HEROJI ULICE Seti se dana kada su ulične tuče bile ispit Milan Mladenović
Nikad nisam bio žestok žestok tip. U stvari, ne znam ni šta to uopšte znači. Jesu li žestoki oni tipovi što se naroljaju naroljaju pa maltretira maltretiraju ju slučajne slučajne prolaznike prolaznike ili su to možda možda oni koji ti, ako ih samo okrzneš pogledom, dobace "ta buljiš majmune!". ožda je žestoki tip bio debeli #ikolo koji je nas klince čekao posle škole i izvrtao nam džepove! Uvek sam znao da ga prejebem, krio bih novac u čarapi ili nekom unutrašnjem džepu pa onda trčao kod $elje u %liperanu da potrošim pare igraju&i "'eniks" i stoni %udbal. Jedno znam. Ne možeš večito biti žestok momak. #ijane budale kad(tad dobiju pivsku %lašu u glavu a oni koji ne vole da u njih neko bulji na kraju dobiju veoma bolne argumente da je to jedna od životnih neminovnosti. )ebeli #ikolo je jednog nepoznatog počinioca počinioca leten letenjeg jeg pop popodn odnev evaa poč početk etkom om dev devede edeset setih ih umest umestoo love love od nepoznatog dobio za uspomenu šra%ciger u svoje ogromno čkembe. Ne, nikad nisam bio žestoki momak. Nisam umeo da napravim tu tvrdu %acu od koje bi se plašili balavci, da se oslonim na zid i pljuckam sitno žmirkaju&i očima, da gurnem palčeve u džepove od %armerica i lažem kako sam sino& prebio trojicu čisto iz zezanja. Ne, ja sam se klonio sranja kad god sam mogao ali se zato sranja nisu klon klonil ilaa mene mene,, izgl izgled edaa da sam sam im bio bio zani zaniml mlji jivv, ovak ovakoo neza nezain inte tere reso sova vann za mangupiranje i kurčenje, dekadentan i sklon porocima. a koliko se trudio da izbegnem nepotrebna kačenja sa budalama, rasprave koje se završavaju razbijanjem nečije glave, dobacivanja tu*im devojkama koja se pretvore u masovne tuče, mene je neki baksuz terao da uvek sve krene naopako. + uvek bi se posle gradom pričalo kako je neko nekog žestoko odrao od batina, kako je neko ispao %aca i mudonja. Ulica bi tada, čisto iz nehata, ra*ala svoje heroje. angupe iz centra i sa peri%erije, čuvene po tome što su prebili ovog ili onog, što mogu da ulete jedan na deset, što su dovoljno glupi i ludi da se marišu a da ne pitaju ni sebe ni druge zbog čega to rade. + stvarno, bilo je puno onih koji su želeli da se pročuju i dokažu, dokažu, baš kao u onoj staroj patetičnoj patetičnoj pesmi Prljavog kazališta "-elio sam biti heroj ulice, bar jedan dan, djevojko, bar jedan san..." io je to prohladni novembarski dan na svom izmaku. / ja baš i nisam bio nešto raspoložen za izlazak, vrteo sam se po sobi, pokušavao da čitam stare epizode )ilana )oga i preslušavao albume #ougsa, taman sam bio stigao do "ujica viskija", kad je tele%onsko 0$11111 počelo da se probija kroz pukotinu od glasa ejna ek 2ouena. +sključio sam kaseto%on negde na mestu gde bezuba pijandura peva "+ am going, + am going, /n3 4hich 4a3 the 4ind ma3 be blo4ing" i podigao slušalicu. "/lo..." "/lo, alo5", kaže ata 1umenige sa druge strane žice. 2las mu prepoznajem odmah, hrapav je od cigareta. )ve pakle dnevno, ponekad i više. "6, baš dobro što si kod ku&e...", kaže on.
"aš dobro...", mumlam ja nezainteresovano. "7rebaš mi nešto." "Nešto hitno!" "8nako." "8nako!" "/, jebi ga... 7ri%ke je upao u neko sranje pa moram malo da ga vadim..."9 8, da. 7ri%ke. io je to atin drug iz detinjstva, odrasli su zajedno i sad se kao druže. Naravno, kad 7ri%ketu to odgovara. :ad nema sa kim da se ide u grad ( tu je ata, kad se ostane bez love ( ata &e da pozajmi bespovratno, kad treba nešto da se rinta ( ata &e da zasuče rukave i tako... :ad su u pitanju neke druge stvari žurke, ribe, zezanja ( ko jebe atu. / ata je dobar ko 9leba, on bi za ortaka dao i desnicu ruku. )oduše, jedino on misli da mu je 7ri%ke ortak. ;vi ostali misle drugačije. 7ri%ke je samoživi i dvolični kreten, a uz to je i patološki lažov. Nekima smeta i to što je ugarin, mene lično to mnogo ne uzbu*uje. ada, moj drug $ojvoda voli često da citira onu čuvenu sentencu nepoznatog #rokupčanina ":ad je od džigericu bilo meso, pa i od ugarina čovek5" / drugovi iz detinjstva su vam čudna sorta, neka posebna, uzvišena vrsta ljudi. #rema njima ose&ate onu vrstu duga koja vas obavezuje. $erovatno zato što i njih, baš kao roditelje, ne možeš da biraš, ve& ti ih dodeljuje život, sudbina, sticaj okolnosti... Ja i ata smo počeli da se družimo još u zabavištu. #osle i u srednjoj, pa na %akultetu.
utim par sekundi a onda kažem "=o&eš od mene da čuvam le*a 7ri%ketu!" ;ad ata malo &uti. 8dgovor koji sledi ve& znam "Ne, ho&u od tebe da čuvaš le*a meni." )obro. #redajem se. "/, to li je..."
6to. ata se verovatno poziva na sve one situacije kad je on mene vadio iz govana. / bilo ih je. )obro, nikad mojom krivicom, za takve i slična sranja uvek su bili odgovorni likovi sa malo takta i puno %rustracija. $ojvoda, recimo. Jedino je njemu padalo na pamet da u*e me*u grupu od dvadeset hevimetalaca i kaže nešto u %azonu "Jebao bi ja onog 6ksla 1ouza u dupe, al9 mi nekako grozno... :akav je štrokča, mogu zapatim neku boleštiju... $erovatno se nije okupao tri puta u životu, ko i svi vi, pizda vam materina klošarska5" 7u bi, naravno, neki kosjaner iz %an kluba 2uns9N91oses skočio da brani čast omiljenog mu benda i $ojvoda bi takvog lika odmah složio bez problema. e*utim, prava %rka bi nastajala onda kada bi horda razularenih metalaca pošla da osveti palog druga. 7ada bi se u celu stvar umešali mi čija nesre&a leži u činjenici da se te večeri nalazimo u $ojvodinom u društvu i dok si lupio dlanom o dlan ?ili pivskom %lašom o glavu@ devojčice bi počele da vrište, )J bi gasio muziku a gazda tele%onirao muriji... U takvim situacijama ata se uvek isticao kao neko ko ume dobro da ti sačuva le*a i tu stvar nikad nisam zaboravljao. eni bi jedino bilo krivo zbog 2ansa, oduvek su mi bili gotivni, naročito ona njihova stvar Paradise City. )akle, imaju&i sve to u vidu, šta sam drugo mogao nego da pristanem! )ogovorili smo da se na*emo ispred njegove ku&e za dva sata i da krenemo, 7ri%ke &e nas čekati u Jagodin mali, sa još nekim. )ok smo se spustali ka gradu, ata mi je pričao kako je brat te 7ri%ketove cure nekakva teška smradina, kako kao ho&e samo da porazgovara sa 7ri%ketom a u stvari želi da mu namesti batine, kako je 7ri%ke upao u takvu situaciju ni kriv ni dužan... ilo mi je dosadno da ga slušam ali morao sam. Nalaze&i tako opravdanja za 7ri%keta, ata je u stvari hteo da opravda sebe samog. Nije mi jasno zašto to nije hteo da uradi na prostiji način. ogao je jednostavno da kaže "rate, drži mi le*a večeras i ništa ne pitaj." 8duvek me čudila ljudska potreba da se pravi razlozi zatrpaju gomilom %akata koji nemaju nikakve veze sa suštinom stvari. 7o je isto kao kad ti se džukac lutalica posere u dvorištu pa govno zatrpa zemljom. $aljda misli da &e manje da smrdi, šta li... ata je jednostavno bio dobar čovek i to su svi znali, a neki umeli i da iskoriste. Neko manje a neko više. 7ri%ke je spadao u ovu drugu grupu 7ri%ke nas je čekao sa još nekim na autobuskoj stanici u Jagodin mali. io je obučen u svom %azonu. +zlizani pijačarski petstokec i imitacija ":apa" trenerke uvučena u njega. Na nogama mu se u duginim bojama prelivala ciganska verzija patika sa vazdušnim *onom.
kompanjonom kog je poveo. Uopšte uzev, bio sam iznena*en da je na ovoj planeti postojao još neko ko bi, osim nas dvojice kretena, zbog smrada kao što je 7ri%ke želeo da stavi muda u procep. +pak, ispostavilo se da u Nišu još uvek ima takvih majmuna žive u )urlanu i hrane se bananama. Nije mi baš bilo jasno gde je 7ri%ke iskopao )aču )urlanca, ali izgleda da je situacija bila prilično beznadežna kada je i njega morao da vuče sa sobom. )ača u suštini nije bio loš momak i možda bi od njega i bilo nešto, da kojim slučajem nije živeo u )urlanu i da mu marihuana nije pretvorila u dim i ono malo mozga što je bu*alo u njegovoj džombastoj glavudži. / stvarno je bio ružan, sa glavom ravnom koliko i lokalni put Niš(Ceskovac, s tom razlikom što je put ponekad i bio krpljen od strane radnika iz #reduze&a za puteve a za )ačinu %acu to nije moglo da se kaže. Uz to je voleo i da zalizuje kosu i zabacuje šiške unazad. $erovatno je mislio da tako podse&a na nekog italijanskog ma%iozu. )a je malo stariji, a da su ovo osamdesete, verovatno bi imao one čuvene repi&e a la Jašar /hmedovski. "omci5", ciknuo je razdaragano u neurotično(nedojebanom tonalitetu. ">e bude tepanje, a!" "Jedi govna", rekoh hladno. "Jebem odma95", odgovorio je inteligentnom durlanskom doskočicom. )ošlo mi je da ga raspalim preko pičke ali sam se suzdržao. +pak smo večeras na istoj strani, ne! "Jeba&eš ti čvorka ako nastaviš i dalje da me nerviraš..." esto gde je 7ri%ke trebalo da se na*e sa svojim nesu*enim šurakom nije bilo daleko, tako da se nismo žurili. 7o mu je dalo priliku da nam potanko objasni svoje odnose za bogatom, razmaženom direktorskom &erkicom, okončane šamarima zbog kojih mu je njen brati& i zakazao razgovor za večeras. "8n &e da do*e sa društvom sigurno...", pričao je samouvereno. "$erovatno 9o&e da me malo iz*ebri. 6, pa kurac malo5 #oveo i 7ri%ke društvo. /ko treba da se šibamo, &e se šibamo. Nisam ni ja od juče." Na mesto sastanka stigli smo u petnaest do sedam. 7u su momci zapalili cigarete da njima ubiju nervozu što im se uvukla pod kožu a ja sam, s obzirom na to da sam nepušač, prebirao po džepovima koje sam usput bio napunio kamenjem. Ne znam zašto sam to učinio, ali nekako sam se ose&ao sigurnije dok sam ih gnječio svojim sada ve& oznojenim dlanovima i zamišljao kako &u prvog kretena koji nasrne na mene spucati jednom od tih kamenčuga ravno u čelo. :ada su cigarete ispušene i kamenje u mojim džepovina izbrojano i to više puta, 1umenige je predložio da 7ri%ke ostane ovde, na trotoaru ispred servisa za 7$ ure*aje koji se zvao jednostavno ":od ;o&u", a da mi pre*emo preko, i sa druge strane kuliramo i gledamo šta &e biti. :ad nezadovoljni šura i njegova ekipa gumenih mozgova nai*u, misli&e da je 7ri%ke bio toliko glup da do*e sam, pa &e bez okolišanja odlučiti da urade ono što su naumili... ta god to bilo. "/ko budu rešili da ga pojebu...", primetih zajedljivo dok smo prelazili ulicu. ")a li &emo da im se pridružimo ili &emo samo da gledamo!" Ne obra&aju&i pažnju na ovu moju upadicu, 7ri%ke je zauzeo pozu polovnog %rajera sa peri%erije koji čeka autobus za grad i boli ga kita za sve. #rkosi sudbini, reklo bi se... i smo prešli ulicu i stali kraj jednog izvrnutog kontejnera koji se ose&ao skoro kao zadah iz )ačinih usta. )urlanac se naslonio na zid iza sebe i počeo nešto da mumla, zatim je izvadio pljosku iz unutrašnjeg džepa nečega što je verovatno trebalo da bude kišni mantil ili nešto slično i velikodušno nas ponudio votkom. 7rzali smo je lagano i za pet minuta ispraznili pljosku, )ači je to bilo dovoljno da počne da baljezga.
"6j, momci, jeste poneli nešto!" "/!", upitno sam podigao obrve. "Neko oružje, mislim..." "Ja imam dve spajalice...", promrmljao sam nehajno. "/ ti!" 8smehnuo se zadovoljno i pomerio kraj svog mantila. )ve(tri sekunde zurio sam u neverici, pa na kraju rekao "Je li, da te pitam... +ma li tamo kod vas u )urlan neke podzemne vode ili tako nešto... Nemogu&e da ste svi toliki debili bez ikakvog razloga." "to! Ne&u valjda s golo dupe u koprive! ta ako su i oni naoružani!" Ne skidaju&i pogled sa zar*ale sekiretine koju je )urlanac zadenuo za pojas, rekao sam ati "$idiš šta ti je pronicljivost... /ko nekom i ne raspoluti lobanju ovim sranjem može bar da ga recne pa da ovaj posle tri dana umre od tetanusa... )ačo sine, ta sekira ti je u isto vreme i 9ladno i hemijsko oružje5" )ača se cerio oduševljeno "#a, jeste, hi, hi, hi... 6, jesi lisica, #antelejac..." "#a, jesam, hi, hi, hi... Cisica... =i, hi, hi..." ;e&am se, jednom, na žurci kod ;andre 7riper, )ača je hteo da se prči pred ribama pa je ušao u duel sa Cudim $uki&em, čovekom koji je mogao da popije litar vinjaka na eks i da posle toga samo podrigne i zatraži gajbu piva da se betonira. Nakon nekih sat vremena i litra čuvene "alkanik" D votke kojom ga je $uki& is%orsirao, )ača je uspeo da upovra&a ceo stan uključuju&i tu i )i()žeja ?čuvenog ibu Cjakseta iz e*urovo@, #ionirov stub i skupocenu špansku tapiseriju zbog koje je ;andra popizdela. )ok smo ga onako pijanog i unere*enog vozili ku&i, jedan njegov ortak koji ga je na zadnjem sedištu pridržavao, samo je zavrteo glavom i glasno prokomentarisao "6, moj )alibore... Ne&e votka posle pasulj." ;tajali smo tako, dok je vreme lagano počelo da biva hladnije, čak je i neki vetar počeo da duva. alo sam se sklonio u zavetrinu bliže zidu, a dalje od kontejnera koji je bazdio na kiseo kupus i nešto što se raspadalo godinama. acio sam pogled na sat. ilo je sedam i pet, šura je kasnio ili je to jednostavno činio iz %azona, onako, kao kad riba kasni na sastanak da bi ostavila utisak da nije laka i da ne&e da ti da odmah pošto je odvedeš u prazan stan, ve& tek kad popijete ka%u i ispušite po cigaretu. 1umenige je kulirao sa stisnutom cigaretom izme*u usana i zurio u 7ri%keta. :o zna šta mu je sve promicalo kroz glavu, verovatno se po hiljaditi put pitao dokle &e više da se žrtvuje za jednog ovakvog smrada. )ača je cupkao na hladno&i sa izrazom lica koji je odavao da mu je mozak na rezervi. / ja sam prebirao po onom kamenju u džepovima svoje jakne i bio nekako sam sebi jadan i smešan. Jedno pitanje mi je neprestano prolazilo kroz glavu... ta &u, bre, ja ovde! 0a koj9 moj ja sve ovo radim! 0a nekakav izmišljeni ideal od drugarstva! to je najgore, nije u pitanju bilo moje drugarstvo prema 1umenigeu, ve& njegovo prema 7ri%ketu, smradini koji ga je zajeb9o kad god je mogao. 7o drugarstvo, taj ideal okoštao od nekih pravila i uličnih kodeksa izmišljenih za kretene, bio je sada na testu, na probi... 7rebalo je da svi mi dobijemo opasne batine, samo da bi 1umenige dokazao samom sebi da nije pička. ;ve to je bilo prilično glupo. D
8vo dražesno pi&e pravi %irma čija je glavna orijentacija proizvodnja veštačkog *ubriva, pesticida i otrova za bubašvabe. :linci kažu da ih pomenuta votka 99tera na ma%iju99, a iskusne pijandure da se od nje umire brže nego od plu&ne kuge.
/ ja ne mogu da učinim ništa po tom pitanju, samo prebiram po džepovima, gnječim ono kamenje, vadim ga napolje pa ga opet vra&am, ose&am na dlanu njegovu tvrdo&u, pa se onda stidim sebe samog što sam se uopšte tako "naoružao"... Nai&i &e možda neki ljuti tipovi sa utokama zadenutim o pojas a mi &emo na njih da udarimo mojim kamenjem i )ačinom zar*alom sekirom... :akva beda... Ne, nisam se ja plašio batina, a sigurno nisu ni )ača ni 1umenige. 0a 7ri%keta nisam baš bio siguran. 8ni koji su ikad pojeli batine u životu, makar to bio i šamar od osmenca u osnovnoj školi, znaju da udarci nisu ono što boli. Najviše od svega tišti te poniženje. #ička na oku brzo nestane, polomljena kost zaraste, modrice iščeznu, ali ono unutra, onaj jad koji si osetio dok su se kreteni igrali tvojom glavom kao %udbalskom loptom, ona nemo& i spoznaja sebe samog kao slabog i nesposobnog da bilo šta učiniš osim da se zgrčiš i primaš udarce, jeste to zbog čega ti se stomak izvrne od stida. ožda je najgore u svemu tome što tada otprilike skapiraš kakav je život i kakva je tvoja pozicija u odnosu na njega. 8n te maklja gde god te stigne a sve što ti možeš jeste da stisneš zube i da trpiš. Još kao deca u osnovnoj školi delili smo se na "jake" i na "slabe". )evojčice su se delile na lepe i na one koje to nisu. #a tako, po nekoj glupavoj životnoj logici, najjači dečak je sedeo u klupi sa najlepšom devojčicom. 8nda bi se delili na bande, pa bi se delili na momke iz ovog i onog kraja, pa na )elije i na 2robare, na etalce i #ankere... + sve te imaginarne razlike terale su nas da se zbog nečeg mrzimo i da se tabamo gde god stignemo. #obijemo se, recimo, na %udbalskom terenu. #adne sva*a oko toga da li je bio aut ili korna, onda naš napadač pripali njihovog golmana i eto ti sranja... :asnije smo se makljali na basketu. Ja sam imao ružnu naviku da podme&em lakat i koleno dok sam u skoku ili kad ulazim na dvokorak. 7o se nekima nije svi*alo. / neke je i bolelo. 2rupa na grupu, ekipa na ekipu, "i" na "Njih"... izarno dokazivanje muškosti besomučnim pesničenjem, uporno utrkivanje u tome ko je mla*i, lu*i i gluplji. #ovodi su bili različiti ali u ve&ini slučajeva itekako besmisleni, ali to pražnjenje, taj bes koji je kao šumski požar kuljao iz nas bio je na neki način lekovit. /li tek onda kad iza*e napolje... Nisam ose&ao ništa slično tome. ožda zato što više nemam petnaest godina. ožda zato što mi je glupo da se bijem na ulici sa neznancima kao nekakav balavi napaljenko. +li možda jednostavno zato što sam postao pička! +li sam to i bio, samo nisam znao. 8krenuo sam se ka )ači, on je bio zanet u gra%it na zidu ispred sebe. Neko je crvenim sprejom ispisao "Jebem, jebem, jeba&u, ko pročita, njega &u". )ugo je )urlanac zurio u tu rečenicu, sriču&i slova i razmišljaju&i. Na kraju se odmakao, sa uvre*enim izrazom na licu, psuju&i nešto u sebi. 8tprilike tada je i beli 8pel zastao pored trotoara. :ao po komandi, trojica momaka obučena po poslednjoj dizelaškoj modi izašla su iz njega. )a li treba da pomenem da su svi nosili one seljačke, skra&ene kožne jakne, u narodu poznatije kao "bokserice"! )a li treba re&i da su svi bili zalizani i imali min*ušu u levom uvetu! $erovatnu su imali i kvarne prednje zube, samo se to sa ove moje pozicije nije dalo videti. 8naj što je vozio, zalizana debilčina, klonirani svinjski odrezak u %armerkama, stao je ispred 7ri%keta i počeo neku priču sa njim. 1azgovor je u početku bio prilično žučan, 7ri%ke je nešto objašnjavao, gestikulirao rukama, ukratko jeo govna. )lanovi su mi se znojili dok sam gledao u njih i čekao da se nešto desi. 7aj besmisleni razgovor otegao mi se kao ono drugo poluvreme utakmice polu%inala :6(a, 0vezda(ajern. / ona dva kretena su nešto pričali, pričali i pričali...
#okušao sam da zamislim taj idiotski razgovor vo*en od strane likova koji su posedovali inteligenciju prosečnog grejp%ruta "to mi ubi sestru!" "Nisam, keve mi... ;amo sam je išamarao." "Ne pitam je što si gu šamarao, nego što gu tepa!" "+znervirala me... Ne&e s mene da ide više. :aže da gu nesam dobar..." "/, to li je! #a, nesi gu dobar. +nače se sad ja i ti ne bi džapali... $idiš da smo ista govna, dizelašaka... Ne znamo da pričamo, ni da se oblačimo, a i čitanje i pisanje nam nije jača strana..." a, da... ta mogu da kažu jedan drugom prigradski mangupi, članovi %an( kluba ;inana ;aki&a i prvaci u zapljuvavanju trotoara! Još ako se tome doda činjenica da obojica u svojim sun*erastim mozgovima raspolažu %ondom od nekih pedeset reči kojima samo menjaju raspored... )a, da... i&e ovo duga i živopisna rasprava. Natezali su se tako njih dvojica, a ja sam se samo još više nervirao. ata je palio cigaretu za cigaretom i jeo se iznutra. + on je čekao da počne ono glavno. Jedino je )ača bio 9ladan k9o špricer. + onda, kad sam pomislio da &e se čitava situacija otegnuti u nedogled, dva bilmeza su prekinuli svoj verbalni duel. 7ako je momci. =o&emo li sad da pre*emo na pesničenje! ura je prišao 7ri%ketu i napetost je dostigla vrhunac, stvar je trebala da pukne sad... ;ad... ;ad... ;ad! Ukočio sam se. =teo sam da protrljam oči da se uverim da ne sanjam, da se stvarno doga*a sve ovo u šta gledam. 7ri%ke i njegov šura izljubili su se kao rod najro*eniji. U oba obraza. :ao da su na nekoj jebenoj proslavi. /li to nije bilo sve. )va drugara, odjednom veoma dobro raspoloženi, stali su da se kesere jedan drugom, da se tapšu po ramenima, da se prenemažu... Na kraju je 7ri%ke, mrtav 9ladan, seo sa njima u kola. ura je malo nagario 8pela, krenuo niz ulicu, okrenuo se sto metra naviše, prešao u drugu traku i krenuo prema gradu. #ogledao sam u atu koji je sve to sa nevericom posmatrao. Nezapaljena cigareta oklembesila mu se sa donje usne kao u imbecila. eli 8pel stao je ispred nas. 1užna 7ri%ketova %aca provirila je kroz prozor. "6j, ato...", rekao je 7ri%ke razdragano. "Ja i moj šura idemo malo do !agune u zezanje. >e se vidimo tamo neki dan... $aži!" "$aži...", promrmljao je ata na jedvite jade. ura i njegov odnedavno najbolji ortak 7ri%ke, odjezdili su u svojim belim kolicima niz ulicu, pravo ka buržujskoj diskoteci, da piju =ajneken i muvaju sponzoruše. 8stali smo iza njih, na trotoaru, kao popišani klošari, ata, )ača i ja, nesu*ena telesna garda, razbijači bez posla... U grobnoj tišini koja nas je tada pritisla, nekoliko minuta potom, začuo se samo )ačin glasan komentar "ajke mu ga nabijem bugarske..." Nismo znali šta &emo sa sobom, pa smo odlučili da se napijemo. 7o mu nekako do*e logično. Ja sam predložio da odemo do jednog od mojih omiljenih mesta koje je ujedno i bilo najbliže. ;vuda po gradu sam imao te svoje
prijemčive kutke. :ad kažem "prijemčive", mislim prijemčive u svakom pogledu. ili su to lokali koji su mi na neki čudan način odgovarali po svojoj unutrašnjosti, atmos%eri, osoblju i gostima koji su zalazili u njih, a i cena pi&a je igrala važnu ulogu. irna mesta gde možeš da budeš potpuno opušten, gde znaš da si se za par sati sakrio od sveta, od ljudi koje ne želiš da sretneš, od problema koji te tište, od samog života, onakvog kakav jeste, glupavog i prolaznog... U Eentru, svratio bi do ";kadarlije" u )ušanovoj ulici, tamo kod #ravnog %akulteta bih otišao do čuvenog ":luba -elezničara", najje%tinije pivo i nišavske girice. 2ore, prema mostu ladosti je bila "e&er mala", tuglara u kojoj su pravili najbolje pile&e ražnji&e u svemiru, a na mom #anteleju je glavno mesto bila ka%ana kod ;aše uljaša... U našem večerašnjem slučaju, bili smo blizu nekadašnjeg ulevara Cenjina, dvoumio sam se izme*u "$ide" u kojoj sam proveo jednu nezaboravnu srpsku novu godinu, "/mbrozije" u kojoj znam svaku stolicu i svaki separe, i na kraju se odlučio za pom%rit, girice i pivo na točenje. )a, da... #ivnica ";tambolija", tamo na obodu velikog parka u kome se gradi crkva posve&ena caru :onstantinu i carici Jeleni, bila nam je najbliža i ujedno, najbolji izbor. U njenoj zadimljenoj unutrašnjosti obreli smo se petnaestak minuta nakon što nas je 7ri%ke odradio kao zadnje volove. Naručili smo odmah po podmornicu, čisto da imamo dobar zalet. )ača nije znao šta je u pitanju pa je bio iznena*en i pomalo razočaran kad nam je mla*ana konobarica donela po kriglu piva i čašicu vinjaka. "/ šta si ti mislio!", upitao ga je ata. ")a je to neki egzotični koktel! )a ne&eš možda i ratluk uz njega!" 0veknuli smo naše podmornice na brzinu. Nakon što je i )ača nekako uspeo da uradi isto, mogli smo da naručimo brdo pom%rita i duplu porciju girica. Ni sam ne znam koliko piva sam popio te večeri. #om%rit je bio dobar, girice *avolski posoljene, a nervoza tolika da je jednostavno moralo da se pije, pije i pije... ata je uglavnom pre&utao tih nekoliko sati, ispijao je svoje krigle bez reči, zamišljen i nekako otupeo. 0nao sam da je bio razočaran i posti*en ali nisam hteo da mu solim pamet. Nisam je imao dovoljno ni za sebe. ;a druge strane, )urlanac nije zatvarao usta, neprestano je kenjao raznorazne gluposti. + lagao k9o pas. ;talno sam ga podbadao i pravio budalom, to mi je nekako bilo zabavno a i uspevalo je da me, u kombinaciji sa pivom, solidno opusti. :ada je došao %ajront, negde oko pola tri ujutru, izvrnuli smo džepove i platili račun. Nije nam ostalo ni za taksi tako da smo morali peške. 7o baš i nije bila najbolja opcija imaju&i u vidu da se )ača komirao i da je trenutno bio u onom stadijumu pijanstva koji se u žargonu naziva " #$ sad %u svima da vam jebem mater& Nekako smo uspeli da ga bez incidenata izvedemo napolje, mada je mumlao nešto kako su nas pokrali i kako bi trebali da pojebemo "onu kurvu od konobarice". +zašli smo u hladnu oktobarsku no& gde nas je čekao posiveli i nezainteresovani ulevar, sa redovima zgrada koje su bile kao nizovi zuba u podjebavačkom kakvi-ste-vi-luzeri osmehu. ; obzirom da smo ja i ata bili #antelejci, a )ača je, kao što je ve& poznato, imao tu nesre&u da živi u )urlanu, prelazak preko Nišave nam nije ginuo. U tu svrhu najpogodniji i najbliži nam je bio takozvani "Novi most" koji je povezivao )urlan i ulevar, a od koga je ";tambolija" bila udaljena nekih trista ili četiristo metara. Namrštio sam se na pomisao da &u morati da prelazim preko njega. 7aj zakrivljeni komad armiranog betona bio je nešto najružnije što su u svojim sjebanim mozgovima niški soc(realistički arhitekti smislili tamo osamdesetih, kada se neko dosetio da bi se od para koje na ime raznih nameta i doprinosa izdvaja lokalno stanovništvo, pored raznih delova eograda, moglo graditi i nešto u Nišu.
io je to strašno ružan most. + nekako zlokoban. uti, moronu.", prekidoh ga. "Niko te ništa nije pitao. ato, daj da idemo preko Jagodin male, jeste da je duže, al9 &emo bar da zaobi*emo most..." "/ šta tebi smeta most!" "a, ne smeta mi... Nego je nekako trulo... islim... Ne volim da idem preko njega.
"6j, ljudi... 0ajebite budalu. $idite da je pijan. Ne zna ni gde se nalazi, stoka... / i )urlanac je." islio sam da su likovi napaljeni za tuču, ali ipak se ispostavilo da je atina govorancija urodila plodom. 1aspravljali su se nekih pet minuta, ata se stvarno potrudio da izgladi stvari, oni su se malo ne&kali, naročito jedan klempavi glavonja me*u njima, na kraju je sve ispalo kako valja. 6kipa je odlučila da pre*e preko onog "pederi" i "pička vam materina", krene dalje i ostavi nas na miru. $e&ina njih je ve& bila pošla prema ulevaru, kada se to desilo. Ne znam šta je bilo tom puždravcu, najbalavijem i najsitnijem me*u njima, da zaostane i tako, nekako provokatorski bulji u atu. "ali...", promrmljao je ata nervozno. "Nemoj tako da me gledaš..." :linac je bio uporan.
/ onda je balavac izgovorio magične reči "/ što da te ne gledam!" ata ga je odmah složio čelom u nos. Fusna mu je pukla prave&i vodoskok od krvi, nisam nikad imao prilike da vidim tako nešto. alavander je vrisnuo i zateturao se unazad. $ideo sam kako njegovi ortaci zastaju dvadesetak metara niže i okre&u se ka nama. #očeo sam grozničavo da prebiram po džepovima traže&i najkrupniji kamen. )lanovi su počeli opet da mi se znoje a srce je ludački udaralo u grudima. Nekoliko dugih sekundi bio sam zanet tim poslom, kada sam konačno napipao jednu kvrgavu i golemu kamenčugu, vratio sam se nazad u nimalo lepu stvarnost. #odigao sam glavu i sve što sam video bilo je šest prete&ih silueta kako nam hitaju u susret. ;tigao sam samo da prozborim "6, jebi ga..." #rvo su saleteli atu, njih dvojica. 8n je najbližeg odmah pripalio u glavu i skoro ga nokautirao. )rugi je stigao da ga zaskoči i stali su da se makljaju. )ača je, onako pijan i raspomamljen, krenuo u susret nekom od tipova ali ga je ve& prvi udarac oborio na zemlju. Na mene je naleteo jedan zdepasti, rošavi majmun. 7rčao mi je u susret stežu&i svoje malene pesnice, lokalna verzija :vazimoda. :ad je prišao dovoljno blizu, zviznuo sam onu kamenčinu pravo u tu njegovu izbrazdanu %acu. 0aurlao je i poskočio unazad, za trenutak sam pomislio da sam mu isterao oko. Nisam imao više vremena da razmišljam jer je na mene naleteo njegov ortak. 0amahnuo je pesnicom pravo ka mom licu. Uspeo sam da izbegnem taj udarac, ni dan(danas mi nije jasno na koji način. 8češao me je po uvetu i to je bilo prilično bolno, ali mnogo bolje nego da me je drmnuo posred %ace. Ulične tuče daleko su od idealnih, uglavnom se sve svodi na gušanje, secanje, potezanje i prljave udarce, ništa od onog kung(%u sranja koje smo gledali u %ilmovima o rus Ciju. U skladu sa tim, ja sam mog napadača povukao za rukav jakne, tako da je on, izgubivši ravnotežu, zamalo pao preko mene. Ni sam ne znam kako, pribio sam ga uz ogradu mosta, on se zapetljao i malo presamitio, levom rukom sam ga potezao za nezgrapnu jaknu, a desna mi je bila slobodna. #očeo sam da ga punim u glavu, a on, jadnik, samo se bacakao kao krpeni lutak. Ne znam odakle je
tada došao taj glupavi ose&aj nevi*enog ushi&enja i zadovoljstva, ali meni je itekako prijalo dok sam bembao tu nesre&nu budalu. 7oliko sam se zaneo, onako, čisto sadistički, da sam čak počeo da uživam. e*utim, neko je ipak rešio da mi pokvari merak. 8setio sam jak udarac u potiljak i sve mi se smračilo. 0ateturao sam se propisno ošamu&en, okrenuo se taman da se suočim sa klempavim debeljanom koji me je napao sle*a i da primim još jedan udarac, ovog puta u pleksus. #ao sam na kolena... ;enke su zaigrale oko mene a jedna od njih mi je pritrčala i oštar bol me tada zaparao u predelu rebara. #revrnuo sam se na stranu... io sam na zemlji, oboren. 0nao sam šta sad sledi. Nema više otpora. ;amo sam podigao ruke i njima pokrio lice. $aljda ne&e mnogo da me ubiju. ;tali su besomučno da me šutiraju, njih trojica ili četvorica. Njihov bes ose&ao sam po čitavom telu, udarci su se nizali jedan za drugim ali, na sre&u, nijedan od njih nije bio upu&en ka mom licu. (a... 1ekoh sebi s gorčinom. )akva korist što %e faca da ti ostane čitava ako ti istresu bubrege i polome rebra*
:roz koprenu od bola i mraka vidim da ata posustaje pod udarcima trojice likova, povlači se unazad, još je u gardu, ali pesnicu mu zuje oko glave kao veliki, pogani bumbari.
+ taman kad sam pomislio da &e ovi klošari da nas useru od batina desila se jedna neverovatna stvar. :ao 'eniks koji vaskrsava iz pepela, )ača )urlanac je poskočio sa kolovoza na kojem je do tad ležao kao odavno mrtav... ...+ iz unutrašnjosti svog kišnog mantila trgnuo svoje ljubljeno sekirče. :ao da se sve zamrzlo u tom trenutku. 0ar*ala sekira i ludak koji je steže balave&i od besa. Ja, onako zgrčen na zemlji i propisno prebijen. ost koji kao da se nekako ljuja pod teretom našeg pijanog ludila. + Nišava ispod njega koja kao da ne teče. / onda... / onda je sve ponovo krenulo. )ača je zaurlao, raspomamljeno vitlaju&i iznad glave sekirom kao čiča kome su mangupi orobili vinograd. "//////////////555" 7ip koji mu je bio najbliži, potpuno izbezumljen od straha, okrenuo se da beži, ali bilo je kasno. 7upi deo )ačine sekire pronašao je put pravo do njegovih le*a. olelo me je samo da to gledam. Nešto je strahovito puklo ?jedno, dva ili tri rebra...@ a lik je ispustio takav užasan krik od koga zamalo nisu popucali prozori na obližnjim ku&ama i srušio se na as%alt kao da je presečen ra%alom iz mitraljeza.
8stali su zajebali da nas mlate i okrenuli se ka )ači. Nije im bilo jasno šta se doga*a ali stvari su ve& počele da se kre&u svojim sumanutim tokom. :ada je ludi )urlanac uleteo me*u njih i stao da ih mlati, mislili su da su naleteli na inkarnaciju 7asmanijskog Favola. Najhrabriji me*u njima, onaj krupni bilmez sa klempavim ušima koji me je tako gadno udario u glavu, mislio je da može da iza*e na kraj sa poludelim domorocem iz )urlana. ila je to loša računica. :ada mu je prišao dovoljno blizu, )ača ga je zveknuo sekirom pravo u %acu, onako slepački, iz sve snage. #regršt zuba proletelo je tada kroz vazduh i rasulo se po ulici. ;a razbijene obe usne ispuštaju&i mumlaju&e zvuke, klempavi je, ostavljaju&i sluzavo( krvave tragove, pobegao u pravcu ulevara. $idevši šta se desilo sa najjačim i najagresivnijim članom njihove družine, ostala bratija nije čekala da im )ača sekiretinom objašnjava naravoučenije, ve& je, povevši sa sobom 2ospodina +spravljena Ce*a, uhvatila šturu preko mosta, prate&i svog osaka&enog predvodnika. ;tao sam na noge pridržavaju&i se za ogradu mrskog mi mosta.
#revod 1airytale of +e2 3ork , The Pogues, /leksandar lagojevi&, list 99#ressing99 br. GG, decembar HIII.
8se&ao sam se bedno i promašeno. #itao sam se opet i opet zašto mene stalno sale&u takva sranja, razmišljao o tome kako to, jebi ga, nismo krenuli zaobilaznim putem ali i o tome šta bi tek bilo sa nama da )ača nije odlepio i počeo da deli pravdu i zauške svojom zar*alom sekirom. Negde pred zoru sam zaspao. 8breo sam se tada u košmaru koji ne&u zaboraviti dok sam živ. urija mi dolazi na vrata i mojoj kevi pokazuje nalog za hapšenje... )ok mi, kao u američkim %ilmovima, drotovi izriču prava i stavljaju lisice na ruke, u uglu sobe, na dotrajaloj %otelji vidim mrsku pijanduru ejna kako ispija svoj ajriš krim, i kroz krezubi osmeh mi na iskvarenom srpskom kaže "jebo ši še, šinko..." / zatim počinje da peva onu istu staru dobru stvar, neobično prikladnu za ovu situaciju 4ave cursed$ bled and s2orn 5umped bail an landed up in jail
:limaju&i glavom u ritmu pesme i pevaju&i uglas kao irske seljačine, veseli drotovi me voze kroz grad u zadnjem sedištu legendarnog plavo(belog stokeca dok ja urlam "Nisam ja, keve mi5 7o je bio )ača5 $atajte njega, pizda vam materina pandurska5" / oni mi se cerekaju i pevuše am going$ am going$ /ny 24ic4 2ay t4e 2ind may blo2ing am going$ am going$ 64ere t4e streams of 24iskey are flo2ing...
#ritajio sam se par dana.
7o je bilo sve. $ojvoda je još malo zurio u mene. +zgleda da je čekao da mu ja malo pojasnim neke stvari. /li ono nešto što sam ose&ao te grozne večeri, onako isprebijan, bulje&i u pla%on svoje sobe, ponovo mi je steglo grlo i sprečilo me da izustim ijednu reč. Na kraju, dotukavši kriglu Nikši&kog piva, podigao sam ruku i pozvao novu turu. 2azda 7oni koji je bio za šankom klimnuo je glavom. $ojvoda se isprva zbunjeno uzvrpoljio, možda mu je bilo neprijatno, ne znam, a onda počeo da mi priča kako je trpao neku sponzorušu koju je nekako uspeo da is%olira da je lovator. :ad joj je ujutru dao pare za taksi, umalo ga nije ubila... ;lušao sam tu njegovu bizarnu dogodovštinu, zamišljaju&i kako se po )urlanu i ostatku grada raspredaju priče o ati i meni kao poslednjim pičkama. 0ure&i kroz njega, kroz zid ka%i&a, kroz jebeno sivilo grada što se kao pustinja protezalo i levo i desno, u lažni beskraj kome lagano ističe rok trajanja, u tri pizde materine, počešao sam se po onom mestu gde me je one no&i zveknuo klempavi debil. #od prstima sam osetio blagu oteklinu. Niz vrat mi je prošlo nešto kao talas nelagode. /li, kao što rekoh... Nisu udarci ono što boli. $e& poniženje.
Dejan Stojiljković, decembar 2003.
