Vše ola koj u v aote oašje u ovo kjz alaze e a ojoj luta ea Mooo Hypochondau, aejko ekta X veka Po o ooo ot o oaa SUNCE, TROUGAO, ORAO LAV GOL JAGNJ lka takođ takođee až až AUNA PLIKANA VGANJ, KADUCJ, GUKU U oe ue olče auje a ažavaue tuje oee u alej
. K. KUER
ILUSTROVANA EKPDJA TRICIONNIH
SIMBOLA Preveo Slobodan Đorđević
Sadržaj Uvod Encilopedia Glosar Bibiorafia
tamoamo imeđu njih Iako simbol hvata i integriše apstrakcije i postavlj ih u delotvoran kontekst, on može da bude delotvoran i na više raina u isti mah, a ne samo na jednoj amblem, ili atribut, obično oslikava nešto konkretno, ali može i sam da otelotvori neko simbolično svojstvo tako atributi i amblemi bo žanstava mogu da budu i simboli vaseljene, njenih akona i funkcija. Tu je u velikoj meri zastupljen sinkretiam Jedan simbol ne mora da nastane ni i kojeg posebnog ivora, ali može da se prilagodi raličitim dobima, religiama, kultovima i civilizacijama, odnosno da bude prijemčiv a njih. Isključivost je karakteristika primitivnosti i nerelosti simbol je uključiv i ekspanivan, te mnoge i ralične primene istog simbola mogu postati ambialentne ambialentne ili ili poliva lentne u skladu s njegovim sporednim vezama Jedan simbol, isto tako, može imati i eoterično i egzoterično nčenje, tako da najočigl najočiglednije ednije i najuobičaje po tpuno i može da bude tek poluistina : simbol može nije tumačenje nije nužno potpuno i da otkriva i da skriva Veliki deo simbolike neposredno se od odnosi nosi na dramatično međudelovanje i sadejstvo sadejs tvo protivstavljenih sila u dualističkom dualističkom svetu manifestacije, na n a njihove karakterisike koje su u opreci ali se takođe dopunjavaju i uravnotežavaju, i na njihovo konačno jedinstvo, koje simbolizuje androgin ili sveto venčanje O su ira živonog jedinstva, koje predstavlja središnu tačku celokupne tradicional tradic ionalne ne simbolike. Kao što drvo života koje je osa objedini objedinitelj, telj, i koje je ili imeleno ili se stalno obnavlja - stoj stojii u središtu raja a i i vrela kraj nje govih korenova ističu reke života, tako se i čovekova misao i stremljenje, ote lovjeni u mitu i simbolu, usredsređuju na jedinstvo i život Po tradicionalnoj simbolici nebesno je praiskonsko a emno tek njegov odra ili slika u višem je sadržano načenje nižeg Nebesno nije samo pra simbolu onu neprolanu moć koja je ostala ostala iskonsko nego i večito, podarujući simbolu delotvorna tokom vekova i koja je i dalje delotvorna do te mere da evocira ose ćaj svetog i vodi nekoj moći inad nje same Sibolika je bitna a ljudski um njeno ignorisanje je obiljan nedostatak; ona je od osnovnog načaja a mišljenje a savršen simbol treba da adovolji svaki sva ki vid čoekov njegov duh, intelekt i emocije. Sv religijski obredi imaju imaju simboličan simb oličan značaj i svojstvo, bez čijeg raumevanja postaju postaju prazni prazni i prano vern U ceremonijalu postoji obuhvatna simbolika stava i položaja tela, na primer mudre i položaji ponine molbe ili pokornosti, simbolika pravca koji se zauima pr prii moitvi i bogoštovanju, simbolika vuka i pokreta pokreta sv sva a ta simbo lika je duboko smislena i utkana u tkivo ljudske prirode i potreba Kao što dekan kanonik Ing veli a simbole »Ravnodušnost prema njima nije, kao što su mogi pretpostavljali, nak prosvećenosti i duhovnosti Ona je, u stvari, nedrav simptom « Mirča Elijade vidi u vaspostavljanju vaspostavljanju simbolike priliku da se moderni čovek olobodi svog ulturnog provincijalima i iznad svega, svog istorijskog i egistencijalističkog relativima« O braac usvojen u ovoj enciklopediji enciklopediji sastoji se najpre u tome da se d gene raliovano li univeralno tumačenje u kojem se prihvata jedan simbol, a atim da se partikulariuju ralične primene tog tumačenja u raličitim tradi cijama, kultuim i geografskim Tamo gde nijedna tradicija nije posebno nanačena, tumačenje ukazuje na prihvaćeno načenje datog datog simbola gde god se on javlja
Ilustrovana enciklopedij en ciklopedij a tradicionalnih simbola
0
A Andog LFA. blcije Ošćenje ncjacja Alhemska ta
dica u magnm op duša se čs panjem, menjajuć oju od ce peko se do ele Bdistička alucje p ncjacj monaha pedsajaju spanje njegoe seonjačke pošlo s Hšćanska nenos lavabo, sešenkoo panje uku, označaa: Umam padom uke soje Islamska ažan obed; poaak čoe ko paskonskoj čso. eroli Okenje slazak dua neesne po
uke; neeska odežda
ha RAGULJI kacija U sedozemnm zemljama pedsalja
žo besmnos; plaonsku ljuba pouče nos ošo ma bele cene ceoe nazna čaa žo sm sm ponono enje o su joj šc mesečeog spa Egipatska tradicia solaa ponono ođenje esmnos; esmnos; ncjac ja; nenos Amblem Nej Hebrejska do sm, seo do šaoa od sasanka. Besm nos moalan žo nenos. Takođe pogebna, žalos. Hrišćanska besmnos moalan žo edna adcja nagoešaa da je noa kuna bla načnjena od akacje s dosukom nameom zgaanja ugu košćena seog he bejskog da kvamarin . RAGULI karijus . ZODIAK sira M la Hrišćanska tradia žena odežda
bea halja u koju je Iod obukao Hsa njeno belo plano pslja čsou čednos, kao šo msnk kaže Ubjel me
aros eočaa dug le ez odmoa da-
leke okeane; pedskazuje loše loše eme snažne eoe. Može da oeloouje dušu mog monaa, pa soga njegoo ubjanje donos zlu kob em Hšćaka tradica smbol Hsoog sadanja že; ks s pe alemoa oslkaa
njegoh pe ana
la oek p pncp z kojeg se pos
od Aa omega pedsaljaju seukupnos, čeak kaj; popu nduskog sloga AUM OM, smbolzuju ča aspon zukoa, a bes
ool Alhemijska tradia aqa itae kao
soemeno aa oda zduženje suponos; coincidentia oppositom; muško žensko, akno pasno kako u onom ako u za oom sanju oja Gočna al česos mudos ose
ćena Zesu Jupeu.
maran Mološk ečno ajn ce koj sm
boluje besmnos; eu enos posojanos u ljuba UKn UKn se cen amaan pnos lunaom zecu o sekon Meseca
mik Hrišćanka tradica plano kojm su
Hsu ezal oč u sudnc kacga Hsoog ojnka mpula Hrišćanka
tradicija označaala obaljeno hodočašće uKenebe. nadema IRLADA nanas Plodnos amblemKbeln; amblemKbeln; ananas na
u kolone je abu Maduko
ndrogin Paskonsk Paskonskoo sašenso sašens o celo celoos os
coinidentia oppositom ezuslono sanje auonomja au onomja poaćen aj aj pono ponona na sjednjenos paskonske muške ženske sle sjednjenos neba zemlje, kalja aljce, koj od doje posaju jedno, seoac semajka Velko deo u al hemj je saanje sašenog andogna aspo saljanje celoos ljudskog oda. Smbo u mu muškoženska gua, glaa s da lca, ka ljem kaljčnm, l cenokožac sa ženom elknjom. Od bogoa su smbol oog sanja jednsa andogn Zuan, pes jsk bog bezgančnog emena; u gčkoj mologj Haos Eeb koj su sednjeg oda, Zes Heake česo odeen u žensko; naKpu naKpu Aoda s badom Dons ma ženske ce; knesk bog noć dana je andogn a sašenos andogna akođe ped saljaju smbol jnjang jnskojanška duhono odae odaena na soenja« zmaj enks kl kln n od kojh sako može b jsko janško l jn skojanško U hnduzmu posoj šakašak a ela zesnh bogoa, osobo Šno, pkazana su kao pola muška pola ženska U šamanzmu p ncjacjskm sečanosma kos se ANVTIZAM . o Val Asaa su an dogn pema am mdašma, Adam je an dogn, a u laonooj Gobi čoek je pobno bo dopolan U duge andogne smbole spadaju loos pamoo do, s, sela, lenge, ačka u kugu, anseszm, zmja skaabej
nđe nđe e e
nđeli Božji glasnici posrednici između Boga
i oveka, neba i ovog svea moći nevidljivog svea prosveljenje Deve je horova anđela: serafim, heruvimi presoja, gospodsva, sie, vlasi, glavarsva arhanđeli anđeli Angiri u hindzmu akođe su glasnci zmeđu bogova i ljudi U isamskoj simbolici osam anđela soji oko Alahovog presola, predsavljajući eiri glavne i eiri sporedne srane svea Anđeoski simboli su plameni maevi, rube skipri kadionici, muziki insrumeni jijan. nk Egipaski simbo živoa svemir sve živo i
ljudi i bogovi klj za znanje miserija i skrivena mudros moć auorie zave. Ank je kombinacija kombina cija muškog i ženskog žen skog simboa, Ozirisa i zide, sjedinjenje dva generaivna generaivna prncipa, neba i zemlje. Takođe oznaava besmrnos, živo šo će doći, vreme koje ima da dođe Posoji i hipoeza da je bio oblik dea živoa, nosno da mu je ova mogao bii venos a ks proeza nje u dužinu i širinu, šo će reći od beskonanosi do prosora, a možda je predsavjao dizanje sunca iznad horizona. U rci je Maa, boginje isine.
iijova
Phosopha
vka, itacij dro jdi njog mko i žkog pncipa, pncip a, ij ij j poovn jdjnj matao za vh cilj alhmj - vai vai za v i cij jdkog pgća.
rformaa iz
hinduskoj nonimnos U ikonogafiji osobio hinduskoj
može simbolizovai gubjenje ideniea pa oud aprpciju u božansko nilopa maka ada božansvo se
može javii u obiju aniope Egpaka žrvovana Seu ai akođe može da predsavja Ozir i Hora kao Seove proivnike Evopka maoaka lunarna živoinja, povezana s velikom majkom. Headka pomama snaga pasnos Prikazuje se s gavom heradikog igra pom košua repom jednoroga e kljovama na njušci Hdka amblem ivin anilope vuku Somina i Čandrina kola Pavana, bog verova, jaše na aniopi Sumekoemka: oblije Eaovo i Mardukovo EaOan je »aniopa pod zeog okeana »aniopa Apsua, anilopa svara bik, bivo ii krava mogu uzei na sebe zmajski vid anilope. unaa anilopa posvećena je Asari.
Ađo Gao ožji gaik i poksa dva vo avsilj b isamsk iia XIV vka
đeli Jedan od redova ANĐEA (v. o)
Mihailo gasnik božanskog suda pikazan je kao rank s maem Gayro, gasnik božanske miosrdnosi drži ljijan u prizo blagovesi Rafae božansko isceljenje i saranje hodoa snik je sa šakom i ikvom rijel, oganj Božji, prorošvo i muos, dži sviak i knjig amuel je videac videac Božji ofije epoa Božja Zeadkijel pravda Božja sam ima ei arhanđela koja nasanjuju nebesa ispod presola jes v. ZODAK
Svik pino na da fig aat bogij ti i vtskog potka potka koja ci dži k
Aemizi Aem izi ie ikl rtemizija Gk ici posvćn Art
idi Iisk nsi lunrni noćni ivotni prncip uz hrizotnus o uši solrni dni princip. Kiesk dostojnsvnost jdn od os drgocnosti spida Eisk ic sol rljv
so dostojnstvo gospodstvo i oć Gčk z štitnič i blgonlon oć sk zlo otrov. sibo lično dć povzno s šere Sitso sibolično
nsi vido bonstv nročito s Astroto ili Astrto oj j obično prdstvljn o votivn drvn olon postoji i hipotz d j 1ičo ili bl bog dvć šo Fliči uši princip pond tribut
Stuov bl hrišćnsog sv Fo Bšto vn.
2
trjno prijtljstvo dugovčnost i bod stost (uv j zln tođ svšn svšn čov oj ojii s pri lnj ngodi li ponovo podi Jsk istintost. ost. Kiesk dugovč i odnost istint nost dtinjs ljubv zis szon s šlivo i boro jdn od t prjtlj zi bl Budin gospodinznlc usprvnog drnj li iznutr przn i srn. Bbus s sd čvo rov nznčv sd stpni nicijcij i invo cij Bbus i vrbc sup prizuju prij tljstvo bbus s drlo j dug ivot i srć volj uš sil at Autoritt usrvjuć volj
S čić o tributo bog groovni i donl zjdnču sibolu. Jsk i ci tvoi čić obncij uš i ns oći dobr ob Kelsk: trbut Suclusov Kiesk bt i dto su tributi Ligung bog groovni aton Autott U ndijnsoj sbolici iz
urla v
jdnčn s zno i bolo
zaleja rolznost o Kiesk i
azilisk v MI I
c: ns ljupost vli sposobnosti ođ trgčn cvt izrsto iz rvvh suz što ih j prolio ni dč og j svirp ćh prtvoril u uvicu ždaja U hrišćnstvu Đvo trovč ljudsog
rod. V. isto to OLOŠKE ZVER.
edro Čsto s upotrbljv o sibol lus
p otud tvorn oći rsplod i sng Lobnj i urštn bdrnjč prdstvljju dv ivo urštn tvo izvorišt glv i rst nčij oći posl srti posduju gijsu oć odvč ivotnu silu i n tj nčin su sibo sri U Egiptu j bdro bi ili nilsog onj lič nog Sto v Dionis j izišo iz Zvsovog bd. eemot v. M I
a Eisk ici duš przn o
ptic odnosno o ptic s ljudso glvo
adem Dvičnstvo sotvorno jonsupru-
zštit unj (pošto (p ošto s seli luk Mgijs zštit tr d slično irš
srć ođ vesic iscis oj u utnosti čsto ouj dvičns nbs cric MADORLA (v. to) Ko p u godini cvt u j "budilc p otud bd prizuj bdilštvo tođ prdstvlj uilnost dr i tnnost Fiisk ici otc svg prolć ovzn s rođnj Atijvi pošto j poto iz uših polnh orgn ndrogn Kibl ebe= _ sk sd probudti s i bdti ić sk bons nlonost i odobrvnj Čistot Bogorodičin Isk nbso drvo. Kiesk ns pot čvrstin u tuzi bdilštvo.
elo v B
adan Duhovni i svtovni utoritt.
eiletlije v. K
alsammelem Ljubv siptij podl
i ićsk ic: b ristovog
eltak Austrlijs doorodč siboli
pdj u nbsnu oć svtlosti.
eril v DI ešana aljina Clovitost intgno clo
vitost jn trdicij otud rzdrti tu hljinu znči rsnuti s trdicijo odnosno prinuti j U hrišćnstvu bšvn hljin j sibol ri stovog strdnj
strdnj i sv Abozij.
ik
ljavao u obreda dosovskh serja u c vlzacjaa kaeog doba e a cjacjsk dadovo svečaosa kod ausrajskh doorodaca U Idjaaca je evokacja vkog duha spoljašj zak pleeskog sveoca k Abv Abvale alea; a; občo ušk prcp u prrod solaa geerava sa posvećea sv bogova eba rodos uška raspoda saga; kraljevsko dosojasvo kalj o akođe sbozuje zelju e vlagu kao prrodu oć kada posaje luara kada ga jašu bogje e seca popu Asare Evrope pr čeu ozačava kroćeje uške vojske vojsk e prrode Jahaje a bku l kola s bčjo vučo akođe su soaoračk arbu u vez s bogova eba epo gode suca rkaje bka predsavlja grjavu kšu plodos Oelovljujuć raspodu oć poveza je s oplujuć slaa suce, kšo epogo epogo-do grljavo ujo, pa oud kako s prcpo suvoće ako s prcpo vlage. Bogov eba eba vreeskh prka se u vdu bka jav ljaju od ajrajh spoeka a s ja je česo prkazaa odgovarajuća bogja kao supru a Na vovaj vovajee bka aurobolju aurobolju alaz se u oboavaju Aja Mre e u drev ovogo dšj svekovaa Sbolka bka uobčajea je u sv suersk sesk kulova Čovekbk občo sra sra sredše, blago vr aa; o odvraća zlo deluje kao apoopejo Bčja gava ajvaj deo jer sad vovo pr cp ozačava rtvu . Usrćeje bka a Novu godu st je ze rođeje voe voe se Buisika aicia bk je orao sopsvo ego, arbu je Jae boga rvh koj poekad a glavu bka l bvola Egiaska bk Aps bo je avaar Ozrsov drug vo suga Pahov« akođe oboava u oblčju Me vsa l Meera sveće solao Rau koj kao bk ebesk svakodevo obreejvaše bogju eba Nu Geb, bog zelje, bo je bk bogje bog je eba Bedro bkovo blo je falčka og ogaa Seova Seov a kao plodos plodo s saga Seve pol Gka arbu Zevsa kao boga eba a Dosa koj je bo roga roga poekad ao gavu bka k ad a b bo afesacja uškog prcpa. Posveće Posejdou čje vo oče u Efesu behu bkov ao ao oć vlage bo arbu Arod Hebejska avee je b av bk k zraljev e je bk sla Jahveova Jahveova Hiuska saga brza plodos; reprodukva oć pro prode. de. Bk Nad je preoso sred svo ve čuvara zapada koj jaše bka. Bk je abu Agja slovog bka« oblčje koje uza dra d ra u svo svo vdu plodos. Takođe Takođe vovo dah Ad, sveobuhvae Moć koju podaruje Soa česo se zjedačava s bkovsko o. Rudra se sjedjuje s bogjo avo. Hišćaka dvlja sla abe sv Evsahja
ee ee ree v v Bgdu d u VEC PICI lka baem zvanu
psk dvau kruga. kj sbzuu skranu ns sv sb
Dvn rs plsač bn ppu plsača na v ns pčau d nksa u si ah su s pkaval pl vlg ga.. " ga " ml ml sa sa« « . slzvang slzvang bkom
Blk Bl k Biv Bivoo
mčeog čaom bk, sv Tekle raka da sveta; po plodost m je geeratva moć povezaa s Mesecom kim oblacma Bo prva stvorea žvotja, koj je smrto Ahrma; z jegove de prozla je klca sveg kasje stvo reog Kka: bogov bkov s božaska moć saga Kod da je bk sce a krava zemlja Kka: jeda od žvotja dvaaest zeh ogaaka Moka velk bog Žvova bog zemlje zemjotresa »U bkovma mljotresa žva« (Homer) U ekm se drtvm smatralo da bk zazva zemljotrese tme t me to seb abacje emlj a rogove, pi čem se čje jegova rka Či se da a Kt predstavlja reprodktv sl prodi Mraka sola bog; žtvovaje bka blo je glava svaost mtrazm Takođe predstavljao pobed ad čovekovom žv tjskom prrodom žvot posredstvom smrt Bk lav zajedo smbolzj smrt Rmka atrbt Jptera kao boga eba; žrtvova Mars; atrbt Veere Evrope kao bogija meseca; Evrop, svojstv zore, preko eba os sola bk Skadavka atibt Torov posveće rej Sumrkomka: ebes bk zorao je velk brazd ebo Rama, Ar Adad, koj ja a bkovma, jes »ebesk bov«; Mard, l Merodah, postoveće je s Gdbrom, »bkom svetlost« ce, Ell l Ek, jeste »dvlj bk eba zemlje«; , la bog, take zma oblčje bka; Teb, hetk bog sca, zma oblčje bka; bk je vd Eaa kao gospodara magije često je smerskoj metost prikaza kako d dovratke; srjskog ečaskog Vla l Vela, solaog boga plodost tla stad, smbolzovao je bk; s akadskm »bkom smeiteljem« otpočje zodjačka goda Krlat bkovi s dhov zattc Zodaka: Bk, Tas, sča je smbol tvoo vaskrsavaje proleća Be Popt drveća cveća, smbolzj smrt sksće; žvot sl; žvot cikls mbolka bija cveća tesoj je vez s velkom majkom, bogjom zemlje, plodost rastja; take je povezaa s plodoć žvotodavh voda; mezgrovta bljka je materstvo Bljke dveće često se smatraj mtskm precma občo s poveza s kltom Meseca Blje l cveće to raste prolvee kv boga l jaka predstavlja mistčo sjedijeje čoveka bljke rađaje žvota z srt, tok žvota z jedog staja go pr. ljbčce s kle z k Atjeve; peca pe ca trave z tela Ozrisovog; ar z z kv Doive, sase k Adove cee rže kv Hrstove Bljka P udu je keskoj smbolc bljka besmtost haa tao-
4 žvot; božaska esecja; žvotodava moć ve lke majke; žesk prcpokeaa; samosvetleće; cjacja; ko vaseljeskom žvot; pravda Msllo se da astaje prodrajem mje bse koljk, pa je smatra za sjedjeje vatre vode, a obe s oplaj e sle, te tako aačava aačava reje poovo reje; plodost akođe smbol sm bolzje zje evost, čstot, čstot , devi deviča ča stvo, savrstvo, smeost smeost poče prirod. »Plame bser« sjedjeje vatre vode) je stjačk »bser savestva« Treće je oko Š vo Bdo krstalzacja svetlost; trascedeta mdrost; dhovo prosvetljeje; d hova svest keskm ZMEM (v to) je, prema jedoj hpotez, l »bser oćosjajk«, Mesec, koj gta zmaj svetlost, l grmljavsk gromor z kojeg zlaz plame mje, jer bser zbljvava zmaj od eba Prkazje se sa zmajevima kao gospodarma voda čvarma blaga Kao bser savrestva savrestva«« je, sa zmajem, dhov dhovaa ecja svemra, a prosvetljeje; take ozačava otvaraje razvoj čoveka potraz za prosvetljejem Bel bser« je »teko stecvo blago«; dh; prosvetljeje; mdrost; »mogocjeo zo bsera« Droba bser ma st smb lk kao »plamei bser« svojst potecjal ost otvaraja cveta svetlost Budka da jedo od osam blaga; srce Bdio, čste amere; bdć Bdo eće oko, »plame bser« je krstalzacja svetlost; trascedeta mdost; dhova svest; dova esecja svema Goka pad greh, potoje spaseje Grkormka: ljbav brak amblem Arodte/Veere, »gospe bsee, koja je potekla z voda Hduka: a, sjaj beleg, »pame bser« a čel Švom; treće oko; trasce deta mdost; kristalzacja svetlost; d hova svest; prosvetljeje Hršćaka spase je; Hrist spastelj; reč Božja; krteje; skrvea oza ža za spaseje, »ogocjeo zo bsera«, ser a«, rad kojeg čovek mora da zaro vode krteja skob se s opasostia Takođe devčasko mateistvo; čstota; dhova mlost. raka spastelj, davalac žvota, rođeja smrt; dgovečost amka božaska reč; ebo Kka: jsk, žesk pricp; besmrt ost; potecjalost; dobar predzak; eza geije O bse pkazaom sa zmjem v »pla mei bser« »bser oćosjajk« gore Sumr geeratva tva moć voda Tao komka geera ka »ljateć bser«, »bser potecjaost« »br oćosjajk« s jske moć voda l ao pravljaje vodama sa svm jhovm potecjalostma »Plame bser« smbolzje čovekovo tragaje za stvaoć; dhovo otvaraje; dožvljaj svetlost
Blago Blan Blanc/d c/doje oje
bio ii bizo osikaa aprirodu moć sagu iu ihor Taosta: ao Ce jae bioa ii oa a jahao je zeeog bioa kada je esao a zapadu. Jahaje bioa je gospodareje oeko om ioijskom pirodom Bio poekad zamejuje oa a »Dese sika sjajiaja oa gde je kao epreporođea priroda, ajpre po puo c pa se u procesu prpiomjaaja poseo prikazuje kako posaje se j dok sasvm e esae a deseoj sii go ragaje za bagom ma dosuku sm
oiku raga e za zemajskim bagom, popu zaa ii dragua obio skrieim u peći ii pod zemjom ije proaaeje doosi kuje i mke i ada je pohepa moi doodi do koaog rasapa ii se pak raga za duhonim bagom, simboom ezoeriog zaja ii prosejeja za srediem, izgubjeim rajem, graom id a meu uaju ema i zmajev o predsaja oekou poragu za sopseom praom prirodom i okaje oe Obio je apiroda pomoć poreba da bi se sadae kuje i emai poo su paja i ogedaje ui za duhoo posiguće poo su po sebi oekoe moći e dooje bez baskog sa
sn a na v ns] vaz s pa
XV va sraž savnsva g za una svs
lto Primjia zeja aopjea obreme
jea opođujućim odama izorie i poecija podosi i rasa akođe predsaja primi iog i epreporođeog oeka V. iso ako AKA lizncidvojke Duaos. ebes iskoski bizaci, sioi boga suca da braa mogu predsajai de srae oeje prirode oeka deaika i oeka msioca ego i alt ego. eso su u epijaejs jeda pogubjuje drugog ada se jeda pkazuje seao a drugi ama simboizujujuć ru i roaoa da i oć seos i amu ebo i zemju maieso i emaieso, io i smr, dobro i zo de hemisere poaos mesec za pujeja i jedeja id. Mogu se osikai i kao doj krugoi ii suboi Bizaci pomagai pomagai pr Ai Ai Dioskur Dioskur skadiaski i eoski bizaaki bogoi pruaju zaiu od sihije Aa adca: obio rđao zameje Egpatsa: Oziris i Se su doje moći dobro i zo, u sukobu u i eu, bizaaka aja boasa, predsajaju samooo u, prosor ima judsku gau osi samooo a joj da ii i pera i podupie kama ebo eu kao bogija kie u obiju je ace ii u judskom obiju s gaom aice Gomsa Dioskui, Kasor i Poideuk eso prkazai jeda seao a drugi ama ose a gai kupoase kape de pouke asejeskog jajea iz kojeg su rođei kao siov ede i boga eba Zesa/upiera omu i em su ipii bizac u eprjaejsvu Hebesa Kai i Aej ako
a v ns rnan stau X va a prlm sv psl psl puvaa a »zapa, aš a vou š sm zu v v nč umf a vlastm žvsm prm
BB
i sav su braća u neprjatejstvu i poprimaju sim boiku sukobjeni bizanaca. Huska Ašvini ii Nasatje sveštenici i vida, svetost su i tama, dan i noć ojača i Večejača Večejač a kao sinov boga neba Djausa voze trokoicu koja simboizuje sunce na izasku, u pode i na zaasku, odnosno jutro, podne i vče obojica su dobroćudni. aska treći stadijum stabiizacije čovekovog razvoja. esto je jedan bizanac dobar a dugi đav i međusobno se bore dob nadživjuje ai rđavi ostavja tragove za u svetu. Maheka duh dvjak predstavja neku vrstu anđea čuva ra Mtračka figure bizanaca aphr, sa zubjama okrenutim naviše i naniže sunce su na izasku i zaasku, život i smt itd kaaska tetska Badr i Loki su u neprijatejstvu jeda dobar, dgi zao Tevtonske dvojne sie su Aki o Fus relgsa Savršenstvo kontempaci
ja meditacija. Posvećen Budi kao drvo pod kojim je on postigao prosvetjenje. oca Simbo utrobe princip sadržavanja i
ograđivaja U budizmu utroba buiske priro de. U hrišćanstvu predstavja spasenje i ambem je sv Jakova Staije. poputMAA KOPLJA odež Muški faički poputMAA
(v to itd AtbutMarsa Mitre iMepomene kao i sv. Lucje i sv Tome. ogomoljka [Mats relgsa] U Kini pred
stavja upornost pohepu kod Bušmana se jav ja kao podvaadija u Grčkoj je označavaa ga tanje matea a u hrišćanstvu prikazivaa mo itvu i bogoštovanje oje Boja simboizuje diferencirano mani
estno raznoikost afiaciju svetosti. Boje kojee odbij koj odbijaju aju svetost npr. narandžasta narandžasta žuta crvena aktivne su su tope biže one koje koje ap ap sorbuju sorb uju sveto svetost st np npr r pava, jubič jubičasta asta pasivne su, hdne daje, dok zeena predstavja sintezu obe skupine Co i beo su negativno i pozitivno i sve suprotnosti Svet1e i tamne boje upotrebjene u kontrastu simboizuju materija izaciju svetosti. Kao svetost, Bog je izvorište boje. BEL Nediferencirano transcendentno sa vršenstvo jednostavnost svetost sunce vaz duh obasjanje čistota nevinost čedost sve taštvo svetost izbavjenje duhovni autoritet Bea hajina ukazuje na čistotu čednost ii trijfdua nad puti nosi se u žaosti na Orijentu i kao tkva je upotrebjavana u antičkoj Grčkoj i Rimu Beo je povezano kak kakoo sa životom i jubavj, tako i sa smrću i sahranom. venčanju
strani život. ena u boj hajini takođe nosi notacije jubavi, života i smrti, kao deska des ka Afro dita Grobarica, Grobarica, skandinavska Freja ii Frig i tev tonska Heraja jubjena boginja smrti. Beo s cim i cenim pkazuje tr stadijuma inicijacije Beo s cenim je smrt Bei barjak naznačava predaju, pmre prijatejstvo dobru voju Alhemska traa: ema alba bei jijan jijan jeste žena, ženski princip mesec sre bro živa čistota nerazučene svetosti drugi stadijum veikog dea Astečka sunce na smira ju noć Bustčka gospodarenje samim sobom izbavenje Bea Tara najviši duhovni preobra žaj posredstvom ženske prirode ona što izvodi iz tame sužanjstva sužanjstva majka svih buda. Dska: nosi se u sveštenstvu i na krštenju Egpatska beo sa zeenim prikazuje radost Grčka: žaost jubav život i smrt Hebreska: radost (Prop 9 8 očišćenje sa. 8 Kabaizam: kna Hka: čista svest samoobasjanje svetost satva sat va uz uzazn aznoo kretanje manifes manifestacija tacija isto istok k Hšaska: pročišćena duša radost čistota devčanstvo nevinost bogougodan život svet ost čestitost. Beo se nosi pri svim svetotajnim obredima na krštenju krizmi, pvom pričešću venčanju, samti. Boja je svetaca nemučenika deičanskih svetica te Uskrsa Božića Bogojav jenja i Vaznesenj Vaznesenja. a. Beo s cenim je Đavo, čisti ište smrt aska svetost istok Keltska: zema bogja Keska: bei tigar zapad jesen meta žaost Maaska mir zdavje Mar ska primirje predaja Rmska nošeno povodom čega pogodnog ai i u znak žaosti. CRN Praiskonska tama nemanifestno praznina zo tama smrti stid očajanje zator pokvarenost jad seta poniženje odicanje ozbijnost postojanost. Co označava i Vreme okru okrutno tno neumo neumojiv jivoo i iraciona iracionano no i pov zano je s mračnim vidom veike majke, osobito kao Kai koja je Kala, Vreme, i s cim devica ma. Co ii copavo je boja haosa Na Okci dentu je co u vezi sa žaošću i opakim vido veštičuka, com magijom i cim veštinama. Boja KronaSatua takođe kao Vremena) broj 8. Alemska traa odsustvo boje pv stadijum veikog dea rastakanje vrenje opako siazak u pakao. Bustčka: tama su žanjstva Egpatska: ponoo rođenje i uskrsnu će Hebreska (kabalam) razumevanje car stvo Heralčka: razbortost mudost Hu ska tamas čuno i siazno kretanje Vreme mrači vid Kai i Durge. Hršaska kez tame pakao smrt tuga žaost poniženje duovn mrak očajanje pokvarenost nečastive veštine Liturgijs Litu rgijska ka boja za mrtvačke mise i Veiki petak aska: seve žaost noć nasuprot cveni dana Keska: sever jin zima voda kojač
17
RVNO Zni boj; pdsvlj Sunc sv bogov Mušk j j kivni prncip; v; sunc; kljvsko dosojnsvo ljubv; os; svkovnj; ss; vnos; ngj; zj nos; polno uzbuđnj; svdbn zublj v; zdrvlj; sng; kođ krv; kvoločnos kivnj z kvopolć; gnv; osv; mučnšvo čvrsin; v; plmnios.Mož plmnios.Mož d bud boj pusinj i popsiMljnj popsiMljnj li bojnj crvnim prkzuj obnovu žvo Cno s blm blm j sm cno s blim i cim pdvlj sdjum j Bogov su čso obojni cvno d bi incjcj incjc s nznčl npon moć svos l soln moć Ahemijk trdic muškc muški pincp cvn lv l cn zmj; sunc sum po; zlo; znin čk boj; ć sdijum sdij um vlikog dl e rben. Atek plodnos ko boj kv li l i pusnj zlo; pops pops Bdik dlnos; vošvo; živo rk kivni muški princp nsupo purpuom kljvskom psivno pncpu Boj Fb ko solnog j ko Prijp poznog pod mnom cvn bog Hebrejk (kbizm sogos Hindk dlnos; voštvo; ž von ngij; ds ko šnj u mnscij jug Hrićnk: Hisovo sdnj kv polvn n Klvij; ognj u pzou slsk Sv g du; vsk vnos; ljubv; moć; dosojnsvnos; svšnčk moć; sčnos; boj odo kdnl ko ppini vojnik vno j i boj mučnišv svpos Svc su u klnd oblžni cn slovim p oud »crvno slovn dn Boj duovsk sdmc mučnč k pznk Crno s blim nznčv Đvol; čsilš; sm Indijnk dos; plodnos; c vnlo dn nsupo clu noć Ketk smr cvn konjnk; sp Kinek sunc; niks ; lo; jug; dos; sć; njsćnj boj Mjnk pobd; usp Okenijk božnsvnos plmnšin Rimk božnsvnos; lic bogov čso su bojn cno. Boj B oj polon ko solog sol og iMs ko Semitk bog sunc Vl/Vl. LUBĆASTO Inlgncj; znnj; pobožnos; svj; zvnos; smos; pokjnj; ug; umnos; noslgij jd; žlos; sos. Hebrejk trdic (kbim temej Hri ćnk svšnčk vldv uo; sn pos; s; munos; pokjj Boj svMj svMj Mgdlin Rimk boj upiov. MO zmlj Hindk trdic svi pdo H1ćnk duo sm; uminj ovom svu ko boj ć vsk zjdnic) odcnj pokjnj; dgdcj. Kinek boj dnsij Sung. NAANDŽAO Plmn; v; skoš He brejk rdic (kbim sjj pnk i
Boje A VO Isin; nlk; okvnj; mudos; lojlnos; vos; posojnos; čdos; čdn nklonjnos; noklj gls; plmnios; zboos; bogobojžljvos; m; konmplcj poldnos. Plvo j boj vlikog bzdn vod ko žnskog prncp; ko nbsko plvno j boj vk mjk nbsk cc i sv bogov nb l nbsk moći np zuog zmj Tkođ j pznn; pskonsk jdnosvos i bzgnčni poso koji pošo j pzn mož d sd sv Tkođ lun boj. Bditik trdic poldnos nbs go i vod dol; mudos dmdu Didk i ketk bd ili psnk notik kršnj vom rko rik bu Zs/Jup Hunon ko božnsv nb boj Vnin Hebrej k (kbizm mlosdnos. Hindk plv kišni plš Indrn Hrićn nbo; nbsk isin; včnos; v; vos; boj Dv j ko nb�sk cc ndijnk nbo; mi Kine k nbs; oblci; zu zmj od isok; polć; dvo Mjnk poz npjlj URURNO Kljvsko dosojnsvo; csk svšnčk moć; pomp; ponos; isn; pvd; umnos; boj z obdnu službu božnsvim donjg sv Tsk pupu njvć slv Plnj) bio j boj zgšn krv kođ »krv pupu boj« (Hom) Atek i inknk inknk trdic vličnsvo; suvnos Hrićnk kljvsk i svšnčk moć; Bog oc; sn; smos; pokjnj Boj z koizmu dvn Rimk boj upiov SVO nulno; žlos; pošnos; ppo; smos; pokjnj. Hebrejk rdic (kb im mudos Herdik muk Hrićnk sm l bsmnos duš oud boj odć vsk zjdnic SRBRNO Msc; žnsk pincip; dvčnsvo Zlo i sbo su dv vd s vsljnsk svos Ahemijk trdic lun počš ćn fkcj« ZNO mbivlnno budući i živo i sm u polćnom zlnilu živo olovnom zlnlu sm;; kođ budući sm bu dući mldo mldos s nd vslos l podjdnko i pomn polznos ljubomo Ko mšvin plvog žuog kombincj nb i zmlj zlno sčnjv misičnu boju; kođ kombnuj ldnu plu svlos inlk s moconom oplinom žuog sunc dj mudos svojsvnu jdnkosi ndu živonu ob no usknuć Ko boj Vn Mku Mku ljubvnog p zlno j polć; podukcij; vslos; povnj; pod; j; obj; bć; mi Ko nzlos j simbol nskusv p oud ludosi nnos Povzno j s bojm vlnsk j boj. Zlno n plsku u zlno j mldi bog ž zln lv ili zlničovk zlničovk ond
B Bž Bž aa ea ea zdaju kao usmrt usmrt telj mlados mladost t lepote. Zelen barjak znač brodolom na mor A Aemij emijka ka ra dca: zelen lav l zelen zmaj je počeak vel kog dela; dela; mlad bog žta rast nada Bdiička: prolećno zeleno je žvot bledoleno prkazuje carstvo smt, leš sve što spada u svet mrtvh gipaka: Ozrs smbolzuje nezrelo, zeleno žto koje se pretvara u zlato boga sunca Ra He brejka (kabaiam: pbea Hidka: kao bu dstčka Hrćaka prolećno zeleno je besmrt nost; nada rast Svetog duha u čoveku žvot t jumff nad smrću trjumf proleća jum proleća nad nad zmom Ta kođe ncjacja dobra dela a u srednjem veku postalo posta lo je boja sv Trojce Bogojavljenja Bogojavljenja sv Jo vana Jevanđelsta Bledozeleno se jedačuje sa Sotonom, Sotono m, zlom smrću Iamka: zeleno je sve sveta ta boja Keka: tr-nenog zelen ost boja Bržt, bognje zemlj Kieka zeleno dobja stu smbolku kao plavo, pla vo, s kojm je j e zamenljvo u slučaju plavog il zelenog zmaja, proleća stoka drva, a vode Boja dnasje Mng LATN Suce božanska moć sjaj prosvet ljenja besmtnost bog kao nestvorena svetlost najvša vrednost žvotno gadvo; vatra; zrač nost slava durašnost mušk prncp Zlato sunca smbolzuje sve bogove sunca žtne bog nje bogove te zrelost letne evsovo zlatno že prvlač sve stvar k njemu za Homera ono je veza zmeđu neba zemlje; za Platona sunce razum lato srebro nce mesec dva su vda se vaseljenske stvaost A Ahemjka hemjka radica radica »esencja« sunca zemaljsko sunce zgšana svetlost; trajnost ravnoteža svh osobna meta la Pretvaranje prostog metala u zlato j tran smutacja duše; ponovno stcanje praskonske čstote ljudske prode gipaka: bog sunca Ra zlatnoo žto zlatn žto Hidka žvot svetlost sta smrtnost seme Agnjev oganj Idijaka zapad Keka: vatra svetložut ožutoo l zatno ŽUT Ambvalentno svetl žuto je solao; sunčana s unčana svetlost svetlost ntelekt ntu cja vera ve ra dobrota tamno tamnožuto žuto naznačava neve neve r daju ljubomoru ambcju gramžljvost tajnost vrolomstvo neveost ut l žut c barak označava karantn ut krst je naz načavao kUgu Bdiička radicija: šafran, boja monaškee odore, smbolz monašk s mbolzuje uje odrcanje, odrcan je, 'od 'odsust sustvo vo žudnje smeost ebrejka kabaiam lepo ta Hidka zlatno žuto setlost žvot stna besmrtnost zapad Hrćaka kao zlatno, sve tost božanstvenost objavljena sta »haljna slave; upotebljavano za praznke verskh stra danka Kao K ao mutnožuto, nevera prevara Jevre Jevre j jeret Juda Iskarotsk Idjaka sunce na zalasku; zapad Kieka zemlja sredšte metal; luna zec dnastja Cng
8
zelen označava besmrtnost Smatralo se da čuva telo od tuljenja odakle njegovo koršćene za mrtvačke sanduke njegovo prsustvo na gobljma apotropejon Borova ššarka je u oblku plamena falčka te predstavlja mšku tvou slu rodnost dob kob Bastje je zjed načava sa čgrom čgrom kao vrlogom vrlogom l zavojncom tj s velkm generatvnm slama gipa gipaka ka radi ca amblem Serapsa kada mu se kult razvo u Egptu Grčka amblem evsov Borova ššarka kao falčka rodnost bla je atrbut Donv i nalazla se na vrhu njegovog trsa tkodje ba amblem amble m Artemd Artemdn n Kao K ao proflaktčk, proflaktčk, bor je po vezan s Eskulapjem Japaka dugovečnost, a kao takav se takođe javlja s rodom belm košu tom Kieka dugovečnost hrabrost vernost postojanost u nedać amblem Konfučjev Ta kođe se prazuje rodom belm košutom Rim ka: amblem Jupterov Venern kao pra arb arb smbolzujee devčan smbolzuj devčanstvo stvo vezan je s Djan Djanom om takođe tak ođe je povezan s Mtrom Mtrom Semika ššarka je smbol žvota plodnost Do posvećeno frgj skom Atju supz mu Kbel Bosiljk Apotropejska ava upotrebljavana na pogrebma u mrtvačkm obredma
e e Pokom od galske reč Božćn sezon ge točak predstavlja tak okretanja Sunca o zmskom suncostaju smrt stare rođenje nove godne Poput Satualja, ona je povratak haosa praskonske ske tame da b se mogla začet ponovo praskon rodt nova godna rtv se vraćaju za th dva naes noć haosa, jer su brane među svetovma spuštene Svak od dvanaest dana predskazuje vremenske prlke za odgovarajuć mesec nastu pajuće godne Božćna sezona je svetkovna u čast umćeg boga, čj je rođendan 2 decem ba koga koga kao Tamuza, Atja Donsa, smbol zuje ankončna ankončna badnjača, koja se obredno sago reva na kraju stare godne, označavajuć smt me ponovno rađanje sunčane moć; ova vatra zgon smr svojom tvoom slom ponovo za žže solarnu moć takođe spaljuje svačj sta žvot stvara nov, omogućujuć počnjanje z nova na Novu godnu pepeo joj se razaspa po tlu z kojeg će nć no no žvot proleće Badnjak je od hasta rskog vaseljenskog drveta dgm rtualma rtualma u čast umrćeg boga boga Atjev je je Donsov Vodaov bor Bršljan obavjen oko badnjak je kna Dosova »bljka Ozrso va Svetla svetleće lopte na tom drvetu su Sce Mes zvezde u granama vaseljenskog det, a svetla mogu presavljat duše na mr tvačkm svetkonama Na Ajevom Donso vom dvetu bl su okačen darov kao prnos bogovma, al Vodanova jela davala je poklone
19
Božno Bož no do Be Besk sk
Dads p dcmbar, msk suncosa s ponom rođnm sunca, oduk načana proslaa u laom kulu mramu bo npobđnog nog des ts soct (rođndan npobđ sunca), kada su slosn moć rumfoal nad amom U Egpu s d ada kao Hor ponoo rađao bog sunca u Alksandr og dana pa dalo rođn Orsa U Valonu Sunc blo porod po rod sažđa sažđa Vrgo naka dčansk bogn bogn mak U skandnaskom mu Bald Bald s poal ao uoč 2 dcmbra Pr hrćanskom služnu ponoćn ms, usrdsrđn na asl, pal s sć a Maru slonou Drna obrdna obaa Da donla los ača čula s na nogom msu u ogom dobu Božnoo dvo Božn dv o Zmlno dr dro o msk sunco
sa Noa godna no počak sa počak Do D o pononog pononog rona bsmrnos rasko dro sa sma daroma ko noću sa Sako slo dua a sla s la prdsala prdsalauu Sunc, Su nc, Msc d ko sau u granama aslnskog dra Na bor posćn Au, Aargad Kbl, kačn su an a n srb ukras, o onca nca d, d , su pcu u granama žrn daro ododo poom dro dr o spalano Badn Badn drc bla la, la , pos pos ćna Vodanu/Odnu
ouao ksk og dugovčosti. a ovo saisko ai i poog XV veka dži brs erosi dugg živa ra
B Braća u npralsu su sukobln
oć ss am, suoć la ako no adsk raarsk r aarsk načn žoa žo a so s pouu pouu s osnanm pog pog grada nr nrko ko prdsalau kaoo paro supronos npr Ormu ka Ormud d Ahr an Vr ra ndra, Ors i S Roul Rm Kan A l olkloru ugosočn Erop Bog Soona bahu braća Smboluu nužnos su pronos u dualsčko oblas manfsac V so ako BLZANC Božu Grk trd scln psk
brak plodnos prolć slaa bogaso s l Kek ank prncp (dan od malobro nh ankh coa) mukos slos slaa luba dobra srća bogaso prolć mla dos srća Carsk c, a ko s prposa la da ga n doč ndan nsk sm pčl so poan s paunom Bd Snaga mužnos surnos rlo
doba na Zapadu saros na soku Bradu bo goa nba popu Zsupra dn umač kao sunan rak o s spuau na mlu a dug kao opluuću ku Bogn s bradom poppu Asaro Vnr Ml, po Ml , smbolu s mboluuu do polnos, ANDROGNA o) B EE Bv Budstčk trd s cronom
narom dna od r blagoslon oćk Egpt posćn ćnaa Haor Ha or Hapokrau Hršćsk k pos
Staać kadok vidu Borov iark a ovo dvo uisko sveti od o. sioi žvoodžasku o podost ogova. arad či sž kua taa pa
B Bo voćka spasenja s pčvscem listom vrlna srca i jezika vrlina ćutnje apansa drvo be smtnosti Breskvin cvat naznačava proleće ensku čar bak. nsa besmrtnost drvo ži vota vilinsko voće; proleće mladost; brak bo gatstvo dugovečnost; dobre želje Taosa drvo ivota u raju na planini Gunun koje podaruje besmrtnost i s kojeg se hrane aoistički geniji ili besmrtnici besmr tnici Breskva s feniksom feniksom je ambem i Vang Mu bognje drveta besmtnosti i nebeske carice Apotropejon; koštice joj se rezbare i koriste kao amajlije i taismani. Brs Hansa ada dostojanstvenost;
njegov veliki rast i raširene grane su snaga i moć koju Sveto pismo ima za vernike
Br Plodnost svetlost štiti od veštica i iste
ruje zle duhove otud brezova ast za zločince i ludake Sandnasa ona ada posvećena Toru Donau Frigi Poslednja bitka na svetu vodiće se oko breze aansa vaseljensko dro u šamanizu, a šaman uzlazi uz sedam ili deve useka na brezovom stablu ili motki simboliz simbolizujući ujući uzlazak uzla zak kroz planetne sfere sfere do vrhovnog duha Amblem Estonije Br v PL Br U mnogm tradicijama naročito u va
vilonskoj hinduskoj i pitagorejskoj broj je te meljni princip, pr incip, z kojeg proizlazi či či tav objektivni svet istočnik je svega i harmonija na kojoj po iva semir Osnovni pincp svemira takđ je u proporciji u plastičnim plas tičnim umetnostima te ritmu u muzici i poeziji U heretičnoj filozofiji je svet brojeva izjednačen sa svetom razuma Brojev nisu samo kvantiteti nego i simbolični kvaliteti (Nemogućno je obuhvati obuhvatiti ti ovde svu sin sinuu složenost pitagorejske i srednjovekovne hrišćanske simbolike brojeva u teološkoj kosmogonijskoj i naučnoj primeni Ga ada Sve je raspoređeno prema brojevima« Pitagora). Za Platona su brojevi b rojevi hamonija sv!ira za Asto ela je broj bio ishodište i, tako reći supstancija svih stvari a i, tako reći njiho njihov v afekcija i sta nja Nepai brojevi su muško a pai žensko »Nebesnim bogovima žrtvuj nepao nepao a zemnima pao (Plutar. Pitagorejski brojevi su i kvantitativni i kvaitativni. Hndsa brojevi su primaa supstancija svemira. Hansa do sv Avgustina i aleksandrijskih znalaca hrišćan ske brojčane simbolike bilo je malo za sv. Avgustina broj je arhetip apsolutnog. nsa nepa brojevi su janški nebeski neizmenjivi povoljni pov oljni parn parnii brojevi su inski zemi menjivi, nepovoljni.
ili kvantiteta. U taozmu simboizuje prazninu nebiće; u budizmu je praznina bestvarje u ka baliu bezmeđno bezgrančna svetlost ain; za Pitago Pitago je nula n ula savšena savšena forma monada začetnik i sadžatelj svega; u islamu je božanska esencia Takođe predstavlja vaselensko jaj praiskonskog androgna plenum Kao prazan krug pkazuje kako ništavilo smrti tako i sveu kupnost života sadranu u tom krugu te ima za jedničku simboliku s KRUGOM v. to Kao elipsaa predstavlja elips predstavlja dvema stranama uzaza uzazakk i si lazak evoluciju i involuciju Pre jedinice postoji samo praznina praznina ili nebiće misao kra krajnja jnja misterija nepojmljivi apsolut DN praiskonsko jedinstvo; početak tvo rac pvi pokretač zbir sv mogćnosti esencija; središte; nedeljivo klično izdvojenost; buja nje i dizanje, princ princip ip što prouzročuje dualnost a odatle vodi mnogostukosti pa ponovo konačnom jedinstvu Hbsa ada Adonai; Go spod Sveviš Svevišnji nji koji jest skrivena skrivena inteli inteligenci genci ja. Hansa Bog otac Božja trojednost sasa Bog kao jedinstvo apsolutno samo dovoljno. nsa anško; muško nebesno po voljno. Monada. agosa duh bog, iz koga sve nastaje esencija monada Taosa iz taoa se rađa jedan iz edan se rađa dva iz dva se rađa rađa tri a i tri se rađa sve . DV dualnost smenjivanje različitost sukob zavsnost drugost statično stanje uko renjeno pa otud ravnoteža stabnost odraz suprotni polovi; polo vi; čovekova dual na priroda; žudnja pošto sve manifestno manifestno u dual nosti jeste u parovima suprotnosti ao što jedan predstavlja tačku tako dva označava dužinu Binar je pi bro koi istupa i jedinstva pa otud takođe simbolizuje greh, odstupanje od prvog dobra i tako naznačava prolazno i kvarljivo. Dvogube životinje iste simbolike čak i ako su različitih vta npr dva lava ili lav i bik oba solarna predstavljaju preds tavljaju dvostruku snagu. hsa asuprotnosti nosti sunc suncee i mesec kraljica i da suprot kraj sumpor i živa najpre antagonističke ali konačo izmirene i sjedinjene u ndroinu Bda dualnost samsare muško i žensko te rija praksa; mudrost i metod takodje slepo i hromo sjedinjeni da bi videli put i išli njime. H bsa životna sila. U kabalizmu mudost i sa mosvest. Hndsa dualnost šaktašakti šaktašakti H ansa dve prirode Hrista boa i čoveka. sasa uh nsa jinsko žensko; zemno nepo voljno. agorsa duada podejeno zemno biće. aonsa Paton veli da je dva brojka bez značenja, jer podazumeva odnos ojim uvodi treći činilac. Taosa k'ua, dve determinant jinjang va je slab inski broj, jer nema sre dište
21 sneza »Tr je pr broj kojem je dodeljena reč 'se« rjada je broj celne, pošo sadrž poča sredn kraj« Arsoel). Moć broja a broja r r e niezalna i ono predsalja rojn prrod sea kao neba zemje oda; ono je čoek ao eo dša d roene žo smr počea sreda, kraj prošos sadašnjos bdćno r Mesečee faze d T e »nebesk bro ko predsalja pr edsalja dš, ao šo je čer čer eo on skpa čne sedam obrazj se sedmc a 3 x 4 je danaes, koje predsalja znakoe Zodjaka, mesece godn d ernar se može podel na dalnos jednso čj je zbr »ja" je broj aosčke smbolike jer ma sredšn ačk ra noeže. Brojem r se od seobhana božja rojed r ojednos nos oac, ma ka sn koja je dražena dražena jdsko porod porod Tr akoe ma aore na gomanog desa, er jednom l dap s mogućna koncdencja al rip sadrž zesnos moć, npr rp najeć Hermes rp pemen gospodar gospodar rp srećn osrv, d olklou se jajaj r žeje, r pošaja r prnca l rnceze ešce, sdje e (česo de dobre jednaa zla). Tr jedn Tr,, bdć jednako moš, može da smbolzje el broj goml, rp ra a akoe onačaa spnjenje Bezbrojna s roj sa bogoa moć a rojedna lnarna božan sa rojne boginje zazmaj sakno meso semskoj grčoj keskoj eonskoj relgj relgj česo s o razlčn do poencje, jednog božansa.. Glan smbol broja r je TROUGO božansa TROUGO . o a r sprepeena krga l rogla mog da predsajaj neraskdo je dnso r osobe akog rojsa. Drg smbol s rozbac er rojm rša rogb rom; rgram d. nae žo žonje nje s česo čes o ronoge, kao r Mese čee faze al ponekad, kao Francsko, na Me s s s r nća l roje ljd. Afička adca Ašan. Bognj meseca čne r osobe, de crne jedna bea. Ahemijka ear; smpor, ža so redsalaj dh dš elo Aapka (pei rojna b ognja predsaljena amka: Mana je rojna d r see dece, AIab, AlUza AMana koje s prkazane kao ankončne sele ameno sbo, odnosno sboi s goboma na rh. Bdiička: irana, r dagja, bda darma sanga Egipaka To je rp e rsegs Gčkomka Sdbna mojre koje s kao Mojra r jednoj Hekaa je rojna r ojna ernje s ka o Ernj a r jed noj, kao šo s o gorgone gorgone kao Med za. Tri s hare, gracje, grac je, srene, hore, hespede greje erber je rogla a Skla ma rep d r kčke Hmerno elo je sačnjeno od r raznorodna dela. Tr, čer nj ho ho zbr sedam posećen posećen s ro rod d ener ener kao carc rj seoa čer elemena. Orfčka smbo sm boka ka ma rjad bće ž žo o nel nelgen gen cja Hebejka: bezgrančna seos osešaa jća nelgencja. U kabalzm r predsalja
Bo
T g ndug v v Bn, Š v, nu dužn u u n v fu fu Adpuv u dnu i uku : vn uvn
e kn knpe, pe, n u pp gv
nv Hv A Hp. nv Hp. Duu Duu Senuf. f. uv uv pv u pude Senu uvn ununi ununi gn ug Egpnn Egpnn
Brjev razumevanje te trojstvo muškog, muškog, ženskog i obje dinjujuće inteligencije. Heečk vrhovna moć, »trsmegist«, triput veliki Hdk tri murti troguba moć stvaranja zatiranja, očuva nja otvaranja, održavanja i okončava okončavanja nja Razna su trojstva bogova Mesečeva kola trokolca Hrk sv Trojica, duša jedinstvo tela i duše u čoveku i u crkvi Tr su dara mudraca od istoka Hristu kao bogu, ca, žrtvi tri su figure u prizoru preobraženja tri kušanja odricanja Pe trova, krsta na Kalvarji dana smrti Histove, javljanja posle smrti, tri Marije te tri svojstva svojstva il il teološ teo loške ke vrline vrline - ver vera a nada i ljubav l jubav pk tr blaga su ogledalo mač i dragulj -istina hra brost sažaljenje Kek Bridžit je trojna trojna tri su blažene gospe i bezbroj je trijada često trojnih vidova istog božanstva T je posebno značaj broj u keltskoj tradiciji Kek svetin svetinja ja;; povo ljan broj prv neparan jški broj Tronoga je žaba krastača li p�ica na Mesecu V isto tako čk dole Mrk veliki duh, božanski tvorac, trojstvo je Sunca, Meseca i Zemlje bog prrode, prošlosti sadašnjosti budućnosti; um karakter i stas st as simboliz simbolizovan ovanii trima tri ma podignutim podignutim prstima Mekčk sv Trojca su predstavljena trima krstovima, jednim velikim i dvama ma njim Pgrejk dovšenost Skdvk evk Sudbina, kao tri noe, Mani, Naj, Nt koje takođe naznačavaju pun mlad mesec za jedenja tvtonskoj mitologiji Mesec je Sudbina, a Holda, lunaa bognja, trojedna je sa svoje dve kćeri Zec na Mesecu ima tri noge Tor je ponekad prkazan s tri glave a triskelion, ili trikvetra, simol je Odin/odana Tri je broj dobre sreće »Aler guten Dnge sind dei S vek bog meseca je troglav Sumerkem k trojstva su brojna U Kartagini je velika bo ginja, kao lunaa predstavljena trma anko ničnim stubovima Tčk veliku trijadu čine nebo, čovek, zemlja Tr je pi jak broj jer kada podel, preostaje mu središte, sre dišna tačka ravnoteže Janški je povoljan broj a i smbol mnogostrukosti: »Od jedinice je otekla dvojka, od dvojke je poteklo tr; od ti su potekli svi brojevi ETR Od četi nastaje pvo geometrijsko telo četir je prostorna shema li poredak mani festacije statično nasuprot kružnom i dinamič nom Celovitost; sveUkupnost; dovšenost soli dost zemlja red racionalno mera relativ nost; pravda Četiri su strane sveta godišnja doba vetra strane kvadrata kraka krsta, krsta, reke u raju i predelima paka četir mora svete plan ne, noćne i dnevne straže Mesečeve četvti, te tramorfa a na Zapadu četiri su elementa (na Istoku pet) Božansko četvorstvo je u kontrastu s trojstvom Četir je amblemski broj u Starom za vetu Četiri rajske reke koje obrazuju krst četiri
22
lici Kvatar se može prikazati ne samo kao kvadrat i krst nego i kao četvoolist Budčk rd rvo života života damba ima i ma četiri grane i iz korenova mu kuljaju četiri sveta mlaza rajska predstavljajući pre dstavljajući četir četir bez bezmen menee želje žel je - sažalje nje, naklonjenost ljubav, nepristrasnst četi pravca sra U kineskom budizmu, četir nebe sna čuvara strana sveta su Moli Čing, istok, s pr stenom ste nom i kop kopljem ljem od od žada; Virupakša, zapad da lekozu lek ozurlac rlac,, s če četvo tvorost rostnom nom gitarom gitarom Viru Vir uda ka, jug s kišobnom haosa tame i zemljotres; Vajsravena sever, sever, s kandžijama, vrećom od leo pardove kože gujom i bseom Egpk sveti broj vremena, mera sunca Nebeski svod leži na četi stuba čuvari četiri kanope postaljene na četii ugla oko mrtvaca četiri su Horova sina povezana sa stranama sveta čk Barbe lo četvo četvoost ost Božja rčk sveti bj Hemesov Hebrejk merenje dobrotvoost; inteligenci ja kabalizmu je pamćenje; četiri sveta sveta kabale; kabale ; četir pravca u prostoru i četiri razine hijerarhij skog orgaizma Tore Heečk božansko če tvorstvo;; Bog Hduk sve tvorstvo sveUk Ukupnost; upnost; obilnost; savenstvo savenstv o Brama tv tvor orac ac ima četii lic lica a Hram Hr am počva na četir strane kvadrata, koje simboli zUju red i konačnost Četr su tatve četir tela čovekova i carstva u prirodi (životinjsko, biljno mineralno uma) i četiri juge Četiri je pobedono sni broj pri bacanju kocke Četiri su kaste i para suprotnosti Hk broj tela, pri čemu je ti duša etiri su rajske reke četr jevanđelja je vanđelsta, glavna arhanđela glavna đavola, crkvena oca velika proroka osnovne vrline (ra zboitost čvstina pravda, umerenost, vetra iz kojih će doći jedini Duh jahača Apokalipse, te tramorfa Idjk najčešće upotrebljavan broj, u vezi s četir glava pravca i četiri vetra pkazan krstom i kukastm krstom Svečani i obdni čnovi ponavljaju se u četvorkama Imk četiri člana kvaternara su princip tvora tv oracc ; uni univerza verzalni lni duh univer univerlna lna duša; pra skonska materja Ovi odgovaraju četirima ka balstčkm svetovma Take, četr su anđeo ska bića i četii kuće smrti Kek broj je zem lje, simb simboizo oizovan van kvadratom Četiri su mlaza mla za be smrnosti Četiri je paran, jinski broj Mjk četiri diva nose nebeski nebeski krov Pgrejk savr šenstvo haonična proporcija; pravda zem lja broj pitagorejske zakletve Četiri i deset su boanstva; tetraktis 2 + 3 x 4 0 Skdvk u asgardu teku četir mlečne reke Su Su merkmk četiri zvezdana boga poisto većena su s četir strane sveta Tčk četiri nebeska čuvara su Li s pagodom Ma, s mačem žo s dva mača Ven s nazu nazublj bljeno enom m tojagom Četr su duhovno obdaena ili sveta stvorenja zmaj feniks kilin ili jednorog, i kojača koja takođe predstavljau strane sveta Tevk
Broei
23
PET Ljudk mkrokozam roj čoveka koj, peh rku ogu, orazuje petougao Bu du ekraja petougao ma krugom zajed čkuu mok avršetva mo, a pet je kru čk a roj jer e pr tepeovaju amoprozvod u poedjoj roj oput krga petakuum mozuje eu a kvkuk je roj redšta redšta urešte ea zemje te četr trae veta pu redšte et je takođe og kao redš tvo ra četr veke e. Veča je roj hieros ga mosa kao komaja ekog paog roja dva muškog eparog tr mozuje med taju regju pokretačku agu mogotra ot em a toku, pet čua etoatč ve tov petokrak tov pr a jja, vova oza predtavjaju mkrokozam etokraka zvezda poput petagrama prkazuje tegrau dvduaot a takoe predtavja duhovo tremjeje orazovaje kada je okreuta av še okreuta ae je mo veštčuka re magje et prtju je čo pr rojač Alhemij sa tradica petoatč vet i petokraka zvezda mozuju kvteeju. Bdistia re ma četr prava koj, jegovm redštem, če pet predtavjaju uverzao ju mozuje veta paa okruea a četr ota et je dj auda Vajročaa Btav, čj u atrut tak redšte ea Akšoja, taoe vad ra, tok pvo Rataamhava Draguevo edo drauj ju, uto Amtaha, Bezmea vetot, oto zapad eo Amogadh, eomajv upeh mač evr zeeo Egipat sa pet je kh krokoda Gormsa ade roj juav jedjeje roj Veere, udu da e eere ode avršavaju u peto dem de m kupama Apoo kao o vetot vetot ma pet vojtava vemo vezaje veprutot ečot jedtvo Herejsa aga trogot radkaa tegeja U kaazmu ozačava trah Hindsa vet podeje a petočae kup k upe e pet eemeata prejeog preje og gruog ta ja prmarh oja čua pet a vh dva put po pet ovapoeja Všuovh. Hiansa pet prkazuje čoveka poe pada u greh pet je čua tačaka a krtu raa rtovh ra ko jma je ahrajeo pet hjada jud jgaMoj jgaMoj jevh samsa pet tuova regje pet o akh prutot temejh dogm dea mo tva pet puta devo devo Kinesa t je eemeata atmofera taja pae veth paa zra ja ukua otrova moh mo h čaroja gavh vr a agoova večh deaa odoa u jud kom rodu Parsa ačaja roj u parkm madejkm oredma moda u vez pet veth pretuph daa vetot Pitagorejsa hieros amos večaje ea zemje vetot Apoo kao og vetot jegovh pet vojtava ŠST Ravotea harmoja avrše roj u dekad 1 2 3 6 »Najprozodj od vh
Q."'fli\; n."m , 1-
, ralh)S Jd /. /.11m fiL iLII
' r l W c<\·( ·(..i I
(.; rUW(.; =r ·II = 'fltlt· QJ'f
,1,144;\
"pu fu .
:
a!'O�U1
··td 1 '.l((, cJ'.l fhcJ fh }
''dluaCoMm A.(rnf t )
Mi vion iz XII va Hdgada iz Bingna vd st pdnan dana vrna ovd urovan u dno rukopu nni pa odinn ruo niov ovo o dova iog po po
Svaa od sam ran ovog nog aag adiona od ng va. pod upav nog od o onovih ra a vi ov vada nr h inan, dišn dinuući o vrnog ia ao i onia upronoi
re brova (Flo akod smbolzu stvo poaost, poto hrmarodt prdstavl dvama prpltm trouglovma, av usm rm trouglom kao mukm, vatrom bsma, a až usmrm kao žskm, vodama zm lom st ozačava lubav; zdravl lpotu sluča srću a Zapadu pobdoos bo pr baau kok st su zraka solaog točka, a dva prpta trouga, stokraka zvzda l So lomuov pčat takod prdstavlau savru ravotžu Herejk trdcj st da stva raa mdtaa; tlga U kabalzmu stvaa, pota. Hšćk savrsvo do Yrost st daa stvara. Kek svmr doba bro st, pr čmu čtr stra svta t gor dol č st pravaa st čula (um sto) da oć mau po st razdoba Ptgo sto) rk suča; srća Smerk st da stva raa SEM Bro svmra, makrokoza Potpu ost; svukupost S bsma duom kao bro bro m tr t zmom tlom kao brom čtr, pv bro to sadž duhovo svtovo Savr stvo ; bzbdost; sguost; počak zobl rtgraa; stza, takod dvčastvo bro vk mak Sdam vaslskh stadua, bsa, paka, glavh pata hovh mala, svmrskh krugova, sučah zraka, čovkovh dob stubova mudost, luah odlaka dug, daa u dl, ota a lstv, svtskh čuda, td Sd suč zrak staza čovkovog pr laska s ovog a oa svt Razdobl posta poka aa tra sdam daa. Sd stp svakog broa , prma Fou, kvadrat kub, pa stoga od vlkog začaa Sdmoglav zma avla s u d, Prs, a Dalkom stoku, osobto u Kambodž, t u ltsm srdozmm mtov ma emjk trdc sdam mtala uk lučo u dlo troogj sdam zvzda l kog Mdvda su »zatorlv, t vd s prko l go Sam Plada, gavh plata, sučah zraka Bdtk bro uzlaska, kao uzaža do avg t dospvaa u srdt. Sdam Budh stupaa stupa a smbolzuu uzlazak uz sdam vaslskh stada, prvazlaž vrma prostora Sdosprata prasada u Borobudu svta plaa x md vrh a trasdt tra sdtom om svru, oa dosž do Budog arstva Egptk sdam boga Hator kao sudaa, a svt mau sdam ćupova; sdam Raovh kćr ačlo sdam čvorova a svoh sdam tuka sdam Raovh astrba sdam muh sdam krava s bkom prkazu plodost sdam kuća u do m svtu, sa tr puta po sdam vrata Sdam bro posvć Ozsu Grkomk posv ćo Apolou, ča lra ma dam sta, AtMrv t Ararsu Pa ma sdam
2
okuta tlga Sdam vlkh prazka u vrsko god; mora ma sdam ograa ka podza Hrama traalo sdam goda; sdam stubov stubovaa mudost Hdk sdam dragula u bramaama sdam bogova pr po voda, uz sam mudraa spash od ga Hšćk: Bog prdstavl sdmm zra kom, ko u srdtu st zrakova stvaraa Sdam svth ta darova Duhovh sdam vrla ko s sasto od + 4 tolok, odoso gav; sdam smrth ghova; bova l pla a u čstltu čstl tu optobrazovh prdm prdmta ta kr stalh sra u koma su plat; vlkh proro ka adla Bož prsutost; davola ko Hst zaao; sdmodvo razdobl posta pokaaa; sdam radost sdam tuga Mar h; zatočka hćastva raorkvh sabo ra sdm da posl st daa stvaraa, bo da počka U Starom zavtu sdam s dam alamo alamo vh oltara tlaa ovova za žrtvu; tba obla zaka Jrhoa maovh kupaa u Jordau Samsoovh spoa; dt ko Jls dgao z mrtvh khulo sdam puta kovčg s ustavo sdmog msa, a goluba sputa posl sdam daa Imk pv savr savr bro. bro . Sd b, podbla, zmala mora, boa, pro roka, aktvh moć, staa l sta sra; Ka'ba s ophod ophod sdam puta, to prdstavla sdam Božh atrbuta Kek sdam vla žvotskh duova. Mgjk sdam čvorova a uz »čarovzo, a baal su sdmokrat Mtrk Mtra pća ma sdam vrata oltara, a u o su lstv sa sdam prčaga, ko pkazuu sdam stp a u mst Ptgorejk valsk bro, s bom kao bro tr svtom kao brom čtr; svtsk bog; savstvo sav stvo Smerkoemtk sdam lu ah odlaka daa u dl »S vrma da sa ko blg za st daa, a a sdm s pola ku, čm sdm dolaz u oprku sa sum, smbolzuuć tamu ubtačost, t stoga opa so bo ta prduzat sdmog daa, ko po sta da pČka Sdam zmalskh zoa sdam bsa, smbozovah ravma zgura ta sdam gaa drvta žvota, žvota, svaka sa sdam l l stova sdam vrata paka dmoa Tamat h vtrova vtrova da zatru sdam boa boa pčata; su daa SM U duovom pogldu, osam l ata ako proaska kroz sdam staduma l bsa pa otud bro poovo zadobog raa rgraa uskrsuć bagodat savr rtam osm da dao ovog čovka od most Posl sdm daa posta pokor osm da po sta zobl obovaKao obovaKao 1 bro oktav poova počtak. Tako soldaost, kao prv kub, i a osovu govh st povra az ačava savrstvo Osam vtrova mdu
Boje
2 parove suprotnosti. Osmougao je početak preobražaja kvadrata u kug, i obuto. Budka ada dovršenost; sve mogućnosti Osam je smbola dobrg predznaka. Egpaka broj Totov Hebeka savrena inteligencija; sjaj; brojčana'' vr brojčana vred edno nost st IHVH » b ro rojj Gosp Gospodn odnji ji « Hram Hr am j e posvećen za osam dana. Hemeka ča ča robn boj Hermesov U hermetičkj teologji jedan je glavni bog oermes izumtelj br< jeva i geometrje i osam spoednih Hnduka x je poredak nebeskog sveta uspostavljen na zemli Hamovi grade po uzoru na MAN DALU (v to), simboliku x Osam e predela sveta sunaca sunac a odelja odeljaka ka dana; čakri Hšanka egeneracia ponovno rodjenje Krstionica je obično osmougaona kao simbol mesta regenera cije. Osam je blaženstava Iamka presto koji opasuje svet počiva na osam andjela, koji odgo varaju kako osmodelnom prostoru tako i skupi nama slova u arapskom alfabetu apanka osam osa m je mnoštvo ; osam je je bogova bogova na nebesima. Kneka celin celina; a; sve mogućno mogućnosti sti u manifestaciji; dobra kob PA KUA (v. to je šara što prkazuje osam trgrama i parova supotnoti obično po stavljenih u krug, čiji obim simbolizuje vreme i prostor Osam je naslada ljudskog postojanja Pagoeka solidaost; stailnost Paonka: Platonu e svetleći stub nebesa okžen sa osam sfera ralični boja Sumekoemka čarobni broj Nebov. Taoka sve mogućnosti manifestaciji pri čemu pa kua predstavlja sile u pojavnom svetu Osam je taoistički genija ili besmrtnika DEET Sačinjeno od svemoćnog x tro stuka e trijada; dovrenost; ispunjenje; postig nuće; nu će; početak početak i kraj; celna ce lna;; nebesni nebesni i andjeoski roj zemaljski raj Nekvaliv bro akodje broj kužnog obima odakle podela ovog na stepeni st epeni a celog na 60 Simbol SimboliZje iZje ga figua dva troug\a , koja je opet, simbol muškog i žen skog, ognjenog i vodenog, planinskog i pećin skog principa. Budka ada vrhovna hovna moć; nebesn br. Egpaka eneada komka devet e bogova i, kasnije, devet uza Hebeka čista inteligencia istina er se samoepodukuje pri množenu. U kabalizmu simbolizuje temelj Hnduka broj Agnija ognja; kvadat od devet edinica čini mandalu od osamd samdeset eset i j ednog kvadata te vodi do svemira i ogadjuje ga. Hšanka devet se malo javlja u hršćanskoj simbolici. rojne su tijade andjeo skh sk h horova i devet je sfera i prstenova oko pakla pakla Keka veoma značajan broj u keltsko tradici ji; s sedišni edišni broj, pi čemu osam pravaca i sedište čine devet. rogube bogne čne tri puta tri; evet e keltski devoana a devet beli kame nova simbolizuje devet devica u službi Bridžiti no; devet je vezano za obrede s beltejnskim va trama obrede kojima prisstvuje 1 muškaac
a v amrs mpzi u brnz. z X va seam planta d svaa ns sv smb st ruu pd ruu. prazuu znan tg ba ptpuns svuupnst sntzu
Devet sa dvt vadata. rasp rasprn rn dvt
vadrah elaa d p dve vadraa sbt u blž vg ndsg daama vea a Suž za zračuava zračuavae e amamZ XVIll ve sh razdbla a a pmaa za macu
a večeri Lnad hvaa rnuta zsun pmtn uznmrna aes gura na bavu udn zdastva nv nvr r
Br po devetorica odjednom. Kieka nebesna moć poto je x najpovoljniji od svh bjeva. Ta kodje označava osam pravaca, sa sreditem kao devetom tačkom npr. u Dvorani svetlosti. Devet je veliki drutveni zakona i devet rreda činovnika Pri podeli zemlje za fengue fengueii osam je spoljanjih spo ljanjih kvadrata za obradu zemlje od imalaca a sredini i deveti kvadat je božje jutro posvećeno Šangdiju vrhovnom vladau; zove se i »carevo polje«, naznačavajući njegov položaj kao izaslanika nebeske moći Maaka devet j donji svetova svaki pod vladavinom po jednog boga Piagreka granica brojeva, poto svi dugi postoje i smenjuju se u njegovom okviu Skadiavka devet je dana i noći Odinodan visio na igdrasilu da bi za ljudski rod osvojio tajne mudosti Skeldi sevejačka Persefona, boginja snega živi na svojoj planni tri meseca a kraj Njordovog mora mora devet meseci Devet je sveti broj u skandinavskotevtonskoj simbolici DESET Broj vaseljene paradigma stvaranja Dekada sadrži sve brojeve pa otud sve stvar i mogućnosti ona je radiks ili prekretnica sveg brojanja Sveobuvatno je zakon; poreda; gospodstvo Tetraktis + 2 + + 4 0 :· simbolizuje božanstvenost; isto tako jedan predstavlja tač!w dva džinu; d žinu; tr ravnu povrin povrinu u npr trou trou-gao) četiri zapreminu ili prostor Deset je savreni broj, povratak jeditvu. Zasnovan na dve ake potpunost je i temelj sveg brojanja Njegov vii rasponi potpunosti 100 i 1.000 osnova su svekolike induske kosologije a u Kni deset hiljada stv, tj. neizbrojivo, simbolizuje čitavu manifestaciju Dset je takodje broj dovrenja puvanj i vraćanje ishoditu: Odij je lutao devet godina i vratio se desete; Troja je opsedana devet godina i pala desete Deset je takodje zbir broja kružnog obima, devet i broja sredita, jedan pa otud savrenstvo. Simbolizuje ga i majska motka, pri čemu je osa jedan a kolo oko nj nula. Gika radia deset eona postaje deset s' firot i emanira iz perome Hebreka u kabalizmu je brojna vrednost joda, večite reči pog slova božanskog imena blistava inteligencija božanska porka dekalog; carstvo Božje; deset Božji imena broj sfirot sfera ili emacija iz en sofa obično simbolzovani dr vetom života p čemu pa predstavlja monadu pvi uzrok ostali devet koje se sastoje od tri trojstva, a svako je slika pobitnog trojstva mukog ženskog i sjedinjujuće inteligencije deseta, adon, predstavlja mstično vraćanje jedin st. U Solomunovom ramu bee deset umivaonica, stolova i svećnjaka heuvimi beu v soki deset lakaa, lak aa, a deset levita služe pred pred kovče kovče gom. Hiduka vi rasponi broja det tj. 100 i 1000 osnova su svekolike hinduske kosologi je Hrišćaka dese desett je zapo zapovti vti u dekalo dekalogu gu
26
setke je trebalo davai Bogu. amka dsetkovanje ima značajno mesto. Kieka deset je predstavljeno kstom obrazovanim iz sredita ideogramom ći a on simbolizuje sopstvo okrenuto u oba smera u svojstvu i jinskog i jankog savrena figura Deset nebesnih stabljika (an) možda je u vezi s imenima dana detodnevne neelje po preovladjujućim cikličnm računaŠezdee e Piag Piagreka reka monada ponjima (v Šezde novno nov no otpočinjanje jednog niza niza i beskonačna ekspanzija savrenstvo. Rimka deset je predstavljeno znakom X savenom figurom; dovrenost Sumerkemika deseti dan prolećne svetkovine proslavljan je povorkom oju su čini svi bogovi JEDANAEST Greh; prestup; pogibao Poto je deset savren broj zakon, jedanaest predstav predstav lja prekoračenje i jednog i drugog DANAEST Duodekada je zavren cilus; va seljenski poredak Kao x 4 je i duhovni i svetovni oredak ezotečno egzoterčno. Dvanaest je znakova Zodijaka i meseci u godini od kojih je est muko a est žensko; po dvanaest časova dana i noći; dvanaest plodova plodova vaseljenskog dveta itd takodje dvanaest je dana povrata haosu o zimskom suncostaju, ada se mrvi vraćaju proslavljani na Satualijama u Rimu te dvanaest dana božićne zone i Božića; na te proslave naazi se i u vedskoj kineskoj pagan skoj i evropskoj evropskoj simboici Za ove de se veli da da predskazuju predskaz uju meteoroloki meteoroloki obrazac obraza c dvanaest meradia a si u nastupajućoj godini Budiika radi dvanaestt je članova dalajaminog dvanaes dalaj aminog veća Egipa ka dvanaest je vratnica pakla gde Ra provodi noćne sate Grkmka Herodot kaže da je dvanaest olimpsih bogova i boginja Hesiod pominje dvana dvanaest est titana. Dvanaestje Dvanaest je i broj ploča zaona te satualijskih dana noći. Hebreka dvanaest je rodova drveta života; vratnica nebeskog grada lebova na stolu u Hramu koji su predstavljali mesece u godini dragih kamenova na Aronovom naprsniku; plemena zrailjevih sinova akovljevi akovljevi Hermeika dvanae dvanaest st je meme seci u godini i dvanaest muka. Hrišćaka dvanaest je plodova Dha; zvezda kao plemena Izrailjevh i apostola; vratnica i kamena temeljaca svetog grada božićnh dana. amka dvanaest potomaka Alijinh, imama ili ukovoda vod aca ca , vladari su nad dvanaest dvanaest čava dana. d ana. Keka dvanaest bee palana ili premaca Karla Velkog> i dvanaest vtezova okruglog stola. Kieka o dvanaest zemnih ogranaka v ZODIA. Miraika Mitra je imao dvanaest učenka. Rimka dvanaest amie mire lo je za pontifeksom maksimusom pri svetim obredima Sumerkemika dvanaest dana traje megdan izmedju aosa i vaseljene TRNAEST U hrićansvu je trinaest sveća za
27 edna po edna simbolizuući tamu na zemi o Hristovo smrti Tinaest se smatra nesrećnim broem, pošto e bro Jude Iskarotskog s Isusom i dvanaes dvanae s učenika; takode bro veštičeg veštičeg sastan ka Tinaest e maanskih nebesa, a svakim vlada po edan bog. Važan e e bro u astečkom kalenda ru, podelenom na trinaestodnevna razdobla; takode se koristio pri gatanu VEET Kao zb prstiu na rukama i no gama, ima značene elog čoveka i račuana na dvadesetine ĆETREET Okušaane proba iniiaia sm Kao umnožak broa četiri, elovitost e i sveukupnost Važnost četrdeset dana« verovatno potiče iz vavilon skog četrdesetodnevnog nestanka Pleada razdobla kiša, nepogoda povodn i opasnosti Povratak Pleada še vreme slavla a snop od četrdeset trski spalivan e u znaku tih četrdeset dana zle moći U rmskom karantinu«« lađe su četrdeset karantinu četrdeset dana držane u izo laii Hramovi u Persii, Baalbeku Tatarsko i o druidski, kao i ham ezekilev, imali su četrdeset stubova. Egk d četrdeset dana smti i od' od'sustva sustva Ozirsovog e razdoble posta. Hšćk: četrdeset e dana veikog posta prema Hristovih četrdeset dana u pustin; četrdeset dana uskrsnuća, od Uskrsa do Vaznesena; uživana povlasie ili utočišta četrdeset dana onakvog vremena kakvo e na Sv Svidinu U Starom zavetu Mosie povodi četrdeset dana na Sinasko gori; Ilia skrivaući se potopp nastae za četrde poto četrdeset set dana; dana ; tolik tolikoo trae okušavane Ninevie u veme onino; evreskih če trdeset godina lutana po pustini; pod armom filisteskim; četrdeset godina vlade Davidove vlade Solomunove lievog sudena Izrail e e zekil e podnosio nepravdu Izrailevu četrdeset dana Imk bro promene i smti, ali i izmirena te povratka prnipu. Muhamed e s četrde č etrde set god godina ina primio primio poziv« ; Kuan Kuan treba treba čitat čitatii svakih četrdeset dana Mčk četrdeset e bro dana iniiaiskih obreda te svetkovina i žrvovana PEEET Posle navena iklusa od x godina, pedeseta biva velika godina, oprosna godna, ubile povratak na početak i u praiskonsko stane, pa otud nov otpočetak. Pedeset e lunaih mesei, t. četi godine od ednih do dgh Olimpiskih igara ŠEZEET Bro vremena u mintima i se kund ku ndima ima Kao ti dvadesetine dvadesetine e »okrug »okrugao ao bro bro Često se avla u sagama U giptu e šezdeset predstavlalo dugovečnost. Keski e ikličn br, iklus od šezdeset« koi na Zapadu zovu kitaski iklus ikl us Obtnim medude medudelovane lovanem m deset nebesnh nebesnh stablika (kan) i dvanaest zemnih oanaka (ćih), šezdesete godine iklus se zavr
šj b bj j nava est iklusa približno čini ednu trpsku godinu EMEET U hebresko simbolii, sedamdeset oanaka kandelabra su dekani, zodiačke dvanaestine za sedam planeta izražene de setinama. Sedamdeset e vek dodelen čoveku. Ambivalentan, budući i bro zvieri i bro Hakatela, adela diademe. U hrišćanstvu e žig zveri Antihrsta U kabalizmu e bro Sorata, solaog demona protivstavlenog ar handelu Mihailu Solai e bro zbir kvadrata suna što e edna od osnovnih figura u sakral no geomeii U hebreskom alfabetu e to sveti bro Isusa, nasuprot 666 kao brou veri Bjn Poput svih zimelena besmtnost e i večni život takode pirovane; pirovane ; prionliva zav z av snost; privrženost; postoana naklonenost pri atelstvo Egk d: bilka Ozir Ozirsosova« besmrtnost Gčk posvećen Dionisu koi e ovenčan bršlanom i čia e čaša od bršlana čaša tirs mu e obavien bršlanom a edan od amblema stupa koi istee bršlanovo lišće Hšćk večno trani život smrt i besmrtnost; vernost emk posvećen frigiskom Atiu besmrtnost Bršlanov list e falički er prkazue muško trotvo Bb
V
KW
Bubnj Zvuk; praiskonski zvuk; govor; božanska istina; otkrivene tradiia; ritam svemira Atribut svih bogova gromovnika Pi ekstatičnom plesanu korišćeni korišćeni su i buban, i imbali i
Č žvopa o Hmajvog k oko p p Do Do k k za obom
Bbrez Bb rezii Cino Cinober ber tambur. Afričk rdici srce; magska moć Bdisičk glas zakona radosne vest »buban besmrtnog u tmc svea«. Udarane u buban darme razbuđue neuke i trome. Frigisk atrbut mgn mer, koa se ne da razlkovat od Kibee i nenih parica uban cimbal i tambu rin upotreblavani su pri ekstatčnm plesovima u no posvećenm obredima Grčk seksualna orga; upotrebavan pri ekstatičnom plesanu Hindsk atribut ive i Kali kao zatornik a Durge. arašvat, bogina muzike i umetnosti ma za ambem buban. vin buban prozvod praiskonsk zvuk stvarana Jpnsk buban pozva na mot povezan e s petlom. Kinesk glas neba. Ablem aostčkog gena ili besmtnka, ang Guolaoa. Šmnisičk magi ska moć što priziva dhove; buban se smbolčk prav od vaselenskog drveta. Bubrezi Kinesk rdic voda kao element sveta riba; emoce Bućnje Stvarane; u hinduzmu, npr buć kane voda uz pomoć is mndi dovelo e do stvarana sveta; praiskonske vode mogu mogu se buć kati i kakvim faičkim smbolom recmo kop lem Budističi simboi Osam ambema dobrog predznaka pre dznaka su konha kišobran, nebnica mistn čvor, rba lotos vaza točak zakona. Dug sm boi su svitak sekira ostan kople konopac prosačka zdela žrtvena čaša mahaca luk strela, staaći kadonk rozari muvoter peaoisunce, zecmesec muzičk instrmenti, kalabaš ili tkva Amblem na otisk otiskuu Budinog stopala su kukasti krst točak konha, riba vadžra kruna, vaza Budnost Simbol budnost su petao (posebno kao vetrokaz, ždral, guska, av pas i sva stvore na čuva čuvaii npr zmie, zmaev zmaev i neman. Buentur v. TOLOŠKE VER Buv Berićet; gatane. Posvećena Zevsu Amblem Danske Bunizvor Ženski princip; utroba velke make psha Pošto e u diru s donim svetom često sadrži čarobne ve, koe imau moć sce lena spunena žea atvoren prikazue de vičanstvo. Potokom napaan e sednene mu škog ženskog U keltsko mtologii sveti bunari omoćuu prstup u drugi vet posuu magi ska svostva i sadrže sadrž e isceuuće vode U hebre sko sbolici studenac sveže vode naznačava o U hrišćanstvu predstavla spasene očišćene Iz bunara vrela ili kladenca, u podnožu raskog deta života, teku žve vode četri ra
28
Bundev Dve srase budeve ili tikve predsavlau, put peščanka, goi doni svet U rimsko simbolic e gupost, praznoglavost i lu dlo V. sto tako TKVA Bure Ženski primivi, opasuući prncip Bure bez dna označava besmislen i straćen td
ric Car e ovaploćene boga sunca ne gov zasanik na na zeml zeml U Kini e car »sn neba simbolizovao nebesku, duhovnu vast s carcom kao smbolom zemaske; vrhunsko savršenstvo i mudrost. Carev amblem e bio zma s pet kandži a caričn caričn feniks Japansk car, mkado, trdi d a e e poreklom od bogne sunca Amaterasu "Carevć na Zapadu se često nazva carem ptičim može da zamenue goluba kao prkaz Duha, ali da naznačava veštcu pa tada postae zlotvor Posvećen grčkom Trptolemu i keltskom Talnu. U kotsko e kokoš gospe nebeske Ubt carća značilo e naveću nesreću ai su ga u Englesko i Francusko o Božiću Božiću lovili lovi li ubiali, vešali na motku motk u i u svečano svečano povorc povorc nosili unaokoo da bi ga nazad pokopali na grob u kao pticu povezanu sa smrću stare godine. id Demon svetlosti i tame; ciklčna raz doba svetlost i tame. Grčk rdi besmrt nost (pretpostaval (pretpostavaloo se da cika da nema krvi i da žv od rose; posvećena Apolonu amblem Tto na koi e dobo besmnost ali ne i večnu ma dost, pa e staro slabio dok se nie pretvoro u cikadu. Kinesk uskrsnuće; besmrtnost; večita mladost; sreća obuzdana lakomost i porok Ci kade od žada stavlane su mrtvima u usta da b im obezbede besmrtnost ic Simbolizue munu, požar od mune i rodnost Atribut svh bogova nepogodonosnika. Cikcak li li splet od tri plamena plamena e u ruci vavlonskogg Adada ma zaedničku sko zaedničku simboliku s trozup cem i gromom im Hrišćnsk rdii atrbut Deve Marie; crven crvenaa mra mra na no e e krvarene Mar nog srca; takođe krvareća kaluderka« imbli Dve Zemline hemisfere; hemisfere; kretna stha. Upotreblavani s bubnem amburinom na orgama pri ekstatčnom pesanu naročito u obredma obred ma u čast Donisaaha u kultu Kibei nom i Atievom u nemu e inciant eo iz tam burna i pio iz cimbala Atribut Kibeln inober Alhemisk rdi »žvo zlato« proizvod sumpora i žive muškog ženskog pri
2
Cipea Cipe a Cve Cveće će
hovom geeravom medudelovau u vel om delu. auore loboda, loboda, al Cipe Ambvalea auore š mer. azaava 310bodu lobodo er e rob hodao booog aode vla er vlašć vla šćuu ad a d cpelom e e vla ad obom a e pa oud mladožea preo evee evee cpele e poed eveu zu cpele pr upau u velše za oav apolu ve šo e dod rue a zemalm, da b e ušlo pooo a rahopošovaem olobod e od poro U hebreo mboc e cpela var male vredo U hršćavu u obućara oruda amblem v Krpa Citdel aša ražeo; braeo; lo el opauuć vd žeog Cit Grčka tradicija: vemr pr emu o obl predavla ebea zemlu a rue ve me rav Arbu Apoloa Terphore. Citon Bdisička tadica: brevom aom a om eda od » r bagolovee bagolovee voće u K »pra cro e obl Bude šae. Hebrejska i rimska: lubav, ura vadbee ložce
Co bo ov u šćskom svu s žošću smću Oj pogb o Gmvog b
Cev Buduć drob ažalea držaa u za boravšee emoca Poveza boravš Povezaaa a zmom lavr om. Koršćea u gaau. Kineska adica: a žalee; aloeo; m vor. Ci lk edvo, mošv I edom vae le pv uzro; bemro ore, er mu e loev gule da b e dopelo do redša Apo ropeo, oobo delovora prov ubah luah moć. Co v B Cglist mr; raaae; zemla mu po ead azvau }vela gla. Cendć Hrišćanska adica: m ur uće. evonska: poveće Toru; oble pce epogodooog oblaa Cveno v. B Cveće Že, pav prcp pouda obl cveša cvea ašca« pa oud poprma m bolu ĆAŠE v. o). U pupol e cve poec alo ovarauć e šreć z redša apole prazue razvo u mafeac o e poebo auo u mbolc looa a ou e uže laa a apadu Šree u poavom veu obl aode dovode ovore cve u vezu a mbolom oa, e žbce du z redša. Cve vrov poveza raem, polaama blaž bl ažeh, eh, bolom zemlom« pre prebva bvalš lšem em
U dgm vmm dugm kulum smlzuj tgu Ov slk va, dlo Klofdo vg slk, oko p , pkzu mtvog mdć svom odu, kog dvo oplkvc v blo
Čakra Ča kra Čk Čkćć uša Petolatčno cee ruža ljljan t smbolzuje oe blaženh kao čoeko mkroko zam učšen u et kajnjh tača ka et čula estolatčn cet osobto lotos jeste makrokozam. Ceto često rastu z k boga kaa k aa se s e ona rolje na zemlju nr. l cene ruže z k Aonsoe ljubčca z kr Atjee hjacnt z Hjakntoe a ruže z k Hrstoe A božansta shoe z cetoa naročto lotosa bu u a on restalja sunčanu setlost skon ske oe matcu matcu nr Brama Brama Bua Hor Ceto oslkaaju krhkost etnjsta l ščežljost žota Dete koje zlaz z ceta rkazuje l rajanje boga l rajanje ana zo no žot. Pla cet je neostžno cen rkazuje zo sunce na zlasku strast; atrbut je bognje majke bel ceto reočaaju čstotu nenost bel cen skua naznačaa naznačaaju ju smrt smrt Mrsno cee l blje koje je aotroejsko o omo okojncma uotrebljaa se u mrtačkm obrema osobto arskm jerejskm manej skm. Hšansko slanje cea za ogreb raku eroatn er oatnoo j e roužetak roužetak tog občaja ob čaja hmska rada l cet je srebo cren zlato a la je cet muh koj raste z aseljenskog jajeta Budska rolaznost tela; cee se rnos r obožaanju LOTOS ( to) eoma je smbolčan u buzmu Grka sase su oseene Aonsu ošto su znkle z njegoe k Zefr Flora rajaju roleno no cee. Hrćaska: uža nče z Hstoe k a ruža ljljan su amblem Dee Maje Tr ceta su amblem s Huga Lnkolnskog. Ksk uša sunce uhono cetanje Kska žensk element u jnskojanškoj smbolc cee je jn a konj la kao bna snaga jesu jang; ta komqnacja se takoje uo trebljaa u sabenoj smbolc te r kenju satoa r Mkska Hočkecal je bla bognja cea a njen brat blzanac Hočl rnc cea mska ogebno nastaak žota na onom setu ruže su razbacane o rmskm ra kama na setkon Rozalja aoska ( to) je krstalzacja setlost tao; obesmrtnost uhon reorojaj otaca ca koja naznačaa ugonost srenuu staost amble sren amblem m je j e Lan Cahoa Caho a jenog o osam taostčkh genja l besmrtnka
r Jeno o uhnh shčkh srešta ba sbolzoano lotosom točkom aa se srešte robu lotos se otor očne a obre; lotos sakog o th srešta ma razlčt boj latca
3
un mesec juau zmju boa meseca (Le zmja) samska una l jaema uhon uho n autort autortet. et. almu alm u su su nosl nke, nke, Hett Het t alonc gan Btan atrbut sk pl Solaa ca koja umnogome ma zajenčku zajenč ku smbolku s room room žra žralom lom;; takoje tako je je bunost thost. sto tako tca oa Bud ska aoska rada orma smbolku DRALA (. to) Egpaska: reobraztelj uše osle smt. Smatra se a je Benu bo jena ta čalje čalje a moža fenks jer takoje smbosm bolzuje sunce na zlasku regeneracju oratak Oso, O so, kao tca zlanja Nla obnoe obn oe žo ta ošto olaz s te reke r njenom naolaženju let reko lj apaska kska: bela čalja je oezana s com ranom kao jnskojanško solao lnao setlost tama, r čemu č emu je jena ozblj ozbljna na nema nema mslteljk mslteljka a a ru ruga ga zloa kreštalca alja restalja takt el katnostt ošto se že z oe ne zamuuj katnos zamuuju u je muljem u umetnost je oezana oezana s rbnm retom pln Grkrmska rada raj; ostr blaženka elzejska olja a otu kasnje ogrebn gre bn amblem smrt žaljenja, oezan s grob ljma razalnama. Amblem Persefonn Don Poezan s Deom Marjom.
eznom zatorrlc Žensk rnc u eznom nom u čaroezna čaroezna mo žota Maja kao luzlu zja samoobmana š Otoren rmlj asan žensk oblk Žotn natak besmrtnost zoblje Smbolka sete čaše jalja se s e u mno mnogm gm ncjacjskm ncjacjsk m tracjama. Oborena čaša rkazuje raznost, a otu taštnu sto tako GRAL Budska rada ZDLA Grkomska atrbut Heraklaerkula Hduska četr žrtene čaše z ea restaljaju četr rajske reke koje obrazuju krst zemnog seta četr elementa faze c klčnog razoja žotna oba gošnja oba kaste t aša na stalku smbolzuje be koje sebe aje kao rnos nebu koje s neba obja mlost oblje Hršćaska Hrstoa smrtna borb bo rbaa u Getsmanj aša aš a z koje zlaz zmja zm ja je amblem s. oana Bogosloa razbjena čaša je amblem s Benekta s Donata. samska Džemšo ehar ehar u koj zagleaju sufj sufj naznačaa oglealo seta Kska srce; žot s batom atrbut Suceluso. ur Potencjalna mo etra; magjska mo Mesto rojenja uše kao letra oasana zaštena uša ekć Oblkujua muška sla; atbut sh bo
Čel Čels stt Čvo
3
om aom ao žesom asom d. Udarać samać čeć redsaa rad ose Ćeć ea e dogb čeć ' rs ob sloa a raa sa sm ogoma gromoma a aročo s Hefesom Vaom orom. Egpatska tadica rs ob soa a e ambem Paho »ose e »droba Gkomska grm aa osea ab HefesVaa ao boga eba Zesa/Jera dska a a ame čeć čeć e e ambem ParaRam ParaRam š ćaska smbo Hrsoog sradaa. apaska gaso dobra sreća Keska božaso o blčaae semra odagaae ame a s ereom moć. Skadavska tevtoska gro mo mo čeć oro aor aor ogaao ogaao me me ad god god b bo h h raćao se or or moga mogaoo e da ožaa mre Odgoarao e Idro ad žr eroom grom Čeljst Ćes ema ra rae ala a do se a ma aed č smbol sa seama sdaama dom be raa geom om d. ao orečosma oaroć daoć oe se mora reać da b se doseo do oače sos dhoog roseea o med h se mora roć »bremeom re. V so ao PRLAZ Čempres Fač gaom aode ambem sm mrače Preosalao se da osede moć oaa ela od ea a od egoa oreba a grobma. Kada se ad · ega alae blo se ese redsaa adroga. easka ada oseće Asar Mear dro žoa Gkomska ao ambem esa Aooa Veere Hermesa aačaa žo ogreb e ao arb bogoa doeg sea sdbe sdb e oačaa ss s s e e e HadPo šaska držos od hrća sos r e aode žaos smr Kska: os sreć a smr Čeon čperk Kra gae oaso meso Zgrab a čeo čera ač adob as ad osobom žoom č e odoso ab ab Čj Plodos a; sča amreos ma. Arb Veere morsh mom srea. Češjgr U hćaso meos osa e sa sradaem Hsom s Hrsom ao saseem oo e oea s em dračom.
rae oreWaaa o roećom a redsaa očćee. Keska mdros d; odmeae bga eoća Četrdeset . Čgr Base e da boroa ara čgra ma s smbo roga l srae aoe . eh geerah sa. Čokooznogrd Rodos žo; dro ž oa em radama dro oaa a drgma oseće mrćm bogoma Podo osa čoo redsaa odos sras d čoo aačaa aačaa lažs eeros eeros Budstka tada o ohoos žde obae oo eoga ala saseć ore Egpatska oseće Ors Gkoimska reashodo smbo d drea Dosaha osećea Aoo Hebeska loa redsaa soe ralee rale e ao abra arod sa smoom dre om rae mr obe Hšaska: Hrs e ra čoo a če s loe (Jo. 1 5 aoe rae r ee. Osa ao dro žoa a čm graama oča gobo sm boe de o ča Hrs e dho odoosos oa oa sa žom oačaa rčeće Smeskosemtska oseće am Va arb Geae boge o� oe. Čorten UPA Čovek Vaselesk čoe e mrooam odra marooma eemeaa r čem m eo redsaa em eesa ooa ar r od dah adh M r smbo eć rada s eom eose oease se ebesa ao se fačo robo rob o o rodo sra srao o oeao oea o s ooom r se mač ole džda srea a ra{ a rama s moa ara os ra me ba a gam � jaš& i U daso smbo m r e redsale bem erom oro m m U aom e čoe sreda osredća moćć ee rade ebo mo ebočo čoeema eema U sam oačaa se osoe ar me Boga rrode« Sf def čoea ao »smbo sega osoećeg. Čn Đ Ambaeaa smbo smboa a oo o o se se moć Čvor Ambae eaa od odra ramea mea moć dreea dreea saaa a sedaaa o se ače aeže o se črć a sedeos eća Ćoro redsala oe e ae ar sdb oo o ee čoea a sd deer-
Čvc De Deffn
32
z dva ćupa predsavja j oj o ako KAOP . Gčk po predsavja raku sarau doj sve u sezoi zamrs ra sja žare su čuvae u ćupovma pod zemjom. Ćrn Toečka svea pa. »Dragujo žvče« raa za obrede prke zavae svekove. Ćura pau faza poveza su s grmjavom kšom jer se uzmire pred epogodu
(dab )argaovaj aovaje e U ršćabr redoća (dab)arg svu predsavja čedos askea jer se smarao da sam sebe uškopjuje ako ga kogod poga. udos mrjubvos fn Žvoa obova besmros poprma smboku LORA v. o). nek dc: pobeda kjževa uzoros Rmk uskrsuće obova sava čas ambem Apooov. Hrs a rsi ovek sarži s san raz sih aia i. lnaa ruh araistia sira
rov mogu da budu aporopejsk rešeje čvorova je soboda spaseje rešavaje probema Preseaje čvora azačava udaraje prekm smuem ka spaju osvareju Bud k d d MSČ ČOR (v o jeda je od osam povoj p ovoj zakova zako va predsavja žvo žvo koue beskoačos večos Hnduk: šuov msč čvor prkazuje ko ue ue be smros beskoačos. Hink: r čvora a moaš moaškom kom pojasu su r r zaroka a srosromašvo čedos posušos. nk: svea a ko učvouje se dvapu spreda dvapu sraga. UZICA. nek dugovečos vez vaje dobra prepreka zu Večuk omeaje zakačke zooos. tc v.
Ćlbr Zaa prozračos sua zgrušaa sveos. U K hrabros grovska duša«. Daje čarobu sagu pomaže mrvma. Posveće Apooeju reje suze za Svpdagom su se padajuć prevarae u ćbar Ćp Žesk prmjv prp popu ŽAR (v. o udčk dc: jeda od povoj zakova a osku Budog sopaa azačava rjum ad rađajem umirajem kao du-
h Žvo duša žvoodava moć piu mund duova moć ake, krakorajo esupsaj sups ajao ao euva euvajv jvo o Udsaj zdsaje smbozuju azmeč ram žvoa smr mafesaju poovu apsopju u svemr. U ršćasvu je sufaja spušaje daa duvaje a koga šo ozačavaa uaj Sveog duha servaje z duova lmt Hnk dc: svešečka sužba deo đakoske odežde spasje pravda os se u prazčm prkama. Buduć da ma obk krsa predsavja Hrsovo sradaje akođe je ambem sv Lovre sv Sjepaa Sjep aa sv ka sv sv Leoarda. Leo arda. Sakos Sako s u sočoj sočoj rkv a kors je brask suvere p ksaju. n a Orjeu kod semsk aroda česo suže kao smbo dug razdobja pr Bram da oć oć e sumersk sumersk ebrejsk ebrejsk dai svaraja svara ja svea. a oć akođe asaju ovarajem zavarajem Šv ju. nno Evopk dc sećaje medaja razmšjaje. Hk: ambem za pr edeju pose Duova. lene Može smboizova gubjeje sop svaa ega u okeau edere sv edererao raogg jedsva. en Spasej psopomp vodč duša u dojem sveu spasa brodoomk rbj ar pomorska moć bezbedos ros Dva dea okreua u suprom smerovma jesu duaos prode Def eger ozačavaju brzu spo-
33
os Seojeo »poh polako. gatska tada arb Iz Gka pshopomp kao o ša a sre blažeh poeza je sa Sem s Meseom: ez s poloom elfjem je selos se, al je žesk prp roba zbo asoae zmeđ dlphs elf dlpys ro roba ba.. Smbolka Sm bolka m je ljbaa kaa je poeza s froom froom zmorkj zmorkjom om s E ro som akođe arb Posejoa kao morske moć, osa Tea ola jaše a elf Hš sp aselj ša jho preos ćanska Hrs kao spaselj ej preko oa smr elf s laom leerom prkazje rk p Hrsom osom hršćaskoj meos me se poeka zamejje laa l koe spaseja pooo rođeja. elf proboe rozpem l a lee je Hris a ks Kao zamea za ka elf azaaa skrsće. V so ako RB ltska poeza s obožaajem bar s moć oa nojska pomorska moć. Takođe poeza s polo po loom om elfjem elfjem taka poeza s Mrom kao selošć. Rmsk poaj še preko mora smr a blažee osre msko smtska koršće kao aleraa za rb prkazma EaOaa; arb šar poseće ar a kao boj koja je ez s oom
Dta D ta Dtl Dtl
e e d bo popop od d o bžen
lt Žeska eeraa moć raa žoa. st hiljd stvi U keskoj smbol an je kao 10000 ezbrojo j. se šo posoj jaom se se soreo koje je sho za jamo jam o eloaja e praskoske praskoske sle sle ja i jaa sno esa sraa je obo sola mšk prp prp bće apolje smereo. Na Zapa hršćas poasa sraa Na srašom s oe s zesa a koze sea przorma raspeća ob razbojk je eso đa đ a leo l s pak pa k ea Marja rka eso a s. Joa l saoa leo U kesko keskojj smbol smbol es e soo je j a mško m ško saa, al je leo leo j poa sa sraa, jer saa ež aslj pa a aj a zao rasakaj samo reme ra esa sraa posaje poasa U hzm bm se kraj seo premea mora prolaz s lee sra ako a o osaje a esoj td Oelooreje poejalos moćos šo h os bćos jeosaos eos. ee l s, akođe smbolzje š preobražaj roeljske alos sopso preoreo preporođeo saršeso ea obo ea prkazj ošja oba: zm zao kabaom proleće s ećem lšćem leo s klasjem ža jese s oćem. ea s em bro elkoj maj praeljk elkh oa pa o lee oose rbožer
dijn ol od ol XI , ren e dć otl, p sboi t pstoše i prepd
roe l sao oe pop žabe ooso raa majka zemlja, po žbom l peć U epaskoj koorafj ee koje ssa prs je ooje Hor, smbo koj s Gr porešo shal e a sojl kao prkaz ćje U alhemj ee s kom smbolzje kame mos U hršćas ee a lima l ramema prikazje s Hrsofora Hrsof ora ee aj s Vka V ka Pasko ee e e Hrs aj s a Paoasko žea koja oj ee je hšćask smbol Ljba lin Božaske rjae rosk žoa elo, ša h Hšćanska tadca s. Tro ja amblem s Parka Irskoj nska leo tlić Pa proroa majska moć sraž kaljee reće U rkormskoj moloj poseće ZesJper rejMars Sla Trpolem sražo Romla Rema. jeska je pa epoooosog oblaka U hrš ćaskoj smbol smbol Đao jeres jeres pora ere ere ljske prroe. Za proosorjske Ijae bo pa
De ć ć Dea De
33
nsi i Sveniev »hii ak. Egpaka rada aib Iidin Grka sihm ka vdič dša na sve baenih vean e i sa Sncem i s Mesecm ve veii s Anm Deiniem e sves i snce, ai e i enski inci i ba bg asnance imeđ deph dein) i Simbik a m e bavna bavna kada depy (ba) Simbika e vean s Adim, Adim, imkin imkinm m , i s E sm akđe aib sedna ka mske mći,i, i Dinisa. mć Din isa. Teida ga ga aše na dein Hr ćanka His ka sasie dša i nihv ensie ek vda smi. Dein s ađm ii engem ikae ckv Hisvim vđsvm hišćansk mensi ime se nekad ame ne ađa ii kvčeg sasena i nvng đena. Dein bden cem ii na enger enger e His na ks Ka amena a kia dein na načava sksnće. V is ak RIA Keka vean s bavanem ba i s mć vda noka mska mć. Takđe vean s Anm Deiniem. raka vean s Mim ka svešć Rmk vane dše ek ma smri na baene sve Smerkoemka kišćen ka aenaiva a ib ikaima EaOana aib ša i svećen Aagaidi ka bgini ka e vei s vdm
Z Grk dl bo popop d or be
Dlta Ženska geneaivna mć vaa iva Dst hjada star U kinesk simbici an
e, ka 0000 neibiv . sve š si avnm sve, sve sven ke e ishd a amng devana devana dve aisknske sie sie ina i anga. Ds Desna sana e bičn sai, mšk
inci inci bdćeg nae smeeng Na Zaad i hišćansv časna sana Na sašnm sd vce s desna a ke seva iima aseća dbi abnik e desn đavi ev, ii s ak Deva Maia i ckva desn, a sv. Jvan ii sinagga ev U kinesk simbici desn de sn e an ang, g, mšk, mšk , snaga, ai e ev in ča sna sana, e snaga ei nasi a na a način a i asakan sam veme a desna sna sae časna. U hindim i bdim se ka sveg edmea ma aii s eve s, ak da n sae na desn Dtdca Oevene encians m-
ćnsi š ih nsi bdćns ednsavs nevins Dee ii sin, akđe simbie viši ebaa dieske individansi ssv even i eđen savršensv. Deca bičn dečaci ika gdišna dba im ag kabanicm; eće s cvećem i išćem;
dij ol od olje X e r e delć otl. po iboi t ptošej i pred
de ii sanvnici vde abe dnsn ađa maka ema d bnm ii ećini U egiask kngaii dee ke sisa s e dče H, simb ki s Gci gešn shvaii e ga svi sviii ka ika ćne U ahemi ahemiii dee s knm kn m smbi smb ie e kamen md mdsi si U hišćans dee na ima ii amenima rikae sv. Hisa His a dee nač sv. Vinka Pa1skg dee His narč sv. sv. Anna advanskg; ena ka di dee e hišćanski hišćanski simb Lbav. Lba v. Da anske i iade ade s srk rkii vd iva
e dša dša i dh Hćanka rada sv Tica ambem sv. aika Isk Kneka e Dti Pica čica magiska mć sai
kaeve i dveće U gčkimsk migii svećen ZevsJie AeMas Sivan, Tii i Tiem sai Rma i Rema Ai evska e ic dnsngg baka U hišdnsn
Devicaei Devica eiastv astvoo Deto Decdečst Duša u stanu praiskonske
nevinosti neoskviva istota isti i pasivni vid neoskvivost svetoga Devianstvo e esto povezano s neoskvivošću np devianstvo vestalki, kada se smatralo da oskvene slabi magisku moć pa otud dštvenu dštvenu suktuu De vica predstavla ideal žene i za nu se muškaac unak bo zadobia zad obia e i štiti Ca devica simbo izue tamu nediferencian�g pazninu r rma ma maeu ca boa b oa takođe predstavla predstavla skiveni skiveni i tan vid znana Kao tamni, ženski vid, ona e osobito u svostvu Kali Vemena, zatonica ia cionalno i nemilosrdno Kao nedifeenciana supstancia, devca e povezana s makom, koa e manifestni ili diferenciani svemi Dec mjkdečsk merst Devica
maeia eia matica devianska maka e ima ma zemla, svetlonoša, peobražavauća moć sim bolizuu e dvo, cveće i plodovi a osobito se av la kao žitna bona devianskih izdanaka koi niu u februau, mesecu device make Bogine device nisu nužno rgo aca već »nevena ne« t slobodne; glavni im simboli mesec i zmia Deviansko materinstvo e sednene bo žanskog i ludskog neba i zemle, ii i i e ishod rađane boga ili višeg bića Takođe simbolzue a đane inteligencie ili viših moći moći u oveka Velika maka caica nebeska devica e a sina o ađa duh ili vola ili pak nu ađa vlastiti sin, ime se simbolizue pobitna istovetnost Hrišćanska Deva Maia povezana e s više simbola: sa svim ogađenim mestima np vrt zatvoren studenac zapeaćen koveg studenac vode žive; takođe sa »živom kupinom pema nesagorivo kupini, mestu božanske maniesta cie; vatnicama zatvorenim i vratnicama nebe skim »lakim oblakom istim i inokosnim, iz koeg blagosov pada u vidu duhovne kiše neo brađenim edemskim tlom; nikad neutulim žiškom most mostom om što vodi vodi na nebo lestvama ko ko ima e Hrist spustio na zemlu; zvezdom od moa te mnogim dugm atibutima uzetim iz esme nad pesmama Djdem Kralevska moć; suverenost kug
kontinuiteta beskano taane Djmt v D
Djmtsk žez prest sed sed Na otisku
Budinog stopala diamantsko žezlo e grom grom koi ko i udara u strasti ludskog roda na svetu takođe ešenos eše nostt V V VADŽRA VAD ŽRA Diamantski pe pesto sto ili se dao e mesto prosvetlena
Dm Stup dima što uzlazi iz otvoa na kovu
34
i prostora prostora u veno veno i neogranieno vremensko e e i prostorno potezane kombinacia vatre i vaz duha takođe pedstavla molitvu pi uzlasku, poziv poz iv božanstvu božanstvu da bude bu de prisutno može oznaa vati i dušu pri uzlasku oišćenu vatom. U hiš ćanstvu se dim uzima kao nagovešta katkoće života i taštine slave, gneva ili sdžbe Dmjk Dimnak ili svaki otvo na kovu
hama tipia šatora itd pedstavla polaz za ilazak na nebesa solau kapiu odilazak iz pivemenog u veno z postoa u neogranie no Silazeći koz dimnak, deda Maz simboli zue darove donesene pravo s neba na zemlu, mest m estoo koz zemalsku kapiu ili il i vata vata D Divle sile piode praiskonska moć i sile
stihino; tama noć zima Može da bude dobo tvor ili zlotvo banilac ili nepiatel U skand i navsko su mitologii mazni i pakleni divovi htonine moći ogneni divovi pikazuu moć vate Dzg Ćov Ćoveko ekova va koiaše koiaševa va ili aha ahaeva eva
inteligencia vola i moć vođica. V isto tako KOLA
Dk!s Životna sila snaga enegia ži
votna supstancia iz glave moć misli mužev nost Kosa predstavla više moći i nadahnuće dok su male niža moć uma i tela Raspletena kosa prikazuesobodu, udavau; uvezana snašu i potČinenost Stržene kose, ili neno ezane u vidu postiga, naznaava asketa ili oveka po svećenog emu koi se odrie fizikih moći Na kostešena kosa oznaava magisku moć opsed nutost božanskm ili stah Razbarušena ili išu pana kosa e ucvelenost ili žalost, ali u hindui zmu Šivna azbarušena i zamršena kosa osi kava asketa dok e Kalina ca kosa vreme Bu dina sistematski ovrdžana kosa pedstavla upavlane životno silo moću spoko stvo U hršćanstu dugaka raspletena kosa ukazue na pokaane odnosno na devianske svetice, a dugaka kosa kod muškaca e Samso nova snaga. Kosa od zma kao kod erinia M duze, pedstav pedstavla la ubitani vid ženske moći Deca egipatskih kaleva pikazana su s teškim pei nom na desno strani glave o icu pala kosa može igati ulogu ulogu VELA v to i imati zaedn z aedniku iku simboliku s nim Ukasti kosu ili odseći viticu znai nadaati muški princip i oduzeti mu so lau moć iz pamena simbol kastracie np. Sams Sa mson on i Daida. Det U sakalno ahitektui e aktivan,
muški pncip u odnosu s pasivnim i ženskim S ekićem i bam simbolizue volu sposobnost
35
pmaa matee aođe ozačava orazovaje pm soeo zaje cjac zeljavaje gre šaa Ddr Doirivaje je preošeje moći ao pr polagaj r a oga Doirvaje rva je smol hvaaja za vaseljeso rvo as mu, sveo sreiše i očiše
Dr Dagu Dagulj lj
s ri raglja sprava vera ispravo aje ispravo ispr avo poašaje. poašaj e. Japa je j e raglj ao sa žaljeje l mros jeo o r laga z mač i ogleal ao hraros i isi Brojaje raglja smolizje ra ez cilja pose ovaje raca amea jeačava se s osvarjem. Ahat cri simolizje hraros smeo s epos eriće; (cei) hova ljav za oro z zravlje ravlje ogasvo govečos mir Djenje Nov poro svojeje mlosrđe Bog Akamar maos aa zravlje Ale o ja maja česo je osliaa ao ojlja oojča lčos suos speh eergja aođe ra i il ao mogo mo gogra gra žea svojsv vel hra krvoproliće Aetst smeos hov mr elje hšćasoj eos se gre j avi priazj priazj ao aj oojče oojče a si l po goojažljvos rezveos pomreos ra ea s voje ece Sisaje može a e i gac ame sceljeja Berl aa sreća veča mlaos ljav zravo i šoljvo ć l maerisa shraa ra. Bser v o žesi pricp Mesec voe ili isisavaje živoe sile čeos čisa Dna Živo ploos oelavaje saa Crk mos čas ogasvo ovaca l oza sloieljsi žesi vi ielbar zgšaa svelos; mageizam soj simolci jso je seovio saje o je Daat svelos živo Suce rajos plaia jašo i sčao; iso i visoo evarljivos esavlaljiva posojaos isre os evios Dmen Ulaz vi žese vraiceroe Felspat mleselet Mesec ežos lj oj sve poveza s MENHOM (v o ao a avci ličm som a smolizje zagro žvo Gagat ja žals ezeo povaje Gra ovo rođeje at oaos lojaos eergja ljpos Dre iesa isča palca l spar Hematt razevaje mir ispilac svih ame plemeac« plemeac« ajviše moć prav pravee želja Hat veros vovios Hrlt m aorea ava mša mževa moć pove ros isecja r\zoros aporopejo H zaa sa zvoom ao žesom pasvom moć pra veselje ras zajeo s meo i mos sažaliva raja; Jakt sromos. Jasps raos sreća vrhsa lažeos a i seam poziivh sal Kale eles epos; aporopejo ih ola Dijamas spar aamaa« Kael prijaeljsv hraros samovereos grom ožasa je sila orie rascee zravlje K hova sailos Kstal (v ala al a isia isi a prosveljeje szjač zlih srasi srasi o) čsoa jeosavos magija žj. Nezaorljvo ali može i a zare aoo aur ožasa loos speh sposo eza e zaorljivo orljivo O j aia ogashi os os vog grom a Ašoja jeog oji simol Mak k govčos mesec za jeeja zj gospoareje a žvoom i gosp gospos osvo vo a a aporopejo. Maget pr česios poše pojavim posojajem kšea orža oza je mževos čavaj ravoež harmoj i moć. V iso ao l jeosavos sroos sreća. VADŽRA ks isria sreos hova saga s pržasa sreća. pal veos religiozi žar Drač Pros asezam osveoljivos m molive sigos. zaropija. Magareća hraa hršćasoj sim Pert prijaeljsvo gro olc rje m prazje sraaje Hsovo ao Rub kaljevso osojasvo osojasve i greh zemaljsi ja i zlo (Pos. 3 ) evaljalsvo oje zaoračje a lo vrlie (Jov 31 Kao Nem os revos moć ljav stras lepoa go večos večo s erajvos me mpue lacesst amlem je Šose. vrle eesa oemoemSar isia eese vrle Draj Srce Sce i Mesec svelos i oploa placija čeos aporopejo. Sarks čas Bć a h sraže zmije zmajevi ili ema gasovos veria vahos samoozava siolzj srivea laga zaja li isie ali je. Sarag esmros a proleće mla os veros mesec za pjja irs ljav prolaza ogasva Bršeje speh aporope Trk hraros ispjeje speh oliovaje ragih ameova ozačva olo vaje še pri čem o eorađeog epravl- jo Tpa ožasa oroa veos prija og amog amea posaje ragac ame o eljsvo ljav ošromlje ce Tural aahće prjaeljsv je pravilog ol olia ia oražava ožas svelos
oo Drb v CREVA.
36
fazama padanja regeneracje, smr uskrsnuća. Dv žva akđe predsavlja pčeak kraj D Man Manfesac fesacjj a u celn snez sn ezaa nea, zemzem- cklusa ma dvanaes rdva pnekad dese, lje vde dnamčn žv nasupr sačnm kj su blc unca k će se se jednvremen jednvremen p žvu kamena Kak ago nd k axs jav na kraju cklusa ka manfsacje jedndrv v u sred« , k kje je spaja r sve sveaa m ga Besmrns se sče bl jedenjem plda s dr nd, dr gućuje pšenje među njma, a uz dae prvea žva, ka u slučaju breskve besmrns supa slaj slaj mć mfal sredše sve svea. a. D psred asčkbudsčkg raja na zapadu, l smblzuje žensk žensk prncp, hraneljk, skln pjenjem ečns zvađene g dvea, npr eljsk, zašnčk pdržavaeljsk vd velke ranske ha m mee z hamng drvea. D pznamajke macu, mć nescpnh plđujućh nja čes se prkazuje ka čk, n vno verta. Rajsk drveće ca dragm kamenjem, umes vda pd njenm vašću dveće se čes prkazuje u slu ženske fgure. Ukrenjn u dubn cvećem l vćem, j avlja se u hnduskm, sumerzemlje u sredšu svea u ddu s vdama skm, kneskm japanskm raju. Umućeg dv rase u sve remena, prdajuć gd na bga uvek uvek ubjaju na drveu apak krenu gd da b manfesval svju srs, a grane d je rasprsranjen smbl čes čarbn mu dsežu d nebesa večns, kđe smblKrenv u vazduhu predsavljaju prncp, dk zujuć dferencjacju u ravn mnfesacje. grane smblzuju njegv razvjanje u manfe Zmzeen drv predsavla ven rajn žv scj, napaku radnju, spušanje ng š je u neumrl du, bsmrns spadn drv je vsn u nznu uzlaženje ng š je u nzn u sve u salnm bavljanju rgeneracj, um- vsnu uzajamn je draz nebesng zemng rane rad žvljenja , uskrsnuće, repr reprdukcja dukcja žsvea akđe ukazuje na vraćanje znanja njeg vn prncp. Oba su smbl raznvrsns u je vm krenma a mže značava šrenje sundnsvu, jer m mnžna grana pče z jedng čev zraka p zemlj prezanje mć nebesa krena pnv se vraća jedsvu u pencjal nanže basjanje. a ncacjskm svečanns semen a vlas vlash h pldva sma naznačava prekre, napaks, smr nVaselensk drv se pnead prkazuje s gra cjanvu cjanv u na pgrebnm uama prkazuje smr nama kje se razdaaju razdaaju nnv spajaju l p frd je čes krenu napak Drv mću dva saba s jednm krenm spenh svels, l nebesk drv, kje nću sja, drv je grana, ukazujuć a unvezalnu manfesacju, nvng rđenja pr čemu je svaka duša sveća kja de d jednsva d rnvrsns rnvrsns vraća se l sveljka na njemu, ka u slučaju budsčkg jednsvu na sjednjens neba zemlje se dvea na mrvačkm gzbama hršćanskg b mže slka pmću svezang drvea d_ žćng drvea, bra Ajevg Dnsvg evnsn dva dvjena dea spjena sam jednm nske jele Vdanve, na kjma svea sveeće granm, z kje zbja ladca, š značava je- lpe smlzuju sunce, mesec zvezde u gra dnsv kmplemenarh prncpa, muškg nama vaseljenskg drvea Darv na drveu ženskg d, l ak načava andrgna. Ova hu prns Dnsu Aju, Aargad Kbe Kbel l smblka zajednčka je dvama dvema kja Vdan je darva ne kj mu pšvahu drv se gledaju jedn u dugm vea pca čes se javlja u granama vg Ka sveska sveska sa, dr drv v je pve pvezan zan s plannm D slake rse l pevušav drv, nalaz se sub sub svm š j sn. sn. D D ppu ga gaa, a, na vsu svee planne ka se svea Do a zskuplanne, kamena da mže sm sb sbm m o drv predsavlja ax nd a zmja skupčana k njega prkazue ckluse manfesacje predsavlja čav vaseljenu. Vaseljensk drv Zmja l zmaj ka čuvar dvea značavaju ese čes pkazuje mešen na plannskm vsu gbns pszanja mus zmja s druge pnekad je na vru suba. srane, mže kuša muškarca l ženu da seknu mbl drvea su sub, klac, mka s usecbesmrns ns l l znanje znanj e me š će će se dmć plda p lda ma, grana d., d., a vma vm a vma vma su čes prdruž prdružen en besmr s drvea, za sebe a za nju Dvo kaen otar zmja, pca, zvede, vće razne lunarne žv skupa smblzuju mkrkzam, pr čemu je nje Deće kj s žvne namce uvek je sve, npr. čk dud, breskva urma badem kamen rajn večn rajn vd, dk je drv vd susam salne prmene regeneracje regeneracje Deta kao proroDrv žva r pznanja pznan ja rasu u raju d dv v čta dv mže da bude manfesacja l glažva je u njegvm sredšu značava regene- sngvk bžansva, ppu Ddnng hrasa, Mjsjeve nesagrv nesagrvee kupne l šušavh krracju, pvraa prasknskm sanju savršen sva n je vaejenska sa unarn, prevazšanja dudva 2 am 5) Dea s dese l dvalaz dbr z, dk je dv pznja sušnsk naes pca prkazuju sla ckl, dnsn, s duasčk duas čk zbg pznanja dbra dbra zla u mngm r pce, lunae faze Penjanje uz drv smbl
Do
37
zane ezoterčnog znaa gnoze preazae nem seta U amanz mt moe m oe se erat erat moe ane stae pasua ma ou pzau da e dospeo dge oast steo mags mag so o znane moć Izeno dro e magso seto po značenu moe mat doro rđao desto na de Alhmiska traica pim p im mata ao shodte tao pod dea Arapska Zoda e predstaen ao oća s danaest ogranaa na oma su zezde oće Astralis Astra liska ka omoroaka nees sod poča na dretu seta u čm granama su smetene zezde aopao orenuto dro e magso istika smoa ppa o ics rligi sa) pod om e Buda postgao prosetene se eto to e sredte Smo e eog đena e o dr droo mudrost esena Budna. oreno oreno mu prod prodr r duoo u stanost e eto to su mu moran čno . po podd o nos e spraed spraed ( akarita) akarita) . Egipa Egipatska tska somora dro ost« ( ota oanse rue rata e darom a oda ao podnost stče z suda pora ne Hator se moe osat ao dro to oeze hran hra no pa tao t ao opstana. Vreso Vresoo o dro e prmo see zatro sandu Ozrso rkorimska hrast e prensteno dro oga nea ZesJuptera soarn Apoon ma pamu oor masu Arted s posećena razčna dreta u Laon se zoe aruata u sostu orah rahoog oog dreta Arted Soter z Boe Bo e posećena e mrta a prao se z oe rodo Adons do Efesa Atemda ma rest hrast edar Ćoot Ćo ot e posećen Donsahu masna HeraHer patan Heen Spartan oor Dafn Do osr su atrt Sano. Hbrs mo e e sega sega sto ska (kabalizam): dro Boe smo renog manfestnog seta Setosna rosa emanra z dreta ota oe usrsaa mrte. Sfrotdro ma desn e stp o predsta a duano st a h h ranoteue sredn stup st up o aspostaa ednsto Ćesto e orenuto naopao Do ota ota protee se odozgo odozgo nadoe predstaa Sne oe se oasaa« Kiga zohr) Oo dro ma sn astt smou Hereso dro ota raste posred setoga grada Hiska: aseena e eo do č s oreno podzemnom set stao set čo ea zeme a grane na neesma. Braman ee drenna raman dro od oga tore neo zemu« aitiria bramaa) Dro e o žansto manfestnom du U nem prazma aseenso dro nče z aseensog aeta oe puta po oean hao Dro ota e Adt esena nddanost do e e d t podea da stčo dro poznana odosno samsara oe Vnu oara serom Adte danaest znaoa Zodaa mese u godn smozue dro s danaest snaa oa će se na rau sa ed noremeno poat ao manfestae ednoga
s eroa da ba oood d s s o t t k s aonjena se edog drv. koe je odjek deta pad ge aeaj deta rspe
k Hsta rapeog a so dveu s koeg s Ad Eva oksi ok pd ovan d a odena bednj e edno
D
Dva drveta se ponekad prikazuju sa staima po stavjenim jedno na drugo pri čemu je jedno n esno a drugo zemno označavajući da se ogedaju jedno u dugom da su »dve prode, jedna esencija. Troguo dro s ti sunca predstavja TRIMURI v to) Gorući gm postaje vasejen· sko dvo u vedskoj ognjenoj simoici Agnija, koji je takođe povezan s drvetom kao žtvenim stuom Na goi Meu raste drvo paradžita, o čijih cvetova miriše ceo svet U Rge je drv ašvata okrenuto naopako ršćk duć da iz njega isteuju i dori i rđavi podovi, podovi , drvo j sika čovekova kao onova posredstvom Hristove smrti na krstu ono je uskrsnuće Do raspeća simoički je načinjeno od građe dreta znanja ko da su se spasenje i život ostvarivai na drvetu čijim je posredstvom došo do pada u greh greh i smrti na poeđenom poediocu Krst se ponekad poistovećuje s drvetom u sredi, vertikanom oo m opštenja između nea i zemje U srednjovekovnoj hrišćanskoj simoici po stoji drvo živih i mrtv koje nosi dore i rđave podov po dovee na n a suprotnim suprot nim stranama i osikava dora i za dea p čemu mu je Hrist stao, sjedinjujuće drvo života, koje se takođe pkazuje kao središni od tri krsta na Kavariji Do je amm sv. Znoija. Irk vasejensko drvo ima sedam gran granaa zatnu sreu ronzanu ronzanu a kau, kositrenu, čeičnu i od smese gvođa koje predstavjaju predstavjaju sedmostr sedmostruku uku istoriju i sedam paneta od kojih svaka gospodari po jednim mi enijumom Smoična su i dva dva drveta, drveta, ea haoma neesno drvo koje ko je raste na vrhu gore A urdž, svete anine i svetse oe i žuto drvo, koje je zemo i odraz haome. Bademovo do ta kođe je drvo života Dva su dreta u zoroastrizu drvo soarnog ora ora izniko iz praiskonpraiskonskog okeana, svesemeno drvo čija su semena kice sveg živog Imk: dvo agosova koje nije ni na istoku ni na zapadu pa se stoga nahodii u sredi nahod središtu štu predstavja duhovni agosov i oasjje svetost ahovu koja oasjava zemj (Ovo dvo, masina daje i hranivo uje za svetijke) svetijke ) aopa aopako ko okrenut sreće je korenovima na najvišem neu i širi grane po zemji nee neesn snog deta tue ii sidre sid re u središtu središtu raja teku četiri reke vodena mečna mečn a medena i vinska Lotosdrvo oeežava neprenu među Vasejensko dvo raste na vrhu vasejenske panine i predstavja čitav svemir pk pk do života je mitooški sakaki Bonsaidveće predstavja prirodu u njeno škrtosti i mudrosti mudrosti Ket k sveta su razna razna dveta hrast ukva eska jasen tisa idski hast i imea predstavjaju mušku i žensku moć Es se pojavjuje s vrom vrom Gaska jova i tisa su vete kao što su to irska ze-
3
razna drveta razna drveta reskva, du dudd ii šjiva šji va odosno odosno amus na Formozi i kod pemen Mijao Do života kao drvo satke rose, raste na visu svete panine Kvangung kao ose sveta. spod ogranaka drveta godine su dvanaest zveri sazvežđ, simoične simo ične životinje dvana dvanaest est zemnih ze mnih ogranaka Deta s parovima prepetenih grana predstavjaju jedinstvo parova suprotnosti ii juavne parove Sunce s ideogramom dveta naznačava smiraj dana ii, ako sunce počiva na drvetu, kraj cikusa sunce pao do korenova dre naznačava tamu drvo s dvanaest sunaca označava do vršenost ciku. Mekčk vasejensko drvo agava, agav a, mečni kaktus, sa soko sokoom, om, sunčana sunčana je moć ii osoođenje madog meseca Mtrčk dvo života života je or kk GDRAS (v to ii jasen je drvo života i životni kadenac Do erad raste pred vaaom na njegovim granama rsti koza Hejdrun i daje medovinu za piće ratnicima merkoemtk drvo života simoizuje onavjanje vasejene; ima sedam grana u svojstvu sedam paneta i sedam neesa Vavionskom drvetu života, oko kojeg se orće svemir grane su od azura i ono nosi čudesan rod. B�r je posvećen frigijskom tiju pama je drvo života u Vavionu enikiji i Hadeji dok je čokot posvećen vavionskoj Sidui i asisko je do žvota. Akadska ra je posvećena Akad skom Zevsu pama nar i čempres su sveta se mitska veta. Sirijsku Astarotu i Astartu može simoizovati ankonično stao. Šmtčk: reza, kao dvo života sa sedam grana, može se stiizovati kao motka sa sedam useka koja pred stavja sedam paneta i stadijuma uzaska kroz neesa grane su joj zvezdi svod Totčk reskva je dvo esmrtnosti Drveta s parom prepetenih gana ii s jednim zajedničkim ogrankom označavaju parove suprotnosti jin i j ang u jedinstvu taoa Tetok dvo života je Vodanova jea ii kasnije ipa. Jea je kasnije postaa ožićno drvo V isto tako ŠUMA. Ceovitost praiskonskog rajskog stanja ono što puža skonište na rođenju u kovci i na sami u mvačkom mvačkom sanduku sanduku od dva dva su takođe t akođe načinjeni načinj eni račna ra čna posteja k kt t veša veša a i mtvačka ađa unaa jedrenjača o je pm pm mter mter na Istoku pa otud Hst kao drodeja ovaj se suži ouđima koja su simo ožanske moći uspostavjnja reda iz haosa. U hinduskoj i ti etsko et skojj simoici je j e pm mte od koje je sve uoičeno. B Brraman eše dvenina dvenina raman do do od koga satvoše neo i zemju (Ttr br m. U kineskoj simoici predstavja proeće istok i pavu ii zeenu oju
39
ga e
stadjuma njaje kao tju stadjuma ljudskog žvota bela nevno dete vena aktvan stadjum; a staost smt Gra tracja nesećna ljubav kao zmešana kv ama zbe. Knea dud je dvo žvota poseduje magjske moć potv sla tame akođe pedstavlja maljvost detnjs ljubav Duga eobaženje nebeska slava azlta
stanja svest suset neba zemlje most l međa zmeđu ovog sveta aja; pesto boga neba Nebesna zmja take ta ke je povezana s dugom po tome što ona može da bude bu de most zmeđu dva sveta. U anuskoj akoj ndjskoj ndjanskoj sm bol duga je zmja koja gas žeđ u mou Ara racja: u nekm pedelma Ake nebesna zmja se zjednaava s dugom uva je blaga l pk opasuje zemlju Ba naj všee stanje koje se može dostć u oblast samsae vš pe jasne svetlost« svetlost« nvane. nvane. Grorma znament znak ljudma koj je Zevs utsnuo na oblama uga se ponekad pkazuje na gudnom oklopu Agamemnonovom u vdu t zmje. esonkaja je de [s duga] klate gla sne bogova naoto Zevsa ee odnosno Ju ptea Junone. Hna »dugno telo« je najvše jognsko stanje st anje koje se može dostć u oblast oblast samsae nebesk luk je ndn luk. Hrana opoštaj pomenje Boga oveka pesto o stašnom sudu. st »koj nas štt od duhovnog povodnja ante. Injana lestve pstupa u dug svet. ama duga ma et et boje venu žut žutu u zelenu plavu koje odgaaju e tma elementma Knea nebesk zmaj sje dnjenje neba zemlje Sannaa most b est tepeav put koj vod peko u asgad
gpsk sc X k p gj k d hn pć s gnk jdg drve s kj j spn d kg s, d
Dugmeta Na kneskm odoama kupna dug-
meta smbolzuju Sune Mese a stna su zezde Dugdneca v UCOSTA
Gk smbol plodnost nevestnska hrana jabuka« je onsova posvećena Vene Dunja
Duša Obno pkazana kao pta p poleta-
nju. U hršćanskoj umetnost ponekad je oslkana kao malo dete koje golo zlaz z usta da b se oznao novo ođenje. U Egptu je pta pta esto s ljukom glavom šakama U Gkoj dugde je teo napuštala u oblju zmje Danaet v ROJEVI Danaet zemnh ganaa v ZODIAK Dje v IACI
Čns g g ndjsg bnng drve (V k) s s sdng sb, s, čjj j sd snc d s, sg ž dns
Dapa Eemeni
40
Ahileeaa džida Ahilee džida popu olaih zakoa i mune, mun e, mogla mog la e da ie ieli li ane koe e zadala zadala Hindka: naga moć pobeda nad zlom aibu Indin Božanka mudo kao pobiač neznana Hriš anka džida i čaša u u ezi a eim galom kao čašom u koo e e uhaćena k džidom ane nog Hia na ku Džida e amblem adana ada na i Geogia apadokikog Tome i ude apanka aibu zangia koi ukue nebe nom džidom aana i nome meša ode da bi načinio kopno
Đak eed mučene U hišćanko ume
noi đaoli pomažu Đaolu u paklu
Đem uzd Džane na uzdi izdlio
obudaane umeeno U hišćanko obudaane hišćanko umenoi mogu ići guom Umeenoi Đpje Ambialenno budući da naznačaa
ado a u ini i denom Egipu ad Đu U kinekom kinekom budizmu đu đuii e diamanko diaman ko
žezlo koe imbolizue Budu i dokinu pela pokoielku moć V io ako DORDE i VADRA Đueak Sežina deičano meo U
hišćanu amblem Dee Maie i imbol dolaka Hioog kao dolazak noog žioa u poleće
dem R gd ašia očuane odno Egda e no
Anđe podžu na neo dušu v. Stefana po !anko učenka u tenutku kada u ona zaz na uta Ova kuptua koa pkaue nevu kaenovane naaz na počeu kve Sv ofa u Au
ila na elu dok e ši noio u ui Aibu eJupiea načinen od kože koze koa e do ila ea Dikinkog akođe amblem Aeni Ae nine nee e i egipake Ba noio u e Ahile io ako ŠTIT hd U aualiko domoodačko imbo-
lii iga ulogu laog zea ili kunića i pedala iniiaiu m i uknuće Dp M Dd Vid muške moći falička laa a I
džida i mač i ele mogu pedalai olae zae Džida e aibu nižih oblika ieša a mač ao azaznana poobno iših Simbolia džie džie ao a o muškog i čaše ili puia kao ženkog u ezi e a mbolikom planine i pećine pećine i planina i eikalna dida koa ne baa enku,
emet Paine piodne ile Na apadu u
čeii elemena: odu imbolizuu alaae linie naniže okenu okenu ougao i plaa ili zelena boa , a oo o e laga ono šo e ečno i kohezino a pkazuu plamen zai piamide ili naše okenu ougao i ena ili naandžaa boa a oo o e oploa, ono šo amani pokeće zemlu pedala kada ili koka i mka a ili žua boa, a oo o e hladno
1
m j svoća, ono što j lako poktlvo knskoj smbolc s čt svta dovno obdana stvonja kombnacja lmnata Plav ln maj, obdo oslkan okglom plaom pločcom od žada, jst vad postoj maj od voda, od mlj od pana Fnks, s cnom pločcom od žada, kombnacja j vada vat Konjača, s cm polkžnm polkžnm l žtm cvastm žadom, jst mlja voda Bl tga, s fgom tga od bogžada, kombnacja vat vod Vata vad s jašk, aktvn mšk m šk voda mlja s jnsk, pas pasvn vn žnsk gčkomskoj smbolc lmnt s občno žnsk fg božanstva: vod smboj pvta žaa koj s ona va, Nptn, tton nd, dlfn l kamp vata j žna čja j glava plamn, fnks l Vlkan mlj pdstavlja nka bognja plodnost, kokopja tončna gja l skopon, odnosno Kblna kna klaca vad j ona pan, l Jnona vad s nakovnjma obšnm o nog odnosno kamlon, a kojg s slo da žv od vada taom j pt lmnata, od koj svak odnos pobd nad nadm dvo nad mljom mlja nad vdom voda nad vatom vata nad mtalom mtal nad dvom ndskoj bdstčkoj smbolc j pt mnata mja j kvadat l kocka voda kgla l kg vata togao l pamda vad polmc a lmsc nad kojm j dagac kamn l plamn jst pt pt lmnt t Vasjnsko jaj jon dv joj stan onačavaj slaak laak, nvolcj vocj Smbolj ga tačka, odnosno tačka sdšt kga sdšt j kojg j počlo stvanj svta postovćj s s vodama, jajtom lotosom mb
Mšk tvon tv on pncp asplodn, gn gnaat t sl pod ljdsk ljd sk as fnkcja tncja tvočva mla žvoa potopjsk smbol tfalčk fg fg pdstavljaj davanj davan j žvota čovk pod plodnost asplod potncj on s apotopjsk. Falčk smbol s lngam, ndsk nkončk pka v kao tvoca stb oblsk sv što pobja pobja l pod pod np mač, džda stla. pobjanj j atanj, pa otd va kako kao tvoac tako kao atonk. Falčka kltskoj mtnost j gava na stb, pošto Klt tadconalno povj glav glav fals j oboj s moć pdstavljaj plodnost mog takođ da bd pogbn apotopjsk
Faus
ipa i pa Fik Fik
Ukrs os id nog iks dnsie Tng podrio e ono o g e nio i i eičnso e pi. o dno od čiri s soren i sibo besrnosi irsnosi i dnsn pnin
ljma košćn kao smbol sksnća žvotn obnov Mož da ma pk fčk smbolk, kao obožavanj Pjapa, l dovn smsao, kao ndm. Fascs Rimk trd magstatska moć sdsk atott kana ptov nanačavaj šbanj a ska odbljvanj glav skpa smbolj snag jdnstv Kao jdnstvo mož da bd atbt Eospdona pk d aštta matnska ljbav k svtlost jang vlna bćt doba sća lpota amblm caa Ja Feks nvalan smbol ksnća bsmtnost, smt vat ponovnog ođnja vat vat Mtološka j ptca ptc a koja koj a m m samožtvosamožtvovanjm. T dana j mva (mčava Msca) a tćg dana vasksava vlasttog ppla to j laa l aa smbolka, al fnks j nva nvalan lan smbol snca j j »ognjna ptca onačava božansko kaljvsko dostojanstvo plmnštn
42
Fenje Fen jerr Gaze Gazela la
ne mi ništa na šta seti i ne hani s ničim živim jedino osom ovean je s !om u svim ajski vtovima Alhemijska tradica: ivše ajski nje magnum opusa; egeneacija. Astečka, ma janska jan ska i toltečka soaan; bagosovi; seća Ka pati patiac ac Kecakoata. Egipatska ijedna čavan s Benuom pticom sučicom kao soaan, ussnuće i besmtnost i povean s Raom. ema jedoj hipotei heijačko iaenje Sii jusa koje je u drevn drevnaa vemena, pethodio nado aženju Nia Hšanska: usksnuće; Hist sat ven u ognjevima sadanja i vasksao tećeg dana; tijumf nad smću vea postojanost Ja panska: sunce; ispavnost venost; pavda po sušnost Kineska: feng-huang, fung ii fum; »gimzna »gim zna ptic pticaa « sup supstan stancij cijaa pamena« pamena« jedno je od četii duovno obdaena odnosno sveta stvoenja i poput maja i ki-ina, s kojima je uvek povean kako jinski, tako i janški Kada je muško feng postaje janški, soaan, ognjena ptica; no kao huang je ženskog oda jinski i u naan Osikan sa majem kao simboom caa, feniks j iskjučivo ženskog oda kao caica, a skupa pedstavjaju oba vida carske vasti U ženskom vidu huang nanačava epotu, pei njenost osećanja i mi Takođe je svadbeni sm bo koji onačava neadvojno duženje«, ne samo što se tiče madenaca madena ca nego i ukupne meu avisnosti jina i janga u svemiskoj obasti dua nosti sto tako poput maja i ki-ina feniks je sačinjen od anih eemenata i pedočava čitavu vasejenu: ima gavu peta sunce) eđa aste u svojstvu mesečevog spa, kia su mu veta ep mu pedstavja dveće i cveće, a noge su mu em ja ima pet boja koje simboiuju pet vina Boja mu e naada a oči kesta mu očituje spavedljivost s jeika mu siai nepetvostvo, i gasa mu se aeže napev uhu mu se mii svi ka sce mu se pkanja popisima grud su mu pune baga sovesnosti a ostuge moćne potiv pestupiteja (i devnog ituaa ojava fe niksa u svako pici bia je veoma povojna i o� načavaa mir bagonaklonu vadainu odnosno pojavu veiko mudraca a feniksa nanača vao je kombiniju caa i mudaca Rimska pe poenj po enjee i nepestano postojanje Rimskog Ca Ca stva; caska apotoa
Hmonija anova fua pedstavja univeanu haoniju u piodi Atibut satia F
rdej Kineska tdicija
tananost umetnčka venota
Ženska jupkost
Ptica govoica pa otud poočanstv poočanstvo o nače ambivaentan budući i soaan ii tama a, mudost ii atni ato Gavanov vuci su često natpiodne suge pimtivnih mtvačkih bogova. Alhemijska tradica s obanjom i akom je simbo pocnjivanja i umtvjivanja nigreda i pog pog stadijuma manjeg dea i ped stavja umianje svetu »emju emji« gipat ska ato oćudnost Gka dugovečnost po svećen HeijuApoonu gasnik boga sunca ta kođe ko đe atbut Atene Kona i Eskuapija. Eskuap ija. iivan na venčanjima kao podnost U ofičkoj umetno st gavan smt smtii se pkauje s boovom ššakom e ubjom života i svetosti Hebrejska stvina pjavo umtvjje ato pevaa Hišćan ska Đavo, koji se hani hani kvaošću kvaošću kao skjuva vač očiju je Đavo osepjivač gešnik. Simbo je geh g ehaa napot nevinoj duš beom goubu Gavan Gav an koga ko ga je Noje pustio pus tio i kovč kovčega ega pedstav ja utaje nemi i nečisto U simboici pada u geh gavan se često javja na dvetu ponanja, s kojeg va bee voćku geha Takođe pikauje samotnost, pa otud svece svece isposnike, i ambem je sv Antonija Antonija Igmana, Igmana, sv Benedikta, sv de sv Osvada sv ava ustinjaka sv Vinka Indi janska OVALAŽJA (v to) istočnošusk Indijanaca. Kutui heoj i demijug Keltska u pedskaivanju povean s caićem »bagoso veni gavan« je atibut boginja ata i podnosti Moigan je boginja gavanova a Bajb gavan od bja« simboiuje at kvopoiće; paniku oćudnost unak Bendegajt Ben ima gavan ski atibut a u dva čaobna gavrana Kada je potpuno c gavan je osutna ptica ai s jed nim bem peom postaje bagotvoan. Kineska jedna od simboičnih životinja dvanaest emnih oganaka; pkauje m onogi gavan živi na Suncu Sunc u nanačavaju nanačavajući ći nje njegov govee tr fae iaak, enit i aaak Mitaička p stepen inicijaci je; Sunčev suga Skandinavska i tevtonska: na enje v SVETWKA amenima Odinodana su dva gavana Hudin m Hudin misao« i Munin »pamćenje« »pamćenje« ko kojiji su ft v RIKVETRA. posvuda kstaii i vaćai s da iveste o svemu što su ide Gavan je ambem anaca i vikin gjk kp Kapa sobodnjaštva«; sobo ga da; pestvo; onaka sobodnjašta je ju je ob po osobađanju stavjao na gavu o jednoj hi Gze Simboično može da menja mesto s an topom pom jeenom jeen om ii koom koom Egipatska tradica pote pot e je takođe bičji rog i faička Kup Kupasta asta ii pi to amidna kapa javja se na gavi Oiisa Gani s oriksom i koom je atbut Seta u tifonskom Gvr
43
emi v
nn. Hduk s antlopom je prenosno sretvo Ćande, boga meseca smbol ve koj se voz u kolma s antlopskom vučom Gazela l antlopa predstavla Kaprkousa u hnduskom Zodjaku Hšk: budu da bež b ež od grabljve grabljv e žvo žvo tnje, gazela je duša što bež od emaljskh strast Imk: duovna stanja: »Moe srce, pašnjak a gazele« (Ibn Arab) Sumekemk atrb at rbut ut Astarte Mulla, Mul la, boga nepogod nepogodonosnka onosnka oemeno se jalja s aom kao anopom Gem v. LIZANC i ZODAK Grada Posveene svešvo d v čas; počas za uaka ili gta rća udbia b b G Gane ane azu azumva mvau u sm ou
Z čimins ninc u ni, su nčinii, v cmniln i s vaoom lm m ml lala ala am al al a uc pf f p p
vezvanja spajanja koršene su p ncjacj u svostvu dvana, pr žrtvovanju na žrtvenm žvotnjama l ratnm atočencma kao žrtvama U pogrebnm obredma predstavljaj žvot posle smrt, plodonosnost sreu, pr čemu maju zajednčku smbolku s cveem.
Gtara Budk d zvrsnost u umet
nostma i naukama; harmonja postojanja svetu dev Gladajept Arjevskokeltsk
svraanja pažnje na žalbu
metod
Gaa Smatrana uz srce, a glavn deo tela,
prebvalšte žvotne sle, a duše njene mo naznačava mudrost um upravljanje; vladanje Prebvalšte ntelgencje ludost prv je predmet kako počastvovanja, tako oeščaš vanja na nju se stavljaju kna slave venac po bede al se ona pospa pepelom žalost poka jaja, n nu se stavlja ludačka kapa »ugljeylje ognj og njen eno o Pr osvevanju osvevanju posvevanu posvevanu glava je okrunena l postržena Lkov glava na gro bovma l u svostvu spomenka predstavjaju pokonkovu žvotnu slu gena, koj je u glav odakle upotreba bsta nadgrobnc Cvetne glavčce saže seme budueg žvota Krlat glave označavau žvotnu slu, dušu nattpr na priro irodn dnu u mudros. mu dros. Glve kon konj, j, vo voo ov v prova, žrtvovanh l ulovlenh, sadravahu ž votvou slu plodnost, pa su kačene, l nošene u obrednm ovorkama, odnosno sluahu kao hrana u obrem prlkama Glavolovc stču žvotvou slu plodnost žrtve Naklanjanem glave snžava se prebvalšte žvotne sle pred drugom osobom u znak počast l potčnjenost. Kmanje glavom znač stavljane žvotne sle u zalog Glava pokrvena velom (v. sto tako VEO) l je nedokučvost, ne dokučvost, tanost skrveno skrveno naje, l su s u po-
Hrms s gav, čur um i u, gl u b smr isiuui gl glm m ls uuns usu i izbr, i s sm gub gub i in .
umre njemu. Veo takođe štt vo u glav npr pokrvanje glave klobucma kapama td , te pokrvalo a glavu kod udath žena Dvoglav bogov fgure poput Ja, smbol zuju početak kraj prošlost budunost uče das solu lunau mo, kao Lunaunu mo sunca a nsponu uponu; bor vezan a raskrše usud; početak svakog poduhvata l putovanja, odlazak povratak mo otvarana zatvaranja vrata, a su otud kuev atrbut Jn č čv v v Dv g v v đ --
ljau rasuđvane raabrane uzrok posledcu uutrašne spoljne vđenje Spo muške ženske glave, krala raljce, oskava andro gna, koj sjednue suprotnost; ta fgura ta kođe smbolue duovu svetovnu vlast. Dvoglava e fgu Rabortost, koa gleda u oba smera Janove dve glave takođe označavaju u e letnj suncosta u Kance, vrata lud te slazak sunca opadane njegove njegove mo, u e msk suncosta u Kaprkousu, vrata bogova uzlaak suca rast njegove
45
krotkost; prostodušost; ležee Otelolue rtače dušu Hndka glasic Jae, boga rtih, esu soe i goluboi il gugutke Hran ka Seti duh; čistota; adahuta isao krštee; prizor blagoest; ode staraa Sa goluboa azačaau seda daroa uhoh ato goluboa su erici; golub s a slioo gračico e ir praštae i oslobođee; u sostu golubice Noeog kočega doeo e u poratku asliou gračicu ira izu Boga čoeka i kao što a kočega i ašo gde da počie, tako hšćai e alaz bezbedosti a crke. Golub s ploo gračico e pobed ad srću. Beli golub e spaea duša očišćea duša asuprot co garau greha Goluboi a čokotu su eic koi traže točište u Hrstu a goluba skupa supružaska su akloeost luba. Golub Golubica ica a osioosioo štaci prkazue uža čiste deice Golub e ble itezoa grala i Beedika s Grgura Velikog s. Skolastike Iamka tri sete dece predstalau kaeoi ili stubo s goluboia a rhu. Japanka: dugoečost; pošta; poseće Haćau bogu rata, al golub koi osi ač obalue kra rata nka dugoečost eost; uredost; detiska luba; poleće sladostrasost poeza i s ako zelo. Manjka u hrišćasko aihesko koograii treće lice s. Troice poekad se prikae kao beli golub. Mnojka u iosko uetost poeza s eliko ako; ei atrbuti behu goluboi i gue, siboli zduha i zele arka rhoo biće Sumrkom· ka božaska oć poseće Astarti i atrbut Ištar kao elike ake. a1oskog kočega golub e ispušte a sedi da potopa
Gordo Gordo Gra Gra
N ·s iici XI gliva izr l s s s i i i b bsm s gm, g gc c bsmr
Gdt Sibolizuu e la orao pau ogle
daloo ili pli ah dal ahač. ač. Sol Solaa o sosto.
Gga Velika aka u straičo i zator-
o idu.
G gm . ESGO ESGORI RI KPN KPN
N Psnim Bagovstma golu lb Bgičim glm sm simbz đ Dh ic sć l mc i nbs crici i i ns
Gcje Tr grace prikazuu Lepotu Luba
Zadoolsto daae, priae, uzraćae. Pratile su Veerie i gole er »orau biti bez obae« (Sere), a ako su odeee, hale su i proide pro ide,, bez poasa er obdarea obdare a traže da se se kažu (Seeka) U eoplatozu su trostruki id lubai U sredoekoo uetost su Mlosrđe Lepota Luba Atribut su i ruža rta abuka i poekad kocke. Ga Ops Opsa a a a razlčite ačie kao čudesa
opskrbitel hrae i obila kao čiia il sud spu
Gorgoa
n m sm ir z r lč mči i m: ržć, sr
46
rana/ogranak r ana/ogranak Grmljavina/gom
kamen čarobnih moći, aps s koji je feniksu podarivao nov život i davao večitu mladost onima što su sluili galu a je prema jednoj hipotezi i kao kamen kame n mudosti nešto što je imalo moć da se javlja javl ja i menja mesto bez bez vdljivh pomagala pomagala i bilo načinjeno nači njeno od zlata ili il i dragog dragog kamena i silno zračilo ili se pak naziva putir i kao takav uzima u hišćanskoj legendi, za čašu s tajne veuzima čere i čašu u koju je Josif iz Armateje uhvatio kv Hista na krstu Obično se uzima da gral simbolizuje ve života svetinju nad svetinjama vaseljensko središte srce izvošte života i besmrtnosti čašu čarobnikovu izvorište obilja plodost U zapadoj tradiciji zauzima isto mesto kao žara ž ara na Istoku odnosno žrtvena žrtvena čaš čašaa koja je sadžala vedsku somu mazdaističku haomu ili grčku ambroziju i ima pričesni smisao a simbolično si mbolično je iorište fizičkog i duhovnog života Gral čaša, ili ža ra može se prikazati kao naniže okrenut trougao, primljivi, vodeni ženski element, a kao takav je povezan sa simbolikom dide aktivnog ognjenog muškog elementa, prikazanog kao naviše okrenut trougao Skupa su njih dvoje dvo je u vezi vezi s kvlju ili svetim napitkom u čaši i ujedinjeni u njima životna kv Ćaša ili žaraa i naniž žar n anižee okrenut okrenut trougao trougao takođe su simbol srca, s kojim su gral i žara povezani kao sa sre dištem kako vaseljensm tako i čovekovim I u egipatskoj i u kelskoj simbolici čaša ili žara ži vota povezane su sa srcem kao životnim središtem U hšćanstvu gral je i sveto srce Hrstovo Gubitak gral a predstavlja gubitak zlatnog doba raja čovekove praiskonske duhovnosti, duhovnosti, čistote i nevnosti U hršćanskoj je legendi gral dat Adamu, ali je u času pada u greh ostao u raju Nalazi se u središtu raja i mora se ponovo naći pa otud izbavitj (čijje prototip Sit, koji je postigao da ponovo uđe u raj i dobio gral) povraća putir i ljudskom rodu vraća raj otraga za gralom je povratak u raj duhovno središte čoveka i svemira i odvija se po simboličnom obrascu ini cijacije posredstvom kušnji provera i susreta sa smrću u traganju za skrivenim značenjem i misteijom života otragu obično preduzima sola junak, često sin obu dovele majke odgajen u osamljenosti i neznanju o svojoj pravoj prirodi Smboli grala su čaša il i žara zračeći putir, putir sa srcem, džida mač činja naniže okrenut trougao čarobni kamen otragu ponekad simbolizuje knjiga, i ada se traga za izgubljenom ri Gagaak Vezana za simboliku DRVETA
(v to) Drvo života i plodnost mogu se prikazati ogrankom pa je otud ovaj bio nevestinski sim bol grane na kućama i "donošenje kući maja glogovog ogranka pvog maja, spadali su u po lećni obred plodnosti Zlatna grana je spoj
između ovog i onog sveta propusnica za između z a nebeski svet inicijacija svet inicija cija čarobni pt pt omogućila je Eneji da živ prođe kroz kroz donji svet sve t Sveštenik Sveštenik Dijanino Dij aninogg svetog gaja na jezeru Nemi zadobijao je slubu ubijajui svog prethodnika zlatnom granom Sreba grana, jabuka spoj je izmu ovog i v linskog sveta tirnenoga omljenje grane znači smrt krajevu Grana je vezana i za simbo liku pruta, motke i vesla Ddska radca zlatna grana je IMEA (v to) Hbrska na sveto drvo od akacije ponekad se upućuje kao na zlatnu granu ska obnavljanje mladosti Gaat v DRAGULJ Gf Mitolo Mitološka ška zver orlov orlovske ske glave i pandži a
lavljeg tela bez kila u heraldici Simbolizuje sunce nebo, ruđenje zore, takođe takođe kombinovane moći orla i lava ao čuvar blaga naznačavao budnost i osvetu Na Istokuma zajedničku sim boliku sa zmaj kao mudrošću i prosvetlje njem U Grčkoj je bio posvećen Apolonu kao solaom, Ateni kao mudosti i Nemezi kao osveti U hrišćanstvu pikazuje zlo kao Đavo u odletanju s dušama a i progonitelje hrišćana asnje je kod Dantea, predstavljao dve prirode Hristove i dobio ulogu pape kao duhovne i svetovne vasti Gca v G
Grmljavina je glas bogova neba a grom njihovoružje zatornik zmija i duhovnih neprjatelja božanski gnev takođe atribut monarha i čarobnika Grmljavna snažna poput bičje rike donosi oplođajnu kišu i pove zana je s lunarnim menaa U nekim zemljama kša, dolazeći jedino uz grmljavnu, povezuje ovu s oplujućim vodama i hranitljskom vodom s neba iša koja je došla s gmljavinom smatrala se ispunjena moći i stoga stoga bia hranljiv hr anljiviija Voda često pada bremenit bremenitaa od gljavine i njihovo sjedinjenje je uzrok životvoe živo tvoe topote (lutarh) Grom takođe simbolizuje sveto sjedinjenje oplođajnog boga neba i pmljive majke zemlje atribut atri but je svih bogova bogova kovača, kovač a, npr Hefesta Vu kana, Tora Simboi grmljavine i atrbuti svih bogova neba i nepogode su čekić, bubanj, sekri a, munjina sekira, bičje rikalo hrast gromorna avina je takođe predstavljena zmajem spi grmljavina grmlj ralom i plamenim biserom Bogovi gromovnici diska ka radi često su prikazani cenokosi B dis ca tibetsko DORDŽE (v to), kineski đui i japanski njoi su om, ili djamantsko želo, adamant, koji predstavja božansku silu doktrne transcendentalnu istinu prosvetljenje suijač je li strast i žunji Od djaniduda Amoasid nosi doub rom, a šobja drži jedno
Gjagm
Grob Gro Grožđe žđe
47
gub Gromor darmičke grmljavine je širenje učenja o osobođenju za sve živo Grčkorimska ZevJupiter, kao bog neba, ukuje gromom koji mu može biti oržje ili pak personifikacij personifikacija a grom je, s munjom, nebeska sekira« kiklop Brontej je predstavljao grmjavinu a Argej grom Hindka VADŽRA (v to) je grom Indrin i Krišnin takoe blesak iz trećeg oka Šivinog i simbolizuje božansku siu vaseljensku inteligenciju, prosvetljenje ai je, poput munje u isti mah smrto nosan i generativan pa na taj način predstavja sile kako zatora, tako i generacije Vadžra ima istoo značenje kao dordže i oboje se mogu na kon ist vencionaan način pikazati u vidu cveta, kao lijer Indijanska ptica gromovica je univer zalni duh, tvorac predstavlja velike pirodne sile, dinamčnu di namčnu nebesku moć, takođe je u vezi sa zatoim silama rata čuvarka pilaz nebu, od nosno nebesima Kao daždonoše su pas, zmija i rasac gromovne životinje Japanska: bogov gromovnci u Japanu izgleda naznačavaju gm javinu kako s neba, tako i iz podzemog vulkana Kaminar Kaminarii j e bog gromoe gmljavine gmljavine a bogovi gromovnici povezan su s lestvaa kao sredstvom saobraćanja između neba i zemlje Gom je na glavi i u ruci Aizenmjoa, boga sažajenja, koji se njime služi da bi suzbio zle žudje i strasti Kineska: bog gromovnik Leigung prika zan je kao grdoban modoput čovek s krilima i kandžama, a atibuti atibuti su mu mu bubanj bat i dleto Skandinavska i tevtonska: Tor, bog gromovnik, ima u uci čekić mjeni onar e bog nepogodo nosnik Sumrskosemitska Adad, bog nepogo donosnik, jaše bika i drži gromove Maduk drži grom U vavilonskoj umetnosti grom je povezan s bikom Grob Utroba zemlje i majke zemlje teo kao zatočište duše Simbol boginje majke kako kao smrtonosnice, tako i kao skloniteljke skloniteljke umiranje svetu U alhemiji raka predstavlja, s lobanjom i gavranom, pocjivanje i umrtvjivanje iz prvog stadijuma manjeg dela a znači »zemlja zemlji« umiranje svetu Grobovi su često bili mesto za dušnica o godišnjicama i u sezonama povezanim sa smrću smrću i uskrsnućem npr. novogodišnjm proećnim i uskršnjim svetkovnama ••
Mudost in vino veritas. Grozd je atribut božanstava ratarstva i plodnosti i predstavlja stav lja vino ivota pa otud besmtnost; posebno je povezan s Dionisom/Bahom. akođe simbolizuje žtvu, posredstvom veze između vina i krvi kao takav se koristi u hrišćanskoj ikonografiji gde je Hist žrtveno jagnje Božje, prikazan između dva grozda Ponekad se upotrebjava za pokrivanje Evinih genitaija nasuprot smokovom istu za muškinje Popma simboik vina kao pijanstva gostorimstva orgijanja madalaštva
Grožđe
Hetitski bog vemenskh piika dž svo gljavinsk čekć munevne arbalete
-
penca na Boejej Bogorodic d prčešCa paze su u hšansko uu
Grožđe i
anssupstanjaj.
Grud Gru d Hksa Hksagram gram
Matenstvo; sana; zaštta; jubav; antejsk antejsk vd veke ve ke majke. majke . Mnog Mnogog ogude ude bognje pkazuju sanu; obje; podnost Razgo ćene gud su smeost; jad; ja d; kajanje; skušenost skušenost Udaanje u gu označava jad; kajanje. Gdi
očuvanje Atbut Atene/Mneve Hebejsk napsnk, na sedn opećka vasejensko je sedšte
Gd
kp/aprsik Zaštta;
Gubaac Nečst; odbačen; duovno mo
ano posu.
Gutka Hnduska radca atbut Jame boga mtv. nska: dugovečnost; vnost
poeće; sadostasnost V sto tako GOLUB Gua v. J
Gum Sveto mesto, odvaja vajano od otpa
daka; takođe pedstavja podnost zemje Njegovo obtanje označava ketanje svema Sunca Meseca paneta.
Guska Soaa (kažu da za seoba de za sun
cem); da; d a; veta; daptca daptca ; bdaštvo bdaštvo jubav; kućanca Mojdanska božćna guska ped stavjaju opadajuću, odnosno astuću moć sunca. U smboc su guska abud često uzajamno zamenjv. Egpaska radca: nska guska, »veka gakaca, tvoac je sveta snea je vasejenko jaje z kojeg se zego Sunce monR mo nRa a Guska je atbut Seba Geba, boga boga zemje smbozuje jubav; takođe ambem Iz dn, Ozsov Hoov. Grka: jubav; bdaštvo; kućanca; atbut Hee, nebe nebeske ske cace Takođe Takođe smbozuje soaog so aog Apoona Apoona ; gasnka Heme Heme sa; Masa kao at; Eosa kao jubav Pejtu kao bognju eč ečtost tost nagovaaja Hnduska dvja guska, gusan, penoso je sedstvo Bame tvoog pncpa samobtno samob tnogg bća Takođe naz načava neobovanje; duovnost; odanost; učenost; ečtost Hamsa je pkazana bo kao guska kao abud Hršanska: budnost; povđenje; ambem sv Matna Tuskog Japanska jesen; spešnost; ptca gasnca; u umetnost povezana s jesenjm Mesecom ka at; atbut bogova ata nska dvja guska je nebe ska ptca; janša; jan ša; muškost; muško st; svetost; nadanuće; nadanuće; spešnost; ptca gasnca; nosac dob gasa supžanska seća; pomena godšnjeg doba; jesen Iako soana, 'ska je u kneskoj knesko j uetnouetnost povezana s jesenjm Mesecom Rka bdaštvo; svete guske čuvane su u Rmu povez vane s Masom kao atom, Junonom kao nebeskom cacom Pjapom kao podnošću Sumrska posvećena Bau, bognj seoskog domaćn
Gušer Luna stvoenje; važn pncp;
pošto se veovao da nema jezk da žv od ose bo je smbo mučajvost U egpatskoj gčkoj smboc pedstavjao božansku mudost dob seću bo atbut Seapsa Hemesa; u zooastzmu smbo Amana za U šćan stvu je takođe zo Đavo Atbut Sabazja občno se javja na uc Sabazjevoj U mskoj mtoogj se petpostavjao da spava peko zme pa je tako smbozovao smt usksnuće. Gušte Taotao je kutu eoj austajsk omoodaca. Gžđe Tvdoća; tajnost; snaga; čvstoća; nesavtjvost; okov. Egpaska radca zo; at but Setov »kost onove« Grkormska: smbozujuu ga štt kopje smbozuj kop je Aeja AejaMasa Masa.. Hnduska kajuga, doba gvožđa tame četvto je
posednje doba u ckusma manestacje, sadašnje doba samska moć za. nska za moć Mkska mušk pncp Mjska mušk pncp u pogebnm obedma povezano sa škojkama kao ženskm pncpom Tvonska opstvo
Hadučka traa Utuk potv veštčuka Kne s štapć koj u J ngu sže za usmeavanje
gatanje od ajdučke su tave ajdučce
Haki nska radcja akonsk dan;
mana; epota; dostojanstvenost; bzna; kasno žensko o; povučena poda Haia v DOR
Hamames Ima zajednčku smboku s LE
SKOM (v. to) a štt od va veštca z du ova Upotebjava se u gatanju. Hafa Ima
zajednčku smboku s LE STV ST VAMA (v. to to)) je vod na n a onaj svet. Hast je Smt. Abem caa Davda u Staom zavetu, kao Vesa, te atbut Degde, ketskog boga vate koj pzva godšnja doba čja je svka pobtno zazvaa njovu pomenu. Hapia v. MIOLOKE ZVERI Heksagram U svojstvu dva uzajamno zakva
čena ROUGLA (v to) smbozuje »kako ozgo tako ozdo td nska radca: osam tgama, PA KUA (v. to), smbočno je spojeno a sva pedstavja jnskojanške moć se u pod. jov j ovm m azvjanjem azvjanj em u šezdes šezdeset et čet čet ek sagama označava se beskajno međudeovanje međudeovanje
49
Hema He maodi Heb
frdt v. NDROGIN Buqu bo m, psvlj čsou
čnos, nvnos povn s pvom n om nnčv kljvsko osojnsvo onosno ckvno l žvno plmsvo U hnsvu s s včnsk svc sok skog po kl ponk pkuju u hmlnu nočo sv Uul m Huvm su k svonj, l
m oblčj n nlč n oblčj m kojg žvog svonj koj j čovk vo (Josf lvj Ončvju božnsko psusvo čuv su sv og pg Ko TETRMORI (v o su kv n mnh mo o sž s j koj j nosupn nppoođnom čovku. Kombncj su bk (Tuus, lv (o o (Skopo čovk (Akvj smboluju č lmn č kj mlj u hnsvu č jvnđls Posl sfm su njv o v ov ov nđl nđ l U hlc s hvm pkuj ko čj gv (čso nvnos mđu v kl (uovn po. hv sj n huvmm« (I Sm. 4 4) U pso Hm juslmskog, u svnj svnj n svnjm svnjm soj su v huvm čj su kl obovl pso
. . H en eondo edno ednott i tot - no ode ode j t ioi ožd i don r r d d jnc odo o . i poodi Sfor j o here
dr v MIOLOK VR jct Eopska adica boos u
vn m smljnj nbu. Hjknov kv, koj j nko hjcn k j Apolon slučjno ubo ml smboluj snj sžžno jom lnjg sunc no cv koj nč kv psvlj usksnu u pol kođ mbm Konov Bmn pook pjvos nsblnos
nposojnos volčnk U hnsvu slk vol, koj s hn pokncm mr v MIOLOK VRI. pgrf v MIOLOK ZVRI -r v. AR
b m jnčku smbolku s ŽIOM (v
o ko ponos shn žvo lsn u n h viljv mnfsn žvo. kođ j smbol snjnos buu sž mnog u jnoj v k s lom po psvlj jnčk jisvn žvo. Pč sn hlb občno j mln okugo i s pk v v
nskm obm Hlb vno: vno j božnsk ks hlb vljv mnifscj uh koj um vsksv ljuskos božnsvnos u jnsvu uvnožn povo čovkov sk vn npo muko vno žnsk hlb hl b kombncj čnog čvog, koj mož psvlj nogn Hlb vno bhu čso supjn n m il pgobnm svčnosm. omljnj hlb ončv sm žvovnog kođ jnčk uo jnvo Hebejka adica pm Josfu F1vju, vns hlbov n solu u Hmu psvlj vns msc u gon nsn j hipo on psvljju s vljju vns plmn ojk. Hćaka voožl voožljj Božj povđnj Hs hljb žvo (ov 6 jo Hisovo (uk 22 Hlb vno nnčvju v po Hisov o k Hsou pičsnom obu Smekemka lomljnjm hb opskbjvl hn u mvh jnvo Hlb vou bsmnog žvo žvo čuvo j
Hobona Hobo na Ham
Hbc vzi sa simbolikom zmaa pauka i spiral po dno hpotzi simbol grm lavin po drugo prikazu lunarn faz povzana sa zodiakim znakom Kanrom s dubi nom voda i lnim sunostam zlotvornim anua n Krai su o pravi u klsko i skandinavsko umtnosti a u minoskim i miknski skim m prikazima prikazi ma skotur skoturni ni i popri poprimau mau simĆ bolu PIAE v o sto o pridružn kuasti krst.
Hdčskhdč
Hodoasnik ona što s drži izravn i svrhovit staz nasuprot bs ilnom lutaou on ži odrđno mti i ozna ava srmln ka svtom Amblmi su mu: štaka i zdla ili tikva klobuk širokog oboda u hšćanstvu palma palmonosa onog koi išao na hodoašć u vtu zml zmlu u ampula odno sno staklnia, hodoasnika u Knrbri za hodoašć u im štaka i kapia sv. Jakova t kuvi sv Pra Hodoašć simbol povrat nog putovana u ra il i u srdišt srdišt ovk strana strana u svtu manifstai putu nazad svom isin skom domu. ako hodoašć otžano i simbo lizu tgobnost ponovnog dospvana u ra ili nalana duhovnog prosvtlna. imboli ho doašća su simboli simboli ZLA ZL AENJA i PELAZA (v. o vili ša i svt planin plan in su glavna gl avna srdi srdiša ša hodoašćna.
Hm Imago mund; mikrokozam duhovno srdišt sva zmalska paria nbskom arh tipu prbivališt božansk prirod na zmli sklonitlska moć vlik mak susrtišt riu svtova svt ova budući da u dodiru s nbom zmlom donim svtom i ngovim vodama ravnotža Hram sto simboliki naviš msto u zmli Hramovi ponkad prdstavlau vaslnsku stuktuu a ponkad rligiski odnos izmđu bogova i lud. pratovi ili bovi zgrad kao vaslnsk stuktuu hozontal hozontalna na gzis gzisnnialna ravan s bskranim vaantama i spnima bića hram osa i vtikalna spona izmu nba i zml t zml i donga svta spatovi oznaavau uzlazak put nbsa i du hovi lazak pobožnikov takođ slika svt planin rdišni stub mu i mund i vas lnsko do Hram u stni ili pćini simbolizu povratak u srdišt prirodi ovkovom praiskonskom sp st odnosno živ stnu i utrobu ponovnog rođna Trougli hram, oslonn na tir stuba pra trogubi oblik boža božanstva nstva ko upravla tna lmntima kao nioima stvarana i rproduk rpr oduki i Krn Krnii hram prdstavla savršnsavršnstvo kuga ili sr i božansko savršnstvo Hin dki hamovi konstruisani su po uzoru na sv
Dni miknsk zatn kolut s spupčom arom hooc č sotun ppc uaau i poačaau sp ral nu smboku sost nu samo to žotin
hindusk arhiktur, simbolizu rd stabilnost no st i konanos hramu s nalaz ri ri oltara na istonom krau kvadani ognni oltar prdsavla nbsni svt ognni oltar na zapadnom krau okrugao i prikazu zmni svt na nom krau su vazdušni svt i ogan Ogništ s s u srdištu postavla u obliu krsta srdišt vli kog olara omfal naskroviti sviliš sr dišni stub koi simbolizu osu sva i svtsko drvo diž s iz svtilišta smna, iz utrob. Povr šina hrama podlna na šzdst i iri kva drata koi in mandalu vaslnsk plan Nbo i zmla susrću s na vtniama ili vraima stvlnim na tiri stran svta Kruna na vrhu srdšnog stuba prdstavla ožansku slavu a otvor iznad nga omoguću izlazak iz svta put nba i ulazak u nbsno. Tama u unutrašnosti hama oznaava da ovku po trbna svtlost izvan nga samog a i da hram osvtlava bog oo mago mund i vas Jusalimski ham lnsko srdišt msto zadništva Boga i Izraila prdstavlao potak vaslnskog vrmna i bio prbivališt ili kuća oža na zmi raz nbskog nbskog šatora od sastan ka. Prm Prmaa osiu Flaviu t dla svilišta naznaavala su tri vaslnska prdla trm don prdl mor sv sv-tilišt zmu svtina nad svinama nbo umrski hram ili ZIGAT (v to bio iz građn u vidu sdam uzlaznih i sil aznih sprtova i obrazovao vrikalnu sponu izmđu nba i
5
Hs Ibi Ibiss
N gisj suui iisa iz I ic simb sjnsi u' mbinn s njim njim m simbm isin i . t Saa; zašia; raos hrabros; isi a; čovk; dsko o. so povza s bovima romovicma i maviom; ambm boova ba i podosi, p od akođ mo da prdava m i va. Dsk d svo do; mški pricip im kao ski Zvs/Jpi v Gksk posvć Zvs/Jpi ča rasovo boa Jpira s hrasovom boiom Joom savo svak odi rasovom a pripadici ka s osii kr od hrasovo išća Kra od rasovo išća bia dodivaa i kao arada za spas đ ivoa i za pobd a Piiskim irama. Hras bm Kibi i Sivaov Sivaov,, a Grčko Fimoa kao sprask odaosi i srć Driad bh im rasa. Heesk drvo zava boaska prisos sk simbo Hrisa ao sa daći; krpos vr i vrii. Po dima do raspća ras, po drima zika a po rćima asika. dsk posvć maci zm i esk posvć Ddi, vorc; svo drvo esk mška saa a i sabos a koa s opir i sama a poodi, za razik od vrb, sa sabosi koa s povia prd poodom i opsa. Skdvsk evsk Torovo drvo voa; akođ posvć Doa. U askim obrdia s rasovi avi bii ka msa ntem sk d dovčos srća; cvi ambm Japaa esk s počos; aodos; hada sa; zaašvo; oviaos; va/brba; boasvo; dovčos; oo šo adživ (hadoć)
Osn ama u Knčiumu uzuj j zg bin MD s čii ni u s g b inu hms zn bžns otmnu Idsk d mški, so ai dvi žvoi pcip z armizi kao ski, ai i oći mot Kod Hsa/Vkaa i boova ko vača kaz a savršos dmra, koi iskiva sav savrši rši sv. Hromos i špa špa akođ prdsava pr dsava cikcakkra cik cakkra m boova poodoosika Simbo kasraci. um Maka zma; prbivaiša mrvi az d d sv. Mo poprimii simboik pa i kao omaa ii kao, a om vis, bora viša boova
s Egisk d dša; srm; israos; ro; posvć o. Ibis sa ćbom
2
Igd Igd sana
sunce b blago lagoslove sloveni ni uh ; solaan je kao kao zato zato nik gmzavaca u zlotvonom vu al kao ptica što ppaa eementu voe laan je i poneka se pkazuje s mesečevim spom na glavi Igdri Skaninavsko vaseljensko vo, sini
jasen zmolstovna, kaenac žvota, večni večni žvot besmrnost Po njegovm ogancima bogov se sastajahu na većanje. Koeni su mu bili u ubin onjeg sveta, stablo mu je vetkalno polazilo koz talase, zemlju ljusk svet, objeinjujući na taj način t castva, a oanci su mu bi ne ba i bacali senu na valhalu Iz koena mu je izvao klaenac hvegel zvošte eka ze maljskog mlaza vemena Koen mu je stalno napaala Nheg jeziva gizulja, pestavlja jući zloćune sile svemia Oinov konj o me gana bsto mu je lšće, a u ganama su mu se oao zmja, kao svetlost tama, nepekino su kobjaval Veveca, smutljvac, stalno je zaz vala azo između te ve moć Ćeti košuta u ogancma, kao četi veta, takođe su mu bstla lstove koj su se vaza obnavljali vaza činili zelen lista Na ogancma je ponea pikazi van solan petao kao bunost On je m sebe pneo na žtvu i evet noći visio o igasu: simbol pomlađujuće žve I Smbol Donisov nepoznatog značenja ali jenoj hpotezi znači n oc sgno n oc sa, l po ugoj oben povk Iacch Iacchos os To
toslovje su usvojli hišćani kao skaćenicu za »Isus« a kaje shvatl kao sos omnm Savaor Upisano na scu amblem je sv Be naina Sjenskog, sv Ignacja Lojoe sv Tee zje
Ikn Smbolzuje mikokozam boje joj se ne
smeju mešat a zlatna osnova je svelost most Božja Bog kao osnova svega. Gađa joj pe stavlja mafestni svet obuhvatajuć žvotnj sko biljno minealno castvo te simboliZjući uajamnu povezanost svega stvoenog Sveto tajna je po tome što je spoljašnj i vljv znak unutašnje unutaš nje uhovne mst« il značenja, se stvo za penošenje božanske mlosti. U istočnoj ckv konska pegaa, ikonostas el nebo zemlju vealno lukom (nebo te stanama i osnovcom osnovc om (zemlja) (zemlja),, hozo hozontalno, ntalno, tme što o o vaja kancel o boa Međa je svetog svetog m msko skog g žanskog ljuskog Im Žvotna esencja božanska supstancija
sveeljujuće besmtnos sveeljujuće besmtnost.t. Poš Pošto to nije ni vo n gm smboiuje ono što nje ni jeno n ugo, a to je u pošienom značenju castvo bezganič nost tako a svako ko stane po imelu nje vše čm sputan, al i ne užva nkakvu zašttu, te
ui i neje i pestavlja sveti žensk pincip u hast kao mušk Smbolizuje nov život i po novo ođenje o zmskom suncostaju Veovalo se a nastaje uaom munje u hastov oganak, pa a je stoga bila požeta osobtm uhovnim svojstvma (v. MUNJA Mleko njenh bobca je hana telu uhu Povezana je s nojskm Balom Neki autotet ovoe uisko ubi anje mele, pomoću zlatnog spa u vezu s mi tom o Kon Konovom ovom kasti kastianju anju Uana. Indnsk a U loži znojlštu, koja je mesto
očšćenja ponovnog ođenja cela gađevina je teo velkog uha njen kužni obk je svet u sveukupnosti paa u unutašnjosti je vljva slika velkog a kao všoca očšćuj očšćujućeg ućeg i u hovnog pbažaja Izlaženje z mačne lože znači ostavljanje za sobom sve pljavštne za bluelosti oža sunčevog plesa takođe takođe je sveto seište sešna motka je svetska osa, spaja nebo i zemlj te omoućuje njhovo opštenje i vo ka suncu simbolu velikog uha. Otvo na vhu lože ili tipija takođe aje pstup nebesima i uhovnoj moći Incijci Ahetpski obazac uianja po
novnog ađanja pelaženje iz jenog stanja u ugo s jne ontološke avni na ugu sm pe ponovnog ponov nog ođenja pobea pobea na smću smću povatak u amu pe ponovog ađanja svetlost; svet lost; smt sta og i ponovo ponovo ođenje novog čoveka pimanje ili novo ađanje b uhovno il fzičko u uštvo oaslih Občno ziskuje slazak u pakao" a svaavanja tame stane pioe pe usksnuća i obasjanja te uzlaženja na nebo, pa se otu cjacjske svečanosti obično oža vaju u pećinama ii ge po zemjom onosno u lavintu oakle pepoođen čovek izlaz na svetlost Umući bogov sam sebe žtvuju ai novnog ođenja i usksnuća Iris Moć svetlost naa često pkazan kao
LIER s kojim kao i s LIWANOM (v. to) ma zaječku smbolku. Egaska rada: moć Grka smbol I Ie e [s = u uga ga koja je glasnca bogova psihopomp ršćanska: kao ljiljan, cvet je Deve Maije cace nebeske bezgešno začeće. Kao sabljčca pkazuje tugu Deve Maje. nska ljupkost naklonjenost lepota u soći. Is Posvećen skaninavskoj velikoj majc Is
i Dsi
Ihrn Sv simbol shane povezan su s bo
jom majkom np su, ćup, čaša put, kotao zela og zoblja t. kao što su to i hano tvoe žvotnje kava, kmača koza it a ta
sop s op Jabuka
podov. Na duovnoj azn ov pdstavjaju znanj an duu t daju žvot bsmtnost p Očćnj; počćnj apotopjon. U
ćanstv označava pokajan; smost; nj ov očsn osobn pkazuju ponovo stčnu nvnost pa otud ktnj. Pobažaj obažaj;; paz z don u o o spaaaj P
nj vod u vz j sa smbokom suna k vat vod kao supotn kompnta sa. Poto pozvod pa pdstavja očćnj vatom vodom kao u ož znojtu svnoamčk Indanaa stk Sun na zasku zoa poć nada;
dtjstvo; svanuć žvota madost Pava u kojm j usmno usmno obožavanj osobto sv so a boova U Kn j smbozovan znm zmajm u Eptu mukam u Mksku ko kodom u Tbtu zmajčovkom Svčanost u vz sa smću usksnućm naavaju stok kao oaj žvot a zapad kao smaj smt. zgubj Taanj za zubjnm j potaa
za žvotom bsmtnoću duovnm baom posvtjnjm mnoojnm zom bsa Takođ smbozuj smbo zuj potau za zubnom č svtm raom ajm zmt Povzan sa zatom boatsvom; sadž moć b čj j U amj j nigrdo zma Patna tua zr v. B.
Jabua Podnost; jubav adovanj znanj;
muost atanj asko; a pv muost pvaos aostt smt Ba zabanjno voć zatno doba. Buduć okra pdstavja svukupnost jdnstvo nasupot mnoostukost naa pod j dvta žvota koj j Iduma daa boovma. Eda j mu boov baa zatnu jabuku azdoa. U svojstvu jabuka sprd voćk z rjno vrta smbozuj bsmtnost Davanj jabuk j zjava jubav Poput pomoandžno kao pod nost vt jabu s korst za kćnj nvst. Grčka adica: posvćna Vn kao jubav žudnj; nvstnsk smbo pnos; Vn j jabuku aoa dao Pas Gan jabuk su atrbut Nmz md a upotbjava upotbjavaju ju s u Djannm obdma; dodjvan kao naada naada u t Sunžnka poput masnov an u t Msdv. Donsova jabuka ba j dunja Jabukovo dvo bo j povzano sa zdav
Igsl dr s. rs i dnog sa kro judsk s, ode u goa bjedinjuji s ri
agne ag ne ae
U � a hrSćakm bu Rave veka naa e eklk mb a bavea v(: ka :! ub pbek vea
Za ve e Epćae ah b ac vrac ve uk ukv vra ra pr kaa ve ve a vlm pr bkva vea ke e arža ev vla uh i e parce beh ae ue ae meec, akđe eve vreve
em besmrtnošću posvećeno Apoonu. Hršanska: ambvae ambvaentn ntnaa z zoo atnsk maum) skušvo grešno voće čovekovog pada, a prkazana s Hrstom evom arom e nov dam spane Opca s abukom u čeustma prkazue pad u greh. eska: sreba grana Posedue magske htončne moć; oće dugog sveta podnost; brak. Noć pred vsvete svetkovna abuke, povezana sa smrću stare god ne. neska: m soga. Cvet abuke knesk smbo sm bo mra mra epo epote. te.
red ovaca, agne e Hrst, a ovce su negov učenc; Jovan Ktte s agnetom prkazue pre teču kao ukazvača na doazak Hrstov Ćro Aeksandsk ve da agne goub skupa oskavau Hrstovo teo duu, negovu udku boansku prrodu. agne e ambem sv gneze sv Genoveve, sv. Joa sv. Jovana Krsttea, sv Katarne, sv. Klmenta sv egne neska: detska ubav
Jagje Bagost nevnost madost krotkost
čstota neumrano Vračar su nemoćn pred negovom nevnošću. aganc smzuu no voobraćenke mstčno ponovo rođene Jagne s avom prkazue rasko stane Hebreska radca mesa doaznk, bezazeno agne. Hšan ska Hrstovo raspeće, Hrst rtvov zbog grehova sveta, agne Boe, »rtva bez krvce. Jage predstava Hrsta u patn u trumu negovo neg ovo stradae uskrsnuće uskr snuće Šroko se korst kors t u smboc hršćanske umetnost Hrst s agnetom na ramenma e dobr pastr kao brnk za stadom, spasac s pu skrenulog, zgubenog agneta greška, kao pedvodnk stada ag ne s krstom prkazue raspeće agne sa zasta vcom barakom e uskrsnuće; apokaptčno ane s kngom sedam pečata pečata Hrst e kaosudkao suda pr dugom doasku agne z Apokapse, sa sedam rogova sedam oču naznačava sedam da rova hovh; agne s breukom četr maza označava crku kao breuak, a mazov su četr
Jaga Hišanska radca pravednk; pod
dobrh dea; podov duha. Kada su o prdru ene bčc bčce, e, označava smeo st stnske st nske pravedost Jagrčea U Evrop predočava čstotu ma-
dost bezazornost; ketsk e vnsk cvet.
Jaguar seka radca: moć tame u sukobu sa am orom Mekska: gasnk šumskh duova amanska ponekad dh natpr-
rodn suga šamaa obče koe ova uzma.
Jaje Vaseensko ade takođe smbozovano
serom votn e prncp nederencrana svekupnost potencanost; kca sveg stvore nog; praskonsk matrarhan svet haosa veka okrgna u koo e svemr; skrveno sho dšte mstera bća vaseensko vreme prostor početak utroba sve što posto u zamet ku praskonsk rodte savršeno stane sednenh suprotnost; organska matera u nertnom stanu; uskrsnuće; nada. U hndusko, eg-
Jakint Jaac/k Jaac/kza za
55
Čeii stilizovaa jaa, simboi Ea-Qaa, gospodar voda, pikazaa s komad osikane smeske čae u tk oko bae.
jaje, kao ishoište svemira, najenom se raspu klo. Dotaa celina, ono je u ograničenom pro sto luske luske ipak sadržalo sve postojeće i poten cijalno Na jaje kao ishoište sveta nailazi se u Egiptu, enikiji, Iniji, Kini Japanu Grčkoj Srenjoj Americi, na ostvima iži i u Finskoj Zlatno jaje je Sunce. Zmija oko jajeta je UROBOR (v to) Nojevo jaje ili veliko prcelansko jaje, obešeno u hramovia koptski kop tski m crkvama i žamijama, prikazuje stvaranje, život i uskrsnu će te s, kao takvo poneka nalazi na grobovi ma U hrišćanstv može a označava evičansko materinstvo. Amijska radia iz j aje ajeta ta raste beli cvet (srebro), crveni (zlato) i plavi (cvet mu rih) aje je i zaptivena henetička posua u kojoj se izvava veliko elo Jaje mudosti sim bol je stvaranja. Budisička ljuska jajeta je »ljuska neznanja« čije probijanje je go ro đenje i postignuće prosvetljenja prevazilaženje remena i prostora. Duidska vaseljensko j aje je jaje zmijino« simbolizovano fosilom morskog ježa Egipaska vaseljensko jaje, iz kojeg je izle ženoo Sunce žen Sunce Ra, snela je nilska nilska guska: Raste ono rastem ja živi ono živim ja (njiga mrvi) Knep, zmija takođe je proizvela jaje, ali orfizmu je iz usta, koje je simbol logosa Grčka u orfizmu j aje misterija života stvaranje uskrsnuće opa suje ga urobor. Dioskuri, koje su iz jajeta roili Zevs i Lea nose ve polutke jajet jajetaa kao kupola ste kape. Jaje se poneka prikazuje kao sarža telj četiri elementa Hinduska vaseljensko jaje snela je božanska ptica na praiskonskim voa ma. Brama je izišao iz zlatnog jajeta stvaranja, čije su ve polutke obrazovale nebo i zemlju
Sv akov Sai, »od Kompostele« nosi a hodočasičko aci aci jakvsku kapc - zak hodočasika koi e koistio kao vedric za vod vod i ta ta a an ozak vog somaštva somaštva i odcaja od ovosveskih sva
»Ovo golemo jaje, što, sačinjeno o elemenata počivaše na voama, bejaše izvrsno prirono obitavalištee Višnu a u obličju Brame i tu obitavališt Višnu . uzee obli obličje čje što što se mogaše op opazi aziti ti . U om se se jajetu nahođahu kontinenti mora i planiplan ine, planete i elovi svemi svemira, ra, bogovi, emoni emo ni i ro ljuki« (Vinupurana). Vaseljensko jaje ogo vara jajetu Braminom i poeljeno je na tri pre ela na carstvo carstvo čul, na nebesa i n bezolični svet. aje je i simbol joni Vaselje Vaseljensko nsko rvo je po neka prikazano kako raste iz vaseljenskog jaje ta, koje pluta na voama haosa Hrićanska uskrsnuće; ponovno stvaranje; naa Iranska: stvaranje životni princip U zoroastrizmu nebo je stvoreno u obliku jajeta o sjajnog metala inska sveukupnost; žumance je nebo a belance zemja Pri stvaranju sveta je vaseljensko jaje prslo i njegove njeg ove polutke polutke obrazovale su zemlju i nebo. Okanijska na nekim ostrvima se pričao a je prvi čovek izležen izležen iz ptičjeg jajeta Sumrskmiska iz vaseljenskog jajeta nastao je stvoreni svet. Jakint
v DRAGULJI
Jakvska kapica v. Š KOLJE
/ Muškost izobilna životnost; tvo rna energija Može a simbolično menja me sto s gazelom ii antilopom Buući a živina visinma, takođe prestavlja namoćnost Koza naznačava žensku generativnu moć plonost; obilje. Grčkmska radia: muževnost tvoa energija požua Posvećena Diktinskom
56
aa a a asrb Zevs koga je odojla odoj la koa malteja čja e koža stla egda attk očvatelj a čj je rog bo korkopja obost iobje Dvoja rac// dvokoa je posveea remd atrbt je rac oblčje Dosovo Satr s poljarc s jarčm m rogovma rogovma U Paa Pa a s oge rogov rogov brada j ar ar Ž čj rvovaa a. Hbrjska ravatost. Hnduska vatra; tvoa jara; s ovom atibt vedskog boga ogja gja koj jae a jarc Hšanska Đavo prokletc; grec požda; bd. rtve jarac e Hrst pod bremeom gehova svetskh. nska bd homofo jaga postaje mk pcp; dobro r Skandnaska onska kola Tora boga gmjave podost vk jarc koj s m posvee urskosiska često se javla s Mard ko ko s bojama lovkja a; amblem vavo ko Ngrsa Jarac l jaracrba predstavla EaOaa gospodara vodeog bedaa
Jasre Solaa ptca gotovo ste smbolke kao ORO v. to); atrbt svh bogova sca predstavja ebesa; o kajevsko dosoa stvo pemstvo pemstvo Popt Popt ora je smatra k adrm da et do Sca etremce j Bogov s j a strebom stre bom l j astrebogai bogov s sca sc a ska radiija glask bogova Egpaska kraljevska ptca d; da; adahe; ptca esova; es ova; Ra sce. g bogov s jastrebo a jastreboglav jes Ptah Hor Met Reh Sokar ebsef. Jastrebogav krokod je SebekRa; sfga je poekad jastreboglava. mblem je et velke majke bogije apada doeg sveta Grkoriska skoroteča poo po oov« ov« ; atrib atribtt rk rk Hnuska Gajatr jastreba doela je so s eba Jastreb je preosso sredstvo Idr preo Idro. o. rnska atrb ra Made l Ormda kao svetlost Miraia atibt Mtre kao boga sca
aam Sedjeost; pravljaje raoteža dscpl a poslos; ropstvo ropstvo požeje arga tovaje strpljee hdm joga oga] od koe vod poreklo reč »ara [ok] kao sjedeost jdske de s edm koačo postg e haroje jedstva ba. U hriastv prkaje Hrstov ako. Bd povea s Volo ože predstavljat Volo predst avljat žrtvovaje; ratar ratarstvo stvo post.
ae Ž rtvovao Sva a kao bogova proea sllo kao aea a eg boga haask vavlosk talma srt skr sa.
aca Podost; rodost. U hrastv ambvaleta jer predstavlja kako st Hrstov, tako prevaost kađ prepredeost (er 1 akođe može da prkaje Đavoa Posveea frodt retskom Zevs bog sca a.
asen Skadavsko sveto vaseljesko drvo IGDRSIL v to); posvee ZevsJpter. a kođe predočava prlagodljvost, rabortost komost Povea s krvlj Uraove kastrace ee beh jaseove fe
asa Strah evesost adkovaje asmn Hrišanska rad rada a most otmeost Deva Marja. nska žestveost; ost ljpkost; prvačost
asps v D asog Japanska rad radc ca a dgovečost; čest-
gai g H ži uu ri izliva v mža mac zi. a ga ra a
Javv Jav v J Jaa
57
Ja it Ja it Ab Knd. Japanka kn ka adca jsn jubniki b
nzgnost, dskziv vnskih iik Pi mž jivosti Japanka: ntiodn oći aa mgana i odv gn au nka unn jinsk životnj koj dov tkv nti odn oći tko zoć i nstšnost. Jazaac Evpka
adca
Ječam Sv žiti su sibo obnov život,
ussnuć i odnosti. J osjn o Ozii sovo tu izniko bi i bio nov život os sti. Lg Oziisov bi su j odg jn n vžno tnu ii u osudi i ostvjn n obov ii su k Oziisovi ikovi vjni od zj i j njihov st siboizovo j nj govo ussnuć i ovtk oć u zju Ksj j uot uotbjvno bjvno j u gki ist ij di ikzivnj odnosti i odonosnosti Povzn s Koo/Dto i bo boginjo. V isto tko ŽITO Jeda v ROJVI. Jedeje Tošio Tošiou u hn h n dj dj kkvoću to tošno šnogg
n. ib su odn otud jdnj jdnj ib ododuj odnost; ib j tko bi hn n svi gozzb u st vik jk i j go j s n njn dn tk. Ljudoždstvo, kd s jd so so t t nik ii junk dj toboost i junštvo. J dnj božjg s dj svtost i duhovnu oć. Jedi Gkmka adcja zoin; otovn
Ko istot, žnsk dnost i dvinstvo b j Dv Mij i svih onih vin. Ko sotnjk nznv onški život b j sv Justin Antiohijsk i sv Jusin iz dov. Ianka svšnstvo; sv on vin nka sto izjdnvn s KILINOM (v. to), jdni od tii dovno obdn stonj, snij j t nt ko j ikn bo un j jinsk žiotinj i ko in j sjdi njnostt jin i j ng oznv bgost, dobo njnos ćudnost dobu voju, bodt dugovnost, vinstvnost udu uvu, svno otostvo. Rog jdnoogov j sćn dznk z J hti n kiinu zni vinuti s do sv. Summka unn tibut boginj dvi i jvj s s dvto život Taka u svojst in jdn od gvnih toistikih sib snij t nt i vin. Jeda Duh ko dh ii vt vzduh; vtovi
Ko tibut Fotunin ovju notojnost. U sdnjovkovnoj hišćnskoj ionogji ogu osikvti Svtog duh. Tko do vju odnost bni tost stuću oć i su s dug stn sodn s POKROVO (v ) s koji i j siboik donk zjik Jee Fik jigvost nk ada:
utn jubv.
Jea Sost · stitost. U kinskoj siboii
ikzuj izbnik i stjnj. Posvćn Pnu i Vod Vodnu. nu. V. isto tko tko BOR.
i ohost osvćn Stuu; sto gd j Kbov juvk vštiji vt.
Jg Luni, žnski ini, uz v ko
uški dost istot dvinsto svšno dobo duhovn i tsn vin i sng nkv jivost Sojnost dv og u jdn sibozuj jdinstvo suotnosti i nodjnu suvnu vst v st Ponkd s jdno jdnoozi ozi ik ikzuj zujuu s ob stn dvt život o njgovi uvi Sukob v i jdnoog dstvj sou i unu oć i ov suotnosti Jdnoog j dgustto vod i og u ož d otkij otov u vodi i uini g nškodjivi mjka adcja joog j živ uz v ko suo. Egpaka: sv on vin Gkmka i s Jdnoog j tibut svh boginj dvi, boginj s osobito Atid/Dijn Hbjka kjvsko dostojnstvo sng oć. Hadka i konjsku gvu i to, vji , košutov nog i koit i uvijn og osd osd zjdno s jdnoog jdno og i v jvj jvjju ju ko un i so so oć. Hćanka Hst, >og ssnj ssnj og ko o o tivotov siboizuj Histovu oć ztinj gh jdnoogost ukzuj n jdinstvo Hist i Bog o odnosno n Hst ko jdin Božjg.
s s snc, XV v jdorog smb nsi s n sv ng g g
n n nj njang ang
Jezk Glas boasa čj j asacja
oćog gasa propod aođ a jsu aču sbo s bou. u. Msa jc su čso ar bu doa u orjaloj uos a u srd jooo hrćasu Sooa ro a bač b ač sa j Paj Pajja ja a sou, sbol j lasa a a sos a posduj aporopjs ssao o b a podraljaja U ojs praa bač bač j s hpočo ua ao olba a u, l odu s ba bu b u a o podos. dka rad a Buda j ao dugača j, oj »a sur rasp raspros rosra ra aj o ja ja Egpaka sp j s jaja u boga Bsa Grka u grčoj uos ajp boas arbu a asj srahoa oaa Gorgoa Hndka Aj j, gas aj s bsa s č Rgvda) Kal j občo paaa s bač jo Hranka »J ađlo afo As ! rč s aa ađoso oc nka u K j j bo poa s rogo s paroca roc a ao aprrodo oć. Smrka: a vos a čso aju spru j
O j ms s 29cm zzbrn z eng m n s mc , amn bnm l z br Jee Saoća čsoa Ćso j praa s dro oa. dka rada: jl a ob
sra ruga oča aoa prdsajaju prdsa jaju Budu propod u oujau ouja u u Sau, Sa u, oja j porporula aj oča j prauj dacju ro os bagos a j jdo od »r braua sorja« u so budu a\ oja oja oačaa ljuba jad u gra ao g aja ao pohlpu. Egpaka posć d u Fod. Grka posć Ad, A Aod Dja ao bogjaa sca sca Apoou u Dfa Hranka: rgoo srjj ar ahu, oj ud a aj »ao o oua ra poo. J sa jo pod ogaa Hs j ao sadalj oć la ndjanka bra hroogos Japanka arbu bogoa dugoos, a saoos lahoja ada j poa s jaoro. ka jl su aprrod oj sog s og sa prdsajaju su sou boas gas. Jlja oa rogo s paroca su do obrd odd. Koa bogj oa Fdas u jl. nka dugoos rag usph u sub bogaso buduć da j j hoofo s , prhod). so ao KOŠUT Je s a pcp so j bora a aobh sh oć pr gopa jrja U oj solc jro j A KUA supj od prlja uos apsorpcja ao paso U gpu
Jež Hranka rada čas loor-
j oa čooa grođ ao o Đao oa ljuda du Taođ surs ab Iar , opj sbol aj. Jjag J oj s prauj sprdao
cro s j prcp a jag sprdao , u sua sboluju s o lar suroos u duasčo s ru, u oća sojsa ljudso oj so blo su. J u ora prod au jr sboluj prasosu au pr ja š slos saraa J prdsalja sos od, pasu su, su su ucsu prrodu duu, dubu, supjaj gao o sajo sboluj ga s o j ao o prpada pcpu lag, popu c boj j dol drća oja oćca soroa o u odaa a or sa, ća cća. Jag j aa prcp, duh, racoaa, v sa rj, poo, rdo rdo ruo, a prauj prauj ga s o j so suo suo soo popu pla pla bsa b sa sh solh oja oja pca. p ca. Moo oj, aj fs odrda su u saju da oojuju jsa jaa sojsa oačaajuu saro udjso čaaj udjso oh dju oć l »cja u jds o a ' a oos đu cć. Jsoja sbo a a k prauj saršu raou o d s u sru saa u sb os bro o drug oć, pcrajuć da posoj sljučo ua l sa prroda, p rroda, go da saa sadr cu o drug da s -
ura a ni ur
žane s krg ciklične smene i diamike kg svekpnosi. a celina obraze vaselensko ae praiskonskog androgina, savršensvo ravnoeže i hamonie is esenci, koa ie ni edno n dg dgoo a ipak e oboe. Ove dve sile spregne s napeosi, ai ne anagonizm, kao zaamo zavisni parneri edno esencii, ali doe maniesacii Jon Simbolizovana slovom U, ženski e prim-
livi pasivni princip ingam kao mški i aivni akoe akoe e simboie sve šple prim primivo ili konkavno
Jova Povezana sa smr kovakom varom i moi isparavana Grčka radcja Panov am-
blem. Povezana Pove zana sa svekoviama prolea i vare ska: vilinsko drvo gaane skrsnće Jube v PROSNA GODINA. Jug Predsavlen podnevim sncem vara
oploa mados le ški princip iev Egip gde e ama i ženski elemen e predeo pakla i boga Amsea kao i Indii, gde e g noni predeo i žensko roda. U Kini bio simboiovan feniksom i crvenom boom. U hebresko smbolici prikaan kao krilai lav Junakjunanja Prooip spasi ela čdesno
ak e obino nelednog porekla il i m e po reklo plemenio a nem nenano i odgaen pod skromnim kolnosima neznan o vlasio loi rano ogleda svo sna česo sam li s nekom živoinom prailom bor se sa lom i iskšenem biva idan i bien ili žrvovan Ii pak može da poček bde sam ali poom okpla mase odnosno odabran džin čeni ka koi ga na kra osavla da pai i me sam kao simbol povan povanaa dše i iranana mani fesaci i mogosrkos e konanog povraka praiskonkom edinsv Kada m e nevesa besmna česo mora da e raži donem sve ii na kakvom miserionom mes Jnakina može da bde ohola prezriva prešena šo ržno, simboii egoisin sran čovekove prirode koa se mora sbii no simbolika osae simbolika razdvoenosi i ponovnog sedinena posa i ibavlena ibavlen a dve srana srana čovekove čovekove pirode koe se mra imirii i inegrisai.
Ka užen z smbe eu tv J tu u eeru. k kee uvek tu u ve veJ i t rvtež: ub b tv
Jua Pop indianskog ipia ili ma koeg
nomadskog šaora mongolska ta e simbol vaselene malom Oova ove e pod a pravoaono sveo ogiše središ dešeno e ako da predsavla zeml i elemene elemene Sran Sranee i kpolasi krov pikaz nebo dok središna dimna rpa na kpoli čini sneva vraa i nebeske vranice simbolizovane eia ili osmoim, poprenim pre nim podpiraima drvenom kos kosr r nar e rpe.
Knes čc uš, II e, ušen nedem smbm eg eg ne memenn suns u čm semu
e -gom hnm
Kabaa Kaue Kab
Kd mulimns odočsn dm pu ob
K'u pnu ov n no uopno lus XV v on s rbu Boi
orm pmrv oo ggrf č nblig npng su Bog i ov
K'b Isamska radca omfa aa opš
ja Boga i ova Božja scija sž posojaja Sdam hodoasiovih obiaaa oo Ka'b pdsavja pdsav ja sdam aibua Božjih Božjih Kao KOCKA v o) ima i ju simboiu Kig Zašia ouvaj aibu aia ii
juaa U hadioj simboici aaava si vu misao Aibu Aja/Masa ao aa i A/Miv ao misi ao ambm Hada/Puoa ao aciga am Zaa aciga j ambm Odia/Vodaa Kdioni Pošj moiv božasvu. Hranska radcja: diaj moiv a Bogu Ps 2). bm sv. Lavija, sv Mava
Poog sv Saa V iso ao TAAN
Kia simboiuju ascdciju vadu vad u pu j moć dv mij mij su duais su poosi oj ć s oao sjdiii a i mija iscija i mija oovica mija bosi i mija davja o su hmi i homopa s, pioda mož savadai piodu omp maa poda dvju sia oj duju u sv mi i jdisvo poova Pd Pdsavjaj savjaju u moći moći vi vaja i dšja dobog i og, va i vod, ua žja i siažja aožu mudos i pod os U ahmiji su muši sumpo i žsa živa pobažav po bažavajuća ajuća moć spavaj i bdj sve e Kduj
60
Kaue o Mrur n ov lmso lusrii XV v imbolu mončno sluu dnsvo supono či ideno olovorn m Mur
da fucija posdovaja imdju go jg i dojg casva P ii poisaa šaa j as mund, u i oju svi bogovi posiciasici puuju mdju m dju ba i mj asici asic i os aducj ao simbo mia i aši o j pvashod pvashodoo jihov aibu os ga i gipasi aibu gipasi Aubis, Aubi s, i goim si Hms/Mu u ijim uama o o pauj davj i madaašvo) i iasi Va a poad i da i ša ša O j »aa pai ca oaia sć i bogasva Hom) a po doj hipoi j i šaa oja osi os i simbo Suca i Msca Tao s mož pdsavii ao uga s ogovima a vhu, šo j bio fiasi i hisi soai simbo Na aducj s aiai i u Idiji Asoomsi j simbo Hsa/Mua Kjij Kao samoopoda j adogi. Kneska radca sm pašjivos Kki U Kii ados u apa pobda Klbš ii ikv Indjanska radca doja ishaa. Kneska u iso isojj ahmiji ah miji pod aa a a
baša ao iva vasja j u maom voa moć piod pvobio jdisvo paisosih odija odi ja Dv sas sas iv su sjdiji sjdiji ji jag ja g V iso ao TIKVA Klcedon v D Klue Ama ua mia ao simbo
uj pomj mij smos žvu i oiš ćj igaciju pojdica sa svuupošću
amo am o am am
O oih oih amnova kok oičo kao io uo naup aiko značnu MN Oj M un n
gv e e središe svir rce di sibočno renosi n nebo cev e e kičeni sb i kn kroz koi rozi živon dh Klon Vzdh ko eeen (reosv
o se d keeon hrni ve U hrišćnsv kze Soon koi zi n se rzn obič d b vro dski rod. U neki frički een e dždonosc Kl Kreos Jaaka radca izne ndn sr ka eo zdrve fizičk
enn sng
Kn Sbinos rnos ozdnos be
srnos nerodivos večno kohezi ne zorvos vrhnske svosi Sičn žvo Ken Ke n sen ni nin n dvo ii g svi s siboično sibo ično ovezni ovezni ože d redsv redsv čiv vseen Kene e e eso ridžen ridženoo drveĆ n svei esi ii soi so ko beeg z sveo eso ii dogđ soeno e s drveto i sveo o, ri če e ken ono šo e rno i šo ogrđe do ono šo se en i ri U riiivno sboic kene ože rđi de i i živoodvn oenci se k d og revr sveo kene Pre edno hoezi o e ni k koe e Mesec siboizovn svez s odnošć i s hdnoćo odnosno kko s srzno zeo zii rđ ro€Će Osobio kene i
fk »pupk ea« amn a o pouano i aoo š š kog n ač na ko oa upćn u pog i kran
Kibeinog cog žd žd bser onekd si si boiz vseensko e i s of! Visok srvni kenovi, koone i sbovi s· a md ko kođe siboize drvo, nin nin drvo n nn nnii ii koon n koo e e drvo, i redsv vrhovni osonc sveg sveir kođe k ođe s of vrđen čk čk ii i i središe gde čovek ože onovo dose r nći nć i rosve ene. Ks Ks kenov i keov zedničk siboik s srvni kenovi i svi og d bd fčki. fčk i. Kocksi kenov ozn čv sbnos sčko svršensvo, s ko kvi keni eeci sveih grđevin Ken od ee e sen n koo očiv sve r, zvršn ken Zee i oriše živonh vod sen ko ndčv hd i oć doneg sve. Sfečni kenov rkz Mec od ženski rinci i sve e bogne. ekesn ken e ma mara žensko i ovezn e s ški siboi de i svh čiv ko obik forr ma ma Kesn i gčni ken nznčv krker n koe e rđeno i koi e svršen Soen ken koon oznčv sr deznegrc ii rskodnos Teško kene iiii sene sene šo zvr bnr vreo i ćn s bgo srečvć s ivon vod koe zv z sene, siboie eškoće koe se or svd svd i neo neohodn hodnee sove koi se s e or rze i isni d bi b i se ronše ronš e živone vode
62
Kar Ka r Kapa s prapra prapra
udrcem u enu udrcem en uKmen Kmen SEKRA v. o) niko nini je prikz prik z bonke prirode i nen nprirodn moć. apis is je kmen ij moć vrć feniku ivo i u vezi je GRALOM (v o) kko e ponekd i zove onim koji mu ue moe d pod pod ve i u m mdo. do. Gmjvnko kmen kmenje je predv moĆ mjvine munje i nepoode moć ono šo cep m Beiie Beii e nznvj n znvjuu meo de obiv bo bonnk pirod; omf; obvše unno du nove duov mrvi ureše neb i zeme; veo; veiše Bei u i proroko kmene zbrio kmenje« iz i z koje koje izzi bonv bonv ii proroiš popu omf u Defim. Ovo k menje obino je po neb e moe bi ii obi vše bonv i neov neov nikonni pkz. pkz. U vim nomdkim i ovkim pemenim kmenov u koi mjke zemje« rička radica (zapadna rika: pvo kmene e moĆ bo neb ijska kiveni kmen pria maria Kmen mudroi rebi njviš je por r dvo dvoruko ruko biće« ermeiko ndroin ndroin izmirenje vi upronoi; poinuće jen v ponovno dopevne u rediše vršenvo poun vo; pra gnr; gn r; pokre po opvenoj voji; dov men i morn ceovo ovekov oobođeno edinjeno opvo; spirius undi u uojivom vdu rapska (prisaska kmenovi u obovni ko nikonini ikov boinje boinje Mn; ršire ršireno no je bio boošovnje kmen i drveć. Budisička ci kmici u z de bei dobr i mere e n udnim erzijm Egipanska iin vrdo kmenje ine«; zeeno kmenje oznv mdo i bemrno. Grčkriska koi mke zeme« Ovdi Ovdije) je) C kmen je imboKibee imboKibee koju ko boinu pnin kođe predvj kup kmen. Cevr kmen je ribu Afro die/Venere die/V enere.. Kmenje je eo povez povezno no Kro Kro nomSuom i kuom Apoonovim oobo om u Defm i kock or o r n Deu. Herme je bo kmenj i moe predvi ke i o mi kmenov. Hbrjska veij Jkovjev bio je ureiše neb i zemje i meo njiovo opšenjKmenov šenj Kmenov iz reke ove beu nezorjivi i obrzovu emej Jeruim.Kmen Jeruim.Kmen emejc Hrm bio je rediše zemje i oonc ve Hinduska: kmen ko bino onov je rm i or. Kupi kmenovi popu ingavorc Hriš ma ikonino u obije Šive ko vorc anska iui emeji nezorjivo; v. Per ko eme crkveKmenovi crkveKmenovi u i mbem v E fe i Sefn. Indijanska kmenovi u koi mjke zemje. Isamska crn kmenK'b K'b koc k je omf k zjednišv bo i ovek apanska kmenje i enje u vei predmei u šnoizmu ska: kmenovi juci u proro
nijska ve n veu poo je od en. Su rsksmiska kupi kmenov i ubov u
vi imboi i nikonini prkz AroAe i drui emiki bonv.
Kamor Cu koj popu kmfor reb m
od ebe d izore bez ok
Kama Hrišanska radicija umereno; kr-
jevko doojnvo; doojnveno; pokorno; izdrivo povezn mudcim iok JovnomKri JovnomKriejem ejem koji e bio odeven u kmiju dku Tkodje pošo p ovrenju kei prikzue merno i poušno Iranska povezn zmjemzmijom. Riska n kovnom novcu peronfkcij Arbije Kancer v. OD Kandjašbalo Auorie; vdvin; uprv
opodrvo; kzn; kođe imbo rodnoi ko obnoviej obnoviejk k muevne muevne moći. Povezn mum unjom i nekim boovm nepoodononicm rbu veike mjke u rvinom vidu Kd e knd ii šibo i p jve kup kndij predvj oku rp rrvo U eipko mboici Men odnv ze duove bu šibom koje d poje imbo reće; ov dun imboik pooj je i uKini uKiniKndij Kndij e mbem Men Ozii Apoon Dioni Kibee i erinij. Jedn je od imbo Hiovo rdn neovo išćenj Hrm Smro e d kndinje podrekv podno podno ne mo muevo p u imke nevee kndijne; o Luperkijm ni mdići ru unokoo knijjući vku enu koju bi re kko b im oiuri podno. z io rzo u voćke dr veće košunjvo pod eo kndijni. Kanope Egipaska radica zši šo je dju
ei bo mrv predvjen vm pvi jn šk jreb i ovek koje u pov ene n eiri u rob Kanu Lunrn jedrenj; meeev p U
morkoj imboici mjk re.
Kapa Pemvo; ob robovi u iši oo v). Grčkriska radicija: kup e kpe
Diokur u dve pouke Ledino Diokur Ledin o jje z koje u oni rodjeni predvjju i dve emifere. Hbrjska pv obredn kp ko deo odede prikzuje nebe. aanisička kp moćnic jedn e od vni imbo šmnov. vnska pemvo; moć; »kppe« i nebel kppe«. kppe «. V i io o ko FRGJSKA KAKAPA KAPA
Keda Ked a - Kioban/suncoba Kioban/suncoban n
6
Kesen Hršćanka tadca: vlina čednost
okužena ali netaknuta bodjama pobeda nad iskušenjem.
Kičma Svetska osa oslonac kepost Hpte
njača Oiva postavjena je uspavno posle njego nje govo vogg komada komadanja nja to je bio egipatski simbol žed Među Anuim Anuimaa je j e kičma pebivalšte ži vota a postvoe čovek imao je kčmu od savitljive vbovine. U hnduzmu ko kičmeni stup po lai pobuđena pobuđena moć kundaini koja podno kičme boravi sanak skupčana u vdu mje. Simboli kičme su svaa svetsk osa planine stubovi dveće, ogovi ogovi noge itd. Goa Meu je kičma sveta. Kiha Spontan iaz životnog pncipa koji se
nahodi u gavi; manifestacija duše; uznemienje duše ili gubjenje dela životne sile i glave potvd poočanstva Mona kecelja XVIII ve. košće ko deo obredne obredne deće m z edšn kr pelkaa pi jvnju ditejse jubvi šo je možd aluzi n zave vog framaona d čn dobra de
Snaga a pemstv pemstvo o nek nekval valjiv jivost ost AmKeda Snag blem Libana. Hebrejka tadica sveta dve nina Solomunovo Solo munovogg hama Hršćanka veičanstvo, gosp6dstvenost; lepota; Hist Je 1 7 , 22). Sumeka vaseljensko dvo; dvo života; pose-
dovao magijska svojstva i bio b io posvećen posvećen Tamuu. Kenaur Ćovekova niža proda, životinjska pioda kombinovana s njegovom višom pio don ljudkom vinom i asudnom moći; moći; divlji i dobostiv vid pode i sukob između ov su potnosti. KON (v. to) pikazuje muževn so lau moć i na njemu jaše usmeavajući du čovekov; to je kombinacija sepe moći i voditejskog duha Grčka tradca kentau Hion, koji je bio učitelj Ahieju peso pesonifik nifikovao ovao je muost Kentau ponekad pate Dionisaha. Hršćan ka čulnost stasti; pejuba divlja sila; čovek u pocepu između doba i la životinjske i duhovne piode; kvoveac; ovapoćenje đavoa Luk i stee su ognjeni hici za. Ke v
MIOLOŠKE ZVRI.
s Žensk Ženska a sadžaejsk sadžaejskaa moć i mesto čuvanja čega, pa otud život i davlje džanje onog što je dagoceno ii na ceni. Kada je povezana s većom takođe nagoveštava čuvanje ličnih postupaka da bi posii kao svedočanstvo ili na sudnji Kesa je sa štakom, atbut hodoča snka, čiji se šapeljić« pkazuje kako vsi peko amena ii sa štake št ake akođe amblem dei teja milostinje i tgovca te svh bogova glasnka, posebno Hemea/Mekua a i Pijapa i hiš
K-lin Kineska mitooška zve ponekad zvana
jednoog sjedinjenje je jnske i janške sile pri čemu je ki muško a in žensko. Cea životinja simboliuje doboćudnost dob volju i plod nost navešćuje ođenje ođenje veikog mudaca ii mudog caa Jahati Jaha ti na knu nači iići na gas a u kineskoj su umetnosti mudaci i besmrtnici pedstavjen na kiinu da bi se nanačila njiova izuzetna svojstva. Izuzetno bisto dete je sin kina«. o je veoma baga životinja i ne udaa ogom koji je mek i označava doboćudnost; njena jednoogost naznačava jinstvo sveta pod jednim velikim vladaom Kilin je ovapoćenje pet elemenata i pet vlina i ima pet simboličnih boja. Ako je oslikan kao jednoog, onda je mešanac mešanac pa ima gavu maja s jednim ogom, grivu lava telo košuta i ep vol Kiša Božanski bagosov; otkivenje siazak
nebeskh nebesk h uticaja baženstvo; očišćenje odnost podo po do kako u svojstvu plodnosti, tako i u svojstvu duhovog otkvenja; u ovom pogedu se pidžuje simboici sunčanih zakova i svetosti Svi nebeski bogov opođuju zemju kišom » Kiša padaući s neba, obemenjuje emlu, te ova ađa bije i žito a čoveka i zve« Eshil).
točak , pa Kišobasuncoban Soi kolut ili točak,
su mu žbice sčani zaci, a dška osa sveta; kapa nebeska vast kako svetova tako i duhoa; skonište što ga daju gane vaseljenskog dveta; kao suncoban je takođe topina i aštita. ašti ta. Budtčka tradc trad ca a zaštita stanje niane, s one stane pojma i oblika. U kneskom budzmu Viuhaka, odnosno Moi Hung, čuva juga ima kšoban za izaivanje zemjotes tame i haosa jedno je od osam blaga Hnduka univealna duhovna vladaina kaljevska dostojanstvenost zašti. Kneka dostojanstvenost visok
65
Ki K Kob obkk
dooanvo dooanveno ang aibu kaie Moo Ki Moć vaelenki va pa oud egeneai egeneai
a kako vaelene ako i poedna akođe poždića aka Tbu kiov e meo i mi i ponovnog pono vnog ođen ođena a kao u aozavenom imbolu Jonnom bii poguan od kia znači upii u minuu mi a izlazak iz min i z kia pol polee adiionaladiionalnog odnevnog azdobla mčave Meea izla zak e iz špile iniaie u nov živo unuće. U hišćanvu ki pikazue Đavola čelui u mu vanie pakla a bu pakao Kladenc Maeinko izvoiše vode živoa
kao np kadena živoa« ili kladena bem noi večni živo U ako imbolii vode živoa iiču iz podnoža dvea živoa kao kla dena iz koeg izviu čeii čeii ake a ke eke adeni u edišu gova dvoiša kloea obzidan vova id pedavlau vaelenko ediše pu edišnog kladena u au a akođe u zvoše živi voda e mladoi i bemnoi ladeni ili bzgovi vode iz ua pikazuu moć govoa moć eči kao i pouku i okepene. »ladeni veloi« imbol u veloi i vode iz iog edišnog izvoiša. Sudena zapečaćen e devičanvo ebrejk rdicij kladena živi voda e Bog. rćnsk zbavlene i očišćene živim vodama iek logoa kadena živoa podaue bemno a akođe e Svei du. Sudena zapečaćen pedavla Devu Maiu lm k neba polae vode vaoi čie e ipia ne gnoza Neočekivana doupno poznae ili ovaane ovaan e oka a ladena miloi. Vode Vode živoa u poznaa Boga
Kdc na Van oo žnju jgnj zvorie je enog oa ono rajso r ge bago ai rijfalno jagnje sboizje spiao poienje posigno jane njegove vasie r
Klečne v ONO Kek Grčkrmk rdii zašia pove-
ene iniiaiva povećena emeekuu Kleš S čekićem i nakovem aibu vi bo
gova kovača i gomovnika popu Hefea Vulkana oa Amblem šćankog bikupa Eligija.
Klin Simbol vaelenke oe. Takođe ima za
e eničk ničkuu imboliku vezivanem vezivanem v SPONE e e udbina i nužno U šćan u klinovi imbol iovog adana abu v Be nar iz leoa i v Jelene Klok Auoie moć Pošo pokrva glavu
obuk aži mao pa oud pomenii klobuk znači pomenii pomenii av ili mišlene. ao kod kape veno glave naznačava plemvo i lobo du za azliku od gologlavoi oba Različii obui pikazuu dušvene ili ieaike aleže np kadinalki klobuk mia bie
juč s Pera oje on d na oo a i u Bazlii sv Pera sibolzuj osn o od oje zaisi vao drešenje vezvanje ovaranje i aaranj. pravda i ilosrdnos!
Ko Ko Kob Kob
sveenčk klobuk, cnar, suenska »zar ska aska, đačka magareća kapa Pozanje kobuka je učvos kojom se nagoveava ru vena poređenos pozravljenoj osob; skanje obuka pr ulasku u zgrau znak je oavanja poe Kovn v LUD Kuč sn smbol sm bol koj koj uključuje sve moć moć ov ova a
ranja zavaranja, vezvanja reenja Kjuč aznačava oslobođenje znanje; mseje; n cjacju U esnoj je vez sa smbolkom ana, ve zvačareoca, »pronalazača brava boga n jacje; u njega su ključev moć ovaranja za varanja kljČ za vraa koja k oja omogućuju psup u carsvo bogova lju vraa zkog lenjeg suncosaja, pr čemu su jana c, u Kaprkor nusu, vraa bogova, sunčana moć na usponu u porasu, jana n u Kanceru, vraa ju e sunčana moć na sponu u opaanju. Sreb zlan kjučev presavljaju sveovnu onosno uhovnu vlas mae onosno velke mserje e zemaljsk onosno nebesk raj mjska ra dca moć ovaranja zavaranja rasakanja zgunjavanja Grkomska arbu Hekae kao čuvarke paka akođe Persefon Persefonnn Kben Hbrjska ključev Božj su zanje z mrvh rađanje oplođujuća ka. Hršanska amblem sv Pera kao čuvara nebesk vranca, a ar bu papn. Sv Maa nos svežanj ključeva. Japanska r kjuča žnce su ljubav, bogasvo sreća. ska ask ključ je arbu Epone, ču varke konja Mraka Mra rž kjučeve moć ovaranja zavaranja
ri Pnkrr dž zren žit uud n grčk ku z Xl ek
Kniga Svemr, br mnd br va vo
rena knjga prkazuje knjgu žvoa učenos u muros, okrvenje e muros sveh spsa Knjga je u vez sa smbolkom vea a vo njga mogu presavja ceu vasejenu U smbolc grala grala može preočava ragu, ove za zgubjenom reč Bdska radca savrensvo muros jezka zraza. arna jga obasjavajuće muros počva na loosu uhovog procvaa Hršanska: jge su apo sol kao učelj naro blem sv Avgusna Avgusna sv Kprjana. Hs je česo oskan s knjgom u c. samska Svemr je golema kjga (bn Arab) Knj Arab) Knjga ga s perom voa je supsnca, sa čno bće, ok je pero vo prncp Svea jga je me Božje sna mosrnos. n ska naavo. Lsov knjge su lće vasejen skog ve smuju sva bća u svemu, ese hjaa svar. Kjga je jena o osam agocenos kneskog buzma. Kobila v. K i PAT
Ov tri edne rčrke ige XVI vek kze k e e ii neči udin udun; knfge čki
ocka/kok ocka/k ok Koa
Kok/koke a sfeom ao pasonsm
stanjem poetom clusa clnm eta njem pedtavja onano stanje clusa nepomnost u smoc je vadaua uga Taoe je stna, uduć da je uve sta ez oza ao se posmata savšenstvo dovnost sta lnost statna savšenost esp espeo eoan an zaon Tao e je slopljen st tadconalnoj atetu suž u svojstvu stanost, ao amen temeljac teme ljac,, donj d onj deo zgade j je goj deo ug upoe. mjka mjka raa oca pedstavlja so pozvod stazacje sumpo žve H brjka svetnja nad svetnjama. amka Kaa je oca stalnost statna savšenost ka ožanstvo zemlje, zemlj e, uz sfeu ao neeso ožanstvo. Majaka zemja dvo žvota aste sedšta oce. Bacanjee ocaa je sudna Bacanj sudn a neopozvo neopozv o pev pevttjvost. omjenje ocaa nadvoje je pogoda l onova pjatejstva nduzmu oca po pma smou stomenog geometsog geometsog tea etvona je sete etvoe, cusa ug, td U šćanstvu je smo Hstovog stadanja Kojo a raca: oje Kecaloatla, j je tonn vd dvogu ojot Ijaka
peoažavatelj juna spasac demjug z avja od opasnost taoe lunaan povodnjonosac du noćn PODVAADŽJA PODV AADŽJA v to od ndjana�//sa zapadn panna ndjana� Kokoš asplod uvaost atesa ga
Ca ooš je nosac djaonog nosno vd Đavoov Kooš K ooš oj oj uue je ženso gospodstvo ezoazna žena U šćanstvu ooš s pćma pazuje Hsta s njegovm stadom Ko Peno sedstvo za judso teo, s o
njem ao soam duom penosnm sed stvom. Koa oja vuu c žutaj, a ponead gfon atut su ogova nea, oj po neu voze ueva oa Ognjena oa su uzlaza da ogova ogougodna na neo Poednc junac esto se pazuju ao voze ola tada su ona oj smol. smol . vojstva namee namee o o jaša smozuje njegova njegova zapega np. np. ec su donost stota l so, do su Fejna oa oju vu mae a a magjsa magjs a Kjaš pazuje um ntelgencju d oj Bu-upavlja telom Dva toa su neo zemja Bu o a su velo vozo vozo ka rac raca a uneva oa rkmka vozlo sv gova suca, oj teaju soae elce, a ov, lo ao soa l van pncp pvoze unce Mesec po neu neu np Apoono u svojst soa Posejdonov c u svojstvu vode ao ementa Koa onj su atn atut oga ata AejMasa K el voz oa oja vuu lavov tton, oj
Drvna skandinavska Sunčva oa kombinu smoiku konja ko ivotinsk, maljsk pod. s smokom nbsng i duhovnog soanog koua
aazje voz uneva ola Jupte Doens tea jaam ova Gouov vuu ola Venena, ošut Djanna Dj anna paunov Junonna, Junonna, ps ps Hefe Hefe stovanova, oov ZevsovJupteova jac eopad Donsovaova Eosovaupdonova, a vanc Plutonova Huka »vozlo« ća u manfestacj voza je sopstvo upavlja onja, ao ga smozuje Kšna, oj voz dvoolcu al ne uestvuje u o l adnj oo see onj su fze žvotne se s e dz gn ntelgencja ntelgencja voja ojaševa osovna je je osa sveta, a dva toa su neo zemja spojen njome njov otaj su cus mafestacje at voz oa sa svetćm onjma oma ma lunau toolcu, oju vue šaena antopa deset eaca Ašvn, dvojne moć voze too cu šas, Zoa voz ola s avama doat ma Inda se voz u zatnm oma va voz oa oja vuu unae gazee antope Hrš ćaka dvooca dvoolne tajge tace ovegg su cva ao vozlo za penošenje vea ove ve a na neo dva toa su m žudnja vo voja ja mlose azotost, po Dateu raka ola maga vu et onja od megdana oja smolzuju eemente posvećena su njovm eta ogovma Aata ognja plodnost maa je ola oja su la la et eca veta ša oa, gad. Ona se javljuje s Mtom. ka oa Fdas, ognje ova dvja vuu jelen olaa ola pone ponead ad vue jedan vše el audova Skaaka ka Toova oa vuu soa ovnov jac Fejna luane
Koač Koa č Kou
a o iih očoa podnožu hraa u oaau so ol posoa, a a o asa ča ogošovan
Kči Žrven olač, l a lepčć ozna-
en rom mbolzuju ogl nu Meeevu Meeevu njegove čer ev. Keeče Generavna la; žvono
naga Svjanje na oleno blo je mbol prz navanja očnva; mbol uvojenja; maerne bge Kleanje pazuje odavanje poše nade đenom, ponzno moljenje, počnjeno podre đeno Klevk Vaeljena jedrenača; lađa žvoa
oja e ljuja na praonom oenu; nov žvo; ponovan poea. Koleva je nanjena od RVA v o), oje pža pž a lonše na rođenju rođenju u ' žvou po mr Kl pt oča poajanja) sčka žaska raa rug mbozuje mbozuj e olo veo
log pojavnog poojja nepreanu promenu poajanje celo olo drž u u Mara, l nrdže,, gopod nrdže gopodar ar mr jagram jagram je pra prazz amare manenog žvo u vm azama od rođenja do mr; veuup veuupno no U redšu u bezramna vorenja, praac polepe neznanja, peo puene ra, guja gneva, oj upa pedavljaju vojva šo čoea vezuju za ve čul, za luzju eencjanu produ egzencje Oo redša je j e ug, ug, j jaa eva pol polov ovna na prazuje monaee veovnjae ao e reću navše a mona
68
ponovom rođenju. e odeljaa narednog uga olava oveova mogućna odredša pole m: gore najvša nebea na denoj ran an bogov, levo ljuda bća; u donjoj poovn u deno, nerećn duov mučen ulma, žvonjo carvo levo, a najnže razn palov, ja uden U vaom odeljku je Bu da gura da pomogne p onačnom zbavlj zbavl j nju v Spoljašnj ug je podeljen na dvanae la przor rađanja oj pazuje nov žvo ra proce proce poajan poajanja ja ; rud rudnca nca anje po ajanja čn prvajanja, ojm e nepreano produžavaa mrn produžav mrn žvo; mušarac bere voće prvajanje, oje vod poezanju za žvoom a ovoo žudj ov žudj ; pzor pjenja pjenja žudnja ao žeđ za žvoom, oja vod uu »oećanja«; mušarac a relo r elom m u ou čul čuloo »oećanja »oećanja«« oje vod vod dod ru poljubac poljubac dodr čula oja vod u eru eru ul;; uća mnogo ul mnogo pro prozor zoraa ula oja vode ojanju lčno; lađa puovanju lno, oja vod anju ve; majmun bere voće ve, oja vod elemenarnm mpulma gčarr gčarja uoblča gča uoblčavanje vanje mpul poš pošo o je mpulno anje oduvo znanj a lepa arca oduv oduvoo znanja znanja lepo nezna neznanja nja oje vod m; mušarac mušarac no no leš mr panja oje vode ponovnom rođenju Kut Sunce; obnova žvoa; avršenvo; bo-
žanveno; moć O aom oluu pooje razne poeze da je moć neba; ola bog; vara neba; ombnacja olaog olua rlma olaog j areb arebaa l orla; reanje nebee nebee ere oo pola; božanveno; preobraženje; bemno;; zležuća genera vna moć prrode; mno prrode ; dna moć žvoodavnog zašnčog e mr ononog vda prrode; l da je aporopejon. Kolu rupom u redšu naznaava krug vaeljene, p čemu je redše prana, rancen denna jednvena eencja Vrćenje olua je obrnje obr njevera vera na njegovo njegovojj o Suan olu meečevm meeč evm pom, l rogovma, mbolzuje je dnvo; dvoe u jedom veo venčanje božan og para; zduženo o la božanvo sčka raa ug je oo vara nja redš redšee praz prazna; na; arbu arbu Vajročane. Egpaska bog uca Ra moć; gaovo. Kolu unca na zlau je obnova žvoa; pre preoorbn žvo; urnuće Ka olu je »ve bog, gopodar gornj predea« Hbrjska unce u nce pr pravd avde« e« a zdavlj zdavljem em . na zracma njegovjem Mal. 4 2 Hska plamen olu je arbu Kšnn; olu Bramn Zraa olu oj e vr je ožje Všnuovo oeanje vema na njegovoj o, ao obanje a Ira ska a olu ao velo moć velona mbol je Aura Mazde l Ormuzda Kska
Kmaane Kn Kn
sukobjenim zmajevima prkazuju prazninu. Sumesksemska iati kolut je empirej, simbo ii neposredan prikaz bogova sunca, asir skog Ašura i v'avonskog Šamaša Začka kout na rogovima ovna je Arijes Koadane Inicijacijska simboika smi po
nonog renja renja;; nužnos smti sopstva pre pre rein tegracije i ponovnog rođenja dve kompemen tae faze - dezintegracija i reint reintegr egracij acija. a. Ta kođe predstavja jedinstvo koje pri stvaranju ustupa mesto fragmentaciji mnogostukost dezinteraciji moštvo što nastaje iz jednog U tesnoj je vezi žrtvom Bogovi poput Ozirsa Zagr Za greja eja Dio Dionis nisaa - rasko raskomadan madanii razas razasuti uti i reinte rei ntegisani gisani - pre predst dstav avjaju jaju mno mnogost gostko kost st maniestnog sveta pri stvaranju i konačno va spostvjanje praiskonskog jedinstva. Mistično komadanje može biti karakterstika šamanske ncijacije ncijac ije Komadanje je posredi i kada Jorube razbijaju u paramparčad Orišu i reintegršu ga Koarac Kneska aa buna i nevaja
so.
a oo bazano barelef irda, IX k pre n e odiraa se prior odaana poše eanisanja pod zašo sunčano oua od klao. klao. i Snčee Snčee spžnce spžnce - eseca a o j seza čse seosi neno ano odaa
Koea Naiazak propasti rata požara il
pomora a može da bude i gasnik bogova sunca Konha Razne su hipoteze o njenim vijugama:
po jednoj su one sunce na izasku zaasku po drugoj unaa spiraa ili po trećoj vode Ta kođe ima zajdničku simboliku sa ŠKOWKOM (v. to) Busčka aa gas Budn pri pro povedanju zakona besedništvo učenost zuk pobeda nad samsarom jedan od osam simboa dobrog prednaka. Bea konha prikazuje sve tou vast Gčkmska ambem Posejdo na/eptunaa i Tritona titoni na/eptun titoni duvaju u jušture jušture konhe kući Posejdonova koa Hnska po svećena Vinuu kao gospoda voda z konhe je iziša praiskonska tvoa r OM koja je mani festovana reč Islams uvo koje čuje božansku r Kneska krajevsko dostoanstvo uspešna povidba Maanska u majanskoj simboici konha se često javja povezana s vodama Konopac Poput uzice i svih SA (v to ko
nopac i vezuje i ograničava a ipak daje moguć nost za beskrajno protezanje i sobodu može da omoući pstup na nebo i povezan je s obredima preaza pa otud s estva mostom drvetom paninom itd Takođe može da naznačava zmiju opasanu oko zemje ii vasejenskog jajeta kao i »zatno uže« Homerovo. U svojstvu omče može da pikazuje smrt ii očajanje saska mačka a aa a ač od vastite pupčanice pravi konopac pstupa u druge svetove. Bn u prebudističkoj reiiji Tibeta konopac je bio veza između neba i zemje i bogovi se spuštahu
niza nj da bi se mešai s judima pose njegovog presecanja samo su se duše moge uza nj uspeti na nebo čovek je postao smrtan zbog presecanja konopca Gčka uz žau atribut Nemezin Hnska gnoza je nevidjiv konopac uzaska n dijski trk s konopcem simbolizuje magijski uazak na nebo prevaziaženje zemajski uslova dekadentan je obik nevidjivog ko nopca duovnog uzaska. Hćanska stradanje izdajstvo Hrista Smesksemska akadski »konop sveta« predstavja vode oko sveta koje svezuju nebo i zemju z emju Va Vaons ons bog vode često je nazivan »konopom« ii sponom« svemira U sumerskoj onografiji konopac koji proazi kroz rata rata vrata prikazuje sponu sjedinjenosti boga i čoveka mistični spoj V isto tako AD VLAČENJE KONOPCA Kon Ambivaentan budući soaa moć kada
se beci žutaji ii riđani javjaju s bogovima sunca vukući im koa ai uaa u svojstvu vlage kao eementa u svojstvu mora i haosa te parp okeanskih bogova stoga je simbo i ži smrtii soaran i unaran Takođe simboi vota i smrt zuje inteekt mudrost um razum pemenštinu svetost dinamčnu dinamčnu moć tr trnu nu spešnost misi bo prominuće života takođe je instinktivna životinjska priroda magijske moći gatanja;
Kopl Kop l Komlo
vear; morsk talasi Javlja se i s bogovima plod nosti i Vanima. Mogu ga jahai Đavo, i tada po staje falički lovnik mahniac ili vilinski kraj kada postaje smr smr Krlati konj je Sunce ili vase jenski konj kao šo je to i belac a predstavlja čisti inelek; neumjao neumjao nevinost; život i sve ost a jašu ga juaci Knije je konj zamenio bka kao žrtvenu žrtvenu živo inju oba predsavjahu bogove neba i plodno si muževnos i mušku podnos kao i honične i vlažne moći Belac okeanski take je u zi kako s vla vlažnim žnim tako t ako i s ojenim prncipom Lav kao u mori telj konja ili bika pkazuje sunce kao isušivač vlažnosi i izmaglic Vranac je po grebn i navešćuje smr te simbolizuje haos jav lja se za dvanaes dana haosa između stare i nove godine. Žrvovanje oktobarskog konja označa Budska ska adca adca nezaor vao je smr smri Bud jivo skrvena prroda svari Krilati i vase ljenski konj » Oblak Oblak«« je običje Avaloki Avalokiešv ešvare are ili Gunjin Buda je na becu otišao od kuće U ki neskom budizmu je ilai konj nosio na eđima Knjigu zakona Epaska konj je j e zapažljivo zapažljivo od suan iz egipaske simboike. Gka belci vuku sola koa - Febova a akođe su pov povezani ezani kao princip vage s Posejdonom kao bogom mora zemjores i vrea koji se može javii u konja Dios D ioskur kur jašu na na becima Peg Pegaz az p vidu konja kzuje prelaz iz jedne ravni u drugu on nosi Zevsov grom Kentauri se često javljaju u obre dima posvećenim Dionisu V isto ako KEN TAUR Hnska konj je j e prenosno prenosno sre sredst dstvo vo tea a jahač je duh Manuova kobila je obogotvorena emlja. Kaki beac reba da bude poslednje otelovljenje ili prenosno sredstvo sredstvo Višnuovo kada se ovaj javi po deseti pu donoseći svetu mir i spasenje Varunu vaseljenskog konja rađaju vode Gandarve muškarcikonji predsavjaju kombinaciju prodne rodnosi i apsrakne misli ineigencije i muzike Konj je čuvar juga Hćanska sunce; hrabrost; velikodušnos Ka snije u renesansi posao požuda U kaakom bama priazvao bzo prominuće živoa Čei konja Apokalipse su rat smrt glad i pomor Konj je amblem sv Georgija sv. Marina, sv Morica sv Vikora a divj konji - sv Hipolita Morica Ianska koa Ardvisure Aahite vuku četi beca be ca ve vear ar kiša kiša oblaci i susnežica a kola kola maga čei konja od megdana četi elemena i njhovi bogovi. Islamska sreća; bogatstvo: a panska belac je prenosno sredsvo ili obličje B ao Kaon (Avaloki (Av aloki ešva ešvaee indijskog budizma bu dizma i Guanjin kneskog) bogje milosrdnosi i velike majke ona može da se javi kao belac da ima konjsku glav ii na krun figuu konja Vranac je abu boga daždevca Klska arbut ili
70
žansava i mrtvačkh moći Konj akođe može da bude solaran kao muevnost i rodnost iso ako psihopomp i glasnik bogova Knska nebesa; vara; jang jug bzina; israjnos; dobro zna menje Konj je sedma simbolična živoinja dva naest zemih ogranaka Njegovo kopito ne po kovca) dobra je kob Kada je vaseljenski konj solaan sola an proivsavljen proivsavljen je kravi zemlje zemlje ali ako a ko se jai sa zmajem koji simboli simbolizuje zuje nebo tada pred savlja zemlju Krlai konj koji na leđima nosi Knjig zakona prikazuje dob sreću i boga svo U svadbenoj simboici konj označava br zinu i prai lava snage snage kao simbol za ženika dok cveće predsavlja nevesu Konj takođe predo čava vladarsku plodnos i moć Maka belci vuku dokolice Mire kao boga sunca Rmska belci vku kola Apolonova i Mirna pona, koju su Rimljani preuzeli od Kea postala je njhova konjska bogja i zaštitnica konj ba je i pogrbno božansvo Dioskui jšu na belci ma Konj je arbut Dije lovkinje Skandnav ska vonska posvećen Odinwodanu, koji je imao osmonogu kobilu Slejpni Konj se javlja s Vanima kao bogovima polja šuma, sunca i kiše Obaci su papi papi valkira Sumskosmska: kola boga sunca Marduka vuka su čeiri konja Konjska glava je bila amblem Kartage Kriati konj javlja se na asirskm bareljeima i karagin skom kovaom novcu Šamanska psiho pop prelazak prelazak s ovog svea na onaj onaj Konj je ta kođe povezan sa žrvom i žvena je šamani sička živoinja u Sibiu i na Alaju njegova koža i glava poprimaju obredni značaj pošto koža popu rna predsavlja sao a glava sadži životni pincip aoska konj je atribut Čang Guoa jednog od osam aoisičkih genija ili be smnika V iso ako PASTUV Koplje Simbol sveske ose; muški pcip; fa ličko; životodavna sila plodnos ratničko umeće čarobnički pu Abu ratnka i lovaca Gkomska adca koplje i ši koje su no si phbo simbol simbolizoval izovalii su icijac icijaciju iju u zrelo zrelost st umeće odraslih Abut Aene/Mieve i ArejaMarsa Hćanska amblem Hstovog stradanja i aribu sv. Mihaia i sv ongina Sot nka centuona u prizo Hristovog raspeća Klska uz praćku je dugačka ka Lamfade ili Lua Knska oznaka raznih nižih bogova Skandnavska koplje gni koje su iskovai patljci a uporebljavao Odin automaski je pronalazilo meu Koal Morsko drvo boginje majke Mesec ži votodavac plodnost voda Aporopejon Gka adca izrašaj iz kvi Meduzine Knska
71
nuka nuk a na naa a konna
Korukopja
Rog izobilja Obilje bkrajna darežljivost plodnost plodonosnost ubrani plodovi zemje rog AmaJteje, davalac bogat stva«. Falička kao rog ženska buduć šuplja primljiva Atribut božanstava rastnja, berbe grožđa i sudbine, te boginja majki poput Demetre/Cerere, tre/Ce rere, Tihe, Fotun Fotunee i Ateje nosi je i Prijap u svojstvu rodnosti Korjača
Vode; Mesec majka zemlja početak stvaranja vreme besmrnost rodnost regene racija Često se prikazu je kao oslon sveta, u svojstvu početka svaranja svara nja i sveodržavajućeg U Kin je posedovala proročanske moći Alhemska taa kojača predstavlja massa nusa Eatska dve kojače javljaju se sa znakom Vage kao merilo plavnh va Nila. Gkm ska ženski prnc prncp p plon pl onost ost voda atribut Afro dite/Venere, koja se rodila iz mora takođ takođee amamblem Hemesa/Merkura Hnuska Kasjapa Sevejača prvo živo stvoreje rodonačelnik Avatar Višnua, očuvatelja moć voda Donja koko ruba je zemni a go j a nebesn sve svett Kojača nosi slona na čijm leđima počiva svet pri čemu je slon muško muško a kornjača žensko, te predstavljaju predstavlj aju ove dve tvoe moć Hšćanska skromnost u braku žene što u svojim kućam braku kućamaa žive povučeno povučeno kao kojača u svojoj korubi, al se u ranohršćanskoj umetnost javljala kao zlo, nasuprot petlu budnosti nanska vaseljensko drvo zrasta iz kojačinih leđa Jaanska oslona prebivališta besmr' besmr'nika nika kao vaseljenske pla nine Dugovečnost Dugovečnost dobra kob; potpora Amblem Amblem Kumpre, boga moreplovaca i atribut boginje Benten Kneska jedo od četiri duhovno ob darena ili sveta stvorenja, uz zmaja, fenksa i klina k lina predstavlja pred stavlja vodeni element j i nski prin cip ci p zimu, seve predeo cu boju, boju prai skoskog sko skog haosa Zovu je i ca ratnica tada po staje snaga izdržljivost i dugovečnost. Zastavu sa zmajem i kojačom je carska vojska nosila kao simbol simbo l nezatorIjvost i, jer oba stvorenja stvorenja prepreživljuu međusobnu borbu, zmaj nemoćan da smrv kornjaču, a kornjača nemoćna da dohvai aja Često se javl j a sa ždalom kao simbolom simbolom dugovečnosti Oslonac je sveta, pri čemu su joj četiri noge četiri kraja zemlje Mekska velika majka u stravčnom vidu umeska posvećena EaOanu kao gospodaru velikog bezdana Tastka oblik joj imbolizuje veliku trijadu, odnosno čiavu valjenu: kulasta la su nebo elo u sredin zemlja ili čovek, posrnk a donja koba vode Korjača
kopnenca Dugovečnost sporost ljigavost Falička Eatska taa suša neprijatelj boga sunca. Inanska kukavca ra-
zmetljivac, čulnik, zemaljsko zima, skaredno i
K a m mskm sakfag e luaa. smtan e u lasti ho soa životnje. laa. simbola pkg ia i zlist aa amru bou
. --. .
< 'r; ,"
Iida ka Fotua, a noj zido slc u Pomp j i ma ži ormilo upalaa čvoim usuom
Ks Kšu
Za see e oača opia bia simbo simboll jigavog azmelivog uavčlka: vrda n solnoj sa mea sluzava nura
ljrnc rtrst uspen et st tk KORNJAČA. Kos išćanka aia skuen put (nje g g zl pesm c pere) U skuenu
Smr osa isa du a vnet ed čslova s ra XV vea
Kosre st kjnje pnenje Košnic Retst meene re uređen z-
s. Benekt đ se jl u u ks.
jenc . st tk PČELA PETARA. U Grk e grm est n lk knce k e ngetl esmrtnst
Ko Smrt reme presecne t; trut
Košu Slrn n strnje tr zr
Krn/Sturn te fgur Ksc Smrt Tkđ Tkđee mlzue etu kj pet pzume smrt pn rene ztu tu mć elke mjke Olk kse senue muk usprn sekuće s enskm u sstu skrljeng nućeg st tk DLAA Kosidb Smrt smrtnst kstrcj Ksc je
Smrt n prkzn s ksm sxm n km u lu strc l kstur tkđe e reme Krn/Sturn Kosir Metl upter zkg znk Sgtrus Kosi Neztrj tn prncp; encjln
ussnuće l smrtnt prlzn est e pretpstk se ztrm kstu spre usksnuće Kosur Smrt smtnst; prmnuće re-
men t S ksm penkm prkzuje ksc pesecne t tkđe t kđe me sm lzue Mesec, sen ge mrt psen je pe p ez z s Krnm/Stu Krnm/Stu m m mj mjns nskm km gm smrt neg set U lemj prest prestlj stjum tulen u elu slkn je cm
est pen est pen s etm etm t t Kut K ut u neprjtelstu s tnnm zmm pput rl rl zme zm e u rtu pres prestl tl suk suprtnst suprtnst pztn nsprm negtng setlst prt tme t. Kut s s zmjm p ngm ngm e e e u n mterjm mterjm,, r n zlm. Gnenje jelen kut u lu est smn stuc kut me ue glsnk g l neesk neesk mć Kut K ut uku zl zl c rem remen en Bćte hmika aa kut s en rgm prkzue unu prru Merkurj, merkurum murst, na Gkimka trut ArtemeDje ka n k prp zttk muk muk nst. Bg B g tn st kutu išćanka glst relgzn stremlene (P 42 uj ue z Bgm; sm stt t K prtnk zme slk rst l rćnn u r prt zl Amlem s Ajn s Est s Estt s Felks s Ie s uln Bln r Kut s rspećem mu rgm e mlem s uert aanka zmj je nee kut. Kka slrn; terpeuts plnst muenst trut rtnk lkg g K cj n te lje lj e rgtg g Ceuns
Ka K a Kva Kva
73
savla usena bga besmnsi Zmaj se nazivaa neb ziv nebesn esnim im kšu kšum« m« Miaika skupa kšu i bik predsavlaju samni renuak Skaninavka eii kšua na igdrasilu su ii vera Sekeika bg pldnsi je kakada preušavan u kšua radi žve Kšuva glava je amblem šepv Šaaniika: kšuva kža e� se upreblava u šamani sikim bredima (v KOŽ) V is ak N
"
Koto Hraniv; sredsva za džanje; bilje
pldns; ženski primljivi i hranielski pinip Čarbni ka je rdns i ženska mć prebražavana; živ i sm; bnva i pnvn rđene že se izjednaii i s gralm Vešii ka znaava arlie Hićanka aia amblem sv. Fause sv Feliie sv Jvana Jevanđelisa sv Vida Keka bile; neispna sredsva za psanak (ka kd krnukpie); mći pvraćana živa; reprdukivne mći zeme; pnvn rđenje vraćane rank u živ Čarbni ka Keidven Keidv en pseduje i mći neisrpns rege neraiju nadahnuće nadahnuće ib ibu u Bre Brena na i egde. Skannavka "hun ka e izvriše ih reka Kotr Karie su aibu gdišnih dba i
simblizuu pinse pvina pldns i sves akđe ženski sadržaelski prinip. Puna ka riaa je ppu ispunjenje ri ispunjenje bile prvine U grbn umensi ukazue na svarene besmnsi Prsipane karie slikava zavr šenu seznu pldnsnsi Sadržans u ka rii pikazuje pnvn rđenje ili umaknuće smi Kaie heba znaavaju piesni bed Biika aia ri ripi pika ka »i k ka ae e budisiki su su kann vinaa ili ka kai iaa dis pline dhama ili sua kaia prpvedi ili beseda e abhidhama ili kaia izlagana Egiaka abu Bas bgine s mam glavm. Gka kaia prekvena bršlanm ukazue na dinisvske miserie mise rie a akđe e amblem Ce rer U im miserijama e za smeša vća i pkiveng falusa simbl dinisvske pldnsi pldnsi i živne i smne mći služila kaia iknn Kineka kaia veća e dugvens pldnsna sars.
Ku a edo ozaik aeaske bazilike s oaa pj od obovljjćih voda žiota koje st i podožja ispiteljsog sa
Kotrljn Egiaka aia Sune; Suneva
samvr vrna na mć; mć ; Kepri bg svarana puan a; sam puana; uskrsnuće besmns; bžanska mudrs vla dauće prviđenje ke usmerava reguliše pri zvdne mći pirde S maral se da su svi kr lani mužai pa e akđe predsavla muževns i generaivnu živnu mć U frii u Kngu lunai e simbl vene bnve Kovč Bžanski kva e vra kji blike
zemlj i sin je i psrednik vrhvng bžansva
ae e izo izoa a saoaa iz despa a a bogova di opipv je sibol božaskih oći atoa ege egeea eaije ije ta isog s da
Kvče Kav Kvče Kavaa
Atbuti su mu gom i mWja čekić, kJešta i na kovanj kov anj i upavlja ognjenom moći. U šamani zu i Okeanji kov kovač ač j e božanskog božanskog poekla poekla a šamani, pčevi junaci i kovači su povezani Kovački nat ima sveto i magijsko svojstvo a kovač po seduje inicijacijske tajne. Izuzeak su pastiske zajednce, gde kovača pezi i smataju zloćud nim i »kovaim«; dži da mu je j e zanimanje zanimanje ne čito Kovač je često kutui heoj ili edak obito u Afici, i staži oltar ili ožava dš tvene tadicije Kod Balt je neki kovač iskovao sunce i bac ga na nebo. Nebesni kovač stvaa i oganizuje o ganizuje svet svet uućuje u misteije. Kog Simbo Meseca i ma Obično je osli kan u obliku mesečevog spa; ženski ncip; ži votonoša utoba; egeneacija; lađa usuda; sedstvo seds tvo za nošenje n ošenje i penoš penošenje enje životnogpinci pa; očuvanje Kovčeg na vodama je Zemlja što pu po okeanu ostoja Kovč s dugom petavlja dve moći moći donje i goje vode koje skupa upotpunjuju jedno i obeležavaju unive zau egeneaciju. Dva su oblika simbolike go tovo unvealnog mita o kovčegu i povodnju: u jednom n. u hduizmu, kovčeg što ga je nači nio Satjavata po zaovet Manuovoj nosio je seme života; u dugom np u Staom zavetu kovčeg što ga je po naenju naenjuah ahveov veovom om načinio Noje nosio je ljude i životnje Oba sadže ee mente života, kontinuteta i stabilnosti. Petpo stavljao se da je sam kovčeg bio sagađen sagađen pema meama ljudskog tela i da simbolizuje mikoko zam Easka aa Izidin kovčeg je utoba majke votonoše Hebeska kovče kovčegg zaveta oz načavao je božansko isustvo mesto Božje Božje na na sveiji simbol u hebejsko eligiji Bio je nači njen od neljivog drva i pekven zlatom pestavljajući blgotvou moć Flon zedna čava kovčeg s inteligencijom nasupot solu s dvanaest hebov hebovaa kao opažjivom i manies maniestno tno m svetu Hćanska kovčeg pstavja ck, u kojj čovek teba da nađe spas kako bezbedno plovi po životnm vodama; čiste i ljave životi nje u njemu simbolizovale su svece i gešnike. Takođe je Hist, sastej čovečanstva Deva Maja kao nosilja stova u ahiktonskoj simboici ckven bod Po sv Tomi Akvinskom kovčeg zaveta naznačava sta, zlatna oboga je Histova mudost i mosđe zlatna posuda njegova duša, onova alica njegovo svešte ničko dostojanstvo, a ploče zakona njegov oo žaj zakonodavca. Za sv Bonaventu bio je češće, a za sv mbozija označavao Bogoodcu u kojo se nahodio nasledk zakona. Sume l ađa često se javlja sksemska kao simbolična lađa u ad adej ejii
Rešepu ma Kozorog U Egitu posvećen Setu i Rešepu
Ko v C Koža Mateija Koža žtvene životinje np bika ii konja, odnosno W ova ili ovce, ed stavlja njeno salo i posedstvom pošienja sve oizvedeno što ožava život; takođe potom stvo i dugovečnost. Nositi kožu životinje znači steći njenu moć ili manu i usostaviti dodi sa ži votama i njihovim instinktivnim znanjem kao u šamanizu Kada se nose na inicijacijskim svečanostima, kože kazuju stepene inicijaci je onono enje osiguanje besmtnosti. Nošene Noše ne pi takvm obedma obedma , cne i beleživotinj beleživo tinj ske ili ptiČje kože simbolizuju dve ode čov čove e kove, kao i maniestaciju i nemaniestno Skida nje svlaka, kao kod zmija svačene je saog čoveka i oblačenje u novog povaćaj mladost dostzanje višeg stanja besmtno besmtnosti. sti. Kral Muški pncip suveenost svetovna vast vhunsko ostignuće u vemenom svetu vhovni vlada, izjednačen s bogom tvo cem i SWcem čiji je izaslank na zemlji U mno gm je tadicijama džano da kaljeva žvot vo nost odažava ili ouzočuje životvoost nje govog naoda i lodnost zemje a otud žtvo vanje kalja - ili kasije njegovog njegovog žtvenog j a aca ca kada njegov njegovaa životvoost životvoost usahne. usahne. Kalj i ajica skupa pedstavljaju savšeno sjedinje nje dve pole sav savše šene ne celine potpunost, ando gina takođe ih simbolizuju i njima su simboi zovan Sunce i Mesec, nebo i zemlja zato i se bo dan i noć te u ahemiji sumo žva ti buti kaljev su sunce kna ski ta zemaljs ze maljski ki ša mač s izuzetkom kineskih caeva, stele esto V isto tako H. Kraljca Žensk inc zednaena s velikom majkom koja je nebeska caca U alhemji živa, i Čemu je sumo kalj. tibuti su joj kna kuna od zvezda, krWa kulaica, mesečev s zvezde zemaljski ša, ski puti lav og tač Njena boja meta je lunano sebo i Čemu je kalj solao zlato V isto tako ŠAH. Krauljak Na Zaadu pedstavja nevinost i čistotu amblem nime Belide. Solaan, kao oko dana [daisy < day's eye]. Kratkodnevica v UCOST Krava Velika majka sve boginje meseca u a niteljskom vidu; poizvodna moć zemje izobi lje; aspod mateinski nstkt Rogov su joj mesečev sr a sama je ona pošto pedstavlja bognju meseca i boginju zemlje, nebesna hto nična Easka aa evashodno Hato egiatska veika majka. Dvoglava kava ped
Krčag Krč ag - K Ka a
75
Ksipe. aeki bog poleća noi bog kožu žtvovanog pnoa ka opsven bolizuji obećanje ponovnog enja i obnovljena svakogodišnje pvaku poeć
kave, Nut, gospe nebeske, četri su aja zemje zemje a na donjoj stran njeno tela nalaze se zvezde nebeskog svoda. I Hator Izda, Nt mogu se pkazat kao krave odnosno s rogovma Gka žvotnjj a občj ob čjee Heino Heino jno Hnuska sveta žvotn Plodnost zobje zemlja Nandn, kava spu njvačca želja daje mleko nekakav elksr Adt sveob sveobhvat hvatnca nca kav kavaa Ptv Ptv Kao zemlja zemlja ava se javlja javlj a s nebeskim bkom. Četr noge svete krave su četr kaste Ca krava j alovca je posvećena Nt, bognj zle kob boetne Keltska htončna krava se prkazuje crvena s belm uma. Kineska jnsk, zemaljsk prncp, prncp, uz konja kao jang jang nebesa. Skannavska pra skonska skons ka krava, kra va, hanteljka hanteljka potekla je z leda; zanjem eda načnla na čnla je pog čoveka. nost A Čstota panje ruku u nev nevnost bem Donsa kao boga vina
Krčg
Kej Zloa zla kob.
Vatra, zv janje vatre vrdoća vrdoća srca, pa otud ravnodušnost ska ljubav rasplod Kre men vrhov strea su vnsko oružje apotrope jon. Kremen
Krenic
strajnos ; marlj Kneska trai t raia a strajnos
vost lepota otovo se sključvo j avljaju u zapadnm blskostočnm pkazma božanstava božanstava i natpr rodnh bća. Daekostočna ndjska božanska
Kril
Ahejka "bela rža« krljica. ija je kipronsna ć podeđena onoj njenog upžika i potne ane ane - klja
Kiial K K K
titničku i sveprožimnu moć datog božanstva; moć prevazi!aženja ovozemaljskog sveta; nikad nesustalo sveprisutno vazduh vetar spontano spontano kreanje let vremena; let misli htenje um slo bodu pobedu tnju Krla su atribut bogova skoroteča i nanača vaju moć opštenja između gova i ljudi Raši rena krila su božanska zaštita, il aklanjaju ne be od sunčane jare Sjena krla« je aštita i uzdanje. Krlato sunce ili KOLU (v to) neu moo je putovanje Sunca po nebeskom sdu trjmf svetlosti nad tamom; moć s neba božan stvenost Krlata božastva su bogoi sunca ili bogovi empireja; ali su krla ambivalentna, jer takođe posoje klate moći zla i krlati đavoli Kapa sandale i kaducej s klima ukazuju na glasnika bogova. Krilati konj je solaran a jašu ga junaci ili je pak vaseljenski kon lheika aiia odsustvo krila naznačava »postoja nost« sumpora krila prikazuju · vol volatiln atilnost ost žive Buiička dva krila predstavljaju mu drost i metod ipaka Nejt je ponekad krila ta ali su krla retka u egpatskoj ikoografiji Gčkoka četir Konova kila, kao let vre mena prikaana su dva raširena a dva počinula, simbolizujući neprestano kretanje i udnost: �počinak u letu i let tom počinka Krila su takođe atrbut Hipnosa koji je mašući svojim tmastm kilima, uspavljivao ljude Her mes/Merkur ima kilatu kapu, sandale i kaducej glasnika bogova Irida ima krila kao glasnica Here/Juno Here/ Juno Rimska Poeda je krlata Hebe ka: ilti su arhanđeli i anđeli serafii i he vii Hinka Garuda je krilat Hišanka anđeli su kilati kao božanski glasnci ili kao po sedici božansk svojstava. Đavo se često osli kava s krilima slepog miša anka krlati kolut je simbol hura Mazde ili Omuda kao svetlo st. Ilaka osam anđela su nosači prestola kojim je opasan svet Kineka: krilati zmaj je ne besna moć životvorni du (v. ZMA. Vaseljen ski konj je krilat i janški Dve spojene ptice s po jednm klom prikazuju neraskdivo jedinstvo veost i zaljubljeni par Miaička četiri vetra i četi godišnja doba predstavljena su krilima Suekeika krilati kolut je simbol ili nesredan pkaz solai bogova Šamaša i Ašra Četiri krila naznačavaju četiri vetra i če tiri godišnja doba Semitski El ima šest ili četiri ila dva mu čivaju a dvama leti i simbolika mu je ista kao Kronova Kronova - budnost i leten letenje je tokom počivanja i počivanje tokom letenja« Šaaniička krlati konj je psiopomp Ptičja ila ili peate aljine simbolizuj opštenje ovog sveta i svea duhova Kria Čistota Čistota;; duovno savršenstvo savršenstvo i spozna
76
jedne ravni u drugu, promenu stanja ili prlaže nje na unutrašnju ravan Kstal poseduje magij ske moći i domorodački je simbol velikog duha Takoe pasivni vid volje uz mač kao aktivni Buička aiia stanje prozračnosi sfera duhove sponaje čisti um; savršen uvid. Odra žava pet boja koje simbolizuju pet agregata agregata tela te la i uma Gčkoika posv posvećen ećen Seleni kao bognji bognj i meca Hišanka staklena li kstalna lopta naznačava svet Božje svetlosti Šaaniička nebesna moć i vetlost Kriva nja U kineskoj simbolici služi da oz
nači neiskreno; patvorena merila razmetljiv i neukusnu otmenost nasuprot pravoj liniji ispravnosti savršenog čoveka. Krjuš Riblja krljušt prikauje oklop aštitu i
boga EaOana gospodara bezdana; nose je i sveštenice kultova vele majke upraviteljke voda. Krmaa v S Krokod Proždirač nužnost prolaženja kro
smrt na putu u život. Razjapljeni čeljusti prika zuje kretanje uz struj pa otud osloođenost od ograničenj sveta Ponekad je čuvar vrata Ži veći na kopnu i u vodi naznačava duanu pri rodu čovekovu Plinije veli da krokodil i gušter predočavaju mučaljivost smatralo se da ni jedan ni drug drug nemaju jezik jezik Krokodil se ijednačava i s plodnošću voda Biti proguan od krokodila znači sići u pakao mblem Seta u njegovom ti fonskom vidu kao surovosti i zla Sebek ima krokodilsk kroko dilskuu glavu i simbolizuje naopake stra strasti sti preva pre va ne neve veu u pretvar pretvaranj anjee i licemetv licemetvo o pošto je progutao progutao Mesec Mesec on plače plače otud kro kro kodilske suze Posvećen pepu, Serapisu, Se eku a oslikan kraj nogu Ptaovi Kroek Posve Posvećen ćen velikoj vel ikoj majci, uz men hir
kao komplementaran falički pincip popma kružnu simboliku svetog SREDIŠ v to ta kođe ma solau simboliku kuga i cikličnog vremena. Krov Sklonište zaštita ženski skloniteljski
vd
Krt Univealan simbol iz najdaljih vremena;
vaseljenski simbol po prevashodstv Središte sveta pa stoga tačka opštenja neba i zemlje i va seljenska osa na osnovu čega s vaseljenskim dr vetom planinom stbom lestvaa itd ima za jedičku simboliku. Predstavlja drvo života i drvoo raniva takođe je drv je smbol niv ni verzalnog ar hetipskog čoveka kadog za bzgrančno i ar
Ks
dhovna ntelektana, poztvna aktvna mška,, dok e horonta mška horontalna lna zemalka raco raconalnalna pavna te negatvna ženka a ceo krt obze prakonkog androgna Kt e daam prod edntvo protnot predtav la dhovno ednene te ntegrac čovekove dše nenom horontalno vertkalnom vd nžn za pn žvot navš e denttet Krt e fgra potpno opženog čoveka ta kđe lazak dha mater Kadar a bezgravakom m pravc pravc naačav naačavaa večn nčno šrene vako žvot. Obr ga četr rake reke koe tek korena drveta žvota Sačnava kardnalne oe kvaternar dnamčnm vdovma; kvn kk četr elementa veta ednena peto tačk, redšt U komološkom ml navše nanže nan že ent nadr oa ever ever e do dnevčkokratkdnevčka dnevčkokra tkdnevčka a tok apa apadd ra rav v ndevčka C ansaa egpatk »ank«; kombnć mšk ženk mbol ednene e polova e dnene neba mle žvot; bemrtnot večn žvo »žvot što će doć« »vreme koe će doć; krvena mdrot; klč a mitee žvota i ponae Po edno hpote e do žvota m e e oval možda bo večnot večnot a krt proezane proezane džn šrn šr n t od bekonačnot do protora protora Mogao e takođe predtavl predtavl at dzane nca nad horontom Ks k olaa pokretlvot točak promene tak reće Hršćanka crkva čest esto o obra raZUje ZUje krst u ug ugu u port orte. e. V . isto tak tako o
KRUG. Ks kvaa kineki mbol zemle tablnot Ks s km se hndka čakra moć velčantvo olaran aas ks rašrena ptiča krla; ambem vteova ovanovaca Ks aa avršentvo bro 0 krt v de Maek ks čet velka arka boga Ra, An Vel Ea Amblem malteškh vte ova Ržn ks amona; rce redšte Taks drvo žvota regeneraca krvena mdrot bžanka moć vladavna bdć
Sl d d m v urš rmm čh u š mngh mn gh la mbl ngvg hvn rng u nđ hrrh
živo živ ot. Tako akođ đe čekć bogova bogova o om mo on nka ka,, »o »ossvet vet--
nk« »droblac, bona ekra Torova Dvb takođ e ks o mbol Zeva kao ga neba takođe e avla na bdtčkm tpama haldekm bogoma neba arkm božantvma. Ks s km drevn talman protv roklvh oč. Ks s meseevm sm mee meečev čev rp e larna la rna edrenača ženk pm pmlv lv element krt e oa j ar arbo bola la i i f f l lčki čki s smb mbo ol, a sk skup upa a pi pika kazu zuju ju sje sjedi di--
nene mškog ženkog, neba emle. Prčen hleb e občno obeležen krtom Aka aa Bman Hen bog; štta p porođa Ahemska prrodn pore dak elemenata na essna kao redšna tačka Bka oa tka akona kla potoana. aska ansaa l ANK (v. to,
Rlnd zu z ć znd č dn . Ad Adg g dl
79
Ku
inč pai iz XI va a ilacu nj uovog o ovana ila o anđo ča žći ha oa mbolizu ov »novi živo« povom šna
đena) muš đen muškg kg i ženskg ženskg čvtg i vating venčane u sve e u, u rastčensti i k načn sednensti
Kg niverzaan simbl veukupnst ce vitst ednvemenst pvbitn savenstv ug u gst st je svea ka napidniji blik samstaln pstv nemanifestn besknačn venst vrem ka sadržate pstra a be vremenst budući da nema pčetka ni kaa te bespstst budući da nema gre ni de kruan i seičan ukida vreme i prstr ai ta kđe značava pnavane Nebesn e edin stv sai ciklusi svekik cikičn ketane dinamiam beskran kretane dvšenst isp is pene ene bg: »Bg e e g čie e sedište sedište svu svu gde a bim nigde« (Hermes Tismegist. U sv stv sunca e muška mć ali u svstvu duše ili pshe i u svstvu kuućih vda enski e maeinski pincip ist ak kun ili ne men« simbliue ensku tvu mć nasu prt pr t men pav pavis isk k mušk činsk Pikaue i dagceni bise ili mngcen rn bisea v BIER Kuići na venim sudvima sudvima čest predstavlau venu pgaču kač il eb Kg e pedčen bem 10 (v BROJVI) gdee sedište a b bima Krug e macia macia nmadskih šata i g g ita ita simbliući di namičn i beskan pketn nasupt kva datu kuća parcela i gradva ataa i sedilaca kugm e pvean vesn cveće sbit ts ilan i a čie e načene velim dem a edničk s negvim Kg s tačkm u sedištu pikaue ptpun cikl i cikličn savšenstv azrešene svh egzi
a gavri pma i Pra i Puča (oo u ap San Piza piaan g ao ova arolš m v poašnih rgova, oi pavla v ova anđla oužuu ouž uu pan n gov, u či m j j išu išu mnani v Cla valna u ožim uama
lii mani oi opau novovni aalni ga Ol m olia maic i ačava imo vovnu vono i na ivn vno o maji vi<
Kna
Sunce; u alhemji je sunce i zlato takođe je simbol svih bogova sunca Koncentčni kgovi su solai i luai; nebo nesa različita stanja ii stepeni manifestnog postojanja Tri koncen tična kruga označavaju prošost sadašnost i budućnost tr sfere sfere zemlju, vazduh vazduh i vodu nebeski zemaljski i pakleni svet, Meseve faze, suce na izlasku, u podne i na zalasku kao i dinamiku izmirenja protnosti Krug s kvadratom je nebo i zemja int integr egracija acija nn oni se uzajamno prepostavljaju kao vreme vreme i prostor Kvadriranje kga je u svetoj građevini, hramu ili crkvi, pretv\ranje sferičnog oblika neba i nebesa u pravougaoni obik obi k zemlje, sptanje neba na mlu sjedinjavanje četii elementa i vraća nje, u jedistvu praiskonskoj ednostavnosti osmougao je faza na sredokraći pri kadranju kga Donja poovina kga su donje vode i kovčeg a goja goje ve i duga aedno su dovšenost; vaseljensko jaje dovršenost cikusa manifestacije. Kug s kriima predstavlja praiskonski vasejenski par, tvoo nebo i plodnu zemlju moć s neba boga sunca i solau moć v isto tako KOLUT) Dvojni kugovi su muško i žensko; lu bav i znanje; Dioskui. Trogubi krugovi i t kga zakvačena jan u dugi prikazuju trja du; neraskidivo jedinstvo tr lica trostva život, retanje napon dinamičnog. etii et ii kuga u du krs, povezana središnim kugom, jesu mu drost, strah znanje nada Sedmostuki solai krug simbolzuje sveznaoca; savršenstvo; sedam nebesa lmka aa ug s tačkom u središtu je sunce; zato lka krug s tačkom u sredini simbol je Suca Bka krug je KOLO POSTOJANJA (v to) i sadrži sve što je u pojavom svetu. Tri uga raspoređena u trougao tri su dagulja U zenu je prazan kg prosvetjenje aka ug s kriima je sunce na izasku Ra i uskrsnuće (v KOUT). Gčka am urobor savjen u kg oko vaseljenskog jajeta zvao se Kn i Piagora ga je definisao kao psihu vemira Kron je bio sparen s Nužnošću koja je take aoruživaa svmir, pa su otud i vreme i sudbina bili kg nka koo posto jja u pojavnom svetu. Plameni kg je simbo prakrti one što ravija proizvod proizvodii rađa« rađa« ćanka uverana crkva T koncentrična ga ili t kruga zavačena jedan u dgi prikazuju sv Trojicu. Dva koncentrična kga označavaju, po Danteu, intelekt i voju Dvojni govi kao jubav i anje predstavjaju Hsta, kao i njegovu duanu prrodu Inanka rug oji zrači napolje i uutra je kao PERNATO SUNCE SUN CE (v to simbo svemira Logor Logorski ski ugov i kružni tipiji su obrazac valjene pri
zemlja ka_ ka_ na starom kešu kg s kadratom u sreištu prkazuje sjedinjenje neba i zemlje, jina i j ang anga a i po anaogiji, sav savrše ršenog nogčoveka čoveka Kug su su pokretna nebesa koja se obrću oko nepokretnog kvadrata zemlje lanka " Pokr Pokretn etnaa sika jedne nepokretne večnosti. Smkm k a krug s krima krima e anikon anikonični ični simbol soaih so aih boggova božanstvenost; sol bo solaa aa moć Taka kug s tačkom u središtu predstavla najvišu moć tao krg je i dragoceni biser (v SE) Kug u kojem e sadržan kst kst naznačavao je j e raj i njegove četiri reke, koje izviru iz sredušta drveta života i teku u četri četri glavna glavna pravca kada je u njemu sadržan dvogubi krst, kug je ža vetrova četir glavna i četiri sporedna pravca. akođe je vaseljenski sola točak, »oživotvoujući princip koji je pokretač svemira (Pro klo); četiri kraja zemlje četiri dela vaseljenskog cikusa četir godišnja doba i četir životna doba čovekova, itd. Solai točakkrst uvek je simbol dobre sreće i promene. Kug na vrhu krsta je sjedinjenje muškog i ženskog principa života života kako ljudskog tako i božanskog, a može se nai u Egptu (kao an) Siiji, Fenikiji u Serapisovim hramovima u Kni i Tbetu, Laponiji, Švedskoj Šve dskoj i Danskoj u astrologiji je simbo simbo Vene re U krugu upani krst lože seveoameričkih Indijanaca simbolizuje sveti prostor i vasejensko je središte etir prostoa pravca u nebe snom krugu jesu sveukupnost, sveukupnost, koja sačinava veikog duha U meksičkoj simbolici pejot, kaktus koji daje napitak besmrtnosti, raste u tački gde se krst i kug seku Neke vizantijske vizanti jske crkve imaju za osnovu pet krugova, ili glorja postavljenih u obliku krsta i natkriljenih ugovima odgovarajućih kubeta Hrišćanska crkva često obrazuje kst unutar krga porte K Suverenost pobeda; čast; dostojan-
svenost; nagrada; najvše postiguće; posveće nje potpunost nje potpunost kg vremena vremena kontinuiteta kontinuit eta i be skrajnog trajanja. rača kna predstavlja enerju ener ju i moć sadr sadržane žane ugav u gavi,i, koja ko ja je smatrana boravištem životne duše; atrbut je razičitih bića bogova sunca čiji sunčani kout prkazuje; natpro natp rodh dh ju svetaca i td ; šijci ši jci ke sim boiuju Sučeve zrake Ka od zimzelena ukazuje na život besmnost; pobedu Kna kraj nogu naznačava ricanje od raljevskog dostojanstva Kruna kuarica ozačava kulama snabdevene zidove svetog mesta božanstva i Bka ka a aa a čto je nose veike majke B Budina kna simboizuje njegovo ostvarenje t ana Petoisni čodpan prkazuje pet nebes buda aka faraon je krunin dvogu-
Kuba Kuk Kukai ai k
Kuba samska kuba ima istu simboiku ravni postojaja kao STPA v ) Kuća Sredte sveta; skonitski vid veike
majke; simbo ograivanja; zatita Kutna kuća koiba oa ii tipi u pemenskim reigi jama vasejensko je sredite » na svet svet ; svemir; inicijacijski je egeu ad utem siazak u tamu koji prethodi ponovnom roenju i regeneraciji. Kuga Svet kao kug i sfera; večnost; samo-
stano; svedritejstvo; gospodstvo nad emjom; moć; carsko dostoanstvo. Ima zajedičku simboiku sa SROM (v to kao ceovtoću Obično u evoj ruci predstavja daekoseno go spodstvo bio boanstva ii suverena Na stubu prkazuje nebo meu ii mea Alhemijka a k nom na vrhu je kamen murosti murosti i po dica: s knom nekad nek ad se naz naziva iva veikim veiki m krajem. Gčkomka sreća sudbina povezana s TomFortunom koja stoji na kugi. Kuga i estar su ambemi raniji ran iji ni. Pava kuga je atrb atrbut ut evsaJupit evsaJupitera era kao boga neba a i Apoona i Kibee Hrišćanka kuga s krstom na vrhu oačava Hristovu va davnu nad svetom kao i gospodstvo posred stvom vere u Hrsta umetnosti noge Očeve ponekad počivaju na kugi Ambem sv Kara Veikog Kuka Ambivaentna jer je kako povačenje
koga te otu prvačenje tako i zatočenitvo i kazna gipatka adicia u kama Ozirsovm prkazuje prvačenje Gkomka atribut Dioniv i Prijapov. Hinduka: gvozdena kuka označava unitenje Hišćanka: ono to izvačii iz svetski izvač svetskihh povodan povodanjj a Hrist odnosno odnos no ogos. Kukai krt Jedan od najstarijih i najsoeni-
jih simboa preistorijsk i uiveaan izuzimaući neke deove Afrike i Sumer; rasprostranjen u ceoj Aziji i u prearevskoj civiiciji doine Inda iroko ga koristii daine budisti i pokonici Vinuov Vinuovi;i; opte optepozn poznat at u preko prekoumbov umbovskoj skoj Americi kako Severnoj tako i Junoj često korićen kod Hetita i naen na čarji na Kipru i u Troji avio se srazmeo rano u srednjoj za padoj pad oj i seveoj seveoj vropi vropi na Isa Isandu ndu u Lapon Laponiji iji Fnskoj te prehrćanskoj rskoj i Škotskoj kao i kod Brganata u ngeskoj kada je bio povezan s paganskom Brditom ii Brid Nije se pojavio u gptu do na nekoiko vkova pre nove ere a nikako u srednjoj Africi i Dono Mesopotaiji ai prema jednoj hipotezi su četvoroiki Hor i drugi
82
vai deeći antički svet na dve zone simoike tako da je kukasti krst preovaivao u »čitavom arijevskom svetu izuzev Persie pa tu an ata i krati kg nikad ne uspee da se zbija učvrste Kao drevni simbo Arijevaca smatran e anikoničnim prikazom njihovog vrovnog boga Sunca i Djausa boga neba a najire je prhvaćen kao simbo Sunca er je često prdruen soaom koutu Ne zna se mutim ta za pravo simboizuje pa se io razne hipoteze Sunce u obrtanju; zračan točak podnevnog Sunca; Sunčeva koa; po i obrtanje zvezda oko njega; nje ga; četir strane sveta; četir Mesečeve četvri; četir vetra i četir godinja doba; vrtono kretanje; obrtnu kretnju oko sveta; sredite; tvornu siu u kretnji; generaciju cikus; obrtanje točka ivota; krst kao četiri strane iznad koih se obrće soa moć pretvarajući ga u kug tj kugovanje kvadrata i kvadriranje kruga kruga ; krst kao verti verti kau i horizontanu crtu koje prkazuju duh i materiju te kao četiri stepena postojanja. Takoe se iznose hipoteze da je kukasti krst konvenciona konv encionaivano ivano judsk j udskoo običe ob iče s dve ruke i noge odnosno da j e sjedinjenj noge sjedinjenjee mukog i enskog prncipa; dinamično i statčno; pokretnost i nepokretnost; haonija i ravnotea; dve kompementae pemen tae faze kretanja kretanja centrifu centrifugana gana i centripetana udisanje i zdisanje izaenje iz sredta i vranje u n početak i kraj Prema nekim hpote hpotezama zama opet opet one on e jedna veija avirinta; voda u kretanju; odosno mogućni prkaz račvaste munje poto je kombinacija dve munje u obiku sova ; ii prestavja dva drveta za izvijanje vatre i kovitavo kretanje ognjenog čekrka; dva savijena drveta za vaenje vatre koje nosi vedska krajica Arani; kabaistički aef simbo iskonske kretnje veikog daha koji kovit kovit anjem pretvara haos u tvoo sredite; skandinavsku dvogubu sunčanu guju guju Dgi mise da je kukasti krst bio načinjen unaknim tokom meandra odnosno kao varijacija taukrsta znesena je je i hipoteza da simizuje simiz uje potčinenost i vnovanje kao prkaz ku skrtenih na gdima u stavu potčinjenosti Kukasti Kukas ti krst se se javja javj a i s bogovima i s boginja ma Njegovo prkazivanje sa enskm prncipom doveo je do hipoteza da predstavja četiri u nae faze ai on je povezan ugavnom sa soar nim i generativnim simboima npr s avom ovnom jeenom konem pticama otosom Moe se naći na otarima figurama odedi urnama arama/ vazama raznom pribo gčariji oju titovma odeći kovanom novcu i agrcima na ovm posednjima kako se smatra prkazujući kovtavo kretane eba vretena
83
uza da simbolizuu muški i žnski, solai i lunai id ktan u sm kazalk na satu i u supotnom sm a možda i d ms bsn i toničn moći sun p uspinanu po lćno, i sun na nisponu, sn Da obuti kukasti kst žnski sdoč likoi Artmid i Astat ko ga imau na stidničkom touglu U Kini s da kukasta ksta upotblaau kao prikazi insk i anšk sil. Pltni kukasti kstoi, koi s ponkad naziau Solomunoi čoo, simbolizuu božansku ndokučiost bskonačnost Kukasti krst na kau kuča kao simbola popima i simboliku kluča Budistika tradica pčat Budinog sa zoična doktna Budina kolo postoana Jdan od osam poolni znakoa i ala s na otisku Budinog stopala. Džainska božaska sila toa nba i zml Čri kaka pdstalau čtii stpna stoana potoplazmatični st bilni i žiotinski, luds, nbsni. S t kuga odozgo naznačaa ti dagula ispa ispauu u u ispano ispano znan, ispano ladan s msčim spom odozgo prikazu stan oslobođnosti t Ms koi punnm posta s okglii s dnim kgom znad msčog srpa stan potpun ssi, sznan Gnstika prikaz sdmog t takaa sdmog oaploćna takođ pominost Grka atibut sa kao boga nba i Hlia kao soog ala a la s i s Hom om om i A tmidom Htitska šioko koišćn Hinduska poklo po klo i i kukasti kst kst [sastika] [sastika] » Do Dob boo Žiot kan zadoonost doba sća Simbo dskog boga at i božanskog dod Agnia Agni a d daa za izian izian at »mistični » mistični do do gubi aani takođ Daus, dni ari ski bog nba, kasni nda pozan i s Bamom Suom, Višnuom, iom Ganšom kao putona lazkom i bogom askšća Kukasti kst s po nkad upotblaa kao pčat na ćupoima stom odom iz Ganga Hrišanska kukasti kst s čsto alao kao simbol u katakombama oačaaući Hsta kao stsku moć sdnm ku gamadon košćn za simbolizoan Hsta kao gla od ugla, a i čtiri anđlista s Hristom kao sdištm Indijanska doba sća plodnost; kiša. Iranska kukastog ksta nma u zooastriu Islamska mđu aziskim muslimanima kukasti ks naznačaa čtir glana paa i upau nad čti godišna doba kou imau im au anđl anđlii po dan na sakom ngoom ngoom kau: na zapadu apisiač, na ugu Sm na s Žiot, istoku Obaliač. Japanska s Budno Bu dno doba sća dob žl žl Kltska doba kob ala s s bogoma gomoniima Kineska »agomilaan sćni akoa ds i-
Kukasti krs
Bu n ovom nkkom kou IX vk no n gm us k čt vog mo kl oton
uav u avca ca vadr vadra a
čeno trajanje bez početka kraja neogrančeno obnavlanje žvota, neprestanost Taođe smolzuje savšenstvo; zaonto etanje; dugovečnost; blagoslov doar predznak dore elje Takođe je gmljavins svta. Plav ua st rst naznačava beskonačne neesne vrlne cen eskonačne svete vrlne srca Budnog; žut esonačan napreda; zlen eskonačne vrlne u ratarst Kuast krst u smeu kazaljke kazaljke na satu je janšk u suprotnom smeu jnsk Ma nia rst manihejaca, poprma celoupnu smbolu rsta Rima smbol uptra To nansa Pluvjusa Sema: prdužen drug solam smolma al taođe pazan na tougu Astarnom kao žensa generatvna moć. Sandinava Sandi nava i evna evn a ojna sekra l čeć Tora ao boga vazduha gljavne munje dora o. U tvanj talsman dobra kob a upotrebljava se pod sanstskm menom. Može se nać na Islandu. Kukaa U junoj juno j Evrop Evro p smbolzuje proleće, proleće, a u vem predelma leto. Feniaa radicpostavljena ena na skp trma a raljevska ptca postavlj raljeva Grča bračn žvot jedno od oblčja koja je Zevs uo na se da zadob He. Jaana neuzvraćena ljubav Kukuača Nevdjvost po analogj smrt; povlačenje Kao pokvalo za glavu takođe je msao duh. Kron/Satu ponekad nos kukulja ču, uz srp, kao sunce na zalasku, odnosno jesenje sunce u opadanju. Atut eltsog boga do njega sveta Šljatog Cenog Kuku U Amec dobja smolku ŽITA (v to); u evropskm sredozemm cvlzacjama predstavlja bognu maju žvotodržateljsu moć zemlje; zoblje hranvo mr Klp kukuru j smbol žvota kod PonIndjanaca drugh plemena. Kukua Smt prevaa zla ko Kua Uzlazak, takođe tak ođe udnost ma zajednčku smolku s LESTVAMA (v to) a žna ula sa STU ST UOM (v to). Kada se u njoj nalaz devca devca pnceza td poprma smsao ograđenog prostora l zdom opasanog vta (v VRT) U hršćanst je to paz Deve Marje takođe naane kula od slonove ost, a ua je amlem sv. Vav Vavare. are. Kula od slonovače slonovače smbolzuje nedostupno a žensk pncp devčanstvo Kula je amvalentna: žeka u vdu soništa zaštte, a muška kao falčk smol
8
ne probude jognske jognske duhovne vežbe a tada tad a počnje da uzlaz oz čakre, stavljajuć u dejstvo sve veće veće moć, dok ne dosegne do navše tačke tač ke do potpune svesno svesnost st pomanja pomanja Kun K un daln je latentna energja neprouđeno bće usnula zmjs zmjska ka moć praskons praskonska ka šat u čoveu Probudt raslupčat undan znač probt ontološku ravan dospet do svetog sredšta prosvetljenje. mbola undaln povana je sa smbolom zmie, l zmaa, kčme, svetse ose. Kunć Lunae žvotnje kunć zec žve na Mesecu vezan su s bognjama meseca majama zemljama. U astečoj smbolc Mesec je kuć zec U K su za svetovnu Meseca zrađvane fgure belh kuća. Kunić l zec je PODVALADŽIJA (v to) kod ndjanaca z stoč noame noam eč č šuma Tao Taođe đe smbolzuj smb olzujee rodnost požudu al nošenje kunićevh koža pr obrdma naznačava podožnost velom duu smeost pred njm V sto tao USKRŠNJI KUNIĆ ZEC ZEC Kula Nebes svod neesno kue nebesn svet. Na vrhu hnduske l udstče stupe čor tena hrama je »mesašce« zamenjuje KRUNU (v. to) l kšo kšobran bran duhovne zaštte zaštte od nosno raljevsog dostojanstva. Kua U ahemj rima maeria telo potonulo u tmnu, nezavljen. Kua Žens sadržateljs prncp ograđen prostor; utroba. Kadra Zemlja, nasuprot rugu nebesa ze maljsko postojanje statčno savršenstvo ne promenlvost ntegracja; vatear u statč nom vdu Bog manfestan u stvaranju; sveuupnost Božje trojednost p čemu su tr strane Božj trostk vd a četvta je sveupnost Ta kođe naznačava poštenje pravodušnost; česttost moralnost. Smtna je neretnost nasuprot dnamčnom kgu žvota retanja do u arhtektonsj smbolc predstavlja neretnost zgrada ratarsh ratarsh edlačkih naroda protvstav ljenu dnamčnoj beskrajno pokretnoj kružnoj foacj nomadskh šatora logoršta Predstavlja ogrančenost, pa otud ol Savršen je tp ograđ ograđenog enog prostora npr vtova klostera dvošt dvo štaa td smbolzuje stalnost stalnost. U saralnoj arhtektu označava transcendentno znanje; arhetp po kojem se ravnaju sva dela etvona je talsmanso jemstvo stalost stablnost. Kvadrranje kga l kugovanje
85
pri raanu praiskonsk nosanosi, osmougaonik, koi čso spaa kara oa s kgom kuba, buui pr kariranu kruga faza na srok·rai. Buditia tradia kara ii kka u osnoi čorna prsaa ra zinu zm u ranima posoana. Grorim a simbo Aoi/Vnr kao žnsk rprouktin moi Hrmtia kaa posan na osnoicu sabnos, na m kran, s kgom u srini anima mundi. Hindua naisaknuii mđu iniskim smboima, ka ra arhip i obrazac ra u smi, uzor srar, i saršna mra za čoka. Osnoa hrama ma kog sog sriša i urano žno saršnso obika puša sncia; pro sor akođ paroi supronosi čiri praca čiri kas i. I kara i krug su oamni arm, porka sari u asni i čokoom su Kara u osno sup prsaa raan na koo zma Kina u smisu zm, n pomčnog, kombinoan s krugom nba, ko s obr, kaa i krug skupa (kao na sarom kinskom kšu) snn su ina i anga zm i nba, a simbozuu i saršno uranožnog čoka } Vraan na kara ruga srana Konuci Konuci maksim maksim N čii ruima ruima šo n bi hoo a s čini bi« . Karani ugom h ugomrr sa šsarom označaa r oičnos zakon rin pu murosi isinskog oiča. Karani ugomr aribu Niugu, čii bra rži šsar šo prikaz žnskog i muškog principa. Pitagorsa simboizu ušu.
K
abam
h-
Amijsku nsnju simbozu ovd vatm rže o u aemčasj alei
Kvasc Vrn, pa ou uba Uuk proi
kug
Kvaear OEVI Čtii Kvnar . OEI Pt Kvnknks U obiku krsa asnsko sr
iš, pošo s čiri ačk, čiri sran sa, susru u po ački, sršu susriš nba i zm Kvnesenca Kinsncia
soroa po ašu rhon rhonog og božansa a mđu zrma, o mu sokom, orao mđu picama, fin mu ribama, čok mđu sima
abarm ii ho Puno ačn oog simboa
nizsno. On skraćnica rči HRESTON, obra sar« ii obro znamn i u Grčko s koisio za obžaan ažnog msa u šiu. Vrikana inia , po no hipozi, asnsko ro i osni simbo. abam bio ambm
Po preda predaju ju lrum vd us n ednm roranskom mskom adgobom kmen javo Ku u su. Md ga pem rd nlom tumčeju čne dv prva slv Hsvg imna a gkom, n j bo amblem devog dejsg bog ba
Labud Lab ud Lav
kao hiro, pa dva slova ri »Hst »Hst bio bio amblm Konstantina, kom j navodno, otkivn sn; mtnt j na njgov stg i na štitov njg vojnika im s oni stavljni pod Histovu zaštit Ćsto s pkj sa simbolima alfa i omga na svtiljkama, sdovima i grobovma Lud Kombinjći dva lmnta, vazdh i
vod ptia jživota; osvit dana; solaran akođ oznaava ozna ava samotnost samot nost i osamljivanj osa mljivanj i psnikova j ptia; samtna m j psma psnikova psma; blina m j iskrnost. Labd i gska sto s zajamno zamnljivi simbolii Grčrima tradica oblij ZvsaJpitra svostv Ldinog labda; zaljbljnost posvćn Afroditi/Vnri, takođ Apolon kao solaom Sćna smrt indua skpa s dva labda »onaj par labdova koji s Ham i Sa što š to borav borav dh VVlikog i održavaj s život iskjivo mdom rasvtalog lotosa znanja Saundarja aha) Ptia Hamsa H amsa rza rzana na j na n a hramovim hramovimaa i simbolizuj savršno sjdinjnj kojm strm nbsna nbsna bića. Labdi takođ prdstavljaj sanj i izdisanj, da i dh. Brama jaš na labd, gski ili pan, a amblm m j labd ili gska; labd j božanska ptia koja j na vodama snla vasljnsko jaj, zlatno jaj iz kojg j izišao Braa Vrhovni labd, paramahamsa svopšti j osnov sopstvo rišana bli labd j istota i milost i prtavlja Dv Marj. Pvajći na izdisaj naznaava mnik i hišćansk spokojnost Amblm sv. Hga od Grnobla sv. Ktbrta sv Ldgra Keta labvska božanstva s solaa i dobrotvoa; posdj traptsk moći sna i voda i povzana s sa Snvim kolima, pkazjći dobroćdnost, ljbav, istot; m zika im j magija Labdi sa sa zlatnim ili srbim lanm oko vrata s natprirodna java božanstava Kinea janška laa ptia L Lađ ili novi n ovi nos Sn i Ms Ms prko
mor a zmlja j korablja koja plovi na praiskonskim vodama Lađ s konjskom glavom i rpom s sola i simbolii zamjj Snva kola. Žnsk praman figr s lna i tada j lađa sonitljski vid vlk majk, troba kolvka, žnski probžaj ni sd t spasitlj i zaštitnik zaštitn ik na mo života život a Kao prnosioi prnosioi Sna i Msa brodovi prdstavljaj rodnost, a i plodnost voda; takođ oznaavaj ptolovin; istaživanj otiskivanj na mor života ali i prlažnj voda smti; ovoj svzi imaj zajdnik simboli s mostom, kao i s pontifkm maksisom, tom što plaz s ovog svta na onaj Lađa života, koja s otiskj na vod stva-
transigraija t dosp na drg obal Egiata »Oni vj da s S i Ms n voz kolma ngo da vazda jdr oko svta korablja im naznaa naznaavaj vaj da ih hrani i raa zatna vlažnost vlažnost Pltarh. indua n . . da Rigved eda a riš riš prns pr ns ljdski rod blagodat" blago dat" Rigv ćana rkva, kovg lađa spasa; bzbdnost od isšnja Kst j jarbol t lađ Amblm sv Jlijana, sv Nikol iz Mir sv. Vinka Jaana: korablja boga gromovnika Kainaja spaja nbo i zmlj Keta atrbt Mnnona, gospodara mora, ija j lađa plovila po njgovoj volji z jdara ili vsala Rima atribt Jana kao pontifksa maksimsa Sandinava povzana s Vanima kao bogovima plodnosti Ćarobna lađa j atrbt Fjin Ldš v. LU Ll Prsijski simbol savršn ljbavi Am-
blm trskog osmanlijskog doma i Holandij. L v MOLOŠKE ZVER
Ln Abivalntan slžba dostojanstv
nost i jdinstvo ali i sžanjstvo i ropstvo Slž bni lani npr gadona gadonalniki, lniki, mandarinski mand arinski itd. vzj za slžb, fnkj i vlast Karik simbolizuj opštnj i brak U bdizm vzj ovka za dalj pojavno postojanj U hrišćanstv s lani amblm sv Balbin Rimsk i sv Lnarda U islam j lana bića hijrarhijski rdak stvari svmi V isto tako SPON Lne Amblm bahantskog i orfikog pobožni-
ka koji j nosio kož lanta i sandal od kož lanta; pratnji Dijaninoj L Nada; dolazak prolća dobra srća Egiata Egiat a tradi tradia a svćna Izi kao vlikoj maji Last s nprolazn svja« Tet iraida što t nad drvtom života Grč rima: posvćna Afriti/Vn eradiča
prikazana hraldii kao martt nrlt nrlt ili mrlot simbolizjći simbol izjći mlađ m lađ sinov sino v (kao bz mjaš). rišana Hstovo ovaplnj; skrsnć bdći da s vraća s prolćm simbolij nov život. Jaana nvost ali i porodini život i matinska matinska bga bga mtnosti mtn osti povna s talasima i vrbinim dvćm Kinea: od važnost opasnost; vost; prdstojći sph; probitanaa promna. Minoa kitskoj mtprobitan nosti javlja s povzana s vlikom majkom Su meroemita amblm i oblij boginj Nin kao vlik majk majk
/
87 cp večstvo sgu hrrost čvtiu; prvdu;; o; prvdu o; vou snu; ei eg cr; o tođe e svirepost; divčost predstv oe ivot e od udsog simo e rt trut bogov rt Ko unr e vic u prt veie me, upregut u e o predočvući mteis stt često e o pr s devičsm bogm rtc tse mese frgse tise, srse iise i sptse oge mu odred mbem vicu; isto to v s itom Ar edom, Kbeom Foruom i gorgo, u Id Tetu o trut Tre, u svostvu sim bo eme mteistv Lv edorog edorog predstvu predstvu suobee suob ee sor oue, mušoese sie Lv ubic vepr priue moć suc o uice vepr me U o prodre v m očv sediee be gue gue dettet. Sup v i ge smbouu poovo doiei r pr soso ednstvo, to dob; tođe r p vremeog svet i erdo rdoost ost Soi u o pogute v e og suc o ubic siuće re podevnog sunc Mrobe ve d su vov mem eme, me bogov Lvov Lv ov u p su s u gospodr dvogue dvogue sge« sge« ču vi vrt vrtic i bg, ii p det ivot N m često ose so simo i predstv u budost hrbrost Kiti v, i grif moe d priue sedinee dve prirode i drog Zee v e md og t pre srev i pretvr u to to Lve gve u vid vodoso i česmi priuu edodeno suce dr vode dut po em Lvovs presto predstv podee vseesh si Al hems tdi crve v, sumpor, muši e pincip edorog, edorog, iv, iv , es Zeei Zee i v e počet heisog de, esr o sve trsutir. v v puu duu prrodu Meru r, meruum mudrost, us Budstič brc o, Budie udosti duhovn revost; predove spo; smeoost prosvetei o pi suvereost Bud po ed sed vovsom pestou Lvc e tut T Rtsmhv Rtsmhv še Lve duče predstv ovoicrog ods tu; v s mdučetom pod špom tođe e Bud o vdr svet, see Lv ri e Budo eustršvo poučve di Egipt štt; čuvr; sor d se prue s sučm outom s esečevm sm Lv s gvom spred i strg predstv predstv ogove s s nc v v ed dugom oeut eđm, s oim outom, prošost su sdšost uče i sutr Lvic e tut oge Seet te og soue mter mter' 'stvo, stvo, o met moe d ude osvet Lv s so outom predstv
v
Uik a gsk dasij u X ku askao idjskog adaa prjkg aa kak s u ru g stoji stoji a adca sba a u stu, agjtu to o paj a ad
Lđ m en n knkm spkau
ain
89 vanju na onaj svet, e iniijaijskim obredima često čest o održav u šplj l r robni obni pak pogrebn obredma a sve o je povezano sa �mrću i ponovnim rođenjem. Lavirnt ima i zajedničku simbolku s čvorom tome šo vezuje i dri sputava a sjedinjuje Saa se i da je stojao u vezi sa simbolikom sklupčane uje ii pk s obrasma aanja po iznuri sa zemljnim drobom Takođe ože da bude predsavljen režo ii paukom u sredšu paučine Lavirint u kvadratu prkazuje čeir srane sveta i vase ljenu i može da bude u vez s kukas krstom Lavrinske šare na kućama su apotropejske i oblk maje za zbunjvanje sprečavanje u ska neprijateljskh moć zih duhova Rake rebne pećne humke lavrtsko obika šti tile su mve ai sprečavae njhov povratak Lavinski ples ili rojnski plev i ire predo predo čavaju teobnu stazu puovanje od rođenja do sm i ponovno renja pri čemu je središte meso i uiranja i ponovno rđanja uaženj i izlženja padanja dizanja putovja u dubinu i dzanja u visinu Taj pes je u vez i sa ždralovim ždrall psiho psihopo pop; p; ' ovj pleso p čeu je ždra dru je mmeička soaa obredna saza li pes laženje u lavr smbo je sm zlaže nje je ponoo rođenje Egipata tada mo ućna ućn a je paralela amentijem kvudavom kvudavom sta zom kojom edu mvi na puu od o d sm do uskr snuća vođeni zdom pr čeu Hor svladava te škoće a Ozirs je sudija mvh Gra Tezej jak spaselj ide laviinskom stazom vođen Arjadnio zanom n božansko nsnka pobljuje Minoaura kao divju podu Homer ne spoinje avn riana u ranom hriš ćansvu je ovaj simbo preokrenu i prikazan kao staza neznanja pakao u sredštu lavrna i otaura kao Đavoa dok Hrs kao Tezej ne kaže pu avn je bo kopka za avoe Umetnos kaakobi nje znaa a nj Kasnje je upotrebjavan u crkvaa kaedalama a o nje ovoj sbo postoje razne hpoeze: eo bama probema poseja hšćanska saza oz sve; zbrkanost i zapletenos eha kada kada napus prva staza sta za hodočašće dše sa zemje na na nebo okošenje zočin teja poelo skuše nju; pronalaženje pua kroz zapeenos reha put od Paove kuće do Kavaje ponekad pod ienom Che Chen n de Jesale Jesale « Jedna o hpo eza je da rkveni avrn b namenjen za hodočašća pokajnka koj nsu moli da enu na puovanje do udajenh svetnja u veu zem j a »« » Troja roa mou se jednoj hipoez zves od kesko aoa okrenu se tj bo obanje pesa u la vu a po jednoj hpoez bk u sre dšu je mka soaa eneraivna sa posav
u vojoj mbolčo uozi čuvaa vata z Kateda u a oko
ezeev vit ovde a jedom om ceu z X ve ozumev adoa odgovo a vdo bezadeo taje a oba os smboke avita Pošto deš
0
Lazur Laz ur Lete
deluje na vlagu, sunce što upija upija magle i mijazmu. eaa obrazac putovanja duše po car stvima mtvih Rma tajnost; nedokučivost » Ka Kaoo što niko ne se da a tajnu avirnta tako nko ne se da zna o čemu veća monarh monarh « Su meroemta Patvorena imitacija donjeg svet (s tab tabice ice o inicijaciji inicija ciji jednog sve svešte štenika) nika) Lur Božanska naonost uspeh Grorim a tradia jubav amblem Afrodite/Venere Kea jedan od dam dagih kamenova peh sposobnost Sumera široko upotreb
ljavan u hramovima, gde je prikazivao nebeski svod i negovu svetu moć
Led Kutost; ledenost krtost netrajnost
Predstavja obične vode zemlje nasuprot sve žim i žvim vodama rajskog kadenca. Tkođe naznačava tvrdoću srca; hladnoću i odsustvo ljubavi Topjenje leda je smekšavanje tvrdoće srca. Legur enčanje; sjedinjenje muškog
skog vatre i vode
žen žen
Lenger Nada krepost; stabinost; spokojstvo
Lcem obmotan lenger takođe može a simbo lizuje čun i jarbol p čemu poprima značenje sjednjenja ženskog zaštitničkog aog čuna i muške aličke motke ili jarbola. U Egiptu je ova simbolika daje bia pojačana obavijanjem zmije život život oko j arbola Lenger s delinom: delinom: en ger je sporost a delin prikazuje binu te za jedno predstavljaju predstavljaju srećnu sredinu sredinu ili poh pohitaj itaj polako aa tradia spasenje kepost Jev 6 1 istinska vera Amblem sv Kimenta Nikole iz Mie Lenger s delinom takođe slui pikazivanje Hrista na krstu U rano hišćanskoj umetnosti lenger se koristio u vidu preušenog preuš enog krsta kao nade Kod narod na glasu po pomorstvu takođe je simbo sigurnosti be zbednosti i dobre kobi Leo v OA Lrd Svirepost; divljačnost agresija; srča
nost Pošto mu pege nalikuju na oči, oči , nazivaju ga veiim bdiocem Egpata tradia amblem Oisov Gra atrbut Diona kao ka o tvorca tvorca i za toka erea spešnost eralda smeo nost esti aktivost aa Đavo greh dvoličnost otonina; Anthst pohotljivost Kea smeonost; ratnička dvjačnost L k Gra trada ljubav posvećena Aiti Kea lepota; čar smeost otme
nost
Leir Du esmrtnost Budući da se od ovo ovo
zemajske gusenice prolzi oz stanje rasta kanja, pretvara u nebesnog rilatog stvora po novn no vnoo je j e rođenje rođenje uskrsnu uskrsnuće će Takođe Ta kođe poput dvo glave sekire simbo velike boginje Gra tradica besmtnost duša psiha takođe Psiha u grčkoj umetnosti. raa ukrsnuće nje govi razvojn stadijui su život smt i krsnu će Ponekad se vidi u ci Hrsta detet Japaa tšta žena gejša prevrtjiv ljubavnik Par eptiro ep tirova va je j e supužanska sreća; beli leptir je mr vački duh Kelta duša vatra Kea be smrtnost; obilata dokoica; radost S hzante mom oslikava lepotu u starosti sa šjivom je du govečnost Maora duša Lekešnik Poput svih koštunjavih podova
simbol skrivene muosti i povezan s bognjom mjkom Lešnici takođe predstavljaju mir i lju bavnike Leskov put poseduje magijske moći daždotvorac je i služi za otrivanje vode pod zemjom Leska je bila sveto dv dvoo keltskih gajeva i predstavljaa mudrost nadahnuće gatanje magiju i htonične htonične moći Kao drvo života je rasla ra sla na avalonu avalonu kraj svetog svetog vira ili bara u kojem nalio LOSOS (v. to) i samo je on smeo da jedee ešnike jed ešnike Takođe je bila bi la povezaa povezaa s boginjom mekarcom i bogom bogom vatre jer su joj šibljike upo trebljavane za vađenje vate Groj je bila paica Hermes gasnika bogova pa je otud simbolizovala opštenje i izmirenje. Takođe je označavala pesnčko nadahnuće U skandinav skoj i tevtonskoj tevtonskoj reigiji bila je j e posvećena posvećena Tou U Starom zavetu akov se sluio čarobnim le skovm šibljikama da bi mu ovčji i stočni mlad bio šaren Le Prelaz iz jedne ravni u drugu ili iz jed
nog modaitet bića u dugi proboj do nove on tološke razine opštenje neba i zemlje uz dvo smeran saobraćaj uzazak čoveka čoveka i siazak bo astva pa su otud lesve simbo simbo svetske ose što ih opet dovodi u vezu s vaeljenskim detom i stubom akođe predstavjaju pristup stva sti aplutnome trancendentnome hod od nestvog do stvaog od tame do svetlosti od smti do do besmtnosti besmtnosti Prelazak njia je i pu t na onaj svet kroz smrt Letve su sredstvo pr stupa ali se mogu i ukonti Pvobitno su u raju postoje lesve imeđu neba i zemlje a Bog i čovek beh behuu u neprednom neprednom opštenju no to je iz bljeno padom u geh Prečage estava predoavaju ueće moći čovekov čov ekovee svesti u njenom prolasku prola sku oz sve ste pene postojnja take predstavljaju stepene ncijacije kojih je uvek sedam ii dvaaest na boju b oju p incijaciji na ono anja i
Le Lešina Le
1 ostvaenja. Dve stice lestava su levi i desni SB (v to) ili dva dva ajska dveta, spoeni pa gama Kao u svim inicijaciama dosegnuće e bemenito opasšću opasšću i penane p enane uz leve je pa ćenoo dualnm emocijaa - rado ćen radošću šću i stahom Ltve su takođe povezane simbolikom mosta u obedma pelaza i put mosta, mog biti btkih bdova. Dekadentan oblik ove simbo lke pokauju pečage mačeva na istnjač km žongleskim lestvaa Bdistika tradici ja lestve Sakj amujeve često su pkane s oti skom Budinog stopala na jnižo i navišoj pre čagi Egipaska: simbol Hoa pi njegovom idi zanju nad mateijalni svet i spajanu ovog s nebom. »Ja mu bogovima postavh lestve a nebo« (Knjiga mrtvih I Hato lestve do bma da se uspnu na nebo. Hebrejska sedstvo opštenja peko anđel, iu Boga i čoveka Hanska amblem Hstovog stadanja, a ke Jakova i sv Benedikta Indijanska: duga slam slam pedstavlja lestve pisupa na dgi ska lesve koje e ugledao Mhamed vode ve ne Bogu. apanska lestve su atbut boga gomovnka i pedstavljaju saobaća izmeđ neba i emlj Mitraika niciant ulai stupnjeve planetnh lestava sa sedam pečaga što je polžene duše koz sedam nebesa Šama nistika: šaman uli u lestve, ili motku sa sedam useka da bi opštio s duhovima i svetom duhova
Ova motv ep pot k oko p , prdtavla vlku maku: put , lpt ad u b va voa pđaja ovaplja kao obaj budua pooja Ob mu odlkava mnojku dvoklu SEK. SEK.
Ambivalentan budći maeinska bga zaštita i sklonšte te smtonosan ato poždljivost Svi lešinai smatani su ženkama i simbolovali žensk princip u jasteba kao muški; po pedanu su kombnacija vemešno sti Ktja volšebije Mis i lukavštine Aavije K10 stvna e pedstavlao očišćenje onog ko a dob U Egptu je pedstavljao bognu aj matensvo i ljubav što je Ida ea na občje lešinaa; očišćenje i dob dela Hato ponekad ima glavu ešinaa ešinaa a ova ptica e poveana i s Mut, kao ideogam njenog imena, koa Njt i ebet nosi lešnasko lešnasko oglavlje gčkomskoj mitologji svećen e Alonu i pap Kona/Satua inar
anscendencija; oslobađanje duha anscendencija; od ogičen mateje oslobađanj oslobađanjee mtvačk mtvačkog og d pelaz iz jedne ontološke avn u dugu; pelžene iz uslovljenog u neuslovleno; pistup nekom ndljudskom sanju. Sbnost mu daca da ete ili jede na vet« simbol je du hovnog oslobena i svepsutnosti
Letenje
Lut
Grka tradic tradica a O Ofe fejj je je kao dob pasti pasti
bio ednk a negov leut simbolovao je haonju i zmienje pnh sila; čaava
Ađl a ovom fotpu za da ajk tt z X va pozvau akova da p za a u pvazđ zj jav upju a ba uz ppav mu ee
92
evi ev ie e it samogospodarenje samogospodare nje kao rrešenje rrešenj e sukoba Hriš ć: rani hriani su koristili simboliku Orfeja i njegovog leuta da bi prikazali sledbenike pričene Histom i jevanđeljima. Nadvladane divlje zveri behu ljudske strasti koje je nadvadao Hist, takođe oslikan kao dobri pastir. Kie harmonija između vladar i doglavnik pijaeljstvo; bračna blaženost. Jedan od četiri simbola znalca, uz jiževnost slikarstvo i šah.
Leanie Životodavna moć vode nužne za stvaranje i održavanje života Leiatan v. MOLOE ZI Leo Leva strana je obično na)opakost, ta mnost nepropisnost lunaost okrenutost unu tra i predstavlja prošlost U hrišćanstvu su o strašnom sudu ovce na desnoj strani a koze na levoj a u przorima raspeća dobr razbojnik se pikazuje s desne strane Hrista a zli s leve Deva Marija na desnoj a sv Jovan na levoj ili crkva zdesna a sinagoga sleva U Kini je naprotiv, leva strana bila počasna kao slaba, jika, pošto desna strana stran a budući jška i snaga teži nasilju i stoga samoza to Obratno bi bivalo u doba rata doba nasilja i zatora Lib v ZK. Le Spoljašnja ličnost. Višestka lica hindush bogova pokazuju različite vidove, elementae moći, podvge ili fnkcije jednog božanstva a mogu da budu i kombinacija kombin acija raznih bogova Četiri ili pet lica na statuama Šivinim ili Braminim takođe predstavljaju elemente Lijer Stilizovan lotos ili ljiljan cvet svetlosti i vot plamen plame n svetlosti i života; života; nebeska carica i trogbo veičanstvo Boga sv Trojice aljevsko dtojstvo dtojs tvo Takođe je povezan povezan s andro androginm ginm kao muško trojstvo kombinovano sa ženskim gom gom i u vezi j e s trozupcem trozupcem kaducejom i tirsom budući sičan vrhu koplja falički je i pred stavlja mušku i vojnu moć Amblem ancuskih aljeva te sv Ljudevita Francuskog i sv Ljude vita Tluškog. Liu Kilost; oštrina U hišćanstvu prikazuje i veot u ljubav U hebrejskoj simbolici prtavlja berbu nošen je u levoj ci za Praznik senca i zgleda da ima neke veze s jelovom šišarkom iz semitskih obreda u čast Dionisa. Lnga Hidu trdi: falus; tvoraštvo; mušk generatii princip, uz joni kao ženski Pevashodno simbol Šive kao torca Ne simbo·
asketa ili jogina samopostojeće asketa samopostojeće omfal omfa l simbolizuju ga stub, kolona šišarka itd Diže se simbolično iz vda i u njima je ukorenjen. U budizmu figurama kao ankonični pikaz bude je povezan s dvetom
Linija ba mera ma Pava linija pred stavlja beskonačno vreme z z tačke u kojoj j j mogućno neograničeno kretanje napred i nazad prostu neograničenost Lnija je povzana s uzi com kako kao ograničitelj i vezilac, tako i kao mogućno mo gućnost st beskrajno beskrajnog g protezanja i slobe, sl obe, ono što čoveka i vodi i ogričava na njegov udes; stazaa kojom čovek ide kroz život staz život Kada je horizontalna linija je privmeni svet pasivni vid verikalna je duhovni svet, aktivni vid vasejenska osa Talasaste linije saopštavaju ideju ketnje bo vode toplote sunčanh zrakova ili nebeskih tela. Prava lnija takođe načava ispravnost i neodstupanje u ponašanju od odre đene lnje Lipa Evrp trdi ženska ljupkost le pota; sreća; grčki amblem Baukide Baukid e s ilemonom kao hrastom u svojstvu supržanske ljubavi. Geanski amblem u gradovima i lima. Lira Brojčana harmonija na kojoj počiva sve Sedmostna prevlja hamoniju pla netnih sfera a sedam stna odgovara planet Četv etvoro orostn stnaa simbo simbolzj lzjee vat retko, oštro pokretno; pokretno; vazduh retko tupo pokret pokret no vodu vodu gusto gusto tupo tupo pokret pokretno no zemlju gsto tupo nepokretno Proklo) Lira je atribut Ete Apolona Orfeja, Harmonije, Eola. Liia Prefriganost; prepredenost; licemerje prevejanost luavstvo. Hrišć trdiij avo obmanjivač; prepredenost; lukavstvo; hmba Hneći smrt da bi namamila pen predstavlja Sotoninu neve i smicalice Kvareći vinogade označava postuke jeretik i crkvenih nepijatelja di prepredenost; prevejanost; podvala. Jp dug dugov€ ov€nost; nost; magijska moć za dobro ili zlo; glasnik; aibut i glasnik boga piinča Inarija Lisičja vatra je ige ftui. ftui. Ca lisica je dobra kob bela lisica propast tri lisice rasap Kie dugov€nt prevejanost moći preobažavanja; utvare mrtvh duša div »lisičje videlo je severna svet lost Lisie v S List Plodnost; rast; obnova Zeleno lišće prikazuje nadu oživljenje; obnovu Mvo lišće je se; jesen; propadanje. propadanje. Kne lišća simboliju božanstvenost ili tijumf i pobedu. U kine
obn Poazot vota tata ovoveth tva mt mmto mori Meec e \ča ma� bogov mtvh veme S druge tae mbo eophode žvote le, oa e aaz u gav Mrtvača gava utem bede ačama uazue a mt, poto beo taođe mlzue žvoto važu u, ou u tma baa vačom glavom ute ute m bedeačama e gua ambem Alhmia radi a gavaa au, obaa e mbo pocea umtvea z prvog taduma maeg dea, mbol zemla zeml«, ozačava maevet e vetu u a e oo to opta optae, e, pa tao tao ž ž ao podet a žvot tamutacu. Budiia (aria lobaa spuea vlu mbozue odcae od žvota. Ambem e Jame, boga mtvh, Tae u mačom vdu rorima atrbut Koa/Satua ao Vemea. Hidua lobaa puea vU pazue odca e žvota atrbut e Ka1Duge. Lobaa e taođe avla Jamom ao bogom mrtvh, a Švom Ka ao zatocma. Hrišćaa ta ta ovoveth tva otempaca mt pa otud ambem puta Lobaa tom več žvot pole Htove t a ogot, otuc«, gde e po pedau uopaa Adava lobaa Ambem v. Fae Aog v Jeoma, v Mae Magdae, v Pava Ma aa otu e mbo boga mt doeg veta.
obaa oba a Loo
Ov m žns indis žansv u eu, a su isna VI vu n na avanici dn in u adamiu izaž izažavau avau čač čač vva v van n da a anra iz ičm luavu mu aadsan, da s zdinu izad svih mu zmlsh sras
oi Egpat mbo plodot Poveea ečaom Adou ao paz eemeot toaa omč Ha mbo mučea vatom l m od vate vat e amblem amble m v Ageze Ageze v Dootee onc v KOO pt Može da mbolzue Sue l Meec, a gre optom u vezae za olae luae vet ove obede Smbol u mo bogova da po ebu bacau uge meteorte zvezde Zate lopte u atbut hapa hap a taođe ambem v v N oe z Me o/vpit diaa radia atpoda mo vho o Falč odot. U eto mboc mudot pedzae bogova ooveto za e Poveza eltm vetm buama, može zamet zu ao mudt dod oovet m moma. oto Gotovo uvezala mbo u svotvu točačog otoa zapadačog laa, odoo ruže Solaa e luaa, ee i mt, avla e egpatm hdum bogo
Ura Ova čia sm dm v si a č vazi ila sm v mi da insinvnm živu, lvm u živinama namn am am discilin
Loo vima snca, sa semitskim bogovima meseca te s velikom majkom kao laom boginjom. »Cvet koji bi u čelu velelepni ljiljan velikih voda«; »ono U čemu bitisane nasaje nasaje i nest�e nest�e ; vase lena što se diže z voda prevselenskog haosa kao što se na početku sveta Suce diglo iz lotosa. Cvet svetlosti ishod međudelovana velikih tvoh tvo h sila - sunčan sunčanog og ognja ognja i lnae moći moći voda. Kao proizvod sunca i va simbolizuje duh i materiju kao vatr i vodu, zvor svega postoe postoe ćeg Unverzalan osnov stojnja, što cvet u vodama svojih neograničen neograničenih ih mogućnosi« mogućnosi« so la matica; budući da se otvara s raem sunca a zatvara s njegovim smirajem predstav lja la preporod pa otud sva preporod, svaanje rodnost obno i besmtnost. Takođe je savšena lepota. Povezan s točkom kao k ao solarna matica, rašir rašireni eni cvet obrazuje rozetu i sunčani točak neprestanih cika postoja; takođe obazue čšu prim livog, ženskog principa Prema Jamblihu sim o bol je savršenstva er mu lišće cvetovi i plod obazuu sliku ga. Lotos prikazue uhovno razvijane što iz korena u glibu raste naviše oz neproze vode i cveta na suncu i nebesko svetosti. Koren mu oačava neraskidivost sablika pupčanu vrpcu koom e čovek prive zan za svoe poreklo; cvet eu vidu sunčanih zra kova; mahuna je rodnost stvaraja Cvet leži na vodama počinka u pupoljku predavlja svu'po tencijalnost tencijaln ost otvoren otvoren - širen širene e prosvet prosvetljenje, ljenje, srce vaselenski točak manifestacie, a mahune su stvare »pokretač na vama« (otvori na mahuni mani su od semeni zametnutih u noj, pa ona pska i oslobađa ih kako bi pustile glavni koren gde god ih vode nesu) Lotos je i simbol nadudog ili božanskog poroda por oda što izlzi neukala neukalan n iz mulevitih mulevitih voda Bogovi potekli lotosa označavau svet svet koi na staje iz voe kao elementa a lotos prikazuje po malanje Snca iz iskonskih iskonskih va haosa haosa Budući solaranlaran lotos e i drogin, samoposto eće i bprekoa čistota. Plamen što se diže iz lotosa je kako božansko otkrivene, tako i sjedi nene dualističkih dualističkih sila va vatre tre i vode, sunca i meseca, muškog i ženskog Bio cvet bilo list lo tosa može biti izvoište potpore na svako ravni stojna. U asirsko eničanskoj i hetitsko ltur i u grčkorimskoj umetnosti lotos ima grebno i mrtvačko značene te prikazuje smrt i ponovno rene uskrsnuće i budući život, kao i repruktivne moći prirode Oslian s bikom lotos je laran i povezan s govima sunca a oslikan s kravom stae lu naran i atibut boginja mesa Ćesto se javlja s lavom ovnom elenom, gskom labudom i ku
94 žavanja do konačnog jedstva Hijadulatični lotos je snce, nebeski a kod čoveka pred stavla sta vla lobnju Lotosni presto simbol simbolizuje izuje savr šenu prmlji harmoniju u svemi, vrhunac duhovnog savršenstva Dva lotosa predavlaju goe i donje vode Bdtka tadca prai skonske vode vode potencijalnosti manifestnog sveta i čoveka u nemu; duhovno procvetavane i raz viane mudrost nirvana. Stablika e svetka osa na koo koo počiva cvet cvet lotos lotosni ni presto, du hovni vrhnac Posvećen Budi, koi e manie stan u vidu plamena što izlazi iz lotosa dagu lja u lotosu lotosu«« , čie e srce srce Buda on e take to ličen na potpuno otvorenom lotosu a ova je edno od osam blaga ili povoljnih akova u ki neskom buzmu. »Lotos srca« e solaa vatra, tkođe Vreme, nevidlivo i sveproždiće razvi jne svega postojećeg ir; haonija sedi nene Puni cvat budući u obliku točka prika zue kolo postojana a i simbol je Amitabhe, Guin i bude Maitreje Bodisatve stoe na oš neotvor neo tvoreno enom cvetu. cvetu . Kniga obasavajuće mu drosti, koa počiva na lotosu duhovnog cvetana atib at ibut ut je bele bel e Tare Tare make ma ke sv sv buda bud a V isto tako Hndka Hnd ka tad tad a dole. Egpatka »vatra inte ligencije lig encije;; stv stvar arn ne; e; rodnost; ponovno rođene rođene bestnost kralevska moć amblem Goeg Nia, papis kao Donji Ni; skupa prikazani lotos i papirus pretavlau sjedienost ovi Posvećen Posve ćen Ho, »onom od lotosa lotosa«« , »či » čisto stom m loto (Knjg jgaa mt mt su izdanku sa Sunčevog polja« (Kn Ćetii Horova sina stoje na lotosu pred Ozirisom Povezan s AmonRaom u Tebi lotos e solaran, ali e lunaran kada ga rži Hator, a kao aribu Idin je rodnos rodnost, t, ali takođe čistota čistota i deviča devičanstvo, nstvo, mati evoana. U egipatsko ionogaii avlja se s bikom, lavom, ovnom, gionom singom i zmiom čkomka amblem Afroitene re. Hndka svemir u pasivnom vidu manie stacie; najviši oblik ili vid zemle rasplodna moć večne supstancie poketč na licu voda samogenerativno samorena, besmtna i du hovna hov na priroda čoveka razvije svih mogućno sti večna regeneracija; nadljudski istočnik; či stota; lepoa; dugovečnost; zdravle; slava; sreća sreć a obito obit o za decu. decu . Takođe Takođe je solaa matica presto Brame rođenog i lota. I Agni se rađa iz lotosa Kao solaran e amblem gova sunca Surje i Višnua; kao lnaran e ankonični simbol za Si Lakšmi Lakšmi ili Padu » ginu vlažnost vlažnost , su pžnicu i miljenicu Višnuovu Počivajući na vodama i otvaraući se snčanim zracima lotos simbolzje sim bolzje mudelovanje puše i prakrti. Lotos na pragu hrama označava boravište bo žanske pide te stane čistote i smirenosti, koje traž od pobožnika. otos na trogboj trogboj stablici
95
su oslikane kao lotosi koji su u tom kontekstu, u vezi i sa simbolikom točka simbolikom točka pošto se kada budu probuđena ta središta otvaaju i obrću Ianska solaran; svetlost Kinska: čistot; savšenstvo; duhovna duh ovna milost; mi; ženski genije; leto; rodnost Lotos takođe predstvlja prošlost, sadašnjost i budućnost, pošto ista biljka rađa pupoljke cvetove cvetove i semenke u isto vreme Pikazuje go spodina koji izrasta iz blatnjave vode ali je njome neuprIjan. Majanska zemja; manfestni svemir Sumerskosmitska solaran s bogovim bogovimaa sunca, a lunaran s velikim maj kama Tvoa, generativna moć ; ali a li ake pogebni pogebni cvet pa otud životismrt živ otismrt uskrsnuće; besmrt besmrtnost. nost. Taostčka :UTAK (v to); vaseljensk tak manifestacije; duhovno razvijanje; srce; amblem Ho Sjengua, jednog od osam taoističkih geja ii besmrtnika Smt; aktivno učešće; žudnja; potera za ovosvetskim ciljevima Lovnik mahnitac, sa svojim čoporom pa jte Smt u u hajci za tvom Lov/lovnik
Tjumf; pobeda Kao zimzelen je večnost; besmtnost; kao dvo posvećeno vestal kama je čnost U gčkorimskoj simbolici je pobeda primirje i mi r i posvećen posvećen Apolonu Dio nisu, Junoni, Dijani i Sivanu a predstavlja mfu Dafnu, koja je pretvorena u ovor U hriš ćanstvu je kna mučeništva Lovor
U spome i čas vojm i pomorskm pobedama Brutovm, jegova glava je a rmskom zlaom ovčiću I veka kužea veem d lovora. zimzelee biljke koja je koja je simbo trimfa
Loos je kak a ovom drevom egipatkom egipatkom
apisu tako i na dooj idijskoj slii i XVII veka upebe kao pvobii i koači sadžatej
Lov/lovnk Lov/lov nk - Lov Lovor or
Luda ji jila lan n
Aaha s Muhamdom Kinea: sua su lu strla lost, tomsto zatza lua mušo uašto Sumeremita ouž Ištar/a ao bog rata aitia lu strla smbolzuu tao ta o o u zu uzost uzost a podiž iš, oduzma suiša i podmu otrb Nbs sod taođ oi rolaza roz u a cacsm saostma ooo rođ ostala star ri za sobom. U grorimso smbolici lu prdstala boga ba Zsa Jutra a u Rmu saolu služio za obžaa bžaa o obd orima smboliu ga ao diamiog portog žota rasta ulc/lune Lutalac s ć bz cla, a
suprot hodoasu a staza zraa srhota Lutalac smbol hoda saaa (itza) u šahu, gd o itz lutal lutalca ca ili utalac utalac o olazi a utoa li u ustolou zauć da ga to mož odst U budizmu luta smbolzu samsar, položa oa uhaćog u c rađaa i umraa do god ostig rostl i oslobođ i dosp do »po mog srdšta Luk Čsto i duš odrđ osob oo s ro ut, mož ašoditi smpatiom smpatiom mag Na igaii Gtava Dea priaa e ei om l štluom. Žta luta doaa u ka pai gb a ea mu rdstaa sm dt budućg rasta žt, a i paa u briu Ha pri ka k l žt bogi, ma li doa V. T gai urk gvg igaa rai s u doba žt od posldg soa i s ao odosi ući Čsto uz uau spuštaa Lud Kraa suprotost aišo stoo a zmu, zatim isoo podizaa uz rados last, alu alu Luda lo lo li lardiaš aža uzi ao b s ozal smt pooo rođosoba a dou sto zamiao rala r žtog božasta. iria lut pra s a obrdom žrtoau ao žrti arac Kral Dalom stou stou i urašaau stilišta ra puta puta simbolizu simboliz u sil sil zaoa rda luda sil haosa, a Luta obša a a sl slaom aom imau odbia š š otud sobodost lud ii laraša laraš a o o mogao mogao ' tc tc i zl utica u tica do ard žt rći i ut što mu ola Luda taođ taođ prdMtamorfoza; roma stala prporođog oa oi za ot uda došao i uda id go slpo prodžu a poou Lul E Luk U simbolc mšog i žsog roda:
mušog ao mušog a o uašto i odapia muš strl; strl; žsog ao ms sp uditia tradica: ola moć lu um o odap strl t ula Grrima lu Atmidi/ Atmidi/ Diai Diai ms sp Lu i stra su atbut Apoloa Erosa, Atmid i Dia Dia a u i tobolac tobolac atribut gorostasog loca Oroa Hindua ola moć ao u budzmu gor Tta a luu Kam boga lubai aia a ia od pla ao »slatog bola« Hrićana oostsa moć (r. 49 35)
Lln Čstota mi usrsuć raso do
stoasto osć sim bogama dcama mac momi dom moštu Taođ prd stala sta la plodost bogi zml a asi bogoa ba Lila a Zapadu ma zadu simbo s LOTOSOM to a stou. Graa la prazu dasto a rgracu rgracu bsmrost Ahemija tradicija bl la žs ric. Egipata podoosost, ali s u gpatso simbolici šć oristi lotos Grrima stota; izao iz ma Hrog amblm Hr/ uo t Dia ao dost He breja ua u Boga amblm Judiog pl
ju/đ Ma
Na Baova ana van Ajka arhanđ Gavrio dž jij podvačeć paadoksanu stac Marne čednos doć, nje oge kao devčask bogje majke
Žna uk, načjena od posednj požnjeven va odevea kao k veke majke čvana je do naedne ževe onda nšavana sć kao smbo ođeja aa sm ponovnog ođenja žog božantva
njgovo v vć ć lšć njna nj na mno njg njgova ova m ino j boana pioda njgova blna oa aođ j mbol pizoa blagov d van vca ao dno ušnj cv Dan ga nazva »ljljanom v jljan mu jm pazuj bzgšno zać ao oa d ghova ghova va jjan j amblm v Anuna Padovanog v Domina v Jfmj v Fanj Ašog v Fanj Kavog v Jo fa v Kaain Sjn v Kazmia v Kla jljan na jnoj a ma na dugoj an pa zuju u umnoi nvno vcu Islaska mbolu mu mo puz hjacn Mnojska glavn abu bognj Biomaj Suersko setska plodonono odno
Ljubc Svna vlna lpoa omno U hšćanvu pazuj mo mno ovaploćnog Bojg na bla ljubca j am blm Dv Maj v F U goj mologj cv jn Ajv z Ajv n u ljub c
Ljvr U hšćanoj umno jubav pazuj blo ao na ona dcom blo šo j obnj ao na ja nguj l doj d o joj j u uc c l cv Dug mbol mlođa u c jagnj plan pl an šo op
Ljddrv J ljudo m zna uno u vovonu moć onog j j jjj ma o znanj ao njanj m bol plodno juljanj juljanj olv olv olc olc d a ođ pdavlja von upon padov Ljć Grkorska tradca: ugan nna vdno ludlo amblm Ajaaa
M Moć zaša auo aljv doo janvo ašnvo pavda habo naga
Mačka Mač ka Maga Magaac ac
8 sposobnost nost razlučivan razlučivanja ja oja u orenu tčka sposob
sca neznanje. »Kao što mač rasa čvorove tao i intelekt vala da prbija do u najdublje kute budističe misli « Mandžur kao mu drost nosi u des drost desnoj noj ci mač raaane ra aane sposob nosti Šiljak mača mudosti zrači svetlošću nea torjive vare atći heterodosni um i raste mač ući dušmane dame Gčka predstavlja opasnost usred prvidnog nja vda prisutnu opasnost odmadu d ska ven mač u vedsoj žvi simboliuje munu i ima isto značenje ao VADŽRA (v to). Mač prsta prstavlja vlja i ratničku prrodu asur. Atr but je ratnčke aste aska Hrstovo stra dne mučeništvo. Plameni mač na svao vrt nici ili uglu deli čovea od raja Mač e amblem arhanđela Mhaila i sv Aijana sv Agnee sv Albana sv Barare Jefmije sv Justne sv. Martina sv. Pavla sv. Petra sv. Grgija i Ka padokije sv Jakova i Kompostele. Islamska mač simliu simliuje je sveti rat ve vern rnka ka protiv đaura i čovea protiv vlastitog la Jaaska rabrost snaga Jedno od tr blaga ogledalo i dragulj kao istinu i sažaljene Keltska atribut kralja jnaka Nuade povean s napodnim dvod nim moćima Mač je ativn vd volje a ristal pavn. Keska prodorn uvid talasst mač predstavlja zmaa što pliva u vodama. Skad atbut but Freev Freev čii je mač stupao u dej avska at stvo sam od sebe. Surd pla plamen menii div ue pa menim mačem astčka prodoran uvid po beda nad nenanem Mačka Budući da su joj oči promenljive sm
Bg tc s vv su uu č pve ue u vm pzu sg s iz jeg fcusg svc s pč X v
razin simboliuje spobnost ralučivanja; prodou moć intelekta duovnu odlučnost nepovredivost svetoga. Poseduje natprirodne moći, bilo na emlji pod zemljom ili pod voda ma i povezan je s divovima i natprirodnim bi ćimaa poput gospe ćim gospe eerkn eerkne e njim n jimee rukuje rukuje i vase lens ili solai unak unak pobedilac zmajeva i de monsih moći Kao rnajna sposobnost je simbol viših oblika viteštva a džida niži Razdvaja i deli telo i dušu nebo i emlju a pla meni mač odvaa čovea od raja Dvosekli mač smboizje smboiz je dualne moći i obute ste u mani festaciji stvaranje i atirje život i smrt moći suprotne po pojavnosti ali komplementae i e dnstvne u stvarnosti Ćetir mača suverenova na isanu su 1 mač džave 2 2)) ctaa ili zatupljen za tupljen mač m ač misrdn m isrdnosti osti 3 duhovna pravda 4) svetovna pravda lemjska tadc tadca a mač
bolue menjnje Sunčeve moći te punjenje punj enje i je j e denee Meseca i saj noći takođe naznačava poa den ju žudnu slobodu Ca e lunaa zlo i smrt; te u novo vreme se uima da ca mačka ona čava dob kob. Egatska tadcja lunaa posvećena posve ćena Setu kao tami kao lunaa može biti i atrbut Iide i Bast Meseca predstavla breme nte žene jer seme u utrobi raste pod dejstvom Meseca. Gčkomska: atibut lnae Dijane Kra nogu bogine slobode nali se mačka šćaska Sotona tama požuda lenost Id jaska vla mačka osliava potaju Jaaska moć preobražavanja miran počina. Keltska tonične moći pogrebna Keska jinsa jer nna život životinja inja moć moćii zla mi preobraž preobražavanja avanja epoznata mača e nevoljna promena ca mačka - nes nesreća reća bolest Skadavska atribut Frejin čija kola vku mače Vetčlk natpri rodi sluga veštica i obliče oje one uimau na se ca mača ao natprirodni sluga veštica e lo i zla kob Kao natprrodne sluge veštca mače i psi su daždotvori
Mg M
rvim im im mačja mmi o ov ios simoiov stl tt i kloost , oi mk Bst ms ko sm i mkov
glava takođe e satraa zvoro lodost ao tegleća žvotja ože redočavat uboge Egpts trdc able Seta u tosko vu erta oć zlo Gr troost zaluđe ost. Posveće Dosu ou kao vu beslo vesost Posveće Pjau kao rasodo cu takođe osveće rou/Satuu Sle je oekad rikaza kako jae a agarcu. H rs tvroglavost Carevi, roroc sudije jaha s bele agarce Hnds: agarc su kl Ravaa ebesa kola kada je o oteo Stu Hns Hstovo reje bekstvo u Mr ulazak u eusal. akođe služo za r kazvaje evreja sagoge a sotoske ko otacje. Able sv. Geaa Ssnds troogi agarac je čstota oć rotv zla take luara u svojstvu tr Mesečeve aze Mgl Staje zablude zbrke. Mterjske rel-
gje koste se sbolko agle ri cjacj ua ora reć z tae zbrke agle u jasu svetlost obasjaja Mlj Kns trdc saootovaje
razetaje roleće žeska raž leota
kitsko ikoni istovo lsk slim X vk st ik kko n magar, simol nittnost koi kontst s ngovm ksniom tvom vrski
očev o zakvka, odake se oa ri s rorva je žvotog skustva Mahalca a sklaaje rkazuje rka zuje lua lu a e ee žesku že sku roeljvost ro eljvost Mahaje se varaćaju zle sle trd c često sbol kraljevskog dostojastva Hnds atribut Agja, vedskog boga vatre, Vua pns autortet; oć Mahalca od belog erja je oć vetrova Kns: autortet kraljevsko ostojastvo oć vazduha da r tva udahe ov žvot taaost osećaja adarska dostojastveost »Jeja ahalca je autea suuga Tot ove zaa s tcaa leto kao sredstvo oslobađa ja z sveta oblk ob lk utaja u cars carstvo tvo besrt Able Čugl Čuaa, jedog od taostčkh geija » Prirod a, uve u verzala rzala ajka gosodarca gos odarca svi eleeata, raskosko ete vreea, suvere svega duhovog, carica rtvih, a carica besrtka jedia afestacja sv ostojećh bogova bogja, čje se ku okoravaju blstave vse eba, zdrav lahoi orsk, žalobe žalob e te ojeg sve Obožavaju je u ogi dova zaju Mjk/k jk/gnj jka
jmu jmu jk k ma bezbroj običja i projaa« (utarh). Brama se moi eikoj boginji »Ti izoi duše koga je na baženost ti konačnosti i jasno ideo nebesjj a, što daješ obasjanj e i dokrajč bes dokrajčuješ uješ samoop samoop senu straičnog koa ponovnog rađanja t što umotaaš semir, na eke ekoa u sopstenu tminu nad tminama« Ona je arhetip ženskog ishodšte sekoikog žiota prmum mbe i konačan penum sadr žatejski princip simboizuje se aze asejen skog žiota ujedjuj ujedjujući ući se eemente, kako nebesne, tako i htončne Nebeska je carica, majka božja, krčiac puta čuaac ključea podno sti i ratnic rađanja, wniranja i pononog rađanja. Kao boginja meseca je neprestana obnoa donosija godišnj ih doba, upraite upraitej j ka žio todanih oda rašće iz opene zemje te usr snuće žiota na njoj teu mter Kao Mesec je meiac mei ac remena jer dei godinu na mesece s dadesetosmodnenim dadeseto smodnenim cikusom cikusom a kao reme reme je tkaja sudbine, sudbin e, pa su ot ud se se eike eike majke tkaje i preje i kaju tkao i šau žiota usudnom niti koja e simbo njenih moći hatanja u zamku eziana, ai i drešenja i osobađanja. Ima duanu pirodu toritejke i zatornice, te pred staja kako hranitejku, zaštitnicu opskrbitejku toote i skoništa tako i stračne sie rastakana stakan a proždira proždiranja nja i usmrćianja to tot tej ej ka je i hanitejka ega žiog i njegoa raka pogedu je deica deica majka majk a majka m ajka mitooškom pogedu boža bo ža te rađa muško dete i roditej roditej joj je sinu banik, duh odnosno oja ona je kako božja neesta i majka tako i mter r koja opakuje smrt sog sog sina ii jubanika U duho nom pogedu je arhetipska ceoitost ono što se smo održaa i što je smo b doojno deica što rađa sina setosti majka sekoike muo sti adanja samm sobom i izbajenja posredstom obasjanja i preobražaja »ona što izodi s one strane tame sužanjsta i, kao mudrost, obuhata preobražaj čoeko od najeementar nije do najšeazine Ona je kranja msterja »a sam se što beše, što je i štoće biti, bit i, i eo mi jedan smtnik ne podiže« U ahemij je eika majka dinamična u sojst atre i jare pretarača, eistača sagore ača i zatiča takođe je nija embrona ruda u utrobi zemji gnosticizmu eon perome budizmu i taoizmu pasini, statični princip, mu drost, ostarene i bažensto pri čemu su joj atributi otos i otorena knjiga mUdrosti du dobrotorke hranitejke toitejke, ona e n mter kao zida Hator Kibea, štar Lakši, aati ara Guanjin Gua njin Demetra, Sofi krajj ja Marija zaodenuta sunem i s mesecom kra nogu nog u « . Kao zamkrka smrtonosnica smrtonosnica je Astarta, Kai, Durga Liit Hekata Kirka pa je crna
00
zezda kuna kuarica, paa ora kraji rogoi spiraa koncentrčn kugov romb se ode o de,, kadenc bunar itd , se se što sklan sklanja ja štiti š titi i ograđuj ogr ađujee pećina zid humka ratnice hram crka kuća grad td, s sudoi s hraniom i grud kao hani se u čemu je obije kao i se šupee i prmjio čaša kotao šup kotao kotaica put, rog izobija, žara/aza joni itd se što potiče iz oda škoke ribe bise, den itd Među pti cama atribut su o goub abud, guska, asta, jarebica itd a među bijem i cećem otos ji jan ruža, debeica božur tamjanoo dro kedar kao i dreće i njegoi podoi takođe ka menje u ezi s dećem stuboi kao pikazi sta baa njenom dobrotoom idu se rano toe žiotinje, kraa, kmača, koza jeen itd u som mračnom idu poezana e sa žrtoanjem kraja kra, poistoećen s naodnjaa njem i podnošću žrtoan je majci zemji kada bi mu podnost okopnea kasnije ga je zamenio žrt žr ten en jarac ja rac Tim ubjanjem ubja njem je ona sam a poisto ećian eć ianaa s judo judomoo moom m kobro kobrom m i unarnim zmijamaa te zmijam te s acom ednorog ednorog joj je simbo ka o deičansto čistoa Veika majka je poezana s Veikim Mede dom na nebesima s brojem sedam i s petkom kao danom u nedeji kada je u njenu čast prinošena jedena ibja žrta idu Artemide Btomarteje i drugh boginja takođe je gospa od zerinja , poezana s oom i dijači i praćena raznim ži otnjama
Majmun Bezočnost radoznat zoća niži instinkti Tri mistična majmuna pokenh oču ušiju ii usta, prikazuju »Ne gedaj ništa zo, ne sušaj ništa zo ne zbori ništa zo« u tčk rcj jedno od ti bezrazumna st store ore na uek pohe pohepa pan n i grabj grabji i Hnuk atribut majmunskog boga Hanumana posednka bo žanske moći, sina Vajua Vaju a boga etra Hanuman j e ponekad i majmunoga. V isto tako OA Hnk taština pohota Đao. Knek užnoća podaa moć preobražaanja apotro pejon. Deeta žiotinja danaest zeih ogranaka. jnk bog Seejače a majmun sku gau
Maska moka A mun, oko koje se obrće semir. Do išeno istara koji simboizuje promenu, postaje nepromenljia osa ii sredšte Motka je faički muški simbo, a dsk na njenom rhu je ženski zajedno prikazuju podnost Sedam traka su dugine boje. Majska motka ta kođe smboizuje broj 1 0 pri čemu je motka sre dišno « a »0 disk i koo oko nje obitno obit no je bi a seti bor Atije nošen u po
Mana Man a M
pe p pdica dica kji dgvaaj dgvaajuu peim peim licima ivinim: zapad bel, Sađdžaa; seve žu Vamedeva jug, c Aga; isk, cen a puuša sediše zelen lice Isane (ve mći) akđe pe gnza, čiji su simbli pe aagaa Vajana Vaj ana Blisavi) Bl isavi) znanj znanjee u kme se ahei ahei pvi dažavaju ka u gledalu; sediše čak bel Akšbja (Salženi) paiskn paisknska ska sves sves jedn; vadža isk plav Ranasambhava (Daguljev čed) znanj binj isven isvensi si svai agulj jug; žu Amiabha (Bemđna svels) sve ls) znanj znanjee jednm biću ka vm vm ili nm s zapad cven Amgasidi (Ne manjiv uspeh) uspeh) znanje ka mć i akcij; mač seve sev e zelen zelen Demni (vigna) u mandali simb simb lizuju peeći vid ni sila psihe i sasi kje meju čvekv napedvanje pu svelsi Osnvu mandae čini x kvadaa pedak nebesng svea upsavljen na zemlji, ili x kvadaa kji vde u svemi i gađuju ga Mandora Vica pici ili ichthu auela u
bku badema, misič bku misični ni bad badem em , kji pi pika ka zuje bžansku pdu sveću; sve; devičan sv sidnicu Takđe naznačava v ili kapi ju, a dve sane jj pedavljaju supn supnee plve i svekliku dualns Suži i za slavanje pla mena, značavajući du ili manfesaciju du hvng ili duševng pincipa
Mandragora Simbl veike majke živdav
ke; začavajuća biljka; amblem Kikin U hebejskjj simblici pedsavlja začeće bejsk začeće i pldns u vešičluku je mć magije Manpul Hrićanka tradia pua ili kn
pac kjima je His bi svezan; kajanje; kajanj e; budns budn s dba dea
Bgmljka mljka se javlja kd Bušmana ka Manti Bg pdvaladžija Mantrdžapa Zvučan bli vhvng bžan
sva kji dgvaa nekm njegvm imenu ili vidu Vaseljenske ve vbacije; izgvena eč; paisknski zvuk; mćna e; mćn ime ili slg,, pi čemu j e dapa slg dapa navljaje eđene eđene invkacije imena bžansva i njegv nepekidn pamćenje Maka Zašia; skivanje; pebažaj nebiće
Mže ili da ujedinjuje ili da idenifikuje da bude ili maskians i izgbljens u masi ili ma skianje s idenifikujućim beležjem Bžja maska je iluzija pjavng svea, maja U veskm kmadima maske slikavaju napidne sile
02
ivinjske i piČje maske naznačaaju va spsavjanje zaješva sa žvinjama i pi cama e pnvn pnvn dspevanje dspevanje u ajsk sanje sanje ake pedsavljaju vinjsku isinkivu muds, d kje čvek mže da uči ka i čvekvu živinjskuu pidu s kjm se živinjsk se n ma nagdii nag dii Maskaa pikazuje i sam Mask sa mnu nu ukčens ukčens i mže bii appejn U Gčkj je simblizvaa bil smns sm nsnu nu mć Ggnin Ggninuu bil agičnu agič nu ii k mičnu pidu damskg lica kje je nsi K mična maska je abu Talije a agična Mepmene Ausalijske Ausalijske dm dmdačk dačkee maske div ljinskih lji nskih duša pisvećuju nsia s mći ped savljene živinje pice ili biljke Među aičkim plemenima maske mgu da simblizuju i pdae neku vlasiu mć Malna Besmns; pldnsns nevesin
ska adi pdaivanja pldnsi; mi; izbilje (budućii da jj je ulje na ceni) Maslinva ana (buduć ana sbi s glubm, simbl simb l je mia p pevashd svu, ka i zlang dba Maslinva gana bila je i nagada u ci Mesecdevice ka š je bila gaa jabuke u ci Sunceženika Maslinv dv d v je saniše i amblem Mesečev Mesečev Kuna d ma sina kju je nsila pbednica na Heejama pi svećivala je pbedničku devicu s Hem i Mesecm, sec m, dk je kuna kuna d divlji masina masi na za pbed · nika na Oimpijskim igama pedsavljala Zevsa skupa njih dve su simblizva simbli zvae sve venčanje Zevsa i Hee Sunca i Meseca Maslinv ls naznačava živnu bnvu Grkimka tradica signuće m Maslinv dv na Akplju sadžal je živ i sudbinu nada Amblem Zevsa/upiea AeneMinee Ap lna i Kibele; masli maslinv nv venac venac nsi je pbednik na kama u čas Hee i Aene Hrjka snaga lepa; bezbedns na puvju Hrićanka ckveni pld vea pavedička; Glub s maslnvm gančicm pikazuje duše venika pemulh u miu Maslv ganu nekad nosi ahanđe Gavl u pizima blagvesi Kinka išina; isajns; ljupks; anans amka mka tradic tradica a daz svih enciMatilo a
j aln alnsi si ps psjanja janja ; ake masil učenh učenh je k k mučenka« (Muamed Mana U szemnim zemjama je živ;
besmns všci mesčevg spa; švanje umensi U hšćavu jj je pedsvlja bl, geh i kaznu za nj Meandar Oblaci; mljavia; kenje vde;
mžda i azada SPAL (v ) V is ak
1 03
Md Md Mna Mna
kepkost i da ma afizijačko svojstvo. Koriš ćen je kao pinos p inos vhovnm božanvima i duho vima plodnotiPostao nezagađena, veta hana zbog zamišlenog patenogenetkog poeka pea U atoogii bio vezan Meecom te otud ačanem i aom Dainsa adia za banena hana zbog negovog afodizijačkog vostva i kao pnos duhovma plodnoti. Gča: pesnički genie; ečitost mudot; hana bogova Pčele u medom napunie uta Homeu Sapfi Pindau i Patonu Takođe upoteblavan u htoničnim obedima indsa hana Hamse koa se hani lotosom znanja išćansa: Hi tova veštenička užba na zemli zemli ; slat božan ske eči. insa med e s uem ažno pija testvo Minosa: igao važnu ulogu u ituau kao hana kako za žive tako i za mtve Miaič toga što je ukazi a piošen Mit veovatno toga vao na pčele kao ka o na nebeske zvezde Takođe izli van na šake i jezik inicianh Sumsa hana za bogove. d a se iz pećine zim Medved Uknuće (budući da kog sna pomaja u poeće novoođenim mla dunčetom); nov život, pa otud iniciacija i ne gova povezanot s obedima pela U mito vma o unacima je solaan; u mtovima o popla vama otaje lunaan, a lunaan e i kada je po vezan boginjama meeca, np Aemidom i Di anom Ambem e Peike Pei ke alevin alevinee i Ruie A misa adia: adia: nigdo n igdo kao stdium pma ma. ma. Gča poveće luaim bogi nama Atemidi i Diani te atibut Ataante De voke učesnice u Atemidinim obedima nazi vane su »mečke«, noie žute haline i podaža vae mvede Diana e aitu petvoila u medvedcu išćansa: Đavo zo viepot; pohlepa pol pohtev. Smatalo se da se med vedi madunci ađau bezobičn pa uzimao da pedsavau peobažavajuću egeneišuću moć hšćantva nad mogobošcima Ambem v. Bandine, v Foentina v Gaa Gaa v Jeimi e Makima. Boba Davidova medvedom medvedom imizue sukob Hta i Đavola Indijansa naiodna moć naga čvtina viho Japan sa: dobćudnot; mudot naga. Kod Ainua je kultui heo i božank ganik sa: u naa moć atibut benške bognje insa: meonot naga Sandinavsa i onsa: medvedica Aa Aa e ženki pncip, a medved Ali muški. amanisiča glank šumkih duhova
M v. R Mee v AM
Nosia ov au v mke oogućavo j svoji od sausia a s stu s sću. tj ai obžvajući jov ot st u uotos uotostt s uia uia o tuo u osu jaa a sočavaj
enhi en hi s se e
Mehr alički muška tvoa sila povezan s DOLMENOM kao ženskom utrobomvratnicom takođe is mundi i sveto žrtveo mesto Meor v SVA Mereje Duše umrlh se mere u smislu ocenji vanja dobh i rđavh strana U egipatskoj sim boici Oziris me srce percem istine stu simbo liu merenja na terazijama naazimo u hinduzmu i hršćanstvu; u amu arhanđeo avrilo je »mrač duša Mee Običn Običnoo j e predstavjen kao že1ka že1ka moć, boginja majka carica nebeska, u Sunce kao mušku zeci su neka afrička i vernoamerčka indijanska pemena, tevtonska okeanijska maorska i japanska j apanska simbolia, gde je Mesec muš opođujući princip Bio muški ii ženski verzalan je simbol itma cikičnog vremena univerzalno postajanje. Faze renja, smrti i usrsnuća Meseca simboizuju besmrtnost i večnot nepresanu obnovu; prosvetljenje. Mesec takođe predstavja tamnu stranu prirode, njen neuočljivi vid duhov vid svetl svetlosti osti u tam; unu unu-trašnje znanje; iracionao intuitivno i subjek tivno; ljudki razum kao odraženu svetlost bo žanskog Sunca Oko je noći kao što je Sunce oko dana Kao peodično prestvaranje je vreme i mera budući da se vreme najpre merilo lunar nim azama i, kao takav ročnik promene patnje i ropadanja čovekovog stanja na zemlji; pošto preazi iz jedne faze u ugu simbolizuje carstvo postajanja Ima vlast nad plimom i ose kom, kišom vodama povodnjima i godišnjim dobima pa otud nad životnim vekom Sve bogi nje meseca su upravteljke usuda i tkalje sudbine a ponead su prkazane u vidu pauka u središtu paučine atributi su im takođe, vreteno i preslica. Prkazani Prk azani zajedno z ajedno 9 9ncei ncei mesec predsavljaju predsavljaju hieos gmos svet svetoo venčanje venčanje neba i zemje zemje kralja i aljice lata i srebra itd Trodnevna m čava Meseca je razdobje siaska umirućeg boga u donji svet, iz i z kojeg on, poput Meseca, vaskrsava Pun mesec označava ceovitost dovršenost dovršeno st snagu i dhonu moć. Poumesec je pogrebni mbo mesec za jedenja opaki, demonski vid mesčev srp i mesec za punjenja svetlost rast regeneracija Mesec je pvashodno mbolizovan meseče rogovma;; takođe je je l ađ ađaa vim srpom kravljim rogovma svetne na mo tmine« Sve životinje noćnice npr mačka lisica unarne , kao što su to živo tinje koje se pojavjuju i nestaju recimo medved, koji povodi· zimu u snu a ponov ponovoo se pojav poj avljuje ljuje s
04 žive na Mesecu kao što na njemu žie gotovo uverzano uve rzano zec i kić eso žaba krastača kras tača ili zec ima ti noge osikavajući tri lunae ae te prošlost, sadašnjt i budućnost Postoji i čovek na Mesecu kažnjen time što nosi tovar trpaca hrišćanstvo ga izjeačava s Kainom ili Judom Iskariotskim Oronuo starac može da simboli zuje Mesec za jedenja. Lunaa božanstva su često trojedna, naročito kao suđaje (v BROJEI: BROJ EI: Tri). Deće i razno bije npr. hnduska soma amerčki kukurz i južnoamerička pačimbapalma u vezi je s Mesecom Semitski bogovi mesea povezani su s drvećem i žbunjem fik tdicij šango vreme i smrt; neka afrička plemena vezuju Mes s dvet dvetom om u nekma je on muško božanstvo Alhemijsk luna luna sreb srebro ro predstavlja pročišćene afekcije so i luna su duša i telo zlato i srebro kralj i kraljica Asto logij životinjska duša pre prebiva bivališt lištee osea poln po ln život i nago nagon n Uz Sunce kao srce i njegove žeje te karaktei element Mesec predstavlja opšti način ponašanja udističk mr mioća lepoa Za punog i mlado mla dogg meseca je duhovna moć najjača Mese Mesečev čev srp je ambem valokitešvare Guanjin i Kanon Takođe simbol jedinstva sop stvo »Jedan mesec javja se odražen u svim vo dama/Gde svi meseci od jednog meseca potiču Jang Ćijina Pesm posvetlj posvetljenj enj. . Mesec i vode skupa predstavljaju neometajuću prirodu darme Egiptsk stvoritelj večnosti i tvorac večitog trajanja. Mesečev srp je prevashodno atribut zide kao nebeske carice Tot je lunao božanstvo Eskimsk sn sneg egoš ošilja iljačč Gčk po vezan s drvetom Mojra boginja meseca bila je iad bogova a mojre, t suđaje jesu Mesečeva moć usuda. U orfičkoj sbolici mesec je pred stavljao jetu, uz srce kao sunce svemira Hindu sk mečev sp je novoreno čedo žustro i amišno na rast akođe je čaša eliksira besmrt nosti i vezan s bijkom soma koja daje taj sveti napiak Hišnsk mesec prikazan sa suncem u przorima raspeća predstavlja duanu prirodu Hrsto Hrsto Mes je boravište arhanđela arhanđela Gavrla, a Mihaio boravi na Suncu. ndijnsk »baba što nikad ne umire umire take moma vod voda aca« ca« s testijom vode Povezan s paom i kukuuzom u Južnoj meci te s drvetom u Seveoj Pun meec naikuje svetlosti veikog duha ali u ne ne pemenima je mesec za z a i zu da moć m oć nsk bogoštova bogoštovann kao Mah, Ma h, u u HvareKšaetu HvareKšaetu kao sunce. sunce. Mesec je muškog muškog roda kako u zendu, tako i u pahlaviju slmsk »Broj godina i mera vremena (Kur'an samska godina je uaa Rascepjen mec prikazuje duanost u maniesaciji pri njenom konačnom k onačnom vaćanju jedinstvu. Poesec božanstvenost božanstvenost i suve suveren renost ost simbo je
1 05
Mesec
Menhir južne Fracue: fač i vo žrveo meo.
Drevi reljef i Palmire pazuje Mes ao mušo boasvo čiji olop mač i aroč aročito, ito, rp agovštava rogove moći, pvezane muim božanma plodnoi plo dnoi u jihovm agreivnom a greivnom obremenjujućem vidu
ska Mesec je muškog roda, bog bog Cukijomi Cukijomi ođen iz desnog oka Izanagjevog. Na esecu živ zec s tučkom i stupom Kineska esencija jinskog ženskog pincipa u prirodi; pasivno i prolazno ženskog ali i besmrtnost Zec na Mesecu M esecu s tučkom i stupom meša eliksi besmnosti Manihejska Moka ka sec je sus kao sjaj uz Sunce kao Mu Mo »muž svju žena« bog otac Mitraička: Luna u jednoprežnm kolima s kautopatom obično je u ikonogafiji prikazana na levoj strani pr čemu su So njegova kvadiga i kaut na desnoj Okea niska: Mes je muškog roda i takoe simboli zje vitu mladost Skandinavska: u Frejina aa kola upregnue su lunae mačke. Su mersk-semitska Sin božantvo meseca muško je g mudosti i merlac vremena Noć Noć pi punom mesecu bila je vreme molitve slavlja i žrve Snov mesec može se oslikati kako leži na lima Šamanistička magijska moć Taistič ka: istina oko što sja u tmici tmici Mesec je jinski no sunce i mesec skupa ekolka su zračn ost; ntprrodno biće Tetnska mec je muka božanska moć
Ple , , ud; merenje du due. e. Na oltoj zave i Kaaije vd e pijm jede duše na ebo up-k pouajima dva đavla da votvore preudu terazija
eseče s eseče ee zve zve Mčv s Po prevashodstvu simbol velike
majke lunae nebeske cace i atibut je svh binja mesa; pasivan je ženski princip i predstavlja kako majku tako i nebesnu devicu Mečeve mene pikazuju promenu u pojavnom svetu Mesečev srp je prstavljen kravljim ili bičjim rogovima ali poprima i oblik lunae je drenjače i primljive čaše; lađa je što brodi noćnim nebom lađa svetline na mou tmine Me sevi spovi koji se lima opi jeda o drugi, ili su postavljeni odozgo i ozdo, jesu mesec za punjenja i za jedenja Sola kolut i lai srp odnosno kolut i kravlji rogovi među kojima je on postavljen skupa pikazuju jedinstvo dvoje u jednom združena žanstva sunca i meseca i sveto venčanje božanskog para Mesečev srp sa zracima je pogrebni apoteoza pokojnika Eg patsa raa !da nebeska carica i Hator kao krava sa solam kolutom među rogovima Hnusa mesečev s je novorođenče; žustar amišan rast čaša eliksira besmosti. U Šivioj kosi predstavlja predstavlja bika Nandija. Hšansa Deva Marija, nebeska carica slasa poluesec sa zvezdom prkazuj božatvenost; suverenost. Keltsa mesečev srp i dva meseče mesečeva va sa leđa uz la simboizuju besmrtnost. aorsa svetlost tame Suersa atribut boga meseca Sina. Ablem Vizantije islama i Turaka Ml Povani: zlato sa Suncem; srebro s Me
secom; olovo sa Satuom kosier s Jupiterom gvožđe s Marsom; živa s Merkurom; bakar ili mesngg s Venerom Prosti metali su ču ni svet ne mesn preporođenog čoveka a zlato simbolizuje dosezanje do obasjanja i duhovnosti. U alhemiji je prost metal olovo na koje se deluje da bi doseglo viši stupanj stupanj metala zlat zlatoo kao prosvetljen prosvetljenje je etali su embrioni u zemljoj utrobi Ml v. ČEA
Životna sila; životnost snaga Ima za jedničku simboliku s krvlj Mezgrovita biljka označava mateinstvo mateins tvo mezg mezgrovit rovitost ost je životnost i m1adalaštvo a nemezgrovit« je sredstvom proširenja star; »mezgrava pame« je mladalačka ludost Mz
Milos v Minou Po jedoj hitez h itezii pre predst dstavlja avlja divlje
rasti piode; po drugoj solaog bika; po treoj pncip vlage; po četvtoj mijazu usmrenu
106 Mr Simbol mira po prevashodstvu je golub
odnosno golub s maslinovom granom. U hrišćanstvu se Deva Marja naziva caricom mira Kod seveoameičkih Indijanaca KALUMET v. to) je lula mra KORNUKOPIJA (v to) može biti vezana s mirom kao izobiljem. M Radost mir spokojstvo; srea; postoja
nost pobeda; ženski pincip; esa pss Cvet bogova« čaoba trava Venac od mirte je venac icijanta Egasa raa ljubav radost Posvećena Posve ćena boginj boginj i Hator. rčosa ljubav i brak supužanska blagodat i porođaj. Posvećena PosejdonuNeptunu kao moći voda a i Adonisu roditi/Veneri, Artemidi vropi Hebresa cvet šatoa od sastanka bak H ćansa pagani preobćeni u hrišćanstvo. ne sa sava uspeh. anesa svim obredima stavljana svešteniku u obdo oglavlje pola gana glavu krštenima, na novorođenče nevestu i žeka samtnike Prsten od mirte upo trebljava se u versm svečanostima Mita je životvorna esencija i prenosi životni dah, a simbol je života u klici te ponovnog renja i obnovljenog života Mč čvr Kontinuitet večno trajnog živo-
ta beskonačnost beskrajna mudrost i svesno st Jedno od osam blaga ili povoljnih nakova na otisku Budinog stopala. U Kii simboliZje du govnost kao i drob sažaljenja«. Mš Htoničan; moći tame neprekidno kreta-
nje besmislena uzrujanost uskomešanos rča raa atribut evsa/Sabazija i Apo lona (po jedno hipotezi, miševi su hana za nje gove guje). Hebresa licemerje dvoličnost Hšćansa Đavo proždirač miš se pkazuje kako glođe koren drveta života Mošk zv Kombinacija različitih karak-
teristika nagoveštava druge mogućnosti stvara nja i druge potencijalnosti potencijalnosti,, kao ka o i slobodu od konvencionalnh principa pojavnog sveta. Nemani mešanci takođe simbolizuju praiskonski haos ili strašne i prestr prestravljujue avljujue prirodne moći moći.. Ponekad Po nekad se dve mitološke zver zver ili krilate kr ilate zveri zveri prikazuju prika zuju s obe strane drveta života a često na vratima kao čuvar, odnosno kao čuva blaga bilo podzemnog bogatva ili ezoteričnog nanja Grdobne neni predsavljaju zle i haotične sile u svetu ii u čovekovoj vlastitoj prrodi a mogu da budu i simboli pomora i zatoih sila Protiv njih se obično bori bog ili junak npr. Marduk tvorac koji svladava jaat kao praiskonski haos Tezej i Minotaur ili vitezoi zmajogubitelji; ovi predstavljaju triju reda nad haosom i dob
Ammai lav kokodl kokod l nk kon - ožd ač odmazda Amsbna čna bazlku, al o dom lavom na vakom kau, a oud kada da vd oba ma Anaa ooana zma na koo lao Všnu u valnkom nu Ažaja v BAZISK Bailiskažaja kombinacia c i zav ca, ' ičom lavom lavom i kandama a zmiki zmikim m lom kada mu na kau a dua lava ambna U hšćanvu Đavo i Anihi, dan od čii vda avolova. Bhmo o uo bičano oavc nlk kon, davla moć kona, nauo lvanu, moći moa, i zzu moć vazduha BnhBn ica onkad izdnačavana nkom ovaloću dušu Ozi vu Bkna la čovk, ola bik čov kova dua oda Epimak v OPN Fniks (v o) mološka ica šo aa z lamna m i uknuć onovno aan moću va Fa žna klma i zmom kazu ovu Gaa ca žvoa, onkad izdnačn nkom unc nbo obda nono d voo Višnua, v v vvoi voila la i vza vzaok oka a zlazi iz aa ouno odaao zdi na dvu voa ko iunvač iun vač ž ža a u au naama naama Gogona i oon oon mau m au žk žk lav koom u ua a vl vlka ka maka m aka u avčnom avčnom vdu vdu zaon zaon c uža Gifon (v o lava ola i lo lava; uc boavo unca naa budno ova Bz kla ion mužak. Gi kao HERA Gglij Ggli j čudovišn lav, ludk, ivonk l mološk ma o hoz u zl duhov ko zlću iz ckv ma duo obkivizo van moći zla ma ćo zaašvači šo odanavau zl moći Haba čuća nman, l vlo, koa o uaa mo i onovo a zbluvala Skila dua nman Sc Sc k ko o moa a kua mbo lizuu oban PROAZ (v PREAZ) Hapija lava i ud žn a kandž lšnaa ovzana naanom mću viho i nood žnki c u zaoom vidu. Hia dolav zma l zmia la žvonka žvona la Hima lava iv ivaa no lava lo lo koz aa nooda i vov oano na konu i mo nooć Hipog la kon ola on vovano olaan kao šo bhu kla kon ugnu u Aolonova kola Hipolkon' ola kon ola kon aa o olaan noog (v. o dooa živoina lom kona li košua mbolzu žnki unai nc čdo čoa Kalamakaa lav i makaa l kokodl o
Miolk vi
Moe Andrea de Sata, edno no
neoj ompoj madone dom poda tadconano uneano jednaavane mođa maene juba, pran nee
108
Mtr Mt r - Mnoos Mnoostruos truostt
teut luk Sgtus Zodk Kerber go em togv ps ko pedstv tostvo do neg svet čuv pg doneg svet Kn v to: ko nng n ng se ponekd ednčv ednčv s edn ogo sednene muškog ženskog svšen· stvo čstot pode esenc pet eement Lmj svep c petvoen u ve ednčv se s senm m blu smbolku Leof lv m fon u stvčn vd velke mke ko e Levjtn goem b »kvust »kvu st m« pskonsk pskonsk nemn oken hos m moć bedn u behe mot ko moć kopn ko vduh Lnorm vve l m be k t pomo Mr b kokodl son mosk nemn nemn n koo še n ko bog bed Mnotur v to muškc s bčom glvom dve stst pode mm Mors mom pol žen po b božnstvo vod Morse nemn občno smboluu nedokučvu dubnu pskonsk hos l božnsku moć u mnfestc. ogogv gu čuv bg eote čnog nn msk cev cce žvotne se vod močv močvst st st pod ZIJA hnus trc ebesn ps en gou to ktstof pomrčene meteo Opnepm vst gfon veg te no orlovske gve še š e krl te kmeg ep ponekd pkn be kr m ednčku smboku s gfonom ez kt kon nž vš pod u kom bnc ko stem všo son Ro golem ptc ptc nep nepogo ogodon donos osc c č e huk k vet et mun Pem psko tdc kd se ne spušt n emu sem n pnnu Kf s mun; son nebo Slmner v to občno pkn ko m beskln besk ln m gušte ponekd psol psolkk skče plmen t ko element Sermusmur kombnc pun pun gfon v ps nebo po sednk među dv svet Sn v to m gl muškc l žene teo bk noge v kl ol kombnc čet element smbol msteronog engmtčnog soe moć Sre n ptc s ženskom glvom vodnc moe plovc tkođe pogebn Atbut sen sen su su l svl one pedsvlu odve moć čul cstv le S Hbdu nemn Sclnskog mo Pobtno d nmf pe pe tvoen e u šestogvu nemn č e svk gv ml po t ed ub stl po edno neo bčno duženo š; skup S Hbd sm bol�u tegobn pol moć vod. nu čovek s ptčom glvom krlm s kndžm kndž m n n stoplm pkue t sukob l
Vve l m s krm l smo s dve
noge poput oov nveštv t pomo Z krupn ptc moć vduh s behemotom n kopnu evtnom u mo Zmj v ): n n oblc ugvnom ugvnom le moć moć n Zpdu bl gotvoe n Istoku Zu ptc ptc nep nepogo ogodn dnosnc osnc kdvc sumeskh tblc sudbne koe po dvhu svemoć Autotet l e bogvst kp sveš sv eštenk tenk En E n Tkođe su e nosl evesk eve sk pvosveštenk mtst ko hšćnsk ep skop ko e dns nose
Ma
Suveenost vdvn gospodstvo vhovn moć esto se pkue štpom U egptsko umetnost tbut s ko sude mtv Ma
stek božnske moć bo u vdu kov s Suc l u vdu vode ve kdenc ž td ev že že te božnstv kuu vne v božnske dšnost žvot podnost poput čet vode l m sk što stču st ču det žvot l e e u budmu smbo sopstvenost sto tko REKA leko bogne mke e hn božnske pode bogove žnsko estvo Ko hn novoenčd upoteblv se u ncc skm svečnostm u svostvu smbol ponovnog ođen kođe e poodčn kvn ve sm bol mtenstv U obedno upoteb e žvotn žvotn tečnost Z bedune e pod mlek bebožn dn mleko med su žvotvon hnv često se koste u ccskm pogebnm obedm ko sk hn on dovode kvu pčeu u veu s dvetom bogne mke eko vod se se kombnuu kombnu u ko meko duh vod mte e tkođe se um d pedstvu sbost leko vod med su žtv levnc mum Bustč trc estvo koe pž budn sk dm. Grč of ofčk čk ncnt b b ušo u utobu mke eme ponovno se odo n ne nm gud npo mek Hnus edno dvo u u e mlečno Hns logos nebesko meko mstčne neveste ckve meko e edno stv nuk ko se de novoobć novoobćenku enku pe n n cce pčesnog vn eko med hn novoođenčd dvn su novokštenm U hršćnsko konof vedo mleko mue tr, oskv duhovno estvo koe du Hrst i ckv Zorostrovs sveto ko kv po v Mek
Mngsks
Počvne kkvog svostv
Moo Mo Mo
1 09
Jedinstvo; solidarnost snaga Takođe ima zajedičku simboliku zajedičku simboliku s MENHROM v to)
Monot
Posvećen Sabaziju zbog čega su veci načinjeni o morača nošeni pri njegovim obredima Mora
More
v
KEN KE N
Recipročnost ravnoteža ravnoteža u odilaodi laženju i nadolaenju zgoda Povezana s odlaskom duše na samrti: verovalo se da duša napušta telo s osecanjem mora il osekom Morska mena
Morska moma
v
MITOLOSK MITOL OSK ZVERI
Morska zvezda Eropsa adcja: a mar. Božan ska ljubav; neugasiva neugasiva mo ljubavi Božanska
U hrišanstvu simbol Svetog dua religije milosrđa a i Deve Marije kao mar
zmijino jaje« latentna sila seme život u njemu Morsk ež Ka adcja
Morsk puž Aća radcja bog meseca meseca koji
se javljuje i iščezava tudoa porođaj »kao što ova morska životinja morska životinja izilazi iz ljušture svoje rađa iz i z utrobe matere matere svoje svoje tako se čovek rađa Opštenje između neba i zemlje između dva carstva sjedinj sjedi njavanje avanje čoveka čoveka s božanstvom božanstvom U obredima PRELAZA (v to je prelazak iz stvarst U prai jedne ravni u dugu dugu prelaz u stvarst skonskom stanju, u zlatno doba čovek je mogao preko nega prelaziti kad god je hteo jer nije bilo bilo smi sada ga preaze samo ljudi na umoru, u mističnim stanjima ili pri inicijacijskim inicijacijskim svečanostma odnosno sola junaci Prelažen Prelaženjem jem preko pogibeljnoga mosta čovek dokazuje da je d u i vraa se u izgubljeni raj Most između ovog ovog simbolizovati duga i onog sveta sveta mogu takođe simbolizovati nebesni zmaj i nebesna zmija. Povezan je i s ukim vratnicama i s lestvama čije su prečage od a itd Dve rečne obale rečne obale koje valja premo mačeva mačev stiti presavljaju dva sveta jedan smrtnik i smrti, rugi besmnik i života most je prelaz iz smi u besmrtnost iz nestvarnog u stvao. Uzani mostovi mostovi bitkih bdova i od predstavljaju tanušnu gradu mačeva itd predstavljaju izmeu suprotnosti besprostornost u carstvu natprirodnog natpriro dnog i puteve nedostupne običnom fi zičkom iskustvu i čulima, puteve kojih se može prevazilaenjem i domoi umnim i duhovnim duho vnim prevazilaenjem čkog kao u upaniš upa nišadama adama i legendam legendamaa o svetom svetom gralu Oštar brd britve britve po kojem se teško teško hodi (Upašad) šad) Islamski most je bna staza (Upa tegobna tego uži od vlasi Lakoa i htnja koje simbolizuju
Mos
Na ovoj devnoj gčkoj bozanoj plahi ženka fo ovd s madunima kombiuj pomamu i veliansvo ava i orla, od čiji je tela saČjena i iju kombnovanu soanu podu simZUj. simZU j.
11
Mota Mot a - Mu Muaa š pod eškma neukina glupma koj se sr moglavljuju moglavljuj u u pakao l padaju u kandže demona neman šo h čekaju spod mosa smbolzujuć geh neukos Mos pogibelj akođe je pu ka prosveljenju pobed nad smrću podeljenošću u oblas dferencjacje Reka se može preć čunom, splavom l gazom Iransk mos Cnva razdvaja ovaj onaj sve duša mora preć preko njega on vod do sudnje gore čuvaju čuvaju ga dva psa Mosovna smbolka akođe uključuje čoveka kao posrednka u sredšnom l osnom osno m položaju izmu neba zemlje e oud hijerofana rm skog ponfeksa Mota Zemljna moka polaca« je osa sveta vaseljensko vaseljensko sredše, sredše, ačka nekre nekreca ca « pkazuje sablzujuću slu može da poprim smbolku drvea žvoa akođe je falčka ras plod rodnos U djanskoj lož znojlšu pov jena moka paog kupala predsavlja saros žvon vek od mlados do saros U sbrskm šamansčkm kulovma moka polaca može da zamen da smbolzuje smbol zuje brezu kao osu osu svea a da podupre nebesje učvršćena je na Polar nc oko nje se obrće nebesk svod V so ako STUB Možda Košana srž predsavlja vonu slu; žvovoos snagu Ma Gra traca arbu Cerern Hu sa prolaznos posojanja Kesa spraved ljv kukac« urednos vrlna rodoljublje po drenos Meža/spe Hvaanje u zamku zaplanje arbu osobina svh bogova vezlaca (v SPONE) zamkarski nega negavn vn vd ženske ženske moć velke majke koja je česo bognja mrežarka Sple je smbol složenog odnosa s one srane pukog vremensko-prosoog sleda smbol nčm neogračenog odnosa skura sač njena od vdljvog nevdljvog akođe jedn Egpatsa sa tra traa a mr svo Egpat mrež ežaa donjeg donjeg sv svea« ea« Gromsa abu Hefesa/Vulkana kao boga kovača boga vezoca U orfčkom kulu ibe popu semskog mreža je božanska reč Hrš velka mreža šo opasuje nebo zemlju« Hrš ćasa ambvalenna buduć neraskdva mreža ckve zamkaska meža đavolova Ari bu učenka kao lovaca ludskh Kesa mreža nebeska« su zvezde na nebeskom svodu Saavsa aribu boginje Ran omčar ke«« Sumersosemtsa u kulu rbe »velka ke meža opasuje nebo zemlju« ze mlju« amblem je bogova bogova vezlaca. Vel se zazva kao mreža hvaaljka« a
Mo v O Mrač očeg/ad Popma su smbo lk kao grobnca u koju su polagan umruć regressus us a utem; utem; m bogov spaselj - regress sčna uroba drugog rođenja pa oud skuplje nje uskrsnuće spasenje Mdre U nduizmu budzmu su čav jedan jezk smbolčnh krenj gesova savova Ma Duhovno obasjanje prosveljenje o krvenje slazak moć naglo pomanje sne kojee para prevazlaz vreme prosor večno koj sada zaor neznanja oplavanje hranjenje muška moć MWja se popu sWčanh zrakova smara kako za za oplodnu opl odnu ako za zaou a kođe popu Ahlejeve džde koja je mogla da ran da scel Povezana je sa svm bogovma nepogodonosncma gromovncma a smbol zuju je ckcak rozubac sekra sekra nebes nebeska ka sek ra« čekć grom vadžra dordže đu srela pca grabljvca Ona ko umre od munje pre neće se odmah na nebo Udar munje u šaman sčkom sč kom verovanju verovanju daje daje renunu ncjac nc jac ju. U hnd hnduz uzmu mu se bles blesku ku groma nahod s s na« Agn je u oblčju mWje boravo boravo u nebeskm vodama Za seveoamerčkog Indjanca je ona velk duh okrvenje Manhejsk smbol za Svelosnu devcu Ma Občno povezana sa zlm bogovma kvnošću Može da predsavlja naprrodnu moć uglavnom zlu demon se česo oslkavaju kao muve Feasa traa Velzevul go spodar muva noslac je moć zaora ljenja Hršćasa zlo pomor greh U hšćanskoj umenos prkazana kao bolešna s češljuga rom kao Spaseljem Moe Auore zapovednšvo Busta po vnovanja za za traca pošeda žvoa u znak povnovanja pove po ves s o ne neub ubjanj janju u Ha muvoer sa zlanom drškom naznačava duhovnu sveovnu vlas Kesa sarešnsvo auoite Mze Deve vdova ženske moć velke bognje Mza Duhovna muzka je smbol prrode u njenom prolaznom vazda ukčjem vdu ona je relavno al kao podlogu sadž neku svar nos apsoluno Mka sfera oačava harmo nju sfera žvoa Muzčk nsrumen nazna čavaju blagoda nek duvačk nsmen su falčk a mnog gudačk predsavljaju žensko oblčje
Naaa Nebo Na
111 Napak v BUOS Nada Na Zapadu joj je j e simbo en enger ger il il žena žena s
kuglom koukopijom, kruškom ili košnicom; nekad je njoj na glavi galion punih jedara. U hrišćanskoj umenosi je predsavljena kao kr aa žena uku podignu podignuih ih ka nebu i s leng lengero erom m i sv. Jakovom Sarijim kraj nogu Dgi am blemi nade su krs usksnuća i kna koju pža anđeo U Egipu nadu akođe označav Izida u snazi izmu bogova neba i bogova zemje odnosno između Zevsa i dugih bogova
Nadač
kpca Ogedanje
Na v Z (Hinduska radicija), kao i MI
TOLOŠKE ZVER Naa Prodno, nevno rajsko sanje; rođe
nje; svaranje; uskrsnuće u ponovnom rođenju; akođeiš akođe išava avanje nje sopsva ovosveskog bogasva i ambicije; odricanje; svarnos i isina bez vela Naga žena simbolizuje ells maer gospođu Piodu Jak ili bog prikazan nag označava osobenos od svae zemajske mrlje. Naga žena u enosi ambivalenna je, budući isina, nevnos vrlina, ili pak požud i pomanjkanje vrline besidnos. Obredna nagoa nagoa je ponovno supanje u rajko sanje i u bezvremenos gde nema »paine i zuba vremena; akođe je goloi nja pred Bogom goloinja i neposramjenos u praiskonskoj nevinos; duša lišena »ruha srama« ea i samsva, koja soji »zaodenua u vlasiu moć • Nagoa pri kršenju je skidanje sa sebe sare grešne prirode i ponovno rađanje u nov duhovnu prrodu. U hinduskoj hindus koj džains džainskoj, koj, busičkoj i an č koj simbolici nagoa znači »zaenuos proso rom ro m praiskonsko sanje sanje bez bezob obličnos i jedno jedno savnos, a goa žena predsavja praki kao praiskonsku prrodu i valjensku moć. Gola Kali prkazuje osobođenos od iluzije; izobi nos i inege Za Rimljane je nagoa bila sram i siomašvo. U hršćanskoj umenosi je bila ambivalenna, budući da je moga predsavljai mučenka, nedosaak imovine u siromašvu ili u bogougodnom odricanju od ovosveskih dobara, pokajanje, ii pak, s duge srane pagansku ii soonsku besios Naka Iskivanje svemira; pra iskonska peć;
zemlja; maeija; skupa su čekić i nakovanj muška i ženska obkujuća prirodna sila, akivno i pasivno poziivno i negaivno aribu svih bo gova nepogodonosnika, gromovnika i kovača, popu Hefesa, Vukan Vukana a ora id U hšćansvu hšćansvu amblem sv Eigija i sv Hadrijana Junona je po
Napk v. U OOP Na Besmrnos; višeskos u jedinsvu mogolena podnos; rodnos; izobilje. Bisia raica: jedna i blagosovene voćke s cironom i breskvom. Grormsa proleće;
podmađivanje; besmr1os; plos; amblem Here/unone, a i Cerere i Perseone kao peo dičnog povraka proleća i podnosi na zemlju akođe bijka koja je izrasla iz kv Dionisove Heresa regeneracija; plodnos Šipkovi sa zvoncima na svešeničkoj odeždi predsavljaju oplajnu grmljavinu i mu muju ju Hrćansa večni živo; dhovna rodnos crkva, pri čemu mu je seme ogobrojna pasva inesa obi lje; plodnos; poomsvo; mogobrojni i vli po omci srećna budućnos Nac Samodovoljno; samojublje; ašina; brkanje seni s opipljivim Gra raic ra ica a samo
ljublje; hladnoća; smr u madosi. Pjani i opojni mris ovog cvea zročnik ludila, simbo lizuje poseice samojubja i ašine. Posvećen Narcisu, Demeri, Nemezi, Seeni i Hadu Hrćansa: može da zameni ljiljan na slikama bla govesi i označava božansku jubav; žrvu Japansa nema čisoa; rados inesa: inro spekcija; samopošovanje ali i dobra sreća u na supajućoj godin Nba Nebo i zemlja predsavljaju duh i ma
eriju obično očiski i maerinski princip z značajne izuzeke u egpaskoj evonskoj i okeanijskoj simboici, gde je obuo U sakra noj arhiekuri su nebe prkazana svodom supom, čorenom, odnosno rupom na sredini i pija, šaora ili indijanske sve sveee ože Univerzalno se oslikavaju pavom bojom, ali kadikad crnom e kružnog ii ii zasvođenog oblika. Na Dalekom Dale kom isoku simbolizuje ih zmaj a zemlju beli igar, kao i maga odnosno odnosno panina, konj odnosno bik Nbca Krajevsko dosojansvo; suverena vlas. sia raiia sveo drvo prosve
jenja; jedan od osam povoljnih znakova Bela nebnca je čisi um, koji prigrjuje darmu i šii ljudska bića Hinsa duhovna i sveovna vlas kvadana nebnica za svešenike a kružna za kraljeve. inesa: kraljevsko dosojansvo; suverena vas; zašia Nb raendencija beskonačnos visina;
nebesa carsvo blaženosi; suverenos; poredak u svem Bogovi neba su obično vorci, svemo gući i sveznajući, i simbolizuju vaseljenske ri
112
Nenoma Ne nomalnos lnos N
neba bespolan U hinduskoj simbolici nebo je rešeto kroz kroz koje se procuje sok some a ovaj pada u vidu kše oplođuje zemlju i praćen je grmljavinom i munjama.
Neven Vernost U kineskoj simbolici dugov dugoveč eč
energju mudrosti; transcendentalnu svetlost znj zn ja a ureola ponekad ponekad ožuje či tvu figur figur Kžn nimb ili svetokug naznačava umlog četvoougli, li šestougli, pkazuje živog sveca ili gougodnika a može da simbolizuje i sveukupnost ožje trojedosti p čemu su tri strane sv Tr Trojica ojica a četva sveukupnost; sveukupnost; trozra trozračni čni osli osl i kava sveto trojstvo Dvogubi nmb svetokrug il zraci predstavljaju dualn vid odgvarajućeg božanstva Krstasti svetokg je specifično hršćanski. Šestougl svetokgovi pikazuju osnone osn one vrline Nimb Nim b nekad služi za naznačavanje duhovne za raziku od svetovne vlasti predstavljene runom Povremeno se kosti kao atibut atib ut feniksa u svojstvu simbola simbol a solarne solarne moći i besmrtnosti oje su mu plava žuta ili dugine Bdisička radica Budin ceni etokg je solrna dnamična aktivnost. Grčka plavi nimb je atbut Zevsa kao boga neba; Feb ima aureolu kao bog sunca Hindska Šivin svetokrug s plamenm rubom, simbolizuje vaseljenu Hanska: u hšćanstvu se svetokg nije upotrebljavao do četvtog veka Označava bogougodni ke svetiljstvo Trougli i rombičan nimb naznačavaju oga a; svetokg s krstom ukazuje na Hsa U zantijskoj umetnosti Sotona je nekad prikazivan sa svetokrugom kao zračenjem moći Miaička svetokrug prkazuje sunčevu svetlost i Mit kao boga sunca Rimska plavi nmb je atribut Jupitera kao boga neba a i Apolona Običan svetokg podrazumevao je je veličanstvo poluboga ili obogotvorenog cara.
nost, cvet od 10.000 god godina ina U hinduizmu cvet Kšnin.
Nimfe Emanacije ženskih proizvodnih moći
Ambivalentna; no uopšte uzev sve nenormalno sadži magijske mogućnost ili moći često htonične Donosioci sreće npr grbavc i patUljci poseduju poztivne poztivne moći moć i s druge druge stane, razroki donose nesreću kao kukurečna kokoš peto kvac sovin huk danju ili cvet u nedoba
Nenormanost
Nepogoda Tvoa moć donosilac oplođujuće
kiše Gljavina je gl boga nepogodonosnika a muja donosi oplođenje i obasjanje.
Nemično Poput središne središne tačke rga sim-
bolzuje večno sada nnc san neuslovjeno stnje; nlnu sadašnjost; nepokretnog pokeča« ke ča« oslobođeno sopstvo. sopstvo. U ikonografiji ktost i nepomičnost izržavaju nesavitljivost nadljudsku neosetljivost i nepristrasnost Nesagoriva kupina/goći g Božanska ma-
nifestacija Božje pisustvo Goći grm postaje valjensko dvo u vskoj ognjenoj simbolici Agijevoj Nešivena dolama v.
BESAVNA HALJINA.
Nevidljivost Smrt magijske moći Simboli
svemira; kasnije duhovi zaštitnici osobito gajeva kladenaca rela i planina
zUju je plašt ogtač, veo i ukuljača silac promene preušena božanska ili magijska moć
Podenost potčinjenost smernost predočava ih klečanje i ležanje ničice Zlo se zjednačava sa silaskom nasuprot visini i uzlasku kao dob
Niski konj Ponekad zjednačen s behemotom
Niša
Niskost/niski
Neznanac Nastupajuća moć budućnost dono
z Starog zaveta U egipatskoj simbolici predstavlja velik veliku u maj ma j Amen Amenti ti rod roditeljicu iteljicu voda« Taurt boginja nilskih konja označava dežljivost i zaštitu Ceni ni konj je Set u tifonskom vidu, a bedo nilskog konja je »falička noga Setova, kao moć i muževnost; take prkazuje Severni pol imb Svetokg ili aureola Prvobitno ukazi
vao na solarnu moć i snčani kolut pa otud atribut boova sunca. Takođe simbolizuje' simbolizuje 'božansku zračnost i moć sačinjenu od vatre i zlata solarne i božanske energije zračnost etaštva; du
U svetim građevinama je simbol _pećine sveta, mesto svetinje, božanske prsutnosti Na sa svetiljkom predstvlja svetlost božan stva koja sija u svetu Nit Životna nit ljudski usud; sudbina koju
spreda i tka božanska moć jedinstvo; kontinui tet; ono što spaja svemr i od čega je ovaj satkan sunce, o kojem sve stva stvari ri (ovise (ov ise i na kojem je na nizano sve živo Simbolika sjedinjujuće nti od nosi se kako na makrokozam tako i na događaje u životu čoveka pojedinca. Nit koja prolazi kroz sfe bisera ili dragog kamena kamena je j e is mndi, a s kžim oblikom perle pikazuje ciklus manife
No Nhane
11 vora sadžana e u sutrama i antrama i nt e muosti koa se provači kroz te svete spse Hndka nt e atman utrašni vadar Na meni su sve stvi nadenute kao niska bisera na nti« Bhagavadgta Takođe e vetar, t pnema »nt e sto što i vetar Upa Upanša nšade) de).. Bramna nt e smbo gore Me, ose sveta u uom mkrokozmu mkrokozmu sredni kana. V sto tako SONE ; ZI Poput tame označava ' prekosmogonsku, prenatanu tamu, prethnicu ponovnog rođe na nicace obasa ai e take haos; smrt; udio; dezintegraca; vraćane sveta u zametno stane. Po Hesiu noć e i maka bo gova, ovoni materins vid ženske moći obično simboizovana ženskom žensk om figurom sa zvezdama ukrašenim veom i po dete detetom tom na rukama, eim cm (smr) ednim bem (san); i mesečevim srpom makovma sovom odnosno c krima. U svostvu sveproždirućeg vre mena dan i noć se mogu prikazati kao be i c pacov Kretane po noć e simbo ezoterzma No
Egit ogj n Nut dvij d vom u tvrju uujući i tvo v itormno m otjui u vu tdj
Povratak zime, haosa, pro bo zoace zmeđu sveta žvh sveta mrtvh Samhan,, mrtvačka svetkovina Samhan svetkovina počet početak ak ketske godne No p Svsv
Non p
Eg fgu zi iz 2 l diij ui j dvojim om m. ovd u oc o vit itin vitt vd j og, o udij mvih, mo ojvti u ro vot
Običe Psihi no
Jednono bogov su edno hipotez, osni simbo, dgo unai, po rćo faičk kabazmu predstava čvrstoću savu. U Egptu naznačava podzane. V to tako S
Noa
Noevo pero prikazue stnu pravdu (pošto su mu pera savršeno ednaka. Na gavama božanstava kao "gospodara stne, vid se u przorma suđena mrtvima u Egptu Ambem e Maat, bogine istne, pravde zakona; Ament, kao bogne zapada mrtvh, te Šua kao vazduha prostora U mtsko mtoog no e demon može da predstava zmaa U zoroastr u e božanska pca nepogodonosnca Noevo ae, okačeno u ramovma, koptskim crkvama džamama a ponekad znad grobova prikazue svarane; žvot; uskrsnuće; budnost U Arc, kod Dogona, no e kako svetost, tako voda pr čemu negovo gibane nasumčno kretane predstava vode No
Regeneca vaseene; ačane sunčane moć; bećane novog rasta; čežna obnovom; počnane iznova Nova ona
Nov Jsa
Konačn prbrža sveta; po-
edemske prke Svet grad počva na smboc kvadrata; ima dvanaest vratnca, koe govarau brou pemena i brou brou znakova u Zodak Zodaku. u. va ga dvanaest anđea. anđe a. Do žvota žvota e u negovom središtu središtu rađa dvnaest rodova, rodova, edn za svak mesec u godin. Nož Žrtva; osveta smt. Sečene noem označava razvrgnuće; deobu; osobođene. Bd stka tada: sečene nožem pretava osobađane kao presecane spona neznana gordost Hšanska mučenštvo ambem sv. Krspana sv Krspna, sv Pet Mučenka, sv Vartoomea, kao Avramov Nla
v BI
Nhan
Nhane uane su povezan s
Ob Ob - O O
114
Fal čk muška generatva mć Falčk pldnst regeneraa stablzuuća sla Ta ke mun d žvta bredn sredšt sveta, prst suna« U Egptu naznačava bga zrak suna sau generatvnu mć Obik
Ogrančene svet u manfesta gađen prstr kretane kretane Predstavla ga br (v B. Obim
Neb vazduh ščežvst, kša l nebesn stane npr. kada se anđe i čvek čvek prikaže kak st na blaku kada se bžaka ka prm z blaka Oblak svetlst naznačava tefanu Imat blak nad gavm« znač žvet u sramt. t ba su Apnva stada Hišćn nevdlv Bg k velm bava neb a ba velm bavau Bga npr. bak na gr Snask stub d blaka Pmalane ke l ruku z baka e bžanska svemć njn: plnst Kin pdnst zma d blak blak bagsv bagsv še še dbra dea vdvi dah žvtna sla Obla k puštau žvluuću kšu esu sažaen sažaene e er prekrvau prekrvau štte sve žv. Snnv rp valkra su ba Obai
rkazana na stnačkm gurama ve Ha Nasmeang Bude predstava pstguće vsk uged, važnst Obst kneskg bga bgatstva hnduskg Ganeše prka zue prždrlvst, pa tud blagstane
Obot
Inaa psvećenst čstta bred regzne pemenske prpadnst. Obrziva
Mudelvane suprtns edn svstv ka zvršte sve suprtnst smrt ka zvršte žvta dbr zla td Smbll su peščank Smb peščan k napak na pak krenut krenut d, dvgub truga l Smunv peat dvguba spr spraa aa sl slv v X čvek ben s glavm na de Takđe de Takđe znač da se »svak »svakaa stnska stnska anal ga mra prment but«, kak zg, tak zd Obutot/aoakot
Ćup ta e stnačk mbl žvta. U alhem antmnsk at predstava savest U hrišćanstvu e at smbl rstvg stradana. Oat
Oot U ndansk ndansk smbl preuzma mć
atrbute egpatskh vavnskh bgina lava stčnazskh tgria
Ponovo igrđn u Rmu 1667 gon pma Brninvom nrtu ov is o pino pognu u Egpu u v vku ku pr pr n - pu n prvn nk og un .
Oeaa - Oo Oe Ooj jna na
1 15
puuć u boouodk. ni l eokru. mlzuje božku elot što zrč oešte čo; MDOA. vsica pisci, ode u dšu orđuje čo eo kko oobto dootek boouodk
ke nesk ne kines jen šinu je ovršinu kiraanu povr ureani u lakir ureani šttt u i zšt gu avjju bg dstavj preedst vekaa pr kutie i XIII vek I. č č h utJI o u tOJ kutJ žano džan go sd bago vtii ba žiivt e će ć e ž koe ko b kob obree ko dobr sim nje i sim men name strr na na su osa m st
ci Obla Ob laci
Odeda Prea Josfu Flavu delov ebrejske odežde pedstaval su: tano platno zelju plava kapa kapa nebesa nebo špkov špkov unu zvonca grjavnu oplećak sver čnen četr eleenta zlato sa proetljena napr snk sredšte sveta; poas okean; dva kaena oa na poraencaa poraencaa Sce Mesec dva naest kaena dvanae dvanaest st esec dvanaest dvanaest zo dačk znakova ploča čstg zlata sja o Bo saragd proleće aspd leto safr esen stnu, skrenost postoanost čednost čednost djaa dja a nat zu, sunce svetlost topaz stnsku lubav pratelstvo Odoče v. E Odoen Evropska radca prtvoost posvećen Heesu/Merkuru Odoa/hana Hranska radca: purpurna alna prkazue Hrstovo stadane bela a lna nevnost odnosno truf du dua a nad telo bešavna ana prkazue Hrstovo stradanje kao losrđe, ednstvo. neska: na carsk služben odoraa ba e data sboka čta vog svera negovog savršenstva, oć neba odnosno cara kao zealskog predstavnka
kekoj crkoj odo zl u e mbo zmj oblc oblc du. tl tl br oo oo berćet. berćet. duoečo dobe kob koj e odl ko eo ooc koe e o mo d doo
116
da d azz ea
glina rukava prikazivala otmenost otmenost u ponašanju, pravost šavov šavovaa označavala nepodmitljivost u de jenju pravde donji rub oslikavao horizontani položaj mosta terazijama te čvrstoću volje i smirenost smireno st srca. s rca. Mtaa odora mytea ili ini cijanta imala je znakove Zodijaka a oblačeći je nicijant nici jant bi postajao posta jao bog koji prolazi kroz kroz odgo varajuće konstelacije Oaz Odraz u stajaćoj ili tekućoj vodi odn
sno na staku prikazuje privremeni pojavni svet Takođe može da simbolizuje istinu »Po kretna slika večnosti« (Platon). Oda Istina;
samoostvarenje; mudrost; um; duša ogledalo svemi svemira« ra« odraz natpri natpri rodne i božanske inteligencije jasna sjajna po vršina božanske istine; vrhunska inteligencija koja se ogleda u Suncu Mesecu i zvezdama Odraz u ogledalu je manifest man ifest i privremeni privremeni svet kao i čovekovo samopoznavanje Ogledalo je i solao i lunarno kao Sunčev kolut nebo i svet lost te odražena Mesečeva svelost akođe smatra da poseduje magijska svojstva i kapija je u carstvo obutosti Obešeno licem nadole u hramu ili grobnici usposavlja »u svetosti put uzlaska duše Budtča tadcja duša u stanju čistote odražena istina prosvetljen um oblik odraženo telo iskrenost; čistota Kao odražena svetlost prikazuje samsaru Jedna od osam osa m dragocenosti dragocenosti u kineskom budizmu Hdua podsetnk da su sve slike i oblici puki odrazi tvorevine karmičkog snja dovijanj misi Hšaa ogledalo bez mrlje prkazuje Devu Mariju nju nazivaju i ogledaom pravde« Ilama B og j e zrcalo zrcalo u kojem vidiš sebe sebe kao što si si ti njemu zrcalo « (bn Arabi Arabi Svemr je zr calo ožje čovek čovek je zrcalo zrcalo svemira« svemira« bn al -Nasai aaa agam oledao optže« odražava istinu i razotkriva mae; ogledalo je i božansko sunce U obrednim prilikama jedno od božanstava stupa u sveto ogledalo da bi se mani festovalo Kao istina ogledalo je jedo od t blaga uz mač i dragulj Simbol boginje sunca Amaerasu Kea iskr'0t kvadratno oglalo je zemlja a ouglo nebesa Središnje ispupčenje na metalom ogledalu je j e osa i ravno teža između te dve moći takođe znači dospeva nje u sredšte i Sunčeva vrata ili nebeske vratni ce Mea atrbut ecka eckatlipok tlipoke e sjajnog« ili dimljivog ogledala i solaog i lunaog kao sunčanog boga le i lunaog boga večeri Se ma u hetitskoj umetnosi ogledalo simboli zuje ž�nsko božanstvo a grozd mušk Taotč a samoostvarenje Pr zagledanju čoveka u sopstvenu prirodu, zlo gine videći svoj grozni
O Omfal unutrašnje duhovno središte;
prenos duha ognjem Srište doma žensko go spodarstvo oganj u ženskozemaljskom vidu no oganj može da poprmi i mušk vid pri čemu je zemlja žensko; toplina opskrba hranom Vedsko kružno kru žno ognjište ognjište je zeja carstvo čovekovo dok je oganj prema istoku carstvo bogova Kod juž noameričkih ndijanaca ojišni kamen se zove »medved »medve d označavajući podzemne podzemne moći i mesto opšenja s njima U keltskim zemljama je kult mrtvih bio usredsređen na ognjište Oađva Svi oblici ograđivanja su simboli
velke majke majke u zaš zaštitn titnčk čkom, om, skloniteljsk skloniteljskom om i hraeljskom vidu kao i utrobe Simbolizuju ga pećina grad hram crkva uća šator vratnica a, ograda grob zid sanduk kotao putir, čaša itd te more i sve vode osobito bunar Ograđen prostor u vezi s utrobom predstavlja i plodnost Oaa v RANA. Oca Ogrlca lanac ili ogrljak ukazuje na
službu i dostojanstvenost ali i vezuje tu služ bu Ogr Ogrica ica i lanac takođe predstavljaju raznovr snost u jednstvu pri čemu su perle ili karike mnogostkost manifestacije a nit i spojnica manfestno perle su i ljudi životinje i sve živo ovisno o božanskoj moći i spojeno njome Oa Sa slžbenim lancem i ogrlicom ozna
čava službu i dostojanstvenost ai i ropstvo i ro bovanje gata tada: amblem zidin; ta kođe predstavj predstavj a moć njenog sina Hora Kelta ogrljak ili vratna verižica verižica j e atrbut Cernunosov Oač Sklonište i zaštita ljudskom rodu, ali i
skrovtost msterija moć i odrena uloga No šenje obrednog ogrtača simbolizuje preobražaj Ograč velike majke carice nebeske obično je nebeski plave boje Oa Praiskonske vode aos bezobličnost
materijalno postojanje beskrajno kretanje izvorište je svekolikog života i sadrži sve po tencijae zbir svih mogućnosti u manifestaciji neizmerno i nedokučivo; ama mud velika majka akođe simbolizuje more života koje mora preći Hdua tada vaseljenski okean je Višnu koji leži u snu na sklupčanoj zmiji na vodama; okean simbolizuju i ogradni kamenovi vedskog oltara Taj domaći oltar je ovaj svet a ogradni kamenov su vode« (Sata ata bamaa Ilama Ilam a bezgranična božanska
117
Oklp Okl p - Oko
Sumerskosemitska Aadi su praisonske vode povezivali s mudrošću Svekolii život ponikao je iz slatkih vo
Viteštvo zaštita U hrišćanstvu služi kao simbol zaštite od zla (E 6 I I i dalje)
Oklop
Sveznanje svevideće božanstvo moć intuitivnog viđenja Simbol svih bogova sunca i njihove životodavne moći oplodnje pomoću sunca moć im je ovaploćena u kralju bogu Platon ga naziva najsolajim instmentom Take je mistično oko svetlost posvetljenje; znanje um budnost zaštita zašti ta stabilnost stabilnost utvrđenost svrhe ali i ograničenost vidljivog Hiljadu ili deset de set hiljada hilja da očiju očij u bogova bogova neba su zvezde zvezde oči noći, i predstavlj predstavljaju aju sveznanje svezna nje bes besa a no bdilašbd ilaštvo nepogrešnost U vez vezii sa sakralnom sakral nom arhitekturom ok(n)o u središtu kubeta hrama katedrale ndijanske lože ili ma kojeg drugog tradicio nalo izgrađenog »središta sveta« otvor je ut neba predst�vlja solarna vrata, koja omogućuju pristup u nebesne predele. Oko srca« je du hovno opažanje obasjanje intelektualna intuicija Oko može da prikazuje i androgina jer ga obzuju ovalni ženski simbol i kg kao muški ednookost simbolizuje i zlo kao kod kiklop odnosno kod nem zatoe moći ili je edno jedino oko prosvetljenja oko Boga i večno sti, samodovoljnost Trouga Trougao o s okom okom u središtu je svevdeće oko svepsutnost i sveznanje Na Okcidentu je desno oko Sunce oko dana i bu dućnost a levo Mesec oko noći i prošlost. Na Orjentu je obuto Paunovo pero može popmiti simboliku oka. Budistička tradicja svet lost mudost Treće oko Budino plameni bser« duhovna je svt, transcendentna mudrost Egiatska vma složen simbol Oko Horo Ho rovo vo , udžat ud žat »svevide »svevideće« će« prema prema j ed ednoj noj hipo tezi je Polarnica i obasjanje prema drugoj du hovnooko hovno oko Oko i oba Horova prikazuju snagu i moć Dva klata oka su dva dela neba, sever i jug Sce i Mesec nebesni prostor prostor Desno oko je Sunce te Ra i Oziris levo Mesec i Izida Oko Raovo je i ureus Horovo oko moglo moglo bi se veza veza ti s Mesecom i njegov njegovm m faz fa zama, a moglo bi sim bolizovati i prinose bogovima u hramovima Grčka oko simbolizuje Apolona kao nadgled nika nebe nebesa« sa« Sunce koje je takođe oko oko Zevso Zevso voJupi terovo terovo Hindka: tće oko Šivino, biser
Oko
Na poleđini ovog kineskog 1 i azdoblja Han sredšno ispupčenje. osa svemira uravnotežava napetos između kuga kojim je opasano nebsa istinski sve i sponog kvadata zemja casvo pivid i a
Ovaj krug gpsom stvdnutog platna nazvan hipokefa savljal su devn Egpća pd gavu mu mji kao smbol kakvog boga - Raa Hora ili koga drugog - koj e paio mtvačev mtvačev duh na mačnom putovanju u donji sve
Okrugli to Om Omal al
Sedam očju pokalpse su sedam duova Bož Oko Božje u trouglu prkazuje Božu troednost u trougu opanom zraećm krugom beskranu svetnu Bože roednost Dva oka su su ambem sv Luce sv Otle ndijanka »Oko srca vd sve«. Ono e oko velkog dua sveznane ranka Jma dob pastr ma solao oko u njega je tana besmrnost lam ka »oko srca« e duovno sredšte sedšte apsolutnog ntelekta obasanje. apanka z de snog oka Izanagjevog rodo se bog msca apanka i kineka levo oko je Sunce desno Mesec Keltka roklvo oko smbol ze voe luadost antta je usrdom srcu, punom ve lkušnost sažaenja Okeanijka Sunce je ve vel laa očna očna jabučca« Platonka Duša ma okoo . . je ok jed dno no njme se saged sagedaa stna« stna« . Sum er koemitka oko prkazuje boga Ea l Enka gosp gospodara odara svet svetog og oka« mudrost mudrost je je;; svenane budost Fenansk Kron ma etr oka dva otvorena a dva zatvorena u svostvu nepresta nog bdlatva Og o Krug stola je kug nebesa savren-
stva celo celovto vtost st sveuk sveukupno upnost st vasel vaseljensko jensko sredte gral je mstčno sedte dvanaest v te sredte zova predstavlja odačke nake a radus kuga prkauu jedakost »nko nje posedn U rćansko smbolc okruglog stola je pobeljn stolac jedačen s onm na koem je je sedeo uda Iskarotsk na tajno veer U ndu skoj smbolc e sto l točak podeljen na dvanaest odseaka dvanaest mesec u godn koj odgovarau odgo varau dvanaesto dvanaestorc rc Adtja »blstavaca »blstavaca Ooo U alem e teško teško bolesno« stanje stanje me-
tala ljudskog postojanja l due prost meta gustna neproa telesna svest nepreporođen nepreporođen ovek predmet preobražavana transutacje Metal planete Satu Oar Božansko prsustvo; žtva; ponovno sje
dnene s božanstvom pomoću rtvovanja nteracja; zavalnce. o što e smeten na stočnom krau hrama katedae l crkve na da e obožavane oenuto prema sucu u pravcu raa. Negova grobolkost smbolzue prelaz smt žvot z vremena u večnost Stupn što do njega vode su obredn ulazak Kamen oltar l vetl v KAMEN) onaavau neatorvost veno trajane boga često su poveza s drvetom kao dopunskm vdom promenom obnovom Atečka traii traiija ja valkast solarn kamen kame n korsto e kako u žrtvene tako u astronomske svre Buitička sredte po božnost e skrna a ne oltar ako se ovaj može upotrebt kada služ za smeta lkova kjga
st za elemente« (lon). indka vedsk ognen oltar popma vetkalnu smboku sredšta sveta pdtava imago mndi stvarane sveta sve ta nad a zeme zeme Rigveda Rigveda Gna od koje je nanjen je ema ema vode a a neno meša nje su praskonske vode, bn su mu zdov l atmosfera okružuuć okean Pova na tr kužne zbušene opeke kmena, koj smbokužne smb ouju tr sveta postavena edan na drugom a predstavlau gna Vaua dte vdela sveta nanž kamen je vedsk ogan gnev sred je međusvet a navš okn)o l otvor prema nebu; nesprekdan prostor u sredštu e kako proaz a pamen tak takoo put u v vš š svet pre la smt u besmtnost i tame u svetost Ognen oltar e takođe mateazovana godna vreme; 3 opeka su dan u godn Žrtva na oa vaspostavla prvobtno prvobtno jednstvo, a negova usmerenost ka stoku rađanju sunca mbozuje vazda nov poetak Hrišćanka otar pred stavla grob krsnuće smrt preobraženu u žvot žrtvu Hrstovu u prešću te Hrsta kao sunce spravedlvost Do otarsko e krst kamen stena kavarska a podut oltar e ulžene Hrstova patnja na bregu. Ograda je odejeno ode jenost st od svetn svetne e nad svet svetnjama njama gde j e prstup dozvolen samo prvosvetenku l sedam stupneva što vod do otara smbolzue sv ro ro cu sedam darova Svetog Svetog duha duh a lanen lanenoo platno na oltaru je pokrovac, a brokat e slava carskog prestola Oaa pregrada pr egrada ćanka tradia buduć
da vaa brod, teo od pevnce neba predstavlja vratnce smt mu tela crkve uaa u nebesko stane. Kt na njenom vru smboluje smt Hrstovu kao put spasenja ulaska u nebo Pregada Preg ada označava zaves kovčega aveta V sto tako KON OM (UM) Svet zvuk neprolana reč apso-
lut; braman praskonsk AUM svekupnost zvukova on onoo što št o prožma prožma održava čtavu vase lenu; sopstvo; svetlost všneg sunca akođe trostvo jer ma tr čnoca AUM trogub bra man »Ova vaskolk svemr samo je sod uka« (Vakja padija Oa v S Oega Q Kra; konanost S AOM v to) je
svekupnost poetak kraj svega. Ćesto se pr kazue s uroborom kao sveukupnoću Ofa Valensko sredšte; sredte koeg se
ran svemr pupak sveta; utote Kako katartan tako apotropesk Opštte tru svetova a svako sveto mesto je omfa!. Takođe tačka
Opl Op l Or ro o
9
vidu planine ili osta koji se džu iz voda haosa kao susretšte neba i zemlje takođe je stanište bogova npr ga Meru Helopolis Olimp Sinaj Hnbjerg Garzin Sin Ag« u hnduzmu smešten je u pupku zemlje (Rea 1 1 , 3 3) 3) . .
Opal
v
PIETS A D OM NI
•
DRAGULI
Vezivanje za moć ili službu; predanost; ispunjenje pobeda; vrlina snaga; opasač je Toru udvostručavao snagu
Opa
Utvuje osu sveta na odrenom svetom mestu npr u hramu ili crkv; takođe predstavlja odnos i harmoniju kretnje mirovanja manifestne i najviše stvaosti; određuje među svetog iskog a i podražava putanju unca Obredno obilaženje bilo je povezano s obranjem Velikog Medveda koje je ukazivalo na godinjaa doba i odeđivalo dinj odeđivalo ih. Hndus Hnduski ki i budstčk ophod oko svetog predmeta (pradakšina), pri kojem ovaj uvek ostaje s desne strane smbol je kuženja oko sveta svega sadžanog u sopstvu; to je hodočaše rad pronalaženja sopstva U slamu sedam hodočasnikovh oblazaka oko Ka'be u pravcu suprotnom onom kazaljke na satu predstavlja sedam Božjh atrbuta
Ophod
Ota kao žrtvn smbo potrebo e etdese
godna XVI veka Krsta Egeof z Fankfurta kao štamprsk deviz aWtn znak.
dobroudnost; blagost; amblem boga majmuna Hanumana. Hr ć zloba; prepredenost požuda greh; ne doličnost; lakomslenost; raskoš Sotona; on koji zvru Reč; dolopoklonstvo pica u lancima je nadvladan greh; a opica s jabukom u če ljustma prikazuje pad u greh Kes zloče stost; uobraženost; oponašanje Opia H trc
prema Josifu Flavju svemr sastavljen od četir elementa Naprsnik na sredni opleka je vaseljensko sredite Oćk Hebrejs tr
Vraanje na početak u pra skonsko stanje Posle 7 x 7 godina pedeseta se oglašava sveto i postaje ponovan otpočetak otpočetak Oosna godin
Osidin
Asteč trc
životonosac smrtonosac
izvoršte žvota i
Sa svm koštunjavm plodovma zajednčka mu je smbolika skrvene mudrost kao plodnosi i dugovečnost kao takav je služen na grčkim rmskm svadbama Takođe je snga u neda, al sebičnost jer pod njm nšta ne raste Karijatde su nmfe oraha
Orh
On
v RAL
Ovaj konaninopoljsk mozak V veka skaZUje sv sovtost napetos žavo borb orla mje, smbo večnog skoba sprotnost odnosno smbo ovekove ve že prode soaog htočnog ineekta i nsint
gi gia a a
dahuć oslobođ i sužasa pobda godos koplacia apooa kalsko dosoaso aoi saga isia aduh kao lm Smaa kadim da uli do Suca i ic ui u ga ga da s s im poisoi pdsala oko duhoi picip koi mož da s i pu bsa Doglai oloi su aibu blaakih bogoa i ogu pdsalai sa li dogubu moć Boba ola s bikom ili ola s laom u koo oao uk odosi pobdu iumf duha ili ilka ad fikim Sukob ola i mi ili oao s guom u padžama pikau duhou pobdu pi mu oao simbol bskih oći doba a mia pdsala l i hoi moć i oao akođ akođ mafsa mafsa slos a mia maifsa ama skupa su sukupos aslsko diso i sdi os duha i mai Oao a subu amblm bogoa suca kao l invictu šo odosi pobdu ad amom Al Alemi emia a tadicia šsaći oao m atee. e. Do oslobođ duhoi do pima mate gubi oao pikau muškožski mkuium Kisai oao i l a su a i mla mla žia i sumpo olaili i fiksiai picip Atea b sa moć oao bo suc a ilasku poždia i i am. am . Autalia dmdaa oao ili asb idau s s bogom Buditia poso sdso Budio aibu Aogasidhi Aogasidhi a. Egipata solaa sioi Hooi. a so laa dhoa moć kalsko dosoaso pobda i akloos Aibu Zso i kao go uooša dži pokad go u padžama Pobio abl Paa koi ga usupio su su ablm Gaia kao pogbog lika Gai d pikaa kako poi ola sladaa smi. Oao s guom u pažama po Homu simbol pobd eea oboa isok inda solaa pica Gada a koo aš Višu akođ amblm di Aiska pica pogodoosog blaka išana Duh ulaž sml duhoo pguć saši saš i sud sud kada ka da i gda ibacu poklik poklik oboa obo a mladosi mladosi (P. 03 5) Gld Gldau aući ći b b p p-aa u Suc o His aglda u slau Božu osći mladuc ka Su Sucu cu o o His šo šo odosi duš Bogu guaući da iadi ib i moa o o H is šo spasaa dš i moa gha. Saalo s da oao obala p ulćući do Suca i oi u mo pa oud simbolioao usksuć i oi žio kših dušu obolu milošću Takođ pdsalao adahuć ađl pa oud goa upoba u sos šioia Gabći miu u padž o pobda ad g gho hom m adiući p o Đao Abl Ablm m aposola oaa i s. Mdada s Psk s Sacia. da od ii žioi Apokalips. U amofu pdsala s Joaa Bogosloa
120
ki i posdik imđu ba ml a kođ da U kim sluaima bli oao simboliu muškaca a mki žu Kelta poa s iscluućim odaa Kinea suc aški picip auo aci habos upoos oša id us usašios ašios Oao i gaa u i su s bogoima aa. Mitaia i oao i asb asb aibu su solaog Mi Rima solaa pica po godoosica muooša Jupio Pdsala caa dosoasos pobdu akloos žu sa opaža U padžama dži Jupio gom. andina vSimbol i osilac apoo po si S andinava mudos; ala al a s a gaaa igdasila igdasila kao slos u sukobu sa miom am Amblm Odia/Vodaa Sumeemita podo suc aibu Niu ili Nigisua dobooog boga suca i aa u Haau i Vailou amblm figiskog Sabaia i posć asiskom Ašuu kao bogu pogodoosiku mui i plod osi Doglai oao simboliu Ngala žgu g i podog suca. U bii aođ h iski i solaa moć i sa u padžama so dži bilo luaog ca ili miu Maduk so pikaa kao oao rgi Pooo supa u haos paiskosko
saa p saaa aslska oć asaka iž pocialos pocialosii bić Raask polć i madask ogi pdsalau sdi boga suca s makom mlom i ima s pod siu piod sil imiaiu pldos su g g ac aciu iu Do poaka haosa dolailo ak o imskom sucosau Noo godii a daas daa po pooom ođu umiućg boga boga asia a imskim Saualiama U Vailou su daas daa dlili mgda haos i asla a u hišćasu poslalao da as božićih daa pod ukoodsom gos od audaosi. Isa simbolika aži a poklad i slala rhd Vliasos aci paž a-
skoš U kisko simbolici saš ok hamoia pfios luba lpoa žska daž alac u osamlosi.
ž Moć so apioda gospodso
ašia a i ao Pisaa ouža simbol adobiaa moći pobđih Iga oužm umf lubai ad aom Ouž aoa u ukama bogoa akođ simbol oslobođa ai a i okoo iž sopso da bi oslobodilo ss i ssos Vaslska osa sdiša aka ma i posoa hoi osloac sga oo oko ga s s s obć oma scia skolik gisci Siboliuu aslsko do s pla i bsi ak sub moka šaka o
Osao Os ao Oisc Oiscii sopala
2 Stpivost gupost jogunstvo Kinska aicia gupost » Oseće godine i konjskog me seca« znači kad V isto tako MAARAC
Oao
Oa
v MOSA ENA
Osam e boj b oj e ege geneacije neacije obnova ponovno ođenje peazak Nakon sedam stup njeva inicijacije osmi je ponovo zadobijeni zadobijeni a a osm e dan dao novog čoveka od miosti miosti Kupoa u sakano ahitektui može da počiva na osmougaono gađevini koja tako pedstavja peazak s kvadata na n a kug kug kova u nekim hamovima počiva na osam stubova koji se dižu s kvadatne osnove i na taj način kvadiau kug Čti gavne i četii spoedne stane sveta koe obazuu osmo ugao zovu se u aznim ta dicijama dicija ma osam vetov vetovaa « takođe su osam osam vata vata što omogućuu peaz iz ednog sanja u dugo u hinduizmu pedstavjaju i osam odejaka dana U hišćan hišćanstvu stvu e kstionica kao simbo egene egene acie i ponovnog ođena često osmougaonog obika
Omougao Omougao
Onova
v TANE.
Deane upaane ketanje Hin ska raica deane osta ostann za sono sonove ve je atibut anešin Kinska moć duhovni autoitet Oan
Na v gkj a z r V vka p Zva a gavu vh bgva vr gv oao mb gv prva jgv rn p ka vaaa ba g bgv bav i jgvg bžankg kravva
Utoba tvona sia ženskog pincipa ođenje i ponovno ođeje iniciacia pavda i zakon vasejenskog života U kinesko simboici pedstava vaseenski život moć voda i »sve tost Meseca jinsku moć podnost
Oiga
Ambivaentno kao mesto izdvojeno i usameno ai i mesto bezbednosti i uticana od moa haosa Začaana osta pikazuu a pebivaište baženih baženih np ost baže baženik nikaa i ketsko zeeno osto Oo
Sunce duh muški pincip konvencionane sie zakona i eda nasupot ženskim i intuitivnim instinktivnim moćima Bog neba je sveotac U mitu i egendi figua oca simboizuje fiičku mentanu i duhovnu nadmoćnost Veme otac poistovećeno s Konom/Satuom dži kosu ii sp kao bog atatva i kao Kosac Veme Atibut mu je i peščanik Oa
Božansko pisustvo ii pohođenje tag koi pisustvo ii poazak božanstva ii bogougodnika ostava na svemiu odnosno koji peteča kao vodič ostava sedbeniku ii pokoniku Otisci stopaa koji idu u supotnim smeovima naznačavau doažene i odaženje pošo i sadašnje odnosno pošo i buduće Bisika
Oii opaa
Na bubu bkg aaa j va pazaa ka ra pbja pbja pjav v kj zakj zak j b v
ovn ovnia ia Paa
je sedam namen: as s s ba djaman so žeo jša one, aa oča aona Bamna na; one smboj ag božansa ono a čm čoe može da de Iama: »A o ne naš p, až ga gde s os njego sopaa (Rm. Orvni Z Ov Kao omb žens je žon žon smbo; sd na; veia pii. aoe se os ao seo-
g oo see ge V. so ao BROEV
ua.
Mženos; mša geneana sa; oaa enegja; o enegja ; aspodna mo pa od o d njegoa njegoa poeano poe anos s ao obnoe soae enegje s bogoma sna neba U Zodja pedsaja so a mo godšnje obnojen poee Spaa onjs ogoa sž ao smbo gmja ne može b e ao s bogoma sna ao s bognjama bog njama mesea Peasodno žena žena a (ibea onj žonja Budiia adia sa gaa je dodže apa. Egipaa aspod; soaa enegja; ona jaa; godšnja obnoa soae enegje; pesonaja AmonRaa »Ra . one najsj od seg soenog O noga Knm asnje asnj e je posao Knma Oan od Mendesa je j e ab Oso. Oso. Ga: poseen Zes/Sabaj ao bog on; podnos geneana mo Poseen Dons ao odo oan od Mendesa bo je poseen an. Na Kp je oan bo poea poeann s Aodom. na aso aso Zodja Hindua poseen edsom bog ae Agnj; se oganj. Hšana Hs ao pedodn sada aoe ao ža čja je pegaj g ajaa oan žoan žo an ao amen a a saa saa Iama: žena žonja. Kea podnos ončan; ab ab bogoa bogoa aa ao ao šo je o onogaa mja poeana s ogam bogom Ce nnosom Sandinva ooa oa ono. Sumeoemia: onjsa gaa na oone pesonje boga Ea gospodaa oeana sda Fenčans VaHamon ao bog neba podnos občno je pa paan an s onjsm ogoma na ga. Rašap je osan s onjsm ogoma peso m poča na onoma Ovn
Ov Sepo nenegenno seenje; bespo monos. Hšćana adia: sado Hsoo; e aposo. Kinea počen žo. Osma
smbočna žonja danaes emn oganaa
obm smbo emena posoa Sa gam pa pedsaja po jedn s pod a sem anoež amonj daj če jnse če janše mo spedane nje s jnse a pne nje janše = Ćijen nebesa; nebo; aan; dona mo; nemona nem ona snaga; ona enegja enegja;; po poočenje; očenje; sepožmn mš pnp; oa; onj; jg. Duei: napjena oda; jeea; močae; mage; oba; apsopja; mpegnaja; pmja mos; podnos; adoojso; ža; na smeena negenja; jaa; jgoso = Li aa; Sne; mnja; jaa požmna go jos; mdos odanos; počšenje; spoja smeen sm eenaa ses; sjajnos; sjajnos ; omenos; aan; so = Džen: gmjaina; podsajna enegja; mo; oja; mps; eanje; maj; seeoso. Sun e; m; nee; žon da; d; gpos;; podanje; denna; peao; gpos pe ao; jgoapad Kan oda; Mese; ša; ee; poda sačnjena od ždnje; emoje; nesabnos; počš enje; obaja; ešoa; pogbao; pasa apad. Gan: panne; ča poda od ojenos; samoa; sajenos asajanje; pas; seeoapad Kun emja; pasn pmj d onog da; občaanje pasonse maeje; maja; anjenje; aon; o; see. Pv Kžna žonja; sm; aspadanje; donj se Hindua adiia aboos
pedanje. ap aneše saaača pepe a ao spešno pegne Hišana: o ambem s Fne Kinea podmos; pašjos a smbočna žonja danaes emn oganaa. P u eh Ćoe Ćoeo o pad ge je apejaanje
maejan nddan se; čoeo aboa asog božansog ea pode; b a aja; danos poena čoe manesa j P S Saa see see panne ao sedše sea a mundi Spao joj onačaaj sepene
asa na nebesa do njoo posepeno sma njanje pedsaja oenje naše a beso načnom neogančenom poso. ema jednoj poe oa eč je edena ajanse pa goda go da ee ee pesjs pesjsog og a do odno odno sno eč »dagoba SUPA o sms oj ona ma eaadsom bdm
13
Pali Pal i - Pan Paner er
M aurie dsjasves axis undi ima zajediku simiku sa ŠAKOM v ) Ariu Ara i svih arika seduje magijsku m i me da razrešava srve se je i svi aski gasci r ermes/Merkur ka i sihm kji srvdi duše a aj sve i a sud rcveaa ii auea aica je vasejesk jes k drv drv ka sa svea Zraea aica je amem gva gva grmvik grmvikaa i mujija Mea a a ica je ariu Nemeze ka dmazde i sim Vremea Meraka aic a icaa i ue vezan vezan su su a saim Šamašem i Mardukm, a ekad i s Eam ka eimarem svemira Mjsijeva aica revrea u zmiju a v u aicu, ima a raeu u ahemijskm sole e oagula Javja se u isamskj simici ka ererđea duša revrea u duhvu m
aia
Saa ikvaje raves uves, š uvek rase usrav agsvi ri jum eda ama, kja sa see nkad e e resa isar sa je uašea isim zeeim m vg drvea judi smaraju gdm i rkadm za redsavjaje ede u arh) D rv je iva i, ka samva samva zjedazjedaava se s adrgm Ka aika zaava muevs i ds, ai je eka ak se rikae s umama: »Uzras i je ka ama, i djke ka gzdvi esma ad esmama Budui da i sara si dar d, simizuje dugves i erieu sars Arabisa radia dv iva. Egipasa kaedarsk dv jer daje grau za svaki mesec Gra amem Aa u Deima i a Deu Hebresa ravedik aem Judeje se izaska Hansa ravedici kji »cveavae k d ami« esmr s i u m svjsvu se ekad rikauje s eikm ik m aski agsv sv rijuma rijumai i uazak u Jeusaim muekv rijum ad smu raj amie grae zaavaju savu rijum uskrsue edu edu ad smr smru u i greh grehm m ia gei amem kd rimskih rahriša a aru g kji je i a hdašu u Svej zemji, dake amsac Amem sv ava usijaka kji u ruci di amu i rjih mu eika amia edeja, Cveica razik je u sme svg uaska u Jerusaim. Kiea: vues dsjasves rds Su er soseisa drv iva amem eiaskg Vaa amara gsdara d ame, a Asae i asirskvaviske asirskvav iske Išar ama
aer je i razjare i zaava zaava mamu es esiu emi
Pan tr Heraldia radiia
Eg bg Knm onuk gl mbl ng pn bgm n m
apa a paga gajj - as
Podražavanje nentelgentno ponavljanje Hndsa adca atrbt Kame boga ljbav Pta proroča daždonosna. Ta je svojstva mao pekolmbovskoj Amer nesa blstavost pozorenje nevernm spgama
Papaga
Papa
Samotnost skrenost smeost
ndjanskom rtal prenja lož znojlšt predstavlja beln dhov kao nje gov svet žvotodavn mo Para U
ednstvo sprotnost svet manfestaje mšk žensk vd Sne Mese svet lost tama tama jn j n jang td. V. sto tako IZANCI
Pai
Vernost bdlaštvo plemenštna (bd da s ps sokol amblem plemstva) plemstva ) Pltarh vel da ps smbolzj »konzeatvn bdačk flozofsk žvotn prnp« »Pas dž rtav vrat la čas rnog čas zlatastog naznačavao je glasnka što tmara tmamo zm všnje adske mo« (Aplej). Čvaa međa ovog onog sveta čvar prolaza čvar donjeg sveta pratnj je mrtvh pshopomp. Kada je lnarna žvotnja sa zeom gšterom pas je posrednk zm božanstava mesea čoveka takođe solaran na Dalekom stok stok kao janška žvotnja danj al jnska j nska je no. U Egpt Sme Sme solaran Povezan sa svm bogovma glasnma bogovma zatoma te atrbt Anb Hemesa/Merkra. Pas vdra zazmaj posebno mesto m »čstm« žvotnjama zoroastrzm greh je bt h Hekata ma pse rata sever njačk Garm proždrač« često je prkazan kao pas a rma rma svojstv zato zatoka ka prat prat pas Pas katkad prat dobrog pastra občno je pratla seltelja selte lja popt po pt Esklapja te svh bognj bognjaa lov lov-nja bognja majk a bonja majka često se nazva kčkom« oslava kao kčka pr štenjenj. C pa znač vradžbne djabolčne mo proketnke smrt. Mačke ps kao natprodne slge vešta mog predstavljat ove kao daždotvore pa otd »padaj kč mač«. U svojstv vetrova ps mog da odagnaj vepra zme l sš. Psoglav zatre l baa ta mn neprjatelje svetlost. Pas je često kltrn heroj l mts predak. Takođe pošto je žvot bo pratla to je nakon smr pa je posrednk tmač zm mrtvh bogova donjeg sveta Po sedje svojstva vatronosa majstora od vatre pošto je l pronašao vatr trenjem l nekm kltrama posmatrao vađenje vatre pa t mšk mš k tajn taj n saopšto saop što ženama Kada je povezan s vatrom popma seksaln smbolk bd
Pas
proda Merkrja merkjma mdost nsa seča soltl bog sm alaeeg sna ma pse pse glav glav boj e zašttnk pasa Pas je bo pshopomp često je žrtvovan na gob kako b prato mrtvaa a pta na onaj svet o slednj znak meksčkog Zodjaka koj je pred stavljao razdoblje bezvremena l haosa bo je pas kao kraj godne smrt a skrsne ponovno rođenje. Bdsča lavpas čvar bra nč je zakona nepomčna poslšnost potčnjavanje strast akonom Takođe atrbt Jame boga mrtvh Egpasa vodč jastreboglavom solaom bog odžavanj Sna na prvoj ptanj. Posveen Anbs psoglavom l šakaoglavom bog Hees kao bog glasnk atrbt velke majke Ament omsa na grčk gr čkom om pejora pejoratvn tvn term termnn knk k nk »pas »pas mplraa bezočnost lagvanje. Po Homer je pas plr bestdan al je pshopomp atrbt Hermesa/Merkra kako kao glasnka tako kao nad reg a koga kao dobrog pastra prat njegov pas Srje »svevdea bost pratla lova Orona Povezan s Esklapjem pas seljje ponovnm rođenjem nov žvot njegova veost nadžvljava smrt Hadov ps predstavljaj tmlost praskozorja smraka smraka ko s pn neprjateljskh mo opasna demonska doba. Čdovšn pas Kerber straž na la donj svet Hekata ma pse rata ps s joj žrtvovan svet raskršma raskr šma žrtvovan žrtvovan s Ejlejtj Ejle jtj Posveen HeraklHerkl DjaArtemd. Hebejsa pr pr ljavost V. sto tako Semsa adcja, dole lovačk čk pas je atrbt l pratla nn Hnda lova drn četvorook pas prkazje Jam boga mtvh ma st smbolk smbolk kao Hadov ps v ča adca gore. Hćana vernost bdlaštvo spržanska veost. ao čvar stada predstavlja dobrog pastra bskpa l sveštenka. Cobel ps naznačavaj naznačavaj domnkansk red Pas je amblem sv ernarda sv Roka (koga je njegov pas hrano) hrano ) sv Sre sv. Tovje sv Vende lna. ndjansa pas i kojot s zajamno zamenljv žvotnja gomovna daždonosa takođe pronalazač vatre kao kojot kltrn heroj mtsk predak posred posrednk nk glasnk glasnk.. okez s na Nov godn žrtvoval belog psa da odnese moltve na onaj sve svet.t. slamsa prljavost zabranjena žvotnja žvot nja zzev kao pas čvar Japansa zaštta čvar esa povezan s seljjm vo dama prat bo bogo gove ve love bogove rata jnake jnake kao boga seltelja Nodensa Selsa prat pas nesa veost nepokolebljva odanost. Nalazak psa označava bd beret Cven nebesn pas Tjen go janška je žvotnja maže Erhang da otera zle dhove al pas kao noobdja postaje postaje jnsk j nsk smbolzje zator zator ka-
tir asul
25 Maaka pas koj nos zbj predsavja mj. mj. Mitaika kao psomp je vezan sa vova njem bka bka ad adaa se pkazje s gjom skor skorp p nom Okeanika pronaazač donosac vare arska Sagdg, be pas ž očj, odnosno be pas s če če oka, nje objašnjen može bt da je pshomp, pošto pas prv mnoj posej pra poebn povork S žene pr raj zskje dva psa za dve du. Skandinavska sa vetc Odna/Vana s dva psa, red dva gavrana. Ćdovšn pas Ga čva donj sve Su merskosemitska semtskoj smboc je pove zan sa skorponom zmjom svim gmzavcma kao bačnm zm demoskm demoskm svorenjma svorenjma a fenčakoj konografj konografj pra snce ambem je Gae veke vdarke, kao vda bognje majke, akadske Ve, čj preso čva na psma kraj njega sed pas. Atrb an amanti k gnk šmskh duova
Hrit kao dobi pi na rimko kupti z vka adaptaija dno tradiionano ima
Predvodnk zašttnk svakog stada spasac; take psopomp, pa je ponekad po vezan s bogom mrtv, čj čj je atrb tada pastr sk štap štaka. Dobr pasr se javja smer skoj, anskj, ebrejskoj, orfčkoj, ermečkoj ptagorejskoj, beskoj hršanskoj radcj Budistika tradica tibetska Ćenrezg, sve mosrdn dobr dobr pasr pas r , ovapoen ovapoen je daaj am. gipatska Ra je pastr svj jd Eg pask krajev beh pasr svojh stada. Grka Orfej Bko, čoban, dob je pasr, a arbt m je ovan jare na ramen. Hermes Krofor ovnonoša, dobr je pasr. Pan je čobann, a Her mes Merkr pasr dša Hinduska va je čobann, a Kršna povezan s čobama madm kravarcama Hrišaka Hrst, dobr pasr smbozje njegov čovečnost sažajenje, kao zbavjenje zba vjenje zabde Iraka ajna besmrtnost je Jme dobrog pasra, koj ma soarno oko Islamska Božanska sava je m pasrma«. Sumerskosemitska Tamz, na bog kao pastr zašnk je sada Fenčansk Amn Mag č s narod čobansv Pa
v
Patral
Kelt ska tradic Keltska tradica a ososa je povezana sa svem vodama bnarma e predtavja predznanje bogova, onosvetsku mdrost znanje
Paa Pa a
ranskoj smboc predstavja so a mo oganj, atrbt je ratnčke kase. kase. Arjevsk smbo prevast, soae, agresvne mškost akon vedskog razdobj zamenjen naom, eročnom kobom, koja na smak svea drž oganj zatora. Pauv U
Pau
Besmrtnost; transmogrfacja; magj-
Smboliku ov p pobd nad mu urzan na dnom ranoiankom nadrob nadrobnom nom kamnu kam nu kplra kpl ra lati latinka nka r »pobd »po bda« a« naaban naabanaa pod nj kim pimnima
Ptu
Pč
Paa Nevene amorane e prrode, npr.
Be je prkagnom, e td Egptsk t zan kao patujak Gčkomsk HeetVukan je ponekad okan kao patujak uk pa tujak pod Švnom nogom je judko neznanje. Všnu ponekad uma očje patujka. rečn og je je zoan zoa n patujak patujak Sksk četr patujka toje na krajevma zemje podu pru neo. Pačia
v TALO.
Pa Veka majka u travčnom vdu tkaje
uuda, ponekad e pkazuje kao goem pauk Sve ognje meeca u preje tkaje udne a vaejenk pauk, vek pauk vek tkač, ta kođe je tvorac, koj z optvene tvar pred a ž votnu nt am ve jude ju de prpaja joj pomoću nt pupčance, vezujuć h za tkao vetke šare od nono utkvajuć h h nj nj Pauk Pa uk u redštu redštu paučne predtavja redšte veta takođe može da ude ude o Sunce okruženo zracma koje zrač u vm pravcma o Meec kao žvotnomrtn cku manetnog veta cku godne, tkač tkaa vremena Egptsk t atrut Nejt kao tkaje veta. Gčk atrut Atene kao aje veta, pa Pereone, Harmonje, a uđaja, mojr, kao preja uuda očje Arano k buistčk tkač tkaa uje, maje, a tvorac, pošto tka nt predenu z vatte tvar ć sk Đavo, vataac gešnk u zamu šktac, kopja rotnje. Pauk nad čašom je amem v Norerta. vetar gjavna štt od naude Oksk: na nekm je otma tar pauk tvorac vemra Rmsk proncjvot dora reća Skvsk tvtosk Hoda noe u preje tkaje uuda Sumskosmt sk atrut štar Atargatde kao tkaja veta udne V to tako TKAO TKANJE VRE TENO. Pa Soara Soaran n poveza povezann oožavanjem oožavanjem drveta drveta i
Sunca takođe povan ožurom. Predtavja emrtnot, dugovečnot, juav Prodan m o zvezda na neu pa otud apoteoze emrt not Pošto e uznemr pred šu, povezan je nepogodama njegov šn pe povezan je praom Svetovnjaštvo, gordot taštna u mu reatvno modern atut Buistčk t ažajenje daštvo mahaca od paunovog perja je atrut Avaoktešvare, koj je takođe Guanjn Amtaha, kao ažajenje. Gčk oa ran predtavja ptčjeg oga Faona drhtavca«. Pono atrut Pana, koj g a j e utup utupoo He He kao mo zvezdanog zvezdanog neekog voda Hera mu je po repu razacaa Argove oč. :
126
tpjvu žudnju Amem Saravat, ognje mudrot, muzke poezje ćk emt not ukrnuće duša uzneena do neeke ave, jer je onavjao perje jer e držao da mu je teo teo nekvar nekvarjvo jvo Njegovh Njegovh tot totnu nu oka« u crkva vevdnca Smoovao je vece jer mu je rep o poput nma zduć e nad zemaj kog šara, prkazvao je uzdanje nad vetovne tva Paunovo pero je amem v Vavare. : paunov što toje oe trane deta žvota označavaju duanot čovekovu duanu pr pr rodu Paun takođe naznačava ajevko doto jatvo krajevk preto Perje je paunat preto« pret o« : : vetot, koja ugeda ugeda optvo kao pauna rašrenog repa« Paunovo oko ve zano je okom rca odatva Kuđa kumaju uvek ed ed na paunu sk dotojantvenot rang tvenot ran g epota At Atut ut Guanjn S Vang Mu Paunovo Pau novo pero kao nagada nagada donoo je zva nčn rang za zauge u už naznačava o car ku nakonot Amem dnatje Mng Rmsk Junonna ptca, tm značenjem kao za Heru Amem mperatorke pnceza. Pavia Egptsk
t »pozdravnk zore« podgnuth ruku naznačavao mudrot u pozdrav zazećem uncu predtavja ogove ota Hapja. Pča Bemrtnot ponovno rođenje marj
vot red čtota duša. Verovao e da e pčee razmnožavaju partenogenezom, pa u označa vae devčantvo devčantvo čednot. Noe neek naoj, na oj, a med je prno vrhovnm ožantvma eto predtav pred tavja jaju ju zvezde takođe u krate gance koje prenoe vet vet u vet vet duhova kazat pčea ma da je neko umro da e što važno deo znač poat porku na onaj vet duhovma. Pčee u gance ogova rata gromovnk rezane na groovma, označavaju emrtnot Egk t žvotodavka, pa otud ro đenje, mt uknuće marjvot čdnot žvot u armonj krajevko dotojantvo Am em araona Donjeg Egpta Padajuć na zem j, Raove Ra ove uze pretvarae pretvarae u e u pče pčeee radce Esk pčee matce« ehu veštencčnov nc Gčk marjvot ećet emrtnot (duše pokojnk mogu uć u pčee čtota De metraa je a č metr čta ta ea ea mat Ve Veka ka mat a je poznata pod menom matce, a veštence u joj e miss pčee u gčkoj umetnot a je takođe predtavjena avom pčeama tj ka veštenca u Dema a je deka pčea. rec u Eeuzn u pčee Oe ehu dar davke rečtot peme, ptce muza Pojava pčee naznačavaa je prpeć neznanca Kao
127
Z a Indijance Indijance je ovaj kolu kolutt o d škojk škojke e ahv ahvalju aljujući jući pauku n njemu bio amjij am jij koja je šitila h ensk skh vrem men rir ih vre nih p prir ih o nih svih kšše i sv vetaa, k od vet kov v pau uko amu u pa e i s am roze mog gle d ugroz kojje bi mo ko paučinu.
pčelinjoj peć pčele su ga othranle one su atrbut Efeske Efeske Artemde lete oko Kupdona kogaa je ubola pčela. Hinduska ela na lotosu je kog simbol Višnua plave pčele na čelu predst predstavlja avljaju ju Kršnu, kao i etr pčela na vrhu tougla je Šva mader, »meden »medeni« i« ; od pčela kao satkog satkog bola bola sastavljena je tetva na luku Kame, boga ljubav, koga prati povorka pčela pčela Pčela se takođe prkaprkazuje s lavom Soma Mec nazvan je pčelom devi-Hrišćanska prlježnost; urednost; čstota devi ce hrabrost; štednja razboritost saradnja slast; verska verska rečtost; uređena boobojažljia zajednica, čj članovi »stvaraju otomstvo, vesele se potomcma a pak ostaju čedn (svtak s hmnom »Exultet«); devičanstvo Maje, stvorteljke Hrsta koga smboliuje smboliuje med Pčela za koju se smatralo sm atralo da nkad ne spava hšćanska je budnost i revnost Njen let kroz vazduh je ulazak duše u carstvo nebesko Pčela takođe smbolizuje hšćanna a košnca je crkva Amblem sv Ambrozja sv Bernarda z Klervoa Islamska veci; nteligencja mudost bezazlenost Pčele čine dob cvetovma voćaka vše kori sne stvar, rade danju, ne jedu hranu hranu koju su prkupl prkup l drugi, drugi, ne vole prljavštinu neprij neprijatne atne mrse, pokoravaju se vladau ne vole tamu nepromšljenost oblake sumnje, oluju bune dm zabranjenog, vodu preobnost vatu poude Ibn alAsr) Keltska tajna mudrost s drugog sveta Kineska: marljvost štedjivost.
Pčela
Egipatsk bog patuljak Be, prikzan ovde u pojačvajućoj umnoženosti, apoopejski apoopej ski je čuva pueva i dumov: njegovu vastiu k onačnu nespnt1jivos i opaku priu azivali su putnici da bi se bli od nevidjivih i petećih opasnosti na putovanju.
U mavasku tkaninu i Anduje XII vea uk su udvojeni paunovi u sučejenju i zapis na akom akom Savšeni Savšeni blagovi! blagovi! «
128
Peć Peto sue Kao bpo, pl i voovi matrai u adro gim Pla aducjm prtavlja Mrura pata dua, pri mu oa imbozuj dušu Rik rojv pa azaav azaavaju aju rću. Bz glava pa bzglavom žabom odvraća uro ljv o Štaa ošicom a vrhu ambm j Moj i Natovt (rimogma). Po rgiiju, pla j »dah život« život« Porfirij j iz jdaava pravdom i trzvošću, a Sa moarhjom. P a probražavajuća moć utroba ra
k: obožavaj i cjacija vši u u pćii cvćm i vrlima u at Mtr, voca vtvori tja pća j u malom rproduova vmir oji j o tvorio Pltok vt u vojoj mu t oti i iuziji Pa Autortt moć pod idividuaot
taođ tajot dviatvo zavšta. Goria voja jj povć Arju/Maru Pn
đaj U alhmji j ataor, to« ovov ph i duš u ojm zbiva proc vlog da, trautacja protog mtaa, proc ojm imbolzuj razvoj amogopodarja od prporođog ova Duh prdtavja vatru. . to tao GANJ.
Plikan Pošto matralo dmad hrai va
Smbol vmira« (Porfrij omfa rdšt vta rc mto jdjavaja optva ga urtišt božaog i ljudog, pa otud v umirući bogovi paitji rađaju u pćia ma rovto, zotrio zaj oo što j ri vo mto m to iicijacij iicijacij i drugog drugog rođja Taođ ži prcp utroba maj zmj i j o tji vd mto ao hrajvaja tao poovog rađaja mto mtrj jaaja i obavjaja obavj aja odal ov ov zlazi i amo vraća ada umr u amoj grobici ovo izlažj povzuj povzu j pćiu vajim jajtom Pćia Pćia j u toj vz a imoom SRCA v. to ao duovo icijacjo rdt ao maroo za, tao ta o i mroozma m roozma i pću rc rc imboi zuj ž až umr trougao Plaia j muš prcip vidj vo i pojašj, i prdta prdtavlja vlja j avš umr trougao, do j pćia u joj žo vo zatvoro ob u valja ršta uduć do pa pća ma jom zajdu ou mboliu cijacj cijacj vaot ajšć u održ održava ava u ći, mbolu dojg vta grobc, gd mrt prthodi poov rođju i obajaju Kao mto cijacj bla j tajo mto ua zom vim od mrjaa lavtom i opa m proazom oji u rto uvali ma ii atpirod, pa u ju moglo uć jdo ad vladavajm t protv l Ulažj u pću taođ j poova uaza u utrobu maj zm j ao p ahraama u pć. Proaza roz pću prdtavja promu taja oja ta potž advladavajm opah moći Nrto j pća mto vtog vaja ba i zmlj, ralja rajc td, ieos gmos Hi dk tdi rc rdšt »pćia rca« j
Pnakm/nangm/nagam Simbo
Pćina
titom rvju prdtavjao j žrtvu morđ i roditlju jubav Hićsk tdi Hr tova žrtva Hrit ao osto Peio Dat) davši vlatitu za grh moštva rapć izbavjj rvom žrtvom prišć zuj iuru ova ipružh uu i ogu itgrau iot judi mroozam Budući braja poprma zaj, moć i vršot ruga Pt raova u mu duh, vazduh vatra voda zmja. Sa ovima SALS a vrhovima aova prdtavja zdravlj i pt ula Poput ruga poduj moć vzvaja zlh moć i mtaa pa otud azaava dobru ob U hrš ćat zai pt raa Hitovh i bio j ambm Sr Gaviov, aia a jgovom štitu. U vš tiuu aopao orut ptauum prazuj Đavojg jarca i vštiio topao Naopao orut taođ j za izortaja ovov prav prirod Pnan v LESE P Prola Prolazot zot judog žvota trošot o
vjg ta mrtot mrto t S otrti otrti azaava pr zra dotoju požot i jad poajaj U m rituaima ma moć oišćja P Moć aga trjumf. Na ratiim aci
gama rjac pazuju at tjumf pro Astečk tdi ba moć duša Egipt sk Ra uc vtlot vazduh Jda prja ica i pro atrbut j boj Maat ao it titoti mističk lt uzaza a bo i opštj a vtom duhova Ptja gava maa mož použt použt mto rjaica rjai ca pra tog pašta. Toističk atibut vštia »pr atog mudraca« l _patog pohodioca« oji opšt om vtom ito tao PERO Pl Kruža a prli pazuj otui
tt, prtaot brajo trajaj RO
29
Po P o Puika
napolje; uutra, uutra, ka sredš sredštu tu a spoj spojaa ka obmu kombnacja je smboa Sunca smboa obmu orla prkazuje svemr sredšte solarnu moć zračenje moć velčanstvo. Pe stna koja se mora uzdć akoća suvoća nebesa vsna brzna prostor et u druga carstva; duša vetar vazduh kao element, nasuprot prncpu vage Nošenje perja ogavja d perja znač stcanje moć, odnosno me dotčne ptce doaženje u dodr s ptčjm znanjem ( reka m jedna ptčca te s ptčjm tracendentnm nstnktvnm znanjem magjskom moć Dva pera skupa prstavljaju svetlost vazduh; dva pola Zemljna a uskrsnuće. Tri pera su povezana s LIJEROM (v to) ambem su prnca od Vesa Beo pero smbolzuje obake, morsku penu kukavčluk jer se beo pero, pera u repu petla borca uzimao kao znak pogrešnog odgoja, pa stoga neskonost borb Kna od perja predstavja sunčane zrake Ei pk rdi suverenost stna let bestežnost suvoća vsna amblem bognje Maa kao stne. Božanstva s perma kao atrbutom takođe su solarn AmonRa Anhur, Ozrs, or u, Hator, Amsu, Montu, Nefetum U amentju Ozrs mer dušu pema stne Hrišćk kontempacja; vera. Idijk orova pera pikazuju ptcu gromovncu, velikog duha unverza duh kao svetlosne zrake. V PER NATO SUNCE. ek sveštečk pernat paštov predstavljaju putovanje drugi svet vle takođe nose ruho ukašeno rjem Skdi vk Freja je posedovala čarobnu hajnu od perja, koja je onom ko je obuče omogućavaa da let Šmiik šamanske pernate hajne daju moć lea u druga castva moć za preduz manje putovanja rad stcanja znanja. Toii k atribut sveštenka, peatog mudraca peatog pohodoca« opštnje s onm svetom Toek pernate špke predstavljaju moltvu, kontemplacju. Eipk rdi rdi pero sa štakom prkazuje buđenje duše atibut Teuta l Logosa Hriš ćk učenost jevanđelst ambem sv Avg Avguustna, sv. Bearda sv Tome Akvnskog Im k trskovo pero, kaamus, mbozuje unvealn ntelekt esencju, koj spsuje usud na tablc prim m mer ere e nemanfestno, na kojem pero tvor tvor občja usude. Pero s knjgom je aktvan tvo čn sa statčnom tvoom tvar bćem. Po je pa stvar stvorena od svetlost takoe je alčko Peun vropk rdi stčna bljka
ženk prncp Kna od per peršun šunaa dodeljvana je kao nagada bnk na Nemejskm grama Peunka v. I
es novčć z V vea re n. e rkaz matc ambem rada ea a velke make če s se veštence zvae mlssa. če
ara drnom ekturom na l ove kneke dele III veka kombe edom mbou lakoć otu ržee perom a urotom m emalkom žvotoću ratom dveta ča e tektura afkon maa amo žvota
10
P P P
Nestabilnost netrajnost islamu o naava istotu er se upotreblava a obredne abluje kada nema vode
Pa
Vreme prolanost bro prominuće života isticane vremena smr Negova dva dela takođe oslikavaju ciklino cik lino navlanje života i smr nebesa i emlu slivane peska je prvlaene koje vrši niža priroda svet Atribut Kosa Smrti Vremena oca a svako od njih kao kostur drži ga s kosom hrišćanskoj umetnosti umetnosti figra merenosti ponekad dži pešanik Ta kođee simbol kođ simbol BRN BRNTS TST T (v to
Pčani
P
v
RJEV
Ranljivi deo onog ko e inae neranljiv npr Kršne Ahlea ali i deo koi ubia miju i dugava lo
Pa
Solarna ptica atribut bogova sunca sem u skandinavskoj i keltsko simbolici Muški princip glasovita ptica prevlast hrabrost budost ora Dva pevca u borbi prikauju životnu bitku i petao e sredstvo Đavolovo Busč petao e sa svinom i guom u sreištu kola postoanja pri emu predstavla putenu strast i gordost gs budost predviđane sč peta petaoo s klasom ži u klunu prkauje buost koja donosi donosi iobilje čoms budnost ratobornost Posvećen Apolonu Eskulaiu Areu Merkuru Pjapu An An povean s Persefonom u prole proleće će kao obnovom života takođe posvećen Atiu kao prolećno plodnosti Žrtvovan larima Hee s plodnost petao i kokoš poveani su s mla dencima Heč kako vonka hrabrost tako i religiono stremlenje Hšs podravla osvit Hrstovog sunca na istoku Hrist ragontel moći la i tame budost pa otud služi kao vetroka koi se okreće na sve strane vrebaući moći la laćani solarni petao straži vonik a pomrine kada se vona ne oglašava u Takođe onaava širokogrdost er se misli da deli hranu s kokošima i predstavlja propo vedne kao one što javlaju veicima o nastu panu Hristove ore prikaue duše pravedni u oekivanu ore (Bid vei s Hristo vim stradanjem e uskrsnuće povean sa sv Petrom je ludska slabost i kaane kaan e Petlovi u borbi borbi su hršćani koi revnuu a Hrsta Petao lav esto se oslikava kao protivnici s car ska tica esto postavljena na skiptre s simbol u šintou stoi na bubnju koji poiva lude na molitvu u hramu es htonian atrbut bogova doneg sveta es anški prncip hrabrost dobroćudnost junanost veost eni petao je pobitno oblije Sunca Pa
je deseta simbolina životinja dvanaest emnih ogranaka S krunom na glav oslikava knjevni duh s ostrugama je ratniki karakter Petao s kokoši u vru ukaue na adovolstva seoskog života Na nekim kineskim inicijacijskim svea nostima beli petao se kole da bi se onaila smrt starogživota starog života i istota istota novog Pe Petao tao i srećan su homofoni pa petao služi u pogrebnim obredma da odvrati moći lih dhova Kini predstavlja alaak sunca sunca budući agresivn agresivn simbol e rata u astrologji e oktobar kada su preduimane pripreme a rat savežđe Pleade M č posvećen Mitri kao bogu sun sunca ca S vs ptica doneg sveta negovo kukure kanje budi junake u valhali a poslednju veliku bitku Sumes Nergal je ponekad prikaan kao bog s tlovom glavom Pa SP
tkrivene neodoliva moć onog ko tkrivene ko e opsednut božanstvom oslobađane istine s Pianv
spianje božanske tenosti npr vina some nektara vode mleka itd simbol e uno šenja božanskog života i moći u telo Pienje i iste aše e u obrednom smislu sednene sednen e brak i okonanje momaštvadevoaštva Pin
Pia SMKVA
Sredšte sveta i s mu kao iskonska sveta planina koja e esto etvoro strana stra na npr gora Meru Teme piramide piram ide je simbol navšeg duhovnog hierarhiskog i iniciaci skog dostignuća ona takođe prkaue vatru plamen solarnu mušku silu i falika e Piramida sa stupnjia onaava strukturu vaselje ne kao i ravni svesti takođe ulaak Sunca na nebeskom svodu Platon koristi piramidu a simboliovanje emle kao elemena pri emu e kocka vaduh oktaedar vat vata a ikoaedar ikoaedar voda a dodekaedar eter asteko simbolici e piramida peto sunce ecalkoatovo Piramida
ma ajedniku simboliku a ŽM (v to na apadu i kao neophodna hrana bo žanskog e porekla Može a bude aroban i da opskrblue natprirodnim hranivom kakva je mana a može i da na udesan nain ponovo ispuni žitnice žitnice Sibol e obila i božanske božanske skrbi a morao se gaiti tek po gubitku raa i radvajanu neba i emlje Predstavlja besmrtnost du hovno jestivo praiskoku istotu slavu solau moć nanje obilje sreću i rodnost što onaava kada njime posipaju neveste na svadbama kinesko kinesko alhemiji crveni pirina e poPirinač
11
Pise Pis e P Pee ee
ni poro, a heretiko de a poporo Pisces v OIAK. Pi Ubitana o tae i ženkog, zea-
kog principa Atribt Apoona kao nca nadvadatea tae, i kao zia doti Pač ad žaot Obredno e pakao na vea-
notia at ireg boga az e bio gopodar paa
Pame v V AA Paee Uzete kpa gavne pete iboi-
z ešane i edeovane vih vih eenciani ia veira i prirode Snce e redište ve veir ir ke fere, a Mar piter i Satrn gorne prede, dok Venera Merkr i Meec Meec dono poovini S izzetko Snca, panetaa rate rang što dae od Zee U ia vaka vaka paneta prava po edi podnebe Se: iboize ga oai kot, ponekad a zracia kg tako redišt redišt i bezbrone bezbrone variacie kota i zrakatog kga takođe koa ko vk etii beca ii žtaa ada bro kona varira Snce e atribt vih oarnh bo gova i arhanđea Mihaia Predtava redište rce rediše intit intitivnog ivnog znana znana o oeana i verovana oetno i obrazino Boa e zatno eta zato dan nedea pooža zenit dob rana ževnot ževnot cvet cikoria cikor ia ii itna e eika ika Mee eeev rp i i ada žena koia, toboce rci, ovkna pešakina tobo ce i pia Siboi Siboie e Vree Vree kretane kretane generaci o generacie i zaea životvoi dh koi ržava preg tea i dše nevon i intinktivn radn Lnarne ve nebeke ca rice i veike ake Ba rebo eta rebro dan ponedeak pooža nadir dob rano detintvo cvet božr Sat prvobitno vadar zatnog doba i edog neba, a ada prikaan kao tarac koo ci zatoik t i ponovno rođene Kao Kron e Vree i Sdbina i dži pešanik ponekad ia vran ga Bog zee, r i inteinteekt kontepativno i racionano princip anaitikog išena ovekovog takođe koncen tracia, kontrakcia i aovot Predtava i rani dh zaoen aterii i povezan e a aevia otrovnicaa iicaa akaa i iševia te pticaa nonicaa U ahei e oovoo koe, oov ko e, preobražavane doeže doeže tane tane oza renoti, t potae zato U gnoticiz e prika ze i kao otac i kao i ia i oak Boa crno eta oovo dan ta pooža ever dob ta
Peo simbl icn sv e His
li i negve bnsti k rvg e e ukv en nnsi srkfg
k kn n i sinve mu pon Alnv
Plavo - Ples/ Ples/plesan plesanje je
133
Satur, palajći Akarijom i Aijeom i rp raarva i zaoa a lži e Sakom onemoć one moća a aoi iako j. reko bi e oš snazi koz imbo l prenja ojven ojvenog og anovskoj melanho\iji
Na perijko rkopisnoj ilminaci i XIV veka arolog no ie poged pre vo oćnog nba na kojm vii eve nakov lavni paneta i zveza
platno na oltaru prdstavlja pokrovac kojm j bilo umotano Hrstovo tlo u grobu. Tanko platno označava čisttu i pravdnost ruo Hristov nvst trijumfaln crkv Plavo v
BOJE.
Pes/plesanje Vasljnska tvoa nrgija; probražaanj prostora u vm; svmirski ritam; podražavanj stvaranja kao božansk »i gr gr« « ; krpljnj snag, mocij mocij i aktivnosti Kžni plsovi drž s Sunčvog hoda po nbu a mogu i da opasuju svti prostor Plsovi s mač vima i moršk su simpatička magija za pomoć Suncu na njgovom kružnom putovanju, osobito u pol Plsanjm s oko prdta opisuj magijski krug čim s on štiti i snaži. Vrižni plsovi simbolizuju spajanj muškog i žnskog nba i zmlj Trojaki ili lavirintski plsovi vrovatno su bili apotropjski pord toga što su davali snagu prdmtu koji ko ji im j bo u srdištu a kada s u srd srdtu tu nal azila dev devojana ojana što s čsto čsto događalo dospvanj kako do prda ako
Jean Kinez iz XVII veka k ke eao ao je oaj koma irkine alovine i načino o njega ikon vasejenk plaine. ge lk Živoinjki i bilji et žive aSnsvu i zajaoj harmoniji zženi i naa naaai ai nep nepeahnivi eahnivi m voopam i mlazom
taa a do sredšta predstavlalo e cl, blo ncace l onovnog ono vnog zadobana raa Plesov Plesov na konc koncu u l konopcu kazuu Aadnnu nt, odnosno tano znan e koe omogućue omogućue da se uđe u lavrnt da se z nega zđe; osto hoteza da e ko nopac l konac pupčanca U hnduzmu e Švn ples večto svemrsko svemrsko kretane svemrsk svemrsk rtam r tam ga ga«« stvarana, r čemu e Šva tvorac tvorac očuva tel zatok sveta On pleše na obenom demonu haosa matere te na savladanom neznanu; les mu smbolue oslobođene nakon za tora luze; al kada pleše na gur nauznak opženog deteta les mu e tako la da nme ne ozleđue dete pod nogama a kada pleše s kak vom ženom ta ples e lagan, lubak prrodan oput stnske gre među polovma; no kada leše sam ples mu poprma smbolku usamle nog, čudovšnog asketa ostae naslan zatoran. Iako e les u tesno vez sa vom, gospoda rom pl� mnoga druga h nduska božanstva o vezana su s lesom muzkom. Všnu pleše a pleše Kišna na glav zme Kale U ostvedskm tekstovma lene e povezano sa starenem smrću. Smrt e ples u uanšadama er ples bva zatrven u trenu tku stvarana al out smrt donos oslobođene U donsovsko/ba hovsko mahntost lesane smbolzue emoconaln haos U monotestčkm relgama se kžnm l kolskm lesom odražava ples an đela oko Božeg prestola. hršćanstvu aokrfna De la ovanova sadže kružn les u o oem em 2 apostoa kruže oko Isusa kao sredšta a Isusova e »voa da se to nazove msterom U slamu dervš oslkavau kovtlane kakve pla nete na sostveno os oko Sunca a ckluse ostoana kružene Duha oko ovh
1 34
nost Voće cveće često e zastupleno u mrtvač km obredma kao prnos; nos ga Prap kao plodnost V sto tako razne razne lodove u ovo kn z
Povka Povr Površnos šnostt er plov po površn ; takođe blebetane revara gipatka tradicija pove zana s Izdom Hbrjka besmrtnost. Indijanka osrednk zmeđu neba vode Japanka i kinka suružanska sreća vernost; blagoda eota Plovka plovan skua rkazuu lubav nčko sednene uzaamnu obzrnost; obzrnost; veos veost t Plovka e nska rema anškom petlu.
Povjenje Plovlene na vodama e rgru a utum; orgaz orgazam am ; asvnost U vazduhu e la koa te vlska veštča moć Veštce plove na vod ne mogu da se udave
Puća Kinka tradiija prebvalšte ravednosti vorše skrvenh msl Jedna od osam Budnh dragocenost smbolzovana svetom nebncom
Pjuvaka čnost ono ča e ečat tvrde vere; rotvotrov rotvotrov za za uroklve oč; lekovte moć Pluvane može da naznačava rezr
Pobeda Smbol obede su palma, kuna, grlande, venc od lovora, bšlana mrte peršuna td (v VENAC) , trumfan luk kra. Čet krate Pobede oduru Zevsov presto
Podvaadja Javla se u grčko, ndansko,
odnosa; kontnutet Ima zaednčk smbolku s ČVOOM v. to)
knesko okeansko smbolc kao egost odnosno kao unak ko evolua od nesvesnog hao tčnog amoralnog do svesnog, ntegrsanog odgovoog čoveka Take predstavla žvot tela sklonog reredenost glum ostucma pa u ovom vdu ma zaednčku smbolku s ludom l lakrdašem kao zazvač smeha zo blčavalac slabost ponekad se korst kao nt kov rad kontrastnog stcana unaka dobra Među cenokož cenokožm m Indancma smbolzuu ga gavran u redelma seve seveog og Pacfka koot na zaadnm lannama te ku kuć ć l zec u stočnm šumama Skandnavsk ok e podva ladža.
Pma v. ORSKA MENA.
Podv Dvanaest eraklovh podvga red
Pera Zemla od uravom ženske moć u rrod; duš dušaa u vd vdu u zemle; zašttnčko maternstvo marlvost; štedlvost Takođe atrbut gure Nade U hšćanstvu sv Bernard zednačava pletaru s urenom klosterskom zaedn com V sto tako KO NICA
Petenca Međuzavsnost kao svostvo svakog
Poa Hbrjka traicija ploče zakona redstavlau sud zakonodavstvo
Pod/voće Besmtnost esenca vrhunac shod ednog stana seme narednog Pne redstavlau nabole od onog što se žrtvue U hišćanstvu e st vna Bogorodčna Plod drveta strast e prvrženost svetu Plod deta poznana e ad u greh svest o sopstveno odvoenost od Boga Plod drveta žvota e besmt
stavla prolazak prolazak Sunca kro krozz dvanaest zodačkh znakova Takođe se uzma da su čovekov trud upnane u postnu samoostvaena kao božanske moć če delovane pomaže ludskom rodu
Pohoa Smbolzuu e arac, prasac mamun takođe Arstotel na sve četr četr Ver Vergle gle okačen u kotac.
Pojas Ambvalentan pošto l vezue za sudb
klade ma mandža ndža
135 n odnosno smrt prkje prkje krg žt žt odnsno serenost mdrost sng tko tkoee mže mže d oznč Qečnst brčn est podnost Kjs z mč je sng mo; st pojs oko ps opst se znč prpemt se z nek rdnj se obezt n nj nsno krent n zdtk pt Oken je zemjsk pojs poj s Bgnj Bgnjn n seče dečn dečn pojs čsto čstote te je zttn zt tn tsmn sp sp mo nemn nemn npr s Georgje prnez Ser Gn Zeen tez trptk mjmn Gka adica trbt H pote krje Amznk ko sng sere nost rodtn črobn pojs est bdo je j b s koj b g ged smbo je podno st ebejska pojs ko deo dežde dežde predstj predstj opsj op sj oken oken indka ren js prk zje remenske kse kžn m je obk točk sejenskg red smb dpt rđe n; set nt koj se stj oko p pr njj ianska: pjs d z predstj ze kjm je Hrst bo ezn bn ezje nos z sžb njem zpreznje bedr je predzmnje njegoog de Monk pjse s kk ze Hrste tk zdržjst mnkm žt smernst; tr čr n pjs nzn čj sromt čednst psnst Pjs je jed d est deo erstjske dežde prkzje setenčk čednst č ednst d dn n bdt Skandnavka vnka pjs snge je trbt Tr Pka
Bizonsk kož rvnčskih ndijnc X vek čuv somen n Sunčev pl, koji rekre i nži od Sunc o nebeim i dje leim udel u tom odu
RGJA
Smrt; pgrebn smb Pezn s e zejem srdn s smbokm jedr. Pkrv
Paa m
.
ZDA
MESEČEV SR
Mjk zemj ek pskbte j k hrntejk ndska ada »žen je pe čoek seme lamka ene e s nje e P
Zg dbre je; mr; zpečenje sprzm trd er; drgrst; renje nkonjenst N Srednjem Bskm stk ktčnst tkđe mgje ddr s setm predmetom pred metom npr. K'b K' b kone rspee set knjg stt de dežde Ljbjenje rke noge drzme smeost mob z ztt Jdn pojb je zdjsto
Pba
Oseenje Osee nje on to je j e pseeno pseeno zdojeno bgostnje; rdost; nje bžnske mst
Pmazan
Pmranža
Cet joj je smb pdnost p-
dervie je ple uobičjeno edsvo sjednjvnj s Bogom čij risutnost risutnost i milt sile u leč koz njegovu odignuu uku role mu ko kozz
Pn el ela/ a/l la a oznaku ozna ku odnost odn ost V. so tko OE. OE. Gčka adcvett je amem Djan n. Smatao se da su su a cve pomoandže zatne jauke hespeda Hšanska cvet pomoandže je čstota čednost devčantvo, ča ntvo, to označava kao nevestnsk venac Ako je pomoranda pkazana u aju onda je voćka pada u geh a mo že se mesto jauke os kat u uc Hrsta eteta. aanska cvet naznačava čstu juav. Kneska esmnost doa seća
Poor Amvaentan uduć kako nezmer nost dune dune tako tak o unže unženost nost poređenos poređenost t Vo den ponor je pas konsko zvote svema svema o gnja g nja maj ka donj donj svet svet U gnostčkoj smoc je vhovno će stočnk eon
Popava v OOD Post ADOAJ Postrg Stženje kose smo je odcanja od geneatvnh sa prode duhovn peoažaj gootnja novoođenčeta asketsk žvot stupa nje na duhovnu stazu sta zu saopocanja odcanja od sveta posvećenost Posg takođe mož možee mat zajednčku smku s koutom sunca kune kueta U hćanstvu pestavja tnovu krunu poed orcanja od put
Posa Evska ada sunčeva tava večna oanost juav Posvećen Apoon tj
Potkova Okenuta nave u oku meseče vog srpa pedstavja Mesec ognju meseca popmajuć smoku ogova m zatte. Takođe može da pkazuje jon apotopejon doa ko. U outom poožaju gu moć do' okonost
svečanostma ponovo ponovo oduje veme Tonjenje u vodu stupanje u mačnu umu odosno koz vta u zdu jesu ka o stupanje u pogejno nepoznato pa smo Vestaske ognje dev čanstva su ognje paga kao to su a njegov zattnc uva paga koj se moaju savadat da se stupo u vetu oast jesu zmajev zmje neman ps judskoon avov avov td U pshčkoj duhovnoj oast čuva spečavaju čoveka da d e pedaeko pe pe o o te se susetne soč s onm to već ne može da podnese u okutnom ezotečnom znanju.
Prama Fačk smo takođe atut Te/Fotune kao Sudne.
Prae v BLUCE Prasa v VINJ Prav prostor v EER U ISTOK I kneska totečka astonomja dee svet na pet pavaca p čemu je sedte pet Stane sveta gaju važnu uogu u pogem svečanostma očajma et sumeskosemtska oga postovećena postovećena su s čet stane sveta
Pravda Pkazana kao žena vezanh očju s mačem vagom u ukama U hćanskoj umetnost joj je mpeato Tajan kaj nogu Deva Marja se nazva ogedaom pavde. Pavdu sm ozuje msk FSCES (v. to)
Pravost Pavo odnosno omeno muka je očnska tvona moć nasupot kužnoj neome đenoj« ženskoj matenskoj moć
Prazlk Poeda zatta od ana. ana. Smatao se
Potok v M
da pop poput ut eog eog uka ma m s sčan sčan onom koj nastaje nasta je p udu munje pa da je kao takav a m em ketskog oga Edona Amem sv. Dejva Vesa.
Potop v. OVODAJ
Predee v. RETEO
Povoda Luna Lunana na moć voda kaj jednog p
Pređa Zatta samoodna Easka a peđca pojas okje je Izd da zdna peđca no snaga moć k zdna koja je jemča na
četak novog ckusa pou pouzoč zočuje uje smt a e geneacju ce Pozata Pozaćvanje odnosno ojenje u ce no povezuje pedmet sa soanom moć ped stavja začnost ožanske moć moć pamena pamena vate.
Pra Peaz z mskog u sveto z spojnog mskog postoa u unuanj svet posto stupanje u nov svet svet.. Kao smo me je cta na kojoj se seću podno natpodno ona se oedno odeđuje na svanost udaanja me đank na kojoj se ponovo odeđuje oast
konost njenu sna joj Hoa.
Pregrada v. LTARA PREGRAD PREGRAD EO Prelazprolaz Peaženje z jedne avn u du z ovog sveta u onaj odnosno tanscen entn svet Smoka »tegonog poaza tče peaza z mskog mskog u sveto povratka povratka ua j do spevanja u va stanja svest; pevzaž pevzaženja enja paova supotnost u duazmu poaost man estnog sveta Poto po se pevazaz ogran čenja aconanog uma paadoks se često kost
eož eo žjj - ec
137
uš; staza ii most uza btkih bidova; most od maeva pst pste e u eustma emai emai ; poaže e izmu dva ža; mpegade; se sudaice;; zid be vata daice vata kia i bda, itd itd mboka sposobost pevaziažea vemea i postoa, daa oć take se upotebava. ea/poaz ea/p oaz emoguć e e za misko, mi sko, mate mateao ao teo pa se s e edio edi o mož� ostva ostvati a duhoo duhoo az i u »bezvemeom teutku a putevima edostupim edos tupim za fizik fi zikaa ua. zko pevaz!aze pevaz!aze um duh. »Put e u taozmu hiduizmu bud zmu, »uske vatice u hišćast »taika« u samu. Obed peaza esto zasvau a po eto azdvoeosti, koo sed peaak u koao stae edistva V. isto tako MOT. Pemetae uaka uae iz ekog životskog pteg dugog obia u koem su bi zatoe pedstava osobođee du, obo se kuši i povea sedoaa esebie ubav, iz th živish stega od ogae mateiaog sveta pak uutaš peobaža ovekove že pie.
reobraža
Maifestaca božatveost i božaskh moć vdv obik božastveosti. Bu c Buda e sipao svetost a pet kometaa uokoo Hnu Kša maifestacia Adžu Hšn vidi obik božaske piode istove. n Zaatusta se peobazo u mateo utobi. $mn obasaost e zak atpiodih moći reobražee
ovezaa s oći a i s doom kobi i poeem ma faku kootaciu i pedstava ubavštvo Fenn cj žtova Mekatu pošto e poazio Toa eoa kao tamu poeće oboa žvota; atbut obie Asteo u vezi sa Zevsom i Letom a Deu pa otud s Apooom Diaom Heej udeso estivo u pustii a haa sdžbe požude Hnu Ašvii kao da i oć svetost i tama ožvavau pepeicu kou e pogutao vuk; t pepeca p epeca odazi u zmu zmu a se u poeće vaća sa sucem Kne habost voika evost; eto; takođe somaštvo kpea odeća Rm habost pobeda u bici. Ru u uskom fokou pepeica z �c su uce Mesec, koe e poaša devoaa Zoa Ambem uca, poeća caeva. Vešu Đaoa ptica daboie moć vadžbe
v sls e iz V ve blvn e potko b gđei u či se ha uspeha m uspe kom pod znako la pod sajala ek saja uvek vi uv postavi d posta
i
bre bi
repeica
eza; editvo supotos; saoba ćae, što e pesecšte »sište« z koeg može astati pomea. rek
Veme stvaae stvaa e atibut svh bogia pea tkaa suđaa Atea e zaštitca zaštitca pede pede a i tkaa; Kota e pea. imbo žeskih posova V. isto tako AUK i TKJE
rca
bvn pr prpl brue zive vg inesg s vn V ve
139
u u ce ce
mu dve poovine uvaju kao zave, odnosno obnova prijaejsva. Prsen koji bi posao car bio je poziv za povraak na dvor poovina pr sena je oznavaa iserivanje izagnanje Su meskosemsk prsen eso rogub, žaki je aribu i nose ga svi bogovi uz knu, skipar i sp simbo krajevskog dosojansva Moć provodnik naprirodne sie aribu
svih arobnika, šamana i vraeva Simboino vezan sa žezom skiprom, rozupcem i pasoraom. ipnos ipnosov ov p imao je moć donošenja donošenja sna i zaborava Geski bei p magijske moći bio je isovine kski arobn pru bio je eska.
N egim iu X ve e b pi ue lebi mumjm lei u ivt l lee mi m i
ena v . Pe Transcendencija duša duh božanska
manifesacija duhovi vazduha duhovi pokojnimanifesacija k uzazak na nebo sposobnos opšenja s bogovima ii supanja u više sanje svesi misao uobrazija Kpne pice eso se poisovećuju uobrazija poisovećuju sa soim, gromovnim i verovnim bogovima a jezici su im munja. Pice su zasupjene u simboici dea božanska moć siazi na drvo ii na njeg nj egov ov simbo simbo sub ve pice na drveu ponekad jedna amna a druga svea jesu duaizam, ama i sveos noć i dn nemanifesno i manifesno, dve hemisfere živo Pice se česo javjaju u granama drvea živo sa zmijom u njegovom podnožju ova kombinacija je sjedinjenje vazduha i vre ai a i sukob pice pice i zmije je ra soaih i honičnih moi Miooške pice akođe prikazuju suprosavjanje nebe snih obasi i moći honinoj zmiji Pice nereko prae junaka u njegovoj porazi ii pri ubijanju zmaja dajući mu ajni save »reka mi jedna piica, a on razu piji jezik Ova sposobnos simboizuje opšenje s nebom ii pomoć nebesnih moći npr anđe Pica na subu je sjedinjenje duha i maerije simbo boga sunca. Po Paonu kreka s picama predsavja um Pija jaa su magijske ii naprirodne moći u vezi s bogoima ii junacima Pjm kandžama osikane su hapije kao simboi mranog, zaor nog vida veike majke hemsk dc dve pice u borbi jesu duana priroda Merkurija, merkurijum merkur ijumaa mudrosi, nusa ona se može prikazai i picama koje ee navi i naniže Buds k pica je simbo gospoda Bude akođe simboizuje povojnos Egpsk pica s judskom gavom predsavja moć duše da napusi eo kada joj bude voja. Pica Benu ovapoćuje dušu Ozirisovu i ponekad se iedaava s FENIKSOM v o ona je vorni princip, snea je vase jensko ja jaje je Na samri duša ka u obi obiku ku pice pice napuša eo Hndusk ineigencija »neigencija je najskorija pica (Rigve Onaj ko
N v ji Aeijc z e uvc iče z XX ve pi e evl vlju ju uve velje telje, ji u e leči li đu u i u v ituu
upa - Ra Ra aa e ptia ivota nebo, sne bea aa bea tvora e zatoik svega prenosno sretvo Višnovo i poneka se izednačava s eniksom Hćasa kilate še ovno še ra Dete Hrst se često prkaze s ptiom ri veik a koe ve na vet vet ivoIslasa še veika ta Đarske še lae pe grablive Ja pasa šioia) tvorni prinip lsa am bivalentne, bći kako boanstvenost i srećni dg d g svet svet tako i magiska moć zloćnost, npr gavran i arić Prpanii naroa Tta mog se aviti kao ptie blistavog pera i biti međsobno međsobno vezani vez ani zlatnim lanima kaa preskaz preskaz vaan ogađa Ptie s i glasnie bogova isa ptie s većinom solarne anške a naročito tao, ral i pan simbolzći govečnost govečnost ob sreć Maosa čvekptia e boanstvo sveeće svemro, snaga i načnost Sai avsa oslobođen tela mrost v aaisiča lazak na nebo mei msko i magisko ptovane šamani pri obre ima nose ptiče aline i pera ptičem r ša moe a poleti Taoisiča tronoga ena vrana e solarni anški pip ivi na Sn i moe a simbolize i velk ta tri velike valenke val enke moći nebo zem, zem, čoveka V isto tako NKS, VRN ORO, PETO it Ppak v O Ppčaca Uzia ili nit koom velki tkač kao
tvora il velika maka, veze ili pripa čoveka čoveka a tka lo ivota ili za negov prošlost saašnos i bćnost (v PUK, KNJE Ppak, ili OFL v to srešte e sveta simbo ga svetoo kamene, planine ili ma koe sveto srešte svet Pa Pstoš napštenost ali i mesto kon
templaie, tišine i boanskog otkrvena
ULA P v ODOĆA PRLA; ILA; ULA N
P vorište nesrpni srestava za opsta
nak obile Povean sa simbolikom sra, koe sari ivotn k, a ova e pt, prestav lena vnom, bći a vno i krv naveštava isto takođe e vei s RO RO (v to Hća sa aicia k Hrstova i Novog zaveta (ar 14 23/ 23/4 4 čaša spasa pričešće vera mblem sv Bonaventre sv Tome kvinskog sv Vaare V isto tako Ć v Jačka ptovana simbol pre
laene preko mora ivota, savlađivane teškoća teškoća na nem i postzane savršenost ona s i sim
40 an e i zgrađivane ane zgrađivane karaktera prela iz iz tame svetlost, iz smrti besmrtnost« pronalaene ovnog sreišta Taka s ptovana Heraklova, argonatska, Oiseeva Tezeeva, vite zova okrglog stoa, it Simbolika ptovana takođe e skopčana sa smbolikom raskršća iborom levog il esnog pta Ukazći se i iščeavaći lnaran e
negova lštra, po svom oblik, prroan e simbol lavirinta sprale zemn zemnee pl ple e Kao Ka o kombinai kom binaia a ani an i prinipa prinipa vatre voe morski p uiu) prestava anro an rogina gina P takođe onačava sporost i strastvenost U rš ćantv naznačava lenost, kao i gre er se rani blatom i mlem
aiia a isoište ivota, oać Eipasa aii mačko seme, vlanost
Rad stovetnost sa sreištem, esenial
nim pri čem e obim kga egzisteniano i analogno tkođe prestava naimenčne moći generaie, aktivn i pasivn solarne rake enakost: niko rake niko nie posle posleni ni Rais ili pai tka ivota ele negov obim na a obla iklsa maniestaie Ćetri raisa kg često prikaz četiri raske reke i kvater nar Ova igra poprima i simbolik krsta KR (v to Ra većni traiia trai ia e ogr ograđen ađen vrtostrvo
ili »zelen ost, pri čem s načani izzei šćanska šć anska traia, ge e on, kao novi ersa ersa lim gra, te keltska i maorska ge e po voa ma Simbolize praiskonsko savršenstvo i zlatno oba vaseensko sršte vo nev nost blaenstvo savršeno aeništvo čoveka i boga i svega ivog Takođe prestavla naskro viti š, boravište besmrtnost mesto ge vreme mre lazak praiskonsko vreme ve liko vreme stane koem e nebo tako bliz eml a se moe osegnti nanem z rvo, pav ili planin nos nosno no z z ma koi osni simbol Ra e vek ograđen prstor ili e okren morem a eino e otvoren k nebesma Kao što t bog i čovek mog mog a opšte tako t ako i čovek i ivo tine ive savršenom saglas i govore istim e e zikom U zoroastrizm e ra boravište boravište pesme svim raskim vrtovima se va veta rvo ivota i vo poznana, besmrtnosti i smri, naaze srišt i srišt i korenova veta ivota ističe vrelo ili
a - t t
zgubje j p u geh smb je ssk z jestv u mestjsku ust mngstkst ujvj sešt svšestv k stuj eztegje u svetu mgstkst. Pv zbje j je pvtk je svu, uhvm seštu, čvekv smpbvje pv zbjje zve ev st Izgubje j gu čvek u veme tmu pv zbje j vspstvj jestv kčv veme. Smb j su sešte grđe skve vr pu ptčjeg pj msg već užčjk stv bžeh zee stv ezejsk pj beć zemj E kt bse (kesk t. zgubje j stže em zmjev, pk đe s pmem mčevm pv spevje u j przumev veke teškće kušje pgb kje smbzuju muktrpu uhvu stzu pvtg putvj u sešte
a mu iz XII veka ckv u Geit Rolngtonu kfoši, naazi ova pkaz vt oun voom (kou imbolizu znai u obliku lova ) mitkim zvima ukašen cvm nnn vobaviućom zmiom
K Ke je skše etg ketje Su pse etjg sustj. Ketje sks tkđe smbzuje epštee jue epuzst zpčest mejče v. Bu stča aca: smt s zbje zmeđu v vpćej egeej zmu v uz stp ej [asa stvč v veke mjke mese z jeej pžč pvemeg svet msa kv jstz skp p vez su s Nm, gspm v Ra
Raa
v.
R je tbut bgv bgj ttv p Demete, Tptem Tptem Ds me je smbzuje p« z stj svsvšestv kje je v u psksk jsk eme U smu pestvj uhv p stštv tštu bezčst eke je. Oje zčv zgje pbte pma mat mgstkst stvj stvj tvje zemje z utj eb čvekv gspeje pm pst R je čk k bremejuje zeju bz e žesk U sevemečkj jskj ugm mskm tjm je je z j sje tem mjke zemje. Ra% rae
zb jestv suptst susette veme pst mgjsk ps mest ge se sstju vešte em Shjvje smub vmp zč z č skšćm m je z z j m zmete puteve puteve speč speč pvtk u phe žvm. Hekt psveće ps žrtvv su jj skšćm Pvez s e šm Jm Raršće
Nesvest žvt smt usksuće pst sh bje ektvst ep-
Rane
ozini iu knova aeć ađ n ovo miniau iz XV veka ž pui �iov či vičin li n obio mono
2
Ra - R Rka ka
Proces dezintegracije i reintegracije; ukidanje nereda i uspostavljanje reda iz haosa skob izmu dobra i zla dhovna bitka izmu dobra i zla u čovekovoj vlastitoj prirodi; postizanje jedinstva Bitka u hinduizmu Krišnina i Ardžunina; u islamu sveti rat
Ra
Simbolizuje ga boginja žita s klasjem pšece kao i ralo koukopija i puponosna grana.
Raarso
Savršenstvo prave linije; ispravnost V isto tako VISAK S RAVNALOM.
Ranao
Pravda nepristrasnost; presuđivanje; izmerene dobre i rđave strane čovekove. Uravnoteženost svih suprotnosti i komplementara; Nemeza ANDROGN (v to. O Libi v. ZODJAK
Ranoeža/eraze
Jednakost pravda. U sakalnoj arhitekturi predstavlja transcendentno nanje arhetip po kojem se ravnaju sva dela U kineskoj simbolici je sudi sudija ja ili pravičan čovek čov čovek ek od ravnjače«.
Ranača
Razbijanje u paramparčad (lunarnih božanstava umirćih bogova ili čoveka pri iniciaciji) simbolizuje lnarnu deobu; mlad mec je amblem amb lem ovih božanstava a predstavlja predstavlja smt i ponovno rođenje te mnoštvo koje nastaje �ednog. azbijanje čaše predočava prolaznost jju u sree sree Razbijanje tablice je ras raskida kidanje nje zaveta rartačivanje ili otpisivanje duga. Razbijanjem se predmet namenjen mrtvima »ubija« a njegova duša oslobađa da bi je mrtvi mogli poneti na onaj svet. V isto tako KOMAANJE Razbiane
Sudbna vreme; tkanje usuda. Atribut Penelopin i Arahnin. V isto tako TKANJE
Razbo
U hrišćanskoj se umetnosti svojstvo razbortosti obično prikazuje kao žena, ponekad dvoglava ili troglava, s ogledalom i zmijom u rkama, ili rešetom i Solomunom kraj nog
Razboios
Razdianje i razderana halja simbolzuju neopozivu odluku i korak; raskid s postojećm retkom i s tradicijom pokušaj proboja do jedne dge ravni takođe pokajanje gnev i zatiranje celovitosti Rdirane
pretpevši rastakanje i smrt ng ngr ru u askrsavaju kao ra gnr savenstvo hemafrodita. Reč ili logos sveti s veti je zvuk prvi element u procesu manifestacije Govor ima tvou silu; srednjoamerički Kecalkoat i Hrakan stvorili su svet izgovarajući reč zemlja. Spasitelj je uvek otelotvorenje reči U nduzmu i budizmu reč u svojstvu darme je nezrecivo. V isto tako OM
Protok sveta u manifestaciji prominuće života Reka života života je oblast božja, makrokozam; makrokozam; reka smrti je manifestno postojanje svet prom ne, ikrokozam. Povratak izvorištu simbolizovan rekom koja teče uzvodno povratak je izvoom, rajskom stanju radi nalaenja prosvetljenja. Ušće reke ima zajedničku simboliku s vratima ili vratnicama omogućujući pristup u drugu oblast u okean jednstva Obično pri obredima prelaza ili i li putovanjima iz jedog stanja u drugo put vodi s jedne obale na drug, preko reke života ili smrti ali ako se preduzme putovanje do ušća reke obale postaju opasne i moraju se izbegavati, a simbolika postaje simbolika opasnog prolaza (v PRELAZ). Četiri rajske reke, koje teku u četiri glavna pravca izviu iz vrela kladenca ili bunara u podnožju drveta života ili iz stene pod njim u središtu raja; one simbolizju tvou moć što teče iz svog nemanifestnog izvoišta u mifestni svet svet do krajnje krajnje granice granice mora tj. s naj više na najnižu ravan Busčka raja protok života. Rajske reke donose uhovnu m i hranivo Reka života mora pratiti unazad do izvorišta da bi se postiglo prosvetljenje rčka reke se prikazuju kao muževni muškarci s rogovima i dugm talasavim bdama Hrjska kaazam reke života govaraju drvetu s'firot, budući da donose duhovne uticaje iz sv svet etaa na visini« u s sve vett u nizin nizinii « Hnuska četiri rajske reke teku iz podnožja dveta života na gori Meru na četiri strane sveta obrazujući hoizontalni kst zemnog sveta krst koji je u vezi s kvateaim elementima četiri fe cikličnog razv ra zvoja, oja, četiri doba ili juge i četir četirii žrtvene čaše i veda Hinduska amrta skoana je s vedskom somom koja teče iz drveta vota Reke urezane na vratima hramova predstavljaju išćenje pobožnika, obrednu abluciju kupanje u svetoj reci podarje obredno očišćenje Hanska četiri
Reka
143
Rep Re p - Riba
četiri kraja zem s ka četiri rajske reke obrazuju četiri lje, četir strane sveta i godišnja doba. p Ravnoteža usmerav usmeravanje anje a otud rasuđi vanje i usklađivanje š Kni oblaci i rodnost; takođe takođe čin očiš ćenj isejavanjem smetka a otud samosna nje; kritka; savest; odbir; izbor U hrišćanstvu rstavlja ijavanje neveika veika krštenje vetrom Atrbut je figure Razboritosti. Takođe moć rihvatanja ili moć odbacivja o savesti. U hinduzmu je nebo rešeto kz koje se roceđuje sok some a onda ada kao olođu juća kša; takođe diskreciona darežljivost bogo va U orčkim misterijama je bilo očistač i sim boliki se koristilo kao kolevka. U egiatskoj simbolici nagoveštavalo je odbir uotrebljenih moći Prenosno je sredstvo za veštice. Rib Falička; rnost; rlod; obnovljen i odr
žan život; moć voda kao ishodišta i očuvača živo ta; voda kao element; oveana sa svim vido vima boginje majke kao riteljke i sa svim lu naim božanstvima Riba s hlebom i vinom bila je ričesni obed u misterijskim religijama a rblji obedi i žrtvovanje ribe svečano su obav ljani u obrednom obožavanju svih bogova donjeg sveta i lunaih boginja va te ljubavi i rodno sti nr Atargatide Atargatide čiji je sin sin tis, bio bio sveta sveta riba; kao i štar Nine Izide i Venere; njihov dan je bio etak kada se riba jela u njihovu čast ali i u cilju sticanja udela u ribljoj rodnsti. Ribe simbolizovahu i okonke i učenike što livaju u vodama života Ribe rkazane s ti cama su htonične i ogrene te rstavljaju nadu u uskrsnuće Riblja božanstva i morski bo govi koji jašu na ribama ili delfinima redoča vaju nezavisnost kretnje u vodama; sveizvodlji vo Ribe što livaju naniže likavaju involu ciono kretanje duha u materji a one što livaju naviše evoluciju oduhovljene materje ri o vratku rvome rinciu Dve ribe su svetovna i duhovna vlast Tri ribe s jednom glavom oslika vaju jedinstvo trojstva; tr ojstva; ova simbolika se nalazi u egiatskoj keltskoj indijskoj mesootamskoj bumanskoj buman skoj er ersijskoj sijskoj i francuskoj ikonografiji i javlja gotovo univerzalno od antičkih do mo deih vremena. Tri reletene ribe takođe su simbol trojstva l lhemijska hemijska rai raia: a: arkanska sustanca isika na otisku Budinog sto ala simbolizuje slobodu od stega; emanciaciju od žudnji i rivenosti Buda je lovac ljudski Egipaska Ozirisov falus Dve ribe su tvoi rinci i berićet Nila; lodnost amblem Izide i Hator. Mrena je nečisto; mržnja amblem Tifona kao iracionalnog i lahovitog elementa u riro di rčka atribut Afrodite kao ljubavi i rodno sti a i Posedona kao moći voda Riba je u Adoni-
U stu eg esjskg m m XV XV ek čet jske k stu e u keu et t vom kultu ila nos mvma Orfej je bio lovac ljudski. Hebrejska ena p subotnjeg obeda hana blaženih u raju; simbol nebeske gozbe u budućem blaženom životu Ribe su Izrai ljevi veci veci u njihovom istinskom elementu vo dama Tore Stara jevrejska Pasha adaa je me seca adra (adar = riba) Hinska renosno sredstvo Višnua kao sasitelja u njegovom rvom ovaloćenju kada je sao ljudski r od ovodnja i osnovao novu rasu na četku sa dašnjeg ciklusa; takođe simbol Vune zaćane ribe kao moći voda i Manuovog izbaviteja od ovodnja Riba rikazuje bogatstvo i lodnost i atrbut je žanstava ljubavi Dve ribe kojih jedna nosom dodiruje re uge rkazuju joni. Haska: krštenje; besmnost; usknuće (znak Jonin) U hršćanskoj umetnosti česna iba s vinom i kotaricom hleba redstavlja čće i tajnu večeru Veike su drevni crkveni oci zvali piscicli a aostoli be hu lovci juds judski. ki. Hrist je bio rkazan rebom ICHHUS ( SOUS istos u ios OER Isus rst sin Božji sasitelj). Riba je redsavljaa isa u latinskoj crkvi ali ne u grčkoj ravoslavnoj. mblem je sv Antuna Padovanskog sv Bene sv Hrigona sv. Kmggala sv. Korenina sv Mavkija sv Petra Ribara sv Ulrka sv Zeno na Tr ribes ribe s jednom glavom naačavaju tro jenost Tr Troji oji a t reletene ribe ribe su su kršte
1 44
Ribolo Ribo lo Rogoi
je u zaku sv Trojie apana: ljubav homo fo šaraa; atribut aa Klta losos i pa stka bili su povezai sa svetim buarima kao simboli predzaja bogova Nodo je bio bog bar Kina obilje (riba i obilje su homofoi bogatstvo; regeeraija harmoija; arevi po daii. Jeda riba pkazuje samotika ili usam ljeika, siroče udoviu i ežeju Dve ribe oslikavaju radosti sjedijeja; brak; plodos Amblem Guaji i diastije Tag Manda pričeso jestivo a mrtvačkim gozbama. Rim a pogr pogreba eba;; ov život a oom svetu; amblem Veere kao ljubavi i plodosti i Neptua kao moći voda Sandinava: atbut Frige kao ljubavi i plodosti. Sumomta blju kožu kao teriomorfo ruho upotrebljavali svešte ii aOaa aO aa gospodara gospodara bezda bezdaa, a, koji se takođe takođe prikazuje kao ribajara ili ribaova riblje oglavlje aovih svešteika kasije je postalo mtra hrišćaskih biskupa/episkopa Riba je amblem aov i amuzov kao falička i muška ali predstavljaa žesko ljubav predstavlj lj ubav i plodost plodost kada je po vezaa s štar Adapa A dapa mudi si aov oslika je kao ribar. U Asiriji se riba javlja sa sekirom, možda u svojstvu luare moći sa solarom moći voda s moći bogova eba. Sa sekirom se j avlja i a ritu U Feik Feikji ji,, Fgiji Fgiji i Sir Siriji iji bila je pičesa hraa svešteik Atargatide kojoj su posvećei ribjai; bila je amblem božastava ljubavi i ozačavala dob sreću Zodiača ar kasku supstau simbolizuju ribe postavljee jeda asuprot drugoj; ribajara je aprikor us
u prizoru dolaska ristovog i prizoru blagovesti Kina dugovečost; sreća i zadovolja starost; detijska ljubav ispos dostojastve po strai i osamlje Rima: bogobojažljivost; detiska odaost atribut uoi Mu bogovma te u legedi i simbol pobite istovetosti; vasposv ljaje prvobitog jedstva večavajem razdvojeih delova U alhemiji azačava regeeraiju vaćaje matii pima mat mat i U delu se poekad simbolizuje kao sjedijeje majke sa siom uži gu ad utm pre poovog rođeja dć
Natpriroda moć božastveost moć duše ili životog pripa koja potiče iz glave pa ako rogovi a kaigama ili oglavju podauju dvogubu moć moć i dostojastveost božaske prirode; maifestaija duha kraljevsko dost jastvo; saga; beda; zaštita; mužeost sto čarsko i ratarsko obilje I solari su i luai budući atribut bogova sua te luari sp i me pujeja i za jedeja luae životije bez rogova prikazuju posledju fazu mesea za jedeja. Rogovi su atrbut svih bogja majk ebeskih aria mesečev sp u vidu kravljeg roga često se javlja javlja sa solarm kolutom osobito u egipatskoj umetosti Rogati bogovi predstavljaju ratike rodost i kod ljudi i kod životija i životijski su gospoda ri atbuti su im bičji ili kravlji rogovi kao ozaka časti, dostojastveosti i moći te rogovi ovuski ili jarčiji kao eerativa mo plod Rv Hišćana tadca: dovođeje preo ost; o i rogove s parošima i imaju uza se ćeik u rkvu; apostoli kao »lovi ljudski zmiju odoso ovoglavu zmiju Rogovi s kojih na: veštia vladaja Neviča ribolova pada dugačka traka azačavaju boga epogoeće uhvatiti ribu; etaktiča vladar eće pri doosika Ošt i prodii rogovi su muški i fadobii arod. lički ali kao šuplji su žeski i primljivi. Moć im može biti blagotvora ili zlotvoa već prema kotekstu. asje u sredjovekovoj gleR Oštria vida s]e oči. Verovalo se da može da vidi kroz zidove zidov e U hrišćastvu ukazuje skoj postali su simbol sramote prezira evaljaa budost rstovu. U heraldii je bdilaštvo i losti i rogoje pošto je hšćastvo prethodo oštar d prilagodilo rogatog boga Đavolu i zloj moći Egipata tadicia kravlji rogovi su simbol a S orlom i ibisom je zatoik gmizavaa u atorr kao velike majke; kao lari sp ato sp javljaju ubitačom vidu pa otud solaa ptia ali kao se s Izidom i Nut gospom ebeskom Bičji Bič ji rogovi vodei stvor i ribolovka povezaa je s vodama su sola a solai i luai simbol pojavljuju stvaraja Dea koju doese roda emboi su se skupa kao kavlji rogovi a kojima počiva sou uobi majke zemlje i tvoim vodama a a- l kolut Rogo Amoo uvuti poput le ih rode ribae. Roda takođe simbolizuje oujskh S rogova Setuteka pada dugačka dolazak proleća i ovog života i ptia je dobro- traka što azačava da je o bog epogodooslutia Egipata tadia: detijska ljubav sik Goa Diois se često pkazuje s smatro se da roda hrai ostarele roditelje rogovima Pa je rogat bog pre i sati su mu G: u misterijama je bogja roda predstavrogati pkazujući mužeost i plodost PluRv
ogovi ogo vi s aošcim aošcima a oz ozai aium um
145
poraz. Mojsj s ponkad prikazuj s rogovima rogovima moć Hindusa čtr roga z igvd su čtr stran svta. Hišćansa dva roga su Stari i Novi zavt pomoću kojih s protvnik mož nadvladati Sdam · rogova z Apokalps su sdam duhova Bož}ih svznanj i moć Rogovi su kasnj vojni kao smbol Đavola Indian sa: glava j naoružana rogovima »da b on zgldao stravičan« Isamsa snaga uzdzanj roga j pobda uspeh sa rodnost rogati bog j gospodar životnja Crnunosu »rogošu bogu košutu pratlac j ovnoglava l košutoglava zmja Minosa na rogov se nalaz u svz s drvtom oltarom dvosklom sekrom kao smbolma moć božanstvnosti. »Rogov osvećnja su prma jdnoj hpotzi lunai srp a prma drugoj ankončan prkaz u njima obtavajućg božanstva andinavsa moć mužvnost ratnici. umsosmisa božan stvnost vrhovn prncip moć kako solarna tako lna Oglavlj s rogovma nos Ašur u Vl Adad kao bog npogodonosnik ma rogov s dugačkom trakom što pada s krun Atribut rogatog boga t sumrskog Eaa Marduka mogu s prisajdiniti Eaovom rbljm odnosno jarčjrbljm tlu. Naznačavaju plodnost u prirodi i rodnost kod ljudi žvotinja natprrodnu moć moć nad pr rodom. Rog s dst parožaka blg j šamanov
Rgvi šcim
Rk
v
MITOLOSKE ZVERI.
Žnski tvorn princip; stdnca žvotni smbol bognja plodnost s tačkom u srdštu j
Rmb
udnda muiis.
Svtlot zor duhovno okrpjnj blagosljanj goslja nj blagoslov Slatka Sl atka rosa rosa j mr brćt. brćt. Rosa mož prdstavljat i promnu luzju iščžljvost Takođ j u vzi s Mscom, smrkavanjm i snom Hbsa adica u kabalzmu uskrsnuć. Svtlosna rosa manira iz dvta ži vota koj oživljava mrtv. sa najsvtji oblik vod mđu udma insa bsmrtnost Do slatk ros rast na svtoj plann Gunlun is mundi poprima smboliku drvta života. Msia rosa pjotla svtog kaktusa ko s nal na mstu gd s dva prčnika povupovučna u ugu sku pod pravm uglom rosa j b smnost Noaonsa prrodn omotač duša gnracja. imsa smna tčnost Juptrova R
zium
Kug clovitt vrmna npr-
Na ovoj obedoj zvečki Sajen-Idijanaca rogovi pojaavaju avetinjski izged lica i zastašujuću buku povedenu njenim senj senjem
6
Rubin Rubi n Ruža/rozea
kojm su nnizn pjdinčn prl mnifst cij Hiduka nt j nmnifstno, prl su mogostkost mnifstcij kružn nisk j rm Atut rmin in i Gnšin iin rozrijum im tidst i d ili šzdst i čtiri oic drt rudrkš i oično j pridužn fi gu šiitskog sc rugi rozriju imju prli od tulšoin Hrišćanka mistični ru ru žičnjk Mij 165 prli podljno j n pt dstin ski niz od pt dstin im l stit otjst« rdost tug i s Mrij Kupn Kup n prl prdstljj prdstljjuu Pt Ptrr nostr« i jdu jd u Glori« Glori«,, sitn A A Mri« Mri« Atri Atriut ut s omnik Iamka dst i dt prli j užn« roj i odgor ožnskim imnim; stot prl koj j im sncij, mož s nći j dino u rju
s s prikzuju ko okrugl rup, zmlj ko kdrtn. Sunč tr; tr miosti; očišćnj; dčnsto; potropjon U hrjskoj simolici kjnj, kosti s i ko potropjsk tr n sčnostim U ksnij rmn postl u ropi s ko homonim žlonosti [e T ko čj no srdst srdsto o
Rv
duršni mu s mris izjdnč s sćnjm, postojnošću i odnošću uspomnm Tko j pogrni i posćn Arju
Rm Eropka tradicija
Vom složn simo milntn udući i nsko sršnst sršnsto o i zmljsk strst; ct joj j i rm i čnost žiot i smrt, plodnost i dičnsto Ruž i ljiljn zuzimju Rb W n Okcidntu msto lotos n Orijntu, mi stičn ž om j sličn simolici lotos Rk Uzdignut ruk nznčju skrušnu molu molit, prdju rojn k ogo i Ruž j sršnsto prom doršnost miognj u hinduskoj i udističkoj ikonogrfiji strij žiot src ko srdišt žiot npozn prikzuju prik zuju sžljiu pomoć i kd su su u njim to lpot ljupkost srć, li i strstnost rzni simoli rzličn moći i dlonj uni uni prdstlj strsti i, pozn s iom, čulost i rln prirod, ko i posn funkcij dtog zonj simolici src zuzim už srdišnu tčku ožnst uk su sofij sofij i dinmis din mis:: mudost mudost nUkrstu jdinst Ko ct žnskih o i dlnj U hrišćnstu j uk Gospodnj o o žnst jtčku lju žiot strnj plodnost l surn moći ožj olj U prikzu s Trojic pot ko i dičnsto Ružin iščžjiost pdruk prdstlj Oc Ruk mož simolizoti ostu Uzdignut ruk orn to mogu prikzi sj smt smrtnost i tugu trnj joj oznč ti ogoojžljiost ili, u grnoj umtnosti, ol, k i mučništo Ko pogrn oslik dušu umrlog umrlo g Jdn podignut ruk j gst gst s- čni žiot, čno prolć, krsnuć Ruž tko prdoč ćutnju i tjnost, ub dočnj ili zklinjnj V isto tko AKA roa p s kči, ili prikzuj u ćnicm ko simol tjnosti i diskrcij Zltn ruž nzn Rkvc Sdočn Sdočnsto sto trd r zog čsti č sšnsto cn žudnju, strst, rdost, čistot čis tot src »nuprljn ruk ruk i čisto src« src« l potu, konzumirni rk; on j ct Vn n kc koj nos sštnici prdstljju či- k Adoniso Adoniso i Hristo ruž ruž j ct st st stotu src i npodmitljiost Skidnj kic losti«, ninost, dičnsto duhono otr oznč poštonj, iskrnost, pošto uruki nj, čr; skup, cn i l rž prdsjju čno mož d ud i prikrino citi ukicu sjdinjnj tr i od, jdinsto suprotnosti znči zložti čst pri izzou Gozdn ruk p už j ndostižno, nmogućno c su triut Tor i ogo koč Rukic Ćtoroltičn ruž prikzuj čtorinstu nglšju gsto i simoliku ruku dlu sljn ptoltičn j mikrokozm, uz šstotičnu ko mkrokozm Rot j odozgo R Prdstlj slo, smtrno z žiotnu in ruž ili lotos Ruž tro« prdst silu oc, i, po implikciji, implikci ji, s proizo proizod d z odr- ljn j ko kug oko doguog krst koji ozn žnj žiot žiot npr stoku, žito itd, it d, ko i potomsto potomsto č čtiri čtiri gln i čtii spor prc prc n t i dugočnost nčin on im zjdničku simoliku s krugom, srdištm krstom i rdijusim solog točk. Ružčnjk j simol rj i msto mističnog n R Prznin prznost Poprim simoliku i jdi nst suprotnosti suprotnosti Ahemijka tradici duin i isin ko rup u zmlji j žnski prin- čnj jdinst cip plodnosti i im zjdničku simoliku s sim ja ž j mudrost roarium dlo on j i nonoo rnj r nj duhonog posl smrti smr ti stonog stonog što j šuplj ko rup n krou hrm, indijn non R
Safi Sa
·47
onosna lbav radost lepota ždna amblem Aritenere Rže s gaene rimskim pogrebnim vovima kao simli skrsnća i večnog proleća ili s donošene o svetkovni Rozali a i razbacivane po rakama Rimski imperator nosio e krn od rža Cena rža e nika iz Adonive ki a rža e amblem Arore Arore Helia Dionisa i mza Hera aaliam) središte že e snce a latice s beskonačne ali haonične raznolikosti prrode Rža emanira iz drveta života Hua simbolika lotosa para lelna e ono mistične rže kao dhovnogsrediš ta osobito čakrama Hrišćaa ski cvet negovo lepoti savšenstv i miomir Bela B ela rža e nevnost čistota čednost Deva Mara crvena ve na e milosrđe i mčeništvo a iznika e iz kap ka p lica Hstove krvi na Kalvari Girlanda od ža e nebeska blaženost i Deva Maria kao nebeska a ža saronska e crkva Ržini trnovi s gresi veza za pad čovekov a rža bez ta« ili mistična rža, este Deva Maria zze zzeta ta bezgešnim začećem materino trobi od posledica greha Zlatna rža e amblem papin i označava osobito papsko blagosilane Ra e am blem sv Angela sv Cecilie sv Dorotee Kapadokiske sv Elizabete Portgalske Portgalske sv Elizabete Ugarske, sv Rozalie sv Rže Limske, sv Rže iz Viterba lama ža simbolize krv Prorokov a i negova dva sina Hasana i Hseina negova nego va dva »oka » oka ili » rže že U i bagdads bagdadsko ko pi krg predstavla zakon, rgi staz treći zne a sa tri zaedno s ista i imen Alaho va Kiea miomir minost tčenosti b rićet Lotos e e nosilac metafzičke smbole R ercevaa ržin krst e mistična ra kao točak i kst ra e božanska svetlost svemira a krst prvremeni svet bola i žrtve Rža raste na dvet vota, što podrmeva regeneraci i skrsnće Rža središt krsta e kvatear elemenata i tčka edinstva
Safr
v RAGJ
Sagiar
v Z
Obič no prikan vid malog Obično malo g besklnog gštera li zmaa, ponekad vid psoli kog stvora pr iskakan iz plamena a ova predstavla vat kao element Ognena životi na Mislilo Mi slilo se da e bespolan pa e e otd zedazedačavan s čednošć U hrišćansko simbolici predstavla drašn ver i pravednika koga ne može sagoreti vatra iskšena U heraldici prikaze smeonost i hrabrost netrnt vatrom zlopatne zlopatne
Saamande
aa k v Nataa gsaa lsa ma sstnu smbu: u gjj snj j bubanj tng tma u tž s amnm zaa u njj lvj; nja sna šaa j u gstu uujućg bagjanja nja lv bćava slbnj tnj
148
Sanae Sana e Seia
Kač a kieskm sakfau eka simiuje v emju ame i mi Mada i siaju a siai i fui a aaai jama aeežeim na edm kuu u bici imski dacsi i Midea
Sandae Mesec e »bogna esnganh sanda a« a zlatne l esngane sandaerkazuuun es Krlate sandae oskaau htrost atrbut su su bogoa glasnka, naročto HeresaMerka. V sto tako CEL Sardoniks . RAU Sarkofag Ia zaednčku sbolku s GROBOM (. to kao ograden esto oasuuć žensk rnco Takode e srt srtnost. Sasa Nauštenost tuga Ga aia tuga srt trbut Venere Heresa takođe kr donsoa ko ko e uro na oste od od sasa Hš cena ena ra aa tuga Hrstoo stradane c na cetu e negoa k tr sta su s. Troca
duho ke ke rrode sledbenc Sai Mušk duho bogoa rrode Slana, Fauna, ana Donsaha restaau neukroćenu rrodu raskaašnost ožudu a au ludske gae s rogoa arčo brado ludske šake ruke arča a tela od struka nanže Mogu da na ga arč nose Donu krunu od bršlana a u ruc nego trs dug su atrbut grozdo grozdo kotarce kota rce s oće teste s no koukoa gua arce u Bahanalaa behu enade. Sat AN. Sataie Oak d Satuo zsk sunco
reena Mrt raćau za danaest noć u toku Satuaa To e ree žrtoana starog kral kra la a negoog žte žtenog nog arca, kao odnost na zaku te odstrekaa na ustolčene noog krala kao uženost Danaest dana haosa sbo e obrasca nastuaućh esec u godn Razdobe haosa e nadeost gose od razdanost odnosno asulkaa grašak kralce TRNSVESTZM (. to e edo od obeleža reena reena haosa na n a Saturnaaa, org aa okladaa td, aa td , označ označaa aa oblk raćana haosu U Vaonu su drža danaest dana e gdana haosa aseene aseen e u hšćanstu su to danaest božćnh dana Sekia Solarn able bogoa neba oć gnana rodnost kše bogoa neba nadadaane zablude ža osonac tora l ooć o edno hotez e dosekla kra k ra seto seto se dnene boga neba bogne zee o drugo glana una ia taica oska dosek do seka a sekra e ag agska ska oć gro boga ne ogodonosnka Bustia rargaa koo rađaa ura Egipatsa sola sbo Ga able Zeso takođe nekončno oblče Donsa Teneđana Hina atrbut boga atre gna gna skua s a a ehoa Všnu dž seku koo bara dro sasare duastčko do oznana. Hansa uče nšto zator. be s Joana Krsttela s. Matea s Mate s rokla. Ketsa ukazue
Seme Sng
49
Mijs bij vi mj dži dvsu
, fii i j s
dsi
div sudbsi sus s i v v i vi i žs v zbž j i čiii
wjsk poko ksk ski dvoskic ni pono Po svo pci simbolo1 sv sv-nos mo i pssvo dog božnsv insn hipo d sn d n Ki bl n olko sm bo kolko nposdn nkonični k dog božnsv i d o pvn npodn moć Amblm Zvs bdskog ko bog gromov nik i mnobi i vk mk ko ovkn On jsk jsk smo s d sk ko simboi ldsko oblč posd božns moć Skndnvsk pdžn božnskom b pogv ili nk Sumesksemtsk mblm mov Hisk ski i dvoskl dvoskl sk nb rb šb bog snc gospod nb smi svnos. Seme Poncinos lnn moć semen v le mšk prncp. Smbo sdš i kog s vsnsko dvo U hndim božnski dh mn sdš sdš b sc sc U sdiš smbo i živo živo i sm svs hndskog hm smboi
- t t
Sena Žnski pncip skoniš š hšćnsv hšćn sv smbo Dv D v M
U
Senka Ngivn pincip nspo poiv nom snc U nkim pimm pmnm nk mož d pdsvl dš onog č č o kod vi vščlk i bn mo s p gd pd snk odnosno d s n sn
sii s kž svki ih imš šs kl dvm klnš lc svo dm klš nog svo dvm lćš. U hldc s glv s fim pk ko glv d svosv čiso s i p p k k viš viš od dv dov dov n đl Stva voi čn pogn smn m m Sv dno m mnos m m no m sos sm ndsko psko smbolici smboli ci gd sv sv in i dn mšk mšk mo Egtsk tdj svlos mšk mo pikn ko Hp s gvom pvn Hebej sk pikn ko kili vo Hndusk svos dn mšk mo Hnsk m no hld noć pdo cif i h moći vvri Č n vnđ s sv svn nog og kr kr o o pd pdsv sv l d ckv n pbn nnbožc Insk o mo m i Ahrmn. Knesk sd m vod n sh c koč ko piskonski hos Sf Svšnsvo bi svh moćnosi ogničnom sv piskonsk obk koi s drži mognos mognos svih dgh dgh oblk ob lk vsnsko kin kin vmn vmn i poso poso včnos nb ski svod sv dš nmus mund (Po (Pon n i klčno obvln nmnično smnivn nbs U sms smsk k smboc Dh D h pisk piskonsk onsk
150
Sro - Skip Skipr r
stvo; budnost; snaga Muke ili ženske glave bičjeg tela lavlji nogu i orlovskih krila pred stavlja četir elementa i kombinaciju fizičke i in telektuae moći prirodnu i duhovnu moć ova ploćenu u faraonu. Androsfiga ima ljudsku glavu i predstavlja sjedinjenje intelektuaih i fizičkih moći; kriosfinga ima ovnujsku glavu i prikazuje muk; hierakosfinga je sokologlava i solaa; sfinga skroz lavljeg tela bez krila oz načava moć Tebanska sfinga je pogrebna za titnik rak naznačava ob estan zator i neprijatelj neprijatelj je ljuskog roda Grčka sfinga ima žensku gla; minojska mino jska sfinga sfinga nosi krunu od ljiljana« ljiljana « . Postoji i ipoteza da je čovekoglava sfiga ljudski duh kao svladavalac životinjskih instinkata
U kabalizmu su deset s'firot glavn vi dov Božji; njegov njegovaa božansk boža nskaa i beskonačna svoj svoj stva i sfere ili emanacije iz en sofa obično simbo simbo lizovani drvetom života Pa s'fira je monada prv uzrok a ostaih devet sastoje se tri troj stva od kojih je svako slika prvobitnog trojstva mukog žekog i sjedinjujuće inteligencije S'fio
Misirska smokva« je egpatsko do života »gospa sikomora« drvenina živo ta; predstavlja Nut boginju nebesa. Plod joj daje mlečnu tvar pa je povezana s boginjom majkom Hator kao kravom i hranivom genera cijom plodnoću i ljubavi. Ovo drvo je u vezi i s mnogogrudom figurom Efeske Artemide bu dući da mu se smokva radja na stablu a ne na granama
Sioo dr Eipan dro žo b mbm bog b. u zidn k poič jdnog rob iz dini
Sikomoa
Silaženje u donji svet ili traganje za dzemnim blagom izjednačava se s potragom za mističnom mudroću ponovnim rodjenjem i besmrtnoću Takodje shvatanje i iskupljivanje mračne strane čovekove vlastite prirode i svla davanje smrti; regressus d uem silazak u praiskonsku tamu pre ponoog radjanja i rege neracije; silazak u pakao pre uskrsnuća i uzlaska na nebo; putovanje na koje se kreće u svim inici jacijskim obredima i koje predimaju svi umi ći bogovi. Siaak
Simbolizuju je lav zmaj čekić i nako vanj grom slomljena kolona Siina
Simpegade Sin
v PL
Dvojnik; žva slika i prilika; ler ego
skuenje; žensko zavođenje; prevara; ovraćanje čovea od pravog cilja mamljenje maml jenje na svetovne miine i duhovnu smrt; dua uhvaćena u zamamnu kopku ČUlnog Sirene u vidu ptica behu u Egiptu due odvojene od tela; u grčkoj Siena
Kret elemenata: Sistm pokazuje da sve to opstoji opstoji vaja da se tre i da nikada nik ada ne prestane da se kreće (Plutarh) Po preanju ta koje ko je pretavlja kretanje anđeoskih krila A A blem zide kao nebeske carice. Sism
Sia
v SKA.
Simboli sjedinjenja su sve spreg nute suprotnosti; potpun kg; dva kruga zak vačena jedan u drugi; dvogubi trougao; andro gi; dveta musobno zakvačena granama; rog jednorogov; jinjang; lingam i joni Sedinene
Evropsk rdic neodgovoost; nepredostrožnost; letnje užvanje Grčk laćan skakavac prikazuje plemstvo aistokrata po ro đenju Hebrejsk: bič inesk obije; brojni si novi; vrline; dobra kob. Skakava
Ratni uspeh S glavom ima zajeičku simboli sim boliku ku jer saži » moć onog čiji je; zadobiti skalp zači zadobiti njego moć Skap
Božanska ili kraljevska moć; suver nost; velikodostojnički autoritet; falički; preno enje životne sile; čarobni pt; atribut bogva neba monarha i čarobnika udisičk rdici j ijamantski skiptar je najvia moć; darma; pravda; autorite autoritet;t; sedam pozitivih pozitivih i stanih stani h od lika V isto tako DORDŽE. Egipsk atribut Ozisa kao sudije mrtvih Grčkorimsk ati Skipa
151
Sklnte - Slep m
en kbliičk v i V vek e iu ciu ve s'firot k veli v u vei čevlv: kz ih e ui veci«
Hndska ajvš autorite, daa; atrbut de kao poduprača valjesko poretka, Vasua kao poduprača zakoa prvedost edju ljuda. V. sto tako VAD ŽRA Han ska autotet; able arhadjela Gavrila a panska jo prkazuje autotet ose a aastrske stareše. Kneska vrhov autortet; đu; oć, vere kako zaelš« zaelš« ; čuva čuva eočekvao pokazuje put; atrbut boa učeost kjevost. Skone Sv sbol sklošta poveza su s velko ajko arhetpo esko u jeo zašttčk zašt tčko o vdu pr. peća kuća kuća hra, hra, rad selo, zd orada vratce ata štt, dv dvo o lađa kolevka td. Skopo v JAK Skopon St; zatora zatora sla; rasap; ra sap; taa. Eg patska tadca: atrbu atrbutt Seta u tosko tosko vdu, a Selk l Selket kao zašttce tvh Seda skorpoa pratlo je Izdu u jeo traaju a Qz Hebejska otrov; srt. Hanska: zlo; kjeje; evera; Juda Iskariotsk. Mta ka dadph sa zubljaa okreut aore adole jesu Bk Skorpo kao vot srt, suce a zlasku a zalasku td. Smeskse
vj spta ž i iije Mng uke je nebekim klum n ku emljkim enm v m jeinii je ugim ugim
mtska: skorpo l ljudskoo behu ču
va Sučev Sučevee kapje kap je ple stoka dvoj vtca Skopo su bl poveza s štar No atribut frjsko Sabazja Sak Prajaje; serost; esuost; zav jeost Kska tadca ljubav bk; zav sost; zora; prolazost Sama Prazost; eplodoosost; srt; sla bost; bezvredost; prolazo Sep m Aka tadca abvaleta bu duć bstra, al taa utost. Alhemjska što a dvoj prrodu ptce ša oe da predstavlja adoa. Bdstka poračeo
2
lilo zian oiu o
shvatanje. rosa povezan s com magjom veštčlukom; mudrost; prepredenost; osveta Hbrsa prljavost; dolopoklonstvo Hrišćan ovaploćenje kne kneza za tame sa » Đavolja ptca« ovaploćenje Sotona se prkazuje s krlma slepog miša Kao hbd hb d ptce pacova pacova je dvolčno dvolčnost st lcemerje lcemerje kao pohodnk razvalna samotnh mesta, me lanholja Indiana daždonosac aansa nem z nezadovoljstva haot haotčno stanje Kin sa jnska žvotnja kao k ao noćnjak al kao homo fon sreće tu, posaje sreća dobra kob bogat stvo dugovečnost, mr Par sleph mševa uka zuje na dobre želje amblem je u nga boga dugovečnos; skupna od pet sleph mševa predsavl preds avlja ja pet blagoslova blagoslova - zdravl zdravlje je bogat stvo dug žvot mr sreću. Neznanje; greh zane mavanje dužnost nesagledanje svetlost prvogg pua nerazabrljv prvo nerazabrlj v raconalno raconalno ( slep s)) Vezvanje očju l bacanje prašne s prašne u oč« oč « pkazuj pk azujee varku, varku , navodjenje na kr krv v put U bu bu dzmu slepa staca u kolu posojanja smbol zje odsustvo znanja sleplo nezanja koje vod u smrt Kupdon vezanh očju prkazuje sleplo sveovnjačke ljubav. U hrćanskoj umetnost se snagoga predstavlja vezanh očju
S, vv č
S Kinsa tadiia
nost smeost.
thost mr; rustkal
Gnev; zlovolja melanholja U kne skoj smbolc je j e jedno od osam blaga povezana s kšobranom zemljom.
S
Snaga; vernost; dugo pamćenje; strplj nje mudrost; supružanska blagodat Bel slon je solaran Buditiča tradicia posvećen ud, pošto se bel slon javo kaljc kaljc Maj da d a objav o o djenje kralja svetskog vladara Bel slon je dra lj zakona vahan bodsatvn sažaljenje lju bav usrdnos a slonu jaše Akšobja Slonova koža smbolzuje neznanje Grormsa: at but Merkura ko ntelgencja Plnje vel da je slon relgozna žvonja da obožava Sunce zvzd zv zdee da se s e očšćuje očšćuj e za mladog meseca kupa u rec pzva nebesa. U rmskoj umetnos dugo večnos besmrtnost pobeda nad smrću Hindu sa prenosno sredstvo boga aneše; snaga svete mudos razboros kraljevs rang nepobe dva sna dugovečnos ntelgencja Indra čuva soka jaše na slonu Arava Svet počva na slonovma Hšćansa smbol Hsa kao neprjelj zmje oju gaz pod nogama čed nost dobrostvost Knsa snaga oštumlje; raZbos enerja suverenost.
S
Svč
Kula od slonovače smboluje ne
predstavlja Devu Maju čsotu predstavlja čsot u nekvarljvos moralnu snagu i Rodnost; žvot; mr; berćet Smokovo drvo je ponekad dvo poznanja predstavlja kombnacju sm bol kako muškog tako ženskog prncpa pr Čemu e smokov lst muško lngam a smokva' smokva ' žensko jon Smokov lst prkazuje požudu polnost Smokov lst se tuač kao naznaka p p jenja et etnje nje kako k ako se prepo preposa savlja vlja nalku nalkuje je mukom lnom organu Plutarh). Kotarca smokava je plodost pretavlja ženu kao bo gnju majkU Povezana s lozom kao mesto mra tšne a s gudma kao drvo mnogogru do Budističa tadicia sveto drvo bo pod kojm je Buda postgao prosvetljenje Grčorimsa posvećena Donsuahu Prjapu Jup te Slvanu; falčka Hbrsa: mr berćet; zoblj zo blje e smbol smbol zra zralja lja s lozom lozom Hrišćansa služla umesto jabuke u edemskom vru Islam sa nebesko vo sveta pošto se Muhamed za kleo njome anisa često je drvo žvota predmet kuluh rtuala Smv, mv drv
Nekvarljvost; besmrtnost Deće što prozvod pro zvod smolu ma stu sbolku kao zmzele zmze le n Poput mezgre je smatana za supsancju due drveta; nazval su je suzama velke majke Izvošte vatre pa otud generacja Sm
Mudost mo ć protv protv vla veštčlu ka Galsko drvo žvota. U skandnavskoj tev tonskoj mtologj posvećena Toru Donaru pruža moć protv vradžbna Smrd
Neuočljv vd žvota sveznanje, što su mtv svevd mtv s vevdeć eć Duhovnom preporođaj u pret hod umran umranje je zemaljskom žvou žvou u ncjacj n cjacj se ama smrt dožvljava pre rodjenja novoga čove ka usksnuća reneacje. Smt je prelazak z jenog u dug oblk bvstvovanja ponovno sjednjenje ela sa zemljom duše s duhom Car samn se česo prkazuje kao kostur s mačem kom spom peščankom dug smbol sm kom su veo zja lav skorpon pepeo bubnjar U hnduzmu smrt smbolzuje plesačca kadkad lepa devojka Šva je og plesa smrt Smr
Hladnoća ledeno ledenost. st. opljenje snega predstavlja smekšavanje tvrdog srca
Sn
S
Jednso svezvanje ževa; jesen
Žvot besmrnos nekvarljvost stalnos; veost prjateljstvo mudos znanje sa sa intia duša Kasnje akodje označavala vrenou pkantnost duhovost Alhmisa S
3 kubični kamen; zemaljska prira; telo kao sje dnjenje aktivog i pasivnog, duha i duše. »Gde god ima ima kovine ima i sulfura merkurja i sal sal; ; to troje su duh duša i telo priroda kovine i čoveka. je statičan i stoga element prirode u ovom teau; sal nije samo fizičko nego i 'astralno telo Sulfur Sul fur ia za proizvod sagorevanje sagorevanje merku rij sparava sparavanje, nje, sal . služ služii za fi fisira siranje njihove " nje njihove volatilnosti« (Valentin) Princip je nezapaljivo sti i iksnosti i, u mističnom smislu čovek ovo telo čoimsa književna duhovitost. je igrala znač značajnu ajnu ulogu u logu u prinošenju žrtava a bila je i apotropejon zbog čega je stavljana na usne rimskoj novorodjenčadi od osam dana radi od vraćanja zlih duhova; verovatno da otuda vuče reklo davanje soli hršćanskom katehumenu pre krštenja So se koristila u svetoj vodii pri nekim svečanostima osvećivanja Hebejsa duhovno razabiranje u duhovnim stvarima. Hansa: izabranici; božanska mudrost vrednota; čistota; nekvarljivost diskecija; nadmoćnost snaga snaga Mat 3 Mar. 0 Kol 4 Ketsa nekvarljivi duh, uz zemlju kao kvar ljivo telo
So - So Soma ma
a ovom alegorčnom prkazu siagoge z Kaedrae u Srbur) povez na očma smbolzuje slepo duhovno seplo Jevreja nesp nesposob osobnh nh »sagedaju« snu rsovog rsovog učenja uče nja
Sk v MEZRA Sk Mnogo šta u je zajednčko sa solarnom simbolikom OL (v to s kojim može menjati mesto Stremljenje je; pobeda; uzlaženje kroz sve ravni Takođe predočava obodU pa otud nadu za sve sužnje bilo moralne ili duhovne. gipatsa taica u giptu je bio ptičji car nebeski prnip ptica lovia Predstavljao je Hora svevidećeg koji se javlja ili kao soko ili sa kolovom glavom a izlazećeg sunca poisto većen s Horom od vidika take može da bude soko sok ologl loglav av.. Ink Inka ansk nska a: solar larii sim simb bol; du duh h zaštitnik Ketsa: poput orla, bio jena od prai skonskh manifestaija otivstavljen je slado strnom zeu pa na taj način prkazuje pobedu nad požudom Kinsa u ni bio ambivalentan - solarn solarnaa moć ali i zatoa sila rata rata Sandi navsa Odn je mogao putoati na zemlju kao soko tribut Frg i vd okija kao boga veza soko nog s vatrom Smun peča v OUGO Sma biljka i bog ovaploćenje istoimenog vedkog boga i posvećena njegovim obredima takodje posvećena ndri i može se prikazati kao bi ptia embron ili div. SimboliUje božansku moć i shvaanje nadahnuće; svehraniteljku Nebo je rešeto kroz koje se iz iljke cedi soma opljujuća ša je aj sok a grom grom i munja pred pred stavljaju huk njegovog adju i njego žutu boju Može se prkazati i kao čovek čovek bakae puti
re uog rđeja jegova majka kalja Maja sanjala je sona aj przor je reproduova a ovom djsom baeljeu z vea pre e smbo srpjeja mudros dugog pameja budućeg prna Gauame kao jegove nadmoćo među velkm učeljma svea
Sova Spo Spoee Sova mvaeta uuć ptca muca te ptca tame smrt gipatska traia smrt oć haoća Grkoka uuvja je sm ozovaa murost a posvećea te/M erv Sova je a atrut etog oga tame, ao oć Hebrejska sepo Hiuska am em Jame, oga mtvh Hraska: Sotoa moć tame samoća žaost čama rđav gas Sov r je pesma smt Sova je suža za prazvaje Jevreja, oj su svetost jevađeja prepostavja tamu. Iijaska muost ga taje apaska: smrt rđavo zameje eltska: htoča ht oča araožua araožua pt ptca ca eš ešar ara a ieska zo zoč smrt groza ezahvaa eca a pogrem uama praz je smrt Meksika oć smrt Spaa Veoma sože smo, u upotre o paeots paeo tsh vremea, jav j avja ja se u preastč preastčom om gptu, a Krtu, u Me, Mesopotaj, Ij, K Japau, preoumovsoj merc, vro p, Saavj Btaj taođe u Oeaj, a e a Havajma Prestavja štošta: soare ao uare moć vazuh voe gromoru grmjavu muju ae je vtog vea tvoa sa emaacj e maacja a Buuć a se šr šr sužava, može prazvat jačaje sajeje suca, o oso os o pujeje jeeje mesca, mesca, te - po aao gj - rast šreje, ooso smrt smrt sužava sužavaje, je, amotavaje omotavaje, rađaje umraje Može a ozačava otutet Može a os ava otaje eesa Sučev ho cčost gošjh oa emjo oretaje Kao vaz uš ovtac pr grmjav epogoama te reaje voa, azačava poost amč v stvar Kao zavojcu vrtog, Bastje je z jeačava s čgrom vem geeratv geera tvm sa ma Kao VIHO v to) je povezaa s esm uzazeć zmajem, a vhor oa maju stu sm ou osoto u smsu mafestacje eergje u prro Sprae zavojce zavojc e povezae povezae su s spre spre jem tajem taa žvota vea ogje maje, upravtejce usua taje vea uzje Spraa ma zaječu smou s VN TOM v to) te pesajem hoajem u avr tu Na metafzčom pau smozuje oast postojaj pos tojaja, a, pojeae matete matete jeog ća, ao uaja uše u mafestacj je oač povrata sreštu Dvostrua spraa w prazuje jača je sajeje saje je soarh uah uah moć, pore uzajamog rtmčog smejvaja evoucje voucje, žvota smrt, t Tae može a prestavja ve hemsfere va poa a oć sve rtmove u prro j jag, šatu šat mafesto emafesto ao otutet zmeđu va cusa Preočava aroga u vez je s aucejsom smoom vosmere
1 54
Na izgld ukn pirl na oo urko dli iz X ka biau e u oa edita odlikaa ui i aući adralk adralkuu i zatinu unkciu prmt koi ka
stvu grmjave muje osh oa oaaa sm o je poost Spraa taođe može a pre svja pame vatu pr u etsoj smoc maorsoj tracj ozačava muš prcp fača je, ao se očo povezuje sa stcom ao spraa morse šoje a Krtu u Me supča ppc hootce u vez su sa spraom, grmjavom, šom voom Taozam uzam u poea osavaju »esce ser zmajsu optu u ou spra vogua sp raaa poprma jsojašu smu ra Sprau smozuje sve što je zavojto pužje jušture, morse šoje, uvo, ppc hootce, žvotjs rogov, žvotje put psa mače, oje se soturavaju, supčaa zmja je što rastu u ou sprae sprae pr ršja, jeove ššar e, stov paprat pr otvaraju Oa je taođe povezaa s ušma ogova rajeva, ažoo sm žvotjama gmzavcma te supčao m usuom zmjom Kua Kosa ogova vho raca ogova eemeata etaja etaja,, pr pr ure Pušaa upetea je u ou sprae šoje Spraa je u vez v ez s pupom ao sreštem moć žvota Spe v MRŽ Sne Smozuje h sve što vezuje hvata oopc uzce, oov, sce, čvorov čvorov omče, omče , uar, zae, eže, ac, t t Sve su to atrut ogova ogova vezaca greh ogova, oj ra spoažu moćma vezvaja rešeja, žvota smrt, oj su suje mrtvh pa vezuju hvataju u zamu ve a osoađaju prave Vezvaje ešeje taođe je trasuacja haosa u vase jeu, suoa u zao porea Luae vee maje oje su sve preje v sto tao PK), taje vezce prestavjaju suu, vreme, ogračeje, ezežo što će se oavezo zt) seuju msteroze, magjse čaroveze moć Mreže, čvorov t su, put moć ožastava
rce
155 smbozuu blo sprčava prouzrokova st zazva smrt spasava od ; o št u svadb�m obrdma l sprčavau zvrš ts ts svrh braka odmažu l l pomažu p rau prdstavau gatvo poztvo zlotvoo l blagotvoo apad l odbrau v zu ovka za sudbu, gzstcau stuacu a pak mu dau vzu s tvorcm božaskm, vzuu ga ga za prošost, proš ost, a spaau spa au s tkaom tkaom udsa, sputavau, al sduu po vzva tak smbolzuu potčost, ropstvo, vazalstvo zatočk rba uzca vzu dušu za tlo tokom žvot a prkda a samr da b osoboda dušu Moaričk vočk gata, št ptc ordsk ačć td. tako simbolzuu vzva za službu. Bdi sika radica koopc, uzc prdsavlau vzva prstupk Jama bog mrtvh, bog vzac Grka ra vzu supak tako usud a tu su okov Kroa kao vrma sv sua tkau hvatau u zamku Hebreska u ahva sat amk, kao mrž za kažava gršk Hindska omča smbozu za tktualu moć slu koa grab čvto drž; al prkazu smt. Vaa »mastor od spoa« magsk vzac os koop oko plća da b vzvao gršk. Koopac smbolzu grhov koma s ud sam vzuu za z Varua IWara mafsto uzapću vzu vod haosa Vritra Nrt tako su magsk vz oc mastor od spoa dra oslobaa vod sdu moć vzvaa drša. Jama drž samrt spo os koop Hanska spo grha smr. Bog koačo vzu zagava otou ranska Ahrm go spodar až moć tam drž zamku apanska koopac trbut Fudomoa, ko ga dž u lvo c da b vzao bud protvk. Kine ska Bau H bog vtrova mrža Okeaniska Vaa Akaaga su bogov mržar uzča vzuu mrtv Rimska atu okova zuzv za vrm atuaa kada s haos pušta s laca. kandinavska Voda/Od mask bog koopar mskosemiska u Vavlou su koopac spoa prdstavla svobduuć vsk prcp kao zako a kom sv počva drž s u sprz Tamuz gospodar zamkar Marduk mastor vzlac s omčom zamkama mržom; Šamaš aoruža zamkama uzcom Ea vzu magom; Nsaba vzu d mo bolst; E ža mu Nhuak IWaa su božastva što mržama hvatau krvc Nurta gospodar ž obuhvatic« Te onska svčao vzva kralva blo uob čao rdšt bća kako fzčko tako duhovo božaska prisutost u srdtu. Prdstavla
Se
at Katok kondrac, progla�n u ro amno pran imbol za rligoznu ro uz nga u RUNA, KR GOLUB ARA
Naopao onuo rce abaiča gua akoba Bma u oo Bo im hbrm loima prbrano u HSHH o$ua (u
So S Sp p
mdrs razma jdna drga s nlgnc dva mplmnarna nana cnrgaln ja al src j sažaljnj ramvanj ajn cnrpaln ja s tađ smbzvana z ms ljbav mlsrđ sadž žvn rv. dsanjm dsanjm pm z srca Smblzj ga snc a srdš srdš žva a zra a srdša. Kranj d srdša a bm j as snc zra ć plamn src maj s pvanj mansacj mngss d smbl a srdša marza mr s na vranm pvanj ć a dhvnm zma a nbsa v a ranscndnna srdš jdnsv jdnm. Srdš j aa z nlgncja Src s slava nanž rn j nasaj prsr z j mara rnja m rglm A rađaa s bl aa a šrnj rađ šrnj a a splja sp lja Ačka čka ad ad a a srdš va rlgj ljbav; sjdnjjć sjdnjj ć žvn prncp. r nja p m š vraća mngss jdn vvajm srca slbađala s žvna rv sm sv harmnj znanj basjanj Sunc prdsavlja srdš srdš svmra a š j žva da nn cva. rbdn src src j pa janj. Budčka sncjalna prda Bdna src srv ms srdš va. Smb Djamans src j sa nzarjvs ln srdš l carsv psj na svam p vj s n da nabus l sma duj snc l zla mđ malma draglj nsm ns m bdzm bdz m j src sr c jdan d sam drag dragc c mđ amnjm s ljljan l rža d blja nh rgana Bdnh Hka src j Bžj a lav mđ žv žvnjama njama ra ra d pca dln m bama v mđ svm žvm svrv Hndka bžans srdš bravš Bramn On j Brama n j sv aman ma gnjš dm lar hram l crv N Smbl srca j ls O srca j rć pmns srdša smblzj vns savr n ransc ranscndnna ndnna mdrs mdrs svzna svznajj ć d V šn svrmns. Svaa zbna srdš s a djamans djamans src udčko ad- pp srdšnjga sppnja na anm m alnm gldal gldal l lsa na pl blžava gr Hćanka ljbav; razmvanj hrabrs rads ra ds ga. lamn src pazj pazj Snva vraa l nbs vranc vrhnac rlgzn žar rvns dans. Src rc sl svmra gj raj s sva a pšnja ava ljbav bgbjažljvs; src prbdn nba zmlj va smbla s mž nać m srlm j sšn src ajanj amblm sv. gm rjnalnm radcjama nad j bla ra Avggsna Av sna.. Src njn njn rnjm amblm amblm j sv spr sprsranj sranjna na hršćansvu Sml srdša s Inacja Ljl src s rsm rsm j amblm sv. Br sb vasljns drv sva planna src nardna Sjnsg sv. Kaar Sjns sv T njn lar vrl l zvr žva gnjš spra rzj lamka srd srdš š bća srca j d la lavrn pramda l bl j sv prsr pnad ma vd drag hvn srdš apsln nl basjanj Srdšna aa na s pnad lja l cva. Bud Budčka čka adc adca a s bć; pr Klka srdn src smbl j vldšns sažaljnja anza j rjvh jU Taoč- svljnj; nvana Hka šhna srdšn prssv Bžj svnja Hram nrašnja ka prbvalš razmvanja Mdrav src palaa jj brav Bg; jdn pa ps ps ma sdam vra svh sdam nzaprh. janja msa. Hnduka s bć jdnsv š Srbr Msc dvansv; žns vd d j vara ms nslvjng bramana amn zla mš raljca a ralj j zla. Alhmka zvrš sv svls aa van vrm na naj svd. ar s smblna d raia dvans sanj prma ma lna pršćn afcj. Hrćanka d hvna srdša la. nianka vl dh j ns sa rs. Knka s sa a sjajns j srdš a s ađ nalaz svgd. lamka aa; bžans bravš bžansa sa luna jn. ca hamnj ravnž rda ajn srdš Sriš Svpns; clvs apslna nsap ns apšljv; šljv; srca srca Knka vrš vršn n mr svas s b shdš svg psjćg; bžansa manncja mrvanj; pmrns s nmansn bć sa sva pl aa j nbsm vljm sžr zana ang s sv brć aj pncjaln pncjaln aa ja sadrž nprmnljva srdna aoika a s sv mgćns mgćns sv prsr prd prsru prsru bć; nša sm bsnans ja nj n v aa jj zajamn pš r sva ja n n ang prvazlaz vrm prsr prsr sa ja bjdnjj valjn a vtaln ta hrznaln; Srp Smrns smr a Ksac arb prscš marza mrzma vasljn Kna/Saa a Vrmna prdužn j s prda prda sž sžr r zana zana aa razršnja razršnja r sra l sarca a Sm. Krn ađ zmrnja jj šzavaj sv sprns ma sp lja a praz snca na zala vn sada aa nrnca Aslv s dnsn padajć mć jsnjg snca
tbli t bli tu tubb
157
Sablja blje popu sabla dvea smbozuje mafes sve sedj od svea p čemu su oe doj sve a gae l cveov e ebe besa sa.. bk
Vec veospovedče zajedce cve ppadc.
k
v. SA
Smos Go delmčo odeve o je Veme česo se pazuje ćelavm l samo s j edm pameom ose a čelu: čelu: aj uop uop ćećelav Veme. S osom peščaom a ead sa šaaa oslava Kosca Sm. U abazmu pedsavja ezoeču ouu mudos u Z djau je Sau rc
Salos sablos pouzdaos uos hladoća vdoća. Žva sea je čove ovo pasoso sopsvo Duae see su ebeso ulazše oje omogućuje psp u jedu dugu oblas (o seama sudacama v. RELAZ) Hrin trici voda šo šlja z see ozačava vode šeja šeja spaseja spasej a oje lju z cve. cve. Hs je sea zvoše vh voda čse ee jevađelj Sea je aođe saga uočše epos smbol je sv ea Mitri Ma se odo z see V. so ao KAMEN. n
U LA (v o) ascedecja pelaza a ovu oološu au. Spale sepece pazuju Sučevo eaje vjugave sepece smbouju mseozo Sepece Solomu ovog hama vodle su u sedj sed j dom dom eae budućos Ozs je »bog sepesepeca oje vode a ebo V so ao LESTVE SUNJ. pnc
v.
PE.
so s hebovma pema Flou jese delovaje mlos ad osva osva vaja zemh sva Flo ga jedačava s dvaaes mesec u god. Hebre tric
jedo od osam blaga smbolzovao svem ćupom
mk Kine tric
Sloboda eaja dagovoljo slueje smeos š Ljubljeje l pje ogu ozačava popuu ueos pošu Tagov sopala su pu oj ječove pešao (v. so ao OTISCI STOALA) Besopaos ao u slučaju bogova vae uazuje a esabos pame pamea. a. Zamea og og dugm udovma udovma p. bje bje eo EaO uazue uazu e a eleme ppn
aba azačava meeje vemea l odelja vemea Boasva oa pod ogama gječe ljude pazuju aeje ovosvesh s posojj aja casva maje uzoe pod so podee posojaja. Udaaje ogom o lo uazuje a emoću jaos smbo Hsovog so vog sadaja su s esve suđe bešava halja oce peao oplje mač leša čeć lov sub bč ova ua sa pupua pu pua halja umva oca čag dese seba a oopac poov pu lac cvea ua vavocve ma rn Hin tric
rn v
v PAVC U SU
oboj muš pcp podo falča muja ša odos muevos moć a Roj sea smbolzuje uzlaza a ebesom See pušee z lua pedsavljaju posledce spaa oje se e mogu opozva l poš. Kao �o su o dda mač sela je sola smbo oj pazuje sučae zae a abu je aa Sela oja pobja zmju pedsavlja sučae zae šo se pobjaju oz ame oblae pcpa vlage. Žg sele (lje) aza čava ajevsu svoju. gipt tric dve ušee sele a šu amblem su ej ao bogjeace r Apoloove sele su susu bu du ao blagovo ča zac oj mogu da budu oplod ao sauć šodljv Eosove sele su poboj ljubav hc Sce pobodeo se lom je sjedjeje. Sele su abu Djae ao sveos Home upobljava see ao smbole bola boleše oje bogov aočo Apolo odapju a juds Hin abu Rude Rud e boga zemje muje epogoda oj ubja ubj a judee voje jud voje pčjava pčjava bol bol eple eple al aa ođe doos plodos sceljujuću šu Abu Ide ao boga eba eba jeg jegove ove sele su su suča zac muje. Hin mučešvo paja l l ov ov a a su ambem sv Edmuda sv Eg dja sv. Hse Hse sv Sebas Sebasjaa jaa sv. Ušule In in suča zac Ilm sdba azaa Boja oja se jegove ep az epjae jaelje lje Mi tri amblem Me ao boga sveos. mniti sela s om pedsavlja pčj le a ebu pevazlaeje zemaljsog saja r
rc žn
v v.
EA PSG
Osa svea veaa osa oja i azdvaja spaja ebo zemlju zemlju oja h asavja as avja sjed sjed je obedo sedše svea omfa! Smbola
b
158
Sta čote Sta čote Stj
stavlja i stabilnost, pojam stamenitosti i, prema Fonu, ideju o Bogu koji je stamenit i koji je sta bilnost nasuprot ljudskoj nestalnosti Stub ta kođe de sveto ili štovano nad mirsko ili obično. Stub vatre ili dma d ma naznačava prisutnost božan stva Slomljen stub je smt smtnost Stub s ljudskom glavom na vrhu ukazuje na međaš ili mu Stubovi s golubovima na vrhu označavaju veliku majku i osobito, dodonsku boginju pro ročicu Stub s delfinom prikazuje kombinaciju muške i ženske moći; ljubav Iinsul, vaseljen sk stub Saksonaca zatorio je Karlo Veliki Dva stuba često jedan c a dugi beo ili ra spolućen stub simbolizuju svekoliku bipolar nost; dual vid datog božanstva ili dvopolne, odnosno androgine bogove; drvo života i vo poznanja ili smti komplementae suprotnosti u manifestnoj dualnosti te njo ravnotežu i prenje u sadejstvu Stub na desnoj strani je beo muški dok je stub na levoj c, ženski, a takođe simbolizuju vreme i prostor; dovnu i svetovnu vlast jake i slabe prenje i rrešenje kretanje naviše i naniže razum i ve; moć i sobodu; voljU i zakon itd kao i da svaka sia ima za po stulat otpor svaka svetlost senku svaki konveks konkavu Dva stuba predstavljaju i oslonac neba pa stoga obrazuju nebeske vratnice nužni prolazak u ham ili crkvu ta prolaz između dva stuba predočava stupanje u nov život odnosno u jedan dg svet ili u večnost; na taj način ima enčku smboliku s vratima i vratnicama Dvojni stubov takođe osikavaju nebesne bi zance (v BLZANCI) i povezan su s aohooma (v ZBWA). U slučaju tri stuba srednji simbolizuje ili uravnotežnost i sjedinjujuću silu ili ako mu se na vrhu nalazi kuna predstavlja najizravniji put ka prosvetljenju ili u nebesno carstvo no čovek može krenuti tim putem jedino kada su dve strane ove duade dobro i zlo izmirene u svetu i u njemu samom T stuba su i anikonični simbol velike majke kao lunae boginje i triju Mesečevih faza Takođe predstavljaju mudrost, lepotu snagu ili mudost i moć, s dobotom kao njihovim Ujediniteljem Ćetir stuba podupi zemlju na četiri strane sveta Bstčka ta ja ognjeni stub je anikonični pkaz Bude. Eg atska džed-stub je simbolizovao Ozirsovo usksnuće i njegovu hptenjaču kao drvo osu, a ona označava stabilnost Gčkomska aniko nčni simbol evsa/Jupitera Dva stuba su po svećena evsu na gori Likeju a takođe naznača vaju Qioskure Ti stuba su veika boginja i Me sečeve faze Heejska stup od ognja i stup od oblaka označavali su Božju pisutnost, održa teljsku moć Božju Dva stuba Solumunovog hrama behu voas i jahin snaga i stabilnost » U
stub nije mogao da potone drugi da sagori U kabalzu, tri stuba predstavljaju mudost, snagu i lepotu Stub može da bude anikoničn prikaz Jahvea i Avrama Hka u hramu je stub s un unom om na vrhu arhitektons arhitektonski ki simbo sim bo naj všee tačke i najizra vš najizravniji vniji je put duhovnog duhovnog uzlaska ali jedino mogućan za one koji uzlaze iz i z središta, savladavši dualnost i budući kadi da uzađu z nuaje tame u višnju svetlost Hšćaska kao hebrejska Isamska Stub pravednik je poz nje Boga (Kur'an Pet stubova islama su dvodelna veroispovedna izjava kanonska moli tva pet pua dnevno; ramazanski post desetak; hodočašće u Meku Keska uspravnost; put Stubov carske palate označavaju podšku koju neževi daju ca. Mtačka: dvojn stubovi su kautopat pat bik bik i sko skorp rpion ion,, ohoo, kat i kauto svetlost i tama itd Patoska laton govori o ozarenom stubu nebesa okenom s osam sfera različnih boja Smeskosemtska drveni stub odnosno stablo, anikonično je obličje semitske Aštorete ili Astarte. Stub s lavljom glavom na vrhu simbolizuje Nergala i solaran je; sa šiljkom džide navrhu Marduka i soaran e s ovnuskom glavom na vrhu, Ea-Oana Stub je svetska kičma ii osa Tostubna laa simbolika jav lja se u Fenikiji Fenikiji i osobi osobito, to, u Kartagi Taostčka tao put Doktna; prosvetljenje; niva na Kvadat ili kocka osnove presavlja zemlu, svaka razina je jedna ravan postojanj postojanja, a, k kug ug ku bea su nebesa. Takoe je simbol pet djanibuda djani buda kao vidova apsolutnog i kao petostkog vida čovekovog (v BROJI Pet) ršak ili šiljak na najvem delu kubeta je osa sveta i središe sveta, svet a, a niz prstenova na šiljku naznačava svetove koji se dižu jedan nad drugim Islamska Kuba ima isti oblik i istu simboliku rai postojja sto tako TĆAK TĆAK Spa, črte
(v to; stepeni u hijerar hjskom svetu i saobraćaj zmu th spena ili razina; zajedništvo neba i zemlje prevazilaženje mirskog prostora i stupanje u sveti Stupnji na više do oltara li prestol prestolaa simbolizuju sveštenika sveštenika,, kraja ili vladara, koji poseduje nebesko ovlaš ćenje ili mandat manda t za uzlaženje uz uz stupnje što vode na nebo Bstčka taa sedam stupanja Budinih predstavlja uspinjanje uz sedam vase ljenskih ljensk ih stadijuma sedam planetnih nebesa što znači prevazilaženje vemena i prostora kao i dosezanje dose zanje središta na seom nebu najvišeg stanja Egatska Ozis je bog sepenica koje vode na nebo; devet stupanja naviše do njegovog prestola su dani staroegipćanske nedelje, a četr naest predsavlja dane Mesečevog punog rasta
Stpji
UZLAENJE
15
Sdov Sdo v - Sne
sunce, mju oganj; takođe sunce na izlasku u zenitu i na zalasku zemlju vduh i nebo tr stupnja kojima je on zadobio vlast nad semi rom. Indjanska: meseci su stupnji godine«M godine« M tračka: sedam stupanja od različitih metala koji odgovaraju glavnim planetaa sedam je stepena inicijantovog uzaženja Parska: tri stupnja na olta naznačavaju tri stepena inici jacije Smerska: stupnji zigurat ili svetu planinu predstavljaju sedam nebesa i beu ra zličnih simbolični boja Sdovi Univerzalan žensi simbol utroba ve
like majke; sklonšte; zaštita očuv očuvje je ran raniivo plodost; sud takođe predstavlja nutrinu i unu trašnje vrenosti V isto tako ZARAAemjska ZARA Aemjska tradca hermetički sud sadži suprotnosti prima i hani ono što treba prbraziti. Majan ska oboren sud je atribut Iksel kao boginje me secaa i povo sec povodanj danja a Spo U alhemiji duh »vatra što ne gori«;
muški ognjeni princip suvoća tvr tvrdoća doća objedi njenje kruto i teorijsko znje Spor fiksi ra« volatlnu ZIVU (v to) i iziskuje međudej stvo s njom kao drugom generatvnom silom jer ostje ogričen i neplodonosan dok ga živa ne rastoči u žvo razumevanje čime se on oslobađa ogričenj Sumpor i žva su dve osnovne gene gene rativne sile svemira koje, delujući jedna na dugu postaju volatine duh U hrišćanstvu je sumrr povezan s paklom i Đavolom V isto tako sum SO
a m kanelab pg menuma pe n e. knj ak e mb emlje neba pen u stuhom k temen aaja jenjue.
Sk Neizvesnost; ambivalentnost; predeo
izmu dva stanja pražn simbol; zapadna svet lost; okončanje živo te konac jednog i početak drugog ciklusa Sne Vrhovna valjenska moć svevideće bo
žanstvo i njegova moć teofanija nepomično biće; srce vaseljene središte bića i intuitivnog zanja inteligencija sveta« Makrobije) pro svetljenje oko sveta i oko dana; nepokoreno; slava sjaj pravda kaljevsko dostojstvo. "Ono je vidljiva vidljiva slika božanske dobr dobrote ote trans trans cendentan arhetip svetlosti« (Dionizije) »Da slži kao simbol Boga nijeda vdljiva stvar na celom setu nije dostojja od Sunca koje obas java vidljivom svelošću najpre smo sebe pa onda sva nebesna i ovozemaljska tela (Dante) Tradicionao Tradici onao se pravi razlika razli ka zmeđu vidljivog i nevdljivog senzibilnog i inteligiblnog spoljaš njeg i utrašnjeg sca U većini tradicija Sunce je iverzal otac a Mesec majka sa značajm izuzetkom indijan ske maorske tevtonske okeanijske i japanske simbolike, gde je mesec muška a sunce ženska moć Sunce i iša su osnove oplujuće sile pa
Tablca knatm pmm eka p ne e bele kak alnk laa Nauapal-a k u ubkm pštanu ka akatg kluta mba Sčevog pua, pn uemelue am Sunca
Suce
otud ženik u svojstvu boga sunca i nevesta u svojst boginje eseca otac nebo i aka zelja. Sano izlaze izlazeći ći i zaaze z aazeći ći a i za to što što u zaci og da budu životvoi il zatoi, sunce sibolizje i život i srt, kao i obnovu žvota posstv s stvo o sti Polećno sunce je sol vcus Sunčani kolut iz kojeg teku lazevi vode pred stavja kobinaciju sunca i vode, toplote i vlažnosti nužnu za sve živo Zrakasto suncu i za kasto scu zajed zajednička nička je sibolika sib olika sredša kao boravištu obasjanja i inteligencije Sunce u su kobu sa zijo pikazuje svetlost u ratu protiv tae i nebeske nebe ske oći u atu potiv potiv htoničnih. Mi rujuće sunce je bezveenost večno sada uc stas; obasjanje; izaknuće vreenu i olu po stojanja. Skupa, sunce i ec prikazuju ušku i žensku oć u svezi Sunčevi siboli su točak u obrtanu kolut, kug s tačko u sedištu, začan kug, kukasti krst pavi ili alasasi zraci, koji pedstavjaju i sunčanu svetost i sunčanu toplotu, svetleća kola s bogovia sunca koji teaju belce ii žutae, odnosno u solani lađaa prelaze s jedne stane sveta na drugu zračeće lice lice oko čovek od bronze, pauk u sedštu paučine čiji se zraci pužaju u svi pavca, solae ptice ii život nje np oao jastreb labud feniks petao petao lav, ovan beac il žutalj zija s kriia ili perjani co kneski za. Belo sunce je povezano sa so a životinjaa, ai sol ge e u vezi sa zjo i htonični oćia U ovački civilizacijaa suce je veliki lovac Sunce se se ponekad prikazuje kao plod na dvetu života. Kada je soao božanstvo uško sunce je predstavljeno desni oko, kada je žensko, evi. Sunčevi ći« su krajevskog roda, oaploćeni bogovi V. isto tako KOLU. Ačka adcja u neki peenia sunce j ženska oć ajka eđu Bušania je vrhono božanstvo. Alhemjska so je inteekt. So i lua su zlato i srebo kaj kraljica duša i teo, itd. Sol ge je pma mae a Planet Planetni ni zak Snca Snc a g s ačko u sedišsedištu sibol je dovšenosti velkog dela Astečka čis duh vazdh Kecalkoa; oao predočava snce na izasku i nebeskost a tiga, ili oao oao u padu, sunce je na zalasku i zeajskost. Zija s peanico je solana Aseci i Inke behu »sun čeći« A stoo gja život životnost; ovapoćeni kaakte datog pojedinca sce i njegove žudnje udstčka Budina setlost Buda Sunce g patska snce na izlasku je Hor, pri čeu je Ra zen a Ozis snce na zalasku. Desno oko je sunce a evo esec Hor u sukobu sa Seto kao zijo Apop jeste solaa oć u a atu tu s ao ati a ti sunčani kout je solaa oć Raa i Atona te životna obnova. Gčka sunce je oko Zevsovo.
60
srce a Mesec jeta svea. Hebejska: božanska volja i vođstvo. Hemetčka »Su »Sunce nce je slika slika stvoitljeva« Hdka »božanski životvoac« a c« oko Varunino; Inda je soaran i savlađuje zajaa haosa i tae Vrt iva je akođe zaj akođe sunce, a zraci su u tvoa šakti, koja svetu donosi život Sunce predstavja svetska vraa u znanje, u bestnost rogubo do s tri sunca prikazuje triurti Do s dvanaest su naca naznačava Aditje, znakove Zodijaka i e se u godini Oh dvanaest oblika sunca pojavće se istoveeno na kaju ciklusa anifesta cije kao jedan Hšćaska Bog otac, vladar i odatel sveira, koji zači svetlost i ljubav; His H istt sunce pravde« logos; božanska encija u čoveku. Sunce i esec prikazani u prizo aspeća predstavljaju dve prirode Hstove i pri odne oći u odavanju pošte gospoda sveia Sunce je boravište ahanđea Mihaia a Mesec ahanđela Gavila. Sv. Toa Akvinski oslkava se sunce na guda djaska univer zaln duh, sce neba U neki pleenia Sunce postaje ženski pincip ajka u drugia se Snce i Mesec prkazuju prkazuju kao už i žena ii brat b rat i sesta sest a SUEV SU EV PLES v. to) jedan jedan je od najznačajnijh ituala kaska sunce je prikazivano u judsko običju s ice u idu začećeg kolta l ta d zata zata i bi bi »preda »predak« k« aska oko Or uzdovo »Ko štuje Snce, bestno, bleštavo, brzoato . . . šuje Ouzda Ouzda štuje arhanđele, arhanđele, štuje (jaše jaše Klati sučani kolut ta dušu svoju« ( kođe prikazuje Ouzda ii Ahua Mazdu slamska: oko Aaha, svevidećeg, sveznaućeg. Sunce je odraz sunca sunca s onu stranu stranu vela« (Ru (Rui) i).. Scee svi Sc svira ra i znak Boži na nebe nebesia sia i zej zej i « . apaska Sunce je žena i gujinje božanstvo Aaterasu ona što poseduje veliko sunce«, koja se odla iz i z Izanagjevog Izanagjevog evog evog oka i od koje ikado tvrdi da vodi poeklo kao sunce na zlasku. Able apana Kelska ženska oć Keska jan jang g veliki uški uški princip« princip« nebesa nebesa oko dana aktivna sia koja opođuje zelju oć. Sunce je jedan od dvaaes siboa siboa oći. Deset sunaca na drvetu naznačavaju kraj cikusa Petao i tronog »cveni« gavran žive na Suncu, p eu t noge predsavjaju p predsavjaju sunc suncee na izasku, iza sku, u pne i na zalasku. Maoska Sunc Suncee i Mesec su oči neba Mtačka ita je bog sunca So, nje gova kvadga kvadga i Kaut obično se pkazuje zdesna a Luna i Kau Kauop opat at seva seva Okeajska Sunce je najčešće sveajka, dok je Mesec otac, a zvezde deca u neki krajevia Sunce i Mesec su deca pog čoveka i žene. Sunce je »velika očna jabu čica«« . Ptagoejska det sunaca su cikično sačica vršenstvo Platoska Istočn Istočnik ik vid vidlji ljivost vostii . . rađanja te haniva i asta« (Dža (Džava va . Sunčeva
Sucoba - Sve Sveaa
suna je pkazan kao lep mlad l, ponekad, kako se sakog dana zoa aa ume; u sloenskoj smbolc Sce esec mogu mogu uzajamno � menjat pol. S merskosmtska bogo sunca Šamaš Ašu pedstaljen su klatm sunčanm kolutom Taostčka sunce je janško elka elka ne ne besk bes k mo mo skup skupa, a, sun sunce ce mes mesec ec smbol zuju natpodno be sekolku začnost Tvto ska Sunce je žensko majka a es otac Sncba
OBRN
Obožaanje zaluenost, je opsk pat Sunce pošto stalno menja položaj, nepouzdanost je lažno gatsto Gčk sbo Kltje koja se petaa u suncoket kada je s pezenjem odbje Apolon, bog sunca Able Dafnn U mtazmu atbut boga sunca te U neskoj smbolc pdstlja dugoečnost ma magjske o
Sncke
a stk sn n usponu simboliovao va pi s frsk frsk u Toiua Toiuakau kau oao va
O zmskom suncostaju suncostaju elka majka majka nebeska ca caca ca aa a a sna setot setot Dea Dea je donela, setlost jača Smrt uskrsue uskrsue Ozsoo Ozsoo uk azuje u nadu a Vgo se aa aa na ese se ukazuje stoku. aua coe, zmsk sucostaj, u Kapkousu, pedstalja ata bogoa smbol uj sune ulaak astuu o Letnj sunco staj u Kance aua e peds pedstalj taljaa » »ata ata ljud slazak je opdajua mo sunca
Snca
egeneacja sunca sun ca sega stoenog stoenog sjednjenje s solao mo. Ožljaanje zamanje plesa naznačaaju aj smaj sunca, sun ca, faze dsanja udaanje damaa ža sunčeog plesa je mago mu njenh dadeset osam kolaca (čet i seda su set boje) pkazuju a mesec, a sak kolac pedstalja po nešto u stoenom setu kg kolaca označaa ča stoen set, a sedšno do je seto sedše Snče pe Iaska traa:
Sa
pncp Saka
Sola ognjen, ztn, mušk . K KRS
Setlost u tam žota obasjanje žotoea mo sunca takoe nezesnost žota, koj se lako gas; ščežljost See zapaljene o sm obasjaaju njenu tamu pedstaljaju seost u uduem setu zastupljene su u kat lčkm en orjenanh pogebnh obeda Hebeska traca mojsjesk sedmokak senjak menoa, ukazuje na prsusto Božje loj an žšc su poseen Jaheu); po jednoj hSea
Rdak pikz His ko Heija Rdak Heij a boga nc vrovano iz doba Kotinovog i s isti i abui abui koji se dau iti i Solu koji u ppi ppia a viori pa pa ci i glav glav
dam žižk ebjsk meore simbol su Suca ec i gni net koji sijju u m os i živoe eiesnosti kao u
ka ka a a
lji sedam zvezda Velikog Medveda sedam cklusa li sla u svetu Prema Filonu menoa predstavlja delovanje milosti za sve nebesne stvar U kabalizmu su tr sveće ili svećnjaka mudost, snaga lepota. Hšćaka božanska svetlost što sija u svetu; Hst kao vdelo sveta duovna radost Hrst ustao iz mrtvih u svetlosti svetlosti preobaženja; bogobojažljivi osvetljeni ljubav lj. Sveće s obe strane krsta na oltau duaIna su poda Hstova, ljudska i božanska U istočnom pravoslavnom hrišćanstvu tr spojene sveće prikauju sv Trojicu, a dve spojene dual nu podu Hstovu V sto tako USKRŠNJA SVEĆA Svka Život; svetlost božanske priode be
stnost mudost intelekt; vođstvo; zvezde; takođe život pojedinca u njegovoj prolaznosti doba dela, asipanje svetlosti po tam sećanje Sedam žižaka u hšćanstvu su sedam daova Duhovh Svetiljka je amblem sv Agate sv B gite, sv. Genoveve, sv Gudule, sv ltrude, sv Huga, sv Lucije, sv. Nila Svetiljke na oltarima ukazuju na svetlost prsustva božanske prode; prode; mogu se takođe upotrebt kao zamena za sunce u kultu sunca sunc a il il vat vat e U hinduzu hinduzu ulje za sve sve tljku je okean odanost, fitlj zemlja um a plamen ljubav. Sves Manifestacija božanstvenost; stva
ranje vaseljene logos univezaln pricip u ma nifestacij praiskonski ntelekt žvot istina obasjj anje obas anje;; gnoza; neposred neposredno no saznanje; ne le sno nus; zvor zvoršte šte dobrot Zračnost Zračnost simbol simboli i zje nov život ž ivot od odgovarajućeg odgovarajućeg božanstva; ona je pvostvoeno; moć odagnavanja zla sl tame slava; slav a; sjaj adost Obasjanje prenosi nat nat pirodne moći ili je njihov ishod. Svetlost je povezana s kišom u simbolc spuštanja nebeskh blagotvonih uticaja. Doživljaj svetlosti je susret s konačnom stvanošću. Svetlost je u vezi s po četkom čet kom i krajem kraje m postojala postoja la je u zlatno doba doba tama se spustla pilikom p ilikom pada p ada u greh, a ponov ponovm m dospevanjem u aj vaspostavlja se praiskonska svetlost dosegnuti svetost znači stići u sedšte Svetlost tama su dualni vdov velke majke život i ljubav, smt sahrana, stvaanje i zatianje. Sunčeva svetlost predstavlja neposedno naje, nasupot posrednom il analitičkom lunaom znanju. Praznik sveaa, početkom fe baa kada su zublje i sveće nošene u povorci, imao je za svrhu zaštitu od kuge, gladi i zemljo tesa hišćanstvo ga je kasnije usvojilo kao Svećnicu Svetlost smbolizuju zrac, bilo pavi il talasast sunčani kolut, odnosno nimb pava linija je obično svetlost, a talasasta je toplota svetlost i toplota su s u smbolički komplementane
�
znaje postovećenje s budom; tanscendencija svea i uslovljenog bića Jasna svetlost je konačna stvaost; čisto biće; bezbojna i bezobčna paznna Pljava svea naznačavaju oblkovni život sle smi i ponvno rađanje u pojavni svet Svetla p obožavnju su svetla tiju svetova Gčkka: Zevs Zevs/Jupi /Jupiter, ter, ve drina« »bog vedrog neba Svetla su nošena za eleuznskh obeda posvenih Demetinom ta ganju za Korom i povratku proleća Hbjka kabaza en sof »bezgančna svetlost Hduka sopstvo atman; stvaanje vaseljene »rodna moć« duovnost; mudost svetost; ma nfestacija Kišne gospodara svetlosti Ha ka Hst, »vidjelo svjetu«, otac svjetlost, u kojega nema promjenjvanja ni mijenjanja vi djela i mraka (Jak 1 7 Deva Maija je »svet lonoša« po svom snu a Praznk svetala je usvo jen i prlagođen kao Sretenje Svećnce a ka čisto biće čst duh. U zooastizmu moć istine je svetlost svetlost kao Ouzd il ua Mazda, gospodar svetlosti, protivstavljen ta Ahr mana ili Anga Manjua, gospodara laži Posve ćena magma : : bleštava svetlost svetlost Aa Aaha ha koji obasjava svet; čisto biće nebesa vazduh manifestacija božanskog znanja, veličanstva i lepote; intelekt; reč; božansko me Nu Tkač občj je nosilac svetlosti. Alah je svetlost ne besa zemlje« (Kur'an) Kka Bdžit je imala svetkovn svetk ovnuu svetlosti početkom početkom febuaa, febu aa, kada su oko ža paljene sveće Kka janška nebeska moć U kneskim manhejsk m tekstovima Vaman je svetlost mudosti i usrdna svetlost aka sveta u svojstvu svetosnog plamena ačka tao; nebeska svetlost; manfestacja nebća; jedinstvo. Svok v. N Svna Prasac je simbol plodnosti, pa otud be
rićet, ali i proždrljivost, pohlepa požuda, gnev i neobuzdana strast te nečsto Kmača je povezana s velikom majkom ima lunau, nebesku i smboliku plodnosti. Budčka adca u sre dištu kola postojanja prasac pedstavlja nezna nje pohlepu jedan je od tri stvora koja prkazuju gehe što vezuju čoveka za svet iluije za čul i ponovno ađanje. U tibetskom budizmu dijamn dija mntska tska ili il i adamantna adama ntna kmača je Vadžr Vadžravaavaahi, veka majka i nebeska kaljca gpaka posvećena zid kao velikoj majci, i Besu, ali može da bude bud e i zlotvoa zlotvoa u svojs svojstvu tvu Seta u tifonskom vdu Gčka svinje su bile simbol Eleuzine i žvovane Cee i Demeti kao bognjama pldnosti Kača je posvećena Diktinskom Zevsu, Zev su, koga je dojila kmača Hbjka: nečisto zabanjena hrana Hdka adamantna krma-
1 še žvoa, podnos Hćnsk Soona poždljvos čulnos Ambem sv. Anonja umana koj e svladao demona poždjvos njnsk lunaa omovna žvonja daž donoša slsk nečso zabanjena hana. bonjaa kmača, saa beua beua Ked esk bonj ven velka je majka akođe Feja sjakavca«, kao Mesec plodnos. Pasac je bu Meneno na, opskbelja napodnom hanom u vdu pasaca, koj su svako dana klan, jeden jeden novo se pojavjva. nesk: pasac označava neppomjenu podu, hepnu zaađenu al kosnu oplodnu kada se ppom. Okenj sk kmača je lunana podnos Rsk sv nje su žvovane su kao bou aasva a Tel Cee u ve ževe ueskse sk abu Rmon Tjaa bonja vekh majk. Ponekad zjednačena s duševnom mukom emonalnm kajnosma gjsk j abu Kben čksk: am blem Euepn abu sena u svojsvu zavo đenja emocja. Hnusk šnna svala je " las vnos šo vče onma koj boave u ve menu« nesk amblem Han Sjancua jedno od osam aosčkh enja besmnka, sm bolzuje hamoj hamoj Saa
l -
U o a lraa e ba bo zobo roe roe o oža ož ožrlj rlje e elke ajke oa raeća laa laa o erao erao z lej a e e eoao eoao je ba o o rkaz e boe
Svc budzmu oslkava pko znanje koje
nje kado da osvel amu
Sv čenos; znanje odvjanje voa zna
nja; polaženje vemena opse žvoa; svak zakona usud usčk odvjane zakona svak eksova su Egpsk zna nje; povezan s papusm kao amblemom Donje Epa čk: abu Eskulapja kao medcn ske učenos Hćnsk kja žvoa Svak sa sedam pečaa koj nko ne može da poča, ma zajednčku smbolku s ablcama usuda Svak je abu sv Jakova Saje, a povezan je s sajom, Jeemjom osalm poocma poocma nesk duovečnos; znaašvo Sd Suseše neba zemlje; ulaz u več
žvo nebo
Hćnsk j Đavo; aspu snos ašna. nesk pca adosnca« doba sea Kešanje svake označava dobe la pspeće osju. Pod dnasjom Manču akođe je pedsavjaa casku vladavnu Sraka
Čer re Krše a ooj oj lr
Ša Šaka/ruka
Š Kraljevska životna igra; sukob imeđu duhovni moći svetos i tame imeđu deva i asu anđela anđ ela i demona demona,, oj ojii se bore bore za gospodar svoo nad svetom; postojan sv postojanje je ao popršte Jotiv Jotiv nih moći i sila manifestacija i ponona apsorp cija. Ca i bela, ili cena i bela šahovsa tabla simbolizuje naizmenično delovanje teže syih osnovnh dualiteta i komplementara u maie stacji, negativno i pozitivno noć i dan Sunce i Mesec; muko i žensko mutnost i jasnost svet lost i mča Meseca vreme i prostor itd. a i ukrteni obrazac živo oji oscilira između do brog i rđavog sreće i nesreće Šezdeset četir polja su mandala Šive u preobražujućem idu i temelje se na četvorostrukoj simbolic x osnoog oblika hrama ili rada koja nazna čava vaseljenu u svim njenim mogućnostima skupa sa silama oje deluju delu ju u svemiu i u čoveu; stoga podrazumeva vaseljensko savrenstvo In dijska užna šahovska tabla predočava beso načnost i olo rađanja i smi; svaka partija je jedna epoha a odlaganje figura simbol je raz doblja nemanifestacije Kretanje figura je ostva rivanje svh manifestacioni mogućnosti u ovom sveu i čoveu pojedcu. Izbor kretanja je slo ban, ali njime se poreće neizbežan niz posle dica on uljučuje ulj učuje i slobodnu voljU i usud; duh je istna i u njemu je čove ' slobodan van njega je rob usuda Kraj je Sunce Sun ce srce srce;; sile zakona zakona i reda reda od mu mu je ograničen manifestacijom Krajia ili vezir jeste duh, slobodan hodac Mesec Bisk [lovac], ili slon predstavlja vladare duhovnog sveta i hod mu se zasniva na trouglu ketanje po belim poljima naznačava intelektualni pozi tivn put a po cvenim ili cim pobožni put ia egatia; djagonalno retanje označava egzi stencijalno i ženso i pod vladom je upitera k ola svetovna svetovna je vlast vladari Rk [top kula ili kola ovogg sveta ovo sveta hod mu j e zasno zasnovan van na kvadratu kvadratu oji sim si mje mateju i zemju, do retanje po osi, prekoačivanje boja naznačava muževno i mušo i pod vladom je Satua Vitez [saač inicijant sli se inteletuam i pobožnim putem ali bez duhovne moći; so ao vitezov h predstavlja sok intuicije a i lev stzu z nesena je i hpoteza o njegovoj vojničkoj i vite šoj povezanosti s inicijacijsim redovima hra moia itd i da je on »LALAC" v to ili vtez lutalica«; pod vladom je Msa Pii su običan čovek i pokušavaju da pru tablu tab lu pre preoo sedam stepena stepena inicijaci inici jacije, je, da bi dospeli do osmog osmog polja e ee e inicijantove Domoć Domoćii se osmog osmog stanja znači novo zadobiti raj, posti ostvarenje prosvetljenje postati slobodan hodac Pioni su pod vladom Venere i Merkura, ljubavnog para
4 je užasni rok, s ojim se sreće Simbad ali je to i reč za kola pa otud pravolnijski hod Biskup panski pan ski e a arapski ai slon) javlja se ao slon npr od istočnjačkih figura; umesto kra ljice slui savetnik oji se mogao dijagonalno retati za po jedno jedn o polje mada je j e u pom potezu mogao sočiti na treće bilo dijagonalno ili pra voliijsi Ćoserov ers arapsi aiza). Broj polja na tabli iznosio je od 64 do 100, a dvostua parija igra se na tabli tab li od 6 x 2 polja Glani ili velii ah igrao se na tabli od 44 polja s 2 igura i 1 piona d o kralja kralja j e stajao stajao grion grion pa aždaja žiaa jednorog lav ro aka/ka edan od simboliči simboliči najizrajniji najizrajnij i
delova tela Prema Arstotelu rua je oruđe nad oruđima Kvintilijan aže da se za rue gotovo može reći da govore Zar se njima ne slu žimo ad ražimo obećavamo pozivamo otpu tamo, pretimo, molimo izražavamo odvratnost ili strah pitamo ili porčemo? Zar se njima ne služimo da poažemo radost tugu olevanje prianje poajanje meru oličinu broj i vreme Zar one nemaju mo da uzbude i zabrane vreme da izraze obravan obravanje, je, čuđenje stid Rue oz načavaju moć snagu proviđenje blagoslov Božja rua je božansa moć prenošenje duha ztita; pravda elia a priazuje vrovnu moć Boga Rua otura zlo i nepriie Simbo lični položaji ruku su: a gdim potinje nost stav sluge ili roba skjee sjedinje nje mistično venčanje prjateljstvo podaniča veost rekrštee počina neporetnost a čima stid groza krš kršee ee a zgbima zgbima vezivanje ii vezanost ee prenos moć i milosti ili isceljenje a a žrtva ee darežljivost irokogudost pravda sega esi pretnja agresija isee bla goslov zatita dobrodošlica đim jemstvo sluenja desna rua jemči životnim prncipom sastajee nezatićenost, potčinjenost vazala sasta pred suverenom podrenost neodljivost pozdrav podaniča vernost jeda a dgj s dama aie meditacija primljivost jeda digta obožavanje, bogotovanje molitva; podravljanje zapanjenost; groza ta kee primanje k priman je pitičuće moć moćii s dam s sja ja blagoslov božansa mlost i naklonost be digte moljenje slabost; drazuevaju nezna ne znanje nje zavisnost predaju taođe prizivanje i molitva esea gai mišljenje, bga Ma hanje om obrazuje krst ili ank zaveta, jem stvo pranje ruku naznačava nevnost očićenje odbijanje vice; ršenje u je preomea ucveljenost ili jadiovje Dna uka je moćna a« drži podig
aa/ka
165 njati u njinu nji nu verovnost verovnost.. va ka je pasivni vid vid moći, primljivost često je povena s krađom i varjem Šaka s tri prsta ih)osakaćena šaka prkazuje Mesečeve fe; s i�pruženim prstima produže nim u sunčane zrake je životodava moć s nebesa ili neba Ruka što se pomalja z oblaka nazna čava božansku moć i obdarenja kao i veličan stvo Talismanska šaka likana s okom i dru gim simbolima moći predočava vdovitt i psi čku moć koju podaje Bdtika tadica Buna ruka je zaštita s dlanom navše pred stavlja bezgranično davanje; u budstičkoj iko nografiji Budina desna ka dodije zemlju prkazujući prka zujući njegov gospodatvo gospodatvo nad njom po vajući zemlju za svedoka ona je aktivni pol Leva mu je rua u kojoj dž zdelu za milostinju ili koju okreće naviše prmljivost i predavanj pasiv pol U budizmu i nduizmu mda je manuelno izražavanje žanski žanski moći moći i celo celovt vt jezik simbolični ložaja i pokreta ku pre vše brojni da bi se posebno navodli no u uo bičajenim prkazima podiuta desna ruka je nestrašivost ili s dlanom okrenutim navše da vanje šaka uz šaku s dlanovima krenutim na vše ili na ilu ukazuje na meditaciju i primlji vost; šaka uz šaku ispred srca je jedinstvo mu drosti i metoda Šaka s okom na dlanu nazna čava pomažuću ku sažaljenja i mudrosti koja nje slepa nego kadra za razlučivanje Egipatka »mika a« prkazuje sjedinjenje vatre i vode muškog i ženskog Gka palac kažiprst i sredji prst votivne ruke Sabazijeve su ispže ni a domali i mali povjeni coto i na njoj su šišarka guja krst mečev s kaducej gušter sekti Razne su ipoeze Q njenom značen značenju ju:: da je pomažu ća ka tog boga odosno zaštita is celjenje i blagoslov da su tri prsta trijada ili muško trojstvo ili da je ona tek talisman i apo tropejon Heeka Božja ruka je »desna strana prjestola veličine na visini Hidka od Šiv n ruku uzdignuta je mr i zaštita spuštena okrenua prema stopalu prazUje oslobođenje udaranje u bubanj je tvoi čin a plamen u ci nnačava zator sveta ognjem Hriaka moć i silna Božja Ruka koja javlja iz oblaka je u rišćanskoj umetnosti prisutnost i moć Boga oca ona ponekad pušta goluba Svetog Svetog da dignuta ka s danom spolja jeste blagoslov božanska milost i nakonost s podgnuta tri pta ozačava sv Trojicu; kada je cela ruka po dignuta palac simbolizuje Oca kažipt Svetog dua srednji prst Hsta a domali i mali dve pr rode Hstove Polaganje ruku pri zmanju je prenošenje Da moći i milost Ruka s vrećom novca predstavlja Judu Iskarotskog amka rena ka označava blagosiljje oboža
_
' \. '.
"
:.:
' . .
;
I
Š ue uu me ek e smb pe snnh snn h pps sl slm m ispene ere mlt hašće ps i msrđe
166
akal kae veke kodušnost Paa Pook Pook a pst pst su no nova va č t patoa patoa kažp kažpst st ospa Fatma sdn sdn pst nn muž Aa doma ma nhov snov Hasan Husn Ma pst takođ pdstava duhovn moan odk a svh pt su pt t mnh dom pt skh stuova. Keltska Luova »duačka uka smozu sunčan zak Kneska skopn uk su aonako nost podančka vnost skvan uku nazna čaa poštovan pkontost. Dsna uka anška snaa pdstava pdstava supotnost supotnost vo u čast sm u doa aa kada dsna posta vo nčka uka uka čast kao k ao ka s mačm Lva Lv a n ska sao počasna stana snaa snaa vod vod nasu zatou. Mandejska spaan uku na svčano stma smozu stnu vost. Manhejska tsn dsnom ukom označava spastsku moć ožanstva. Smeskosemtska uka atut vk mak kao k ao dažv davatk zašttn Na votvnu uku np. Saazvu čsto s naaz u S. Tolteka Humakova » duačka uka« pkazu sunčan zak
,
Na ooj panoj il'traiji hrićanna i muimana pri igranju ah" i X a umni j nai naio o ai ro potiajno ujio ono t ta igra imoi priauj: učjaanj i namtnj protini la na jnom jinom i ogranč ogrančnom nom popritu
Šaal Kada da vd danu noću smo patsko Anusa 'putonaaznka kčoa puta< pshopompa ko vod duš s ovo svta na ona takođ povzan s om. Anus s pkazu kao šaka sa šakaovom a vom. Bdstka tadca osoa oza u zu nsposon nspo sonaa da shvat damu Hndska kao st vožd šaka avanov pat Ka kao zato nu
ahtp po kom s avnau sva da odaa. Gka tadc t adca a s kuom atut an. Kne Fo Ha ča s ska: pavno ponašan. Atut Fo sta Nuua dž kvadatn uom skupa su on mušk žnsk pnp nsko-anška ha mona
Šar v. UG
Šbanje Amvantno uduć kako spaštan
Šaan apanska tada samuask amm
kazna tako ohan dsta Odno šan vaća muškau žvotnu snau Š an sužo za stvan đavoa z omađanh. omađ anh. V. sto tako KANDŽIJA
kao hast dostoanstvnost pomnost sa sudnom zdvost doa sća Takođ smozu uav kao homofonu č. Kneska knžvna uzotost stanost u o s tško ćama haost. Za šaana s v da stanošću »pskač zmavsk vatn posta zma pa studnt ko poož knžvn sp spt t šaan ko pskočo zmavsk vatn« vatn« Dvon šaan šaan označavau uavnčko sdnn.
Šaa Hanska tadca zo po sv. Avu stnu dan od čt vda đavoova Guva šaka pkazu šnk što zatvaau uš da n čuu as nauka č žvota.
Šar d sas sasana ana Heejska tada sdšt sva s svta vasna svtna nad svt nama pvašt šhn.
Šesar Npošna npstasna pavda sa vna ska kua sa sdšnom čkom zvoš zvoš tm žvota. sta s kvadatnm uomom odu an ops spavnos sakano
Šbal v. ANDŽJ.
Šblje Basomsk šk Pas uvzan u svžan čn »svžan žvota podnačn ž vot svzan u dnstvu.
Šmšr mšov žun uduć zmzn smtnost madost kpkost žvotnost np stanost.
Ššara (ova) Fčka odnost doa sća Atut Donsov nazv o »s Ba hovo hov o takođ amm amm Saza Saza Sapsa K K Ast Astat at u Bosu Atmd Atmd u Pamf. Pamf . Ba ššaka amm Afodtn Kupasta oava nos su nos s u sumsk sumsk pak p ak kav svštn Bast v da oova ššaka ča mau stu smoku smoku v vo oa a span zavon zavon što ć ć vk natvn tvo s.
Šare vele Sudna smt V sto ko M
1 67
Sk/k Sk/ k - Sta Staka ka
Na ovom paelu imskog hršćaskog sakofaga dva braa su sed njea, kao što be hu po ođeu u jedoj škojci žvoodavnog enskog
Školjke Žeki vodeni princip; univerzln mtic; rođenje; regenercij; život; jubv; brk; plodnost nlogij s stidnicom) Školjke mekušc su simbol Mesec i devičnstv O konhlijskoj škojki v KONHA. Budsčka tra dca v KON H. Grčkormska u pogrebnim obredim školjk oznčv uskrsnuće; tkođe ukzuje n putovnje preko mor; ko i n čulnu strst, budući d su joj dve pole sljubljne Amblem Aodite/Vene Aodite/Venere re izmork izmorkinje« inje« koj jše jše njkovskoj kpici i Boreje severc nduska tbst školjk (TurbneIla pym) je simbol Višnu ko vodenog pcip ršćanska vode krštenj (školjke se ponekd upotrebljvju z prsknje vodom); uskrsnuće pogrebn Jkovsk kpic nznčv hodočšće pobitno u svetinju sv Jkov u Komsteli, ksnije u m koju svetinju mblem sv Jkov Strijeg i sv Rok Kineska enski, jiski princip d je jnški; ugodn ivot n onom svetu dob seć Škropljenje Očišćenje; svetoć; isterivnje isterivnje zlih moći Šliva Hršćanska radcja: plod prikzuje ne zvsnost vernost Japanska: šljivn cvt je trijum f proe proeć ć nd zimom; triju trijuf f vrline vrline i hrbrosti nd teškoćm; brk sreć Do je smurjski mbem Kneska dugovnost; zim; epot čistot sposnik đci (nezrelo voće Pošto cve u zimu, sng izdlji izdljivost; vost; trijumf Šljiv bambus i r su »tri prjtelj zime«
moć utoritet dostojnstvenost; Štaka Mušk moć mgijsk m putovnje hodočšće; tkođe so
Sakaloglavi egpatk bog Anubis peuzma staane o mumiicaom eu pipemajuć se da dušu umog otpai u doji svet.
8
Ša aator atoral al aa
lai i osni simbo. Štaka ili štap je atbut svi dob pasia Bu Bud dstčka stčka tradca a zakon i ed simbol Budinog žezla tj njegovog učenja. Eg patska šaka i matilo su gavni atrbuti Oziisa kao sudje mtvi štaka s peom prikazuje dušu pi buđenju i atibut je Teuta li Logiosa Grkomska poklisaka štaka u vidu kadu ceja glavni je atibut Hemesa/Mekua Hn tadidka i spojene šipke u šaci vaišnavske tadicije simbolizuju ti stvaosti, i i gune, koje čine pojavni pojavni svet odnosno sveačko ili muačko muačk o upavjanje mišlju ečju delom Hrianska Hs kao dobr pas odočašće. Štaka s pstenovma naznačava biskupsku moć i autoritet šaka nošena ped velikodosojcima pikazuje dostojanstvo službe u levoj ci štaka označava kadinae nadbiskpe bisku opate i opatice. kadinae Hočasnička štaka je amblem sv Filipa Apo stoa sv Histofoa sv akova Staijeg, sv eonima sv. Jovana Ktitelja sv Ušule Puponosna štaka je ambem sv Eelede i sv osifa iz Amateje Oslonac ai i, po implikaciji om omost, ost, pa pa otud moalni nedostatak Staost posjak Grčkomska trada atibut Hefesta/Vulkana kao omog kovača, a i Satua Hranska ambem sv Antuna Pusnjaka i sv Romualda Islamska obazuje slova imena Ni, očuvateja, moćnoga Šap/pasoral Pastiski štap naznačava autoitet vođstvo suku vlast miosdnost veu i
arbut je svi dobri pastia Egpatska tradja: atbut Oziisa kao sudije mv i često ped savljen s mlatilom kao vovnom moći Egipat ski kaljevi beu pastii svog naoda i nošau štap kao skpta Grčka: atbut Poteja pastia okeanski stada Ofeja kao dobog pasta a i Apolona Talije Pana Agosa i Polifema Hranska Hist kao dob pasti apostolska štaka atibut biskupa kao pastia svog stada amblem sv Glgoja, sv. Silvesta sv. Zenona. Sumer skosemtska jedna od kaljevsk oznaka u Asiji i Vavilonu Š Očuvanje sklonieljska, zaštitnička žen
ska moć. Često Če sto je anikonični anikoni čni pkaz božanstva božanstva ii junaka. Štit u obliku osmice bio je atibut egi paske Nejt a nađen je u minojskoj civilizaciji U Gčkoj je štit u svojstvu zašite, bio ambem Aeja i amblem Atene kao i egda koja se nosia na teu dok se štit nosio u ci tit s kopljem simboizovao je inicijaciju kojom su epebo stupai u ed odasli Atibut peonifikovane čednosi V isto ako EGIDA
Šma Casvo psie i ženski prncip Mesto
ogledanja i nicijacije neznani pogbli i tame Supanje u mačnu šumu u začaanu šumu je pažni simbol stupanje duše u gibli neznanoga castvo smti ajne pe ii duon svet koji čovek moa da ponike da bi b i mu našao značenje. Takođe može da peavja pomanjkanje duovnog uvda i svelosti ljudski od u tmini zgubljen bez božanskog meenja. Povlačenje u šumu je simboična sm pe inicijacijskog pepoođaja traska domorodaka tradc zag gob obni život castvo sen senii mest mestoo inicijac ini cijacije ije ja za Ddka sunce i šuma su venčani kao muško i žensko svetost i tama Hnduska »šumski stanovnik je onaj ko je napustio aktivni svet adi života kontemplacije ko je »umo« ovom svetu. amanstka stanište duova.
T T (v to. ablca sud beleženje minul dela buduć-
nosti. Posedovanje tablica usuda podazumeva dostupnost ezoeičnog i magjskog znanja kojm aspoaže bog kalj i sveštenik Plotin izjednačava staženu tabicu s univezanom dušom dušo m Pogebna ii pedačka tabica je j e počivalište za dušu mvaca koja bi se inače izgubila, počela da luta i postaa zotvoa utvaa. Grkormska tradca tablica s upinim ime nom nepijatelja nepijatelja davala je moć nad njim n jim i služila za njegovo zabajavanje i omađijavanje U ofič kim gebnim obedima su na tablicama bile ispisane incijacijske fomule i invokaije one su takođe obezbeđivale vlast nad umima a blica je sa stilusom, atbut Kaliopin Hebrej ska ablice zakona su nalozi Božji. Heretčka smaagdna tablica odažava maokozam i mi kokozam: ko kozam: » Kako ozgo ozgo ako ako ozdo« ozdo« Najniže odgovaa najvišem najvišem osnovno jedinstvo svega u jednome Hranska: nebeske tablice sadže bu dućnost ljudskog oda Svitak sa sedam pečata, koji nko ne može da poita, označava abicu usuda Islam is pi Islamka: ka: rma materia na kojoj su ispi sani usud i božansk naumi . •Stažena tablica« postie se od neba do zemlje omogućavajući opštenje među njima načinjena od bisea ima jednu povšinu od od bina a ugu od smaagda, koje pedst pedstavjaju avjaju gonje i donje vode a s mastimasti lom simlizuje sve mogućnosti u manifestaciji Kneska: dostojsvenos dobo znamenje Ca je supg supguu daivao da ivao tabicom sa s a zom plodnosti. Zelena tablica od žada upotebjavana je kao simbol poleća na pniku poleća i pedsv jaa istok. Čekićasa tablica u kama caevim
169
Tk Tm Tk Tmjn jn
nje tabca usuda odaje sem magjske moć te donos sadaanju sa aosa za onee su omoge Maduku da sada Tjaat Ta on bce su zabeežena sudbna Nabu sumesk sa bogoa bogoa od tabce tab ce sudbne sudbne Adebaan je zezda od tabca što mu je zadatak zadatak bo da od uke bogoa donošene na njooj oećnoj skuštn zasuju na tabce sudbne ača - EIŠE aa Kao oda u neekdnom etanju naz
načaaju smenu omenu uzju taštnu u nemenost
a Paskonsk aos moć aosa zošte
duazma ostojanja ostojan ja začetn začetnoo stanje sea Tama nje suštnsk za je je odoga setost koja se nje omaja a je ona u tom smsu neman festna setost ekosmogonjska enatana tama eod ođenju ncjacj a tama je ezana s eaznm stanja n smt nc jacja kjje staanje odgaaju se u tam se se aĆa u tamu r umanju astakanju Ta setost su duan d eke majke kao totejke zatoce kao ađanja žota ju ba a anja dezntegacje To je takođe smboka c deca jna janga šakte šakt Hndusk tdc mačn d Ka kao Ve mena zatonka zotoa roda Duge H nsk: Đao knez tame duon mak zato čenšto nsk moć Anga Manjua odnosno Amana Aman a koj je gosoda až tama slmsk neomšjenost Knsk jnsk žek asn nc
N v bk gb Sđm zr k da mrvh dž štp odc pač; m m mbz mbz h moć da d dšam dša m d odajajć ha dba da d đh
asa Manu je o edanju zučao
do tamaske Egptsk trdc osećena zrsu čje je teo bo sakeno u amask Sumrskosmtsk sećena Tamuzu Tamuzu Anuu Do žota Tamaska je s uenm detom stoena na nebu un amanstčk tman magjsk
BBJ ( to z bubanj cmbaeuotebja an r ekstatčnom esanju na ogjama me nade baantknje nose tamburne duć za Donm Atbut Heak<a Eate kutu K bee Atja ncjant jeo z cmbaa jeo z tam bura aman daanje ošte božanstu očšćenje
ukazuje na dzanje »eđenog tea« na du ou sustancju »mrs što ogotoruje mj za ebacanje dojnka« ošte nu zmu čka bogoa medj za odno šenje duše bo bo dnje mote k nebu ms ne mom čstog ota Takođe aotoe jon azgon demone steje ze duoe Kao
D kkj c X mkm m m pr pr gc gc pk
a
ga
supstanciju nihove duše, predstavla }suze veike majke« Bor kedar, iz koih se doba ta smola, imau veliku životnost i ržalo se a čuvau o kvaena, kvaena, pa su im ta svo svojstv jstvaa zaednička sa supstanciom njihove uše. Take smatran simbolom žve palence pale nce i nenom zamen om
Taot Poreko tarotkarata je nepoznato a simbolika koja im se prdae vma različta Dvadeset i dve su karte velike arkane ili engme istovećene sa slovma hebrejskog pisma i za ni se veli da sačinavaju simbolku ezoeričnog znana filozofie i nauke, simboiku koa uključue svekoliko čovekovo duhovno i materialno iskustvo u pojavnom svetu kao i da ocravau iniciantov put od neznanja do prosvetlena A peesett i šest je karata male arkane, peese ar kane, podeljenih pod eljenih u četi boje sa slikama i brojevima Tat Egpaka adcja hrptenjača Ozirsov Ozirsova a osa sveta pol stabilnost čvrstoća neizmenlivost očuvane. a-ks Krst u obliku slova T život kluč za naišu moć falički Take krst mitraizma Torov čekić te kao čekić, atribut bogova gro movnika i gova kovača U heraldici je štakasti krst. V isto tako KRST Taus v. Z Tee žrtvovanju e pos bez krive pa že, u hrišćansko ikonoafii, predstavjati Hista. vedskoj simbolici je um dti sveobuhvatne bika kao nen životvorni dah Teazije v AVNEŽA Tea v BRJV T Egpaka adca materia koji treba obraiti a a bi se tvoom delatnošću delatnošću doveo o savšen savšenstva stva gubi tesan te san k e nepreporođeni čovek, a prigotovljeni e čovek koji e postigao duovnost i savšenstvo. Ttea Zatna testera e sunce koe proseca tamu amblem boga sunca Šama. U hrišćan stv amble amble sv Jefime i sv. Simona Zilota a sa stgom i skicom sv. Josfa; takođe amblem Isaiin. Testia v ŽAA Teaktis v. REV, e Tetramofi Siteza kvateara elementaih
usku prrou Hstovu, ovaploćenje Marko kao kilati av, koji riče u pustini pripravlaući put za Hrista prikazuući carsko ostoanstvo negovo Luka, ilati vo, ili tele žtva Hrstova poirene poi rene u njemu i svteništv svteništvoo njegovo Jova Jovan, n, orao or ao »kri »krila la orla što hita uvšen uvšenim im stvam stvamaa ona što je kadar netremice ona netremice gledati u Sunce Sun ce (Jeronm), vaznesenje Gospodnje i božanska p roda Hstova. Četiri heruvma poneka oslkani kao bića ponekad kao mistična figura s četii glave: čo večjom lavljom volovskom orlovskom straže četri strane Božjeg prestola i četii strane raa Takođe predstavljau kvaternar elementaih moći i ukuju pamenim mačevima razlučena stražeći raski uaz i središte raa ko e nedo stupan nepreporođenom čoveku. U Egiptu su četir sina Horov Horovaa bla prikazana jedan jeda n s ludskom luds kom a tr sa životnjskom glavom U hinduizmu je Brama četvoroglav
ga mbivalentan, budući i laran lunaan, tvorac i zaik. Prkazan u borbi sa zmom nebesna e i solarna moć u sukobu s lavom ii stočnim maem lunaran lunaran je, htoničan, zo tvoran tvora n Takođe Tako đe simbolizue kaevsko dostoan stvo svrepost snag može biti manifestaija majke zemje. Alhemka adca u kineskoj alhemiji predstavla olovo i telesnu snagu Aeka sunce na zapadu, zaasku htonične zemalske moći. Budka kao gnev jeno o tri bezrazum bezrazumna na stvorena u kneskom buzmu bu zmu s mamunom kao grablivom pohepom i eenom kao jubavnm jadom. Egpaka atribut Seta kao zatornika Oziisovog, i Set u fonskom vdu Gka tigro tigrov v mogu da zamen za men e leoparde koj vuku koa DionisaBaha. Healdka tiga prestavla pomamu i snagu Hnduka amblem kšat kralevske i ratničke kaste. Durga kao zatoica, aše na tgu, a Šiva, kao k ao zatoik, poneka e zaogut tigrovom kožom apanka mada mitska životina u Japanu služi za naznačavanje hrabrosti i kao atibut načkih ratnika. Kneka zverinji car i gospoar suvozemih životina Kada Kad a e anški u knesk knesk simboici zauzima mesto mesto ava na Zapadu i prika prikae e autoritet, hrabrost vonč hrabrost vončko ko unaštvo unaštvo i pomau potrebnu potreb nu zaštite rai Kaa e u sukobu s anškm nebesnm zmaem biva insk u svostvu zemlje skupa s nim prestavla uh i materiju kao oprečn opr ečnee sie Tigar je treća simbolična životina vanaest zemnh oganaka i obeleže je oficir četvte klase take e kockarsi ambem Bog bogatstva aše na tiru koi str kovčege s nov cem bogna vetra takođe aše na tig On e čuvar rak i bauk a le uove uove Htoničan e er može a vii u tami lunaran er pikazue ra
aa
1 71
-
Tkal/pauina
oom ikv8stom vzom iz istije Mig oslikv idogm šou (ug život) kom e oa ukše
predak naroda tj čovečanstva a tigar prika zuje moći tame kojima uče mad mesec, svetost. Bei tigar je zapadni predeo, predeo, jesenje doba i metal kao eement i uVk mora da glavom bude okrenut jugu a repom seve; pavi tigar je biljn svet istok i proeće; ceni tigar je oga oganj, nj, jug i leto; ci tigar je voda sever i zim zima a ut tgar e sredšte sunce vladar. »Jahanje na tigru« simsim boijee susret i součenje s opasnošću boij opasnošću stinm sti nm silama. Šamanistika nadljud nadljudske ske moći; moći ; glasnik je šwnskih bogova i na njemu jašu bogovi, b smtnici i isterivači zloduh. •
jara v
Četir ik na -ktm iz poznog XVII vek, prikazuu gore) črobjak i bulu te e) r i u
KUNA.
Tikva Hićanska taija usknuće hodo-
čašće; atibut arhanđela Rafaea i sv Jakova Starijeg Kineska dugovnost; misterija; misterija; nekromantija; ambem ambem L Džeguaija jednog od osam taoističkih genija ili besmtnika. Dzanje dima iz iz tikve je osobađanje duha iz tea Šaka obavija obav ija vinovom lozom ili bršljanom, ili pak pa k trakama vezanim u čvor s borovom borovom šišarkom na hu hu Falički simbo ivotna sila uglavnom povezan s Dionis Dio niso oBahom Bahom ai se jav ja v ja i u Egiptu Fenikiji i mu Hebrejima. Tirs
Tia Pogreb Pogrebna; na; žalost; seta; ai i keltsk i hriš
ćansk simbo simbo besmtnosti Keltska magijska drvenina, a li pt bio je tradicionalno tiv Sie maniestacije. maniestacije. U budiu su pka pka zani kao nadljudi čije mane ratoboost savojubje i zluradost dovode do njihovog njihovog konačnog zatora
Titai
Tkao života sudbine i vremena tkaju tka ju božanske božanske moći mo ći Paučina je vaseljen ski plan a prostoe sastavnce zrače iz središta;
Tkalo/paučina
Mhnt m grčko vzi z V vek pe gčvto hvt ir bcući se ogoleih
Tan T anje je T Ta a
172
analogno Pauk u sdštu paučne može pred stavljat sunce okruženo zracma koj sežu u svm pravcma, al je lunaran jer s njm prka � zuje životnosmrtn cklus manifestnog sveta 1 točak postojanja, u čjem sredštu je smt PauI na takođe ma zajednčku smbolku s avrntom kao 'opasnm putovanjem duše U hndu z mu budzmu b udzmu je tka lo maje m aje u hšćanstvu hšćanstvu na značava zamke sveta zamke Đavol! ljudske slaboće a zločnteljsku zlobu
zrac Atrbut je svh bogova sunca njhovh zemaljskh zaslanka kao kaljeva sunca; smbolzuje gospodstvo nad svemrom žvotn cklus; ponovno rođenje obnovu plemenštnu; zmenjvost promenu u manfestnom svetu; take može da predstavlja svet manfestacje oslkan obimom točka kao grancom manfestacje sa sredštem, tačkom nekretncom, nepo kretnm poketačem«, kao vasjenskm sredš tem, koje prozvod zračenje moć Točak je vreme sudbna l karma "točak tvora racc je Tkanje Praskonsk tkač, velk tkač tvo sudbne što se nemlosrdno bez prestanka svemra na razboju žvota tka sudbnu svega obrće Obm podeljen radjusma prkazuje Sve boginje sudbne vremena su prelje tkalje razdoblja u cklčnoj manfestacj Okretanje Tkač je vaseljensk pauk, a nt velkog tkača je točka žvota, odnosno KOLA POSTOJANJA (v pupčanca kojom je čovek ppojen za svog to), cklčno je okretanje promena, postajanje tvorca vlastt ud utkan u svetsku ša tkadnamka Točak je povezan povezan s lotosom kao solarninu nom matcom , posebno s hiduskim čakrama Osnova je vertkalna vertk alna ravan, koja spaja sve ste ste Kolsk tak naznačava suverenost autortet pene postojanja; kvaltatvna escja stvar; Točak s krilima uazuje na kajnju htnju. Sveono što je nezmenljvo ono što se ne mena čanost kotrljanja točkova smbolzuje Sunce u foma; muško aktvno neposredno; sunčana ketanju po nebesma, a uzma se kao obredno svetlost Potka l poutka, horizo horizontalna ntalna je ravan; ravan; podstcanje Sunca o zmskom suncostaju. ud prira u vremenu prostou; kvanttatvno vaseljena jena točak točak zakona zakona ste; sta tada vasel rno vremensko; promenjvo kontngentkolo postojanj postojanja a smetričnost potpunost darme no ljusko stanje; matea ženska pasvna dnamka me promene vreme usud suvereodbjena svetlost Mesečeva U međusobnom od nost Točak zakona doktie krš luzju; paoc nosu osnova potka obzuju obzu ju krst n svako svakojj nt su mu duovne sposobnost sjedinjene u sredša to ukrštanje simbol je jednstva suprotnost tu a svetlosn zrac koj emanraju i Bude sjeijenost muškog ženskog prncpa Smeonog što okreće tak reč zakona« koj je njvje boja prikazuje dualstčke al komple počeo da se obrće u Saatu pokrenut njegovm mentarne sle u svemiu Noć dan su ve sestre učenjem Točak može da bude ankončn prkaz koje tkaju tkalo vremena prostornovremensku Bude Zlatn tk je duhovna moć Točak je tkannu kosmološkog stvaranja udsta tajedno od sedam blaga vladara svemra svemra javlja ja vlja se dca tkanje je tkanna samsare, luzje maje kao akav na otsku Budnog stopala. Džansa uslovljenog kontngentnog vazda menljvog točak vremena u večtom obtanju Egpatsa postojanja Egpatsa Nejt kao tkalja sveta, čove čo vekk je oblkovan na grnčakom točku Knuma, Knu ma, ma za atrbut pauka omsa: AtenMntelekta. omsa: točak sa šest palaca e nera je tkalja sveta, kao što je to Haonja atibut ZevsJuptera kao boga neba Sola Suđaje, mojre tkaju tkalo usuda Hndusa tak prkazuje sunčana kola HeljApolona a Brama vhovn princp, jeste »ono na čemu su točak je amblem Donsov. Tak žvota po svetov zatkan kao osnova potka (Upnša Proklu, generatvn je cklus, onov točak de). Tkanje je žvotn da a sve u vaseljen ve Točak takođe smbolje sudbnu Hndusa no je nevdljvom paučnom Hšaa beskrajna besk rajna,, savšena dovrše dovršenost nost;; atrbut Vaunn osnova je fundamentalna doktrna Svetog , lasnj lasnje, e, Višnuov Višnuov Stlzovan kao LOTOS (v. (v. to) t o) psma tka komenta o ovoj Knesa smene prikazuje ČAKRE (v to Postoj točak znakojnaa jang jn janga a » Kre Kretanja tanja čunka tamoa tamoamo mo na vase vase va«, Zojak koj prestavlja optcaj godne, ljenskom razboju« (Čanghung Jang) Sand emena žvo odreda zavsnih od sunca navsa tevtonsa Holda noe su tkalje Erazma sv Jefmje sv s v Hšćansa amblem sv Erazma usuda Valkire tkaju tkalo pobede osnovom od Katarne Katar ne Aleksan Aleksanijske, ijske, sv Kv Kventia. entia. Knesa creva podgnutom na koplja u koju strelama kao budsta taosta. Mtaa Sunce u utkvaju cenu potku. Sumesosemtsa obrtanju na nebesma Sumesosemtsa šar Aargatda su tkalje svetske tkanne sud očak žvota točak sunca su atrbut bogova bine presecaju žvotnu nt V sto tako PAUK; sunca Ašura Šamaša, Vala, svh bogova rata TKLO Taosta javn svet Točak predstavlja mudaca, onog ko je dosegao nepomično sre Tlo Majka zemlja matca. dšte može da pokreće tak a pr tom sm -
73
Tjaga T jaga - Trbh
oaa Veika aga faička Grčkrmska
tradja au Herakerkua Herakerkua i Mepom Mepomee ee Hranska jvo Hria i amem v. Ja kova Mađeg i v Jude Tadeja Ketska ožje egde kao gopodara živoa i mti; veika aga i prohev akođe ariu gakog Suceua ve jeg ijača« ii vajaog ijača« Semtska omiica i droiica droiica vea« vea« ariu Vaa i Ni ur u imoici odgovara grou kao oružju ogova ea opa v. U opoa rvo vod. Grčkrmska trada
ea opoa pkauje eejka ja a ca ha Topoa To poa je povećea Saaiju Saai ju i oea je pri j j govim oredima akođe amem eva/Jupi era i HerakaHerkua koji je iaeći u ha oio kuu kuu od opoi og og ića Kka jei i ovi drukčije oje a vake rae prkauju ji-jag uao i oaro i ve uaoi oansk šlak Sremjeje pu ea akođe
faički imo U hrićavu pikauje p Božji umere pu ea.
Toeoesk sb Pkai aiičkih o
aav a uhova ii oć u proi aava proi ooo a iika oreog pemea ansvesiam Sioiuje
ioveo a vojvia poiog oioca oće povraak u paikoki hao Orgije Sauaije vaae ožićih oži ćih daa daa pokade koimi u via via je aupje ravetia kao io eifere ciraog imo ikoko jeiva akođe e korii u kuu arogiih ožaava pr Vaa i Aaroe kao i eere Miie Pouj a ae! io og ogija« Aoije Na ravei am aiaimo i u aaiu i mogi iicija cijkim večaoima ge akođe akođe ože a ači guiak ieiea j mrt pre poovog rođe ja U iicijacijki oreima oeje žeke o majči� odee imouje povraak u urou Tava Korio;
počijeo Kao ee ue je ra gruda aka rave oačava po u ovojeje emje preaju. Rka trad ja krua od rave doejivaa je kao agraa juaku paiocu u rau buh Na apau imo proačkog prohe
va a Orijeu oravie voa Truh a e ai ii veike re ijedačava e pakom eo om i hadom iakom u doji ve; vaeje kom oći; emokim tjem ića; rću i
T ć u dno no nz z daz
n udbn z o olo dob dob zl ob bi bić ć siaš, sblno on.
eee oko e ooso
koncem emena; sticanjem ezoteričnog ili sve tog znanja pri inicijacijskoj smrti i uskrsnuću. zlazeći iz tog stanja junak je često bez kose, šo simbolizuje ćelavost novorenčadi U ahemji je tama trbuha preobražavauća laboratoria. Debeli trbuh kineskog boga bogatstva i hindu skog Ganeše je proždrljivost, pa otud berićet Trbuh je i središte životne snage U Japanu se smatra za središte tela tela hara har a boravište života pa pa otud harakiri, udariti na životno središte Tree oo Treće oko Šivino ili Budino, u
»sjajna mrja« ili plame plamen n bise biserr posr posred ed čea simbol je jedinstva ravnoteža viđenje stvai u ceni ce ni oslobođenje oslobođenj e od dualnosti dualno sti i par parova ova suprot nosti viđenje sub specie eeiis transcen dentna mudrost kristalizacija svetlosti du hona svest prosvetljenje Nikako nije fizičko svojstvo Trešnja Pošto procveta pre no što olista treš
njevo o simboizuje čoveka koji na svet do azi go bez ovne a takav se i vraća u emlju Hšnsk di rajska voćka i voćka bla žen dobra dela slast često se prikazuje prikazuje s Hri stom detetom. Jpnsk berićet bogatstvo cvetni cvet ni ambem Japana Kinesk cvat joj je pro leće nada mladost; muževnost ženska lepota ženski pncip Trojum Sv Trojica integracija ranoteža
a i dezintegracija Takođe falički u svojstvu mu škog trojstva i kao takav simboiki uzajmno zamenljiv sa smokvinim listom Tgam Kinesk dii trigram je asno
van na simbolici jinsko-janške dijade i pojavi izmiujućeg trećeg koje proizazi iz pvobitnog paa Takođe predstavja t stanja čoveka kao tea duše i duha; iracionalne iracio nalne emocije, emocije, racionani i supraracionalni intelekt V isto tako PA KUA Taa Trijade se razikuu od trojstava po
tome što je trojstvo trojednost dok su članov trijade zasebni npr u astrološkoj trijadi ScMesecVenera Sc MesecVenera zoroastrokoj oganj svetosteter i taoističkoj velikoj trijadi ne bočovekzemla božansko, udsko i pri rodno pri čemu je čovek posrednik izmu nebe snog i zemnog Trijadu Trijad u kao i trojstvo trojstvo često sim boizuje trougao ponekad trozubac Kojača, jedno od četi duhovno obdarena stvorenja predtavlja trijadu u taoizmu: gornja joj je ko ruba ube nebesa donja vode i zemlja, a telo u sredi sre di čove čovek k U trijadama trij adama rođ rođenj enjee živo živott smrtt tri boginje smr boginj e su često predstavljene kao devo devo
a/son/o Tronožni trono
čni ii trokraki simbo koji glavnom ima a edničku simoliku s KUKASTIM KRSOM (v to) Pre Predst dstavja avja hitro hitronog nogost« ost« po svoj piici so lao kretanje ili pak sunce sunce na izlasku u zenitu zenitu i na alasku po jenoj potezi predstavlja i lu nae faze obn obnovu ovu života Poput kukastog krsta simbol je dobre kobi esto se javja sa soarnim simboima a vidi se na antičkim novčićima Asnda u Pamfiliji Pamf iliji na novčićima Menekra tije u Fgji na keltskim krstovma gde se uzima da predstavlja sv Trojicu i gde je simbol boga boga mora mo ra Menenona te u tevtonskoj simbolici gde je u vezi s Torom Amblem Sicilije i Osta Man Tur Trostuki vid moć. U hnduizmu
Brama kao tvorac išnu kao očuvatej va kao zatoik ai i Šiva u tri vida tvorac očuvatej i zatoik razvijajuće, držeće okončavajuće; timurti se može oslikati i kao kornjača u svoj st zemlje s veikom majkom u stravičnom vdu, uz simboe plamenova i mrtvačke gave te s vekom majkom u lagotvoom vidu otosa Sofije Tare u svojstvu mudrosti i sažajenja U ahemiji, u velikom deu, kornjača je ss on s lobanja vs preobražavanja cvet sopstvo celovtost Traa v OACA Budisik dii Trson v I Tua v OZUBAC
T T Tovi ovite te bijke npr bodjikara akacija
uža itd simbolizuju vške uža vške mlado mladogg mes meseca eca skupa trn i rža prikazuju antiteu boa i zado vojstva patnje i radosti U hrišćanstvu trn oz načava geh tugu muku i amblem je Hrstovog stradanja, a krna od tja je parodija kune od ža kao atribu rimskog imperatora U Egiptu je tje akacije amblem Nejt
osvo Dvoji se od trijade kao jedinstvo
trojed troj edno nost st i jednotro jednotrojn jnost ost simbolizujući je raznovrsnosti treće treće kao ujedinitelj ujedin itelj su dinstvo u raznovrsnosti protnost katlizator "Sredna u ulozi posred nika spaja drugo dvoje obrazujući potpun pore da Proko Budisi dic triratna buda, darma sanga takođe bude snov buda i darmakaja Eipsk otac majka, sin Oziris, Izida Hor Gčkisk Zevs Posejdon Had; Jupir eptn Puton; nebo okean donji svet Hebesk (kbli pobitno trojstvo muško-ženskog i sjedinjujuće inteligencije V
Tolt T olt - To Toga gao o
1 75
Smbol sv Trojce su ruka u svojstvu Oca jagnje u svojsvu Sa golub u svojstvu Svetog duha; ov su predstavljen predstavljen žutm, crvenm zel enm kao bojama, a Ljuvlju Verom Nadom kao svoj stvma; drug simbol su trougao tri prepletena trougla l kruga tfoljum Kltska trojstva su brojn bro jn a tr Bdž t su trojedno kao luaa lua a velka majka porodca je trojedno. Skandinavsa i onska: Odn Tor Frg; Vodan Donar Fja Sumrskosemska nu Ea Vel Sn, Šamaš !štar; Ašur Au Hoa. U trojstvu su »dve trećn trećnee bog, jeda trećna čovek (Gigaeš). Trolist Aapsk »šamrah«, koj smbolzuje pesjske tjade predavlja sve tjade m stčnu rojku; sunčan točak Hišćanstvo ga usvojlo kao pkaz sv. sv. Trojce Trojce amblemj e sv Patrka Irske
Indjska mesngana gva bognje Durge, i v. stravčn m če treć oko smbozuj nnu moć da jude osobod iluzj dualnos i nuravnožnos XVI
TrnŽC Božanska tjada suce na zlasku u podne na zalasku vreme u smslu prošlog sadašnjeg budućeg. Tuga TogUba prroda svemra nebo zem lja čovek otac, ma jka jka dete; čovek kao telo duša du; mstčn broj tr; tear; pva geometrjska slka, pa otud osnovn prkaz površne »Povr šna je sačnjena od trouglova (Platon); ravnostran trougao prikazuje dovršenost Navše okenut trougao je solaran smbolzuje vot, vot, va t plamen toplotu (tu vodora vodoravna vna crta predstavlja predstavlja vazduh), mušk rnc rncp p ngam, šaktu svet duha; takođe je trojstv ljubav stne mu ros rost t naz načava kraljevsk sjaj prkazan je cenom bojom Nanže okrenut trougao trougao je lunaran žensk je pricp matca vode, stud, svet prode telo jon šakt; smbolzuje velku majku kao rod telj ku Vodoravna crta mu je zemlja a boja bela U plannskoj pećnskoj smbolc planna je mušk navše okrenut trougao a pećna žensk nanže okrenut. Trougao u krugu prkazuje ravan oblk sa sa-žanu u krugu večnost Površ omeđena ovm trouglom je zajednčko ognjšte svh njh zove s 'ravca stne gde su spremljen razum oblc obrasc svh stva koje behu koje maju da budu , da se ne b remetl a okoo njh prebva večnost z koje se, poput mlaza z kladenca vreme zlva na svetove« (Plutarh T prepletena trougla naznačavaju neraskdvo j edstvo ti ca sv. Trojce Dvgub trou gao šestokraka zvezda, pečat Solomunov mogun mogu n Davd ukazuje da se »svaka stnska analogja mora piment obuto, kako ozgo tako ozdo jednstvo je suprotnost muškog ženskog poztvnog negatvnog, pr čemu je goj trougao beo a donj c vatra voda evo
t . '\ '-F
�.
! "
Belgambova Gf SV. Tojsa pkazue Oca u papsoj odor auore Sna kao aspeog skupelj Duha kao nzemjskog ( bessnog) gouba
Troz Tr ozua ua/tr /trišula išula ur uran an
ucja nvolucja uzajamno prožmanje, pr čemu je svak ska onog dgog; hermafrodt; savršena ravnoteža komplementah sa; an drogn d božanstva čovek zagledan u sop stenu prrodu; dvone tvoe se snteza sh eemenata, s uspravnm trougom kao nebesnom obum kao zemnom prrodom, pr čemu ce lna predstavla unverzanog čoveka koj u svost posrednka sjednjuje te dve prrode. Kao pečat Solomunov takođe takođe je slka uvatelja uvatelj a dhu daje moć nad maerjom vlada genjma Dva vodoravna trouga koj se druju eme nma luna su, Mesec za punjenja za jedenja; večt povratak smr žvo; umranje uskrsa vanje Doda tačka je mrčav mrčavaa Mesec Mesecaa ' sm Alhemika tradiija dva rougla su esencja supstancja mateia duh duša, sumpor žva stablno volatno, duhovna moć telesno posojanje Trougov prkazuju eemente ovako: vat ; vodu ' vazduh zemljU ' . va trougla zakvačena jedan u drug jednstvo su su protnost koje postaju tečna vatra« ll »varena voda Buditička: čst plamen plamen r r dragu draguljljaa buda, daa sanga gipatka predsavla r jadu Okomtu stranu [pravougog trouga] po rede s muškm, osnovcu sa ženskm a hpote nuzu s njhovm potomkom Ozs kao začnju će Izda kao posreduuće l prmajuće Hor kao ostvarjuće (Putarh) Msrska uka je sjed njenje vatre vode muškog ženskog Slka tr dvogba trougla u koncentrčnm krugovma prkazue hu, zemju duhova Grčkormka deta smbolzuje vrata žvota, žensk prncp, plodnost Hinduka trougao okrenu navše trougao okrenut nanže jesu šaka šak, lngam jon, l pak va njegova šakt Hranka ravnostran trougao, odnosno trougao obrazo van od tr prepetena uga, prkazue sv Tro jcu u jednstvu jednakost a tr lca. Trougaon svetokg je atrbut Boga oca Kineka trougao s obešenm mačema označava reg regene eneracu racu i tagoreka ranostran trougao predstavlja Anu kao bognju mudrost Toac/šula Munja grom; trogub pla men trogbo ožje nebesa vazdh vodene vodene mo večno Kao grom je orue atrbut sh bogova neba bogova gomovnka bogova ne pogodonosnka kao trozubac je amblem svh bogova što vladaju moma plodnošću voda može da smbolzuje nesku tradu, kao prošost, sadašnjost budućnost Buditička tradia tršula smbolzuje t draguja budu, dau sangu Prkazuje nebo od čstog plamena, takođe zator tr korenta otrova
6 dka tršula kao VADŽRA (v to) je djamant
sk skptar Indre u svojst boga nepogodono snka Durge u svojstvu zatoce Trozubac je ožje ve kao tvorca, očuvatea, zatoka, te kao prošost, sadašnjost budunost Takođe je smbol vatre prkazuje tr vda Agnjeva Hšćanka ambvalenn budu trojednost sv Trojce u kojem konkstu se takođe javla stzovan u vdu jera al oružje Đavolovo Kineka moć; autortet Minoka amblem pomorske pomo rske moć, moć , trozu trozubbac se s e java jav a u Knososu Festu popu putn tnjača jača , Tpuac Hrišanka tradiia po staza Hrstova Kineka samoobrazova samoobrazovanje nje stu dent koj seb nje mogao da prušt hartju psao je na lstovma truca sasa Tr sasa Trsk skee l ste ste smbolzuju zabele ženo vreme gipatka tradia: kraevsko do stojanstvo; opodn Nl Grčka amblem Pana muzka; harmonja Hranka Hrsovo sra dane smrt na kstu ponenje; vec, koj žve aj voda mos amblem sv Jovana rst ea Kineka uspešna uprava brz m ras pr kazuje napredak Tjeje Rastakanje deznegracja pre ren tegacje pnovnog rođenja smrt tela oslobo đenje duše Naročto Naročto od značaja značaja u ahemj ahem j u ve ve lkom delu Tuak stupa La povezana s velkom majkom, stupa je šuplje pr prmljvo, mljvo, žensk prn cp u njoj e učkom drob elksr žvota. U k neskoj smbolc zec na Mesecu drž tučak supu, u kojo meša elksr besmtnost Tučak stupa takođe označavaju stnce koje utču na neku stuacju l žvotne događaje Često se pr kazuju u alhemčarskm radoncama. Tu Prmjv, žensk prncp, strelu kao mušk; atrbut temde svh lovaca praskonsko duhovno Tua Hperborejsko, praskonsko sredšte tačka nekretnca nekretnca A Ast stote ote) ) ; susre tšte neba zemlje Osta baženka ra belo osto; bela panna zeeno osto osto dra guja; avaon Tuu Veštačka panna, koja poprma sm boku PNINE v to) predstavlja osu sve ta
177
Umii bgvi
Ženski primliv prip velika majka l
na vda kiša; jni.
darane Udarane grdi ili p bedima izraz
je mke jada ili kajana Udaranje p el pri kaze ad sid đenje V is ak ŠBA NJE
džad O rv (v OKO) rak priv
zla
ar ma zajednik simblik sa SPONMA
(v ) ali i dpnsk mć prave nad glavm kja e smarana prebivališe ivne ivne sile ine leka
e Osvećenje psvećenje dhvn basa
nje milsrdns pldns Pmazivanje ljem je livane nvg banskg iva svećivanje pdarivanje milsi Be li davanje mdrsi
mereost Prikazana hrišćaskj mensi
ka ena s maem ili s dve are i Sipinm Afrkanem ka ng drgi s j aribi a svnik pešanik đem i zda vi pmean s vdm verenjaa m ogov U religiama religia ma pldnsi pldnsi simb
lizj iklin miranje i pnvn rađane smr i bnv rasinja iv veim miranj i p nvnm rađanj rađanj Kmbi Kmbinai naija ja s i mškg i en skg prinipa bva rasinja i velie majke iji e simbl rv Česa e pjava kmadanje m ćih gva i razasipane nihvh delva ka simbl knana praisknskg ensva i p eka agmenaie manfesaii i vremen predsavlja i davane iva mngsrksi svreng svea Karakeisike imblke mirćeg bga: na rđenj ga naavle kakva zvezda ili je vezi s kakvim vdelm rađa ga devia pećini pne kad ga phde mdrai deijsv i svje ielje predskaze vlasi sm i drgi dla zak; mire na drve silazi zemlj na ri dana (mrava Mesea) i sksava. Obin je prkazan ka lep mladić ili ka andrgin nikad ne d speva zrele gdine; vek e pisvećen s em Sveiliša mićih bgva s mesa na kjima se bred pnv digrava prizr prizr sradana i rvvana e plake bg kra i rva. Prkl veli da se rfik elgiji n vraća da snje kralevsv P Eripid sle ga ene kje ga plak. On se bez rpana pvinje sdbini pš se vapli da i i spase ldski rd ka anski zaenik dsansven ći pred sama ki ima i ali ne vde ni znaj ša
zuc in si ng nge e rtrukti rtrukti
ka ta uateja i atka ped dukg pštanja i žaanja na ici i Radžaana, X k
Uvoo Unne - Uv ske a kandidat za inicijaciju takođe mora da umre setu. mići bogo su: Oziris, Donis Tamuumuzi Atij Diktnski Diktn ski Zes, Men Orfej, Mitra Val, Baldr Adonis, VodaOdin itd Baldr se ne raća na zemlju sakog proleća prole ća nego nego čeka kraj starog i početak noog poretka Hršćanski Isus umire samo jednom jedno m i uzlazi na nebo do dru gog dolaska hananskim mesopotamskim egiaskim ritualima u čast amu Marduka Ozirisa uobčajeno je da sestra ili supuga traga za umlim bogom hananskim i ailonskim obredma smi i uskrsnuća jare može poslužiti kao zamen a za umćeg boga rajaj Kštenje uranjanjem simbol je o raka praiskonskim praiskonski m odama žota i iooj neinosti preobražaja; obnoe pononog rođe nja ranjaj u odu je čin ononog rađanja kao obred očišćaa raća žiotnost i štit Eitk tii kaljesko dosto jansto suerenost moć setlost moći žiota i smrti moć ladanja zator nerjatelj oko Raoo m mm Na oplećku jerejskog oseš tenka simbolizuu setla saršensta ma Plodnos Plodnostt rodnost mandejskoj simbo lici ua je muška lodnost a puce grožđa žen ska a Ženski, rimljii i opasujući rinc Dapirae ue označaaju sm e iz kojih la lamen prikazuju prikazu ju askrsenje žo nastao iz smi Rimske ue upotrebljaane kao gla sačke sude take su redstaljale sudbinu a je amblem Akarijusa V isto tako REĆE REĆE OKO bor Pkazan kao zmija ili zmaj što grze lastiti rep »Moj kaj je moj očetak« Simboli zuje ned nederencran erencrano o seukunost praskonsko jedsto samodooljnost Sam sebe rađa uzima za ženu obremenjuje usmrćuje Ciklus je deztegacije reintegacije moć što sama sebe čno satire i obnalja ečni ciklus ciklično eme bezgrančnost rostora istina i soznaja ujedo sjedinjeni praiskonsk roditelji andro gin iskonske ode tama pre staranja suta nost semira u haosu oda pre dolaska setlosti otencjalno re aktualizacije pogebnoj umetnost edslja besmrtnost ečnost i mu drost. mogm mtoima okružuje ceo set i kn je tok oda to okoljaaju zemlju Može da bude i oslonac i odžanje setu te ubzgaa sm u žiot i žiot u sm Na izgled neokretan iak je nerestana kretnja azda raćajući u
8
žuje aseljensko jaje Zou ga i "herakle čime se poisoećuje sa solam prolaskom Makro bje ga oezuje sa Sunčeim kretanjem Alfa i omega često se rikazuju s uroborom lhe k ti neiskupljena moć prode la enna moć neoblikoana te ou u le hemijskh sustanija u heretičnom sudu Buik točak samsare Eitk kug semra staza ga sunca čk »Se je jed je do o « S e je od počet početka ka bilo nalik na aje sa zmijom [neu kao ateg ategnut nutom om antljikom l kgom oko njega (Epikur) oričkoj simbo lic je krug oko aseljenskog jajeta i eon ek semra Hnuk točak samsare Kao latentna energja obor ima zajedničk simboliku s KNDALNI ( to) uekoeitk se koliko jedo Simbol su eniks la, paun eli kan do, zmija ruzmarin mrta šmšir rja va Hišnk ti goreći četrdeset dana od ska do Vaznesenja red stalja Hristoo pisusto mđu učenicima za četrdeset dana po uskrsnuću Njeno gašenje na Spasodan naznačaa uklanjanje Hsta sa zem lje Ona je i setlost askrslog Hsta noog n oog ž ota i prikauje stup od ognja koji je sinoe zralja odio putem četrdeset godna a Prehišćanski simbol o noog no og renja i žiotne obnoe na početku poč etku ro lećne ranodneice Z li kun je amblem Osare il Eastre tetonske boginje roleća i zore od koje reč »uskrs Ete eroatno odi oreklo a Razde Razderački rački roždirački roždirački id elike majke akođe smbolizuju ula u donj set ili u kito rbuh astkoj konograiji golema otorena usta su gladna i setamaeća zemlja Otaranje usta predstalja sud gooe moć izušćanje moćnih reči Zlatna usta dagocena Budina doktna šće reke poma simboliku rata ili ranca kao ristu u jednu dugu oblast i u okean jedinsta oba Matica elika majka majka zemlja, a otud utroba zemlje« s ećnm kao glanim simboom simbo om i omaljanje umućih bogo bogoa, a, ošto su reni reni u pećini iz zemljine urobe troba je i nemaestno zbir sh mogunosi obilatost Smbolizuju je bunar i se ode te se što ogra đuje - nr. gradsk gradskee zine kočežići itd. itd. al hemij redstalja ruik a rde su embon merale mer ale rađa zemlja te je čoeko čoekoaa u ukci kcija ja da pomogne rirodi i pspeši im ođenje vo Poezano sa spralom zaojitom školj
79
a stata oa oa koj j ro kla Sto r kazj okro j r r ka tojćm ta a orboj ur
predsava o rađanj iz va jer kojka predsava kojka je j e rođajni simbo vezi sa sidnom Kara sin boa snaa Srje rodio se iz maerno va Škojka je sn smaranaa i aismanom za oakavan smaran oakavanje je porođaja porođaja Uvo čje vo vo reč« i soa je povezano povezano sa živonim daom U eipaskoj simboii na desno vo azi »vazd živoa a na evo vazd smrii « U rćanskoj menosi Svei d je po smr nekad predsavjen vd oba o azi vo Devi Marj Marjii Ui U i boova krajeva i sv daždonosni miavaa ii živoinja živ oinja vezi s sa spiraom Izdžena ara indski džainski bdisički ii kinesk ira kazj na krajevsko dosojansvo dovni aorie ii veičin jedan s od kineski »povojn znakova Šijae i povezane s s Panom sairima i đavoima Maareće i javjaj se na akrdijaevoj kapi i arib s Midin prkazj dos a Obzdavanje zimanje zde rke
Arib Nemeze i Fone U rićanskoj enosi ponekad se prikazje s Umerenoć V iso ako ĐEM I UZDA
Uda
rorća us aka az kto trbh zaboraa maj rokltka a oo mjatr z Vtrko ara X k ok ađo okć kj bra ot
Roac uro. t kr tacj rraj rom j ta rrotraj mbol aj ot ahomja aaa rka
80
Ui U iaa Vata/pan
zca ot pojdca koj prkda a a mt a rm oaploćja j dua zaa za too rbom t rbom uzcom uzc om oo oo zato už už j oo a čmu j ob mr bk koopac o kojm koj m o) l j a j jmu mu azao qto qto goor o toj uzc razuma Uzca jambagoor ja mbata buduć kako zlac ogratlj tako mogućot bkoačog protzaja lobod mož čoka odt dalj ga zat za uud raka ta uzca trput obaja oko pa mbolzujuć mbolzu juć dob dob mao dobr dobr rč dobar dobar potupak Uzca čoroma čoroma a hdukom pobož l ttlju prkazuj jgo broj pobož čo zca oko paa zuj hrćakog moaha za jgo poz mbolzuj jgoo oprdljj za bžto V to tako ĆVO zlažj Tracd Tracdcja cja prodor prodo r u ou o toloku raa prazlažj taja koj j tk ljudko ljud ko put u tarot apouto rtgrac rtgrac ja jdjj du božatom uzdzaj du praz a zmlj a bo z tam u tlot loboda Uzlažj čto lduj laku u doj t a ml uzlaka kort za pooo do paj u raj jr doć do duho lobod pro tljja zač amo dogu rdt go prazć zmaljka ogračja
Vadža Hindskbdisika tadiia grom l djamatk kptar ačj od da kra jma držaka poja trozupa kao mu j daždotorca kojm rukuju dra ka toa A kao duoa lat ao damat j adamaat pkazuj duhou moć kao douba adra j rom muja prdta lja kako zatora tako opodj mrtooc žotodak azmč komplmta l mra. Arbata j zmaj zmaj og og pogub pogub tlja harba tot rodoačlčka moć Oz ačaa ažalj dlatot Dak joj j oa ta protž od ba do zmlj koj u prd talj dama krajma od kojh j ak lka oog drugog. Ćtorotrka l ukrta adžra ma zajdčku mbolku točkom. »Djamaat« mbolzuj čto zatorjo t čoka koj da »abt l mtat Buda poza adžraaa prkazuj taj č tracdcj to tao DODE Vaga Vaga rad prdtalja raotžu jd akot pradu harmoju koomčot U hrćatu amblm arhađla Mhala akođ mbol zaka Lbra u odjaku grčk md kao zakoa rda t
Vaca Žotor prcp dua atra Vaaplam robražaj očćj žoto daa grata grata moć uca žota oboa obrmjaj moć aga rja uočja rgja u poto potojj aju pola pol a moć odbraa zatta dljot zator paj trat pro j žota a žrtu proma prlaz z jd og taja u drugo mdjm za proj po ruka l proa put ba Vatra maftoa ma ftoaaa kao plam mbolzuj duhou moć l tracdcju obajaj matacja j božato boža tot t odoo du pum žotog žot og daha takođ j adahuć protljj a m to poča a gla l j okružuj poput A to) prdtalja božaku moć duu potcju l gj poto glaa matra boratm žot du a amrt z tla zđ plam atra plam mogu da prdoč rc Oboj u ambalt buduć l božako l dmoko too l zatoro rdto u za proždraj ga torog da b oo ratlo u pobto jdto Oboj prdtaljaju prdtaljaju tu zaj kao agortj laž zaja uzj mr t kao ažžoc prljaog. Krtj atrom apotalja prakoku čtotu paljajm drozg pozao j prolažjm kroz atru rad pooog pooog dop dopaja aja u raj ra j koj j otkako otka ko j zgublj okruž atrom l ga tt čuar pamm mačma mbolzujuć razuma j to zaprčaa put ukma protlj ma Vatra V atra j polarzoaa polarzoaa a da komplm taa da tlot toplotu koj čto pr kauju jda pram a druga druga taaatm ljama ljam a l zracma Stlot toplota takođ mogu da prdtaljaju tlkt mocj kao bak k oo oplođaj muj t topu domaćg ogjt og jta a oo to ula t rah rahopotoa opotoaj j oo to pruža uthu Užzaj atr zjdačaa rađajm ukraajm a u prmtm kuturama po m tarajm. Noj zublj a čajma u obrdma plodot azačaa gratu moć atr Vatra oda kupa da u lka pr cpa mra akto pao pa o o u otac bo majka zmlja uproto uprotot t u lmtarom lmtar om tu atra oda u u ukobu a kao toplota lažot už u za žo U bljom tu j atra pdtalja mom lačc Vatra tar prdtaljaju prdtaljaju plak ulka ulkak k bogo Vatra domaćg domaćg ogja ogj a j rdt doma žkozmaljk ž kozmaljk d atr Smbol at atr r u a umr trougao kukat kt lalja gra koa otra oružja jla azalja. hiska ta dia atra j rd lmt kao jdtlj tabzator. Opracja počj atrom zar aa atrom (b Bru) stka obrda
81 nonn smbol Bude. Vr sgorev vod ošć.v Es poven s Toom o ndhućem čoms rbu svh bogov gromovn ulnsh bogov ov popu ees Vuln, oj smbouju moć emne vre; ođe mbem Vese bognje ognjš Poven s ermesomMeurom o ndhnućen. esjVes bognj ognš bl je »gosp od ognj (Eupd. Hbjs božns orvenje; gls Božj »Jer je Gospod Bog voj v oj ognj oj spljuje s pljuje (5 Moj , 2) Hs rnsendenln svelos nnje; žvovorn energj mudros vr se sovećuje s s lm or oslobđnj ponovnog svrnj, oje su u vl vnoj Sup vedsog bog ognj Agnj od plmen uvsog dm predsvlj osu sve. Ko vr, Agn je o šonosn rodnos munje o domće ognjše. Plmenove oslvju Agnjevi ln ub, šlj je rbrušen os on jše n solom ovnu ž seru mhlu m hlu mehove rđ se drv. vedsm ognjenm olm r vre ple se n ugu sou pdu predsvljju sune nebo eer verove e emlju C gon vd vre smboluje Klurg (oj je svem neće Vreme) obno prn o srhon l en fgur s dugm psjm vre nm jem držeć rbue svog muž ve roub m bubnj delu rv Užnjem vre se posredsvom žrve ponvlj n sv rnj nov nov vrš negj n egj ponovno sjednj vnje. Plmen prsen oo v pruje vseljens lus vorenj rnj. Vr o ž vovo plmen ođe je Kršn » sm ognj šo se nhod u em sveg šo m žvo Bh Bhv v H Hs s relgon žr muenšvo. Vren je su dol Sveog duh gls Božj božnso orvenje; mblem sv. Aun Pdovnsog. Ijs u vrrj soj lož je vr sveo sredšno borvše velog duh; ođe je posred mu bog ove Is u prsom hrmu vr je sveo sredše meso božnsvenos božnse sve los u oveovoj duš. ođe je sol moć, oju smboluje r božns vr n nebu u dr A poven je s onom redom U o rosru »seme mušo bje porelom je vre ne od vode. Isms vr plmen su svelos jr božnsvenos po s plmen onv prsusvo božnsvenos. Vr je opsnos gnev dvljnos bn l je o duhovn moć sol, jnš ombnovn s jom jom vode smboluj smbolujee je rgr grm m , u ojem su jnše re spolj jns nur ojs ven s eredrom, buduć d je vr prv elemen eredr prvo geomerjso eo. Sumsosms Mrdu je bo bog vre, plmen od ojeg gore dušmn.
Vm
a b u1 b vatr, d na av ana l za pan pa n n ba na n as p.
Na u5a z dn ahs sa z
a za a j n pauu zalu ulu baau p suaa vhnu pbaavauu vat
V V keni keni Ve
Vaa kesca Pojačava moć sunca, naročio o
suncosajima i podsče moći sveosi i dobra. Vate sga Upozorenje opšenje Vaa v ŽARA
Vejaje Odvaanje isejavanje dobrog od rđa
vog Misično vejao je povezano s obredma plodnosi
Ambivaen aenan an - sava pob pobeda eda,, pre pre Veac Ambiv
vas, posvećene sveinja u kojem se svojsvu svja na svei pedme ii na predme predme šovan šovanja ja e n nvivili, koja naznačava sreću, sećnu sudbiu i dobru kob; ai i n funebi koa označava smr i žaos u kojem se svojsvu sva na žrvu Nevesin venac predsavja predsavja cve ove devičansva ai poprima smbou po grebnog venca u smi smisu su umanja uman ja saom saom živou i započinjja novog Venac oko suba ukazuje na hod nebesh ea oko Sunca Apk ii venac od pomorandžinog cve je pnos bak a nose ga nevese Gčkimk venac od cveća je Forina dijadema od gloga ili vrbene e brak od hasovo hasovogg išća nagrad nagradaa za spasen spasenii živo venac od ave dodeljivan je kao nagrada rmskom junaku ii spasiocu u au Venci su do dejvan kao nagrada pobdnicima na igrama: od dive masline na Olimpjskim borov na Isskim ovorov na Pjskim peršunov na Nemejskim Venac od komoača nošen je na obredima u čas Sabazijevu Rimski imperaor nosio je venac od ruža Veaje zmirenje uzajamno delovanje i je
dinsvo supronosi odnos daog boga i svea hie m, sveo venčanje boga bognje, svešenika i svešenice aja i krajice koje predsavja misično sjedinjenje neba i zemlje sunca meseca soaog bika i uarne kave a od ovog zavse živovoe sie neba i zemlje e podnos soke i useva Takođe simboizuje du hovo jedinsvo posizanje savršensva dov šenosi sjedinjenjem suponosi, kako u živou ako i u smri p čemu svaki parner »podeže« onom dgom dgom ali al i a sm biva nov živo U ahe miji je nuni sjedijenje sumpora i žive sunca i meca zaa i ebra kraja i aljice id U hšćansvu predsavja sjedienje duše s božanskm ubavkom Hrisom ženikom Veea v PLE
82
može i da okije neuvijena i gola isina može da može bude opasna soga veo i šii kako isinu ako njenog ispiivača Zaves razdvaja sveinju nad sveinjama najvše nebo i sveinju, hram i crk na zemlji Veo akođe pedsavja poči njavanje auorieu pa oud monahinjn i neve s v, koji je i simbol žrve i umiranja sarom živou je su na gave žava česo savji veo i giranda Popu klobuka i kapa ši žvo u gai gde prebiva živona moć Takođe zamag ljuje čnos i omogućuje inegracju s dugima kao kod aničkog svešensva, a kuno božan svo česo je bilo zaseno Preaženje s one srane sr ane vea naznačava sepene inicijacje sica nje ezoerčnog znanja Plavi veovi uazuju na bogove i bogne neba uiik i hinuk ii veo iuzje mae jese kanina iz koje je izakan poani sv zamagjvanje svarno s Epk zd veo mserije svemia i svaranja a sam sve šo beše šo jese i šo ima d bude i veo mi jedan smnik još ne podiže . Veo je svemir koji ova boginja ka« (Proklo) Okivenje je obasjanje i skrovios Gčkim k arbu Here/Juone ebek zaves Hrama i kovčega zavea odvaja sveinju nad sve injama najvše nebo od sveinje zemje Ćei boje zavesa su čeiri eemena anko pano uve u vede deno no zemlja sker skere e more cac ca c vaa va a por po r fira vazduh Mojsij Mojsijee je zasro zasro ice i ce i nje njegov gov zrač nos kada je govoo sinovima zraijevim iš nk skronos čedos odicanje od svea pregradak između evreja i nejevreja koj e Hs uonio kada se zaves crkven razderao nadvoje Olaa pregrada je zaves kovčega za vea i razdvaja sveinju nad sveinjama i zemaj sko elo crkve Ks na oau smboično se za sire u azdoblju kada se Hrs naazio u gobu lmk veo je osobio značajan u isamskoj duhovnoj simboici pedsvja zasteno zna nje i okrivenje okrivenje je razmicanje vea V okva božansku priodu kaog ka ogod od šo zasie enciu a lice Božje skveno skveno je veovima sveo si i ame A Haa H aadd vei da je veo zasor posav jen između iskaoca i pedmea iskanja Veo razdvaja abranike i prokleke veike i đaue Pr okrivenju Bog govori iza vea a veo mena čuva iskaoca od neposrednog viđenja kojee on ne bi moga koj mogaoo izdržai Sasvena priroda čovekova e veom zasra proda pošo ne vdi sveos sveos no ovde je zasven zasven čovek čovek a ne bog Muamed je kada se nađe na slikama česo pod veom Veo je akođe sid i krivica Sufii veom Sufi i kažu da sedamdese hijada veova razdvaja Alaha je dinu stvaos od svea maeije i čua ume
83 Vepa Ambivalentan, bdći i laan i lna an; kao olaan je mški pnip, ali beo potaje lWaan i takođe je ženkog oda kao vodeni piip i obitavala baa. to tako je čanot požda, poždljivot Dus c didi ebe nazivai »vepovima, veovatno kao amotnjai, povčeni šm. gs zlo; atbt Seta tifonkom vid p poždia nj oka boga dana. čoms povećen Aej Ae j/M /Ma a zato z ato i azdo. azdo. Takođe imbolizje zim kao bia Adoni i Atija koji pedavljaj nčan moć Vepa koji je moio Adonia Adonia žtvovan je Afoditi. Ubij anje kalidon kalidonkog kog vepa blo je pogbljenje zime pipećem lane moći poleće Vepa je atibt Demete i Atalte. Heakle je vat vatio io divljeg vepa Emanta. Hbs nepjatelj zailjev, koji zatie čokot Hč jedna četi ealdičke divljači. Hus vaaa eće ovaploćenje Višna, ili Padžapatija, koji je, obličj vepa pao zemlj od voda aoa i bio pvi zemljodela Vepa takođe pedtavlja Vadžavaai, bo ginj zoe i nebek ai, kao kmač, izvoište života i plodnot. Hćs oot jatann gnev ta gne v zlo pte pteni ni gev gev vie viepi pi pinčevi pinčevi i vladai. s jajni vepa« je Z s ven a nem s li vepa je Mee; abot ovojenje ov ojenje i ve atničke odlike s veta životinja natpiodno pooš tvo; agija vjna atnička zaštita; gotoljbivot. Povezan je bogovima i magjki moćima te eto točkom gavanovima i ljdkom glavom, a bio je žtvovan Degi. tvena vata bla je vepa od šme. Vepova glava imbolizje zdavlje i očvanje od opanoti moć životne ile životnot koja koj a e naodi glavi pa otd obilje i dob kob naedoj godini Vepa i med ve kpa pedtavljaj pe dtavljaj dovni aoitet i v tovn vlat. s bogat bogattvo tvo šma beli vepa je lWaan. Ms atnii noili kaige vepovom kljovom. Sbs abot; kepot ovojenje ve atničke odlike Ss os plodnot žetva životinja nepogodononia poebni žtvovan Fej božićnoj e zoni; povećen VodanOdin, Fej i Feji, koji jaš vepove. Vepake make i kaige tavljale atnike pod zaštit Feja i Feje Zlaćane če kinje Fejovog vepa Glibtija Wčani za Sumrsosms: kilati vepa je moio amza; vepa može biti glanik bogova Veiaa Vetikalna je eenijalna i tanendentna avan nap napot ot ozontalnoj ozontalnoj i egziten ijanoj; petavlja n i temljenje dov no, a vetkalna oa je veza izeđ vetog i mkog ovog i višeg veta. Vesica piscis Upavan oval ili bademat oblik v BADEM) kojim je četo okžena veta
s s ss ss
lau oo i ngova odia e iava iava a lia li a ovog oa. oa. o Faa. Aa Uala d u azgovo davo d avo e li ov d elom
Ov andnav anii no vepake aig da e avili od Fovu i Fnu zašu
Vesl V Vesl Va a oa
iga nastaje zajamnim pesecanjem va kuga i jena je o osnoih figa svetoj geo metji. V io tako MNDORA Vso Mo veština nanje. Veso je palica ili
koplje što komeša paiskonski okean a i motka što voi lađ mtvh peko voa na gu oal U ovom kontekst s veslo ves lo put ili motka motk a soni sa simolikom zlatne gane U Egipt je veslo pkavalo sveenost vlaav i akcij Atit ečnh ogova Va Dh ivotvoni ah svemia mo ha
a oi i spege ivot pa ot simlična poveanost veta s zicama konopcima ntima it. Konop Kon op vet vetaa Nit je što i veta« veta« Upaiade Vea je i neopipljivo polazo nespstancjal nespstancjal no izmicavo Vetovi Vetovi s glasnici ogova i ogu ukazivati na ustvo oanske pioe pioe osoito VIHOR (v. to). Veta i vata skpa pesa pesavjaj vjaj planinske i vkanske ogove U Kni je feng šei veta i voa« naka šei n aka o tvđivan tvđivanj j pogopogonih aspekata Četi veta poveana s eonom oično se pikaj kao eca oosno ečje glave što se pomaljaj iz olaka ili kao golo ai mškaci koji hč, onosno koji vaj ogove Veta neka simoliZj ka ili ma halia Eol je og vetova i svh instmenata koji poizvoe zvk vanjem. Vnača Popima simolik VETRA (v. to)
vazuha akođe pestavlja ianje letine i plonost S eajama moe iti simol Ue e nosti hišanskoj ikonogaiji.
Vva Hišćaska adia gamjivost pohlepa apaska plonost oično povezana povezana s čokotom Keska s pticom je amlem iske o gijeMejv kadaska atatosk« je onosionosi-
lac kiše voe i snega. Veveca na igasil naz načava pimenost i smtnj iaiva ao m ola i mije Vvan oču v SL Vda Jena čtih« ivotinja ooasti
koj je psa veiki geh iti. U hšanstv amem sv Kteta Vn A Amska mska ad ada a sveta vata pei
taaciona mo plamena geneativna mška aktivna aaja ila svei s pasivnim pimlivim ponoseim enskim kci lom matic iz koje se ađaj elementi Vho Kno solao i tvoo tvoo ketanje a
ak i siaak Smatalo se a s vho vho manifesta cija enegije pioi i a se i i i seiša seiša moi
entiteta što jeze na vhoima li govoe i njh. Tako viho postae penosno sestvo o anstva: Taa ogovo Gospo Jov z vihoa 38, 40 ) , i Jeekjevoj viziji. Mogao je a pethoi petho i oplonoj oplonoj kši i stoga io io vezi s oan stvma še vetra i gmljave U Kini i apan io je gmljavnski simol povean s zlazećim zmajem Kosa vekog Re oga gomovnka i vihorca vihorca pletena je spra, a Pšana gospo aa sveg što se miče plena je popt škojke ško jke U Egpt je viho v ifonov ifonov ijnskoj simolici veli veliki ki uh i njego njegova va mo U veštičlk pi kaje đavola kako pleše s vešticom a veštice volšenici i losi jaš na vihou. Takođe moe a nosi še na onaj svet Popma simolik SPAE (v to) Vn kon S LTO (v to) moe imati za
jenčk simolk kao esmtnost i egeneaci ja dijaska adija iho hitnja aktivnost apaska nacionalni amlem ostva vilinih konjica«, ali i neogovoost nepozanost Kieska leto nestailnost slaost Vno Životna tečnost otkivenje istina i i eias eias ivotnost ai i samtna kv pi -
tvovanj. Vino i kv s ajamno amenljivi simoli sem ooastim. Vino se moe petvoiti i vat. U sakamentima je most što se pije i čaše pinesene oanstv onosno iz gala ili pak postaje oja kv koja inicijant ajeho ii ivotn mo onosno sli kao spomen na nek oj tv. Skpa ito i vino s i sola i oanska pioa takođe označavaj toplin i mlaost Vno i voa s solano i lano vata i voa ve velike svemiske svemiske moi moi pestavljaj i mešanje oanske i ljske pe ili oanstvenost nepietno smešan s ljkoš Vino i he s avnoteen poivo čovekovog a taskog aa i veštine isto tako mško vno i enski he s čno i čvto jeinstv oanstvenost i ljskost jeinstv vio je oanska ekstaa a he viljiva viljiva manifestacija mani festacija ha koji mei me i va skava iveno na emj vino je tva leva nica htoničn htoničnm m moima ili pak mvima pi po geni ge ni oeima oeima Često se oeno oeno pije pi je na n a ven čanjima kao simol plosti plosti U kasičnoj mitologji ino je poglavito pove zaoo s Diosom/Bahom za Diosom/Bahom Smatalo se a njegove opojne moi manifestj opsentost oan skm. U hšanst pčesno pčesno vo i he simoi sim oi j an p Hstov i spomen s na njego njeg o tv tv U islam je j e vio pie izaanika aj naspot voi namenjenoj veicima Vnoad v ČOKO.
18
V V
ir S AA ( t) ka zšte žta
dna enega maga esd e da se A dt da z tah da. U hndsk skandnask gesk mtg smata se za žtdan s U mt nada n sk tana da staa žt V ez zmaema s K aan sedšte te mć Smeska bgna d mske zme ezana e s m. U hndzm n »ase zametak irg ODJAK isa s ravnam U saan ahtekt sm-
bze tanscendentn znane ahet kem se ana sa dea Takđe e ada sanst. U hšćanst ambem s Tme isibaba Evrpsa traca čstta sme
nt nada U hšćanst ambem Dee Mae Seena.
itez Ka na k e na kn, tez e dh ka
iva pvidba , a grk va iz vka p , lzm g bga ka ađii larb
tea nega taga edstaa tane dše kz set skčan s skšenma, ee kama b kama bama ama gedanem kazanem kaaktea te sašaanem On takđe čaa ncanta een tez e nak dnsn n cant ak ak e gstasng bča, ed staa ne mć , nekad, Smt en tez e bedac, šten Be Be ez ez ka ze nenst čstt zabanke, basanke. tez edstaa mć za, geh kaaane ž V st tak A U smbc mže da bde zaamn zamen-
s BIKOM ( t), kem sča e saan dns n ka šten nema s nm zaednčk smbk dst stae aan edstaa edsta a snag snag st td bgatst đen mć žt Grrima traica atast ža Hrišana stst snaga st am st ka stnska žta atbt s ke k sm eanđe nagašaa žten d stg žta Uma se s e da s magacem zma stg ena kaze nezna bšce eee. e ambem Bandne, s Jete, s Lnada s Mada, s. Sesta ea smb nea: zamene bka smbc eća dnst te edstaa ast Dga e d danaest žtna zeh anaka Be e kneskm bdzm kntematna mdst Taitia ne ne tena žtnska a, asna kada e nekćena a sn s n k ksna sna kada se tm tm Oa smka se kst na Deset ska saanaa a tazm čanbdzm, na kma an e nae kazan ka tn tn c, a zatm, s
Čk ka ibl hrišćak preti urea
u kapilu edg uba u špak rki Sa edr d la Nave
Voć Vo ć Vo Vo
Vo l se n edno rnoiko koisno
ilincii eanđel po i sibol e s Lke zto što e on nlo reni id id Hrstoo žiot
peno beli i konačno sasvim nestaje s prevazila ženem prirodnih uslova. Vo v PLOD Voda Vode su ivošte svih egzistencialnh
potencialnosti; izvošte i raka svega u svemi nediferencirano nemaifestno pi pi oblik mate e »tečnost čitave verifikacie« (laton) Sve vode su simbol veke make i povezane s rađa nem ženskim principom univerzalnom utro bom, rm mtrom vodama podnosti i okrepenja i kadencom života Voda je teč na parica svetosti. Vode se izjenačavau i s neprekidim tokom maniestnog sveta s ne svesnošću zaboravnošću one vazda rastaču nište očšćuju, »spirau« i regeneršu povezane su s vlažnošću i cirkulaciom ki i životne mez ge nasuprot samrtno suhoći i statičnosti po novo oživotvou i ulivaju nov život pa otud kštenjee vodom ili klu u niciacijskim reigi kštenj aa gde voda ii krv ake spira sta žvot i osvećuje novi Urananje u vodu simboizuje ne samo povratak povr atak praiskonskom stanu čisote ane starom životu i ponovno rađane u novi nego i urananje duše u manifestni svet Vode vrea ii kadenca života vi iz korena et života u sredtu raja. Kao kiša voda je osemenuuća moć boga neba plodnost Kao rosa e blagosilane i blagoslov duhono okepIene i svetlost zore. Roniti zači tragati za tanom života najve ćom miterijom Hodati Hod ati po vodi znači prevazila zit uslove poavnog sveta svi veiki mudraci hode po vodi Tekuća va e »voda života« ili
86 mora ili reke smrti no pošto može da bude i ži votna moć i samrtna moć voda takođe može i da razdvaja i da spaa. Voda i vatra su dva sukobjena elementa koja će se na krau uzaamno prožeti i sjedini one predstavaju sve kontre pojmove u elemen taom svetu U sanu sukoba su toplota i vlaž nost nužne za život no »goća voda« je edin stvo suprotnosti Vatra i voda su takođe pove ne s dva veika principa ocem nebom i maj kom ko m zemljom ali otac nebo može da predstava predstav a i opla opl anu vlažnost kiše koja paa na zem zemju ju Va s vinom označava mešanje ljudske i božan ske priode odnosno božanstvenost nepmetno smešanu s ljudskošću U hrišćansko umetnosti prikazue prikaz ue Umerenost Umerenost pkolna voda recim recimoo u rovu ro vu arku jendeku itd. nije samo samo odbram bena već čini čisi mesto koje opkoljava i ograđue sveti postor Voda s glinom je stvara nje i takođe predstavlja čara kao oblikovate lja sveira. sveira. uboke uboke vode vode npr mo jezera buna buna povez povezane ane su s carstvom carstvom mrtvih ili su pak obitavalište natpirodnih bića i u tesno vezi s veliom makom onje ve su haos ili vazda promenjivi ma nifestni svet a goe vode su oblast sedinuju povezane i s malim i velikim mi ć voda. ne su povezane sterama s koima skupa upotpunuju jedno i obeležavaju univezalnu regeneraciu. Uzbur kane vode pikaZ mene uziu i taštinu živo ta utvai tok senzacija i ideja«. Tekuća voda označava život »životne vode« reku vreo ili kladenac života i simbolizuju je talasasta linia spirala ili meandar Poput eta gaja kamena planine vode mogu mo gu predstavati predstavati čit čitavu avu vaseljenu. vaselj enu. Simboli Simbol i ži votodavne životoza životozatorne torne razdvaauće i spaa juće moći voda često s stvorovi mešanci ne mani ii zmajevi zmije soko lav krokodi i kit dok im e hranitelska i oplodna oplod na moć pikazana kavom gazelom i prevashodno ribom Voda ima velik znača u magiskim obredima V. isto tako EEMENT Asč nns trc vode su iskonski haos Bustč neprestani tok manifestnog sveta Prelažene preko poto ka« često služi kaosimbol ka osimbol prolaska prolaska kroz kroz svet ilu zije da bi se dospeo do prosvetljena niane. z praskonskih voda nika e stabjika velikog lo ta osa sveta Egpts: đanje regeneraci a rast oplođavane koje vše nilske vode a simbolizue ga g Hapi izlivaući vodu iz dva ca rčorims frodita/Venera poteka e iz vode Pos Posedon/N edon/Nept eptun un upravla moći voda Reka eta e zaborav a reka Stiks se prelazi na mrti. Hbrs »vode Tore« su životodavne vode svetog svetog zakona Vreo stalno pristupačno si
zemje i stub na kojem počiva sve postojeće. Va runa je upra upravite vitejj voda vo da Višnu V išnu spava na vodama, na zmiji i iz njegovog pupka izrasta otos na kojem kao na prestou, sedi Brama Brama » onaj što hodi po vodama« Lakšmi, ona od otosa, ta kođee je čed kođ čedoo okeana« okeana« Hićnsk vode rege regene ne racije; obnova očišćenje; posvećenje; okrepIje nje; krštenje Vrelo prkazuje Hista kao kade nac života; kadenac, ii živo vreo, takođe je Deva Ma Marij rij a koj kojaa prestavja prestavja i vode kao utrou utrou stvaranja stvar anja Vod Vodaa smešana s vn vnom om je pasio pod dejstvom Duh Duha a rođeno vod vodom om i Duom M šanje juskog i božanskog p ovapoćenju Prema sv K iprijanu Hrst Hrst je vino a voda je kon gregacija gre gacija kao teo Hristo Hristovo vo U hrišćanskoj umet nosti me merenos renostt je prikazana kao voda smešana s vinom Rosa je bagosijanje Ininsk te kuća moć veikog duha Vodenjaci kušaju na zo zavodnici su, označavaju promenu i propadanje te kako životodavni tako i životouzimni vid; osonac su zemji i nasuprot dinamčnom vidu neba statič statič Insk Apo voda jest e i soaa i naa moć i praiskonsk okean Issk voda označava miosrdnost gnozu očišćenje; ivot Kao ša ii vreo žansko je otkrivenje stvaosti Takođe je stvaranje: Od vode smo načinii sve živo , P Prreto mu bejaše bejaše na vodama (Ku'an) Kesk vode, jezera sveti unari itd, poseduju magijska svojstva i staništa su natprirodnh bića npr gospe jezerkinje takođe omogućuju pristup u dugi svet a moći voda predstavja predst avjaju ju onosvetsku mudrost te predznanje bogova Tir-nenog, ketski raj zemja večito madih nai se s one strane ii ispod oda ii je pak put zeenog ostva okruena vodom Ki nesk jinski unarni princip simboizovana trigamom kan v PA KA dok je vatra janška i aa moć Voda naznačava čistotu, severn predeo a simo joj je ca koača budući da je co boja praiskonskog haosa Mnesk voda i vno predstavjaju sjedinjenje vasejen skog oca i majke Msk raj je pod vodama koje simoizju praiskonsko savršenstvo Skninvsk i evnsk vode u kojima je o ravia zmija od midgarda okružavae su zemju, a donji svet io je mesto obavijeno izmagicom Korenov igdrasia naazi su se u donjem svetu i iz njih je izbijao kadenac hvergemi, izvorište reka Sueskseisk na početku je posto jao Apsu praiskonske prai skonske vode, uz Tijamat kao more more i haos Zmije Lahmu i Lahamu porod su voda arduk u svojstvu svetosti stvorio je zemj nadvadavš nadv adavšii Tijamat kao haos haos i nema nemanfe nfestno stno EaOan je gospoda gospodarr bezdana bezdana i bog mazotoča mazotoča«« , koji može držati gac za aivanje ii iz čijih
Voevoeii ona je oavija i ostavja za sobom, da bi konačno izmia i najtvrđu stenu
Vodnodnčn kamn Preorazitej sud bna U vasejenskoj vodenici, iz koje zazi stvoreni svet donjak nepomični kamen, jeste zemja a gojak otni pretavja nebesa i strg;; bog neba je veik strg veikii stg stgar ar Ta dva kamena ka mena takođe označavaju voju i inteekt Vodenični kameno naznačavaju i kaznu teško reme dobjenje tvrdoću mučenštvo U vezi su s podnošću žita i simboikom tka U budizmu vodenični kamen pretavja koo postojanja, samsau U nordijskoj mitoogiji je svemir svemir u obr tanju U hšćanstv hšćanstvu u ambem amb em sv Auree Aure e sv Fo Fo jana sv Hstine sv Kaista sv Kvrina sv Viktora, sv Vinka kao i đakona Voa v HALKION Voluta v S Voak Gipkost neiskrenost pošto je iskren siee < sine e be bezz vos voska« ka« ) Kao i sao sao vosak sadrži životnu supstanciju, pa otud nje gova upotreba u magiji i veštičuku rad radii sticanja st icanja moći nad judima pomoću voštanih ikova Volo v K ii i atrbut Afroditin P Vabac Gčk i istovećen s Lezbijom Hnsk ništetnost neznat nez natnost; nost; takođe razvratnost i raspusnost Jnsk ojanost
Vna lheisk i nige prva faza matrije u veikom deu Egisk par vrana naznačava supansku agodat Gčk po po svećen sve ćenaa Apoonu Apoo nu i Ateni Aten i Hebesk st stv vina ina eš Hinusk atribut Vau Vaunin nin Hinsk samo ća njeno kjuvanje očiju je Đavoovo zasepji vanje grešnik insk u nekim pemenima poprima funkcije demijurga Jnsk zosut nica nesreća ai takođe u šintoizmu, svete vrane su kao gasnice boanstava, povezane s hramovima Ponekad se prikazuje ispred sunca Kinesk obojena co prstavja zo; zobu; · zu ko i neush u posu; osikana ceno ii zatno zatn o predstavja predstavja sunce sunce kao i detinjsku jubav Postoji Posto ji međutim međ utim izves izvesna na sumnja nije i to petao, a ne vrana u vezi sa suncem pošto se stiizovana stvorenja mogu porkati Tronožna vrana ii peao živi na Suncu Ca vrana spregnuta s eom čapjom simboizuje jinjang
Vatne V atne Vt ada na dovranic dovranicma ma se urezuju urezuju božastva čme se ukazuje kro koje od ovih čovek supa u najvše prsusvo Hšanka Hr Hrs s - ,a sa sam m vraa«. Troja vraa kaedrale ii crkve onača vaju veru nadu jubav Mtaka ula ulazz u sedam rajskh zona l u nicijacjsku pećnu ka Jan je bog ulazša u njega su ključevi moć ovaranja i avaranja Zdaka dugodnevca u Kanceru »vraa Ijud simbolzuje smiraj Sučeve moć njegov slazak ana nen Krakodnevca u Kapkousu predsavja »vraa bogova �zlaak Suca roaj njegove moć ana el Ova vraa su povezana i s ua ma u ncjacjske pećine i lazma z njh e s dušama koje doaze na sve odlaze s njega U hnduzmu su o devajana ana e) i pr jana ana ne
Vac maju zajedničku smboku s PRA GOM (v o) kao ulazo m; opšenje; ulaženje u nov žvo opšenje među jednog i drugog svea između žvh mrvh Takođe su zašničk skonejsk vd velike majke hršćansvu Deva Marja predsavlja vrance nebeske Vra nce porale občno sra sraže že simbolične žvonje npr lavo majev bkovi ps ili mološke ver Svake vranice Ozsove kuće čuva po jedna bognja čje se ime mora mora zna Vrance od od soaa od zapada so za pada su va va svesog hrama koz koja Sunce proaz jurom i večerom »ske vrance su sredšna ačka opšenja između nžeg všeg prola kroz koj u duhovnom si romaš du ncja l samrnic a kj vod vod u nov žvo Popu glene ušce simbolzuju bes prosoos proso os duše pr prolas prolasku ku kroz njh Vrance su vezane s mudrošću Prč , 3) kraljevi su sud kraj vranca veovano kao sveh mesa božanske moći V so ako VATA PRELAZ Va ačarano drvo posvećeno bognj mese ca Žalosna vrba prkazuje žalos nesrećnu lju bav pogrebna je dstka ada kro kos Gkska posvećena Europ; ambem remdn Hebeska žal žalos os - pla plakan kanje je kraj kraj vrba vavlonsh u gnansv Dan vrba sav ljen je u okv okvr r Prna senca senca Hšanska: no šena o Cvenc u svojs pame Japanska sjenje srajnos Obo svea među Ai numa jer je kčma po pogg čoveka čoveka bla načjena načjena o vrbe Keska poveana s Eusom koj se osaa ako obara vrbu Kneska proleće ževenos krokos ljupkos čar umečka spoobnos rasana Arbu Guanjn koja grčom vrbe raprskava vode žvoa nsko lao drvo Seskseska: amblem Ta
koj se opire nepogod nepogod a ova ga slama slama vrba se po vja popuša popuša vraa u pvobi n pooža i opsaje Vasac anka tada spunj vač žeja Kelska: voše vošebna bna uročna uročna začaravajuća bljka ska posvećena Marsu Veneri venac od vrbee vrbee smbolizuje brak ši od uroka i ača ača ranja Va Tajnovios sadžavanje skrvanje; ve rovi Eol ima vreću verova Vreća kelskog boga mora Menenona sadržavaa je sva baga svea Vlo v V Vm Tvorac proždrač »Vreme porod sve šo b šo će bi" (hagavaga. »Vreme koje odmčući zare sve (panšade Takođe sho đenje vraćanje u shodša aorna sla ali o krivač sine » davna vremena smbol je za nog doba kada je sve bo mogućno Presanak vremena prodor je u prosveljenje; vnos Ca Kal prkauje Vreme kao proždrača proždrača neumolji neumo lji vog zaoka Ce devce preds predsavljaju avljaju nede rencrano pa ae raconalni lunarni mačn žensk vd vremena Smbol vremena su peščank čak sp zmja očak u oea nju krg u svojsvu beskrajnh cklusa a a vase ljenske dovšenos kosa Kosac koj je akođe Kron/Sau kao Vreme narne žvoinje smbo ake su povean s vremenom V Proces vrenja omogućuje duhu da nad maš uobčajena ogrančenja da oslobod nu vne moć da proizvede proizvede snove Takođe je poe zano s raspadanjem zmeom ahemji j u ve s preobražaj nm ransm ransmuaco uaconim nim pa oud regeneravnm procesma s preazom z smr u žvo Meal vu u zemlj aj proces je simbo cklčn deja večnog večnog vraćanja Vtopd Vr Vre een enoo je j e arbu ar bu svh bog bo g nja majk lunarnh bognja kalja sudbne u njovom sraičnom vdu Sve bognje usuda su preljee kalje prelj kalj e oslavaju se u oskom oskom uar u ar nom občju e u rojama ao renje žvo smr prošos sadašnjos budućnos Dve člance rojke občno su dobre od pomoć a reća je zla svrepa ona šo preda žvonu n Kour na olovrau smboj Kour smb ojuu opcaj e svem ra a predenje anje predsavljaju predsavljaju žensk prn cp ao žensku vešnu kanja usuda i ve1a svea uje Ner Nerde de maju zlano vreeno Gele Gele vle predu aju za svoje mljenke među ljudma V
Vuk
9
m krskm ru X k) i žsku rliu strp u di. i dr ui bg misrdsti.
i vukoi d ksi z s đ i m m ukpi U S St t Huu V k prdstu zti zti t t pbds pbds mgi
žvotovno ovno vo voćk v, ng onom koj ponđ ponđ st st Vt j j tkođ smbol u svstv gjn u noj ppomjn u đn po Ogđn vov su žnsk zttn pnp pstvljju včnstvo Hemeč c ob vt žvot čjm posstvom vt novog ivo onos po jst logos H ćns vt ztvon j smbo Dv Mj n n ns wt sun j mgo mun sms: čt sk vt su vt uš vt s vt vt sn smbozuu mstčno putovnj uš. ms ogđn pogbn vtov sm tn s'pom zj p čmu su zmljsk pogbn gozb pvn u njm pstv ljl jsk gozb; u tm vtovm su čsto s đn čokot kko b obzb obzb vn vn tko u svojst smbo smbo vot bsmtnost; sđn su u u svostvu oznk oznk vnog poć o s mnjtu vtov su zmsk kopj j V Zmj zlo; požuć; pomm Vu gvnov su čsto ntpn sug pmtv n mtvčk bogov hems c k j, s pm un po Mkuj m kujum muost .se vuk zvjč zvjč j bog p Egps: tbut nimntu Upuutu Goms svćn AjuMsu ko pomm; tk svćn Apoonu Sv nu. Vuč j n Romu Rm vuk s sto pkzuj u mskoj umtnost; tkođ nčv jčnost Hebes voočnost svpost; pogon ost 49 27 Hnu s: Ašvn zbvju ppu n o vk
rkurtsk k U rskm vu ki slik » rkurts msr X k mk i ni ni pil drugrs pig p i d đeskg drut.
X Zec
ovrt nro (veovo se vuk ne može okene vrt) svrepost prevejost jeres Am bem sv Frnje Asškog koj je prptoo vk Gubj Ketska vk noć gt Sne o neb. Kneska grbjvost komost. kand navska tevtnska onos pobee jše g O/Vo Fen vseensk vuk bo je je onos . Vetčlk žvotnj n kojoj jš veš te veš občje koje m onj ko je vko k
X Smbo O O v to): Svk stnsk nogj mor se prment obuto« Ko msk broj 1 poprm svršeno svršenost st ov ovrše ršenos nostt tog br broj oj k o o dessata onosno krst pu tč po seb je svršen fgur ovenost rv noteže. Rmjn s g utrebjv ko me šn krst p ot može smboovt preku U hršćnstv je krst sv Aje Tkođe eo kpn smbok RSTA (v to njegov je sm bok
rkj st st prkuje čo Y Ko rčvst rkjst večj fgu po Ptgor Ptgornm nm rečm je mbem juskog žvot pr čemu mu je nog nevnost novorođenče rn k bor orsog čovek među pt obr put kr su m tkođe ev esn st vr porok r ptev rskršć n kojm vrhovn n or ju bogov popu t neše J n n.. U hemj hemj prestvj rebs nrogn U hršćnstv se jvjuje n oež ko krst pont je ko krst kvrjsk rbojnk
z v KCK
Za Im jenčku sbok s ogrđenm prostorom s nm opsnm brnjenm grom pestvj teško obvo uovno ogenje bčno je njem kkvo bgo tčenk nstv nstv g nemn nem n koj se mor svt b se obo bgo osoboo osoboo tenk čme se pkje bgo eoterčnog nnj ovno stgnuće. U preženje preko rov u mk kjučen je smbok MOSTA (v to) Zapad Jesen sune n smrj sreovnost Zpn prv se svuge pove poveje je s rnjem rnjem
90
om gromovnkov Kneska jesen svoć tg eement met j be žvotj be tgr Zaava Pokorenje pobe steg krjev rnčev ko e mesto prestrojvnj borb Bdstčka tadc tadca a ponjem stve rme progšv se vrhovn kon Hndska ket jsk j sk sv sv rk je j e svetost grnjvnje mfestj pobe n mom. Hšanska be Zstv s kstom br pobe je grehom smrć progontejm Ambem sv An sv eorgj Kpokjskog sv. Jjn sv Reprte sv Urše sv Venesv Zda Ze s voom prestvj žensk prmjv pnp ponost Ze mosnj o nčv jenost o žvot onje ostjje o eg Bd mo m o Bdstka stka tadca tadca e stju st ju je trbt mon bhu. Sem e s voom n skrj prestvj sem pon uvženog gost vo pće vo mvnje već veće e mjn svet svetjke jke mrs hrn. Hndska tbut Gnešn. Z Ln žvotnj tbt svh božnstv mese buć u tesnoj ve s Meseom prestvj ponovno rođenje đenje uskrsnuće ko ntju »svetost u tm«. Često je poven s žtvenom vtrom žvotom posrestvom smrt« Unvern smbo ponost preočv preočv žensk mesečn mesečn og je j bv pšjvost nopko prevejn mrost htrost Ze n Mese je gotovo unvern buć b uć nrn s psom gušte gušterom rom e ko posrek sre k međ n n h božnstv božnst v čovek čo vek N Zpu be e smboje sneg e u mu uo Zečj gv nog je utuk protv veštčk vešt čk e je često sg sg prt prt vešt. Aka tadca Hotentot g povej s Meseom Bdstčka: n Mese g je preneo Bu smbouje potpno žtvovnje sopstv jer k je Bu og e je sm sebe prneo n žrtv skočo vtru. Egatska or poček otvrnje nje peročnost mbem Totov tke ven s Meseom Ev ska sšnj e knć ek smboje oru nv žvot trbut je eogve bognje mese verovtno Estre (tevtonske) Ester (ngosk sonske po kojoj je Usk East Easte} e} obo me otku ponovno ren renje je uskrsnće ko ponovno rđnje Mese Usšnj e nos skršnje jje. Gčkmska ponost bu žvotnj gsn trbt Hees/Merkr ko Aote i Eros. pon su često oskn s ečevm. Hebeska nečsto Hndska jvj se s mesečev spom hnuskoj busčkoj etno
9
uzdaju u Hrista nanska eliki zec, Manabo žo, otac i čuar torac je i preobražaatelj, koji menja čoekou žotinjsku prirodu. On je junak spasitelj demjurg junak zore personfkacija setosti eliki manitu koji sa sojom baom žii na Meseu i koji je »opskrbitelj sim o dama ospodar od etroa i brat snea. a snije prerasta prerastanje nje podaladži pod aladžije je u junaka ozna ozna-čaa interisano čoeka. ao odaladija, zec je i bistar um koj nadmudruje tupu dilju slu. moro je uju ili ribu, koja je roždiraa narod. eka atribut lunarnih i loačkih božanstaa često u ruci bogoa loaca ne ka Mesec jinska žiotnja žeka, jinska moć carska supružnica duoečnost. ec je čtrta simbolična žiotnja danaest zem nh oganaka. ec na Mesecu, s tučkom i stu om, meša eliksir besmrtnosti ec je čuar diljh žiotinja Bel zec je božanska prroda ceni dobra sreća, mir berićet rli ladari ci dobra sreća i uspešna lada Za setkoinu Meseca praljene su figure zečea ili belih kuni ća. Skannavska zečei su u Frejinoj pratnji Tevnska za Holdom Harke ili Harfom boginjom meseca du zečei kao sita zubljonoša. Uskršnji Uskr šnji zec zec je u ezi ezi s Estrom.
Zeenka Zeen ka Zak Zakaa
Zec a a ovo bozao po olala
z da a a k bo ou uka p pd vakdv vo kol
opasujući skloniteljski žensk princp sredš sredš Zeenka Dobra olja radost atribut bogoa sunca U Rmu bila posećena Satuu i koriš- uobe kužn zido su često poezani sa zaštićena na Satualjama kao simbol zdralja i tom koju pža čarobn kg aljena je od reće U hrišćanstu se ponekad prkazuje kao spoljne tame odojena elji duarom Pladro raspeća (kako se prikazuju rast i jasika mei zd oačaa incijaciju i magijsku zaštpr čemu njeni bodljkai stoi označaaju tr tu. etr zda praolnjske sete graeine no kunu i stradanje a cene bobc su Hr- okenuta su prema četiri nebesna aspekta. U stoa k. Amblem A mblem s. Jeronma s Joana r hinduskoj sakralnoj arhtekturi zd nnačaa stitelja. Apotropejon. stablnost obuatnost Ze slke pkazuju apsolutno znanje. "Zid bez rata« ima zajedZemla elka majka majka zemlja unier- ničku simbolku s uskm ratnicama, stenama sudaicama td. . PRELAZ. zalna rodteljka hraniteljka starateljka Maka zemlja je unerzaan arhetip rodnost neiscrpj e bo graen graen kao sm s m nog torašta sredstaa za opstanak. Zemja i Zat Sumerski am je nebo su materja i duh. Inanska aa bol sete planne, prebiališta božanstenost zemlja je majka loža zemunca je omfal ase- bio je aseljenska osa ertikalna spona zmeu ljensko središte ružni joj pod prkazuje zem neba zemlje kao i zemlje i donjeg seta a hor lju, kupolast o nebesa, neb esa, a četir četir koca su zezde ntlna izmeu zemalja seta. zgraen na i če praca ska karjo telo uz so kao sedam razna predstaljao je seda nebesa rani stojanja sedam planeta dam sad besmrtni duh. Zemlja je staljana na grud mr tma ska žensk jinski princp, simboli- jua sa sedam metala i boja ca kao Satu oloo 2 crenomrka Jupter koster 3 ana kadraom žutom bojom i tigrom. ružičastocena, Mars gože 4 zlatna Sunce, zato 5 belozlatna, enera, bakar 6 tamnoplaZent rhunac najiše simbolizuju ga si ra, Merkur žia . sreba Mesec srebro. huci npr. planine, pramide, toranjsk šiljc stupe, stu pe, stubo stubo središni otor put neba u hramo- Zmlen Besmrtnost neprestanost žotma ndijanskm setm ložama tipijima itd nost mladost krepkost ečito generatna moć enci od zimzelena naznačaaju neumrlu
Zatna aa aa Zma Zma
Zaa aa v GRAA Zlao o Dvostruko solao kao zlatna
boja i kao ono što potiče od solae životinje, zlatnog ovna na kojem se Zevs speo na nebo agnje je i nevinost, a zlato vrhnsko bago te je otud potraga za zl atni m ruom takođe takođe traganje za duhovnim obasjanjem, vrhnskim identitetom ponovnim zadobijanjem besmrnosti pokšaj da se dođe do na izgled nedosežnog nedosežnog D a bi se cj postigao, nžno je nadvladati mraČnu stranu prirode koju simbolizuj zmaj i Medeja, za šta je potrebno junaštvo ili mistka. Zlatno ro se pronaazi na dvetu, simbolzujći drvo života a straži ga zmaj kao čuvar baga.
Zlao unce obasja nje samosveteće svojs svojstvo tvo svetosti; nekvarjivost; mudost; trajnost ravnoteža svih metanh svojstava; plemenština čast nadeđenost bogatstvo. čast bogatstvo. Zlatna kiša simbo lizuje sunčane zrake Amijka tadia živo zlato proizvod međudelovanja smpora i žive, mškog ženskog pn pncipa cipa,, jeste veko deo do spevanje središte; cilj; snce srce savršen stvo; celovitost zgusnta svetlost ravnoteža svih osobna metaa Zlato mdosti ne naiči na obično zlato ni po boji n po tvari« (Zatni taktat Atka »izraštaj bŽ taktat bŽji ji « Buditika svetlost; sve tlost; obasjanje Eiatka zlato je telo bo gova Hinduka svetlost besmrtnost; obličje gova životodavac Hianka: ambvalentno čista svetlost duhovno duhovno blago koje daje Hrist trjum tr jum u nedaći nekvarljivost (potopljeno (potopljeno ne čist zadžava čistoću) ali i idoopolonstvo (zlatno tele i ovosvetsko bogatstvo Kinka haonija; suce jang uz srebro kao lna jin. kineskoj alhemiji zlato je cinober; esenci esencija ja nebesa V isto tako . Ve ze ze Zlo Moći tame; dem oni; Đavo otona Ve ; ngra Manju ii hima imboi zla su: zmija ii zmaj (sem na stok otrovnica; skorpion; čovekskopion; orkan; sve proždrljive neke rogate zveri; mrav kikopska jednookost
Zmaj ložen i univerzalan simbol. Zmaj, kr aa zmija zmija kombinacija je zmije i ptice ptice kao materje i duha. Pobitno bio skroz dobrotvoran kao maniestacija životodavnh voda (zmija i životnog živo tnog da daha ha (ptica (p tica i poistovećivan s bogovima neba i njihovim zemaljskm izaslanicma carevma v ma i kraljevima. kraljevim a. Kasnij Kasnijee postao postao ambivalentan i oplujuća kiša pose grmljavine i za tor torne ne sile mnje mnje i povodnj a. N a ijent obično obično dobrotvoa, nebesna moć a na kcident postaje htoničan zatoran zao Mož Možee da bde solaran solaran ili lnaran mškog ili ženskog ra, dobar ili zao
92 to avnh voda; ambem je cara kao sina neba i u svojstvu njegovog sledbenika, mdog i pleme nitog čoveka Monoteističke religije ga prikazuju kao zlog, sem u retkim pimeima, kada može da bde logos logos,, životvora životvoran n duh d uh ili svemoćna božanstvenost peroma Zmaj i ZM v to občno s zajamno zamenljivi u simbolici kao predstavnici nemaniestnog nedierenciranog haosa; latentnog nekroćene prirode; a i živo odavnog odav nog eem eement entaa vod vode. e. Njegovo Njegovo bacanje roma r oma ii daranje mnjom je prelazak prelazak iz nema niestnog nies tnog manstno stvar stvarane, ane, oblik matematerj tu može da bde dvojak, bi o bog daždevac daždevac i neprjatelj boga daždevca onaj koji sprečava padanje kiše. Povezan je s morem velikim bezdanom kao s paninskim vrhovima i oblacima te solaim istočnim predelima Kao nemani, zmaje zmajevi vi s autohtoni autohtoni gosp ari od zemjišta« protiv kojih se jnaci, osvajači i tvorci moraju bort za gospodarenje nad određenom zemljom ili za njeno zauzeće; takođe su čuvari baga i potal ezoteričnog znanja. oba sa zmajem simboizje teškoće koje valja savla dati da bi se zadobla baga skrovitog znanja ijanje zmaja je sukob između između svetlosti svetlosti i tame, ta me, skončavanje zatoih sila zla, ii pak čovekovo savlađivanje vastite mačne prirode i zavada vanje samim sobom zbavljanje devojane od aja e oslobađanje čistih sila nakon dokrajče nja zlih moći. Zmaj je često protivnik umirćeg boga. Amijka tadiija ilati zmaj prika zje » vol volatiln atilno o « ; bez kil kilaa je »iksirano« »iksirano« kneskoj ahemiji zmaj je merkurjum, k i muž jačko seme. Eiatka amblem zirisa kao boga mtvih vakog jutra bog sunca a savlađuje pofisa zmaja tame i haosa Grkmka atrbt HerakaHerkla kao poubiteja nema n. Zmajevi ponekad ku Cererina kola ka pustoš; stanonik divljine Hinduka ifestna moć izgovorena reč trbt omin i Vaunin. nda je poubio zmaja Hrianka zmaj je izjednač izjednačen en sa zmijom zmijom staro starom m zmijom « , moći mo ći zla, Đavolom kušačem, neprijateljem neprijateljem ož jim takođe predstavlja smr i tamu, paganstvo i jeres arom zavetu je »zemlja zmajevska« ba povezana sa »sjenom smtnijem« (P 44 19) a vode bezdana »stan zmajevski« beh meso pustoši i zatora. adbijači zmajeva pred stavjaj pobed nad moćima zla i nad jeresi Zmaj s repom svezanim čvor prikazuje poraženo zlo jer se smatralo da mu je kao i skopio nu, moć u repu Poraz koji arhanđeo Mhailo na nosi zmaj je pobeda boga snca nad tamom, pragena hršćanstvu kao poraz otonin Zmaj je atbt sv. Georgija sv Kadoa sv Kejne, sv Kmenta iz Ma sv. Margarete, sv
1
Za
vlast sa suverenost; poglavar Ceni zmajj je zma j e amblem Velsa nsa asa bu sa u kineskoj simbolici zmaj i zmija nisu rdvojeni Zmaj predstavlja najvišu duhovnu moć; natprirodno; beskonačnost; duh promene; božansku moć promene i preobražaja; preobražaj a; ritmove u prirodi, zakon postajanja; natprirodnu mudrost; snagu. On je »nebesni košut«; sunce; svetlost i život; nebesa; suverenost; muška, janška moć Zmaj od oblak takođe je gmljavina i oplođu juća kiša vode bezdana i proleća. Aui zmaj, lung najviši živi na nebu i životvo životvoii je duh; ne besna moć; beskonačna natprirodna moć i, na zemlji, carska moć prenesena na izaslanika car Lng Ln g ii cski cski zmaj, ima pet kandži, glava glav a mu je okrenuta okrenu ta na jug ju g a rep na sever Takođe predstav predstav lja istok i oplođujuću kišu Obični zmaj mang ima četi kande i svetovna je vlast. Zmaj s tr kandže bio je rano zmajevo obličje u Kini a bi kasnije postao japanski zmaj i, bezrogi zmaj, živi u mou i ima vlast nad bezdanom; takođe smbolizuje znalca Ćijao živi na planinama ili na kopnu i predstavlja džavnika » Devet naič nosti zmaja, Vang Fuu, jesu jes u ove: » Rogovi mu naliče na košuove glava na devinu devinu,, oči na de monove, šija na gujinu trbu na onaj goleme školjkače krljušt na šarano, kandže na orlov ske tabani na tigrovske uši na kravine Dva »zaja na megdanu okrenuta jedan prema drugom jinska i janška dualistička sila sve suprotnosti suprotn osti i komp komplement lementa, a, nebesne nebesne i zemne zemne moći; između njih obično je sunc� ili »biser no ćosjajnik, mesec; kada su lima okrenuti jedan dugom simbolizuju jin-jang i večnost; kada jeda drugom vjaju repove, pkazuju dvosmeo tvoo delovanje jinske i janške moći Zmaj se često oslikava sa »zmajevskom loptom ili plamtećim biserom, što je prema jedoj hipotezi gromoa gmljavia a prema dgoj Mesec kao daždonoša p čemu je zma jevo gutanje bisera jedenje a izbljuvavanje pu njenje Meseca ali u taoizmu i budizmu zmaj je »bir ispunj ivač svh želja biser savenstva, što će reći mudrost prosvetljenje i duovna encija svemira Takođe može da predstavlja bodisatv trenutnog trenutnog prosvetljenja prosvetljenja Zmaj s fenik som je sjednjenje neba i zemlje cara i cace bo žanska potencijalnost kao sadržatelj svih su protnosti, a predsavlja i makrokozam i mikro kozam u međudelovanju dva vida androgina tam nvolucije i riam evolucije rođenje rođen je i sm Ove simbolizuje i dvoguba spirala Zmaj može pkazvati pkaz vati požudnost ako se oslika s tigrom kao gnevom i nepijateljstvom. Susssa vag, moć zla Za Veoma složen i univezalan simbol
Zmija i zmaj čest
mogu uzajamno zamenjiva
peau vea pe e. vlo e na dve voa a uva ga e oko ovog baven zma ii mia unvu poragu z mnošću nanem ne e da mimoiđe ue a zom pogibi
m ebe izbacue Jaona ped noge Aeni
va pu, ao i oio dugih pa zma e uva baga i poiv nega un moa da e boi
Zia
kakva azlika. Smbolka zmije je polivalent polivalent na: ona može da bude muško, žensko il samo stvoeno stvo eno Kao ubica ub ica je smt zato; budući da d a pe odično menja kožu život je i usksuće sklupčanu je j e zjednačuju s cklusima mafesta cije Sola je i luana život i smt svetlost i tama dobo zlo, mudost i slepa stast lek i otov očuvatelj zatok te poovo ođeje, kako duovno tako zčko Falčka je ped stavlja asplod asplodu u mušku mušku slu »muža sviju že žeaa « a njena psutnost gotovo se uivezalo pove zujes bementošću Pati sva ženska božanstva i velu majku često se pkazuje obavijena oko njh u njhovm ukama T takođe popma ženske kaaktestke kaaktestke - tajanst tajanstveost veost zago zagoet et nost ituitivost pedstavlja epedvidljivo je se iznenada pojavljuje i nestaje Takođe se veovalo da je adoga te je am blem svi samotvoih bogova i pedstavlja ge neativnu neati vnu moć zemlje Solaa je htoniča sek sualna pogeba i manestacija sile a ma kojoj azin zvošte svh potencijalnosti i ma teijalih i duhovnih te teso povezaa s poj mom kako života tako i smti Živeći pod zem ljom u dodiu je s dojim svetom i dostupne su joj moći moć i sveznanje i magija ko koje je poseduju mrtvi mrtvi Htončna zmija maiestuje agesivne moći bo gova dojeg sveta sveta i tame uvezalno je inicija inicij a toka i podmladilja te gospodaica o zemlji nog doba U htončnom vdu je nepijatelj suncu i svim solaim i duovim moćima i pedstavlja mače sile u ljudskom odu T su u sukobu pozitivno i negatio svetlost i tama kao u slučaju Zevsa i Toa, Apoloa i Pitona Ozsa i ta ola i zmje itd Ozačava takođe paskonsku stinktivnu podu nabujalu životnu silu neobuzdau ne podu dieencianu potencjau enegiju enegiju oživljujući duh osednca je zmeu eba i zemlje zemlje i dojeg sveta te povezaa s nebom zemljom i vodom a posebo s vaseljenskm dvetom a ke je oblakzmaj tame i staž blaga. Može da pkazuje solae zake, hod Suca muju te slu voda i at atbut but je svh ečn ečn boža stava Znanje je moć lukavstvo kovanost pepe pe pedenost denost mačnos mačnostt zlo i kvaost, kao i kušač Oa je sudba sama, spešna ko ko asap asap ho timčna ko odmazda epojama ko ko usud kosmologji je zmija paiskoski okean z kojeg se sve pomalja u koj se sve vaća, isko ski edieecai haos. ože takoe da bude oslonac i odaje svetu odosno da ga okužuje kao UROBO (v to) simbol cikliče manifesta cije i eapsopcije Vidjiva zmja je samo pi vemena manestacija uzočog atempoalog velikog nevidljivog duha koj je gospoda svi
duhovnjm tumačejma Zmje odnoso zma jevi staže pag hamove blaga ezoteičo znaje i sva luaa božanstva Izazivaju nepo gode upavljaju moćima voda okužuje ove i pedstavljaju kako vodoustaviteljke, tako i vo donosce Pzivaju se u svim bajalcama za mve pi njioom pelasku peko samtih voda Kećuć se bez bez og ogu u ili il i kila zmija simbolizuje simboliz uje svepožim duh podiući u pukotie ped stavja skovitu piodu čovekou i savest ože da bude i perušeje zlotvoih moći np veš tca ili čaobika pikazujući zl i naopak vid piode l nie je povezao povezao s mačim silama sila ma zmje Nebesa zmija s kineskim azuim zma jem simbolizuje dugu a oboje mogu biti most s ovog sveta na oaj Dete u igi s gujom pikazuje ponovo adobijeni aj, bezazdoost i kaj pi vemeog sveta i ima istu simboliku kao lav i jagje a zajednčkom legalu U klupko savijena ili u čvo čvo upletena upletena zmija oz o z načava ciuse maiestacije, kao i latetu moć diamčno potecijalo bio za dobo ii zlo Skupčaa oko jajeta je ležeje životvoog da uobo okužujuća moć voda oko zemlje Skupčaa Skupča a oko dveta dveta i bilo kojeg ko jeg osog simbo simbo la ona on a je buenje buenje diamične sle genij sve svega ga što aste ni nd ckčo postojanje Pove ana s dvetom žvota ima dobotvoa vid a povezana s detom poza pozaja ja je zlotvoa otov zla maifestnog svea Sklupčana oko žene koja je velika majka luaa boja zmja je so aa i skupa s jom pedsta pedstavlja vlja odos muškog i žeskog. Za zmiju se kao i za žabu astaču veli da osi agulj u glavi i da ima blago i čaobno pstenje. Kada se javi sa zmijom oao ii košut je sola a i maifestna svetlost a zmija tama nemai festo htoničo skupa su vaseljesko jedin stvo svekupost; u sukobu oslikavaju dual nost paove supotost te nebesu i htoičnu moć u atu Oao se često pkazuje sa zmjom u pandžama a košut sa zmijom pod nogama, pe dočavajuć po bedu doba ad zlom svetlost nad tamom nebeskog nad zemaljskim i duhove ad vetovnom vlast Ogjena zmija je solaa očiš ćeje tasmutianje i tascediaje zemalj skog staja U svojstvu pojasa ili aukvice zmija pikazuje večto smenjivanje smenjivanje dob zeđi vanje ciklus astakanja i ein einteg tegacije acije ombovi kao ukasi a zmiji pedstavljaju pedstavljaju falčku f alčku zmiju zmij u i stidicu kao solaoluao muškožesko je dinstvo dualizam eitegacij izmeje su potosti andogia Ovoglava zmija je atbut svh ogath ogath bogova kao geeava moć i plod ost Val Valov ovte te zmije ili i li zmajevi ozačavaju vase
95 suprotnosti; takođe predstavljaju okriljeno ra mevanje. Zajedno, dve zmije simbolizuju duitčke suprotnosti koje se na kraju sjedinjuju. Obvi jene oko deta ili štake one su spiralni ciklusi pri pr ie e suncost suncostaji aji dve glavne sile - uvijanje i odvjanje; alhemijsko ove e coagua Na KA DUCEJU DUC EJU (v to) predstavlja predstavljaju ju homeopatske homeopatske moći moći - lek i otrov otrov bolest i zdravl zdravlje je »priro » priroda da može sa sa pirodu odu « Umotane Umo tane jeda jeda oko druge, druge, one vladati pir su vreme i sudbina dve velike vezivne moći Dve zmije ili dva zmaja što jedna drugoj grize rep nagoveštavaju da iako u prividnoj protivstav ljenosti sile i stvari u carstvu dualnosti stvarno potiču iz istog izvorišta i prncipa. Jaja ovog gmizavca označavaju ponovno rođenje a nje gove oči bez kapaka naznačavaju bdilaštvo pa otud mudost Zmija često nosi vku ili travu besmrtnosti Ponekad s bkom i ovnom ima za jedničku simboliku ka faička plodnost i ras plodna moć Zmija kao duga što utažuje žeđu u mo javlja se u ancuskoj afričkoj indijskoj i indijanskoj simbolici Ača radcja aljev ski amblem; nosilja besmrtnosti; ovaploćenje mrtv mrtv Nebesna Nebes na zmija je i duga te okžuje zem lju straži blaga li je duh gromovnik i povezana s mjom Kao duga ona utažuje žeđu u moru Zmija može da bude kultui heroj il mitski predak koji je dao čoveku iganj i žito vezi je s vodama i rodnošću. Javlja Ja vlja se i kult svetog svetog pitona Amja zmija na motk je j e fiksacija vola tilne žive podjarmljivanje životvorne sile Plazeći oz krug, ona prikazuje alhemijsko sapane Ača zmija s perjanicom kombacija ptice kecal i guje sunce je duh; moć uzlaženja kiša vetar grmljavina i munja praiskonska kretnja vetra i vode; životni dah znanje istočni predeo prati sve sve bogove kiše i vetra falička je večno večno stvanje beskrajno vreme posrednica između boga i čoveka. Zmija je beli bog, iz Čijeg crnog droba pada kiša a i atribut Kecaloat1a i zodi jačkog boga neba kada je solaa ali postaje lu naa kada predstavlja majku zemlju gujinju ženu, Koat1ikue koja nosi sukju zatkanu od zmija Guja može da bude kultui heroj i mitski predak Ptica grabljivica steže boga boga zmiju, iz čije se rađa ljudsk rod što simbolizuje razuđi vanje probitnog jedinstva i javljanje mnogo strosti u manifestnom svetu Auaja do moodača muški prcip muja Psustvo guje i bremeniost su povezani Budča u srištu kola postojanja guja predstavlja gnev prasca kao pohlepu i neznanje te petla kao pu tenu strast a sve roje označavaju grehe koji ve zuju čoveka za svet iluje i kolo ili toak posto jaja Zmija je ponekad povezana s Budom koji
Zja
Južnindia ulpura iz X ea priazue ed pred pred že žant a mijom tvre ergie gi izai i ide
197
rogovma, koma probada žab krasa l a mog mana svosv zla zma pca s dobroo vd Kecalkoaov. vd Armana Armana Angra Mana zme ame, laž vca. Persska Persska ga Adaak Adaak e prd prdav ave e«« , nepael boga snca Im: esno pove zana sa voom, zma e elaa a žvo ea elHa šo e eo od gavn mena Bož koe označava žvovoo, ono šo podae žvo žvon prncp a ne ek žvo ono šo ožvlava žava šo dae žvo šo e sam žvon prcp. Jp personfkaca arb Szanooa boga gromovnka i nepogodonosnka Kelt vezana s scećm vodama bnarma. Rogaa l ovnoglava zma, koa se česo ava kelsko galsko konoaf konoaf predsavpredsavla Cenosa, boga plodnos mževnos Ga e ambem Brž kao bogne make Gava ovenčana zmama e podnos podnos apo aporo rope pe o Ke zme zme ZMAA (v. o se reko prav razka, al kada se pravi zma posae negavna, zloćdna zaoa varlva prepredena, predočava skofan edno e od pe orovn svore svorena na Bra B ra sesra Fo Fo H Nga ponekad se oskava kao dve ge s ldskm glavama šo e eda od rek kombnaca žvone čoveka knesko smbolc One s n a ang smbolka m e srodna sa smbolkom kadcea Ga e šesa smbolčna žvona dvanaes zemn ogranaka Mhej smbol Hrsov. M zemalska mos barska rdbenca navodna navodnavane vane ras. Mj gska smbolka e padlva na Kri i čn se da ma nek dokaza da e soao predesčk kl zme Veka bogna, zašnca domaćnsva oslkava se s gama rkama, a kasne s zme povezane s bžansvma koa s došla na neno meso Na ančkm novčćma ova bo gna e predsavena kako sed na preso pod drveom mle g gav smboka zme vea eo s vez. Ga e smbo plodnos značana e kl lee, bogne porođaa. Zma šo e gle gledao dao Pold Pold nosla e rav koa e mrvm mrvmaa mogla da po poa a žvo. Ga G a e mogla b ovaploćene mrvaca predak l ave, a na grobn gr obno o mck zme kazvao e na meso gde e saanen ak bo smbo skrsnća b smnos. Kasne e zma pedsavlaa skapa boga lekara Oej vorac svea Gno prssvo poveze se s bremenošć U nekm kraevma vaseenska zma žv pod zemom na konc će zar sve Rm zme be povezane s bogovma spaselma e bo žansvma podos scelena npr sa Sal Zmaa e ar Zm arb b Mnee kao mos mos Sd v zma od mdgarda opase sve beskranm avoma okeanskog ponora Zma Neg, ezva grzla, koa žv kra korena
Zmj
aa od oana iotina napada aaatu pa toga a od an zato, bita i ao zmi pan oo dta iota na ovo gipat gipat ido lici XV ea p n .
Kramika iina iina zomon ek dnatie an pomen na in zmie šet nom cilu danae emn emn itina itin a
dia
glući, predstavla zloćude sile svemia S ssitsa vavilonska iaat »bezno ga »zma tame«, pikazan i kao zma, haos e nediferenciano, neazučeno ukavstvo i nevalastvo a zatoik o e Marduk u svostvu so aog i svetlosti Asirskovavilonski Ea kao Lahmuu i Lahamu izmoac Lahm izmoac i izmokin izmokina a este este zmia muak i zmia enka koi ađau muški i enski ens ki princp nebo i zemlu Kao veika bogina Išta se osikava sa zmiom Glavni atribut frigskog Sabazia e zmia, a u okviru negovog kulta bi sveštenica koa e všia obed ispuštala zlatnu guu, u svostvu boga kroz neda, kroz halie na zemlu Bogin·ita Ndabi zme nču ramen a ga e povezana kako s boginom zeme, čii e pktograf zmia obviena oko motke, tako i s nenim sino m umućim bogom iz čih se ramena često često die po edna zmi a Zmia postavlena na motku i oboavana kao bog isceena beše simbol koi se često ponavlao ponavlao u Ha nanu i Filistei lea bog sunca sunca koi iz i z gui nih čeusti gleda napoe simbolizue nebo Simbol odnos u svemiu te cikličnog i sezonskog sezo nskog peob peobaa aaa a to toča čakk e ivota ahetip; haonia mnoštva i ednog ; pad u poavni svet spasene iz nega Negovih dvanaest znakova Platon naziva naziva » vratncama nebeskim« nebeskim« Ptolome Ptolome kae da su znaci naizmenično muškog i enskog roda » kao god što danu sledue noć, i kao god god štoo se muško spaue št spaue sa sa enskim« enski m« solani i lu lu nai Mu ški su znac Aies, Aies, Gemin Leo Liba Sagitarius, Sagitar ius, Akvaus, a enki enki auus Kan cer Virgo Skorpo Kapikous, Pisces. s kardinalan, vata. Ovan tvoa ara obnova solarne energie; pvi uzok, nediferen cirano, zoa. Sera uticaa mu e glava; cvet ka dula i ocan drago drago kamene hematit kao hra brost, izdrlivost, dugovečnost, bogatstvo, i diamant kao čistota, čvstina nepobedivost snaga, neustrašivost as utvđen, zemla Bik soaan, tvorno vaskrsavane proleća, energa, opla, »bk nebeski nebe ski tiče ti če na grl o; cveće cveće su mu vbena vbena i de tela; drago kamene sai kao mi, obasane boanska naklonost, seća, i tikiz kao habost i uspeh. Gii izmeniv, vazdu Blizanc, često eda c a dugi beo, kao ka o duaizam, negat negativno ivno i pozitvno i ve supotnosti, deoba, ivot i smrt, duanaa priroda čovekov duan čovekova a nun dualizam mani estacie. tiče na ramena i ruke; cveće divla sabličca sveta vrbena dragi kamen ahat kao krepkst, snaga i uspeh ac kardinalan, voda. Rak Mesec vode, »vtnce iz Mlečnog Puta u manifesaciu
98
e gavez; drago kamene feldspat mlečni kao lu naran, nadahnuće i lubav, bise kao moć voda, čistota i suze te smaragd kao postoanost i poodična sreća Sunce ta » pomamni utvrđen, vatra. Lav, Sunce lav« svevidelac, vola emocie, gospodarstvo tvoaštvo, pemenitost. tiče na srce, pluća i et; cv cvet et cik ama ama;; drago amene topaz kao kao soaran i tualin kao nadahuće i pratestvo te sadoniks kao vedina i abrost. Vig izmenliv zema. Žensko, nebesna De vica mudost, povezan s devicom makom, »vati itno itnom« m« , i nek nekad ad se prkazue prkazue kao ena što di itni klas ponekad ao morska moma s detetom u nauču tiče na stomak i ceva cvet divi bosila k drag dragoo kamene kaeol kao sloga i zdravle te ad kao izvrsnost čistota. iba kadnalan vazduh Vaga odnosno ena što dri terazie ravnotea između dve prirode čovekove pirodne i duhovne tče na hrptenaču i modinu cvet igličnača ii skopin rep drago amene opa ka o predvđane predvđane i pria testv te lazu kao hrabrost uspeh boanska nakonost Si utvđen, voda. Skopion, ai mogu ga simbolzovati i orao, fenik ili zmia, a svi su oni simbol smrti i uskrsnuća, smrt, sakaćena re geneace tiče na bubre bub rege ge i polne organe; cvet atemizia mišinac; drago kamene aem kao berićet i uspeh ai i kvoproliće te beril kao nada, mladost i lubav u baku Sagitas: izmeniv vatra Steac Ken tau, Strela Ćitavi čovek sa svoom ivotin skom i duhovnom duhovnom pirodom Luk i stela simbo lizuu moć, neno usmeravane upravlane nome; astući ugao nišanena na 4 5 stepen predstavla savršeno kor koršć šćen enee pimenene sie če na bea; cvet bedinac drag kamen topaz kao oštroumle, anska naklonost, vernost snaga apis kardinalan, zemla Jarac, mor ski arac Eaov i Varunin kao votni prncip voda moe se kođe prikazati kao krokodil, delfin ili ivotina s riblim telom a ko mosk zmia Budići pola aac, pola riba dualnost e k'opn opnaa i mora, m ora, visine i dubi e pedstavla zmski suncosta i »vatnice bogova«, aa cli, sunčanu moć na usponu. usponu. tiče na kolena cvet ki selak »smrdiv tosanac« še na arca); drago dra go kamene gagat kao kamen k amen posvećen Kibel i i bezbedno puovane, a ci onks kao nadahnuće, snaga, snaga , te bn kao neranivos neranivostt i d ug ugoveč oveč-nost va utvrđen, vazduh Figura što zlva vodu amoe, Vodola, vode stvarana sveta
Gujom opasano lo iino, na oom rjfu odn, oruu dana naova Z gdano u u spronom od onog aalji na sau, po od auua Ba
Zo Zo - Z Z
200 Obasjje je nada. U budizmu akđe j asna Zoa Obasj svels praznine u hrićan uskrsnuće i d lazak Hrisa kji sveu dnsi sves. Zoa U Evrpi značava vešičluk magiju senv n ve mći. Savlja se na se za valpurgijsku valpurgi jsku nć
Iaski anjir iz XVI ka uka zaima Zodaka; j Virg kazaa ia Msa. žkog azda bdijug
Pe izmenljiv, vda Ribe dve ribe kre-
nue u suprnim smervima prikazuju dlaže nje i dlaženje, pršls i budućns kraj jedng ciklusa i pčeak nvg Uče na nge cveće kkinja i vučja jabuka dragi kamen ameis ka bgbjažljivs pmirens, smes Arabijski Zdijak prikazuje se ka vćka s dvanaes granaka, na kjima su zvezde pldvi. U egipaskj Denderi simbi seveh sazvežđa sazvežđa su u središu kruženi zdijačkim znacima, ali je Kaprikus prikazan ka jarac s ribljim repm d je Skarabej zamena za Kancer Sljni kg pdupiu dekani uzdignuim kama i šakama Hnduski Zdijak čak znakva, li rasi čaa dnsn evlucini ples ima Sunčeva kla u središu, kžena planenim bžansvima u svjsv svjsv Jupiera Jupiera Rah Rah i Keu, zmajeva gava gava i rep Merkura buda buda Marsa Ćana ili Mesec Sau i Venera prikazani su ka indijske figure znaci u spljnm kugu su p egipaskm redsledu. Inanski Zdijak se uglavnm saže sa znacima kji su danas u uprebi unurašnji kg sadrži znakve za dvadese imena dana u nede lji Kneski Zdijak ima znakve dvanaes ze ganaka (ćih): pacv v igar z zmaj, guja, knj, jarac, majmun pea, pas, vepar T su eri sazvežđ i nalaze se d grancima drvea gde predsavljen je šes dvljih i šes dmaćih živinja šes jinskih i šes janških. Islamski Zdijak saž šes seveih (važ nih) i šes »južnih (suvh) znakva Arijes Le, Sagiarijus Sagia rijus vara vući vući suv suv isk aus, Vg V g Kapriku Kaprikuss zemlja hladni suvi suvi jug Gemni ibra, i bra, Avarijus vazdh, vrući vlažvlažni zapad zapa d Kancer, Skp Skpi, i, Psces vda lad-
Zaci Sunce bžanski besak bžanska na klns emanacija nusa oon predsavlj sa vljaa vlasi bga sunca« sunca« , zlane zrake zrake Helijeve Dvski Dvs ki zračni sveug prikazuje dualni vid bžansva. Zraci š zbijaju iz ramen vavlnskg bga sunca Šamaša i hananskg Šemeša naznačavaju sumersksemiskg bga sunca Smi sunčan zrak je saza čvek čvekvg vg prelaska s vg na naj sve i predsavlja sae »v »vra ran n ce ili »vraa« » vraa« Pravi zraci bičn bičn naznačavaju svels sunca a alasi njegvu plu Zraci Zra ci nz nzlazn laznii . ukazuju da se sila nebeska nahdi u zracima kje Sunce dašije de na zem ju a zraci š se dižu dižu hu »znak da mć uzlaz nih zrakva življava sve š zemlja prizvede (Makrbije). Zračnot Ćisa duhvns mudrs sves čisa srca naprirdn Smbzuju je sunčani zraci zračne kune nimb svekrug aurea mandrla Zaac Na Zapadu simbl dmaćeg gnjša U Kni naznačava le hrabrs Zo Pencijans seme živa n o pldns. Hćn ljudska prira Hrisva ne pravda lsrdns prir i vrlin kje se duguju svim bićima carsv zemja \ zuba pred Z Napad i brana pkazivanje zuba savlja dbranu i neprijaeljsv U Kini su zubi simblizvali vjnu. Na nem prmiivnim inicijacijskim svečansima vađen je i guan zub š je bil simb sm sm i i pnvng rđenja rđenja pš pš su zubi najdurašniji de ela Zlja Žv ka plamen živng pncipa, pš je vara aličk aličkaa a d dv v žensk bžanski je muški princip š prizli iz žekg drvea dušaplamen ppjena umaeriji, pa ud pajna duhna duhna vara, var a, ajanje, ineigencija isina besmns ake bg, kji basjava amu i prniče sve. Gruća i uspravljena zublja prkauje živ ugašena ili nade krenua smr a mgu slikavai i sunce na izlasku i zalasku svels i amu id. Nšenje zubji na ven čanja i u bedima plnsi naznačava generainu mć vare. Gč živ ružje Heralv priv hie amblem Ersa i Venere
Zumu - Zv Zumu Zvo ooo
201
o oo kesko zona od zeeo žada z XV eka da odbja o ojačaa je zam Z ezbaem ezbaem sa sae U sred
Aemjsk ctež Paa kao erka z XV veka sadž u ozad vdu dognuća oenja
i
Pere Heeta. Heeja aazam) zub ja tegecje vett ravteže. Hćana Ht a vde veta, taođe ambem jegvg zdajtva ambem v Dra, v Drteje pa a zubjm u čejut je atrbut v v Dm Dma. a. Maa aophoo aut utat B Srp drže zubje zubje reute reute agr ade a žvt mrt, uce a zau zaau jutr ve peće zma, dužaje raćaje daa td Rma po poggeba bajava amrtu tamu daje vett u vetu j će d atrbut Vu aa Herua Sovena pv rađaje uca poredtvm bga uca Svarga. Zml v. AN Zver v. MLŠ R Zvea Prutv bžatva prevat več eumruće eumr uće;; ajvše a jvše dtguće ađeo ga božj ada a jaj u tam č ć. Zvezde u atrbut vh vh ebe ebeh h carca carca je u čet ru ru jee zvezdama. Zvezda je prevahd mb Ištar, Veere a Zjače Večejače P aca beežava tžeu taču a ebu pa tud ć predtavja ebee vratce. Smb je ptjat a ju e a tavu uazuje u hdum vadbem bdma U Egptu je a ra pe mrt ptvećva ptvećva Pac Pacm. m. Će tvrzraa ezda aje mateš t, a
vše jete tremjeje vet duhv bra zvaje Oreuta aže je z veštču ca magja Šetraa zvda prazuje tvaraje vea tađe je pečat Smuv. Kmbacja Kmb acja je mušg žeg trug truga, a, a vatre vde v TROUGAO Omraa zvezda u ugu a č e b Gue, Šamašve upžce. ea aa Zrjač Zrjačaa je uzaz uzaza a duhva muša mć Suca a Večejača aza zema, žea mć Meeca. Egpaa zda, a ebe a carca, ruu d zvezda. GĆoma prema Hedu zvezde u ap Urave rv. Veera je Zjača Večejača. Paet b gv u čet paza zvezdm a čeu ad gave Hana bža vđtv a t Hrtv rđeje Deva Marja a e beaa carca, be ruu d zvezda a a a ea ma. Dvaaet zvezda je dvaaet pemea raj ra jh h dvaaet apta. Ambem v. Ata aje, v. Ba v Dma, v. Humberta v. Ne Tetg, v. Svdberta Svdbert a ama bžatvet prevt Zvezda e prazuje pumeecm nea zvezda zvezde, a ucem meecm prazuju vadaru du hvu mut Maoa veje put tjumfa dbra ad zm Maa vevdeće Mtr e Oeanja zvezde u da maje Suca ca Meeca. Sumeoema Ištar je Zr jača Večejača; a Atata čet e pra zju a zvezdama rujee ebee carce. Zvn Ovećeje ret eemeata čarja pr tv zatrh mć Njhaje va predtava rajt -dbr z mrt bemrtt b mu je ebe vd Zvčć št dzvajaju a povetarcu mbzuju e raje zvue
Žaba Žaa/vaa šene mudosti. U tanrčkom budizmu zvono je žeski princip a dore muški. Gkimska zona su kačena na igure Pjapa i upotreb upotrebljaljavana u bahoskim obrema kao ka o premet premet povezani s alusima bjska seštenička odežda; na oplećku su zonca sa šipkoima kvintese kvintesenci nci ja a šipkoi četii elemena Postoji i hipoteza da skupa simboizuju gom i munu. vona su ake označavala deičanso jer su se nosila do stupana u brak bra k Isa 3 , . inuska rang, do soansenos Bik Nani se uk pkazuje sa zonom ili lancem oko rata. Kao joni zvono naačaa eiča eiča nso ćaka zvono pr peju »Sancusa« objavjuje Hisovo prisusto na misi Crkena zvona pozivau i hrabre veike erau zle uhoe u bekstvo i sišavaju nepogoe Šupjina zona su usta propovednikoa katno njegov ezik Kinska šoanje; duboka poša; posušnost; vern doglavnici; zasli ranici; ranic i; odvraća odvrać a zloočn zloočnka ka i odba zloduhe Obredno zvono simbolizuje hamoniju izmu čoveka i neba Tvtnska jastrebije zvono simbol je p}emsta
Žaa unaa i aždonoša; aždonoša; plodnost plodnost rodnos; erotizam Pošto potiče potiče iz voa, obnov obnovaa je žioa uskrsnuće; akođe je žiot i uskrsnuće po tome šo poseuje žiono vlažnu kožu, nasuprot samnoj suvoć elika žaba na kojoj počiva svemir, prestavlja tamnu i neiferencranu pima matu vodu kao element i praiskonsk mulj osnovu stvorene materije Eiatska taicia zelena nska žaba j e nov žio i obiaa generacij a obije; plodnos; repr reprodu oduki kine ne moći prirode; dugoečnost; snaga iz sabosti; abu Heke kao zametnih moći u odama, zašinice maki noorođenčai akođe ambem Izn Gk mka amblem oie/enere; plodnost; raskalanos harmona među jubanicima in uka elika žaba na kooj počiva semir, simboije amnu nederenciranu matu i ćanka: ambiae ambiaenna nna us! us!rs rsnuć nuće e ali ali i od rani d eha; zlo; jeretici; grabljenje ovosetski zaovoljstaa zuraos; gramžljos. Kska gospoar zemlje; moć isceljujućih oda. Kinka lunai jinski princip. Z aba u buna pkazue pka zue osobu oganičen oganičenee izije i shvaanja shva anja Ž iso ako B KRST
Ž aa krastaa unaa životinja jer pipada eemenu age Pošo poaluje i nesaje u naa je i simbo uskrsnuća u isti mah akođe može pkazivai zlo, ganost i smrt a nju se kao i za zmu ei a u glai nosi ragulj A
202 pa ćeš u našoj veštni veštni deti magisej magisej Avcena) Gka atbu Sabajev. ićanska Đavo; žaba ulazi u one koji su u asi đavolovoj; gramžlios nijanska amn antu Mesečeve vode moći tame i zla slaane o elikog mantua Ianska himan; zlo; zuraos; pohlepa; gramžljivost ali ponost ponost Ktska česo zamenjuje zmiju kao zu moć Kinska lunarni, jinski princip; neostižno; dugovnos; bogatstvo i zarađane para Tonoga žaba žii na Mesecu i nogama simbolizuje t lae faze Mksika zemlja Žaba krastač krastačaa i gljiva zlatača presaljaju sveu pečurku koja daje prosve ljene Okanijska smrt Taistika aribu Hon Sjensinga. tiuk eštica; dobra kob
d Kinska taica S što je ne može može biti vrsnije vrsn ije ; jang; jang ; prncip oca neba Drglj nebeski proivo međudelovan međudelovanja ja planine vode, sjedinjenih dinje nih moći jina i janga Savr Savršeni šeni čove čovek k nad meće se u vrlini sa žaom« Uglačan blsav predstav pred stavlja lja čistotu gladak gl adak i sea seao o jalja jal ja se kao dobroćunos dobroću nos njegova zbijenost čvrs čv rsoća oća predstalaju ntelektua ntelektuanu nu sigrnost; uglas ali bez oštice ili sečiva predsavja prvdu; viseći u perlama nalik je na smeost; jasan poduži ton koji odaje na uar predstavlja muzku Mrlje m ne kare kare lepou, ni i mu lepota lepota sva mr je je što poseća na lojalnost njegoa providnos pred stavlja iskrenos Prelajući se kao duga, nalik je na nebesa; izanrean ajansten sačnjen od planine i vode, nalik e na zemju ušen bez ukašavanja prestavla čenos Cenjen od svi, prestala istinu lepotu« Knjia bima Različie boe žada su van des deset et hiljada svar, i simbolizuju beskonačnos. Kolu od žada ža da s kaanim oorom u središtu pi prkazuje kg nebesa i kadra zemlje i pred savlja Sunčea rata« ili vratnice nebeske« eti ačke kompasa sa s a šest obnih predmeta od ada koji oaju pošu nebu i zemli jes okgla ok gla paa paa pločica pločica nebo nebo;; žuta cevčica cevčica zemlja zem lja zelena pločica isok cvena pločica jug; bela počica u obliku obliku iga iga za pa ; ci po lkruž lk ružni ni komaić komaić žada sev sever. er. eli ža sa žuim žicama e slika kombinovanih nebeskih i zemaljskih sila i rlina. Zad uvek simbolizuje dob sreću
Žar/vaza Z ara vrč i testia simboizuju vase jenske oe; eliku majku maicu; ženski, pmjii pncip; pihatane podnos; srce est estoo e povezana sa simikom simi kom deta živoa. aa iz koje izlazi pamen pikazuje seinjenost atre voe; žara ina označava naahnće; puna žara koa ne odae nikakav zuk, este
203 lue bognu obrotvorku l velku aku koa lva voe žvo plonost na ceo svet u kaa uškarca takva žara nanačava žrtvu levancu božanstvu U ve s pogrebn žaraa v URNA Busa aca ean o povol nh nakova na otsku Bunog stopala stopala a nana čava uhovn truf tru na rođene srću' Egasa srce voe atca žvotvo reće oć prroe able rv n omsa v URNA Vsk su satrov atrbut ebn Hnusa oć šakt Hansa: vaa s llano naznačava pror blagovest prana žara na grobu prkaue telo koeg e šl šlaa uša uša Posua s poašću poašću e able able sv Ma re Mage elsa sceluuće voe atr but bogna ak nesa neprestana hao na va s cveće e knesk bustčk sbol haone ugovečnost Žara s voaa žvota e atrbut Guann kao sažalena plonost Sumesosemsa atrbut velkh ak kao opluućh oć voa Često se prkaue u pr ora prnošena žrtava levanca božanstva Aa e neretko sbolovala žara koe se prelvauu voe večnog žvota prelva : : atrbu Akvarusa
Ža - Že Ž Žena na
Lijha jea aičh beia i g žbu krstaču sil Meea i jegh ea, a ie la z X ea
Žal Glasnk bogova aenštvo s bogov
a sposobnost stupana u vša stana svest omsa oms a aca a posvećen Apolonu kao vesnkk proleća svetlost Hansa bunost vesn loalnost obrota prav re u onaško loalnost onaško žvotu Jaansa časn gospar žral a sto nače ne kao u Kn esa: oblče Pvl cara o neg sveta vesnk s l rata škrtost pou klost le žene nesa: gl glava avarr peatog peatog roa roa glasnk bogova posrenk eđu neba ele nos uše u apan ra besrtnost ugoveč nost aternska aštta buost berćet vsok slžben položa sreća bčno povean sa sunce boro Čstobel žralov svete ptce nastanuu oste blaženka Že Čežna prohtev žuna a žvotn sku
stvo blo uhvn l ateraln
Žena Velka aka velka bogna žensk
prncp ko sboluu Mesec ela voe nstnktvne oć nasuprot uško raconal no poretku poretku Veoa o o e složena sbolka s bolka er velka aka ože a bue obrotvorka aštt nca l lotvorka atornca ona e čsta u hovna vol volaa srena avon avonca ca evčanska evčanska nebeska carca te harpa blunca navša u rost beana luost sveukup sveukupna na složenost složenost proe Ženu sbolue sve lunarno prlvo a šttčko šttč ko hrantelsko pasvno pasvno šuple a ula ul a
Bel žaoi a j ej lag ceaa X ea j t eg eg jihg ja geč e ie;
l Ž on
vat vratne čaša, vat čaša , brazda kanje, štt; št t; takođe ve u vez vodama, lađa školjka, rba, ber Prevahodno u joj atbut meečev p, Meečeva odbjena vetlot zvezda U knekoj m bol ona je jn; u hnduzmu budu šakt l prakt U ndjk ndjkoj oj umetno umetnot t lepa žena ž ena prka zuje dobrotvorn vd Maje velke majke dok a Kal l Durga predtavlja uprotno. U hršćankoj umetot rkva, »neveta rto va« , prkazuje e kao žena krtom l putrom u ru,, odnono krunom na glav ru glav Žena velom l povezom preko očju naznačavala je jevrejku nagogu Ženke gure lule u za mbolzovanje vrlna poroka te godšnjh doba. Želo Apolutan autortet; moć; lužba O d-
jamatkom žezlu v DORDŽE, UI VADŽRA Sedmoglavo žezlo je umerk bojn mbol Ž Skandnavk keltk mbol žvota rod-
not bemrtnot; povećen Toru; androgno
Ž o Klaje l nopov žta l pšene atrbut u
vh žtnh božantava oob oobto to u gčk gčkm m mter mter jama mbolzuju plodo plodot t zemlje, zemlje, buđenje ž vota nanje žvota z mrt kljanje ratenj poredtvom olarne moć; oblje latno klaje ta je potomtvo z venčanja ozarenog una devom dev om zemljom. zemlj om. Bognja ž ta e potovećuje a azvežđem azvežđe m Vrgo Vr go to i vno kupa poput heba vna predtavljaju uravnotežen prozvod čovekovog ratarkog tda opkrbu za žvot. Žtne mere prkazuju plodononot, oblje. ao pogrebno žto označava oblje na onom vetu Vlat ubrzano gajenog žta, pšene l ječma upotrebljavane u u mnogm pogrebnm kultovma obred obr edma ma oplakva o plakvanja, nja, naročto u egpatk egpatkm m v. v . EĆAM) redozemnm perjkm knekm obredma te na večanotma vezanm za velku nedelju u točnom hršćantvu Rat tako gajene žtae je naznačavao kako urnuće ožvljnogjunaka tako prolećn rod Epk d kla žta je atbut Izdn a žtna mera amblem Serapov Gčkmk plodn plodnot; ot; oblje oblje naje žvota z m; tvaranje; amblem Demetre/Cerere, metre/Cer ere, eje Vrgo Žto je prnošeno Ar temd Kla ža je bo redšn mbol eleuznkh mterja »Kla žta, prethodno požnjeven u muku bo je tu zložen kao velj, dvotn, najavršenj predmet mtčne kontemplaje lpum U Kbelnom kultu Atj je požnjeven žut kla žta« Rmljan u adl žto na rakama da b za žve obezbedl moć mrvh Hšk pšenčno klaje je prčen hleb, Htovo elo darežljvot; pravedn; Božj ljud Žto loza kupa takođe predtav-
zje na unčanog junaka; buđenje ratna u mkomk žto je blo povećeno bel na čjoj e vetkovn vetkovn hleb prčeno prčeno jeo; jeo ; takođe t akođe je blo atrbut TamuzaDuuzja Dagon, najtaknutje ltejko božantvo bo je bog žta zemlje u Akalonu Gaz Ž »b »bt t voda , mbolzuje mbolzuje čv čvto to tečno
Duša, kralja ženk, tečn volatln, hladn prnp koj dejtvuje na mušk tako ga olo bađa njeg njegov ovhh ogančenja uv uvoće oće tvrdoće tomee e atoj tantrčka »gr tom » gra a žen ženkog kog muškog koja pobuđuje na plementu delatnot, na zadobjanje obajanja moć. mo ć. Ratočna moć žve takođe predtavlja travčn vd velke majke otrovn vd zmaja l zmje a ratočenje mrt u nužn za ponovo rođenje ukrnue vode njma, pa otud qu v Žva je »utroba »utroba vh metala Skupa u umpor žva onovne generatvne le vemra. Kao Merkur žva adrž va t onovn onovnaa atrološka mbola meeče meečevv rp kug k ug krt te olarnu olarnu vatru lunau vodu Žoje ntnktvn žvot; plonot kpe
žvot; ntnktvn emoonaln porv, koj e moraju prevazć da b čovek mogao da zakorač u oblat duha; pavno učešće čovekova žvo tnjka prroda »Nema te žvotnje koja nje donekle lčna čoveku orje objašnjava teromorzam ovako »od vdom žvotnja obo žavaju Mr veopštu moć koju bogov obelodanše u raznm oblčjma žve prrode Druženje a žvonjama poobnot opštenja njma mbolZj vapotavljanje rajkog tanja zlatnog doba ponovno tupanje u nj Kada prate čoveka l mu pomažu u potraz za čm, žvotnje prkazuju razlčte vdove njegove vla tte prrode, odnono ntnktvne ntutvne le prode, za razlku od ntelekta volje razuma U mtu legend u žvotnje koje e moraju pogubt prptomt podvlašen žvotnjk ntnkt nt nkt čovekov čovekov Boj zmeđu čoveka čoveka žvotnje žvo tnje može mat prolaktčko značenje Nošenje ž votnjkh votn jkh koža l l mak mak repro reprodukja je j e rajkog tanja razumevanja nemuštog porazumevanja čovekaa žvotnja čovek žvotnj a takođe zna znač č dotupnot dotupnot žvo tjke ntnktvne mudot Pogrebne žvotnje, kao lav l l pa plenom u šapama predtavljaju veprožduću mt Parov atavljen od olae lunae žvotnje, npr lav ednorog vepar l bk b k medved, pkazuju borbu dve ve mrke moć, poztvne negatve, muške ženke, al neke žvotnje mogu bt ča olarne, ča lunae, već prema prl, put vepra medve da K Maora u žvotnje narod predaka« Bognja majka občno je gopa od zvernja U vdu pašupatja, va je gopodar zver a tatue
Glsa tačka krsta ii kuga tačka zadčk osov sva čti lmta gss g ssus us a a utm ut m vraća u sta ro đa samsara doživ doživlai lai romivost, romivost, kotg kotg ci stvaost ta; ačarai krug ađa a umraa sistrum vs vsta ta zvčk koa s sasto od mtal rstova ški uotrblavaa u vzi s obožavam zd u dvom Egitu sl invictus doslo doslovo vo ora oraž žo o suc suc« « rastuća moć rolćog suca sl nig, cro« suc, asurot blom« sucu smbolzu htoič moć zmiu slv cagul cagulaa u alhm dvosm dvosm os osu u ak rastakaa i zgršavaa razdvoiti s diti rastaka savog govo kristaizova u ovio i lmito orm sius muni d dh h svta žvotvoi žvotvoi uvrzal duh
28
sub si atitatis (os (osmat matrati rati)) s a stao vita včog sutr buds sutr budstčki tčki i džask rigsk tkstovi l svti ssi koi s odikuu aorstčim stilom at a t hdusk hdusk i budistčki rligisk tkstov koi uućuu u cl mtod sdia s boža skim tlls ma - maka zmla tromor tr omoriza izam m uzim uzima a žvotiskog žvotiskog oblč a Troa Tr oa o do do hiotz hiotz su , Tja li ia možda zvd z kltskog kora t okru okr u s t. brz brzo o obrta lsati u lavi lav i ritu uor i s vaviloskim tiani, crva vas žara matica ili utrob utrobaa z ko s rađa rađa kam mudros vsica scis usrava ovai ili badmasti oblk čsto oko kakv svt igr
Bblgrafja BBO BBO J he Keys oPowe Stuy a Rtual a Bele 1 9 3 LLCROFT he Cle a the Coss 197 LLEN, Gra he Evolut o the ea o Go 1904 LLEN M Japaese t Motves 1 9 1 7 LLENDRY Fx e Sybolse es obes 1948 LVLLA Gol d h hee Mgato Mg ato o Sybo Sybols ls 1894 RA W De oshe Sule Bauo oe Sybol? 1933 ULEUS he Gole ss
haeologa o Msllaeous ats elatg to tuty Soy of quar of odo XVIII SHE, Gofry ll bout Kg thu 1 9 7 he Quest o thus Bta 197 Fo Caesa to thu 1960 he Vg 9 7 6 NSLE, Muray Sybols o East a West 1900 BACHOFEN J J Mutteeht u elgo 1927 BALE he ost aguage o Sybols 1912 BAKHTAR alh Su 1976 BALL Kahr Deoatve Motves Oe tl t 197 BANEREE P he Developet o Hu oo gaphy 196 BASHA he Woe Wo e that tha t was 9 7 BANES C F Chage Eght etues o the Chg 964 BETHALL J ad OLHEUS, T d) he Boy as a Meu o Eesso 1975 BERNOL udolf rual om a fld lhmy Eaos Yea Book 1960 BEVA dwy Sybols a Bele 1938 BHAAT, ghaada oold Fhr) he at ato 1 9 6 1 BLACK S S Nhard Nhard G J BLNKENERG, C he hueweapo hueweapo Rel Rel gos a Folkloe 1 9 1 1 BLOU G he See o Sybols 1905 BORD Ja Maes a abyths o the Wol 1 9 7 6
BOWRA, C M he Hetage o Sybols 9 4 3 he Geek Expeee 197 BRANDO N, S G F Relg Relgo o et Hst Hstoy oy 1973 BRANSTON, ra Go o o the Noth 9 he ost Gos o Egla 1974 BREASTED Jam ry Developet o Rel go a hought et Egypt 1 9 2 BRELCH Vesta 1949 BRFAULT he Mothes 1 9 7 BROCH ahal he Welsh as 9 6 1 BROWN Joh he Sae Ppe 193 'Th Pr of al Valu m Norh ma Pla da Stues Copaatve Relgo uum 1969 Th Ulkly oa Stues Copaatve Relgo Summr 1970 BROWN, or ' h rg of h S of h Zoda haeologa XVI 1883 mark o o h Gryho Gryho rad ad Myholo M yholo gal haeologa XV 188 BUDGE Wall he Dve g o the Cult o the Hebalst 198 ulets a al sas 1930 Fo Fetsh to Go et Egypt 1934 BURCHARDT, T Tu u Symolm Symolm du u d h Etues atoelles No 1954 Sa Saee t t East a West 1967 Th a ay, y, Jruam Jruam ad lhey 1 96 7 Th h Parad Parad of Vakuha Vakuha , Stues Copa atve Relgo Wr, 1970 BRLAND Co rhur Noth ea a Mythology 1968 BURROWS r Som Comooal Par ayloa lgo he abyth d S ook) 193 AANN Shuylr Shuylr 'S 'Sy yo olm lm o f h Cloud Collar Mof t Bullet o the College t ssoato o ea XX XXXII XIII I ! CABEL Joh Fra he Celt Dago Myth 1 9 1 1 CABLL Joh he Heo wth a housa Faes 1969 ARENTER, dward Paga a Chsta Cee he Og a Meag 190 CARR G Flags o the Wol 1969 ARUS Paul Chese hought 1 9 0 7
210
Bibliografija CE P F The Tarot 1 9 4 7 CHAWIK oa Celtic Brtain, 1964 CHAERS, K Arthur of Btain 1 9 2 7 C ANL ER Howad 'n the Syboc se
of umbe n the "Dvna Commeda« and lsewhee Transactions of the Royal Society of iterature of the U K 2nd Seres Seres XX X 1 9 1 0 CALIN Doothea Matter Myth and Spirit, 1935
CHARBONNEAU-ASSAY Le Bestiaire du
Chst
1940
sha Shakta and Shak Suie in Com Compar parative ative Religion, utumn, 1 9 6 8 . CVALR ean ean (d Di Dictionnaire ctionnaire des SymboCHArERJl
les,
1973
C HGYAM RUNGPA Visual Dharma 1 9 7 5
C U U W K a nd SERR SERRILL ILL W The Astrology of the I Ching,
1976
CURAR Signs and Symbols of P mordia Man 1 9 1 3 CT A Dictionary of Symbols, 1 9 6 2 CLARK R. T Myth and Symbol in Ancient Egypt 1 9 6 0 COLL COLL H Symboli Symbolism sm of of Animals and Birds in English Church Architecture, 1 9 1 3 CONER Claud egne Syrian StoneLore: the Monumental Hitory of Palestine 1886 CK hu ead Zeus. A Study in Ancient Religion 1 9 4 0 CK oge The Tree of Life, 1 9 7 4 COOMRASWAMY nanda K Elements of Bud dhist Iconography, 1 9 3 5 The Transformation of Nature in Art 1956 'Symplegades Studies and Essays in the History and Science of Lear ning 1946 Time and Eteity, 1 9 4 7 Art and Tught, 1 9 4 7 Hinduism and Buddhism 1943. Christian and Oental Philosophy of Art, 1 9 5 6 . The Dance of Siva, 1 9 5 8 'Khawaj
Khad and the Fountan o f fe n the Tad Tad ton of Pesan and Mughal t Studies in Comparative Religion uumn 1 9 7 0 The Symbolsm of chey Studies in Compara tive Religion, Sping 1 9 7 1 CORY Wllam Ancient Fragments 1 8 2 8 C RAW EY The Mystic Rose 1 9 0 2 CREEL H G Studies i n Early Chinese Chinese Culture 1937
CREUZER F G Symbolik und Mythologie der alten Vlker,
1836-42.
CRO CRO F (ed) The Oxford Dictionary of the Chitian Church 1 9 6 6 CUON Fnz The Mysteies of Mithra 1 9 0 3 Astt ology an d Religion Among th e Greeks As Greeks and Romans, 1 9 1 2 . Recherches sur le symbolisme nraire des romains, 1 9 4 2 ABU Dasu Kushed Kushed S Message of Zarathu thus s htra A Manual of Zoroastianism, 1959
DANILOU e Symb DANILOU Symbol olme me d u temple temple d e eerusaem chez Phlon et osephe Le Symbo Symboli li sme cosmique des monuments religieux 1 9 5 7 Pimitive Chrtian Symbols 1 9 6 4 . D AVISON H R llis The Sword in Anglo Son England, 1 9 6 2 D AWSON (ed) The Legacy of China, 9 6 4 DEANE, B The Worship of the Seent 1 8 3 0 DEEE C N. The abynths abynths he Labyrinth (e. H S Hooe 1 9 3 5 . DEREN, Maya Divine Horsemen, 9 5 3 D SON, . History of the Theory of Num
bers
1919.
D OANE T W Bib Bible le Myths and their Parallels in
Other Religions 1 9 0 8 DORE The Secret Books of the Egyptian Gnstcs 1960
DOREY Geoge The apaho Sun ance Anthropological Sees, Sees, I, 1895. DORON M (ed Peasant Ctoms and Sa vage Myths, 1 9 6 8 . D ROWER, S Water into Wine, 1956 DUENEGUILLE J. The Weste Response to Zoroaster 1958 UNBAR UNBA R H Fland Flandes es Symbolism in Mediaeval Art 1 9 2 9 . Symbolism in Mediaeval Thought and its Consummation in the Divine Comedy 1929
ILER obet Opheus the Fisher
Or phischdionysische MysterienGedanken in der christlichen christlichen Antike, 1925 LAE Mcea The Myth of of the the Et eal Retu Ret u 1954 Le Symbolisme cosmique des monu ments religie 1 9 5 7 Pattes in Comparative Religion 1958 The Sacred and the Profane, 1 9 6 1 Imag Images es and Symbols, 1 9 6 1 The Forge and the Ccible 1 9 6 2 Shamanism 1 9 6 4 . The Two and the One, 1 9 6 5 Myths Dreams and Mysteries 1968 LWORTHY F T The Evil Eye, 1895 Horns of Honour 1 9 0 0 ranos eaboos Ostwestliche Symbolik und Seelenhung, 1934 The Coniguration and Cult of the Great Mother, 1938 Ancient Sun Cults and Light Symbolism 943. Zur Idee des Archetypichen 1945 Man and Time, 1 9 5 1 Spiit and Nature, 1954 The Mysteries 1 9 5 5 Spiritual Disciplines, 1960 VAN Mycenaean Tree and Pillar Cult, 1921
1901
VANWE VAN WENZ NZ W The Fairy Cult in Celtic Counties 1 9 1 1 Tibetan Yoga and Secret Doctnes 1958. FAGAN C Th Thee Symbolim Symboli m of of the Constellat Constellations ions 1962.
FAB ABRIE RIE M
H.
Studiess in Biblical a nd Semi Studie
tic Symbolism Symbolism 1 9 2 3 FARNELL The Evolution of Religion
1905.
borf
2
FERUSON. G W . Sn nd Symbo n Chr n r, 1954. FERUSON Joh. ured Encycoped o Mycm 176 FLER J Symbom of he Dvne Co medy 1 9 2 1 FORON. FOR ON. G J . R h of Mn Encycoped of Reon 1964. FOER W W The Romn ev, 1899 FRANKLD Ewa. The er n rn 1944.
Th Voce of Tme Tme 966 FRASER . . (e Th FRAER. J G don O, 1906 The Goden ouh, 1 9 1 1 . FREEMAN Roema. The Enh Embem ook, 1948. . The Lnd of of he He, 1 9 1 0 The He Empr, 1929. GELN Pete a ADSON H E . The Ch ro o he Sun, 1969 GILES. Hebet . Hory of Chnee Pcer r 1905. GIRY. ilot e chcrf, Mc nd chemy, 1 9 3 1 . GLEADOW Rp e Orn of he Zodc, 1968
GLUEK. N Dee nd Dophn, 1966 GOLDSMI Ezabeth E Scred Symbo n r 1 9 1 2 . Lfe Symbo Reed o Sex Symbom 924 ncen Pn Symbo, 1929.
GOODENOU. E. R. Jewh Symbo n he GydecRomn Perod, 1953. GOODYEAR. Wiiam H The Grmmr o he Lou, 1 8 9 1 Baig.. Srne Suv 89 GOUD S Baig GOINDA ama agaa. oundon o T ben Myc, 960. GRAAR An Chn conorphy, 1969 GRAES Robet The he Godde, 1952 GRE R. P The Meag a Ogi of the Ffot a Swatka rcheoo XLV 1885
GRE. V The Cuure of he Teuon, 1 9 3 1 GNON. Re. nroducon o he Sudy o Hndu Docrne 945 Mn nd H eco mn ccordn o he Vedn, 1945 Eo rme de Dne 949 L Grnde Trde, 1957 Thee Symbom o h e Cro, Th Cro, 958 Sy�boe fondmenux de cence cre 196 GUENER H V. The e Omen of Lbe ron, 1959 Lec y of m, 9 3 1 GULAUME lfe. The Lecy HALL Jame. Dconry of Subec nd Symbo n r, 194 HALLIDAY. HALLIDA Y. W. R. The Pn ckround o Er Chrny, 1925 HAMILON. H C. (ta) The Georphy o Srbo, 1 9 1 2
HARRAES Catheine Pey. Hory of P P yn Crd, 1930 HARRIS. J. Ree The Cu of he Heveny Twn. 1906 HARRISON. Jae. Bi a Pa Wohip i Coectio with Oaa Diiite Trn con of he Thrd neon Conre for he Hoy of Reon, 1908 Proeo men o he Sudy of Greek Reon, 1908 ncen r nd R, 9 . Them 1927 Me uree of Le, Le, 1936 HARRISON. Raymo. The Meur AND. E. S. The Scce of ry e, HARAND. HAR 1891
HARLEY Chite e e Myry Tr don, 1968 HEIDE. Max. ncen nd Mode nn, 1931.
a O O M The dom HENDERSON J. a of he Serpen, 1963 HENE. Cal. 'Coogoe Moe e eot et Moe ee Myho e ymboe unre, 932 HESOD Toony HS De Hdden Rche, 1964 L ev evn n HOAR . M Knhp, 931. The L Myh, 1952. HOLAY. F W The Dron nd he Dc, 9 7 3 1956 HOLMYARD E . J chemy 1956 HOOD Sicai The Mnon, 1 9 7 1 . HOOKE. S . H (e). The Lbyrnh 935 Some Comooc Pe n byonn Re on 935 Myh nd Ru, 1933 byonn nd yrn Reon, 1953 HOPPER. Vcet Fote. Medev Number Symbom, 1938. Thee C n n h e Myery Myery Re HOWEY, M Ofie Th on nd Mc, 956 Chrn r HULME. F Ewa. Symbom n Chrn 1894
HULKRAN ke Attite to nmal i Sohoe Ia Rego Sude n Comp rve Reon, Spg 190. HYAMS, E. a RDS G The L of he nc, 1963 Jame. e. 'he ' he ethoug ethought ht of the the E Ee e HYDE. Jam Ea Trncon of he Roy Socey of Lerure of he U K., Seo See XXX 1910.
Eyp n AIUS On he Myee of he Eypn Chden nd yrn. NE. R. Dconry of Reon nd Reon, 1935 homa ncen h Emboded n ncen Nme, 1868 ncen Pn nd Mo d Chrn Symbom 1869 AKSON Wfe She Evdence of of he M ron of Ery Cuure, 1917 AMES, E O. he Soce of Chita Rta
2
Bblaa h Labh, d. S H Hook 19 h Cl f h Mh ss 99 JAS, T G. H M a Lds f A 1970. Rl Babls Ass JTROW, M Rl s 90212 JENGS agav h Rsas h Rs a Mss, 1870. h Oblsk N s f f h O O, , Ps a Hs f Ob lks 1877 JENSEN, H S Sbl a Sp, 1970. JOHNSON, F (d Rls Sbls 19. JOHNSON, O S A S Chs Alh 1928 JONES, Ow aa f Oa 86 JOSEH, lzabha A 1964. JOSEPUS, Aqs ook XVIII. JUNG, C A, 192. Clx, Ahp Sbl 9. Sbls f asfa 196. KARSTEN, R h Cvlza f f h h Sh A A a as, 1926. KENDRC, D h , 927 KER E NI K . LabhS Labhs als l hls hlsh h 90. ssas a S f Mhl 190. h Hs f h ks 99. s a Rs 1860 h KG, C. W Aq s ss a h Ras 1864. h Naal Hs f Ps Ss a f Ps Mal, 1867 KG E Akkaa ss 1888 K G. S Mh, s Ma a Fs A a Oh Cls, 1970. KNIGHT, R P L Cl Pap, 1866 a s A R Rf f KNIGHT W F Jcko. Caa as h Sxh A h a Pa 196 KH Rudof h Bk f Ss, 190. h Ma Ma a S f KOZINY, ado h Jl a Ss 1922 KARISCH Sta h H pl, 946. KUNZ G F h C L f Ps S s 1 9 2 h Ma f Jl a Chas 191 h Bk f h Pal, 1908. LAR Fx. L Cl Mha, 847. R hhs s l l s 184 ANGDON S H 'Smtc Mytoogy, h Mhl f All Ras, 9 1 ANGER, Sua K Phlsh f f Ras, R R a A 1942. LAOUSSE N laa f Mhl 199 LAUFER, tod. Ja A S Chs
190. Flkl a Sbls f Fls Plas a s, 1960. ESEGANG H. ' Myty o t Spt
as abks 19. ETHABY W R Ah Mss a Mh, 1892 EW1S, H. Spc h Rsa Maal 198 A SbEWS, R M Bhl h S A ls 1912 NGS Mt Qoac Symbom of Wt Ss Caav Rl, Su 1968. Od ta Sog S s Cpaav Rl, Wt 1969. Caa Sv Dady S, Ss Caa v Rl, Wt, 9 1 U K'UAN Yu Ch'a a ah 1962. U Pt Fabls Bass, 192 MACUOCH, J A. h h Rln R ln f f h h A A
Cls 1 9 1
MACEN, D A . Mh a L
9 2 h Ma f Sbls 1926. MACROBIUS Saala. MASAN Rut h Rl f h Lf 194 MAHERS M h Kabbalah Uvl, 197. Mazs s a a Labhs 1922 MAWS W. H. Maz MCKAY J G ' D Ct ad t D Go dd o t Act Cado . Flkl asas f h Flkl S XLII,
92.
MCEI F Maa. h Slv Bh, 9 9 Qss ss Ol a MEAD, R S hs, 896 Q
N, 1898 Fas f a Fah F, 9. MEES, G H h Rvla h Wlss, 194. Sa Sb Sbl, l, 18. MS, J Sa MHER J A Sblk, 82. MOUON, J H . al Zasas, 1 9 1 . M RRAY Gbt Fv Sas f k Rl 190 f Chss Chss 1 9 1 MRAY H . J R . A Hs f MURTI T R h Cal Phlsph f B hs 19. ASR Syyd Ho A sla Cslal Ds 1964. EEDHA, J S S a Cvlza Cha, 194 EIHADT J G Blak lk Spaks 92 EUANN, E. h a Mh 19 A a Psh, 196. EWN Jo O f as a s 1909 ISSON M P h Maa O f k Mhl 192. k Pla Rl
Bbgaa
213 OF, Wed Og f Evl Hdu Mhlg 9 6 ESTERLEY W E T Tee Cu o Saaz Saazo o Labh h 935 Cooe ed Th Lab KAKURA-AKUZO Th Bk f Ta 9 9 NIONS R B Th Org f Eurpa Thugh 95 O, Wate F Th Hmr Gd 95 USENSKY, L a d Lo Lo, , V Th Mag f 969 PALLIS Mao Pak ad Lama 90 Th Wa ad h Mua 9 6 PAUS Th Tar f h Bhma 9 0 La S d mbr 93 PAV W T ad K Th Bk f Talma Amu ad daa Gm, 9 PERR W J Th Chldr f h Su 923 PERE, W M Fde Th Gd f A Egp, 905 Rlgu Lf A Egp 932
PETRUCCI, L a Phlph Phlph d d a a aur aur da lr d'Em Or 9 0 PEAZZON R Ea h Hr f Rl g 95 PIGGO Stuat A Eurp 965 Th Dud 95 PIKE E Rot Roto o Elpada f Rlg ad a d Rlg 9 5 P-VERS G Th Rdd f h Labaum, 956
PN aural Hr h Ca f Oral Oral PLUTRCH O h POWLL T G E Th C, 95 PROCLUS Th Sphr PURCE J Th M Spal 9 QUNTILAN u Oraa R Pa Th Sr f h rh Ama da, 92 Th Cuur f Wag 99 Th Tkr 956 Th Rad f Lf ad Dah, 96 AGLN Lod Th Tmp a d h Hu 96 R NE, Katee Tadtoa Smom Ka Ka, Sud Cmparav Rl g Smme, 9 6 daa M Th Sard B A ANSOME d Tm ad Flklr 9 3 R, Jo Ae Aem m ad Aem Aemt, t, Flkl r Traa fh Flklr Fl klr S, XL, 933
AU Lou graph d lar hr 955
EDGRAVE eet Stae Ahm A ad Md 922 EES Aw Th Cl Hag, 9 EINAC EINACH H Cul mh rlg 90 R S, J Sud h Arhua Lgd Lgd 9
NGGREN, ad Stom A V Rg f Makd 96 OBERON M Paga Chr 92 OHEIM, Gza Amm Mag ad h Dv g 9 2 OSS Ae Paga Cl Bra 9 6 R R E A Ma Smbm 9 2 6 ULND Mat L f Alm 9 2 Te e O O a d Growt Growt o Reo Reo AYCE, A T a utaed te Reo o te Ae Baoa Ba oa e ett tue CHLESINGER M Ghhl d Smb 92 CHOLEM G G Mar Trd Jwh M m 9 5 5 CHUON Fto L LOl Ol du ur 950 Sp ua Prpv ad Huma Fa 95 U dradg am 963 Lgh A Wrld 965 h Trak f Buddhm 96 Dm f lam 969 Hr 9 CHAB Gutav Gd a d Hr JOURN Lauete Bug War 9 5 EWARD, Baaa Th Smbl R 95 EZNC Jea Th Suval f h Paga G 953 HARKEY o Cl M 9 5 HEHERD deH Th Lr f h U 930 HORT Eet Th Hu f f Gd A Hr H r f Rlgu Arhur ad Sblm, 925 ILBERER, Prblm f Mm ud Smblm 9 ILCOCK Aod rdu Ch Ar ad Hr 936 LLAR, F C ad M R M Th Smbl Pg 9 6 IMSON Wam Th Buddh Pag Whl 96 IR N Ovad Gard f Cha 99 MTH D owad Ch Rlg 96 MTH G Eot Th Th Evlu f h Drag 99 NELLGROVE Davd Buddh Hmalaa 9 5 Hmaaa Plgmag 9 6 ENCE Lew Th Mh f f h rh Amra Amra da 9 Th Gd f M 923 Mh ad Lgd f A Egp 9 3 0 Brh Far Og 96 Th Mr f Bra 90 UE, Cae Th Mhlg f h Bh l 905 C Mh ad Lgd 9 2 TEWT, T M Smblm f h G fh Egpa 92 TU, J 95 YKES E Dar f aal Mh lg 962 ZEKLEY, E B Th Tahg f h E
