ZNAMENITOSTI KRALJEVA
Današnji izgled Kraljeva je jedinstven u odnosu na ostale srpske gradove. Posebnim ga ĉini urbanistiĉki plan napravljen poĉetkom 19. veka: Glavni, kruţni trg sa paralelnim ulicama, uz još dva koja mu gravitiraju: Trg srpskih ratnika, kruţno stecište, sluţi kao svojevrsni "kompas" tek pridošlom gostu. Bronzani vojnik ("Milutin"), spomenik palim Srbima u ratovima od 1912 - 1918. godine, najomiljeniji je istorijski znamen
Kraljeva. U središtu je najlepšeg šetališta, deĉije igre, raznovrsnih zbivanja: koncerata, pozorišnih predstava na otvorenom, smotri, izloţbi i sajmova, proslava svih vaţnih dokumenata i svetkovina. Uz severnu stranu njegovog trga je drugi, sa imenom Jovana Sarića, koji objedinjuje administrativno - poslovni centar Kraljeva.
Kraljevo je grad mladih i sporta. Njegovu vitešku slavu pronosili su i prenose svetom mnogi pojedinci i ekipe. Kraljevo danas ima još mnogo uzdanica za spo rtsku slavu: prvoligaši su odbojkaši "Ribnice", košarkaši "Sloge" i "Mašinca", Ţenski Košarkaški klub i šahisti, dok se fudbalski klub "Sloga" takmiĉi u drugoj ligi. Popularni basket i fudbal igraju se, osim na mnogobrojnim terenima, i na svakom travnjaku. U Kraljevu postoji i
jedna prava trkaĉka staza za moto i auto trke. O odrţavanju sportskih terena na teritoriji grada (Hala sportova, atletski stadion, gradski bazen, otvoreni sportski tereni na obali Ibra), stara se Sportski centar "Ibar".
Otvorena je svakoga H a la la s p o r t o v a je kapaciteta 1500 gledalaca, dimenzija 32 x 20m. Otvorena
dana 17 sati, preteţno za trening košarkaša i odbojkaša, ali se u njoj odrţavaju i druge manifestacije.
G r a d s k i o t v o r e n i b a z en koristi
se 75 dana za rekreaciju graĊana, a pre i posle toga za treninge plivaĉa i vaterpolista. Bazen poseduje tribine za 1000 gledalaca i reflektore za noĉno kupanje. Jedan od prioriteta grada je izgradnja zatvorenog bazena za šta je uraĊena potrebna projektna dokumentacija.
A t l e t s k i s t a d i o n , pored staze, poseduje travnati fudbalski teren, tribine za 1000
gledalaca i ispod tribina ĉetvorostaznu automatsku kuglanu i teretanu. Svi ovi objekti, kao i teniski i odbojkaški tereni, koncentrisani su u samom centru grada pored obale Ibra. U Sportski savez Kra ljeva uĉlanjeno je 35 klubova i sportskih organizacija a Fudbalski savez ima 45 klubova iz Kraljeva i okoline.
Rekreativni programi, sportske i predškolske aktivnosti U Kraljevu se odrţava više turistiĉkih i sportskih manifestacija, kao što su:
"Veseli spust″ niz brzake Ibra, koja se odrţava od 1990. godine i sada veĉ ima meĊunarodni znaĉaj. Regata kreće od podnoţja srednjevekovnog grada Magliĉa, 25 km od Kraljeva, Dolinom vekova ka Mataruškoj Banji i Kraljevu. odrţava više od petnaest godina na centralnom gradskom trgu i okuplja iskusne majstore kulinarstva, ali i uĉenike ugostiteljskih škola koji se takmiĉe u pripremi poznatog srpskog jela - pasulja. je manifestacija se " S r e b r n i k a z an "
" N a r c i s im a u p o h o d e " je
manifestacija koju više od petnaest godina predvode
planinari kluba "Gvozdac" iz Kraljeva do vrha planine Stolova, i uz put se beru procvali narcisi.
"Au to-mot o trke - Trka za nagrad u Kraljeva" odrţava se na autodromu Beranovac, a organizator je kraljevaĉko Auto-moto društvo. S a b o r p l a n i n a r a , i
mnoge druge manifestacije. Predškolske aktivnosti na teritoriji grada sprovodi Predškolska ustanova "Olga Joviĉić - Rita". U okviru fiziĉkih aktivnosti Predškolska ustanova organizuje:
Dane fudbala u sar adnji sa FK „Bubamara" na gradskom atletskom stadionu,
kao i dane fudbala u saradnji sa fudbalskom školom Todorović u Grdici;
Prolećni kros sa decom pripremnog predškolskog programa na atletskom
stadionu;
Biciklijada ulicama grada Kraljeva za decu predšk olskog uzrasta, u saradnji sa lokalnim biciklistiĉkim klubovima i Crvenim krstom;
Manifestacije povodom Deĉije nedelje i dan ustanove.
Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani" je osnovana 1945. godine, 1990. godine svome nazivu pridodaje ime Radosl ava Vesnića, Kraljevĉanina veoma bogate liĉne i stvaralaĉke biografije. Biblioteka ima razvijenu kulturno - obrazovnu delatnost. Organizuje knjiţevne veĉeri, promocije, predavanja, izloţbe i programe za decu, a takoĊe se bavi i izdavaĉkom delatnošću. Od 1971. godine biblioteka objavljuje ĉasopis za knjiţevnost, kulturu i umetnost "Povelja". "Narodno pozorište Kraljevo" je osnovano 9. avgusta 1949. godine. Posle nekoliko promena imena i statusa, 1996. godine,odlukom SO Kraljevo, pozorište ponovo dobija status profesionalng, pod nazivom "Kraljevačko pozorište". Pozorište raspolaţe jednom pozornicom i salom sa 226 mesta, na kojoj se izvode i predstave za odrasle i
predstave za decu. Na brojnim festivalima predstave ovog teatra proglašene su najboljima a dobijen je i veliki broj glumaĉkih nagrada. Od 2000. godine u Kraljevaĉkom pozorištu aktivno radi škola glume "Scena", koja okuplja talentovanu decu uzrasta od 7 do 18 godina. N a r o d n i m u z e j u K r a l j ev u bavi
se zaštitom kulturnih dobara, istraţivaĉkim i nauĉnim radom. Vredni i reprezentativni predmeti smešteni su u okviru istorijske, etnološke, arheološke i umetniĉke zbirke. U muzejskoj galeriji, pored reprezentativnih izloţbi odrţavaju se i koncerti klasiĉne muzike. Narodni muzej u Kraljevu osnovan je 1950. godine.
Organizovanu zaštitu arhivske graĊe sprovodi Istorijsk i arhiv , koji ima oko 280 fondova i pet zbirki: matiĉnih knjiga roĊenih, venĉanih i umrlih; kartografsku; fotografija, plakata i dokumenata i dokumenata i arhivske graĊe o radniĉkom pokretu i NOB. Ova ustanova poseduje bogatu biblioteku, koja omogućava uspešniji rad, kako radnicima Arhiva, tako i onima koji u nauĉno-istraţivaĉkom radu koriste arhivsku graĊu.
Zavod za zaštitu spomenika k u l t u r e u Kraljevu obuhvata 26 opština i ubraja se u jedan od najvećih u Republici. Njegove osnovne delatnosti su zaštita, restauracija kulturno - istorijskih spomenika, nauĉno - istraţivaĉki rad i prezentacije kulturnog nasleĊa. Svoj doprinos u negovanju i razvijanju kulture daju i Kulturno prosvertna zajednica,
Knjiţevni klub "Kraljevo", Udruţenje likovnih umetnika "Vladislav Marţik", Kulturni centar "Ribnica", Multimedijalni centar "Kvart" i drugi. Aktivnosti u kulturi (kulturne manifestacije, proslave, festivali, parade,
svečanosti, koncerti) Bez obzira na godišnje doba, u Kraljevu se uvek nešto dogaĊa, jer je ono grad kreativnih ljudi, u umetniĉkom, nauĉnom i sportskom smislu. Uz konaĉište i tradicionalno gostoprimstvo, putnik u Kraljevu moţe da oĉekuje široku lepezu manifestacija od kulturnih dogaĊaja na kruţnom Trgu srpskih ratnika preko probranog pozorišnog repertoara, dinamiĉnog koncertnog programa u akustiĉnoj Sali Narodnog muzeja, stalnog i veoma upeĉatljivog knjiţevnog koncepta u biblioteci Stefan Prvovenĉani do muziĉkih izloţbi od najstarijih perioda do moderne umetnosti. U Kraljevu se odrţava niz znaĉajnih kulturnih manifestacija: D a n i j o r g o v a n a - Svake
godine poĉetkom maja Kraljevo se priseća dogaĊaja kada je kralj Uroš Prvi, iz ljubavi prema francuskoj princezi Jeleni Anţujskoj, budućoj srpskoj kraljici, naredio da celu dolinu uz reku Ibar, u ĉast njenog dolaska u Srbiju, zasade mirisnim jorgovanom kako bi je nova postojbina što više podsećala na staru. Vekovno prijateljstvo Srba i Francuza, ĉiji koreni seţu još u srednji vek, pre petnaestak godina u Kralj evu je krunisano i jednom neobiĉnom i zanimljivom kulturno -turistiĉkom manifestacijom nazvanom „Dani jorgovana". Bogat tematski kulturno- umetniĉki program organizuje se u Kraljevu i manastirima Ţiĉi i Gradcu, zaduţbini svete Jelene Anţujske, a centralno dešavanje je u srednjovekovnom utvrĊenju Magliĉu.
Smotra narodnog stvaralaštva dece Srbije, Ratina je tradicionalna manifestacija koja okuplja deĉje ansamble iz Srbije i inostranstva, koji predstavljaju tradiciju i obiĉaje svoga naroda. Smotra se odrţava u maju, pri ĉemu se najpre na Trgu srpskih ratnika okupe svi uĉesnici Smotre, a zatim se centralni deo manifestacije odrţava u Ratini. U
okviru Smotre, odrţavaju se i pozorišne predstave, susreti deĉijih pesnika, sabor malih frulaša, izloţba likovnih deĉiji h radova.;
Letnja duhovna akademija muzičke omladine Srbije, Studenica je tradicionalna manifestacija, ĉiji se koncept sastoji u horskom pevanju koje nadgraĊuju predavanja, liturgijsko pojenje, portreti kompozitora i koncerti gostujućih horova.; L i k o v n a k o l o n i j a " S t u d en i c a " , ĉiji
je organizator Turistiĉka organizacija Kraljeva odrţava se tradicionalno već 34 puta. Kolonija ima meĊunarodni karakter, a Umetniĉki savet vrši odabir slikara uĉesnika. U toku odrţavanja Kolonija je praćena i drugim sadrţajima. Nekada to bude knjiţevno veĉe, nekada filmska projekcija ili nešto drugo, a svaki put se organizuje izlet do isposnice Sv. Save kao i obilazak kulturno-istorijskih
spomenika u Dolini vekova (manastiri: Gradac, ĐurĊevi stupovi, Sopoćani...);
Žički duhovni sabor "Preobraženje" - Kraljevaĉko kulturno leto poznato je po Ţiĉkom duhovnom saboru. Programom Sabora predviĊene su brojne knjiţevne veĉeri, nauĉni skupovi, izloţbe i muziĉki dogaĊaji u Narodnom muzeju i Biblioteci "Stefan Prvovenĉani". Završna sveĉanost odrţava se u trpezariji manastira Ţiĉe, gde se na Preobraţenje, uruĉuje prestiţna pesniĉka nagrada "Ţiĉka hrisovulja". Cilj sabora je da afirmiše stvaralaštvo i duhovnost. U okviru priredbe "European Quadrile Dance Festival" i kraljevaĉki maturanti plešu uz zvuke kvadrila. Ova neobiĉna manifestacija organizuje se od 2005. M a t u r s k i p l e s -
godine.
KULTURNO-ISTORIJSKO NASLEDJE KRALJEVA
U kulturno-istorijsko nasledje Kraljeva ubrajaju se
manastiri Ziča , Studenica i srednjovekovni
grad Maglič.
MANASTIR ŽIČA
Manastir Ţiĉa se nalazi u centralnoj Srbiji,izmeĊu Kraljeva i Mataruške Banje. Putem preko reke Ibra, na 4. kilometru juţno od Kraljeva. Manastirska crkva je posvećena Svetom Spasu -Vaznesenju Gospodnjem, a podigao je kralj Stefan Prvovenĉani sa svojim bratom Svetim Savom, izmeĊu 1208. i 1215.godine. Istorija manastira Ţiĉe poĉela je onog trenutka kada je sedamanestogodišnji Rastko Nemanjić odluĉio da napusti dvor svog oca Stefana Nemanje i posveti se monaškom podvigu na Svetoj Gori Atoskoj. Kao smerni monah, Sava je svojim podvizima pruţao primer svetogorskim kaluĊerima. Boţijom blagodaću uspeo je da preporodi srpsku zemlju i u duhovnom i u drţavotvornom pogledu.
Apostol Pavle
Apostol Petar
Kada se poĉetkom XIII veka Sveti Sava vratio sa Svete Gore u Srbiju sa moštima svetog mu roditelja Simeona mirotoĉivog, srpska drţava je bila potrešena sukobom izmeĊu Stefana i Vukana. Pomirivši zavaĊenu braću Sveti Sava je zajedno sa Stefanom odluĉio da sagradi manastir Ţiĉu kao srpsku carsku lavru. Mesto na ko m se gradio manastir bilo je podjednako udaljeno i od Carigrada i od Rima, što je Boţijom pomoću znaĉilo da je Srbija na raskršću izmeĊu pravoslavnog Istoka i rimokatoliĉkog Zapada.
Uspenje Presvete Bogorodice
Raspeće Hristovo
Crkva u manastiru Ţiĉi koja je posvećena Hristovom Vaznesenju (Sveti Spas) graĊena je oko dvadeset godina. Crkva je kao celina predstavljala ne samo manastirski hram
već i katedralu prvog srpskog arhiepiskopa. U graĊenju crkve uoĉavaju se novine u odnosu na hramove iz vremena Stefana Nemanje.
Ţiĉa je oslikana zauzimanjem Svetog Save oko1220.godine, a kako i dolikuje prvom sedištu srpske autokefalne arhiepiskopije,freskama su je ukrasili najbolji “mramornici i slikari” iz Carigrada. Veliki deo prvobitnog ţivopisa je uništen, saĉuvani su fragmenti u pevnicama, a postojeće freske potiĉu iz doba velike obnove Ţiĉe za vreme kralja Milutina izmeĊu 13 13. i 1316.godine.
Sveti Nikola
Predstava anĊela iz Blagovesti Zahariju
Vladika Nikolaj
Poslije višegodišnjeg sluţenja u Eparhiji ohridskoj vladika Nikolaj (Velimirović) je 1934. godine bio ponovo vraćen na mjesto episkopa ţiĉkog. Kao jedan od najistaknutijih arhijereja Srpske pravoslavne crkve izmeĊu dva svjetska rata vladika Nikolaj je uĉestvovao u brojnim delegacijama i misijama širom svijeta. Zbog neskrive nog antifašistiĉkog istupanja u martovskim dogaĊajima tokom 1941. godine vladika Nikolaj je bio u nemilosti njemaĉkih okupacionih vlasti u Srbiji. Njemaĉki fašisti su ga nasilno odveli iz manastira Ţiĉe u manastir Ljubostinju, gdje je bio pod njihovom stal nom prismotrom. Više puta je muĉen i zlostavljan u kruševaĉkom zatvoru. Nijemci su ga iz Ljubostinje prebacili u manastir Vojlovicu, gdje je bio i patrijarh srpski Gavrilo (Doţić). Pri kraju rata vladika je odveden u fašistiĉki logor Dahau. Iz Dahaua je nakon završetka rata, ne slaţući se sa novim komunistiĉkim vlastima u Jugoslaviji, otišao u SAD, gdje je meĊu pravoslavnim Srbima, daleko od otadţbine, nastavio svoju duhovniĉku misiju. Upokojio se u manastiru sveti Tihon u Pensilvaniji marta mjeseca 1956. godine, a sahranjen je u manastiru sveti Sava u Libertivilu.
Njegove mošti su 1991. godine prenesene u Lelić kod Valjeva. Vladika Nikolaj, kojega već odavno srpski narod zove svetim vladikom, bio je prije svega Hristonosac, a potom i filozof- knjiţevnik, duhovnik i besjednik. Zbog velike
mudrosti koju je ovaj ĉasni otac ostavio iza sebe u mnogobrojnim pisanim djelima, mnogi danas vladiku Nikolaja porede sa premudrim vladikom Njegošem .
Manastir Studenica Manastir Studenica je manastir Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi 40 km
od Raške. Studenica je jedan od najvećih i najbogatijih manastira Srpske pravoslavne crkve. Manastir Studenica je sagradio u drugoj polovini XII veka Stefan
Nemanja, osnivač srednjevekovne srpske države, ubrzo nakon abdikacije. Dva njegova glavna spomenika, Bogorodičina crkva i Kraljeva crkva, sagrađena su od belog mermera i sadrže neprocenjive kolekcije vizantijskih živopisa iz XIII i XIV veka. UNESKO je 1986. uvrstio Studenicu u listu Svetske baštine. Manastir Studenica je posvećen Uspenju presvete Bogorodice.
Prva faza radova je završena u proleće 1196, kada je Stefan Nemanja prepustio prestvo svom sinu Stefanu Prvovenčanom i povukao se u svoju zadužbinu. Kad je kasnije otišao umanastir Hilandar, Stefan Prvovenčani se brinuo o Studenici. Tamo je Nemanja primio monaški postrig i ime Simeon. Sveti Simeon se upokojio u Hilandaru1199. Nemanjin treći sin Sava Nemanjić je, nakon što je pomirio svoju braću Stefana i Vukana, preneo mošti Svetog Simeona u Studenicu gde su i dan danas. Pod Savinim
starateljstvom, Studenica je postala politički, kulturni i duhovni centar srednjovekovne Srbije. Uz ostala svoja dela, Sava je
napisao Studenički tipik, u kom je zadao ustrojenje monaškog života u manastiru Studenica. U Žitiju Sv. Sim eona Nemanje, opisao je život svog oca Nemanje (Sv. Simeona) ostaviviši izvore o duhovnom i monaškom životu u njegovom vremenu. Od pada poslednje srpske srednjevekovne države 1945, Turci su često napadali manastir. Prva značajna restauracija je izvršena1569, kada su freske Bogorodičine crkve ponovo naslikane. Početkom 17. veka, požar i zemljotres su oštetili manasti, a istorijski dokumenti i značajni delovi umetničke baštine su uništeni i izgubljeni zauvek.
Dva glavna spomenika Studenice – Bogorodičina crkva i Kraljeva crkva –
su u veoma zadovoljavajućem stanju konzervacije. Ovo važi za ozidane delove i mermerne zidove glavne
crkve. Viši delovi mermernih zidova, koji su sagrađeni od mermera iz obližnjih kamenoloma, zadobili su prelepu zlatnu patinu, a čudesna preciznost romaničkih vajara zaduženih za zapadnu i južnu kapiju i veliki istočni prozor se nije izgubila sa vremenom. Manastir je pravi muzej vizantijskih živopisa iz XIII i XIV veka. Manastir čuva važne i značajne ikone iz tzv. postvizanti jskog perioda i više od stotinu dragocenih objekata u svojoj riznici.
Bogorodičina crkva je jednobrodska crkva sa kulom. Na njenom istočnom kraju je trostrani svod, dok se produžena priprata glada prema zapadu. Na severnoj i južnoj strani su predvorja. Tok om 1230 – tih je dograđena spoljašnja priprata. Fasade su izgrađene od blokova belog mermera. Iznutra je crkva obložena tufom. Spolja gledano, u crkvi se skladno mešaju romanski i vizantijski stil. Mešavina ta dva stila će na kraju proizvesti poseban stil arhitekture poznat kao raška škola. Severozapadno od Bogorodičine crkve je crkva Sv. Joakima i Ane, poznata i kao Kraljeva crkva po svom ktitoru, kralju Milutinu. Crkva
je sagrađena 1314 godine, u obliku sabijenog krsta, uz osmouglu kulu. Izgrađena je od kamena i tufa, uz fasade obložene gipsom. Kompleks manastira uključuje i crkvu Nikoljaču, malu jednobrodsku crkvu, koja je iznutra oslikana freskama iz XII ili s početka XIII veka. Između crkve Nikoljače i Kraljevske crkve se nalaze temelji crkve posvećene Sv. Jovanu Krstitelju. Zapadno od Bogorodičine crkve je trpezarija, sagrađena od kamena za vreme Arhiepiskopa Save. Na zapadnoj strani kompleksa je zvonik podignut u XIII veku. Nekada je u njemu bila kapela, a sada se samo mogu videti delovi fresaka. Ostaci fresaka se takođe mogu naći na spoljašnjem delu
priprate, i one prikazuju genealogiju dinastije Nemanjića. Severno od trpezarije nalaze se konaci za monahe iz XVIII veka. Danas su oni muzej i prikazuju brojne eksponate iz riznice
Studenice. Međutim, česti ratovi i pljačkaši su značajno umanjili riznicu manastira.
SREDNJOVEKOVNI GRAD MAGLIČ Maglilĉ - Jerinin grad U ibarskoj dolini, u mestu Magliĉ, negde na sredokraći puta izmeĊu Kraljeva i Ušća na Ibru, nalazi se velika i dobro oĉuvana srednjovekovna tvrĊava. Nju je i danas teško „osvojiti, jer se do utvrĊenja dolazi preko nesigurnog visećeg mosta na Ibru, a zatim uzanim putem, bolje reĉeno, kozjom stazom. Tako je to godinama, a krivicu snosi više „garnitura opštinske vlasti u Kraljevu, osim one iz 2001, koja je oko tvrĊave barem ugradila reflektore, pa zdanje noću izgleda kao svetleća kula pod samim nebom. Ovde se svakog, pa i ovog proleća okuplja nekoliko stotina ljudi povodom „Dana jorgovana, koji nikako da od poluprivatne priredbe, pod okriljem društva okupljenog radi širenja srpsko-francuskog prijateljstva, prerastu u ozbiljnu opštinsku manifestaciju. Pomenuto društvo podseća na vreme moćnog srpskog kralja Uroša Prvog, Jelenu Anţujsku i jorgovane. No, ni oni ne znaju da li tvrĊava sa tim dogaĊajima ima neposredne veze, jer ni struĉnjaci nisu sigurni da li je sagraĊena pre 13. veka ili kasnije, u koje svrhe i ko je njome najpre gospodario. Ponegde se u knjigama pominje de je,
moţda, graĊena još u vreme Stefana Nemanje, radi odbrane severa srpske drţave i manastira, ali ima pretpostavki da je za iste potrebe podignuta kasnije. Sigurno je jedino, jer o tome svedoĉi oĉuvani zapis, da je arhiepiskop Danilo u n joj sagradio
„prekrasne palate, ćelije i crkvu Svetog ĐorĊa, ali je to bilo tek sredinom 16. veka. U narodu od davnina postoji legenda da je ovaj grad podigla Jerina, ţena despota ĐurĊa Brankovića, omraţena u narodu i nazvana prokletom. Zato se zdanje i d anas naziva Jerinin grad, ali to bi, takoĊe, moralo biti u prvoj polovini 15. veka, što struĉnjaci odbacuju. Ova tvrĊava je, dakle, i danas ĉuvar mnogih tajni. Struĉnjacima je još nedokuĉiva istina o belim i plavim jorgovanima koji svakog proleća cvetaju u okolini tvrĊave i duţ ibarske doline. Prema jednom predanju, njih su sredinom 13. veka zasadili podanici srpskog kralja Uroša Prvog, koji se oţenio Jelenom, katolikinjom, anţujskog roda. Ţeleo je, kaţe to predanje, da svojoj nevesti podari ambijent sliĉan predelima iz kojih je potekla. Ona je kasnije i u narodu bila poštovana, bila i vladarka nekih srpskih zemalja, a podigla je i pravoslavni manastir Gradac, uĉestvovala je i u nekim diplomatskim misijama, naroĉito u zemljama katoliĉkih vladara. No, o jor govanima postoji i drugo predanje, prema kome ih nije sadio kralj Uroš već
njegov i Jelenin sin, kasnije kralj Milutin. Pošto se ţenio više puta, njegova treća supruga Simonida, maloletna kći vizantijskog cara Andronika, došla je na srpski dvor kao devojĉica i tu odrastala do spremnosti za brak. Stoga, kaţe to predanje, da ne bi rasla u kršu, tuzi i suzama, kralj je ĉinio sve za svoju premladu nevestu, pa je predele ulepšavao ovim cvećem, pa otuda u klisuri sada toliko rascvetalih jorgovana. Po ovoj teorij i, Jelena Anţujska (1237 1314), pravim imenom Jelena AnĊelina, je kći
maĊarskog plemića Jovana AnĊela (Angelo János), vojvode Srema, i francuske plemkinje: Matilde de Vjanden, vojvotkinje Poţege i Kovina. Jelenin otac, Jovan AnĊeo,
bio je sin vizantijskog cara Isaka II AnĊela i Margarite MaĊarske, koja je bila kći kralja
Bele III i Anjes de Šatijon. Jerina (Irina) Branković (Kantakuzin) - Prokleta Jerina, bila je srpska despotica, poreklom Grkinja iz porodice Kantakuzina, ţena despota ĐurĊa Brankovića (vl. 14271456), za koga se udala 26. decembra 1414.
Gotovo svi koji su roĊeni u Srbiji znaju za Prokletu Jerinu; uglavnom znaju da je bez milosti terala narod da gradi, mada ne uvek i šta je gradila. Tako danas, koliko je poznato, postoje ĉitavih pet srednjevekovnih (ili ĉak antiĉkih) ruševina koje se zovu Jerininim gradom. Pripisuju joj se, u narodu, i planinske tvrĊave Magliĉ, Ras, Ostrovica i drugi, najĉešće van granica drţave u kojoj je ţivela. U odnosu na raširenost mita o Jerini mali je broj ljudi koji znaju da je ona bila ţena takoĊe dobro poznatog despota ĐurĊa, da se zapravo zvala Irina Kantakuzenos i da je bila jedini ţenski vladalac, koji je doduše kratko - sama sedela na srpskom prestolu.
LITERATURA: 1.WWW.KRALJEVO.IN.RS 2.WWW.ŢIĈA.ORG.RS 3.WWW.KRALJEVO.COM 4.WWW.ZADUŢBINE-NEMANJIĆA.RS
.
