Ниш у античко доба
– краја 6. века - Историјски догађаји од средине 3. – краја
Не зна се тачно када Наис стиче звање муниципијума, али то је вероватно било за време Марка Аурелија. 269. године у близини Наиса дошло је до битке са Готима. Они су након опсаде Византа заједно са Скитима, Херулима и Пеуцима кренули према планини Атос. До првог окршаја дошло је на горњем току Вардара, а до коначне битке дошло је у околини Наиса, када је Клаудије победио Варваре. Након 284. године долази до ревизије граница и олбасти градова Наиса, Сердике и Пауталије сада улазе у асатав провинције Средоземна Дакија. 293. године у Наису је боравио бор авио и Диоклецијан. Цар који је био родом из Наиса је Константин (306 - 337). Током друге деценије 4. века, он се сукобио са Лицинијем. Наис је неколико година био у рукама Лицинија, док је Константин био у Сердици. Захваљујући Константину 313. године хришћанство је признато за државну религију, а нова престоница је Константинопољ (330). 350. године Ветранион је проглашен за цара у Сирмијуми, али је исте године на састанку са Констанцијем у Наису абдицирао. У Медијани су се 365. године срели Валентијан и Валенс. 377. године Хуни стижу до Наиса и заузимају га 441. године. Теодосије Други је након овог сукоба склопио примирје, по коме су морали Хунима да плаћају порез и да ступе неке области. Мир је трајао до 447. године, када је Атила под изговорм да нису враћене хунске избеглице извршио напад. По новом примирју поред пореза, морали су повући војску из целе Приобалне Дакије. 471. године готски вођа Тјудимер напада Наис, а неколико година касније у Наису је боравио и Теодорих, који је Балкан напустио тек 488. године када је кренуо ка Италији да би се обрачунао са Одоакаром. За време Јустинијана у Наису је обновљен бедем и војни логор. 548. године Наис нападају Словени, као и 55 0. године када су ишли ка Солуну. Сол уну. 547 – 547 – 548. 582 – 582 – 583. 583. године Наис угрожавају и Авари.
Град је опустео 612 – 614. године, јер су у том периоду, због борбе са Персијанцима, градови остали без војне посаде, а цивилно становништво је отишло у Солун. - Некрополе На десној обали Нишаве налази се некропола у Јагодин – мали, а у употреби је била од 4 – 6. века. Издвајају се следеће врсте гробова: 1) слободно укопани гробови, 2) гробови без зидане конструкције, 3) гробови покривени опеком или тегулама, 4) гробови од опеке који су омалтерисани, 5) гробнице правоугаоне основе са полуобличастим сводом, 6) гробнице квадратне основе са сводом у облику калоте. Прилози су ретки. Ипак највише пажње привлаче 3 зидане гробнице са фрескама. Прва је откривена 1933. године од стране Адама Оршића Славетића. Налази се недалеко од Моста младости. Правоугаоне је основе са полуобличастим сводом. Унутрашњост је декорисана фрескама са вегетабилним орнаментом изведеним црвеном бојом, а ту су и христограм и дрво живота. Према новчићу Анастазија Првог (491 - 518), гробница се датује у 6. век. Друга гробница налази се у кругу фабрике текстила. Истеје конструкције као и претходна, а њена унутрашњост украшена је биљним оранментом црвене, зелене и браон боје. Трећа гробница налази се у дворишту Дома средњошколске омладине и откривена је 1953. године. Правоугаоне је основе са полуобличастим сводом. Улаз је на источној страни и затворен је каменом плочом. Унутрашњост гробнице преградним зидовима подељена је на три или четири гроба у облику ковчега без поклопца. Грађена је од опеке и опљачкана је још у античко доба. На источном зиду приказан је Христов монограм у венцу од палмовог лишћа са апокалиптичним словима алфа и омега. Са сваке стране поред улазних врата насликана је по једна стојећа фигура обучена у дугачке хаљине. Јужна фигура држи отворену књигу, а северна благосиља са два прста и држи свитак. Обе фигуре су без нимба и вероватно представљају апостоле Петра (јужна) и Павла (северна).
На западном зиду налази се Христов монограм окружен венцем и нимбом. Овде се такође налазе две фигуре, где јужна пружа руке на монограму, а северна благосиља и држи свитак. Око њих је дрвеће. Овде су можда приказани апостоли, мученици, епископи или друга света лица. На северном зиду приказана је рајска ограда, који по веровању дели овај од оног света. На вертикалним стубовима ограде налазе се херме (бисте без руку), које су паганског порекла и овде им је улога чисто декоративна. На своду је приказана винова лоза са лишћем и гроздовима што је симбол раја. Вероватно је реч о породичној гробници, с краја 4. века је и аналогије су са гробницама из Печуја. - Базилика са мартиријумом (5. век) На некрополи Јагодин – мале налазе се 4 култне грађевине од којих је доступна једино базилика са мартиријумом кода Моста младости. Тробродне је основе са полукружном апсидом и нартексом. На западној страни цркве налазила се крипта (мартиријум) која је била праоугаоног облика из које се степеништом излазило у нартекс. На северној и јужној страни налазе се под 2 нише у чијим су удубљенима били сахрањени покојници. Од покретних налаза издваја се ранохришћански оловни саркофаг који се налазио у јужном делу нартекса. На поклопцу саркофага налазио се пластично изведен крст. На бочним странама биле су 3 бисте. Базилика се налазила на неком старијем објекту и датује се у 5. век.
- Градско поље Градско поље обухвата терен северно од Тврђаве. Овде је откривено више гробова који су блиски оним са јагодинмалеске неркополе. Слободно су укопани и од камена и опеке су. Од прилога срећу се стаклене и керамичке посуде, накит од бронзе, новац, коштани жетони за игру... Неколико укопаних гробова у Градском пољу имало је као прилог сребрне наушнице са гроздоликим привеском. Ове наушнице припадају Бјелобрдском типу, па се ови гробови датују у период 10 – 12. века. - Градска територија – путеви Градска територија на северу ишла је јужно од Књажевца, а на југу до улаза у Грделичку клисуру. На западу граница је била Ad Fines (Куршумлија), а на истоку до граница са провинцијама Горње Мезије и Тракије. Кроз град пролазили су и важни путеви. На исток ишао је пут Наисус – Сердика, а на запад Наисус – Улпијана – Лисус. На југ је водио пут Улпиана – Скупи, а на север Наисус – Виминациум – Сингидунум. На Си водио је пут Нисус – Рациарија.
Легионари се у Наису јављају релативно касно, тек у првим деценијама 3. века. Они се помињу на жртвеницима посвећеним Јупитеру и били су припадници VII Claudie и IV Flavie. Римско грађанско право могли су добити ступањем у војску за време Марка Аурелија, Комода или Каракале. Највише су поштовани римски богови, али поштују се и локална божанства, а трагови оријенталних божанстава су слаби.
