове Демократске странке наклоњене Вучковићу и самом Михаиловићу. И поред тога било је јасно да Михаиловић није разумевао шта се код савезника и широм Југославије после 1941. променило. Обавештења које је добијао била су непотпуна, а и он их је тумачио онако како је њему одговарало. Није имао праве политичке саветнике. Чак ни влада којој је формално припадао није могла да га искрено и објективно саветује. Комуникације су се обично одвијале преко Британаца, а када нису, њима је управљала група млађих официра при влади у Лондону. Они су били Срби, пријатељи и школски другови Михаиловићевих официра у земљи и одбојност према политичарима била им је свима заједничка. Инсистирали су на суверенитету југословенске владе који је требало бранити од утицаја Британаца. Михаиловић је био запрепашћен када су, након пораза четника у Херцеговини, Британци од њега затражили да своје активности усредсреди на део Србије у коме је његов покрет био најјачи и да ту организује веће саботаже на немачким саобраћајни-

194


цама, док су они истовремено пратили деловање партизана како би појачали устаничке активности у другим областима. Одбијајући да прихвати да за Британце више не представља чиниоца јединства будуће Југославије, везао се за идеју да ће до праве акције доћи на „дан Д“ у Југославији. Све што је у међувремену могао да чини било је да се припрема за долазак савезника на Балкан. Не само да је ситуацију у Србији сматрао повољном већ је веровао да је она и у другим деловима земље била сасвим добра. Процењивао је да у Црној Гори још има десетине хиљада четника под оружјем које је могао да сматра делом ЈВО. Западно од Црне Горе требало је уништити комунисте, привући муслимане и Хрвате, срушити Павелићев режим и организовати општи устанак. Одржавао је везе са официрима Главног стожера (генералштаба) НДХ и сматрао је да би Словенија позитивно реаговала на његову пропаганду којаје сада била опште југословенска.

Маршал Бадољо, нови председник владе Италије, водио је тајне преговоре са савезницима. Тајност, страх од немачких потеза пре постизања потпуног споразума и околишења довели су до нечега што су Италијани схватили као предухитрену објаву примирја. Првобитно „кратко примирје" које је потписано 3. септембра само је значило крај непријатељстава с Британцима и Американцима након њиховог искрцавања у јужној Италији. Оно је званично објављено 8. септембра. Краљ, влада и Врховна команда одмах су напустили Рим и прешли на југ Италије који су држали савезници. Наређења да се одговара на било чије нападе, да се дејствује против Немаца у случају провокације и, коначно, да их треба сматрати непријатељима стигла су, ако су уопште стигла, у италијанске команде на Балкану с више дана закашњења. Упркос плановима да се повуку из Југославије, највећи део италијанских снага остао је тамо где се налазио, практично под влашћу Немаца. Већина њих је за примирје сазнала из обавештења даваних преко радија, а то је важило и за партизане и четнике свих опредељења, као и за мисије §ОЕ које нису биле унапред обавештене. Стефано "ђестро, историчар касни-


195

је италијанске дивизије „Гарибалди“ која се борила заједно с партизанима и која се у то време налазила на северу Црне Горе, пише да су италијанске трупе дочекале примирје као фабричку сирену на крају дневне смене - било је време да се иде кући. 15 Но, јединствена италијанска команда која је одлучивала о операцијама и деловању војних снага с друге стране Јадрана практично је престала да постоји. Свака јединица морала је сама да тражи излаз из новонастале ситуације и многе од њих су се распале. Немци су бацали летке којима су италијанске војнике позивали да предају оружје и да иду кућама. Већину Италијана Немци су послали у заробљеничке логоре у Немачкој. Неки су пружали краткотрајан отпор, а неки су успели да се домогну својих кућа. Међу италијанским војницима је већ владала мржња према Немцима и расположење већине њих било је да би оружје радије предали герилцима и отишли кућама. Неки су остали да се боре заједно с партизанима, али они италијански генерали који су желели да наставе рат у саставу савезничких снага нису могли да се споразумеју с комунистичким вођством герилаца које није било вољно да прихвати читаве јединице редовне војске. Намера герилаца је била да их разоружају, без обзира на одредбе примирја, уз подршку британских официра за везу. Партизани су били смелији и обично доступнији. Четници су били дезоријентисани и само су у северном делу Црне Горе имали мисију 50Е у близини једне италијанске дивизије. Партизани су разоружали четири италијанске дивизије и делове девет других дивизија. Још много више су узели из великих војних складишта у приморским градовима. Највећи део италијанског наоружања завршио је у Титовој НОВ. Поруке које су Немци ухватили и дешифровали наговештава ју да су италијански команданти остваривали везу са четничким и партизанским командантима у НДХ и нудили им оружје у замену за заштиту повлачења италијанских трупа. Јевђевић је од Михаиловића тражио да Британцима предложи да се Италијанима дозволи да задрже луке до доласка савезника. Михаиловић је дао упутства Баћовићу и Лашићу да ступе у везу с италијанским командантима у својим областима ради могуће припремне заједничке акције против Немаца у оквиру које би Италијани обезбедили оружје и остали

L’armata stracciona. L’epopea della division Garibaldi in Mon tenegro, 1943-1945,

19 6


материјал, док би ЈВО обезбедила њихов повратак у Италију, а све у очекивању брзог доласка савезника. 16 Тај долазак савезници нису озбиљно разматрали, али је њиховим командантима ишло у прилог да после искрцавања у Италију искористе сваку прилику за ангажовање непријатеља на другој страни Јадрана. Од почетка 1943. Черчил је своју пажњу поново усмерио на дешавања у Југославији и британске симпатије према Михаиловићу почеле су постепено да се умањују. Томе су вероватно највише допринели обавештајни подаци који су начелницима штабова и првом министру давани на основу дешифровања немачких радио-порука.17 Они су указивали на то да су четници, који су сматрани делом Михаиловићеве ЈВО, својим односима с италијанским окупационим снагама били у већој мери компромитовани него што је то било прихватљиво и да су Титови партизани били најзначајнији противници сила Осовине ван Србије. Утицај југословенске владе у избеглиштву је опадао. Унутрашња неслога онемогућавала јој је да усмерава оне просавезнички оријентисане умерене Југословене у земљи који су се налазили у процепу између фашизма и комунизма и који су очекивали помоћ од својих политичких првака у Лондону. Нејединство је на крају довело до распада свестраначке владе у августу. Уместо ње формирана је нова чиновничка влада, на чијем челу је био дипломата Божидар Пурић, који је задржао Михаиловића на његовом положају. Та влада је зависила од поверења које јој је указивао двадесетједногодишњи краљ, коме је она била потребна да одобри његово венчање с грчком принцезом Александром, као и од трпељивости све нестрпљивијег британског премијера. 18 Раз-

L’ltalia nella guerra mondiale. Memorie e documenti


197

даљина, недостатак детаљног познавања ствари, недовољно разумевање ситуације у Југославији и ефикасна комунистичка пропаганда о Титу допринели су стварању мишљења у британским круговима који су доносили одлуке да би подршка партизанима могла да уклони сумње Совјета у намере западних савезника. Како жеља да се, док су припреме за операцију „Оверлорд" биле у току, у области Медитерана задрже што веће немачке снаге, тако и потреба да се совјетском савезнику пружи неко задовољење док не дође до дугоочекиваног отварања другог фронта у Западној Европи, указивали су на потребу да се, поред или уместо Михаиловића, пружи подршка Титу. Она би могла и да га учини подложним утицају Британаца. Оно што је тог лета почело као политика „подршке обема странама“, уз слање јачих мисија с бригадирима на челу које су имале задатак да дају потпуну процену ситуације, претворило се у черчиловско истраживање „ко је убијао више Немаца“ и довело до ништа мање черчиловске идеје о послератној Југославији којом би заједнички владали краљ и вођа комунистичке гериле. Бригадири су дошли после примирја с Италијом. Иако није имао поверења у Британце, Тито је искористио њихово незадовољство Михаиловићем. Дикин је из штаба НОВ у Босни, на основу података добијених од Велебита који му је био додељен у својству официра за везу, већ у августу послао извештај о „блиској, сталној и све јачој“ сарадњи Михаиловића с Немцима. Фицрој Маклејн - некадашњи чиновник Министарства спољних послова, конзервативни народни посланик, капетан бА5-а (Изванредна ваздушна служба) који је за ту прилику унапређен у бригадира - био је Черчилов избор за шефа појачане мисије код Тита. Након осамнаест дана боравка у штабу НОВ крајем септембра и почетком октобра отишао је, преко Италије, за Каиро да се сретне с првим министром који је био на путу за конференцију у Техерану. Он је био први британски официр за везу који се из Југославије вратио с потпуним извештајем. Његова процена је била да су партизани веома значајан политички чинилац. Очекивало се да ће они на рушевинама старог поретка обновити земљу којом ће владати тоталитарни и на Москву оријентисан режим; одбијали су да сарађују с Михаиловићем кога су, заједно с владом у избеглиштву и Мачеком, сматрали издајником. Само би војна интервенција широких размера могла да их спречи да после повлачења Немаца преузму власт. Усмерење на партизане и успостављање задовољавајућих односа с њима донело би непосредне војне резултате, смањило утицај Совје-

198


та и окончало грађански рат. Детаљи у његовом извештају - о броју партизана под оружјем, губицима нанетим Немцима и ситуацији у областима под контролом Михаиловића с којима он није био у контакту - били су у приличној мери непоуздани јер су се темељили искључиво на партизанским изворима. 19 Бригадир на челу појачане мисије Михаиловићу био је Чарлс Армстронг, активни официр без искуства у илегалним ратним операцијама који није желео да се бави политичким питањима. Његов извештај, који је саставио заједно с Бејлијем, представљао је брижљиво процењену анализу проблема с којима се Михаиловићев покрет суочавао и начина на које би се они могли решити. Извлачење Армстронга из Србије сматрало се непрактичним, те његов извештај није стигао у Лондон на време да би га Идн понео са собом у Каиро. Черчил је имао само материјал о партизанима који су поднели Маклејн и Дикин, али ни евентуално присуство Армстронга и Бејлија вероватно не би било од већег значаја јер је премијер већ био донео одлуку. У Техерану је говорио у прилог југословенским партизанима. Черчилове похвале њима нису оставиле јак утисак на Стаљина кога је првенствено интересовала англо-америчка инвазија у северозападној Европи, али се сложио да би им требало пружити највећу могућу подршку како би се непријатељ заварао. Тито је извукао корист из жеље Черчила, Рузвелта и Стаљина да се у неизвесној ситуацији, пре него што буду уклоњене значајне препреке, постигне нека сагласност. Одушевљење италијанских трупа у Црној Гори које је настало након вести о примирју брзо је спласнуло јер су Немци пресекли њихове комуникације, ушли у Црну Гору из НДХ и Албаније и растурали летке којима су „слободарски народ Црне Горе“ позивали на борбу против његових „кукавичких италијанских“ окупатора и „бољшевичкихи капиталистичкихплаћеника“. Генерал Ђукановић је од Италијана затражио да власт предају њему; они су то одбили. Генерал Еторе Ронкаља, командант XIV армијског корпуса, окупио је своје команданте дивизија и неодређено их позвао да преда ју власт Немцима. Никаква јасна одлука није била донета. Немци, четници, партизани, муслиманска милиција и албанска војска, сви


19 9

су желели да преузму италијанско наоружање. Немци су 15. септембра ушли у Подгорицу и заробили Ронкаљу. Генерал Ђовани Батиста Оксилија, командант дивизије „Венеција“ у Беранама, тврдио је да би преко својих веза са четницима и њиховим британским официром за везу могао да затражи да Британци бомбардују аеродром у Подгорици који је већ био немачка база и да позове све антинемачке групе да организују заједничку акцију. У постојећим околностима, под притиском са свих страна, настојао је да одржи осетљиву равнотежу док је покушавао да успостави радио-везу с италијанском Врховном командом. Перхинек је дошао да разговара о заједничкој акцији али Оксилија није желео да се она води и против партизана, те су четници почели да преузимају италијанско наоружање. Бејли, који је такође дошао из Србије да помогне у преговорима, успео је да уреди да дође до договора: ЈВО ће преузети цивилну власт у тој области; дивизија „Венеција“ ће предати један део наоружања четницима и бориће се против Немаца. Крајем месеца партизанске јединице бившег ветерана Шпанског грађанског рата и генерала НОВ Пека Дапчевића ушле су у Црну Гору из Босне, да би, избегавајући сукобе с Немцима, растуриле четничке снаге и преузеле италијанску војну опрему. Најпре су одсекле Колашин како би натерале италијанске трупе у њему да предају град и да прекину сарадњу с Лашићем, четничким командантом који је такође желео да преузме власт. Након петодневне битке италијанске трупе су се повукле, партизани су заузели град, а Лашић је отишао у Беране да тамо разоружа Италијане и спречи да тај градић падне у руке партизанима. Генерал Ђукановић је оштро приговорио Оксилији што покушава да се нагоди са свима. Из свега тога је као победник на крају изашао Дапчевић, након што је с преговора и ултиматума прешао на оптужбе за кршење примирја. Забележено присуство неидентификованих британских официра допринело је да Оксилија схвати да међу југословенским снагама отпора савезници предност дају партизанима а не четницима. Прихватио је да се његова дивизија придружи Дапчевићевим трупама и да се заједно с партизанима бори против Немаца. Партизани су ушли у Беране, али тек пошто је 4.000 четника напустило тај градић с делом наоружања које су им Италијани предали. Пешадијска дивизија „Венеција“ с веома смањеним бројем војника и добар део алпске дивизије „Тауриненсе“ јужније у Никшићу тада су већ биле једине преостале борбене италијанске редовне војне јединице на том простору. Од њих је на крају основана дивизија „Гари-

200


балди“ од 5.000 до 10.000 војника која се борила, заједно с НОВ, док су се мање распуштене јединице и војници придруживали партизанима као појединци. Титов Врховни штаб их је постепено организовао у герилске одреде, очистио их од фашистичких и других непожељних официра и дао им је политичке комесаре. Односи су, благо речено, били далеко од братских, јер су бивши окупатори сада постали искоришћавани помоћници, вршиоци физичких послова и топовска храна. 20 До 20. септембра Немци су заузели обалу, Цетиње и неколико комуникационих центара и саобраћајница, препустивши остатак Црне Горе рату до истребљења између четника и партизана. Оставили суједну дивизију на територији која је постала Фелдкомандатура Црна Гора, којом је руководио немачки генерал за Албанију и Црну Гору, уз помоћ Народне управе у чијем саставу су се налазили појединци наклоњени Недићевој влади у Србији, али чији ауторитет није прелазио оквире Цетиња. С престанком снабдевања храном из Италије становништво се убрзо суочило с глађу. Ђукановић и Станишић, који су на дан објављивања примирја тражили од Италијана да им предају власт и били одбијени, нису желели да сарађују с Немцима. Након неуспешног позива партизанима да му се придруже у борби против Немаца, Станишић се са 'ђукановићем и Националним комитетом за Црну Гору - већином „националистичких" вођа - повукао у манастир Острог, на изглед неосвојиво планинско уточиште где се налазио Станишићев штаб. Но, ту су их 15. октобра опколиле јаке партизанске снаге пристигле из Херцеговине. Након четвородневне опсаде Острог је пао у руке комуниста; Ђукановић и чланови његовог комитета су стрељани; Станишић је с још неколицином извршио самоубиство. Лашић, који је био на северу, формално је преузео преостали део снага ЈВО у Црној Гори. Оне су биле углавном остављане на миру, јер су до краја октобра биле изгубиле сваки ауторитет, осим местимице на терену. Партизани, који су поново имали власт над великим деловима Црне Горе, чак су одржали „скупштину представника народа Црне Горе“ у Колашину, некадашњој „четничкој престоници“. Новост је био до-

La voce del popolo (Ventimila caduti. Gli italiani in Jugoslavia dal 1943 al 1945,


201

лазак Ђуришића у Србију у новембру. Изгледа да је био побегао из (некада пољске) Галиције и успео да дође до Београда, где је поново ухапшен пре него што је Недић од њега затражио да оснује црногорски добровољачки корпус, који је требало да буде послат у Црну Гору да би се борио против партизана. Немцима се тај тајанствени план није свидео. Ђуришић се обавезао Недићу али је, на свој посебан начин, изражавао и оданост Михаиловићу, на кога је рачунао да успостави везу са западним савезницима. Дошао је у Санџак, где је у области Пријепоља Пријепоља организовао нове четничке снаге. Примирје с Италијом увећало је оптимизам у Србији где је Михаиловић био сматран представником победничких савезника. Пропаганда против њега примљена је с неверицом и гнушањем. Тито је уживао још незнатну популарност. Појавили су се плакати с натписима „Енглези долазе“. Сам Михаиловић није могао да се помири с променом британског става. У то време се налазио у планинском делу југозападне Србије, на Златибору, и настојао је да дође до дела италијанског наоружања са севера Црне Горе. Својим новоформираним покретним борбеним јединицама и окупљеним локалним четницима нападао је немачке положаје у источној Босни. Британци и његова сопствена влада тражили су од њега да, у замену за максималну подршку, појача активности против сила Осовине и да избегава сукобе с партизанима. Британци су желели да га ставе на проверу и да изазову забуну код Немаца. Охрабривао га је долазак бригадира Армстронга с повећаним бројем британских официра за везу, као и прилив нових бораца у његове сталне јединице. Крајем септембра војне операције су стигле до Вишеграда на Дрини, значајног места на путу Сарајево-Београд које су, уз подршку Немаца, одлучно браниле трупе НДХ. Михаиловић је послао изасланике (једног Хрвата и једног муслимана) да разговарају с домобранским официрима који су му исказивали наклоност и жељу да пребегну. Али мирно преузимање Вишеграда онемогућили су други четници. Иако је железнички мост преко Дрине био срушен, као и неколико мањих мостова на прузи Ужице-Вишеград, та операција није била успешна. Прогонећи Немце ка Сарајеву четници су зашли на партизанску територију, а са зачеља су их напали партизани из Црне Горе. Уклештени између партизана и Немаца, који су прешли у противнапад, четници су били присиљени да се повуку преко Дрине. Михаиловић је свој штаб у Србији преместио нешто северније. Организоване су саботаже на другим местима, на речном саобраћају Дунавом у источној Србији и на железничкој прузи у долини

202


Мораве. Радио „Слободна Југославија" на совјетској територији и Би-Би-Си приписали су акцију на прузи Ужице-Вишеград-Сарајево партизанима. Разочарани Михаиловић је дошао до закључка да треба да се врати свом ранијем начину борбе. У вакууму створеном опадањем ауторитета Недићеве управе, „парадржавна" ЈВО наставила је да се увећава, али неорганизовано и углавном под утицајем Мољевићеве „равногорске" политике. Самоименовани одбори надзирали су сеоске учитеље и свештенике. Команданти бригада постављали су „правне референте“ да обављају послове обласних судова. Врховна команда оптуживала је команданте за произвољне и неовлашћене поступке. Увела је забране коцкања, проституције, пијанства и неморалног понашања. Издала је упозорења да њеној власти подлежу све оружане снаге на територији Краљевине Југославије које се боре против „непријатеља“. На врху списка тих снага били су комунисти. Михаиловић је схватао да су Немци очекивали да ће партизани настојати да пређу у Србију, што би довело до борбе с „националистима", али и омогућило окупаторима да обе те стране лакше униште. Требало је привући Хрвате и муслимане. Један прави Хрват се крајем лета придружио групи око Михаиловића. Био је то Владимир Предавец, син једног предратног потпредседника ХСС-а. Он се био склонио у Београд где је одржавао везе с осталим избеглим Хрватима, с тајном командом ЈВО и с генералом Трифуновићем. Упоредо с повећаним оптимизмом међу Михаиловићевим присталицама ишао је и пораст одбојности сељака, којима је лична безбедност била важнија од патриотизма и идеологије, према свим наоружаним формаци јама. Немци су наставили с узимањем талаца и хапшењима, иако у знатно мањем броју. У септембру су у специјалној акцији Гестапоа ухапшени мајор Жарко Тодоровић и већина чланова илегалне команде ЈВО у Београду која је званично била надлежна за „северне територије“ (области северно од Дунава и Саве, укључујући Хрватску и Словенију) и послати су у различите логоре. Михаиловић је Тодоровића заменио генералом Светомиром Ђукићем Који је живео у главном граду на „условној слободи“. Ситуација се крајем године поново смирила. Партизани нисууспели да се пробију из Босне. Немци су на терену тај покушај протумачили као одсуство непосредне опасности од искрцавања у Далмацији, мада је Хитлер и даље веровао да она постоји. Након повлачења Италијана Немци су били присиљени да преузму одговорност за читаву југоисточну Европу. У томе су успевали свођењем власти


20 3

на основне елементе, усаглашавањем дејства њених органа и закаснелим прихватањем става Италијана да се не могу ослањати само на војна средства. У новембру су већ били прихватили чињеницу да им је најопаснији противник Тито. Херман Нојбахер, високообразовани аустријски нациста, бивши градоначелник Беча, постављен је за специјалног спољнополитичког представника за југоисток са седиштем у Београду и поверено му је да руководи националним антикомунистичким снагама. Он је распарчавање Југославије уопште, а још више подвргавање Срба владавини терора која је изазивала мржњу према Немачкој, сматрао грешком. Да би од Србије створио центар антикомунистичке делатности, желео је да у њој води разумнију политику и био је присталица уклањања усташа с власти у НДХ. Имао је подршку унутар Министарства спољних послова и у војним круговима, а савезнике је нашао и међу особљем Цивилног управног штаба немачког генерала и војнообавештајне службе у Београду. У октобру је Рибентропу изложио своје предлоге: стварање шире српске федерације коју би чинили Србија, Санџак и Црна Гора, давање стварне извршне власти федералној влади, постављање Недића за председника и свођење немачке војне власти на надзорну улогу. Рибентроп је у децембру те предлоге проследио Хитлеру. Нојбахер је у њима отишао предалеко, те они нису били остварени, мада му се приписују мере захваљујући којима је окупациони режим у Србији претрпео промене. Квоте за одмазду биле су укинуте, а већ крајем те године стрељање талаца постало је реткост. Нојбахер је био умешан и у ослобађање Ђуришића, након што је он по доласку у Београд био ухапшен. Покушао је да уједини преостале антикомунисте у Црној Гори, али „зеленаши“ Крста Поповића који су се залагали за независност нису хтели ни да чују за повезивање са Србијом. Његов још већи проблем био је да истовремено удовољава српским антикомунистичким осећањима и да сарађује с албанским антисрпским националистима. У Загребу је посредно ступио у везу с Кошутићем да би истражио могућности стварања нове владе, али без успеха. Уз помоћ војне обавештајне службе успео је да у периоду од половине новембра до краја године постигне тајне споразуме са четворицом Михаиловићевих команданата, међу којима су били и капетан Никола Калабић и мајор Војислав Лукачевић. Ти споразуми су се односили на прекид непријатељстава у трајању од пет до десет недеља како би се омогућио превоз индустријских производа и престали напади на руднике и мостове, као и да би се спречили

204


сукоби с муслиманским милицијама. Неки од тих споразума укључивали су и заједничке акције против партизана уз услов обезбеђења наоружања. Њима нису били спречени повремени сукоби и Немци су дошли до закључка да су тиме само ојачали четнике и олакшали њихово убацивање у Недићеву управу. Наведена четири официра, који су се нашли у процепу између комуниста и Немаца, уз све мање залихе, по свој прилици су те споразуме склопили да би пребродили тешке тенутке. Оптимистички су их тумачили као израз слабости Немаца. Но, Немци су их, много реалније, сагледавали као израз слабости Михаиловићевог покрета. Тим тајним договорима није много постигнуто, осим што је за њих, пресретањем и дешифровањем порука, сазнао Черчил који се упознао и са целовитим текстом споразума с Лукачевићем, што је знатно утицало на став Британаца. Дајући своју сагласност, Вајс је нагласио да сумња у поузданост и могућност ширења такве „сарадње“ и да сматра да Михаиловић није одустао од своје намере да се бори против Немачке. Михаиловић у свему томе није учествовао нити има доказа да је за то дао сагласност, иако је британска војна обавештајна служба сматрала могућим („веома могућим“, рекао је Дикин) да је то прећутно одобравао. Званично је изјавио да су ти споразуми лажни и да им је намера да окаљају његов углед код савезника. Мање званично, назвао их је неовлашћеним чином издаје. Осмог децембра је наредио да се с окупаторима не смеју одржавати везе, још мање склапати споразуми. Нојбахер је покушао да ступи у лични контакт с Михаиловићем, али у томе није успео због противљења међу Немцима и ометања од стране Недића који се плашио конкуренције. Недић је, у ствари, био најслабија тачка у Нојбахеровим плановима. Већ је био изгубио поверење већине Срба, Немци су му само делимично веровали, а поверење у њега нису више имали чак ни виши службеници његове сопствене владе. Локална власт је углавном била на страни Михаиловића, као и већи део СДС. Чак су и Љотићеви добровољци крајем 1943. морали да прибегну присилној регрутацији. Нојбахер није могао да превазиђе недоследност немачке политике према Србима, нити да спроведе стратегију која би надокнадила све мању способност те политике да проблеме решава искључиво силом. У Далмацији је примирје с Италијом дочекано с одушевљењем. Понегде и у једном тренутку чинило се да је оно захватило све италијанске војнике и локалне цивиле, партизане и националисте. Италијански генерал који је командовао XVIII армијским корпу-


20 5

сом бавио се мишљу да позове партизане да се придруже његовим трупама у борби против Немаца. Командант дивизије „Бергамо“ у Сплиту дао им је оружје, након што је оно било послато и "ђујићевим четницима. Партизани су хтели да преузму власт и тражили су да им се Италијани придруже или бар да им предају сву војну опрему и оду. После недељу дана дошао је командант партизанске Прве пролетерске бригаде, генерал НОВ Коча Поповић, у пратњи Дикина и постигао договор о предаји Сплита, италијанског наоружања и залиха и о повратку италијанских трупа у Италију. Држао је Сплит десет дана и напустио га после бомбардовања немачке авијације и доласка 5б дивизије „Принц Еуген“. Више од 9.000 заосталих Итали јана је заробљено и послато у заробљеничке логоре у Немачкој; пет генерала и седамдесет шест других официра је стрељано. У једном кратком периоду обала од Сушака до Сплита практично је била у рукама партизана који су окупљали добровољце, али и вршили мобилизацију нових бораца, и разрачунавали се с Италијанима и домаћим противницима. Промихаиловићев одбор у Сплиту забринуто је покушавао да од Михаиловића сазна да ли намерава да пошаље трупе да бране Далмацију од Немаца. Одбор је окупио неколико стотина наоружаних добровољаца које су партизани позвали да се придруже НОВ. Неки су то и учинили. Други су отишли Ђујићу. Једна јединица је покушала да у име ЈВО заузме нека острва и ту дочека Британце; међу преживелима који су успели да се домогну Барија било је разних четничких личности, од Грђића до Жујовића. Одушевљено је реаговао и усташки режим прогласивши „завршни чин хиљадугодишње борбе“ Хрватске на Јадрану. Павелић је поништио понуду круне дому савојском, укинуо Римске споразуме с Италијом, прогласио прикључење Далмације НДХ и објавио амнестију за све Хрвате који су се били прикључили устаницима да би избегли италијанска злодела. Хрватски територијални захтеви досезали су на југ до Котора и на север до Ријеке и Истре, али је италијанско повлачење затекло режим у НДХ неспремним. Немци су имали планове за ванредне ситуације и напредовали су ка обали. Павелићу је кратко речено да ситуација не дозвољава да влада НДХ поставља било какве захтеве: област Јадранске обале била је немачка оперативна зона. Предузето је више операција против Партизана који су поново држали веће области НДХ. Обалу је требало обезбедити, као и руднике у Босни, пољопривреду у Славонији и железничке везе Аустрије са Загребом и Београдом. Немци су своју власт проширили и ван НДХ. Италијанске провинције Удина, Го-

20 6


рице, Трста, Пуле, Ријеке и Љубљане постале су оперативна зона АсЈпаИзсћез Ки51еп1апс1 (Јадранска обала) под управом Фридриха Рајнера, гаулајтера Корушке. Немци, међутим, нису имали довољно трупа да замене Итали јане. Снаге НДХ сматране су неупотребљивим, те је за §5 јединице регрутован све већи број фолксдојчера. Од марта 1943, за заштиту железничке пруге Загреб-Београд у равничарским областима Срема и Славоније коришћена је козачка коњичка дивизија, основана и обучавана у јужној Русији. У тој дивизији, коју су чинили црвеноармејски ратни заробљеници и дезертери, као и регрути из окупираних совјетских области, поред Козака било је и Туркмена, Аџара и Калмика. Област њиховог дејства се од октобра ширила, а њихово необуздано понашање уливало је становништву страх. У НДХ, која је углавном била третирана као окупирана територија, биле су доведене и холандске и скандинавске 85 јединице. Протести усташа да су области и села били проглашавани герилским гнездима само да би немачка војска могла да све физички способне мушкарце одводи на рад у Рајх били су без оклевања одбијани. Немци су успели да се поново стабилизују и, када су се уочи Конференције у Техерану у новембру савезници коначно определили за Тита, немачке операције против устаника још једном су драстично умањиле отпор у Југославији. Ипак, њихова власт на јадранској обали била је несигурна и нису могли да контролишу сва острва. У западним областима Југославије била је успостављена равнотежа између немачке власти и слободне територије НОП-а. Но, географска распоређеност снага омогућила је партизанима да пре доласка Немаца преузму највећи део италијанског наоружања. Било је то први пут да је један „подземни" покрет био у ситуацији да дође до правог наоружања. То је значило да је од тада Титова НОВ могла знатно да јача, нарочито захваљујући каснијим већим количинама италијанског наоружања које су им западни савезници у Италији уступили. Крајем године нова Врховна команда италијанских снага, чије су постојање савезници одобрили, жалила се да је њима у Италији узимано превише да би било слато југословенским партизанима. Наслеђивање италијанског наоружања имало је велики морални значај за Титов покрет, као и подршка коју је он добијао у емисијама радија Би-Би-Сија. Могло би се чак рећи да су те емисије у моралном погледу биле исто толико значајне колико италијанско наоружање у војном. Али комунистичко руководство, оптерећено оним што Ђилас назива „догматским идеолошким неповерењем"


207

према Британцима 21, није знало како да ту подршку схвати. Тито је био љут што није унапред био обавештен о примирју, јер би то његовим јединицама омогућило да узму још више оружја и приговарао је да партизани нису добијали довољну помоћ из Италије. Одушевљење које је завладало после 8. септембра и подршка савезника ипак су допринели да се многи у ранијој италијанској зони који су желели да буду на страни савезника сада придруже партизанима. Дошло је до новог таласа дезертирања из редова домобрана, и то толико јаког да је независни пронемачки хрватски „националсоци јалиста“ Стјепан Бућ предложио да би „нашу војску требало одмах распустити“. Локални четници, као и наде које је Михаиловић полагао у њих, распршили су се чим је нестало подршке Италијана. С друге стране, Титов Врховни штаб није очекивао да ће Немци бити толико јаки да против устаника предузму нове операције широких размера из више праваца. Партизани су морали да напусте своје територије и да се концентришу на поједине области. Четници у источној Босни су опстајали захваљујући подршци народа и Михаиловићевом утицају, а било је у НДХ и других малих области под четничком влашћу. Муслиманских партизана је и даље било мало. Пад Тузле у североисточној Босни почетком октобра био је значајан догађај који је помогао комунистима да привуку муслимане суочене са сукобима Срба и Хрвата око Босне. Читав један домобрански гарнизон - 2.200 војника и седамдесет четири официра - прешао је партизанима са својим командантом, пуковником Сулејманом Филиповићем. Муслиман и бивши редовни официр југословенске војске, он је позвао домобране да се придруже партизанима и био је постављен за генерала НОВ. Неки од независних оружаних муслиманских покрета су се распали јер је део њихових припадника прешао партизанима. Проблем с којим се у западним областима Југославије суочавао покрет под вођством КПЈ био је у томе што је његова стратегија пре 1941. била углавном усмерена против српске хегемоније, рачунајући на подршку несрпског становништва, али су у рату Срби постали најјача партизанска потенцијална база. У хомогенијим хрватским сеоским областима, у којима је утицај усташа био слабији а покољи нису достизали необуздане размере, четници нису имали упориште, а Хрвати су се тешко одлучивали да се придруже уста-

Wartime

208


ницима. Да би привукли Хрвате, и нарочито присталице ХСС-а, комунисти су настојали и да поделе и да придобију привремено руководство ХСС-а, те су у својој пропаганди посебно истицали „Хрватску“, на рачун „Југославије“, што је изазивало незадовољство српских партијских кадрова у Хрватској. Област Кордуна, јужно од Загреба, која је била насељена Србима, била је од 1941. језгро комунистичког устанка у Хрватској и поднела је највеће жртве од активности усташа и противустаничких операција. У лето 1943. њено становништво било је на крају снаге и, настојећи да преживи завршну фазу рата, показивало је знаке окретања од НОП-а. Истицање Хрватске и присуство бројних Хрвата који су променили страну у политичким комитетима и међу војним старешинама утицали су на српске партизане, чији је главни задатак све више постајала борба против српских четника. Прелазак знатног броја истакнутих кордунашких партизана у редове четника уплашио је руководство НОП-а. Мудро осмишљен федерални програм и национална политика КПЈ, њена спремност да преобраћеницима опрашта рани ја злодела и масовно примање хрватских регрута јесу привлачили већи број Хрвата, али су и изазивали забринутост хрватских Срба. Многи су ипак сматрали да ће под притиском Запада Титов покрет морати да се промени. Привремено руководство ХСС-а у Загребу око Кошутића одржавало је повремене, али ограничене и доста проконтролисане контакте с Мачеком који је и даље био у кућном притвору. Идеја које се пропаганда ХСС-а држала била је да ће се, када дође време и на позив Мачека, јединог легитимног представника те странке, под његовим вођством читав народ дићи да оствари слободу Хрватске. У међувремену, то руководство је настојало да обезбеди да хрватски народ изађе из рата са што је могуће мање жртава и одржавало је везе с једним бројем високих домобранских официра, за чију помоћ су сматрали да ће бити битна у кључном тренутку завршетка рата. С Кошутићем је контакт остварио Младен Лорковић, један из редова умеренијих усташа који су почели да верују у могућност победе савезника, који је желео да установи да ли би ХСС била спремна да уђе у нову коалициону владу НДХ. У контакт с њим су ступили и Глез и представник Нојбахера у вези с могућношћу стварања алтернативне владе под вођством ХСС-а. Кошутић је обазриво предложио неполитичку владу, али је преко Истанбула послао поруку влади у избеглиштву о тим контактима: ХСС је била спремна да обнови разговоре с Михаиловићем и да пошаље представника у Ис-


20 9

танбул на консултације с југословенском владом и Британцима. У то време, ХСС није више имала министре у Пурићевој смањеној и неполитичкој влади и није добила никакав одговор. Немачка војска је изнела још радикалније предлоге. После обиласка НДХ Вајхс је био разочаран чињеницом да су, осим Загреба и области под немачком окупацијом, остатак НДХ чиниле било српске слободне територије (четници) или Титове совјетске територи је (партизани). И он се залагао за много јаче немачко ангажовање и драстичне промене. После састанка код Хитлера 29. октобра до стварних промена није дошло, осим што је уједињена команда. Вајхс је очајнички упозоравао на опасност коју представља немоћ НДХ. Павелић се уплашио. Неколико дана пре примирја с Италијом именовао је нову владу која није баш била „нова“, али њом није лично председавао поглавник. Личност коју је Павелић одабрао да буде председник владе био је заборављени Никола Мандић, који је био потпредседник Сабора Босне и Херцеговине под влашћу Аустроугарске и помоћник гувернера у време Првог светског рата. Да би се спречиле немачке критике оружаних снага НДХ, за министра оружаних снага постављен је Глезов кандидат, генерал Фридрих Навратил. Војска је одмах реорганизована у мање и покретније јединице под контролом Немаца - око 170.000 војника, према извештају Кашеа у октобру. Број припадника Усташке војнице повећан је на 45.000, већином одлучних младих добровољаца који су били спремни да се фанатично боре за своја убеђења и на које општа промена расположења није утицала. Није дошло до политичког преуређења државног апарата и различити немачки органи наставили су да воде различите и често међусобно сукобљене политике. Непосредно после примирја с Италијом, поједини немачки команданти исказивали су спремност да за помоћ у обезбеђивању по јединих области користе неке четничке одреде. У контакту с представником Абвера Хансом Отом, који је био преговарао с Титовом командом, Јевђевић је у Херцеговини понудио 5.000 бораца. Једном приликом Ђујић је једном италијанском официру за везу изричито рекао да ће се придружити Британцима чим се буду искрцали, али како они то нису учинили, а Италијани су отишли, и он је заштиту од усташа и комуниста потражио код Немаца. Немци му нису веровали и у северној Далмацији је дошло до сукоба с месним четничким командантима, као и између њих. Наредбе Команде за југоисток да се прекине с контактима те врсте и да се истакнути четници похапсе нису свуда биле спровођене. Москва је Титу ре-

210


довно прослеђивала ухваћене поруке које су се односиле на разговоре четника и Немаца да би биле коришћене у пропагандне сврхе. Зачудо, Каше, проусташки немачки дипломатски представник у Загребу, подржавао је настојања да се придобије Јевђевић, као и да се с партизанима постигне нов договор. Његова замисао је била да су такви договори поткопавали политичке и моралне темеље устаника, уносили раздор између хрватских и српских партизана и доприносили неслагањима међу српским устаницима. Желео је да иде даље од онога што су војна лица поново покушавала. Глез је, посредством Ота, преговарао с Маријаном Стилиновићем, изаслаником Титовог Врховног штаба. Они су крајем децембра практично постигли споразум да се са заробљеним партизанима поступа као с ратним заробљеницима, као и о размени заробљеника. Пошто Вајхс није желео да званично призна НОВ као учесника у рату, тај споразум никада није потписан, али га је Глез ипак примењивао на основу Вајхсове начелне одлуке да се укину одмазде и Хитлеровог званично необјављеног наређења од 31. децембра да се заробљени партизани не стрељају. Али SS јединице и Усташка војница нису сматрали да их такви договори обавезују. Брутални упад SS јединица у једно село западно од Загреба био је непосредан повод за проповед надбискупа Степинца 31. октобра, у којој је он подједнако усмерио своје оптужбе за „неправде и насиља учињене у име класних, расних и националних теорија". „Класно“ се недвосмислено односило на комунизам, али су његовог рођеног брата који се борио на страни партизана Немци ухватили и стрељали, а надбискуп је, из бојазни да би то могло угрозити становништво, тада већ одбијао захтеве усташа да наложи свештенству да проповеда против комунизма. Министар образовања је у штампи напао „тог високог црквеног достојанственика који је недавно у својим проповедима изашао из оквира својих надлежности и умешао се у ствари у које се не разуме“. Мандић и Лорковић су упозорили Степинца да не претерује. Примирје с Италијом је и у Словенији, нарочито у Љубљанској провинцији, дочекано с радошћу, која је ипак била помешана са страховањем од реакције Немаца. Већина Словенаца је, упркос свим локалним националистичким манифестацијама, веровала у коначан пораз Немачке и гајила пројугословенска осећања. Немачке трупе су већ почеле да крстаре провинцијом. Већи број њих, нарочито SS јединице, дошао је после 8. септембра да обезбеди железничке саобраћајнице. Италијанске трупе, опкољене у градовима,


211

биле су разоружане. Провинција је постала део јадранске оперативне зоне, јер су партизани у њеном великом делу преузели власт. Током лета партизани су водили разговоре с Италијанима и од њих тражили да се окрену против Немаца или бар да им препусте своје наоружање и да оду. На појединим местима наоружање им је предавано. Одмах по склапању примирја добили су још веће количине наоружања, уз образложење да представљају једине признате савезнике у том региону. 22 „Контрареволуционари“ (како словеначки историчар Бојан Годеша назива антикомунисте) су се разликовали у степену свог антикомунизма, у свом односу према италијанском режиму и у томе како су желели да организују послератну Словенију, али се већина њих припремала за долазак западних трупа. Признавали су највиши легитимитет југословенске владе у избеглиштву, па и генерала Михаиловића. Словенска завеза (СЗ), у којој је главну реч водила СЉС, планирала је да преузме МУАС, чије су јединице, под вођством Михаиловићевих официра, требало да дочекају Англо-Американце. Став обеју страна био је „ко није с нама тај је против нас“23. Наоружани италијанском артиљеријом, партизани су нападали, уништавали и растурали своје неодлучне противнике који нису имали јединствену команду нити поуздана средства комуникације, а ни англо-америчку подршку. Након уништења језгра своје „Плаве гарде“ у Грчарицама, разочарани Новак се повукао из СЗ и отишао у Италију. Њега је на положају Михаиловићевог команданта „у сенци" за Словенију на крају заменио пуковник Иван Презељ, који је пре тога радио с Ваухником. МУАС, која је променила име у Словеначка народна војска, концентрисала је знатан број бораца у и око замка Турјак, двадесет километара југоисточно од Љубљане, очекујући покрет ка обали Јадрана. Партизани су напали и заузели замак и побили све „белогардејце" (како су их они звали) које су ту нашли („да би их деморалисали", рекао је Едвард Кардељ). Постоје несугласице о броју заробљеника који су стрељани у оба та случаја, као и око партизанског терора над италијанским становништвом на словеначкој обали Јадрана и у Истри пре доласка Немаца. Након консултација с бискупом Рожманом, Немци су за формалног начелника Љубљанске провинције поставили Рупника, коTwelve Months with Tito's Partisans, Kdor ni z namijeproti nam. Slovenski izobraženci med okupatorji, Osvobodilno fronto in protirevolucionarnim taborom,

212


ји је за време владавине Италијана био градоначелник Љубљане. Бискуп га је уверавао да ће му пружити сву моралну подршку јер се морало нешто учинити да се грађански рат прекине. Немачка окупација је била строжа од италијанске, али није било „германизације“. Стварна власт била је у рукама SS генерала Ервајна Резенера који је основао Командни штаб за елиминацију оружаних група чији је основни задатак био да очисти Истру и обалу Јадрана и да обезбеди главне железничке саобраћајнице. Опсежним операцијама најпре је очишћен највећи део територије коју су дуж старе италијанско-југословенске границе кратко време држали партизани, а средином новембра партизани су били потиснути и с великог дела територије коју су држали у Љубљанској провинцији. Рупнику је дозвољено да оснује Словенско домобранство, добровољачке јединице које су у почетку имале 1.000-2.000 бораца, углавном припадника бивше сеоске страже МУАС. Старешински кадар такође је био из МУАС и чинили су га официри бивше југословенске војске који су се придружили СЗ. Резенер је преузимао све већу власт како би, ради безбедности Немаца, користио домобране против партизана, док су се Рупникове надлежности над оружаним снагама смањивале. Како је ОФ, којом су руководили комунисти, напустила Љубљану и отишла на ослобођену територију, а у градовима су владали контрареволуционари, дошло је до јачања подела и оштријег међусобног обрачунавања. Но, међу антикомунистима је и даље владала пометња. Многи су се придружили домобранима (нарочито бивши југословенски активни официри), како би заштитили и снабдевали преостале илегалне, Михаиловићу наклоњене „четнике". Рупникови нови словеначки домобрани углавном су били на страни западних савезника. Веровало се да су партизани и немачка полиција били одговорни за мистериозне ликвидације, а шириле су се и гласине о споразуму партизана и Немаца да спрече инвазију савезника. Тито је Македонију сматрао потенцијално повољним тереном за активност. Схватио је да би КПЈ могла да извуче корист од одбојности коју је становништво осећало како према предратној српско-југословенској тако и ратној бугарској владавини. Но, бугарска управа је успела да се убаци у организације КПЈ све до Ниша и да успешно омета њен рад у окупираним областима. Титов изасланик Темпо дејствовао је из западног дела Македоније који је био припојен Албанији, где су услови за рад били повољнији. Италијани су били попустљиви, Срби су се бунили против насиља албанских националиста који су уживали подршку Италијана, док је муслима-


213

не плашила осветољубивост српских четника, али партизани су ту стекли чврсто упориште тек после италијанског повлачења. Новооснован Главни штаб НОВ за Македонију је готово током читавог периода до краја 1943. држао властуделовима западне Македоније. Македонски партизани су тражили јавно изјашњење о националним циљевима те борбе, те је објављен манифест с позивом на устанак против свих непријатеља - бугарских окупатора, Михаиловићевих српских хегемониста, албанских хегемониста и македонских фашиста Ванче Михаилова 24 - у братском савезу с осталим југословенским народима. Текст манифеста је на изглед подразумевао останак Македоније у Југославији, али је давао подршку и уједињењу читаве Македоније и, коначно, балканској федерацији. Изазвао је негативне реакције међу партијским активистима у Скопљу и другде. Од септембра је Темповом штабу била придодата и мисија 50Е. Централни комитет КПЈ га је упозорио да буде на опрезу када су у питању Британци. Иако је имао мало поверења у њих, Темпо је с њима обилазио села како би показао да партизани ужива ју подршку западних савезника. У традиционалном македонском стилу, организовао је и скуп свештеника с територија под влашћу партизана ради разматрања евентуалног оснивања независне Македонске православне цркве. Присуство Британаца показало се корисним као противмера Михаиловићевом покрету који се био раширио међу Србима у областима северно од Скопља и у западној Македонији. ТЗурићев мали Вардарски корпус, у чијем саставу су углавном биле српске избеглице од бугарске и италијанско-албанске владавине, борио се против партизана и одржавао је скупове. Како су Албанци свих опредељења желели да задрже нове границе, Михаиловићу је било практично немогуће да успостави везу с потенцијално прозападним Албанцима, а КПЈ се нашла у необичном положају покровитеља и предводника мале Комунистичке партије Албаније, док је свуда око себе наилазила на непопустљив отпор. Дозвољавала је да се у њеним изјавама појављују слогани о самоопредељењу Косова. На састанку месних делегата за Косово, који је последњег дана 1943. одржан у селу Бујан код Ђаковице, постигнут је договор да се оснује обласно народноослободилачко веће за Косово и Метохију. На састанку је потврђено да на тој територији


214

живи „већинско албанско становништво које жели придруживање Албанији“, да је једини начин да се тај циљ оствари „заједничка борба с другим народима Југославије против окупатора и њихових слугу“ и да та област има „право на самоопредељење, све до отцепљења и укључујући њега“. Уз такве уске оквире и противречности, на Косову су постојале мале могућности за активности југословенских партизана. Немци су албанском национализму угађали у још већој мери него Италијани пре њих. Њихов поуздани човек на Косову био је Џафер Дева који је постао министар унутрашњих послова у албанској влади и који је окупљао добровољце за борбу против „српских разбојника“ и организовао нов талас прогона Срба. * Идеју о уједињеној Југославији подржавали су представници предратног режима - краљ, његова влада и Михаиловић, Тито и руководство КПЈ као и све већи број Југословена. Било је очигледно да стара идеологија „потпуног“ југословенства није остварила свој циљ, али је, након што се чинило да је идеја о Југославији пропала, „југословенство", које је ширено током читавог периода двадесетих и тридесетих година 20. века, једноставно ипак избило на површину. Док су партизани крстарили Босном, КПЈ је ширила идеју о поновном уједињењу Југославије на потпуно другачијој идеолошкој, друштвеној и политичкој основи. Њен Народноослободилачки покрет попуњавао је празнину одсуства власти која се постепено ширила. Основу тог покрета су и даље чинили Срби, али његове темеље није представљала Србија и придруживала му се већина оних који су желели да напусте непријатељски табор и да раскину с прошлошћу. Када су Немци успоставили власт на њима битним територијама, велике области у Босни и унутрашњем делу Хрватске препустили су Народноослободилачкој војсци (НОВ). Она је сада добијала помоћ од савезника у Италији. Партизани су крајем августа 1943. заузели Јајце у централној Босни, с његовом импозантном тврђавом, и учинили га својом новом „престоницом“. Тито је сматрао да је дошао тренутак да доврши успостављање контравладе, започето у Бихаћу, и да то озваничи на Другом заседању АВНОЈ-а - Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије. Било му је јасно да широке народне масе, нарочито у Србији, нису још биле спремне да се одмах одрекну монархистичке традиције, да је најпре требало


21 5

постићи да та контравлада постане међународно призната и да мора да пази да не уноси пометњу у совјетско-британске односе. Друго заседање АВНОЈ-а започело је 29. новембра 1943, уз учешће 142 делегата из редова комуниста и њихових сарадника и присуство британских и америчких официра за везу, који вероватно нису разумели излагања говорника. У њима је одбацивано двадесетогодишње угњетавање од стране шачице великосрпских хегемониста и издајника чије су вође и даље уживале подршку „наших савезника“. АВНОЈ је представљен као спој више „националних“ покрета ко ји се односе на поједине територије. Донето је више одлука којима је практично основана нова држава под називом Федеративна Народна Југославија, „заснована на праву сваког народа на самоопредељење, укључујући право отцепљења, или на уједињење с другим народима на основу истинске воље свих народа Југославије потврђене трогодишњом заједничком Народноослободилачком борбом у којој је исковано нераздвојиво братство југословенских народа [који желе да] остану уједињени у оквиру Југославије". И поред непрецизности у изражавању, КПЈ је разјаснила своје гледање на федералну Југославију као на заједницу равноправних народа помињући Србе, Хрвате, Словенце, Македонце и Црногорце, као и „народе Србије, Хрватске, Словеније, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине“. Никаква одлука није донета у вези са статусом Босне и Херцеговине, мада су муслимани поменути као посебна етничко-верска категорија. Тешко је било дати дефиниције Македоније и Црне Горе. Већина Црногораца, чак и међу партизанима, себе је и као „Црногорце“ сматрала делом српског народа. Питање Македоније тицало се и других балканских народа и у Јајцу је била присутна само неколицина Македонаца. Још осетљивије је било питање Косова. Лакше је било полагати право на неповраћене територи је на северозападним предратним међународним југословенским границама. АВНОЈ је преузео законодавну функцију, а Титовом Народном комитету доделио карактер привремене владе. Питање монархије остављено је да га народ разреши по завршетку рата. У међувремену је краљу Петру II забрањено да се врати у земљу, а влади у избеглиштву одузето је право да званично представља Југославију. У партизанској војсци уведен је чин маршала. На предлог словеначке делегације он је додељен Титу, који је већ био предмет култа од ког је већи био само култ Стаљина. Међународно одељење Централног комитета Свесавезне комунистичке партије бољшевика (СКП) и даље је дозвољавало Титу да

216


дела онако како је он сматрао да је за Југославију најбоље, уз широка оквирна усмерења, све док се то није косило с интересима Стаљинових англо-америчких савезника. Када је реч о одлукама донетим у Јајцу, Тито је о њима обавестио Москву на начин који је на најмању могућу меру свео шансе да њихов значај у последњем тренутку буде драстично умањен. Најавио је планирану трансформацију АВНОЈ-а у основу за нову владу, али није поменуо краља и владу у избеглиштву. Једноставно је тврдио да му је шеф британске мисије рекао да Лондон неће наставити да их подржава. Стаљин је у првом тренутку био љут јер се плашио да ће одлуке АВНОЈ-а, које су се поклопиле с Конференцијом у Техерану, отежати његове преговоре са западним савезницима. На његово изненађење, одлуке донете у Јајцу нису наишле на противљење јер су Англо-Американци прихватили Титово гледиште да његов покрет није био само ефикаснији већ и једини покрет отпора. Вођа југословенских комуниста правилно је проценио докле може да иде. Његов НОП је у Босни и Херцеговини привукао знатан број Срба, Хрвата и муслимана који су почели на партизане да гледају као на могуће спасиоце од узајамног уништавања које је трајало већ више од две године. Појединачни национализми су се придружили силама Осовине које су уништиле Југославију и биле на путу да изгубе рат. Нова идеја о „братству и јединству“ националних заједница показала се посебно привлачном у заосталим централнозападним областима с мешовитим становништвом које су веома страдале. КПЈ је показивала разумевање за ставове различитих националности и истовремено се држала идеје о Југославији. Прикривајући у великој мери праве намере, различита локална и национална осећања користила је за своје циљеве. Њене пароле о праву на самоопредељење, уз помињање чак и отцепљења, свакако су наводиле на погрешне закључке; руководство југословенских комуниста никада није веровало да ће до тога заиста доћи. Њихово непоколебљиво самопоуздање је по свој прилици било њихово нај јаче оружје, а проистицало је из фанатичне вере у победу Совјетског Савеза. Титово национално порекло и његова прошлост били су у то време још обавијени тајанственошћу. Делом Хрват, делом Словенац, комуниста који је већи део свог пунолетног живота провео у иностранству, био је истински интернационалиста. Није се плашио суочавања са стварношћу етничких разлика у Југославији. Био је спреман да их претвори у полазну основу за изградњу новог поретка, који је, у то време, још у извесној мери зависио од усагла-


217

шавања револуционарних циљева КПЈ и разних саставних делова становништва чију је подршку било могуће задобити. Раскинуо је са старим поретком и националним ставовима наслеђеним из прошлости. Савезници су били све уверенији да је НОП, чак и под вођством КПЈ, једини покрет који би могао поново да уједини југословенске народе.

КПЈ ослобађа, осваја и обнавља Југославију, јануар 1944-мај 1945.

Иако никада није било озбиљно разматрана, савезничка инвазија ширих размера на обалу Јадранског мора код неких је изазивала бојазан, а код других наду. Од краја 1943. највећи део британске помоћи која је стизала из Италије добијао је Титов покрет. Војни интереси су изискивали да се немачке трупе задрже на Балкану, а потом и да се спречи њихово повлачење из тог дела европског континента. Односи са СССР-ом захтевали су акцију која би се могла сматрати британским доприносом ратним напорима и која би надокнадила дуго одлагање отварања другог фронта у Европи. У политичком погледу сматрало се да би се подршком најактивнијем домаћем покрету отпора британски утицај у обновљеној Југослави ји могао одржати. Југословенски комунисти су били активни, и то јако, јер су остваривали сопствени револуционарни план који је дуго остао незапажен. Хедер Вилијамс каже да је, како је рат против нацистичке Немачке и њених савезника постајао и борба за „врли нови свет“ заједно са херојским совјетским савезником, „настала ситуација у којој су све карте биле на страни Тита и партизана*' 1. У фебруару/марту 1944. Немци су процењивали да је партизана било нешто преко 100.000, од чега 80.000 у НДХ; сами партизани Parachutes, Patriots and Partisans,


219

су тврдили да их је било између 200.000 и 300.000. Оснивање „партизанске владе“ у Јајцу имало је јак утицај на становништво у Босни. Маршал Тито, председник Националног комитета ослобођења Југославије, важио је за државника на челу организације која је у све већој мери постајала званична, али положај Народноослободилачког покрета (НОП) и војске (НОВ) још није био толико чврст. Они су имали власт у западној Босни, деловима источне Хрватске и највећем делу копненог дела Далмације. Четници су имали јаку подршку народа у источној Босни. Све мањи број муслимана одазивао се војним обавезама у НДХ; они су се углавном бранили од отвореног четничког терора, прикривеног партизанског прогона и суровости усташа. Упркос „тузланском ефекту“, разне независне наоружане групе које су штитиле муслиманска села и изводиле антисрпске акције пустошења ипак су попуњавале своје редове онима који су избегавали званичну војну службу и дезертерима. На челу „Муслиманског зеленог кадра“ био је Неџад Топчић. Повремено је сарађивао с домобранима, а понекад и са четницима; одржавао је везе с партизанима, усташе су на њега гледале са све већим подозрењем, а био је у контакту и са 5б. Мухамед Панџа је једно време био на страни партизана, али се, када су га усташе ухапсиле, изјаснио за оданост НДХ. Хуску Миљковића и његову „Муслиманску војску“ од 3.000 бораца покушавали су да привуку и претили му и усташе и комунисти. Он се на крају приволео партизанима и задржао команду над својим борцима, све док усташе нису организовале његово убиство. Муслимани су се постепено окретали ка НОП-у, али, можда још више, и идеји босанске аутономије под немачком влашћу. Повратак SS „Ханџар“ дивизије с обуке у Француској и Немачкој ојачала је такву тенденцију, јер је та војна јединица представљала, у ствари, добро опремљену етничку милицију за локалну употребу. Петнаест муслиманских личности из Сарајева предало је 30. априла отворену притужбу председнику владе НДХ. Што је отпор муслимана у свим областима постајао јачи, то је јачао и притисак усташа на њих, који се у јесен претворио у хапшења и стрељања. КПЈ су у Босни и даље углавном чинили Срби и она је већину муслимана оптуживала за опортунизам или бар за окупљање на чисто муслиманској основи. Тек је новембра 1943, уочи Другог заседања АВНОЈ-а, основано „Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења“ за Босну и Херцеговину, за које је речено да није „ни српско, ни хрватско, ни муслиманско, већ српско, хрватско и муслиманско", док је, на осно-

220


ву слободно изражене воље њеног становништва, та територија тек 1. јула 1944. дефинисана као федерална јединица нове Југославије. НОП је имао проблеме и с Комунистичком партијом Хрватске, јер је расло незадовољство српских партизана. Они су у областима попут Крајине, које су биле исцрпљене ратом и где су они и даље представљали већину бораца, морали да показују да се боре за слободу и Хрвата и Срба, под хрватском заставом, у јединицама које су носиле хрватска имена и имале хрватске политичке комесаре. Уверење да ће савезници убрзо доћи и да неће дозволити успостављање комунистичке власти и сећање на време када је стара Самостална демократска странка, у савезу са Хрватском сељачком странком (ХСС), била српска странка у Хрватској, а не КПЈ, учинили су да у априлу Јоцо Еремић, партизански командант на Кордуну, пребегне с делом својих бораца четницима. Како се то догодило у време покушаја Абвера да установи да ли може играти на карту замора и незадовољства међу партизанима, хрватско комунистичко руководство је одлучило да побуну угуши пре него што се отме контроли. Ухваћена је једна група оних који су пребегли и у једној сеоској школи на слободној територији организовано је суђење у стаљинистичком стилу (прво те врсте), чији су исход била стрељања и бројне пресуде т аВ$епНа. Из бојазни да би се с таквом праксом могло наставити, централно руководство КПЈ опоменуло је хрватско руководство и послало је Кардеља и Ђиласа да среде ситуацију. У септембрује Владимир Бакарић заменио Андрију Хебранга на положају секретара Комунистичке партије Хрватске. Немци су морали да се задовоље влашћу над рудним богатством, обалом и кључним саобраћајницама, а да остатак препусте герилцима. Ту власт су до краја 1943. успевали да одржавају с неколико мањих дивизија Вермахта, с јединицама НДХ под својим надзором, фолксдојчерским и страним SS јединицама и уз помоћ разноврсних веза с герилцима. Присуство савезника у Италији, њихова јача подршка Титу и страховање од англо-америчког искрцавања навели су немачку Врховну команду да у периоду јануар-јун 1944. изврши више краткотрајних операција против устаника како би одређене области очистила од герилаца и обезбедила копнене и поморске саобраћајне правце. Иако не тако ефикасне као раније, те акције су у јануару ипак присилиле Тита да напусти Јајце, а у мају је мало фалило да буде заробљен. Како се немачка експедиција приближавала „престоници" НОП-а, Тито ју је 7. јануара 1944 (стицајем околности управо на дан православног Божића), заједно с Нацио-


221

налним комитетом, Врховним штабом и британском мисијом, напустио. Након две недеље проведене у покрету сместили су се у Дрвару, градићу уједној долини у западној Босни, којује било погодно бранити и где су себи могли да дозволе четворомесечни предах. Ту су примили совјетску војну мисију 2, која се придружила бригадиру Маклејну, Черчиловом сину Рандолфу и једном америчком изасланику за везу. Партизани су одатле слали и сопствене мисије преко Барија (Ђиласа у Москву, Велебита у Лондон). Одлучили су да ће се нова Југославија која је „настала" вољом народа „Србије, Војводине и Санџака, Хрватске, Словеније, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине“ звати Демократска Федеративна Југославија. Проређеност немачких операција и наставак разговора с Абвером о размени заробљеника (и даље под надзором Ханса Ота) омогућили су руководству КПЈ да се усредсреди на домаће супарнике. Припремајући се за повратак у Србију, оно је слало експедиције да униште мрежу ЈВО у источној Босни тако што ће палити прочетничка села а њихове становнике протеривати. Основана је Комисија за борбу против пете колоне, која је била нека врста тајне полиције и њом је руководио Александар Ранковић, српски члан ужег руководства. Извршен је значајан али неуспео покушај да се кроз бугарске положаје изврши продор у јужни део Србије. Тито је доживео још једно изненађење. На дан 25. маја, непосредно после Черчилове најаве да краљ Петар намерава да уклони Михаиловића из владе у избеглиштву, Немци су извршили падобрански десант, користећи планинске SS јединице и специјалне јединице пука „Бранденбург“. Заробили су радио-предајник и део архиве. Тито, његов штаб и чланови савезничких мисија једва су избегли заробљавање и, први пут откако је 1941. кренуо у борбу, комунистички вођа је био одвојен од главнине својих снага и изгубио контролу над њима. Хитлер је веровао да су партизани о нападу били у последњем тренутку обавештени вероватно преко својих веза у НДХ; Тито је мислио да је Черчил одао његово скровиште да би Немци могли да га ликвидирају. Партизане је спасла англо-америчка ваздушна подршка широких размера. Западни савезници су имали превласт у ваздуху; Немци нису имали довољно војске. Тито се поново нашао у бекству, те су Руси, из бојазни од неусклађене

222


команде над партизанима, инсистирали да он буде авионом пребачен у Бари, а одатле у неку сигурну базу. То је 3. јуна и учињено америчким авионом којим је пилотирао совјетски пилот. Британци су били забринути да ће морати да се брину о још једној југословенској избеглици; Тито није желео да буде вођа у избеглиштву. У ноћи између 7. и 8. јуна пребачен је британским ратним бродом из Барија на Вис, острво педесетак километара удаљено од копна које Немци нису били поново освојили и које је претворено у англопартизанску снабдевачку базу. Черчил је прихватио да Тито буде најутицајнија личност у послератној Југославији, али је желео да сачува монархију. Очување монархије представљало је моралну обавезу према младом краљу, као и могући начин свођења Титовог комунизма у умерене оквире и обезбеђења британских интереса. Олакшало би и повратак партизана у Србију, где су они имали слабу подршку у народу. Британски премијер је у јануару започео личну преписку с Титом како би установио да ли би краљ могао да буде прихваћен ако би се престало с подршком Михаиловићу. Тито је захтевао да његов Национални комитет буде признат као једина влада; ако би то било прихваћено, могло би се разговарати о извесној сарадњи с краљем Петром, под условом да се након ослобођења читаве земље о монархији изјасни народ. После венчања Петра II с грчком принцезом Александром у марту, у Лондону, повећан је притисак на њега да именује нову владу која ће склопити споразум с Титом. 3 Британци су за председника владе предлагали Шубашића, који је званично и даље био хрватски бан кога је одредио ХСС уз југословенску владу у избеглиштву, и нестрпљиви Черчил је ишао испред догађаја. Он је 17. маја обавестио Тита да је краљ Петар распустио Пурићеву владу (чији је члан био Михаиловић) и да намерава да за новог председника постави Шубашића; 24. маја (дан пре немачког десанта на Дрвар) о томе је обавестио и Доњи дом Британског парламента. Но, краљ Петар је

Counsellor. Abdication and War: The Diaries of Sir Alan Lascelles


223

тек 1. јуна попустио и објавио (а да Пурић није дао оставку) да је Шубашићу поверио да оснује владу. „Енглеска" је и даље била баук за Тита. Плашио се да јој је намера да сачува Србију за четнике и да му спречи повезивање са Црвеном армијом. Одлагао је политички споразум који су Британци желели да склопе с њим, али је водио рачуна да не изгуби њихову војну помоћ. Настојећи да створи праву војску постављао је велике захтеве и Британцима и Совјетима. Од Совјета је тражио униформе за 100.000 бораца, униформе за пуковнике и генерале, маршалску униформу за себе и ордење. Бекством из Дрвара понос му је био озбиљно повређен и није се пријатно осећао под британском заштитом. Черчил је помислио да би то могао да буде прави тренутак да краљ Петар и његов нови председник владе оду на Вис и постигну договор с Титом. Краљ је био само средство, а Шубашићева влада (у којој у том тренутку није било никог осим њега) била је именована ради постизања тог договора. Тито је био у вези са Совјетима који су га упозоравали на опрезност када је реч о Черчилу. Шубашић је, заједно с британским амбасадором, отишао на Вис, али без краља Петра. Предложио је формирање коалиционе владе у којој би Тито био министар војни, а монарх би остао формални врховни командант, али је потом одмах прихватио (на изненађење комуниста) Титов противпредлог уз незнатне стилске измене. Споразум Тито-Шубашић од 16. августа тешко би се могао назвати компромисом. Тито је дао писмену гаранцију да питање монархи је неће бити покретано пре завршетка рата и изјавио је да му ни је намера да наметне комунистички систем. Шубашић је признао АВНОЈ за једину легитимну власт на територији Југославије, а НОВ за једине легитимне борбене снаге. Он је требало да састави владу од напредних особа које се нису изјашњавале против НОП-а и задатак те владе био би да организује подршку партизанима у иностранству. Тито је предложио две особе за које је тражио да буду у влади. Обе стране су прихватиле обавезу да издају саопштења о својој сарадњи. По повратку у Лондон, Шубашић је, према договору, одмах формирао мали „напредни“ кабинет и позвао народ да се уједини под Титовим вођством. То није било сасвим у складу с британским намерама. Британцима је био потребан југословенски вођа који је могао да окупи све потенцијалне устанике и да спречавањем немачког повлачења с Балкана убрза завршетак рата. Шта ако у томе Тито не буде ишта успешнији од Михаиловића? Бринула их је немогућност партизана

224


да обезбеде подршку у Србији. Упутили су позив Титу да се у Италији састане са сер Хенријем Мејтландом Вилсоном, савезничким врховним командантом за област Средоземља. Тито је посумњао у скривену намеру да га изненаде сусретом с краљем Петром. Његово окружење се плашило за његов живот. Одбио је тај позив са образложењем да он, као председник Националног комитета, може бити позван једино у име једне владе. Черчил је тада искористио прилику да у августу посети Италију и да свој предлог компромиса представи непосредно Титу, те је поновио позив. Тито га је, на савет Руса, невољно прихватио. Черчил му је рекао да не може очекивати никакво политичко признање док не постигне договор с краљем и да му помоћ у оружању није давана да би наметнуо комунистичку власт. Тито је поново дао уверавања да му није намера да то учини, али да то не може јавно да изјави да се не би стекао утисак да то чини под принудом. Када је реч о сусрету с краљем Петром сматрао је да није прави тренутак за то. Састанак са Черчилом веома је утицао на Тита. Увећао му је самопоуздање и Тито је стекао утисак да је НОП прихваћен као нов режим у настанку. По повратку на Вис издао је саопштење као одговор на Шубашићево: циљ споразума био је да се ојача борба за ослобођење и да се спречи да издајице попут Михаиловића преузму власт под окриљем легитимне владе. Томе су уследили краљеви потези управо у том смеру, уклањање Михаиловића с командног положаја и позив свима у Југославији да се окупе око Тита. Тито је с Виса поново планирао операције и управљао њима. Највише пажње је посвећивао Србији. Немачко војно присуство на југословенској територији, које се у периоду од децембра 1943. до фебруара 1944. повећало, након тога је поново знатно смањено. Упркос томе, и поред концентрације партизанских снага у Србији, чак и по цену губљења територија у Црној Гори, њихов покушај из марта и априла завршио се неуспехом. Србија се поново нашла у центру опште пажње јер је започело повлачење Немаца са Балкана. И Англо-Американци и Совјети били су спремни да Титу пруже пуну подршку да повећа присуство партизана у њој. Совјети су му говорили да је Србија стожер који чини темељ признања његовог покрета као водеће силе у Југославији. У априлу је код партизана у Србији дошла још једна мисија 50Е. Тито се плашио да неће бити у току дешавања ако предуго остане на Вису. Искористио је прилику да 18. септембра једним совјетским авионом „умакне" (како се Черчил изразио) у штаб Црвене армије у Румунији.

КПЈ оспобађа, осваја и обнавља Југоспавију, јануар 1944-мај 1945.

Пошто су одлучили да жртвују Михаиловића за рачун Тита, Британцима је било потребно да ту одлуку образложе. Вилсон је у децембру 1943. затражио од Михаиловића да уништи више железничких мостова на рекама Ибар и Морава у Србији у уверењу да овај неће хтети или неће моћи да то уради. 4 Михаиловићево прихватање тог задатка изазвало је запрепашћење и саботаже су отказане. Он више није представљао адут у преговорима с Титом. У међувремену је Михаиловић, под утицајем Топаловића, убрзао разговоре с политичарима и прихватио њихове захтеве. Већина Југословена је тада већ почела да се мири с идејом о обновљеној Југославији заснованој на новом поретку, чак и ако нису били присталице револуције. За Михаиловића је то био последњи тренутак да се суочи с изазовом комуниста. Било му је потребно чрвсто и јасно опредељење страначких политичара за програм који је нудио више од повратка на $1а1и$ ^ио ап1е, да би променио слику милитаризма и национализма и уклонио злокобну сенку чертничког конгреса који је одржан 1. децембра 1941. у Шаховићима у Црној Гори. Зато је намеравао да 1. децембра 1943. организује народни конгрес (још једном на годишњицууједињења из 1918) и, заједно с Топаловићем, радио је предано на томе. Разматране су бројне идеје. С једне стране, политичари су разговарали о обнављању старог савеза „уједињене опозиције' из тридесетих година 20. века, о проширењу федерације како би се узеле у обзир специфичности Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, па и о томе да се о облику владавине одлучује после завршетка рата. С друге стране, разговарало се о „српству", о „уједињењу Србије" и о „мисији Ср6ије“. Припреме су се одужиле, те је конгрес одржан два месеца после Другог заседања АВНОЈ-а и сматран је реаговањем на Титов конгрес. Михаиловићев конгрес је отворен 25. јануара 1944. у селу Ба, недалеко од Равне горе. Већина од 274 учесника били су из Срби је, неки су дошли из Црне Горе и Босне, било је неколико избеглих избеглих

226


Хрвата, један Словенац и један муслиман (укупно шест несрба). На основу њихове страначке припадности, сматрало се да представљају Народну радикалну, Демократску, Самосталну демократску, Југословенску националну, Земљорадничку, Социјалистичку и Републиканску странку, као и разне културне, спортске и друге организације, као знак победе вишепартијске демократије над српским екстремним национализмом штетним за политичке странке. Конгрес је представљао и реакцију против произвољног понашања неких од команданата, као и обрачун између Мољевића (у име Равногорског покрета) и Топаловића (у име странака). Уочи скупа владала је напета атмосфера, јер је Михаиловић отворено и без резерве стао на страну Топаловића. У уводном излагању истакао је потребу повратка на нормално стање кроз поштовање законитости и одбацио је идеје о привременој диктатури и колективној одмазди. Топаловић је изабран за председника овог конгреса који је усвојио више резолуција. Југославија је требало да буде обновљена као монархијска, уставна, парламентарна и савезна држава коју би чинила три економски, друштвено и културно аутономна ентитета - Срби ја, Хрватска и Словенија. Сваки од њих би одређивао облик аутономије сопствених различитих заједница. Промене би, после потпуног ослобођења и поновног успостављања уставног поретка, у дело спровела скупштина изабрана на слободним изборима. До тада би чланови политичких странака и других организација, укључујући Равногорски покрет, дејствовали заједно у оквиру Југословенске народне демократске заједнице, која је основана да их удружи, уз проширен Централни национални комитет, чији је задатак био да сарађује с владом у избеглиштву и савезницима. Упућен је позив КПЈ да им се придружи и изражено је неслагање с њеном једностраном акцијом. Реторика је била снажна када је била реч о „демократији“, „монархији", па и „федерацији“, али неодређена у погледу територија федералних јединица. Питање мањина у оквиру три „националне“ јединице углавном је заобиђено. Иза наводних страначких представника нису стајале страначке структуре. Главна резолуција је донета 27. јануара, на дан Светог Саве, што је изгледало да јој даје српско обележје. Иако су Британци практично већ били дигли руке од Михаиловића, у Србију се вратио просавезнички оптимизам. Поново су оживела југословенска осећања, иако се нису сасвим уклапала у планове који су произлазили из Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу. То је охрабрило Михаиловића, који је поново покушао да успостави

КП) ослобађа, осваја и обнавља Југославију, јануар 1944-мај 1945.

227

везу са Хрватима и муслиманима. Чак је писао Крњевићу и позвао га у свој штаб у Југославији. Та порука је послата преко Британаца, који је нису ни проследили. И поред поменутог неуспелог британског конкретног захтева, саботаже телефонских, телеграфских и железничких комуникација обновљене су уз помоћ оперативаца 50Е. Многим људима је поново запрећено да ће бити стављени на списак „под слово 3“ - попут „антијугословенских“ колаборациониста, доушника, црноберзијанаца и пљачкаша. Недићев шеф кабинета и његов заступник у Министарству унутрашњих послова (које је Недић преузео новембра 1943) убијени су у Београду. Историчар Димитрије Ђорђевић - у то време омладински активиста у ЈВО назвао је период после Конгреса у Србији у селу Ба „нашом лабудовом песмом“5. Централни национални комитет издао је упутства за оснивање месних „равногорских одбора" који би вршили надзор управних власти и били задужени за пропаганду. Њихова главна активност била је, у ствари, пропаганда. Њом је ширена идеја о новом савезном, демократском и друштвеном облику Краљевине Југославије коју би чиниле три територијалне јединице; нападана је комунистичка подела Срба на Србијанце, Босанце, Херцеговце, Црногорце и Македонце. Ширене су (или бар нису оповргаване) гласине о искрцавању и падобранским десантима савезника. Издавана су наређења да се не сарађује с окупационим властима, али да се до даљњег избегавају акције против њих, да се пружа отпор мобилизацији у колаборационистичке оружане снаге и да се ликвидирају Љотићеви агенти. Командна структура ЈВО формално је подељена на територијалне команде које су покривале готово читаву Југославију. У њих су спадале Црна Гора под командом 'ђуришића и Далмација под командом 'Бујића, али Јевђевић, који је био отворено, иако не и формално, изложен осуди на Конгресу у селу Ба, није више помињан. Становници градова, који су и даље били под влашћу Немаца, нису имали јасно одређене ставове и углавном су настојали да што безболније прођу кроз завршну фазу рата. У сеоским крајевима Србије, Недићеви органи власти, тамо где су опстајали, следили су наређења команданата ЈВО и равногорских одбора. Немцима је увоз хране био у тој мери значајан да су за снабдевање њом више користили „шаргарепу него штап“. Сељаци су своје производе про-

Ожиљци и опомене 1,

228


давали у градовима по нереално високим ценама. Своје дугове су измиривали новцем који је изгубио вредност или су их једноставно заборављали. Четници су спречавали разбојништва, штитили сељаке и нису од њих више захтевали превелике порезе. Плаћали су чак и у готовини, јер су бројни људи долазили из градова и нудили своје услуге и новац - трговци и индустријалци, интелектуалци и политичари, чак и колаборационисти којима је уочи ослобођења био потребан алиби. Долазили су делом из наде у будућност, делом из страха (од немачких одмазди, савезничких ваздушних напада, комунизма). Индустрија је и даље радила за потребе немачке војске и извоз у Рајх. У последњој години немачке окупације њени трошкови достигли су око четрдесет одсто националног дохотка Србије. И поред тога и сталног оробљавања привреде широких размера, Србија је у целини била у бољем положају од НДХ, јер је до лета 1944. њена територија била мање поремећена. Званично је у Србији у априлу било 241.000 избеглица, али их је у ствари било 300.000-400.000 јер велики број њих нису били регистровани као избеглице и ступали су у редове колаборационистичких јединица, разних четничких група и партизана. Немачка реакција на Конгрес у селу Ба била је операција против четникау северној Србији у фебруару, у којој суучествовале јединице SS и дивизије „Бранденбург", бугарске трупе и добровољци СДК и у којој је убијено више од осамдесет герилаца, а 913 њих заробљено. Међу заробљенимаје био и Перхинек кога је, пре него што је био послат у један заробљенички логор у Немачкој, испитивао Гестапо (у жељи да сазна намере Михаиловића и краља Петра). Последице полицијске акције у градовима, нарочито у Београду, биле су хапшења, стрељања и депортације у логоре у Немачкој. Међу онима ко је је задесила та судбина били су и многи од делегата на Конгресу у селу Ба. Немци су желели да онемогуће активности организације „ДМ“, искорене њене агенте у колаборационистичкој управи и присиле домаће сараднике да помажу у откривању места боравишта самог Михаиловића. Све то је изазивало кризу Недићеве владе у којој се већина министара и команданата СДС тада већ устезала од очигледно непопуларних активности. Недић је одбацио Конгрес у селу Ба као антинемачку манифестацију и још једном је покушао да да оставку. Немци му то нису дозволили; изгубио је и оно мало утицаја што је имао, а Михаиловић је избегао заробљавање. Када је у мају евакуисана британска мисија, Топаловић је отишао с њом у Бари да се заузме код савезника, да им понуди да Михаиловићеве


229

снаге ставе под своју команду и да затражи сарадњу са Шубашићем. Успео је да се с југословенским председником владе види пре његовог одласка за Вис и управо му је он предложио да краљ Петар буде доведен негде у Југославију где неће бити под влашћу иједне од супарничких снага и вршиће формалну дужност врховног команданта. Михаиловић, непоколебљиви франкофил, послао је поруку и Де Голу тражећи његову помоћ. У сложеном токудогађајауСрбијиупролећеиулето 1944. билоје тешко снаћи се. Губитак поверења Британаца у Михаиловића (који је у јулу, према немачким извештајима, и даље имао подршку деведесет одсто становништва) и њихова пропаганда против њега ишли су наруку немачкој пропаганди. Лишене снабдевања, Михаиловићеве јединице су спасавале стотине чланова посада савезничких бомбардера који су учествовали у нападима на циљеве углавном у Румунији и били оборени над источном Југославијом. Када је у периоду април-мај једна група партизанских јединица поново покушала да уђе у Србију с намером да продре у долину Мораве, сви њихови противници - Немци, Бугари, српски колаборационисти и Михаиловићеви четници - без стварне међусобне сарадње испречили су им се на путу и вратили их натраг. Док су се борили против партизана углавном су се уздржавали од међусобних сукоба. И партизани су избегавали сукобе с немачким и бугарским јединицама које су се понекад окретале против четника, а до сукоба је долазило између јединица ЈВО и колаборациониста. Организације Комунистичке партије имале су упутства да се убацују међу Немце, колаборационисте и четнике, да кривицу за саботаже сваљују на четнике и да стварају раздор између њих и недићеваца. За заустављање Титових „пролетера" у долини Ибра најзаслужнији су били Љотићеви добровољци. Колаборационисти су мало реалистичније од Михаиловића сагледавали оно што долази. Пораз Немачке ће значити и пропаст њиховог режима, али је постојала могућност да западни савезници неће дозволити комунистима да преузму власт. Нашавши се у процепу између ЈВО и немачких окупатора, Недић се све више окретао Михаиловићу. Успео је да издејствује ослобађање једног броја генерала из немачког заробљеништва, међу којима је био и Миодраг Дамјановић, коме је понуДио упражњено место шефа свог кабинета. Дамјановић је био наклоњен Михаиловићу. Након консултација са Михаиловићем прихватио је ту понуду, чиме је овај добио поверљиву особу у средишту колаборациониста. Поред тога, Недић је предложио Немцима да четници буду легализовани или амнестирани

230


и да се Михаиловићу дозволи да оде у иностранство или да му се понуди финансијска помоћ да остане неактиван. Нојбахер је и даље настојао да успостави српски антикомунистички фронт. После 1941. партизани нису били значајније присутни у Срби ји и њено становништво није знало шта да очекује од њиховог поновног доласка. Њихове ударне јединице имале су солидно борбено искуство и биле су добро опремљене, а чинили су их млади Срби из НДХ, пуни одушевљења; признавали су их и савезници и краљ. Иако су сељаци углавном подржавали Михаиловића, многи од њих су ишчекивали да виде ко ће надвладати. Четници су били сувише слабо наоружани да би могли да се одупру нападима добро ратно опремљених партизана, те су се неки од Михаиловићевих официра (међу њима и Калабић) састајали с немачким официрима настојећи да уприличе састанак с Нојбахером. Чини се да је Недић подржавао ту идеју. Предлагао је оснивање српске војске од 50.000 бораца коју би чинили сви они који се боре против комуниста 6, те је чак приступио организовању тајног састанка с Михаиловићем. О њиховом састанку, до ког је вероватно дошло 20. августа, нема других доказа до изјава које су обојица дали својим комунистичким испитивачима и Нојбахеровог посредног сведочења.7 До састанка је дошло у мрачној просторији. Недић, који је практично једини говорио, није био сигуран да је то заиста био Михаиловић, који је углавном ћутао. Недић је, наводно, понудио да обезбеди оружје од Немаца и да своју СДС стави под команду Михаиловића за борбу против комуниста, а да у замену за то Михаиловић буде заступљен у београдској влади. Нојбахер и немачки генерали су на то гледали с одобравањем. О томе су 22. августа обавестили Хитлера, који је читаву ту замисао одмах одбацио с образложењем да је „чак и извесна опасност од комуниста прихватљивија“, да је посреди енглеска завера за организовање пете колоне у Србији, те да треба чинити све да се Недић и Михаиловић раздвоје, а не да се сједине. Михаиловић је на тај састанак невољно отишао и изнети предлози му се нису свидели. Председник колаборационистичке владе и одлазећи министар

Sonderauftrag Südost, 1940-1945. Bericht eines fliegenden Diplomaten,

КП] ослобађа, осваја и обнавља Југославију, јануар 1944-мај 1945.

231

војни владе у избеглиштву настојали су да извуку корист из невоља у којима се налазио онај други. Михаиловић је добио онолико војне опреме колико је Недићева управа могла да обезбеди. Недић је желео да Михаиловић преузме команду; како се Немачка налазила пред поразом, а Црвена армија се приближавала, чинило му се да је једино Михаиловић могао да спасе Србију од комунизма, а њега од оптужбе за издају. Михаиловићево именовање за министра било је изнуђено. Он га није желео, али га је потом преозбиљно схватио. Схватио је да заиста има команду над разним локалним вођама који су му исказивали оданост, те је ту оданост морао да одржава како би могао на њих да рачуна у обезбеђивању терена за довођење на власт легитимне владе када за то дође тренутак. Топаловићев одлазак и Михаиловићев губитак званичног положаја поново су ојачали утицај „равногораца" и Мољевић је на крају постао председник Централног националног комитета. Када је Шубашићујулу проширио своју владу, Комитет је констатовао да влада у избеглиштву не може на прави начин да представља земљу јер у њој није било представника странака из Југословенске народне демократске заједнице, те је себи дао слободу акције. Југословенска војска у отаџбини (ЈВО) задржала је свој назив, а Михаиловић је повремено и даље користио звање министра. Темељи Рајха су попуштали. Хитлер је у јулу преживео покушај атентата. Последице су се осетиле у немачкој команди на Балкану када је крајем јула започео покрет трупа из Грчке ка северу. Из бојазни да би неки великодостојници Српске православне цркве, иако у притвору, могле да ступе у контакт с Михаиловићем и Британцима, припадници немачке службе безбедности испитивали су патријарха Гаврила и епископа Николаја и септембра 1944. пребацили су их у концентрациони логор Дахау, заједно с другим „значајним затвореницима* (Ehrenhafting) из разних земаља. Та два свештена лица су тамо остала до новембра, када је Нојбахер наредио да се одведу уједан хотел у баварским Алпима, а потом у Беч. Франц Нојхаузен, Герингов опуномоћеник за привредне послове на Балкану са седиштем у Београду, ухапшен је под оптужбом за корупцију. Мисија Уреда за стратешке услуге САД (OSS*, америчка верзи ја 50Е), на чијем чијем челу је био био пуковник Роберт Макдауел, Макдауел, дошла је Office of Strategic Services - Прим. npee.

232


код Михаиловића крајем августа и остала до новембра, наводно да би организовала евакуацију припадника ваздушних снага, али је у ствари имала задатак да утврди стварно стање ствари. Уживајући подршку председника Рузвелта, 055 је показала своју незавиност и није мењала политику, али је у кључном тренутку извршила утицај на Михаиловића. У сарадњи с њим извршила је евакуацију неколико стотина припадника ваздушних снага. Послужила је и као канал за немачке понуде за предају када се, убрзо по свом доласку, Макдауел срео с једним Нојбахеровим представником. Да ли је Макдауел разматрао могућност да очекивана капитулација Немачке спречи улазак Руса у Југославију? Да ли је било чиме улио наду Михаиловићу да ће доћи до промена у његову корист? Долазак совјетских трупа на источне границе Југославије крајем августа 1944. и брз развој догађаја у Бугарској, која је у септембру променила страну, значили су да су Немци могли да одрже једино своје евакуационе правце с Балкана. Да би спречили њихово повлачење, западни савезници су дали пуну подршку Титовом новом покушају крајем јула да продре у Србију, у коме су учествовале три најбоље дивизије НОВ. У оквиру операције „Ратвик“ (Ка1\уеек) пружена је материјална помоћ партизанским акцијама бомбардовањем железничких пруга Београд-Загреб, Београд-Скопље и Сава-Јадранско море, као и мостова на Дунаву, од стране савезничке авијације. Под окриљем операције „Ратвик“ партизани су поново пренели грађански рат у Србију и успоставили своју базу на планини Копаоник између Ибра и Мораве. Тито је намеравао да уништи четничке снаге и организацију; Михаиловић се свим силама трудио да партизане спречи да продру у средиште Србије. У међувремену, Немци су настављали с евакуацијом својих снага из Грчке. Повлачили су се споро и успут доприносили јачању грађанског рата. Михаиловић је веровао да ће улазак Турске у рат одлучити његов исход и да ће коначно доћи до инвазије савезника на Балкан. Позивао је све Србе, Хрвате и Словенце да у завршној фази рата и у борби за идеале слободе, демократије и друштвене правде остану верни краљу и отаџбини. Када је краљ 28. августа 1944. потписао указ којим га је сменио с положаја начелника Штаба Врховне команде у окупираној Југославији, Михаиловић је на то одговорио слањем циркуларног писма својим командантима којим их је обавештавао да је примио личну поруку од краља. Краљ Петар му је, тврдио је он, поручио да не верује ономе што емитује Радио Лондон и да је то само део варке. Англо-Американци и Совјети су се сложи-


233

ли да не улазе у Југославију и да ће, након одласка Немаца, та земља сама одлучивати о својој будућности. Краткорочни циљ западних савезника био је да умање неповерење Руса до коначног пораза Немаца, када ће дати подршку демократским и антикомунистичким снагама у Југославији. У периоду од краја маја до августа Михаиловић је поново располагао непосредном везом с присталицама у службама владе у избеглиштву. Шта су му они рекли? Шта му је Макдауел рекао? Како је Михаиловић то тумачио и у шта је желео да верује? На дан 31. августа потписао је наређење о општој мобилизацији издато „у име краља, уз одобрење савезника и на основу овлашћења која су [му] дата“. Било му је јасно да му предстоји одлучујућа битка. Надао се да ће општом мобилизацијом неутралисати партизане и да ће Србију ослободити од окупационих трупа пре доласка Црвене армије. Његова тајна команда у Београду добила је упутства да по сваку цену спречи да престоница падне у руке комуниста. Официри из СДС-а који су одржавали везу с Михаиловићевом организацијом почели су отворено да јој приступају. Без обзира на то колико се људи одазвало позиву на мобилизацију, разумно је претпоставити да није могло бити наоружано, опремљено и организовано више од 40.000 бораца. Забележено је да су поворке одушевљених младића ишле да се придруже тој оганизацији, док су истим путем, у супротном правцу, ишли немачки војни камиони у повлачењу. Постоје и сведочења да је команда ЈВО морала да прибегава претњама гоњењем после рата како би се супротставила комунистичкој пропаганди да Англо-Американци, па и сам краљ, подржавају НОВ. Краљ Петар се 12. септембра јесте огласио из Лондона преко радија и позвао све у Југославији да се окупе око Тита, додајући да ће се они који то не ураде сматрати „издајницима“. Мобилизација се убрзо показала неуспешном, јер су добро опремљене партизанске јединице продирале на територије које је Михаиловић сматрао својим. Михаиловић је губио контролу над ситуацијом. Не желећи да буде ухваћен, био је присиљен да стално буде у покрету, његову архиву запленили су партизани, а он сам био је одвојен од главнине својих снага у Србији. Распад његове ЈВО започео је средином августа, ван Србије. Лукачевић је, у име команданата у источној Босни, источној Херцеговини и Санџаку, издао проглас да они више не примају наређење од Врховне команде ЈВО већ само од краља, те да ће организовати независан народни устанак за борбу против окупатора и њихових сарад-

234


ника. Могуће је да је ту идеју Лукачевић донео из Лондона, где је, као Михаиловићев представник, присуствовао венчању краља Петра. Чврсто верујући у долазак Британаца, он је у септембру напао једну немачко-хрватску дивизију, извршио напад на железничку пругу Требиње-Дубровник, заузео нека места и заробио неколико стотина противничких војника. Партизанима је понудио споразум о ненападању, али није добио никакав одговор. Крајем септембра они су га напали и заробили. Након оглашавања краља Петра преко радија, Остојић и Баћовић су упозорили Михаиловића да њихови борци све мање желе да се боре против комуниста. Албанија и Косово су били још једна линија повлачења Немаца пре пролаза кроз Црну Гору и Санџак на путу за Босну. Четници су у септембру покушали да задрже територију иза Скадарског језера, надајући се да ће тиме изазвати интервенцију савезника и водили су разговоре с албанским католичким племенским старешинама, али нису могли много да постигну јер су Немци дали већа овлашћења влади у Тирани, која јеу све већој мери била националистички оријентисана и тражилаје анексију Санџака. Немци су фебруара 1944. основали 55 планинску дивизију „Скендербег“, коју су чинили углавном косовски Албанци и која је била намењена за дејства на анектираној територији. Учествовала јеухапшењу и депортацији 280 Јевреја излостављала Србе, али је на крају, услед дезертерства, практично престала да постоји. Српске избеглице су бројно стање четника под командом Ђурића у централној и јужној Србији увећале на око 1.000. Они су дејствовали из Србије, иако су покривали и југословенску Македонију и Косово. Комунисти су били свесни опасности да Михаиловић искористи незадовољство Срба на Косову, а још више у северној Македонији. Успели су да убаце своје људе у ЈВО на Ђурићевој територији. Михаиловић је у мају наредио Ђурићево хапшење због одржавања веза и с партизанима и с Немцима, али је он успео да побегне и да са знатним бројем својих бораца пребегне партизанима. Партизани су свој продор у Србију планирали из северног дела Црне Горе, уз материјалну подршку из Барија. ТЗуришићев повратак у Санџак дао је нову наду тамошњим четницима и онима у Црној Гори. Он је од Нојбахера успео да издејствује ослобађање око 500 својих људи из заробљеништва и добио је извесну помоћ од Недића. У јануару и марту успешно је заустављао партизане. У априлу је покушао да своје снаге споји с Лашићевим, али су тај план осујетили напади партизана. Лашићеве снаге су уништене (сам Лашић је погинуо у савезничком бомбардовању у мају), а Ђуришић се вратио


235

у Санџак. Након што је у јуну посетио Београд, вратио се у Црну Гору, где је основао Црногорски добровољачки корпус од 6.000 до 7.000 бораца. Као вођа у суштини немачких помоћних помоћних трупа, које су званично стављане у исти ред с Љотићевим Српским добровољачким корпусом (СДК), он је поново прихватио да званично буде под Михаиловићевом командом. То је образлагао потребом борбе против комуниста и обезбеђивања хране за ту област која је била на ивици гладовања. Једно време ујединио је све преостале четнике у Црној Гори, те је чак успео да поврати и Колашин, али се ближио поразу, нарочито од половине септембра. Какве год да су му биле намере, Михаиловић није успевао да привуче несрбе, али је у том кључном тренутку и даље настојао то да учини. Покушао је да то уради преко Мустафе Мулалића, муслимана и предратног посланика опозиционе ЈНС који је био потпредседник Централног националног комитета, као и слањем генерала Ђукића, свог званичног команданта северних области са седиштем у Београду, који је одржавао везе са хрватским личностима које су се ту налазиле, и Предавеца у мисију у Загреб да остваре контакт с Мачеком. Још од јула 1944. Тито је од Стаљина тражио већу помоћ. Веома подозрив у погледу британских намера, плашио се да Запад у Србији има прикривен план с Михаиловићем. На крају је затражио састанак са Стаљином. Авионом је пребачен у совјетски штаб у Румунији, а одатле у Москву, у којој није био пет година, на свој први непосредни сусрет са Стаљином. Дошао је да затражи да Црвена армија „помогне нашим јединицама да ослободе Србију и Београд" 8. Судећи по Дедијеровом опису Титовог разговора са Стаљином и по ономе што је касније уследило, разговарали су о међународном признању НОП и на који начин Црвена армија може да му помогне у Србији. 9 На дан 29. септембра објављено је да је Врховни штаб југословенске НОВ одобрио захтев совјетске Врховне команде да совјетске трупе уђу на југословенску територију која се граничила

Govori i članci 10

.

Tito Speaks. His Self Portrait and Struggle with Stalin, Истории Великоп отечественноп вопнш Советского Сомза, 1941-1945, Review published by the Study Centre for Jugoslav Affairs,


с Мађарском у потери за немачким трупама у повлачењу. 10 У обла-

стима дејства совјетских трупа цивилну власт би вршио Национални комитет ослобођења Југославије. Титово тражење интервенције маскирано је совјетским захтевом за одобрење за привремени улазак на југословенску територију како западне трупе не би могле доћи без сличног одобрења Титове револуционарне владе. Иако је Тито морао да прихвати и учешће бугарских трупа у операцијама на југословенском тлу, добио је знатно више него што је очекивао. Стаљин се обавезао да пошаље један тенковски корпус и да опреми дванаест дивизија НОВ. Додатна помоћ је долазила преко Румуније. Детаљи су разрађени у штабу маршала Толбухина, непосредно на другој обали Дунава, где се Тито на повратку задржао око две недеље пре него што се вратио у Југославију. И поред подршке савезника, укључујући бомбардовање градова које су држали Немци, улаз партизана у Србију која је подржавала Михаиловића у лето 1944. није био лак подухват. Готово да није прекинуо већ наређено повлачење Немаца. Михаиловићеве главне снаге под његовом командом већ су биле поражене када се 6. октобра у Јагодини окупило оно што је остало од Недићеве СДС, 6.500 официра и војника, да се под именом Српског ударног корпуса (СУК) отворено придружи Југословенској војсци у отаџбини која је још носила то име. Три дана касније Недићева влада се последњи пут састала и отишла за Аустрију, одакле је наставила да се оглашава као влада, боравећи у хотелима, најпре у Бечу, а потом у зимском спорстком центру Кицбил, све до коначне капитулације Рајха. 11 Недић је слао поруке Нојбахеру предлажући усклађивање активности своје владе с акцијама Рајха против комунизма. Он је 25. маја чак писао генералу Ајзенхауеру објашњавајући да је био тајни Михаиловићев савезник и тражећи од њега да спречи уништење Србије у


237

грађанском рату. Немачка војска у Београду преузела је функције Недићеве владе још пре њеног одласка. Љотићев СДК и Руски заштитни корпус били су евакуисани с немачким трупама. Када су совјетске трупе стигле из Румуније и Бугарске нису у том делу Србије наишле на партизане. Кратко време су сарађивале с Михаиловићевим јединицама у акцијама против Немаца који су се повлачили, а потом су их разоружале. Михаиловић је послао делегацију у совјетску команду у Крајови да понуди исти план који је представио Савезничкој команди за Средоземље у Италији, али Совјети су за њега показали још мање интересовање, а чланови делегације су ухапшени. Тито је сада био у могућности да се ослободи готово искључивог ослањања на Британце: медени месец с њима био је завршен. Черчил је био озлојеђен. На повратку у земљу, Тито је британској мисији телеграмом послао објашњење за свој „нестанак“. Учинио је то из државних разлога и „пошто смо ми независна држава, ја као председник и врховни командант не морам за своје поступке да тражим дозволу ни од кога ван земље“. У њиховом продору у Србију партизане је пратио посебан Корпус народне одбране који је имао задатак да се бори против „унутрашњих непријатеља". Штавише, западни савезници су бомбардовали градове у Србији, међу њима и Београд, од чега је страдало градско становништво. С Титом је био постигнут договор да бомбардовања буду усклађена с напредовањем партизана. После априла 1944. широм Југославије, од Марибора до Скопља, бомбардоване су фабрике и аеродроми, нафтна постројења, железнички чворови и луке. Подаци о броју жртава су спорни. Југословенска влада у избеглиштву и Михаиловић, ништа мање него Тито, тражили су да се бомбардују посебне локације. Понекад је сврха тих бомбардовања била дизање морала, понекад уништавање објеката, али о томе шта ће бити бомбардовано и када нису одлучивали Југословени. Највише су страдали Београд (нарочито на дан православног Ускрса 1944, када су људи излазили из цркава), Подгорица (најзначајнији град у Црној Гори), Лесковац и Задар. Београд је био главни комуникациони чвор; Задар, тада италијански град, није имао значајне војне објекте. Различите пропаганде тврдиле су да су савезници бомбардовали своје српске пријатеље на тражење комуниста, или да комунистима отежају обнову по завршетку рата, или пак да градско становништво наведу да се придружује партизанима. Та бомбардовања често су представљала непрецизно бацање вишка бомби на повратку из напада на нафтна постројења у Ру-

238


мунији. Бугарске трупе су се, под совјетском командом, враћале као ослободиоци територија које су биле окупирале, што је доводило до чудних удруживања у борбама: совјетских трупа и четника против Немаца, бугарских трупа и партизана против четника, партизана против четника и Немаца. Београд је био добро брањено утврђење на путу повлачења Немаца. Титова НОВ није у то време могла да га ослободи без помоћи совјетских тенкова и тешке артиљерије. Црвена армија је учествовала у борбама за ослобађање источне и северне Србије. Понашање војника Црвене армије изненадило је становништво које је било углавном наклоњено Русима и уништило је њихове илузије. Изненадило је чак и комунисте који су у њима гледали хероје, иако је њихова војна моћ на њих оставила јак утисак. Београд је ослобођен 20. октобра 1944. након недељу дана борбе у којој је погинуо велики број људи. Подаци о броју погинулих (немачких бранилаца, југословенских и совјетских ослободилаца и, нарочито, „непријатеља народа“ које су нове власти ликвидирале) такође су спорни. Већим делом тог периода Тито није био у Југославији. Дошао је авионом из Румуније у Вршац, а одатле је 27. октобра отишао за Београд. Пошто су га савезници и његов краљ напустили, Михаиловићев покрет, након што се борио против Немаца у повлачењу и био нападан од стране партизана, Совјета и бугарских трупа, распао се, а Михаиловић се повукао из Србије. Са својим штабом, Макдауелом и неколико стотина бораца прешао је преко Дрине у Босну и повукао се на планину Мајевицу, северно од Тузле. Чини се да још није био схватио величину свог пораза, те су он и неки од његових команданата правили планове за одлазак у Санџак. 12 Попут Лукачевића, и он је веровао да ће савезничке трупе доћи из правца мора, након искрцавања. То убеђење је поткрепљивала група од око 600 британских командоса која се искрцала недалеко од Дубровника ради заштите артиљерије коју су партизани били тражили. Михаиловић је успео да организује неколико муслиманских јединица. За команданта још непостојеће Хрватске војске у оквиру ЈВО именовао је генерала Матију Парца, Хрвата који се закратко био придружио домобранима пре него што се повукао у Београд. Парац је потом отишао из Београда у Хрватску, носећи писма за домобранске официре.

КПЈ ослобађа, осваја и обнавља Југоспавију, јануар 1944-мај 1945.

239

Све до лета 1943. југословенски комунисти су у Македонији били мање успешни од својих супарника. Суочавали су се с бугарофилима, србофилима, малим бројем преосталих револуционара ВМРО (Внатрешна македонска револуционерна организација) и неорганизованих аутономаша, који се међусобно нису слагали. Носиоци антисрпских, антијугословенских, пробугарских и аутономашких осећања налазили су се у образованијим градским срединама које су заступале покрет за посебан карактер Македоније, али је македонски национализам био недовољно одређен. Наруку КПЈ ишла је нефлексибилност традиционалног српског приступа који је примењивала ЈВО, која није ни покушавала да чини било какве уступке македонским осећањима и представљала је Југославију према којој су Македонци осећали одбојност. Југословенски комунисти су подстицали народ да размишља о „македонској" нацији, али се дуго нису изјашњавали о будућем статусу те области. Већини Бугара, укључујући и комунисте и пробугарске Македонце, тешко је падала помисао о губитку новостечених територија, али су се налазили у дефанзиви. Прва македонска бригада НОВ (од 700 бораца) основана је новембра 1943. Друго заседање АВНОЈ-а дало је југословенским Македонцима разлог да верују да би нова Југославија, под вођством НОП-а могла да буде прихватљива, а Тито је водио рачуна да отворено не повреди (на југоистоку, за разлику од северозапада) територијални оквир бивше Југославије. Српско становништво, које је било најбројније северно од Скопља, подржавало је четнике, чему је у корист ишло присуство официра за везу 50Е, али је долазак такве мисије и код партизана допринео већем очекивању британске помоћи НОВ у Македонији. Те мисије, без обзира на своје друге учинке, доприносиле су концентрацији немачких трупа које су очекивале британску интервенцију на балканској раскрсници. Нов талас бугаризације, до ког је дошло почетком 1944, навео је Србе да у већем броју прилазе четницима, а македонске дезертере из бугарске војске да се придружују партизанима, који су ширили своје активности, нарочито на увећавању и чишћењу ослобођене територије. Прве немачко-бугарске операције ширих размера против устаника у Македонији које су изведене у пролеће натерале су

240


све наоружане групе да се повуку. Југословенски партизани, који су помогли бугарским партизанима у суседној бугарској Македонији да се организују, такође су морали да се повуку, али не пре него што су изазвали распад Вардарског корпуса ЈВО. Задржали су већи део својих јединица. Како је немачка и бугарска војна моћ слабила, већина становништва је, активно или пасивно следећи победничку страну, постепено прихватала програм КПЈ за Македонију као територијалну јединицу у оквиру неке врсте заједнице јужнословенских народа под окриљем Београда. Још у септембру 1943. био је основан акциони комитет са задатком да организује Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније (АСНОМ), али су припреме ишле тешко. Тек 2. августа 1944 (на годишњицу Илинденског устанка из 1903) делегати су се окупили у манастиру Св. Прохор13 да, на основу одлука донетих на Другом заседању АВНОЈ-а, одреде Македонију као једну од равноправних јединица Демократске Федеративне Југославије и да позову народ да се придружи НОВ. Комунистичка партија Македоније је потом објавила да је КПЈ прихватила границе предратне Југославије као радну основу за будућа разграничења. Када је Бугарска у септембру променила страну, Хитлер је помислио да би „внатрешни македонски револуционер“ Ванчо Михаилов могао да помогне и да посредством марионетске „независне" владе Македоније омогући немачко повлачење. Михаилов, који је пре рата био законски гоњен и у Југославији и у Бугарској, имао везе с Павелићем и живео у Загребу, пребачен је авионом у Скопље. Схватио је да не може ништа да учини и после неколико дана вратио се у Загреб. Када је Отаџбински фронт под вођством комуниста преузео власт у Софији, од војних јединица је тражено да се придруже совјетским снагама и југословенској НОВ у рату против Немачке. Неке јединице с нових и окупираних територија вратиле су се у Бугарску; друге су разоружали Немци, али и партизани и четници. У ствари, некадашње окупаторске, а сада ослободилачке, бугарске трупе постале су главне борбене снаге против Немаца који су се повлачили, и између њих и партизана је у Македонији углавном владало примирје све док Грчку нису напустиле и последње немачке јединице. Ниш је ослобођен половином октобра, чиме је


241

прекинута немачка контрола над железничком линијом Солун-Београд и промењен правац повлачења. Основни циљ партизана било је преузимање власти и уклањање активних противника. Немачке трупесунапустиле Скопље 13. новембра. Половиномтогмесецаујугословенској Македонији основани су органи власти „демократске Југославије". Чистке у локалним комунистичким организацијама, утицај победника и наводна трансформација бугарофила у предане присталице новог југословенског комунистичког поретка значили су крај бугарског утицаја у Комунистичкој партији Македоније. Подржавано је отворено изражавање македонског национализма. Омладина је ангажована да учествује у непрекидној борби у редовима НОВ и подвргавана је строгој партијској индоктринацији. Немачке снаге су након тога морале да се повлаче преко Косова и Санџака, кроз северну Албанију и Црну Гору, углавном пешице. Спровођење планираног програма повлачења било је омогућено захваљујући онеспособљавању бугарских трупа изненадном одлуком нове владе у Софији о повлачењу старог официрског кадра и помоћи SS дивизије „Скендербег" пре него што је и она масовним дезертирањем онеспособљена. После Македоније, део НОВ је био ангажован у борбама против албанских антикомунистичких снага, а југословенски комунисти, који су били покровитељи албанским комунистима, обезбедили су да Косово поново буде у Југославији. Ситуација на Косову је била тешка. Локално албанско становништво је било против свега што је југословенско. Док је КПЈ јачала свој утицај на Комунистичку партију Албаније, Светозар Вукмановић Темпо, Титов представник за Македонију и Косово, уверавао је чланове руководства КП Албаније да су границе постале застареле. Општи оружани отпор партизанима на Косову ипак је настављен до краја 1944. Још више је забрињавало одбијање регрута међу етничким Албанцима да иду на фронт: желели су да остану код куће и бране своје домове од напада четника. У побуни у Дреници учествовало је 8.000 Албанаца и она је угушена тек марта 1945. Присиљен да напусти Србију, Михаиловић је желео да оствари концентрацију својих снага у југоисточној Србији и да оне најпре крену у Санџак како би се повезале с тамошњим четничким јединицама и онима у Босни. Макдауел је и даље био с њим. Ђуришић је хтео да преко Албаније оде у Грчку, али му је Михаиловић рекао да се припреми за долазак савезника, повратак краља Петра и оснивање народне владе. Баћовић је поставио питање да ли је тачно да је Михаиловић склопио договор с Недићем и Љотићем о ненападању

242


Немаца; нагласио је да је неопходно одмах кренути против њих, јер ће у супротном становништво окренути леђа четницима као издајницима. Што се тиче Остојића, он је Михаиловићу рекао да прегруписавање за акцију не долази у обзир јер би убрзо сви они остали без војске; ако се западни савезници не појаве, једино би им преостало да се ставе под команду неког руског генерала. Није било више никаквих изгледа за усклађено дејство четничких команданата. Након операција у Србији, совјетске трупе су прешле у Мађарску, препуштајући НОВ да изађе на крај с Немцима који су после напуштања Београда организовали дефанзивни фронт који је ишао дуж Драве ( Огаи-Ргоп (), (), затим у Срему између Саве и Дунава (Зугтгеп-Ргопђ , а потом се преко источне Босне пружао до Јадранског мора (Ргта-Ргоп1). Они су на југословенској територији још имали око 400.000 војника. Жестоко брањен од стране Немаца, Сремски фронт је пробијен тек априла 1945. Иако је сада већ своје редове попуњавала у свим ослобођеним областима, Титова војска је имала тешкоћа да се прилагоди редовним војним операцијама широких размера. Регрутовани Албанци на Косову су се бунили, а и у Македонији је било побуњеника који су тражили да буду послати да ослободе Солун уместо у Срем. У Србији је мобилисано више од 250.000 људи. Већина их је послата на Сремски фронт без одговарајуће војне обуке и десетине хиљада их је тамо погинуло током зимских операција. Одељење за заштиту народа (Озна), која је основана у мају 1944, имала је летеће комисије које су трагале за четницима, љотићевцима, недићевцима и разним агентима. Редовни судови су успостављени тек у децембру, али су специјални војни судови радили и после тога. До краја рата вршене су масовне ликвидације оних који су припадали окупационом режиму или су се борили на страни ЈВО, често без суђења и публицитета. Процене о бројевима су све спорне. Према фолксдојчерима из Баната (више од 21.000 њих служили су у SS јединицама) најсуровије се поступало. Немачке власти су још у августу одлучиле да изврше масовну евакуацију фолксдојчера из југоисточне Европе у Рајх, али су почели да је спроводе тек у октобру. Према званичним немачким подацима, евакуација „немачке народне скупине“ из НДХ у Рајх била је довршена. Многи од њих су сами отишли, а многи су и остали да би били одведени у Совјетски Савез на принудни рад, одговарали пред југословенским комунистичким властима или били прогнани. Совјетска влада се успротивила протеривању мађарске мањине са образложењем да ће Мађарска бити социјалистичка земља.


243

Немачки покушај да се искористи српски антикомунистички национализам уплашио је усташе, нарочито када је ослабила њихова власт у НДХ. Још у новембру 1943. немачка Команда за југоисток навела је да ван области које држи партизанска „совјетска држава“, „аутономних српских области“ и области под влашћу немачких трупа, усташама не остаје много. 58 генерал Ернст Фик је 16. марта 1944. писао Химлеру да је Павелић, „када је реч о власти, само градоначелник Загреба, и то без предграђа" 14. Немачке потребе су расле, док су се капацитети привредне производње смањивали. Плаћање трошкова немачких снага у НДХ било је један од главних узрока расту владиних расхода који су покривани зајмовима Државне банке или штампањем новца. У време пада тог режима у ма ју 1945. количина новца у оптицају била је тридесет два пута већа него у априлу 1941. Како је највећи део тог новца остајао у рукама сељака и партизана, градско становништво је располагало малим количинама готовог новца и најтеже је било погођено инфлацијом. Цене хране на црном тржишту у Загребу су се између августа 1939. и децембра 1944. увећале 218 пута, што је, како бележи Томашевић, стварни показатељ инфлације. 15 Пољопривредна производња је онемогућена злоделима широких размера против Срба, све раширенијим герилским ратом и ниским ценама за принудно снабдевање производње. Због инфлације сељацима се није исплаћивало да производе вишкове производа за продају. Галопирајућа инфлаци ја и смањење испорука прехрамбених производа доприносили су сталном опадању подршке народа усташком режиму. Хитлер је послао генерала Валтера Варлимонта, члана Вермахтовог оперативног штаба, да проучи ситуацију у тој последњој преосталој сателитској држави и да поднесе извештај. Варлимонт је 9. марта 1944, на састанку који је Хитлер заказао да би чуо његове налазе, дао потпуно негативну оцену усташког режима: пољопривреда је уништена, саобраћај је у катастрофалном стању, борбена вредност снага НДХ је занемарљива, а територијама под влашћу партизана боље се управљало него онима под влашћу усташа. Пристизали су и други слични извештаји. Немачка није више могла да

Das Ende auf dem Balkan 1944/45. Die militarische Raumung Jugoslaviens durch die deutsche Wermacht, War and Revolution [...]. Occupation and Collaboration,

24 4


издржава једанаест дивизија (од којих су само две биле „првокласне“) за које је и даље сматрала потребним да их држи у НДХ за одбијање могуће инвазије савезника и за одржавање главних саобраћајница с позадином. SS је одмах и одушевљено понудио драстична решења: слање Павелића и његове владе на индоктринацију у Рајх, уклањање свих мушкараца од дванаест до седамдесет година старости, од којих би најбољи постали чланови SS а остали би били послати на рад у Немачку, оснивање нацистички оријентисаних војних насеља под надзором SS да чувају обалу и најзначајније путеве. Неки од тих предлога делом су и остварени. Дуж морске обале успостављена је три километра широка одбрамбена зона. Целокупно мушко становништво из неких села и с неких острва у кратком року је заиста евакуисано како би се остварила безбедност локација у залеђу. Те операције су на суров начин извеле SS јединице. Када су у априлу у залеђу Сплита убијени немачки војници, Команда за југоисток је наредила одмазде. Стрељано је вероватно чак око 2.000 људи. У то време влада НДХ је упутила немачким властима мноштво жалби у вези с разним питањима. Врхунац је била нота од 13. априла која је представљала протест против одмазди и захтев да се кривци за њих (за које се у почетку тврдило да су наводно били четници у немачким униформама) казне. Рибентропа је таква „бесрамна ароганција" разбеснела. Вратио је ноту преко немачког посланства у Загребу, одбио да општи с министром спољних послова Стијепом Перићем и изричито забранио влади НДХ да се таквим тоном обраћа Рајху. Павелић је морао да смени свог министра спољних послова и да пошаље понизно извињење. Поглавник је ипак морао да прихвати успостављање оперативне зоне дуж читаве обале у којој је врхунска власт била немачка војска. Сличне зоне су у септембру и октобру успостављене дуж линије фронта у Славонији, Срему и Босни. Као одговор на то Павелић је наставио да јача утицај усташа у оружаним снагама. Генерала Навратила, који је предност давао млађим и професионалнијим бившим југословенским официрима и био у пријатељским односима с Глезом, заменио је на положају министра домобранства пуковник Анте Вокић, мало познат тридесетшестогодишњи усташа који је служио у Сарајеву. Врховна усташка команда је крајем марта поднео списак од 129 официра које је требало сменити, међу њима и начелника Генералштаба, генерала Прпића, и још пет генерала. Иако је Глез протестовао да ће војска остаги без иједног доиста квалификованог

КПЈ ослобађа, осваја и обнавња Југославију, јануар 1944-мај 1945.

245

официра, одлука да се из оружаних снага уклоне непожељни елементи спроведена је и Прпић је пензионисан. Глез је био дигао руке од ХСС-а. Схватио је да та странка жели неутралну владу састављену од стручњака која би Хрватску извела из рата, након чега би уследила савезничка окупација која би омогућила слободне изборе, а што би била прилика за ХСС да оствари своју жељу да постане званични представник хрватског народа. Још од повлачења Италије прваци ХСС-а у Загребу покушавали су да остваре везу са западним савезницима, уверени да се нарочито британски интереси подударају са хрватским. Рачунали су и на домобране. Њихов најамбициознији покушај био је слање пуковника Бабића у иностранство. Он је, после дугог одлагања, успео да јануара 1944. оде из земље, не као што је првобитно било планирано за Истанбул с Томашићем, политичарем ХСС-а који је имао контакте с Британцима, већ једним војним авионом НДХ за Бари, носећи поруке Томашића Крњевићу и документа о злоделима, како партизана тако и четника. По доласку био је испитиван, али савезнике су интересовале једино немачке трупе. Речено му је да, ако жели да помогне свом народу и савезницима, треба да пређе на Титову страну, а потом је задржан у заробљеничком логору, мада му је у јуну било дозвољено да се састане са Шубашићем. Политичари ХСС-а у Загребу већ су ставили до знања новом председнику владе краља Петра да је генерал Иван Томашевић, који је био командант снага у северозападној Хрватској, спреман да се у одговарајућем тренутку окрене против немачких снага, али Британци томе нису придавали велики значај. Ако су и давали неке савете, они су се сводили на постизање договора с НОП-ом. Било је контаката с Михаиловићем који нису дали никакве резултате: он је желео да буде признат као командант свих југословенских снага, укључујући домобране, док је Мачек од њега тражио да се огради од оних четничких група које су убијале недужне Хрвате. Схвативши да су партизани на путу да постану победници, Кошутић је ступио у контакт с НОП-ом, полазећи од тога да је његова странка била легитимни представник хрватског народа те, према томе, и равноправан партнер у свим разговорима са КПЈ, што је такође остало без резултата. ХСС није више постојала као политичка организација. Мачек и његови пријатељи нашли су се између све слабије подршке усташама међу некадашњим активистима и све јаче партизанске струје. На партизанској територији већ је била основана група која се представљала као дисидентска ХСС. Поново је била присутна пропаган-

248


немачком извештају наведено да постоји тридесет пет разних четничких група са укупно 23.000 бораца, а за 5.800 њих сматрало се да су побуњенички расположени. Усташе су желеле да они сви буду разоружани, на шта је генерал Рендулич узвратио да ће то радо учинити ако НДХ може да обезбеди исто толики број војника. Чак је и Хитлер, када је последњи пут примио Павелића, тврдио да је боље да се четници боре с Немцима против партизана него с партизанима против Немаца. Немци су били присиљени да користе све људство које им је било на располагању. Крајем 1944. морали су да изврше мобилизацију 25.000 етничких Немаца, углавном углавном за јединице SS. Одлучили Одлучили су да оснују и другу муслиманску SS дивизију. Територија која је у Босни била поверена муслиманским SS јединицама практично није припадала НДХ. У јесен су немачке трупе почеле да напуштају велике делове територије, а да о томе нису чак ни обавестиле власти НДХ. Крајем године су централну и јужну Далмацију, источну Херцеговину и источну Босну преузели партизани. Титов штаб се налазио у Београду, док је у Загребу владало суморно расположење. Читаве јединице домобрана, подстицане позивима и обећањима амнестије, прелазиле су на страну НОВ. То су чинили и борци дивизије „Ханџар“, муслиманског „Зеленог кадра“ и других паравојних групација; и четници су то чинили. Што је предстојећи пораз Немачке био извеснији, а распад НДХ ближи, то се брже повећавао број Хрвата који су желели да напусте брод који тоне. Најбоље решење за то нудио је НОП. Подршка савезника наводила је многе Хрвате да верују да ће Титов комунизам бити умереног типа; у Хрватској је НОП прихватао сваког ко је био вољан да сарађује. Седиште немачке Команде за Балкан пребачено је у Загреб. Хитлеру је било потребно све што је од НДХ преостало како би обезбедио пролаз немачких трупа у повлачењу. Павелићу је присуство немачких трупа било неопходно да би држао територије које више није могао сам да држи. Химлер је, међутим, у децембру наредио да све хрватске SS јединице пређу у Словенију и да ту буду распоређене према категоријама и дестинацијама, а Павелић је, уз Хитлерово одобрење, ставио оружане снаге НДХ под потпуну власт усташа. Но, Немци су и даље размењивали заробљенике с партизанима, док суусташе с партизанима склапале прагматичне локалне споразуме, а ови су имали агенте у усташким организацијама. Од читаве Југославије, Словенија, која је била под потпуном влашћу SS генерала Резенера, налазила се 1944. у вероватно најпроти-

КП] ослобађа, осваја и обнавља Југославију, јануар 1944-мај 1945.

249

вуречнијој ситуацији. Због могућности савезничке инвазије и односа с италијанским комунистима, комунистичко руководство је тој области придавало велики значај. Словенско домобранство је до септембра увећало број својих припадника на око 12.000. Била је то организација чвршћа од италијанске МУАС. Добро организована, плаћана, наоружана и снабдевана од стране Немаца, званично под командом Рупника, сарађивала је с окупационим снагама, али је емоционално била окренута савезницима и имала је јединствен циљ - да нанесе пораз партизанима. Савезницима је помагала тако што је спасавала и пружала помоћ посадама авиона оборених над Словенијом. Сарађивала је с различитим војним групама у планинама које су одржавале лабаву везу са ЈВО. Била је јавна тајна да ће у „правом тренутку“ прећи савезницима и окренути се против Немаца. Пуковник Иван Презељ, Новаков помоћник у команди јединица ЈВО и официр за везу са Словенском завезом (СЗ), преузео је команду после Новаковог повлачења и отпочео реорганизацију ЈВО у Словенији. Михаиловић га је (иако је већ био без положаја у краљевској влади) унапредио у бригадног генерала. Презељ је у својим настојањима наилазио на бројне препреке, пре свега од стране Немаца, али и од организација Словенске људске странке (СЉС). СЗ је домобранству давала моралну подршку, али је остајала у илегали и одржавала везу с владом у избеглиштву, с Михаиловићем и Ватиканом (преко бискупа Рожмана). Поуздала се у Англо-Американце. Њена политика је била да чека њихов долазак (он се тада очекивао у Истри) како би им се придружила и борила против Немаца. Немачки команданти, којима су прозападњачка домобранска опредељења била позната, држали су их под чврстом контролом како би осујетили њихова настојања да ступе у везу са савезницима. У међувремену су њихов главни непријатељ били партизани. Они и већина антикомунистички расположених Словенаца су у почетку веровали да споразум Тито - Шубашић представља готово гаранцију да комунистима неће бити дозвољено да преузму потпуну власт. Забринути због могућности савезничке инвазије, Немци су желели да учине крај тој двострукој игри. Гестапо је у априлу отпочео с бројним хапшењима и међу ухапшенима се нашло педесетак домобранских официра повезаних с ЈВО, као и бројни учесници у илегалном плану за преузимање власти. Ваухник је успео да на време напусти Љубљану и да преко Трста оде у Швајцарску. Рупник, који се опирао захтеву да сарађује у оснивању словеначке SS јединице, морао је да прихвати да домобрани положе заклетву да

250


ће се под вођством фирера борити, заједно са SS, против комуниста и њихових савезника. Слична домобранска организација је под покровитељством Немаца основана на јадранској обали. Поступци Немаца, чија је намера била спречавање двоструке игре, у ствари су доприносили њеном настајању. НОВ је јачала. Њој су се придруживали пребези из редова оних Словенаца који су у анектираном северном делу Словеније били регрутовани у немачке оружане снаге, као и један број домобранских војника, али за НОВ се може рећи да се више борила против домобрана него против Немаца. И даље је вршена размена заробљеника између ЈВО и немачких команданата. Страх од британске инвазије је у јулу 1944. на јадранској обали чак довео до примирја између партизана и Немаца, што је домобране и ЈВО навело на помисао да се окрену против Немаца, те је забринути Резенер морао да уверава Рупника да се примирје није односило на Љубљанску провинцију. СЗ је такође заузела став. У јесен је успоставила мањи и јединственији Национални комитет за Словенију који је 29. октобра издао саопштење: пошто је споразумом Тито-Шубашић измењена легитимна основа југословенске владе, Комитет је преузео власт у Словенији с намером да све словеначке територије уједини у аутономну Словенију у оквиру федералне Краљевине Југославије. Наставила је с прављењем планова током зиме - да окупи све словеначке чланове последњег предратног Народног представништва Југославије, прогласи привремену владу Словеније у оквиру федералне Југославије, позове краља Петра у Љубљану, преузме домобранство и тражи од западних савезника да пошаљу трупе из северне Италије. Ти оптимистићки планови заснивали су се на претпоставци подршке западних савезника и на њиховој магичној моћи Да све доведу уред. Савезничка обмана се показала успешном. Сви су у Југослави ји били уверени да ће се западни савезници искрцати на Балкан. Чак и после искрцавања у Нормандији и док су савезници лагано напредовали кроз Италију, наставило се са ширењем гласина о Черчиловом упозорењу на напредовање совјетских трупа и на Титове намере, о разочарању британског државника споразумом Тито-Шубашић чији је покровитељ био он и о англо-америчким несугласицама у Италији. Оне су потхрањивале страхове једних и лажне наде других. У мају су Британци, у намери да спрече неповољан развој догађаја и могућу совјетску интервенцију у Грчкој, предложили совјетској влади привремену поделу сфера дејстава на


251

Балкану. Након успешне британске офанзиве против немачке Готске линије одбране у Италији, Черчил је у октобру отишао у Москву да се сретне са Стаљином ради постизања договора о заједничком утицању на дешавања на Балкану до краја рата. Договор о Југославији постигнут је на основи „50-50“. Било је договорено да се Титу и Шубашићу заједнички препоручи стварање јединствене удружене владе. Вративши се у ослобођени Београд из Толбухиновог штаба у Румунији са совјетским орденом Суворова на својој новој маршалској униформи, Тито је 1. новембра 1944. склопио са Шубашићем, који је дошао из Лондона, нов споразум. До изјашњавања народа о будућем облику владавине након ослобођења читаве земље краљ је требало да остане у иностранству и да краљевску власт пренесе на намесништво именовано у сагласности с Титом. Од Шубашићеве владе и Титовог комитета била би формирана заједничка влада која би надгледала организовање референдума. Пет недеља касни је сложили су се да референдум замене изборима за уставотворну скупштину која ће одлучивати о послератном режиму. На дан 11. новембра и Србија је добила антифашистичку скупштину. Немци су веровали да ће после Београда совјетске трупе наставити да продиру даље у Југославију, у правцу Загреба. Када су крајем новембра схватили да се то неће догодити, осетили су да су добили предах на фронту који су успоставили. Такође им је постало јасно да сада већ већина Југословена сматра Тита и НОП ослободиоцима који уживају подршку не само Совјетског Савеза већ и западних савезника - нарочито Британаца - и краља. Неки су, као на пример у Словенији, били чврсто уверени да Британци неће дозволити да Југославија постане у потпуности комунистичка земља. За друге, попут Михаиловића, била је то вешта обмана коју су, како су они мислили, прозрели. Но, разне обмане и гласине више су допринеле распламсавању грађанског рата него што су одвлачиле немачке трупе од других ратних попришта, а грађански рат је тим трупама омогућио да, након што су биле приморане да напусте Србију, наставе своје планирано повлачење.

252


Краљ Петар је најпре одбио да прихвати нов споразум који су 1. новембра 1944. у Београду склопили његов председник владе и Тито, с образложењем да се Шубашић једноставно сагласио да препусти власт једној страни и пре коначне одлуке народа. Попустио је након што је 18. јануара 1945. Черчил у Доњем дому рекао да „ако немамо срећу да обезбедимо пристанак краља Петра, наставићемо с делањем у том правцу под претпоставком његовог пристанка", те је средином фебруара Шубашић коначно напустио Лондон и стигао у Београд. Неколико дана раније Черчил, Рузвелт и Стаљин су на Јалти такође препоручили да се са спровођењем споразума започне одмах и да се у АВНОЈ укључе они чланови последње предратне скупштине који нису компромитовани сарадњом с непријатељем. До постизања коначног договора о саставу намесништва и јединствене привремене владе протекле су још две недеље. Под додатним британским притиском краљ је именовао намеснике који су 7. марта, на предлог Председништва АВНОЈ-а, поверили маршалу Титу да састави нову владу. Њу су ћинила двадесет три комуниста, два подржаваоца партизана и три „Лондонца" (укључујући Шубашића као министра спољних послова). Савезници су је званично признали. Ради јачања свог међународног положаја, руководство КПЈ направило је привремене формалне уступке да би задовољило западне савезнике. Захваљујући томе, званично је потврђена нова организација власти која је под контролом КПЈ била успостављана на ослобођеној територији. Тито се и даље прибојавао да би Запад могао војно да интервенише и тако му отежа посао, па у том смислу треба тумачити његов одлучан захтев у јануару за повлачење мале британске групе командоса која је у октобру била послата на јужни део јадранске обале као одговор на партизанско тражење артиљерије ради спречавања немачког повлачења из Црне Горе. Пошто је признат као председник владе Југославије, Тито је у априлу отишао у Москву да потпише двадесетогодишњи уговор са Совјетским Савезом. По повратку, отворено је истицао значај веза са Совјетима. Поражени Михаиловић је у међувремену распустио масу тек регрутованих бораца и повукао се из Србије. Процене броја преоста-


253

лих припадника ЈВО крећу се од неколико хиљада до неколико десетина хиљада, зависно од тога ко се у те припаднике рачуна. Међу њима је било мање или више организованих војних јединица, као и цивилних избеглица, укључујући жене и децу. Између Трифуновићевих старијих формација ЈВО из Србије и новог Српског ударног корпуса (бивше Српске државне страже) владала је напетост и они нису добро сарађивали. Намера је била преузимање власти над територијом која није на путу очекиваног совјетског напредовања, окупљање и реорганизација, те чекање на долазак савезника; није било сагласности око тога где би се то могло догодити. Михаиловић је са својим штабом, Макдауелом и малим бројем бораца прешао Дрину, док је главнина његових снага кренула ка југу ради темељног прегруписавања у југоисточној Босни. Сада је тражио помоћ од САД-а; прижељкивао је помоћ Француза. Надао се ономе чега се Тито прибојавао - да ће западни савезници доћи, јер су Совјети већ дошли. Присуство поменутих британских војника између Неретве и Дубровника утицало је на четничке команданте - нарочито на Ђуришића, чији је план био да одржи слободну тетериторију у унутрашњости Црне Горе. Михаиловић је схватио да та мала британска јединица није била претходница очекиваној западњачкој интервенцији и да за територију коју је он држао у северној Босни савезници нису били заиста заинтересовани, али је могла да обезбеди боље снабдевање храном и више је одговарала његовим „југословенским" плановима. Када је Макдауел 1. новембра 1944. евакуисан, наложено му је да Михаиловићу понуди да пође с њим. Михаиловић је то одбио, јер је желео да до очекиване промене политике западних савезника остане у земљи. 16 На дан 3. јануара 1945. издао је наређења за опште прегруписавање на планини Озрен, у северном делу централне Босне, западно од реке Босне, где се и сам налазио. Упутио је позив домобранима, муслиманским милицијама и „четницима" да се окупе око ЈВО. Имао је намеру да под својом врховном командом оснује хрватске и словеначке „армије“, чак и муслимански „корпус“, и за команданте је одредио официре који су били с њим и које је унапредио

(US Air Crew Rescue). Tito, Mihailović and the Allies,

254


у чин генерала, иако за то није више имао овлашћења, а они нису имали војску. Улагао је велике напоре да спречи пљачкање хрватских и муслиманских села, као и контакте с Немцима. Но, ситуација се веома брзо погоршавала. Многим борцима је свега било доста, били су исцрпљени, продавали су своје оружје и муници ју становништву или га пљачкали. Многи Црногорци нису видели сврху окупљања у северној Босни. Љотић је послао свог изасланика да их позове да дођу у Словенију; подсетио их је да су као Црногорски добровољачки корпус званично били повезани са Српским добровољачким корпусом. Када је партизанима из Херцеговине падом Грахова био отворен пут за Црну Гору, Ђуришић је морао да се повуче. Пошто су Немци завршили своју евакуацију кроз Црну Гору, а партизани наставили немилосрдни грађански рат, митрополит црногорски Јоаникије затражио је од Ђуришића да дође и да њему и шездесеторици свештеника помогне да се евакуишу јер су се плашили повратка партизана (многи свештеници су били и на страни партизана). Ђуришић је успео да се пробије кроз обруч око Цетиња пре него што су партизани 13. новембра 1944. ушли у тај град. Он је потом с најмање 15.000 бораца и цивилних избеглица, укључујући свештенике и чланове цетињске колаборационистичке управе, прешао дуг пут ка северу, преко Санџака и Босне, да се придружи Михаиловићу. Успут су им се придруживали Остојићеви Херцеговци и други. Изложени нападима партизана и усташа, бомбардовани од стране савезника, борећи се са хладноћом, глађу, болешћу и гласинама, команданти су били огорчени због противречних и непрестано мењаних наредби, као и на Михаиловића чији је углед нестајао. Ђуришић се у тим тренуцима држао Михаиловићевих упутстава и одбијао је Љотићеве позиве да се придружи његовим снагама у Словенији. Назив „Словенија“ се у ствари односио на североисточну територију Италије након 1918. коју су Италијани, када су после Првог светског рата преузели власт у њој, назвали Уепегга СгиНа (Јулијска крајина). Када су се његови исцрпљени борци придружили Михаиловићевим, Ђуришићу ј е постало јасно да се ЈВО распада и да нема никакав чврст план акције, иако је успела да у појасу између река Босне, Саве и Дрине привремено стабилизује фронт. Јевђевић и Ђујић нису дошли у Босну већ су отишли у Словенију. СУК (бивша СДС), који је имао 5.000 људи, распао се. Неки од његових припадника, привучени вестима о Титовој амнестији, вратили су се у Србију. Остали су напустили Михаиловића и на-

КПЈ ослобађа, осваја и обнавља Југославију, јануар 1944-мај 1945. 1945.

25 5

стојали су да дођу до Словеније. Зима, напади партизана и усташа, недостатак хране, све већи број болесних и рањених, неслога међу њиховим командантима и помоћ саосећајних домобранских официра навели су око 3.000 преосталих да се предају и да затраже од Немаца да им обезбеде превоз преко НДХ. Били су разоружани и, уз пратњу Немаца (ради заштите од усташа), превезени су возом до Беча. Многи од њих су ту остали као радници. Око 1.500 их је пребачено у Истру да се придруже Љотићевим добровољцима и другима. Ђуришић је тражио да сви одуу Словенију. Михаиловићев одговор био је оштар, хијерархијски и позивао је на дисциплину: војне одлуке доносио је он као врховни командант, док је политичке доносио Централни национални комитет. Када су Ђуришић и остали команданти ипак одлучили да крену на запад, Михаиловић их је оптужио за непослушност, чак и за издају. Напетост је била тако велика да је постојала бојазан од сукоба двеју страна. Ђуришић се обраћао за помоћ сваком ко је могао да му обезбеди прелаз с болеснима и рањенима преко НДХ - чак и Секули Дрљевићу, црногорском сепаратисти, који је био у Загребу с Павелићем и који је желео да оснује сопствену црногорску „војску“. Ликвидација 'ђуришића обавијена је велом тајне. Покушао је да мимоиђе Дрљевића, који је интервенисао код Павелића да га заустави. Љотић је покушао да му помогне да се борбом пробије до Словеније. Рупник и бискуп Рожман затражили су помоћ Немаца, али ови су добили упутства да буду на страни усташа. У бици до које је 12. априла дошло код Љевча Поља, северно од Бањалуке и крај Саве, Ђуришићеве Црногорце поразиле су много јаче усташке снаге. Један део његових бораца спасао се преласком Дрљевићу, док су друге уништили партизани. Ђуришића и тридесетак чланова његовог штаба заробиле су и убиле усташе. Главни иницијатор плана окупљања антикомунистичких снага у Јулијској крајини био је Љотић. Још у октобру 1944. око 4.000 припадника његовог Српског добровољачког корпуса било је под заштитом Немаца пребачено у ту област да се боре против оружаних група и да обезбеђују јужне прилазе железничким саобраћајницама измеђурекеСоче и Ријеке. Нојбахер није могао код усташких власти да издејствује безбедан пролаз за српске добровољце. Они су кроз НДХ кријумчарени заједно с евакуисаним етничким Немцима. Јевђевићевих 2.000 четника и Ђујићевих 6.000, као и ненаоружане избеглице које су ишле с њима, већ су се из Лике и северне Далмације

256


пробили до Словеније, претрпевши губитке у људству од усташких напада. Љотић и независне четничке вође у Истри желели су да им се Михаиловић и његове трупе придруже. Михаиловић им је био потребан да од њих створи антикомунистичке снаге које би биле прихватљиве за савезнике, али нису схватали да им његова подршка више није могла бити од користи. Љотић је од Нојбахера (који је сада био у Бечу, и даље задужен за ,,југоисток“) издејствовао да патријарху Гаврилу и епископу Николају буде дозвољено да у марту посете антикомунистичке јединице. Михаиловић је, међутим, био против таквог окупљања на северозападној обали Јадранског мора. Оно је било превише разнородно, компромитовано подршком SS генерала Глобоцника из Трста, а пробијање борбом преко терит рија које су држале усташе било је опасно. Осим тога, добијао је лажне комунистичке информације о јачању незадовољства новим режимом у Србији и о измишљеним четничким групама које су имале циљ да га одврате од одласка на запад земље. Оне су га навеле и да одбаци савет неких чланова Централног националног комитета да покуша да се нагоди с новим комунистичким режимом. Намеравао је да се врати у Србију, замишљајући да народ тамо само чека прилику да се побуни против новог поретка; након устанка свакако би уследила интервенција са Запада. Но, како је већина четничких вођа који су још били с њим подржавала план у вези с Истром, он није више у потпуности одбацивао Љотићеве предлоге. Тај део јадранске обале био је погодан за сусрет са савезницима који би дошли из Италије, за контакте словеначких антикомуниста и западних савезника и као прихватно место за ослобођене југословенске заробљенике после пада Рајха. Надао се да би тај пад могао да утиче на промену карактера веома различитог антикомунистичког конгломерата. Михаиловић се сагласио с одласком свих који су желели да иду. Послао је генерала Дамјановића да усаглашава те покушаје и да званично преузме команду као начелник „истакнутог штаба Врховне команде". То је појачало напетост између оних који су одлазили и оних који су остајали. Многи су отишли; већина њих је на том путу страдала од усташа, партизана, болести и глади; мали број их је стигао на одредиште. Повлачење Немаца одвијало се готово без проблема. Пошто им је лакши правац повлачења кроз Србију био онемогућен, борили су се да одрже Сремски фронт како би обезбедили тежи правац преко Косова, Санџака и Босне. Чак су забележили и неколико победа над Народноослободилачком војском. Мостар су напустили 22.


257

фебруара, Сарајево тек 15. априла. Тај град је постао кључно стратешко упориште на једином преосталом правцу повлачења и држали су га уз велике губитке. То је усташком пуковнику Вјекославу Максу Лубурићу омогућило да успостави специјални трибунал за ратне злочинце као последњу фазу терора. Немци су у међувремену, почетком марта, преместили трупе из јужне Босне како би подржали неуспешну противофанзиву у Мађарској, што је за НОВ била прилика да, нападајући ослабљене немачке положаје, однесе више победа. И поред помоћи савезника, сигурне позадине и масовне регрутације у областима под њиховом влашћу, дотадашњим герилским борцима није било лако да се прилагоде редовним ратним операцијама, нарочито на равном терену западно од Београда, на Сремском фронту (Syrmen-Front ), где су се Немци држали све до априла, и поред великог броја нових и војно неуких регрута које је НОВ бацала у крвави рат. Иза немачког фронта и упоредо с евакуацијом Немаца, у Босни су се настављале међусобне борбе трију противника - усташа, четника и партизана. Знатан број људи у свим заједницама био је против партизана. Напредујући, они су користили прилике које им је пружало ослобађање за освету над онима који се с њима нису слагали, а који су готово сви могли бити названи „сарадницима окупатора“. У северној и источној Босни и северној Херцеговини и даље се осећао утицај четника. Титова наређења су била да се четници гоне без милости и до „истребљења". Непопустљивост комуниста наводила је Хрвате да се окрећу ХСС-у која је настојала да се врати у живот и надала се подели власти са НОП-ом. Све то време Немцима нису биле јасне намере четника. Била им је потребна њихова помоћ у борби против Народноослободилачке војске; ако ништа друго, бар да буду неутрални. Четници су се окретали против њих или су прелазили партизанима, што би могло да буде објашњење за одређене немачке покушаје у вези с Михаиловићем, чији је циљ био да се установи какве су му биле намере и да се он искористи као посредник у преношењу још једне понуде за предају савезничкој команди у Италији. Михаиловић је 6. априла 1945, на годишњицу немачког напада на Југославију 1941, са „југословенских планина" и у име Централног националног комитета Краљевине Југослави је и његових наведених чланова (политичких странака, Равногорског покрета, југословенски оријентисаних Хрвата и муслимана и разних других политичких организација) упутио поруку „Србима, Хрватима и Словенцима". Недељу дана касније он и његове прео-


258

стале снаге напустили су северни део централне Босне и кренули на дуг марш натраг у Србију. Ослобађање западног дела Југославије дуго је трајало и то је за становништво значило нове жртве. До пробоја Сремског фронта, према ТЈиласовим речима „највеће и најкрвавије битке коју је наша војска икада водила", дошло је 12. априла, а он не би био могућ без совјетских инструктора и оружја.17 На путу до Загреба погинуло је можда чак 36.000 припадника јединица НОВ под командом Пека Дапчевића. Без обзира на Павелићеву веру у спас у последњем тренутку, усташки режим је разматрао могућност свог краја. У Загребу је тада било већ 400.000 избеглица. Домобранство и Усташка војница су спојени и стављени под команду усташа високог ранга, старосна граница за регрутацију снижена је на седамнаест година, на становништво је вршен притисак да се у што већем броју пријављује у војску, а као подстрек за то коришћени су индоктринација и стрељања дезертера. Почетком 1945, спојене Хрватске оружане снаге бројале су 150.000 људи (међу којима је усташа било нешто више него домобрана). Проусташки оријентисане, пружале су јак отпор Народноослободилачкој војсци, чије су најбоље јединице биле хитно упућене у Истру, а не ка Загребу. Разне гласине изазивале су бојазан код руководства југословенских комуниста - о Михаиловићевим потезима, о четницима који крећу у сусрет Англо-Американцима, о плановима владе НДХ, о помоћи коју колаборационистичке и антикомунистичке групе добијају од Запада. Затварање северних граница и учвршћивање територијалних захтева пре реаговања западних савезника одређено је као приоритет. Усташко руководство је такође веровало у могућност преокрета ратне ситуације. Док су прављени планови за привремену евакуацију која би омогућила наставак усташке политике, поново је вршен антисрпски терор, па је долазило и до сукобљавања с Немачком. Оштра нота коју је Рибентроп упутио крајем 1944. приморала је Павелића да дозволи несметан пролаз ТЈујићевим четницима из северне Далмације у Истру, али су у марту 1945. елитне усташке јединице повучене са Сремског фронта да би уништиле Ђуришићеве исцрпљене четнике који су покушали да се пробију кроз северни део НДХ. Католичка црква пружала им је помоћ организујући пропаганду хрватске независности намењену иностранству. Надби-

Wartime


259

скуп Степинац дао је сагласност, али је поставио услове. У једној од проповеди за Коризму рекао је да ће хрватски народ одбацити сваки екстремни левичарски или десничарски режим који би занемаривао његово више него хиљадугодишње католичко предање. Партизанском изасланику који је дошао да га упозори да пази шта говори јер је крај рата на видику одговорио је да не мора да тражи дозволу ни од усташа ни од партизана да би рекао оно што је морао да каже. На захтев и уз помоћ владе, која је стајала и иза посланице од 24. марта, сазвана је бискупска конференција. Бискупи с територија које су и даље биле под усташком влашћу (њих пет од укупно дванаест) окупили су се у Загребу и у својим изјавама изливали огорчење Југославијом између два рата и оправдавали своје поступке. Осуђивали су комунизам и захтевали оданост хрватској држави у којој су сви били једнаки пред законом. Као необичан ехо тог бискупског позива, последњих дана постојања НДХ донета је законска одредба којом се поништавају све мере које су међу поданицима уносиле разлике по основу расне припадности. Током марта и априла у Загребу су успостављани мистериозни контакти. Према Предавецу 18, Макдауел је пре одласка рекао да иде за политичког саветника америчке Пете армије у Италији. Саветовао је Михаиловићу да део својих снага пошаље у Словенију и да од свог Централног националног комитета, руководства ХСС-а и Националног комитета за Словенију оснује заједничко тело. То би код Пете армије створило довољно снажну представу о „другој Југославији“ да подстакне разговоре с „Титовом Југославијом“ о окончању грађанског рата. Предавец је априла 1945. послат да упозна Мачека с „Макдауеловим планом“. По доласку у Загреб он и генерал Ђукић који га је пратио били су откривени и одведени Павелићу. Поглавник им је рекао да Мачек не ужива ничију подршку и да је боље да споразум постигну с њим. Док је Предавец покушавао да обавести Михаиловића да је откривен, Павелић је преко једног домобранског генерала проследио поруку Мачеку. Мачек, и даље у кућном притвору, оправдано се плашио клопке и није одговорио. У Загребу су се појављивали нови прави и наводни Михаиловићеви изасланици који су ступали у контакт с личностима из ХСС-а и с домобранским официрима, носили су лажно писмо за

Srpska zastava,

2бО


Павелића или су тражили од немачке команде да своје наоружање преда ЈВО. Коначно немачко повлачење отпочело је крајем априла, док је НОВ преузимала НДХ у којој је владала анархија. Загребом су пролазиле разне оружане формације, док је град био поприште свакодневних стрељања. Људи су напуштали град у потрази за сигурношћу - не само усташе и домобрани већ и велики број цивила, међу њима и Мачек - и настојали су да пређу у Аустрију и ставе се под заштиту западних савезника пре него што им совјетске снаге и НОВ пресеку пут. Усташке вође су водиле расправу о томе да ли да све расположиве снаге окупе у Лици, успоставе контакт са западним савезницима и положе оружје под часним условима или да се окрену герилском ратовању очекујући да међу савезницима дође до расцепа. Послали су изасланике фелдмаршалу Александеру да се заложе за опстанак неке независне хрватске државе и да му поруче да своју борбу за националну државу желе да наставе под покровитељством савезника. Те изасланике су пресретали и стрељали партизани или су завршавали у савезничким затворима. Генерал Лер, који се 25. марта вратио на свој ранији положај врховног команданта за југоисток, и даље је командовао трупама НДХ које су му биле потребне за заштиту немачког повлачења. Влада НДХ је 5. маја напустила Загреб, а за њом и Павелић. Он је пре одласка желео да обави званичан чин предаје власти и предложио је Степинцу да буде нека врста регента. Надбискуп је то одбио и предложио је Мачека који је, пошто се нашао на слободи, такође управо напустио Загреб. Посетио је немачког команданта с намером да га убеди да не дигне у ваздух мост на Сави и електрану, а и усташког пуковника Лубурића, који се вратио из Сарајева, да не пружа оружани отпор. Када су партизанске трупе 9. маја ушле у град, повлачење је већ било довршено. Лер је коначно предао команду над оружаним снагама НДХ Павелићу када су оне већ пролазиле кроз Словенију. Берлин је пао 2. маја и у том граду су 9. маја ратификовани услови за општу немачку предају, али су се немачке снаге у Југославији држале до 15. маја не желећи да се предају „нерегуларној“ војсци. Усташке вође, без Павелића, прешле су у Аустрију, али их је ухватила група за везу НОВ при британским трупама и они су били предати југословенској влади. Павелић, који није више могао да општи с трупама, успео је да избегне хапшење и да уз помоћ хрватске католичке мреже оде у Аргентину. Још није тачно утврђено шта се


261

догодило с трупама НДХ. 19 Неке од њих су успеле да пређу из Словеније у Аустрију до села Блајбург, на челу колоне дуге 45-65 километара, чији је велики део још био у Југославији. Речено им је да ће морати да се предају југословенској војсци и партизани су им дали ултиматум да то учине. Томашевић процењује да је 116.000 војника НДХ пало у руке партизанима са обе стране границе. Процена хрватског демографа Владимира Жерјавића је да је тада убијено њих бО.ООО.20 Предавец и "ђукић су крајем априла дошли из Загреба у Љубљану, где су наишли на надреалистичку ситуацију. Током зиме Гестапо је похапсио око 150 официра, свештеника и других особа за које је сумњао да раде са савезницима против Немаца. Предавец је о „Макдауеловом плану“ обавестио Национални комитет Словеније, али његови чланови су се плашили да га прихвате јер о њему нису знали довољно, а ни са Хрватима нису постигли споразум. Надали су се да ће из Италије доћи савезници и спречити да власт преузму комунисти. Иако је и даље званично било под немачком командом, Словенско домобранство почело је да сарађује са српским антикомунистичким снагама које су дошле на јадранску обалу. Рупник и Рожман су се 28. априла састали с представником Националног комитета, а Рожман је преко Ватикана затражио од савезничке Команде за Средоземље да пошаље трупе. Предавец је био позван да присуствује „тајном" заседању словеначке скупштине, коју су чинили предратни скупштински посланици и представници две најзначајније странке, сазваном за 5. мај ради проглашења уједињене Словеније у оквиру федералне Краљевине Југославије. Описао је ту илузорну „револуцију буржоазије" с њеним говорима, обраћањима краљу Петру и савезницима, позивом партизанима да обуставе братоубилачки рат, уклањањем Рупника, штампаним прогласима и посебним издањима дневних листова које је генерал Розенер одмах запленио. Немци су још били у Љубљани и одбијали су да предају власт Словенском домобранству које је променило име у Словенску националну армију, која се представљала као део Михаиловићеве ЈВО. Није постојао план одбране Љубљане од партизана. Немци, War and Revolution [...] Occu pation and Collaboration, The Last Secret,

11

Bleiburg. Otvoreni dossier,


2б2

усташе, домобрани, Козачки коњички корпус и разни антикомунисти повлачили су се пред НОВ кроз Словенију ка аустријској граници. Отишао је и Рупник, али је 1946. био предат југословенским властима, да би потом био осуђен на смрт и стрељан. Бискуп Рожман је са око 200 свештеника и богослова такође отишао у изгнанство и није се више вратио. Проносиле су се гласине да ће Дамјановић заједно са словеначким војним снагама формирати „словеначки фронт". Било је још нереалних прича о антикомунистичком савезу тог фронта и Михаиловићевих снага у северној Босни, који су били раздвојени преосталим војним јединицама НДХ. Чак и у Словенији Рупник је оклевао да власт преда домобранству пре доласка западних савезника. Сазнавши да Дамјановићеве трупе више не постоје, новоименована Словенска национална армија такође је кренула ка Аустрији, а с њом и неке од јединица Љотићевих добровољаца које су биле у Словенији и разне четничке групе. Границу су прешли 11. маја. Британци су и њих разоружали и сместили у логоре у близини села Виктринг. Враћени су преко границе верујући да иду за Италију, да би наишли на партизане који су над отвореним масовним гробницама пуцали у њих. Већина их је побијена; други су одведени у Кочевски Рог у јужној Словенији где су стрељани; велики број њих умро је током марша до затвореничких логора. Према Жерјавићевим проценама, живот је изгубило укупно око 24.000 особа. Комунисти су се плашили антикомунистичких снага које би уживале подршку Запада, па су чак подозревали да ће Британци те снаге убацити као пету колону да подрију још недовољно чврст комунистички режим. Организовање повратка у земљу великог броја југословенских антикомуниста који су били прешли границу Аустрије да би се ставили под британску заштиту било је део „ублажавања штете и поспремања“ за које Хедер Вилијамс сматра да су били завршна улога 50Е у Европи, јер се рат завршио, а хладни рат је почео да бива ништа мање опасан. 21 Акције НОВ против непријатељских трупа у бекству биле су немилосрдне и крваве. Верујући да ће Британци показати класну солидарност с избеглицама које су покушавале да побегну од комунизма и плашећи се да ће они антикомунисте регрутовати за касније акције против новог режима, југословенски комунистички вођи били су изненађени када британске снаге у

Parachutes, Patriots and Partisans,


Аустрији то нису учиниле. Гонећи своје непријатеље, Титова војска је желела да потврди своја територијална права и та политика ширења изазивала је забринутост. У аустријској Корушки, где су савезници добили трку, избеглице су Британцима представљале терет, а представљале су и опасност јер су привлачиле трупе које су их гониле. Њихово враћање у земљу и затварање очију пред последицама таквог поступка био је можда лак начин да се они ослободе тог терета и опасности. У италијанској Истри западни савезници су изгубили трку за Трст, јер су југословенски партизани у тај лучки град стигли дан раније од Новозеланђана. У Трст су ушли недељу дана раније него у Загреб и Љубљану. Тито је желео да искрцавање западних снага учини непотребним, као и да се ослободи антикомуниста који би могли добити подршку нових освајача. НОВ је држала Трст четрдесет два дана, почев од 1. маја, пре него што је под притиском морала да се повуче. Дамјановићеве трупе, које су се формално звале ЈВО, налазиле су се у тој области, нејединствене и донекле под Љотићевим даљинским управљањем уз одређену немачку новчану помоћ. С немачког становишта, добровољци су били најмање непоуздани, али Љотић је погинуо у саобраћајној несрећи. Свака група је, у ствари, слушала једино свог команданта. Јевђевић и Ђујић су командовали својим четницима. Од Ђуришићевих Црногораца преживео је мали број, а било је и нешто војника СДС, као и малих група управо формиране „хрватске" и „словеначке армије“, које су чинили домобрански дезертери, словеначки четници и домобрани непредвидивог понашања. Ослобођени ратни заробљеници, чијем се доласку Михаиловић надао, нису се појавили, јер у време када су они ослобођени у тој области није више било снага ЈВО којима су могли да се придруже. Михаиловић је, и поред тога, издао наређење да се, ако се појаве, придруже Ђујићу који је, и поред свега, био најпоузданији избор („ипак нам је најсигурнији"). Дамјановићеви људи су 5. маја прешли Сочу, предали се Британцима у Палманови, северозападно од Трста, и били су разоружани и стављени у притвор као учесници у југословенском грађанском рату који су се предали. Они нису били враћени југословенским властима. Михаиловићево покровитељство из даљине по свој прилици им је спасло животе.


264

После формирања Титове привремене владе Народноослободилачка војска је променила име у Југословенску народну армију 22, а АВНОЈ је постао Привремена народна скупштина. Те промене извршене су на Трећем и последњем заседању АВНОЈ-а, одржаном августа 1945. у Београду. На њему је 318 делегата кооптирало нових 118, од којих су тридесет шест били чланови последње предратне скупштине које су они сматрали достојним да им се придруже. Привремена скупштина је потом наставила с доношењем закона о заштити територијалног интегритета и револуционарних тековина Демократске Федеративне Југославије. У федералним јединицама које је КПЈ постепено успостављала земаљска антифашистичка већа народног ослобођења једноставно су постајала владе. Други светски рат је у Југославији трајао још недељу дана након што је свуда у Европи престао. У својим завршним операцијама оружане снаге, под руководством КПЈ, светиле су се свим непријатељима кроз масовне ликвидације и ванзаконска поравнања рачуна. Политичка полиција Озна стрељала је људе према сопственим критеријумима који су често били локалног карактера и произвољни. Сам Тито је на састанку Централног комитета крајем 1945. узвикнуо: „Доста с тим осудама на смрт и свим тим убијањем; смртне пресуде су изгубиле смисао; нико се више не плаши смрти." Посебно је Црна Гора била изложена спаљивању, разарањима, борбама и бомбардовању; представнике владе морали су да прате камиони пуни војника и агената тајне полиције. Немачка етничка мањина претрпела је велике губитке. У областима у које је дошла НОВ хиљаде Италијана су били мучени, стрељани и бацани у карсне јаме и увале; десетине хиљада их је било присиљено да беже. Све оружане јединице које су окупаторске снаге оснивале, наоружавале, издржавале или једноставно толерисале да би се бориле против комуниста побегле су или су у бекству уништене. У западној Југославији није дошло до успостављања антикомунистичког фронта. Није дошло ни до западне интервенције. Остао је само Михаиловић. Он је 13. априла 1945. са својим преосталим присталицама (за које се процењује да их је било између 8.000 и 12.000) кренуо из северне Босне на две стотине осамдесет километара дуг марш натраг у Србију да започне све поново као априла 1941, овај пут против

војска,

армија


265

новог комунистичког поретка. Кренули су ка западу да би усташе и партизани помислили да су се и они упутили у Словенију. Уз знатне губитке пробили суусташке положаје и скренули ка југуу босанске планине. Комунисти су убрзо открили ту тактичку варку. НОВ је вршила притисак са истока, севера и запада и непрестано нападала његове колоне. Михаиловић је успео да прегрупише своје снаге у Травнику пре него што се поново упутио у Херцеговину. У првој половини маја његове јединице, већ десетковане дезертирањем и тифусом, оптерећене болеснима и рањенима и без средстава превоза, пролазиле су кроз све оне тешкоће којима су две године раније, у тим истим планинама северне Херцеговине, били изложени Титови партизани. Налазиле су се у замци између Неретве и Дрине. Док су се 10. маја на Језерици, притоци Неретве, Михаиловићеви борци спуштали низ стрму речну обалу и прелазили преко реке нападале су их специјалне партизанске јединице, а ноћу су над њима кружили авиони. Ђилас пише да су се очајнички борили, знајући да их чека смрт. Већина њих је погинула у борбама или су убијени након што су заробљени. Није било много заробљених. Они који су се били одвојили од главнине снага и сами покушали да уђу у Србију били су до краја те године ухваћени и ликвидирани. Михаиловић се спасао са 1.000-2.000 бораца, чији се број постепено осипао јер су били превише изнемогли да би прешли Дрину где су их чекале свеже трупе НОВ. Сам Михаиловић је, под заштитом четничких група и присталица међу сеоским становништвом, са шаком својих људи успевао да прелази с планине на планину, али су му из Србије долазиле лажне радио поруке. Комунистичко руководство је желело да га ухвати живог да би организовало велико политичко суђење. Ухваћен у клопку и рањен, коначно је марта 1946. заробљен. Детаљи његовог заробљавања су шеснаест година држани у тајности. Суђено му је заједно с двадесет три друга оптуженика - његових саветника и команданата, команданата и функционера колаборационистичке управе и снага у Србији, предратних политичара и (у одсуству), чланова и високих чиновника владе у избеглиштву. Михаиловић је у јулу те године осуђен на смрт, стрељан и сахрањен у великој тајности. У августу 1945, због војне управе која је морала да буде уведена у Војводини (октобар 1944 - фебруар 1945) и на Косову и Метохији (фебруар-јун 1945), као последња федерална јединица успостављена је Србија. Разлози у Војводини били су депортација етничких Немаца, питање тако напуштеног и конфискованог земљишта и

266


припреме за насељавање. Поновно успостављање власти на Косову од стране нове југословенске комунистичке владе представљало је, у ствари, читаво ново освајање, упркос присуству албанских комунистичких партизана који су били део НОВ. Последње немачке трупе повукле су се крајем новембра 1944, али ослобођење су са олакшањем дочекали само преостали Срби. Но, у марту 1945, да не би додатно отежале ионако тешку ситуацију, нове власти су спречиле повратак предратних досељеника на њихове раније поседе. Пошто су им Немци пре одласка предали своју опрему, антикомунистичке албанске групе окупљале су људе који су се плашили победничког повратка Срба жељних освете. Упркос мобилизацији свих мушкараца од шеснаест до шездесет година старости и њиховог одвођења на фронт - од Срема до Истре, оно што је почело као герилски рат убрзо се претворило у општу побуну. Када је Тито у фебруару увео војну управу, признао је да је посреди борба против 20.000 побуњеника, чији је циљ био отцепљење те области од Југославије ради стварања велике Албаније, спречавање функционисања народне власти и стварање база ради коришчења од сране империјалистичких снага. Побуна је угушена тек у марту, уз учешће 40.000 војника који су са свим Албанцима поступали као са сарадницима сила Осовине. У прелазном револуционарном периоду сви законски прописи окупационих и колаборационистичких власти проглашени су неважећим, док предратни закони, ако су били у супротности са одлукама АВНОЈ-а и тековинама Народноослободилачке борбе, нису спровођени. Привремена скупштина ратификовала је све законске одредбе АВНОЈ-а, успоставила је народне судове, запленила имовину стварних и наводних сарадника окупатора, ратних профитера и народних непријатеља, спровела нову аграрну реформу, увела контролу штампе и неким категоријама избеглица одузела држављанство. Усвојила је Закон о изборима за уставотворну скупштину. Дато је право гласа свим мушкарцима и женама изнад осамнаест година старости и свима, без обзира на године, који су се борили на страни партизана. То право је одузето свима за које се сматрало да су сарађивали с непријатељима и окупаторима, свим припадницима „фашистичких“ организација и онима којима су судски била одузета политичка права. За изборе је у августу 1945. основан Народни фронт као савез КПЈ и разних партизанских организација и појединаца некомунистичког опредељења који су били вољни да сарађују с новим режимом.


267

Сукобљавања није било. Остале странке нису имале сопствене организације. Политички прваци који су се вратили из избеглиштва нису могли да окупе своје присталице нити да организују изборну кампању. Све што су могли да учине било је да дају оставке, повуку се и бојкотују изборе. Влада је организовала изборе у облику референдума за Тита и Народни фронт, а против монархије. Целокупна партизанска администрација била је ангажована како би се обезбедио импресиван резултат. Томе је допринело и видљиво присуство великих војних снага под контролом КПЈ, као и видљиво и невидљиво присуство Озне, која се претварала у политичку полицију по угледу на ону у СССР-у. Отклоњен је ризик од недоступног опозиционог петопроцентног дела гласачког тела који су чинили они који су били у избеглиштву или су били лишени гласачког права. Уз власт која је била чврсто у рукама КПЈ, јединствену листу кандидата коју је представио Народни фронт и на чијем челу се налазио Тито, без готово икакве опозиције и након изборне кампање потпомогнуте застрашивањем, била је потребна храброст да се остане код куће и не изађе на гласање. На дан 11. новембра 1945. осамдесет осам одсто гласачког тела је гласало, а Народни фронт је добио преко деведесет одсто гласова. Уставотворна скупштина састала се 29. новембра (на годишњицу заседања АВНОЈ-а у Јајцу 1943). Одмах је акламацијом укинута монархија, проглашена Федеративна Народна Република Југославија и 31. јануара 1946. једногласно усвојен нацрт устава, који је био сачињен по угледу на Стаљинов совјетски устав из 1936.

Закључак: Смрт и препород Југославије

Хитлерова Немачка и Мусолинијева Италија, њихове идеологије и окупационе политике побијале су историјске разлоге постојања Југославије. У њиховом „новом поретку“ није било места за државу под називом Југославија. Подржавали су, подстицали и потпомагали подвојене национализме и све могуће разлике. До уништења Југославије све балканске владе су већ, у ствари, биле део „новог поретка" - оне које су, након што су ушле у савез с освајачима, намеравале да из тога извуку што већу корист, оне које су освајачи довели на власт и оне које су постављене да би обновиле државни апарат у хаосу који је настао након пораза. Свима им је било заједничко бар једно - залагале су се за варнјанте идеолошког национал-сељаштва које је величало скроман сеоски живот наспрам космополитизма који је довођен у везу с демократијом и комунизмом. Све су оне подстицале повратак домаћим коренима под немачким надзором. Пребрз пораз чинио је ситуацију крајње нестабилном. Посебно су италијански команданти имали осећај да непријатељ није доиста поражен. Између ортака сила Осовине, који су били две врховне окупационе власти, од почетка су била присутна стална трвења, иако је Југославија остала у сенци пресудних битака које су вођене на другим фронтовима. Мусолини је желео да успостави превласт Италије над балканским прилазима Јадранском мору; за Хитлера је Балкан имао стратешки значај само због својих важних саобраћајница и рудног богатства. Нацистичко руководство је само привидно и невољно прихватало италијанско полагање права на равноправност. Рајх је морао да настави ратовање ослањајући се на оно што је у својој власти држао на различите


269

начине који су више личили на „нови антипоредак“ него на било какав „нови поредак“. Већ је 1942. избегли Франц Нојман испитивао стварност „новог поретка" који је, за њега, личио више на „бегемота" него на „левијатана", према чудовишним симболима које је енглески филозоф Томас Хобс, после св. Августина, преузео из Старог завета.1 Шта је, у ствари, планирани „нови поредак“ требало да представља? Чини се да је то требало да буде стална немачка хегемонија над Европом. Немачки планови за Балкан подразумевали су тежак рад, животни стандард на нивоу опстанка и политичку немоћ. Сврха балканских земаља била је да Рајх снабдевају материјалним средствима за вођење рата, а потом да обезбеде сталну потлаченост ненемачког становништва. Економски историчар Адам Туз 2 доказује да је Немачка која је 1939. ушла у рат била у ствари економски слаба, да је располагала веома малим залихама и девизним резервама и да је морала да решава проблеме оскудице. Окупиране територије, углавном на истоку, биле су подвргнуте суровој експлоатацији сировина, хране и радне снаге. Није постојала никаква чврста идеја о послератном „новом поретку“. Најбитније је било држати и, по могућству, даље развијати саобраћајнице и изворе основних сировина, уз Хитлерово лоше мишљење о Словенима (па и онима који су настојали да се праве да нису прави Словени). У економском погледу, циљеви немачке окупационе политике у Југославији били су да оствари највећу могућу контролу (уз најмање трошкове) у корист ратне машине Рајха, потпуно занемарујући потребе становништва. Но, противречности су биле неизбежне. Да би се омогућила производња намењена Немачкој, увоз хране се повремено наметао као неопходност за обезбеђивање минималног нивоа исхране домаћег становништва. Транспортни систем, који је био од превасходног значаја, трпео је озбиљне штете, не само саботажама већ и војним операцијама, премештањем и, коначно, систематским уништавањем. Производни капацитети Југославије су до краја рата били готово потпуно уништени ратним дејствима, измештањем, хаосом, галопирајућом инфлацијом и губитком квалификованог особља. Behemoth. The Structure and Practice of National-Socia- lism, 1933-1944, De la destructivité humaine. Fragments sur le Béhémoth, The Wages of Destruction. The Making and Breaking of the Nazi Eco nomy,

270


Освајачи су уништили државу и постојећу власт. Учинили су да разни делови државне власти буду у међусобном сукобу, али нису имали довољно снаге и времена да изграде алтернативни систем. Настојали су да уведу сурови мир, а да нису могли да га наметну. Последица је било готово анархично стање које је било идеално за пропагирање револуционарног рата. Традиционалне елите су биле лишене моћи и пружена је прилика организационим способностима комуниста да дођу до пуног изражаја. Стање хаоса је одговарало и домаћим подржаваоцима окупатора који су имали њихову подршку - усташама, али они су у њега уносили жестоко, несхватљиво и ирационално насиље које је поткопавало све што су осовински окупатори желели да остваре. Згражавали су немачку и још више италијанску војску. Давали су разлоге заустанак. Доприносили сујачању потребе да окупатори, нарочито Вермахт, наступају као „технократе насиља"3 да би у земљу у којој је владао неред увели неки ред. Клаус Шмидер описује операције Вермахта против устаника као пробно коришћење разних метода, „у налетима“, смењивањем мање или више оштре тактике, које је зависило од команданата, јединица и области. 4 Пошто на располагању нису имали довољно бројних, адекватно опремљених и обучених војника, немачки команданти су углавном примењивали метод опкољавања и уништавања, своје снаге су концентрисали на одређене просторе у одређеном периоду. Максимално коришћење те тактике постизали су ширењем својих мета. Званично су инсистирали на повезаности починитеља насиља против Немаца и жртава одмазди, али обим устанка и ограниченост немачког људства и времена ширили су критеријуме кривице - од ухваћених наоружаних устаника до њихових рођака, присталица, симпатизера, суседа, па чак и целог цивилног становништва у зонама операција. Италија је у Осовини била непоуздан млађи партнер. Рат је у реторици њеног режима био представљан као средство за стварање новог човека - фашистичког, динамичног, мужевног и јуначког. Но, када је пошао у рат, Мусолини још није могао да се ослободи наслеђене италијанске монархије и војске нити да створи фашистичке верзије тих установа. Фашизам италијанске војске могао је да се

Partisanenkrieg in Jugoslawien, 1941-1944,

Закључак: Смрт и препород Југоспавије

271

опише као ерИегтко 5 . Улога италијанске војске у Југославији била је пре иредентистичка него фашистичка, осим ако се под „фашистичким“ подразумевало једноставно бити уз Немце. Италијански војници нису схватали зашто су ту послати. Антоан Сидоти посвећује своју књигу Моп(епе$го е( ГИаИе <1игап11а 5есопАе$иегге топ- сИа1е ’ (Париз 2003): „Мом оцу који никада није схватио зашто су га послали преко Јадранског мора...“. Од оног дана у априлу 1941. када су прихватили репатријацију свих које је британски посланик у Београду означио као наводне дипломате, међу којима су се налазили чланови 50Е и други агенти, Италијане је захватила малодушност. Схватили су да не могу да изађу на крај са саботажама саобраћајница, нападима на мале јединице и појединце, да гледају мртве и унакажене другове и, коначно, да италијански заробљеници буду убијани зато што устаници нису имали довољно хране да је деле с њима. Често су, из разочарања и немоћи, непосредно реаговали одмаздама, узимали таоце и стрељали их, палили куће, заплењивали имовину, стављали људе у притвор. Но, појединачни докази умногоме оповргавају бомбастична наређења за стрељања и паљевине која су давана на почетку операција (али су ретко до краја извршавана) и евидентирана у званичним извештајима по завршетку операција. Италијани су кривили Немце за вођење политике која је изазивала побуну. Нису имали поверење у немачке стратешке циљеве и ометали су велике операције против устаника. Немци су замерали Итали јанима што својом „политичком“ тактиком не остварују резултате, али су им дозволили да окупирају највећи део територије. На кра ју су својим повлачењем из рата Италијани оставили партизанској Народноослободилачкој војсци велике количине оружја, муниције и.друге опреме. Повлачењем су готово уништили четничке и друге антикомунистичке оружане групе које су у својим зонама били подржавали и тако створили простор за партизане да га попуне. Када је Хитлер напао Совјетски Савез, Југославија је већ била истински освојена, уништена, подељена, преуређена по свим „ревизионистичким“ захтевима и потчињена. Иако се сматрало да је била уништена као држава и да више није постојала ни као идеја, она је званично опстајала код савезника где јује представљала њена влада у избеглиштву, а признавали су је и подржавали Британија, Storia d’ltalia nella guerra fascista, 1940-1943, Прим. прев.

272


САД и СССР, као и снаге отпора у распарчаној земљи, свака на свој начин. У врху друштвене структуре Југославије преовладавала је „грађанска класа“, колико год малобројна била. И поред збуњености, подељености и обесхрабрености старих елита, мали број људи међу њима веровао је у коначну победу Рајха, а велики број је и даље имао веру у западне савезнике. Окупатори и њихови идеолошки сарадници чинили су све да те људе маргинализују и дискредитују. Иако је само мали број припадника традиционалне деснице пришао фашизму, већина њих је била опседнута опасношћу од непри јатеља изнутра, а то је могао да буде комунизам као и крајњи „великохрватски“ или „великосрпски" национализам. Њихов поредак је највећим делом већ био уништио нацифашизам. Током рата су све више осећали претњу да ће их комунизам истребити. Но, у основи друштвене структуре, они сељаци који су схватили да је прошлост неповратно уништена, да садашњост представља катастрофу, а да будућности у оквиру немачког „новог поретка“ нема, могли су наду да потраже у доиста новом поретку који је обећавао Народноослободилачки покрет. Окупатори су више него припремили терен за комунизам. КПЈ, под Титовим руководством, прихватила је и користила идеју „народног ослобођења“, која је постала предикат читавог покрета, војске и власти - Народноослободилачки покрет (НОП), Народноослободилачка Народноослободилачка војска (НОВ) итд. Значење свеприсутног израза народно зависило је од контекста. Могао је да значи „национално“, да значи „народно“ у једнини када се односио на „народ“ у смислу становништва као таквог, као и „народи“ у множини када се односио на југословенске народе. За време вишеструке борбе која се одвијала под страном влашћу, комунистичко руководство је „народно ослобођење“ претворило у средство ослобађања од нежељеног национализма - интегрирајућег национализма, извдојеног ужег национализма и унитаристичког свејугословенског национализма - као и у средство друштвене побуне и освајања политичке политичке власти. Успело је да у првим годинама рата од најсиромашнијих и најубогијих сељака - оних из храном оскудних области, оних који су били изложени највећим патњама у НДХ и који су углавном били Срби створи револуционарну војску. Наивна очекивања доласка Црвене армије 1941, плански изазивана очекивања англо-америчког искрцавања касније током рата и, коначно, стварна очекивања доласка Црвене армије 1944, стварали су отпор, као и супарништва у оквиру њега. КПЈ је под Титовим руководством створила општу јединстве-


273

ну стратегију која јој је омогућавала да различите ситуације окрене у своју корист и да примењује различите тактике, а да у очима спољног света остане доследна својој политици. Насупрот томе, четнички покрет је био „права катастрофа“, како каже његов историчар Луцијан Карчмар6, који није био без разумевања за њега. То, у ствари, и није био покрет већ неорганизована појава настала као исход распада југословенске војске. Касније је добила одређени облик захваљујући једном човеку, генералу Михаиловићу, који јој је дао име Југословенска војска у отаџбини и успоставио везе с локалним српским устаничким групама у Босни, Херцеговини, Црној Гори и Хрватској. Та је војска углавном била неуспешна као герилски покрет, јер није била организована, јер се представљала као редовна војска и стално је чекала на прави тренутак, осим када је морала да доказује своје постојање. Срби из различитих историјских области никада нису били уједињени у једну нацију. Када се 1941. заједничка држава распала, биле су више него икад разједињене. Једино што их је повезивало била је чињеница да се према свима њима поступало као према побеђеном непријатељу. Стога је нормално да су иза разних устанака 1941. стајали Срби, али ти устанци су били локални, појединачни и различитог карактера. То чак нису били устанци против „новог поретка“ већ изоловане побуне против „новог антипоретка“. Док је однос према Србима био однос према побеђеном непри јатељу, требало је да Хрвати постану део „новог поретка“, те нису имали непосредан разлог за отпор. Политичка странка која је, у Скупштини и ван ње, била представник већине њих, Хрватска сељачка странка (ХСС), после априла 1941. практично је остала без руководства, била је подељена и чекала је да олуја прође. Тиме што свој политички углед није ставио у службу југословенске владе у избеглиштву, Мачек је допринео умањивању њеног значаја. Они који су ХСС подржавали једино због њеног става против југословенског централизма и још више они који су јој се придружили након што је постала владајућа странка у Загребу и део владе у Београду углавном су, спремно или уз оклевање, пришли усташама. Остале присталице те странке остале су пасивне. Видећи да се ближи крај рата, какве је политичке циљеве руководство ХСС-а нудило за период после њега? Чини се да је било спремно да прихвати било коју од

Draža Mihailović,

Хитлеров нови нови аитипоредак аитипоредак

274

неколико могућности ако би она представљала истински договор представника националних заједница изабраних на слободним изборима. У суштини, чини се да је оно више од свега желело истински слободне изборе како би, уз помоћ савезника, спречило долазак комуниста на власт. Руководство ХСС-а је постајало све пасивније, нарочито када су усташе и комунисти уклонили његове преостале активне чланове у Хрватској. Иначе, међу Хрватима је постојала широка и све већа одбојност према усташком терору - међу онима који су сматрали да је контрапродуктиван, онима који су желели да спасу пријатеље и суседе, онима чија су веровања и схватања била у супротности с режимским циљевима, онима који су припадали друштвено маргинализованим групама, онима који су имали везе с осталим деловима Југославије или су једно време живели у њима. Уосталом, покрети отпора нису били само покрети отпора. Долазак или повратак на власт у тренутку ослобођења, или у његовом очекивању, били су исто толико значајни колико и отпор окупатору, ако не и значајнији. Свакако су постали значајнији онда када су југословенски претенденти на власт у оквиру и после отпора очекивали пораз сила Осовине. Чинило се да Британцима није увек било јасно (или нису желели то да прихвате) да Михаиловић, Тито и привремено руководство ХСС-а у Загребу ниси служили британским ратним циљевима. Слично томе, наведени руководиоци нису прихватали да сврха британског учешћа у светском рату није била спречавање комунистичке власти у Југославији или поновног успостављања предратног политичког режима. Мора се рећи да Југословени нису схватили (а Британци им то нису објаснили) да је у општем контексту рата Југославија имала споредну улогу. Ужаси којима су у неким областима људи били изложени и изопачена и незамислива злодела о којима су другима причали они који су чули казивања људи „за које је у животу све осим опстанка изгубило смисао"7 били су у блиској вези с отпором и борбом за власт. Након што је устанак у Србији 1941. угушен, партизани су под вођством КПЈ кренули ка западу, ван видокруга својих војних супарника у Србији који су веровали да се комунистичка авантура завршила неуспехом, нарочито када су партизани били присиљени да напусте Црну Гору. У оним западним областима где Срби нису могли да остану по страни догађаја чинило се да партизани нуде

Wartime,


275

боље могућности од четника за освету њиховим угњетачима. Комунисти су успевали да буду на страни већине у областима у којима су Срби били прогоњени и да устају у одбрану прогоњених Срба. Сво ју пажњу најпре су посвећивали онима који су били жртве, да би потом приморавали неодлучне да се опредељују. Проузроковали су нападе на села у којима није било отпора. Наводили су супарнике да склапају штетне договоре с колаборационистима и окупаторима. Ван видика Михаиловића, партизанска војска је у Босни, у лето 1942, обновљена и претворена у покретне оружане снаге којима којима су се придруживали и остали Југословени, а не само Срби. У Срби ји је, у међувремену, Михаиловићева организација успела да створи истински покрет отпора, који је у лето 1942. доиста успевао да помаже савезницима. Шире посматрано, у очекивању доласка савезника Михаиловић је, са својом Југословенском војском у отаџбини (ЈВО), успевао да опстаје. То је чинио користећи неактивност и неспоразуме, лажна и фалсификована наређења, препуштајући се маштањима и нереалним очекивањима, борећи се против окупатора (саботажама и обманама), усташа, а пре свега и најжешће против комуниста. Такође је настојао да против комуниста уједини све „националне" (то јест нефашистичке и бар формално пројугословенске) конзервативне снаге. У тим покушајима морао је да сарађује са Хрватима и Словенцима који су имали сопствене планове. Још теже му је било да сарађује с муслиманима, јер већина његових стварних, званичних и потенцијалних присталица није више желела да с њима има посла. Није имао контролу над командантима ЈВО, још мање над самоименованим политичким саветницима. Подељена и окупирана Југославија била је земља пуна супротности и противречности: између својих територија и унутар њих; између градског и сеоског становништва; између устаника који су желели да остваре реалне циљеве и оних који су се заносили туђим циљевима; између аутохтоног становништва које је настојало да одбрани своју имовину и бројних избеглица које су се придруживале свим наоружаним групама. Те супротности и противречности помажу да се схвати зашто су и како неке области подржавале партизане, а неке биле против њих. Никакав антикомунистички фронт није био могућ. Михаиловић није имао политичку стратегију која би се уклапала у стратегију великих савезника. Лоше је просуђивао ствари и није имао довољно обавештења. Његова влада му није пружала одговарајућу помоћ, а рђаво су га служили и они који су га признавали за коман-

276


данта. На крају га се одрекао и његов краљ. Читава та ситуација је превазилазила његове способности. Он није престао да верује да може доћи до преласка с предратног поретка на нешто промењени послератни режим, да ће се западни савезници на крају сложити с његовим мишљењем, да сељаци не могу истински бити на страни партизана нити да би га његов краљ могао доиста изневерити. Штавише, у пометњи пораза таква његова вера је јачала. Код фашиста је та тенденција била још израженија. Усташе су се у пролеће 1945. бориле као никада до тада са самоубилачком жестином, верујући да ће Хитлерово тајно оружје или фирерова чудесна моћ спречити пораз или бар зауставити совјетско напредовање док не дође до сукоба међу савезницима. У Србији су љотићевци тек пред сам крај пристали да сарађују с Михаиловићем, и то посредно, на северозападу Југославије и готово ван њене територије. Они су, попут малог броја умеренијих усташа пре њих, веровали да би их савезници могли прихватити зато што су били антикомунисти. Српски и други нефашистички колаборационисти и полуколаборационисти веровали су да су демократе и комунисти били само краткотрајни партнери у идеолошком рату против нацифашизма и да ће убрзо почети нов рат између демократа и комуниста. Сматрали су да њихова сарадња и полусарадња с Немцима није била гора од сарадње Британаца и Американаца са Совјетима. Неки војни аспекти Титовог руковођења подложни су сумњи. Као војсковођа често није од дрвећа видео шуму, није био довољно добро обавештен, давао је противречна наређења, чинио очигледне грешке, није трпео критику. Но, обично је успевао да поврати равнотежу, те су га људи око њега сматрали надахнутим стратегом. Био је политички вођа и организатор. Терору није прибегавао ради њега самог али га је, ако се уклапао у општи план, сматрао ефикасним оружјем. Народни отпор је повезао с циљевима светског комунизма, са Совјетским Савезом на челу, под Стаљиновим вођством. Током борбе против страних окупатора и домаћих противника комунизмаствараојенову власт. КПЈ нијетоликорешила „национални проблем" Југославије колико је доказала да представља једину снагу која није пред њим поклекла и да влада упркос њему. Њене противречности постајале су безначајне пред одлучном влашћу која је успевала да изгради јаке локалне темеље, а да у суштини остане југословенска. Њена снага је делом доиста била у начину на који су партизани користили локална осећања у своје сврхе. Упркос популарности коју је стекао, НОП је у време ослобођења наилазио


2 77

на јаке регионалне отпоре. Ослобођење је понегде било, у ствари, освајање којејевршио НОП. У Србији суторадили српски партизани са запада који су упали у њу као у балканску Вандеју; у Хрватској су то такође чинили српски беземљаши, који су упадали у градове као у непријатељска гнезда. Чак и када је незаустављива лавина радила у корист победе партизана, они су водили класни рат против „кулака“ и „буржуја" или етнички рат против Немаца, Италијана и Албанаца. Користили су и злоупотребљавали национализам да би привлачили људе, да би их оклеветали и нападали. Циклус покоља који су 1941. започеле усташе довршила је Народноослободилачка војска тако што се последњих дана рата отарасила већег броја противника који су се повукли у Аустрију, али су их Британци вратили преко границе. Били су то борци домаћих јединица које су наоружале окупационе власти и њихове присталице, међу којима је био знатан број Љотићевих добровољаца и разних четника, заједно с много бројнијим домобранима из НДХ, усташама и припадницима Словенског домобранства. Они су решење југословенског националног питања тражили у раздвајању и у повратку у замишљену прошлост под окриљем сила Осовине. Своју судбину и такво своје решење везали су за трајну победу сила Осовине. Заједно са силама Осовине били су поражени у том „новом антипоретку", у грађанском рату, у револуцији, у паду Рајха. Чим се јавила могућност пораза Рајха и његових следбеника, вратила се и вера у могућност обнављања Југославије. То је остварила КПЈ, уз све противречности које су тај процес пратиле. Југославија је претрпела огромне људске и материјалне губитке, можда веће од било које друге европске земље изузев Совјетског Савеза и Пољске. Током читавог раздобља 1941-1945. на великом делу њене територије вођене су војне операције у којима се с устаницима ретко поступало у складу с међународним правилима, а Срби су углавном сматрани нижим људским бићима. Београд је у првим данима инвазије био варварски бомбардован. Вршена су масовна стрељања талаца, устаника, симпатизера и случајних посматрача. Сви учесници у тој борби вршили су одмазде у име ослобођења и револуције. У грађанском рату вршено је „етничко чишћење" тако што су насеља делом уништавана, а њихови становници излагани терору како би се мањине присилиле да оду. Мало тога је остварено од немачких планова за реорганизацију југословенских територија и њиховог становништва и од италијанских за довршење „враћања' „неповраћених" територија и успостављања више сателитских

278


краљевина. Они Хрвати и Срби који су желели да од посебне муслиманске заједнице која је говорила српскохрватским створе Хрвате и Србе или да је на овај или онај начин уклоне из своје средине такође су претрпели неуспех. Сви ти трагични неуспеси и патње које су они произвели довели су до обнављања Југославије, не каква је она била пре 1941. већ у складу с идеолошким планом Комунистичке партије Југославије под Титовим вођством. Он и његови сарадници били су и „Југословени“ и интернационалисти. И они су желели да створе „новог човека“; њихове амбиције су превазилазиле оквире Југославије. КПЈ ипак није трајније успела да искористи постојање домаће и међународне добре воље. Послератни режим је сложене проблеме из раздобља 1941-1945. гурнуо под свој црвени тепих да би омогућио повратак на миран суживот становништва уз уважавања вредан слоган о „братству и јединству“, али и да би обезбедио трајну једнопартијску владавину која се заснивала на једностраној, једносмерној и упрошћеној верзији Народноослободилачког рата који је представљао његов темељни мит. Михаиловићева Југословенска војска у отаџбини и следбеници краља Петра II претрпели су 1945. кобан пораз, али пораз Титовог ослободилачког покрета и КПЈ 1991. није био ништа мањи. Данашње наслеђе грађанског рата који је вођен током Другог светског рата и деценија комунистичке једнопартијске владавине засноване на ратним успесима представља мешавину идеализованих и по потреби кројених митова који су искривљавали и настављају да искривљују причу о пропасти и поновном рађању Југославије у периоду 1941-1945.

Dramatis personae

Авшич, Јака, пуковникјугословенске војске, Михаиловићев представник

y Словенији, прешао партизанима. Александер, сер Харолд (Alexander ; Sir Harold), британски генерал, касније

фелдмаршал и врховни савезнички командант за област Средоземља. Амброзио, Виторио (Ambrosio, Vittorio), италијански генерал, командант

Друге армије, главни командант Оружаних снага Словеније и Далмације (Суперслода), касније начелник Генералштаба италијанске војске. Армелини, Квирино (Armellini, Quirino), италијански генерал, командант XVIII армијског корпуса (Сплит). Армстронг, Чарлс (Armstrong, Charles), британски бригадир, шеф мисије за везу код Михаиловића. Аћимовић, Милан, шеф Савета комесара министарстава y Србији који су именовали Немци, потом министар унутрашњих послова y Недићевој влади. Бабић, Иван, потпуковник војске НДХ, близак са ХСС. Бадер, Паул (Bader, Paul), немачки опуномоћени генерал y Србији. Бадољо, Пјетро (Badoglio, Pietro), италијански маршал, шеф владе после свргнућа Мусолинија. Бакарић, Владимир, политички комесар штаба НОВ и секретар КПЈ за Хрватску. (Barbasetti di Prun, Curio), италијански генерал, Барбазети ди Прун, Курио ( војни гувернер Црне Горе. (Bastianini, Giuseppe), италијански гувернер ДалмаБастианини, Бастианини, Ђузепе ( ције. Баћовић, Петар, мајор југословенске војске, командант Ј ВО заХерцеговину, источну и централну Босну. Бејли, С. В. (Bailey, S. W.), британски пуковник, шеф мисије SOE код Михаиловића.


28o

(Bohme, Franz), немачки опуномоћени генерал y Србији. Беме, Франц ( (Bottai, Giuseppe), италијански министар образовања. Ботаи, Ђузепе ( Будак, Mune, министар богословља и наставе y НДХ. Бућ, Стјепан, хрватски националсоцијалистички идеолог. Вајкс, Максимилијан Фрајхер фон ( ( Weichs, Maximilian Freiherr von), немачки фелдмаршал, главни командант оружаних снага за југоисток. Варлимонт, Валтер ( (Warlimont, Walter), немачки генерал y истраживач-

кој мисији y НДХ. Васић, Драгиша, политички саветник y Михаиловићевом штабу. Ваухник, Владимир, пуковник југословенске војске, војни изасланик y

Берлину до 1941, касније шеф обавештајне мреже y окупираној Југославији. Вепебит, Владимир, Титов преговарач с Немцима 1943, касније о фицир за везу с британском мисијом. Виторио Емануел III ( (Vittorio Emanuele III), италијански краљ. Вилсон, cep Хенри Мејтланд ( (Wilson, Sir Henry Maitland), британски генерал, врховни савезнички командант за област Средоземља. Вокић, Анте, пуковник НДХ, министар оружаних сн ага. Вукмановић Темпо, Светозар, члан Врховног штаба НОВ, делегат за Македонију и Косово. Вучковић, Звонимир, капетан југословенске војске, командант ЈВО y Србији. Гаврило, патријарх српски. Гамбара, Гастоне (Gambara, Gastone), италијански генерал, командант XI армијског корпуса (Љубљана). Гермоген, епископ Руске заграничне цркве, поглавар Хрватске православне цркве ког je именовао Павелић. (Glaise von Horstenau, Edmund), немачки опуГлез фон Хорстенау, Едмунд ( номоћени генерал y НДХ. Грациоли, Емилио (Grazioli, Emilio), италијански високи комесар за Љубљанску провинцију. Грђић, Радмило, српски „националиста" y италијанској зони НДХ. Дамјановић, Миодраг, генерал југословенске војске, шеф Недићевог кабинета, касније начелник Истакнутог штаба Михаиловићеве Врховне команде y Истри. Дангић, Јездимир, Јездимир, мајор југословенске жандармерије, четнички командант y источној Босни. Дапчевић, Пеко, Пеко, генерал НОВ, командант Друге пролетерске бригаде, Ka ranje командант Прве армије. Дикин, Ф. В. В. Д. (Deakin, F. W. D .), .), британски капетан, први шеф мисије SOE код Тита. Дрљевић, Секула, заговорник црногорске независности, повезан с усташама. Ђилас, Милован, члан ужег руководства КПЈ.

Dramatis personae

281

Ђујић, Момчило, српски православни свештеник, четнички командант y

области тромеђе y НДХ. Ђукановић, Бпажо, генерал југословенске војске, бан Зетске бановине, ка-

сније званични командант „националистичких" снага y Црној Гори под италијанском окупацијом. Ђукић, Светомир, генерал југословенске војске, командант ЈВО за „северне територије". Ђунта, Франческо ( (Giunta, Francesco), италијански гувернер Далмације. Ђурић, Радослав, мајор југословенске војске, командант ЈВО за јужну Србију, прешао партизанима. Ђуришић, Павле, капетан југословенске војске, четнички командант y Црној Гори. Еремић, Јоцо, партизански командант за област Кордуна y Хрватској, прешао четницима. Жујовић, Младен, Михаиловићев изасланик y Сплиту 1943. Ивковић, Бранислав, политичар Демократске странке. Јакомони ди Сан Савино, Франческо (Jacomoni Франческо (Jacomoni di San Savino, Francesco), италијански Краљев намесник y Албанији. Јевђевић, Доброслав, Доброслав, четнички вођа y Херцеговини. Јоаникије, српски православни митрополит црногорски. Јовановић, Слободан, потпредседник и касније председник југословенске владе y избеглиштву. Јосиф, српски православни митрополит скопски, вршилац дужности поглавара Српске православне цркве. Кајтел, Вилхелм ( (Keitel, Wilhelm), немачки фелдмаршал, начелник Врховне команде оружаних снага. Калабић, Никола, капетан југословенске војске, командант ЈВО y Србији. Калафатовић, Данило, генерал југословенске војске, начелник штаба Врховне команде y време капитулације. (Kammerhofer ; Konstantin), генерал SS, ХимлеКамерхофер, Константин ( ров опуномоћеник y НДХ. Кардењ, Edeapd, Титов изасланик y Словенији, члан Врховног штаба НОВ. (Kasche, Siegfried), немачки посланик y Загребу. Каше, Сигфрид ( Кватерник, Еуген Дидо, заповедник Равнатељства за јавни ред и безбедност y НДХ, син Славка Кватерника. Кватерник, Славко, војсковођа НДХ. Колишевски, Лазар, шеф организације КПЈ за Македонију. Коцбек, Едвард, политичар словеначких хришћанских социјалиста, који ce придружио ОФ. Кошутић, Аугуст, заменик шефа ХСС. Крек, Миха, вођа СЉС, министар y југословенској влади y избеглиштву. Крњевић, Јурај, генерални секретар ХСС-а, потпредседника југословенске владе y избеглиштву. Купеновић, Џафер, председник ЈМО.


282

Куловец, Фран, римокатолички свештеник, вођа СЉС. Кунце, Валтер ( (Kuntze, Walter), немачки генерал, главнокомандујући оруWehrmachtsbefehlshaber Südost). жаних снага за југоисток ( Wehrmachtsbefehlshaber Лашић, Ђорђе, мајор југословенске војске, четнички командант y Црној

Гори. Лер, Александер (Lohr ; Alexander), немачки генерал, главнокомандујући

оружаних снага за југоисток. Лист, Вилхелм (List, Wilhelm), немачки фелдмаршал, главнокомандујући

оружаних снага за југоисток. Литерс, Рудолф (Liiters, Rudolf), немачки генерал, командант немачких

снага y НДХ. Лорковић, Младен, министар унутрашњих послова НДХ. Лубурић, Вјекослав Макс, усташки пуковник. Лукачевић, Војислав, мајор југословенске војске, командант ЈВО. Љотић, Димитрије, вођа покрета Збор. Мајснер, Аугуст (Meyszner, August), генерал SS, шеф SS и немачке полиције

y Србији. Макдауел, Роберт (McDowell, Robert), амерички пуковник, шеф мисије

OSS код Михаиловића. Маклејн, Фицрој (Maclean, Fitzroy), британски бригадир, шеф мисије за ве-

зу код Тита. Мандић, Никола, председник владе НДХ. Mapuh, Аугуст, генерал југословенске војске, потом генерал НДХ. Мачек, Владко, вођа ХСС-а. Ментасти, Луиђи (Mentasti, Luigi), италијански генерал, командант XIV

армијског корпуса (Црна Гора).

Микуж, Метод, римокатолички свештеник који ce 1941. придружио пар-

тизанима. Миловановић Миловановић Tlehanau,, Коста, председник Удружења четничких ветера-

на до 1941, потом четнички командант y јужној Србији.

Миљковић, Хуснија-Хуска, командант милиције „Муслиманска војска“ y

Босни. Михаило, црногорски кнез, наводни претендент на црногорски престо. Михаилов, Иван-Ванча, вођа ИМРО, повезан с усташама. Михаиловић, Михаиловић, Драгољуб (Дража), пуковник југословенске војске, касније

генерал, министар војске y влади y избеглиштву и начелник штаба Врховне команде ЈВО. Мишић, Алојзије, римокатолички бискуп мостарски. Мољевић, Стеван, политички саветник код Михаиловића. Мулалић, Мустафа, политичар ЈМО, потпредседник Централног националног комитета после Конгреса y селу Ба. Мусакадић, Фехим, мајор југословенске војске, муслимански официр код Михаиловића. Мусолини, Бенито (Mussolini, Benito), италијански дуче и шеф владе.

Dramatis personae

г8з

Навратил, Фридрих ( (Navratil, Friedrich), генерал НДХ, министар оружа-

них снага.

Натланен, Марко, бан Бановине Дравске, члан Саветодавног већа Jb уу-

бљанске провинције које су именовали Италијани. Недић, Милан, генерал југословенске војске, председник српске владе ко-

га су именовали Немци.

Николај, српски православни епископ жички. Новак, Карел, мајор југословенске војске, Михаиловићев представник y

Словенији.

Нојбахер, Херман ( (Neubacher ; Hermann), немачки специјални опуномоће-

ник спољних послова за југоисток. Нојхаузен, Франц ( (Neuhausen, Franz), немачки опуномоћеник за економ-

ске послове, Београд. (Oxilia, Giovanni Battista), италијански генеОксилија, Ђ овани Батиста ( рал, командант дивизије „Венеција" (Црна Гора). Остојић, Захарије,

SOE. Om, Ханс (Ott, Hans), официр немачког Абвера који je преговарао с парти-

занима и четницима. Павелић, Анте, усташки поглавник. Павле, кнез, југословенски намесник до 1941. Панџа, Мухамед, командант милиције „Муслиманска ослободилачка вој-

ска“ y Босни.

Парац, Матија, генерал југословенске војске, командант „Хрватске арми-

је“ y оквиру ЈВО кога je поставио Михаиловић. Михаиловић.

Париани, Алберто (Pariani, Alberto), италијански генерал, краљев наме-

сник Албаније. Перић, Cmjeno, министар спољних послова НДХ. Перхинек, Рудолф, капетан југословенске војске, словеначки официр при

Михаиловићевом штабу. Петар II, краљ Југославије. Пијаде, Моша, члан руководства КПЈ, организатор устанка 1941. y Црној

Гори.

Пијеке, Ђузепе (Pièche, Giuseppe), карабињерски генерал y мисији за

старство спољних послова Италије.

Пирцио Бироли, Алесандро ( (Pirzio Biroli, Alessandro), италијански генерал,

војни гувернер Црне Горе.

Поповац, Исмет, Поповић, Коча, генерал НОВ. Поповић, Крсто, командант црногорске „Зелене“ милиције. Предавец, Владимир, члан Централног националног комитета после Кон-

греса y селу Ба, син Јосипа Предавеца, политичара ХСС-а.

Презељ, Иван, пуковник југословенске војске, генерал и командант ЈВО y

Словенији кога je унапредио Михаиловић.


284

Прицман, Ханс Адолф ( (Priitzmann, Hans Adolf), генерал SS, немачки опу-

номоћени генерал y НДХ. Прпић, Иван, генерал НДХ и начелник Генералштаба. Пурић, Божидар, југословенски дипломата, касније председник југосло-

венске владе y избеглиштву. Пуцељ, Иван, словеначки политичар, члан Саветодавног већа Љубљанске

провинције које су именовали Италијани.

Рајнер, Фридрих (Rainer, Friedrich), гаулајтер Корушке, шеф Јадранске опе-

ративне зоне. Ранковић, Александар, члан Врховног штаба НОВ и ужег руководства КПЈ. Резенер, Ервајн (Rosener, Erwein), генерал SS y Словенији. Рендулић, Лотар (Rendulic, Lothar), немачки генерал, командант Друге

оклопне армије (НДХ и Србија). Рибентроп, Јоаким фон (Ribbentrop, Joachim von), немачки министар спољ-

них послова. Роата, Марио (Roatta, Mario), италијански генерал, главнокомандујући

оружаних снага Словеније и Далмације. Роботи, Марио (Robotti, Mario), италијански генерал, командант XI ар-

мијског корпуса (Словенија), касније главнокомандујући оружаних снага Словеније и Далмације. Рожман, Грегориј, римокатолички бискуп љубљански. Ронкаља, Еторе (Roncaglia, Ettore), италијански генерал, командант XIV армијског корпуса (Црна Гора). Рузвелт, Ф. Д. (Roosevelt, F. D.), председник САД. Рупник, Леон, генерал југословенске војске, градоначелник Љубљане Ko ra су именовали Италијани, касније начелник Љубљанске провинције кога су именовали Немци. Симовић, Душан, генерал југословенске војске, председник Министарског савета. Сполето, Ајмоне, војвода od Савоје (Spoleto, Aimone di Savoia Aosta duce di), италијански „именовани“ краљ Хрватске. Стаљин, Јосиф Висарионович Џугашвили, генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза и председник владе СССР-а. Станишић, Бајо, пуковник југословенске војске, четнички командант y Црној Гори. Степинац, Алојзије, римокатолички загребачки надбискуп. Стилиновић, Маријан, делегат Врховног штаба НОВ за преговоре с Глезом фон Хорстенауом. Стрекер, Артур (Strecker, Arthur), немачки мајор који je преговарао с партизанима. Тито, Jocun Броз, генерални секретар КПЈ, врховни командант и маршал НОВ. Todopoeuh, Бошко, мајор југословенске војске, командант ЈВО y Херцеговини.

Dramatis personae

285

Тодоровић, Жарко, мајор југословенске војске, командант ЈВО за Београд

и „северне територије".

Толбухин, Фјодор , совјетски маршал и командант Трећег украјинског

фронта.

Томашевић, Иван, генерал НДХ и командант дивизије. Томашић, Људевит, члан руководства ХСС y Загребу за време рата. Топаловић, Живко, председник Социјалистичке странке Југославије,

председавајући на Конгресу y селу Ба. Топчић, Неџад, командант милиције „Муслимански зелени кадар" y Босни. Трифуновић Бирчанин, Илија, четнички командант који je званично био

задужен за Босну, Херцеговину, Лику и Далмацију, са седиштем y Сплиту. Трифуновић, Мирослав, генерал југословенске војске, командант ЈВО за Србију под командом Михаиловића. Турнер, Харалд (Turner, Harald), шеф управног штаба y немачкој војној команди y Србији. Ћано, гроф Галеацо (Ciano, Conte Galeazzo), италијански министар спољних послова. Фаролфи, Иванко, вршилац дужности секретара ХСС-а y Загребу tokom рата. Фик, Ернст (Fick, Ernst), генерал SS y Хрватској. Филиповић, Филиповић, Сулејман, пуковник НДХ, прешао партизанима. Флепс, Apmyp (Phleps, Arthur), генерал SS, командант SS дивизије „Принц Еуген“. Францетић, Јуре, командант усташке Црне легије. Хаџиефендић, Мухамед, командант милиције „Муслиманска добровољачка легија" y Босни. Хебранг, Андрија, секретар Централног комитета КПЈ за Хрватску. Химлер, Хајнрих (Himmler, Heinrich), Reichsführer SS. SS. Хитлер, Адолф (Hitler, Adolf), немачки канцелар и фирер. Хусеини, Амин ел (Husseini, Amin el), бивши јерусалимски муфтија који je регрутовао муслиманске добровољце за немачке оружане снаге. Цветковић, Драгиша, југословенски председник Министарског савета. Цинцар-Марковић, Цинцар-Марковић, Александар, југословенски министар спољних послова. Черчил, Винстон ( (Churchill, Winston), британски премијер. Черчил, Рандолф (Churchill, Randolph), британски мајор, официр за везу с партизанима, син премијера Черчила. Џоунс, Вилијам (Jones, William), британски мајор, официр за везу с партизанима. Ulapuh, Иван, римокатолички надбискуп врхбосански (Сарајево). Шаторов Шарло, Memoduje, шеф регионалног комитета КПЈ за Македонију. Шубашић, Иван, политичар ХСС-а, Бановине Хрватски, касније председник југословенске владе y избеглиштву.

Хронолошки преглед

1939. мај јун август

Потписан немачко-италијански немачко-италијански Челични пакт. Званична посета кнеза Павла Немачкој.

Потписан нацистичко-совјетски пакт. Споразум Цветковић-Мачек; успостављање Бановине Хрватске.

септембар

Немачка и СССР нападају Пољску. Француска и Велика Бри- танија објављују рат Немачкој.

1940. јун септембар октобар новембар

Италија објављује рат Француској; Француска потписује примирје; позив Де Гола 18. јуна из Лондона. Италијани нападају Египат из Либије. Тројни пакт Немач- ке, Италије и Јапана. Немачка напада Грчку. Мађарска и Румунија приступају Тројном пакту. Југословенски министар спољних послова у посети Хитлеру.

децембар

Хитлер издаје директиву 22. за напад на СССР.

1941. фебруар

Британци освајају Бенгази. Ромел стиже у Либију. Југословенски председник владе и министар спољних послова у посети Хитлеру.

март

Бугарска приступа Тројном пакту. Кнез Павле у посети Хитлеру; Југославија приступа Тројном пакту; државни пуч завршава Намесништво; генерал Симовић образује свестраначку владу.


288

април

мај

јун

јул

август

септембар

октобар

новембар

децембар

Британци улазе у Адис Абебу. Немачка и Италија нападају Југославију; проглашење Независне Државе Хрватске (НДХ) под Павелићем; краљ Петар и влада напуштају Југославију; југословенске оружане снаге капитулирају после 12 дана; Бечки договор о подели ратног плена; Србија поново проглашена за ратну зону, уз наређење о одмаздама. Немци именују Комесарску управу у окупираној Србији; руководство КПЈ се састаје у Загребу ради припреме освајања власти у савезу са СССР-ом; Тито и Централни комитет прелазе у Београд; Михаиловић долази на Равну гору. Римски споразуми између Италије и НДХ. Немачки генерал у Загребу извештава: „Усташе су полуделе“. У источној Херцеговини почиње устанак Срба. Позив КПЈ на припрему оружане акције. КПЈ позива на оружани устанак. Декларација о поновном успостављању црногорске државе, општи устанак против италијанске владавине. Немци именују Недића за председника српске владе; Михаиловићеви официри и Титови комунистички партизани ступају у акцију. Италијанске трупе поново окупирају Зону 2 у НДХ. Михаиловић успоставља радио везу с Лондоном; Тито напушта Београд и састаје се с Михаиловићем. Руководство КПЈ одлучује да подстиче устанке широм Југославије и оснива Врховни штаб. Мисија 50Е долази у Црну Гору. Италијанске трупе улазе у Зону 3; Мачек ухапшен по Павелићевом наређењу. Устанак у Србији, Немци прелазе у противофанзиву; Тито и Михаиловић се поново састају; отпочињу грађански сукоби између четника и партизана у Србији. Непосредна италијанска војна владавина у Црној Гори. Састанак Абвера и Михаиловића; Би-Би-Си објављује да је Михаиловић командант југословенских снага у отаџбини; Тито напушта Србију.

Јапанци нападају нападају Перл Харбур; САД објављују рат Јапану. Михаиловић успева да избегне да га Немци ухвате; Немци и НДХ расписују награде за његово хватање; Тито уепева да избегне да га Италијани ухвате; прелази у Босну.

1942. јануар

Јовановић постаје председник југословенске владе у избеглиштву, а Михаиловић министар војске. Тито долази у Фо-

Хронолошки преглед преглед

фебруар март април мај јун

289

чу, у источној Босни; Немци настоје да спрече концентрацију партизана у тој области; планирају операције „Трио“. Италијани проглашавају Љубљанску провинцију за „оперативну зону“; разоружавање становништва Љубљане. Побуна четника против партизана у Црној Гори; први споразуми италиЈанских и четничких команданата. Словеначке некомунистичке странке оснивају Словенску завезу (СЗ).

Потписан англо-совјетски уговор. Михаиловић одлази из Србије на север Црне Горе; Тито напушта Фочу.

Ромел заузима Тобрук. Михаиловић постаје начелник штаба југословенске Врховне команде. Италијани легализују Добровољачку антикомунистичку милицију (МУАС). Тито доноси одлуку о „маршу преко Босне“.

јул

Почиње прва битка код Ел Аламејна. Четнички команданти и Италијани прихватају ТЈукановића за команданта домаћих оружаних снага у Црној Гори. Немачка „борба без милости“ против окупљања партизана на северозападу Босне. Главне четничке вође из италијанске зоне срећу се с Михаиловићем у Автовцу. Нови циклус италијанских операција у Словенији; Рупник постављен за градоначелника Љубљане. Муслиманске организације у Сарајеву позивају на прекид сукоба на верској основи.

август септембар

Напад на Дјеп. Черчил учествује на Конференцији у Москви. Михаиловић врши саботаже на саобраћајницама кроз Србију. Павелић у посети Хитлеру.

новембар

Савезници се искрцавају у француској северној Африци.

децембар

Михаиловић објављује акцију грађанске непослушности у Србији; нове немачке одмазде. Партизани освајају Бихаћ и организују заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ). Састанак младих црногорских четничких „интелектуалаца“ у Шаховићима. Бејли стиже у Михаиловићев штаб. Михаиловић планира „марш на Босну“. Хитлер издаје директиву 47. за серију противустаничких операција познатих под називима „Вајс“ и „Шварц“.

1943. јануар

Конференцијау Конференцијау Казабланки. Британске трупеулазеу Трипо- ли. Партизани губе Бихаћ.

290

фебруар

март

април

мај

јун


Пораз немачких снага код Стаљинграда. Титове снаге долазе до Неретве; битка на Неретви; Михаиловићев „говор на крштењу“. Преговори у Загребу између Титових изасланика и немачке војске. Хитлер даје овлашћења SS да обезбеди пацификацију НДХ. Михаиловић остварује контакт са страначким политичарима у Београду. Мисије 50Е долазе код партизана у источној Босни. Титове главне оперативне снаге продиру у „четничку државу“ у Црној Гори. Хитлер прима Павелића.

Снаге сила Осовине поражене у северној Африци. Немачке трупе улазе у Црну Гору под италијанском окупацијом; хватају и разоружавају Ђуришића и његове четнике; Михаиловић се враћа у Србију. Дикинова мисија долази код Тита. Немци нападају Тита и његове снаге које се извлаче преласком Сутјеске. Италијани нуде награду за хватање Тита и Михаиловића. Мисија 50Е код партизана у Словенији. У Алжиру основан Француски комитет народног ослобође-

ња. Званично распуштање Коминтерне. Павелић оснива Хрватску православну цркву. Италијани хапсе Жујовића, Михаиловићевог изасланика у Сплиту. јул

август

септембар

Савезничке снаге искрцавају се на Сицилији. Мусолини даје оставку и бива ухапшен. Бадољо постаје председник владе Италије. Немци нуде награде за хватање Михаиловића и Тита. Свестраначка југословенска влада у избеглиштву уступа место Пурићевој малој чиновничкој влади; Михаиловић задржан у влади. Јајце које су партизани освојили постаје Титова „престоница".

Савезници се искрцавају на италијанско копно; примирје са Италијом; Немци заузимају Рим. Италијанске јединице у Југославији се распадају после об јаве примирја од 8. септембра; највећи део њиховог наоружања преузимају Титове снаге. Маклејн у Титовом штабу. Армстронг у Михаиловићевом штабу подстиче на нове акције које се потом приписују партизанима. Гестапо хапси већину Михаиловићевих илегалних активиста у Београду. Партизани заузимају замак Турјак од словеначке МУАС и убијају велики број њених припадника. Немци постављају Рупника за начелника Љубљанске провинције; он оснива Словенско домобранство.

октобар

Конференција министара спољних послова у Москви. Маклејн у Каиру подноси извештај Черчилу о Југославији. Партизани уништавају већину четничких снага у Црној Го-


291

ри. Надбискуп Степинац изјашњава се против „неправди и насиља почињених у име теорија класе, расе и нације“. новембар

Црвена армија заузима Харков. Први део Каирске конферен- ције. Техеранска конференција.

Нојбахер послат у Београд са задатком да упућује националне антикомунистичке снаге; ТЗуришић поново ступа на сцену да би окупио остатке четника у Црној Гори. На Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу донесена одлука о изградњи земље на федеративном принципу и оснивању националног комитета ослобођења Југославије, који је, у ствари, био привремена влада; Титу је додељен чин маршала. децембар

Други део Каирске конференције. Ајзенхауер постављен постављен за вр- ховног команданта искрцавања у Нормандији.

Хитлер одбија Нојбахерове предлоге да користи српске антикомунистичке снаге. 1944. јануар

Црвена армија прелази предратну границу с Пољском. Крај опсаде Лењинграда. Савезници се искрцавају код Анција.

Нове немачке противустаничке операције у НДХ; Тито, присиљен да напусти Јајце, налази боравиште у Дрвару; долазак совјетске мисије. Черчил отпочиње личну преписку с Титом. Михаиловић одржава „Национални конгрес" у селу Ба у Србији, коме председава Топаловић, вођа социјалиста. фебруар

Прва и друга битка код Монте Касина.

Немци изводе операције против четника у Србији. март

април

мај

Трећа битка код Монте Касина.

Генерал SS оцењује да је Павелић, „када је реч о власти, само градоначелник Загреба, и то без предргађа“. Истакнуте муслиманске личности из Сарајева подносе притужбу председнику владе НДХ; НДХ протестује због немачких одмазди; прелаз партизанског команданта у Кордуну четницима. Мисија 50Е код партизана у Србији; партизани не успевају да уђу у Србију. Почетак савезничких бомбардовања циљева у Југославији. Немци хапсе већи број официра у Словенији. Четврта битка код Монте Касина.

Тито успева да измакне Немцима. Черчил најављује промене у југословенској влади у избеглиштву; евакуисана британска мисија код Михаиловића. јун

Америчке трупе улазе у Рим. Савезници се искрцавају у Нор- мандији.

Краљ Петар објављује именовање Шубашића за председника владе. Тито је пребачен у Бари.


292

јул

Црвена армија заузима Минск, Вилњус, Лавов и Брест-Ли- товск.

Тито тражи од Стаљина већу помоћ; о перација „Ретвик" као подршка Титовом новом покушају да уђе у Србију. август

Почиње Варшавски устанак. Савезници улазеу Фиренцу. Са- везничко искрцавање најугу Француске. Црвена армија напа- да Румунију; Румунија прихвата услове примирја и објављује рат Немачкој. Предаја Немаца Немаца у Паризу.

Потписан споразум Тито-Шубашић на Вису; Тито се састаје са Черчилом у Италији. Вероватан тајни састанак Недића и Михаиловића; Хитлер одбацује идеју о контакту с Михаиловићем; почиње распад Михаиловићевих снага; америчка 055 мисија с Макдауелом долази код Михаиловића; краљ Петар смењује Михаиловића с командног положаја. Совјетске трупе долазе до југословенске границе; Михаиловић наређује општу мобилизацију. септембар

СССР улази у Бугарску; Бугарска се предаје и објављује рат Немачкој.

Краљ Петар упућује позив свима у Југославији да подрже Тита. Тито „бежи“ с острва Вис у Москву на састанак са Стаљином да би затражио помоћ у ослобађању Србије и Београда. Павелићева последња посета Хитлеру. октобар

новембар

Крај Варшавског устанка. Црвена армија улази у Мађарску. Немци одлучују да се повуку из Грчке. Конференција у Москви. Британци улазе у Атину. Америчке трупе заузимају Ахен.

Црвена армија улази у Југославију; Недићева влада напушта земљу и одлази у Аустрију; ослобођење Београда; Титов повратак; Михаиловић се повлачи из Србије. Немачке трупе напуштају Скопље. Партизани улазе на Цетиње. У Београду потписан други споразум Тито-Шубашић. Макдаеул одлази. Немачке трупе се повлаче с Косова.

1945. јануар

Црвена армија заузима Варшаву.

Михаиловић наређује својим снагама да се прегрупишу у северном делу централне Босне. Черчил објављује намеру да „подразумева" пристанак краља Петра на споразум ТитоШубашић. фебруар

Конференција на Јалти.

Немци напуштају Мостар. Тито заводи војну власт на Косову да би угушио побуну. март

Америчка Трећа армија прелази Рајну. Црвена армија улази у Аустрију. Америчка Пета армија заузима Болоњу.


293

Краљ Петар именује Намесничко веће; Тито оснива нову владу. април

Сусрет америчких и совјетских трупау граду Торгау. Немци потписују предају својих трупа у Италији. Хитлер врши са- моубиство.

Михаиловић напушта северни део централне Босне да би се вратио у Србију. Тито у Москви потписује уговор са СССР-ом. Ђуришићеве црногорске четничке снаге бивају уништене од усташа док су покушавале да прођу кроз НДХ. Пробој Сремског фронта; Немци напуштају Сарајево. Михаиловићеви изасланици у Загребу. мај

август

новембар

Црвена армија заузима Берлин. Безусловна предаја Немачке.

Влада НДХ напушта Загреб; словеначки предратни чланови југословенског парламента парламента проглашавају уједињену уједињену Словенију у Савезној Краљевини Југославији. Титове трупе улазе у Трст и држе га четрдесет два дана. Партизани улазе у Загреб и Љубљану. Михаиловићеве снаге уништене у Босни. Треће заседање АВНОЈ-а у Београду, на коме АВНОЈ постаје Привремена народна скупштина. Основан Народни фронт ради организовања избора. Народни фронт на изборима добија 90% гласова. Уставотворна скупштина проглашава Федеративну Народну Републику Југославију.

Библиографија

У списку који следи наведени су извори које сам користио y писању ове књиге. Он није потпун потпун списак извора, објављених и необјављених, за историју Другог светског рата y Југославији.

Необјављени документи National Archives (Public Records Office), Kew: Foreign Office papers: FO 371 (General Correspondence, Southern European Department); FO 536 (Embassy and Consular Archives-Yugoslavia Corre spondence); FO 898 (Political Warfare Executive). War Cabinet papers: CAB 65 (War Cabinet Minutes); CAB 66 (War Cabinet Memorandum WP 8c CP Series); FO 67 (War Cabinet Memorandum WP [G] Series). Archivio storico dello Stato maggiore dell’Esercito, Roma: Fondo M 3: Documenti restituiti dagli alleati all fine della seconda guerra mon diale - II Armata; divisioni italiane in Jugoslavia. Fondo H 3, SIM: Notiziari stati esteri, bolletini seconda guerra mondiale - Ju goslavia. Fondo L 13: Documentazione acquisita dal 1968 - Jugoslavia. Fondo N 1-11: Diari storici della seconda guerra mondiale - Jugoslavia. Жујовић, Младен: Меморандум за амбасадора Стивенсона, 8. децембар 1944.


295

Интервјуи и преписка Интервјуи и преписка (уз повремено коришћење приватних писама и дневника, што je означено са ,,+Д“), са следећим особама: Julian Amery (април 1974), Иван Бабић (децембар 1977), Милан Бандовић (јануар 1973, април 1974, септембар 1975), Мргуд Бојанић (јануар-март 1974, децембар 1977, новембар 1979), Peter Boughey (октобар-новембар 1976), професор Franco Catalano (јун 1971), Stephen Clissold (април 1974), Коста Цукић (новембар-децембар 1973, јул 1974), Милован Ђилас (фебруар 1990), Јоцо Еремић (децембар 1973, мај 1974), Ненад Грисогоно (новембар 1971, јануар-април 1974, јануар 1977, септембар 1977, +Д), Радмило Грђић (август 1973, јануар 1974), D. Т. Hudson (новембар 1983, јануар 1984), Радован Иванишевић (јун-август 1974, јун 1975), Лазар Јанић (јул-септембар 1978, септембар 1979), Илија Јукић (октобар-децембар 1974), Живан Кнежевић (фебруар 1977, јануар 1984, +Д), Стево Косановић (децембар 1973, јануар 1974), Robert Lethbridge (април 1975), Salvato re Loi (септембар 1972, фебруар 1973), Michael Lees (новембар 1986, април 1987), Guido Lucich-Rocchi (фебруар-мај 1974, +Д), Руско Матулић (децембар 1972, мај 1974, јануар 1978, децембар 1978, јануар 1979), Васо Миљуш (мај 1972, новембар 1973, +Д), James Millar (април 1974), Armando Moro ni (јануар 1974, мај 1974), Рудолф Перхинек (децембар 1978, август 1980), Владимир Перић (Peritch, април-јул 1974, мај 1985, +Д), Мане Пешут (септембар 1973, мај 1981), амбасадор Detalmo Pirzio Biroli (фебруар 1981, +Д), Владимир Предавец (септембар 1971), Боривоје Радуловић (мај 1974, јануар 1975), Михаило Радусиновић (октобар 1973, јун 1974), Станислав Рапотец (септембар-новембар 1973, мај 1974, октобар 1977, јул 1980, март 1982), Милош Саичић (август 1975), генерал Umberto Salvatores (децембар 1973, +Д), професор Hugh Seton-Watson (мај 1974, јул 1977, октобар 1977, јануар 1981, мај 1981), 1981), Љубо Љубо Сирц (април 1974), Angelo Varalli (фебруар 1974, октобар 1974), Звонимир Вучковић (новембар 1981, март 1985).

Необјављене докторске тезе Brashaw, Nicholas С., „Signals Intelligence, the British and the War in Yugosla via, 1941-1944“, University of Southampton, 2001. Fattig, Richard Cavill, „Reprisals. The German Army and the Execution of Ho stages during the Second World War", University o f California, San Diego 1980. Ford, Thomas Kirkwood, Jr, „Pawns and Powerbrokers. OSS and the Yugoslav Resistance during the Second World War“, University of Mississippi, 1980. Kay, Margaret Anne, „The British Attitude to the Y ugoslav Government-in-Exi-

296


le, 1941-1945“, University of Southampton, 1986. Palmer, Peter, „The Communists and the Roman Catholic Church in Yugosla via, 1941-1946“, Oxford University, 2000. Scrase, Gavin M., „Britain, the Balkans, and the Politics of the Wartime Allian ce. Great-Power Collaboration and the Pre-Percentages Agreement of May 1944“, University of Southampton, 1997.

Објављени документи Actes et documents du Saint Siège relatifs à la seconde guerre mondiale, Pier

re Blet et al., éd., Cite’ du Vatican 1 (1965), 4 (1967), 5 (1969), 6 (1972), 7 (1973). Akten zur deutschen auswartigen Politik, 1918- 1945, E 1941-1945, Gottingen 1969-1979. Das Ende auf dem Balkan, 1944/45. Die militarische Ràumung Jugoslawiens durch die deutsche Wehrmacht, Karl Hnilcka, éd., Gôttingen 1970. Documenti diplomatici italiani, IX, 1939-1943, Roma 1960-1987. Zakoni, zakonske odredbe, naredbe itd. Nezavisne države Hrvatske, I-XXXVIII, A. Mataić, ur„ Zagreb 1941-1943. Зборник докумената u података o Народноослободилачком рату југосло- венских народа, I-XIV, Београд 1949-1983. Hitlers Weisungen fiir die Kri- egsführung, 1939-1945. Dokumente des Oberkommandos Oberkommandos der Wehrmacht, Walter Hubatsch, ed„ Frankfurt am Main 1983. Југословенска демократска народна заједница, Одлуке Светосавског кон- (штампано y „слободним српгреса y слободним српским планинама (штампано ским планинама“), 1944. Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht, 1940-1945, Hans-Adolf Jacobsen et al., éd., Frankfurt am Main & München 1961-1969. La vicenda italo-croata nei documenti di Aimone di Savoia, 1941-1943, Gian Nicola Amoretti, éd., Rapallo 1979. Логор Бањица - погораши 1941-1944, I, II, Историјски архив Београда, Београд 2009. Меморијални центар „Јосип Броз Тито“ & Архив Јосипа Броза Тита, Запи- сници НКОЈ-а u Привремене владе ДФЈ, 1943-1945, Бранко Петрановић бсЉиљана Марковић, ур., Београд 1991. Михаиловић, Драгољуб, Издајник u ратни з лочинац Дража Михаиловић nped судом, Београд 1946, je прво (селективно) издање стенографских бележака са суђења Михаиловићу. Објављено и на енглеском под називом The Trial of Dragoljub-Draža Mihailović, Beograd, 1946. Потпуна верзија, He осећам ce кривим. Дража Михаиловић nped судом. Сте- нографске белешке са суђења вођи четничког покрета, Јован Kečap & Драгоје Лукић, ур. објављена y Београду, 1990.


297

Михаиловић, Драгољуб, Драгољуб М. Михаиловић. Михаиловић. Рат u мир Ђенерала. Изабрани ратни списи, Милан Весовић et al., ур. Београд 1998. Петрановић, Бранко & Никола Жутић, ур„ 27. март 1941. Тематска збир- ка докумената, Београд 1990. Службене новине Краљевине Југославије, Београд до 1941, Лондон 1941— 1945. Stato maggiore dell’Esercito, Ufficio storico, Le operazioni delle unità italiane nel settembre-ottobre 1943, General Mario Torsiello, éd., Roma 1975. — Le operazioni delle unità italiane in Jugoslavia, 1941-1943, Salvatore Loi, éd., Roma 1978. — Verbali delle riunioni tenute dal Capo di Stato maggiore generale, tom IV, za period 1. januar-7. septembar 1943, objavljeno u Rimu 1985. — Dalmazia. Una cronacaper la storia, Oddone Talpo, ed„ Roma 1941 (1985), 1942 (1990), 1943-1944 (1994). — I rapportifra Alleati e Italiani nella cobelligeranza, Salvatore Loi, éd., Roma 1986. — Diario storico del Comando supremo, III, IV & V (1941), Roma 1989-1992.

Објављене књиге и чланци Alexander, Stella, The Triple Myth. A Life of Archbishop Alojzije Stepinac, New York 1987. Алексић, Драган, Привреда Србије y Другом светском рату, рату, Београд 2008. Almuli, Jaša, Živi i mrtvi. Razgovori sa Jevrejima, 2. izd., Beograd 2002. Amery, Julian, Approach March. A Venture in Autobiography, London 1973. Anfuso, Filippo, Roma Berlino Salo, 1936-1945, Milano 1950. Antonić, Zdravko, Ustanak u istočnoj i centralnoj Bosni 1941, Beograd 1973. Arsenijević, Drago, Un voyage oublié, Paris 1976. Afrić, Vjeko, U danima odluka i dilema, Beograd 1970. Babić, Ivan, „Moja misija kod Saveznika 1944“, u časopisu Hrvatska revija, ju bilarni zbornik 1951-1975, München Barcelona 1976. Бајт, Александар, Берманов docuje, Београд 2006. Baird, Jay W., The Mythical World of Nazi War Propaganda, 1939-1945, Min neapolis, MN 1974. Bartolini, Alfonso, Storia della resistenza italiana all'estero, Padova 1965. Bassi, Maurizio, Due annifra le bande di Tito, Bologna 1950. Basta, Milan, Agonija i slom Nezavisne države Hrvatske, Beograd 1971. - Rat je završen 7 dana kasnije, 4. izd., Beograd 1982. Bedeschi, Giulio (ed.), Fronte jugoslavo-balcanico. C'ero anch’io, Milano 1985. Benigar, Aleksa, Alojzije Stepinac, hrvatski cardinal, Rim 1974. Bjelajac, Mile S., Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije, 1918-1941, Beograd 2004.

298


Bjelajac, Slavko N., Memoirs of Colonel Slavko N. Bjelajac, 1941-1948, Estapona (Malaga) 1984. Biondich, Mark, „Religion and Nation in Wartime Croatia. Reflections on the Ustaša Policy of Forced Religious Conversion, 1941-1942“, y часопису Sla vonic and East European Review, 83/1, 2005. Boban, Ljubo, Maček i politika Hrvatske seljačke stranke, 1928-1941, Zagreb 1974. Божовић, Бранислав, Страдање Јевреја y окупираном Београду 1941-1944, Београд 2004. Božović, Jovan, Ovdje Prva proleterska, Beograd 1964. Bocca, Giorgio, Storia d’Italia nellaguerra fascista, 1940-1943, Bari 1973. Bojić, Mirko, Jugoslovenski narodni narodni pokret pokret „Zbor", 1935-1945. 1935-1945. Jedan kritički kritički pri laz, Beograd 1995. Bolta, Bogdan L., Gračačka četnička brigada, 1941-1945, Sidney 1987. Bottai, Giuseppe, Diario, 1935-1944, Milano 1994. Борковић, Милан, Комунистичка партија Југославијеy Србији, 1941-1945, Београд 1974. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava, 1941-1944, Beograd 1979. - Kontrarevolucija Народноослободилачка борба y Ибарском базену, Бошковић, Бранко H., Народноослободилачка Приштина 1968. Brajović Petar, Jovan Marjanović & Franjo Tuđman (ur.), Les Systèmes d’occu pation en Yougoslavie, Yougoslavie, 1941-1945, 1941-1945, Beograd & Zagreb 1963. Бркић, Станиша, Име u број. Крагујевачка трагедија 1941, Крагујевац 2007. Brignoli, Pietro, Santa messa per i miei fucilati. Le spietate rappresaglie italiane contro i partigiani in Croazia dal diario di un cappellano, Milano 1973. Browning, Christopher R., „Wehrmacht Reprisal Policy and the Mass Murder of Jews in Serbia", u: Militargeschichte Mitteilungen I, I, 1983. Broz Tito, Josip, Autobiografska kazivanja, Cetinje, Skoplje, Beograd & Ljublja na 1982. Broszat, Martin & Ladislaus Ногу, Der Kroatische Ustascha Staat, 1941-1945, Stuttgart 1964. Vasic, Roland, Mihailović entre révolution et restauration. Yougoslavie 1941- 1946, Paris Paris 2009. Vauhnik, Vladimir, Nevidna fronta. Spomini, Buenos Aires 1965. Velebit, Vladimir, Sjećanja, Zagreb 1983. - Vladimir Velebit svjedok istorije (Razgovore vodila i knjigu priredila Mira Su va r), Zagreb 2001. - Tajne i zamke Drugog svjetskog rata, Zagreb 2002. Williams, Heather, Parachutes, Patriots and Partisans. The Special Operati ons Executive and Yugoslavia, 1941-1945, London 2003 (Вилијамс, Хедер, Падобранци, nampuomu nampuomu u партизани. Управа за специјалне операцијеy Југославији 1941-1945, Београд, 2009). Višnjić, Čedomir, Partizansko ljetovanje. Hrvatska i Srbi, 1945-1950, Zagreb 2003. - Kordunaški proces, Zagreb 2004.


299

Vrančić, Vjekoslav, Hochverrat. Die Zweite Italienische Armee im Kroatischen Kiistengebiet, Zagreb 1943. - Branili smo državu. Uspomene, osvrti, doživljaji, Barcelona & Minhen 1985. Wuescht, Johann, Jugoslawien unddas unddas Dritte Reich. Eine Eine kumentierte Geschichte der deutsch-jugoslawischen Beziehungen von 1933 bis 1945, Stuttgart 1969. Vučetić, Stevan J., Građanski rat u Crnoj Gori, 1941-1945, Detroit, MI 1947. Vučković, Zvonimir, Sećanja iz rata, London 1980 & 1984. White, Leigh, The Long Balkan Night, New York 1944. Gestro, Stefano, L’armata stracciona. L’epopea della divisione „Garibaldi“ in Montenegro, 1943-1945, Bologna 1964. - La divisione italiana partigiana „ „Garibaldi", Montenegro 1943-1945, Milano 1982. Glaise von Horstenau, Edmund, Ein General im Zwielicht. Die Erinnerungen Edmund Glaises von Horstenau, Peter Broucek, ed., Wien, Kôln & Graz 1988. Глишић, Венцеслав, Tepop u злочини нацистичке Немачке y окупираној Србији, 1941-1944, Београд 1970. Glen, Alexander, Footholds against a Whirlwind, London 1975. Godeša, Bojan, Kdor ni z nami je proti nam. Slovenski izobraženci med okupatorji, Osvobodilno fronto in protirevolucionarnim taborom, Ljubljana 1995. - Slovensko nacionalno vprašanje med drugo svetovno vojno, Ljubljana 2006. Goldstein, Slavko, 1941. godina koja se vraća, vraća, Zagreb 2007. Yugoslavia, Zagreb 1988. Goldstein, Slavko, ed., Jews in Yugoslavia, Gorla, Giuseppe, L’ltalia nella seconda guerra mondiale. Diario di un milanese, ministre del Re nelgoverno di Mussolini, Milano 1959. Grčić, Marko, ur., Bleiburg. Otvoreni dossier, Zagreb 1990. Gumz, Jonathan E., „Wehrmacht Perceptions of Mass Violence in Croatia, 1941-1942“, u: The Historical Journal, 44, 4, 2001. Gutman, Yisrael & Efraim Zuroff, eds., Rescue Attempts during the Holocaust. Proceedings of the Second Yad Vashem International Historical Conference (April 1974), Jerusalem 1977. Dapčević, Peko, Kako smo vodili rat, Beograd 1975. - Od Пиринеја do Цетиња, Београд 1981. Davidson, Basil, Partisan Picture, Bedford 1946. - Special Operations Europe. Scenes from the Anti-Nazi War, London 1980. De Felice, Renzo (éd.), L’Italia tra tedeschi e alleati. La politica estera fascista e la seconda guerra mondiale, Bologna 1973. De Lorenzis, Ugo, Dal primo all’ultimo giorno. Ricordi di guerra, 1939-1945, Milano 1971. Deakin, F. W. D., The Embattled Mountain, London 1971. Dedijer, Vladimir, Dnevnik, 1. izd., Beograd 1945-1950. - Josip Broz Tito. Tito. Prilozi za biografiju, biografiju, Beograd 1953. Tito Speaks. His Self-Por- trait and Struggle with Stalin, London 1953. - Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita Rijeka & Beograd

300


Deroc, Milan, British Special Operations Explored. Yugoslavia in Turmoil, 1941- 1943, and the British Response, New York 1988. Dimitrov, Georgi, The Diary of Georgi Dimitrov, 1933-1949 (ed. (ed. Ivo Banac), New Haven CT & London 2003. Doder, Milenko, Kopinič bez enigme, Zagreb 1986. Dokument, Ljubljana 1967. Donia, Robert J„ Sarajevo. A Biografy, London 2006. Dujmović, Sonja, „Srpsko građanstvo Bosne i Hercegovine prema sporazumu Cvetković-Maček“, u: Tokovi istorije, 1-2, 2005. Dulić, Tomislav, Utopias of Nation. Local Mass Killings in Bosnia and Herzego vina, 1941-1942, Uppsala 2005. Djilas, Milovan, Land Without Justice, New York 1958. Сђилас, Милован, Бесудна земља, Београд 2005). - Wartime, London 1977 (Đilas, Milovan, Revolucionarni rat, Beograd 1990). Ђорђевић, Димитрије, Ожиљци u опомене, Београд 1994, 1995 & 2000. Đorđević, Miodrag J., Aprilski nemačko-jugoslovenski nemačko-jugoslovenski rat 1941, Bern 1966. "ђурић, Вељко Ђ-> Усташе u православље. Хрватска православна црква, Београд 1989. Erak, Tomislav & Slavko Grubičić, ur., Šibenik ustaničke 1941. Sjećanja na doga đaje iz grada i okoline, Šibenik 1971. Žerjavić, Vladimir, Gubici stanovništva Jugoslavije u Drugom svjetskom ratu, Zagreb 1989. Zanussi, Giacomo, Guerra e catastrofe d’Italia, Roma 1945. Zarifi, Maria, „Using natural sciences for cultural expansion: The National Socialist agenda for the Balkans", u: The Historical Review, IV, Athens 2007. Zaccone, Umberto, Guerra partigiana in Montenegro, Montenegro, Torino 1966. Ivanković-Vonta, Zvonko, Hebrang, Zagreb 1988. Илић, Предраг, Српска православна црква u тајна Дахауа. Мит u истина о заточеништву патријарха Гаврила u епископа Николаја Велимиро- euha y Дахауу, Београд 2006. Imlay, Talbot С„ „ A Reassessment of Anglo-French Strategy during the Phoney War, 1939-1940“ u: English Historical Review, CXIX/481, 2004. Inks, James M., Eight Bailed Out, New York 1954. Jakšić, Mato, Dubrovnik. Sjećanja, Beograd 1966. Jakšić, Pavle, Nad uspomenama, Beograd 1990. Јанојлић, Драгољуб, Лошињска замка, Смедеревска Паланка 2003. Janjetović, Zoran, Between Hitler and Tito. The Disappearance of the Vojvodina Germans, Beograd 2000. Jareb, Jerc, Pola stoljeća hrvatske politike, Buenos Aires 1960. Jelić, Ivan, Hrvatska u ratu i revoluciji, 1941-1945, Zagreb 1978. Jelić-Butić, Fikreta, Ustaše i Nezavisna država Hrvatska, 1941-1945, Zagreb 1977. - Hrvatska seljačka stranka, Zagreb 1983. Jovanić, Đoko, ur., Lika u NOB 1941. Zbornik, Beograd 1963.


301

Jovanović, Žarko S., Seljaštvo u Srbiji u Drugom svetskom ratu, 1941-1945, Beo grad 1995. Yovitchitch, Lena A., Within Closed Frontiers. A Woman in Wartime Yugosla via, London 1956. Joksimović, Milorad T., Iz minulih dana. Građa za istoriju Drugog svetskog ra ta, Hamilton (Ontario) 1974. Jurišić, Želimir Bob, Ivo Andrić u Berlinu, 1939-1941 , Sarajevo 1989. Kazimirović, Vasa, NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika Gleza fon Horstenaua, 1941-1944, Beograd 1987. Калабић, Радован, ур., Равногорска историја, Београд 1992. Карапанцић, Бор. М., Грађански рат y Србији, 1941-1945, Кливленд ОХ 1958. Kardelj, Edvard, Sećanja. Borba za priznanje i nezavisnost nove Jugoslavije, 1944-1957, Ljubljana & Beograd 1980. Karchmar, Lucien, Draža Mihailović and the Rise of the Chetnik Movement, 1941-1942, New York 1987. Kačavenda, Petar, Nemci u Jugoslaviji, 1918-1945, Beograd 1991. Качаревић, Бора, У служби отацбине, Винсор (Онтарио) 1993. Kvaternik, Eugen Dido, Sjećanja i zapažanja. Prilozi za hrvtsku povijest, Jere Jareb, ur., Zagreb 1995. Kečkemet, Duško, Židovi u povijesti Splita, Split 1971. Südslawenvolkes, Graz Kiszling, Rudolf, Die Kroaten. Der Schicksalsweg eines Südslawenvolkes, & Cologne 1956. Кнежевић, Радоје Л., Рат 1941. u краљев излазак из земље, Винсор (Онтарио) 1958. - ед., Књига о Дражи, Винсор (Онтарио) 1956. Кнежевић, Живан Л., 27. март 1941, Њујорк 1979. Kovačić, Matija, Od Radića do Pavelića, München & Barcelona 1970. Koljanin, Milan, Nemaćki logor na Beogradskom sajmištu, Beograd 1992. Konjohodžić, Mahmud, Od Kupe do mora , Zagreb 1963. Kocbek, Edvard, Tovarišija, Ljubljana 1949. Kočović, Bogoljub, Žrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, London 1985. и каснија издања Сарајево & Београд. Košutić, Ivan, Hrvatsko domobranstvo u Drugom svetskom ratu, Zagreb 1992. Krakov, Stanislav, General Milan Nedić, München 1963-1968. Krizman, Bogdan, Ante Pavelić i ustaše, Zagreb 1978. - Ustaše i Treći reich, Zagreb 1983. - NDH između Hitlera i Musolinija, 2. izd., Zagreb 1983. - Pavelić u bjekstvu, Zagreb 1986. Кулић, Димитрије, Бугарска окупација, 1941-1944, Ниш 1970. Lawrence, Christie, Irregular Adventure, London 1947. Lašić-Vasojević, Milija M., Enemies on All Sides. The Fall of Yugoslavia, Was hington 1976. Lees, Michael, Special Operations Executed in Serbia and Italy, London 1986.

302

Хшплеров нови нови антипоредак антипоредак

- The Rape of Serbia. The British Role in Tito’s Grab for Power, 1943-1944, San Diego, New York & London 1990. Lekić, Radovan, Anđrijevički srez, 1941-1944. Prilog istoriji NOB Crne Gore , Cetinje 1961. Леонтић, Боро, Сплит 1941, Београд 1960. Лукић, Милисав, Гребићи. Ратни дневник, 1942-1944, Београд 1972. Leković, Mišo, Martovski pregovori, Beograd 1985. Македонската академија на науките и уметностите, Симпозиум. Развојот u карактеристиките на народноослободителната народноослободителната војна u на револу- цијата во Македонија (Скопје 9-10.12.1971), Скопје 1973. Malcolm, Noel, Kosovo. A Short History, London 1998. Manoschek, Walter, „Serbien ist judenfrei". Militàrische Besatzungspolitik und Judenvernichtung Judenvernichtung in Serbien, 1941/2, München 1993. Marjanović, Jovan, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, Zagreb 1979. Martin, David, Ally Betrayed. The Uncensored Story of Tito and Mihailovich, New York 1946. Maclean, Fitzroy, Eastern Approaches, London 1949. - The Heretic. The Life and Times of Josip Broz Tito, New York 1957. - Disputed Barricade. Vie Life and Times of Josip Broz Tito, Marshal of Yugosla via, London 1957. Međunarodna konferencija konferencija o istorijatu pokreta otpora, Les Systèmes d’occupa tion en Yougoslavie, 1941-1945, Beograd 1963. Milazzo, Matteo J., The Chetnik Movement and the Yugoslav Resistance, Balti more & London 1975. Milovanović Lune, Miodrag, Nedovršeni dnevnik, Beograd 1968. Milosevic, Slobodan, Izbeglice i preseljenja na teritoriji okupirane Jugoslavije, 1941-1945, Beograd 1981. Минић, Михаило П., Расуте кости, 1941-1945, Детроит 1965. Ministero della Difesa. Ufficio storico SM dell’Esercito, Otto settembre 1943. L’Armistizio italiano 40 anni dopo. Atti dell Convegno internazionale, Mila no 7-8.9.1983, Aldo A. Mola & Romain H. Rainero, éd., Roma 1985. Младеновић, Милош, Лажни идоли u варљиви идеали, Лондон (1)1965, (11)1983. Montemaggi, Amedeo, Linea Gotica 1944. La „Battaglia di Rimini“ e lo sbarco in Grecia decisivi per l’Europa orientale e il Mediterraneo, Rimini 2002. - Linea Gottica 1944. Scontri di civiltà, Rimini 2006. Morača, Pero, éd., The Third Reich and Yugoslavia, 1933-1945, Beograd 1977. Mužić, Ivan, Pavelić i Stepinac, Split 1991. McConville, Michael, A Small War in the Balkans. British Military Involvement in Wartime Yugoslavia, 1941-1945, London 1986. Nađ, Košta, Ratne uspomene, Zagreb 1979. Nenadović, Aleksandar, Razgovori s Kočom, 2. izd., Zagreb 1989. Nenezić, Dragan, Italijanski okupacioni sistem u Jugoslaviji, 1941-1943, Beo grad 1999.


303

Neubacher, Hermann, Sonderauftrag Siidost, 1940-1945. Bericht eines fliegenden Diplomaten, Gottingen 1956. Nikolić, Vinko, Pred vratima domovine, München 1967. Николић, Коста, Историја Равногорског покрета, 1941-1945, Београд 1999. - Страх u нада y Србији, 1941-1944. Свакодневни живот под окупацијом, Београд 2002. Nikoliš, Gojko, Memoari. Korijen, stablo, pavetina, 3. izd., Zagreb 1981. Novak, Bogdan C., Trieste, 1941-1943. The Ethnic, Political, and Ideological Struggle, Chicago 1970. O’Kney, Louis, What Prince Freedom?, New York 1972. Orlow, Dietrich, The Nazis in the Balkans. A Case Study of Totalitarian Politics, Pittsburgh 1968. Orović, Savo, Ratni dnevnik, 1941-1945, Beograd 1972. Павловић, Момчило & Верољуб Трајковић, „Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944“, у: Лесковачки зборник, 1995. Pavlowitch, Stevan К., Yugoslavia, London 1971. - Unconventional Unconventional Perceptions of Yugoslavia, 1940-1945, New York 1985. - Yugoslavia’s Great Dictator Tito. A Reassessment, London 1992. - A History of the Balkans, 1804-1945, London, 1999. (Павловић, Стеван K., Историја Балкана 1804-1945, Београд 2004) - Serbia. The History behind the Name, London 2002. (Павловић, Стеван K., Србија историја иза имена, Београд 2004) Pajović, Radoje, „Politička akcija Sekule Drljevića i njegova saradnja sa usta škim vodstvom i njemačkim poslanstvom u Zagrebu, 1943-1945“, у: Časo pis za savremenu povijest, 3/1,1975. - Контрареволуција Контрареволуција y Црној Topu. Четнички u федералистички покрет, 1941-1945, Цетиње 1977. Palmer, Stephen Е., Jr & Robert R. King, Yugoslav Communism and the Mace donian Question, Hamden, CT 1971. Димитрије В. Љотић, Љотић, München Парежанин, Ратко, Други светски рат u Димитрије 1971. Pahor, Boris, Zgodba о reki, kripti in dvorljivem golobu, Maribor 2006. Petranović, Branko, Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji, 1941-1945, Be ograd 1983. - Srbija u Drugom svetskom ratu, 1939-1945, Beograd 1992. - Стратегија Драже Михаиловића, 1941-1945, Београд 2000. Jugoslovenska revolucija i SSSR, SSSR, Beograd 1988. - & Sava Dautović, Jugoslovenska antifašističkom ratu 1941-1945. 1941-1945. pred sudom sudom Petrović, Dragoljub, Jugoslavija u antifašističkom istorije, Beograd 2001. Петровић-Његош, Михаило, Из мојих мемоара, Винсор (Онтарио) 1961. Pešelj, Branko, U vrtlogu hrvatske politike. Sjećanja i pogledi, Zürich 1989. Pešut, Mane M., Revolucija u Lici, 1941-1945, Bielefeld 1966. Piemontese, Giuseppe, Ventinove mesi di occupazione italiana nella provincia di Lubiana. Considerazioni e documenti, Ljubljana 1946.

304


Pillon, Giorgio, Spie per Vltalia. Comefecero la guerra gli 007 dei nostri servizi segreti, Roma 1968. Piccini, Umberto, Una pagina strappata, Roma 1983. Plazina, Stanojlo S., Sa Jelice planule varnice. Prilog za istoriju narodnog ustan ka Ravnogorskog pokreta u Dragačevu, Melbourne 1974. Плећаш, Недељко Б„ Ратне године 1941-1945, Columbus, OH 1983. Плећаш-Нитоња, Никола, Пожар y Крајини, Чикаго 1975. Милована Ђиласа, Подгорица 2003. Поповић, Бранко, ур., Дјело Милована Popović, Koča, Dnevnik. Beleške. Dokumenti, Beograd 1988. Prcela, John & Stanko Guldescu, ed., Operation Slaughterhouse. Eyewitness Ac counts of Postwar Massacres in Yugoslavia, Philadelphia 1970. Pulić, Nikola, Sinovi Orjune, Zagreb 1971. Radić, Radmila, Verom protiv vere. Država i verske zajednice u Srbiji, 1945- 1953,1, Beograd 1995. ---- Живот y временима: Гаврило Дожић (1881-1950), Београд 2006. Радоњић, Боривоје И., Сећања из parna, револуције u казамата, Београд 2006. autonomaštvo i 13. SS divizija. Autonomija Bosne i Redžić, Enver, Muslimansko autonomaštvo Hercegovine i Hitlerov Treći rajh, Sarajevo 1987. - Bosnia and Herzegovina in the Second World War, London 2005. Rešetić, Ivan, ur., Lika u NOB-u 1942. Zbornik, Beograd 1971. Ribar, Ivan, Uspomene iz Narodnooslobodilačke Narodnooslobodilačke borbe, Beograd 1961. (превео Oliver Watson), Ribbentrop, Joachim von, The Ribbentrop Memoirs (превео London 1954. Ristić, Dragiša N„ Yugoslavia's Revolution of 1941, University Park, PA & Lon don 1966. Ristović, Milan D., Nemački „novi poredak “ i jugoistočna Evropa, 1940/41- 1944/45. Planovi o budućnosti i praksa, Beograd 1991. Ritchie, Sebastian, Our Man in Yugoslavia. The Story of Secret Service Operative, London 2004. Roatta, Mario, Otto milioni di baionette. L'esercito italiano in guerra, 1940-1944, Milano 1946. Roberts, Andrew, Masters and Commanders : How Roosevelt, Churchill, Mar shall and Alanbrooke Won the War in the West, London 2008. Roberts, Walter R„ Tito, Mihailović and the Allies, 1941-1945, 3rd ed., Durham, NC 1987. Rodogno, Davide, Il nuovo ordine mediterraneo. Le politiche di occupazione dell’Italia fascista in Europa, 1940-1943, Torino 2003. Rojnica, Ivo, Susreti i doživljaji, 1938-1945, München 1969. Romano, Jaša, Jevreji Jugoslavije, Jugoslavije, 1941-1945. Žrtve genocida genocida i učesnici Narodno- Narodno- oslobodilačkog oslobodilačkog rata, Beograd 1980. Rootham, Jasper, Miss Fire. The Chronicle of a British Mission to Mihailovich, 1943-1944, London 1946. Rossi, Francesco, Come arrivammo all'armistizio, Milano 1946.

Бибпиографија

305

Russo, Alfio, Rivoluzione in Jugoslavia, Roma 1944. Saje, Franček, Belogardizem, 2. izd., Ljubljana 1952. Sweet-Escott, Bickham, Baker Street Irregular, London 1965. Seitz, Albert B„ Mihailović Hoax or Hero? Columbus, Columbus, OH 1953. Sidoti, Antoine, Le Monténégro et l'Italie durant la Seconde guerre mondiale. Histoire, mythes et réalités, Paris 2003. - Partisans et tchetniks en Yougoslavie durant la Seconde guerre mondiale. Idéologie et mythogenèse, Paris 2004. Simoni, Leonardo, Berlino Ambasciata d’Italia, 1939-1943, Roma 1946. Sinovčić, Marko, NDH u svetlu dokumenata, Buenos Aires 1950. Sire, Ljubo, Between Hitler and Tito. Nazi Occupation and Communist Oppres sion, London 1989. Smodlaka, Josip, Partizanski dnevnik, Beograd 1972. Stanković, Đorđe, „Savezničko bombardovanje Nezavisne države Hrvatske, 1943-1945“, u: Tokovi istorije, 1-4, 2001. Steinberg, Jonathan, All or Nothing. The Axis and the Holocaust, 1941-1943, London 1990. Stenton, Michael, Radio London and Resistance in Occupied Europe. British Po litical Warfare, 1939-1943, Oxford 2000. Stevanović, Dragomir S., Sura grobnica. „Prihvatni logor Zemun", 1942-1944, London 1967. - Агонија слободе, Винсор (Онтарио) 1970. Стефановић, Младен, Збор Димитрија Jbomuha, 1941-1945, Београд 1984. Sugar, Peter, éd., Native Fascism in the Successor States, 1918-1945, Santa Bar bara, CA 1971. Shoup, Paul, Communism and the Yugoslav National Question, New York & London 1968. Scotti, Giacomo, Ventimila caduti. Gli italiani in Jugoslavia dal 1943 al 1945, Milano 1970. - Il battaglione degli „Straccioni". I militari italiani nelle brigate jugoslave, 1943- 1945,Milano 1974. - „Bono Taliano". Gli italiani in Jugoslavia, 1941-1943, Milano 1977. - I „disertori". Le scelte dei militari italiani sulfronte jugoslavo prima dell’8 settembre, Milano 1980. - & Luciano Viazzi, Vinutile vittoria. La tragica esperienza delle truppe italiane in Montenegro, 1941-1942, Milano 1989. Schmider, Klaus, Partisanenkrieg in Jugoslawien, 1941-1944, Hamburg 2002. Terzić, Milan, „Jugoslovenska kraljevska vlada, general Draža Mihailović i sa vezničko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji, 1942-44.g.“, u: Tokovi istorije, 1-2, 2005. Terzić, Velimir, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941. Uzroci i posledice poraza, Be ograd & Titograd 1982. Тимофејев, Алексеј, „Генерал Крејтер о будућности руске емиграције y Русији", у: Tokovi istorije, 4/2006, 2006.


Tito, Josip Broz, Vojno delo 1,1941-1945, 1,1941-1945, Beograd 1982. Todorovich, Boris J., Last Words. A Memoir of World War II and the Yugoslav Tragedy, New York 1989. Tolstoy, Nikolai, The Minister and the Massacres , London 1986. Tomasevich, Jozo, War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945. The Chetniks, Stanford, CA 1975. - War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945. Occupation and Collaboration, Stanford, CA 2001. Topalović, Živko, Pokreti narodnog otpora u Jugoslaviji, 1941-1945, Paris 1958. - Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji, London 1964 - Borba za budućnost Jugoslavije, London 1967. - Srbija pod Dražom, London 1968. Žrtvovani saveznik, saveznik, London 1970. - Jugoslavija. Žrtvovani - Draža Mihailović i engleska vojna misija, Paris 1980. Тошић, Десимир, Црква, држава u друштво, Београд 2005. Трипковић, "ђоко, Београд под бомбама, Београд 1999. Trew, Simon, Britain, Mihailović and the Chetniks, 1941-1942, Basingstoke & London 1998. Trifkovih, Srđa, Ustaša. Croatian Separatism and Croatian Politics, 1929-1945, London 1998. Trucco, Giovanni, Nell’ombra di Tito, Milano 1954. Ćirković, Sima M., The Serbs, Oxford 2004. Umiltà, Carlo, Jugoslavia e Albania. Albania. Memorie Memorie di un diplomatico, diplomatico, Milano 1947. Favagrossa, Carlo, Perché perdemmo la guerra. Mussolini e la produzione belli- ca, Milano 1948. Fricke, Gert, Kroatien 1941-1944. Der „Unabhangige Staat“ in der Sicht des De- utschen Bevollmachtingen Bevollmachtingen Generals in Agram, Glaise v. Horstenau, Freiburg 1972. Hadri, Ali, ed., Kosova-Kosovo, Kosova-Kosovo, 1941-1945, Prishtinë/Priltina 1975. Hametz, Maura, Making Trieste Italian, 1918-1954, London 2005. Hamilton-Hill, Donald, SOE Assignment, London 1973. Harriman, Helga H., Slovenia under Nazi Occupation, 1941-1945, New York & Washington 1977. Hilberg, Raul, The Destruction of the European Jews, 3rd ed., New Haven CT 8c London 2005. Hinsley, F. H. et al., British Intelligence in the Second World War. Its Influence in Strategy and Operations, London 1979-1981. Howard, Michael, British Intelligence in the Second World War. Strategic Decep tion, Cambridge 1990. Hottl, Wilhelm, The Secret Front. The Story of Nazi Political Espionage, London 1953. Hurem, Rasim, Kriza NOP-a u Bosni i Hercegovini krajem 1941. i početkom 1942, Sarajevo 1972. Hussard, Jean, Vu en Yougoslavie, 1939-1944, Yverdon 1944.

Бибпиографија

307

Cavalli, Fiorello, IIprocesso dell’arcivescovo di Zagabria , Roma, 1947. Carnier, Pier Arrigo, Le sterminio mancato. La dominazione nazista nel Veneto orientale, 1943-1945, Milano 1982. Цветковић, Драган, „Страдање цивила Независне Државе Хрватске y логору Јасеновац", у: Tokovi istorije, 4, 2007. Cvijić, Vlastimir, Dnevnik žigosanog, Pariz 1988. Ceva, Lučio, La condotta italiana dellaguerra. Cavallero e ii Comando supremo, 1941-1942, Milano 1975. Cenčić, Vjenceslav, Enigma Kopinič, Beograd 1983. Ceriana Mayneri, Carlo, Parla un comandante di truppe, Milano 1947. Ciano, Galeazzo, Diario, 1937-1943, Renzo De Felice, éd., Milano 1980. Clissold, Stephen, Whirlwind. An Account of Marshal Tito’s Rise to Power, Lon don 1949. Colić, Mladen, Takozvana Nezavisna država Hrvatska 1941, Beograd 1973. Colotti, Enzo, Teodoro Sala 8c Giorgio Vaccarino, L’Italia nell'Europa danubia- na durante la seconda guerra mondiale, Milano 1967. Comité d’histoire de la Seconde Guerre mondiale, La Guerre en Méditerranée, 1939-1945. Actes du Colloque international international tenu à Paris du 8 au 11 avril 1969, Paris 1971. van Crefeld, Martin L., Hitler’s Strategy 1940-1941. The Balkan Clue, 1973. Čulinović, Ferdo, Okupatorska podjela Jugoslavije, Beograd 1970. Johnson, Stowers, Agents Extraordinary, Extraordinary, London 1975. Šegrt, Vlado, Ratne uspomene, Beograd 1964. Šehić, Nusret, ur., Migracije i Bosna i Hercegovina, Sarajevo 1990. Šibi, Ivan, Iz ilegalnog Zagreba 1941, Zagreb 1965. Šuljak, Dinko, Tražio sam Radićevu Hrvatsku, Barcelona & München 1988.

Истраживања су вршена и књига је писана у Саутемптону, Лондону, Паризу, Милану, Болоњи, Фиренци, Риму и Београду у периоду 1971-2006.

Индекс

в.

222

в.


3io

в.

в. и

в.

в.

Индекс

Зп в.

312

Il Popolo d'Italia, Il resto del Carlino,


Индекс

313

в.

в.

в.


ЗИ

222

315

Индекс

в.

Hoeunucm,


3i6

66

в.

в.

в.

Политика,

в.

Индекс

317

в.

в. в.


318

в.

Slovenec,

Soviet War News,

Индекс

319

Српско село,

в.

200


320

202, 221

в.

Хрватски народ,

Индекс

321

в. в.

Стеван К. Павловић

Хитлеров нови антипоредак Други светски рат у Југославији

*

Издавачко предузеће Клио Господар Јованова 44 Београд за издавача Зоран Хамовић рецензент др Љубодраг Димић лектура Љубица Марјановић коректура Вера Ковачевић индекс Славица Козодеровић дизајн књиге Светлана Волиц технички уредник

Дејан Тасић штампа Артпринт Нови Сад

[email protected] www.clio.rs

CIP - Каталогизација y публикацији Народна библиотека Србије, Београд 94(497.1)"1941/1945"(093.2) ПАВЛОВИЋ, Стеван К„ 1933Хитлеров нови антипоредак : Други светски рат y Јутославији / Стеван К. Павловић ; превео с енглеског "ђорђе Трајковић. - Београд : Clio, 2009 (Нови Сад : Артпринт). - 321 стр. ; 24 crn. (Polis / Clio) Превод дела: Hitler's New Disorder / Stevan K. Pavlowitch. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 294-307. - Регистар. ISBN 978-86-7102-361-0 a) Други светски рат 1939-1945 - Југославија 1941-1945 COBISS.SR-ID 170374668

737

Recommend Documents