1. Postojeće mreže UVOD U istoriji telekomunikacija postoje dve široko rasprostranjene mreže: Javne telefons ke mreže (PSTN - Public Switched Telephone Network) Internet. Da bi se prešlo na mreže sledece generacije (NGN - Next Generation Networks ) potrebno je da kvalitet pr uženih servisa bude najmanje istog nivoa, a cena niža u poredenju sa postojecim mrežam a "prve generacije". Karakteristike postojecih mreža su: · Zahtevi za fleksibilnošcu i pouzdanošcu ovih telekomunikacionih mreža su međusobno suprotstavljeni. · Internet - ve oma fleksibilna mreža, ali ne može da pruži pouzdanost karakteristicnu za PSTN · PSTN mala fleksibilnost, ali pouzdana. Za kreiranje optimalne mrežne arhitekture potreb no selektivno kombinovati osobine obe mreže, odnosno udružiti fleksibilnost Internet a i kvalitet servisa koji pruža PSTN. Prikaz telekomunikacione mreže Postojeće javne m reže Javna telefonska mreža (PSTN) rasprostranjena je širom sveta, a omoguceno je medu sobno povezivanje javnih telefonskih mreža koje su pre svega predvidene za govorni saobracaj. PSTN je mreža na bazi komutacije kola. Kolo (ili kanal_ kanal) se uspo stavlja na zahtev i linije kojima se realizuje kolo zauzete su sve vreme dok tra je prenos. Prenos telefonskog signala je takav primer. Internet je mreža zasnovana na komutaciji paketa. Poruka se deli na male segmente zvane paketi i svaki pake t se šalje zasebno. Linija je zauzeta samo dok traje prenos jednog paketa. Koristi se TCP/IP protokol. PSTN ± Public Switched Telephone Network PSTN je mreža sa preko 800 miliona pretplat nika i koristi se prvenstveno za govornu komunikaciju što ukljucuje i fiksne i mob ilne telefone (WAN - wireless access network sa prenosom kroz PSTN tranking mrežu) . PSTN je u pocetku bio analogni sistem, ali sada je skor_ skoro potpuno digital izovan, iako je vecina pretplatnika povezana analognim kolima. Poslednjih godina znacajno se povecava broj digitalnih konekcija kroz servise kao što su ISDN (inte grated services digital network), DSL (digital subscriber line), ATM (Asynchrono us Transfer Mode) i kablovski sistemi. Danas ja PSTN mreža za prenos govora, video sadržaja i podataka kako sa žicnim tako i sa bežicnim pristupom. Postoje i privatne t elefonske mreže koje nisu povezane na PSTN (npr. vojska) ili su povezane sa ograni cenim pristupom. PSTN je bila dominantna telekomunikaciona mre_ mreža tokom 20-tog veka, sve dok je govorna komunikacija bila najzastupljenija. Dominacija prenosa podataka u novije vreme dovela je do toga da je dugorocna buducnost PSTN-a post ajanje aplikacije Interneta. Govorni saobracaj, koji se u osnovi prenosi PSTNinf rastrukturom, prebacuje se na VoIP (voice over Internet protocol), što omogucava p relaz sa komutacije kola na komutaciju paketa. Veza mobilne i fiksne telefonije Digitalni prenos u PSTN-u Osnovni digitalni kanal u PSTN-u je 64-kilobita-u-seku ndi kanal, poznat kao "DS0" ili Digital Signal 0. DS0 je takode poznat kao times lot jer je to osnovni vremenski kanal koji se koristi u TDM prenosu (time divisi on multipleks) tj. vremenskom multipleksumultipleks) multipleksu. Za formiranje jednog digitalnog telefonskog kanala korist se frekvencija odmeravanja od 8 kHz i 8bitna impulsna kodna modulacija tj. PCM (pulse code modulation). Multipleksir anjem DS0 kanala povecava se kapacitet kola. Osnovni multipleksi koji se koriste su: · 32 kanala protoka 64 kbit/s (E1) ± koristi se u Evropi i sadrži 30 govornih kan ala i 2 servisna odnosno sinhronizaciona i signalizaciona kanala · 24 kanala proto ka 64 kbit/s (T1) ± koristi se u Americi i Japanu i oznacave se i kao DS1.
Ram primarnog PCM sistema PSTN ± mreža sa komutacijom kola Komutacija kola je proces koji omogucava konekciju izmedu dva ili više korisnika na njihov zahtev i obezbeduje ekskluzivno korišcenje u spostavljene veze sve do njenog raskidanja. Fizicke veze u ovom tipu mreže omoguca vaju konekcij_ konekciju izmedu krajnjih korisnika koja traje od uspostavljanja do raskidanja veze. Klasican telefonski servis koristi komutaciju kola. Telefons ke kompanije omogucavaju rezervaciju fizicke putanje izmedu pozivajuceg i pozvan og, koja se uspostavlja i raskida na zahtev pozivajuceg. Paketska komutacija Osn ovna karakteristika paketske komutacije je to što linija nije zuzeta sve vreme tok om prenosa poruke.Poruka se deli na male pakete koji se šalju sukcesivno kada post oji mogucnost za to. Paketi mogu putovati razlicitim putanjama do krajnjeg odred išta i ne moraju stizati po redu. Linija se tokom prenosa fizicki zauzima samo dok traje prenos jednog paketa i nakon njegovog pristizanja na odredište automatski s e oslobada. Komutacija kola i paketska komutacija Komutacija kola je idealna kada je neophod an brz prenos podataka, koji moraju pristizati tacno odredenim redosledom i kons tantnom brzinom. Komutacija kola je još uvek neprikosnovena za prenos u realnom vr emenu, kao što su audio i video prenos, koji zahtevaju veoma visok kvalitet servis a - quality of service (QOS). Paketska komutacija je neuporedivo efikasnija i ro busnija za prenos podataka koji tolerišu neujednacena kašnjenja i jitter, kao što su e -mail poruke i Web strane. Neke mreže sa komutacijom kola kao što su X.25 i ATM mreže, mogu da realizuju virtualnu komutaciju kola. Virtualna komutacija kola je logic ka konekcija koja omogucava podelu fizickih putanja medu višestrukim zahtevima za virtualnim kolima. Razvoj Interneta omogucio je nove servise i sadržaje korišcenjem novih efikasnih komunikacionih protokola i tehnologija,ali prelazak na prenos go vora paketskom komutacijom još uvek nije uzeo veceg maha, uprkos raznim rešenjima ko je su provajderi predlagali. 2. Arhitektura postojećih PSTN mreža (PSTN: Public Switched Telephone Network) Arhitektura klasične PSTN mreže Arhitektura postojece PSTN mreže može se grubo posmatran o podeliti na dva velika dela: pristupnu mrežu (access network) i mrežu komutacije ( switch network). Prenos govora izmedu dva korisnika mreže ostvaruje se uspostavlja njem govornog kanala na principu komutacije kola. Govorni kanal se uspostavlja p reko pristupne mreže pozivajuceg korisnika, zatim mreže komutacije i potom pristupnz atim pristupne mreže pozvanog korisnika. Govornim kanalom se mogu prenositi govorn e informacije, podaci ili multimedijalni sadržaj. Mreža komutacije Mreža komutacije se sastoji od velikog broja komutacionih cvorova (centrala) koje su organizovane u veci broj hijerarhijskih nivoa. Lokalne komutacione cvorove (lokalne centrale, Local Exchange ± LEX) koji su direktno povezani na pristupnExchange pristupnu mrežu nazivamo komutacioni cvorovi klase 5 (Class 5 switch) Komutacioni cvorovi na svi m ostalim nivoima mreže (tranzitne centrale, Transit Exchange ± TEX) nazivaju komuta cioni cvorovi klase 4 (Class 4 switch). Class 5 Switch Lokalni komutacioni cvoro vi Omogucava razne TK servise koristeci TDM tehnologiju: · Opsluživanje lokalnih poz iva · Opsluživanje udaljenih poziva · ISDN · Napredni govorni servisi · Pristup pretplatni ka mreži za prenos podataka · Realizacija inteligentne mreže · Transfer signalilzacije
Uspostavljanje veze Osnovna usluga je prosledivanje tona slobodnog biranja nakon detekcije zahteva za uspostavljenjem veze (podizanja telefonske slušalice). Nakon toga prihvata se i obraduje niz cifara koje je pozivajuci poslao. Na osnovu pri mljenog broja vrši se rutiranje saobracaja. Pozvanom pretplatniku upucuje se poziv ni ton iz lokalne centrale za koju je on povezan, a pozivajucem se šalje povratni pozivni ton iz njegove lokalne centrale. Ukoliko dode do uspostavljanja veze rez erviše se jedan govorni kanal samo za ova dva korisnika sve do raskidanja veze, što se dogada na zahtev pozivajuceg. Ton zauzeca prosleduje se pozivajucem ukoliko p ozvani ne odgovori na poziv, a pozvanom pretplatniku ukoliko dode do raskidanja veze. Lokalni komutacioni čvorovi Komutacioni cvorovi klase 5 predvideni su kako z a opluživanje lokalnog saobracaja tako i za realizaciju udaljenih telefonskih serv isa. Komutacioni cvorovi klase 4 predvideni su da tranzitiraju saobracajsaobraca j. Sa porastom prenosa podataka i zahtevima za novim servisima kao što su VOIP, IP /Centrix i multimedijalna komunikacija, lagno nestaje i potreba za komutacionim cvorovima klase 5. Da bi se izašlo u susret današnjim zahtevima i izazovima, kreiran a je nova generacija komutacionih cvorova, poznatija kao Soft-Switch bazirana na najnovijim paketskim tehnologijama i standardima. Transportna mreža Iz mreže komuta cije vremenom se izdvojila transportna mreža (transmission network) koju koriste k omutacioni cvorovi za medusobno povezivanje i prenos tipicno velikih grupa govor nih kanala. Poziv izmedu dva korisnika PSTN mreže samo se komutira u mreži komutacij e, dok najveci deo putanjkomutira putanje prelazi u 64 kbit/s kanalu alociranom u transportnoj mreži. Veliki broj tehnologija istorijski je obeležio razvoj transpor tne mreže, iz cega izdvajamo one koje su i danas prisutne, a to su starija PDH (Pl esiochronous Digital Hierarchy) i moderna SDH (Synchronous Digital Hierarchy) te hnologija. SDH tehnologija danas predstavlja tipicno prisutno savremeno rešenje tr ansportne mreže kod telekom operatora. Signalizaciona mreža Iz mreže komutacije, nešto k asnije u odnosu na transportnu mrežu, postepeno se izdvojila signalizaciona mreža (s ignaling network). Osnovni zadatak signalizacione mreže je ostvarenje velikog broj a dodatnih servisa kako bi korisniku upotrebvelikog upotrebu osnovnog govornog s ervisa ucinili što konfornijim. Ideja razmene signalizacionih informacija bez uspo stavljanja govornog kanala (signalizacija po odvojenom kanalu) je revolucionarno uticala na dalji razvoj PSTN mreže. Signalizacija SS7 Današnji standard za razmenu signalizacionih poruka u okviru PSTN mreže naziva se SS7 signalizaciona mreža (Signa ling System number 7). Od brojnih prednosti koje je donelo uvodenje SS7 signaliz acije izdvajamosignalizacije izdvajamo: · signalizacione poruke se razmenjuju neza visno od uspostavljanja govornih kola · kašnjenje signalizacionih poruka je redukova no i ne postoji neefikasno zauzimanje govornih kola za potrebe signalizacije · sig nalizacione poruke razmenjuju se velikim protokom bez uticaja na korisnike mreže · g ovorni kanal se rezerviše tek ako je krajnji korisnik dostupan... SS7 je mreža bazir ana na komutaciji paketa ciji se cvorovi odnosno ruteri nazivaju STP tacke (Sign aling Transfer Point). Krajnje tacke u SS7 mreži nazivaju se SSP tacke (Signaling Switching Point) i nalaze se u komutacionim cvorovima. Brojni dodatni servisi su uvedeni sa ulaskom SS7 mreža u upotrebu. Medutim, koncept je ipak posedovao znaca jne mane s obzirom da je svaki komutacioni cvor trebalo opremiti servisnim funkc ijama što je ucinilo proces uvodenja dodatnih servisa skupim i sporim. Servisna mr eža Kao posledica nedostatka SS7 mreže ufleksibilnom, jeftinom i brzom uvodenju doda tnih servisa, iz signalizacione mreže izdvojila se nova mreža: servisna mreža (Service Network). Prva predložena realizacija servisne mreže poznata je pod nazivom intelig entna mreža IN (Intelligent Network). IN mreža bazirana je na ideji da se servisi nu de centralizovano u mreži u posebnim cvorovima mreže koji su nazvani SCP tacke (Serv ice Control Point). SCP tacke su povezane sa ostatkom PSTN mreže preko SS7 mreže kao SSP tacka.
Mreža upravljanja U paraleli sa prethodnim mrežama razvijena je i mreža upravljanja (N etwork Management) kompletnom PSTN mrežom tj. svim njenim celinama. Mreža upravljanj a esencijalna je za ispravan i stabilan rad PSTN mreže. Omogucuje operatoru da det ektuje i reaguje na bilo kakve otkaze elemenata PSTN mreže, konfiguriše mrežu sa jedno g centralizovanog mesta i obavlja tarifiranje servisa koji su korisnici realizov ali. Slojevi u upravljackoj mreži Mreža upravljanja upravlja prethodno nabrojanim mr ežama. Sastoji se od cetiri sloja: · Sloja mrežnih elemenata ili NE sloja (Network Ele ment Layer)Element Layer), · Sloja upravljanja mrežnim elementima ili EM sloja (Elem ent Management Layer), · Sloja mrežnog upravljanja ili NM sloja (Network Management Layer) i · Sloja upravljanja servisima ili SM sloja (Service Management Layer). Na jniži NE sloj cine mrežni elementi (npr. komutacioni cvorovi, SDH oprema, STP tacke, itd). Svaki mrežni element sadrži upravljacki softver nazvan OMC centar (Operation and Maintenance Center) koji nadgleda dati element i svi entiteti OMC centra u m renadgleda mreži cine EM sloj. NM sloj cine NMC centri (Network Management Center) koji centralizovano prikupljaju i obraduju podatke sa veceg broja ili cak svih entiteta OMC centara. SM sloj takode cine NMC centri koji se brinu o elementima mreže koji se nalaze na servisnoj mreži. Arhitektura mreže upravljanja Prenos korisnih informacija Govorni kanal ili primarni multipleks formiraju se u pristupnoj mreži . U komutacionim centrima vrše se razna odgranjavanja i formiranje multipleksa višeg reda. U transportnoj mreži najzastupljenija je SDH tehnologija. Signalizacija SS7 omogucava prenos signalnih informacija paralelno sa govornim. Cvorovi i transpo rtne i signalizacione i upravljacke mreže nalaze se uglavnom u postojecim komutaci onim centrima. Savremena PSTN arhitektura Prenos podataka kroz PSTN mrežu Razvojem Interneta i mreža za prenos podataka, posto jeca infrastruktura PSTN mreže sve više se koristi za prenos podataka. Inicijalno di zajnirana kao mreža koja nudi govorni servis kao osnovni servis, danas se dominant no koristi za servis prenosa podataka. Posledice su ocigledne, a pre svega se od nose na ogranicene mogucnosti mreže i kvalitet koji je moguce ponuditi servisu pre nosa podataka koji se sve više traži. Takode, krajnji korisnici koji koriste servis prenosa podataka zahtevaju dramaticno veci digitalni protok servisa što direktno u tice na promenu stanja i tehnologija i u pristupnoj mreži i u transportnoj mreži gde su trenutno najveca uska grla. Klasicna situacija u kojoj se krajnji korisnici koji zahtevaju servis prenosa podataka i provajderi servisa prenosa podataka (np r. Internet servis provajderi - ISP) tretiraju kao krajnji korisnici PSTN mreže i razmenjuju podatke uspostavljanjem govornih kola postepeno je unapredena. Danas se teži rasterecenju PSTN mreže, na taj nacin što se prenos podataka pokušava što pre (po št o kracem govornom kolu) proslediti sa PSTN mreže na mrežu za prenos podataka (npr. A TM ili IP). Ovo se ostvaruje uvodenjem pristupnih rutera nazvanih RAS serveri (R emote Access Server) vec u lokalne komutacione cvorove što bliže krajnjim korisnicim a. Povezivanje PSTN i mreža za prenos podataka
Unapredenje koncepta, gde se potpuno zaobilazi komutaciona mreža, donela je DSL (D igital Subscriber Line) tehnologija, gde uredaji u pristupnoj mreži, ili udaljeni elementi pristupne mreže (npr. MSAN ± Multi Service Access Node) ili DSLAM (Digital Subscriber LinService Line Access Multiplexer), razdvajaju govorni saobracaj i p renos podataka koji stiže od krajnjih korisnika. Govorni deo upucuju u komutacionu mrežu dok podatke direktno prosleduju mreži za prenos podataka. Protok izmedu krajn jeg korisnika i mreže za prenos podataka prestaje biti ogranicen skromnim kapacite tom govornog kanala. Pojavljuju se novi elementi, tzv. Media gateways, koji treb a da prilagode signale mrežama za prenos podataka, pre svega IP mrežiIP mreži. Takode, u signalizacionoj mreži, novi uredaji pod nazivom signalizacioni gejtveji SG - Si gnaling Gateway, uvedeni su za potrebe konverzije SS7 signalizacionih poruka u f ormu pogodnu za prenos po IP mreži. Tipicno razdvajanje mreže za prenos podataka i P STN mreže 3. NGN ± NEXT GENERATION NETWORKS MREŽE NOVE GENERACIJE Šta su to mreže nove generacije?º Ali prvo se moramo zapitati: - Šta ljudi ocekuju od Mr eža Nove Generacije? - Šta oni žele? Ljudi žele: Kako to NGN misli ostvariti? Sledecim mrežnim karakteristiksma: · Baziranim na jezgr ima koja prenose Internet Pakete ( IP ) · Usluge ce se prenositi putem racunarskih servera povezanih na zajednicka jezgra · Pružanjem usluga nezavisno od pristupnog m etoda ( fiksnih ili mobilnih tacaka ) Kako NGN operateri to misle ostvariti? Vel iki operateri ce postaviti svoje instalacije sa razlicitim mogucnostima prenosa i veza. Ostali ce iskoristiti sam internet da to ostvare. Kakve mogucnosti NGN n udi operaterima? · Znatne uštede u ceni · Isporuku novih usluga · Mogucnost za kontrolu i personalizaciju od strane krajnjih korisnika Prelazak na NGN Postavljaju se pi tanja u kojoj meri NGN stvara ili uklanja ekonomske poteškoce. Operaterima trebaju regulative za pristup na mrežu kao i karakter i nivo usluga interkonekcija. Ako s e NGN razmesti kao zamena za postojecu mrežu nastace problemi u vezi sa promenom u lokaciji i topologiji jer NGN mreže imaju mnogo manje geografske zavisnosti od na sledenih mreža. Mora se zauzeti pažljiva ravnoteža izmedu suviše brzog prelaska na nove aranžmane i ulaganja od strane servis provajdera koji vec imaju pristup mreži koja s e zamenjuje i suviše sporog prelaza koji zahteva da operater NGN-a nastavi sa prip remama koje nisu ekonomicne i samim tim spreci ulaganje u NGN. Prenos u svetu Mr eža Sledece Generacije
Interfejs Plesihrone Digitalne Hijerarhije (PDH) ima Vremenski Podeljen Multiple ks (TDM) a sam je osnova za Sinhronu Digitalnu Hijerarhiju (SDH) koja se karakte riše vecim protokom podataka i takvi interfejsi su uvek bilvecim bili okarakterisa ni u smislu sigurnosti, zagarantovanim stopama podataka i kašnjenju prenosa. NGN t reba da nastavi da obezbeduju nasledene usluge putem komutacije kola. Alternativ a komutaciji kola je da se prede na viši logicki oblik povezivanja na mrezu putem direktnog IP pristupa. Kvalitet u svetu Mreža Sledece Generacije U cilju održanja po stojeceg kvaliteta trebalo bi da se ispune strogo definisani parametri Kvaliteta Usluga (QoS) barem u smislu gubitka paketa i kašnjenja prenosa. Takvi parametri b i bili ubistveni za mnoge od elementarnih IP tokova koje cine druge usluge. Da b i se to rešilo poželjno je definisati neki oblik generickog IP pristupa i imati kont rolu nad nizom QoS parametara ukljucujuci i dodatne aspekte za vreme i sinhroniz aciju. Pristup informacijama u svetu Mreža Sledece Generacije Pristup drugim oblic ima informacija poput: · Lokacije · Statusa prisutnosti · Karakteristika same konekcij e postajace sve više centralni vid usluga Pristup nekog operatera tudim podacima s vodi se na to da li postoje ekonomske ili tehnicke poteškoce za pristup. Pristup i obaveštenja u Svetu Mreža Sledece Generacije Omogucavanje operaterima medusobni pri stup QoS informacijama imalo bi dodatnu korist, jer bi obezbedilo kontrolu dinam ickih parametara, poput brzine podataka, što bi omogucilo usluge kao sto su Stream ing video. Postavlja se pitanje davaoca usluga da omoguci pristup klijentu kroz drugu mrežu i osiguranje ekvivalentne usluge bez dodatne složenosti i posledicnih tr oškova. 4. Prelazak na NGN ± Mreže sledeće generacije Postojeće stanje Internet je: PSTN/ISDN mreže: · globalna i veoma razvijena mreža · široko s u rasprostranjene · poseduje ogromne mogucnosti · poseduju raspoloživu infrastrukturu do krajnjih korisnika · efikasan i jeftin · nude visok kvalitet usluge · nema dobro ra zvijenu infrastrukturu do krajnjih korisnika, vec uglavnom koristi · cene usluga s u visoke · postojece mreže kao što su PSTN/ISDN ili kablovske mreže · efikasnost je mala · t eško obezbeduje kvalitet potreban za prenos · uvodenje novih usluga zahteva znatna u laganja multimedijalnih sadržaja u realnom vremenu Mreže sledce generacije (NGN) NGN (Next Generation Networks) je naziv za mrežnu arhitekturu koja bi u godinama koje dolaze trebalo u potpunosti da zameni sadašnju klasicnu arhitekturu telefonske mr eže, koju nazivamo PSTN/ISDN arhitektura. U osnovi mreže bio bi paketski prenos poda taka koji bi zbog potrebe da se izvesni podaci prenose u realnom vremenu bio opr emljen protokolima za podršku ostvarenja kvaliteta servisa, QoS (Quality of Servic e). Definicija mreže sledeće generacije Mreža sledece generacije (NGN) je skup servera koji omogucava korisnickim agentima da uspostavljaju i održavaju sesije, unutar k oijh se može obavljati multimedijalni prenos podataka. NGN (NEXT GENERATION NETWORKS)
ITU-T definicija: ªA Next Generation Network (NGN) is a packet-based network able to provide services including Telecommunication Services and able to make use oT elecommunication of multiple broadband, QoS-enabled transport technologies and i n which service-related functions are independent from underlying transport-rela ted technologies. It offers unrestricted access by users to different service pr oviders. It supports generalized mobility which will allow consistent and ubiqui tous provision of services to users.º Prelazak na NGN arhitekturu Postojanje moguc nosti da se govorni servis ponudi preko mreže za prenos podataka, efikasnije i jef tinije od govornog servisa koji nudi PSTN mreža, uzrok je potrebe za redizajnom po stojece arhitekturepostojece arhitekture. Osnovni cilj ovog redizajna je definis anje govornog servisa koji ce biti ponuden preko jedinstvene mreže za prenos podat aka, zasnovane na komutaciji paketa, koja ce pored govornog servisa zadovoljavat i i sve postojece potrebe krajnjih korisnika za servisom prenosa podataka. Na ba zi jedinstvene infrastrukture koja je bazirana na paketskom prenosu sada ce biti moguce ponuditi sve servise krajnjem korisniku, bilo da je u pitanju govorni se rvis upotrebobilo upotrebom fiksnog ili mobilnog telefonskog uredaja bilo koje g eneracije, ili servis prenosa podataka preko bilo koje tehnologije u pristupnoj mreži. Ova unifikacija svih servisa, odnosno konvergencija govornog servisa i serv isa prenosa podataka na jedinstvenu infrastrukturu naziva se mreža sledece generac ije - NGN. NGN (NEXT GENERATION NETWORKS) Mrežna arhitektura koja bi u godinama ko je dolaze trebalo u potpunosti da zameni klasicnu PSTN/ISDN arhitekturu. Ponuda svih telekomunikacionih servisa kroz jedinstvenu infrastrukturu. U osnovi mreže je paketski prenos podataka opremljen protokolima za podršku ostvarenja kvaliteta se rvisa, QoS. IP tehnologija upotpunjena je MPLS (Multi-Protocol Label Switching) protokolom za podršku kvaliteta servisa. Servisi koje bi NGN trebalo da podrži Prednosti NGN koncepta Koristi i proizvodacima opreme i provajderima telekomunik acionih servisa da povecaju svoju zaradu. Proizvođači: · Prate novi trend i ponude nov e serije opreme koja je kompatibilna sa NGN arhitekturom · Konkurencija u razlicit im slojevima Provajderi: · Ponuda svih servisa na jedinstvenoj mreži, povecava broj i kvalitet servisa koje je moguce ponuditi krajnjim korisnicima (Click-to-call, Click-to-fax, ...) · Veliki broj novih vrsta provajdera Dodatni zahtevi koje treba da ispune NGN mreže Mreže sledece generacije treba da obezbede: · jedinstveno prilago davanje korisnicima, · druge servise pored prenosa govora, · prenosive servise na sv akom uredaju · malu cenu sa visokom pouzdanošcu i kvalitetom pružanja servisa. Problem i sa kojima se suočavaju NGN mreže Mreže sledece generacije treba da se suoce sa razli citim nedostacima telekomunikacionih mreža kao što su: · slab kvalitet prenosa govora kroz IP mrežu · problematican prenos modemskih i faks signala kroz IP mrežu · složena inte roperabilnost TDM i mreža sa komutacijom paketa po pitanju signalizacionih protoko la · ogranicen sistem operativne podrške Karakteristike NGN mreža
Osnovne karakteristike koje NGN treba da poseduju nasledene su od mreža ªprve genera cijeº: · Mogucnost lake migracije · Skalabilnost · Mali troškovi izgradnje i održavanja Mogu cnost lake migracije Laka migracija od postojece ka paketskoj infrastrukturi, be z izmene postojecih komutacionih sistema u paketsku tehnologiju, omogucena je za hvaljujuci rešenjima zasnovanim na SIP (Session Initiation Protocol) protokoluprot okolu. Neizostavni deo ovih rešenja je server poziva, odnosno softsvic - paketski komutator koji podržava aplikacije nove generacije (VoIP, ICD - Internet Call Dive rsion, IP prenos, ISDN PRI servise i servise lokalnog pretplatnika). SIP je izab ran od strane servis provajdera za nosioca NGN rešenja zahvaljujuci svojoj fleksib ilnosti i skalabilnosti. Pridruživanje Internet saobracaja i drugih servisa klasic nim telefonskim pozivima dovodi do porasta prosecnog vremena trajanja poziva na krajevima PSTN mreže. Posledica toga je zagušenje pre svega krajnjih i tandem centra la. NGN rešenja obezbeduju smanjenje zagušenja mreža. Smanjenje zagušenja se realizuje u jezgru mreže, a ne na njenim krajevima, pa se u tom smislu govori o unutrašnjoj mrežn oj migraciji koju donose NGN rešenja. Rasterecivanje trankova u odlaznom Internet saobracaju pre zagušenja takode je moguce, ukoliko se koristi dialup ili xDSL tehn ologija koju NGN hardver podržava na krajevima mreže. Prednosti SIP-a u NGN arhitekt uri Generalno, NGN arhitektura na bazi SIP-a donosi sve prednosti ukljucujuci: · e fikasno gradenje mreža koje podržavaju širok spektar korisnickih servisa · uprošcenu mrežnu arhitekturu, · jeftiniji razvoj mreža · brže stvaranje prihoda, uz pridruživanje servisa p renosa podataka i multimedijalnih servisa postojecim govornim servisima. Skalabi lnost Skalabilnost znaci jednostavno proširenje mreže. Da bi mreža bila skalabilna, tr eba da se uklopi u model distribuirane mrežne infrastrukture (kao što je slucaj sa P STN I Internetom). Postojece NGN arhitekture su centralizovane u cilju lakšeg rešava nja problema i smanjenja kompleksnosti. Loše strane centralizacije mreže Greška na jed nom delu mreže dovodi do veceg ''udara'' na mrežu, nego u slucaju distribuirane mrežne arhitekture. Centralizovana mrežna arhitektura zahteva redundansu kojom se udvost rucuju hardverski troškovi, bez znacajnog poboljšanja performansi. U ovakvoj duplici ranoj mrežnoj arhitekturi oba servera poziva moraju da sinhronišu informacije izmedu sebe i izmedu medija mrežnih prolaza, što dovodi do dupliciranja procesorske snage. Time se smanjuju ukupne mogucnosti primarnog servera poziva, a otkrivanje i ana liza grešaka se otežava. Skalabilnost i sinhronizacija Pitanje skalabilnosti mreže odn osi se i na kolicinu signalizacije. SIP zahteva mnogo manje vreme procesiranja u odnosu na druge protokole (kao što je MGCP), i obezbeduje uspostavljanje sesije r azmenom svega nekoliko poruka izmedu krajnjih tacaka. Sadašnja rešenja, medutim, kor iste protokole poput MGCP-a, što usložnjava signalizacione zahteve, troši velike kolic ine mrežnih resursa i povecava kolicinu signalizacije u krajnjim tackama mreže. Mali troškovi izgradnje i održavanja NGN oprema mora da ima osobine: · brze i jeftine inst alacije · brzog "podizanja" sistema · jeftinog i lakog održavanja. Problemi koji dovod e do znacajnih povecanja troškova su: · usložnjavanje hardvera, · povecanje kolicine har dvera · decentralizacija hardvera. Jedan od izvora problema je modifikacija protokola tj. Prelaz sa MGCP/H.248 mode la zasnovanog na prenosu govora na SIP model koji podržava multiservisne aplikacij e poput prenosa videa i podataka. ZAKLJUČAK
Najvažniji momenat je prelaz na model multiservisne dostave koji ukljucuje prenos govora, podataka i multimedijalne servisegovora, servise. Kreiranjem novih servi sa provajderi ce obezbediti znacajne prihode. Mreže nove generacije ce koristiti S IP za postizanje jedinstvene servisne signalizacije, skalabilnosti i redukcije t roškova. 5. NGN slojevita arhitektura Ostvarenje NGN koncepta Podela mrežne arhitekture na slojeve: Fizički i arhitektural no različite celine koje čine mrežu Slojevi su međusobno povezani odgovarajućim interfejsi ma Slojevi predstavljaju domene: Različite opreme i proizvođača Različitih tehnologija i protokola Različitih provajdera servisa preko infrastrukture sloja Slojevit konce pt pospešuje ponudu i konkurenciju u svakom sloju, kao i između slojeva. Za potrebe VoIP poziva putem NGN mreže, uvodi se novi tip telefonskih centrala, SOFTSWITCH il i MGC (Media Gateway Controler), koje vrše kontrolu uspostave poziva preko NGN mreže kroz interfejse sa PSTN mrežom, uspostavljene preko dva tipa gejtveja: MG (media gejtvej) ± na putanji podataka SG (signalizacioni gejtvej) ± na putanji signalizacij e NGN slojevita arhitektura definiše sedam slojeva: Sloj krajnjih tačaka (Endpoints Layer), Pristupni sloj (Access Layer), Sloj medije (Media Layer), Kontrolni sloj (Control Layer), Sloj servisa (Service Layer), Transportni sloj (Transport Laye r) i Sloj upravljanja (Management Layer). Sloj krajnjih tačaka Krajnje tačke čine svi danas prisutni i budući korisnički komunikacioni uređaji poput: PC računara (desktop ili laptop), klasičnog fiksnog telefona, mobilnog telefona svih generacija, VoIP (Voi ce over IP) telefona, personalnih bežičnih PDA (Personal Digital Assistant) uređaja TV uređaja... Korisnici su elementi sloja krajnjih tačaka. Pristupni sloj Pristupni sl oj (Access Layer) čini pristupna mreža koja omogućuje korisnicima da ostvare servis pr enosa podataka zadovoljavajućeg digitalnog protoka i kvaliteta. Pristupne mreže koje danas ostvaruju servis prenosa podataka oslanjaju se ili na već postojeću infrastru kturu ili na bežični prenos podataka između krajnje tačke i mreže. Infrastruktura pristupn e mreže Sačinjena je od bakarnih parica do krajnjih tačaka: Aktuelna rešenja su ISDN i D SL tehnologije DSL tehnologija će biti jedna od osnovnih pristupnih tehnologija u NGN mrežama Osim postojeće POTS mreže aktuelne su i: Kablovske mreže Žične i bežične računars eže DSL tehnologija DSL tehnologija danas nudi po jeftinoj i sveprisutnoj infrastr ukturi uz relativno mala ulaganja u opremu: govorni servis servis prenosa podata ka digitalnog protoka od više Mbit/s
servis prenosa multimedijalnih sadržaja ± TV signala Kablovske mreže Kablovski TV oper ateri danas u pristupnoj mreži nude rešenja zasnovana najčešće na: optičkoj infrastrukturi u centralnom delu mreže koaksijalnoj infrastrukturi ka kranjim tačkama. Odatle potiče i njihov naziv HFC (Hybrid Fiber-Coax) mreže. Ove mreže su u stanju da ponude servis prenosa podataka velikog digitalnog protoka uporedivog sa DSL tehnologijom. Prob lem je što se ukupan protok deli na sve zainteresovane korisnike. Računarske mreže Inf rastruktura lokalnih računarskih mreža (LAN-ova) predstavljaće deo baze krajnjih tačaka NGN-a. Zastupljene su: Žične LAN mreže (Ethernet IEEE 802.3 ) Bežične tehnologije o IEEE 8 02.11 WLAN -Wireless LAN Bežične mreže IEEE 802.16 Wi-Max ili širokopojasna bežična (Broadba nd Wireless) tehnologija pogodna za udaljene korisnike i ruralna područja. U bežične k orisnike NGN-a spadaju i korisnici mreža mobilne telefonije. Transportni sloj Tran sportni sloj NGN mreže, čija infrastuktura je već dosta razvijena u postojećim mrežama za prenos podataka, dominantno čine dve paketske tehnologije za prenos podataka, ATM i IP. Transportni sloj će se bar u početku osloniti na postojeću SDH tehnologiju. Sloj medije Sloj medije (Media Layer) je novost u odnosu na prethodne arhitekture. R adi se o graničnom sloju između sloja pristupa mreži i transportnog sloja. Zadatak slo ja medije je: Konverzija raznovrsnih formata saobraćaja u servisu prenosa podataka u pristupnom sloju na IP paketski tok kroz transportni sloj. Konverzija saobraćaj a govornog servisa sa postojećeg komutacionog sloja PSTN mreže na transportni sloj N GN mreže. Elementi sloja medije Osnovni elementi sloja medije su medija gejtveji, MG. Trenutno postoji potreba za više različitih tipova MG-a koji su klasifikovani u če tiri tipa podeljena u dve kategorije: Pristupni MG-i: o AMG (Access Media Gatewa y), o RMG (Residential Media Gateway), o IAD (Integrated Access Devices), Transp ortni MG-i: o TMG (Trunking Media Gateway). MG (Media Gateway) MG-i predstavljaj u osnovne i najmasovnije uređaje buduće NGN mreže. Upravo MG-i treba da zamene ulogu l okalnih komutacionih sistema (centrala) što govori o njihovoj sveprisutnosti u bud ućoj mreži. Podela na pristupne i transportne MG vrši se u zavisnosti od broja i kapac iteta interfejsa prema pristupnoj mreži. AMG (Access Media Gateway) AMG se nalazi u udaljenim stepenima, tj. multiservisn im MSAN uređajima u blizini krajnjih korisnika - Smešten u lokalnim
komutacionim čvorovima. AMG vrši paketizaciju saobraćaja sa udaljenih stepena pristupn e PSTN mreže ili baznih i primarnih pristupa ISDN mreže. Prihvata saobraćaj preko PSTN i ISDN pristupa i prosleđuje ga direktno na IP mrežu. RMG (Residential RMG je zadatak je priprema prenos još u sa privatnim naprednija v arijanta IAD (Integrated Access Devices) Sadrži integrisan ADSL modem preko kojeg ostvaruje IP vezu sa ostatkom mreže. IAD nudi više mogućnosti i pogodniji je za upotre bu od RMG. Sposoban je za povezivanje sa računarskom opremom preko lokalnih računars kih LAN mreža. Media Gateway) pozicioniran na strani pretplatnika. Njegov saobraćaja sa korisničkih telefonskih linija za IP pretplatničkom delu mreže. Povezuje se direktno komutacion im čvorovima (IP PBX). Njegova je IAD (Integrated Access Device). TMG (Trunking Media Gateway) TMG spada u transportnu mrežnu opremu za razliku od p rethodnih pristupnih uređaja. Nalazi se u čvorovima mreže i njegov zadatak je konverzi ja signala koji prenose govorne kanale između komutacionih čvorova komutacionog sloj a PSTN mreže (kao što su signali PDH ili SDH hijerarhije) u paketizovane govorne sig nale pogodne za prenos po IP mreži. Povezuje se na komutacione čvorove klase 4 ili 5 (dakle, i lokalne i tranzitne centrale) i paketizuje govorna kola koja dolaze s a njih, na način prikazan na slici. Uređaji u sloju medija Podela MG-a na specifične u ređaje opisuje odnos MG-a i pristupne opreme u pristupnom sloju. Prema jezgru NGN IP mreže svi ovi uređaji su identični sa aspekta interfejsa i protokola i njihov cilj je uspostavljanje multimedijalnih sesija preko niza IP rutera sa kraja na kraj t ransportnog sloja NGN mreže. Multimedijalne sesije Sesije koje se uspostavljaju iz među MG-a nazivaju se RTP/RTCP sesije. RTP/RTCP sesije uspostavljaju se za svaki p oziv i čine ih par završnih aktivnosti na MG-ima određenih njihovim IP adresama i paro m portova, RTP i RTCP portom, na svakoj strani veze. Za multimedijalne pozive us postavljaju se posebne RTP/RTCP sesije za govorni, video i bilo koji drugi tok. Moguće je i više učesnika u RTP/RTCP sesiji, tzv. multikast veze. RTP/RTCP protokoli n ezavisni su od protokola na transportnom OSI sloju i ne garantuju kvalitet servi sa ili isporuku u realnom vremenu. Sloj medije u NGN arhitekturi Kontrolni sloj Kontrolni sloj (Control Layer) predstavlja značajnu novost u arhitekturi koju dono si NGN mreža. Osnovni zadatak ovog sloja jeste upravljanje MG-ima. Uređaji koji su z aduženi za ovaj deo posla predstavljaju osnovne elemente kontrolnog sloja i naziva ju se MGC. Uloga kontrolnog sloja Upravljnje MG-ima znači uspostavljanje poziva između krajnih tačaka intervencijama na medija sloju. Pored osnovne funkcije, uloga kontrolnog sl oja je i konverzija signalizacije sa signalizacione PSTN mreže na poruke u okviru kontrolnog sloja NGN mreže. Za konverziju signalizacije zaduženi su posebni elementi kontrolnog sloja nazvani signalizacioni gejtveji, odnosno SG.
MGC (Media Gateway Controller) MGC-i su centralni kontrolni uređaji NGN mreže namenj eni kontroli uspostavljanja poziva preko pristupnih MG-a. Osnovna i najčešća uloga MGC -a je preuzimanje signalizacionih poruka od strane telefonskih korisnika i uspos tavljanje odgovarajućih konekcija na MG-ima najbližim pozivajućem i pozvanom korisniku , kako bi poziv što pre bio preusmeren na paketsku mrežu. Takođe, MGC prihvata signali zacione poruke SS7 signalizacije za uspostavljanje govornog kola između krajnjeg k orisnika i pristupnog internet RAS (Remote Access Server) servera. U svom radu k omuniciraju sa: SG ± upotrebom SIGTRAN protokola MG ± upotrebom MGCP ili MEGACO/H.24 8 protokolima MGC ± dominantno SIP protokolom, a predviđeno i BICC (Bearer Independe nt Call Control Protocol) Protokoli u NGN mreži Sloj servisa Sloj servisa (Service Layer) nasleđuje ulogu servisne mreže u PSTN arhitekturi. Osnovni elementi ovog slo ja su centralizovani serveri koji nude usluge svim korisnicima mreže. Razlikujemo dva tipa servera: Aplikacioni serveri (AS) - su elementi inteligentne IN mreže sa otvorenim interfejsima za povezivanje ka kontrolnom sloju u cilju pružanja servisa korisnicima. Medija serveri (MS) - predstavljaju inteligentnu periferiju za mas ovno smeštanje multimedijalnih sadržaja. Sloj servisa sastoji se od elemenata koji n a centralizovan način rukuju servisima koje mreža nudi, uključijući i smeštanje svih podat aka koji su neophodni za ostvarenje servisa. Ovi elementi se nazivaju SCP tačke, k ao i aplikacioni serveri (Application Server) i media serveri (Media Server). Logička arhitektura NGN mreže Realizovanje NGN je moguće samo uz jedan uslov (arhitekt onski): Unutar NGN, mora da postoji otvoreni interfejs između sloja za kontrolu se sije i medijskog i graničnog gateway-a. Dat je diagram koji definiše arhitekturu mreže sledeće generacije. Ovaj dijagram će nam pokazati pozicije rada različitih standardiz acionih tela koja su trenutno aktivna u polju telekomunikacija. NGN se sastoji i z pet logičkih slojeva: IT i Servisni sloj, koji sadrži: Telekomunikacionu upravljačku mrežu Osnovni preplatnički server Aplikacijske servere Sistem operacijske podrške Pod rška sistema naplate. Sloj kontrole sesije, prenosi neophodne signali kako bi dozv olio krajnjim korisnicima da uspostave multimedijalne komunikacijske sesije. Kon trolni sloj sredstava i pristupa, dodeljuje delove propusnog opsega individualni m tokovima multimedijalnih podataka, i reguliše pristup korisnika na NGN. Sloj med ije i graničnog gateway-a, prenosi IP pakete koji sadrže enkodiranu multimediju (vid eo, glas). Granični sloj, ovo je sloj gde korisnici pristupaju NGN preko žičnih i bežičnih tehnologija. 6. Etape prelaska na NGN Slojevita arhitektura NGN Kako bi se prelaz sa klasične PSTN arhitekture na NGN ar hitekturu ostvario na što efikasniji način, utvrđen je plan kojim se sa PSTN
arhitekture na NGN arhitekturu prelazi u dve etape. Jezgro mreže u potpunosti prel azi na NGN koncept, osim transportne mreže, koja će i dalje ostati bazirana na trans portnom sloju PSTN mreže (SDH tehnologija). Klasična PSTN i nova NGN mreža biće povezane na dva nivoa: Preko komutacione ravni za ovu povezanost su odgovorni MG-i kojim a upravlja manji broj MGC-ova. Za povezanost na kontrolnoj, odnosno signalizacio noj ravni, odgovorni su SG-i. Praktična realizacija NGN mreža Završni opis arhitekture NGN mreže obuhvata elemente koji se koriste u njoj, kao i način povezivanja ovih el emenata. Okosnica mreže: Očekuje se da će okosnica (backbone) buduće NGN mreže biti izvede na u IP tehnologiji. Današnje okosnice NGN mreže čine ili IP ruteri ili ATM svičevi maks imalnih performansi. Prelazak sa PSTN na NGN arhiteksturu Prva etapa PSTN/NGN tranzicije Slojevita arhitektura NGN Druga etapa u migraciji na NGN arhitekturu predviđa ukla njanje i preostalih lokalnih komutacionih čvorova u komutacionoj mreži PSTN arhitekt ure. Korisnici pristupaju preko svojih pristupnih mreža, odnosno pristupnog sloja NGN mreže, direktno na medija sloj NGN mreže. Druga faza PSTN/NGN transakcije
TK mreža Srbije u 2010 godini Telekomunikacionu mrežu Telekoma Srbija a.d. u 2010. g odini će sačinjavati mreže sa komutacijomkola (PSTN/ISDN, PLMN), NGN multiservisna mreža (Softswitch-evi klase 4 i 5, SIP serveri, aplikacioni serveri), transportna (IP /MPLS preko SDH i WDM) i pristupna mreža (IP DSLAM/MSAN, BWA, bakar, optički kablovi ) n Osnovni elementi te mreže su prikazani na sledećoj slici. Osnovni principi plani ranja mreže U periodu do 2010. godine, potrebno je: 1. Završiti započeti proces digita lizacije (100% digitalna mreža); 2. Obezbediti uslove za potpuno zadovoljenje potr eba i zahteva biznis korisnika, uključujući i zahteve kablovskih i mobilnih operator a (MTS, Telenor, Mobilkom), kao i ISP (Internet Service Provider); 3. Nastaviti sa rekonstrukcijom (izvršiti demontažu višekanalnih uređaja) i izgradnjom pristupne mreže, kombinujući fiksni pristup, preko optičkih kablova i bakarnih parica, i bežične tehnolo gije; 4. Nastaviti izgradnju čvorova pristupne mreže (MSAN i DSLAM); 5. PSTN/ISDN mr ežu konsolidovati, u okvirima postojećih instaliranih kapaciteta u sistemima Alcatel 1000 E10 i Siemens EWSD, a ostale sve komutacione sisteme (i analogne i digital ne), isključiti iz saobraćaja. 6. U sve komutacione sisteme tipa Alcatel E-10 i Siem ens EWSD uvesti SSF (Service Switching Function) funkciju; 7. Nastaviti izgradnj u IP/MPLS mreže (core + edge); 8. Izgraditi NGN mrežu baziranu na IMS jezgru, u skla du sa ETSI TISPAN NGN standardima, kao osnove za pružanje multimedijalnih servisa i konvergenciju fiksne i mobilne mreže. Izgraditi četiri mreže softswitch-a klase 5 (u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu) za kontrolu POTS-a na IP MSAN-u (H.248) i SIP korisnka (SIP telefoni, korisnici priključeni preko SIP IAD/RGW, SIP softcli ent); 9. Završiti izgradnju mreže optičkih kablova na regionalnom i nacionalnom nivou u topologiji prstena ili petlje; 10. Povećati kapacitet magistralne transportne mr eže, proširenjem ugovorene magistralne OTN mreže koja omogućava da se u mreži sa talasnim multipleksiranjem efikasno primene OAM&P funkcije do sada potvrđene u klasičnim SDH mrežama. Uvođenje OTN tehnologije pruža osnovu za buduću konvergentnu MPLS/GMPLS (ASON) arhitekturu magistralne transportne mreže; 11. Izvršiti konsolidacija gateway čvorova u magistralnoj transportnoj SDH mreži (pre svega čvorova nacionalnog nivoa) kako bi se optimizovalo grupisanje klijentskih signala manjeg kapaciteta i izbegle suvišne interkonekcije u pomenutim čvorovima, imajući u vidu da će, u početku eksploatacije, u OTN mreži preovladavati SDH klijentski signali (STM- 16/64); 12. Na područjima u koj ima postojeći SDH prstenovi ne mogu da zadovolje definisane saobraćajne zahteve uves ti WDM tehnologiju u regionalni nivo transportne mreže; 13. Isključiti iz saobraćaja a nalogne i PDH sisteme prenosa; 14. Izgraditi MAN mreže (izgradnja optičkih kablova i kombinacija NG SDH/WDM i Metro Ethernet tehnologija u zavisnosti od tehnoekonom ske analize) sa po jednim ili dva edge rutera prema nacionalnom core nivou IP/MP LS mreže i izvršiti proširenje postojećih MAN mreža povećanjem kapaciteta na postojećim lokac jama i uključivanjem novih lokacija. 15. FR/ATM mreže konsolidovati, u okvirima post ojećih instaliranih kapaciteta (ne graditi nove kapacitete), a korisnicima ponudit i L2/L3 VPN (Virtual Private Network) servise;
16. SMIN mrežu konsolidovati u skladu sa merenjima saobraćaja (mreža SMIN služi samo za dial/up pristup Internetu), a korisnike komutiranog pristupa Internetu stimulisa ti za prelazak na ADSL pristup; 17. Pripremiti uslove za isključenje iz saobraćaja m reže n x 64kbit/s; 18. Obezbediti pružanje novih servisa: IPTV, Triple play, IP Cent rex, SAN extension (na primer FC ± Fiber Channel), multimedijalne usluge, kao što su video telefonija, Instant messaging, Presence i Unified Messaging. 19. Izvršiti i mplementaciju automatizacije definisanog skupa poslovnih procesa putem OSS/BSS ( Operation Support Systems/Business Support Systems) sistema. 20. Pristupnu mrežu p lanirati u skladu sa Principima planiranja i projektovanja pristupne mreže. Pristu pna mreža mora biti građena tako da zadovolji uključenje novih pretplatnika, razdvajan je postojećih dvojnika, realizaciju širokopojasnih servisa i zahteva rezidencijalnih i biznis korisnika (SOHO, malih i srednjih preduzeća) korišćenjem tehnologija ADSL2+, SHDSL ATM i VDSL2. Povezivanje velikih biznis korisnika planirati sa optičkim kab lovima. Jedno od resenja Osnovni principi rutiranja saobraćaja Saobraćaj između pretplatnika PSTN/ISDN mreže se r utira kroz PSTN mrežu. Saobraćaj pretplatnika PSTN/ISDN mreže prema pretplatnicima PLM N (Public Land Mobile Network) mreže se rutira kroz PSTN/PLMN mrežu. Saobraćaj pretpla tnika PSTN/ISDN mreže prema međunarodnoj mreži se rutira preko TDM međunarodnih centrala MnC1 i MnC2 ili preko MGW pod kontrolom Softswitch-a klase 4 (kombinovana međunar odna i tranzitna centrala MN3 Beograd tipa Ericsson EIN 3.1), u skladu sa postig nutim interkonekcijskim ugovorima sa drugim operatorima u međunarodnoj mreži. Prilik omdimenzionisanja MGW, pretpostavljeno je da se polovina saobraćaja rutira preko M nC1 i MnC2. Saobraćaj pretplatnika PSTN/ISDN mreže prema pretplatnicima mobilnih NGN mreža (mobilni VoIP) se rutira preko MGW pod kontrolom Softswitch-a klase 4 (komb inovana međunarodna i tranzitna centrala MN3 Beograd tipa Ericsson EIN 3.1). Rutir anje saobraćaja pretplatnika pod kontrolom Softswitch-a klase 5 Razmatrane su dve varijante rutiranja saobraćaja pretplatnika pod kontrolom Softswitch-a klase 5 (PO TS na MSAN-u ± H.248 i SIP klijenti): Varijanta A ± Saobraćaj između korisnika koje kont rolišu softswitch-evi klase 5 i pretplatnika PSTN/PLMN mreže se vrši preko MGW-a kontr olisanih od strane postojećeg softswitch-a klase 4. VarijantaB ± Saobraćaj između korisn ika koje kontrolišu softswitchevi klase 5 i pretplatnika PSTN/PLMN mreže sa pripadaj ućeg tranzitnog područja (regije) se vrši preko lokalnog MGW-a kontrolisanog od strane softswitch-a klase 5. Razmena saobraćaja između korisnika koje kontrolišu softswitchevi klase 5 i pretplatnika PSTN/PLMN mreže sa drugih tranzitnih područja (regija) se vrši preko MGW-a kontrolisanih od strane pripadajućeg softswitch-a klase 4. U obe v arijante, međunarodni saobraćaj i saobraćaj prema mobilnim VoIP pretplatnicima u nacio nalnoj mreži će se rutirati preko Softswitch-a klase 4 (kombinovana međunarodna i tran zitna centrala Mn3 Beograd - Ericsson EIN 3.1). Arhitektura PSTN/ISDN mreže Kao što je već navedeno, PSTN/ISDN mrežu 2010. godine će sačinjavati komutacioni sistemi Alcatel 1000 E10 i Siemens EWSD. Zadržava se generalna koncepcija arhitekture mreže, prema kojoj je građena mreža sa dva nivoa komutacionih čvorova: Jedan nivo PSTN/ISDN mreže pre dstavlja nivo tranzitnih komutacionih čvorova (tranzitnih centrala). Drugi je nivo lokalnih komutacionih čvorova (lokalnih centrala), koji je realizovan sa po jedno m centralom (Alcatel 1000 E10 ili Siemens EWSD) uz veći broj udaljenih pretplatnički h stepena i pristupnih čvorova.
Centri za nadzor i upravljanje (Alcatel NMC2 i Siemens NetManager) na koje su po vezane sve centrale treba da budu povezani na centralni OSS (Operatig Support Sy stem). Media Gateway - MGW MGW-i su ključne komponente u prelazu na novu generacij u mreža zasnovanih na IP tehnologiji. MGW se razvijaju na prelazu između IP multimed ijalnih mreža i tradicionalnih PSTN/ISDN mreža. MGW je medij koji omogućava rad i vezu između različitih mreža, kao i komutaciju TDM-IP, TDM-TDM i IP-IP, i za glas i za vid eo signal. Funkcija MGW-a Sva komunikacija između TeS (Technologies for E-services ) i MGW se obavlja preko ITU-T H.248 kontrolnog protokola ( H.248 protokol je de finisan u TISPAN-u ). MGW funkcija omogućava: polutrajne i dinamične konekcije od tačk e do tačke i obavlja detekciju ishoda obaveštenje o ishodu i održavanje resursa sprečava pojavu eha omogućava generisanje tona, tonsko biranje, detkciju faksa i transmisi ju podataka sa faksa kao i razne druge pristupe TDM-u i servise koji su pod kont rolom telefonskog servera. IS Media Gateway Telephony Softswitch Solution (TSS 4 .0) i MGW čine osnovu koncepta Itegrisanog Sajta (IS), koja se zasniva na komponen tnoj tehnologiji i na infrastrukturnoj platformi Erikson Integrisanog Sajta (IS) . Razlike IS Media Gateway-a u odnosu na druge Media Gateway-e optimizovan za IP puna (DSP) podrška na svim kanalima kompletna MGW funkcionalnost opciona edge rou ter podrška jedinstveno merenje/skaliranje za svaku komponentu jedinstvena gustina 72k IP-TDM kanali u jednom double sided rack subrack/rack mogu se deliti sa ost alim nod-ovima po potrebi može se integrisati u infrastrukturnu osnovu IMS sajta n ema potrebe za eksternim ruterom kao delom High Availability solucije mogućnost za državanja usluge u slučaju HW greške Uloga IS MGW-a Integrisani sajt omogućava kompletnu infrastrukturu za IS komponentni sistem uključujući napon, hlađenje, pohranjivanje re silient data. MGW omogućava gateway funkciju između circuit-switched domena i paket domena. Takođe može raditi kao granični gateway između mreža raznih VoIP operatera. IS inf rastruktura MGW funkcije su implementirane na jednoj komponenti u IS infrastrukt uri. Jedan MGW blade sadrži sve specifične MGW funkcionalnosti. Kapacitet MGW node-a se može linearno proširiti dodavanjem MGW blade-ova i subrack-ova po potrebi. Višestr uke MGW blade-ovi se mogu konfigurisati kao jedan MGW blade sistem koji se kontr oliše iz jednog H.248 linka. Mogućnosti MGW-a MGW uspostavlja veze između IP mreža koris teći RTP/IP bearers i circuit switched mrežu, tj. podržava IP na IP međusobnu konekciju uključujući promenu media (između različitih kodeka). MGW koristi najnoviju tehnologiju, koja mu omogućava da u svakoj aplikaciji ima punu podršku na svim kanalima. Ovo u v elikoj meri uprošćava planiranje i konfiguraciju MGW čvora.
7. NGN slojevita arhitektura Ostvarenje NGN koncepta Podela mrežne arhitekture na slojeve: Fizički i arhitektural no različite celine koje čine mrežu Slojevi su međusobno povezani odgovarajućim interfejsi ma Slojevi predstavljaju domene: Različite opreme i proizvođača Različitih tehnologija i protokola Različitih provajdera servisa preko infrastrukture sloja Slojevit konce pt pospešuje ponudu i konkurenciju u svakom sloju, kao i između slojeva. Za potrebe VoIP poziva putem NGN mreže, uvodi se novi tip telefonskih centrala, SOFTSWITCH il i MGC (Media Gateway Controler), koje vrše kontrolu uspostave poziva preko NGN mreže kroz interfejse sa PSTN mrežom, uspostavljene preko dva tipa gejtveja: MG (media gejtvej) ± na putanji podataka SG (signalizacioni gejtvej) ± na putanji signalizacij e Mogućnosti NGN -a Arhitektura NGN mreže je bazirana na IMS core, koji podržava SIP-b azirane multimedijalne servise na NGN terminalima, kao i simulaciju PSTN/ISDN se rvisa, u skladu sa ETSI TISPAN NGN standardom, Release 1, čime se obezbeđuje: jedins tvena platforma za razvoj i uvođenje novih, IP baziranih i multimedijalnih servisa , efikasnije iskorišćenje postojeće infrastrukture, smanjenje OPEX-a, stvaranje predu slova za konvergenciju fiksne i mobilne mreže kontrola nad servisima, upravljanje kvalitetom servisa (QoS management), upravljanje bezbednošću. IMS - IP Multimedia Su bsystem IMS je standardizovana NGN arhitektura za telekom operatere koji žele da o bezbede i fiksne i mobilne multimedijalne servise. Koristi VoIP (Voice-over-IP) implementaciju zasnovanu na 3GPP standardizovanoj primeni SIP-a (Session Initiat ion Protocol) i pokreće se preko standardnog Internet protokola (IP). Podržani su sv i postojeći telefonski sistemi, kako sa paketskom komutacijom, tako i sa komutacij om kola. Radi lakše integracije sa Internetom IMS koristi SIP kad god je to moguće. IMS ne namerava da standardizuje aplikacije, već da omogući pristup multimedijalnim i govornim aplikacijama kako sa bežičnih tako i sa žičnih terminala, odnosno da kreira f ormu fiksno mobilne konvergencije (FMC). Ovo se realizuje preko horizontalnog ko ntrolnog sloja koji razdvaja pristupnu mrežu od servisnog Sloja. Servisi ne moraju da imaju svoje sopstvene kontrolne funkcije jer je kontrolni sloj zajednički hori zontani sloj. Alternativne tehnologije koje preklapaju pristupni sloj i obezbeđiva nje servisa i kroz žične i kroz bežične mreže zavise od aktuelnih zahteva i uključuje kombin aciju Generic Access Network (GAN), soft svičeva i samog SIP-a. To čini poslovnu upo trebu IMS-a manje privlačnom.Lakše je prodavati servise nego prodavati prednosti ªinte grisanih servisaº. Zahvaljujući IMS-u postalo je znatno lakše prihvatiti sadržaje i pros lediti ih kroz mrežu, bez kontrole postojećih fiksnih i mobilnih operatera, pa su i oni shvatili neophodnost revizije postojećih strategija. Još nije jasno kako i u koj oj meri će se razvijati postojeći 3GPP/3GPP2/TISPAN IMS. Prikaz arhitekture 3GPP / T ISPAN IMS Jezgro IMS mreže je skup različitih funkcija povezanih standardizovanim in terfejsima što čini formu jedne IMS administrativne mreže. Funkciji ne odgovara jedan čv or odnosno hardverski blok, već je ostavljena mogućnost kombinovanja 2 funkcije u je dnom čvoru ili raspodela jedne funkcije na 2 ili više čvorova. Pristupna mreža Korisnik se može povezati na IMS na različite načine pod uslovom da koristi standardne Internet protokole (IP). IMS terminali kao što su mobilni telefoni, PDA uređaji (personal di gital assistants) i kompjuteri, mogu se registrovati ditektno
na IMS mrežu čak i kada su u romingu, odnosno u gostujućoj mreži. Jedini zahtev je da ko riste IPv6 i da idu preko SIP korisničkih agenata. Podržane su sve vrste pristupa: F iksni pristup: o DSL - Digital Subscriber Line o Kablovski momdemi o Eternet Mob ilni pristup: o W-CDMA o CDMA2000 o GSM o GPRS Bežični pristup: o WLAN o WiMAX Ostal i telefonski sistemi podržani su preko gejtvejeva: POTS koji podržavaju analognu tel efoniju H.323 VoIP sistemi koji nisu IMS-kompatibilni Jezgro mreže ± HSS (Home subsc riber server) Home Subscriber Server (HSS), ili User Profile Server Function (UP SF), je glavna korisnička baza podataka koja podržava IMS mrežne entitete koji ustvari opslužuju pozive. HSS sadrži: Relevantne informacije o pretplatniku ili korisnički pr ofil Informacije koje obezbeđuju autentifikaciju i autorizaciju korisnika Informac ije o fizičkoj lokaciji korisnika HSS je sličan GSM-ovom HLR-u (Home Location Regist er) i AUC-u (Authentication Centre). SLF - Subscriber Location Function Subscrib er Location Function (SLF) se koristi za usaglašavanje korisničke adrese ako se kori sti više HSS-ova. HSS i SLF komuniciraju preko Diameter protokola. Diameter protok ol se takođe naziva AAA protocol što znači Authentication, Accounting and Authorizatio n. Identitet korisnika u 3GPP mrežama Klasične 3GPP mreže koriste sledeće identitete: In ternational Mobile Subscriber Identity (IMSI) Temporary Mobile Subscriber Identi ty (TMSI) International Mobile Equipment Identity (IMEI) Mobile Subscriber ISDN Number (MSISDN) IMSI je jedinstven telefonski identitet koji se čuva na SIMkartici . Da bi se obezbedila privatnost, TMSI je zadužen za geografsku lokaciju. IMEI sad rži podatke o identitetu pojedinačnih uređaja ± telefonskih aparata i njihovim karakteri stikama, dok IMSI/TMSI sadrži identifikaciju korisnika. MSISDN predstavlja telefon ski broj korisnika. IMS identifikacija IMS takođe zahteva: IP Multimedia Private I dentity (IMPI) IP Multimedia Public Identity (IMPU) Nijedan od ovih identiteta n ije telefonski broj već Uniform Resource Identifier (URIs), već može biti izražen cifram a (tel-uri, kao tel:+1-555-123-4567) ili alfanumeričkim oznakama (sip-uri, kao sip :
[email protected]). Može više IMPU pripadati jednomIMPI. IMPU može takođe biti raspo deljen na više korisnika tako da su svi dostupni preko iste identifikacije (na pri mer, jedan telefonski broj za celu porodicu). HSS ± korisnička baza podataka sadrži IM PU, IMPI, IMSI, MSISDN i druge informacije.
8. Zašto IMS? Konvergenciju između fiksne i mobilne telefonije treba da obezbedi IMS ± IP Multimed ia Subsystem. IMS je prvi put definisan od strane 3GPP ± Third Generation Partners hip Project i poslužio je kao osnova za TISPANT ± Telecommunications and Internet co nverged Services and Protocols for Advanced Networking. Primer povezanosti Osnovne prednosti IMS koncepta mreže Jedinstvena fleksibilna platforma za obezbeđenj e postojećih, razvoj i uvođenje novih, IP baziranih servisa. Iz vertikalne prelazi s e u horizontalnu arhitekturu multiservisne mreže. ISM kapacitet Opšti pregled Ericss on Class 5 Softswitch-komutator ili svičer - baziran je na 3GPP, 3GPP2, ETSITISPAN i IETF standardima i sastoji se iz dva glavna modula: Telephony Softswitch (TSS ) IMS i Multimedia Telephony (IMT) koji imaju horizontalnu slojevitu arhitekturu , koja deli funkcije na tri sloja ± aplikativni, kontrolni i povezujući. The Ericsson Class 5 Softswitch Architecture 1) Aplikativni sloj sadrži: aplikacije, servere i opremu za unapređenje aplikacije čij a je uloga da izvrši prosleđivanje servisa sa dodatnim sadržajem do krajnjeg korisnika . 2) Kontrolni sloj sadrži servere za kontrolu mreže koja služi za pozive ili skup pod ešavanja, modulacije i realizacije. Kontrolni serveri takođe rukuju funkcijama kao što su obezbeđenje, tarifiranje i usaglašeni rad između spoljašnjih mreža. 3) Sloj za poveziv anje sadrži rutere, svičeve, gejtvej servere kao i ostale elemente. Ruteri i svičevi v rše procenu, odnosno povezivanje kontrolnog panela i korisnika. Gejtveji omogućavaju povezivanje korisnika radi usaglašenog rada. Generalno, ova arhitektura je dobra jer omogućava rasterećenje različitih slojeva i poboljšana je funkcionalnost tehnologije . Ova arhitektura omogućava uključenje različitih slojeva prema njihovim sopstvenim po trebama i mogućnostima, kao što standardi zahtevaju. Skraćenice u tekstu na engleskom jeziku IMS-IP-Multimedia Telephony(multimedijalna telefonija) CSCF-Call Session Control Function(kontrolna funkcija pozivne sesij e) HSS-Home Subscriber Server(pretplatnički server) BGCF-Breakout Gateway Control Function(prekidačka gejtvejska kontrolna funkcija) SBG-Session Border Gateway(sesi ja krajnjeg, granični gejtvej sesije) SGC-Session Gateway Controller(kontroler gra ničnog gejtveja) MP-Media Proxy(medijski zastupnik)
CSCF ± Funkcija za kontrolu poziva CSCF je suštinski čvor u Ericsson IMS-u za signaliz aciju. 1) Ima različite uloge na mreži Proxy(zastupništvo, zamena), ispitivanje i serv isiranje. CSCF uključuje i rutiranje SIP poruka. 2) Mogućnost identifikacije poziva i registracije. 3) Registracije korisničkih profila (SC-SCF). Informacija o korisn iku je na SC-SCF za sve vreme trajanja informacija. 4) Kompresija i dekompresija S/B poruka. 5) Dinamička alokacija SC-SCF tokom SIP registracije. 6) Osnivanje, u spostavljanje, modifikacija. 7) Normalizacija broja pozivajućih digita SC-SCF HSSKućni pretplatnički uređaj HSS je baza podataka za SIP saobraćaj koji sadrži informacije o pretplatniku i omogućava sledeće mogućnosti: 1) Korisnička registracija/deregistracija podržava pristup na IMS mrežu. 2) Upravljačka podrška ON-LINE/OFF-LINE 3) Identifikacija -ostvaruje vezu između lokalnih korisnika i javnih identiteta. 4) Pristup mobilnom menadžmentu prema standardu. 5) Podrška transparentnom i netransparentnom pristupu podacima HSS je čvor koji je sproveden na TSP platformi. BGCF-Kontrola funkcije pr ekida koja se nalazi na CSCF.To je rutirajuća tabla koja dozvoljava konfiguraciju liste od 164 brojeva sa prekidajućim čvorovima. BGCF selektuje mrežu u kojoj prekidačko kolo ima zadatak da nalazi trenutne IMS pozive. BGCF podržava sledeće funkcije: 1) P odrška za prenos podataka 2) Prekid suvišnih prenosa i gejtveja 3) Grupni poziv zavi sno od prekidačkih rutera SBG- Session Border Gateway SBG je poznat i kao gejtvej koji služi kao granica između IMS mreže i drugih mreža. Služi da obezbedi sigurnost mreže, d a prihvati i usmeri hitne pozive itd. A-SBG N-SBG Obezbeđuje kontrolu pristupa poz ivima Obezbeđuje IP komunikaciono područje Obezbeđuje pristup krajnjem NAT/FW Vrši konve rziju mrežnih signala Obezbeđuje dovoljnu širinu propusnog opsega Obezbeđuje podršku za ta rifiranje Skrivena topologija Centrex Sistem Konferencijskog Servera (CS-CS) Cen trex sistem konferenciskog server je odgovoran za medije specijalizovanih resurs a, uključujući rukovanje upisivanja i podešavanje više-korisničkih konferencija i saradnju sa pojedinačnim. Server konferencije omogućava webkonferenciju na kojoj se zasniva rezervacija, postavljanje, kontrola i praćenje više-korisničkih konferencija i kojom s e može rukovati putem HTTP Web interfejsa. Presence Server Presence server prikupl ja, upravlja i distribuira korisničke informacije i informacije o statusu uređaja u realnom vremenu. Presence server definiše tri glavne funkcionalne komponente. 1. P resence Management ±Presence menadžment vrši funkciju skladištenja informacija o kontakt ima i trenutnu prisutnost statusa (npr. 'online', 'ofline'). Kada presence serve r prima ažurirane informacije o prisutnosti, on će obavestiti pretplatnika u skladu sa pravilima. 2. Presence Policy management - ova funkcija je vrlo važno i omogućava krajnjim korisnicima da određuju ko može imati pristup njihovom statusu prisutnosti . 3. Contact Management - Ova funkcija omogućava krajnjim korisnicima da upravljaj u svojim kontakt listama, a sastoji se od prijatelja i porodice, koje on želi pret platiti za prisustvo usluga. Prisustvo informacija se može koristiti za nekoliko u sluga kao što su trenutno razmenjivanje poruka, konferencijsko komuniciranje, tele fonija, veb stranice, funkcija prisutnosti...
Primena pratećih funkcija (Application supporting functions) Sloj IMT aplikacije u ključuje i brojne veb servere koji se koriste kao prateće funkcije: za rezervisanje krajnjeg korisnika, log-in i proveru identiteta, poziv za upravljanje putem veb klijenta itd. TheEricsson Front-End Web Server (EFWS) pruža siguran interfejs kori steći autentičnost korisnika pomoću korisničkih lozinka. Autentični korisnici su preusmere ni na odgovarajući veb portal primer (CS-WS). EFWS obezbeđuje sledeće funkcije: HTTP l og-in i CS-WS izbor Lozinka o upravljanju Jednokratne lozinke i zatvaranje računa The Front-End Web Server takođe predstavlja tačku integracije prema portalima spoljn ih kupaca. Kada je spoljna autentičnost funkcije dostupna, EFWS može biti konfiguris an tako da dozvoljava da spoljni entitet upravlja proveru identiteta i autorizac iju korisnika. CS ±WS ± Centrex System Web Server Poznat kao veb portal, The Centrex System Web Server omogućava siguran pristup kupcima i servisne informacije za kor isnika usluga i upravljanje, administraciju, rezervisanja i konfiguracije. Nudi različite nivoe bezbednosti i pristupačnosti, na način koji je siguran pristup odobren , ne samo na sistem, već i na odgovarajući nivo povlastice. Različiti korisnici su usm ereni prema važećim ekranima sa pravilnom bezbednošću i real-time informacijom. Informac ija je preuzeta iz baze podataka i prikazuje se u realnom vremenu. Web server (C S-WS) pruža niz user-friendly portal primera i srodne GUIs za razne korisnike, od sistem administratora do krajnjih korisnika. Osim za pristup usluzi prema portal ima, on takođe uključuje interfejse koji se koriste za nadzor pozivne signalizacije između spoljašnjih klijenata i CSAS (Centrex System Application Server). CS ± DS ± Centr ex System Distribution Server Funkcija distribucije ± sprovodi brojne potrebne fun kcije za obezbeđivanje i samoupravljanje. On omogućava CS-WS sa informacijom o CS-WS koja je dodeljena datom korisniku. CS-DS takođe održava stanje CS-AS za određenog kor isnika. CS-CDS - Centrex System Call Detail Server CS-CDS - Centreks Server deta lja poziva koristi se za skladištenje podataka primljenih poziva pomoću CS-AS. Jedan CS-CDS je dizajniran za podršku jednog Application Server klastera. Signalizacija NGN Signalizacija Signaliziranje između prekidača u TDM mrežama je u poslednje vreme bazir ano na varijantama Zajedničkog Sistema Kanalnog Signaliziranja Broj 7 (Common Chan nel Signalling System Number 7 ± SS7). Ekvivalentno među-serversko signaliziranje u Mrežama Nove Generacije će skoro sigurno biti bazirano na Session Initiation Protoco l-u (SIP). Pristupi za signalizaciju Tamo gde korisnik prima uslugu od NGN i ima terminal baziran na IP i IP konekciji, koristi se SIP kao izabrana baza za pris tup signaliziranju. Organizacije zadužene za standardizaciju i protokole su u toku definisanja end-to-end SIP arhitekture za multimedijalne usluge koje su dostupn e putem Mreže Nove Generacije. SIP arhitektura je bazirana na IP Multimedijalnom P odsistemu (IMS) koji je definisan za Opšti Paket Radio Usluge (General Packet Radi o Service ± GPRS) i Treće Generacije (3rd Generation ± 3G) mobilnih mreža putem 3G Partn erskog Projekta (3GPP). 3GPP i NGN arhitektura Tamo gde korisnik nastavlja da ko risti nasleđeni terminal, biće potreban neki oblik Line Media Gateway-a (izlazne cen trale), sa protokolom kontrole uređaja kao što je H.248 koji obezbeđuje vezu između te c entrale i odgovarajućeg NGN servera. Podrazumeva se da SIP signaliziranje između Mreža Nove Generacije mora biti dogovoreno i podržano, a H.248 ima potencijal da postan e među-operatorski interface. Odgovarajuće kontrolisan IP pristup Mreži Sledeće Generaci je koja je uključena u Media Gateway omogućiće operateru treće strane međusobno povezivanj e multimedijalnih tokova poziva i
usmeravanje SIP povezivanja sa serverima NGN operatera. Iako ovo neće obezbediti p otpunu kontrolu usluga kao H.248 interfejs, zadovoljiće NGN multimedijalnu general izaciju današnjeg Carrier Pre-select (CPS). Međusobna povezanost između NGN i preostalih nasleđenih TDM mreža će skoro sigurno primeni ti SS7 signaliziranje i TDM prenos preko odgovarajuće Trunk Media Gateway. Ovo je neizbežno,ali nije poželjno da postane ¹međusobna povezanost po izboruª između NGN-a za glas ovne usluge,pošto svako pretvaranje između IP i TDM domena uvodi zastoj i izobličenje, što rezultira lošijim kvalitetom poziva. Pristup i interfejsi u NGN Dogovor o generisanom formatu za IP pristup, sa odgov arajućim API (Application Programming Interface) u funkcionisanju informacija u NG N, fundamentalan je za uspostavljanje novog režima regulacije. Takav interfejs može konačno da zameni današnje zahteve za mnoštvom servisa za povezivanje i da omogući da se multimedijalni pozivi proslede od jednog servisa do drugog. Pod uslovom da taka v interfejs takođe omogućava direktnu IP konekciju kontrolisanu od strane Kvaliteta Usluga krajnjim korisnicima preko mreže NGN pristupa, to takođe može da ukloni potrebu za današnjim vidovima pristupa. Iskorišćavanjem stvaranja 'tunela' takva povezanost sa kr ajnjim korisnicima može da se obezbedi sa bilo kog pogodnog geografskog čvora u mreži. U Mrežama Nove Generacije priroda IP konekcije i njenog konačnog odredišta,su u potpu nosti odvojive od svog geografskog porekla. Nove tehnologije Ključna stvar koja om ogućava Kvalitet Usluga u jezgru Mreža Nove Generacije biće tehnologija Multi Protocol Label Switching (MPLS). Ova tehnologija još nije u potpunosti sazrela, a mnoge Mr eže Nove Generacije će,još neko vreme, koristiti druga sredstva da bi osigurala kvalit et usluga. Postoji potreba za odgovarajućim mehanizmom u NGN mrežama pristupa da bi se uslužili krajnji korisnici. U NGN mrežama nastaviće se potreba za Layer 2 uslugama za prenos podataka,pa čak i za Layer 1 prenosnim uslugama, bez obzira što se uvodi I P interfejs sa API kontrolom podataka. Strogi zahtevi za kašnjenje, na primer, mog u diktirati prenos podataka, tako da pružanje usluga operatera može biti ograničeno sa mom Layer 1 IP arhitekturom. Čak i kada QoS kontrolisana IP konekcija postane dost upna sa strogo kontrolisanim karakteristikama kašnjenja i gubitka informacije, niv o konekcije ostaće glavni preduslov za kvalitet usluga. Potrebno je da se postigne dogovor o predstavljanju svih gorepomenutih interfejsa. Sprema se zamena SDH mr eža novim Gigabit Eternet interfejsom, koji će postati vodeći za velike protoke,dok će S DH služiti za manje protoke podataka u medjusobnim konekcijama. Konačni dogovor o Gi gabit Eternetu kao korak napred za najveće protoke, zavisan je od razvoja odgovara jućeg QoS Kvaliteta Usluga, vremena i mehanizama sinhronizacije. Mogućnost da se upo trebe takvi srodni interfejsi da bi se obezbedile point-to-point i bilo koja kon ekcija preko Mreže Nove Generacije, konačno će ukloniti potrebu za mnoštvom današnjih pris tupa i proizvoda za međusobnu povezanost. Takve konekcije će omogućiti implementaciju glasovnih, IP i Eternet Virtuelnih Privatnih Mreža (VPN). Nasleđeni Asihroni Prenosn i Mod (ATM), ISDN i kašnjenje rama, povezanost mreže, i dalje da se obezbeđuje putem t ehnika emulacija kola. Ključni problem prenosa koji treba da se reši jeste problem p otrebnog vremena za koje odgovornost za takvu emulaciju kola prelazi sa operater a novoraspoređene Mreže Nove Generacije na servis provajdera koji koristi ovu poveza nost. Današnja TDM mreža za prenos govora i Internet pristupe SCP ± centar za signaliz aciju INAP ± mreža za prenos aplikacija ISUP ± ISDN korisnička linija TEX ± tranzitne cent rale LEX ± lokalne centrale Prenos govora i paketa INAP ± mreža za prenos aplikacija H .248 ± interfejs TGW ± transportna centrala ISUP ± ISDN korisnička linija BICC ± nezavisna kontrola poziva SIP-T ± Session Initiation Protocol Trunking Prilagođenje opreme za pristup i komutaciju JAIN ± Java API za integrisane mreže SIP ± Session Initiation Pr otocol INAP ± mreža za prenos aplikacija SCP ± kontrola signalizacije STP ± signalizacij a prenosa Prenos govora i paketa uključujući korisničku opremu INAP ± mreža za prenos apli kacija ISUP ± ISDN korisnička linija BICC ± nezavisna kontrola poziva SIP-T ± Session In itiation Protocol Trunking H.248 ± interfejs H.323 - interfejs
Multimedia servisi i aplikacije SIP ± Session Initiation Protocol H.323 - interfej s JAIN ± Java API za integrisane mreže Zamena postojeće infrastrukture i prelazak na potpunu IP signalizaciju Ideja je da se kompletna signalizacija prenosi preko STP (signaling transfer point) ± centra za signalizaciju u SS7 putem IP protokola. 10. Multimedija NGN NGN Karakteristike NGN usluga Zahvaljujući mogućnost da se poveže sa korisnicima putem dru gog NGN operatera, servis provajder treće strane moći će da obezbedi glasovne i uopšteni je multimedijalne IP usluge sa rasponom kvaliteta i stepenima usluga bez nezaobi laznih tačaka prisutnosti. Glasovne usluge biće omogućene karakteristikama koje se ras prostiru od osnovnog Public Electronic Communications Service (PECS) do oštrije de finisane Javno dostupne telefonske usluge (Publicly Available Telephone Service ± PATS). Pristupom NGN podacima, detalji lokacije krajnjeg korisnika biće dostupni d a pomognu pri rukovanju pozivima hitnim servisima kao i obezbeđivanje naprednijih usluga baziranih na 'lokaciji' i 'prisustvu`. Takav pristup će sve više postati željeni izbor za pružaoca usluga koji želi da ponudi glasovne usluge korisnicima. To je logičk a krajnja tačka današnjih tek začetih usluga prenosa «glasa preko širokopojasnih mreža». Kao relaz ka naprednim Mrežama Sledeće Generacije, smanjiće se potreba da se reguliše komple ksan set PSTN proizvoda za pristup i da se olakša saobraćaj u osnovnom opsegu saobraća ja pomoću lokalnih upravljačkih kola (loop). Neće više biti potrebe za proizvodima kao što su iznajmljivanje celokupne linije (Wholesale Line Rental (WLR)) i Flet rejt in ternet pristup organizacijama (Flat Rate Internet Access Call Origination (FRIAC O)). Konfiguracija multimedije Multimedija podsistem Pitanja i problemi regulisanja Važan faktor koji mora da se ima na umu kod razvoja regulatorne politike u pogledu Mreža Sledeće Generacije je da takve mreže omogućavaju k rajnjim korisnicima da se konektuju na servere locirane geografski bilo gde. Tak vi serveri
mogu takođe biti u delovima mreže koju poseduju ili provajderi ili preduzeće. Razlika između rešenja provajdera i preduzeća postaće manje pitanje uloge/funkcije, a više pitanje ko poseduje koju komponentu mreže i gde je locirana. Regulaciona politika Bez obz ira ko pruža uslugu, server koji je pruža može biti lociran u istoj ili nekoj drugoj z emlji. Obavezno je da bilo koja nova regulatorna politika u potpunosti prepozna takve slobode u «ko šta radi» i «gde» svojstvene za NGN arhitekture. Predstojeći razmeštaj Mr Sledeće Generacije (NGN) pruža odličnu priliku za dogovor i regulisanje poboljšanih int erfejsa da bi se omogućilo da se operateri međusobno povežu i sarađuju u pružanju usluga. Povezivanje operatera Ovakav razmeštaj otvara mogućnost definisanja mnogo redukovani jeg seta generisanih interfejsa podataka što će omogućiti da se razvije uslužno nezavisn i pristup regulaciji. Jedan takav pristup je i poželjan i potreban, pošto arhitektur a NGN mreže,ne samo da dozvoljava pribavljanje današnjih glasovnih usluga i protoka podataka i njihove očigledne multimedijalne generalizacije,već i neograničen raspon no vih usluga ograničenih samo ljudskom maštom. Problemi i rešenja Razmeštaj Mreža Sledeće Gene racije tek predstoji i imperativ je da se takvi sporazumi postignu u najkraćem rok u. Takvi sporazumi će, u svakom slučaju, biti fundamentalni za operatere koji sarađuju u pružanju usluga bez obzira koji aspekti takve saradnje treba da se regulišu zbog ekonomskih poteškoća ili tehničkih prepreka za ulazak. Nastavljanje nametanja nasleđenih zahteva na NGN operatera može zahtevati skupu opremu. Suviše dug period takvog name tanja bi kompromitovao operaterovo ulaganje u NGN mrežu, i verovatno bi usporio uv ođenje takvih mreža u ekonomsku i društvenu upotrebu. Međutim, odbaciti takve zahteve su više rano ne bi bilo fer za one operatere koji su napravili značajna ulaganja pod pr etpostavkom nastavljanja u razmeštanju današnjih tehnologija mreže i arhitekture. Pošto su takvi problemi prolazne prirode, neophodno je da se oni obrađuju nezavisno od d efinicije o novom pristupu regulacije, sa poslednjim pomenutim optimiziranjem za vreme kada će Mreže Sledeće Generacije biti pre norma nego izuzetak. Razni prodavci i servis provajderi dugi niz godina razvija grupu rešenja da bi omogućili implementac iju Mreža Sledeće Generacije u mreže koje su bile prihvaćene sredinom 90-ih godina 20.ve ka. Industrija je dobro plasirana da implementira prelaz u fazama na Mreže Sledeće G eneracije brzinom koja odgovara poslovnom i tržišnom okruženju. Povezivanje sa serviso m Za spajanje dve mreže koriste se kapije mreže (Internet Gateways) računari koji spaj aju dve mreže i prosleđuju pakete. One rutiraju pakete kroz mrežu na osnovu odredišne mr eže, a ne na osnovu odredišnog računara. Hostovi i gateways rukovode IP adresama. IP a dresa IP (internet protokol) adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju koji koriste računari u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet proto kola. Primer IP adrese je 207.142.131.23 Konvertovanje u brojeve čitljive forme ad resa domena poput www.wikipedia.org se vrši putem DNS-a. WWW IP adrese korisnika k oji surfuju www (svetski široka mreža) se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog web sajta. Vrste IP adresa U zavisnosti od internet veze, IP adresa može bit i uvek ista pri konekciji (statička IP adresa) ili različita pri svakoj novoj konekc iji (dinamička IP adresa). Protokol TCP/IP (Transmission Control Protokol/Internet Protokol) To je standard koji omogućava prenos informacija između različitih računara p ovezanih u Internet. Ne zavisi od vrste računara i standardizovan je na nivou mreže. Ako se šalje veća količina podataka, aktivira se TCP protokol (Transmission Control P rotokol) koji deli dugačke poruke u poruke dužine od najviše 500 bajta, u tzv. TCP pak ete. Svaki paket je numerisan tako da se na mestu prijema može izvršiti rekonstrukci ja poruke. DNS DNS (Domain name system) je u osnovi sistem koji pretvara imena r ačunara u IP adrese.
Tipovi DNS podataka Tip A - adresa - povezuje ime računara i njegovu adresu Tip CN AME - kanonsko ime ± povezuje jedno ime računara (kanonsko) sa drugim imenom Tip MX - razmena pošte ± adresa servera zaduženog za elektronsku poštu Tip SOA ± početni autoritet ± adresa DNS servera koji je nadležan za domen Postoje još i PTR, NS, AAAA, SRV, TXT, NAPTR, LOC i drugi manje značajni tipovi podataka. Primer ± Kada u vaš web browser uku cate web adresu sr.wikipedia.org, vaš računar će uz pomoć DNS srevera to ime pretvoriti u adresu 66.230.200.100 što je IP adresa računara na kojem se nalazi ta prezentacija . 11. Usluge mreže sledeće generacije(NGN) NGN je mreža bazirana na paketskom prenosu, gde su elementi uključenja i transporta paketa (npr. ruteri, prekidači i uvodnici ) logički i fizički odvojeni od službe usluga/ kontrole poziva. Ova kontrolna služba se koristi da podrži sve vrste usluga u okvir u NGN-a, uključujući sve što bazična telefonija servisira, pa do podataka, video usluga, multimedija i menadžment aplikacija, o kojima se može razmišljati kao o samo drugom t ipu usluga koju NGN podržava. Procena je da trenutno 15% korisnika pravi 95% profi ta. NGN predlozi za provajdere servisa 1. Mrežni provajderi moraju naći način da povećaj u vrednost svojih transportnih servisa. NGN koje podržavaju nove napredne servise omogućiće im da zadrže ključne korisnike i prošire svoja ciljna tržišta u nova područja. 2. N biznis informacionih usluga biće multi milijarderski posao iako će se servisi za po jedine korisnike seliti van edževa u mreži, a ka krajnjim korisnicima ± CPE (Customerpremises equipment) kao što su PS uređaji, smart telefoni isl. 3.Za mali broj jednos tavnih usluga koje ne zahtevaju međumrežu između sebe, pristup baziran na CPE je adekv atan. Za naprednije aplikacije CPE će morati da postane prefinjeniji (i skuplji) d a bi održao korak sa zahtevima. 4.Mreža je kompjuter. Pa ipak telefonske kompanije s u obezbedile ton mnogo pouzdanije, predvidljivije i verodostojnjie nego što je do sada urađeno u kompjuterskoj industriji. Osim toga imaju razvijenu infrastrukturu, organizovanu podršku i uspešnu naplatu pa su tradicionalni telekomunikacioni prenos ioci najlogičniji provajderi za novu mrežu. Šta NGN nudi? NGN će omogućiti nosiocima mreža d a podrže novu garnituru usluga izgradnjom osnovnih kompetencija koje su povezane s a tradicionalnim transportnim uslugama. Jedinstven i dosledan NGN pristup će pomoći da se smanje troškovi eliminisanjem neefikasnosti sadašnjih usluga ± specifičnih, vlasničk ih, i ne iskoristivih rešenja. NGNpristupi će takođe smanjiti vreme na tržištu i troškove nu djenja novih usluga. Konačno, NGN će omogučiti prenosiocima da pregrupišu napredne uslug e, dozvoljavajući im da ostanu takmičarske, kao i da prošire svoje mogućnosti da bi ušli n a nova tržišta. Atirbuti kao što su'' integrisani pristup'' ili ''zajednička platforma'' čest sa konceptom NGN i odnose se u glavnom na: Geografsku integraciju i postepeno g ubljenje granica između teritorijalnih domena koje mreže pokrivaju. Integraciju po l ogičkim nivoima koji karakterišu mrežu, počev od fizičkog nivoa pa naviše. Integraciju između nog'' i ''bežičnog'' prenosa, čiji su glavni prestavnici optičke i mobilne mreže. Karakterist mesto sadašnjih mreža za različite servise - jedna mreža za sve servise. NGN je paketska ( u suštini IP orjentisan) mreža koja koristi različite( pre svega širekopojasne) tehnol ogije da bi korisnicima omogućila korišćenje različitih usluga po principu ''uvek i svuda''. vna karakteristika NGN mreže je odvojenost dela zaduženog za isporuku servisa od tra nsportnog dela mreže. Ovakav koncept omogućava korisnicima da koriste usluge bilo ko g i ne samo jednog servisaprovajdera. To znači da iste usluge mogu koristiti i fik sni i mobilni pretplatnici( tzv. konvergencija usluga). NGN je kompatibilna sa p ostojećom mrežom i korisnici, i jedne i druge i preko jedne i preko druge, međusobno m ogu bez ikakvih problema da komuniciraju.
Dodatne usluge koje su slične ili identične kao postojeće PSTN dodatne usluge Poziv na čekanju Zabrana dolaznih poziva Držanje veze Identifikacija zlonamernog poziva Preu smeravanje poziva Konferencija tri učesnika u vezi Identifikacija pozivajućeg Ne sme taj Zabrana identifikacije pozivajućeg Skraćeno biranje Zabrana odlaznih poziva Post ojeće PSTN dodatne usluge koje se ne mogu nuditi SIP rezidencijalnim korisnicima P oziv bez biranja Pozivanje pretplatnika u određeno vreme Pomoćni brojač tarifnih impul sa Dodatne usluge koje će se ponuditi SIP korisnicima a do sada se nisu nudile Odb ijanje anonimnih poziva Pozivanje broja sa kojeg je stigao poslednji poziv Web p ortal Web portal Pristup web portalu omogućava korisniku: Pregled odlaznih, primlj enih i propuštenih poziva Aktivaciju/deaktivaciju dodatnih usluga Uvid u listu svi h omogućenih dodatnih usluga Uvid u upustvo za korišćenje dodatnih usluga sa odgovaraj ućim pristupnim kodovima Web portal Pristup web portalu Autorizacija za pristup we b portalu o Korisničko ime o Web password Zahtev za promenu šifre Web portal Web por tal će imati svoju web adresu a biće i linkovan sa svih sajtova Telekoma Srbija. Pot rebno prilagođavanje (lokalizacija) korisničkog interfejsa web portala: Prilagođavanje menija Prevođenje na srpski jezik Dizajn, logotip Telekoma
