08 Jezicke Skolice 4

JEZI^KE [KOLICE 4 RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK SA ZADACIMA RAZLIÎTIH NIVOA TE@INE

SADR@AJ

E C I L O K [ E K ^ I Z E J

UVOD ............................................................................................................................................................. 3–6 RADNI LISTOVI 1. U poznatom i nepoznatom svetu .................................................................................. 7–22 2. U svetu ìvotiwa .............................................................................................................. 23–32 3. U dru{tvu dece i odraslih ........................................................................................ 33–50 4. U slobodno vreme .............................................................................................................. 51–64 5. U {koli ..................................................................................................................................... 64–83 O REŠEWIMA .......................................................................................................................................... 85 REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV) 1. U poznatom i nepoznatom svetu ............................................................................... 86–93 2. U svetu ìvotiwa .............................................................................................................. 93–97 3. U dru{tvu dece i odraslih .................................................................................... 98–106 4. U slobodno vreme .........................................................................................................106–113 5. U {koli ............................................................................................................................... 114–121 TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU 1. U poznatom i nepoznatom svetu ..................................................................................... 123 2. U svetu ìvotiwa ......................................................................................................... 124–125 3. U dru{tvu dece i odraslih ................................................................................... 126–127 4. U slobodno vreme .........................................................................................................128–129 5. U {koli .......................................................................................................................................... 130 KORI[]ENI TEKSTOVI .....................................................................................................131–132

2

UVOD JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu i proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog. To je jedna od najsloènijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe kwièvnih tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli, tabli u u~ionici, zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama, televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd. Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetu srpski jezik i kwièvnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojava i wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude rasla u~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom ìvotu mo}i spremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti, u~enik otvara najlepše stranice naše i svetske kwièvnosti, koje oblikuju wegovo estetsko i moralno bi}e. Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrste u~enik bude pravilno vo|en, da nau~i da se kre}e po tekstu, da prepoznaje wegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovore koje traì, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta, da formira i iskaè svoj stav. Naravno, pri takvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite ~itala~ke situacije – od jednostavnih do sloènijih – uvek treba imati na umu uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast. Zbirka sadrì 57 radnih listova koji su raspore|eni u pet celina prema temi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost: 1. U poznatom i nepoznatom svetu ; 2. U svetu ìvotiwa; 3. U dru{tvu dece i odraslih ; 4. U slobodno vreme; 5. U {koli. U radnim listovima nalaze se kwièvni i informativni tekstovi koji su dati u linearnom (kontinuiranom) obliku, kao što su: razli~ite vrste kwièvnih dela, poruke, pisma, obaveštewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao što su: rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd. Svaki radni list ima nekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili više kra}ih tekstova iz tog radnog lista. Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa, gramatike i pisawa. îtawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najviše ispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i uglavnom se odnose na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju razumevawe teksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom i programom. Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekata Ministarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih istraìvawa u~eni~kih

* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole; Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.rs. 3

J E Z I ^ K E [ K O L I C E


postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS*, PISA**). Drugim re~ima, u ovu zbirku ugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke sposobnosti u~enika. Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoa teìne. Nivoi su obeleèni simbolima , koji se nalaze pored svakog zahteva. Teìna zahteva izraàva vrstu i sloènost kognitivnih aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema tako odre|enoj teìni birani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}eno je ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadataka kojima se ispituju sloène sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro svi u~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost. U oblasti ÎTAWE u~enik/u~enica: • prepoznaje vrste kwièvnih i nekwièvnih tekstova i wihove osnovne odlike • pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu • uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu • pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva) • razlikuje oblike kazivawa – pripovedawe, opisivawe, dijalog... • koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad)

• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni) • formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta (temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.) • upore|uje dva teksta ili više wih i uo~ava sli~nosti i razlike me|u wima

* PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study , www.pirls.org. ** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD), www.pisa.oecd.org.

4

U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica: • prepoznaje vrste re~i – imenice, glagole, prideve, zamenice, brojeve • prepoznaje obli~ke kategorije promenqivih re~i (rod, broj, lice, glagolsko vreme) • prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne, odri~ne; obaveštajne, upitne, zapovedne, uzvi~ne) • poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji se javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.) • poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju • razlikuje upravni i neupravni govor

• razlikuje podvrste re~i (vrste imenica, prideva, brojeva) • prepoznaje re~eni~ne ~lanove (subjekat, predikat, objekat, atribut, priloške odredbe) • razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima) • gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice, uve}anice; rod, broj, lice, glagolsko vreme...) • pretvara re~enice sa upravnim govorom u re~enice s neupravnim, i obrnuto U oblasti PISAWE u~enik/u~enica: • sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu • poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u ~etvrtom razredu)

• sastavqa jednostavan, kra}i narativni tekst, deskriptivni tekst i dijalog • sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim ànrovima pisane komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)

• ume da napiše plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta • piše saètak (rezime) kra}eg i/ili jednostavnijeg teksta Posebne delove ove zbirke ~ine REŠEWA i TABELE. U REŠEWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i veštine koji se tim zahtevom ispituju. Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a taj zadatak ispituje, kao i koji je nivo teìne zadatka. Tako|e se vidi kako su zadaci raspore|eni po celinama i radnim listovima. Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisna i u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstveno namewena. U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi – da bi lakše pratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverili kako polako, ali sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost. U tome }e biti wihovo i naše zadovoqstvo. 5


Dragi ~itaoci,


Nau~ili ste odavno sva slova, mala i velika, štampana i pisana. I još mnogo više: nau~ili ste da u povezanim slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima re~enicu, u povezanim re~enicama pesmu i pri~u. Sami odlazite u biblioteku, slobodno ulazite u svet kwiga, odabirate onu koju èlite i sigurnim koracima kre}ete u avanturu koja se zove – ~itawe. Sada ste ve} pravi istraìva~i. U tom istraìvawu otkri}ete mnoge nove stvari koje se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba da budete strpqivi i pa`qivi jer posao istraìva~a nije lak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no je imati i dobru mapu da ne biste zalutali. Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape. Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje moète do}i do traènog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smo odabrali. Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, romana, ali tu su i druga~iji tekstovi koji se nalaze svuda oko vas – na ulazu u školu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, na televiziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozorištu... Moète ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo} u~iteqa ili roditeqa. Svaki tekst koji ~itate, ma gde se on nalazio, jeste susret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama samima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji su druga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}ete bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji i sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za nove izazove i istraìvawa koji vas u narednim godinama o~ekuju. Autori zbirke

6

1. U POZNATOM I NEPOZNATOM SVETU • gradovi imaju svoju istoriju • spomenici pri~aju svoje pri~e • reke se ulivaju jedna u drugu • mora su mawe ili vi{e slana • qudi imaju razli~ite navike • narodi imaju razli~ite obi~aje • putnici uìvaju u avanturama • istraìva~i uvek pronalaze ne{to novo • ~udne stvari se stalno de{avaju

7


1

BEOGRAD


Beograd je evropski grad ~iji se bedemi uzdiù iznad uš}a reke Save u Dunav. U anti~kim izvorima pomiwe se najstarije poznato ime grada – Singidunum, koje je nastalo u IV veku pre nove ere, kada su se na tom prostoru naselili Kelti i pomešali se sa starosedeocima. Taj naziv se zadrào i tokom jednog perioda rimske vladavine. U VI veku Sloveni su naselili ovo podru~je. Gradu koji je zidan u kamenu, ~ije su se zidine izdizale nad re~nim obalama, dali su ime Beli Grad. Ime je u pisanim dokumentima pomenuto tek 878. godine. Mnogi su pokušavali da osvoje ovaj grad, zbog ~ega je pretrpeo bezbroj velikih sukoba i bitaka na svojim bedemima. Zasluìo je tokom vekova i mnoge simboli~ne nazive: Ku}a ratova, Breg borbe i slave, Ku}a slobode...

Odredi {ta je ta~no, a šta neta~no prema ovom tekstu, pa zaokruì

ili .

Kelti su bili starosedeoci ovog podru~ja.

T

N

Kelti su naselili ovo podru~je u IV veku.

T

N

T

N

T

N

Ime Beli Grad pomiwe se ve} u

IV veku pre nove ere.

Beograd je u prošlosti privla~io mnoge osvaja~e. O ~emu se govori u ovom tekstu? a) o istoriji i veli~ini Beograda u prošlosti b) o istoriji i zna~aju Beograda u prošlosti v) o nastanku Beograda i zna~aju koji on ima danas g) o zna~aju i lepoti današweg Beograda Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Na šta ukazuju simboli~ni nazivi Beograda? a) imao je burnu prošlost b) postoji od davnina v) opevali su ga mnogi pesnici g) u wemu ima mnogo belih ku}a Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

8

2

KALEMEGDAN


Od keltskih naseqa do rimskog Singidunuma, pa preko mnogih kasnijih osvaja~a, grad se mewao. Ipak, zajedni~ko za sve te tako razli~ite kulture i vladare sigurno je Kalemegdan – mesto koje su svi podjednako poštovali, bili oni osvaja~i, bili braniteqi, jer su ti gradski bedemi budili strahopoštovawe. Izuzetan prirodni poloàj, kao i istorijski doga|aji koji su se vekovima oko wega odvijali, s pravom Kalemegdan izdvajaju kao glavni motiv Beograda. Pogled sa Beogradske tvr|ave na uš}e reke Save, panorama sremske i banatske ravnice, nikoga ne ostavqaju ravnodušnim. Stanovnici Beograda ponose se tvr|avom koju danas okruùje veliki park.

Šta saznajemo iz ovog teksta? Zaokruì DA ili NE. kada je nastao Kalemegdan

DA

NE

kako se gradio Kalemegdan

DA

NE

kako je Kalemegdan dobio ime

DA

NE

{ta se moè videti s Kalemegdana

DA

NE

Podvuci jednom bojom deo teksta u kom su opisana ose}awa koja su prema Kalemegdanu gajili qudi u prošlosti. Podvuci drugom bojom deo teksta u kom su opisana ose}awa koja prema Kalemegdanu danas gaje wegovi stanovnici. [ta je Kalemegdan bio u pro{losti? a) stambeno naseqe b) gradsko utvr|ewe v) gradski park g) izletni~ko mesto Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 9

3

Lana, Marija i Miodrag su, ~itaju}i kwigu o Beogradu, nau~ili dosta o mnogim va`nim ustanovama u gradu. Uzeli su plan Beograda i odlu~ili da neke od wih obi|u. E C I L O K [ E K ^ I Z E J

KULA NEBOJ[A ZOO-VRT POBEDNIK SAHAT KULA

VOJNI MUZEJ

SABORNA CRKVA

NARODNO POZORI[TE

NARODNI MUZEJ

Na osnovu opisa otkrij koje su ustanove Lana, Marija i Miodrag obišli. Obeleì ih na mapi brojevima 1, 2, 3, 4. Stalna postavka obuhvata izlo`be: Sredwovekovna srpska umetnost i srpsko slikarstvo XVIII i XIX veka, Umetnost prve polovine XX veka i Skulptura XIX i XX veka. Kamen temeqac postavqen je 1868. godine. Prva predstava izvedena je 1869. godine. Sala je imala 714 sedišta i bila osvetqena do tada u Beogradu nepoznatim gasnim osvetqewem. Sve~ano je otvoren 1936. godine na padinama Kalemegdana, u zidinama napuštene tvr|ave, pogodnim za smeštaj ìvotiwa zbog male upotrebe kaveza. Bogate zbirke oru`ja iz raznih perioda prati raznovrstan materijal – zastave, uniforme, svedo~anstva o ratnim stradawima.

1 0

4

Pogledaj prognozu i odgovori na pitawa.

2.10.2008. g. 3.10.2008. g. 4.10.2008. g. Najnià temperatura Najvi{a temperatura Brzina vetra

60C 70C

30C 50C

5.10.2008. g.

10C 40C

30C 60C

• Koji dan }e biti najtopliji? • Kog dana }e brzina vetra biti najve}a? • Kog dana }e se pojaviti sunce? • Kog dana ne}e biti padavina u Beogradu? • Kog dana }e temperatura u Beogradu biti 20C?

Za svako pitawe prona|i odgovor, kao {to je zapo~eto. Na koji grad se odnosi ovaj izveštaj?

Za koji dan je ovaj izveštaj?

13.00 Temperatura: Vetar: Vla`nost vazduha: Kolika }e biti brzina vetra?

Na koje doba dana se odnosi ovaj izveštaj? 11


5

BANOVO BRDO


Kada su se moji roditeqi doselili na Banovo brdo, bio je to za Beograd „kraj sveta”. U me|uvremenu Banovo brdo se razvilo u lep, moderan deo grada sa mnogo stanovnika. Banovo brdo ima sve pogodnosti za udoban, zdrav ìvot, ispuwen raznovrsnim sadràjima. Okruèno je Adom Ciganlijom, šumama Košutwak i Top~ider, pa se naziva „plu}ima Beograda”. Pravo mesto za qubiteqe sporta je Košutwak. Ada Ciganlija odavno je prerasla izletni~ki status i ima mnogo vi{e sportskih i kulturnih sadràja, naro~ito leti. Poèška ulica je ìla kucavica ovog dela grada, sa brojnim tr`nim centrima. Od bogatih kulturnih sadràja izdvajaju se stari bioskop Šumadija i novi Roda. Galerija 73 je mesto odràvawa brojnih izlo`bi poznatih umetnika, dok se u Še}erani organizuju pozorišne predstave. Diskoteka Loko i klub Kancelarija okupqaju qubiteqe dobre muzike. Na Banovom brdu postoje pet osnovnih i tri sredwe škole, vrti}i i dva fakulteta. Wegovi stanovnici s ponosom kaù da je na pitawe: „Odakle si?”, dovoqno odgovoriti: „Sa Brda”, iako još beogradskih naseqa u svojim nazivima sadrì re~ brdo.

Poveì linijama mesta s kulturnim i sportskim sadràjima, kao što je zapo~eto. Jedno mesto je suvi{no. Košutwak pozorišne predstave Galerija 73 muzika Še}erana filmovi Kancelarija sport Šumadija 12

5

Prema ovom tekstu odredi koja je tvrdwa ta~na, a koja neta~na, pa zaokruì ili .

Banovo brdo je moderno beogradsko naseqe.

T

N

Na Banovom brdu postoji nekoliko osnovnih škola.

T

N

Banovo brdo ima malo stanovnika.

T

N

3ašto se u tekstu kaè da je Banovo brdo nekada bilo kraj sveta? Zato što je ono bilo: a) na samom kraju grada b) posledwe mesto na svetu v) mesto koje još niko nije otkrio g) daleko od Beograda Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Zašto se Banovo brdo naziva plu}ima Beograda? a) Zato što je tu smeštena plu}na bolnica. b) Zato što je okruèno bogatim zelenilom. v) Zato što je to najva`niji deo grada. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Zašto je Poèška ulica ìla kucavica Banovog brda? a) Zato što su u toj ulici ~asovni~arske radwe. b) Zato što je ispod we zlatna ìca. v) Zato što je to glavna i najprometnija ulica. g) Zato što weni stanovnici stalno nešto kucaju. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

13


6

Ovo je Marijina ulica.


Marijina mama je pošla u kupovinu. Kupovinu }e obaviti u wihovoj ulici. Svi uku}ani su je zamolili da im nešto kupi. Kome ne}e mo}i da ispuni molbu? a) Tata je traìo novine i kikiriki. b) Baka je traìla jogurt i lekove. v) Marija je traìla burek i Zabavnik. g) Brat je traìo hamburger i koka-kolu . Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Smisli i napiši nazive za prodavnice tako da se odmah moè prepoznati šta se u wima prodaje. mesara pekara ribarnica

1 4

7

Jutro je. Sedam je sati. Marijina mama je na beogradskoj èlezni~koj stanici. Ona do 12 sati treba da stigne u Novi Sad. Voz putuje do Novog Sada dva sata.

Pogledaj red vo`we i prona|i voz kojim Marijina mama moè da stigne na vreme u Novi Sad. Zaokruì vreme polaska tog voza.

RELACIJA

VREME POLASKA

Beograd – Novi S ad

......................................

5.15


......................................

6.45


......................................

8.30


..................................

Beograd – Novi Sad

................................ 12.00

10.30

Ovo su putni~ke karte koje je Marijina mama sa~uvala. Koju kartu ona nije sa~uvala? a) kartu za me|ugradski autobus b) kartu za avion v) kartu za gradski prevoz g) kartu za voz Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Beograd – Novi Sad

BAS

Beograd–Vaqevo

Datum: 18. jun

Sedište br. 21

Vreme polaska: 12.00

Vagon br. 3

Sedište br. 8

Peron br. 5

Cena: 350 din.

Cena: 450 din. Datum polaska: 23. maj Vreme polaska: 8.30

Beograd–Be~

JAT

Let br. JU 263 Sedište br. 7G Datum poletawa: 30. jul Vreme poletawa: 14.30 Putnik: Jovana Mitrovi}

15

S@


8

Marija je tokom vikenda otputovala u posetu drugarici Jasmini, koja ìvi u Vaqevu. Jasmina je napravila plan za taj dan: • prvo }emo oti}i u Tešwar, stari deo Vaqeva E C I L O K [ E K ^ I Z E J

• zatim }emo obi}i spomenik pesnikiwe Desanke Maksimovi} • poseti}emo Prvu osnovnu školu u centru Vaqeva • posle ru~ka prošeta}emo se pored reke Gradca • zatim }emo svratiti u poslasti~arnicu Rim na najboqe kola~e • uve~e }emo oti}i na koncert na gradskom trgu. . Ali, dok su se spremale da krenu na koncert, pala je jaka kiša i koncert je otkazan.

Zaokruì ono što je ta~no. a) Ceo plan su ispunile. b) Pola plana su ispunile. v) Jedan deo plana nisu ispunile.

KRSTAREWE

MORE

OBILASCI

STRANE ZEMQE

PLANINA

JEZERO

TURISTI^KI VODI^

Koja re~ treba da stoji u krugu? a) putovawe b) geografija v) razglednica Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

16

9

Pogledaj pa`qivo ovu istorijsku kartu.


Šta moè da se pro~ita sa ove karte? Zaokruì DA ili NE

S karte moè da se pro~ita: Kolumbo je dva puta stigao do Amerike.

DA

NE

Vespu~i i Kabral su iste godine plovili do Amerike.

DA

NE

Kartije je stigao do Kanade.

DA

NE

Kolumbo je plovio preko Atlantskog okeana.

DA

NE

Šta je prikazano na ovoj karti? a) otkri}e Amerike b) gusarski napadi v) put do skrivenog blaga Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

17

10

MRTVO MORE


Na Bliskom istoku nalazi se Mrtvo more, veliko slano jezero. Duìna mu je 76 km, a širina 17 km. Nije povezano sa drugim morima i okeanima. Wegova voda se ne obnavqa, ali stalno isparava. Deset puta je slanije od Sredozemnog mora. Gusto je poput gustog soka, te pliva~ prosto lebdi u vodi – ne moè da potone. U wemu ìve samo dve vrste algi, koje su se prilagodile krajwe nepovoqnim uslovima ìvota. Drugih ìvih bi}a nema.

Na osnovu teksta odredi da li je tvrdwa ta~na ili neta~na. Ako je ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N. Tvrdwa: U Mrtvom moru je bogat ìvotiwski svet.

T

N

U Mrtvom moru se lako pliva.

T

N

Voda u Mrtvom moru se stalno obnavqa.

T

N

Mrtvo more je veoma slano.

T

N

Šta moè da se zakqu~i iz ovog teksta? Zaokruì DA ili NE

Iz teksta moè da se zakqu~i: O~ekuje se da }e Mrtvo more jednog dana potpuno nestati.

DA

NE

O~ekuje se da }e druga ìva bi}a naseliti Mrtvo more.

DA

NE

Uslovi za ìvot u Mrtvom moru stalno se poboqšavaju.

DA

NE

Zašto je naziv Mrtvo more u prvoj re~enici ovog teksta napisan velikim po~etnim slovom? a) Zato što more ne moè da bude mrtvo. b) Zato što je to ime geografskog pojma. v) Zato što je to ime veoma neobi~no. g) Zato što je to naslov teksta. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 18

11

TARTAN Kada su Stari Škotlan|ani naselili današwu Škotsku, obla~ili su se svi isto. Me|utim, neke grupe qudi (klanovi) po~ele su da se izdvajaju po bogatstvu. To je trebalo naglasiti i ode}om. Zbog toga su oni po~eli da preko ramena nose ogrta~ u boji svog plemena, takozvani . Takve ogrta~e [kotlan|ani i danas nose i cene. Prave se od kariranih tkanina ~ije su boje i raspored {ara strogo utvr|eni i razlikuju se od klana do klana.


Na osnovu teksta odredi da li je tvrdwa ta~na ili neta~na. Ako je ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N. Tvrdwa: ^lanovi nekih klanova nosili su tartan da bi se videlo da su bogatiji. Klanovi su nosili tartan da bi se me|usobno razlikovali.

T

N

T

N

Boje i šare na tartanu imale su poseban zna~aj za klan.

T

N

Klanovi nose tartan da bi se videlo odakle su došli u Škotsku.

T

N

Podvuci subjekat u slede}oj re~enici: Zbog toga su oni po~eli da preko ramena nose ogrta~ u boji svog plemena.

Podvuci objekat u slede}oj re~enici: Škotlan|ani i danas nose tartan.

Prebaci potvrdne re~enice u odri~an oblik. Va`no je da vodiš ra~una o ispravnom pisawu re~ce ne uz glagole. Svi Stari Škotlan|ani obla~ili su se isto.

Škotlan|ani danas cene i nose tartan.

1 9

12

TORBA S BLAGOM Merion Bad iz Bristola u Engleskoj vratila se s posla kasno uve~e. Izvela je svog psa u šetwu po parku koji se nalazio preko puta wene zgrade. No} je bila topla, a nebo puno zvezda. Nije joj se ùrilo ku}i. Iznenada, ovoj pedesetdvogodišwoj èni s le|a je prišao mla|i ~ovek i naredio joj da mu da torbu koju je dràla i nov~anik. Merion mu je rekla da je izašla da prošeta psa i da nije ponela nov~anik, a da mu ne bi preporu~ila da uzme torbu. Pošto je napada~ bio uporan, èna mu je, uz osmeh, dala torbu. Napada~ ju je uzeo i otr~ao u mrak. Kad je otvorio torbu, neprijatno se iznenadio. U Velikoj Britaniji, naime, postoji propis da vlasnici moraju da pokupe ono što wihovi qubimci ostave za sobom u parku ili na ulici.


Podvuci jednom bojom deo teksta u kojem je opisana priroda.

Podvuci drugom bojom deo teksta iz kojeg se vidi da je Merion dobronamerno upozorila napada~a. Zašto je Merion uz osmeh dala napada~u torbu?

Šta je napada~ našao u torbi koju je oteo od Merion? a) prazan nov~anik b) kesicu sa pse}im izmetom v) konzervu hrane za psa g) plasti~an pi{toq Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Navedi najva`nije doga|aje iz teksta po redosledu kojim su opisani. 1. 2. 3. 4. Da li misliš da je ovaj britanski propis dobar? DA

NE

Objasni zašto tako misliš.

2 0

13

KRAQIÎN UKUS Za vreme zvani~ne ve~ere u kraqevskoj Bakingemskoj palati u Londonu jedan mladi oficir, koji je imao tu ~ast da ve~era u društvu Elizabete Druge, primetio je kako kraqica svaki ~as uzima biskvite s jednog srebrnog tawira. Videvši šta ~ini kraqica, oficir nije oklevao da se posluì. Ve~era mu se svidela, ali je keks bio veoma neukusan. Me|utim, oficir je pomislio da ne bi bilo u redu da se on buni ako je to kraqici ukusno. Tek kasnije je shvatio da je kraqica biskvite davala svojim psima, koji su se vrzmali ispod stola, pokraj wenih nogu. Razume se, bila je to pse}a hrana.

Koje su kqu~ne re~i (najva`nije re~i) u ovom tekstu? Zaokruì slovo ispred tog niza re~i. a) palata, biskviti, ve~era, oficir, psi b) kraqica, oficir, ve~era, keks, pse}a hrana v) kraqica, keks, srebrni tawir, pse}a hrana

Da li se oficiru dopao keks? DA ili NE Podvuci deo teksta iz kojeg se to vidi.

Podvuci predikat u re~enici. Mladi oficir nije oklevao.

Podvuci u re~enici ~etiri re~i koje su u slu`bi priloške odredbe za mesto. Kraqica je uzimala biskvite s jednog srebrnog tawira.

21


14

Pro~itaj slede}e vesti iz jednih novina:


Ma~ka Dasti, koja je ìvela u Teksasu, donela je na svet tokom svog plodnog ìvota 420 ma~i}a.

Jednoj gospo|i iz Pariza spao je prsten dok je prala sudove. Našla ga je nekoliko dana kasnije u ribi koju je kupila na pijaci!

Ameri~ka prugasta veverica moè da jede veoma otrovne pe~urke, zvane „smrtni pehari”, bez ikakvih posledica.

Zaposleni u birou za izgubqene stvari u Parizu jednog jutra nisu mogli da u|u u kancelariju jer su izgubili kqu~!

Jedna vrsta morskog torbara ima o~i na repu.

Iz koje novinske rubrike su uzete ove vesti? a) Naj-naj! b) ûda iz ìvotiwskog sveta v) Verovali ili ne! g) Rekordi Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Pro~itaj još jednu neobi~nu vest. Na festivalu koji je organizovan da bi se pomoglo divqim ìvotiwama Piter L. iz Ju`ne Afrike svirao je harmoniku 85 sati, od 7. do 10. jula 1987. godine.

Napiši slovima: 7. 10. 85 1987.

22

2. U SVETU @IVOTIWA Upozna}eš: • plemenitu kerušu Reu • sre}nog psa Pipa • nesre}nu leptiricu • sle|ene komarce • lepu zmiju @utku • morsku sasu…

23


15

KERUŠA REA


U zoo-vrtu u Beogradu bengalska tigrica Cica donela je uo~i nove 2002. godine na svet tri mladun~eta, od kojih su dva ostala u ìvotu. Zbog velike hladno}e tigri}i su odvojeni od majke. Brigu o wima preuzela je keruša Rea, koja pripada jednoj beogradskoj porodici. Keruša je istovremeno brinula i o svojih sedmoro ku~i}a, koji su ~etrnaest dana bili stariji od tigri}a. Keruša Rea ~uvala je tigri}e kao svoje ku~i}e.

Zbog ~ega su dva tigri}a bila odvojena od majke? a) Zato što je bilo mnogo tigri}a. b) Zato što tigrica nije imala mleka. v) Zato što je tigrica uginula. g) Zato što u zoo-vrtu nije bilo toplo. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Podvuci deo teksta iz kog se vidi da je keruša Rea bila plemenita.

Podvuci umawenicu: mladun~e

ku~i}i

tigri}i

keru{a

Prona|i u tekstu dva opisna i dva prisvojna prideva i upi{i ih u tabelu.

opisni pridev

prisvojni pridev

2 4

15

Pro~itaj još jednom prvu re~enicu iz teksta, t eksta, a zatim reši zadatke pod brojevima 5, 6, 7 i 8. U zoo-vrtu u Beogradu bengalska tigrica Cica donela je uo~i nove 2002. godine na svet tri mladun~eta.

Prepiši osnovni i redni broj iz ove re~enice. • osnovni broj: • redni broj:

Podvuci sve re~i koje imaju slu`bu subjekta u re~enici.

U kojoj su slu`bi zaokruène re~i u re~enici? a) predikat b) atribut v) priloška odredba Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Tri mladun~eta su u re~enici: a) objekat b) atribut v) predikat Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Napiši pitawa za odgovore koji su dati. pitawa

odgovori

Kolik Ko liko o ku~i} ku~i}a a ima ima ke keruš ruša a Rea Rea??

Sedmo Se dmoro. ro. Uo~i nove 2002. godine. Zbog hladno}e. Rea. Kao majka.

25


16

Poveì pitawe sa odgovorima koji se nalaze u oglasu. Kako se naziva ambulanta?

Šta se oglašava? E C I L O K [ E K ^ I Z E J ULICA KESTENOVA 21, BEOGRAD 063/8808-412

Koja je adresa ambulante?

Koji je broj telefona ambulante?

NEZGODA Svaki minut mogao je da bude koban. Znali su to u obalskoj straì ~im su dobili poziv za pomo}. Gliserima su odmah krenuli ka mestu nesre}e. Temperatura mora bila je samo nekoliko stepeni iznad nule, a u tako hladnoj vodi teško da neko moè dugo da izdrì. Ipak, sve se sre}no završilo. Posle ~etrdeset minuta provedenih u hladnim vodama Severnog mora spasioci su jedva uspeli da ubace u ~amac izbezumqenog Pipa. A on je u znak zahvalnosti po~eo da ih liè i da maše repom.

[ta je Pip? Podvuci deo teksta iz kojeg si shvatio/shvatila ko je Pip.

Upiši u kruì}e brojeve od 1 do 6 onim redosledom kojim su se doga|aji desili u stvarnosti. poziv za pomo} Pip u šetwi Pip se zahvaquje spasavawe Pipa obalska straà kre}e Pip je upao u vodu 26

17

MORSKA SASA Morska sasa oblikom podse}a na vre}u. Wen usni otvor oivi~en je mnoštvom pipaka. Kada Kada neka ìvotiwa ìvotiwa dodirne pipke pipke morske sase, u telo joj biva ubrizgan otrov koji je parališe. Tako paralisanu ìvotiwu pipcima ubaci sebi u usta. Sase gutaju sve što nai|e, ~ak i plen mnogo krupniji od wih samih. Ova ìvotiwa cvet moè dugo da ìvi bez hrane. Mo`da baš dijete doprinose wenoj dugove~nosti. dugove~nosti. Zapaèno je da su neke morske sase ìvele duè od jednog veka. U slu~aju opasnosti ili kad se na|e van vode, sasa uvla~i pipke i skupqa se – postaje malena loptica na kojoj se vidi samo usni otvor.

Podvuci deo teksta na osnovu kojeg moè da se nacrta morska sasa.

Zašto su morske sase dugove~ne?

U kom pasusu se opisuje ponašawe sase u slu~aju opasnosti?

Pro~itaj slede}i tekst, a zatim odgovori na pitawe iz naslova teksta.

OTKUD KOMARCI U SOKU? Voda u Tanzaniji puna je larvi iz kojih se legu komarci. Zbog toga se nikako ne preporu~uje da se od we pravi led. Larve komaraca otporne su na smrzavawe. Ipak, u Tanzaniji se uz pi}e sluè kocke leda.

27


18

PRIÂ O @UTKI (odlomci)


To nisam o~ekivao od uzane, vi`qaste, prelepe vodene zmije. Da, @utka je belouška, vodena zmija. @utka je ùtouška. Ima na glavi dve ùte pege. Dva ùta uvenceta. Naravno, ako se te dve pege mogu tako nazvati. Ja sam je po ùtim pegama prepoznavao. I dao joj ime @utka. .......................................................................................................................................................

Upoznao sam je na potoku. U stvari, iznenadio sam je i prestravio. Nije mogla da pobegne. Ispre~io sam se izme|u we i brze vode. Iza we obala. Nije mogla da se povu~e. Ispred we – ~ovek. Sa štapom u ruci. .......................................................................................................................................................

Ništa ti ne}u, ama baš ništa, ne boj se, kaèm joj. I štapom je golicam. Prošeta štap od glave do repa. Ali pa`qivo, polako, da je ne povredi. Niti uvredi. Ko zna šta zmija moè da pomisli? Tako smo se upoznali.

Odakle je preuzet ovaj tekst? a) iz zbirke bajki b) iz zbirke pri~a v) iz zbirke basni g) iz enciklopedije gmizavaca Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Napiši dve osobine zmije @utke.

Zašto je pripoveda~ zmiju nazvao @utka? a) Zato što je imala ùte o~i. b) Zato što je imala ùte pege. v) Zato što je imala ùte uši. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Šta saznajemo iz ovog teksta? Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì DA, a ako nije, zaokruì NE. Zaokruì DA ili NE

Iz teksta saznajemo: Pripoveda~ prepoznaje vrste zmija.

DA

NE

Pripoveda~ uìva u lepoti zmije.

DA

NE

Pripoveda~ se boji zmije.

DA

NE

28

18

Na koji na~in pripoveda~ pokazuje da je uìvao gledaju}i @utku? a) opisivawem wenog izgleda b) tako što pripoveda o tome kako ju je uplašio v) tako što pripoveda o vrstama zmija g) opisivawem svojih ose}awa Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Umesto re~i prestravio napi{i drugu re~, ali tako da se smisao re~enice ne promeni. Iznenadio sam je i prestravio.

Popuni prazna poqa u tabeli. sadašwe vreme

prošlo vreme

budu}e vreme

@utka ima pege. To nisam o~ekivao od we. Ja }u joj dati ime.

Prepiši iz teksta jedan opisni pridev:

Od kojih su re~i nastale re~i: belouška ùtouška

Napiši re~i koje ozna~avaju nešto umaweno. uvo

uvence

de~ak zmija pega

Zašto je re~ @utka napisana velikim po~etnim slovom, a re~ ùtouška malim po~etnim slovom?

2 9


19

KRATKOVE^NINO ŠKOLOVAWE


Mada je imala da ìvi samo nepun dan, Kratkove~na je morala da završi malu leptirsku školu, koja nije smela trajati duè od sat i po. Upraviteq te škole, kukac Ra~unxija, odabrao joj je predmete, a za u~ionicu odredio kolibicu u spletu ivawske trave. Kratkove~na se mnogo bojala škole, ali u~iteqica prirode, gusenica u haqini sa |in|uvama, bila je iskusna i brzo je oslobodila Kratkove~nu. U majušnim bajkama predavala joj je o p~elama, vodenom cve}u, àpcima koji izrastaju iz punoglavaca i o ìvotu leptirica kojima je i sama Kratkove~na pripadala, a ona je traìla da joj pri~a još. Taman što je u~iteqica izgovorila: „Od pamtiveka pa do kraja, sve je tako bilo i tako }e biti”, Ra~unxija je objavio da je ~as prošao i Kratkove~noj odredio samo minut odmora, a za wu je to bilo kao kad deca imaju ceo raspust. Odmor je prekinuo smešni u~iteq fizike, koji joj je pomo}u kapqice rose objašwavao prelamawe svetlosti u vodi. Upraviteq zatim ozna~i da po~iwe ~as muzike, i to bez odmora. Orkestar u~iteqa – zrikavac, popac, komarac, àba gatalinka – u~io je Kratkove~nu teoriji muzike i priredio joj nekoliko koncerata da joj omile muziku. Iako naizgled strog, Ra~unxija je smatrao da je wegovoj u~enici dovoqno da iz matematike nau~i da izbroji krilca na ramenima, o~i u glavi i krunice na cvetovima. Kada ju je pitao koliko ima dana u godini, a ona odgovorila: „Jedan”, u~iteq je to tu`no odobrio, misle}i da ne treba da mori mozak pamte}i one koje nikada ne}e ugledati. Na kraju školovawa Kratkove~na je u |a~koj kwiìci, tablici od liskuna, dobila iz svih predmeta ne prosto 5, nego 555.

[ta je Kratkove~na?

Zašto se ona tako zove?

Koliko je najduè smelo da traje Kratkove~nino školovawe? a) sat i po b) dva sata v) dva i po sata Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3 0

19

Koje predmete je u~ila Kratkove~na?


Šta je bila Kratkove~nina u~ionica? a) orahova quska b) sedefna škoqka v) kolibica od trave g) kolibica od cve}a Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Poveì likove i wihova zanimawa. Jedan lik je suvi{an. kukac

u~enica

p~ela

u~iteq muzike

leptirica

upraviteq

komarac

u~iteqica prirode

gusenica Kakvi su likovi u ovom tekstu? U~iteqica prirode je

.

U~iteq fizike je

.

Upraviteq je

.

Da li je Ra~unxija imao razumevawa za Kratkove~nu? DA ili NE Podvuci deo teksta iz kojeg se to vidi. Šta zna~i re~enica: Od pamtiveka je tako bilo? a) Jednom davno je tako bilo. b) Oduvek je tako bilo. v) Pamtim kako je to bilo. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Podvuci u drugom pasusu deo teksta u kojem postoji pore|ewe.

31

20

Savetu indijanskih plemena


Obra}am vam se imaju}i na umu dvojicu vaših istaknutih ~lanova, i . Iako nisam ni slavan poglavica, ni obi~an poglavica, niti sam uopšte Indijanac, povremeno me nazivaju kowem, ili ludim, ili volom. Taj na~in obra}awa koriste široki slojevi gra|ana, od prijateqa i ~lanova uè porodice pa do sasvim nepoznatih qudi. Oni se ne zaustavqaju na stoci, nego pribegavaju i drugim ìvotiwama, npr. somu, majmunu i sli~no… Kad ve} imam toliko imena koja deluju autenti~no poglavi~ki, bilo bi šteta da ih ne iskoristim. Ukoliko vaše pleme nema poglavicu, moète me zbog imena kojima me nazivaju smatrati Indijancem. S poštovawem, u~enik V. St.

Koja je svrha ovog teksta? a) da te zabavi i pou~i b) da za{titi prava ìvotiwa v) da te upozori na uvredqivo pona{awe qudi g) da te upozna sa indijanskim imenima Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Jedan poslanik u brazilskom parlamentu predloìo je da se donese zakon kojim se zabrawuje davawe ~estih brazilskih imena ku}nim qubimcima. On tvrdi da je qudima neprijatno kad saznaju da se neki pas ili ma~ka zove isto kao oni.

Daj naslov ovom tekstu.

Da si ti poslanik, kako bi glasao/glasala? Zaokruì odgovor.

Da li si za to da se zabrani davawe qudskih imena ìvotiwama?

ZA

PROTIV

Napiši zašto bi tako glasao/glasala.

32

3. U DRU[TVU DECE I ODR ASLIH Sreš}eš • jednu Mašu • jednog Marka • zlatnog Amira • de~aka koji besni • mudrog oca • jednog unuka • wegovog dedu • šaqivxiju Alena • dobrog Lojzika • zaqubqenu Persu…

33


21

KAKO JE MAŠA NATERALA MAGARCA DA JE ODVEZE U GRAD E C I L O K [ E K ^ I Z E J

Gle, magarac vu~e dvokolice! U dvokolicama se vozi Maša. Sunce sija. Na granama rastu jabuke. Odjednom magarac stade. Maša mu re~e: „Molim te, odvezi me u grad.” Ali magarac je mahao repom i stajao u mestu. Maša mu pripreti bi~em: „Pogledaj šta imam!” Ali magarac je samo mrdao ušima i daqe stoje}i u mestu. Onda ga je Maša ispregla iz dvokolica i ponovo upregla, samo s repom okrenutim napred. Potom je uzela makaze i odsekla mu pramen grive. Magarac ju je za~u|eno gledao. Maša je ponovo sela u dvokolice, napravila bradu i brkove i nalepila ih sebi na lice. Magarac je iskola~io o~i i po~eo da uzmi~e, uàsnut. Uzmi~u}i, magarac je vukao dvokolice. Tako se Maša odvezla u grad.

Ako je tvrdwa u vezi s pri~om o Maši ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N. Tvrdwa: Kada je Maša krenula u grad, bilo je obla~no.

T

N

Maša je zamolila magarca da je odveze u grad.

T

N

Magarac je odmah poslušao Mašu.

T

N

Magarac se uplašio maskirane Maše.

T

N

Kakva je Maša iz ove pri~e? a) uporna i uplašena b) uporna i snala`qiva v) uplašena i tvrdoglava g) uplašena i zbuwena Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3 4

21

Zaokruì slovo ispod slike koja ne odgovara tekstu.

A

B

G

V

D

Podvuci u pri~i jednu od re~enica iz kojih se vidi da je magarac tvrdoglav.

Prona|i u naslovu pri~e tri imenice i zaokruì ih.

Prepiši iz teksta jednu zapovednu re~enicu.

Zašto je magarac iskola~io o~i? a) Umorio se. b) Rastuìo se. v) Uplašio se. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Šta zna~i re~ uzmicati? a) oduševqeno i}i napred b) uplašeno i}i napred v) uplašeno i}i unazad Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

35


22

PAS LAJE


Ponekad, no}u, pred san, negde zalaje pas. To moj pas negde laje. To je pas mog detiwstva. I kao nekada, davno, odmah ustajem. Obla~im se i izlazim napoqe. Zvi`dim. Dozivam. A pas laje. Daleko negde laje pas. I ja ga molim: do|i! Pas laje. Daleko negde laje pas. To je, nema sumwe, pas s kojim sam rastao. Meni je bilo deset, a wemu dvadeset godina. Za psa, kaù, to je duboka starost. Star pas. U stvari, starac pas. Otišao je starac pas. Kao što odlaze stari psi. Otišao je jedne no}i tamo gde ve~no ìve vesele pse}e duše. Iskrao se iz dvorišta, dohvatio prašwavog druma, kaskao, ukoso, kao što kaska svaki pas. I nahramao. Kaskao i nahramao dok je imao snage. I nikad ga više niko nije video. Uve~e, pred san, kao da se javqa pri~uv. Laje pas. Isko~im iz posteqe. Dohvatim se stepeništa. Sre}an sam. Vratio se moj psi}. Za wega ~uvam kosku i koš~ice … suva rebra, suvu slaninu. Zakopavam u dvorištu. Iskopavam. Premeštam. Sve se bojim, nai}i }e tu|i pas. I moj psi}, kad se, iznenada, vrati, bi}e gladan. I sada, posle toliko godina, ~ujem: laje pas. To je pri~uv. Znam. To je, prosto, uobraziqa. Znam. Ali pas laje. Pas laje kao što je uvek lajao. Poskakuje i laje. Pa kao da se igra: on meni nogu, ja wemu nogu, on meni obe šape, ja wemu obe ruke, on meni oba uveta, ja wemu oba dlana. Nogujemo se. Rukujemo se. Quqamo se. Klatarimo. On se u}uti, ali ja po~iwem da zavijam. Pas laje. ûjete li: to je pas. To pas laje. Pa dobro, vaqda smo se razumeli. Jer svaki de~ak ima psa. Ima psa koga ne moè da zaboravi. To je pas detiwstva. To je pas bez koga i ne bi bilo detiwstva. I otkud to ~udo, taj pri~uv: laje pas! I zato ga ~eka i doziva. êka ga, ~eka. I doziva ga, doziva. A pas laje. Pas je najozbiqnije zalajao. Laje pas. Ali, nikako da se odazove.

Koliko je godina bilo de~aku, a koliko psu kada su se rastali? de~aku: psu:

Kako je de~ak nazvao svog psa s obzirom na wegove godine?

Kada se naj~eš}e piscu ove pri~e pri~iwava da ~uje (pri~uv) psa kojeg je imao u detiwstvu? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. a) preko dana, dok radi b) kad se probudi v) pre nego što zaspi Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 36

22

Navedi tri vrste hrane koju glavni junak ~uva za svog psa jer veruje da }e mu se pas vratiti:

Podvuci u tekstu dve re~enice koje pokazuju kako se de~ak ponaša kada mu se u~ini da ~uje svog psa. Kako su se nekada igrali de~ak i wegov pas? pas de~aku

de~ak psu

nogu

oba dlana Zašto je pas otišao? a) De~ak ga je tukao. b) Pas je bio star. v) Pas nije znao da se vrati ku}i. g) De~ak je dobio novog psa. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Smisli i napiši druga~iji naslov za ovu pri~u.

Zašto de~ak iz ove pri~e zavija? a) Ujeo ga je pas. b) Zove u pomo}. v) To je deo igre. g) De~ak tuguje. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Zašto de~ak iz ove pri~e za svog starog psa kaè moj psi}? a) Se}a se psa kad je bio štene. b) Tepa mu jer mu je pas mnogo zna~io. v) Zato što je pas bio malen rastom. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 37


23

PRVO KUÊ Se}am se, kõ da beše ju~e, kad sam dobio prvo ku~e. E C I L O K [ E K ^ I Z E J

O, to je bilo lepo doba, na zvezde smo lajali oba. To ku~e još u meni traje, ponekad ~ujem, tiho laje.

[ta, po tvom mi{qewu, zna~i stih: To ku~e još u meni traje? Napi{i obja{wewe.

Šta zna~i stih: na zvezde smo lajali oba? a) De~ak i wegov pas su se igrali. b) De~aku i psu je smetala svetlost zvezda. v) De~ak i pas su se plašili mraka. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta je zajedni~ko ovom tekstu i tekstu PAS LAJE sa 22. radnog lista?

Po ~emu se razlikuju tekstovi PAS LAJE i PRVO KUÊ?

38

24

VODI^ KROZ ZAKON Ako imaš ku}nog qubimca, duàn si da mu obezbediš odgovaraju}e higijenske uslove, da ga hraniš i neguješ i da ga le~iš ako se razboli.

Šta u ovom tekstu zna~i izraz duàn si? a) Treba da brineš o ku}nom qubimcu. b) Treba da voliš ku}nog qubimca. v) Treba da se igraš s ku}nim qubimcem. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Da li re~i qubimac i qubiteq zna~e isto? DA ili NE Napiši dva primera kojima }e{ to objasniti.

Ovo su stihovi o junaku Marku Kraqevi}u. A Marko se trè iza sanka, Pa odsko~i s kowa šarenoga, Šarca kowa i grli i qubi. ...................................................................

On povede Šarca na jezero da ga ladne napoji vodice. ...................................................................

Kako bih se sa Šarcem rastao, ta od Šarca boqeg kowa nema?

Podvuci jedan stih iz kojeg se vidi da je i Marko Kraqevi} znao šta zna~i izraz duàn si. Šta je zajedni~ko ovim stihovima i tekstu Vodi~ kroz zakon? a) Opisana je qubav prema ìvotiwama. b) Opisana je briga o ìvotiwama. v) Opisan je izgled ìvotiwa. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3 9


25

MOJE ZLATO SPAVA


Ima dece koju nikakva sila ne moè da natera da na vreme po|u u krevet. Naš Amir, sre}om, ne spada u takve. On je ta~an kao sat. To dete je pravo blago! U pola devet, ni minut pre ili kasnije, on ide na spavawe, a ustaje u sedam ujutru, sve` kao ruìca, ta~no po savetu lekara i èqi roditeqa. Sve je samo stvar discipline. Sav taj pedagoški uspeh ima samo jednu zvr~ku: sve to uopšte nije istina. Ja, naime laèm, laèm kao i svi roditeqi. Amir, u stvari, leè izme|u 23 sata i 30 minuta i 2 sata i 15 minuta, što zavisi od zvezda na nebu i od TV programa, a ujutru jedva ~etvoronoške izbauqa iz kreveta. Nedeqom i praznicima uopšte ne ustaje. Mali se, istina, ne protivi tome da legne u 8 sati i 30 minuta, kao što lekari preporu~uju. Ta~no u to vreme obla~i pixamu i leè u krevet, ~ak poèli roditeqima laku no}. Tek, posle nekog vremena – recimo minut, minut i po – on ponovo ustaje da bi oprao zube. Zatim ho}e nešto da popije, onda mora da piški, onda pregleda torbu da bi proverio da nešto nije zaboravio, opet nešto popije, usput pogleda crtani na televiziji, zatim se malo poigra sa psom, pa opet ide da piški, onda u bašti neko vreme posmatra puève, posle gleda jordanski TV program, a onda kre}e u kaznenu ekspediciju traè}i po kuhiwi nešto slatko. I tako sve do 2 sata i 15 minuta, kada je vreme za spavawe. Amir je bled, skoro proziran, s velikim tamnim kolutovima oko o~iju, pa li~i na duha s nao~arima. U~iteq nam se àli da ponekad usred ~asa zaspi i padne pod klupu. Pitao je kada Amir ide na spavawe. Odgovorili smo mu: ta~no u pola devet.

Zašto Amir iz ove pri~e li~i na duha s nao~arima? a) Voli da se uvija u ~aršave i da plaši uku}ane. b) No}u se šuwa po ku}i i vi~e: Buuu! v) Bled je i ima tamne kolutove oko o~iju. g) Nosi velike tamne nao~are. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

4 0

25

Kakav je odnos izme|u Amira i wegovih roditeqa? a) roditeqi Amiru nare|uju, on se plaši b) roditeqi Amiru nare|uju, on je poslušan v) roditeqi se nadmudruju sa Amirom g) roditeqi se stalno sva|aju sa Amirom Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Pisac kaè da roditeqi laù kad govore o svojoj deci. Zašto oni to ~ine?

Pi{~eva ideja bila je da ovom pri~om: a) nau~i decu da je va`no rano le}i u krevet b) napravi šalu na ra~un vaspitavawa dece v) opiše pravilne na~ine vaspitavawa dece g) ubedi roditeqe da puste decu da leù kada èle Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Kad roditeqi iz ove pri~e kaù za svog sina da je zlato i pravo blago, da li oni to zaista misle? DA ili NE Objasni svoj odgovor.

Odredi slu`bu re~i u re~enici: On leè ta~no kao sat. On leè ta~no kao sat. Podvu~ene re~i u re~enici Nedeqom i praznicima uopšte ne ustaje ozna~avaju: a) vreme radwe b) mesto radwe v) na~in radwe Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 41


26

POU^NA PRIÂ O BESU


Bio jednom jedan de~ak koji je imao lošu narav. Otac mu je dao punu kesu eksera i rekao mu da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom zakuca jedan ekser u ogradu. Prvog dana de~ak je zakucao trideset sedam eksera u ogradu. Tokom slede}ih nekoliko meseci de~ak je nau~io da se kontroliše i broj zakucanih eksera se smawivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav nego zakucavati eksere. I tako je došao dan kada nijednom nije pobesneo. Otac mu je tada rekao da svakog dana iz ograde kleštima izvu~e jedan ekser. Dani su prolazili i jednog dana de~ak je saopštio ocu da je izvadio sve eksere iz ograde. Otac je poveo de~aka do ograde i rekao mu: „Pogledaj sve ove rupe na ogradi. Ograda više nije ista i nikada ne}e biti kao pre. Kada u besu kaèš ne{to, to ostavqa oìqak na ne~ijem srcu, nalik na ove rupe na ogradi.”

Prepiši iz teksta re~i kojima se opisuje de~akova loša narav.

Zašto je otac rekao sinu da u ogradu ukucava eksere? a) da bi nešto radio u slobodno vreme b) da bi zajedno popravili ogradu v) da bi de~ak video koliko puta je bio qut g) da bi ga nau~io da kontroliše svoj bes Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

42

26

[ta saznajemo iz ovog teksta? a) Kad ukucavaš eksere, moèš da povrediš prste. b) Treba uvek pomagati ocu. v) Re~i mogu da povrede kao i udarci. g) Treba da budeš ka`wen kad besniš. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Da li se de~ak promenio? DA ili NE Na osnovu ~ega to zakqu~uje{?

Podvuci jednom bojom deo teksta sa upravnim govorom.

Napiši slede}u re~enicu u upravnom govoru: Otac mu je rekao da svaki put kad pobesni zakuca jedan ekser u ogradu.

Dopiši. U ovom tekstu: • ekseri su kao ru`ne re~i • rupe su kao • ograda je kao

Sastavi plan za pro~itanu pri~u. 1. Jedan de~ak je imao lošu narav. 2. 3. 4. 5. 6.

43


27

UNUK I DEDA U TRI TA^KE


Svaki unuk (prva ta~ka) ho}e dedu da opqa~ka. Svaki deda (druga ta~ka) voli da ga unuk pqa~ka. Kaìte mi (tre}a ta~ka) kakva je to onda pqa~ka?

Ovo je pesma o: a) opqa~kanom dedi b) unuku pqa~kašu v) qubavi dede prema unuku g) qubavi unuka prema dedi Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Ko u pesmi pita: Kakva je to onda pqa~ka? a) pesnik b) deda v) unuk g) sudija Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta zna~i re~ pqa~ka u ovoj pesmi? a) Unuk stalno traì od dede da mu nešto kupuje. b) Unuk uzima od dede pare, a deda to ne zna. v) Unuk i deda se spremaju da uzmu tu|e pare. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

4 4

28

Ovo je ~lanak koji su u~enici IV1 O[ Josif Pan~i} napisali za odeqenske zidne novine.

NAŠ DRUG ALEN J E Z I ^ K E [ K O L I C E

Alen ìvi u Beogradu i u~enik je ~etvrtog razreda. Visok je, ima sme|u kosu i svetle o~i. Nosi protezu. Mama mu je nastavnica, a tata doktor. Ima mla|u sestru Doru. Nemiran je na ~asu i zabavan. Ume da piše smešne sastave. Piše ogromna i ne~itka slova, pa ga u~iteqica opomiwe. Oboàva fudbal. Trenira rukomet, a dobro mu ide i košarka. Voli navija~ke pesme. Uvek ide na utakmice. Voli da igra igrice na kompjuteru. Dobar je drug i veliki je šaqivxija. Smišqa šale na svoj i na tu| ra~un. Najboqi drugovi su mu Nikola i Miloš i sa wima stalno pri~a na ~asu. Najboqa drugarica mu je An|ela Mandi}. S wim u školi nikad nije dosadno. Nikola Turki} Marija Kosti} Maša Cvetanovi} Lana Stoli} Marija Babi} Filip Papi}

Šta saznajemo iz ovog teksta? Zaokruì DA ili NE

Iz teksta saznajemo: kako izgleda Alen

DA

NE

koje su Alenove mane i vrline

DA

NE

kakav je Alen u~enik

DA

NE

šta Alen voli da radi

DA

NE

kakav je Alenov odnos prema u~itequ

DA

NE

Šta prema Alenu ose}aju drugovi iz odeqewa? a) Vole ga sa svim wegovim manama i vrlinama. b) Dive mu se jer je najboqi u~enik u odeqewu. v) Zavide mu jer je dobar sportista. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

45

29

ZBIRKA MARAKA


Kad sam imao deset godina, po~eo sam da skupqam marke. Imao sam druga Lojzika êpelku, pa sam se s wime predao toj filatelisti~koj strasti. Lojzik je bio sin siromašnog verglaša, ~upav i pegav de~ak, a ja sam ga voleo kao što samo deca mogu voleti svoje drugove. Mome ocu ta zabava nije bila po voqi: mislio je da }u zbog toga slabo u~iti. Morao sam da skrivam svoju zbirku maraka na tavanu. Tamo je bio stari sanduk za brašno. U wega smo se uvla~ili kao miševi i pokazivali jedan drugome marke: Gledaj, ovo je Holandija, ovo Egipat, a ovo Švedska. A što smo se sa ovim blagom morali tako skrivati, i u tom je bilo neke draì. Kako sam marke dobavqao, to je opet bila posebna pustolovina. Obilazio sam poznate porodice i moqakao da mi dozvole da odlepim marke s wihovih starih pisama. To su, dakle, bile najlepše godine moga ìvota, to prijateqstvo s Lojzikom i skupqawe maraka. A onda sam dobio šarlah, pa nisu puštali Lojzika k meni, premda je on stajao u hodniku naše ku}e i zvi`dao da bih ga ~uo. Jednom nisu na mene dobro pazili, pa sam utekao iz kreveta. Odjurio sam na tavan da vidim svoje marke. Toliko sam bio slab da sam jedva podigao poklopac našeg sanduka. Sanduk je bio prazan! Kutije s markama nije bilo! Stajao sam nad sandukom kao skamewen i nisam mogao ni plakati kako mi se steglo grlo. Bilo je strašno što su moje marke, moja najve}a radost, nestale; ali još je strašnije bilo to što mi ih je zacelo ukrao Lojzik, moj najboqi prijateq. To je bilo moje prvo i najve}e razo~arewe u ~oveka. Kad sam se oporavio od bolesti, oporavio sam se i od bola zbog izgubqene zbirke. Samo me je još ubolo u srce kad sam video da Lojzik ve} ima nove drugove. Kad mi je prišao, rekao sam mu suho i ozbiqno: „Odlazi, s tobom ne razgovaram.” Lojzik je pocrveneo, nekoliko trenutaka zbuweno }utao, a onda rekao: „Dobro.” Prošle su godine. Jednoga dana prevrtao sam na tavanu, u starom ormanu, svakojake porodi~ne uspomene: fotografije, pisma, moje školske sveske. Na dnu jedne fioke nalazila se zape~a}ena kutija. Kad sam je otvorio, našao sam u woj zbirku maraka koje sam sakupqao pre mnogo godina. Potekle su mi suze iz o~iju, a kutiju sam odneo u svoju sobu kao kakvo blago. Shvatio sam odmah. Kad sam ono bio bolestan, otac je našao moju zbirku i sakrio je da ne bih zbog we zanemarivao u~ewe. A onda mi je palo na um: Lojzik nije ukrao marke! Kakvu sam mu nepravdu naneo! Opet mi se pred o~ima pojavi onaj pegavi i otrcani deran. Ko zna šta se sa wim desilo i da li je još ìv? Bilo mi je mu~no i stideo sam se kad sam sve to obnovio u se}awu. Zbog neosnovane sumwe izgubio sam jedinog druga, izgubio sam detiwstvo. Zato kroz ~itav ìvot nisam mogao ni pogledati poštansku marku.

46

29

Podvuci u pri~i deo teksta iz kojeg se vidi zašto je de~ak ~uvao zbirku maraka na tavanu.

Kako je de~ak iz pri~e nabavqao nove marke? a) Kupovao ih je u pošti. b) Razmewivao ih je s drugovima. v) Skidao ih je sa starih pisama. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Zašto je Lojzik zvi`dao u hodniku kada mu je drug bio bolestan? a) da bi ohrabrio bolesnog druga b) da bi iznervirao de~akovog oca v) da bi ve`bao za ~as muzi~kog g) da bi se udvarao de~akovoj sestri Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Zašto je de~ak iz pri~e rekao: To je bilo moje prvo i najve}e razo~arewe u ~oveka? a) zato što je pomislio da mu je otac sakrio zbirku b) zato što je pomislio da mu je najboqi drug uzeo zbirku v) zato što je video da je Lojzik našao nove drugove Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Zamisli sebe na Lojzikovom mestu, pa opi{i svoja ose}awa i {ta bi ti uradio/uradila. Ja bih se ose}ao/ose}ala…

Ja bih uradio/uradila…

47


30

PRVA QUBAV (odlomak)


Idu}eg ~etvrtka … na podne sa~ekam Persu pred wenom školom i, prate}i je, priznam joj da sad još gore stojim, jer sam dobio jedinicu iz predmeta wenog oca. Ona bolno re~e: – Onda nikad ne}u biti tvoja! – Ti moraš biti moja, pa ako ne na ovome, a ono na onome svetu! – uzviknuh ja ove re~i, koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozorišnoj predstavi. – Kako to moè da bude? – upita ona radoznalo. – Otrova}emo se, ako pristaješ. – A kako }emo se otrovati? – Tako – nastavih ja odlu~nije – popi}emo otrov! – Dobro – odgovori ona rešena – pristajem! A kad? – Sutra posle podne. – E, sutra posle podne imamo škole – priseti se ona. – To jeste – pade i meni na pamet. – Ne mogu ni ja sutra, jer bi mi zabeleìli izostanke, a imam ih ve} dvadeset i ~etiri, pa bi me mogli isterati iz škole. Nego, ako ho}eš u ~etvrtak posle podne, onda nemamo škole ni ti, ni ja. Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe.

Gde se dešava radwa pri~e? Kada se dešava radwa pri~e?

Podvuci u tekstu re~enicu kojom de~ak èli da pokaè Persi koliko je voli.

Dopuni tabelu još nekom osobinom i postupkom likova. de~ak e n i b o s o i c p u t s o p

Persa

odlu~an

odgovorna

prati Persu

bolno uzvikuje

48

30

U ovom odlomku pisac se sluì: a) dijalogom i pripovedawem b) dijalogom i opisivawem J E Z I ^ K E [ K O L I C E

v) pripovedawem i opisivawem Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Kakva je ova pri~a? a) zanimqiva i smešna b) smešna i pou~na v) pou~na i tu`na Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Prepiši iz teksta tri glagola koja su data u odri~nom obliku.

Prepiši iz teksta tri li~ne zamenice.

Prepoznaj neupravni govor u slede}im re~enicama i podvuci ga: – To jeste – pade i meni na pamet. – Ne mogu ni ja sutra, jer bi mi zabeleìli odsustvo, a imam ih ve} dvadeset i ~etiri, pa bi me mogli isterati iz škole. Nego, ako ho}eš u ~etvrtak posle podne, onda nemamo škole ni ti, ni ja.

Napiši slede}u re~enicu u neupravnom govoru: Ona bolno re~e: – Onda nikad ne}u biti tvoja!

Unesi u tabelu po dva primera iz teksta za: prilošku odredbu za mesto

prilošku odredbu za vreme

4 9

prilošku odredbu za na~in

31

Dopiši u slede}im stihovima re~i NAMERNO i SLUÂJNO. Vodi ra~una o smislu pesme.


NAMERNO je tukao sestru A SLUÂJNO je udario je razbio prozor je bacio kamen SLUÂJNO je pao NAMERNO se popeo je nešto dirao je pokvario Nije krivo Krivo je

Ovo su tri misli jednog našeg pesnika o deci i šteti:

*** Nemoj biti mali i slab ako treba pomo}i, a veliki i jak kada treba praviti štetu. *** Niko te ne moè spre~iti da napraviš štetu. To moraš uraditi sam. *** Lako ti je da napraviš štetu. Ali, priznaj, nije ti teško ni da je ne napraviš.

Šta je zajedni~ko ovim mislima? a) Deca vole da prave štetu. b) Jak si kad ne napraviš štetu. v) Kad si sam, pravi štetu. g) Jak si kad napraviš štetu. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

5 0

4. U SLOBODNO VREME • igraš klikere • ideš na ùrke • gledaš filmove • slušaš muziku • odlaziš u muzeje • ~itaš kwige • ideš u pozorište • baviš se sportom • igraš igrice na kompjuteru…

51


32

PROVOD


Marko je student kwièvnosti. Odlu~io je da sa svojim prijateqima iz ekološkog pokreta u subotu uve~e iza|e na neko lepo mesto u gradu. On i wegovi prijateqi ne puše. Marko voli prirodu. Kada je slobodan, rado vozi bicikl pored reke. Sladoled, vo}e, ~aj i prirodni sokovi wegove su omiqene poslastice. Marko u Vodi~u kroz Beograd traì mesto koje wemu i wegovim prijateqima najviše odgovara.

Koje je pravo mesto za Markov izlazak? Zaokruì naziv tog mesta.

ALISA

SRPSKA KAFANA

– kwiàra ~ajxinica –

Radno vreme od 9 do 22 h

Radno vreme od 12 do 20 h Pušewe nije dozvoqeno. Sluìmo ~aj, kafu, vo}ne salate i prirodne sokove.

Specijaliteti sa roštiqa, pasuq, pe~ewe, kajmak u lepiwi. Preporu~ujemo doma}e vino.

ŠUMATOVAC Radno vreme od 8 do 24 h Doma}a kuhiwa, sladoled od ~okolade hladna alkoholna i bezalkoholna pi}a.

PADOBRANCI O boè! Naravno da se svakom od nas bar jednom dogodilo da mu se na ùrku uvali neko potpuno nepozvan, ~estita ro|endan pogrešnoj osobi, najede se kola~a padobranaca i sjajno se provede. Ako je doma}in gostoprimqiv, problema nema. Ako nije, moè da nastupi problem i za doma}ina i za wegove goste.

Osnovna tema ovog teksta je: a) nepozvani gosti b) dobra ùrka v) kola~i padobranci g) gostoprimqiv doma}in Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

52

33

U

~enici ~etvrtog razreda jedne beogradske osnovne škole posetili su Muzej primewene umetnosti, gde je u toku 42. oktobarski salon de~jih crteà. Tema izlo`be je 150. godi{wica ro|ewa Nikole Tesle.

Ovaj tekst je: a) vest u novinama b) prikaz izlo`be v) biografija Nikole Tesle Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Svako pitawe poveì strelicom sa odgovaraju}im podatkom na nov~anici. Ko izdaje nov~anicu?

Koja je vrednost ove nov~anice?

Gde je skra}enica za kvadratni metar?

U kojoj je zemqi izdata nov~anica?

Zašto je na ovoj nov~anici lik Nikole Tesle? a) Nikola Tesla je imao mnogo novca. b) Nikola Tesla je poznati nau~nik. v) Nikola Tesla je radio u banci. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

53


34

U Beogradu je u oktobru odràn De~ji filmski festival. Oqa je sa svojim odeqewem gledala film Otka~ene klinke. Pogledaj plakat De~jeg filmskog festivala i odgovori na pitawa. E C I L O K [ E K ^ I Z E J

U kom bioskopu su prikazivani filmovi?

Koliko je Oqa platila ulaznicu?

Kog datuma i u koje vreme je Oqa mogla gledati film Otka~ene klinke ?

Napiši za školske novine vest o filmskom de~jem festivalu koji }e se odràti u tvom mestu. Vest treba da sadrì podatke o tome gde se festival odràva, o datumu otvarawa i zatvarawa festivala, kao i o tome koje filmove preporu~uješ.

5 4

35

Vlado Georgiev – An|ele Bojan Marovi} – Tebi je lako 3. Magazin – Da li zna{ da te ne volim? 4. To{e Proeski – îja si? 5. Niggor – Disko ball 6. Knez – Najboqa 7. Sergej – Budi mi voda 8. Boris Novkovi} – Ko sam bez tebe? 9. @eqko Joksimovi} – Zaboravqa{ 10. OK bend – Oko mene lete svi 1. 2.

Sertab Erener – Everyway That I Can Madonna – American Life Ricky Martin – Jaleo Adonis Remos – Kardia mou min anisixeis Bustymes & Mariah Carey – I Know What You Want Craig David & Sting – Rise And Fall Ingrid – Tango Simply Red – Sunrise Sonique – Born to Be Free Tom Jones – Black Betty

Ovaj tekst je: a) re~nik stranih re~i b) muzi~ka top-lista v) obavezna lektira g) spisak lepih imena Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Ovo su rezultati ankete o muzici koju je Jelisaveta, u~enica ~etvrtog razreda jedne škole, sprovela u svom odeqewu. Pa`qivo je pro~itaj, pa izvedi zakqu~ak o tome koju muziku weni drugovi slušaju i koliko je ~esto slušaju. Koliko se ~esto sluša muzika

Koja se muzika najradije sluša

muziku sluša

broj u~enika

vrsta muzike

svakodnevno

16

de~ja

9

~esto

8

zabavna

11

ponekad

6

klasi~na

2

nikad

0

narodna

8

Zakqu~ak:

55

broj u~enika


36

^LANSKA KARTA


Da bi postao/postala ~lan neke biblioteke, video-kluba ili CD-kluba, potrebno je da uplatiš mese~nu ili godišwu ~lanarinu. Izda}e ti ~lansku kartu (s pe~atom biblioteke ili kluba i potpisom odgovornog lica). Uz ~lanarinu }e ti traìti i li~ne podatke kako bi, u slu~aju da zaboraviš da vratiš disk ili kwigu, mogli da te prona|u.

Da bi neko postao ~lan biblioteke, mora da: Zaokruì DA ili NE redovno pozajmquje kwigu

DA

NE

uplati ~lanarinu

DA

NE

ostavi li~ne podatke

DA

NE

vra}a kwige na vreme

DA

NE

Poveì imena pisaca s naslovima wihovih dela, kao {to je zapo~eto. Du{an Radovi}

Bela Griva

Rene Gijo

Ru`no pa~e

Hans Kristijan Andersen

Autobiografija

Branislav Nu{i}

Plavi zec

Poveì lik i vrstu dela u kojem se taj lik pojavquje. ma~ak koji šeta u ~izmama

basna

zec sa xepnim satom

bajka

lisica koja voli gro`|e

poslovica

miševi koji vode kolo

roman

56

37

KWIŠKI MOQAC Nije lako biti mali. Ovi veliki se muvaju tamo-amo. Svakog ~asa ~ujem kako mi neko kaè: „Skloni se, idi odatle, objasni}u ti kasnije.” Ko je mali, mora da se zamisli. Tako sam i ja u~inio. Otvorio sam jednu kwigu, krenuo od jednog slova do drugog, od re~enice do re~enice, sa stranice na stranicu. Od tada sam sve što mi je trebalo, sve što sam èleo da saznam, nalazio u kwigama. Kwigama sam se okruìo i, gotovo bez prestanka, listao sam ih, iš~itavao, divio se wihovim koricama, pri~ao o wima – onima koji su èleli to da slušaju. Neki od wih su i sami krenuli mojim stopama. A oni veliki – oni mi se sada obra}aju: „O, pa ti ~itaš! Bravo! Pravi si kwiški moqac.” Smeškaju}i se, verovatno se prise}aju nekog takvog me|u wima. Ali ja nemam vremena da o wima mislim, govorim i pišem. Ima još mnogo kwiga koje treba da pro~itam. Odredi {ta je ta~no, a šta neta~no prema ovom tekstu, pa zaokruì


ili .

Tvrdwa: De~aku je dosadilo da traì objašwewa od odraslih.

T

N

Odrasli su rado davali de~aku objašwewa.

T

N

De~ak je bio radoznao i uporan.

T

N

De~ak je kao moqac uništavao kwige.

T

N

De~ak je ~itawem zarazio i neke svoje vršwake.

T

N

U kom su licu napisane slede}e re~enice? „Od tada sam sve što mi je trebalo, sve što sam èleo da saznam, nalazio u kwigama.”

Podvuci u tekstu re~enice u upravnom govoru. Ko je kwiški moqac? a) onaj koji je mali i zna da ~ita b) onaj koji stalno ~ita kwige v) onaj koji ima mnogo kwiga g) onaj koji gricka kwige Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

57

38

Pro~itaj i podvuci tri re~enice koje ne pripadaju tekstu.


Premijera komedije Pokondirena tikva Jovana Sterije Popovi}a, u reìji Jagoša Markovi}a, izvedena je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 27. februara 2007. godine. Taj dan je bio veoma hladan. îm se zavesa podigla, pre nego što su glavni junaci progovorili prepoznatqivim akcentom, publika je mogla da zakqu~i da se radwa odvija u Vojvodini. Vojvodina je plodna ravnica na severu naše zemqe. Pozadina pozorišne scene bila je obojena neboplavom bojom, dok su bosonogi glumci kora~ali po kukuruznim zrnima koja su pokrivala pod. Kukuruza ima mnogo u vojvo|anskoj ravnici, pa su ga zato doneli na scenu. Gromoglasan aplauz koji je odjekivao pozorištem kada se zavesa spustila poru~io je boqe od re~i koliko se publici svidela predstava.

Napiši šta je ozna~ilo podizawe zavese u pozorištu.

Prepiši iz teksta re~i koje pokazuju da se publici predstava mnogo dopala.

Poveì linijom pitawe i odgovor koji se nalazi na plakatu. Kako se predstava naziva?

Ko je kostimograf?

POKONDIRENA TIKVA NA VELIKOJ SCENI Ve~eras }e, u 19.30, na Velikoj sceni premijerno biti izvedena komedija Jovana Sterije Popovi}a Pokondirena tikva u reìji Jago{a Markovi}a. Dramaturg predstave je Molina Udovi~ki-Fotez, lektor Qiqana Mrki}-Popovi}, scenograf Boris Maksimovi}, kostimograf Boàna Jovanovi}, a autor scenskog pokreta Marija Momirov. U predstavi igraju Olga Odanovi}-Petrovi}, Hana Jov~i}, Darko Tomovi}, Jelena Heli, Mihajlo La|evac, Aleksandra Nikoli}, Aleksandar Sre}kovi} i Branislav Toma{evi}.

Ko je pisac dela?

Ko je reìrao predstavu? 58

39

PEPEQUGA (odlomak) Ustani, k}eri! (Pepequga stidqivo ustane.) : Da, to je ona ... kraqica moja! : Šta kaèš, sine? : Ranije sam govorio da ne}u ništa re}i pre nego što devojka proba bajnu cipelicu, ali sad ipak kaèm: To je ona ... ona je! : Po garderobi ne bih rekao da je curica nešto naro~ito... Ne treba, vaše veli~anstvo, nikoga ceniti po odelu! :

Ovaj odlomak je uzet iz: a) dramskog teksta b) bajke v) pripovetke Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Podvuci deo teksta koji li~i na poslovicu.

îje su re~i koje se nalaze u zagradi? a) Pepequginog oca b) piš~eve v) prin~eve g) careve Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Koji se likovi pojavquju u ovoj sceni?

Bajna cipelica u ovom tekstu je: a) neobi~na cipelica b) prelepa cipelica v) tesna cipelica g) cipelica iz bajke Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

5 9


40

011 (odlomak)


Voleo sam da igram klikere po ûburi i Neimaru. Znate li da današwa deca, uglavnom, ne znaju tu igru? Sada se igraju kompjuterima. Sede po de~jim sobama i piqe u ekrane na kojima se smewuju pruge, brojevi i slogovi. Nešto zuji, a nešto svetluca. Prazno, pa trep}e! U Beogradu se više ne mogu kupiti klikeri. A bilo ih je toliko! Se}am se olovaca, mermeraca, zemqanaca, staklenaca, amerikanaca… Da bismo bili sre}ni, bila nam je dovoqna jedna rupa, izdubqena u utabanoj ~uburskoj zemqi, i dva-tri klikera u xepu. Ako ste bili vešt igra~, mogli ste pomo}u svoja dva zemqanca osvojiti mermerac veliki kao golubije jaje i još pride tri olovca, izva|ena iz nekog kuglagera. Pitam se kakvi }e qudi da porastu iz tih malih osamqenika, koji nikada nisu uprqali ruke ~uburskom zemqom, niti se potukli zbog nepravde u igri klikerima?

Šta je, prema ovom tekstu, potrebno za igru klikerima?

Šta je odlu~ivalo o pobedi u igri klikerima? a) veli~ina klikera b) starost igra~a v) kvalitet klikera g) veština igra~a Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Zašto je pisac nazvao današwu decu malim osamqenicima?

6 0

40

Da li se slaèš sa piscem kad kaè da su današwa deca osamqenici? DA ili NE Napiši zašto tako misliš.

Kad pisac ovog teksta kaè da deca piqe u ekrane, to zna~i da ona: a) povremeno gledaju u ekran b) nepa`qivo gledaju u ekran v) neprekidno gledaju u ekran Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Samo jedna vrsta klikera nije dobila naziv po materiji od koje su klikeri napravqeni. Koji su to klikeri? a) olovci b) mermerci v) zemqanci g) amerikanci d) staklenci Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Popuni tabelu kao što je zapo~eto. vrsta klikera olovci

gradivna imenica

gradivni pridev

olovo

mermerci

mermerni (klikeri)

zemqanci staklenci

61


41


OÎ – Peckawe i bolovi u o~ima, crvenilo, glavoboqa nastaju kada provedete više sati za kompjuterom. ŠTA DA URADITE – Na svakih pola sata nekoliko minuta gledajte kroz prozor u daqinu. UŠI – Šumovi i zujawe u ušima nastaju kada na kompjuteru igrate igrice i koristite slušalice. ŠTA DA URADITE – Smawite ja~inu na najmawe. KI^MA – Bolovi i uko~enost u dowem delu le|a nastaju zbog dugog sedewa za kompjuterom. ŠTA DA URADITE – Na svakih pola sata ustanite i prošetajte.

Izaberi naslov za ovaj tekst. a) Kompjuteri i rast dece b) Kompjuteri i zdravqe v) Kompjuteri i nauka g) Kompjuteri i slobodno vreme

U kojoj se novinskoj rubrici pojavio ovaj tekst? a) Mali oglasi b) Vesti iz škola v) Nau~na otkri}a g) Lekarski saveti Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta je ciq ovog teksta? a) da te ubedi da ne koristiš kompjuter b) da te nau~i kako da koristiš kompjuter v) da ti pomogne da smawiš štetan uticaj kompjutera g) da te obavesti o zna~aju kompjutera Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

62

42

U slede}em tekstu navedena su pravila za takmi~ewe u jedrewu. U tekstu se nalaze tri re~enice koje nisu va`ne za razumevawe tih pravila. Jednu smo mi podvukli. Ti podvuci ostale dve.

JEDREWE Takmi~ewe se odvija na stazi kru`nog oblika. Staza se obeleì na vreme. U prvom delu staze plovi se od startne ta~ke do ciqne ta~ke – u tom delu staze plovi se nasuprot vetru. Takmi~arima je uvek lakše da plove niz vetar. U drugom delu staze vetar duva sa desne strane. Tre}i deo je povratak do starta i vetar duva s leve strane. Takmi~ari su vrlo sre}ni kad stignu do ciqa.

Šta je trebalo da uradiš u prvom zadatku? a) da pokaèš da si razumeo kako se ose}aju takmi~ari b) da izraziš ono što misliš o jedrewu v) da odrediš šta je va`no, a šta neva`no za sadrìnu teksta Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

VODI^ KROZ ZAKON Bicikl ne moèš da voziš svuda: ako postoji biciklisti~ka staza, moraš da je koristiš. Ako staze nema, vozi što bliè desnoj strani puta (ne peša~kom zonom).

Ovaj tekst je: a) pravilo b) zabrana v) poruka g) molba Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Zašto ne treba voziti bicikl peša~kom stazom? a) Zato što je peša~ka staza neravna. b) Zato što smetaš pešacima. v) Zato što je peša~ka zona na levoj strani puta. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 63


43

U kwizi De~je igre nekad i sad opisane su razli~ite vrste {kolica.

KRU@NA [KOLICA E C I L O K [ E K ^ I Z E J

Nacrta se veliki krug prečnika metar do metar i po. Krug se podeli na osam jednakih delova, koji predstavqaju osam razreda. Oni se obeleže brojevima od jedan do osam. Po dogovorenom redosledu svaki igrač skače od prvog do osmog razreda na sledeći način: svaki put kad desnom nogom skoči u sledeći razred, levu nogu spušta u prethodni razred. Igrač je uspešno završio školicu ako pri skakawu u svih osam razreda nijednom nije zgazio liniju kojom su razredi obeleženi.

[KOLICA S VIJAÔM U školicu s nacrtanim razredima igrač ulazi sa vijačom (malo uže za preskakawe). Ima zadatak da u svakom od četiri razreda skoči i da preskoči vijaču koju okreće. Dok skače, ne sme s vijačom da izađe iz školice, niti da nagazi wene linije. Pobednik je igra~ koji već u prvom skakawu završi igru bez greške. Ovu igru posebno vole devojčice, koje i inače vole igre sa preskakawem užeta.

Podvuci ono što saznajemo iz ovih tekstova. • kako se crtaju razredi u Školici sa vijačom • šta igrač mora da uradi da bi uspešno završio Kružnu školicu • koliko igrača učestvuje u Kružnoj školici • kako se crta Kružna školica

Zaokruži T ukoliko je tvrđewe tačno, a N ako je netačno. I jedna i druga školica imaju isti broj razreda.

T

N

I u jednom i u drugom tekstu opisani su zadaci igrača.

T

N

I u jednoj i u drugoj školici greška je ako se stane na liniju.

T

N

I u jednoj i u drugoj školici ska~e se desnom nogom u slede}i razred.

T

N

6 4

44

@ABQA [KOLICA U kružić pored svake rečenice upiši odgovarajući broj od 1 do 5, tako da dobiješ tačan redosled uputstava za prvi deo igre Žabqa školica. Igrač najpre obema nogama uskače u prvi zatamweni kvadrat. 3 Strelicom se označi strana kvadrata sa koje počiwe igra.

[ireći noge u skoku, igrač istovremeno staje obema nogama u zatamwena poqa u drugom redu kvadrata. Na betonu se nacrta veliki kvadrat, koji se podeli na devet jednakih kvadrata. Na svakoj strani velikog kvadrata zatamni se svaki sredwi kvadrat.

SLANO – SLATKO Na betonu se kredom nacrta školica sa četiri razreda i nebom. Igrač hoda od prvog do četvrtog razreda žmureći. Tek Tek kad stane na nebo, ima pravo da otvori oči i da se okrene kako bi istim putem žmureći izašao iz školice. Dok ide kroz razrede, drugovi prate wegove korake ponavqajući reči slatko – slatko. Čim igrač čuje reči slano – slano, zna da je napravio neku grešku, zaustavqa se i otvara oči. Bilo koja od tih grešaka označava izlazak igrača iz igre do sledećeg kruga.

Među ponuđenim rečenicama podvuci onu koja u tekstu nedostaje. • Greška može biti gažewe linije ili izlazak iz školice. • Kad igrač napravi grešku, otvara oči i izlazi iz igre. • Greška je ako se igrač u nebu okrene i prestane da žmuri. • Najuspešniji igrač nema nijednu grešku u igri. 65


45


Potreban de[ak ili devoj[ica, starosti izme;u 12 i 15 godina, koji u slobodno slobodno vreme moye da [uva [uva lepog i dobrog psa. Radno vreme utorkom i [etvrtkom od 13-17 [asova. Plata po dogovoru. dogovoru. Vlasnik psa Milovan Jankovi} Ulica Vuka Karaxi}a br. 8 Sremski Karlovci

Ovaj tekst je: a) izveštaj b) oglas v) pozivnica Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Ana voli da se igra sa svojim psom svakog prepodneva jer uvek ide u školu posle podne. Maja i Mi}a idu u isto odeqewe i, kao i ve}ina sedamnaestogodišwaka, sedamnaes togodišwaka, rado idu na ùrke. Igor ima 14 godina i svakog dana posle podne, pošto se vrati iz škole, sluša muziku i vozi bicikl u obli`wem parku.

Ko od ove dece ispuwava uslove za posao?

Prijavi se za ovaj posao. Napiši o sebi podatke koji su va`ni da bi dobio/dobila posao.

U svakoj od ovih re~enica postoji greška. Prona|i ih, pa u odgovaraju}e kolone upiši znak H, kao {to je zapo~eto. re~enica

veliko slovo

Oni neidu u šetwu Ana i maja nisu vršwakiwe najmla|i je Igor. on nesluša muziku. Mi}a voli neobi~ne pri~e Ana ni je najmla|a

66

ta~ka

NE ispred glagola

H

H

5. U [KOLI • neke predmete voliš, a neke ne voliš • upoznaješ mnoge pisce kroz wihova dela • u~iš kako da koristiš delove kwige • prepoznaješ sebe u nekom kwièvnom liku • deliš s drugom klupu, uìnu i tajne • voliš velike odmore i školsko dvorište • na ~asovima pa`qivo slušaš • ponekad se dosa|uješ • ~itaš doma}i zadatak koji si napisao/napisala • smišqaš izviwewe kad zaboraviš zadatak • ponekad se pribojavaš u~iteqa • uìvao/uìvala bi kad bi se i tebe u~iteq bojao • raduješ se raspustu i len~arewu, ali i zanimqivim zanimqivim kwigama kwigama koje ~ekaju ~ekaju da ih pro~itaš…

67


46

OBAVEŠTEWE Strelicama je obeleèna izmena u rasporedu odeqewa IV3. E C I L O K [ E K ^ I Z E J

ÂS

PONEDEQAK

UTORAK

1.

srpski jezik

matematika

2.

muzi~ka kultura

srpski jezik

3.

matematika

fizi~ko vaspitawe

4.

likovna kultura

engleski jezik

Koja od slede}ih re~enica opisuje tu izmenu? a) Ponedeqkom IV3 ne}e imati ~etvrtog ~asa fizi~ko. b) Utorkom IV3 ne}e imati tre}eg ~asa likovno. v) Ponedeqkom }e IV3 ~etvrtog ~asa imati fizi~ko. g) Utorkom }e IV3 tre}eg ~asa imati fizi~ko. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Druga koji u petak nije bio u školi treba da obavestiš o izmeni u rasporedu. Koju }eš mu SMS poruku poslati? Poruka treba da bude potpuna. a) Ponesi u ponedeqak patike umesto bloka. b) U ponedeqak nemamo likovno. v) U utorak imamo jedan ~as mawe. g) Nemamo ništa za doma}i iz matematike. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Pro~itaj tekst koji je uzet iz Vodi~a kroz zakon.

PONAŠAWE NA ÂSU Na ~asu je zabrawena upotreba mobilnog telefona, vokmena i MP3 plejera. Ako ih koristiš – nastavnik moè da ti ih oduzme. Duàn je da ti ih vrati na kraju ~asa ili nastave.

Zašto je na ~asu zabrawena upotreba mobilnih telefona? a) Zato što su skupi. b) Zato što nisu dobri za zdravqe. v) Zato što ometaju ~as. g) Zato što ih nemaju svi u~enici. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 68

47

Poveì tekst sa imenom pisca o kom se u tom tekstu govori. Jedan tekst je suvi{an. Sakupqao je narodne umotvorine i bio je veliki reformator jezika i pravopisa. Sveti Sava Kwièvnik, prosvetiteq i pisac. Osnovao je Veliku školu u Beogradu. Bio je prvi srpski ministar prosvete.

Lekar, pesnik i prevodilac, urednik kwièvnih listova, pisao pesme za decu. Ure|ivao je de~ji list Neven.

Vuk Karaxi}

Prvi srpski prosvetiteq. Zahvaquju}i wemu, srpska crkva je postala nezavisna, a on je bio wen prvi arhiepiskop. Zamonašio se na Svetoj gori.

Jovan Jovanovi} Zmaj

Šta je trebalo da uradiš u prethodnom zadatku? a) da uporediš tekstove i zakqu~iš o ~emu govore b) da zakqu~iš po ~emu se tekstovi razlikuju v) da pokaèš šta znaš o znamenitim qudima g) da odredi{ ~ija slika nedostaje Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta je svrha ovih tekstova? a) da te zabave detaqima iz ìvota znamenitih qudi b) da te obaveste o zna~aju pojedinih li~nosti v) da te upoznaju sa okolnostima u kojima su te li~nosti ìvele g) da te nau~e kako se postaje slavan Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

6 9


48

Ovo je stranica jednog uxbenika.


U kom se delu kwige nalazi ova stranica? a) u sadràju kwige b) u uvodu kwige v) u svakom poglavqu kwige g) u re~niku kwige Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

7 0

48

Kako su pore|ane re~i na toj stranici? a) po duìni re~i b) po izboru autora J E Z I ^ K E [ K O L I C E

v) po azbu~nom redu g) bez ikakvog reda Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta zna~e slede}e re~i sa te stranice? Ako je zna~ewe ta~no, zaokruì T, a ako nije, zaokruì N. at – prvo slovo latinice

T

N

bajan – ~aroban, divan, zanosan

T

N

bauk – zamišqeno bi}e koje uliva strah

T

N

Veliki medved – vrsta ruskog medveda

T

N

gatka – vrsta divqe patke

T

N

Zameni podvu~enu re~ u re~enici drugom re~ju tako da zna~ewe re~enice ostane isto. Potraì tu re~ na prethodnoj stranici. • Snašla ga je beda. • @ivi u bedi.

Dopuni re~enice. Izaberi jednu od re~i koja se nalazi ispod linije. Potraì weno zna~ewe na prethodnoj stranici. • Posmatrao sam kowe koji su imali dugu grivnu • Ptice su se

grivu

vlat

visoko pod oblake. vinule

vajkale

71

vaskrsnule

49

Ovo je stranica jednog uxbenika.


Kojoj vrsti kwige pripada ovaj sadràj? a) re~niku b) ~itanci v) zbirci pesama g) zbirci pri~a Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

72

49

Zašto su re~i ÛDESNI SVET na toj stranici istaknute ve}im slovima od ostalih re~i? a) Zato što je to naslov bajke iz te kwige. b) Zato što je to naslov tematske celine. v) Zato što je to najlepši tekst u kwizi. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta ozna~avaju brojevi

,

i

sa te stranice?

a) koliko tekstova ima u tematskoj celini b) broj tematske celine v) broj stranice na kojoj se tekst nalazi Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Ako ho}eš da brzo obnoviš sve što ste u~ili, koji }eš deo kwige koristiti?

Zašto i kada koristiš sadràj neke kwige?

Šta zna~i znak

u sadràju?

a) treba da upališ svetlo da bi boqe video b) upali}e ti se lampica u glavi v) sijaš od znawa kao sijalica g) svi tekstovi su o sijalicama Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

73


50

NEDEQA U ŠKOLI Nedeqom, kad klupe spavaju, kao da je u vodu potonuo svet, samo ptice sa slika otvaraju uši da muvqi oslušnu let.


Nedeqom, kad krede spavaju kraj tabla sa kojih je obrisan znak: po wihovom crnilu linije šara jedino sun~ev zrak. Nedeqom, kad kwige spavaju i vazduh u razred prodire ~ist, samo vetar kraj prozora školskog okrene na grani list.

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.

Razvrstaj re~i tako da pokaèš kako izgleda škola nedeqom, a kako radnim danom. tu`no

veselo

ìvo

bu~no

nedeqom

mirno

tiho

radnim danom

7 4

50

Prepiši iz pesme re~i kojima se imenuju bi}a, prirodne pojave i predmeti. bi}a

prirodne pojave

predmeti

Prepiši iz pesme tri glagola koja su u vezi s prirodnim pojavama.

Prepiši iz pesme tri prideva koja pokazuju ~ije je nešto.

Zašto pesnik za nedequ u školi kaè: kao da je u vodu potonuo svet? a) Nedeqom je u školi sve ~isto. b) Nedeqom je u školi tiho. v) Nedeqom je u školi mra~no. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta predmeti u ovoj pesmi rade kao da su qudi?

75


51

UÎTEQU O, u~itequ, vrati mi klikere! E C I L O K [ E K ^ I Z E J

Tri kamenca od kamena, iz plamena lavine, sa ramena mermer-planine, trideset dana gla~ana od tri majstora Bra~ana, a tri staklenca obla, kõ tri kolenca na prstu, kõ tri biserna zrna, kõ o~i srna, i tri siva olovca iz xepa tvog osnovca, od tri majstora livena, u vodi srebrnoj umivena. Kad tri kamenca skaku}u, kad tri staklenca šapu}u, kad tri olovca zazvone, sve na svetu potone. O, u~itequ, vrati mi klikere! U svakome po jedan de~ak ìvi i nisu oni krivi što danas ne znam.

Zašto je u~iteq de~aku uzeo klikere?

Na osnovu ~ega zakqu~uješ da de~ak u ovoj pesmi mnogo voli svoje klikere? Zaokruì T ako je tvrdwa ta~na, a N ako je neta~na. Tvrdwa: De~ak opisuje klikere sa mnogo pojedinosti.

T

N

De~ak brani klikere pred u~iteqem.

T

N

De~ak skriva klikere tako da ih niko ne vidi.

T

N

76

51

Šta ti misliš: da li su klikeri krivi kad de~aci nešto ne znaju u školi? DA ili NE Ko je, po tvom mišqewu, naj~eš}e za to kriv?

Prepiši iz pesme dva opisna prideva koja se odnose na klikere.

Objasni zna~ewe stiha iz posledwe strofe: u svakome po jedan de~ak ìvi.

Kad pesnik u tre}oj strofi kaè da sve na svetu potone, to zna~i: a) Klikeri su bu~ni i od te buke se ništa ne ~uje. b) U toku igre klikeri mogu da nestanu u bari ili slivniku. v) De~aci zaborave na sve oko sebe dok igraju klikere. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Podvuci u pesmi tri pore|ewa.

Prepiši iz pesme dve re~i koje pokazuju da de~ak klikere doìvqava kao ìva bi}a. • klikeri • klikeri

77


52

HAJDUCI (odlomak)


… prelazimo na razgovor šta bi ko voleo da bude kao ìvotiwa. – Ja bih najviše voleo da budem tigar – re}i }e Drowa – pa kad riknem, da drš}u profesori od mene. Uh, što bih uìvao! Zamisli ~as zoologije, pa pita mene profesor: „Znaš li ti, @iko, šta je to zoologija?” – „Zar ja, tigar, pa da ne znam šta je zoologija? Ja sam zoologija!” – grmnem ja, pa škrgutnem zubima i riknem, a profesor zoologije drekne kao jare kad ga koqu, pa poleti pravo na prozor, razbije ga glavom i sko~i dole u dvorište. A ja se popnem na prozor dvema predwim šapama, pa ja wega onda pitam: „Kaìte vi sad meni šta je zoologija!“ E, tako bih, vidiš, uìvao!

Kakav je ovaj odlomak? a) ozbiqan i pou~an b) strašan i uzbudqiv v) smešan i duhovit g) zabavan i tajanstven Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Zašto @ika Drowa èli da bude tigar? a) pravi se vaàn pred drugovima b) brani se od straha koji ose}a od profesora v) èli da nasmeje profesora g) èli da pokaè profesoru da zna zoologiju Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta je zoologija? Objasni svojim re~ima.

Koja bi ìvotiwa voleo/volela da budeš? Napiši glavni razlog za to.

78

53

U kwizi [kola na duhovit na~in opisan je ìvot u {koli.


Koji je deo {kole opisan u ovom tekstu? a) hodnici b) u~ionica v) dvori{te g) sala za fizi~ko Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Koji ~as za tebe traje najkra}e, a koji najduè? Objasni za{to. • najkra}e

• najduè

7 9

[kola ©Kreativni centar 2004

54


Poruka ovog teksta je: a) Doma}i zadaci nisu potrebni. b) Doma}i zadaci su raznovrsni. v) Doma}i zadaci su dosadni. g) Doma}ih zadataka je previ{e. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Zaokruì broj ispred najmawe verovatnog izviwewa i objasni svoj izbor.

1

2

3

[kola 2004 © Kreativni centar

8 0

55


O ~emu se govori u ovom tekstu? a) o tome kojim se putem treba vratiti ku}i b) o tome za{to je ìvot u {koli lep v) o tome koliko je {kola udaqena od ku}e g) o svemu onome u ~emu {kolska deca uìvaju Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Podvuci u tekstu re~enicu iz koje se vidi da piscu ovog teksta nije uvek bilo lepo u {koli.

Da li ti misli{ da je od kolevke pa do groba najlep{e |a~ko doba? DA ili NE Objasni za{to tako misli{.

81

[kola ©Kreativni centar 2004

56

Raspust samo što nije po~eo. Ostavqaš školske kwige, ali neke druge kwige ~ekaju da ih otvoriš i u wima uìvaš. Tvoji drugovi iz OŠ Vuk Karaxi} preporu~uju ti da pro~itaš kwige koje su se wima najviše dopale. E C I L O K [ E K ^ I Z E J

Poveì naslov kwige s kratkim opisom wene sadrìne.

Prilikom brodoloma u amazonskoj prašumi putnici upoznaju neobi~nog malog Indijanca. On }e im pokazati da je xungla mnogo zanimqivija, ali i mnogo opasnija nego što su mogli i da sawaju.

Ovo je pri~a o de~aku koji ima mamu i tatu, deke i bake i selo s velikom trešwom i belim guskama. Ovo je pri~a o tome koliko su svakom ìvom bi}u potrebne qubav, ne`nost i briga.

Ovaj Strahiwa je isti kao ja. Stalno upada u nevoqe: s nastavnicima i tetkicama, roditeqima, sestrom i wenim de~kom, prijateqima... Šta mu se tek dešava kad se zaqubi – pravi horor! Super zabava za vrelo leto!

82

57

A sada ti preporu~i drugovima/drugaricama neku kwigu koju bi mogli da pro~itaju tokom raspusta. Napi{i ime pisca, naslov kwige, naziv izdava~a i godinu izdawa, a zatim ilustruj (nacrtaj) korice. J E Z I ^ K E [ K O L I C E

Ukratko prepri~aj kwigu koju si preporu~io/preporu~ila drugovima/drugaricama.

83

O REŠEWIMA Poseban deo ove zbirke ~ine REŠEWA. Radni listovi su preslikani da bi se u~enik lakše snašao, s tom razlikom što se pored svakog zahteva, osim oznake wegove teìne, odnosno nivoa, nalazi i opis znawa i ume}a koji se tim zahtevom ispituju. Zahvaquju}i tome, u~enik i wegov roditeq mo}i }e da provere u kojoj je meri ovladano znawem i traènim veštinama. Koji odgovor priznati kao ta~an? U REŠEWIMA su ta~ni odgovori dati na na~in koji je naveden i u instrukciji – da se nešto nacrta, zaokruì, podvu~e, poveè, prepiše. Me|utim, u~enikov odgovor moè na odre|en na~in da odstupi od odgovora navedenog u rešewu: • u~enik nije odgovorio na traèni na~in (tekst je podvukao, a trebalo je da ga prepiše; zaokruìo je tekst, a trebalo je da ga precrta) • dao je druga~iji odgovor od navedenog, ali ta~an i smislen • u~enikov odgovor nije napisan potpunom re~enicom, ve} jednom re~ju ili sintagmom, ali je ta~an i direktan odgovor na postavqeno pitawe. U svim tim slu~ajevima odgovore u~enika treba prihvatiti kao ta~ne. Kroz zadatke u kojima se od u~enika traì da napiše šta misli o postupku nekog junaka ili o stavu pisca, odnosno autora teksta, i da obrazloì zašto tako misli, ve`ba se veština da se formuliše i argumentuje sopstveni stav. Kod takvih pitawa ne ocewuje se sadràj u~enikovog odgovora. Va`no je da u~iteq poštuje mišqewe i stav deteta i da pokaè da uvaàva wegov pokušaj da iskaè i obrazloì svoj stav. Preciznije re~eno, neta~an odgovor je samo onaj odgovor u kome nema u~enikovog stava ili obrazloèwa tog stava. Pri procewivawu ta~nosti, odnosno neta~nosti odgovora, u~iteq stalno treba da ima na umu to da se jednim zahtevom ispituje samo jedna sposobnost. Na taj na~in u~iteq, u~enik i roditeq mogu da vide u ~emu je dete dobro, a u ~emu je slabije. Na primer, ako se traì pronalaèwe odre|ene informacije, uo~avawe nekih odnosa u tekstu ili izvo|ewe zakqu~aka i ako u~enik ta~no odgovori, ali u odgovoru napravi jezi~ke i pravopisne greške, onda se zbog nepoznavawa i nepoštovawa pravopisnih pravila ne sme umawiti vrednost wegovog odgovora. Rešewa zadataka u ovoj zbirci nisu pra}ena bodovawem koje bi automatski vodilo ka odre|enoj oceni jer izme|u nivoa znawa, na jednoj strani, i ocene, na drugoj, ne stoji znak jednakosti. Ciq autora je bio da ova zbirka sluì za proveru kvaliteta u~eni~kih postignu}a, a ne za vrednovawe postignu}a u kategoriji školskih ocena. Ipak, prema proceni mogu}nosti odeqewa u celini, kao i mogu}nosti pojedinih u~enika, u~iteqi mogu sami da odrede broj poena potrebnih za odre|enu ocenu, pri ~emu bi trebalo da vode ra~una o nivou na kojem se odre|eni zadatak nalazi, odnosno o teìni zahteva u zadatku.

85


JEZI^KE [KOLICE

. g . 8 0 0 2 . 0 1 . 5 . g . 8 0 0 2 . 0 1 . 4

4

3

. e l e b a t z i e j i c a m r o f n i š a t i č o r p a d š e m U

. g . 8 0 0 2 . 0 1 . 3 . g . 8 0 0 2 . 0 1 . 2

. a w a t i p a n i r o v o g d o i u z o n g o r p j a d e l g o P

C C 3 6 0

0

C C 1 4 0

0

C C 3 5 0

0

C C 6 7 0

. a w a t i p a n e | e r d o a n e r o v o g d o š e đ a n o r p a d i c i l s a n š e m U

? a n e p e t s 2 ? i u t ? d i a a b r } g u e o d v j e a a B r n u g i ? e a o e ? t c i n n B i b j i u u i a s v a l r a d r p t i a u o e t t i j v v p t a a a i a n n j t r e i o i p i t z p b m r i e e e b b s } t e e e e e } } } n } n a a a a n n n a n a a a d a d d d d i j g g g g o o o o o K K K K K • • • • •

0

a a r r u u t t a a r r a e e r p p t e m m e v e t t . a . x n i n i a z r M M B

. 1

i l i a ~ t s u o l d d i o l i i a ~ d u a a r n g , o u e d B a n r g a o l e p B u o s i u g l i e z w U k . i u } d u a j r g a t u i ~ a , m u s a g v a o r n . d a t u o s | u i i b M m o i i n h i a j ` w i a v r d a m o e M i g k , e a o n n m n a a L o d

E O T N [ D I O R R O A Z N O P

. k a ~ u q k a z

A N R A O V B K R A S C

T R V O O Z

A [ J O B E N A L U K

I N D J E O R Z U A N M

T A A H L A U S K K I N D E B O P

{ e d e v z i i e j i c a m r o f n i š e ž e v o p a d š e m U

J I E N J Z U O V M


87

. o t e ~ o p a z e j o t { o a k , r o v o g d o i | a n o r p e w a t i p o k a v s a Z

j a v o e ? j j a n t a š d e i v z j o i k a Z

j e ? s a a t n š a e d v z a i b j o a d v e o j o i k s o a n N d o : a h : u a 0 r 0 u d z : t a 3 a v 1 r : r e a t p t s e o m V n e ` T l a V

i s o n ? d j o t a e š s e d v a z r i g j i a j v o o k a N

1 1

i t ? i a b r t e e } v a a k n i i l z o r K b

. 2

. i l š i b o g a r d o i M i a j i r a M , a n a L . e 4 v , o 3 n , 2 a t , s 1 u u a s m e i v j e o j k j o r i b r k t i o p a a m s a i n p o h u i v i o ` n e s l o e a b N O

. 1

.

a

w m e e , i v t a w r a a e n o p v l v i a a a b q d i k t s t g ` s i t s e p e j d a v r o n e t s m a s r e t o a t š l š p e n m a e i m a v i d K U v e n m o , k r a s s s e a . P 4 a m a v k g a . a z o e e 1 w v k m n e 7 n i m v d X i a i e d i X d l t r I a n a X a S i X o p d n o g z : m a g . i o e I i o b I I X ` V I o o X l z v a r u i t s t a r t a p a k l v i u h l k u S b s i o o k s a a p k r k v s e v a t s i X o t X p s e n a o n n i v l t e o a t m l o S u p

8 e p 6 j e 8 n 1 a l e a u d j a n S . r g e e q n o v i e a d B t u s o o g . a p 9 d c 6 a a 8 t q 1 o e j e d m a e n t a n e q n e t e d e m e v a z v s K i o

n p e , n e i v d a o . g | . r a z 6 v t e 3 e v 9 n a 1 e k e n t b e š e r u r o p t v o t a p o n a e m u j e l o a a n n i a d m ~ i g e z o v S u b z

n a t s m r i v n t o a n z r a o r a v i t t a s r n p a ~ a o d d o e i v r s , e e p h m i r o v s f z i i n a u , j ` e u v a r t o s e a . k z a r – m i l i b a z j i w e a t r e d a a g t o a r B m t s

0 1

JEZI^KE [KOLICE

5

5

. m o n i ž r d a s m i v o g e w s i z e v u e j i c a m r o f n i š e đ a n o r p a d u t s k e t u š e m U

O D R B O V O N A B

i ` u r k o a z a p , a n ~ a t e n a j o k a , a n ~ a t a w d r v t e j a j o k i d e r d o u t s k e t m o v . o a N m i e l r i P T

N

N

N

T

T

T

. e q e s a n o k s d a r g o e b o n r e d o m e j o d r b o v o n a B

. a l o k š h i n v o n s o o k i l o k e n i j o t s o p u d r b m o v o n a B a N

. a k i n v o n a t s o l a m a m i o d r b o v o n a B

. 2

?

a t e v s j a r k

. i č e r e w e č a n z o n e s e n e r p š e m u z a R

o l i b a d a k e n . o a d r r o o b v i o o r g v k d o t o n o g a u e o t j B e i n e v ~ a s n j a d a o a a a k d t d r i a d e : g n e r u o n r ` o j p a l a t s š g o k i r e j o e s i m B u k b t e d o s o m e j v k n o w o o k o e l o t o m d o k s e a e t u j e s l s s l e o a o e a i s t n p m d ` u o ) ) ) ) r t š a b v g k o š t o a a a 3 Z Z

. 3

, , a u u j z p j . m ” e š a o e j u m o a j j a o l j z q t i , a o a i i d i p u n e d e w n u l j l l u k j o a , n a o i a a r n o t g k o l r r v o a k ` i g g o a a r g e i i o , b a a a v v i š ” t e o i . b z j k a o a s ` i C B C { , a i e r i i s d d o r m r ` m a a v e d n , w o r r a d a s o a v o m d o d s B b l r e r u a d i A g d j e e b s e a ~ a a o r A } . o r o t c } e o s s n j r d o d u k n . g a e e n o S z „ r v e a l m a i p j i , v m Š : o r a i p t K r n o „ w a e l d n b t s i e u b z j t ` a n a t a o b ` l e u i r i i u i d 3 e B v v š u o r d o e a 7 s l h c ` z i o r t g i a a o j k d o . p k o i s n n u u a K i v a a o i n n a a v v i ~ o a k a r ` j i B o d v n k e g o i o o l u i z O e j s r a r r , k m o d n u d i n n a n e o o i c a l k . s a t a l e v i s a v t t t L n i a a s e a s i o s o i t , v h a s m o z G n o m p r a n n o s t a a o e a n j a . t k i , p i j c i a e i v q d r t n d a r s k a u n d e e o p o s t v e m v g i u o o r ` k e o m ~ e o ` d u e o j u r k q | g g i i d a t R h s o r i q d j o e e n l o e p d W ~ l t , t m n i . s . ” o i t a i u i a p t v s t e i e i D s o a ? v s o d U m v l h ` k o a . e k p t i u d n n o . a s m T b u z e e e i i z j i t s r ” s a i i q n O i o v z u a l e u d . m n k a a r a i a p a l q t a t r u j c a a u j a z l m d i s e s k k b s o e r i m i i d e s a o v w o a t l i d b e r m a a m v s r t t r l d a d u o u f g a j u n s ` r r o e k b r e n O t m o p o v a „ h s a o b z š e r i a u r k n l v o e a m : o d u k d o r p h š e z e d e i k s „ v K o e i e c Š i n e n a s j v n a d n o e a a q B i w h š d k a ` m p d a a n o e i o i s a i m t r o i a t a r r a t k n w r } a P v r P n s j n o i N i r u g K g e B i p m b z o d a o o t o p o ` i r o u e o s u d p r a e r B m i š o s t b b p q v n b

? a d r b g o v o n a B

?

a d . a a r g c o i e n l B o a b m a i n } } u u l l p p

. m o l i . n a . e d a l a r e r o z g v m o o g i t e d d a o g j . o i g a o i b i a n v n č e o n ~ i e t ` n a a r z a š e v t e n e ` j d w o m u a e n r e d s r č u o p r t k a b s o t n e e e i z o j j j o o v v o t o o n o t t o n e l š š š a s e B o o o s n e t t t i e a a a ` r s Z Z Z u p o ) ) r t ) a b v k š š o e a a Z m Z u z . a R 4

. i č e r e w e č a n z o n e s e n e r p š e m u z a R

. m o n i ž r d a s m o v o g e w s i z e v u e j i c a m r o f n i š e đ a n o r p a d u t s k e t u š e m U


88

. u . j e . a a c w c u d i k a l o r u t e a š k j s e . n a a r . i n c a a t o r e c i ~ o v i i m n v n a v ` o l a o t g c r s a d u o p n j o k s a t a i g a ~ a n c i o l i l n i c z i n v ~ ` i e a a o n w n t a l u d v a c j d a t i o o l s e l t p g r u u s o i p s a u i t n e k s j e j e w i o š o o v e t t o o t o ` š š t l š š o s P o o i t o t o t t e a a a a j Z Z Z Z ` u o ) ) r t ) a b v ) g k š o a a Z Z

. 5

e j o t š o a k , a m i j a ` r d a s m i k s t r o p s i m i . n o r n u t { l i u v k u s s e a j t s o e t m s e a m m o a n j i d n J e i . l o i t ` e e ~ v o o p P a z

. 1

3 1

e v a t s d e r p e n š i r o z o p

a k i z u m

i v o m l i f

t r o p s

2 1

k a w t u š o K

3 7 a j i r e l a G

a n a r e } e Š

a j i r a l e c n a K

a j i d a m u Š

JEZI^KE [KOLICE

7

i t a s 2 1 o . d a a t n a s O a . v i d c a i d n a a S t s g j o o v k o ~ N i o n z d e e l j e u ` t j u o p k z s o d V a . r d g a o S e . b i i t a v a n o s e N e j u j a m m e a a n g d m i t e S a s . n a e j i d j a o i r b r t a e u M r J t

e n g i t s a d e ` o m a . m a a z m o a v n g i o . t j u i a j r k i a s c a M a l m m o r i p o j f o e k m n i z e o r u v v n e i i ` đ | e a u r r n d o k o r o a š p Z i . e đ e d a a w S n ` i o o r v v p o d N a e d r u i j l a e e d m b e e a r l t g v o a u š P n e . m U 1

S @

A 5 K 1 . S 5 A . . . . L . . . . O . . . . P . . . . E . . . . . M . . . . . E . . . R . . V

5 4 . 6 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

0 3 . 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

0 3 . 0 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

0 0 . 2 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

d d d d d a a a a a S S S S S i i i i i v v v v v o o o o o N N N N N A – – – – – J I d d d d d a a a a C a A r g r g r g r g r L o o o o g E e e e e o e R B B B B B

. u j i c a m r o f n i u n e ž a r t š e đ a n o r p a d š e m U

. a l a v u ~ a s a m a m a n i j s i u r b a o t M u ? e a a j l e a i k j s o v k u ~ d a e a t s r r e g u n o a j | k i e i e n m v k a a a ~ n z a z i o n t u u t u t u t r r p r a a k k a u k ) ) s a b u o j v o O K

. 2

. k a ~ u q k a z { e d e v z i i e j i c a m r o f n i { e ` e v o p a d š e m U

6

. a c i l u a n i j i r a M e j o v O


8 9

z o v e r p i k s d a r g a z u t r a k ) v

z o v a z u t r a k ) g

. a r o v o g d o g o n ~ a t d e r p s i o v o l s i ` u r k o a Z

o v 1 : : e a n a k k q 2 i s s . a r 5 d a a V b 3 . 0 l l . r – e r o 5 d t b b 4 p o p a n : m e r o a g š m i n i g r n t e o d o e e a e e a r B S V P C D V T A J S A B 0 d 0 . a 2 S 1 i v n : a 8 n o u k s . i N j r d . a l b 0 – 8 o 1 d : p e t 5 3 a e š : m r g u m i a e d n o t e a r e e B D V S C

. i c i i n l u u j p o s v i o a h d i i w } u o m i t e i } v e a b n o e e m o } K u . n i i p . v u . u l k o k . o i p o . k a n u i v a r K t k . a o . š i e b k v u e o r v o o a n n k i k Z i g i m k d e v i i l i o o k k r g p a e i e i t g o u d r r n k e u u ~ n r u i l b a i u g b a i v m t o l l j a l a d o i h e š o n a o m l ` o r o a p z i p i i a s r e e i ` ` j a t ` j a o a a u e r r r j v t t t m s a e o e j a i e j j l j m n i a r t s a a a i t k n } a a a a B r ` i u ? T M u B j ) ) r i k u u ) a b v ) g k r i b l o a v o a M S m Z

. 1

j a m 0 . 3 3 . 2 8

. č e r u n č u q k š i d e r d o a d š e m U

} i 0 v o 3 . r 4 t 1 i : : M a a a w w n a t a t a e e v l l J o o o

l u j . 0 3

5 1

G 7 ~ 3 . e 6 r B 2 b – U e d J . t p p : k a r m e i r g b š m i u n o t d t e t e e e a r u B L S D V P

a t š i t a n z o p e r p e ` o m h a m d o e s a d o k a t e c i n v a d o r p : a z r e e v : : m i i r r z e e r a m p n . m i a e i i j r r N p p š a i d a a a p o N N c a r i p n a a n r r r i a a a a i m s k b l i e i s w e i u m p r m e S s

. 2

4 1

JEZI^KE [KOLICE

9

8

. ) j o w a n e j i c a m r o f n i e n e đ e r d o { i z a l a n o r p ( u p a m š a t i č a d š e m U

. u t r a k u k s j i r o t s i u v o o v i q ` a p j a d e l g o P

e ~ } a i l i v o n o k i m e m i s q s a : o k J b n a j i a a M c d n i j e a a r a . k v c a t u a n e g a a a q d n g u z v s a a m r e e r r i t V G d n q D R m a a u u u o e r e t l V k k e p o w t e c s s a e i n r i d o l d k e d n a r p i i c a r i n u e u v r ~ g a r s i a a r a e u o l p t p l p t s n a a s k o t e k s a v n , r o r i š o l s e t j n e c a o u u e n w m n m p e p v t a š o o } u o o n e p n a i k i T a a m s s t n d s u i o e t i n J t i a š u e . i } a } v o k u } i r r r i b P p v t i v i v e t o s o u q o o o a o o k a o m m k ~ m o e m e e m u e V t } r } e } u u } } i e t e e i o m e l m ~ j v v i s s i e t t a i o o v j ` r p a z p p a z u i • • • • • • r j a a o M k

a š i k a k a j e j a l a p , t r e c n o k a n u n e r k a d e l a . m n e a r z p a s k t e o s e u j s t k r o e d c , n i o l k A i

i E ` N u i r l k i o a A Z D

? e t r a k e v o a s a t i ~ o r p e s a d e ` o m a t Š

. k a č u q k a z š e d e v z i a d š e m U

E N

E N

E N

A D

A D

A D

A D

. e k i r e m A o d o a g i t s a t u p a v d e j o b m u l o K

. e k i r e m A o d i l i v o l p e n i d o g e t s i u s l a r b a K i i ~ u p s e V

. e d a n a K o d o a g i t s e j e j i t r a K

. a n a e k o g o k s t n a l t A o k e r p o i v o l p e j o b m u l o K

. i t r a k a n u j i c a m r o f n i u n e đ e r d o š e đ a n o r p a d š e m U

. 1

E R O M

. e l i n . u e p s . l i . e i o l n u n i u s ~ n p i a s n t u p i a e s u n j i s a o l t u s a p š n n a o o a l e n l p d o p a n a i o l e o d ` C e P J u r ) ) ) k a b v o a Z

: a t i ~ o r p e s a d e ` o m e t r a k S

E N

E W E R A T S R K

. 1


9 0

E Q M E Z E N A R T S

a g a l b g o n e v i r k s o d t u p ) v

7 1

. 2

O R E Z E J

^ I D O V I K ^ I T S I R U T

I C S A L I B O

? i t r a k j o e v o k i d a i a n r e p o m a n A n a z e i a } k k i s i r r r k a p t s g o u e ) j ) a b a t Š


A N I N A L P

. k a č u q k a z š e d e v z i a d i e j i c a m r o f n i š e ž e v o p a d š e m U

? u g u r k u i j o t s a a a c d e j i i n a f d b w a a e e v l r g g o r t t z ~ u o a e e p g r r ) ) ) a b v a j o K

. 2


6 1

5 1

a u g l i a r j a t B o e s . k o š o u v e s r k d o r o a j e n v m K a a d r i u m g d . ~ s d o e o e s a u h o b h } i i j j i i e j r j n o g e n o a o k j v i t c d o d s e i v j o d d C o , o a i o d j a a i u a a c t i s p l i e ~ u r . r i i a g n r n } t e u i i p i r s } t d a a r b i i a l g j l ~ k m i o i u s t k o n l i e , e b k e a a j } e m a g r o o R e n n t a t r e n a v d v s b e d t o š o u v s a t s l d a h u e a k r s a n i a e e n e r g a e k k j r } o l i j i e e l e a t e r B n e š a ~ g v u o l u d g e r u i t u e s j o z e t e b u i K r n Z e . j a v i o r . - d u p i k l c , a o o t v a i a o z g d } u . o m v ~ U 2 i i o i 0 ` w r ~ a 0 o u e 2 u o p k R

. u j i c a m r o f n i u n e đ e r d o š e đ a n o r p a d u t s k e t u š e m U

A E R A Š U R E K

? e k j a m . . d o . a o l a k p r a . e o n a l t o v e m } j o o i a . o l g v r a l i d d g a l b o o i t m u e g o a o i n j l g e i i n ~ i o j g u n b n i a u a n t t a d a c } m i r e c i o r - r l i g v r i r i o p g b g t o s i t e i e z i a j t j u o v o o o o v d t t t t o u š š š š l s o o o o s i t t t a g a a a t a ` e Z Z Z Z ~ ) ) ) ) u r g a b v g k o o b a Z Z

. 1

g o v o g e w u v o n s o a n a k i l u n i b o s o a v i r k t o a j o k u c i n e č e r š e đ a n o r p a d u t s . k a e t w u a š š e a n m o U p

. a t i n e m e l p a l i b a e R a š u r e k e j a d i d i v e s g o k z i a t s k e t o e d i c u v d o P

. 2

: i l I

. o n e w a m u o t š e n u j a v a č a n z o e j o k i : č u e c r i u n t s e k w a e t m u u š i e c j a u v n z d o o P p e . r P 3

. u l e b a t u h i i s e n u i a v e d i r p a n j o v s i r p a v d i a n s i . a p o v a e d v i d r u p t s e k t e s r t u v i š | e a j a n n o z r o P p e . r P 4

v e d i r p i n j o v s i r p

4 2

v e d i r p i n s i p o


4 1

: a n i v o n h i n d e j z i i t s e v e } e d e l s j a t i ~ o r P

z e . a a e b , c c n ” i i v d r o e i e e r n r a v t a h l e o v e s o v z a , p p a e i h t m s o k n i a r t v g e r k u v u m a r e ~ k e s p d p „ i e a j k a ~ d i e r e ` m o A m a t a l e t e v o . v s v a i g i } ` a n o i e e v ` j s g o ~ a j j n a a m o l o d m k e k o 0 , n o l 2 i o t p 4 t s d , a u D s a a k s ~ k e a T M u

a i r u r t u u r ! o a j r v e ~ g | u u j i t o s a u q b n d j k d u e i n e i r i i e j a l n q u l i l b e b z g o l u i m e c u s g r n g z o z a u i s a p i P i k u a a Z z u n u s a l ! a j e j u i r c o a p g a j e a a k i j i o i p l | a n b k o p a i a o š s p a d a d r n s z n N o u a o g i e . k e l j i e i j r t v l i p o a s r o n u n P p o k d k d z e s a e e i j e u J s n k j

. a u r p a e b r r a a o n t s t r g i v o ~ o a k s n r a d o m e m i J

j o v o h i w o k a č u q k a z š e d e v z i a d i a v o t s k e t o k i l o k e n š . i i d m e e r t o j p o u k a č d i n š d e j e m U a z

? i t s . e a v r e o v v o o g e d t a o e t z g e u v o s n u g ~ s a o e t k k s d ! i w e e r i n r b t p u i o s r v l i i i e o k ! ` i s j z l i v n a i a d o l i N r s v ! a v o i o j d o r n a u e k e ` e N ^ V R u j ) ) ) r o ) a b v g k k o z a I Z

. 1


93

5 m 8 i u q k v i i n d o o m l g r o a m h e o j p o e a s r i i b v s a e d k n i a r . v f e . o t z A n s i e i e v n n d o a u g ` g . n u 7 r J ~ o z 8 i 9 e i b j o . 1 i L e j a n o r l u u k e j n . u t 0 d l i e a P 1 j v a o š i d t o . s m j e a 7 j a d t f w i i a t o , ~ N o i v t o i a r ` s P

a v e j o r b h i n d e r i h i n v o n s o u w a s i p o o l i v a r p o n s i p o v a r p š i n e m i r p a . d a š m e i č m e U r

2 2

: a m i v o l s . 7 i . 8 š . 0 9 i 7 1 5 8 1 p a N

. 2

6 1

. a w a t i p a n e q v a t s o p a n e r o v o g d o š e đ a n o r p a d u s a l g o u š e m U

a v ? i z a a t n n a l e s u b o . k m u a a s K a l g o u e z a l a n e s i j o k a m i r o v o g d o ? a a s v e a w š a a t l i g p o i e s ` a e t v o Š P

D A R G O E B ; 2 1 1 2 4 8 A 0 V 8 O 8 / N 3 E 6 T 0 S E K A C I L U

v i z o . a o m i m p a ` a e j i s r d n l j e d o z v o i b a i m o l i A . i a d b d n d a u p o s a g a i l u h P m r d i o g ~ m e u h o a n i r ` i n e ` u o q a t m e m a o d r e t u r k z s e v e j e o b p n o m a r z k p e d i s T l . o a c . a e k t u b } n a m o e š i m a o u r e p ~ t m s o t u e r t e i e d e n s c e u o s u e v a š j d i t b a o r l s u m n t a e e m d ~ a a n a e d d Z a . k l i i l h n i s l a e o o e p b l k P s ` o u a n k e t . u i l e r u o a v h d k a l i u h , i d e a b a e š j r a m l u v s d d d u z i o e o n a e j d c ~ o u s a o n o o n a p i g a z } s i o m i e a t r m i p i s t r n e s s o u e e a n s n i p s l e r i l e a o t m G s m v s v . , g h i } o k k o k a o a z a p n v m i l I r k a S o e o p k v n e z e a z n S u

a n o f e ? l e t e t n j a o l r u b b e m a j i j o K

A D O G Z E N a s ? e e r t d n a a e l u j a b j m o a K

. 1

. a w a š a n o p g o v o g e w u v o n s o a n u t s k e t u k i l e j a t { š i č u q k a z a d š e m U

. k a č u q k a z š e d e v z i a d i a t s k e t z i e j i c a m r o f n i š ? e p ž i P e v o e j p a a t d [ š e . m 2 U

. p i P e j o k a l i t a v h s / o i t a v h s i s g e j o k z i a t s k e t o e d i c u v d o P

. 3

. t s k e t j a v o n a s i p a n e j h i j o k u v o n s o a n a j a đ a g o d d e l s o d e r š i d e r d o a d š e m U

i j a | a g o d e s u s m i j o k m o d e l s o d e r m i n o

6 2

6 o d

1

d o e v e j o . r b i t } o e s m i } o o w i n p t r ` a a e u v z š r t k s v u u u i z p o i i i l š i p P i s p e U d

e j u q a v h a z e s p i P

a p i P e w a v a s a p s

e } e r k a ` a r t s a k s l a b o

u d o v u o a p u e j p i P

. 4


JEZI^KE [KOLICE

5 1

d o p e k t a d a z i š e r m i t a z a , a t s k e t z i u c i n e ~ e r u v r p . m 8 o i n d 7 e , j 6 , š 5 o j j a a m t i i v e ~ j o o r r P b

. 2 0 0 2 e v o n i ~ o u e j a c i C a c i r g . i t a t a e k ~ s n l u d a g a n l e m b i u r d t a t r g e o v e s B a u n a u t l r e n v - o o d o z e n U i d o g

. e c i n e ~ e r e v o z i . j e v o e r j o b r i b n e d n e d r e i r i j i n o j r e v b o n o r n i b v o s o n i n v s o n o i d š n s e š i o r e p • • j u e k r i P l z . a R 5

i j o t s a s e s a d e ž o m t a k e j b u s a d š a n z ; i c i n e č e r u i č e r u b ž u l s š i d . e i r č d e o r a e d š š i e v m d U o

. i c i n e ~ e r u a t k e j b u s u b ` u l s u j a m i e j o k i ~ e r e v s i c u v d o P

. 6

. i c i n e č e r u i č e r e b ž u l s e t i č i l z a r a z e v i z a n š a n Z

? i c i n e ~ e r u i ~ e r e n e ` u r k o a z i b t ` a u k l i s d u e s r j p o ) j o a k U

t u b i r t a ) b

. a r o v o g d o g o n ~ a a t b d d e e r r p d s o i a o k v š o o l l s i i r ` p u ) r v k o a Z

. 7

9 4

. i c i n e č e r u i č e r e b ž u l s e t i č i l z a r a z e v i z a n š a n Z

: i c i n e ~ e r u u s

a t e t ~ a n k u j e d b a o l m ) i a r T . 8

t u b i r t a ) b

t a k i d e r p ) v


. a r o v o g d o u v o n s o a n e w a t i p o n č i g o l i o n s a j š i v a t s a s a d š e m U

i r o v o g . d o o r o m d e S

. i t a d u s i j o k e r o v o g d o a z a w a t i p i š i p a N

. 9

. e n i d o g . 2 0 0 2 e v o n i ~ o U

. e } o . n a d k a j l a h g . m o a o b e a Z R K

5 2

a w a t i p

? a e R a š u r e k a m i a } i ~ u k o k i l o K

JEZI^KE [KOLICE

. v a l g o d r v t c a r a g a m e j a d i d i v e s e j o k z i a c i n e ~ e r d o u n d e j i ~ i r p u i c u v d o P

. a w a š a n o p g o v o g e D w u v o n s o a n e č i r p z i a k i l u n i b o s o š G i d e r d o a d š e . m U 4

V

1 2

. m i w . s u t i z s e k v e t u a u r k a i v l o s g i d o t s e k n e a t j o š k e e ž k e i v l o s p d a o d p s š i e o m v u o i l u s č i i ` r u p r k š o e a Z m u z . a R 3

B

A

1 2

S

u

j

s

z

i

u

. o n č a t e n a t š a , o n č a t e j a t š š i d e r d o a d i č i r p a m e r p š e m U

. u c i n e ~ e r u n d e . v u w o p e a ~ z a u n n z d o j p e a e c t i s k n t e e č z e r i i š š e i j p a e n z r o P p e . r P 6

. i č e r e t s r v { a . n Z 5

, a n ~ a t e n e j o k a a ,

e

j e A u a m c j e a l v z r c C a . i , z o e a a a k e g v r R š l v a r d a a g d . o g b m e A t M o a i a r u i , G i p n š l e u s a t . A u M . d A z o a e a o v m u t ” v ` M ! v r i s e i b u e M D o m e l s r , A a o m a n a g e s o l A R m M ~ o u m n p k i i i e „ . i v a L G a : o m m a c a a t u z T e t j a a . i r u A U l ~ a š s c e r p e t i a j e c p a R E o s r a m l d i n u o o u i d E Z k , o l m e k v . m m e u e o i l o T E U d e a o g } v c a ~ k k l i o o e d u š p o j A V ! k l p v e b d P z e o e a a r „ o s i o i k j M : t N D c s a d o i u . o i o v . ~ a m e l t e a d e o k A O l g h e u o s i q d ~ k a a a i a e u c o v e o r t m b d r i i j e a Š p . z v a s e l E l i s d a ~ c d j J i k e a c a i m A e a a c t a a a s n a e r m o i l r a e o r r m u n a p i M A ~ k a r š v a a p b s g . r g a i š a a e D v n l i a o o c g a g n u e s r E a M z a o h j a a m p o e m J , u d p r N m m u a j e m o i i e a e c e p d l } g . o i j a a u g j a O a a n l m r g e j d A a m a r m o a l i r a ~ o i . e ” K m n š š , i a s j p d t e a e g . o s e a a m d d n o | z d A G l e l o a c O a M m O P M M U a u a r r n s m ~ K n g g u a a e

. h i i ` u r k o a z i e c i n e m i i r t e ~ i r p u v o l s a n u i | a n o r P

N

N

N

N

T

T

T

T

T

i ` u r k o a z , a n ~ a t i š a M o m o ~ i r p s i z e v u a . w N d r i v t ` e u r j o k k o A a z

. . o d n a r ~ g a l u b e . o z e e e š j v . a o d o u M l š e i j e a n b , a a d d M r a a o a i r c š k g s r u u a a l a g s a o m l o u m n a p i h š e l r i a a k m l l p a o d u š m o e e a a j s z M e c c j a a e j r a r : a a a a d š g g a a a w a d K M M M r v T

. 1


98

. a r o v o g ? d i o ~ g o o o n ~ i a ~ t a l d e o k r s . . p s i e . s e i c e a s o s o v r i o a i o g o l ` i a r u š a s m o t s l i e m a p ` j U R U u o ) ) r t ) a b v k š o a a Z Z

. u t s k e t u i č e r e w e č a n z š e m u z . a R 7

. a w a š a n o p g o v o g e w u v o n s o a n e č i r p z i a k i l e n i b o s o š i d e r d o a d š e m U

. a r o v o g d o g d o e r d d n ~ p e a ? a r a t z i p a d t n a n i a } n u e r c i i i p i } } s m o z n i i i u e o o o ~ q n n v e v e e o r e š š l a a s i š l l i ~ u p ` a d o u p u u n z ) ) ) r a b v k a o t a Š Z

5 3

. 8

. a r o v o g d o g o ? a n e v a a ~ ~ v a a i a i l n t r n q g e d p e ` o w e e š a d u r v a l r v b p o l a t z s n i i z p i u s a i o v a i i n a e n e o š a a a n n š š l s r a M r i o o l a l p e p ` j u u p u p u u a ) ) ) ) r v a b v g k k o a a K Z

. 2

4 3

JEZI^KE [KOLICE

4 2

. i l o b z a u m , r a e e d v s o i o k s l s a n u š a e i ` k ~ u s e d n l , e a a j c i g g m i a i h d b e i u } q j u š e g a j o r u n a g } v e u o n k g i š d a o š i m š n i i a d o e r h k z a A b e g b a o d

N O K A Z Z O R K ^ I D O V

. u t s k e t u i č e r e w e č a n z š e m u z a R

. m . e u c . ? c a i . m s m i r a b i n b c u o a u m q v o g ` q i u m b m d d o u i o z n q n g o a } g } n r o u k ~ z u n k i s a } t i o u d ~ š k š e a e š a r n g r p i z n i l i s u r o e i t s b v s o k a a a v e t d d d o a a a l s m b b i o e b e v r e r r o T T T ` u u ) ) ) r a b v k a o t a Š Z

. 1

. u k i l b o o p e n č i l s u s e j o k i č e r e v d e w e č a n z š e j u k i l z a R

? o t s i e ~ a n z

. i t i n s a j b o o t

. u } i v e q a r K u k r a M u k a n u j o i v o h i t s u s o v O

{ e } a m i j o k i a c r a e m m i i b u E r p q N a : i i v ~ l d r e i i e m r š i i A r i l D p p a a a D N N

q e t i b u q

. 2

. e w e w { a j b o i { i p a N ?

3 2 , . e e ~ ~ u u j e k š o e v b r a p d o i õ b k o , d e s m m a a s } d e a S k

E ^ U K O V R P

. , a a b b o o i d l a o j p a e l l o o m l s i b e e d z j e o z t v , a O n

. , e e j j a a l r t o i h n i e t , m m u j e š u o ~ j e d ~ a u k k e n o o T p

. j o w u i č e r e w e č a n z o n e s e n e r p i u m s e p š e m u z a R

e j a r t i n e m u š o j e ~ u k o T :

h i t s i ~ a n z , u w e q { i m m : r o e v t m o i p , r p a t a [ N

. 1

, , a . o . a g o i r e k n b n e u e z c a r q j e i d s a o i a v z š i a n i a l a j i e w r c g r o p ` o k i a a r t s a n Š e i w s ~ o e e n o o k d e d a k k v a r s c o l a d o r p a M a a n g a A P Š O d

. a d z ? e a v b z . o a . t s k i i l l o a r a a l j t m a r e v i l g s l o i e a i m s s l a š a e u s t e l d p z s m e e a s p s v e z v j u o u s a g s n e s : w p a p h i i t i u i s k k k a a i a ~ ~ ~ e e ~ e a D D D n z ) ) ) a b v a t Š

. 2


1 0 0


. a m i w u | e m e k i l z a r i i t s o n č i l s š i č o u a d i a t s k e t a v d š i d e r o p u a d š e m U

? a t s i l g o n d a r . 2 2 a s

E J A L S A P

u t s k e t i u t s k e t m o v o o k ~ i n d : e r j e a z m i e j r p a t a Š N

. 3

i ~ a n z a t š o a n z } i v e q a r K o k r a M i e j a d i d i . , ? v a o a e k a m i s t g s e l e a n e j r a w o m w a k e o š z i c k a r g n h a e o i p t Š q s . o i n i a b s s a a n a d a e w c e s r a j ` h a ć i u i Š e c d s b u z o v a o d k o š d o r a a e z K t m P i u z . a R 3

. a m i w u | e m e k i l z a r i i t s o n č i l s š i č o u a d i a t s k e t a v d š i d e r o p u a d š e m U

. o n č i l s a m i w u e j a t š e m o t o k a č u q k a z š e d e v z i a d i a t s k e t a v d š i d e r o p u a d š e m U

?

n o k a z z o r k ~ i d o V . a

u t m . s a a k w . r e a t i o v i t o m o a g a v . w d i a m ` i t w o i v a o i g o m v t o h e i o n i r ` v ~ a t s p o i ` t d a m v d a g e e i b v u i l r p r g o q b s o e e z i k j j i o e ~ j v a i a n n o n n a a l d a s s s e s j i i i i a z p p p ` O O u e O j ) ) ) r a b v k a o t a Š Z

9 3

. 4

?

E ^ U K O V R P i

E J A L S A P

i v o t s k e t u j u k i l z a r : e r s e u m m i e r ~ p o a P N

. 4

8 3

JEZI^KE [KOLICE

} i ~ n a P f i s o J

8 2

N E L A G . U Š e O n R 1 i v D V I o n i e c n Š i d n i A e z ~ e N u k u s s n i e j o q k e d k o a a n z a i l l ~ a e s j o i v p a O n

7 2

. } u u i s v | a } } o } e ~ i i i n m | a t l k } i } s a a i n u o g t i b r s t a o a p e V u a l a a m a . ~ T K v o B P . p i a n t a u i , a C S a , k r r j j a p i p l i a e r o v j j i o r š a i a r o l o k k D o n l š v n o i a a a a i u s s o s l r N M M L M F k a t a i a t k n V s i t s e . e s i e a a l ~ d u d m a i e | e i n š a r u w z l i a m a a m a q r o s n a r g š i . m b m o i } t I o o m š i r d r . d S o g v r n . a l . t o , . . j e o a i a o t e t ~ e u i M M n e k š m c r x e d o j i o i e i a v d P l a k s m t i k a . u e a i . t n . j q l | o u k a n u a a e p r o a n d t e z t v v e a u m ~ š k e a a a i A j o t u t r i a e k e b s N , j j i n n a i o a a a n u z u i s d e u r c i n e p k m a d m d i e r i e i u k a i n n T a u c l i s s r v . s k c . l e i e g o a a š v i n i e a v r o N t ~ e i g v r e . s m w i U i l o a s i b B i a . g g a g o n e m d u u e a u u k u ~ n r r e r e r m o o f j j š i d d d š s g v e u n i p i a e e i a u p o v p a j i l m a a e d r q q m r a a ` t e a o o i i d c k i a b n v b w i ` o ~ j j b m e e s m l . a q b a e l i m j o o n a a a A u M N U e t O i V D u N N S v ~ s i a a ~ o k u n r

E K ^ A T I R T U A D E D ) . I k a a k u k u ~ d ~ K n a t e a U u i a d q k v e p } o N a v r a p o U S ( h d

) . a a k a k a d ~ g ~ a e a d t a q d p i a k g i k a u l r v d o u n S ( v u

) ? a a k i k ~ o ~ t m a a t j e q e t a a p i } v a ` e k d a r n t a K ( k o

. m o n i ž r d a s m o v o g e w s i z e v u e j i c a m r o f n i š e đ a n o r p a d u t s k e t u š e m U

E i E N ` N u i r l k i o a A Z D A D

? a t s k e t g o v o z i o m e j a n z a s a t

1 03

n e l A a d e l g z i o k a k

E N

E N

E N

A D

A D

A D

A D

e n i l r v i e n a m e v o n e l A u s e j o k

k i n e ~ u n e l A e j v a k a k

i d a r a d i l o v n e l A a t š

u q e t i ~ u a m e r p s o n d o v o n e l A e j v a k a k

Š

. 1

. j o w u v i t . o a m r i o v n v o g a d l g o u i g š k d o i u e n d n d ~ e u a a r a m t d i m e d o e d e u a e š r r r d d a p p p a k e m ~ d k s š e o a e u i n o n m : o a q d u v u p i i o a k i v v l m ~ a u u a a s k b s i q u m e p n u b s p o u q u ` e q e ) ) ) ) u p j r a b v g k š o o v e a Z m O u z . a R 1


: o m e j a n z a s a t s k e t z I

E N

?

a k ~ a q p a d n o o t e j a v k a k

. a v o k i l i č e r d o a c : s i a t p i k i p i č i n e s r m s e p e š p ) e a j u u o k i K l z . a R 2

a d e d ) b

k u n u ) v

a j i d u s ) g



. a . m u w ? a e a n i q w l e e r d q v o . e i u . a d r o a k a o i t z m v n s i a o e i n t ~ i a u r g d v m o o o g m i p g u i q s o r v o r n d o b a ~ j b u g a o a j e n d t a e e d } w j e e m s i r j r p o v j e r e s i u s e j n a s u o e s l u m v o A a g m e d l s a e e i v m l v i e o i a ` r V D Z u p ) ) ) r a b v k a o t a Š Z

. u k i l o u j i c a m r o f n i š e đ a n o r p a d u t s k e t u š e . m U 2

. e . j u a p n . u z e k e r o n a p t š o t e e a | n d u u e t u ? m d m i a a z m d d u s e a a e d , d p e u j e r j o d a v d a m o o p e e u i d r e p a ` d s k a e ~ r d a t o s a q o a p n m d e ~ l i a d e t z u s i r k k i u u k ~ n n u a U U n U n z ) ) ) a b v a t Š

. 3


5 4

4 4

2 3

, d o e k l r o i a k l o e o d M a n v a l . m i S e m a o q k . c n i r e i e j e a k t t o | s a v a e j a s z M r l i . s a r e d s i o p š e r p m a e u o d ~ e p p e i n v e v j u e l e o n k q g o u i i e i t o i c m w ~ b u u q i i u l s e t b o d j a i u m s e u z O i w . a r o e v v o j t e i p t e g k s r i o e o o k v d a w o n o o t r v p g s e g e , i v e ` o w n o m a i k i d k i w š n o o k o b s ` a i r t l O t . o l n d n o . u s d k e a a o d e d e r r a j r g u z o t e a g a i v s i r r B o e a u d p g a j m o K i z d o o i t . j r k q s u a k o e e u r e ~ a t m d š o ~ , i a r e d i M j v i o i } o j p r e r o V a p l p v u n

D O V O R P

C A e V m 4 O e 2 T r v A o o d n M d 8 a d U R o Š

h

. k a č u q k a z š e d e v z i a d i a t s k e t z i e j i c a m r o f n i š e ž e v o p a d š e m U

A N A F A K A K S P R S

? k a z a l z i v o k r . a a t M s e a z m g o o t s t e v m i o z v a a n r i p ` e u j r e k j o o a K Z

e h m e 2 r 2 v o o d n 9 d a d R o

– a c i n A i x j S a I ~ L a r A a ` i w k –

. 1

, q . i u s i t a w e t p , i i , e p l a w e a q e l j ~ u i i c t e k e š p a p o m S r j a a s k

e h m e 0 r 2 v o o d n 2 d 1 a R d o

. e e t s s u j o g m o n e a š v d e j e o g o r e o l g k o i p A w d a . z o e g n i d o a d d n e a n e v m | o i o o r } n r p a d e m e a o t s I j o d r i t n a C b s j . a z a e a N s ~ j , s m i A a n n i e m e a R d a n l v – c o b B m z a o n a o p a m r O o e r e p l D k a n b b i A v o p s o n o u d t u a r P e s s t p p p , a o a v a d p ~ i n a o o a l q n m d o e v k k i a e r ` r n e p u s o o a m e t N k , r s j ! u d o e g e e ` j i ` a a n n o n i o b n , } k i a A i O l b m o a v s o u o d

e , d a a a l n w o l a n i k o l h o h o u ~ o h . k d k o a a o l k } } d a l i a e a a p z m l n e o o d b D d a l i a h l s

. o n e q o v z o d e j i n e w e š u P

o . m o e n j u i ~ v u e r } o a p m e o r P d

, . u f e a e v k t o k , a o j a l s ~ a s e n o e d m n o i } r ` o i u v r l p S i

. a t s k e t u m e t š i d e r d o a d š e m U

: e j a t s k i e t t s g o o g v i o n a a m v z e t o a p e n n v ) o a n s O

i c n a r a b k o r d u a ` p a i r ~ b a o l d o k ) ) b v

. a r o v o g d o g n o i n } ~ a a t m d o e d r v p i s q i m o i v r o p l o s t s i ` o g u r ) g k o a Z

2 5

. 2


.

O N J A ^ U L S i

O N R E M A N

1 3

. e m s e p u j e d i u n v o n s o š e m u z a R

i ~ e r a . m e i v m o s h e p i t s u l m s i i } m e s d o e l s a n u u ~ i a š r i i p d o o D V

u r t s o e s i r o a a d k u u e t j e O j

O N J N A R ^ E U M L A S N A

r o z o r p o i b z a r e j

n e m a k o i c o e a b o p o a e j p p e j e s

O O N J N A R ^ E U M L A S N

o a r o i i d r o t a v š k e o n p e j e j o v i j e r k o e v j i i r N K

: i t e t š i i c e d o a k i n s e p g e š a n g o n d e j i l s i m i r t u s o v O

. 1


1 06

i k i l e v a , i . } u o t e m t o š p i a t b i e v r a t r * o p * k a * a b b e a r l t s a i d a i k l k a a m j i i t i b j o m e N

. u t e t š š i v a . r m p a a s n a i t d i i d a * t * i r * ~ u e r š p a s r e o ` m o o m T e n e t o k i N

o k š e t i t e j i n , j a n z . i š r i p v , i a l r p A a * . n * u * t e e n t e š j š a i d v i a n r p a n a d e j i t o k a L

. a v o t s k e t o k i l o k e n a z o k č i n d e j a z e j a t š š a v a č o U

. a r o v . o u g t ? e . d a . t u o m u . t š u g e i t t t l e š e š o n s t ~ i š i v t a t a š š m e v r i i d m a p v v e a i r a a v p n r r r o a e p p p s o d n , a k e d m n i ~ l a a d o i o k s a v o n v l i k d i i s s a e s s j c i d a a k z e k a K a ` D J u J e j ) ) ) ) r a b v g k a o t a Š Z

. 2

0 5

? e

4 3

k n i l k e n e ~ a k t O

e j a q O j . a d l e a v l . i g o a t P w s e . a f e k t n i i p k a s i l k n m l e i i n r f e ~ o v i a j k o g ~ e t d D O o n m i a l a l ` i a r f v d o a i t u l r a s e b d e f o g t l k g o o m k s u e m w l e j e i f u q g d e e a d o j r g m ~ e o i D e j t B o a U v s k a a l s p

. e j i c a m r o f n i e n e ` a r t { e | a n o r p a d u t a k a l p a n { e m U

? i v o m l i f i n a v i z a k i r p u s u p o k s o i b m o k U

? u c i n z a l u a l i t a l p a q O e j o k i l o K

m l i f i t a d e l g a l g o m a q O e j e m e i r l v i e j o k u i a m u t a d g o K

. 1

. 2

. 3

. t s e v š e š i p a n a d š e m U

. l a a l v a v i t s i s e t e f e } e f i s a j w o e k d g a u e r l m a v a t v o t a z i t s o i e e a f k t w a m a r e d j o a ~ p v e i t o d m m ` o r d u t k a s a d m s , l a i d š e a j f b o e u ~ u t r s t r e t o v s p e e e V n . r i u p v t e o s v n e o e m m k m l s i l o f o v k t e : š u j i o k r a z t , e a a i ` v m i š r a r i d ` p p o r a a e d N s o N

4 5

. 4


JEZI^KE [KOLICE

3 3

a c i l e i i j t e w { e e s d h i i d n o g , j d p i ~ o e e t e g j . s d 0 a l o n 5 d o e k n t o 1 r e z š e l j a e m a . e e r n u s b g v l e i k ` o o s n s o e t n e r l r s a z T v o w i e t e e b e k m o a l o ~ s i t k r o m i d e k i a p c r j 2 T N i g e 4 . n o z u a a e e u ` w ~ b k e e M o | t t r o u s u c r

U

. a t s k e t u t s r v š i d e r d o a d š e m U

. a r o v o g d e o l g s o e n T ~ e a t l d o a e k e m b i r a ` N p n o a s i l j i v z i o o i f v : n z a o e u a r l j k g s t o i s t s i i ` k e r p v e b u t ) ) r j ) a b v k a o v a O Z

. 1

. i c i l s a n a m i r o v o g d o a s a w a t i p š e ž e v o p a d š e m U

. i c i n a ~ v o n a n m o k t a d o p m i } u j a r a v o g d o a s m o c i l e r t s i ` e v o p e w a t i p o k a v S

t ? s e o c n i d n e a r ~ v v e o j n a e j o v K o

? e u j a c i d z n i a ~ o v K o n

. 2

1 07

? i a q c i m n e z a ~ e v j j o o n j t o a k a U d z i

? a r c a i t n e e m } i a n r t k a s r e d j a e v k d G a z

? e l s e . . T a a . e c k r l v i . o o o n i v k n ~ c o g i u g a n N o a d n o b o k n g i m i t u o l n o a . i o i ~ i c a n z d a d i m o a t u n i p r d q a e e e e j r ~ j h v a a j p i s o l l a t l n s s s i a j e e e n o T T T o z v o v a a o p o a l l l l j a o o o s a n k k k i ~ e i i i ` a j N N N u n o z ) ) r t ) a b v k { š o e a a Z m Z u z . a R 3

3 5

6 3

. , u i | a b n . m o o u k o r n s a i i k p i p , e l r t t o e i a k a p t a n a d b l i a u i a d l ~ l o b k u p g - u w e o o š l k n m e , d i i ~ u d l i g i l v o i . , g i i w e e e k i k ž k i l e e t i a t i t i l r o u o ` i t i n i k l a l ~ b r s e s b e i s i t i i d j b e b i t m e š o k e k š m i o } e i t e n t a u t a t k r n n a ~ i v a a l e l p p r a d ~ u ( s a d o ” p a a u n l d t a š š l a e e r ~ i t s j a z v a đ a o o k U r n p . o n / b u ) k a o e s b o r a r n c a p t z a i s t „ a o l l o p ~ g a d p , o d u i a i t n u t b b r j e u a s k a l } o v k a o ~ u e D t l d g u D z d s C I o u š e m U

A T R A K A K S N A L ^

i E E ` N N u i r l k i o a A Z D A D

: a d a r o m , e k e t o i l b i b n a l ~ o a t s o p o k e n i b a D

u g i w k e j u q m j a z o p o n v o d e r

E E E N N N

A A A D D D

u n i r a n a l ~ i t a l p u

e k t a d o p e n ~ i l i v a t s o

. e r i t k e l e k s l o k š a l e d i e c s i p š e j a n z o P

e m e r v a n e g i w k a } a r v

. 1

. o t e ~ o p a z e j o t { o a k , a l e d h i v o h i w a m i v o l s a n s a c a s i p a n e m i i ` e v o P

a v i r G a l e B

} i v o d a R n a { u D

e ~ a p o n ` u R

o j i G e n e R

a j i f a r g o i b o t u A

n e s r e d n A n a j i t s i r K s n a H

. e j u q v a j o p k i l j a t e s m e j o k u o l e d o n v e ž i w k i k i l š e ž e v o p a d š e m U

c e z i v a l P

} i { u N v a l s i n a r B

. 2

a n s a . b e j u q v a j o p k i l j a t e s m e j o a k m u a a m l z e i d ~ u u t s a r t v e i š i k j i o l k i k ` a e ~ v a o m P

a k j a b

a c i v o l s o p

n a m o r

6 5

m o t a s m i n p e x a s c e z

e | ` o r g i l o v a j o k a c i s i l

o l o k e d o v i j o k i v e š i m

. 3


JEZI^KE [KOLICE

5 3

. k a č u q k a z

t n a W u o Y t s i a e h x i W s i n n w l a a o l C a F I n i n K t m I d a n h u – A T o y e y f s e m e a e e r i i y r w L a i a R F t t y d n o r C – s e e e r a l B e c i h g a e B v r o k n i a K i a i E r n c r t J u t a – e – – a S l n S s r m B & o g – r o e A i n o M n d B – n – t m & d i a s e e e v s – T r a r e a R e a

R e n E n M s m D – l y u o b n J o y i i p q a d g d n y i t i r t k o s a g m n m r a c i d u r n i o o e S M R A B C I S S T

? m i ? l e o b { v e a e t q n o z v k e e a i v b r a t o s l b e m e e a a t a l j d i s Z s e i | b a o – e l a n e { j d a i o K } e A T n l l v – i n z e – – i ^ a i } v v } l – b a m i o m e i a i o q v m o k k i i k v i o o s g o D s i d O b r r – e D j u k s k – o a o a B v o o e J r – N – N d G M n i

o n j z P r o o – e s k e z g i q b d n a a g e g a j g e r r l o a { o i n e o e K V B M T N K S B @ O . . . . . . . . . . 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1

. a t s k e t u t s r v š i d e r d o a d š e m U

: e j t s k e t j a v O

i ~ e r h i n a r t s k i n ~ e r ) a

a t s a i r i l - t p k e o t l a a k n ~ z e i z v a u b m o ) ) b v

. a r o v o g d o g o n ~ a a n t e d m e i r p h s i i p o e v l o k l a s s i i ` p s u r ) g k o a Z

. 1

1 08

š e d e v z i h i w u v o n s o a n a d i e l e b a t z i e k t a d o p š a t i č o r p a d š e m U

k a a ~ d u e q k r z a . a z u r i k g d e i z o u t v r z i m v u t a j e p a ~ , š a j u c a l i t s n i ~ o e o t ~ r s u p e , a e ~ t j e o o v v k a i i l s i q o l ` k e a i J u e P j . j a u u š j w o e u k q l i e s c d i v i o z o g u m u m o r v o s d i e u t a n e l e k e w n v a o u k i t r p i z a u t s , m l e u u z l j e o r k o k u š e s e m o n o v d t e o O j

. 2

a š u l s e j i d a r j a n a k i z u m e s a j o K

a k i z u m a š u l s o t s e ~ e s o k i l o K

a k i n e ~ u j o r b

9

1 1

2

8

a j ~ e d

a n v a b a z

a n ~ i s a l k

a n d o r a n

a k i n e ~ u j o r b

6 1

8

6

0

a š u l s u k i z u m

o n v e n d o k a v s

o t s e ~

d a k e n o p

d a k i n

e k i z u m a t s r v

: r e m i r p a N . a k a č u q k a z e 5 š 5 i v š e d : e i v z l : i I i a l d I š e ž o m a : k k a a t ~ a u d q o k p a z Z I

0 4

) k a m o l d o (

1 1 0

! i o . k a . , l k i a c u a l p a k u m u t i o e c i o l j i l t t x n n p e e u o e i e , j t v j a r a u q e a a k s s q t h p a n r a m i r i m u n o e Z g a t , e e r d . i e t s o a k u e n š i o i l c a i z n r s a e r i a n l a h , v a a r n b p n d k d i a m d k e i l m j A e i a e , a š a o j r . l o k e S u j i i a j t m q o a n N ? e u v i h m r t e a z q s s u e i z q o i e o v , k a u j t m v d } i r t g i i a p z o i o j r i š l c i o d , u k a k i e e m j b u s n j u i e a N i u t o i t a r . t q u . s b ^ j m i i q m m p u a a u a v r r b p m a e e o a l u ? b t n e u e z s o g o ^ p z o o n j k z p e a e e s g a o i g a , o u l a k m l k l o g r n m l g a e , i s i g a d u i k m j i o c b s o k u r k i r r m a i o ~ , e u r m i g l i k i b , k o d i e e k n e l i n m n u ~ i k u v d v a l q e } a l e m a o j e r e ^ e n e q k j r e a l o š g r r v g p o } r r s n i c z i m p i g u e b ! , u r g , d e v a i a a t a i i i , } v e b š r a k u i e c l a c S e s n s g a p i u . e a . e d e . u e e a v . b t k i e u v m | r t r u n m d a a d o r d o i e a a m p a l c m u l e a a v s v s w i j a a o r u a z d a m i s g r n i n b a r o š e u p i m e , o k p e a t w o e e i s a , a b e t k t l n j i a u e n B m i a q t i i n e o s j c P n m z U a r D b V a u o o v d p i g e o j m s a } o e m d z k v s l a o e r o b d k s P S a i A o o k z

?

. u t s k e t u u j i c a m r o f n i š e đ a n o r p a d š e m U

? a m i r e k i l k u r g i a z o n b e r t o p , u t s k e t m o v o a m e r p , e j a t Š

? a m i r e k i l k i r g i u i d e b a o r p e o k o i l l a k v a i n ~ i u ~ l i d l o e v e ) j a a t Š

. 1

. 2

a ~ a r g i t s o r a t s ) b

a r e k i l k t e t i l a v k ) v

. a r o v o g d o g o n ~ a t d e a r ~ p a s r g i i o a v n o l i t s š i e ` v u r ) g k o a Z

a m i c i n e q m a s o m i l a m

. u t s k e t u a c s i p v a t s š i n s a j b o a d š e m U

o a v z a n u c e d u w š a n a d c a s i p e j o t š a Z

0 6

. 3


JEZI^KE [KOLICE

9 3

A G ) U k a m Q l E o d o P ( E P

! o u t : l š m e e d o g ` e a o o n k t o p ) e k š . i r a e e t n p p n i a i i a n c t e } d s e a i c u r s r a u o g a i c v o t l i e k a š , j q i d ! i a n u n i j a , c d u i o t s o v } l o a m t e e k s a g n p e u a c a i r n a q i ~ e q d c u h p i i e a ? o ! n b l i j r e P r a j e e ( k e o b a n v . n ! . i a n i e i . s v š b o b r a , o g . o . . a e š o . v m . . } n r r o , a k e e o a e a t s p , j ` a n d i b i o a e r e k o ~ j n t k j e a g o r a , a i o t v j o r t s a t n a e o a e U D Š R d T P n N : : : : :

. a l e d u t s r v š i d e r d o a d š e m U

. u c . i a v r o o l v s o o g p d o a n g o i n ~ ~ i a l t i d z j e i a . o r t a k t s p t e a s s z k t u e s e i k t e k k o t e g t j e v u o t e o k k t v l s o a s o s r e m m e d k p o a j i v i l r a r ` { i d d b p u e c o u ) ) r j v j ) a a a b v k d n o z v a o o O Z p P e . . r 1 P 2

11 0

. a r ? o v i d o g a . d r a o g t a g s z o k u n e t ~ e a g z t o a k l d a s a c e m n o r a p e g s r s o i d e n j e o i e o g e v k v i k u v e o l e e q ~ ~ v l s d i ~ e n e o e p š i i r r e i a ` { u P p r p c e j s ) ) ) ) u r a e a b v g k n j o z i a o ^ Z p e . r P 3

? i n e c s j o v o u u j u . e q v v j o a k o i p l i š v i o d k e i r l d e o s i a j d o K š e . m U 4


. a r o v o g d : e o j g u o t n s ~ k a e t t a c a e d m i c k o l i a j e v e l c a r o p e i b p p l z s u i i e i i a c p a o a c n c i c v i ~ a c i o l l i p e s e b l a l e i p o e n p i e r s i ` c n p e t c u ) ) ) r a ) a b v g k n j o a a Z B

. 5

9 5

e t j a u d j e a t l g s a a n t u a q n i o m b o o v k a i l l g o i k o . e l m n i o a n r t e e a v t s r j a c u l , p o a m p m o i k h ~ a i o z k a v u i s i t a . v a s o e N u l n o š – b i E i , v T q e e I a d w t u a e D A k d R r c e z e v U o o P o r A r – p D p A z I a T o ^ d a r O k Š k

1 4

. e t j g a u o t r b e e z t š u u o j j a r p t p m s o i a k n e . t a a e | i n w n e a a a l d t m u a j s k l u a e n u a j d t a a . t m a s s e n e u a c n w a n i l i o o a l d a ~ p a m š j u i u e t . h i s m š l t u s i o o k n r a u e w e e v a e t ~ t s i t m u a w s S o k j a i j u p N – u m – z r o E i o E k T i k T i a i i I v z I v e D o D o c A l o a A m i R B w R u r U – e U g Š i A A d e A s – e t D M g D I a A ^ o A g g T I u T Š r U i Š K d Š

. v o l s a n i ć u j a r a v o g d o š e r e b a z i a d š e m u i t s k e t š e m u z a R

e m e r v . e t c e o s e n k d q d e v a o t t a k b j s r u o a a d a l v r z n s o i i i i a z i i i i r r r v r e e o e t e t l t u t u u j u s j j a p p j p n m m m p m i o o o o r K K K K e ) ) b ) a b v ) g a z I

. 1

. a t s k e t u m e t u n v o n s o š e m u z a R

? t s k e t j . a a v r o o o v i o g v a d j o o g p o i n c ~ i a t r b d u e i a r r a t } j e l p o i o i v s k s k r a i s a š k s t o n l i o v i g z o v o i a k s o i i n r l n l t ~ a s u i e a s e a k s e ` j M V N L u o ) ) ) ) r j o a b v g k o k a U Z

. 2

. a t s k e t ) q i c ( u h r v s š e m u z a R

a r e t u j p m o k r j a e t r u c e j t a . t p i u r a u j e r p m o n t m k a u o t v j o k š e t p o g i m d š š t o s š o i k i i u g t o s r n i o w j ~ r k a a ~ o a m a a t k ? e d s n d a z a e t n o o d r s a k p e i k d a k n t s e s g t i o e i i g d ~ o o e u m v a v v b a o b o u n p o o l e i e s q e i t t t t i c a a a a ` d d d d u e ) j ) ) r a b v ) g k a o t a Š Z

2 6

. 3


JEZI^KE [KOLICE

?

i c i n e q m a s o

0 4

. i m e t j o k e n o š i l s i m a t š š e ž a k a d š e m U

a c e d a w š a n a d u s a d e ` a k d a . k š m i e l c s s i i m p o a s k a t š e E o ` N t a l i š s l a z e i i s š i A l D i p a a D N

. 4

: a n o a d i ~ a n z o t ,

e n a r k e u e q i p


a c e n n n d a a a r a r r k k d k e e e e u u u ` u u j a j j u k a a a d a d d e e t l l s e l k g g g e o t o v o n g n d o e i i q v m k o e ` e a r c v p r a e p e s o p n n i ) ) p a b ) v d a K

. 5


. ) e c i n e m i e n v i d a r g ( u j i r e t a m u j a v a č a n z o e j o k i č e r { e j a n z o p e r P

i r e k i l k u s e j o k d o i j i r e t a m o p v i z a n a l i b o ? d i e r j i e n k i a l r k e o k t i u l s k i a j t o s K r . i v i a n c n e v d q o e v l o j ) o a r m p a a a S n

. 6

111

) i r e k i l k ( i n r e m r e m

v e d i r p i n v i d a r g

i i i c i c c n c r n a n e a k e i m q r l r m e k e e m a m z a t s ) ) ) ) b v g d


. e v e d i r p e n v i d a r g i e c i n e m i e n v i d a r g š e j u k i l z a R

. o t e ~ o p a z e j o t š o a k u l e b a t i n u p o P

. 7

a c i n e m i a n v i d a r g

a r e k i l k a t s r v

1 6

o v o l o

i c v o l o

i c r e m r e m

i c n a q m e z

i c n e l k a t s

JEZI^KE [KOLICE

N

T

8 4

8 4

. e g i w k e n b e s o p o a k i l i e g i w k a l e d o a k a k i n č e r e k i l d o š a n Z

N

T

N

T

N

T

N

T

.

N

? i c i n a r t s j o t a n i i a ~ ~ r e e o r r t u a e n i u a n r | i o e ` b r u z o d i p o o u p p s ) ) o a b k a K

. 2

u d a e d r e m r o g n o ~ v u k a b z k a i o z e p b ) ) v g


. m o k i n č e r š i ž u l s e s a d š e m U

i ` u r k o a z , e j i n ? o e k c a i a n , a T r t i s ` e t u a r s k o i a ~ z , e o r n e ~ } a e t d e e w l s e e ~ ~ a a n z n e z j a t o k Š A

e c i n i t a l o v o l s o v r p – t a

n a s o n a z , n a v i d , n a b o r a ~ – n a j a b

h a r t s a v i l u e j o k e } i b o n e q š i m a z – k u a b

a d e v d e m g o k s u r a t s r v – d e v d e m i k i l e V

. 3

e k t a p e q v i d a t s r v – a k t a g


e c i n e ~ e r e w e ~ a n z a d . o i k c : a : t i n i l i u a I l j r ~ t I e s r j m o n o g d u o r h d t e i r c p i a n n e ~ ~ e e r r u u : . i a ~ t l e i d e I r ` b a . u r e i n t j d e o a e ~ u P g b v . a u d o l i o t š v p s a i i e n i n n S @ e a • • m t a s Z o


115


. 4

. e g i w k u t s r v i l i e g i w k e v o l e d š e j a n z o p e r P

. a k i n e b x u g o n d e j a c i n a r t s e j o v O

t a l

v . e j i n u i v l i r d g o p s i u n i v z i a r l g a n . e i s a c j i u o n g k a u d i r ~ t s i e j l r o a m d n i o d u u o h n t s d e j i e j r o k i p e r a e n w b e o a z w k m I e . ~ a s e a n c z o i o a n n r e e t ~ e w a r i m s i ` o n a P u r • p t o o D P

e l u n s r k s a v e l a k j a v

1 7

e l u n i v

e s u s e c i t P •

. 5

? . a a c r i o n v a o r g t d s o a g e v g o o i n ~ w i a z k t a u l e q e d a g v g e n i a i r p e e w g k g l s i u i g o w k i w j w p u o k a k m k v u ` u o i o l r d k n l e d o a ~ s d a v v e i s u s r e s u u u u ` u r ) ) m a ) b v ) g k o o k a U Z

. 1

. e k a l b o d o p o k o s i v

0 7

JEZI^KE [KOLICE

9 4

9 4

e t u n k a t s i i . . c . e i g e n n i i z . a i i w l r k e w a t s k r e o j t c u v e o z k t o t g i s s a t k d n ? e a e o k i t g T ~ j a m e e b . E t i o n V r e š g S h v v p ~ a o o i e l l l t w I i s s j d k N l a a a a e e S t n n n r v E s o o o o p o D s t t l U d t e e e i e o j j o d ^ a j o o o v m t t t o š i ~ i š š š l e i s t r v o o s t o t i i u o l t a a a r s s Z Z Z ` o o m ) ) ) u k t i a b v r k a š } o d a e a Z v Z š e . m U 2

? e c i n a r t s e t a s

. e g i w k e v o l e d š i t s i r o k a d š e m U

i n i i z l a . e l a c a r j n o o v t k s o i s k g t d e a t o m g e e s o , t n u e j o ~ a n j a o m i k t i i l a d v a e e v c n e r j p o t o e e c s r s k i i b k s t n o u e a a j m r v a t o e v o t t s l a k j j s ~ i o i a l o o r r n z k b b ` u o ) ) ) r a b v k a o t a Š Z

. 3

. e g i w k e v o l e d š i t s i r o k a d š e m U

? i t i t s i r o k e g i w k o e d š e } i j o k , i l i ~ u e t s o t š e v s š i v o n b o o z r b a d š e } o h o k A

. 4

. a k i n e b x u g o n d e j a c i n a r t s e j o v O

. e g i w k i v o l e d i n i d e j o p e ž u l s u m e č š a n Z

? e g i w k e k e n j a ` r d a s š i t s i r o k a d a k i o t š a Z

. 5

. i ~ e r e w e ~ a n z o n e s e n e r p { e m u z a r ; i z i w k u k a n z i n e đ e r d o i č a n z a t š š e m u z a R

. e g i w k u t s r v š e j a n z o p e r P


116

o e d i v . e a q r o o b i v o i v a g b a a d c ? a l m u d g i a o j l g c u a o a i o j ` l a l n i c t r e i s j a ~ d v p o i a t a s s s m a k o d e u š a r i l a u w s p l e a s a i s i p i n t z v o o k u v t a a e d o o s d n k z a } i š e l t s i b l a j i i ~ e a p ` a r t u i s v n s u z ) ) ) ) r a b v g k a o t a Š Z

3 7

. 6

? j a ` r d a s j a v o a d a p i r p e g i w u k k i i n t s ~ r e v r j ) o a j o K

. 1

i c n a t i ~ ) b

a m a a ~ s i e r p p i i c c r r i i b z b z ) ) v g


2 7

JEZI^KE [KOLICE

0 5

. e c i n e m i š e j a n z o p e r P

0 5

. i t e m d e r p i e v a j o p e n d o r i r p , a } i b u j u n e m i e s a m i j o k i ~ e r e m s e p z i i š i p e r P

i t e m d e r p

e v a j o p e n d o r i r p

. i č e r e t s r v š e j a n z o p e r P

a } i b

. 3

i š u , u t j e a v r I s a L o v . u t t O n o e o a l K , t k u u o p i n Š j a u l s š U v u a d l o a p v A , s u s e s o c e e i i Q m p j q u a t E o p v l D q e k d o u E d m m e d o a a a N N a k k s d

: k a n z a r n a a š s e i j r b i o n i e l j . h u l k u j i i a j a o n r v k r z a a c v e p s s m ~ n , e a o v l m d b o u o e a h s q r t i o n e k j d d a w i e a r o d e N k k p j

. a m a v a j o p m i n d o r i r p s i z e v u u s a j o k a l o g a l g i r t e m s e p z i i š i p e r P

. 4

? t

. ) e v e d i r p e n j o v s i r p š e j a n z o p e r p ( a v e d i r p e t s r v š e j u k i l z a R

. o t š e n e j e j i ~ u j u z a k o p a j o k a v e d i r p i r t e m s e p z i i š i p e r P

. 5

. u j u m i r e s e j o k i m s e p u i č e r š e j a n z o p e r p i a m i r e j a t š š a n Z

g , o k t s s i l ~ o k e š r a i r d o . o z t r o s p i u d r p l j a e j i a n v r a z r a k r p a g s r , e u r a g m i h a t n o u e e v w q k d z o n e e d d a m e a v a r k N k i s o


117


. u j u m i r e s e j o k i ~ e r i m s e p u i c u v d o P

. 1

e v s o u n o t o p u d o v u e j a d o a k

. a : r e o . v ` o a t . o k s o g d i i . n ~ o l ~ o a o e h r g o k v i n š s t m ~ i i a u i l l t u l o o d q k k o k e e š š š r d e u u u p s n e j e i j e j a z m m m o v k o o o o i q q q l n e e s s e d d i e d e e e ` p N N N u o ) ) r t ) a b v k š o a a Z Z

. 6

. m e w e ~ a n z m i n t o r p u s a s i ~ e r { e j a n z o p e r P

, m o q e d e n a l o k š a d e l g z i o k a k š e ` a k o p a . d m o o k n a t a d i m ~ i e n r j d a a t r s o r k v z a a k R a

. 2

o h i t o n r i m


. 7

4 7

o v i `

o n ` u t

5 7

m o n a d m i n d a r

o n ~ u b

o l e s e v

? i d u q u s a d o a k e d a r i m s e p j o v o u i t e m d e r p a t Š

m o q e d e n

JEZI^KE [KOLICE

1 5

. i m e t j o n e | e r d o o v a t s j o v s š i n s a j b o i š e ž a k s i a d š e m U

? i l o k š u u j a : n z i l e I n o t š e n i c a ~ e ? v d i d r a k k o i t v a i z r k e } i š r e e k ~ j i a l n k , u u s w e i l q a š d i : : m š E m i l i I : l N o s i v i i l t l m i o I p i A , t e D j a t o Š K

. 3

.

. i c i n e č e r u a v e d i r p e t s r v š e j a n z o p e r P

. e r e k i l k a n e s o n d o e s a j o k a v e d i r p a n s i p o a v d e m s e p z i i š i p e r P

. 4

. a v o k i l u w a š a n o p o k a č u q k a z š e d e v z i a d š e m u i u m s e p š e m u z a R

i v i ` k a ~ e d n a d e j o p e m o k a v s u

: e f o r t s e w d e l s o p z i a h i t s e w e : ~ r a e n z m i i n r : s p i a a l j b N I O

. i m s e p u i č e r e w e č a n z o n e s e n e r p š e m u z a R

. 5

: i ~ . a u n k z i o t . n . , e v i e e j r l e n u ~ s k o i i t e o n l l i k p a t u u j t š i e i r a a v b r g s n u i a e s u k n e n o . e k a d a u t v e r s b s b o e v e a v n e d o a s o g d e h d o o ` i u k o a w g e g k o v o n i d o m s ~ f i i a a o r n t e e d r t i n v e s ~ k a r j u i p l o b k r o s } u e b i e s r a o r g z v t i i i o u r l u c e k k k a s i i o i ~ t n l e ` s K U D e ) ) ) u p a b v r k d o a a K Z

. 6

1 5

! e r e U , k i l Q u k q E e i t T i m i I ~ t ^ u , a v U O r

, e n , . i a , a n n a a a n , n e l n a v , ~ a e p a a v i - a c n r i v r ~ a o l m r u B e a z c n a j g a a m l v s o a a r a r c r o n , l o o n c e n o n a r r n t t g e m a s l c , a e a o j e s b e l , s n a o n a n a d j v k a a v t r e n e o u i r t m a , n k t b s i a m s e e t m e m e s s i i s p i i a m a n m s i i , e k a l i a d r i a r r r ~ i e r d l t p t o r x t o i k p v r i t r d t b õ a õ õ t z d v r d z a a T o i l s r t o a o k n k k i i o u

, , u u , } } u u p e k a n a š o . v e k s a z n a o a c z t c n a o n e c p e l v u m k o t a a l k t s o e v i i i s r r t r t t a n d d d e a a a v K k k s


118

i v i ` k a ~ e d . ! n e a i m r d v a e i n e j z k i o r k e , l p u k e i n q i n s e o a n t m m a i i o k u d ~ t a s u a v i o , r s n t O v U i š


? e r e k i l k o e z u u k a ~ e d q e t i ~ u e j o t š a Z

. 1

ô

. i m s e p u i č . e a r w e e ô w | e e č r a o p n z i o r n t e i s m e n s e e r p p u š i c e j u a v d n z o o P ô p e . r P 7


. i m s e p u i č e r e w e č a n z o n e s e n e r p š e j a n z o p e r P

? e r e k i l k e j o v s i l o v o g o n . m a i n ~ m t s a e e p n j j o e v o o k u a k N a a ~ , e d a a n d ~ a š t e j a u w ~ d u r q v k t e a z j o a g k e a ~ T u i v ` : o u a n r w s k o o d a a r v N Z T

. 2

. a } i b a v i ` a k a ~ e d a z i r e k i l k u s a d u j u z a k o p e j o k i ~ e r e v d e m s e p z i i š i p e r P

7 7

i r e k i l k •

i r e k i l k •

. 8

N

N

N

T

T

T

. m e q e t i ~ u d e r p e r e k i l k i n a r b n O

. i d i v e n o k i n h i a d o k a t e r e k i l k a v i r k s n O

. i t s o n i d e j o p o g o n m a s e r e k i l k e j u s i p o n O

6 7

JEZI^KE [KOLICE 4 0 0 2 r a t n e c i n v i t a e r K ©

3 5

. i l o k { u t o v i ` e j n a s i p o n i ~ a n t i v o h u d a n

a l o k [ i z i w k U

I ) C k a 2 U m 5 D o J l d o A ( H

a l o k [

. a t s k e t u m e t { i d e r d o a d { e m U

? u t s k e t m o v o u n a s i p o e l o i k { c i o n e d d o h e ) j i j a o K

a c i n o i ~ u ) b

. a r o v o g d o g o n ~ a t d o e k r ~ p s i z i i o e t f v { a o i z l s r a i o l v a ` d s u ) ) r v g k o a Z

. 1

i o . d l t a a k s e j w a i m i t p a a o – Z t v a ! š i o , a o ` w v k i o o r a D i ` @ k u , e e } h i d i t u i b b } i o l a a e d r t š t , a š a r o – š a a , n j e r h n g m m o s a m l a U Z o a e „ e ! m e p o g . : n e e w j o v i e r z n f , v a u a a o l t n o e m r q g n o j t a v p k m e s n r a o š i p o a g e m i e g p k p a ` b d f d – a , i e e a , a n u u d j o o a ” g , s a e ! b m i t a e d b j i r a m p p j a m š š a , a z i n d r i p d e r g k k a A a a d r o o n a o i e r . o e s g l r r , e š s i v v l e e , m i t m i o i j f a r o v h o o a t g o o š , z v r t a z a o z i i e i a e p i j t b a o r w r š p r m m i o i k r o d a u p e a i } b ` k v a s e u n j a d r a a v š a n p Z a z p t k n u K o a r , „ J , „ E e a e – m o ? e r v e m : m n d j a ” i l i “ h n d a o e m ! z i a g ? j v a j a b d o j a i e r a g t u , l p d d t g j o i i i e a m l i r i o r g g l i p r J e o o o k o t ~ o g z l o š l e o z a o P – n k s o z o d l l k i a o e a o o s r n o o r ~ z j p z p i p o o z

? e ` u e d ` j u a d n j a i j n o • k a , e } a r k j a n e j a r t e . b o t e e t { } a a z a z r k s i j a n a ~ s n a • i j j o b K O

. v a t s j o v s { i z a r z i a d { e m u i a t s k e t u j e d i { e m u z a R

. 2

: i l I

. a t s k e t i d o r i r p o k a ~ u q k a z { e d e v z i a d { e m U

v n i t e v q ? n i d v t s k a ~ u a u b o n a m o z h j a o p u u l i i d t d i o n n i n j a a n a a a q š v i a š v a o b r e b t e z j o s m s a z v ) ) ) ) a a b v g k a K


. 1


11 9

. m e w a { a n o p m i v o g e w s a k i l e n i b o s o { e ` e v o p a d { e m U

a u j r i o g s o e l f o o o r z . p ? a a r r d n a z o o g a m a a v i t i g } a d o e r u d e v o o d g s r u u o o o g b r j s o i s e a d o f e n d d k o f ~ a i e a r o r t l r p h d p p e a j e e e ` n r r e t a p a s m ` a ` w a d s k s o v o a o i o r e n p v D e a o s s a d l d a i i k v n i i s i a a l l i r e e @ r p b ` ` ` u o ) r ) t a b ) v ) g k š o a a Z Z

. 2

. i ~ e r e w e ~ a n z ) { i n s a j b o ( { i d e r d o a d { e m U

9 7

. a m i ~ e r m i j o v s i n s a j b O ?

a j i g o l o o z

e j a t Š

. 3

. t s k e t k a t a r k { e { i p a n a d { e m U

. o t a z g o l z a r i n v a l g i š i p a N ? š e d u b a d a l e l o v / o e l o v i t i b a w i t o v i ` a j o K

. 4

8 7

JEZI^KE [KOLICE

5 5

. a t s k e t ) u j e d i ( u m e t

o l i b k e v u e j i n a t s k e t g o v o u c s i p a d i d i v e s e j o k . v z i a t s u v c e i ~ n e { ~ i e p r u t t u s s . k k i e e t l t u u o k { { i e c j u u a v o d n z o p o P e l p e . r P 2

u j a i } e v i u } k u ` k u i . t p d a a i o c t e e r l a a d o r i n a v v l e k o s g a o q k a l d o ? b d e { u o u k g r t t u s { o k m t a l u n ~ e o o e v k m a t t t e i m u ~ d o p ` { e u e v e e j o s j o e r p u m o k m s i o i i j i t l n o r o { o k a z o k o v o v l e e e u o s g m m m m e e t o o o v t t s i s ` u o o o o u m ) ) ) ) r e a b v g k o ~ a O Z

{ i d e r d o a d { e m . U 1

4 5

. a t s k e t u j e d i { e m u z a R

. a r o . . . v i i e o n n b s . { g e r i i d o r n v t v d e g o o o r n a p z s p n o e ~ u a s r d j a t i u u a d e : n s s k e i i i a r j c c c t p a a s a a a d t d d a i s d a a a z k z z z o e v t i i i h i o g } } } } l o a a a a s v m m m m i o o o o o ` a D D D D u k ) ) ) ) r u a b v g k r o o a P Z

. 1

. { i n s a j b o a d o t { e m u i o n t a v o r e v e n o t { e n e j o t { a z { e m u z a R

. r o b z i j o v s i n s a j b o i a w e w i v z i g o n t a v o r e v e w a m j a n d e r p s i j o r b i ` u r k o a Z

?

a b o d o k ~ a | e { p e l j a n a b o r g o d a p . v e a k t s v e j o l v o s k { d i o

: i l I

2

a l o k [

1 8

. { i l s i n j e m s a a o j k b d a o { t i i E o l { s N t { e i a ` m i z a i l k t i i n s A i i D s a j a l b d a D O { e . m U 3

: r e m i r : p i a l N I

: r e m i r p a N

1

4 0 0 2 r a t n e c i n v i t a e r K ©

3

0 8

: i l I 4 0 0 2 r a t n e c i n v i t a e r K ©

. 2

a l o k [


12 0

JEZI^KE [KOLICE

7 5

6 5

i v l g i o z m a i n , b e g . u j i e o w c k k i r u g v o i o k l w s ) k a j a u n , t k a r e c c n s a n a i ( m p j a e u c m r i i t r s u a g i l u { i r i m d p i / a t a N m . a z i a a v t , o a g s . u u e w p g r s i d a a d w i r z k i ~ a u m o u v r n k o o o i l p t d e e u o d r j g e p a k t i i i i a l t ~ ~ d a o a o d r v a { a s p d e j z a A a d i n z . o P 1

e k e i n v i o g l u u a r s , d e e i j g j i o o k w v e k T g . i e k w s š a l v k o i š k ` a š u t i š a ~ a m o q i r v w p a u a t d s O i i . š t u o i j e r u ~ o ~ o v u p t r e o o . j p e i h l n i e a a r p p o t d } o u i d š j x e o a a m k r š i a e ~ a v s e K j t a k s g i u u w V n a p k s a Š m g O i R e w u r z e d i s

. a t s k e t ) e m i z e r ( k a t e ž a s š e š i p a n a d š e m U

: r e m i r p a N

. e g i w k m o v o l s a n s e g i w k u n i ž r d a s š e ž e v o p a d š e m U

. e n i ` r d a s e n e w m o s i p o m i k t a r k a s e g i w k v o l s a n i ` e v o P

, i i a o j c t i i t v n a z š i t a q g o u g k o m p o l p i e n . i a n a m m m a a u j m u z i i j o a o š g o n e g l w n a s } o r ~ o a a d s i n n p b p o m o a O r j o o . d b a o e k l g n a i g s m o n n o n i u c n j u o k l a m z a x j g i a n i j l e i o z i m d o i r a n a l m P u p u I d a u s

a l i ~ u r o p e r p / o i ~ u r o p e r p i s u j o . k a u g m i a w c k i j r a a ~ g i u r r d p / e a r p m o i v k t o a g r u k r U d

3 8

. 2

m t e o s k a v ~ o a i i b r ` n i m p j i o m ` e o w j e o n k e , k š k u v e e o k d a v a r v a , s b ~ u e u t O . u d t a s q m i o m o a o n a t k k a b i k i e ~ i l s l e i u o r u v g r k t . m s e o a p a g p e m o m i m j l l u i o } e t r e o s b v a m i b O i i i o b i

, u m . a m m a i j a n a – i c t o e b i u a a w k k : v q a i Š . . . a i e t z b e m q a t a e t o s s z r m v i o i t i d r e e e q n a j s e a k p e u ! a u m s t i S a w a , a o c v ! j i d a a r t i h a i m n o r a š p v i p e r e l r u a q , d o t o e m h o t k S n s t o e i l e l a j v r i k t a a a n d v ~ v t a e e r a o O S s r d s p z

2 8

. 1


121

, A ] E M U I A U W T A S N I Z L A M M O I N S D I A P R O M O O P K , A A K V S A I T A I D N A I Z L M E O C D J E O R K O A P V S S A U R S E L E B A T

U T E V S M O T A N Z O P E N I M O T A N Z O P U . 1

u m u j i r e t i r k m o t a d a z a m e r p , : u t a s c k i e n t e u ~ e u t / k a i d n o e n ~ t u k e r i d u s e j o k e j i c a m r o f n i i z a l a n o r p •

i n u p o p a d i l i u k i l s a t u r m u c j a i n r a e d t e i r m k u m ; e o p t a a m d , a e z n a o m k e i r f p , a a r t g s , e k l e e t b g o a t n , r e a k e i n l i s l e u n v v o n a t s s o o n a d n e u j l a e t b i a č t •

o d e n t l a i s ( n b i ; k a i s t v n s o e k k m e t u j i l e a r a , v m t a i j e i č e j t u n e d đ e s i m , e e a r e j l o m d e k e o t ; m e ( n u o i g o t v t u s s i k d r e d e t e t a u r s i d – m o o e s q n n t o i i k n c d e o ; ž r a r i e c d d t i a i d s u e a s č i l s e l s i j z z o a o k r p e e e – v n m k u o u o e ) ( k a z r č u z a t u u v t s r ; q s k ; k h o a u e k t i n z s d u j e e i i r d g e j u o o o i z v e v s c v p z s a o – i i ; l m p ) r i o u i o ) n t / s i f a v k a n v a l g e i o t t s d ; i u k o z e a e t a r n j t l u i a u a đ b đ v n e e a o o m n g n r z o s p i – d o •

123

. . . g o l a j i d , e w a v i s i p o , e w a d e v o p i r p – a w a v i z a k e k i l b o e j u k i l z a r •

, i j e d i , i m e t ( a t s k e t a m i t n e m e l e m i t i č i l z a r o v a t s j o ) v . s l e s j i u t a n r e o m t u u g a r u a v i a e t s , š a i m l u i m v r o o k i f l •

a m i w u | e m e k i l z a r i i t s o n č i l s a v a č o u i h i w e š i v i l i a t s k e t a v d e j u đ e r o p u •

) e b d e r d o e k š o l i r p , t a k e j b o , t u b i r t a , t a k i d e r p , t a k e j b u s ( e v o n a l č e n č i n e č e r e j a n z o p e r p •

m i n v e n d o k a v s u ( u w e č a n z m o n e s e n e r p i ) a m m o i n v v o o t n s s k o e t u i m č i e k r s l a o v k a š q b u e i r t o o a p k , u a i m a e j j u i k c i a l z u t a i r s •

e j u đ a r b o a n o e s g e j o k o d a o v i n o d ( u m r o n u n s i p o v a r p e ) j u u w d e e r m z i a r r p m i o e t r j a v t n z e o č p u •

A W I T O V I @ U T E V S U . 2

e k i l d o e n v o : n s a o c e i v n o e h ~ i u w / k i i a n v e o ~ t u s k e t h i n v e ž i w k e n i h i n v e ž i w k e t s r v e j a n z o p e r p •

u m u j i r e t i r k m o t a d a z a m e r p , u t s k e t u e t a d o n t k e r i d u s e j o k e j i c a m r o f n i i z a l a n o r p •

g o n r a e n i l u v o n s o a n u l e b a t i n u p o p a d i l i u k i l s a t r c a n a d e m u ; e p a m , e n o k i f a u r g m u , j e i l r e e b t a t i , r e k k m i o l t s a e d n a v z a a t s m o e n r d p , e a j t a t s i k č e t •

; ; a h c i i m e d e i j l g u z s u e o r v p d o – i p i k m o ) o n a r z v u i o ; ž d o r e n d r d a u e s a đ r e o s p m z s i z i – e u o v j n u a t v e k i a č č l u e g ; s o q k e n a j t o i z k b i e e d n n o o – v z i o i ; e t ) t n t ) a i u a d b s k v o ; e i t t s n u t v u o k k k e i j a s r l a i i , đ g d a a o g v u j s e o s d e i d i j l , d o a i e / k l i m e e s n t i a o ( k t ( s s u u n k t e t s t s k e k e m e u e t t r v o u u v n e s e e s j j u o i o đ n c d e a n a o r ( m d a r e o t o t ; s o k f i e v t n č i t i l s a z d m i e i z a a r r t l e s n a m – e n u o z q m r a i e l p r c e •

12 4

) d a r a z č i d o v , k i n č e r , j a ž r d a s , u f o r t s , h i t s , s u s a p , t s k e t i n v o n s o ( e g i w k i a t s k e t e v o l e d i t s i r o k •

i s u s a p i l i e c i n e č e r u s a d a k ( a t s k e t u j i c a z i n a g r o u k č i g o l e m u z a r ; u t s k e t u a j a ) đ i a g n e o q d v d a e t l s s o o z d i e i r l e i š i i n u a t r e t s m n e o r k p e s r i •

) . l s i a r o t u a u v a t s , a m i v o k i l , i j e d i , i m e t ( a t s k e t a m i t n e m e l e m i t i č i l z a r o v a t s j o v s e j u t n e m u g r a i e š i l u m r o f •

, ) . l s i i l o k š , i ć u k u ( i ) j . i l c s a i k i e n r u i m t o k k e j l o z n i v a e m n a d g o i k a w v k s , u a u m j i a c v i a n q e b b e x r t u u o ( p a u e m s i i v o j o t k s k a e m t a z m i i g k o s l l o o k e z š a u r u f j i a q i v a č j e r e a s i w j e o č k a h n z i e n o j a i n z o o a p k •

u j i m i n o t n a i u j i m i n o n i s – e s o n d o e k ~ i s k e l e n v o n s o e j a n z o p •

: a c i n e ) ~ a u v / e k j i o r n b e , ~ a u v

e d i r p , a c i n e m i e t s r v ( i č e r e t s r v d o p e j u k i l z a r •

m i k s l o k š u i o a k , a m a j i c a u t i s m i n v e n d o k a v s u ( u w e č a n z m o n e s e n e r p i m o n v o n s o u i č e r a v a q b e r t o p ) u a i m e i j u v k i i o t l z s a k r e t •

) e b d e r d o e k š o l i r p , t a k e j b o , t u b i r t a , t a k i d e r p , t a k e j b u s ( e v o n a l č e n č i n e č e r e j a n z o p e r p •

) e m e r v o k s l o g a l g , e c i l , j o r b , d o r ; e c i n a ć e v u , e c i n e w a m u ( u m u j i r e t i r k m o t a d a z a m e r p e k i l b o e v o h i w i i č e r i d a r g •

u c i n e č e r u n t k e r o k i k s l i t s i u n v a r p s i i k č i t a m a r g , u n č i g o l , u n s a j a q v a t s a s •

125

) u d e r z a r m o t r v t e č u e j u đ a r b o a n o e s g e j o k o d a o v i n o d ( u m r o n u n s i p o v a r p e j u w e m i r p i e j a n z o p •

) e b d e r d o e k š o l i r p , t a k e j b o , : t u a b c i i r n t e a , ~ t u a / k k i i n d e e ~ r u p , t a k e j b u s ( e v o n a l č e n č i n e č e r e j a n z o p e r p •

o a k , a m a j i c a u t i s m i n v e n d o k a v s u ( u w e č a n z m o n e s e n e r p i m o n v o n s o u i č e r ) a a v m a i q v b o e t s r t k o e p t u m i i k e s j u l k o i k š l z u a r i •

o t u n r b o i m o r o v o g m i n v a r p u e n s e c i n e č e r u m o r o v o g m i n v a r p u a s e c i n e č e r a r a v t e r p •

a t s k e t g o v o n e w a s i p a z n a l p , t s k e t i n a t i č o r p a z n a l p e š i p a n a d e m u •

127

E M E R V O N D O B O L S U . 4

e k i l d o e n v o n s o e v o h i w : i a a c v i o n t s e k ~ e u t / k h i i n n v e e ~ ž u i w k e n i h i n v e ž i w k e t s r v e j a n z o p e r p •

u m u j i r e t i r k m o t a d a z a m e r p , u t s k e t u e t a d o n t k e r i d u s e j o k e j i c a m r o f n i i z a l a n o r p •

i n u p o p a d i l i u k i l s a t u r m u c j a i n r a e d t e i r m k u m ; o e t p a a d m a , e z n a o m k e i r f p , a a r t g s , e k l e e t b g o a t n , r e a k e i n l i s l e u n v v o n a t s s o o n a d n e u j l a e t b i a č t •

) a a v t o s d k e a a e t r j d a u u ; đ a đ o a v k e n g o ( n m a z t i o t d s o i b s d k u e e a j e n n l a ( t t – s a u i o i t j č n k s i t s k e c s i n e a t e b z e ; m a j i o n m k i v e r a i g v t e o n r n k e i j e o l u o i , đ m u e k a e l e j ~ ) t e r e i a d d g i d i o m o n ; i , o g o a l e n u v e q t m t r v k e s d a m e ( t u r t d s i z e i u r m a o d t s o r z s ; i u k – n s e u i i t l e t q s j ž i u c r k i o e k e ; d t i n a a e s o s u a n n c o d i a a t ( e j d s o e i a m u t e l | e s s z a e k t o g r i v e p u o p t č i d s i – u l e z k k d i e j a o č e s l u i r r u z c e u q ) s s a m ; k a o a d m u o a e p r z n z v t r i o a d i s u r d e l e f ; i k n h r o s { e i i o v z i i g u c i i e p s i ; z j r n ) o t v a u – u s s e l z t o e a v n s i n ~ n o v k l o e r o p a e i k t / e u r l p i g u i r s • •

128

a m i w u | e m e k i l z a r i i t s o n ~ i l s a v a ~ o u i h i w e { i v i l i a t s k e t a v d e j u | e r o p u •

, i j e d i , i m e t ( a t s k e t a m i t n e m e l e m i t i č i l z a r o v a t s j o ) v . s l e s j i u t a n r e o m t u u g a r u a v i a e t s , š a i m l u i m v r o o k i f l •

) . . . e m e r v o k s l o g a l g , e c i l , j o r b , d o r ( i č e r h i v i q n e m o r p e j i r o g e t a k e k č i l b o e j a n z o p e r p •

a m i v o t j s o k n e v t e m n i d k o s k l a o v k s š u u u u j a j v a a q q v a b j e e r t s o j p i u o e k s h i i n j o o k i ) . a o l m a s a z k , i i ) g . e r o l l s i o i t k e z i e a l l r o z i f k a š i , m i i a č ć g e u i r k w u k a ( , w i a e j m č i i a c c n z a k i n e e j i n a u b x n z m u o o u p k ( •

r o v o g i n v a r p u e n i i n v a r p u e j u k i l z a r •

) a v e j : o a r c b i , n a e v ~ e u d i / k r i p , n a e c ~ i u n e m i e t s r v ( i č e r e t s r v d o p e j u k i l z a r •

m i n v e n d o k a v s u ( u w e č a n z m o n e s e n e r p i ) a m m o i n v v o o t n s s k o e u t i m č i e k r s l a o v k a š q b u e i r t o o a p k , u a i m a e j j u i k c i a l z u t a i r s •

, j o r b , d o r ; e c i n a ć e v u , e c i n e w a m u ( u m u j i r e t i r k m o t a d a z a m e r p e k i l b ) o e e m v e o r h v i o w k i s l i o č g e a r l g , i e d c a i r g l •

m o t r v t e ~ u e j u đ a r b o a n o e s g e j o k o d a o v i n o d ( u m r o n u n s i p o v a r p e j u w e m i r p i ) e u j d a e n z r z o a p r •

, u k u r o p ( e j i c a k i n u m o k e n a s i p a m i v o r n a ž m i n v ) o o n m s s o i u p j a o d k a t p a i r r k , p u c i j i o n k v e i v z o o t s p , k e e t w a e t q š v e a v t a s b a s o •

12 9

KORIŠĆENI TEKSTOVI Ova zbirka radnih listova, kao što je u uvodu rečeno, namewena je uvežbavawu i proveri , odnosno . Čitajući različite vrste tekstova i odgovarajući na zahteve različitih nivoa težine, učenik/učenica postepeno se osposobqava za samostalno čitawe i istraživawe teksta, wegovih površinskih, ali i dubqih slojeva, kao i za iskazivawe sopstvenog stava u vezi s različitim elementima teksta. Radni listovi i rešewa zahteva u wima omogućuju učitequ i roditeqima da prate postepeno napredovawe deteta, da otkriju i razumeju wegove slabosti u ovom procesu i da mu pomognu da ih savlada. Imajući na umu takvu namenu zbirke, u radnim listovima koristili smo tekstove različitih autora i iz različitih izvora, i to u izvornom obliku, kao i u obliku prilagođenom ovoj nameni. Navodimo ih po brojevima radnih listova u kojima se javqaju. Pored toga, koristili smo i narodne umotvorine, kao i tekstove iz raznih enciklopedija, časopisa, sa Interneta i iz drugih izvora.

1

Qubica Ćorović, Vodič kroz Beograd

2


3


10

Tatjana Rodić, S decom oko sveta

11

Tatjana Rodić, S decom oko sveta

18

Branko V. Radičević, Priča o Žutki

19

Desanka Maksimović, Kratkovečna

20

Vlada Stojiqković, Pismopisac

21

Danil Harms, Kako je Maša naterala magarca da je odveze u grad

22

Branko V. Radičević, Pas laje

23

Branislav Crnčević, Prvo kuče

25

Efraim Kišon, Moje zlato spava

27

Branko V. Radičević, Unuk i deda i tri tačke

131



29

Karel Čapek, Zbirka maraka

30

Branislav Nušić, Autobiografija

31

Dušan Radović, Namerno i slučajno; Misli

39

Aleksandar Popović, Pepequga

40

Momo Kapor, 011

43

Qubica Sikimi}, De~je igre nekad i sad

44

Qubica Sikimi}, De~je igre nekad i sad

50

Stevan Raičković, Nedeqa u školi

51

Dragan Lukić, Učitequ

52

Branislav Nušić, Hajduci

53

Jasminka Petrović, Škola

54


55


132

08 Jezicke Skolice 4

Recommend Documents