"
" #asad, iz svega vi$enog i saznatog, nesporno je samo jedno< ljudi, žive"i kao pustinjai u šumi, uključuju"i i 7nastasiju, vide dešavanja u našem životu pod drugačijim, različitim od našeg, uglom posmatranja. " +z onoga što je Vova napisao ranije, ovaj zakljuak ne može da se izvede7 on je komunicirao samo sa !nastasijom, i in0ormacije o životima drugih "pustinjaka" nije mogao da nađe. Odakle se odjednom pojavila ova tvrdnja5 %a pla0ona5 -aravno' "
" 7nastasija živi u šumi potpuno sama, nema ku"u, skoro da ne nosi ode"u, i ne stvara nikakve zalihe hrane." #amišljenom karakteru mogu se pripisati i mnogo egzotinije osobine i navike. 4apir će izdržati sve a nepromišljeni itaoci će verovati. !li to je njihov problem. %vi žive u skladu sa svojim razumevanjem i dobijaju ono što traže. :
!nastasija je najpoznatija od pustinjaka 9 ona se povukla u šumu na neko vreme, rođena je u šumi, a samo povremeno dolazi do " neprosvetljenih" ljudi. -ivo prosvetljenja šume je jasno vidljiv iz praznih rei, koje autor stavlja u usta svoje junakinje. On sam sebe opisuje kao nekog malo blesavog seljaka ... !ko mislite o tome da Vova govori u ime !nastasije, jednom kada postane jasno, da nivo obrazovanja u tajgi našeg 0otogra0a ne bi trebalo da se razlikuje od nivoa proitanih "različitih knjiga." :
%ve oko !nastasija je pripitomljeno. o "sve" ne može dozvoliti, da se nešto loše dogodi 9 majka ju je mirno ostavila, sa samo godinu dana, tamo u travi, a ona nije umrla od gladi, životinje su je hranile, pa nije umrla. ( odraslom dobu, veverice iste kikiriki i stavljaju joj u usta, itd itd.. Ostavimo neko vreme Vovina posmatranja. Kajde da analiziramo nekoliko !nastasijinih "evergrina"7 "Problemi ishrane ne treba da postoje za čoveka. Aesti treba, kao / disati, ne obra"aju"i pažnju, ne odvra"aju"i misao svoju od suštinskog. 5vora je drugima taj
31
dešavali nama dok smo pokušavali da stvorimo svoj porodini posed na poukama !nastasije. !li ćemo dati prilino detaljnu analizu svega što je autor napisao u knjigama serije "#voneći kedri $usije", a na osnovu ove analize, prezentovati rezultate, do kojih su ovi spisi doveli lakoverne itaoce. %amo kratko naša pria ulazeći u kedrovu mrežu izgleda prilino obina. &ada su se, nakon pobede perestrojke u prodaji poele da se pojavljuje veliki broj razliitih knjiga, svi smo željno poeli da ih itamo, nadajući se da d a ćemo se pridružiti "riznici svetske kulture." Većina knjiga, ispostavilo se da je lažna, i veoma brzo je odbaena. Onda smo polako prešli na itanje tzv ezoterine literature, jer nije bilo niega više da se ita' Mislili smo da je to nešto neuništivo, što se mora proučiti da bi se razumela neka od životnih pitanja, sa kojima se pre ili kasnije suočava svaki čovek. ( leto )**). godine, ak smo stvorili sajt na +nternetu www.1-sovetnik.om www.1-sovetnik.om,, na kome smo poeli da delimo sa ljudima nađena znanja. o tog vremena bili smo strastveni itaoci ezoterije i preselili se da živimo u inostranstvo, sa namerom tu da nastavimo svoje delo. -aravno, stalno itajući ezoterino smeće, konano smo odluili da itamo knjige i Vladimira Megrea. o tada ih nismo kupili, dajući prednost autorima, sa "civilizovanog" zapada. !ili smo obični, vjeruju"i ljudi, koji nisu znali tada da je eo #apad #apa d izgra$en na žestokoj, sveopštoj sveopšto j laži i da naša sadašnja sada šnja ivilizaija nije prirodna pojava, ve" zarazna bolest, kojom je čovečanstvo zaraženo pre nekoliko hiljada godina ... ada nismo ništa znali o tome, i, poev od )**/. godine, itajući zelene knjige Vladimira Megrea, bili smo zapanjeni obiljem osećanja i emocija koje su pratile taj proces. % obzirom na to da su te emocije izazvale pozitivna osećanja, voleli smo da itamo, a emocije, sledeći autora, mi smo poeli da zovemo z ovemo "pozitivnim". ako jednostavno i nepretenciozno, mi smo se navukli na emocionalnu igru zelenih zvona kedrova. Međutim, mi nismo bili samo itaoci, veći ljudi od akcije. -aredne godine, poeli smo da putujemo po zemlji u potrazi za odgovarajućim komadom zemlje. Odluili smo da je već dosta da živimo u stalnoj buci i prljavštini španske obale, i odluili smo da odemo negde daleko u unutrašnjost. -aša pretraga završila se na kraju godine sticanjem lepog komada zemlje u relativno mirnom, relativno ekološki istom mestu. -ašli smo sebi smeštaj u blizini, poeli smo da se sa entuzijazmom bavmo poljoprivredom i planom za izgradnju kuće svojim sopstvenim rukama, kako je zaveštala !nastasija glasom Megrea. -apravivši na svojoj zemlji malu baštu, bili smo uvereni da ćemo povrće gajiti bez hemijskih đubriva i pesticida na vrlo dobrom poljoprivrednom zemljištu, stvarno vrlo ukusno i svakako korisno za organizam. !li sve ostalo, što je zaveštala 2
dešavali nama dok smo pokušavali da stvorimo svoj porodini posed na poukama !nastasije. !li ćemo dati prilino detaljnu analizu svega što je autor napisao u knjigama serije "#voneći kedri $usije", a na osnovu ove analize, prezentovati rezultate, do kojih su ovi spisi doveli lakoverne itaoce. %amo kratko naša pria ulazeći u kedrovu mrežu izgleda prilino obina. &ada su se, nakon pobede perestrojke u prodaji poele da se pojavljuje veliki broj razliitih knjiga, svi smo željno poeli da ih itamo, nadajući se da d a ćemo se pridružiti "riznici svetske kulture." Većina knjiga, ispostavilo se da je lažna, i veoma brzo je odbaena. Onda smo polako prešli na itanje tzv ezoterine literature, jer nije bilo niega više da se ita' Mislili smo da je to nešto neuništivo, što se mora proučiti da bi se razumela neka od životnih pitanja, sa kojima se pre ili kasnije suočava svaki čovek. ( leto )**). godine, ak smo stvorili sajt na +nternetu www.1-sovetnik.om www.1-sovetnik.om,, na kome smo poeli da delimo sa ljudima nađena znanja. o tog vremena bili smo strastveni itaoci ezoterije i preselili se da živimo u inostranstvo, sa namerom tu da nastavimo svoje delo. -aravno, stalno itajući ezoterino smeće, konano smo odluili da itamo knjige i Vladimira Megrea. o tada ih nismo kupili, dajući prednost autorima, sa "civilizovanog" zapada. !ili smo obični, vjeruju"i ljudi, koji nisu znali tada da je eo #apad #apa d izgra$en na žestokoj, sveopštoj sveopšto j laži i da naša sadašnja sada šnja ivilizaija nije prirodna pojava, ve" zarazna bolest, kojom je čovečanstvo zaraženo pre nekoliko hiljada godina ... ada nismo ništa znali o tome, i, poev od )**/. godine, itajući zelene knjige Vladimira Megrea, bili smo zapanjeni obiljem osećanja i emocija koje su pratile taj proces. % obzirom na to da su te emocije izazvale pozitivna osećanja, voleli smo da itamo, a emocije, sledeći autora, mi smo poeli da zovemo z ovemo "pozitivnim". ako jednostavno i nepretenciozno, mi smo se navukli na emocionalnu igru zelenih zvona kedrova. Međutim, mi nismo bili samo itaoci, veći ljudi od akcije. -aredne godine, poeli smo da putujemo po zemlji u potrazi za odgovarajućim komadom zemlje. Odluili smo da je već dosta da živimo u stalnoj buci i prljavštini španske obale, i odluili smo da odemo negde daleko u unutrašnjost. -aša pretraga završila se na kraju godine sticanjem lepog komada zemlje u relativno mirnom, relativno ekološki istom mestu. -ašli smo sebi smeštaj u blizini, poeli smo da se sa entuzijazmom bavmo poljoprivredom i planom za izgradnju kuće svojim sopstvenim rukama, kako je zaveštala !nastasija glasom Megrea. -apravivši na svojoj zemlji malu baštu, bili smo uvereni da ćemo povrće gajiti bez hemijskih đubriva i pesticida na vrlo dobrom poljoprivrednom zemljištu, stvarno vrlo ukusno i svakako korisno za organizam. !li sve ostalo, što je zaveštala 2
!nastasija iz tajge, ispostavilo se da je 0ikcija. -ikakvih lekovitih svojstva povrće nije imalo. &orov sam nigde nije odlazio i sa njim smo morali da se borimo konvencionalnim metodama 1motikom 1 motikom i rukama2. rukama2. -i veverice ni lisice ni zeevi ili divlje svinje koje žive na ovim prostorima nisu želeli da hrane svoje gospodare, odnosno nas. -aprotiv, gledali smo da jedemo, sve do ega smo mogli da stignemo. 3ela ideja sa sopstvenim imanjem se pokazala kao obian, težak, seljaki rad, od kojeg smo u veernjim satima samo padali, i nikakvih misli, ni svetlih ni tamnih, t amnih, u glavu nije dolazilo. #bog toga što u takvom stanju ni ne dolaze u glavu. 4ostoji stalni umor i stalna bol u preopterećenim mišićima. &o ne veruje, može brzo i lako da se sam uveri, na svojoj ili tuđoj zemlji. !li, bol i umor su veoma otrežnjujući i primoravaju da se razmišlja glavom, šta uraditi da bi se izbegla neprijatna osećanja, i kontinuirano, težak, 0iziki rad5 6ednostavan, pouzdan i ekonomian nain je bio i najrazumniji7 da napustimo ovaj glupi poduhvat sa $odnim Ognjištem i da priznamo hladnokrvno, mirno i oprezno, da smo prevareni' o smo i uradili. -a sreću, sreć u, nismo poeli da gradimo kuću rukama i nismo kupili građevinski materijal ... +stinu kaže poslovica7 "%naj "%naj ko ne radi glavom, on radi rukama& ". ". Mi smo se uverili potpuno u istinitost toga na svojoj koži. Od tog trenutka smo poeli polako da shvatamo da svet oko nas nije obojen samo u ružiaste boje8 da nisu svi ljudi pošteni, ljubazni i predusretljivi8 da ono što se zaista događa u svetu nije ono što je prikazano na V9u, ili šta kažu novine. 4osebnu ulogu u pravilnom razumevanju ove nevesele stvarnosti je igrao istaknutu ruski naunik i pisac Nikolaj Levašov , sa kojima smo se sreli u proleće )**/. godine. On je bio u stanju da nam brzo objasni sve nejasnoće i pokaže pravi put razvoja. Oajniki se opirući i veoma žaleći za gubitkom života u ružiastom snu, poeli smo da shvatamo da je realnost sasvim drugaija, da ona nema nikakve veze sa bilo kojim ezoterinim brbljanjem ili verskom 0ikcijom, 0ikc ijom, niti kedrovima ili drugim budalaštinama, čega je bilo u izobilju odma nakon !obede demokratije u Rusiji
poetkom :*9ih godina )*. veka. Morali smo brzo i jako da rastemo, i da ponemo da gledamo život otvorenim, ot vorenim, nezamućenim prevarama oima. 4okazalo se da to nije lako, da je neprivlano, i vrlo zastrašujuće. 4ored toga, u to vreme '())*-())+ godine, godine, poeli smo da prouavamo ;ibliju i da proizvedimo sedmini bilten, u kojem smo delili sa itaocima rezultate naše analize ove vrlo jedinstvene i najmasovnije knjige na svetu. Onda smo sakupili i obradili taj materijal i napravili svoju knjigu ";iblijske slike ili šta je" ;ožja milost "5", koja je preštampana nekoliko puta i veoma je popularna u razmišljajućem delu stanovništva ...
3
o je lanac događaja, ako govorimo vrlo kratko, koji je prethodio pisanju ove knjige. -aravno, ovo nije sve što nam se dešavalo, i što je uticalo na našu odluku. !li to je najosnovnije. Misli o tome, kako napisati istinu o "čistim mislima", kedrovim ploicama, " prostranstvu ljubavi", vekovnom ognjištu u nekoj nedođiji, i drugim nalazima Megrea, pojavile su se kod nas već pre dosta vremena, a delimino smo poeli da ih sprovodimo na svom sajtu " ovetnik "na stranici" aši uvidi ". Međutim, ozbiljan i svrsishodan rad u tom pravcu smo poeli )**<. godine, u svom biltenu "opstveno /manje. 0orisno iskustvo. " ! glavni motiv je razumevanje ogromne štete, nanesene programiranim ljudima, zombijima, koje se pojavilo kod nas posle dobijanja i razumevanja speci0inih in0ormacija. "vaki čovek, imajući savest, !očinje da se bori sa zlom, čim ga detektuje i na#e odgovarajuće i izvodljive načine da mu se su!rotstavi . &ao i mi, po meri
saznanja nivoa opasnosti za ljude "stvaralakog nasleđa" Megrea, ojaali smo stepen suprotstavljanja ovoj pošasti sa svim raspoloživim sredstvima. -a žalost, naše mogućnosti su veoma ograniene, ali, ipak, radimo, i mi ćemo uiniti sve što možemo. &ao odgovor na brojna pisma, želimo da naglasimo, da mi nemamo mogućnosti i želje da dokazujemo nešto nekome lino. o je apsolutno nedopustiv i nezahvalan zadatak. 4ored toga, da bi se zaista razumela bilo kakva in0ormacija, moramo se potruditi da razmislimo o njoj, analiziramo je, uporedimo sa drugim podacima, njihovim stavovima i mišljenjima, i tako dalje. $o je !osao koji svako treba da uradi za sebe% Niko drugi za nekoga to nije s!osoban da uradi a od kvaliteta i kvantiteta takvog rada zavisi i nivo razumevanja konkretnog problema, kao i od nivoa ukupnog razvoja oveka u celini. ( tom smislu, mi ovde predstavljamo in0ormacije koje smo razmatrali, analizirali, diskutovali i koje su, po našem mišljenju, dostojne da se predstave širokom spektru naših čitalaa i ljudi zainteresovanih za istraživanje tih pitanja. Međutim, mi bezuslovno, ne tvrdimo da znamo i ne prorokujemo ovde "konanu istinu." Mi ne teramo nikoga da veruje ovo što smo mi napisali, ak i ako proita. Mi kvali0ikujemo naš rad samo kao in0ormaciju za razmišljanje. #apravo za razmišljanje, a ne slepo prihvatanje, pamćenje i nepromišljeno korišćenje. Mi bismo jako voleli da vidimo da naši zakljukci izazovu u vama &elju da razumete sve sami . -e verujte našim reima, ak i ako su te rei sastavljene veoma lepo, ili izazivaju pozitivne emocije, i pažljivo ispitajte sve detalje, sve 0inese i nijanse. %amo u tom sluaju možete biti sigurni da drugi, treći, i neki drugi put ne stanete na slinu " grabulju" ponovo. %amo pažljivo demontirajući procedure iskorišćavanja ljudi, moguće je lako identi0ikovati gotovo sve njihove modi0ikacije, i
4
na vreme reagovati na sve napade neprijateljski nastrojenih prema nama sila, bez obzira na njihovu vrstu, kao i metodu i tehniku maskiranja. -adamo se, da nismo protratili svoje vreme, i da će naš rad da vam donese barem istu korist kao i nama. === Veoma smo zahvalni svim autorima koji su ikada pisali kritine materijale o knjigama Megrea. -a poetnoj 0azi njihovi tekstovi su nam pomogli da prevaziđemo zelene utvare 1 psihološku barijeru2, i počnemo da se polako vra"amo ka raionalnosti. ;ez njihovog doprinosa, bilo bi nam mnogo teže da ponemo da radimo ono što smo, na kraju, uradili. '()*+ -./012+ / 30/45/6 7+68+
5
>0njiga koju "eš napisati, sadrža"e nenametljive sklopove, ormule od slova, i one "e izazvati kod ve"ine ljudi svetla i dobra ose"anja20od mnogih koji budu čitali napisano, bi"e izazvana ose"anja i emoije, još uvek ne sasvim razumljiva i spoznata s njihove strane? 9nastasija
Odluili smo, bez daljeg odlaganja, da ponemo da itamo kreirane Puzakove zapise od samog poetka i odmah analizaramo najzanimljivija i najpounija mesta. Mislimo da ima smisla da ponemo da analiziramo tzv stilske odlike teksta, i, drugim reima, da saznamo kako i šta je sklopljeno, kako bi se bolje prilagodilo za manipulaciju svesti itaoca. ! u to, da su Megreova otkrića samo jedna velika manipulacija sa veoma nepristojnim ciljevima, ne sumnjamo. + u njima nema "čistih namera", o kojima toliko govori glavni lik, izmišljen autorima. +nae ne bi primenjivao određene metode -@4 za onemogućavanje logikog razmišljanja, ne bi pogrešno tumaio in0ormacije, ne bi bio u suprotnosti sa sobom na svakom koraku. 6edna od osnovnih tehnika koje koristi Megre je naracija u !rvom licu. o je inae u širokoj upotrebi i savršeno pomaže da se stvori kod itaoca iluzija istinitosti i pouzdanosti. 3lavni likovi se kod čitaoa prikazuju na istom nivou, kao da razgovaraju sa njima kroz knjigu4 dešava se isto kao u obinom razgovoru 9 počinjemo sami da prolazimo kroz iskustva koja propuštamo kroz sebe, što omogu"ava da se isključi unkija analize inormaije. Megre sebe opisuju kao poštenog, grubog uma, delimino seksualno izopaenog, ali otvorenog i iskrenog. On pria i ponaša se kao što je oekivano od samoukog biznismena koji je prošao težak put od sovdepovskojske 0otolabaratorije do direktora zadruge za proizvodnju stres9indikatora. 4okazuje svoju upadljivu otvorenost, intimnost sa itaocem, kao da kaže7 vidiš, ja ne krijem ništa, ak i svoje jako loše kvalitete, verujte mi, ljudi. %tvaranje svog lika Megre poinje tako, što se opisuje kao ozbiljan biznismen, koji se angažovao u "stvaranju ekonomskih odnosa sa regionima 0rajnjeg evera", nose"i, da se tako izrazimo, materijalnu i kulturnu ivilizaiju ekstremno unaza$enom, severnom narodu. o bi trebalo da impresionira. Veliki, beli ovek. 4ri prvom itanju se na takve stvari ne obraća pažnja a u pamćenju se skladišti pozitivna, vjerodostojna, zaista svetla slika heroja, koja priprema itaoca za sastanak sa neobinim starijim ljudima iz tajge. 6
"5rgovački karavan" se usidrio u nekom pokrajinskom selu, gde su se Megreu obratila dva starija oveka i pitala ga za, ni manje ni više, nego za ak A* ljudi da se isee kedar koji zvoni i donese iz neposredne blizine od samo )A kilometara. "6udni stari ibiri" sa "sedom kosom nepokrivene glave" 1 veličanstveno slika& 2 su pitali "trgovca" da se isee drvo na komade i da se besplatno podeli ljudima. 4itanja o tome da li postoje ili ne u prirodi kedrovi koji zvone, i zašto dedice ne iseku sami taj kedar, nisu se pojavila. &edrova ploica, rekao je jedan od sedih staraca, ima neverovatne isceliteljske moći. 4otrebno je samo da se povremeno protrlja između prstiju i "kroz tri meseca, ovek koji nosi komad zvonećeg kedra, će osetiti znaajan napredak u zdravlju, i izleiće se od mnogih bolesti." "6ak i 7/8-a9 " On je samouvereno odgovorio7 "%d bilo koje bolesti" 4ored toga, "čovek sa komadom kedra, postaje ljubazniji, uspešniji, talentovaniji ..." Vau' Ovde je sada senzacija na delu.' 4roblem, kojim se bavi gotovo celokupno stanovništvo planete, sve vreme svog postojanja 9 ouvanje svog zdravlja više nije problem' 4otrebno je samo da protrljate povremeno kedrovu ploicu i ozdravićete za / meseca. " 7li, to nije sve& " 9 postoji i dodatni bonus 9 automatsko unapređenje ljudskih kvaliteta, novi talenti se javljaju, i bićete srećni ... $aunica je apsolutno jednostavna' &o ne želi besplatno da se oslobodi svojih bolesti5 4a da, svi to žele' Btaviše, ne treba ništa ni da se radi' rveni amulet se uzme i protrlja prstima, i opušteno se pije pivo sa škampima' @ako i jednostavno. o ume svaka budala sama' -ema razmišljanja, nema naprezanja, ne treba ništa da se radi' $o je veoma slično mnogim :učenjima: lezilebovića, koja su stigla u izobilju u "rbiju !osle :trijum;a demokratije: 9 sve te :ouize ;ej , :ize !orbo, ahadži jogiji i
drugi Mahariši. Oni takođe nude potpuni bez naprezanja put oporavka 9 a0irmacije, meditacije i sve ostalo za zdravlje što je jedina želja ljudi. Manipulatori nas ponovo hvataju na isti način kao i uvek< da verujemo u štampanu reč, na nepromišljenost, na lenjost, na veru u čuda. !li Megre je rasterao sumnje. On ne veruje starim sibircima, bez obzira na demonstraciju udesnog medaljona, koga stari sibirac navodno trlja već :/ godina. Međutim, Megre nam poverava da mu je " vise"i medaljon na grudima starog čoveka, izazvao ose"anja i emoije mnogo jače nego pri poseti 5retjakovskoj galeriji." Cudno je da je on, posle tolikih osećanja i emocija, mirno okrenuo krmu i krenuo, 7
ostavljajući "spasioe" oveanstva. ! starci su poeli da zrae, stvarajući privlaenje bez presedana. Megre je stajao opinjen, ne mogavši da shvati zašto on sluša njih. Većina in0ormacija, pokazalo se, odletelo je iz njegove glave, ali najvažnijih stvari se naravno setio, pa ak i intonacije. + sada velikodušno deli sve ovo sa nama, po tezama. &ao, moj deda je došao u posetu, i evo ega se sećam, to vam prenosim. Vrlo zgodno7 to nisam bio ja, i da sam hteo ne bih mogao. Bumski mudraci su izgovorili ove impresivne misli7 "!og je stvorio kedar, kao skupljača energije vemira ..." akle, to je razumljivo. %ve teorije evolucije i 0otosinteze su smeće. ( redu. + kakva je ta energija5 ( kom obliku se ona nalazi u %vemiru5 &ako i zašto je treba skupljati5 -a to pitanje niko ne daje odgovor ... "/z čoveka u stanju ljubavi proističe zračenje. = deli"u sekunde, ono, odbivši se od planeta iznad čoveka, ponovo stiže do #emlje i daje život svemu živome ... " Vau' akle, to je to stanje' o je takva ljubav' 4ravo na planeti završava' (zgred, šta je to, ne konkretizuje se' ! onda se to zraenje re0lektuje od njih, i još " daje život svemu živome& " Vau' o je mudro' #nai, ne daje nam naše %unce život, već zraenja iz jednog oveka' akle, jasno je, svo znanje bacimo u smeće, zajedno sa svim ostalim. "une je > jedno od nebeskih tela koje relektuje, nikako ne potpuni, spektar tih zračenja... = ?asionu od čoveka odlazi samo svetlo zračenje. /z ?asione se na #emlju vra"a jedino blagodatno zračenje..." Od oveka 9 u svemir. +z svemira na zemlju, u kedar. ! kedar već sam reguliše kada će nešto dati. !9ha. 3iklus emitovanja svetlih izluenja u prirodi. -ekada kedar ne daje ništa, već samo akumulira. Cak A** godina. 4otom tri godine zvoni i, ako poziv ne uje niko, ak )< godina umire. Cekajte malo, A** D / D )< E A/*. edica je rekao da kedrovi žive AA* godina. + pri tome, svi isto' @oša osećanja 9 to su tamna zraenja. Ona idu duboko u zemlju, i vraćaju se na površinu u obliku erupcija vulkana, zemljotresa i ratova'5 Vulkanske erupcije uzrokuju zlobna osećanja' -iste znali5 akle, geologiju bacimo u smeće pored astronomije. @atovi se znači ne doga$aju zato što je nekog privuklo bogatstvo komšije, i ne zato što su pažljivo planirani i velikodušno inansirani. "?iši stupanj delovanja tamnog zračenja, javlja se kao utiaj na čoveka zraka, koji neposredno u njemu pove"avaju njegova sopstvena zlobna ose"anja..." %nažno. reba shvatiti, da tamno zraenje postavlja sebi neke ciljeve i dostiže 8
ih5 #nai da ono vlada razumom5 &ako5 +li deluje programirano5 + kada dostigne ostvarenje, šta dalje radi5 -astavlja da se emituje dalje5 "6ak se i u najmanjem parčenetu kedra, za čoveka blagotvorna energija nalazi u mnogo ve"oj količini, nego u veštački napravljenim energetskim ure$ajima na #emlji, svim zajedno" Bta to priamo5 Bta su, pitamo se, šumski mudraci mislili pod "energetskim uređajima"5 + zašto je njihova svrha da treba da stvore neku blagodatnu energiju za oveka5 @adnja knjige je plan zombiranja potreban autorima. ( principu, ništa novo, ali dobro 0unkcioniše. &oraci su sledeći7 3eneralna priča uz zabavu sa obe"anjem rajskih šatora i to besplatnih. /normaije, koje su date zajedno sa odre$enim ključnim rečima-udiama, su samo brbljanja, koja izazivaju "pozitivne" emocije. ! trik deluje' #agrizli smo mamac i ...krećemo....
9
#nate dobro kako se itaju zanimljive knjige, razmišljate li o značenju na!isani reči 5' -e treba samo da se tri oima po tekstu, vodeći rauna samo o reima koje izazivaju "pozitivne" emocije, već treba !a&ljivo !ročitati sve, razmišljajući o !ročitanom i analizirajući svaku reč% Mi tako sada ponovo itamo knjige Megrea, zbog ega naša analiza ide tako sporo. Mi smo tek sada na sredini F. poglavlja prve knjige. +ma toliko mnogo " zanimljivog" i "iznena$uju"eg", da je prosto udo, kako to jednostavno nismo ranije primetili. Mi nastavljamo našu analizu i pokazaćemo sve to na " živom" primeru. (spostavljanje "ekonomskih odnosa sa narodima 0rajnjeg evera" za Megrea nije bilo bez posledica. $oba9novac9banket, i evo 9 ir na dvanaestopalanom crevu, pa još i osteohondroza grudnog dela kime. ( bolnici je "trgova" smišljao biznis plan za naredni "trgovački karavan" i setio se staraca. Okružio se knjigama i poeo da izuava literaturu o "kedru". "-a moju molbu, u bolnicu su mi donosili svu moguću literaturu o kedru. (poređujući proitano sa onim što sam uo, sve više i više sam se zapanjivao i poinjao da verujem u ono što su mi starci priali. -ekakva istina je ipak postojala u njihovim reima, a možda je i sve bila istina5' ( knjigama o narodnoj medicini mnogo se govori o lekovitosti kedra. amo je reeno da sve, poev od iglica 9 lišća, pa do kore, poseduje izuzetno delotvorna svojstva leenja. rvna masa sibirskog kedra ima divan oblik, i nju mogu sa uspehom da koriste majstori umetnikog rezbarstva. +z njega prave nameštaj i rezonantne daske za muzike instrumente. " 4onimo od poetka. "%vu moguću literaturu o kedru", koju su navodno dostavili Megreu u sobu, ona praktino nije postojala, isto kao što ne postoji ni danas. F* godina nakon pisanja ove knjige, literature o kedru i dalje gotovo da nema. #namo to sigurno, jer smo ovu literaturu tražili dosta intenzivno i agresivno. Ovo potvrđuje i jedinstveno ime autora, koga navodi Megre, Peter imon Pallas 9 nemaki geogra0, putnik i prirodnjak, koji je u FG. veku samo nekoliko godina pruavao rusku prirodu po nalogu Hkatarine i možda, negde pomenuo kedar. reba napomenuti, međutim, da je 4alas vodio ekspediciju po centralnom delu $usije, reonu 8onje ?olge, 0aspijske nizije, rednjeg i Aužnog =rala i južnom ibiru, a u severnim reonima $usije nikada nije bio. 4ored toga, da je Vladimir nešto o "kedru" zaista proitao, znao bi da ne postoji drvo pod nazivom "kedar", već da postoji nekoliko tipova "kedrovih borova", koji se razlikuju jedni od drugih po mnoštvu parametara. alje7 "= knjigama o narodnoj mediini" u to vreme, i F* godina kasnije, kada smo proitali Megrea, nije ništa reeno o lekovitosti kedra. !psolutno' + injenica da "sve od igle, do kore, ima visoko eikasna lekovita svojstva" je veliko preterivanje. Ovaj 10
kategorian iskaz nije potvrđen nikada nakon objavljivanja prve knjige F::I. godine. +zuili smo planinu literature o tradicionalnoj medicini i možemo da kažemo da je autor, i tu preterao. + ne možemo da potvrdimo ono što nije. -ema u kedru nieg natprirodnog, bilo šta radikalno drugaijeg od onoga što imaju druga drveća. ! injenica da se koristi za rezbarenje i nameštaj je istina. 6oš se iz njega može dobiti životodavna energija kada je hladno vreme i kada se komad kedra nežno stavi u vatru ili šporet ... ! evo još jedne veoma duboke misli7 "= naučnopopularnoj literaturi se tako$e ukazuje na to da su kvalitativni pokazatelji kedra, rastu"eg u severnim oblastima, mnogo viši od onih iz južnijih oblasti." On se prosto ruga sa nama' !ko je u nekoj literaturi neko i zaista doneo takvu misao, takva literatura ne bi mogla da se zove ni nauna, a ni popularna, jer je kao sama ideja pogrešna. -e mogu se porediti kvalitativno razliite stvari uopšte, i to još, bez navo$enja parametara po kome se radi pore$enje. &edrov bor koji raste na severu, je potpuno drugo drvo, od onih koji rastu na jugu. Oni su potpuno drugaiji. + mogu se porediti samo po parametrima koje imaju obe vrste drveta, a ne u opštim crtama. 4osebno iznenađenje izaziva re "severnim oblastima" i "dalje prema jugu." !ko pažljivo itamo i analiziramo šta smo proitali, jasno je da je data 0raza jednostavno apsurdna, i misli autora više nisu toliko jasne. ! ranije jednostavno nismo obraćali pažnju na to, zbog već poznatih razloga, koji su doprineli procesu našeg ispiranja mozga. +sti nivo rezonovanja ide i dalje. Megre pominje tzv " veliki broj istorijskih enomena." "Benomen" prvi 9 3rigorij @aspu"in. Vladimir ovde ponavlja priu o Jrigoriju $aspućinu i njegovim veselim avanturama i pravi divan zakljuak 9 "0enomen" njegove impresivne izdržljivosti, iskljuivo je zbog kedrovih oraha. Ovde on prosto laže pokušavajući da potvrdi svoj neosnovan, ni na emu osnovan zakljuak. "Benomen" drugi 9 svetski šampion u rvanju 7leksandar 0arelin. "!tleta takođe jede kedrove orahe. a li je to sluajno5 " -aravno, Vladimire, nije sluajno. Međutim, bez izuzetka, da bi se postigla dostignuća u sportu potrebno je puno krvi i znoja, teškog kontinuiranog rada bez slobodnih dana i praznika. +stovremeno, naravno, treba imati prirodnih talenata, kao rezultat genetike, i još dosta toga, a tek onda, na kraju, mogu da dođu i kedrovi orasi, kora i jedinstvene iglice i druge stvari.
11
#atim, tu je sledeća reenica, koja poražava svojom naivnošću ili cinizmom7 "/znosim samo one činjenie s kojima se lako može upoznati u naučnopopularnoj literaturi, ili koje mogu da potvrde svedoi. Aedan od takvih svedoka sada postaje i :idija Petrovna, koja je dobila od starog ibira jedan komadi" #vone"eg kedra. Cena od trideset šest godina, udata je, mati dvoje dee. aradnii irme koji su u tesnoj vezi sa njom, primetili su vidne promene. Postala je iskrenija, ozarena osmehom. Muž :idije Petrovne sa kojim se poznajem, pričao mi je da se u njihovoj porodii sada uspostavilo bolje uzajamno razumevanje, zapaža da je njegova žena postala nekako mla$a i izaziva kod njega mnogo više ose"anja, uvažavanja, a možda čak i ljubavi." O tome, da su te injenice koje se navodno mogu naći samo ble0, mi smo već pisali. &ao i ta injenica da su neki svedoci zabeležili @idiju 4etrovnu, koju oni znaju, jednostavno ne postoji. -eimenovani muž @idije 4etrovne sa kojim se Volođa zna, takođe, u teoriji, trebalo bi da kod nas izazove određeni kredibilitet. Cini se da su ovi spisi dizajnirani za kompletne idiote. + injenica da smo na njih tako lako pali, izaziva veoma jako žaljenje, pa čak strah. Mi ne smatramo da smo glupi ljudi, i da kažem istinu, ne sasvim glupi. !li se ispostavilo tako... 4a, dobro. -astavljamo našu analizu. #atim ide, apsolutno savršen za kritiku stav u kome autor otkriva glavni ubojiti argument7 "Pa ipak, mnogobrojne činjenie i dokazi, tamne pred najbitnijim, sa čim se i sami možete upoznati, i posle čega u meni nije ostalo ni tračka sumnje - to je !iblija. = tarom zavetu, u 5re"oj knjizi Mojsijevoj ':evit 1D, D, !og poučava kako lečiti ljude, čak kako dezinikovati ku"e uz pomo"... 0E8@7&&&&&& " Volođa, da, da, kakav brbljivac' ! mi smo, sa druge strane, proitali ;ibliju uzduž i popreko. + knjigu smo napisali o njoj 9 ";iblijske slike, ili šta je" ;ožja milost5". !li kedar se tamo nikada nije pomenuo kao terapeutsko ili dezin0ekciono sredstvo. !li, ipak, ponovo smo proverili. %rećom, danas se tekst ;iblije može lako preuzeti i može se "pretražiti" za nekoliko sekundi sve re0erence u tekstu o kedru. "?@% 3ospod je još rekao Mojsiju< A F%vo je zakon za gubava na dan kada bude proglašen čistim, kada treba da se dovede kod sveštenika. B eka sveštenik iza$e izvan logora i neka ga pregleda. 7ko je guba na gubavu izlečena, @ neka mu sveštenik zapovedi da za svoje očiš"enje uzme dve žive čiste ptie, kedrovinu, skerletnu tkaninu i isop. C eka sveštenik zapovedi da se jedna ptia zakolje nad zemljanom posudom u kojoj je voda sa izvora. D eka zatim uzme živu ptiu, kedrovo drvo, skerletnu tkaninu 12
i isop, pa neka sve to zajedno sa živom ptiom umoči u krv ptie zaklane nad vodom sa izvora. E %nda neka time sedam puta poškropi onoga ko se čisti od gube i neka ga proglasi čistim, a živu ptiu neka pusti u polje." #a one koji nisu itali ;ibliju, malo objašnjenje7 knjiga @evitska je uputstvo za jevrejske sveštenike9levite, koji su ovladali apsolutnom moći nad svim aspektima života obinih 6evreja, od duhovnih do 0izioloških. ( svakoj prilici je 6evrejima naloženo da kontaktiraju sveštenika 9 rođenje, smrt, bolest 9 i naravno, ne praznih ruku. o je naslikano veoma detaljno, sve nijanse jevrejskog obožavanja, za šta, kako i koliko životinja treba da bude žrtvovano bogu 6ehovi, naravno preko njegovih vernih 9 levita. Ovde u poglavlju FI i detaljno se opisuje, koju žrtvu mora da donese obian 6evrej, jer je se otarasio od lepre. +majte na umu da su svi "tretmani" leenja lepre u injenici da se nesrećni bolesnik protera van mesta. + gde je Megre ovde video da se sa kedrom tretiraju ljudi i prostor dekontaminira, nije jasno. a, re "kedar" je prisutna, ali samo kao jedna od komponenti rituala, nešto što podse"a na vudu magiju 9 dobija se oslobođenje od lepre pomoću krvi zaklane ptice 9 akle, u "najvažnijem", "trgovac" je, takođe, lagao. +demo dalje7 "8ok sam upore$ivao iz raznih izvora mnome sabrane činjenie i svedočenja, izdvojila se takva slika da su poznata nam čuda sveta izgubila sjaj pred njom. ?elike tajne sveta koje uznemiruju ljudske umove, činile su se beznačajnim u pore$enju sa tajnom #vone"eg kedra. ?iše nisam mogao da sumnjam u njegovo postojanje. aučnopopularna literatura, drevni vedski zapisi - razvejali su sumnje. " +znenađujuće, obinim brbljanjem možete "kupiti" na hiljade ljudi' -abacavši jedne na druge nekoliko stvari, autor izjavljuje sa samopouzdanjem da su, recimo, sve najveće misterije oveanstva za njega odmah izgubile na ceni, u odnosu na zvoneći u tajgi kedar. ! u pominjanju u drevnovedskoj literaturi šta stoji' 4okušajte sami da nađete, ne verujte mi' -e samo u vedskoj, već ni u drevnovedskoj 9 onaj, ko je pisao drevnim runama je sve posebno pažljivo sakrio, da neka budala ne bude u stanju ništa da razume, ak i ako se trudi ... + Volođa, ispostavilo se, ne samo što je to našao ležeći u bolnici, već je i sam uspeo da proita ši0rovane tekstove. Ovde se radi o 0otogra0u i trgovcu9špekulantu. Bta li će još postati' Citamo dalje, utoliko više što pria sa ;iblijom nije završena7 "%tarozavetni Mojsije, pokazavši oveanstvu kamene ploe, verovatno je znao o njemu više nego što je napisano u %tarom zavetu." 13
"% njemu" 9 to je o &edru sa velikim slovom. %vašta se može dogoditi. $odom iz plemena @evita, sveštenik koji je dobio najnaprednije u to vreme obrazovanje 9 na dvoru 0araona 9 mogao je da zna još mnogo više. -ije ni udo što je sa njim zapoeo 6ehova vaspitanje njegovih saplemenika I* godina u pustinji. +ako je, možda i znao 9 o sibirskom kedru, nije mogao ni da bude siguran, jer je "radio i živeo" u 4alestini. Bta je bio cilj ove izjave5 ( ori je to napisano, zašto onda praviti pretpostavke5 ! tajna manipulacija je jednostavna7 iz odre$enih razloga !iblija izaziva ogromno poverenje kao i njeni junai. #ato, ako je autor, ak i u obliku špekulacije, samo nagovestio, na primer, da su neki biblijski heroji znali ili govorili o istoj stvari, kako tumai autor, čovek automatski počinje da veruje inormaijama autora. + dalje još, pogledajte7 " 7 sada pažnja& tari zavet, ukazuju"i na kedar, samo na kedar, ne spominje drugo drve"e. e kazuje li tari zavet o tome, da je kedar - najjače iseliteljsko sredstvo od svega što postoji u prirodi9 Gta je to9 :ekoviti kompleks9 0ako ga koristiti9 / zašto su ti čudni stari, od svih kedara izdvajali samo jedan, #vone"i kedar99... " 4a, na kraju krajeva, on laže' o kao prvo. %tari zavet drugo drveće, takođe, pominje. u su palme i empresi i hrastovi, i borovi i javor, i neko pevgovo drvo. !, koje je terapeutsko... ( %tarom zavetu se ne kaže ništa o terapijskim svojstvima kedra. -+B!. !psolutno' -iti jednom' Volođa je opet lagao. Od kedra je građeno, korišten je u ritualima levita, kedar raste u @ibanskim planinama, ispod njega su sprovodili rituale i vojna savetovanja, ali ga 6evreji nisu koristili u medicinske svrhe. -ikakvih masti, odvaraka, itd, nisu spremljani od njega' ( ekstremnom sluaju o tome u %tarom zavetu nema ni rei. "6etrdeset dva puta se kedar pominje u !ibliji, u tarom zavetu ..." Mi nismo bili lenji i brojali smo. +spostavilo se GA puta, da pominju kombinacije "kedrova debla i daske" za "kuću od kedra", odnosno dve 9 za jevrejskog boga 6ehovu i za cara %olomona. (zgred, car, koji je isporuio %olomonu kedar iz @ibana, zove se Kiram, a ne Keron. Ovde se Volođa ponovo pokazao kao namerno zatucan ovek, potpuno nesposoban za bilo koji od trikova i obmanu. 4a, junaka grke mitologije je pomešao sa nekim tamo 0inikijskim carem. 4a šta5 !li on piše istinu, samo istinu i ništa osim istine ... a pojaa utisak izuzetne vrednosti kedra, Megre navodi injenicu da je %olomon dao Kiramu )* gradova za kedar. #aista, car 6evreja je dao takav predlog na kraju izgradnje. !li ... Kiram je otkazao. %hvativši da će gubici biti veći, nego dobit. akle, možemo pretpostaviti da se transakcija " gradovi - za gra$evinski materijalH nije desila, i to nije bilo vredno pomena. !li, ako zaista želite da pogrešno citirate 14
injenice, da naduvavate i da dobijete cenu, onda, naravno ... ! želelo se da se dobije na ceni. Hvo, šta Megre piše malo dalje7 "everovatno& Predato je, za nekakav materijal za gradnju - dvadeset gradova& " !ko proitate original, %olomonova "velikodušnost " ne izgleda baš tako, jer, osim kedra, on je obraunavao emprese i zlato za dekoraciju, koje je Kiram dao njemu u toku )* godina gradnje . 4olu9istina je gora od laži, prosudite sami7 ";ram je bio sagra$en. = njemu je počela služba i... Inisu mogli sveštenii da stoje na službi, zbog oblakaL. &akav je to oblak5 &ako je i odakle ušao u hram5 Bta je predstavljao5 Hnergiju5 uh5 &akva je to bila pojava i kakva je uzajamna veza sa kedrom55 " &akvi oblaci5 %lava 6ehove. ako i ora kaže7 "1) 0ad su sveštenii izašli iz svetog mesta, oblak je ispunio 3ospodnji dom. 11 veštenii zbog oblaka nisu mogli da stoje tamo i da vrše svoju službu, jer je 3ospodnji dom bio pun 3ospodnje slave." 1/ &ings G7F*,FF.2. a se Megre udostojio da proita tekst, samo sledeći stih nakon onog koji mu je izazvao toliko pitanja, on bi ga našao, i ne bi se muio. + odmah bi shvatio da biblijska pria o oblaku nema apsolutno nikakve veze sa kedrom. + zar mora nužno postojati neka veza5 -ešto malo previše razmetljiv Volođa postaje sumnjivo orijentisan. &ao da je neprirodno nakrivljen na jednu stranu. -eophodno je biti pažljiv. ovoljno da nam zavede mozak idealnim citatima iz ore, istovremeno iskrivljujući ih, Megre dubokomisleno navodi da je sibirski kedar moćniji od libanskog, jer ;iblija kaže, H....po plodovima ih proenjujte" -oćna mora' Volođa, pod plodovima se ovde podrazumevaju ljudska dela, ali ne orasi' o je odavno poznato svima ... akle, šta je još Megre itao5 &ao i ;ibliju, "ivu etiku" H $eriha, akademika 4allasa 1nepoznato koja monogra0ija2 i neku vrstu medicinske, naune i popularne literature. Bta se ispostavilo5 4odsetimo se šta je rekao dedica. ;og je stvorio kedar za skladištenje. (zgred, ;og9koji5 6ehova, Krist, ;uda, ili &ali Ma5 Onda još nešto o ciklusu zraenja, i da je u kedru mnogo "blagodatne energije za oveka." Bta je Megre mogao da iskopa u literaturi5 &edar ima navodno terapeutska svojstva8 Jriška $aspućin, posle jedenja oraha danima bude u pijanom stanju i uživa u damama8 %olomon je napravio od kedra palatu za sebe i za 6ehovu8 u rituala posvećenih careva drevnog Karosana koristi se aša sa kedrovom smolom. 4a šta5 Jde je potvrda rei starih sibiraca ovde5 -a osnovu ega im Megre 15
veruje, a onda se upušta u prevaru5 -a kojoj strani pria o zvonećem sibirskom kedru može da se potvrdi u bajci da je %olomon odluio da izdvoji )* gradova za kedar iz @ibana5 &oja lekovita svojstva oraha potvrđuju postojanje tamnih i svetlih zraenja5 $ei Megrea su, u najmanju ruku, veliko preterivanje. +z tog teksta nije jasno šta je sakupio. Cak i "najvažnijaH za njega je !iblija. 5o je to, on je za nas, lakoverne, stavio znak jednakosti izme$u !iblije, akademika, Cive Etike i kedra, koji navodno zvoni, sa podrškom dobrih sedokosih HdediaH, koji su kako se kasnije ispostavlja jedni od zlih crnih žreca, i koji su i napravili haos na našoj planeti. (zgred, sve to je 9 laž'
-astavljamo pažljivo itanje teksta F. poglavlja F. knjige Megrea pod nazivom "!nastasija". 4ažljivo itanje 9 to je generalno nešto veoma zabavno. !ko ne žurimo i sami se prilagodimo ovom procesu, vidimo takve nijanse teksta za koje se samo pitamo7 kako nismo videli takvo obilje potpuno originalnih autorovih predstava koje nemaju nikakve veze sa stvarnošću ili zdravim razumom. 4onimo. H... Pa šta je onda iz svih znanja naših predaka o kedru, njegovim svojstvima i predodre$enosti, stiglo i sačuvalo se do naših dana9 Ae li mogu"e, ništa9 Gta znaju o njemu sibirski stari9 "9 pita se Megre.
16
&ako nije ništa5 Odakle ti ovo, Volođa, ti si nam toliko citirao ogroman buket svega i svaega, ukljuujući i ;ibliju, i Hlenu $erih i svoje iz šume dobrodržeće starce. #aboravio5 -e, nisi zaboravio. %amo nas pripremaš za sledeću porciju u svojoj interpretaciji. +spostavilo se, da se mnogo pre epopeje o kedru, Volođi desila izvanredna pria, od koje se u njemu stvaraju žmarci kroz celo telo, a kojoj, prema njegovim reima, on nije pridavao nikakav znaaj. Onda je ponovo odigrao lukav trik 9 toj prii je on dao znaaj, i to kakav' -a poetku perestrojke, pozvan je na sastanak sa neimenovanim "velikim zapadnim biznismenom" koji je "neobičan čovek orijentalnog tipa" sa turbanom, sa skupim prstenovima i pismom preporuke od " tadašnje vlasti." H, to je persona' &akva mašta' -ije inae Volođa itao prie o Beherezadi. ! kaže7 ako je istonog tipa, budite sigurni da mora da bude sa skupim prstenovima i turbanom. 6oš je samo kamile i harem Volođa zaboravio. 4ria bi bila još e0ektnija. %astanak -ovosibirskih preduzetnika, zaposlenih u izvršnom aparatu i istono9 zapadne poslovne ajkule ticao se "saradnje u raznim oblastima." ( jednom trenutku, ajkula je ponudila da kupi kedrov orah, a pri tome je on uhvatio "oštar " ajkulin pogled ", koji prouava reakciju prisutnih privrednika ". 4re svega ajkulu je privukao jednostavni Volođa i on ga je "poverljivo" 1 preko prevodioa iz Moskve& 2 pozvao da organizuje snabdevanje kedrovim orahom u ursku sa strane 1 sa dodatnim pla"anjem u gotovini2. "... amo prave nekakvo ulje. Odgovorio sam da ću razmisliti. Odluio sam da saznam kakvo je to ulje. + razjasnio sam... " Vrlo teško pitanje7 kakvo se ulje proizvodi od kedrovog oraha5 4ravili su, ali kedrovo, a za Volođu je to bio predmet teških razmatranja. -ije to bilo uzaludno, on je zapazio podmukao pogled biznismena. Volođa nije znao kakvo ulje se dobija iz kedrovog oraha, i koliko ono može koštati. ( principu, normalan tok misli normalnog biznismena ide ovako7 potrebno je sve znati, da bi se prodalo je0tino. ! onda nastaje potpuna kon0uzija7 H... a londonskoj berzi, koja predstavlja glavni pokazatelj svetskih ena, ulje kedrovog oraha košta... do pet stotina dolara za jedan kilogram& " Vau, koliko smo napredni i kako su to napredna vrema bila' elimino. Megre na poetku perestrojke lako i brzo dobija vrednosti akcija na berzi sa same @ondonske berze. Možete li verovati u to5 Mi 9 -e' 4ored toga, Vladimir je taktino izostavio sa koje berze se "dokopao" cene kedrovog ulja. ! ispostavilo se da to nije 17
tako jednostavno kao što autor piše. 4ostoje dve berze u @ondonu. 6edna berza se bavi svim vrstama hartija od vrednosti7 akcijama, obveznicaama, itd. + kedrovo ulje se tamo ne prodaje. -a berzi metala sa kedrovim uljem je ista stvar. + nema drugih robnih berzi u @ondonu. akle, cenu po kilogramu ulja ... odredio je autor za neke od svojih ciljeva, ili jednostavnije 9 izmislio. -ekoliko rei želim da kažem o nepostojećoj berzi u @ondonu nazvanu "standard svetskih ena." Možda Vladimir nije znao da špekulanti na berzama rade da zarade novac na tome, da prodaju robu skuplje nego što su je kupovili. ! razlika između nabavne i prodajne cene se 0ormira zbog stalnog kolebanja cena u nekim granicama. akle, nazvati berzu, ak joj izmisliti ime "standard svetskih ena", nije samo glupost, to je ruganje' Cini se da se gospodin predsednik udruženja sibirskih preduzetnika interesovao berzanskim pitanjima sa istim uspehom kao i drevnovedskom literaturom. ( svakom sluaju, nakon " konsultaija" sa @ondonom, Megre je odluio da napravi " pravi posao". On se poziva na 4oljsku i traži od svog neimenovanog partnera da sazna dve stvari7 "da li postoji mogu"nost da se najkra"im putem do$e do do proizvo$ača tog proizvoda, i da se dozna tehnologija njegovog dobijanja". j, on je jednostavno odluio da "skloni" urina i sam uzme svu dobit' Vrlo poslovno' -išta lino, to je samo posao' Međutim, to nije moglo7 NPrilaz je nemogu". 5ehnologiju nismo uspeli da saznamo. / uopšte, u ta tvoja pitanja su uključene takve sile #apada, da je bolje više ih ne dirati i sve zaboravitiL." !li Megre nije iznenađen i obratio se novosibirskom instiutu potrošaa, gde su mu bez problema nacedili stotinu kilograma kedrovog ulja. %uper' Bta još poželeti5 -aberi, napravi proizvodnju, prodaj i obogati se' !li on nije želeo da uradi to, trebala mu je posebna tajna proizvodnje kedrovog ulja. 4itam se zašto, ako je mogao da dobije A** hiljada dolara po toni5 On je "angažovao ljude", koji su u nekim arhivskim dokumenatima, ne zna se kojim arhivama, i koji su našli in0ormacije o "ibirskom kooperantu" koji se bavio, između ostalog, i kedrovim uljem. 4osle revolucije se ta organizacija raspala, i mnogi od njenih lanova su emigrirali i poneli sa sobom tajnu tehnologije proizvodnje kedrovog ulja ! onda imamo veoma emotivan intenzivan komad mutnog toka svesti Megrea, koji treba da zahvati i nas7 H... % kakvim je silama #apada govorio preduzetnik iz ?aršave9 #ašto se ne sme dirnuti u to pitanje9 " 18
"Gee, sve je propalo&& "ajna je izgubljena, a nepoznate zle sile #apada je uvaju za sebe' #avera protiv ruskih oraha i protiv Megrea lino' %ve ovo bi bilo jako smešno da nije tužno. ! sad Volođa osnovano pokušava da skrene našu pažnju sa pljake domovine i da je prebaci na nepostojeći problem oraha i kedrovog ulja. On pita7 "e IrpuJ li upravo te sile, iz naše ruske sibirske tajge, taj lekoviti proizvod izuzetnih svojstava9H -aravno, Volođa, crpu, ali samo se kedrovo ulje nalazi na F)A. mestu posle na0te, gasa, zlata, dijamanata, uglja, metala itd, itd. Ova "naivna" pitanja Volođe postižu svoj cilj F !a&nja čitaoca je skrenuta , i on poinje "blagorodno" da negoduje zbog ove nepravde sa orasima. Bto dalje 9 to i više7 H... #ašto, imaju"i takvo bogatstvo kod svoje ku"e, sa izuzetno delotvornim svojstvima potvr$enim kroz vekove, hiljadama godina, mi trošimo milione, a možda i milijarde dolara na zapadne lekove, i žderemo ih kao maloumne budale9 " +spostavilo se, ne kupuje vlada i ne truje nas 0armaceutska i medicinska ma0ije, već mi sami kupujemo, i sami " žderemo", i to još, "kao ludai." 4rimećujemo li razliku5 $o je :su!tilno: s!ominjanje naše :!rirodne glu!osti . " -everovatno, ali istinito 9 većina ruskog naroda bi bila primorana da to prizna. Vekovi zombiranja sa korištenjem različiti načina su dali svoj rezultat% Poštovati sebe su nas !ot!uno odučili , a Megre radi istu stvar.
#atim, u poslednjim redovima prvog poglavlja, Vladimir nastavlja da eskalira situaciju u duhu je0tine detektivske prie u kojoj glavni lik stalno udara glavom kroz otvorena vrata. On nastavlja da se žali zbog izgubljene tehnologije proizvodnje ulja, uprkos injenici da ona postoji, generalno, ona nije ništa komplikovano. %kupljanje oraha, išćenje i slanje pod presu 9 a li treba još neka posebna tehnologija, za kojom je svakako potrebno grebati duboko u tajgi5 -e, stvar nije u tome' %amo so0isticirana pria treba da se dalje razvija, a Vova ponavlja7 "... #ašto gubimo našim preima poznata znanja9 6ak i od naših skorašnjih predaka, koji su živeli u našem veku& ... " On, kako već ume, nas dovodi do toga, da pažljivo prouavanje " drevnovedske" literature nije bilo dovoljno, pa je morao da organizuje drugu ekspediciju za otkrivanjem tajne proizvodnje ulja, koja nikome sem Volođi nije potrebna. ( stvari, on nespretno pokušava da opravda potrebu za drugim putovanjem u tajgu, kako bi tamo susreo glavnu heroinu. + tako, svaki pristojan glavni lik mora biti mlada, lepa glavna junakinja. "ve je !ostavljeno !rema klasičnoj šemi Golivuda, na koju smo odavno navikli% 19
Volođa je ponovo napunio brod je0tinom robom široke potrošnje, sakupio nove ljude i pošao da otkrije "staru" tajnu prozvodnje ulja. !li tajna ruka zapada je stigla Megrea i tamo 9 prijavljeno je, da se na brodu šapuće o zvonećem kedru, među novajlijama na brodu ima udnih ljudi, pa je ak i sam "trgova" to primetio. 4ria ide još oštrije' 4rvo Volođa pita zbunjeno7 "Malo-pomalo, uz pomo" stražara sam se uverio da pokušavaju da me prate, osobito kada sam izlazio na obalu. 7li mi nije bilo jasno, s kakvim iljem. / ko stoji iza njih9 @azmišljao sam, smišljao šta da radim, i odlučio > da ne bih pogrešio, treba ih nekako sve istovremeno nadmudriti2" !h, vrlo dobro' !bel, #orga i Mata Kari u jednom licu talentovanog 0otogra0a iz %ibira. %vi neprijatelji su kompletni idioti, i jedini Volođa od njih 9 skladišti istinsku mudrost, plemenitost i iste misli ... 4rvi #akljuak7 #. 4rvi put smo proitali knjigu Megrea, dosta davno, i ono što smo videli u
njima, napravilo je veliki utisak. @aka površna analiza F. poglavlja nas je dovela u veliku zbrku. o, iskreno, nismo oekivali. +z 0ilmova i knjiga o špijunima, saznali smo, da dezin0ormaciju ne bi otkrio neprijatelj, ona mora biti sakrivena između ::. posto istinitih in0ormacija. u je onda verovatnoća da je eksperti ne primete. Ovde su autori primenili potpuno drugaiji plan. Ovde, u principu, ne postoji gotovo ni jedna istinita re' Jotovo sve što je napisao Megre u ovom nesretnom poglavlju F, je laž, što je vidljivo odmah nakon uvida i brze analize, ili posle elementarne provere in0ormacije, kao u sluaju "londonske" berze. Cinilo se da su ove spise pisali laici 1 blago rečeno2, i da je nama sve delovalo apsolutno tano. $. (kupnim lažima analiziranog dela knjige smo veoma uznemireni. !li još više
uznemirava, da ta laž nije bilo kakva kao što se obino dešava. Ova laž je orijentisana u jednom pravcu 9 u istom smeru u kojem su poslednjih hiljadu godina marljivo i neumorno usmeravali sve $use 9 hrišćani, prosvetitelji, boljševici, menjševici, vladari, istoriari i drugi liberali. Hva la& je isti blatnjav tok mentalnog nasilja kojim socijalni !araziti !okušavaju da se otarase jedine !reostale o!asnosti za nji na !laneti F ostataka "lavjanoF9rijevske im!erije F Rusije i ruskog naroda . %. 4romišljenost i orijentacija svega što nam je Vladimir napisao u poglavlju F, dovodi do zakljuka da je cela stvar sa zvonećim kedrovima još jedna, ne !rva, a ni !osljednja ideološka akcija naši ne!rijatelja% Ova akcija, kao i hiljade drugih,
ima za cilj potpunu dezorijentaciju određenog dela stanovništva $usije, za koga su 20
zapravo pisane ove knjige, za njihovo ispiranje mozga i "spuštanje" do nivoa bio9 robota.
4rvi deo, pod nazivom " Zvoneći kedar ", završio je Megre, sa gorućom željom da dobije tajnu proizvodnju kedrovog ulja i zaradi novac na njoj, napunio je brod robom široke potrošnje, i otišao u drugu "trgovačku" ekspediciju. Hmocionalno stanje "trgova" je i tada bilo takvo da ga je muila manija gonjenja, misli kao što su7 "ve redom nadmudriti", lišen sna i apetita. rugi deo, pod nazivom "usret " poinje sa tvrdnjom da autor govori kako je shvatio sve trikove života. a vidimo, kakav trik je on izmislio. Vladimir je, " ne objašnjavaju"i ništa nikome", naredio da se zaustavi plutajući supermarket nedaleko od sela, gde je došlo do "sudbonosnog" sastanka, skoio u amac i otišao u selo. ! šta je bio trik5 Možda on nije rekao "nikome ništa", ali neki ljudi su bili svesni zvonećeg 21
kedra. Može se videti, zaboravio je da je napisao dva pasusa ranije da je razgovarao sa ljudima o pohodu u tajgu. +znenađujuća je, još jedna stvar. 7utor stalno naziva sebe preduzetnikom, ali opisuje sebe kao kompletnog diletanta po ovom pitanju. #amislite situaciju7 vi ste 9 biznismen, imate ozbiljne 0inansijske poteškoće, ali vi ste nainili herojske napore, potrošili određenu koliinu živog novca na robu, iznajmili brod, zaposlili nove ljude ... a onda bacili sve u tajgu, i otišli u nepoznatom pravcu motornim emcem. Cini se da to može biti istina5 %vo liči ponašanju HpreduzetnikaH 5 -e, ovo sigurno nije ponašanje preduzetnika' @ii na nastavak prethodne skromne prie Vove 4uzakova, odnosno, na je0tinu 0ikciju. #atim, kao što i prilii prii, Megre je sreo svoju junakinju 9 ženu neodređenog doba sa šalom, sa starom jaknom i kaljaama. o je, naravno, bila unuka i praunuka starih sibiraca koji su već izmamili iz nas pretpostavljenu suzu8 Ona se zvala !nastasija i dala je Vovi ruku kao za poljubac. Vova to nije uradio, ali joj je stegao ruku 9 da li takvi biznismeni ljube ruke svakoj tetkici sa jaknom usred šume' ama nije oklevala i odmah ga je pozvala kod sebe u goste 9 u tajgu, )A kilometara daleko. -a putu, rekla mu je da je njena porodica, njihov klan, generacijama živeo u kedrovoj šumi tokom hiljada godina. ( kontakt sa obinim ljudima dolaze veoma retko. !nastasija je sama posetila omsk i Moskvu, navodno da proveri svoje razumevanje toga kako ljudi žive u gradovima. -ovac za put ona je sakupila prodajući bobice i peurke, a putne isprave je pozajmila od "neke lokalne seoske žene." $azmislimo malo. )A kilometara od naseljenog mesta nije tako velika udaljenost, ali želi da nas uveri da su neki pustinjaci tamo živeli hiljadama godina' + niko o njima nikada nije ništa uo' O tim @ikovim, koje Megre sam pominje, natuknuo je /* godina izolacije, a sada 9 na hiljade. Pantastino' 4ored toga, @ikovi sa ljudima nisu komunicirali, a ovi 9 Kljudi kedra H 9 su po reima Megrea, komunicirali pod maskom lovaca ili žitelja iz drugog naseljenog mesta. akođe, u tajgi u svakom okrugu svi sve poznaju i, na kraju, lovci bi znali za udne stanovnike tajge 9 od njih niko i ništa ne može biti skriveno. 6oš jedna stvar je jako, zanimljiva, !nastasija prodaje voće i peurke5 @okalnim stanovnicima koji ih i tako imaju5 Oni bi se smejali od samo jedne reenice takvog "biznisa". + sa putnom ispravom je autor neubedljiv. ! možda imaju putne isprave bez 0otogra0ije5 ama u jakni i kaljaama kritikuje ideju svojih predaka što ništa ne ine za ozdravljenje kedra. $azlog je trivijalan, kedar će dospeti u ruke "negativnih ljudi" i 22
to će doneti više štete nego koristi. Cudno, jer su u reklamnom delu rekli da će vlasnik dragocenog drveta "postati ljubazniji, uspešniji, talentovaniji." Bta je tu loše5 On može da razdeli svim "negativnim individuama" po komad, i oni će se automatski popraviti svi ... +li neće5 Međutim, prema !nastasiji, trebalo bi pomoći "dobrim ljudima, koji vode društvo ka svetlu, a ne u ćorsokak." -aravno, ovo je veoma loše urađeno, ona je "zaboravila" da kaže, ko prema njenom mišljenju, vodi u ćorsokak, a ko ka svetlu i ko je dobar a ko je loš. / mi bismo mogli da pomislimo da su streme"i ka svetlu muve i leptiri - oni uvek lete oko svetla no"u ... 4ored toga, nije jasno zašto tako " prosvetljena" šumska vraara ustima preduzetnika Volođe "hrani" našu primitivnu dvojnu logiku5 %vi su ljudi razliiti, oni misle i rade drugaije, i oni se ne mogu podeliti u samo dve kategorije 9 na "loše" i "dobre" i na "bele" i "crne". + naš svet nije dvobojni, a nain na koji idemo kroz život nije sa dva suprotna pravca. + ljudi danas imaju veoma širok spektar stavova i mišljenja, postoje itave velike nacije, kod kojih je bela boja 9 boja smrti, itd. + najvažnije 9 sva ta bezbrojnost i raznovrsnost se stalno menja ... i Vova nas na staromodan nain secka na rezance, terajući nas da se opredelimo da li smo za ili protiv' o nije u redu' Osim toga, ona govori da je u tajgi usamljena "... pomaže svima, neravnoteža dobra i zla ostaje ista ili se pogoršava." -apomena7 ( stvari reeno je ovde da pomagati treba samo "dobrima". ! sa "lošima", šta da radimo5 a ih ostavimo na cedilu5 + kako da odredimo ko je "loš" ovek, i kako znamo šta je "loše"5 + kako da proverimo ispravnost svojih zakljuaka, da ne napravimo grešku u svojim procenama5 + što je najvažnije 9 ove rei nas pravo vode do iste jame do koje su stigli naši preci 1vidi knjigu ikolaja :evašova H@usija u zakrivljenim ogledalimaH 2. Oni su proterivali "loše" iz svojih mesta življenja, jer su oni iz nekog razloga pali pod uticaje crnih sila, i otišli negde. $ezultat je danas vidljiv svima nama "na delu" ... 4a evo sada, Vova sa svojim izmišljenim likom !nastasijom nam ne govori sve jasno' (opšte' $eći to je "svetlo" je lako, ali kada se razmisli o tome u jednoj reenici koja se sastoji od ovih rei, njeno znaenje je mrak' #ato je potrebno da se sve veoma pažljivo proita, i analizira, i drže mirnim naše emocije. Vova je mnogo impresioniran takvim govorima svog izmišljenog lika7 dama je dobro upućena u naše svakodnevne živote, ali u neemu ne baš sasvim. ! ona je, porazivši biznismena inteligencijom i pameću, odluila da pokori i sve ostale7 zapoela je atrakcija trans0ormacije gusenice u leptira 9 skinula je džemper, kaljae i maramu koja joj je pokrivala polovinu lica 9 i pred zadivljenim tragaem za kedrovim uljem pojavila se oaravajuća zlatokosa sa glatkom kožom, velelepna 23
0igura u kratkoj, laganoj odeći, više kao spavaćici. Vova je bio mrtav na licu mesta. ! onda' (sred tajge i tako obuena' %koro gola na F) Q ... #namo još jednu takvu "lepotiu", koja je održavala svoju lepotu u ekstremnim uslovima 9 ara, sestra 9 žena zloglasnog jevrejskog praoca !vrama. Ona je navodno isto tako lutala po pustinji, i u <* godini iskušavala anonimne 0araone i kraljeve . akle, ovde Vova izgleda koristi ideju iz ore, ali, naravno, preslikanu sa bojama kedra ... -aš junak se oporavio i nije odmah skoio na nju, već joj galantno nudi sendvie sa konjakom. Ona je odbila poslasticu i legla na travu uživajući u suncu 1opet, na 1( L 2. 6adan Vova, kako on sebe opisuje. On je zaboravio zašto je pošao u tajgu. 4olu9gola devojka, leži na travi i prirodno je privukla njegovu pažnju 1 on sebe opisuje kao jednostavnog, uskog uma preduzetnika2. ( glavi mu je bila totalna zbrka7 IMa zašto žene u svako doba do krajnosti ogoljavaju svoje noge ili grudi, ili sve odjednom, uz pomo" minija i dekoltea9 #ar to nije zbog izazivanja obližnjih muškaraa< IPogledaj kako sam zanosna, otkrivena i dostupnaJ. Gta tada preostaje muškarima da čine9 8a se suprotstave svojoj telesnoj strasti, samim tim ponižavaju"i ženu svojom nepažnjom, ili da joj ukažu znake pažnje i naruše zakon, dat od !oga9J 5 o je neverovatan nain razmišljanja za biznismena kedrom. akle, sa jedne strane, moguće je obratiti pažnju na žene, po Vovi, samo na jedan nain 9 svojim udom 1muški polni organ2. % druge strane, šta Vova treba da uradi kao "normalan momak" sa devojkom, skoro golom ležećom pred njim na travi u gustoj šumi5 -e znate5 Cak i ako pojedete sendvie sa konjakom5 6oš uvek ne znate5 o ak ni Vova preduzetnik nije znao, ak ni posle sendvia. ( principu, Vova se jasno konsultovao sa svojim ;ogom i doneo odluku da ne "odoli telesnoj strasti", da pokaže dami pažnju, a onda se... onesvestio. &ako se ispostavilo kasnije, Vovina odluka je bila greška 1oigledno njegov ;og voli da se šali2. Onda se probudio i bio je ljut. 4et poena' Vova je savršeno izigravao mao tipa. 4lanine proitane ranije "naune" literature nisu ostavile na njega imalo uticaja. Cak se pitao 9 "NVredi li ići dalje sa takvom 0ilozo0irajućom i divljom5L"5 !li Vova je ipak pošao. ;io je hrabar mao tip i nije se plašio teškoća. alje sledi mali deo sa poetskim imenom "#ver ili ovek5" Oigledno, naslov bi, u teoriji, baš zaintrigirao neiskusnog itaa kakvi smo svi bili 1 a mnogi sada tvrdoglavo ostaju takvi2 i doveo ga do "dubokomislećeg" zakljuka7 "ovek, naravno, ovek' &akvo je ovo pitanje, zar ovo mišićavo, lepo i inteligentno stvorenje može biti 24
zver5 -aravno da je 9 ovek ''' "ako smo uhvatili u ovoj primitivnoj zamci nepretencioznog Volođu. ! "Volođi i &ompaniji" je to upravo ono što im je bilo potrebno ... -akon svega, par se uputio ka "!nastasijinoj kući." ama je ponudila da nosi Vovi prtljag, a on nije odbio 9 ljubazno je dozvolio ona nosi torbu još )* kilometara. %a Vovom je sve jasno, takav mu je obraz7 njegovi muški kvaliteti su prisutni samo kad je spreman da "obrati pažnju na ženu." !li, !nastasijino udno ponašanje, iznenađujuće je oiglednim kontradiktornostima 9 gura ruku za poljubac, nosi torbu muškarcu. !li, prema Megreu, "ostavlja utisak, odlino upućene osobe u naše živote." +spostavilo se, da je i u tako maloj stvari Vova lukav. !ko je "prosvećena" -astja jako dobro upućena u naše živote, ona bi znala, da žene na selu nikad ne pružaju ruku za poljubac, i one nemaju pojma o tome kako to treba da se uopšte radi. -a putu Vova gleda !nastasiju. njega na njoj sve zadivljuje 9 i njen lagan i graciozan hod, i kako bosa hoda, mašući Vovinom torbom, ne spotie se i nije nijednom ubola bosu nogu, i kako u razgovoru sa Vovom, nije nikada bila bez daha. #agledao je on i njeno "uhranjeno, gipko, veoma lepo telo ". Ovde je i !nastasijina demonstracija snage i agilnosti, kada ona nije dopustila da Vova padne, nešto je njega uplašio 9 i on je ak na pištolj pomislio. Cega se plašiš, budalice5 Piziki jaku ženu još nisi sreo5 ( $usiji ih je koliko želiš 9 u narandžastim prslucima postavljaju as0alt. -ekako, Vova se kao plašljiv i vrlo vrlo ogranien pojavljuje pred nama 9 samo veoma "pametan" "biznismen"može poneti i pištolj u tajgu radi samoodbrane. -ajviše od svega ga je porazila injenica da ona ima "sopstvene sudove o svemu." +nteresantno zapažanje. !li, strogo govoreći, svaki ovek ima svoje sopstvene sudove. Cak i ako oni izgledaju kao neiji tuđi, to znai da su samo slini, ali ne i identini. ( principu, ova 0raza je napisana samo da se još jednom itaoci navedu na zakljuak7 Ona je 9 ovek' Covek' -a putu !nastasija miluje grmlje, jede travu i bobice, lieći Vovi na životinju. Ovaj utisak je pojaan kada su konano došli njenoj kući, što se pokazalo kao obino polje 9 bez šatora, ajnika i sekire, ali sa "ve"em izme$u veličanstvenog kedrovog drve"a." Odmah je jasno da je Megre sve ovo izmislio, jer ni trave, ni cveća "među velianstvenim kedrovim drvećem" nikada nije bilo i ne može biti. 4ogledajmo u Vikipediju7 " #a sve tajge, šume se odlikuju kontinuiranim tepihom zelene mahovine pod krošnjama drve"a ... = tajgama Evroazije uglavnom rastu omorika, jela, bor, ariš4 25
rastinje je siromašno, jedoobrazno grmlje 1borovnie, brusnie, kiseljak, zelena mahovina2. " Mahovina u šumi, Vova, a ne trava sa cvećem' %ve je prepuno borovih iglica' -je nema tamo' ;esramno obmanjuje itaoce o poljani, gde "svega ima", ak i "iste, žive vode'" 4red nama slika idilinu sliku o "istoj, živoj vodi, kao majino mleko," Vova se nije zapitao da li je to možda danas stvarno5 +, pre svega, kao da nije proitao ni bilo koju naunu ili neku popularnu naunu literaturu, ili ak ni novine' ( suprotnom, on bi znao da u stvarnosti to izgleda sasvim malo drugaije7 "amo na natnim poljima u ;anti-Mansijsku javlja se svake godine 1() nezgoda sa izlivanjem nate. @ekordna od njih se dogodila ne tako davno - natni sloj od osam entimetara, tekao je duž /rtiša nedelju dana'& '&. 6ak i u normalnom 'bezhavarijskom danu, voda u rekama i jezerima u ;anti-Mansijskom okrugu može se zapaliti običnom šibiom ... Postoji najmanje D) načina da nata i njeni derivati stignu u okolinu, kaže viši saradnik na /nstitutu za prirodu 8ržavnog komiteta @usije ?ladimir 0aliakin. 7li, pored nate i natnih derivata, voda i zemljište zapadnog ibira je HuhranjenoH hlorom, osorom, živom, olovom, inkom, enolom, kiselinama ... = reke i jezera ibira se baa godišnje više od D) miliona tona kontaminiraju"ih supstani. adržaj organskih jedinjenja, amonijaka i nitrita azota, inka, hroma, enola, bakra u rekama ibira i 8alekog /stoka prelazi limit od N))O. %bim zaga$enja vode pove"an je za N puta. DO protoka sveže vode @usije obrazuje se u ibiru. ajprljavije reke su na ruskom severu< everna 8vina, Pečora, Aana, :ena, /ndigirka, 0oljma, reke ostrva ahalin, 0oljskog poluostrva, donji tok 7mura, %b, Aenisej ... " 4odsetimo se da je Megre vodio svoj "trgovaki karavan" duž Oba, a njegov sibirski "Hden" se nalazi samo )A kilometara od njega. Ovde će in0ormisan italac odmah stati i razmisliti, "Cekaj malo, ako postoji takav otrov u rekama i jezerima 1uljni smrad se sa ničim ne može pobrkati2, a naš Vova to ne primećuje, gde je otplovio na svom parobrodu5 + da li je zaplovio uopšte5 " + italac bi bio apsolutno u pravu. -ama je ova misao pala na pamet sada 1pri prvom itanju pre nekoliko godina, nismo primetili7 štivo smo oenjivali samo po snazi nastajanja emoija2. 4onekad to nije loše. +spostavilo se da nas autor laže od prve rei ovih knjiga. -išta lino ... + kompletira se nadalje taj oskudni udni dijalog, gde nas Vova ponovo šokira svojom "inteligencijom". +spostavilo se, prema Vovi, da se ovek razlikuje od sveg 26
ostalo živog na #emlji, kako je rekao, "civilizovanim životom". Hto tako' !ko nemaš aparat za ka0u i toster 9 ti i nisi ovek. -e smejte se' + mi smo sa vama svi pali na ovo. ! sve to je napisano sa jednim ciljem 9 da usmeri misli itaoca na odluku o Vovinom "dubokomislećem" pitanju o pravoj prirodi njegove heroine7 "!nastasija, jesi li ti zver5". ( međuvremenu, taan odgovor na ovo pitanje nije sadržano u varijantama odgovora, ka kojem nas dovodi autor' On nam posebno daje dve opcije, na koje nema pravog odgovora' a !nastasija 9 ona je samo 0antazija autora, ili kako sada to zovu 9 0ikcija. akve žene nema na #emlji, a nije je ni bilo. ! otkuda se javlja ta Vovina 0antazija5 ( radu "rna knjiga ili pustolovine zabludelog okultiste", autor 9 Aana #avakaja 9 prepoznaje da je Megreu tekst diktirao neki subjekt, koga judeo9hrišćanska religija naziva demon. +spravno ime. ( stvari, oni su razliite parazitskih suštine koje se hrane životnom snagom ljudi, primenjujući za to razne trikove i metode. 6oš 6ana donosi mnogo zanimljivih in0ormacija o identitetu Megrea, njegovim navikama, o periodinoj halapljivosti i drugim neobinostima našeg "preduzetnika"...
=== -astavljmo itanje 0antazije Megrea o tome kako "čudna mlada žena živi sama u udaljenoj sibirskoj tajgi." ri dana posmatranja je Vovi bilo dovoljno da shvati "ekološki" nain života !nastasije. %sim toga, način na koji ona živi, tako je impresionirao biznismena, da je on ponovo počeo da se muči svojim HdubokomislenimH pitanjima, a istovremeno da i nas muči. Na li je dovoljan naš sistem obrazovanja i vaspitanja da bismo shvatili suštinu postojanja, da bismo pravilno odredili preimućstva u svom životu, svaki ovek ponaosob5 4omaže li on ili odmaže, u poimanju suštine i predodređenja ovekovog5"9 patetino uzvikuje Vova 4uzakov. Cudno, kakva pitanja. a, više ili manje inteligentan ovek koji izdvoji malo vremena i razmisli o tome će shvatiti da savremeni sistem obrazovanja i obuke nikada sebi ne postavlja takve zadatke' Hvaj sistem nije nikada imao za cilj da se !omogne :u !oimanju suštine i !redodre#enja čovekovog:, i to ne mo&e imatiI "istemu su !otrebni !oslušni robovi sa temeljno is!ranim mozgom, tako da bilo kakve brige za :!ravilno odre#ivanja !rioriteta !ostavljeni u &ivotu svakog 27
čoveka,: nikad nije bilo% akle, u najmanju ruku, pitanje je nekoretno.
Onda, emu sve te prazne rei5 "a li je dovoljno5", "4omoći ili spreiti5" + još, ako je italac opinjen "0ilozo0skim" reima kao što su "suština života", "prioriteti u životu", "predodređenje ovekovo", i ne može da razmišlja o ispravnosti pitanja, odmah će automatski zavapiti7 "-aravno, nije dovoljno' -aravno, spreavati " i poći u svetlo Vovinog namerno skromnog razmišljanja7 ako je sistem loš, onda je !nastasija 9 dobra' reće, i još dalje, etvrto, peto, itd, nije dato. Pored toga, elu odgovornost za ovaj nered ?ova opet prebauje na one koji najviše pate od takvog sistema, tj, nas i vas7 "tvorili smo golemi sistem obrazovanja". +sti trik je upotrebio i ranije. -e zaboravimo, na poetku knjige5 "... Mi trošimo na milione, a možda i milijarde dolara za zapadne lekove i žderemo ih kao ludaci ..." alje 4uzakov pažljivo priprema itaoca za sledeću porciju svojih pseudo9 uvida. ugo i dosadno on raspreda o tome, da uprkos tome, što je oveanstvo 1 opet je ovde ?ova lukav 2 dostiglo neki uspeh u poznavanju kosmosa, atoma i "raznih 0enomena", ono deseti put zaobilazi najglavnije pitanje svih vremena, bojeći se da bi odgovor na to pitanje ugrozio sistem obrazovanja, nauku, i uopšte sva naša bića. Vau' (h' 6oj' +td. &oje je to pitanje5' o je, najvažnije, najznaajnije i najosnovnije pitanje na iji odgovor Vova poziva sve ljudske umove7 " #ašto su svi, bez izuzetka, genijalni mislioi, ljudi, utemeljivači religioznih učenja, različitih učenja koja prati, ili, u najmanju ruku, nastoji da prati najve"i deo čovečanstva, pre uobličavanja svojih učenja, postajali isposnii osamljuju"i se i, u ve"ini slučajeva - odlazili u šumu&9 =očite, ne u neku super akademiju, ve" baš u šumu& "' %vi5 Ovo je najveći globalni problem, koji ima za cilj da preokrene svest oveanstva5 Oh, da, dobro, u redu. &ada mu Megre daje vrednost, onda i mi pažljivo pogledajmo to. -ekoliko stvari privlai pažnju. 4rvo, pod "velikim mislioima" Megre ukljuuje samo one koji su stvorili ili u ije ime su napravljena razna verska uenja. 4otrebno je to zapamtiti' rugo, oni su "bez izuzetka", " postajali pustinjai" 1laž, o tome govori ?ova dalje2. reće, pustinjaci "veliki mislioi", pre svega, u šumi 1opet neprikrivena laž, a to "emo i pokazati2. Cetvrto, i mudrost su postigli samo tamo u šumi, ne u nekoj " super-akademiji" 1ovo je 28
- samo takva glupost 2. 4o Megreu, ispostavilo se, da oveanstvo više uopšte nema velikih mislilaca. -ema !rhimeda, Hpikura, emokrita, -jutna, Paradeja, Voltairea, @omonosova, %toletova, 4opova i hiljade drugih naunika' &akva promena' Ok, da vidimo, koga Megre upisuje u "velike mislioe". Prvi na listi je - Mojsije. !li, kako5 ;ez njega nigde. On je na listi od F** 6evreja, najveći, na prvom mestu. " #ašto je, na duže vreme, starozavetni Mojsije odlazio u gorsku šumu, a zatim se vratio otuda, objavivši svetu mudrost, iznetu na kamenim pločama9 " Ovo je još jedan dokaz, ;ibliju Vova nije u potpunosti proitao, inae se ne bi pitao takva glupa pitanja. Mojsije, Vova, otišao je ne u planinske šume, već na goru %inaj 1onu koja je u pustinji2. ! ako je na njoj i bilo neke šume, nije "planinska" već " pustinjska", a posle posete 6ehovi, tamo je vrlo malo od nje ostalo7 "3ora inaj se u potpunosti dimila, jer je 3ospod sišao na nju u ognju" 1 +zl. F:7FG2. #ašto je Moša odlazio na susret sa svojim še0om tako daleko5 4ošto je 6ehova tako naredio 9 nisu bile spremne ove da vide pravo lie svog gospodara, a bilo je !otrebno da se :odabranima: da vojni !riručnik, sama :mudrost sadr&ana u kamenim !ločama: . o jest, strogo govoreći, nije Mojsije nikakv mislilac. 4ored toga, ne on nije stvorio nikakvo svoje učenje F njemu je sve gotovo sa naj;inijim detaljima !redao =ig =os F Jeova . akle, Vova nas i sada"malo" vodi na
stranputicu. " #ašto se /sus ;ristos povlačio od sveta, čak i od svojih učenika, odlaze"i u pustinju, gore, šume9 " Jde je Megre pokupio to o " planinama i šumama9 " +z -ovog #aveta znamo da je +sus bio sam u pustinji, i, opet, nikakvo svoje uenje nije tamo kreirao 9 tamo su njega navodili an$eli na iskušenje $avolu odmah posle krštenja. 9 :učenje: je na!ravio jevrejin "avle Kna našem jeziku F Pavle, koji
U ovoj knjizi, odlučili smo da vam kažemo o tome ko je zaista i za koju svrhu Rusije". stvorio ogromnu ideološku diverziju pod nazivom " Zvoneći " Zvoneći kedri Rusije". Shvatili smo ko je zapravo napisao zelene knjige, shvatili njihove stvarne ciljeve, otkrili različite metode obmane i manipulacije svesti, primenjene autorima ovog rada. Naravno, provincijalni otogra Vladimira Puzakov , kasnije uzevši zvučno ime Megre Megre,, nije bio u stanju da stvori takvo promišljeno, soisticirano i proesionalno ideološko oružje. !er otograi, po pravilu, nemaju potrebnu stručnost da to učine. Ne bi mogao sam ni da objavi "svoje" opuse u takvim tiražima. za svega ovoga je jasno vidljiva snažna i dobro inansirana organizacija sa dobro obučenim osobljem i dobro deinisanim ciljevima.
Predgovor Ovu knjigu smo pisali o nama, našem životnom iskustvu, sprovedenom u procesu realizacije kedrovih otkrića, iskazanih u nizu zelenih knjiga Vladimira Megrea. Međutim, mi se nećemo baviti nabrajanjem nabrajanj em razliitih događaja, koji su se 1
dešavali nama dok smo pokušavali da stvorimo svoj porodini posed na poukama !nastasije. !li ćemo dati prilino detaljnu analizu svega što je autor napisao u knjigama serije "#voneći kedri $usije", a na osnovu ove analize, prezentovati rezultate, do kojih su ovi spisi doveli lakoverne itaoce. %amo kratko naša pria ulazeći u kedrovu mrežu izgleda prilino obina. &ada su se, nakon pobede perestrojke u prodaji poele da se pojavljuje veliki broj razliitih knjiga, svi smo željno poeli da ih itamo, nadajući se da d a ćemo se pridružiti "riznici svetske kulture." Većina knjiga, ispostavilo se da je lažna, i veoma brzo je odbaena. Onda smo polako prešli na itanje tzv ezoterine literature, jer nije bilo niega više da se ita' Mislili smo da je to nešto neuništivo, što se mora proučiti da bi se razumela neka od životnih pitanja, sa kojima se pre ili kasnije suočava svaki čovek. ( leto )**). godine, ak smo stvorili sajt na +nternetu www.1-sovetnik.om www.1-sovetnik.om,, na kome smo poeli da delimo sa ljudima nađena znanja. o tog vremena bili smo strastveni itaoci ezoterije i preselili se da živimo u inostranstvo, sa namerom tu da nastavimo svoje delo. -aravno, stalno itajući ezoterino smeće, konano smo odluili da itamo knjige i Vladimira Megrea. o tada ih nismo kupili, dajući prednost autorima, sa "civilizovanog" zapada. !ili smo obični, vjeruju"i ljudi, koji nisu znali tada da je eo #apad #apa d izgra$en na žestokoj, sveopštoj sveopšto j laži i da naša sadašnja sada šnja ivilizaija nije prirodna pojava, ve" zarazna bolest, kojom je čovečanstvo zaraženo pre nekoliko hiljada godina ... ada nismo ništa znali o tome, i, poev od )**/. godine, itajući zelene knjige Vladimira Megrea, bili smo zapanjeni obiljem osećanja i emocija koje su pratile taj proces. % obzirom na to da su te emocije izazvale pozitivna osećanja, voleli smo da itamo, a emocije, sledeći autora, mi smo poeli da zovemo z ovemo "pozitivnim". ako jednostavno i nepretenciozno, mi smo se navukli na emocionalnu igru zelenih zvona kedrova. Međutim, mi nismo bili samo itaoci, veći ljudi od akcije. -aredne godine, poeli smo da putujemo po zemlji u potrazi za odgovarajućim komadom zemlje. Odluili smo da je već dosta da živimo u stalnoj buci i prljavštini španske obale, i odluili smo da odemo negde daleko u unutrašnjost. -aša pretraga završila se na kraju godine sticanjem lepog komada zemlje u relativno mirnom, relativno ekološki istom mestu. -ašli smo sebi smeštaj u blizini, poeli smo da se sa entuzijazmom bavmo poljoprivredom i planom za izgradnju kuće svojim sopstvenim rukama, kako je zaveštala !nastasija glasom Megrea. -apravivši na svojoj zemlji malu baštu, bili smo uvereni da ćemo povrće gajiti bez hemijskih đubriva i pesticida na vrlo dobrom poljoprivrednom zemljištu, stvarno vrlo ukusno i svakako korisno za organizam. !li sve ostalo, što je zaveštala 2
