1. ZABLUDA ZAMENJIVANJA UZROKA I POSLEDICE ILI ISKVARENOST UMA Iskvarenost uma se sastoji u pogrešnom smatranju da je neka stvar uzrok nekog stanja stvari stvari dok je ona samo samo vidlji vidljivij vijaa pos posled ledica ica ili manife manifesta stacij cijaa neko nekogg drugog, drugog, manje manje vidljivog, ali stvarnog uzroka. Ova zabluda se objašnjava isključivo primerima. Postoji čovek koji veruje da je recept za dugovečnost slaba ishrana, jer je on dugovečan, a malo jede. Meutim njegov spor metabolizam je uzrok njegove dugovečnosti, a njegova njeg ova slaba ishrana je samo manifestacija njegovog slabog metabolizma. Pokazuje se da slaba ishrana nije recept za dugovečnost tek kada neko ko nema spor metabolizam počne tako da se hrani. Ispostavlja se čak naprotiv da takva ishrana mo!e biti štetna za tu osobu. Meutim "iče ne#e da nam saopšti samo to da nešto što je naizgled uzork ne mora to biti i da moramo intervenisati i menjati situaciju, odnosno eksperimentisati, kako bismo znali pouzdano šta je uzrok. "aime, on diskredituje etiku i religiju tako što tvrdi da svaka teza koju one formulišu počiva na ovoj zabludi. Ovde se navode primeri nešto drugačiji od gore pomenutog, jer nema posrednika. "aime direktno se zamenjuju posledica i uzrok. $ako ako neko ka!e činjenje % implicira &, "iče #e re#i ne nego je upravo obrnuto. "eko ko je ve# & #e činiti %. 'ore smo imali dugi !ivot koji je bio neka vrsta posrednika izmeu sporog metabolizma i slabe ishrane. Meutim, ako njega izbacimo i % zamenimo za slaba ishrana, a & sa spor metabolizam dobi#emo( "ije istina da #e slaba ishrana implicirati da #e neko imati spori metabolizam, nego je obrnuto. "eko ko ima spori metabolizam #e slabije jesti. Po istom principu "iče tvrdi da nije vrlina uzrok sre#e, nego da sre#ni sre#nici ci intuit intuitivn ivnoo čine čine neke stvari stvari koje koje smatra smatramo mo vrlinam vrlinama) a) nije nije porok porok uzrok uzrok propadanja nego je propadanje uzrok poroka) nije bolest uzrok iscrpljenosti nego iscrpljenost bolesti) ne#e neka greška uništiti neku partiju, nego samo ve# uništena partija mo!e da napravi takvu grešku. *ve što je dobro je instiktivno, a sve loše je izopačenje instikta, odnosno raspadanje volje. Iz toga sledi da dobre stvari radimo instiktivno i lako, sa voljom, dok se loše javljaju kada te volje nema, odnosno pojedinac sa te!inom radi nešto. *ve funkcioniše na nivou instikta, samo ljudi u to unose poredak, zamenjuju#i uzrok i posledicu.
2. ZABLUDA LAŽNE UZROČNOSTI +ritikuje se uopšte bilo kakvo znanje o uzročnosti. „Unutran!" #a$t"%su one stvari koje su čoveku omogu#ile da misli da mo!e da govori o uzročnosti. Ima ih tri i svi su skriveni u svesti. Prvi je &'(!a kao uzrok ) drugi *&+*t kao uzrok i tre#i Ja kao uzrok. Meutim, što se tiče volje, ona ne uzrokuje, nego samo prati dogaaje i oni se mogu odvijati i bez nje. Motiv kao površni fenomen svesti takoe samo prati dogaaje i više prikriva uzrok nego što ih predstavlja. a je fikcija, -ono je sasvim prestalo da misli, ose#a ili ho#e. Iz raskrinkavanja ovih -unutrašnjih fakata sledi da empirija sama raskrinkana. Meutim empirija je zloupotrebljena da bi imali svet sa subjektima, uzrocima, motivima itd. /ovek je iz sebe izvukao izvuka o svoju -unutrašnje fakte i projektovao ih u stvarnost. $o se odvilo tako što je prvo izvukao pojam bi#a iz pojma a. 0atim je to preneo na stvari. *tvari je shvatio kao postoje#e po ugledu na bi#e koje je izvukao iz a. /ovek #e tako uvek u stvarima -prona#i ono što je u njih sam ve# stavio. 1akle samom pojmu stvari prethodi verovanje
u a kao uzrok, odnosno tre#i -unutrašnji fakat koji je raskrinkan i to ima ogromne konsekvence u vidu toga da ni fizika nije sigurna, kao ni +antova stvar po sebi.
,. ZABLUDA IMA-INARNI UZROKA /ovek sebi predstavlja uzročnost tako što uz pomo# /a0+n!a sebi prošle dogaaje predstavlja kao razloga za neki dogaaj koji se upravo desio. /ovek nikada ne#e samo da konstatuje stanje stvari nego ho#e da nae razlog tome stanju stvari jer on otklanja psihološku nelagodu. Meutim to nije stvarna uzročnost nego $aua(na "nt+r/r+ta3"!a koja se zasniva na pam#enju, a formira na&"$u la!nog objašnjavanja uzročnosti koje ote!ava ili čak onemogu#ava istra!ivanje pravih uzroka. /oveka instiktivno pokre#e strah od nepoznatog, pa tra!i objašnjenje. Pritom, on ne#e da zahteva neke stroge kriterijume za to objašnjenje, nego ho#e što br!e da se oslobodi nelagode sa bilo kakvim objašnjenjem. /ovek to objašnjava onim što mu je poznato i blisko, dok se -novo, nedo!ivljeno, strano, isključuje kao uzrok. $ada dobijamo objašnjenje koje varira od osobe do osobe u zavisnosti od toga kako je ve# izgraen sistem verovanja neke osobe. Potrebno je neku novu i nepoznatu situaciju uklopiti da čini koherentnu celinu sa ve# postoje#im verovanjima, tako da #e objašnjenje zavisiti od tih verovanja, te tako "iče ka!e -2ankar odmah misli na posao, hriš#anin na greh, devojka na ljubav. 3ela oblast morala i religije se zasniva na ovim imaginarnim uzrocima. $ako su histerične !ene veštice, a priča o nasleenom grehu postoji da bi se bez nekog jasnog uzroka mogla objasniti nečija patnja.
4. ZABLUDA O SLOBODNOJ VOLJI *lobodna volja je izmišljenja da bi ljudima, s obzirom da su slobodni moralni delatnici, moglo da se sudi i da se ka!njavaju. 1akle ne samo da mora da postoji uzrok za svako delo, nego on mora biti sadr!an u ljudskoj svesti. Ova zabluda proističe iz instikta volje da sudi i ka!njava. $eolozi insistiraju na tome, jer bez slobodne volje oni ne bi imali prava drugima da sude i uopšte potreba za njima bi nestala. $amo gde nema slobode, nema ni morala, pa ni legitimnog pozivanja na odgovornost i kaznu. "iče se ovde odreuje kao imoralista i kao svoj cilj vidi čiš#enje istorije, psihologije itd. od pojma krivice i zločine. "jegov cilj je da ponovo čoveku vrati „n+&"n'*t /'*t'!an!a%. "aravno, na ovom putu su mu najve#i neprijatelji teolozi i moralisti. 0a "ičea, čovek ne samo da nije produkt društvenih okolnosti ili genetike, on nije produkt ni sam sebe. On nema neku odreenu svrhu i napominje da svrhe nema u stvarnosti i da je ona ljudski izum. /ovek je prema njemu deo 3+("n+, jer njoj ništa ne izmiče. +ako ne postoji neka nezavisna pozicija izvan celine, jer sve je celina, čoveku se ne mo!e suditi ili se uporeivati sa bilo čime, jer je on, kao i sve ostalo, deo celine.
