ZBORNIK RADOVA RADOVA Narodna banka Srbije, Beograd 19. jun 2013.
bisec.
Izdavač UNIVERZITET METROPOLIT METROPOLITAN AN
Tadeuša Košćuška 63, Beograd
[email protected] www.metropolitan.edu.rs Za izdavača
Prof. dr Dragan Domazet
Urednik Prof. dr Nedžad Mehić
Zbornik priredila Jovana Runić
Programski Odbor Konferencije Prof. dr Dragan Domazet Prof. dr Miodrag Mihaljević Prof. dr Nedžad Mehić Prof. dr Zoran Savić Doc. dr Miroslava Raspopović Mr Mateja Opačić Mr Boris Stevanović
Organizacioni Odbor Konferencije Jovana Runić Jelena Samardžić Ivana Radojević Lazar Vukadinović
Lektura i korektura Jovana Runić
Prelom i dizajn Petar Cvetković Mladen Radić
Štampa: Copy Print Tiraž 200
SADRŽAJ I BEZBEDNOST OBLAKA, OBLAKA, DETEKCIJA DETEKCIJA UPADA, REŠENJA I MENADŽMENT MENADŽMENT RIZIKA RAČUNARSTVA U OBLAKU Dragan Đurđević Bezbednost oblaka: Mit ili korak bliže rešavanju problema suzbijanja pranja novca……………........1
Radomir. A. Mihajlović, Mahmood Azmat, Ivica Stanković i Aleksandar Mihajlović Računanje u oblačku i detekcija upada………………………………………………………………..6 upada………………………………………………………………..6
Branko Ž. Ljutić i Sandra Milošević Menadžment rizika firme računarstva u oblaku……………………………………………………….12 oblaku……………………………………………………….12
Ivan Smiljković, Vesna Milošević, Matija Savić i Đorđe Perović Skyshield rešenje za z a bezbedni oblak…………………………… oblak……………………………………………………… ……………………………………..17 …………..17
II SADAŠNJA PRAKSA I BUDUĆNOST BEZBEDNOSTI INFORMACIJA I INFORMACIONIH SISTEMA Dejan Vuletić Vojska u sajber prostoru – bezbednosni izazovi………………………… iz azovi……………………………………………….............22 …………………….............22
Radule Šoškić Digitalno-forenzički Digitalno-forenzički aspekti uvođenja SSD diskova…………………………………………………..25 diskova…………………………………………………..25
Zvonimir Ivanović Iskorišćavanje novih tehnologija sa aspekta pojedinih krivičnih dela u srpskom zakonodavstvu….....30 zakonodavstvu….....30
Viktor Kanižai Preventivna zaštita elektronskog bankarstva……………………………………….………………….35 bankarstva……………………………………….………………….35
Ivan Тrebaljevac Sigurnosni pristup mreži mobilnim uređajima………………………………………………….….…..40 uređajima………………………………………………….….…..40
Goran Manojlović, Ivica Nikolić i Nada Bojić Osiguranje poslova na Internetu…………………… Internetu…………………………………….…………… ……………….………………………………….44 …………………….44
Goran Murić, Dragana Macura, Nataša Gospić i Nebojša Bojović Jedan pristup zaštiti kritične informacione infrastructure………………………………….…….....48
Nebojša P. Terzić Ciljani spam i načini zaštite………………………………………………………………….…..…53 zaštite………………………………………………………………….…..…53
III KRIPTO TEHNIKE INFORMACIONE BEZBEDNOSTI Milorad S. Markagić i Milica M. Markagić Osnove savremene kriptoanalize………………………… kriptoanalize……………………………………………………… ……………………………….……..….59 ….……..….59
Andreja Samčović i Goran Murić Primena tehnike digitalnog vodenog žiga ži ga u zaštiti vlasništva nad slikama………………….……..64
Dragan Spasić Proveravanje opozvanosti elektronskih elektronskih sertifikata korišćenjem OCSP servisa…………….………70 servisa…………….………70
Prezentacije uvodničara i učesnika panel diskusije dostupne na sajtu konferencije www.bisec.rs http://bisec.rs/program/prezentacije-uvodnicara-i-ucesnika-panel-diskusije.dot
Milan Božić Bezbednost informaciono-komunikacionih infrastruktura, profit i naši potencijali
Miodrag Mihaljević i Zoran Ognjanović Komunikacija mašina-mašina javnim kanalima: Koncept i izazovi bezbednosti
Nenad Avlijaš Bezbednost podataka i informacija u IT industriji Srbije
Dragan Domazet Metropolitan univerzitet: Sadašnji trenutak i vizija budućnosti sa posebnim osvrtom na Program bezbednosti informacija
Goran Kunjadić Metode zaštite podataka u Centralnoj banci i mogućnost primene biometrijske autentifikacije
Saša Živanović Visokotehnološki kriminal u Srbiji
Ivan Vulić Zaštita geografskih informacionih sistema-GIS
Dragan Spas ić PKI i TSA sistem Pošte
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
BEZBEDNOST OBLAKA: MIT ILI KORAK BLIŽE REŠAVANJU PROBLEMA SUZBIJANJA PRANJA NOVCA CLOUD SECURITY: A MYTH OR A STEP FORWARD TO SOLVING PROBLEMS OF CURBING MONEY LAUNDERING DRAGAN ĐURĐEVIĆ Bezbednosno informativna agencija Republike Srbije, Beograd,
[email protected] ________________________________________________________________________________________________ Rezime: Proaktivni pristup u borbi protiv pranja novca obuhvata širok krug učesnika po različ itim osnovama (same transaktore, nelegalne i legalne posredničke i druge finansijske institucije, i stražne organe i službe, služb e bezbednosti i obaveštajne službe, vladina regulatorna tela, javnost). Gigantske globalne proporcije pranja novca koja se procenjuju da dostižu 1300 milijardi dolara godišnje su jedna strana medalje. Naličje su brojni problemi, vidljive i nevidljive negativne konsekvence koje za sobom ostavlja ova duboko kriminalna, a sve češće i teroristička razorna sila. Ekspanzija računarske tehnologije, dolazak kompjuterskih sistema i usluga na oblaku nisu bile prepreka već su pravi dinamo zamajac ekspanziji pranja novca, istovremeno olakšavajući ovu borbu. To su upravo razlozi zbog kojih je potrebno i nužno promišljati nove, nestereotipne pristupe u globalnoj, regionalnoj i nacionalnim strategijama suzbijanja pranja novca u svrhe eliminisanja poreske evazije, ali još i naglašenije mogućnosti finansiranja kriminalnih i terorističkih aktivnosti. Kriminal se globalizuje i u ekspan ziji sve češće stapa sa terorizmom. Da li će i u kojoj meri budućnost ekspanzije računarskih usluga na oblaku biti platforma efikasnije borbe protiv pranja novca ostaje da se vidi. Potrebno je kreiranje i angažovanje što je predlog ovog istraživanja "koalicije spremnih i voljnih" da se zajedničkim naporima, saradnjom i borbom suprotstave pranju novca, visoko tehnološkom kriminalu i terorizmu. Potrebno je i nužno kreiranje dinamičke - fleksibilne strategije koja će se bazirati na elementima korišćenja tvrde i meke sile i prisile na institucionalnoj osnovi razvijene pravne regulative koja evidentno nedostaje. Ključne reči: bezbednost oblaka, suzbijanje pranja novca, računarski kriminal, finansiranje terorizma
Abstract: Proactive approach to combat money laundering includes a large circle of participants per various bases (transactors themselves, illegal and legal mediating and other financial institutions, investigative bodies and services, security services and intelligence services, governmental regulatory bodies, the public). Gigantic global proportions of money laundering, which is estimated to reach 1,300 billions of dollars a year, are one side of the coin. The other side are numerous problems, visible and invisible negative consequences resulting from this deeply criminal, and more and more often terrorist destructive force as well. Expansion of computer technology and emergence of computer systems and services on the cloud have not been an obstacle, but are in fact a real dynamo impetus to expansion of money laundering, simultaneously facilitating this combat. These are the reasons for which it is necessary to think of new, nonstereotypical approaches in global, regional and national strategies for curbing money laundering aiming at elimination of tax evasion and also a greater possibility of funding criminal and terrorist activities. Crime is being globalized and is in expansion and more and more frequently merges with terrorism. If and in which degree the future of expansion of computer services on the cloud shall be the platform for a more efficient combating money laundering still remains to be seen. Creating and engagement is necessary, which is the proposal of this research, of a "coalition of the ready and willing" to confront, with joint efforts, cooperation and combat, money laundering, high-technology organized crime and terrorism. It is also necessary to create a dynamic-flexible strategy which shall be based on elements of using hard and soft force and coercion on an institutional basis of developed legal regulations which are evidently lacking. Key words: cloud security, curbing of money laundering, computer crime, funding of terrorism
1. UVOD Nove metode plaćanja -NMP (engl. New Payment Method - NPM) nastaju početkom 21. veka što istovremeno utiče na jačanje svesti da je pranje novca sve više povezano sa finansiranjem terorističkih aktivnosti i visoko
mehanizmima tipologije pranja novca otvaraju nove
mogućnosti zloupotrebe NMP u funkciji pranja novca koji se potom koristi za finansiranje terorizma. Takav fenomen
omogućava identifikaciju sledećih tipologija, FAFT
Finansiranje tr ansakcija trećih lica od “slame” i nominovana lica);
(uključujući ljude
Maksimalno korišćenje prednosti koja pruža sama priroda NMP računa da nema direktnog kontakta osoba tipa licem u lice;
Dobavljači NMP usluga i njihovi zaposleni koji su saučesnici u pr anju novca.
otkriti da li je bilo pranja novca, u koje svrhe i za koga je taj novac, potom bio namenjen. Bez toga, na drugoj strani, iluzorno je govoriti o efikasnoj nacionalnoj strategiji suzbijanja pranja novca u Srbiji, samo u delu koji se odnosi na finansiranje terorizma, što je fokus našeg užeg interesovanja.
U tom kontekstu je bitno da u određenom stepenu
2. TEHNIKE PRANJA NOVCA KORIŠĆENJEM SISTEMA ELEKTRONSKOG
revolucionarna rešenja posebno poboljšanja u pogledu
PLAĆANJA
efikasnosti koja donosi NMP kao veoma značajna platforma transfera novca donose sa sobom i nove probleme, rizike i nepoznato. Sistem NMP je sam po sebi visoko ranjiv sa aspekta bezbednosti (fizičke, elektronske)
tako je skoro nemoguće proceniti dimenziju zloupotrebe u funkciji pranja novca koji se potom koristi za finansiranje terorizma i visoko organizovanog kriminala. Jedan od budućih zadataka u Srbiji na frontu suzbijanja pranja novca koji se koristi za finansiranje terorizma jeste pristup
koji će omogućiti procenu rizika svakog individualnog finansijskog proizvoda transfera novca i svake kategorije pružanja usluga NMP. To svakako ne znači da je pristup procene rizika, kreiranja strategije menadžmenta rizika, njena implementacija u praksi, monitoring i ex-post evaluacija sveobuhvatno i "vodonepropusno" rešenje,
jeste dobro i veoma značajno ali nije apsolutno rešenje. Vredi naglasiti da je ovo r ešenje veoma skupo i zahtevaće dugi period priprema i ulaganja resursa u kontekstu uspešne implementacije u praksi.
Standardi FATF su kreirani praktično za papirno okruženje, uvođenje NMP, kao i računarskih tehnologija u oblaku, donosi nove zahteve, probleme i rizike, za koje je bolje biti svestan i spremiti se blagovremeno. Posmatrano kroz aspekte trendove novih IT fenomena i
rešenja bitno je shvatiti da se broj učesnika u transakcijama NMP enormno povećava uz sve veće prisustvo trećih lica koja su u sušt ini izvan kontrole, uz mnoštvo "agenata" svih tipova od sasvim legalnih do ekstremno nelegalnih. U tom kontekstu se može realno
predvideti da će sam FATF biti primoran da dodatno razjašnjava i unapređuje svoje direktive, standarde i praktična uputstva, pri čemu Srbija treba u značajnoj meri da inovira svoju regulativu, posebno je usklađujući sa standardima EU, uz unapređenja i koordinaciju rada svih supervizorskih i regulatorni h tela. Veoma je značajano da se u ovom poslu angažuju druga regulatorna tela i agencije (NBS, Vlada i njena tela, BIA, specijalno
tužilaštvo za organizovani kriminal, vodeće privatne firme u ovoj oblasti, naučno-istraživački i na kraju ali svakako ne na poslednjem mestu i “think-thank” i NVO sektori). Fenomen je isuviše kompleksan, ve liki i rastući, da bi se mogao a još manje trebao prepusti samo jednoj relativno mladoj agenciji koja je u samom povoju (misli se na Agenciju za s prečavanje pranja novca). Svetska
iskustva, posebno vodećih zemalja u ovoj oblasti su upravo takva (misli se na zemlje Grupacije za ekonomsku saradnju i razvoj-OECD). Dolaskom interneta, IT u oblaku, nastaju novi veoma visoki i specifični ri zici što svakako zahteva pooštravanje discipline i kriteriuma na osnovu kojih mnogi dobavljači usluga platnog prometa više ne bi mogli da koriste
Kod "on-line" plaćanja, potrošači obično koriste svoj kompjuter za ulazak na internet. Poseban softver, a ponekad i hardver, omogućuje potrošaču da koristi svoj tekući račun radi kupovine na mreži. Ovaj metod povezivanja u svom tehničkom radu koristi enkripciju i slične tehnike u obezbeđenju korisničkog pristupa na otvorenoj mreži. Banke širom sveta se suočavaju sa velikim problemom, jer su počele da gube sve monopole iz prošlosti, kao i komparativne konkurentske prednosti, čime je uzdrmana u velikoj meri njihova sigurnost i dominacija na finansijskom tržištu. Rušenjem prepreka za ulazak u ovu oblast, tradicionalne banke trpe sve veću konkurenciju novih ponuda bankarskih usluga. T ako, konkurencija postaje jaka na tržištu kapitala, na tržištu novca i nebankarskih finansijskih institucija. Pored toga, razvoj elektronskog bankarstva je u nekim zemljama omogućio, da strane banke uđu na relativno zatvorena tržišta, u svim segmentima. Veliko bankarstvo je takođe pretrpelo veliku konkurenciju, iako se ono bavi samo krupnom privredom i institucijama. Brojne velike korporacije, inače klijenti velikih finansijskih sistema, su za hvaljujući promenama i mogućnostima transfera novca, olakšicama u internacionalizovali neke od bankarskih poslova unutar svojih filijala u inostranstvu. U mnogim zemljama banke zatvaraju svoje filijale zbog uvođenja nove tehnologije i alternativnih sistema. Primorane na povlačenje oštrom konkurencijom, banke se prebacuju u oblasti osiguranja, osiguranja života, trustove i druge usluge. Opadanje klasičnih poslova banaka uočava se u sledećim oblastima: firme su se okrenule većem pozajmljivanju i kreditiranju sa finansijskih zajmova, ka tržištu hartija od vrednosti (direktna konkurencija bankama u velikim poslovima); kredite je zamenilo finansiranje kompanija; opadanje lične štednje od banaka skrenuto je prema novčanim tržištima i zajedničkim fondovima. Pored ovih najvećih poslova, banke su ostale kratkih rukava i na međunarodnim tržištima, zbog promena ka međunarodnim hartijama od vrednosti; ulazak nebankarskih finansijskih institucija u tradicionalna bankarska tržišta; pojavljivanje novih nefinansijskih kompanija na tržištu za usluge u malim i velikim poslovima; nebankarske firme nude olakšice u plaćanju, i došlo je do razvoja sopstvenih banaka u kompanijama. Tehnologija je uvela nove
načine i vidove bankarskog
tehnologijom u protekle tri decenije banke velikih poslova su se okrenule i prihvatile e-bankarstvo, kako bi zamenile neke od svojih tradicionalnih oblasti rada, transferu elektronskih fondova. Elektronski poslovi koji postoje na međunarodnim i nacionalnim tržištima se razlikuju, ali se mogu grupisati u sledeće: telefonsko bankarstvo; internet usluge na malo; korporacijsko/na-veliko usluge kompanijama; internet servis provajderi; brokerski poslovi preko interneta; usluge osiguranja preko interneta; povereničke usluge preko interneta; objedinjavanje računa; elektronsko plaćanje računa i specijalne i razne usluge. Svaka od navedenih usluga postaje potencijalna tehnika za pranje novca, zloupotrebom sistema
elektronskog plaćanja i informacionih tehnologija. Kako je primetan trend porasta prebacivanja finansijskog poslovanja na oblak tehnologiju, smanjuju se neophodni
tehnički preduslovi za izvršenje namere, dok se otvaraju neslućene mogućnosti za destruktivno delovanje. Jednofaktorske autentikacije, sa pasvordom ili PIN-om, široko se koriste u internet bankarstvu i elektronskoj trgovini, uključujući proveru računa, plaćanje računa, i stanje računa. Međutim, finansijske institucije moraju proceniti adekvatnost ovakve "autentikacije" u smislu nastanka rizika kao što su "phishing, pharming, malware" (Phishing: Ovi programi ili skripti imaju zadatak da
izvoru "vrate" korisnikovu šifru, kod i sl. za plaćanje na mreži. Farming: podrazumeva Trojan-programe, worms, i sl. kojima se napada adresa internet brauzera i inteligentniji je od Phishing-a. Na pr. kada korisnik otkuca tačno adresu on biva preusmeren na stranicu kriminalca; Malware je tip softvera koji je napravljen sa ciljem da drugim kompju terima ili sistemima, slično virusima i Trojancima, napravi štetu) i druge inteligentne metode krađa i ometanja. Efikasan autentikacioni sistem je nužnost za usaglašenost sa zahtevima sigurnosti čuvanja karakteristika klijenata, da bi se sprečilo pranje novca i finansiranje terorizma, da bi se smanjile prevare, da se zaustavi krađa identiteta i da se obezbede njihovi elektronski sporazumi i transakcije. Rizici poslovanja sa neautorizovanim ili netačno identifikovanim fizičkim licima u internet bankarstvu mogu rezultirati finansijskim gubitkom i padom reputacije zbog prevara, otkrivanja podataka klijenata, delimičnog uništavanja podataka, ili neprimenljivih sporazuma. Postoje brojne tehnologije i metodologije koje se mogu primenjivati u autentikaciji klijenata. Ove metode uključuju korisničke pasvorde, personalne identifikacione brojeve (PIN), digitalne certifikate, upotrebu infrastrukture javnog ključa (PKI), fizičkim uređajima kao što su smart kartice, jednovremenski pasvordi (OTP), USB uređaje ili druge tipove "token"-a, profilisanog transakcionog skripta, biometriske identifikacije (otisak prsta...), elektronskog potpisa i dr. U praksi se smatra da su kriptovane i biometrijske metode dale najbolje rezultate. Lista ovih metoda se menja u skladu sa napredovanjem tehnologija, a u postojeće metode spadaju: prepoznavanje otiska prsta; prepoznavanje lika; prepoznavanje glasa; prepoznavanje određene kombinacije tastera; prepoznavanje rukopisa; prepoznavanje geometrije prsta ili dlana; prepoznavanje zenice i prepoznavanje dužice oka. Nivo zaštite od rizika koji ima svaka od ovih tehnika je različit. Izbor i primena
se određuje/ na osnovu kalkulacije rizika finansijske institucije.
3. KLJUČNE KARAKTERISTIKE SISTEMA ELEKTRONSKOG PLAĆANJA
Najčešće, u elektronskoj komunikaciji postoje posrednici. Posrednici imaju svoj interes i mesto u ovom obliku poslovanja i trgovine preko interneta, ili u drugim elektronskim komunikacijama, zbog prirode ove tehnologije, kao i specijalizovane institucije sa
ovlašćenjima, koje mogu garantovati uspešnost transakcije. Tehnološki napredak u plaćanji ma na malo se takođe brzo razvija, ostvarujući daleko veći broj klijenata i pristalica u finansijsko- bankarskoj branši. Očigledno je da je počela dominacija elektronskog plaćanja u kojoj dominiraju kreditne kartice, debitne kartice, automatske obračunske banke, automatski transfer zaduženja, kao što
su direktni depoziti i platni spiskovi, pa čak i direktno automatsko plaćanje hipoteke. Elektronske transakcije i plaćanja, u svom najužem smislu, predstavljaju transfer informacija kojima se kreditira ili zad užuje račun. Realizacija je uslojena i to po fazama, kako se realizuje elektronsko povezivanje ("on-line"), vrši bezbedna razmena podataka sa verifikacijom, autentikacijom – zaštitom ličnih podataka, sklapanjem "ugovora" sa prezentovanim medijima plaćan ja (bilo kartica, digitalni potpis, digitalni certifikat...) i bezbedno izmirenje obaveza između kupca i prodavca u skladu sa zakonskim propisima. Ovim procesom i fazama izvršava se integracija funkcija u procesu uspešnog izvršenja elektronske transakcije. Slika 1.
Tako je obim poslovanja koji se dnevno evidentira preko "Fedwire" (povezuje federalne banke SAD sa još 11.000 finansijskih institucija) iznosi više desetina milijardi dolara. Finansijski posrednici računaju da iz ovog prometa sa karticama imaju dobar profit, uglavnom kroz ekonomiju obima poslovanja. Maloprodaju u elektronskim medijima najbolje karakterišu dva tipa kupovine na malo: - pripejd kartice, i - plaćanja "on-line" preko interneta Pripejd kartice su klasične veličine, kao i kreditne kartice. Funkcionišu tako da se sa njih skida tj. umanjuje vrednost upotrebom ili se povećava korisnikov kredit. Korisnici kupuju karticu koja već ima svoju vrednost ( slično karticama koje imaju telefonske kompanije). Ove kartice funkcionišu kao i "trevelers čekovi": novac se odmah uplati u željenom iznosu, dobije se kartica na istu vrednost, i njena vrednost se smanjuje proporcionalno potrošnji. Naravno, samo mašta može biti limit u daljoj budućnosti za šta će sve postojati kartice. Izdavači ovih kartica idu na minimalne troškove poslovanja kako bi
privukli što veći broj korisnika, a samim tim bi se podstakao veći promet.
4. POGODNOST SISTEMA ELEKTRONSKOG
a je podnela materijal o studiji, koja je sprovedena da utvrdi kako kreditne i debitne kartice mogu biti korišćene za pranje novca. Detaljnom analizom studije, koja je zasnovana na pregledu značajnih obelodanjenih sumnjivih aktivnosti i identifikaciji određenog broja karakteristika sumnjivih aktivnosti povezanih sa ovom vrstom kartica:
Struktuirana plaćanja u gotovom za neizmirene iznose kredita, odnosno salda na kreditnim karticama – (kreditna salda su bila najrasprostranjeniji oblik aktivnosti koji je detektovan, često sa relativno velikim sumama kao plaćanjem). Pokušaj "treće strane" da plati u gotovom u ime vlasnika kartica. Zloupotrebe kreditnih kartica, ( korišćenje izgubljenih ili ukradenih kartica od strane trećih lica). Korišćenje avansa u gotovom sa računa kreditne kartice, da bi se kupili čekovi na donosioca, Korišćenje avansa u gotovom sa računa kreditne kartice, da se elektronski prebace fondovi na inostrane destinacije, Ulaganja avansnih depozita na štedne ili tekuće
račune.
5. REVIZIJA INFORMACIONIH SISTEMA
PLAĆANJA ZA PRANJE NOVCA Nezadrživo brz rast elektronskih komunikacija i posebno interneta doveo je do pra ktičnih, pravnih i etičkih pitanja, koja se odnose na individualnost i zaštitu lič nosti,
učesnika u elektronskim komunikacijama. Mogućnosti koje nastaju sofisticiranim tehnikama, posebno zbog nedovoljnog p oznavanja i neupućenosti, stvaraju rizik
pranja novca i finansiranja terorizma, zbog čega moraju imati poseban značaj i pažnju. Pojedinac, stoga, mora u dobroj meri da bude spreman da prihvati i povinuje se zahtevima elektronske komunikacije i ako nekima, ponekad, nije lako da se odreknu svoje individualnosti. Zahtevi tehnologije neumitno nas primoravaju na određeno prila gođavanje i prihvatanje novog. [4] Etička pravila za zaštitu u "on -line" modu su stalno u promenama, zavisno od razvoja tehnologije, razvoja principa i standarda koji važe širom sveta. Zbog stalnih promena u ovom domenu uspostavljene su smernice koje bi trebalo da budu dovoljne u smislu zaštite, naravno pri pravilnom pridržavanju njihove primene u zakonskom i etičkom pristupu. Smernice postoje kao regionalne tako i po pojedinačnim zemljama (EU/ European Commission’s Information Society Technologies Program IST-2004/, SAD, Kanada, Nemačka ...) koje su "de facto" objedinjene. Njima se regulišu radnje iz javnih odnosa za koje nije potrebna saglasnost ili pristanak, zaštita privatnosti i poverenja u "on-line" modu, odnosno pristupačnosti podataka, korišćenjem tehnološki na stalih
etičkih pitanja i dobijanje institucionalnih dozvola za ponašanje i rad u elektronskim komunikacijama. Savremeni tokovi platnog prometa, monetarne politike, elektronskog transfera novca, novi načini trgovine i plaćanja usluga nametnuli su upotrebu kreditnih i debitnih kartica takozvanog " plastičnog novca", kao jedinu pravu i
Revizija informacionih sistema ( engl. IS ), informacionih sistema za podršku poslovnom odlučivanju (engl. MIS ) i informacionih tehnologija šire uzev ( engl. IT ) se kreće u pravcu revizorskog pregleda sistema kontrola u okviru implementirane informacione tehnologije određenog poslovnog, javnog ili čisto privatnog u građanskom smislu reči entiteta. U praksi se ova vrsta revizorskog pregleda sprovodi u sadejstvu sa drugim, rekli bi smo primarnim tipom revizije, sa statutarnom revizijom finansijskih iskaza, kao i sa internom revizijom koja je u suštini unutrašnja usluga firme samoj sebi. Pored toga u praksi se javljaju i drugi brojni tipovi standardno atestacionih angažovanja i angažmana prema klasifikaciji i međunarodnim standardima Međunarodne federacije računovođa (engl. IFAC, New York, USA). U početku je navedeni tip revizije u praksi i teoriji bio poznat kao – revizija elektronske obrade podataka (engl. EDP). [3] Savremeni pristup od sredine prve decenije XXI veka je da se ova oblast klasifikuje kao revizija IT. Stoga se IT revizija može definisati kao: "...proces prikupljanja i vrednovanja revizorskih dokaza o informacionim sistemima organizacije, praksama i operacijama." Pribavljeni revizorski dokazi kroz proces IT revizije se potom evaluiraju sa ciljem da mogu da obezbede da su informacioni sistemi poslovne organizacije bezbedni, da su sredstva odnosno IT resursi zaštićeni, da se održava integritet poslovnih podataka i evidencija, da IT funkcioniše efektivno i efikasno da bi se ostvarivali ciljevi i rezultati firme. U teoriji se IT reviziji prilazi i kao pristupu automatske obrade podataka ( engl. ADP). Cilj IT revizije je sličan cilju revizije finansijskih iskaza – da proučava i evaluira osnovne elemente interne kontrole, što bi se paralelno moglo odrediti kao funkcionisanje interne
nacionalnu regulativu i međunarodne standarde, smernice, obaveze, konvencije i najbolju praksu, posebno u domenu zaštite informacionih sredstava, sa ciljem da se kroz IT reviziju sprovede vrednovanje sposobnosti organizacije u domenu informacionih sistema u pogledu poverljivosti, integriteta i odgovora na sledeća pitanja:
Da li će računarski sistemi privrede biti raspoloživi u svakom potrebnom trenutku (raspoloživost)? Da li će informacije biti obelodanjene samo ovlašćenim korisnicima (poverljivost)? Da li će informacije koje obezbeđuje sistem uvek biti tačne, pouzdane i blagovremene (integritet)?
LITERATURA [1] FAFT, Report: Money Laundering Using New Payment Methods,FATF/OECD, Paris, October 2010. [2]
novca u funkciji borbe protiv terorizma, Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Beograd, 2006.
[3]
[4]
6. ZAKLJUČAK
[6]
institucije gube mogućnost preventivnog delovanja. U tom kontekstu je bitno usmeriti dalja naučna istraživanja i razvoj prakse koji će se k reativno razrađivati, implementirati i razvijati primenu FAFT preporuka. Zalaganje za takvo redefinisanje i kreiranje, novih ali
značajno nedostajućih elemenata nacionalne strategije Srbije u sferi suzbijanja pranja novca koji se koristi za finansiranje terorizma i organizovanog kriminala podrazumeva skladno uklapanje strategije u procese reforme i kreiranja stabilnog i efikasnog pravnog i finansijskog sistema Srbije. NMP donose nove izazove,
nepoznanice i rizike, nove mogućnosti regulisanja i uvođenje efikasnih procedura koje su usklađene sa specifičnim rizicima (ne gađati topom komarca). Samim tim je jasan i nedvosmislen zaključak da je borba protiv terorizma čiji je osnovni stub suzbijanje pranja novca sastavni deo izgradnje demokratskog društva i institucija zasnovano na vladavini prava. Uočava se , da se, gro transakcija pranja novca odvija u najatraktivnijim svetskim valutama, pri čemu NMP povećavaju atraktivnost zbog svoje ranjivosti. U jednokratim praksama pranja novca (više transakcija pranja novca finansiraju samo jednu terorističku aktivnost) teroristi
koriste sve prednosti i nedostatke različitih sistema platnog prometa i to na kreativan način. Debitne kartice (gotovinske kartice) se koriste u fazi započinjanja transakcije, potom se u fazi kreiranje višeslojnih
transakcija koriste mobilni sistemi plaćanja da bi se ciklus uspešno zaokružuo kroz integraciju virtualnih zlatnih valuta (SAD dolar, valute EU). Bitno je prihvatiti
činjenicu da je sam proces pranja novca i finansiranja terorizma veoma kompl eksan, dinamičan, da se brzo razvija i menja. Jedini mogući efikasan odgovor je kreiranje adekvatnih mera i pristupa u sferi tehničkih
Đurđević D. Ž., Pranje novca i zloupotreba informacionih tehnologija, Zbornik radova (CDROM), savetovanje: Zloupotrebe informacionih tehnologija ZITEH 2004, Tara, 01.-03. jun 2004.
[5]
organizovanog kriminala da mogu finansirati svoje aktivnosti, a da pri tom organizovana država i njene
Ljutić, B.Ž., Revizija: Logika, principi i praksa, Magistar biznis administracije – MBA Press Inc. ISBN: 86-903871-2-9, Beograd, 2005.
Da li će revizija informacionih sistema , u praksi, na oblaku moći da ispuni obaveze iz domena svojih redovnih aktivnosti ostaje da se vidi ili će, što je verovatnije, morati da se pristupi izradi novih metoda i alata, prilagođenih potrebama korišćenja izazova novih tehnologija.
Ovaj rad ima osnovni cilj da analitički ukaže na nove aspekte rizika računarstva u oblaku, IT, NMP koji povećavaju rizik pranja novca i šans e terorista i
Đurđević, D. Ž., Doktorat, Suprotstavljanje pranju
Ljutić, B.Ž., Bankarsko i berzansko poslovanje: Investicije, institucije, regulativa, Magistar biznis administracije – MBA Press, Inc. ISBN: 86-9038710-2, Beograd, 2004.
Petrović R. S., Kompjuterski kriminal, Vojnoizdavački zavod, III izdanje, Beograd, 2004. [7] Petrović R. S., Zaštita računarskih sistema, Viša železnička škola, Beograd, 2004. [8] Woda K. INFORMATION & SECURITY. An International Journal, Vol.18, Sofia, 2006, 27-47.
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
RAČUNANJE U OBLAČKU I DETEKCIJA UPADA CLOUD COMPUTING AND INTRUSION DETECTION RADOMIR. A. MIHAJLOVIĆ NYIT, P.O. Box 8000, Old Westbury, NY 11568-8000,USA, email:
[email protected] MAHMOOD AZMAT Trend Micro, Inc., 150 Clove Road, Little Falls, NY 074 24, USA email:
[email protected] IVICA STANKOVIĆ FORKUP, 11000, Belgrade, Serbia, email:
[email protected]
ALEKSANDAR MIHAJLOVI Ć MI SANU, Knez Mihailova 36, 11001, Belgrade, Serbia, email:
[email protected]
Rezime: Moderne aplikacije visokih performansi sa dinamičnim varijacijma računarskog opterećenja mo gu da zahtevaju ubrzani pristup velikim volumenima podataka i računarskih resursa, (t.j., uvećanim kapacitetima mrežnog protoka, uskladištenja, memorije, i procesorske moći). Obadva elemnta, resursi i podaci, su distribuirani sa administrativnim i bezbednosnim timovima koji su takođe distribuirani. Najmodernije aplikacije mogu da uključe hiljade procesa kojima se moraju doznačiti resursi po potrebi dinamički i koji moraju da komuniciraju efikasno. U takvom kontekstu eskalirane distribuiranosti podataka, resursa i sistemske adminstracije, uslovljen zahtevima da što bolje koristi rasoloživu računarsku infrastrukturu, IKT industrija je ponudila virtuelizacione metode koje su pokrenule dalji progres tehnologija kao što su to grid računarstvo, kontrolisano prihvatanje aplikacija, i računanje u oblačku. Ovaj rad opisuje principe detekcije upada u sistem (DUS) i preventive upada u sistem (PUS) u različitim okruženjima, analizira mogu'e DUS/PUS strategije, prikazuje pregled razli č itih topologija, beneficija i fleksibilnosti virtuelizacije, koje se mogu realizovati u virtuelizovanim okruženjima kao što su to ra č unarski oblač ići. Konač no, rad prikazuje praktič an primer DUS/PUS rešenja na fizič koj i virtuelizovanoj platformi kakve se obi č no koriste u rač unarskom oblač ku. Ključne reči: Informaciona bezbednost, DUS/PUS, računanje u oblačku, SaaS, PaaS, IaaS, XaaS. Abstract: Modern high performance applications with dynamic variations in computing loads may demand rapid
access to large volumes of data and computation resources, (i.e., huge networking capacity, storage, memory and processing power.) Both resources and data are commonly distributed with administration and security teams being independent and distributed too. State-of-the-art high power applications may involve thousands of processes that must be able to acquire resources dynamically and communicate efficiently. In such a context of escalating distribution of data, resources and administration, driven by the demand to better utilize available computing infrastructure, ICT industry has witnessed the developments of the virtualization technologies which have further advanced the progress of grid computing, managed hosting and the cloud computing. This paper, as an effort to elaborate on the concepts of IDS (Intrusion Detection System) and IPS (Intrusion Prevention System) in different environments, analyzes different IDS /IPS strategies, and looks at the common virtualization topologies, benefits and flexibility that an IDS//IPS solutions may achieve in virtualized environments such as computing clouds. Finally, we briefly look at a real world example and IDS/IPS solutions in action on a p hysical as well as on a virtualization platforms used in t he cloud. Keywords: Information security, IDS/IPS, virtualization, cloud computing, SaaS, PaaS, IaaS, XaaS.
1. INTRODUCTION
Modern enterprises face one quite a puzzling paradox today: “While workers become increasingly distributed, IT infrastructure is rapidly becoming consolidated and more centralized, i.e., cloudified. Virtualization has made this phenomena possible, enabling consolidated, elastic pools of computing power and storage. Energy reduction imperative and economic pressures on IT budgets have made this paradox a natural direction down the path of
overcome user networks latency and questions of how will cloud-based business assets be protected, how will secure access be provided in the context of rising worker mobility, have to be completely resolved? Overworked IT departments must contend with data mobility, intense regulatory scrutiny, and a massive increase in data volumes all of which expose new risks
consolidation harder, less efficient and less secure. This situation raises several new difficult problems: When backing up remote offices to a central location, can we transfer recovery data sets quickly enough to maintain disaster recovered system operational with guaranteed Service Level Agreements, (SLAs)? If we local branch production servers are replaced with shared virtual servers in the datacenter (DC), how can application performance and data access be maintained? When cloud-based servers and storage are consolidated, how can network traffic be monitored while maintaining reasonable service levels? •
•
exposed to users via browser based friendly interface. Due to amazing developments in the field of virtualization and networking, cloud computing has evolved into a technology that is applicable to many different computing problem domains now. Cloud computing can be used for all sorts of distributed and stand-alone applications, serving enterprise computing needs for thousands of employees, contractors, and so. 3. LEVELS OF CLOUD COMPUTING
•
In the cloud computing based systems disaster recovery (DR), collaboration, performance management and security top the list of concerns, confirming that what matters most to all business organizations is fast and safe access to shared applications and data that are optimally available regardless of their residence or their delivery mechanism. This paper is an effort to clarify the concepts of IDS (Intrusion Detection System) and IPS (Intrusion Prevention System) in different environments. We will look at different IDS /IPS strategies along with a discussion around the concepts of virtualization platforms and how IDS/IPS is situated in such environment. We will briefly look at the common virtualization topologies in the industry at the moment and we will discuss the benefits and flexibility that an IDS//IPS solution achieves in such virtualization environment. Finally, we will briefly look at a real world example and an IDS/IPS solution in action on a physical as well as on a virtualized platform, followed by several concluding remarks. 2. CLOUD COMPUTING
The concept of cloud computing is neither new nor is it totally based on some radically innovative technology. The concept of cloud computing is more or less a result of computation technology evolution, starting with the old IT idea of time sharing, virtual memory management and time multiplex and grown into a new version of multitasking in a wider sense, [1]. In 1965, AT&T, GE, and Project MAC at IBM joined forces to develop the timesharing super system named MULTICS (Multiplexed Information and Computing Service) that was imagined to serve as a utility computing system delivering computing resources via office or home based terminal devices. Just four years later, in 1969 AT&T Bell Labs has dropped out of MULTICS project. A super complex system which was supposed to support 1000+ on line users was hardly able to handle 10+ users. Available hardware of late 1960s was not capable of supporting huge systems code modules and massive I/O processing. Out of the ashes of MULTICS emerged UNIX, the most influential operating system in the history of computing, (Internet and modern cloud computing are literally powered by UNIX.) An example from the recent history of computing could
As we look at cloud computing system general architecture, three types of services (XaaS) offered as a utility can be distinguished, (See Figure 1): Software as a Service (SaaS), Platform as a Service (PaaS), and Infrastructure as a Service (IaaS) • • •
Once we have a basic understanding of how cloud services break down into layers, it is useful to think about how these different levels of cloud services could affect IT environment, how comfortable clients might be farming out some of these services to the cloud and what impact it would have on client’s ability to understand, monitor and defend different services.
Figure 1. Three basic levels of cloud computing architecture. SaaS model has been in use for quite some time now and it is perhaps the most recognized of the three cloud computing types. In SaaS the cloud service vendor provides the application software where SaaS enables access to such a software service. Typical examples of such services are Google Docs and hosted email, such as Gmail or Yahoo mail, which give user access to word processing and email in the cloud. No documents or mail are stored locally and users can access their content from any remote location. SaaS cloud customers use SaaS software and are also abile to customize it according to their needs. The only difference is that few years ago we had only email or web hosting available as a service but now the applications that are available as SaaS are very diverse in nature, (e.g., iTunes, SalesForce.com, Google Apps, Kenex, Microsoft Dynamics CRM, Success Factors, etc.) Important thing to observe here is that there is more control in the hands of the SaaS provider and less control with the customer, which also means that the customer has less responsibility but also more reliance on the cloud service provider for the tasks like regulation, patching, data security, authentication, and more. In the PaaS layer, cloud provider provides the platform power to customers applications. For instance, if user
several regions and systems in those regions, then a PaaS provider can deliver such a platform. Some examples of PaaS are WebexConnect, Windows Azure, Intuit Partner Platform, Google and SalesForce.com. PaaS allows user to perform certain control configuration but puts major responsibility, and security relevant duties, on the shoulders of the cloud service provider.
IaaS puts heavy responsibility on the customer for attributes of computing like, data security, server management, user management, compliance and so on. But it also gives customers full control over installed software environment as well.
To develop software, clients do not need to buy, install and maintain DBMS servers, networks, and a host of development tools. With PaaS, clients can avoid those investments and focus on developing applications instead. A good example of PaaS is Force.com cloud-based development environment for building applications on top of the Salesforce.com service and user’s proprietary applications. Force.com gives clients access to a number of developer services needed to build applications. Particular service known as “Force.com Sites” is the solution for users which want to publish data to the world using Visualforce pages, where “Force.com Sites” allows users to authenticate access to specific pages that safely expose data from the user’s internal database while offering amazing elasticity of the Web delivery, [2]. For instance, Force.com layer of agility built around client’s original SAP ERP data and application environment (See Figure 2), with Informatica cloud product enables SAP customers to harness the power of the Web based “Social Enterprise” by unlocking their back office data and using it in more productive ways in the cloud.
Regardless of the architectural level, depending upon the ownership of and the responsibility for, cloud computing can fall into the following categories:
Informatica’s cloud, being a multitenant data integration service specifically designed for self-service data integration, with hybrid deployment options that ensure IT governance and control, alarms many potential users to the fact that concurrent tenants may be potential intruders. Stranded between convenience of cloud computing and opening cloude-resident mission critical data to potential intrusion, remains the primary concern of all current and future public cloud service users.
4. CLOUD OWNERSHIP AND INTRUSION
• • •
Private, Public, and Hybrid.
Private or on-premises cloud is a cloud computing environment provided by the client’s organization itself to all internal users. Given organization is cloud provider, administrator and client at the same time. From the security point of view, the benefit of this option is that clients have total control of all operational aspects where none of the cloud resources are shared with other organizations and potential cotenant intruders. Public or hosted cloud is a cloud service provided and sold by the third party over the public net such as Internet, With this option the cloud service provider (CSP), may have other customers residing in the same cloud. Fro m the security point of view, this is the least secure option exposing the cloud to intrusion externally from the public Internet and internally from the cotenants within the CSP’s shared cloud system. Hybrid cloud refers to the mixture of the above two options. Cloud architectural level distribution of the mixture demands particular attention when addressing defensive measures against potential intrusion. 5. MAJOR CLOUD SECURITY CONCERNS
Primary security concerns can be broken down into the following two issues: • •
Figure 2. Example of integrated customer data and application source with PaaS and IaaS. IaaS gives customers access to storage and servers in the sort of “hardware cloud.” Examples of vendors in this domain of service delivery include Amazon, IBM, Rackspace and Verizon. The advantage of this approach is that customer can expand and contract hardware platform power and capacity as needed.
Cloud vendor selection, and Cloud security administration.
Selecting the cloud provider may be the most important decision as performance, management and security from there on will be based on. Potential clients should consider the future objectives of the organization while paying special attention to the vendor’s policies regarding: data encryption, secure communications, user account management, SLAs, resources management, and so on. All policies should be clear and perfectly understood. Another important option while choosing vendor for cloud computing is the multi-vendor approach known as Redundant Array of Independent Cloud providers or RAIC. This cocktail type of a hybrid cloud solution
solution known as Redundant Array of Independent Disks (RAID). From the security and performance point of view, client decides not to place all of his eggs in one basket. It has been observed in the past that the organizations that used only one provider had certain performance and security issues to deal with. For example, the outage of Sony PlayStation Network [3] or the outage of the Amazon Cloud [4] have caused the outage of the client’s operations too. Multi-vendor approach will definitely make security policies more complex resulting in the amplified security robustness. Just to illustrate the argument, if one vendor would go down because of security intrusions or system failure, concurrent or the standby vendor servers in the other clouds can continue serving client’s business operations. Delegation of responsibility and security risk demands recognition that the integration of cloud computing brings more players into the picture of customer’s IT. There will be many new tasks to be performed and new problems to be taken care of. In multi-provider situations clear understanding of delegated responsibilities will ensure that no operations relevant to cloud security and performance will be left out. The responsibilities may involve but may not be limited to the following tasks and operations: •
• •
•
Performance optimization and security monitoring logs Server patching Hypervisors, systems databases, and network resources management Documentation management
Regarding the performance optimization and security monitoring logs, cloud computing providers collect and maintain certain systems data where monitoring of such data resides along with the monitoring data of other customers and is not completely isolated. Technical limitations prevent cloud vendors from giving away the full control of the monitoring data set. It is hard to give customers isolated access to the mix of the monitoring events. In the other hand, for security purposes customers need full control of monitoring of data and this technical problem may present a challenge for customers and providers too. Server and application software patching responsibilities need to be identified and allocated. This is crucial in SaaS and PaaS layers of cloud computing architecture. If the client assumes that the cloud provider will patch the OS or applications and the vendor is configured assume that the client is the one to do that, then the client possibly remains with the unpatched system or applications falling behind on patches and open to new attacks and exploits. Proper management of virtualization hypervisors and real or virtualized network resources within a cloud is essential for cloud performance and security. Simple delivery of servers by vendors that clients keep properly patched may not be enough. For instance, in case of the
hypervisor may become serious opportunity for intrusion and performance instability. 6. INTRUSION DETECTION AND PREVENTION SYSTEM IN THE CLOUD
By definition, intrusion detection is the process of monitoring of the events occurring in a computing system or networks and analyzing them for signs of possible security incidents, which are imminent threats of an attack in progress and violations of general security policies, acceptable use policies, or standard security practices. Incidents have many causes, such as malware (e.g., worms, spyware), attackers gaining unauthorized access to systems from the Internet, and authorized users of systems misusing their privileges or attempting to gain additional escalating privileges for which they are not authorized. An IDS is a system that performs the process of intrusion detection and alerts designated security administration team members. An IPS is an IDS augmented with an automated intrusion alarm response added features. These extra features implement automated action that is taken on any intrusion activity detected by the IDS. We cannot have an IPS that is not an IDS to begin with, i.e., an IPS has to be an IDS first. When a new IDS/IPS solution is deployed in a certain environment then the common practice is to start with IDS functionality and try to capture all of the traffic logging data. The logging data is then subjected to analysis based on certain set of decision making algorithms optimized so to produce the least number of false positive intrusion detection decisions. When the IDS solution achieves certain confidence level, which differs from organization to organization, the IPS functionality is enabled. Two general types of IDS/IPS solutions are: • •
Network-Based Host -Based
Very often we find such solution in the form of an appliance. Such an appliance is connected to a network where it can monitor and analyze the network traffic for abnormal out of ordinary patterns. It may also match the network traffic to predefined signatures of intrusion or pre-configured, administrator defined rules. The signatures are updated periodically by the vendor of the appliance. The granularity of the signatures or the configured rules differ from vendor to vendor. In general all IDS/IPS appliance look at the protocol headers as well as the traffic packet payload content. Payload inspection is known as Deep Packet Inspection or DPI. The appliances are usually connected to some network segment as out of band or inline connection. In case of the out of band connection the IDS device is connected in such a way that it simply listens to the traffic on a network segment by using either some sort of a tap or most commonly by using a mirrored SPAN port on a switch, (See Figure 3.) With this sort of configuration it
apparent benefit is that the IDS appliance is made invisible (transparent), to all other network devices.
administrator defines the configuration profiles for different groups of agent-based hosts. Agent-less approach is a new approach which is used in the virtualized environments. It does not require installation of any IDS/IPS agents on the endpoints. The functionality is provided by the underlying virtualization infrastructure. 8. EXAMPLE: DEEP SECURITY BY TREND MICRO INC
Figure 3. Out of band placement of IDS appliance As shown in Figure 4. with the inline placement approach an IDS/IPS device monitors the network link that carries data traffic and the appliance has the ability to either drop the traffic or pass it through. The appliance can be configured as IDS or configured to perform the IPS functionality as well, by possibly dropping the suspicions traffic. Inline appliance has to be fast enough to handle the traffic passing through the link, and must not drop any well behaved traffic because of the buffer overflow.
Deep security is a host-based IDS/IPS software solution offered by Trend Micro, Inc. [6]. It can be easily integrated with both types of approaches, the agent-based as well as the agent-less. The functionality provided in each type of environment is as follow: In agent-based setup, (Firewall, deep packet inspection, integrity monitoring, log inspection and anti-malware) In agent-less setup, (Firewall, deep packet inspection, integrity monitoring and anti-malware) •
•
We have tested both sorts of the setup and will briefly present some results with the snapshots of the user interface report screens. Host-based IDS achieved by using integrity monitoring allows administrator to monitor the sensitive elements of the operating system for any intrusion, for example system files, registry entries, ports, processes, etc. The user can define baselines and if anything deviates from the base-line then the system triggers the alarm notifications. Figure 5 shows a screenshot of a sample file integrity monitoring rule implementation in action.
Figure 4. In-line placement of IDS appliance 7. HOST BASED IDS/IPS
In the host based IDS/IPS the focus shifts from the network traffic to the host itself. In addition to the network traffic IDS/IPS looks at different items inside the operating system entities such as: sensitive system or application files, sensitive registry areas (Windows only), processes and TCP/UDP ports, [5]. Two distinct approaches to host-based IDS/IPS implementation are: agent-based and agent-less appro ach Agent-based approach is a very common involves some sort of IDS/IPS server and agents that are installed on the end-points/hosts. The agents communicate back to the main IDS/IPS server on certain ports, preferably using secure tunnels. IDS/IPS server has the console where the
Figure 5. Deep security integrity monitoring rules report screen shot. There are about 102 built in rules provided that can be used by the user. These rules are periodically updated by the vendor, and administrators can also create new custom rules as well. Agent based log inspection helps administrator detect any
These log entries may be of different format in different operating systems, (e.g., Windows event logs and Unix/Linux logs are different.) DPI inspection is a very rich feature of Deep Security product that can be put into detection mode to only log the suspicions activity. DPI looks at the payload of a data traffic packets and, based on the signatures, decides if the payload has some bad intentions indicators or not. One very common example could be an SQL injection attack or a Cross Site Scripting (XSS) attack data traffic pattern. Configured DPI looks for proper signatures in the HTTP/HTTPS payload and will trigger the notifications and/or alarm events. Those DPI rules can also be adjusted to avoid the false positives. Interesting benefit that DPI provides is the “Virtual Patching” feature. Many enterprises cannot timely patch large number of servers and they are exposed to intrusion attacks based on the recently discovered vulnerabilities. Deep Security is capable of detecting the payload pattern that would exploit such new vulnerability and can protect the system from such a hostile traffic, hence virtually patching the server until it gets truly patched. There are hundreds of DPI rules available in the system and systems administrator can run utility named “Recommendation Scan” to obtain recommendations for the DPI rules (along with Integrity Monitoring and Log Inspection Rules as well). The recommendations are made by the system according to the OS, applications installed and their patch or build level. An example of the Web application protection tool within Trend Micro Deep Security tool is shown in Figure 6 .
approach to using the host-based and agent-based IDS/IPS anti-malware solutions will not be adequate. New defensive solutions involve more steps in the preparation of the virtual platforms and computing environments. New area of security attention has to be now on the virtualization hypervisor level. It is important to be aware of all activities at the hypervisor level. This will offload virtual machines (VMs), to be installed from deployment of the classic IDS/IPS agents and antimalware. “Deep Security” performs agent-less IDS/IPS, anti-malware as well as the file integrity monitoring (FIM) for the virtual machines running on the VmWare hypervisors. Deep security uses dedicated virtual appliance residing on each hypervisor host with VmWare APIs (EPSec and VMSafe API). This approach provides scalability as any new virtual machine will be protected right after it is created and will not need any special agents to be later installed. 10. CONCLUSION
Recent transformational trends in the IT infrastructure have provided us with new options and levels of freedom to customize, construct and scale the IDS/IPS solutions for any environment. There are different ways of implementing IDS/IPS solution in a virtual environment of the cloud computing system with the basic challenges remaining. The challenge of detecting an intrusion based on traffic monitoring and distinction of intruding traffic pattern recognition superimposed on the background of regular user traffic is still there. Recommended approach is to have a mix of different types of IDS/IPS; i.e., network-based and host-based IDS/IPS solutions (agentand/or agent-less). This will provide a multi-tier/multilevel approach to stop the intrusions on all cloud computing architectural levels. LITERATURA
[1] Campbell-Kelly, The UNIX Industry: A Brief History, Spring Unite Conference, Unisys users group meeting, 1995 [2] Rapid SAP Integration for Force.com Customers, Informatica Corp, 2011, http://www.force.com/export/sites/force/assets/pdf/misc/I nformatica_Force.com-SAP-integration.pdf [3] Noise Filter: Sony PlayStation Network Outage Raises Cloud Security Concerns, "http://www.thewhir.com/webhosting-news/noise-filter-sony-playstation-networkoutage-raises-cloud-security-concerns" Figure 6. .Deep Security IDS/IPS application protection screen shot.
[4] Why Amazon's cloud Titanic went down, http://money.cnn.com/2011/04/22/technology/amazon_ec 2_cloud_outage/index.htm
In case of the host-based IPS firewall, as mentioned earlier, Deep Security system can be placed into detect only (IDS) or prevention (IPS) mode.
[5] P. M. Karen Scarfone, Guide to Intrusion Detection and Prevention Systems (IDPS), February 2007. http://csrc.nist.gov/publications/nistpubs/800-94/SP80094.pdf.
9. HYPERVISOR LEVEL IDS/IPS
[6] Deep Security 8.0; Comprehensive Security Platform for Physical, Virtual, and Cloud Servers, Trend Micro, Data Center & Cloud Security Datasheet, 2011
As cloud technology keeps evolving with numerous new
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
MENADŽMENT RIZIKA FIRME RAČUNARSTVA U OBLAKU CORPORATE RISK MANAGEMENT OF CLOUD COMPUTING BRANKO Ž. LJUTIĆ Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment-FIMEK, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad,
[email protected] SANDRA MILOŠEVIĆ Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment-FIMEK, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad,
[email protected] Rezime: Savremene poslovne organizacije se danas bore da snize troškove u oblasti informacionih tehnologija (IT) kroz optimizuju operacija. Računarstvo u oblaku kreira dinamično okruženje mogućnosti obezbeđivanja IT resursa i novih funkcija, operativnih platformi, aplikacija, okruženja za razvoj, mogućnosti skladištenja i čuvanja podataka. Konsekventno raste rizik bezbednosti rešenja računarstva u oblaku. Potrebno je dinamički sagledavati nove elemente u procesu procene i vrednovanja specifičnih rizika računarstva u oblaku. Proces menadžmenta, interne i eksterne revizije tr adicionalno se oslanjaju na svet papirne i drugih fizičkih evidencija. Dolazak računarstva u oblaku je za korporativni svet revolucionarna novina. Nastaju novi aspekti regulatorne odgovornosti firmi, regulatornih tela u domenu kontrole i verifikacije transakcija i stepena pouzdanosti informacija. Potrebne su nove forme kreativne saradnje i prožimanja top menadžmenta, interne i eksterne revizije i stručnjaka za bezbednost informacija u oblaku. Aspekti bezbednosti u svakom od modela oblaka (privatni, javni, m ešoviti) različiti su, noseći sa sobom različite zahteve u pogledu pristupa i modela bezbednosne zaštite. Potrebno je obuhvatiti aspekte menadžmenta konfiguracije IT u korporaciji, modalitete bezbednosnih zakrpa, implementirati virtualizaciju politike bezbednosti u oblaku. Bitne su revolucionarne promene na nivou firme, uz sagledavanje rastuće kompleksnosti regulatorne usaglašenosti i pravne odgovornosti. Za model menadžmenta rizika u firmi čiji je IT sektor u oblaku ključno je da dobavljači usluga u oblaku implementiraju i razvijaju efikasne kontrole i upravljaju rizikom. Ključne reči: Menadžment rizika, firma, Srbija, računarstvo u oblaku
Abstract: Modern business organizations in Serbia presently are fighting to scale down the IT costs through optimization of operations. Cloud computing is creating a dynamic business environment of obtaining IT resources and new functions, operating platforms, applications, environment for R&D, ways of storing and backing up the data. Consequently, the cloud computing security risks are increasing. It is necessary to review dynamically new elements and process of valuation and assessment of the specific cloud computing risks. Management process, internal and external audit traditionally are relying on the paper media and on the other forms of physical evidence. Emergence of cloud computing is a revolutionary news for the corporate world. New aspects of regulatory liability are emerging for corporations, regulatory bodies in the field of control and verifications of transaction and of the degree of information reliability. New forms of creative cooperation and feedbacks are necessary for the top management, internal and external audit staff and cloud computing experts. IT security experts in each of cloud models (e.g. private, public, mixed, etc.) are different, bringing with them different requirements regarding the approach and models of data security. It is necessary to include the aspects of IT configuration management in a corporation, modalities of security patches, to implement virtualization to the cloud computing security management. Revolutionary changes at the firm level are very important, simultaneously reviewing the rising complexity of regulatory compliance and legal liability. It is of key importance for the model of risk management for corporations with the IT sector in cloud that the vendors of IT services do implement and develop efficient control in cloud computing environment. Keywords: Risk Management, Firm, Serbia, Cloud Computing
1. UVOD U svetu vodećih uspešnih korporacija nastaje veliki prasak odnosno paradigma gigantskih razmera koja uvodi na velika a po svemu sudeći već razvaljena vrata bez štoka, menadžmenta korporativnog rizika u oblaku . Računarstvo u oblaku, jer ono što stoji na oblaku svi vidimo i jasno nam je bar donekle šta vidimo i o čemu se radi, u oblaku se ne vidi skoro ništa. To najbolje znaju piloti koji su izgubili mogućnost elektronske navigacije
Korporativna praksa se sve više i brže udaljava od standardnih modela strateškog menadžmenta. Razvija se počev od integralnog planiranja i upravljanja resursima u firmi (engl. Enterprise Resource Planning – ERP). U tome je gro firmi u Srbiji u mlađem kamenom dobu. Sada se već u svetu smatra da je faza uvođenja menadžmenta rizika u preduzeću (engl. Enterprise Risk Management – ERM) uspešno okončana. Osnov za korak u budućnost je
menadžmenta rizika i regulatorne usaglašenosti
(engl.
Governance, Risk and Compliance – GRC). Ko je gde u ovoj igri, najbolje je da sam odredi i definiše poziciju firme. Paralelno sa fenomenom rizika računarstva u oblaku nastaje jedan od paralelnih trendova – kvalitetno korporativno izveštavanje i obelodanjivanje informacija. To podrazumeva pored standardnih finansijskih informacija sadržanih u godišnjim i periodičnim izveštajima, upravo informacije o ekologiji, korporativnoj društvenoj odgovornosti i kvalitetu korporativnog upravljanja (engl. Environment, Social
Responsibility and Corporate Governance Disclosure – ESG). Na prvi pogled prethodno može delovati haotično, kao da svu svi navedeni polovi atomizirani, nepovazani i samo jednostavan inventar onog što svi znamo ali nije tako. Naglašavamo da je haos prirodno okruženje korporativnog sveta. Rizici rastu, na šta će moći uspešno da reaguju, kontrolišu rizike i ostvaruju uspehe samo one firme koje imaju stratešku viziju vodećeg menadžmenta na vrhu. Vodeći svetski dobavljači takozvanih inteligentnih računarskih programa za upravljan ja poslovnim procesima u domenu menadžmenta, svoje tržište budućnosti upravo vide u oblasti GRC rešenja. Gro ovih rešenja je u oblaku kao i sve više računarsk ih mreže gigantskih korporacija. Upravo zbog činjenice da se sve više transakcija i informacija dešava upravo u oblaku, nastaju novi rizici koji zahtevaju rešenja upravo takvih rizika koje pokreće okruženje oblaka. Firme treba da se pripreme za računarstvo u oblaku (gro srpskih prethodno treba, da prođe razvojne faze i dečije bolesti uvođenja ERP, ERM i ESG da bi mogle da kucaju na vrata GRC galaksije. Korporativne operacije i IT su sve više u uskoro će biti dominantno u oblaku. Funkcija i usluge interne i eksterne revizije se takođe ubrzano sele u oblak. Ovaj trend povratno nameće potrebu da firme pr ipremaju takvo informaciono okruženje i sisteme koji mogu da obezbede usaglašenost sa internim i eksternim regulatornim zahtevima i standardima, istovremeno pouzdanost i bezbednost koji prate takve promene.
posebno biti naglašeno sa pristupanjem pregovorima o kandidaturi Srbije za ulazak u Evropsku uniju (EU). Uz to, rastu rizici poslovanja u oblaku, mada je u ovom trenutku na granici mogućeg proceniti navedene aspekte korporativnog rizika. Firme u Srbiji će svesno ili ne sve više svojih IT operacija imati u oblaku. Otvara se nova strateška dilema - da li je bolje gubiti "obraz" kontrole postepeno ili odjedanput više sholastičko tipa – koliko kamila može da prođe kroz iglene uši pre nego što bogataš uđe u raj. Naš savet sa aspekta maksimizacije poslovnih i finansijskih performansi i kvaliteta procesa menadžmenta je da je najbolje to uraditi brzo, naglo, bez oklevanja, hrabro i spremno. Takav pristup je najbolji posmatrano kroz kriterije poslovne efikasnosti, istovremeno sa najvećim šansama za uspeh. Isuviše spora evolucija metoda menadžmenta i IT u firmi kao da priziva zle duhove i kreira prostor brojnim neprincipijelnim otporima i koalicijama konzervativaca u firmi. U istoj ravni vodeći menadžment firme treba da se opredeli nedvosmisleno da će uvesti model GRC. To su upravo rešenja koja će omogućiti firmama u Srbiji da u fazama prihvataju rešenja u oblaku, upravljaju rizikom, pri čemu će konstantno u fokusu biti cilj "transparentne usaglašenosti" sa regulatornim zahtevima. U tom svetlu bi se mogli definisati sledeći ključni elementi upravljanja rizikom u oblaku:
Procene menadžerskih politika i bezbednosti IT u oblaku Rezultati performansi rizika i usaglašenosti sa vodećim firmama u branši Kontinuirani monitoring pretnja u oblaku i van njega Procena rizika poslovanja sa kupcima i dobavljačima Transparentnost tokova podataka u IT sistemu firme u oblaku i ukupno.
transparentnost korporativnog menadžmenta rizika u oblaku, bilo da su u pitanju javni ili hibridni oblaci, jer se
Jedan od strateški mogućih pravaca razmišljanja je, da će firme biti sklone da uvode takve sisteme ERM u oblaku koja repliciraju da ona rešenja koja su u oblaku budu kao slika u ogledalu na računarskim sistemima korporacije bez obzira na krugove dobavljača IT usluge. Tu se otvara i novo pitanje - da li firma kada angažuje eksternog dobavljača IT usluga ima potpunu informaciju, kontrolu i menadžment rizika koji se odnosi na dalje pod- ponuđače navedene firme/i?
pred svima nama na ovom putu isprečio veoma veliki i rastući procep nepoverenja između fizičkih operacija i virtualnih u oblaku.
2. SPREMNOST FIRMI U SRBIJI ZA ULAZAK U OBLAK
Na drugoj strani firme kao kupci takvih rešenja zahtevaju što jednostavnija i jeftinija integralna IT rešenja u korišćenju GRC sistema. Poslovati u oblaku je sve atraktivnije. Da li su to prodavci neoriginalnih rezervnih delova koji se ujedinjuju i kroz oblak konkurentno pariraju vodećim proizvođačima automobila. Istovremeno se uočava da su firme praktično nespremne za takve
Za vodeće menadžere firmi u Srbiji anketa koja bi ima postavila grupu pitanja šta je to na primer PCI DSS 2.0, FISMA 2010, SOX, NIST, ISO, CSA, SANS i BITS sigurno bi nam pružila bar inicijalni uvid u percepcije strategija, što treba biti predmet budućeg istraživanja stručnjaka za ovu oblast. . Upravo menadžeri na vrhu definišu ciljeve i daju ton promenama, drugačije se ne
Dobavljači softverskih rešenja i integralnih sistema podrške poslovnom odlučivanju imaju sve kompleksnije zadataka. Kupci od njih očekuju da primarno obezbede
Poslovanje u oblaku donosi nove rizike. Novi rizici zahtevaju nove IT platforme,. Za to bi na primer jedan od prvih koraka mogla biti sama virtualizacija politike
uvoditi kontrolu odnosno menadžment rizika u oblaku ako nije postavljen sistem internih kontrola kao temelj.
usaglašenosti u menadžmenta korporativnog rizika u oblaku. Oblak donosi nove rizike i otvara nove ranjive
U tehnološkom razvoju svakako ne treba ponavljati one faze koje su prošle. Potrebno je i najbolje slediti i imitirati najbolje koji predvode. Ipak, u k onkretnom slučaju u Srbiji takav pristup ne važi. Bez razvoja logične i sofisticirane korporativne strukture nije moguće uvoditi GRC pristup. Praksa i iskustva nastaju pred našim očima .
oblasti, što podrazumeva nove sisteme zaštite i protokole što je izvan fokusa ovog rada.
3. REVIZIJA RIZIKA U OBLAKU Firme koje pružaju različite usluge revizorskog uveravanja i izveštaje (eksterna revizija, interna revizija) sve više se usmeravaju ka proizvodima revizija u oblaku (engl. Cloud Audit). Na primer, firma u Srbiji može zakupiti softversku podršku u oblaku za svoju funkciju interne revizije. Takvo rešenje najčešće jeste mnogo kvalitetnije, jeftinije i pouzdanije od troškova koje bi imala da angažuje revizorsku firmu da im pruža navedene usluge interne revizije (engl. Outsourcing) [3]. Regulatorna tela u SAD a sada sve više i u ostalim vodećim svetskim privredama (zemlje OECD i EU) stimulišu rešenja u kojima privatni i javni dobavljači usluga u oblaku mogu koristiti standarde, uputstva, obuku, informacije i sugestija javnih regulatornih tela, sa ciljem poboljšanja kvaliteta usluga tipa Cloud Audit. Državna regulatorna tela na taj način dobijaju mogućnost samostalnog i automatskog testiranja odnosno kontinuiranog monitoringa takvih sistema u pogledu ) i računarskog infrastrukture (IaaS), platforme (PaaS programa (SaaS). Time se otvara mogućnost simultanog
korišćenja različitih IT platformi na kojima teku podaci poslovnih brojnih entiteta, sa različitih lokacija IT infrastruktura, što sve povratno omogućava veoma veliku prednost a to je upravo analitika rizika u realnom vremenu. Računarstvo u oblaku je
snažno rešenje sa mnoštvom prednosti ali i nedostataka. Ulazak firme u oblak podrazumeva odgovoran pristup prema bezbednosti informacija i podataka, zaštitu privatnosti, usaglašenost i menadžment korporativnog rizika. Iluzorno je da firme u Srbiji očekuju da će im sami dobavljači usluga u oblaku doneti rešenja na poslužavniku, već će morati da investiraju značajne resurse u produženom periodu da bi ostvarili kontinuiranu bezbednost svojih IT operacija. Prelazak u oblak zahteva da vodeći stručnjaci za IT u firmi angažuju dodatne dobavljače usluga bezbednosti, da osnažuju sistem internih kontrola u oblaku i u firmi na komplementarnoj osnovi, jer će sve više IT resursa i informacija biti u oblaku, ranjivo i time izloženo rastućim rizicima. Korporativna inercija, konzervativizam svakako da usporavaju uvođenje poslovanja u oblaku. Firme koje već imaju relativno sofisticirane IT sisteme i rešenja biće u suštini sporije od konkurenata. Zavaravaće ih postojeći nivo bezbednosti sistema i kvalitet kontrole rizika. Bitno je bezbednosne kontrole IT i u oblaku razvijati u skladu sa sistemom postojećih korporativnih internih kontrola. Ona preduzeća u Srbiji koja nemaju razvijen sistem interne
Kreiraju se standardi kontrole i usaglašenosti, politike menadžmenta rizika i sistema internih kontrola. To će
omogućiti firmama u Srbiji da jasno definišu svoju postojeću poziciju, da imaju maksimalni uvid u svoju regulatornu usaglašenost, što je posebno bitno za banke, osiguranje, finansijske posrednike i slične transaktor e. Od pozicije firme naspram rizika zavisi kako će uspešno poslovati. Osnov poslovnog uspeha jeste prelazak na poslovanje u oblaku oslonjeno na GRC model i ostale elemente koje smo prethodno naveli. Ovde važi maksima – sve ili ništa, jer nije moguće selektivno birati i ostvariti bilo kakve rezultat, zbog činjenice da će rizici najčešće biti takve magnitude da firme neće moći čak ni da opstanu a još manje da se razvijaju.
4. UVOĐENJE SISTEMA INTERNIH KONTROLA U FIRMU U FUNKCIJI MENADŽMENTA RIZIKA Interne kontrole predstavljaju politike i procedure koje koriste direktori i menadžeri da se [3] [1]: Osigura efektivno i efikasno izvođenje posla Radi zaštite imovine R adi usklađenosti poslovanja sa zakonom i ostalom regulativom Radi otkrivanja prevara i grešaka R adi tačnosti finansijskih izveštaja Radi pripremanja finansijskih izveštaja na vreme.
Ove kontrole, zajedno sa kontrolnim okruženjem (kontrolno okruženje je stav menadžera i direktora prema važnosti kontrole i isto tako organizacione vrednosti, stil, struktura, odgovornosti i kompetencije) čine sistem interne kontrole. Interne kontrole mogu biti na primer finansijske kao što je analiza odstupanja, fiksirani registri imovine, ali kontrolni sistem mora da gleda dalje od toga. Ne finansijske kontrole uključuju u sebe numeričke ciljeve i indikatore performansi kao što su zadovoljstvo klijenata/kupaca, promet zaposlenih i njihova angažovanost i broj škartiranih proizvoda. Ove su kvantitativne kontrole zato što su iskazane numerički. Ali, mnoge kontrole su kvalitativne. Takve kontrole podrazumevaju:
Politike i procedure Kontrole fizičkog pristupa Strukturu autoriteta-ovlašćenja i odnose u procesu izveštavanja
Kontrole opisa posla Trening programe, itd.
poslovnih performansi
(efikasnost, efektivnost, drugi ciljevi i metrika poslovnih performansi). U tom kontekstu sistem internih kontrola predstavlja produžene oči i uši kontrole menadžmenta nad procesima, resursima, interesima i ciljevima firme u kontekstu implementacije prethodno definisane korporativne strategije i strateške poslovne politike. Sistem internih kontrola firme u domenu menadžmenta rizika olakšava efikasnu realizaciju sledećih ciljeva: Poslovni uspeh (primarno profitabilnost i likvidnost) Prevencija gubitaka resursa, zloupotreba i pronevera Obezbeđivanja kvaliteta procesa finansijskog izveštavanja i drugih obelodanjivanja u skladu sa profesionalnim standardima i zahtevima dobre poslovne prakse Regulatorna usklađenost izveštavanja i obelodanjivanja informacija i poslovanja uopšte.
Slika 1: Menadžment rizika i interne kontrole [1]
Kompletnost i suštinu definicije interne kontrole čine sledeći koncepti: proces, ljudski resurs, razumno uverenje i ciljevi. Značaj koncepta je [1]:
- jer interna kontrola nije pojedinačni poslovni događaj ili pojedinačna aktivnost, već niz aktivnosti koje sačinjavaju jedan kontinualni proces, koji se sprovodi svakodnevno, a koji je veoma značajan sa aspekta vođenja preduzeća koji implementira uprava, odnosno topmenadžment. Ljudski resursi - jer internu kontrolu obavljaju ljudi koji određuju ciljeve preduzeća i uvode u funkciju uspostavljene i utvrđene mehanizme kontrola. Najbitniji segment uspostavljanja interne kontrole je upravni odbor firme. Ovo upravljačko telo potvrđuje stav da je interna kontrola pod ingerencijama menadžmenta, kome i podnosi izvještaj. Konkretno, pojedinačne zadatke utvrđene mehanizmima kontrole ostvaruju zaposleni koji su kompetentni i obrazovani za obavljanje takvih funkcija. Razumno uveravanje – kao ključni koncept savremene revizije bazirane na proceni rizika. Od kvaliteta i stepena pouzdanosti interne kontrole se očekuje da pruži samo razumno Ovaj koncept svakako ne uveravanje. podrazumeva apsolutnu garanciju, da su poslovni ciljevi firme ostvareni i kom stepenu. Veoma teško je današnjem poslovnom svetu bilo šta prihvatiti sa apsolutnim tvrdnjom o bez rezerve, jer bi to bilo nerealno i nelogično. Veliki problemi u domenu stepena pouzdanosti i kvaliteta sistema internih kontrola su povezani sa rizikom ljudskog faktora. Čovek radi, stvara ali i greši, slučajno ili namerno. Top menadžment firme je hijerarhijski ovlašćen da nadgleda i kontinuirano unapređuje sistem internih kontrola, strateški kreira politiku razvoja sistema internih Proces
kontrola u funkciji menadžmenta rizika IT u oblaku. Ciljevi – upravo zbog činjenice da se može
postaviti veliki broj ciljeva uvođenja i efikasnog funkcionisanja sistema interne kontrole. Gro takvih ciljeva je fokusiran da pruži podršku top
obuhvata specifične poslovne politike (segmentirane, integrisane), kao i operativne procedure koje su posebno pripremljene i usklađene da omoguće ostvarenje koncepta razumnog uveravanja koje pruža efikasan sistem internih kontrola da će operativni i strateški poslovni ciljevi biti ostvareni kroz buduće vrhovne poslovne rezultate – performanse. Sistem
interne
kontrole
firme
Sistem internih kontrola obuhvata širok spektar specifičnih elemenata kontrole. To su: različite procedure, uključujući kontrole u računovodstvu (arhaičan termin koji se više ne koristi jeste računovodstvene kontrole). Kontrolišu se procesi, ciklus i transakcije nabavke, uvodi pristup razgraničavanja dužnosti zaposlenih sa ovlašćenima raspolaganja resursima i posebno jasnog definisanja odgovornosti u procesu finansijskog izveštavanja. Značaj sistema interne kontrole je u tome što se one odvija istovremeno sa operativnim aktivnostima firme. Sistem internih kontrola je u suštini sastavni deo procesa poslovanja, uz mogućnost organizovanja ove poslovne funkcije kao posebne organizacione celine, sastavnog dela drugih specijalizovanih poslovnih funkcija firme ili da se poveri drugim organizacijama van firme (engl. Outsourcing). U slučaju korišćenja modela ERM kao paradigme kontrole, odbor ili komitet za reviziju firme ima ključnu ulogu u koordinaciji ERM, kontrole, interne i eksterne revizije.
5. MENADŽMENT RIZIKA U FIRMI – NOVA PRAKSA Korporativni mOdel ERM prolazi kroz kontinuirane promene delimično zbog toga što se konstantno razvija u firmama, a u SAD zbog regulatornog pritiska poput organizacija kao što su COSO [3]. Američki Institut koji se bavi menadžmentom rizika i kao i američki Institut internih revizora se takođe intenzivno bave istraživanjima u ovoj oblasti, uz sve veći obim naučnih istraživanja i
bave menadžment konsaltingom, savetodavne institucije i revizorske kuće. To opet posledično unapređuje teorijski model i samu praksu ERM o okruženju IT u oblaku. Više se ne postavlja pitanje da će budućnost menadžmenta ići u tom pravcu, hoće, niti kojom brzinom, jer je očigledno da se nalazimo pred ubrzanjem ovih procesa. Novi modeli se implementiraju u praksi, neki potvrđuju i dalje unapređuju, ono što je neefikasno se odbacuje, tako da je bitno kontinuirano informisanje o novim alatima i tehnikama, za šta se upravo i zalaže ovaj rad i konferencija. Na Grafiku 2 se jasno sagledava da nije moguć efikasan menadžment korporativnog rizika u oblaku bez efikasnog sistema internih kontrola i funkcije interne i eksterne revizije.
Grafik 2. Procena menadžmenta rizika [1]
U naučnoj i stručnoj javnosti je prisutan veliki i rastući ali i opravdan optimizam koji se tiče budućnosti razvoja ERM, što posebno važi za monitoring, kontrolu rizika oslonjeno na metodologiju savremene interne i eksterne revizije bazirane na proceni rizika. U suštini upravni i nadzorni odbori najuspešnijih korporacija u svetu se sve više oslanjaju na model ERM kao adekvatan okvir odnosno optičku prizmu kroz koji se simultano prate procesi i utiče na ishode sa osnovnom mišlju da ispune očekivanja i odgovornosti vezane za društvenu odgovornost i ekologiju, kvalitetno korporativno upravljanje, ali i na kraju ali svakako ne poslednjem mestu maksimizacije vrednosti firme na dugi rok što se sagledava kroz maksimizaciju cena redovnih akcija na berzi za firme koje se kotiraju na finansijskim tržištima [4]. i njegovog na riziku zasnovanog pristupu kontroli i reviziju. Interni i eksterni revizori masovno prihvataju pristup zasnovan na riziku. Isto tako i upravni odbori i komiteti za reviziju sve više vide ERM kao okvir kroz koji mogu da se ispune njihove korporativne odgovornosti.
6. ZAKLJUČAK Strateški i tekući menadžmentu na nivou tekućeg vođenja korporativnih operacija ima na nivou Upravnog odbora
od veoma značajnih mehanizama uravnoteženja i zaštite interesa različitih interesnih grupa u firmi i izvan nje. To su pre svega akcionari, poverioci, kreditori, zaposleni i sindikati, regulatorna tela i javnost. Stoga pristup menadžmentu rizika – ERM firme u Srbiji koja posluje u oblaku postoje ključni element tog mehanizma. Transformacija i evolucija IT od hardverski centriranog na fizičkoj lokaciji koje sve više migrira i utapa se u oblak podrazumeva postojanje kvalitetnog korporativnog upravljanja i ERM. Između dileme upravljati ili ne rizikom, samo je značajnija dilema da li firma uopšte želi da opstane, jer izbor ne zavisi od firme, to je takva strateška igra u kojoj su putevi već predodređeni. Firme u Srbiji svakako treba da prihvate model i strategiju menadžmentu rizika, da identifikuju rizike, klasifikuju ih i procenjuju. Naredni korak jeste harmonična i promišljena eksploatacija svih resursa kojim firma raspolaže sa osnovnim ciljem da se prati i minimizira upotreba resursa (ERP) jer se jedino na taj način može kontrolisati verovatnoća i minimizirali eventualni ishodi negativnih poslovnih događaja. Samim tim i proces menadžmentu rizika definišemo kao merenje, procenu i razvoj adekvatnih strategija za upravljanjem rizika IT u oblaku [4]. Shvatanje i prihvatanje činjenice da oblaci dolaze, označava da je potrebna svest proaktivnog menadžerskog reagovanja na neizvesnost i rizike, što nam nude kao odgovore uspešna iskustva vodećih firmi u svetu u ovoj oblasti. Pristup svakako treba biti sistematsko i sveobuhvatno upravljanje rizicima u oblaku uz adekvatne IT alate i tehnike kao i ništa manje značajan arsenal menadžmenta. Principi menadžmentu rizika i internih kontrola u oblaku su u biti nezavisna i potrebno ih je koristiti u svetu potreba unapređenja po slovne otpornosti firme u odnosu na rizik i pouzdanije predvidljivosti ishoda budućih događaja. Prethodni zaključak je posebno značajan zbog brzih i velikih promena u poslovnom okruženju. I svakako na kraju ali ne na poslednjem mestu upravljanje korporativnim rizikom u oblaku podrazumeva zdrav razum i svest vodećih menadžera da je to strateški cilj, kao i da je potrebno imati takav nivo i kvalitet menadžmentu operacija oslonjen na vrhunske komunikacije i reagovanje u realnom vremenu. LITERATURA
[1] Collier, M. P. Fundamentals of Risk Management for Accountants and Managers, Tools and Techniques – First Edition, Elsevier ltd, Burlington, 2009 [2] Ljutić, B. Ž., Bankarsko i berzansko poslovanje: Investicije, institucije, regulativa: Magistar biznis administracije – MBA Press Inc. ISBN: 86-9038710-2, Beograd, 2004 [3] L jutić, B. Ž., Revizija: Logika, principi i praksa: Magistar biznis administracije – MBA Press Inc. ISBN: 86-903871-2-9, Beograd, 2005 [4] Ljutić, B. Ž., Polić, Revizija informacione tehnologije, Narodna banka Jugoslavije: Zavod Za obračun i plaćanje. COBISS.SR -ID 86853644,
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
SKYSHIELD REŠENJE ZA BEZBEDNI OBLAK SKYSHIELD SECURE CLOUD SOLUTION IVAN SMILJKOVIĆ NetSeT, Beograd,
[email protected]
VESNA MILOŠEVIĆ NetSeT, Beograd,
[email protected]
MATIJA SAVIĆ NetSeT, Beograd,
[email protected]
ĐORĐE PEROVIĆ NetSeT, Beograd,
[email protected]
Rezime: SkyShield predstavlja set softversko/hardverskih rešenja koji omogućavaju upotrebu standardnih “cloud“ sistema (primenjen na Google Drive) i servisa za kriptografsku zaštitu podataka koji se na njima nalaze i deljenje pristupa uz očuvanje bezbednosti korisnika. SkyShield rešenje je razvijeno za desk-top i mobilne platforme. Ključne reči: Google Drive, oblak, bezbednost, softver, smart kartica
Abstract: SkyShield represents a set of software solutions that enable standard exploitation of public cloud storage and file sharing services while protecting user’s data at the same time. SkyShield solution has been developed for desk-top and mobile platforms. Keywords: Google Drive, cloud, security, software, smart card
1. UVOD porasla je neverovatnom brzinom. Gotovo da ne postoji osoba koja bar jednom u toku dana ne pristupa nekom
računara, tako i sa mobilnog telefona dok smo u pokretu. Dakle, većina in formacija nam je dostupna sa više strana. Međutim, problem nastaje kada želimo da pristupimo sa
računaru ili mobilnom telefonu.
više strana nekom podatku koji je skladišten negde u
Upotreba računara i mobilnih uređaja poslednjih godina
Od posebnog značaja su razni portabilni uređaji (laptop računari, tableti, pametni telefoni), koji su doživeli izuzetnu ekspanziju i bez kojih je svakodnevnica postala
praktično nezamisliva. Kako u poslovnom, tako i u privatnom svetu, korišćenje ovih uređaja u mnogome je olakšalo komunikaciju i razmenu različitih vr sta informacija. Ogroman broj poruka, dokumenata, email-
ova prenosi se svakog sata sa jednog uređaja na drugi bilo direktno bilo putem internet mreže.
Pojava takozvanih “pametnih” telefona i tablet računara, omogućila je svako od nas praktično “u džepu” ima visoko funkcionalan računar pomoću kojeg može da manipuliše sve većim brojem razlićitih podataka. Jednostavan pristup internet mreži, čuvanje i razmena fajlova, slika i drugih vidova informacija samo su neke od osnovnih prednosti koje je sa sobom donela ova grupa
portabilnih uređaja. Sve to je dovelo do činjenice da količina informacija koja se skladišti u elektronskom obliku raste neverovatnom
brzinom. Broj načina kojima je moguće pristupiti tim informacijama takođe raste, tako da danas već ina nas svoj
memoriji uređaja. Dokument u memoriji telefona, dostupan nam je samo uz korišćenje telefo na. Kako bismo mu pristupili sa laptop računara, moramo ga preneti u memoriju računara. Svaka izmena tog dokumenta, zahteva ponovno prenošenje sa jednog uređaja na drugi. Kao odgovor na ovaj problem, savremena informatička industrija ponudila je rešenje u obliku skladištenja podataka u “oblaku” ili engl. Cloud Storage.
2. SIGURNO SMEŠTANJE PODATAKA U OBLAK - CLOUD STORAGE Cloud Storage je tremin koji se odnosi na prostor na internetu koji se može koristiti za skladištenje različ itih
tipova korisničkih podataka. Na taj način korisniku je omogućeno da sa bilo kog uređaja povezanog sa internetom može pristupiti svojim fajlovima na oblaku. Ovakav virtuelni fajl sistem podržava sve osnovne opcije
manipulacijom nad fajlovima i folderima. Moguće je postaviti fajl na oblak, dohvatiti i/ili izmeniti već postavljene fajlove, deliti fajlove sa drugim korisnicima, tako da im i oni mogu pristupiti, organizovati fajlove i foldere u proizvoljnu strukturu itd.
Besplatna rešenja oblaka koja su dostupna na mreži pružaju usluge smeštanja podataka na vise gigabajta
prostora. Takođe, ne nude skoro nikakvu zaštitu sadržaja, ukoliko posedujete korisničko ime i lozinku il i pristup računaru sa kojim je oblak sinhronizovan posedujete i
Data folder sadrži fajlove i foldere koje korisnik kreira i želi da čuva na drajvu. Ovaj folder je jedini vidljiv iz SkyShield aplikacije. Ostale foldere aplikacija koristi za inicijalizaciju, rad sa
pristup sadržaju dokumentata smeštenih na oblak.
kontaktima, razmenu ključeva sa novim kontaktima i sl.
Porast popularnosti oblaka i porast potrebe za oblakom
5. PREDUSLOVI ZA RAD APLIKACIJE
stvara potrebu za rešenjem koje će pružiti mogućnost da se podaci bezbedno, u zašti ćenom obliku, smeštaju na oblak i dele sa ostalim korisnicima.
Da bi aplikacija bila funkcionalna u Windows okruženju potrebni su: Microsoft Windows 7 ili 8 sa instaliranim .NET 4.5 frejmvorkom •
Kreiranjem komercijalnog oblaka sa prostorom na posebnim serverima nije dobro rešenje jer se ne bi nikada
postigle performanse i stabilnost široko prihvaćenih besplatnih rešenja. Zato se pristupilo izradi rešenja koje pruža brzinu, stabilnost i dostupnost besplatnih oblaka sa sigurnim smeštanjem podataka na njima.
3. SKYSHIELD REŠENJE Kreiranjem SkyShield rešenja ideja nam je bila da iskoristimo mogućnosti da se podaci smeste na jedan od poznatih “cloud“ sistema (recimo Google Drive) uz kriptografsku zaštitu i mogućnost pristupa sadržaju samo odabranim korisnicima. Rešenje pokriva mobilnu aplikaciju pisanu za Android operativni sistem kao i desktop aplikaciju koja je pisana za Windows operativni sistem. Bezbednosni aspekt rešenja se zasniva na savremenim kripto-modulima u formi beskontaktnih smart kartica sa jakom PKI asimetričnom kriptografijom i NFC tehnologijom za bežičnu komunikaciju .
4. ORGANIZACIJA FAJLOVA NA OBLAKU SkyShield zavisi od sle deće strukture na oblaku korisnika: MySecure folder – koristi ga SkyShield Svi ostali fajlovi i folderi za normalan rad sa oblakom • •
MySecure folder je folder nad kojim radi SkyShield i ne
očekuje se da se koristi u regularnoj upotrebi.
• • • •
Kompatibilni beskontaktni čitač kartica Smart kartica sa beskontaktnim čipom Instalirana aplikacija Google nalog
Za Android okruženje su potrebni Telefon sa Android ICS operativnim sistemom • • • •
NFC čip u telefonu Instalirana aplikacija Google nalog
6. KORIŠĆENJE SKYSHIELD REŠENJA U ovom poglavlju će biti opisna osnovna funkcionalnost i implementirana ideja zaštite u SkyShield rešenju.
Kontakti Kontakti predstavljaju bidirekcio nu vezu između dva korisnika. Svaki smer u ovoj vezi predstavlja smer deljenja fajlova korisnika. Korisnik može biti u stanju da ne može da deli fajlove, u stanju da je postat zahtev i da može da deli fajlove sa korisnikom. Inicijalno korisnici nemaju dozvolu za deljenjem fajlova ni sa kim. Da bi se ova veza uspostavila, potrebno je poslati zahtev koji treba da bude odobren od strane korisnika kome je poslat. Tek tada se fajlovi mogu podeliti sa korisnikom kome je zahtev poslat, a on se smešta u listu kontakta. Da bi deljenje bilo obostrano potrebno je poslati zahtev i u drugom smeru. Ovakav pristup pruža bolju kontrolu nad pravima pristupa
Prilikom startovanja aplikacija proverava se da li MySecure folder postoji i da li je struktura korektna. Ukoliko folder ne postoji, aplikacija obaveštava korisnika i kreira inicijalnu strukturu.
i pravilnu razmenu sesijskih ključeva.
Lista kontakta Svi kontakti se čuvaju u Private folderu zaštićeni master ključem. Prilikom pokretanja aplikacije oni se dohvataju
Ukoliko je folder kompromitovan, aplikacija obaveštava korisnika i moguće je napraviti novu strukturu ili pokušati ponovo sa pristupom.
sa oblaka i korisnik ima pristup nad njima.
MySecure folder ima sledeću strukturu:
Kada korisnik A želi da podeli fajlove sa korisnikom B, on šalje zahtev za deljenje korisniku B tako što unese njegovu email adresu (email je jedinstveni identifikator u
• • • •
Data folder Private folder Public folder config.xml fajl
Zahtevi za deljenje
Google Drive) u odgovarajuću formu i pošalje zahtev.
Zahtev je u stvari folder sa posebnom strukturom koji je podeljen sa korisnikom B. Zahtev u sebi sadrži javni ključ i informacije o korisniku A. Ovakav zahtev korisnik B može lako da detektuje u listi zahteva i da ga odobri ili odbije. Ako korisnik B prihvati zahtev za deljenje od korisnika A,
karticama i nikada se ne pojavljuju u otvorenom obliku izvan zaštićenog okruženja . Za siguran rad aplikacije se koristi sistem simetričnih ključeva k oji se generišu prilikom inicijalizacije aplikacije i čuvaju se na oblaku zaštićeni asimetričnim RSA algoritmom i privatnim ključem sa kartice. Time je
aplikacija generiše ključ za taj smer deljenja, A ka B. Deljeni ključ će biti smešten u privatnom folderu
obezbeđeno da samo korisnik koji poseduje odgovarajuću
korisnika B i u folderu zahteva tako da korisnik A može da ga preuzme i koristi u daljem radu. Korisnik A tada dodaje korisnika B u svoju listu kontakta.
način i zaštićenom sadržaju fajlova na oblaku.
Kada aplikacija korisnika A detektuje da je korisnik B prihvatio zahtev za deljenjem, ona prihvata deljeni ključ, dekriptuje ga i smešta u svoj privatni folder. Taj privatni
foldera smešteni su simetrični ključevi koji odgovaraju
ključ koristi A za deljenje podataka sa B.
Dozvole za deljenje Dozvole za deljenje predstavljaju Google Drive konstrukciju koja povezuje korisnika i fajl kroz uloge za pristup. Postoje tri uloge za pristup: Owner – sva prava pristupa Writer - može da menja (dohvati i postavi) sadržaj fajla Reader - može samo da vidi (dohvati) sadržaj fajla • •
•
Samo jedan korisnik može biti owner (vlasnik) fajla. Ostale uloge se mogu dodeljivati neograničenom broju korisnika.
sigurnosnu PKI karticu može pristupiti aplikaciji, a na taj
Sadržaj fajlova na oblaku štiti se mehanizmom kompleksne simetrične kriptografije. Unutar Private svakoj uspostavljenoj relaciji sa ostalim korisnicima. Za svaku operaciju kriptovanja i dekriptovanja upotrebljava se ključ koji odgovara određenom korisniku i dolaznoj, odnosno odlaznoj relaciji.
Za čuvanje ključeva u Private folderu koristi se standardni komercijalni algoritam AES256 mada je rešenje potpuno otvoreno za implementaciju široke klase posebno dizajniranih kriptografskih algoritama.
Korisnički interfejs SkyShield rešenja Prilikom kreiranja ovog rešenja ideja tima je bila da se napravi što jednostavnije, a ujedno i veoma funkcionalno rešenje. U nastavku je prikazan izgled osnovnih funkcionalnosti aplikacije u Windows i Android okruženju, respektivno.
Windows aplikacija
Dodavanje dozvole za deljenje nekom folderu automatski dodaje istu dozvolu i svim fajlovima i folderima unutar tog foldera. Uklanjanje dozvole onemogućava pristup svim fajlovima i podfolderima unutar tog foldera, osim ako nisu eksplicitno podeljeni i dodeljen a im specifič na dozvola.
Operacije nad fajlovima SkyShield aplikacija dozvoljava sve oblike manipulacije sa fajlovima smeštenim na oblaku u MySecure folderu. Korisnik kroz aplikaciju vidi fajlove i foldere koje je sam kreirao i foldere i fajlove koji su podeljeni sa njim.
Moguće je: Promeniti ime zaštićenom fajlu i folderu Obrisati zaštićeni fajl Preuzeti na računar sadržaj fajla Dodati novi sadržaj u već postojeći fajl • • • • •
Dodati novi fajl ili folder
Zaštita fajlova u SkyShield rešenju SkyShield je koncipiran tako da koristi oprobana i sigurna PKI rešenja. T ajni ključevi su smešteni na S mart
Slika 1: Izgled osnovnog prozora aplikacije
Android aplikacija
Slika 2: Kontakti i dozvoljeni pravci deljenja Slika 5: Odabir Google naloga za logovanje
Slika 3: Lista pristiglih zahteva za deljenje
Slika 6: Pregled fajlova i foldera
Slika 4: Rad u aplikaciji
7. ZAKLJUČAK SkyShield rešenje se nameće kao logična nadgradnja sistema koji se zasnivaju na tehnologiji oblaka. Ono što je potrebno da bi se ova tehnologija šire koristila u aplikacijama koje operišu sa podacima visokog značaja , je kvalitetan sistem zaštite informacija. SkyShield je upravo jedno takvo rešenje koje omogućava fleksibilnos t deljenja informacija različitim grupama korisnika, a u isto vreme izuzetno visok nivo zaštite koji se zasniva na kompleksnoj
kombinaciji
simetrične
i
asimetrične
kriptografije
realizovanoj na kriptografskim modulima u vidu PKI NFC Smart Kartica. Ovakva rešenja su relativno nova na
tržištu i NetSeT je, zahvaljujući primenjenoj tehnologiji, uspeo da se uključi u ovaj novi trend i plasira svoje SkyShield rešenje klijentu iz EU.
LITERATURA [1] https://developers.google.com/drive/
Slika 7: Kontakti i dozvoljeni pravci deljenja
[2] http://developer.android.com [3] Bruce Schneier, Applied Cryptography: Protocols, Algorithms, and Source Code in C [2nd eddition], United Kingdom, by John Wiley & Sons, 1996 [4] Jonathan Knudsen, Java Cryptography, States, by O’Reilly & Associates, Inc., 1998
Slika 9: Pregled jednog fajla
United
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
VOJSKA U SAJBER PROSTORU – BEZBEDNOSNI IZAZOVI ARMY IN CYBER SPACE – SECURITY CHALLENGES DEJAN VULETIĆ Institut za strategijska istraživanja, Beograd,
[email protected]
Rezime: U radu je dat kratak opis bezbednosnih izazova u sajber sajber prostoru. Razmatrano je prisustvo savremenih armija armija u sajber prostoru, preduzimanje različitih mera i procen a sposobnosti za sajber ratovanje na globalnom planu. U završnom delu rada dat je predlog predlog mera za ublažavanje rizika u sajber prostoru. Ključne reči: Sajber reči: Sajber prostor, bezbednosni rizici, sajber ratovanje.
Abstract: The paper gives a brief description of the security challenges in cyber space. Presence of modern armies in cyber space is considered, taking various measures and assessment capabilities for cyber warfare on a global scale. The final part contains a series of measures to mitigate the risks in cyber space. Keywords: Cyber space, security risks, cyber warfare.
1. UVOD
Živimo u vremenu masovne primene informacionokomunikacione tehnologije (IKT) što, pored nesumnjivih prednosti, ima i određene nedostatke (zavisnost od te tehnologije, ranjivost …). Sveprisutna povezanost ( LAN, WAN, Wireless…) dovodi do širokoraširene ranjivosti. Nekada su računarske mreže i sistemi projektovani za drugačije okruženje – okruženje poverenja. Danas, pojedinci, organizacije i vlade sa lošim namerama su naoružani znanjem i alatima te mogu relativno lako kompromitovati računarske mreže i sisteme. sisteme . Kao posledica, bezbednost tih mreža i sistema postalo je pitanje od prioritetnog značaja za vojsku. vojsku. U Estoniji DDOS, 2007. godine, bio je najveći napad ikada viđen. Više različitih botnetova, svaki sa desetinama hiljada zaraženih računara [1]. računara [1]. Neki nazivaju slučaj Estonije ''prvim ratom na n a mreži ( Web War One – ). Ene Ergma, portparol Estonskog Parlamenta, koja WWI ). ima doktorat iz oblasti nuklearne fizike, izjavila je: ''Kada posmatram nuklearnu eksploziju i eksploziju koja se dogodila u Estoniji maja 2007. godine, vidim iste stvari'' [2]. Države koje više koriste IKT, na kojoj u velikoj meri baziraju svoje ekonomije, su ranjivije r anjivije od onih koje manje koriste. Iako manjak IKT smanjuje trenutno ranjivost, na ekonomskom planu dugoročno gledano donosi štetu. Došlo je i do promene prirode napada – napadi sve maliciozniji, bolje koordinirani, sofisticiraniji. Sve veća raspoloživost i pristupačnost alata za napad kao i relativno niska cena omogućava ju omogućava ju skoro svakom da izvrši napad. S druge strane cena detektovanja, oporavka i odgovora je znatno već veća.
Negativan aspekt za stanovišta sistema odbrane leži u činjenici da privatni privatni sektor poseduje oko 85% globalnih računarskih mreža i mreža i da u praksi dolazi do nerazumevanja između državnog i privatnog privatno g sektora. Privatni sektor pre svega želi da spreči i izbegne izbe gne napad a državni da otkrije, goni i procesuira. počinioce. Privatni sektor može doprineti u smislu prijavljivanja sumnjivog ponašanja i incidenata vezanih za sajber prostor odnosno da aktivno sarađuju prilikom procesuiranja počinilaca. Privatni sektor može može pomoći pomoći vojnom sektoru dostavljajući dostavljajući im podatke slabostima i propustima njihovih proizvoda i usluga (u praksi je otežano pošto pojedinci tvrde da se time narušavaju njihove poslovne tajne). Teško je definisati pretnje u sajber prostoru kao što je i teško teško identifikovati izvor i motiv napadača. 2. VOJNO PRISUSTVO U SAJBER PROSTORU
Vojno prisustvo u sajber prostoru je nesumnjivo. Mnogi eksperti smatraju da sajber napad može imati veliki uticaj na borbenu sposobnost naročito u toku konflikta. Napadi na informacione infrastrukture kao što je sistem telekomunikacija ili napajanja električnom energijom može imati veliki uticaj na borbenu sposobnost. Pojedini eksperti smatraju da je sukob na našem prostoru, 1999. Godine, prvi veći konflikt koji je praćen sa jber ratovanjem [3]. Savremene vojske preduzimaju brojne korake u suprostavljanju pretnji od sajber ratovanja. To
promene svih vidova, kao i zajedničkih komandi. To je uslovilo i obuku nove kategorije oficira i specijalista za različite oblasti sajber ratovanja. Potpuno precizna procena štete i uspešnosti napada se s pravom ne objavljuje da napadač ne bi imao informacije o stepenu uspešnosti i eventualnim slabostima. Prema izjavama Džejmi Šе Š еa ( Jamie Jamie Shea), koji je odgovoran za savetovanje i pomoć generalnom sekretaru NATO-a, oko 120 zemalja trenutno ima ili razvija ofanzivne sposobnosti za sajber napad. NATO je naučio da su sajber napadi veoma efikasni u prvih 36 sati dok im je nakon tog perioda efekat značajno smanjen zbog preduzetih mera. NATO pretrpi oko 100 napada dnevno što što ima i svojih dobrih strana s obzirom da je NATO pod stalnim izazovima i uči kako da se odgovori na pretnju [4]. Procenjuje se da Severna Koreja ima između 600 i 1.000 lica za cyber ratovanje koji deluju u ‘’ćelijama ‘’ćelijama’’, ’’, pod zajedničkom komandom. Severna Koreja selektuje elitne studente u osnovnoj školi za buduće sajber ratnike. Takvi studenti prolaze kroz srednje i visoko obrazovanje, posle čega automatski upisuju Command Automation University u Pjongjangu (Pyongyang), gde je fokus u obrazovanju stavljen na to kako da hakuju računarske sisteme protivnika. Oni realizuju redovne vežbe cyber ratovanja, jedni protiv drugih, ali i nastoje da se i infiltriraju u Japan da nauče najaktuelnije računarske veštine [1]. veštine [1].
NATO, Tajvan, Iran, Australija, Južna Koreja, Indija, Pakistan…). SAD su trenutno daleko ranjivije na sajber napade od Kine i Rusije. Pretnju mogu predstavljati zemlje i koje nemaju razvijene sposobnosti ali koje mogu unajmiti tim sposobnih hakera. Eventualni sajber rat u ovom trenutku predstavlja nedostatak za SAD, smatraju stručnjaci za sajber bezbednost [1]. bezbednost [1]. Mera sposobnosti za sajber ratovanje, pored ofanzivnog aspekta podrazumeva i
Meru sposobnosti za sajber ratovanje Clarke i Knake su dali na bazi procene ofanzivne moći, odbrambenih sposobnosti i zavisnosti od računarskih sistema. Zavisnost se odnosi na kritične informacione sisteme koji nemaju pravu zamenu a koji su zavisni od sajber prostora. Manje zavisna nacija dobija veći rezultat prilikom rangiranja. r angiranja.
Poslednjih godina pojavilo se više incidenata vezanih za proizvodnju i distribuciju malicioznih programa (Gauss, Shamoon, Stuxnet, Duqu, Flame, Mahdi, Wiper …), kao što se vidi na slici 1, za koje se smatra da u službi određenih određenih država.
Slika 1. Države napadnute zlonamernim programima u
poslednjih nekoliko godina [5] 3. MERENJE RATOVANJE
SPOSOBNOSTI
ZA
SAJBER
Pored SAD, Rusije, Kine Izraela i Francuske, prema procenama stručnjaka sa sajber bezbednost, postoji između 20 i 30 država koje imaju respektabilne
Odbranu – mera nacionalne sposobnosti da preduzme akcije ako je napadnuta, akcije koje će blokirati ili ublažiti napad; Zavisnost – oslanjanje na računarske mreže i sisteme koji mogu biti ranjivi na sajber napade.
SAD – sajber napad = 8, sajber zavisnost = 2, sajber odbrana = 1; ukupno: 11 Rusija – sajber napad = 7, sajber zavisnost = 5, sajber odbrana = 4; ukupno: 16 Kina – sajber napad = 5, sajber zavisnost = 4, sajber odbrana = 6; ukupno: 15 Iran – sajber napad = 4, sajber zavisnost = 5, sajber odbrana = 3; ukupno: 12 S.Koreja – sajber napad = 2, sajber zavisnost = 9, sajber odbrana = 7; ukupno: 18
Kina ima visok rezultat za odbranu zato što ima plan i sposobnosti da diskonektuje nacionalne mreže od ostatka sajber prostora. Sjedinjene Američke Države, prema mišljenju autora, nemaju tu mogućnost. Severna Koreja ima samo nekoliko sistema koji zavise od sajber prostora tako da joj sajber napad ne bi naneo ozbiljnije posledice. Prema mišljenju autora od analiziranih država, najveće sposobnosti za sajber ratovanje ima Severna Koreja, koja ima ukupno 18 bodova. Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Rusije,Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Estoni je, Estoni je, Belorusije, Brazila, Indije, Izraela, Italije, Katara, Južne Koreje i Južnoafričke Republike su se saglasili da smanje pretnje od sajber napada. Sporazum je potpisan u sedištu Ujedinjenih nacija u Vašingtonu. Grupa je preporučila da UN napravi norme prihvatljivog ponašanja u sajber prostoru. Pored toga preporučena je razmena informacija i nformacija o nacionalnim regulativama i strategijama za obezbeđenje sajber prostora kao i povećanje kapaciteta slabije razvijenih zemalja u zaštiti njihovih računarskih sistema. Danas su cyber napadi jeftin i lak način da jedna država napadne drugu. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN), Ban Ki-Moon, izjavio je 2010. godine da cyber oružje treba da bude dodato na listu naoružanja koje
da prekidanje kritičnih sistema predstavlja pretnju po međunarodnu bezbednost, otkad javni i privatni sektor kritično zavise od digitalnih informacija [6]. informacija [6]. U slučaju da je neprijateljski ak t izvršen kroz sajber prostor možemo uzvratiti odgovorajućom akcijom – diplomatskom, informacionom, vojnom, vojnom, ekonomskom ili nekom drugom, navodi se u američkoj strategiji za obezbeđenje sajber prostora [7]. U istom dokumentu se navodi da će američka doktr ina ina sajber ratovanja biti usaglašena sa savezničkom, što je j e već donekle institucionalizovano u NATO-u kada je odlučeno da će sajber napad na jednu članicu automatski pokrenuti proceduru ''zajedničkih konsultacija''. Takve situacije do sada nije bilo. Bitno Bitn o je reći da će SAD pre uzvraćanja udarca morati da pokaže da je sajber oružje proizvelo dejstvo isto kao ono što bi izazvao konvencionalni napad [7]. U Strategiji nacionalne bezbednosti Ruske Federacije do 2020. godine, navodi se da na zaštitu nacionalnih interesa Ruske Federacije moguć negativan uticaj mogu imati, pored ostalih, i različite nezakonite aktivnosti a ktivnosti iz domena kibernetike, odnosno visokih tehnologija [8]. Bezbednost sajber prostora je pored terorizma i pandemije gripa, jedna od glavnih opasnosti navodi se u Nacionalnoj strategiji bezbednosti Velike Britanije ( National Security Strategy of the United Kingdom) [9]. 4. ZAKLJUČAK
Pored zajedničkog delovanja na globalnom planu, neophodan je visok stepen saradnje i deljenja resursa u suprotstavljanju pretnjama u sajber prostoru. Primetno je pojačano pojačano interesovanje za saradnjom saradnjom po pitanju sajber bezbednosti, bezbednosti, kako od strane međunarodnih organizacija tako i pojedinačnih zemalja, nakon pomenutog nakon pomenutog događaja u Estoniji. Strategije za obezbeđenje sajber pr ostora ostora daju okvir u organizovanju i određivanju prioriteta, smanjivanju nacionalne ranjivosti napada na kritične informacione infrastrukture i implementacijom, značajno doprinose povećanju bezbednosti u sajber sajber prostoru. Nudi smernice ministarstvima i agencijama koje imaju svoju ulogu u obezbeđenju sajber prostora. prostora. Takođe ukazuje na korake koje lokalne vlasti, privatne kompanije i organizacije, građani građani mogu da slede da bi poboljšali bezbednost u sajber prostoru. Nacionalni tim za odgovor na incident u računarskim rač unarskim sistemima (Computer Emergency Response Team – CERT ) predstavlja entitet koji bi koordinirao odgovorom na nacionalnom nivou. Timovi za odgovor na incident obezbeđuju smernice, preporuke i pomoć u primeni preventivnih mera zaštite, nacionalnih, javnih informacionih sistema kao i odgovor na incident u slučaju da se isti dogodi.
Procena spremnosti je veoma važna (procena resursa na nacionalnom nivou, saveznika, potencijalnih neprijatelja). Privatni sektor mogu doprineti u smislu prijavljivanja sumnjivog ponašanja i incidenata vezanih za sajber prostor odnosno da aktivno sarađuju prilikom procesuiranja počinilaca. Sledeće, obavezni su da vojnom sektoru dostavljaju podatke slabostima i propustima njihovih proizvoda i usluga (to je malo teško pošto pojedinci tvrde da se time narušavaju njihove poslovne tajne). U savremenom društvu se nameće neophodnost praćenja trendova iz domena IKT ali i razvoja sopstvenih alata i proizvoda. Nužno je realizovati zajedničk e istraživačk e projekte, usvojiti jedinstven rečnik termina iz oblasti sajber bezbednosti, usvojiti pravila ponašanja za upotrebu IKT u oružanim konfliktima.. Priprema za sajber ratovanje je dugotrajan proces i zahteva znatne finansijske i ljudske resurse. Informaciono-komunikaciona tehnologija zahteva konstantnu obuku ljudstva a vojna taktika i strategija neprestano ponovno razmatranje. LITERATURA
[1] Clarke R., Knake R., Cyber War – The next treat to National Security and What to do about it , HarperCollins e-books, 2010. [2] Shackelford S., Estonia three years later: A progress report on combating cyber attacks, Journal of Internet Law, February 2010 [3] Atina Karacojani Athina Karatzogianni, The Politics of Cyberconflict, Routledge, London, 2006; Centre of Excellence Defence Against Terrorism, Responses to Cyber Terrorism, IOS Press, Ankara (Turkey), 2007 [4] Hale J., Cyber Attack System Proliferation , http://www.defensenews.com/story.php?!=4550692 [5] Zlonajmerni program u službi država, NCERTPUBDOC-2012-10-338 [6] Marks P., Fighting wars in cyber space , New Scientist, 14.03.2009, Vol. 201, Issue 2699; Database: Computers & Applied Sciences Complete [7] International Strategy for Cyberspace Cyberspace, May 2011 [8] Стратегия национальной безопасности Российской Федерации до 2020 года, http://www.scrf.gov.ru/documents/99.html National Security Strategy of the United Kingdom, https://www.gov.uk/government/uploads/system/uplo ads/attachment_data/file/61936/national-securitystrategy.pdf
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
ДИГИТАЛНО-ФОРЕНЗИЧКИ АСПЕКТИ УВОЂЕЊА SSD ДИСКОВА DIGITAL FORENSICS ASPECTS OF USING SSD STORAGE RADULE ŠOŠKIĆ, CISSP, GPEN, GSNA, „Телеком Србија” а.д,
[email protected] Резиме: Овај текст разматра практичне последице које преласком са HDD на SSD дискове настају у области практичне дигиталне форензике и опоравка података. података. Аутор износи резултате резултате истраживања јавно доступних информација информација на ову тему, тему, са циљем да пружи кратак али што свеобухватнији свеобухватнији преглед и одговарајућа објашњења, пре свега чит аоцима који су заинтересовани за практичне аспекте ди гиталне форензике и опоравка података. Кључне речи: дигитална форензика, опоравак података, флеш меморија, ССД диск .
Abstract: This paper deals with the increasing and ever faster transition from HDD to SSD in modern computing, and the impacts that this shift has on practical digital forensics forensics and data recovery. recovery. This is a result of author's extensive OSINT research research on the subject in an attempt to give a brief yet comprehensive overview and relating explanations to readers interested interested in practical side of digital d igital forensics and data recovery. recovery. Keywords: Digital Forensics, Forensics, Data Recovery, Recovery, Flash Memory, Solid-State Disk, SSD.
1. УВОД
SSD дискови (Solid State Disks) се све чешће појављују као замена за хард дискове у свим врстама њихових примена. Са тачке гледишта корисника, SSD дискови поседују низ убедљивих предности у односу на чврсте дискове са магнетним записом. Они су много бржи (имају знатно краће време одзива), лакши су, су, имају мању потрошњу електричне енергије, немају покретне делове тако да не производе никакве вибрације (чујне или нечујне), отпорнији су на влагу, механичке и топлотне утицаје. Притом, показују сасвим прихватљив ниво поузданости у раду и цена им је све нижа, што их, заједно са претходно набројаним својствима, чини све конкурентнијом алтернативом за HDD у широкој области примене. Међутим, показало се да неке карактеристике SSD дискова утичу на резултате устаљених и стандардних процедура дигиталне форензике. Многи поступци, као што су дигитално -форензичка аквизиција, откривање и анализа дигиталних доказа или опоравак изгубљених података не могу се у примеру SSD дискова спроводити на исти начин као што се то традиционално радило са хард дисковима. дисковима. Ови утицаји су условљени физичким и логичким својствима флеш меморије која се користи у SSD дисковима као медијум за складиштење података и сложеним механизмима слоја за апстракцију који је имплементиран између флеш меморије и оперативног система на рачунару. У овој области нема много документације, техничке спецификације и стандарди нису стабилни и налазе се у константном развоју, велик део техничких детаља је у приватном
неопходно форензичарима, судским стручњацима за заштиту података и сл.
вештацима,
Већина професионалаца у овим областима бави се практичним радом и нема интересовања или довољне ресурсе за експерименте и истраживања. Овај рад је пре свега намењен тој групи читалаца, са идејом да им се пружи брз и јасан увид у све аспекте који могу утицати на њихов практичан рад, односно да се у сажетој форми дају почетне информације које могу да послуже као основа за будуће истраживање онима који су за то заинтересовани. 2. ОПИС И ГЛАВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ SSD УРЕЂАЈА
Капацитет за складиштење података SSD дискова заснива се на тзв флеш меморији ( Flash Memory). Флеш меморија је једна врста EEPROM меморије, на којој се информације бележе у виду различитих електричних стања FGMOS транзистора ( Floating-gate MOS). Контролна електрода ( floating gate ) ових транзистора потпуно је окружена изолационим материјалом, тако да се наелектрисање на њима одржава непромењено и у одсуству електричног напајања. Време поузданог чувања садржаја флеш меморије креће се између 10 и 100 година. Промена стања физички се постиже тзв Фаулер -Нордхајмовим тунелирањем или сличним механизмима ( hot-carrier injection), што се на логичком нивоу може свести на три операције: читање, брисање и упис. Ћелије са два стања називају се Single Level Cells (SLC). Постоје и сложеније ћелије које могу имати више од два стања
ћелије могу да садрже само један бит информација, док оне са више нивоа могу да садрже више од једног бита. Типична MLC ћелија има 4 различита стања, дакле 2 бита информација док TLC ћелије имају капацитет 3 бита. Иако имају већи капацитет складиштења података, MLC и TLC ћелије имају дужа времена одзива при читању и упису и краћи век трајања [1]. SLC
Постоје две врсте флеш меморије – NOR и NAND. Називи потичу од њихове сличности са истоименим логичким колима. Ћелије у NOR меморији повезане су паралелно тако да се свака ћелија може уписивати и читати одвојено од других; ово је слично RAM меморији, где се сваком бајту приступа истом брзином без обзира на његову адресну локацију. Код NAND меморије ћелије су повезане на ред, тако да се упис и читање морају вршити истовремено на свим међусобно повезаним ћелијама. Код NAND меморије адресирање и пренос података врши се кроз заједничку сабирницу ( bus), док код NOR меморије постоје одвојене сабирнице за адресирање, читање и упис података. NAND меморије имају већу густину – на истом простору може се сместити знатно већа количина информација. Поред тога, NAND има већу брзину брисања – њихово време брисања износи око 3ms, док су код NOR меморија времена брисања знатно већа (око 5 s). Због ових својстава, NOR флеш меморије послужиле су као замена за ROM (EEPROM) меморије, док се за израду SSD дискова практично искључиво користе NAND меморије. Постоји неколико карактеристика флеш меморије које захтевају посебно разматрање. Пре свега, захтев за компатибилношћу SSD уређаја са постојећим оперативним системима условио је увођење сложених решења за „превођење” између шеме за адресирање физичких локација података у флеш меморији и традиционалне LBA шеме на коју су „навикнути” савремени рачунари. Постоје два типа оваквих решења. Први је Flash Translation Layer (FTL) који се у потпуности имплеметира кроз фирмвер на контролеру SSD диска. Друго решење је увођење специјализованих флеш фајл -система, као што су YAFFS или JFFS2. Ови фајл-системи се уграђују у кернел оперативног система, као посебни модули, односно драјвери. Даље, треба размотрити својство да се ћелија флеш меморије мора брисати пре сваког уписа, као и то да је век трајања флеш меморије ограничен, тј да флеш меморија отказује после одређеног броја циклуса брисање-упис. Овим карактеристикам a флеш меморије условљене су и неке врло специфичне конструкционе карактеристике и техничка решења у изградњи SSD дискова. У даљем тексту ћемо укратко изложити најважнија од ових решења, по којима се SSD дискови у највећој мери разликују од традиционалних дискова са магнетним записом.
3. ЛОГИЧКА СТРУКТУРА МЕМОРИЈЕ У SSD ДИСКОВИМА
Меморија у SSD диску подељена је на тзв странице (pages). Страница представља најмању адресабилну јединицу у NAND флеш меморији. Величина меморијске странице је мултипл од 512 бајтова и најчешће износи 512 бајтова, 2 kb или 4kb. Меморијске странице припадају тзв меморијским блоковима. Блок обично садржи 32, 64, 128 или 256 страница. Блок представља најмању јединицу NAND меморије која се може обрисати. Док се читање и упис могу вршити на нивоу индивидуалне странице, брисање мора да буде примењено на читав блок одједном. Ова чињеница је веома значајна за нека даља разматрања у овом тексту. 4. ОПТИМИЗАЦИЈА ХАБАЊА ( WEAR LEVELING)
Век трајања флеш меморије је ограничен максималним бројем брисања односно уписа који се могу извршити пре отказа. Типичан век трајања меморије код савремених SSD дискова је до 1.000.000 циклуса, са тенденцијом даљег раста. Особина флеш меморије да отказује после ограниченог броја уписа назива се „хабање” ( wear). Произвођачи SSD уређаја развили су различите шеме за равномерно распоређивање брисања и уписа по читавом меморијском простору SSD диска, како би спречили да неке ћелије откажу пре других. Ови алгоритми су имплементирани у фирмверу контролера (FTL) или у драјверу специјализованог фајл-система. Суштина овог решења јесте да се узастопни захтеви за упис на исту локацију ( overwrite) реализују тако што ће сваки следећи упис бити извршен на другој физичкој локацији, при чему се претходна локација означава као некоришћена ( invalid ). Мапа узајамног превођења логичких и физичких адреса се сваки пут ажурира тако да се логичке адресе вежу за нове физичке адресе. Ово мапирање може да буде статичко или динамичко. Код динамичког мапирања, релокација страница се врши само приликом захтева за промену садржаја (поновни упис – overwrite). Меморијске локације које никад не мењају садржај не подлежу релокацији код оваквог мапирања и изложене су знатно мањем „хабању” у поређењу са онима које се често бришу и поново уписују. Код статичког мапирања процес тече исто као и код динамичког, с тим што се и оне локације које проведу дуже време без промене садржаја („статичке” меморијске странице) периодично укључују у листу
за трошење тако што их фирмвер самостално релоцира на нове адресе, без захтева од стране оперативног система. Без неког начина за равномерну расподелу брисања и уписа, век трајања диска био би знатно скраћен. Блокови на којима се често врше брисања и уписи почели би да отказују знатно раније од осталих. Ово би имало за последицу најпре деградацију капацитета и перформанси диска а затим и његов потпуни отказ у неприхватљиво кратком времену. 5. ПРЕВЕНТИВНО БРИСАЊЕ (GARBAGE COLLECTION)
Као што је већ речено, код NAND меморија које се налазе у SSD дисковима, пре сваког уписа неопходно је извршити брисање, при чему је најмања меморијска јединица за упис меморијска страница (типично 4 kb) а за брисање читав меморијски блок (типично 256 страница или 1 Mb). Ове операције имају различита времена одзива. Типично трајање операције читања је око 25µ s. Упис је око десет пута спорији (250µ s), док је брисање најспорије (око 3 ms). Ова времена се односе на SLC NAND у 25nm технологији. Апсолутне вредности се разликују зависно од типа меморије, прецизности технологије (мерено у nm) и начина мерења али су релативни односи исти: операција читања је увек око 10 пута бржа од уписа, као и упис од операције брисања. Према томе, брисање је спорије од уписа приближно за један ред величине. Ако бисмо брисање обављали непосредно пре сваког уписа, то би довело до ефективног успорења уписа од око 10 пута, при чему би и до 90% тог времена отпадало на брисање док би се упис дешавао у преосталих 10% времена. Да би се овај проблем решио, уводи се процес превентивног брисања ( Garbage Collector ). То је асинхрони процес који у позадини брише сву меморију која је претходно означена као некоришћена и тако је унапред припрема за упис. Пошто се упис врши по меморијским страницама а брисање по блоковима, најпре се идентификују блокови који садрже странице са некоришћеним подацима које треба избрисати, после чега се све корисне странице које припадају тим блоковима преместе на нове (претходно обрисане) локацију. Након успешне релокације, претходне странице се означе као некоришћене. Коначно, када у целом блоку остану само странице означене као некоришћене, цео блок се брише. Без превентивног брисања перформансе SSD дискова биле би неприхватљиво лоше, тако да се оно примењује увек и без изузетка.
6. УВОЂЕЊЕ TRIM КОМАНДЕ И ЊЕНА УЛОГА
Као што смо видели, процес превентивног брисања непрекидно врши идентификовање страница са некориснм садржајем, чисти блокове којима оне припадају и брише их. Међутим, контролер нема информацију о избрисаним датотекама. Његов фирмвер ( FTL) има као некорисне означене само оне странице чији садржај је претходно релоциран током неке претходне Garbage Collection операције. Као што је форензичарима познато, све што се деси када корисник обрише неку датотеку, заправо је то да оперативни систем на одређено место унесе ознаку да је та датотека обрисана. Ова информација никада не доспева до фирмвера на диску. Читаву операцију брисања диск „види” само као још један нови упис. За корисника, односно системски и апликативни софтвер, некорисно је све оно што је корисник претходно избрисао. То значи да би све локације на диску које припадају претходно избрисаним датотекама требало такође да се укључе у процес превентивног брисања. Због тога је у ATA спецификацију уведена допунска команда ( TRIM команда) којом се обезбеђује да контролер на диску добије информацију о брисању датотетка. Тачније, оперативни систем издавањем ове команде саопштава контролеру диска оне LBA адресе које припадају датотекама које су у фајл -систему означене као обрисане. На основу ове информације FTL може да одлучи које меморијске странице ће бити укључене у процесе расподеле хабања односно превентивног брисања. Ова команда је касније унета и у SATA (Serial ATA) стандард, уз одређена побољшања, док у спецификацији SCSI стандарда постоји команда unlink , која је у потпуности еквивалентна TRIM команди. 7. РЕЗЕРВНИ КАПАЦИТЕТ
Код великог броја SSD дискова примећено је да је њихов физички капацитет и до 25% већи од декларисаног. Ова резерва служи као додатна меморија за релокацију страница, односно за додатно подизање поузданости и животног века дискова. Оперативни систем нема никакву могућност да приступи овом резервном меморијском капацитету. Без обзира на релокациону динамику и тренутно стање физичке заузетости медијума, FTL у сваком тренутку реалног времена оперативном систему „приказује” само декларисани износ меморијског капацитета.
8. ИМПЛИКАЦИЈЕ НА ОПОРАВАК И РЕКОНСТРУКЦИЈУ ПОДАТАКА
Дискови које корисници накнадно прикључе на систем нису подржани.
Могућности за опоравак и реконструкцију података са SSD дискова зависе од свих претходно изложених фактора. Процеси за уједначавање хабања и превентивно брисање не могу се контролисати од стране оперативног система или апликативног софтвера. Специјална команда TRIM даје могућност системском софтверу да додатно убрза и подигне ефикасност процеса превентивног брисања али не и да га на неки други начин контролише. Чак и у случају када се примењују специјализовани SSD фајлсистеми контролер диска задржава велики степен аутономије.
Linux
Да би се ове импликације сагледале у потпуности, потребно је размотрити најважније начине губљења података и то одвојено за случајеве у којима се примењује односно не примењује команда TRIM. Најчешћи узроци губљења података су следећи: „нормално” брисање једне или више датотека (наредба delete и сл.), „безбедно” (антифорензичко) брисање једне или више датотека ( wipe), „брзо” форматирање диска, „потпуно” форматирање диска, „безбедно” (антифорензичко) брисање целог диска ( disk wipe), физичко или логичко оштећење делова диска („корупција” података). •
•
• • •
•
Посебан случај имамо кад је примењена енкрипција података, када може доћи до губитка појединих датотека у контејнеру, губитка целог контејнера или до губитка кључа на неки од претходно набројаних начина.
уводи подршку за TRIM са кернелом 2.6.33, али само на фајл-системима ext4 и btrfs. На новоинсталираним системима команда се не активира аутоматски. Корисник мора да је активира ручно, додавањем параметра discard у команду mount за сваку партицију посебно (у датотеци / etc/fstab). Старије верзије кернела и други фајл -системи немају подршку за ову команду. Најновија верзија (3.9) уводи подршку за конфигурације у којима се SSD диск користи као кеш ( cache) меморија за приступ HDD диску. Сви оперативни системи који подржавају команду TRIM (и на којима је она активирана) извршавају ову команду при свим операцијама брисања датотека (delete и rm) и при свим типовима форматирања дискова на подржаним фајл -системима. На тај начин, у погледу деструкције података, код SSD дискова се губи разлика између „брзог” и „спорог” (потпуног) форматирања диска. Антифорензичка брисања се врше посебним алатима. Примена команде TRIM у овим алатима је зависна од њихове индивидуалне имплементације, што због свог обима захтева посебна разматрања и излази из оквира овог рада. Подршка у SSD дисковима
Старији SSD дискови немају подршку за ову команду. На пример, велики произвођач дискова и контролера Intel увео је ову подршку тек са 34 nm технологијом. Технологије прецизности 50 nm и старије немају ову подршку. Начин прикључења диска
Генерално се може рећи да је у случајевима када је команда TRIM подржана и активирана, опоравак избрисаних података потпуно немогућ [2][3]. Међутим, детаљније разматрање указује да у том погледу постоје одређени изузеци, које ћемо овде изложити.
команда је део ATA/SATA стандарда, што укључује и eSATA и SCSI дискове. Дискови прикључени по другим стандардима немају подршку за TRIM. Ту спадају PCI-Express, екстерни USB дискови, RAID и NAS дискови
Подршкa у оперативним системима
Присуство енкрипције
уводи подршку за TRIM команду тек са верзијом MS Windows 7 и то искључиво на NTFS фајл-систему. Подршка се активира само ако оперативни систем приликом инсталације детектује присуство SSD диска. Накнадно се може укључити ручно, посебном командом ( fsutil behavior set disabledeletenotify 1). Windows Vista и старије верзије немају подршку за TRIM команду.
Датотеке садржане у контејнерима већине познатих система за енкрипцију не подлежу примени TRIM команде. Опоравак датотека из BitLocker, TrueCrypt, PGP и других контејнера након њиховог брисања је могућ, без обзира на претходну активност TRIM команде [2].
Apple уводи подршку за TRIM MacOS X тек у верзији 10.6.8
Пооказаје се да TRIM команда није ефективна на деловима диска који су захваћени неком врстом оштећења. Подаци изгубљени услед оштећења партиционе табеле и фајл -система лакше се
Microsoft
у оперативни систем и то само за дискове који су фабрички уграђени. Иако подршка постоји она је искључена, јер произвођа тврди да фабрички
TRIM
Логичка оштећења
регуларно брисане, па се на њих TRIM команда не примењује. Види се да број изузетака није мали, те да у пракси чести случајеви када TRIM команда није активна и/или не оставља никакве последице. У тим ситуацијама могућности за опоравак и реконструкцију изгубљених података постоје, са изгледима сличним онима на HDD дисковима. 9. ИМПЛИКАЦИЈЕ НА ФОРЕНЗИЧКУ АКВИЗИЦИЈУ
оперативног система или апликативног софтвера доспеју до контролера на диску. У случају SSD диска ово је потпуно ирелевантно, пошто је већ показано да су измене садржаја диска могуће независно од захтева који долазе из софтвера на рачунару. Из истог разлога, израда форензичке слике и израчунавање hash вредности не могу пружити интегритет неопходан за пуну прихватљивос дигиталних доказа, с обзиром на то да је могуће да у току њихове израде дође до промене садржаја диска. 10. ЗАКЉУЧАК
Добро позната и годинама непромењена процедура за форензичку аквизицију података састоји се из следећих неколико корака [4][5]: ако је затечен у угашеном стању, рачунар се не пали; ако је затечен у упаљеном стању, рачунар се гаси „чупањем кабла”, а не прекидачем, из рачунара се одстрањује диск, диск се преко хардверског блокатора уписа (write blocker ) повезује на форензички рачунар, форензички рачунар се укључује, израчунава се hash вредност која одговара комплетном садржају диска посебним софтверским алатом израђује се форензичка копија диска ( bit-to-bit image) израчунава се hash вредност која одговара фореничкој копији диска •
• •
• •
•
•
Ако су hash вредности за диск и његову слику једнаке, то се сматра доказом да је узета слика форензички исправна. Ако се измени било који бит садржаја диска или слике ове вредности ће се разликовати, што се ставља на терет стране која презентира доказ на суду.
Услед видљиво растућег тренда примене SSD дискова, јављају се предвиђања да би у догледној будућности они могли у потпуности да потисну дискове са магнетним записом. Уколико се та предвиђања остваре, то би вероватно представљало крај дигиталне форензике онакве какву је данас познајемо. Међутим, постоје и другачија предвиђања, према којима се може очекивати да ће са порастом густине паковања флеш меморије доћи до пада поузданости и перформанси и то уз раст цена [7]. То би онда могло да заустави даљи раст и да доведе до стабилније равнотеже у заступљености SSD и HDD дискова, али и да доведе до низа других промена од значаја за форензичку праксу. Према томе, још је рано да се донесе коначан закључак о судбини (а поготово о крају) дигиталне форензике. Међутим, већ сада је јасно да се пракса дигиталне форензике увођењем SSD технологије у великој мери и трајно мења и да ће се и даље мењати у будућности. Неке процедуре се морају адаптирати, неке технике и алати ће изгубити своју применљивост, али ће се у будућности вероватно појавити неки нови поступци, технике и алати, примеренији за овакве примене.
Ова процедура настала је у време када су се искључиво користили HDD дискови. Њихови ЛИТЕРАТУРА контролери нису имали велику аутономију. Задатак ових контролера био је релативно једноставан – оптимизација брзине приступа, кеширање података [1] James E. Regan, The Forensic Potential of Flash Postgraduate School Monterey Memory,Naval ради боље ефикасности и компензационе контроле за California грешке и евентуална оштећења. Мапирање логичког [2] Yuri Gubanov, Oleg Afonin, Why SSD Drives Destroy на физички формат диска било је статичко и Court Evidence, and What Can Be Done About It , непроменљиво – ако би софтвер захтевао приступ Belkasoft Inc. одређеној логичкој адреси она би увек одговарала [3] Graeme B. Bell, Richard Boddington, Solid State Drives: једној истој физичкој адреси. Контролери на SSD дисковима потпуно аутономно, без контроле оперативног система, обављају оптимизацију хабања и превентивно брисање. Ако [4] размотримо процедуру за аквизицију у светлу ових чињеница, применљивост ове процедуре на SSD [5] дискове може се довести у питање у најмање два њена корака, а то су примена блокатора уписа и израда [6] форензичке слике. Поред тога, спорно је и израчунавање hash вредности диска. Хардверски блокатор уписа физички спречава да [7]
The Beginning of the End for Current Practice in Digital Forensic Recovery?, School of IT, Murdoch University, Perth, Yuri Gubanov, Retrieving Digital Evidence: Methods, Techniques and Issues, Belkasoft Inc. Chris Prosise, Kevin Mandia, Incident response and computer forensics, McGraw-Hill Professional Michael Wei, Laura M. Grupp, Frederick E. Spada, Steven Swanson, Reliably Erasing Data From Flash Based Solid State Drives, University of California, San Diego Laura M. Grupp, John D. Davis, Steven Swanson, The
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
ИСКОРИШЋАВАЊЕ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА СА АСПЕКТА ПОЈЕДИНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА У СРПСКОМ ЗАКОНОДАВСТВУ EXPLOITING NEW TECHNOLOGIES FROM ASPECT OF CERTAIN CRIMINAL ACTS IN SERBIAN CRIMINAL LAW ЗВОНИМИР ИВАНОВИЋ Криминалистичко полицијска академија, Beograd,
[email protected] ___________________________________________________________________________________________ Резиме: Аутор у раду експлоатише стање законодавства у Србији у погледу инкриминација и прописивања кажњивих аката у вези злоупотреба нових средстава и медија од стране деце и сексуалних предатора чије жртве јесу деца. Веома касно се у нашем друштву схватила потреба за инкриминисањем и законским кажњавањем друштвено штетних активности везаних за педофилију и искоришћавање деце путем злоупотребе информационо комуникационих технологија. У том смислу аутор поставља питање да ли се морало чекати до имплементације одредаба Конвенција Савета Европе да би овакви акти били унети у наше законодавство као противправни. Анализом стања законодавства у Србији oд прве инкриминације и пратећих подзаконских аката указује се на могућности и грешке у развоју правног система у овој области. Поред описаног аутор се труди да прикаже и могући развој ове области кроз указивање на облике радњи који би се могле инкриминисати и на други начин учинити незаконитим и противправним. Област која је у питању од посебног је значаја за развој друштва у целини, јер деца чине основ и стуб развоја друштва, а уколико се она овим актима повређују, ометају у развоју, подстичу на негативно понашање тиме се утиче и на развој целокупног друштва. Кључне речи : вршњачко насиље кроз злоупотребе ИКТ, искоришћавање деце у порнографске сврхе злоупотребом ИКТ, кривична дела, полиција, криминалистичко поступање
Abstract: The author exploits the legislative situation in Serbia in terms of criminality and the proscribing of criminal acts related to misuse of new technologies and new media by children and sexual predators whose victims are children. In our society very late was the understanding of need for incrimination and legal punishment of socially harmful activities related to pedophilia and exploitation of children through the misuse of information and communication technologies. In this sense, the question is whether they had to wait until the implementation of the provisions of the Convention of the Council of Europe nr. 201. under which obligation was Serbia forced to incorporate such acts into our legislation as unlawful. Analysis of state legislation in Serbia from the first incrimination and the accompanying bylaws points to the possibility of errors and the development of the legal system in this area. In addition to mentioned the author tries to picture possible development of this field by highlighting the forms of action that might be incriminated or otherwise made illegal and unlawful. The area in question is of particular importance for the development of society as a whole, because children are the basis and pillar of society, and if it violates these laws, hinder the development, encourage the negative behavior by influencing the development of the whole society.
Key words: cyber bullying through exploiting IT, the use of children in pornography through exploiting IT, crime, police, criminal conduct
1.
УВОД
Србији се веома рано кренуло са имплементацијом значајних обавеза из међународних аката чији смо потписници, па је тако, већ 2006. год. у нашем Кривичном Законику (КЗ "Сл. гласник РС", бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009 и 121/2012) инкриминисано кривично дело „дечије порнографије“ како се оно одређује у америчкој литератури, а код нас је било инкриминисано под називом Приказивање порнографског материјала и искоришћавање деце за порнографију. За ово дело се, веома брзо, показало да није адекватно У
наводило децу која, по нашим нормама, не обухватају категорије старије од 14 година, а што је ипак представљало пропуст. Изменама КЗ из 2009 (од 31.08.2009. године „Службени гласник РС бр. 72/09, увођењем чл.185. Приказивање, прибављање и поседовње порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, чл.185а. Навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама и чл.185б Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу.), ово је решено тако што је проширен
18год. узраста. Оно што је значајно у погледу нашег законодавства у овој области јесте да се у погледу инкриминисања тежих дела ишло даље за разлику од оних блажих радњи или аката који би обухватили друге облике недозвољеног понашања, конкретно у вези са вршњачким насиљем. Вршњачко насиље у смислу инкриминација које постоје у свету нпр. у САД.[1] У том правцу у нашем законодавству инкриминисани су следећи акти који обухватају дете или малолетника као пасивног субјекта: Тешко убиство Члан 114 КЗ у тач. 9) ко лиши живота дете или бремениту жену; 10) ко лиши живота члана своје породице којег је претходно злостављао; Такође и Злостављање и мучење Члан 137 које инкриминише злостављање другог или поступање на начин којим се вређа људско достојанство, или применом силе, претње, или на други недозвољени начин наношења другоме великог боа или тешке патње с циљем да од њега или од трећег лица добије признање, исказ или друго обавештење или да се он или неко треће лице застраши или незаконито казни, или то учини из друге побуде засноване на било каквом облику дискриминације. У овој области од значаја је и дело Насиље у породици Члан 194 којим се инкриминише угрожавање спокојства, телесног интегритета или душевног стања члана своје породице применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем уз инкриминације и тежих облика обзиром на средство које је приликом извршења дела коришћено или обзиром на наступелу последицу. Инкриминације се такође употпуњују и делом Ванбрачна заједница са малолетником Члан 190 (1) којим се инкриминише ситуација у којој пунолетно лице живи у ванбрачној заједници са малолетником, али и ситуација у којој родитељ, усвојилац или старалац који малолетнику омогући да живи у ванбрачној заједници са пунолетним лицем или га на то наведе. Уз посебно инкриминисање користољубља у оваквим случајевима. У ставу 4. Наводи се да: Ако се брак закључи, гоњење се неће предузети, а ако је предузето, обуставиће се. У овом правцу иде и кривично дело Одузимање малолетног лица Члан 191 који инкримише одузимање или противправно задржавање малолетног лица од родитеља, усвојиоца, стараоца или другог лица, односно установе, којима је оно поверено или онемогућавање извршења одлуке којом је малолетно лице поверено одређеном лицу, као и случај онемогућавања извршења одлуке надлежног органа којом је одређен начин одржавања личних односа малолетног лица са родитељем или другим сродником, и као тежи облици инкриминишу се вршење овог дела из користољубља или других ниских побуда или је услед дела теже угрожено здравље, васпитање или школовање малолетног лица. Од
193. Њега чини Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које грубим занемаривањем своје дужности збрињавања и васпитавања запусти малолетно лице о којем је дужно да се стара, казниће се затвором до три године. (2) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које злоставља малолетно лице или га принуђава на претеран рад или рад који не одговара узрасту малолетног лица или на просјачење или га из користољубља наводи на вршење других радњи које су штетне за његов развој, казниће се затвором од три месеца до пет година. Приказаним инкриминацијама се у нашем законодавству даје релативно свеобухватна заштита малолетника и деце. Исте на овај или онај начин представљају употпуњену имплементацију Конвенције о заштити деце од сексуалне експлоатације и сексуалног злостављања а потпуна имплементација њених одредаба кулминирала је у кривичним делима из чл.185, 185а и 185б.[2] Уколико посматрамо дати преглед видећемо да се инкриминисањем више различитих активности стигло до ситуације у којој смо а која представља управо супротну позицију од наслова овог нашег рада у чему видимо посебну симболику. 2.
СТРУКТУРАЛНЕ АКТИВНОСТИ ДРЖАВЕ
У фебруару 2004. године Влада Републике Србије усвојила је Национални план акције за децу. Влада Републике Србије, у децебру 2008. године, усвојила је Националну стратегију за превенцију и заштиту деце од насиља. Током 2009. године Радна група Савета за права детета Владе Републике Србије израдила је и Акциони план за спровођење Националне стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља који је од стране Владе усвојен 11. марта 2010. године. Јуна 2010 . године формирања је и посебна Радна група за промоцију и праћење Акционог плана Националне стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља . У 2010. години Влада Републике Србије усвојила је и: Стратегију развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. године. У наведеном документу препозната је важност информационе безбедности и заштите од угрожавања приватности. Народна скупштина Републике Србије, на седници јула 2010. године донела је Пословник којим се на основу члана 47 формира: Одбор за права детета, као посебно стално радно тело Народне скупштине Републике Србије (Радна група за права детета Народне Скупштине Републике Србије представљала је посебно формирану групу од стране наросних посланика. Радна група о снована је у марту 2009. године. Након доношења новог Закона о Скупштини Републике Србије и Пословника о раду Скупштине, Радна група институционализована је као Одбор за права детета). Савет за права детета Владе Републике Србије, саветодавно тело Владе, Републике Србије формиран је 2002. године. Задаци Савета су иницирање мера за усклађивање политике Владе у областима које се односе на децу и младе (здравство, образовање, култура, социјална питања), иницирање мера за изграђивање целовите и кохерентне политике
бриге о деци и предлагање политике остваривања права деце у складу са Конвенцијом о правима детета (и Факултативним протоколима уз Конвенцију о правима детета), анализирање ефеката предузетих мера надлежних органа по децу, младе, породице са децом и наталитет, праћење остваривања и заштите права детета у нашој земљи. Заштитник грађана има четири специјализована заменика од 2008. године међу којима је и заменик заштитника за права детета чија је основна функција унапређење и надзор над применом Конвенције о правима детета у смислу промовисања, унапређења и заштите права детета у Републици Србији, односно извештавања о њиховој примени надзорном телу Конвенције Комитету за права детета. У АП Војводини, независни надзор над заштитом права детета обавља и специјализовани заменик омбудсмана за права детета. Такође, Одлуком о грађанском браниоцу за град Београд прописано је да грађански бранилац одређује свог заменика који је специјализован за обављање послова који се односе на заштиту права детета. Као један од системских корака минисатар просвете донео је 2007. године Посебни протокол за заштиту деце и ученика, од насиља, злостављања и занемаривања у образовно васпитним установама. 2008. године усвојен је „Оквирни акциони план за превенцију насиља у образовно-васпитним установама”. 2009. године објављен је Приручник за примену Посебног протокола и приступило се обуци за примену Посебног протокола. 2010. године донет је и Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље , злостављање и занемаривање („Сл. гласник РС", бр. 30/2010). На основу Посебног протокола и Правилника, а у складу са специфичностима рада, образовно-васпитне установе обавезане су да у годишњем програму рада дефинишу „Програме заштите деце, односно ученика од насиља” и формирају „Тим за заштиту деце, односно ученика од насиља”. У току је израда стандарда за екстерно вредновње рада школа и националних индикатора за праћење насиља. Овим актом је једино прописан као негативна друштвена појава облик електронског насиља. Ни један други акт у Републици Србији не препознаје ову активност као негативну. Континуираним развојем информационих и комуникационих технологија, које прати увећана примена персоналних компјутера и мобилних телефона, остварен је и простор за бројне злоупотребе. Доступност нових технологија малолетним лицима створила је и простор да традиционално вршњачко насиље превазиђе границе реалног живота и пренесе се у „кибер простор“, односно интензивирала злоупотребу
рачунарских система и мрежа у сврху различитих облика сексуалне експлоатације. „Кибер насиље“ карактеришу бројна понашања којим се путем савремених и електронских технологија врши насље над другим. Оно, као и традиционално насиље може бити директног и индиректног карактера, али оно што га разликује од традиционалног насиља је да „кибер насилници“ своје жртве могу лоцирати било када и било где 24 часа у простору кога одликује знатно нижи ниво контроле. У једној од првих обухватнијих књига посвећеној проблему „кибер насиља“ Ненцy Wиллард наводи да је, независно од механизма комуникације који насилници користе у виртуелном свету, могуће према специфичним начинима извршења разликовати осам облика „кибер насиља“: вређање, узнемиравање, оговарање и клеветање, лажно представљање, недозвољено саопштавање, обмањивање, искључивање и прогањање.[3]
3. ИСКОРИШЋАВАЊЕ ДЕЦЕ У ПОРНОГРАФСКЕ СВРХЕ Деца могу да постану жртве искоришћавања у порнографске сврхе на два начина: директно и индиректно. Директне су жртве деца злоупотребљена у сврху производње порнографских садржаја, а индиректне жртве су деца која користећи Интернет имају приступ оваквим садржајима. Директне жртве су по правилу вишеструко виктимизоване и то: прво физички и сексуално током произодње порнографског материјала, а потом и јавним излагањем материјала. Будући да је сврха излагања често комерцијална, деца жртве су и експлоатисана. Иако још увек није успостављен ефикасан систем за спречавање оваквих активности, које спадају у кривична дела, последњих година расте свест различитих друштвених актера и најшире јавности о проблему и повећавају се напори свих држава, укључујући и државе југоисточне Европе, за успостављање системских мера, које обухватају склоп активности едукације и прилагођавања законске регулативе порасту овог вида насиља над децом. Тиме се обезбеђује већа сигурност деце, која све масовније користе Интернет и друге информационе и комуникационе технологије. 4.
ИНТЕРНЕТ И ИСКОРИШЋАВАЊЕ ДЕЦЕ У ПОРНОГРАФСКЕ СВРХЕ Интернет представља глобалну мрежу рачунара. Данас има више од две милијарде корисника Интернета широм света. Бројне су предности коришћења овог медија, што константно шири мрежу корисника, нарочито међу популацијом деце. Међутим, доступност и широка мрежа корисника Интернета повећава изложеност деце штетним и опасним садржајима, односно повећава њихову рањивост на различите видове насиља. Поред тога, мреже педофила (Особа која тражи сексуално задовољство у контакту са децом . Педофили могу припадати свим друштвено-економским слојевима, могу обављати различита занимања, имати различит степен
сексуалне оријентације.) се шире и користе предности Интернета за лакши, бржи, јефтинији и често анониман приступ садржајима дечије порнографије, као и потенцијалним жртвама. Све већа масовност педофилских мрежа доприноси перцепцији понашања њихових чланова као нормалног и прихватљивог. Ипак овакав вид понашања према деци представља један од најтежих видова злостављања, који има трајне последице и на много начина угрожава њихова права (према подацима ЕЦПАТ Интернатионал, између 50.000 и 100.000 људи укључено је у тзв. прстенове, кругове корисника тзв. “дечије порнографије”, док Интернетом циркулише више од милион фотографија дечије порнографије (www.ецпат.нет). Из овог разлога наше законодавство инкриминише ове активности члановима 185, 185а, 185б КЗ. Широка распрострањеност Интернета, која условљава лаку доступност најразноврснијих корисних информација, има за последицу то да је тешко остварити надзор над садржајима који су предмет размене међу корисницима. Управо та чињеница омогућава злоупотребе рањивих од стране предатора. Наиме, предатори у циљаном тражењу фотографија обнажене деце имају на располагању обиље материјала, кој и постављају чак и сами родитељи или деца, у сврхе представљања и дружења (нпр. Фејсбук, и-мејл и сл), несвесни великих и разноврсних могућности злоупотребе. 5.
ПИТАЊЕ ОДРЕЂИВАЊА ПОЈМА
Појам педофилија веома често се сматра синонимом са термином дечија порнографија, што је парадокс, посебно на нашим просторима, где је чак и инкриминација трпела услед неразликовања ових термина. Посматрано са генусног аспекта може се видети да се појам педофилија користи и за означавање психичког обољења, аберације сексуалног нагона [4], али има оних који га одређују и као сексуално преферирање или облик изражавања који садржи (или подразумева) фантазирање и замишљања о сексуалним активностима са децом.[5] Код разликовања ова два појма интересантно је узети у обзир и карактеризацију коју је дао Конгрес САД кроз „не постоји ни једна каркактеристика која је више преовлађујућа у овој појави (педофилији) од опсесије према дечијој порнографији“.[6] Нормално је и да се порнографски садржаји растурају као опште добро и као облик манифестовања естетских садржаја, али се, наравно, мора повући линија која дечију порнографију (Овај термин је по нашем мишљењу дефинитивно неадекватан, али смо принуђени да га користимо због распрострањености, а то је и још један разлог за стављање под наводнице. Kao jeдан дотатни елемент теоријског разликовања међу појмовима можемо поменути и схватање које је већ дуже у теорији присутно а потврдио га је Закон о малолетним извршиоцима кривичних дела и
18 година, чиме овако одређеним појмом имамо једну групу малолетних лица необухваћену оваквим појмом.) разликује од других облика порнографије. Наиме, према неким изворима, сам појам порнографија подразумева постојање одређеног облика пристанка на коришћење фотографија, видео записа нагих особа које су на њима представљене. Уколико су у питању материјали којима се приказују деца или малолетна лица, овај пристанак дефинитивно не може постојати, услед непостојања пословне способности за давање овакве сагласности, или, са друге стране, немогућности законских заступника да дају сагласност у оваквим случајевима, а како ова наша конструкција не би звучала као склапање правног посла, треба разумети исто као један облик законом недозвољених активности, чије оснажење не може и не сме одобрити или дати пристанак на исто нико ко би био заступник лица у питању. Са друге стране сви описани материјали су створени или сексуалним или психичким манипулацијама и малтретирањем деце, у ствари, ни један облик фотографије или видео записа ове врсте није креиран без, одређене врсте, експлоатације субјеката који су на њима или без њихове патње. Такође, субјекти злостављања у овом облику морају примити неки облик здравствене и психолошке терапије, како би се могли вратити нормалном животу. Саве тхе цхилдрен је организација која се прва позабавила разликовањем ових термина.[7] ЦИРЦАМП у Европи води кампању за измену овог термина увођењем термина фотографија или видео записа о сексуалном злостављању деце.[ 8] Као слични термини за чију се употребу пледира јављају се: документовано сексуално злостављање деце, материјал о сексуалном злостављању (или о сексуалном искоришћавању) деце, а скраћенице у употреби за овакав материјал на енглеском су: ЦАМ/ЦЕМ/ЦАИ. Још један од разлога против примене термина порнографије везује се и за оштећена лица која заслужују заштиту, а посебно у нашем законодавству обзиром да се ове жртве посебно третирају Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично – правној заштити малолетних лица, а такође и на то нас обавезује низ конвенција чији смо потписници. 6.
ЗАКЉУЧАК
У приказаном укратко је покушано да се постигне давање свеобухватног осврта на стање законодавства у Републици Србији у области заштите деце као и на еволутивни развој нашег правног система у овој области. Као циљ прегледа постављена је критичка анализа „лутања“ законодавца у овој области које још траје. Наиме, значајно је поменути неинкриминисање облика злостављања међу вршњацима, иако је веома важно и поменути прве правце уношења у законодавство или правни систем појма електронског насиља, које представља један увод у веома значајну проблематику. Данас, у савременим околностима брзих комуникација и виртуелних живота неопходно је схватити да брза реакција државног апарата на нове облике аката који представљају опасне радње које
законодавство којим би се инкриминисале активности које обухватају електронско вршњачко насиље. Сматрамо да би ово био још само један корак у правцу обезбеђивања безбеднијег окружења за нашу децу.
ЛИТЕРАТУРА [1] Englander, E.K., Cyberbullying and Information Exposure: User-Generated Content in PostSecondary Education, Department of Higher Education, Commonwealth of Massachusetts, Massachusetts, 2008, 101-114. [2] http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/QueVo ulezVous.asp?NT=201&CL=ENG [3] Cyber bullying and cyberthreats: Responding to the challenge of online social cruelty and distress, OR: Center for Safe and Responsible Internet Use, Eugene, 2006. [4] http://www.who.int/classifications/icd/en/ Akdeniz, Y., Internet Child Pornography and the Law National and International Responses , ISBN 9780-7546-2297-0 Ashgate Publishing Limited Hampshire, ISBN: 978-0-7546-2297-0, England, 2008,3 [5] http://www.projectsafechildhood.gov/guide.htm [6] http://www.childcentre.info/projects/internet/abusi veimage/dbaFile13904.pdf [7] http://circamp.eu/ [8] http://www.projectsafechildhood.gov/part2.pdf [9] Ивановић, З., Уљанов, С., Радојковић , И., Улога полиције у супротстављању вршњачком насиљу, Зборник радова Међународне научно стручне конференције: Вршњачко насиље (етиологија, феноменологија, начини превазилажења и компаративна искуства), Лакташи, Република Српска, 2013, 195 -211 [10] Путник, Н., Милошевић, М., Бошковић М., Електронско насиље, нови облик вршњачког насиља, Зборник радова Међународне научно стручне конференције: Вршњачко насиље (етиологија, феноменологија, начини превазилажења и компаративна искуства), Лакташи, Република Српска, 2013, 307-323
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
PREVENTIVNA ZAŠTITA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA E-BANKING PREVENTIVE PROTECTION VIKTOR KANIŽAI OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, Novi Sad,
[email protected] Rezime: Najnoviji trendovi poslovnih ciljeva jesu smanjenje troškova i povećanje efikasnosti . T akođe, svi poslovni proizvodi imaju za cilj što veći komfor korisnika tih proizvoda i usluga. U pogledu bankarstva i vršenja transakcija, to znači sve veći naglasak na različite tipove poslovanja gde angažovanje šalterskog službenika banke nije neophodno – elektronsko bankarstvo, interaktivni bankomati, IVR usluge, itd. Nova rešenja međutim izazivaju i nove načine zloupotreba i vršenja kriminalnih delatnosti, kako na štetu banke tako i na štetu klijenata. Neophodno je obratiti posebnu pažnju na nove trendove poslovanja i ugrožavanja istog, kako bi se definisale i primenile adekvatne mere preventivne i represivne zaštite u cilju obezbeđivanja bezbednog poslovanja. U radu su prikazane smernice za preventivnu zaštitu elektronskog bankarstva kako sa klijentske, tako i sa bančine strane. Ključne reči: IT bezbednost, zaštita podataka, e-banking, bezbednost transakcija
Abstract: Recent trends of business goals are reducing costs and increasing efficiency. Also, all commercial product ares aimed at increasing the comfort of users of these products and services. In terms of banking and transactions it means a greater emphasis on the various types of business engagements where the role of a bank officer is not required - electronic banking, interactive ATMs, IVR services, and so on. However, new solutions induce new ways of abuse and conducting criminal activities, to the expense of the bank and customers. It is necessary to pay special attention to new business trends and threats thereof, in order to define and implement appropriate preventive and repressive measures of protection to ensure safe business operation. This paper shows aspects of e-banking preventive protection for both the client’s and the bank’s side. Keywords: IT security, data protection, e-banking, transaction security
1. UVOD Razvojem informacionih tehnologija razvija se i poslovanje kompanija u skladu sa aktuelnim tehničko – tehnološkim dostignućima. U svetu bankarstva to podrazumeva sve veći broj mogućnosti vršenja transakcija bez dolaska klijenata u filijalu date banke. To je sa jedne strane vrlo komforno klijentu: ne mora posetiti filijalu banke, nema čekanja u redovima, a i provizije pri izvršavanju transakcija su najčešće značajno manje od provizija na šalteru banke, a neke usluge se ni ne naplaćuju (zavisno od izabrane banke, naravno). Sa druge strane, banka ovim vidom poslovanja postiže veću efikasnost: nema (tolike) gužve u šalter sali, mogu se bolje i više posvetiti prisutnim klijentima, a u skladu sa potrebama i racionalizovati poslovne procese. Postoje banke koje ni nemaju mrežu filijala, već svoje kompletno poslovanje obavljanju elektronskim kanalima. Elektronsko bankarstvo (e-banking), dakle, korisniku usluge omogućava komforan i jednostavan način obavljanja finansijskih transakcija. Sve što je korisniku potrebno jeste računar, pristup Internetu i aktiviran odgovarajući servis u banci. Neke od mogućnosti koje e-banking pruža korisniku su [1]:
Plaćanja.
Uvid u sve tekuće i štedne račune. Pregled svih izvoda za određeni vremensk i period. Pregled prometa na računima. Devizne interne transakcije. Menjački poslovi. Uvid u kreditne kartice. Pregled rezervacija. Održavanje šablona za plaćanje. Podešavanje limita, itd.
Pored razvoja ovih tehnologija u cilju adekvatnog opsluživanja potreba klijenata, paralelno se razvijaju i novi načini i metodologije vršenja krivičnih dela u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi.
2. BEZBEDNOSNA SVEST Banke, a i klijenti moraju biti svesni opasnosti koji prete u pogledu e- banking usluge. S obzirom da se najčešće radi o finansijskim transakcijama, uvidima u račune, štete usled zloupotreba, kako za banku tako i za klijente, mogu biti itekako značajne. Svi zaposleni banke koja pruža usluge e-bankinga moraju biti upoznati sa aktuelnim pretnjama kako bi se klijenti i korisnici usluga mogli adekvatno informisati u slučaju da se interesuju za neki od konkretnih pretnji ili bezbednosna svojstva usluge. Neophodno je redovno obaveštavanje
Sa druge strane, klijenti i korisnici usluga e-bankinga moraju znati da pored redovnih korisnika ovih usluga ima i onih koji pokušavaju da naruše sistem adekvatnog funkcionisanja kako bi sebi ili drugome pribavili protivpravnu imovinsku korist.
Danas, kada je besplatan Wi-Fi Internet veoma zastupljen, u mnogome se otežava rasvetljavanje i okončavanje istraga povodom izvršenih krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala. To s jedne strane znači veliki podstrek za kriminalce, a sa druge da korisnici e banking usluga moraju strogo voditi računa o svim opasnostima koji prete, a vezano za ovu uslugu. Ako korisnik usluge nije svestan i ne vodi računa o svojim postupcima, tada ni implementirane bezbednosne mere banke neće moći garantovati zaštitu onlajn transakcija klijenta.
3. BEZBEDNOSNI ZAHTEVI PREVENTIVNE ZAŠTITE Uopšteno gledano, neophodno je da banka razvije i implementira sistem klasifikacije podataka – u zavisnosti od toga kakve podatke sadrži i u kojim količinama (npr. javne, lične podatke, interne informacije, poslovne, bankarske tajne, itd.). Na osnovu klsifikacije podataka, klasifikuju se i sistemi koji koriste te podatke, a na osnovu klasifikacije sistema u određene bezbednosne kategorije, definišu se i bezbednosni zahtevi za preventivnu zaštitu. U pogledu sistema elektronskog bankarstva, neki od zahteva su: Kriptovana komunikacija. Kako bi komunikacija bila zaštićena od „man-in-the-middle“ napada, neophodno je da ista bude kriptovana. Limiti transakcija. Limiti mogu biti po transakciji, dnevni, mesečni, itd. Dvofaktorska identifikacija. Nekoliko smernica u vezi ovakvog vida identifikacije biće prikazano kasnije u radu. Adekvatno logovanje. Sistem mora da je sposoban da ključne bezbednosne događaje loguje i da se ti logovi mogu čuvati, pretraživati i analizirati, uz sačuvanje integriteta istih. Takođe, od velikog je značaja i monitoring logova u cilju prevencije zloupotreba (npr. monitoringom otkrivati prijave sa „neuobičajenih“ IP adresa).
Upravljanje lozinkama Upotrebom para korisničko ime – lozinka, korisnik se identifikuje i autentifikuje pri prijavi na sistem za datu uslugu. Korisnička imena se pri e-banking usluga ne mogu birati, oni se definišu od strane banke – pružaoca usluge, međutim lozinku korisnik bira sam. Kako bi se mogućnost neovlašćenog pristupa korisničkom nalogu što više smanjila, neophodno je pridržavati se sledećih mera:
Lozinka treba da je laka za pamćenje, a teška za
Upotreba snažnih lozinki – sadrže minimum 8 cifara, u kombinaciji velikih i malih slova, specijalnih karaktera (npr. tačka) i brojeva (0-9). Izbegavati imena roditelja, supružnika, dece, kućnih ljubimaca, kao i datume rođenja, venčanja, itd. Redovno menjati lozinku (na svakih 45-60 dana), itd.
Dvofaktorska identifikacija Dvofaktorska identifikacija predstavlja upotrebu dva identifikaciona faktora pri autentifikaciji – lozinka (tj. „nešto što znam“) + pin kod očitan sa posebnog uređaja (tj. „nešto što imam“) ili biometrija (npr. otisak prsta, tj. „nešto što jesam“). Na taj način, ako neko pogodi lozinku korisnika e-banking usluga za prijavu na sistem, ona mu neće biti dovoljna da ostvari pristup, jer je pored lozinke neophodan i pin kod ili otisak prsta. Pin kodovi za dvofaktorsku identifikaciju generišu se na posebnim uređajima, i to najčešće na svaki minut se generiše novi kod. Takođe, ti kodovi se mogu koristiti samo jednom (OTP – One Time Password), i oni su pseudo – nasumični (PRN – pseudorandom number). Uređaji za generisanje kodova mogu biti različiti, od USB tokena, preko običnog tokena u obliku priveska za ključeve, pa do jednostavne aplikacije na mobilnom telefonu. Takođe, postoje i rešenja, kod kojih se pin kod može dobiti i sms-om od pružaoca date usluge. U praksi to znači da se prijava na dati korisnički nalog vrši tako što se upiše korisničko ime, a u po lje za lozinku upisuje se lozinka zajedno sa pin kodom. Tako, ako neko i presretne komunikaciju koja u datom slučaju nije kriptovana, pribavljeni kredencijali se neće moći upotrebiti jer se pin kod koji je sastavni deo lozinke menja na svaki minut, a jednom korišćen kod ne može se ponovo upotrebiti. Pored generisanih kodova, postoje i rešenja sa proizvoljnim pin kodovima, kao što je na primer upotreba „smart kartica“ za prijavu na sistem: kartica je „nešto što imam“, a proizvoljno zadati pin kod je „nešto što znam“.
4. EUROGRABBER U 2012. godini pojavila se nova vrsta onlajn bankarske prevare koja se veoma brzo proširila u Evropi. Ukupna šteta koja je nastala iznosi preko 36 miliona €. Radi se o virusu Eurograbber, koji je varijanta Zeusa, i koji preuzima kontrolu nad računarom klijenta i presreće onlajn bankarske sesije. Nakon što se žrtva najpre zarazi ovim virusom, napadač čeka prvu uspešnu e-banking prijavu žrtve, prilikom koje izlazi lažna poruka o proveri podataka sa molbom da klijent bude strpljiv. Tokom tog perioda čekanja, u pozadini, haker je u stanju da neovlašćeno prenese sredstva sa računa klijenta [1]. Dakle, kao prvi korak korisnikov računar postaje zaražen sa virusom kada nesvesno klikne na zlonamerni link u phišing e-mailu, spam e-mailu ili možda tokom uobičajenog surfovanja Internetom. Klikom na taj link
Korisnik uopšte nije ni svestan, a trojanac čeka da se on prijavi na svoj e-banking nalog. Zatim se čeka logovanje klijenta banke na e-banking sistem. Odmah nakon logovanja u nalog, napadač inicira na računaru koji je zaražen trojanskim virusom Eurograbber za počinjanje napadačeve transakcije prenosa unapred definisanog procenta novca sa bankovnog računa korisnika na račun „mule“ (eng.: mazga) u vlasništvu napadača. Korisniku se pojavi lažni prozor za ponovnu identifikaciju („provera podataka“), a tu upisane podatke napadač zapravo koristi za izvršenje transakcije. U ovom trenutku, žrtva je izgubila novac sa svog bankovnog računa, i to bez njenog znanja. Napadač biva isplaćen preko računa „mule“. Ceo ovaj proces se ponavlja svaki put kada se korisnik prijavljuje na svoj e-banking nalog. Da bi se uspešno realizovao jedan tako sofisticiran, višeslojni napad, mora da se razvije „Command & Control (C&C)“ serverska infrastruktura. Ova infrastruktura je primala, čuvala i upravljala podacima dostavljenih od strane Trojanaca, i ona je i organizovala napade. Prik upljeni podaci su se čuvali u SQL bazi podataka za kasniju upotrebu prilikom napada. Da bi se izbeglo otkrivanje, napadači su koristili nekoliko različitih imena domena i servera, od kojih su neki bili i proxy serveri kako bi se dodatno otežala detekcija. Ako bi se otkrili, napadači su mogli lako i brzo da zamene svoje infrastrukture čime bi se obezbedio integritet njihove infrastrukture za napade, i kontinuitet u njihovom radu i tokovima nelegalnog novca [2].
Slika 2: Broj pogođenih korisnika po zemljama
Sledi statistički prikaz „rezultata“ delovanja Eurograbbera prema [2].
Slika 3: Iznos protivpravno prisvojenog novca u € po zemljama Sa tehničke strane, nije postojala efikasna direktna zaštita od ovakve vrste napada, stoga je neophodno bilo da klijent obrati posebnu pažnju prilikom unošenja svojih podataka (kredencijala) pri korišćenju Internet bankarstva.
5. NOVI TRENDOVI ZAŠTITE Metodologije zaštite uvek moraju pratiti i najnovije trendove vršenja kr ivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala, a u vezi sa elektronskim bankarstvom. Tako, pouke i nova rešenja proizilaze i nakon prouzrokovane štete sa Eurograbber i drugih virusa.
Slika 1: Broj pogođenih banaka po zemljama
SMS kod koji se dobije na telefon za verifikaciju transakcije nije dovoljno da bude samo nasumičan, tj. pseudo – nasumičan broj. On mora da je generisan i upotrebljiv samo za datu sesiju – tj. ne sme da se desi da pri generisanju dva koda, jedan za prijavu na sistem, a drugi sa drugog računara za izvršenje transakcije, k odovi mogu proizvoljno koristiti (svejedno koji da se upiše od generisana dva). Drugim rečima, svaki kod mora da je striktno vezan za aktivnost zbog koje je generisan, činjenica da je kod „legalno generisan“ nije dovoljna. Na
Drugi zahtev za kod jeste, da se zahtevaju i dodatne cifre kao zaštita – npr. na dobijen kod SMS-om „prilepiti“ i poslednje tri cifre računa na koji se vrši plaćanje i to zajedno upisati kao PIN za odobrenje transakcije. Na taj način izbegava se slučaj da korisnik odobrava transakciju na nepoznati, „zlonamerni“ račun. U kombinaciji sa prethodnim zahtevom ovo može biti vrlo efikasno u zaštiti od slučajeva preuzimanja sesija i generisanja neželjenih transakcija u pozadini, bez znanja korisnika o tome.
Virusne definicije AV softvera treba da budu redovno ažurirane kako bi alat mogao detektovati i najnovije viruse, čiji broj se dnevno povećava.
Namenski USB uređaj za zaštitu
Ako korisnik ne poseduje AV zaštitu tada sebe izlaže riziku da će neovlašćena lica doći u posed osetljivih podataka (npr. PIN, lozinke, itd. – koje inače nikada ne treba sačuvati na računaru) prek o neprimetno instaliranih zlonamernih programa. Takvi virusi skupljaju podatke korisnika bez njegovog znanja, i oni se potom šalju na neku e-mail adresu ili na neki server.
Postoje hardverska rešenja za borbu protiv zlonamernih korisnika informacionih tehnologija, u cilju zaštite korišćenja usluga elektronskog bankarstva. Najpraktičniji su oni koji po izgledu oponašaju USB memoriju, jer su kompaktni i laki za prenošenje.
Treba biti oprezan pri surfovanju Internetom, e-mailove nepoznatih pošiljaoca ne treba otvarati, pogotovo atačmente tih poruka. Potrebno je deaktivirati automatski pregled sadržaja atačmenta kako se zlonamerni prilozi ne bi automatski pokrenuli.
Čim je jedan takav uređaj uključen u USB port računara, sa svoje platforme pokreće i postavlja sigurno okruženje za onlajn bankarstvo. Ikone tih namenskih aplikacija se prikazuju na posebnoj „radnoj površini“, koji je dizajniran da zaštiti sve aplikacije protiv logovanja ekrana (screen capturing) i ključnih napada tipa logera. Rešenje omogućava pretraživanje Internetom (browsing) i vršenje transakcija kao i svaki standardni pretraživač, ali uz dodatnu bezbrižnost koju pruža tehnikama softverskog učvršćivanja (software hardening) zajedno sa on-board funkcijom smart kartica. Rešenje je kompatibilno sa svim uobičajenim metodama autentifikacije korisnika i tr ansakcija. Takođe, kombinuje potpisivanje transakcije na ekranu i out-of- band verifikaciju u jednom uređaju [3].
Ne treba instalirati nikakve softverske alate nepouzdanog porekla.
To praktično znači, da se uređaj priključuje u USB port računara, on podiže svoje, zaštićeno okruženje preko kojeg se iniciraju transakcije, a autorizacija istih se vrši upisom odgovarajućeg koda na samom uređaju (ima minijaturni displej i tastaturu), koji inače koristi i hardversku AES-256 enkripciju. Ovakvim rešenjem korisnik je zaštićen od slučajeva zaraze od raznoraznih virusa, „screen capture“ i „keylogger“ trojanaca. Sa aspekta bezbednosti rešenje je dobro, međutim sa aspekta poslovnih lica rešenje može biti problematično u smislu da sa primenom ovakvog proizvoda klijenti uvek moraju sa sobom imati dati uređaj. Drugim rečima, ako je klijent na putu i nije sa sobom poneo uređaj tada mu neće biti omogućena upotreba usluge elektronskog bankarstva, što u nekim slučajevima za određena lica gubi smisao ideje da se transakcije u svakom trenutku mogu izvršavati gde god da je klijent, tj. korisnik usluga.
6. PREPORUKE ZA KLIJENTE Kako bi mere zaštite koje je banka implementirala imale puni efekat, neophodno je da i sami korisnici elektronskog bankarstva preduzmu odgovarajuće mere.
Softverska zaštita Potrebno da korisinici instaliraju dodatne bezbednosne alate, jer vrlo često nisu dovoljni alati koji dolaze
Fajervol je drugi, veoma bitan alat koji korisnik treba da poseduje. Fajervol monitoriše sav odlazni i dolazni saobraćaj prema računaru korisnika i dozvoljava samo odobrene konekcije [4].
Obraćanje pažnje na Internet adresu sajta (URL) Nije svako na Internetu taj kome se on predstavlja. Lako se falsifikuje e-mail adresa, ili pak ceo web sajt kako bi se on učinio legitimnim od banke. Potrebno je uvek proveriti Internet adresu u polju adrese u pretraživaču, kako bi korisnik bio siguran da se zaista nalazi na stranici za e banking uslugu banke čiji je on klijent. Dovoljno je i malo odstupanje kako bi stranica bila sumnjiva. Takođe, korisno je i proveriti sertifikat stranice u pretraživaču, jer na taj način korisnik može biti siguran da je stranica, tj. server verifikovan od nezavisnog subjekta – izdavaoca sertifikata. Ne treba verovati onom sertifikatu gde je vlasnik sertifikata ujedno i izdavalac (samopotpisan sertifikat) [4]. Korisnik mora znati kako da prepozna fišing i farming napade, koji za cilj imaju da lažnim e-mailovima i Internet stranicama izmame korisnička imena, lozinke, PIN-ove, itd. za kasniju zloupotrebu istih.
Lozinke Kako je i u poglavlju 3 naznačeno, neophodno je da korisnik definiše i poseduje „snažnu“ lozinku (sadrži minimum 8 cifara, u kombinaciji velikih i malih slova, specijalnih karaktera i brojeva) i da je redovno menja. Prema [5] ukoliko je dužina lozinke manja od 5 karaktera ista se može pogoditi u roku od 5 sekundi, a one manje od 7 karaktera u roku od jednog dana. Ako je dužina 8 karaktera i ako je lozinka definisana prema prethodno navedenim kriterijumima, tada je minimalno potrebno vreme za probijanje lozinke 10 godina. Ovi pokazatelji naravno u mnogome zavise i od hardverske sposobnosti
Redovno ažuriranje programa Uvek treba izvršiti moguća i ponuđena ažuriranja softverskih rešenja na računaru, pogotovo ako se radi o bezbednosnim zakrpama. Potrebno je obratiti pažnju na minimum sledeće [2]:
Operativni sistem. Antivirusni softver. Java. Adobe Flash i Reader. Internet pretraživač. Drugi alati koji se koriste za komunikaciju preko Interneta.
7. ZAKLJUČAK Novi prostor ratovanja polako postaje sajber prostor. Najnoviji trendovi pokazuju da se napadi sve više okreću prema korisniku datih usluga, a ne samo prema pružaocu usluga. Pri upotrebi Interneta prete opasnosti po poverljivost, integritet i dostupnost podataka korisnika, a koje pretnje su najčešće virusi, trojanci, fišing i farming napadi, hakerski napadi, itd. Iako banke imaju implementirane razne vrste bezbednosnih rešenja, da bi zaštita bila efikasna neophodno je da i korisnik bude svestan opasnosti koji prete, kao i da bude upoznat sa potencijalnim štetama koje mogu nastati eksploatacijom tih pretnji. Banke i korisnici njenih usluga moraju se zajedno boriti protiv vršenja krimalnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala u cilju pribavljanja protipravne imovinske koristi sebi ili drugome, i to na štetu banke i/ili njenih klijenata.
LITERATURA [1] OTP banka Srbija a.d. Novi Sad , https:// www.otpbanka.rs/, poslednji put pristupano 15.05.2013. godine. [2] Kalige E., Burkey D., A Case Study of Eurograbber: How 36 Million Euros was Stolen via Malware, http://www.checkpoint.com/press/2012/120512media-alert-cp-versafe-eurograbber-attack.html, San Carlos, CA, 2012, poslednji put pristupano 13.05.2013. godine. [3] Banking products for finance industry, http:// www.crealogix.com/en/products/banking- products/e banking-security/, poslednji put pristupano 04.05.2013. godine. [4] Association of German Banks, Online banking security, Seventh revised edition, Information for online banking users, Berlin, 2007, https:// www.corporate-clients.commerzbank.com/en/ metanavigation/files/2007_11_online-security.pdf, poslednji put pristupano 11.05.2013. godine.
[5] How much time is needed to crack a password by brute-force?,http://www.toplinestrategies.com/ cloudhead/security/how-much-time-is-needed-tocrack-a-password-by-brute-force/, poslednji put pristupano 20.02.
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
SIGURNOSNI PRISTUP MRE ŽI MOBILNIM UREĐAJIMA SECURE MOBILE ACCESS SOLUTION IVAN TREBALJEVAC Huawei Technologies DOO, Beograd,
[email protected]
Rezime: Ovaj dokument opisuje dizajn i arhitekturu sistema sigurnosnog pristupa mobilnim uređajima opisujući detaljnije pojedinačne komponente i njihovu namenu. . Ključne reči: Sigurnosni pristup mobilnim uređajima, BOYD rešenje
Abstract: This document describe design and architecture of secure mobile access systems and furthermore deeply describes each components and their services. Keywords: Secure Mobile Access, BOYD System
1. INTRODUCTION Bring Your Own Device (BYOD) is one of the most influential trends that touch any IT organization. BOYD describes opportunity of any users to use their smart devices in order to increase their productivity and mobility. For IT organization, BOYD solution defines secure access of user mobile terminal/pad. The impact of BOYD trend is that more devices will be connected to the network (directly or remotely) by the same employee, often simultaneously. This document describes Mobile Security Solution, BOYD challenges and technology guidance that are part of future Mobile Access Solution.
2. CHALLENGES & GUIDENCE FOR IT
ORGANIZATION Two challenges basically define a using o f mobile devices in corporate network and making mobile offices to be secure, experienced and more efficient: Weak security – According to Mocana-Mobile & Smart Device Security Survey the main issues in corporate security are data leakage (67%), malicious software & viruses (65%), spywares and keyloggers (53%), sniffing (46%), account theft (43%), bad management of devices (36%), malicious web browsing and phishing (34%), download dangerous applications or exe files (28%), various attacks & SQL injections (10-12%) [1], Work efficiency – Company must make efficient workplace since employees use their own devices for both business and private matters. Employees want to access company network anytime anywhere with more and more company applications on their devices.
According to user experience and general security trends on local market, five main risks for mobile device security
unpatched vulnerabilities. To counter mobile security risks any company IT organization should consider following: Build secure network, and ensure secured policy on each endpoint – solution shall provide total encrypted solution, strong policy access control, data leakage protection and threat defense prevention, Establish security strategy and differentiated policy based on identity and environment – this means who, from which device, with which policy, from where, when, how and to which application is accessing, Isolate essential data, make protection mechanism for sensitive data and ensure application accessibility and data protection, Validate risks of installed applications to ensure a secure and authorized usage.
In order to implement detail mobile secure access solution any IT organization should consider to implement following: Access Control (AC) & Access Identity Management (AIM) – this will secure corporate access (Eth., WiFi or VPN). While accessing corporate network, each user must be properly identify and authorized, registered with defined user rights and policied according to Corporate Policy Rules and Regulation. Let’s see some examples: Defined user can be employees, visitors, guests, malicious users, etc, Level of authorization (or rights) depend on corpor ate policy and can be, for example, ordinary employees (have access to several corporate resources), senior employees (access to all services), partners (defined access), visitors (limited access), time period users, unsafe users (isolated access), unauthorized users (rejected with authentication), etc, Employee identification must follow Corporate Security Policy too, for example: each employees PC must be updated with Anti Virus System, Windows
list of IM/P2P application, control of leakage protection, asset management control, etc. Log Management (LM) – will follow any user activities on the network like accessing, browsing, approaching to some applications, etc. Incident Management (IM) – will calculate risk, make any possibility calculation, and control any incident (data leakage, hacker attack, spam attack, user account spoofing, user malicious activity, etc) and make response strategy and future system recovery steps. Basically IM will identifz, analyze, and correct hazards to prevent a future re-occurrence. Vulnerability Management (VM) – (which follow the IM) is the cyclical practice of identifying, classifying, remediating, and mitigating vulnerabilities. VM have to: define policy, prioritize vulnerability, mitigate vulnerabilities, maintain and monitor. Information Classification (IC) – will put information into categories depending on the harm that could result from loss or unauthorized disclosure. On creation, all information assets must be assessed to determine the appropriate classification category. For example: internal, external, confidential, unclassified, protected, restricted, etc. According to the classification category solution can display category on paper document. According to identity management user can access some classified information or not. Document authors are responsible for assigning classification category to the document they create. Data Loss Prevention (DLP) – will define how to monitor, discover and protect your data from disclosure
username and password, can have biometric unique identification (fingerprint) or digital certificate, and can get special code (Token, SMS, time period password). Mobile Enterprise Application Platform (MEAP) – defines using user private mobile phone/pad terminals for company business. The ideal MEAP solution defines that user must be authenticated when access to the corporate data, that communication with corporate data must be encrypted, that storing corporate data on the phone/pad must be in crypto folder, that will delete all files from crypto folder if some malicious activity with phone/pad is detected (for example several time phone authentication attempts, several times VPN authentication attempts, device stolen, etc) Ensuring Company network performance and reliability (NPR) –will design corporate network to allow increasing number of users and demanding bandwidth requirements. WLAN deployment will increase and network design must follow high availability, full redundancy, Active-Active Wireless LAN Controllers design, great throughput, seamless roaming and high WLAN security standards.
3. SECURE MOBILE ACCESS SOLUTION The architecture of mobile security solution is shown on figure 1:
Figure 1: Secure Mobile Access Architecture
Two Factor Authentication (2FA) – will implement
In general, the mobile office security solution consist several layers: Network Layer – ensures mobile device access
-
-
-
shall introduce Unified Security Gateway (USG). The USG has to provide secured and authorized VPN access in order to register remote device (user) in the system. This ensures end-to-end encrypted communication with SSL or IPSec. The main functions of the USG should be identity authentication, policy authorization, and transmission encryption. It is advisable that USG also provide antivirus, IPS, or even anti-DDoS features to ensure network boundary security. Device Layer - ensures compatibility among various mobile terminals (phones, smartphones and pads, or even personal laptops) with various operative systems (iOS, Android, etc). Security Platform Layer - ensures secure and reliable communication and data protection between devices on device layer and applications on application layer. Some of the security features which can be implemented on this layer are: virtualization, session security, session management, application identification and filtering, authentication, tunnel management, network optimization, etc. Terminal Management Layer – introduce MDM Platform (or Mobile Device Management). There are plenty of possibilities of MDM system like: encrypt mobile device local disk, track location of device, information about installed application on device, etc, but the main role of any MDM is to set mobile device policy, appropriate identification (IM), to provide centralized terminal management and to provide comprehensive system monitoring. Apart from MDM, this layer can introduce Mobile Application Management system (MAM) which is responsible for distributing various applications and software (even 3rd party) to the mobile terminals. These applications (See figure above) are like ERP, CRM, SCM, etc. The comprehensive and high secure MDM system shall managed mobile in the following way: User Management: will identify and manage users and their roles on the network and as well will provide single policy source, such as wired networks, wireless networks, remote networks, physical/virtual devices. Asset Management: which complies with the ITIL asset management standard, will perform entire lifecycle of asset management, including terminal discovery, terminal registration, password initialization, binding between users and assets, preventive maintenance, asset maintenance, deregistration, and scrapping. Solution must provide complete management, including daily monitoring over users, assets, devices, policies, applications, and log auditing. Policy Management: will perform real-time device monitoring of status, running policies, remote locking, Bluetooth/Wi-Fi controls, monitor restores factory settings, or will collect any information from device, etc. Furthermore policy management should implement automatic installation, automatic uninstallation, automatic upgrade, and smart control over terminal applications. The administrator should
-
-
-
managers, visitors, guests, partners, etc), different device type (corporate device, external device, standard BOYD device, etc), different department type (sales, engineering, legal, or other department) and different time segment and access place. All policies should be activated in real-time (take effect immediately) or requested by user. By defining and identifying roles, an administrator can control access permissions based on user groups, terminal types, and terminal location. Application Management: will provide terminal security management and control through checking and controlling installed applications on device. User authorization grants different users with different permission over same application. An administrator can control mobile terminal, installed applications on it, black/white-list of application and URL filtering. Data Management: will ensure data loss prevention and will prevent terminal information against leakage. DataManagement will include data protection, data backup and restoration, data synchronization, local data encryption, offline data protection, data erasing (including selective erasing and complete erasing), and will provide security sandbox mechanism (indicates that users cannot copy nor edit the contents they browse), etc. Solution must isolates corporate data from personal data and prevent from being accidentally sent to anyone during mobile working. Security Control: will perform user behaviors and monitoring in order to monitor access to value software application and hardware environments Mobile Application Platform Layer – will ensure secure access to appropriate application through mobile terminal. Mobile terminal can access to the system with secured web system browsing or can process mails with PushMail technology. The PushMail sets up an encrypted tunnel to the mobile access network of the enterprise using the L4VPN and provides communication security protection, attachment browsing, and download control, when a user checks the corporate mailbox. Furthermore mobile terminals can perform virtual desktop access to Windows applications, or even use unified communication tool for Instant Messaging or Web Conference. Virtual Desktop Infrastructure (VDI) implements the remote and dynamic access to the desktop system at anytime and any location through any device. Data communication between mobile terminals and company application must be separated from the operating system during data transfer. Users must not have possibility neither to copy nor edit any data. In addition, all locally cached data must be encrypted, preventing from information leaks. Even if viruses or Trojan horses exist in the operating system of mobile device, the company application data must not be intercepted using any technologies, such as packet interception. MEAP can support the control over password policies, jailbreak detection and isolation, and external devices to prevent data leaks and loss if a mobile device is lost. MEAP can
self-service portal and helpdesk can improve the efficiency of IT support services. MEAP solution must give IT departments possibility to uninstall applications on the mobile device, wipe or recycle the remaining data, or deregister the device, upon employee resignation or device loss. If a standard device is recycled, the recycled device must have possibility to be re-registered, re-bound, and deployed with old (saved) security policies and applications
The MEAP integrates multiple mobile application development tools and provides secure access of enterprise backend data, standard components for encrypting mobile application services and service components, and managet and control mobile devices and applications. The MEAP simplifies enterprise mobile application development, deployment, and management, and meets various requirements on enterprise mobile application deployment, and supports the BYOD deployment. By implementing mobile security architecture, an administrator can control following user behaviors: Control and reduce traffic overload – for example disable loading images Protecting data – by using online encryption and decryption of offline resources, enable passwords, protecting downloaded files, ensuring access history, maintain cookies, and temporary files. Securing file browsing – by supporting online or offline secure browsing of corporate files, such as Office, PDF, text, graphic, and compressed files. This will isolate corporate data from personal data. Secure browser can support automatic wipe of access history, URL filtering, data isolation, Anti-DDoS, firewalls, IPS, and AV to prevent intrusion and data leaks. Manage and Control Access Behavior – by managing and controlling access to intranet web resources
One of the Mail browse solution in IT industry is PushMail feature. The Pushmail feature provides secure instant mail push services for end users. The PushMail shall support some of the following features: Support basic mail protocols such SMTP, POP3, IMAP4, EWS, etc. Support Mailbox functions - Creates, opens, sends, receives, forwards, deletes, replies, marks, moves, and searches single mails. Support Mail Synchronization - Synchronizes local mail operations to the server in online mode with real-time mail pushing and notification. Supports offline login to a mailbox. – This enables a user to read local mails and attachments, view local contacts, calendars/schedules, and conferences, and draft mails and appointments in offline mode. Support Mail Transmission Encryption – This ensures mail encryption between a client and USG or client and mail server. Support Online browsing of mail attachments
Support Mail Policy Control - Controls the viewing, saving, downloading and forwarding policies of mail attachments. Also solution can control the permission policies of logging in to mailboxes i n offline mode or can support automatic locking of the mailbox interface on timeout and automatic data wipe upon logout Support Calendar Synchronization – Including queries, reminds, adds, deletes, changes, and synchronizes appointments and conferences. Support Contact Synchronization – Including queries corporate contacts
4. REAL PROJECT FACTS AND EXPERIENCE By implementing BOYD in one of the largest Enterprise customer in Asia, Huawei secure access solution combined security solution for 70K desktop, 27K VPN and 15K active BOYD users. After implementation, users claim that in two months they save 2 hours each day by using BOYD solution which also help them to alleviete their work pressure. The employees improve their efficiency by proceeding mail more than 15% over their personal device in the first two months and over 30% in the first six months. General approvals are increased for 10% to 30% in six months period and personal effectivenes from 10% to 30% in same period.
5. SUMMARY By integrating mobile security architecture, the comprehensive BOYD security solution provides anywhere, anytime, anything, and any device (4A) mobile office access. Corporate access through mobile terminals improve user productivity since it enables users to make decisions anytime and anywhere, improves user response and business management, reminds users for urgent actions. The growing popularity of BYOD will also give rise to a BYOA (Bring Your Own App) model for corporate applications. In order to resolve security challenges corporate must use specialized software for mobile terminal access for secure corporate application browsing and using by mobile employees.
LITERATURE [1] Vamosi, R., Stammberger, K., Mobile & Smart Device Security Survey, Mocana Corporation, 2011. [2] Ballard, M., Bring Your Own Device - Unabridged Guide, McGraw-Hill, 2012. [3] Aruba White Paper, Conquering Today’s Bring Your Own Device Challenges, 2012. [4] Huawei BOYD Solution, http://enterprise.huawei.com/topic/byod_en/index.ht ml [5] Aruba BOYD Solution, http://www.arubanetworks.com/solutions/bring-yourown-device/
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
OSIGURANJE POSLOVA NA INTERNETU INSURANCE OF BUSINESS ON THE INTERNET GORAN MANOJLOVIĆ OŠ „Ljubica Radosavljević Nada“, Zaječar,
[email protected] IVICA NIKOLIĆ AD „Železnice Srbije“ – TKP Požarevac, Požarevac,
[email protected] NADA BOJIĆ AD Fabrika sita i ležajeva, „Fasil“, Arilje,
[email protected] Rezime: Razvoj i primena računara, računarskih mreža i Interneta u svim segmentima društva doprino si i poboljšava
kvalitet poslovanja. Posao je moguće obaviti iz kancelarije uz minimalne utr oške vremena i materijalnih sredstava. To doprinosi i ima za cilj da se takvim načinom poslovanja smanjuju troškovi, čime se dobija na kvalitetu, produktivnosti i većoj zaradi. Upotreba Interneta za poslovanje pored pozitivnih faktora, ima i negativne fakt ore, a to je što se javlja određeni stepen rizika. Da bi se rizik smanjio, a da bi se pouzdanost elektronskog poslovanja podigla na viši nivo, moramo da znamo kako da osiguramo poslovanje na Internetu. Ključne reči: računari, Internet, kvalitet poslova nja, rizik,osiguranje poslovanja
Abstract: Development and application of computers, computer networks and Internet in all social segments contribute and improve quality of business. Business is possible to conduct from the office in minimum time and material resources. It provides reducing of expences, which improves quality, productivity and increased incomes. The use of the Internet for business purposes has positive and negative factors. Negative factors occur due to certain level of risk. In order to decrease such risk, and to raise the reliability of business on a higher level, it is needed to have a knowledge about the insurance of business on the Internet. Keywords: computers, Internet, quality of business, risk, insurance of business 1. UVOD U RAČUNARE I INTERNET
Osnovna ideja da se naprave računar i bila je da se naprave mašine i uređaji koji bi imali zadatak za olakašaju izvođenje matematičkih operacija koje bi pomoglo čoveku.
Upotreba Interneta za privatne svrhe, ubrzo se proširila i u poslovanju preduzeća, banaka i klijenata. Problemi transfera novca i poverljivih podataka došli su sa razvojem elektronskog poslovanja [2].
Daljim razvojem i usavršavenjem računara dobili smo uređaje koji su se koristili za obradu i čuvanje podataka. Nije se stalo sa razvojem račuanara, nego smo stigli do stadijuma da računari mogu da se koriste za obradu teksta, crteža, elektronsku komunikaciju...
Danas se poslovni korisnici sve više oslanjaju na Internet kao tehničku podršku svojim komercijalnim transakcijama, tako da Internet provajderi imaju sledeće uloge:
Pod pojmom elektronska komunikacija podrazumevamo komunikaciju koja se odvija uz upotrebu bar jednog računara. Elektronska komunikacija može da bude jednosmerna i dvosmerna. Elektonska pošta i veb su korisni servisi Interneta, međutim pored dobrih osobina postoje i loše strane, odnosno pojava opasnosti od raznih zlonamernih korisnika i kriminalaca. Ovim servisima zato treba pažljivo pristupiti i koristiti ih sa posebnom pažnjom [1]. 2. INTERNET POSLOVANJE
Internet je napravljen da bude koristan i pouzdan, ali nije
hosting za kompanijske virtuelne privatne mreže (VPN) prenosnici transakcija u elektronskom poslovanju podrška mnogobrojinim komercijanim aktivnostima svih klijenata.
3. MANE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
U poslovanju klijenata koji upotrebljavaju Internet postoji određena doza straha kada trebaju da proslede poverljive podatke. Kao poverljivi podaci to su broj platne kartice, stanje na računu, kada ovu informaciju šalju putem Interneta. U B2B poslovanju klijenti koji upotrebljavaju Internet moraju da budu sigurni s kim komuniciraju putem
Kupovina koja se obavlja putem Interneta zahteva među klijentima veliko poverenje. Da bi naručivanje i prodaja uspela moraju da se ispoštuju sledeći uslovi:
kupac moraju da veruje u klijenta, kao i postojanje i kvalitet proizvoda koju prodavac nudi prodavac mora da veruje da će naručena roba platiti bez ikakve zloupotrebe prodavac i kupac mora da veruju u tačnost i bezbednost transakcije.
Prilikom kupovine i prodaje putem Interneta javljaju se sledeći nedostaci:
ugrožena privatnost prodavca ugrožena privatnost kupca obe strane sa dozom sumnje pitaju se da li poslovni partner sa druge strane zaista postoji trajni nedostatak bezbednosti transakacija.
Autorizacija, autentifikacija i identifikacija omogućavaju smanjenje i izbegavanje sumnje da će elektronsko poslovanje da se završi bez negativnih posledica.
ključa. Upotreba kriptografije dala je pozitivne rezultate primene ovog sistema zaštite u elektronskom poslovanju na Internetu [3]. Raspoloživost podrazumeva raspoživost informacija, a odnosi se i na kontinuitet IT procesiranja. Ne poricanje predstavlja proces da korisnik nakon izvršene transakcije ne može da izvrši poricanje. Kontrola ne poricanja vrši se najčešće pomoću digitalnog potpisa i svoje šifre. 4. IDENTIFIKACIJA KORISNIKA
Identifikacija korisnika na Internetu predstavlja jednu od bezbednosnih mera koja u velikoj meri utiče i ima zadatak da osigura poslovanje na Internetu. U praksi postoje veliki broj metoda za identifikaciju, a neki od njih su sledeće:
Poslovanje na Internetu je rizično jer svi učesnici u elektronskom poslovanju moraju jedan drugog da identifikuju i autentifikuju, ali ujedno i da zaštite svoju međusobnu komunikaciju. U ovom elektronskom poslovanju kao kritična mesta mogu da budu sledeća:
klijent server komunikacije među njima.
Obavljenjem poslova preko Interneta moramo da imamo odgovara juću bezbednost da bi započeti posao obavili. Vrste bezbednosti koje mogu da se upotrebe su:
kontrola pristupa integritet pouzdanost raspoloživost ne poricanje.
Pod kontrolom pristupa podrazumeva se autentikacija i autorizacija. Autentifikacija predstavlja proveru identiteta korisnika koji zahteva pristup mreži ili sistemu. Korisnik može da bude neka osoba, mrežna aplikacije ili ruter. Autorizacija odnosi se na pravo pristupa sistemu. Integritet ima osnovni zadatak da kontroliše zaštitu podataka od namernog ili nenamernog upada. Povreda integriteta podrazumeva da je došlo do falsifikovanja informacija koje se koriste u elektronskom poslovanju. U takvim slučajevima može da se desi da dođe i do uništavanja informacije i softvera. Pouzdanost podrazumeva zaštitu informacija od neovlašćenih osoba i neovlašćenog pristupa. Da bi pouzdanost bila na što većem nivou, a bezbednost
statička šifra PIN TAN identifikacija otiskom prsta identifikacija glasom skeniranje oka identifikacija izgleda lica dinamički potpis prepoznavanje tehnika rada.
Statička šifra je najčešće upotrebljavana autentifikacija od strane korsinika. Korisnik ima svoju šifru i svoj ID. U sistemu se takođe čuva šifra korisnika i ID korisnika. Prilikom ulaska na sistem provera se da li šifra i ID korisnika isti sa sačuvanim i odobrava se ili odbija pristup. PIN predstavlja tajni broj kartice koju korisnik mora da zapamti. Ukoliko je PIN broj kraći to pruža mogućnost da se lakše pogodi. Poželjno je da PIN broj ima veći broj cifara, kako bi klijent u većoj meri bio zaštićen. Veći broj cifara stvara veću kombinatoriku, a manju mogućnost da se pogodi [3]. TAN se koristi za sistem plaćanja kada se radi u većoj količini novca za transakciju između banke i korisnika. TAN predstavlja niz brojeva koje generiše banka i dostavlja ga klijentu. Klijent prilikom transakcije prvo unosi:
broj kartice PIN TAN.
Ovaj sistem predstavlja pojačan i dodatni sistem zaštite. Identifikacija otiskom prsta je stara metoda koja i dalje ima primenu u elektronskom poslovanju. Mala je verovatnoća da dve osobe imaju isti otisak prsta. Otisak prsta uzima se pomoću skenera.
Identifikacija glasom koristi se kod srednje zaštićenih sistema. Firme koje posluju imaju razvijen sistem različitih metoda za prepoznavanje boje glasa. Skeniranje oka predstavlja metod koji je dao dobre rezultate kao način zaštite. Oko se skenira infrac rvenim svetlom niske jačine, a odbijeno svetlo snima se kamerom. Dobra strana je što se ovom metodom ne vidi lice klijenta. Ova metoda koristi se kod nivoa koji zahtevaju visok stepen zaštite [3].
Banka nema nikakve rizike, ona nije nikada na gubitku. Korisnik takođe nije na gu bitku, jer je on pokrenuo postupak reklamacije. Ako krađe postanu učestale, pokreće se policijski postupak. Profesionalci u svojim firmama treba da ukažu na najbitnija obeležja Internet poslovanja, a to su:
Identifikacija izgleda lica je jedan od metoda koji se koristi za identifikaciju na osnovu lika koji se prijavljuje na sistem. Ovakvim načinom ljudi prepozanju druge i tako se mogućnost zlopotreba smanjuje.
inovativni proizvodi neograničeni pristup svakom globanom tržištu usmerenost i transparentnost ka klijentima individualizacija efikasnije poslovanje i smanjivanje troškova uz istovremeno visok nivo investicija potreba za visokim nivom zaštitnih mera.
Dinamički potpis predstavlja potpis koji dostavlja klijent pomoću pera i table koja je povezana sa računarom.
Uz polise sada često ide dodatak koji ukazuje da se ne osigurava „on line“ ili „denal of service“ napada.
Prepoznavanje tehnike rada je metod koji je preuzet iz telegrafije, gde je jedan operater mogao da prepozna drugog na osnovu ruke koja šalje podatke [3].
Potencijalni rizici koji se mogu javiti su:
5. ELEKTRONSKA TRGOVINA
Elektronska trgovina je jedno od najčešće napadnih mesta. Kradljivac koji dođe do podataka sa platne kartice legalnog korisnika dolazi na sajt trgovca i radi regularnu transakciju sa tom karticom. Zloputreba je slikovito prikazana na slici 1.
interna kriminalna dela hakerski napadi virusi medijska izloženost narušavanje privatnosti Cyber ucena.
Najveći broj novih e-commerce osiguravajućih paketa obezbeđuje globalno pokriće od virusa, hak erskih napada, kleveta ili narušavanja privatnosti, tako da su kompanije zaštićene bez obzira gde se šteta dogodila . Osiguravajuće kuće su različite u ispitivanjima sigurnosti koje one zahtevaju pre ponude o visini odštete. Neke žele samo trenutni pregled mrežne sigurnost, dok druge dolaze i traže mesečne preglede, da bi bili sigurni da ne postoji opasnost od hakera. Da bi se firme kvalifikovale za ecommerce osiguranje prolaze kroz rigoroznu kontrolu. Istraga se usredsređuje na:
Slika 1:
Zloupotreba plaćenja
Trgovac ne primećuje da je došlo do krađe, čak ni banke ne uspevaju da otkriju da se desila kr ađa. Skida se novac sa računa korisnika i obaveštava ga da je transakcija bila uspešna. Korisnik na izvodu pronalazi transakciju koju nije obavio i pokreće postupak reklamacije [3]. Banka prebacuje zaduženje na račun spornih potraživanja do trenutka kada se raščisti ko će taj iznos da plati. Trgovac razrešava ovaj problem tako što proverava transakciju i konstantuje da je u pitanju krađa. Pošto je platio osiguranje pokreće postupak naplate i naknade štete [4]. Kao rezultat dobijamo da je kradljivac postigao ono što je želeo, ali ostavlja trag, jer je robu morao neko da preuzme na potpis. Osiguravajuća kompanija preuzima rizik krađe, zato što je to njen osnovni zadatak i za taj rizik isplaćuje polisu.
organizaciono ispitivanje tehničko ispitivanje ispitivanje fizičke zaštićenosti testiranje svesti zaposlenih.
Svaki novi zaposleni treba da prođe kroz trening o bezbednost, sem toga treba da se izvrše detaljnije provere onih zaposlenih koji će imati pristup poverljivim informacijama firme. Da bi poslovanje na Internetu bilo sa što manje rizika potrebno je izvršiti interno i ekstreno skeniranje mreže kompanije. Interno se proverava da li su sistem i serveri pravilno konfigurisani. Najveća interna sigurnosna pretnja je loš sistem password-a. Eksterna provera testira kompanijski „firewalls“ i „rutere“ da vide koliko je mreža sigurna od napada spolja, kao i da zatvore rupe kroz koje bi neželjeni posetilac mogao da prođe u slučaju da je neki port otvoren. [5]. Fizička bezbednost može značajno da utiče na računarsku
kojima se nalaze kritični kompjuterski resursi preporučuju se biometrijski sistemi, kamere i detektori. Socijalni inženjering možemo da posmatramo kao provaljivanje zaposlenih. Neki hakeri dolaze do poverljivih informacija firme upravo od zaposlenih, zato kompanije vrše razna testiranja zaposlenih. Statističko istraživanje u odnosu na osobe koje izvršile zloupotrebu poslovanja na Internetu procentualmo je prikazano u tabeli 1. Tabela 1:Osobe koje su izvršile zloupotrebu poslovanja
Osobe autorizovani zaposleni neautorizovani zaposleni spoljni saradnici hakeri i teroristi ostali
% 48 24
13 12 3
Prijavom na računarski sistem i učešćem u elektronskom poslovanju putem Interneta najčešće se vrše sledeće prevare:
k ompjuterske prevare i iznuđivanje - osiguranje kompjuterskih prevara i iznuđivanja pokriva štete pričinjene ubacivanjem virusa ili trojanaca u kompjuterske sisteme, zlonamerno delovanje, neovlašćeni transfer novca na privatne račune, krađa informacija o kreditnim karticama, itd. štete pričinjene digitalnoj imovini kompanije usled gubitaka ili oštećenja podataka ili softvera pričinjenih digitalnoj imovini osiguranje od šteta pruža zaštitu poslovni prihodi i ekstra troškovi - štete nastale usled prekida poslovanja pokriverene su ukoliko su nastupile upadima, odnosno pokušajima upada u kompjuterske mreže ili usled kompjuterskih virusa. Neke od posledica prekida rada su gubitak prihoda, troškovi, gubitak korisnika i partnera ili gubitak kapitalne vrednosti kompanije [6, 7].
6. ZAKLJUČAK
Da bi se obezbedila veća sigurnost pos lovanja putem Interneta mora da se prođe kroz nekoliko faze, a to su:
edukacija korisnika tehnologija Vlada.
Korisnik treba da bude obavešten i da zna kakav i koji sistem pravatnosti i zaštite će kor istiti prilikom vršenja elektronskih transakcija na Internetu. Za tehnologiju je bitno da se pojavljuje veći broj softvera koji će imati zadatak za vrše ličnu zaštitu „on line“ korisnika. Vlada mora zakonskim aktima da definše i uredi ovu oblast. Zaštita koja se odnosi na elektronsko poslovanje
putem Interneta treba da bude obuhvaćena Krivičnim zakonikom Republike Srbije. LITERATURA
[1] Trajković, [2] [3] [4] [5] [6] [7]
S.,
Milosavljević, S., Revolucija virtuelnog bankarstva, Ekonomski pogledi br. 3. str 59-66, 2010. Severović. N., Internet i elektronsko poslovanje, Ekonomika, vol. 52, br. 1-2, str. 158-163, 2006. Vasković V., Sistemi plaćanja u elektronskom poslovanju, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2007. Krstić, R., Krstić, S., Modeli elektronske trgovine, Inovacije i razvoj br. 2, str. 67-75, 2012. Mandarić, M., Marketing i sugurnosni aspekti elektronskog poslovanja, Marketing, vol. 38, br. 3. str. 89-97, 2007. Novaković. J., Elektronsko poslovanje, Megatrend univerzitet, Beograd, 2008. Stankić, R., Elektronsko poslovanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
JEDAN PRISTUP ZAŠTITI KRITIČNE INFORMACIONE INFRASTRUKTURE AN APPROACH TO CRITICAL INFORMATION INFRASTRUCTURE PROTECTION GORAN MURIĆ Saobraćajni f akultet, Univerzitet u Beogradu,
[email protected] DRAGANA MACURA Saobraćajni f akultet, Univerzitet u Beogradu,
[email protected] NATAŠA GOSPIĆ Saobraćajni f akultet, Univerzitet u Beogradu,
[email protected] NEBOJŠA BOJOVIĆ Saobraćajni fakultet, Univerzitet u Beogradu,
[email protected]
Rezime: U ovom radu je diskutovana zaštita informacione infrastrukture kao značajn i segment šire kritične infrastrukture. Pri tome su posmatrana dva aspekta: regulatorni i praktični . U okviru regulatornog aspekta prikazan je pregled regulatornih okvira u Evropskoj Uniji i regionu kao temelja za dalji rad na generalnoj zaštiti infrastrukture. Praktični aspekt se bavi metodologijom određivanja elemenata infrastrukture koju treba zaštititi. Ključne reči: kritična informaciona infrastruktura, zaštita infrastrukture, definisanje kritičnih elemenata infrastrukture
Abstract: In this paper, the issues of information infrastructure protection are presented as an important part of a larger scope of critical infrastructure as a whole. The problem is discussed from the two viewpoints. Regulatory aspect gives the overview of regulatory frameworks within the EU and the Serbia and the region, which represents the foundation for further work in the field. Practical aspect is oriented toward issues of defining elements of the infrastructure that should be protected, to fulfill the objectives from the regulatory frameworks. Keywords: critical information infrastructure, infrastructure protection, definition of critical infrastructure elements
1. UVOD Kritična infrastruktura predstavlja fizičke i sajber sisteme (Jasna razlika između fizičke bezbednosti i sajber bezbednosti se ne može uvek precizno identifikovati. Na primer, fizičke komponente elektro-energetskog sistema čine elektro centrale, transformatori i električni vodovi. Računarski hardver koji je deo sistema i koji se koristi za kontrolu proizvodnje i distribucije električne energije se može posmatrati i kao fizički i kao sajber segment. Podaci koji se prenose kroz informacioni sistem koji koristi elektro-energetska kompanija, kao i softver za upravljanje se smatra kiber segmentom. Fizička bezbednost obično podrazumeva zaštitu fizičkih sredstava (uključijući i računarski hardver) od oštećenja izazvanim fizičkim silama kao što su eksplozije, udar, vatra. Sajber bezbednost obično podrazumeva zaštitu i fizičkih i sajber elemenata od fizičke štete ili štete nastale neovlašćenim pristupom operativnom softveru i podacima. Obezbeđivanje kritične infrastrukture obično zahteva kombinaciju fizičkih i sajber mera (od instalacije ograde
do instalacije zaštitnog softvera)) [1] koji su neophodni za minimum operacija u državnoj upravi i ekonomskom sektoru [2]. Ovi sistemi su tako značajni, da bi njihovo onesposobljavanje ili uništenje imalo veoma negativan uticaj na odbrambenu moć ili ekonomiju zemlje [3]. Sam koncept kritične (nacionalne) infrastrukture počeo je da se razvija sredinom devedesetih godina dvadesetog veka u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je identifikovan set sredstava i servisa koji zajedno čine elemente koji su „kritični“ za održavanje stabilnosti jedne zemlje i dobrobiti njenih građana. Vrste industrija koje su identifikovane kao „kritične“ su se menjale tokom godina, ali postoji opšte slaganje u stavu da se u elemente kritične infrastrukture moraju uključiti: elektroenergetska mreža, vodovod, skladištenje i transport nafte i gasa, telekomunikacije (informaciona infrastruktura), transportni sistem, finansijski sektor, hitne službe i vlada. Postoji više načina na koje država može da pravi
prioritete među različitim infrastrukturama. Neophodno je naglasiti da nisu svi elementi kritične infrastrukture nužno i kritični. Za svaku infrastrukturu ili skup infrastruktura je neohodno obaviti dodatna istraživanja radi identifikovanja onih elemenata koji su najk ritičniji. Pored toga, treba se fokusirati na slabosti koje se pružaju kroz više infrastruktura, na međuzavisnoti u kojima napad na jednu infrastrukturu može da utiče na druge ili na geografske lokacije na kojima može da se nalazi više objekata kritične infrastrukture.
Šta je kritična informaciona infrastruktura (CII – Critical Information Infrastructure) Informaciona infrastruktura jedne zemlje je kompleksan skup sistema koji uključuju veliki broj tehnologija i servisa, a koje se nalaze u vlasništvu više entiteta (države, privatnih kompanija) [4]. Infrastruktura obuhvata žične, bežične, kablovske i tehnologije za emitovanje, jezgrene mreže bazirane na Internet protokolu kao i interne informacione sisteme. Kompanije i institucije koje poseduju i upravljaju informacionom infrastrukturom su vremenom uglavnom implementirale različite mere zaštite i tako smanjile mogućnost štete od prirodnih katastrofa, napada i drugih nezgoda. Mere zaštite su uvedene u okviru njihovih arhitektura koristeći se redundantnim čvor ovima i sistemima, biznis planovima i strategijama za sanaciju nakon napada ili prirodnih nepogoda. U ovom radu, pored definisanja kritične informacione infrastrukture, prikazuje se regulatorno uređenje zaštite kritične infrastrukture radi ukazivanja na potrebu uređenja ove oblasti i kod nas. Takođe se u radu diskutuju i problemi praktične primene pojedinih metoda u zaštiti kritične infrastrukture.
2. REGULATORNI ASPEKT ZAŠTITE KRITIČNE INFORMACIONE INFRASTRUKTURE Tokom proteklih nekoliko godina, veliku pažnju političari i menadžeri iz industrijskog sektora posvećuju upravo zaštiti kritične infrastrukture. Danas su socijalni i ekonomski aspekti života mnogobrojnih građana i kompanija u zavisnosti od velikog skupa elemenata infrastrukture, uključujući energetske mreže, bankarski sektor, telekomunikacije, internet, itd. U SAD, 1998. godine pokrenut je Nacionalni program za zaštitu kritične infrastrukture, a 2003. godine je potvrđen i ažuriran. Na nivou EU, juna 2004. godine Savet Evrope je pozvao Evropsku Komisiju da pripremi sveobuhvatnu strategiju zaštite kritične infrastrukture. Komisija je oktobra 2004.god. usvojila tzv. Communication on Critical Infrastructure Protection (CIP) u borbi protiv terorizma. Kako društvo napreduje i postaje sve više umreženo, povećava se i zavisnost od kritične infrastrukture. Međutim, i pored ovog velikog značaja, mnoge kompanije, građani i donosioci odluka potcenjuju rizike kojima je izložena kritična infrastruktura. Pored toga, menadžment kompanija uglavnom smatra da se ne može
opravdati investiciono ulaganje u bezbednost kritične infrastrukture.
Evropska unija Evropska unija i njene članice suočavaju se sa velikim izazovima u oblasti kreiranja politike za zaštitu kriti čne infrastrukture. Poslednjih nekoliko godina, Evropska Komisija je usvojila nekoliko političkih inicijativa u ovoj oblasti, uključujući Direktive i Komunikacije u cilju promovisanja povećanja spremnosti i bezbednosti. Međutim, problemi i dalje postoje. Elementi infrastrukture su međusobno veoma povezani, tako da otkaz jednog elementa može izazvati domino efekat. Primer iz novembra 2006. godine ovo potvr đuje. U Nemačkoj otkaz elektroenergetske mreže doveo je do posledica i u Francuskoj, Italiji, Španiji, Holandiji, Belgiji i Austriji! Procenjuje se da je oko 10 miliona korisnika bilo ugroženo! [5] Centre for European Policy Studies
(CEPS) predlaže formiranje „radne grupe za zaštitu kritične infrastrukture“. Cilj ove radne grupe je da analizira izazove i mogućnosti koji će nastati iz budućeg PPP, kao i da se ispita aktuelna dešavanja u okviru CIP i PPP, a istovremeno i da predstavi na objektivan način potrebe i probleme koje zaposleni u privredi i vlada definišu. Izveštaj [5] prikazuje ekspertsko mišljenje Radne grupe, koje je sledeće: - Potreba da se zaštiti k ritična infrastruktura je realna, i potencijalno definiše kompromis između efikasnosti i elastičnosti - Neophodno je uključenje i privatnog sektora - Postavke CIP politike treba da budu dobro definisana vizija i strategija, sa jakom političkom podrškom - Na nacionalnom nivou, CIP politika treba da bude centralizovana i ograničena na određen broj pravnih tela - Postoji jasna potreba za jednim holističkim pristupom, zajednička taksonomija, metrika i okvir za upravljanje rizikom za sve rizike i pretnje koji se mogu pojaviti u okviru CIP - Različiti sektori imaju različite potrebe u okviru CIP politike - Itd.
Srbija i region U Srbiji se trenutno na nivou Vlade ne razmatra pitanje upravljanja kritičnom infrastrukturom. Međutim, Institut Saobraćajnog fakulteta, Univerziteta u Beogradu radi projekat pod nazivom „Upravljanje kritičnom infrastrukturom za održivi razvoj u poštanskom, komunikacionom i železničkom sektoru Republike Srbije“, zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja republike Srbije. Ovaj projekat je započet 2011., a traje do 2014. godine. Cilj projekta je da se definišu svi kritični elementi u oblasti poštanskog, komunikacionog i železničkog sektora u Srbiji, u cilju njihove zaštite i održivog razvoja ovih sistema. [6]
U Sloveniji regulatorni aspekt CTI je definisan u okviru Direktive Evropsk e kritične infrastructure [7]. U Bosni i Hercegovini osnovan je CERT (Computer Emergency Response/Readiness Team) u cilju da zaštiti, podrži i reaguje na napade na informacione i automatizovane sisteme, ko ji predstavljaju kritičnu infrastrukturu. Takođe, u Crnoj Gori osnovan je CIRT (National Computer Incident Response Team), kako bi se sprečili i kontrolisali napadi na računarske sisteme. Sva vladina tela i nacionalna kritična infrastruktura su korisnici njihovih usluga. U Republici Hrvatskoj formirana je nezavisna radna grupa za upravljanje kritičnom infrastrukturom. Osnova za njihov rad je Direktiva EU 2008/114/EC. Januara 2013. godine urađen je „Prijedlog zakona o kritičnim infrastrukturama s konačnim prijedlogom zakona“. Kako u Hrvatskoj nije bila definisana potreba za zaštitom i osiguranjem kritične infrastrukture, ovim predlogom usvaja se Direktiva EU iz 2008. godine (2008/114/EC), o identifikaciji i određivanju evropskih kritičnih infrastruktura i proceni potrebe o njihovoj zaštiti (SL L 345/75). Ova Direktiva se primenjuje u zemljama članicama EU od januara 2011. godine u sektorima energije i transporta, sa tendencijom proširenja primene i na druge sektore kritičnih infrastruktura. [8]
3. KAKO ODREDITI ELEMENTE KRIT IČNE INFORMACIONE INFRASTRTUKTURE Sistematičan pristup rešavanju problema određivanja elemenata kritične infrastrukture, ili bliže rečeno, kritičnih elemenata kritične infrastrukture je neophodan. Prvo treba razumeti da nisu svi elementi kritične infrastrukture sami po sebi kritični, a i oni koji su kritični nemaju isti nivo važnosti. Najlakše rešenje bi bilo da se svi elementi kritične infrastrukture zaštite na neki način (redundansom, stvaranjem bafera i sl.), ali to bi ujedno bilo veoma skupo i praktično neizvodljivo. Drugi ekstrem bi bio da sve ostavimo kako jeste i da čekamo da se otkazi dešavaju i da reagujemo reaktivno rešavanjem nastalih problema. Ovaj pristup ne iziskuje nikakve inicijalne troškove, ali gubici prouzrokovani otkazom ovakvih sistema su nepredvidivo skupi, a mogu uticati na nivo bezbednosti države ili čak odneti i ljudske živote. Naći optimalno rešenje predstavlja izazov i sa teorijske i sa praktične strane. Naravno, ono utiče i na strateški pristup kao i na način regulisanja pitanja kritične infrastrukture.
Koji elementi se mogu uzeti u obzir? Fizički elementi ili nešto više? Prvo pitanje je šta su elementi kritične informacion e infrastrukture, tj. šta ulazi u obzir da bude smatrano elementom kritične informacione infrastrukture? Elemente
sloja: fizički, sajber i ljudski. Postoje radovi koji se odnose isključivo na tehničke sisteme, ne uzimajući u obzir ljudski faktor [10], dok se u drugim uzima u razmatranje i ljudski faktor i uloga ljudi u okviru tehničkih sistema [11]. Tendencija je da se tehnički sistemi posmatraju nezavisno, a da se naknadno na tu analizu doda analiza ljudskog faktora. Autori su mišljenja da je ovakav pristup nepotpun i da ljudski faktor ne treba posmatrati nezavisno od tehničkog, posebno u sve većem broju savremenih sistema gde tehnika ne zavisi samo od ljudi koji upravljaju njom, već je i rad osoblja direktno zavistan od tehničkih tj. informacionih sistema. Većina metodologija razvijenih u svrhu definisanja kritičnih elemenata kritičnih infrastruktura, generalno ne uključuju društvenu i organizacionu komponentu u okviru analize fizičkih sistema. [12] Zavisnosti između fizičkih i ljudskih komponenata u okviru instrastrukture su prilično snažne i kompleksne. Neki autori su mišljenja da bez obzira na to koliko je određeni sistem „tehnički“, nijedan savremeni sistem nije isključivo fizički tj. tehnički. [13]
Kako analizirati informacionu infrastrukturu i odrediti kritične elemente? Posmatrajući određenu infrastrukturu potpuno izolovano ili uzimajući u obzir jedan njen deo, na prvi pogled nam se može učiniti da je određivanje bitnog elementa trivijalan problem i da do rešenja možemo dođi intuitivno. Na primer, kod računarske mreže znamo da pojedine tačke ukrštanja, ruteri i sl. su definitivno kritični elementi i ulaze u uži krug konkurenata za zaštitu. Međutim, kako broj elemenata koje posmatramo raste i ako počnemo da uzimamo u obzir elemente drugačije prirode (ljudski i organizacioni faktor), problem se drastično usložnjava. Ako na sve to dodamo i veliki nivo međuzavisnosti različitih tipova infrastruktura, dobijamo problem čije rešenje je veoma kompleksno. Metodologije za rešavanje ovog problema uglavnom predlažu matematičko modeliranje koristeći teoriju mreža [14-17]. Za predstavljanje topologija infrastruktura i njihovih međuzavisnosti korišćena je teorija grafova. Kao nadogradnja teoriji mreža, pojedini autori koriste principe logike, verovatnoće i minimizacije troškova [14]. Sa druge strane, mnogi autori potencijraju metodu ekspertskog mišljenja [18] i kvalitativne procene [19-21]. Autori u daljem tekstu prikazuju nov pristup metodologiji određivanja elemenata kritične infrastrukture. Elementi infomacione infrastrukture se mogu podeliti u tri grupe: a) fizički elementi, b) sajber elementi, c) ljudski elmenti. Pod fizičkim elmentima podrazumevamo postrojenja, tj. prostorije ili zgrade u kojima se ostali elementi nalaze. Sajber elementi su uređaji i softveri koji služe za obavljanje misije infrastrukture, dok su ljudski elementi osobe odgovorne za svakodnevno funkcionisanje infrastrukture. Svi ovi elementi su međuzavisni i sa aspekta analize se ne mogu posmatrati potpuno odvojeno iako je pristup zaštite svakoj od ovih grupa drugačiji.
čvorovima koje mogu imati težinski faktor koji predstavlja nivo međuzavisnosti. U najjednostavnijem slučaju težinski faktor je jedan i svi elementi podjednako i maksimalno utiču jedni na druge. Preduslov za analizu značajnosti elemenata u okviru kritične informacione infr astrukture je postojanje svih informacija o međuzavisnostima. Ovaj rad neće ulaziti u problematiku prikupljanja informacija o međuzavisnitima elemenata, već će biti korišćena pretpostavka da su ove informacije poznate. Proces određivanja kritičnih elemenata se može obaviti u tri osnovna koraka: Prvi korak – procena značajnosti pojedinih elemenata U proceni nivoa značaja određenih čvorova u mreži (koji predstavljaju elemente kritične informacione infrastrukture) koriste se različite mere u okviru teorije mreža [22]. Na osnovu tih mera, određuje se nivo kritičnosti pojedinih čvorova, tj. nivo zavisnosti funkcionisanja infrastrukture od datog čvora. Postoji više metoda kojima se može odrediti značajnost pojedinačnog čvora u mreži i sve metode su bazirane na različitim strategijama uklanjanja čvorova (elemenata mreže) i istovremenim merenjem određenog svojstva mreže. Mera koja se dobije nam pokazuje koliko je dati čvor bio značajan. Uglavnom se sva merenja zasnivaju na nekom svojstvu mreže u celini koje opisuje performanse same mreže, kao što su: prosečna inverzna geodetska dužina (eng. average inverse geodesic length), globalna efikasnost mreže (eng. global efficiency of the network), veličina najvećeg povezanog podgrafa (eng. size of the largest connected subgraph), prečnik mreže (eng. diameter of the network) i sl. [22] Drugi korak – procena značajnosti grupe čvorova U teoriji zaštite umreženih elemenata se javlja fenomen sinergetskog efekta [23], na koji treba posebno obratiti pažnju. Sinergetski efekat nastaje kada u određenoj mreži otkaže grupa čvorova. Šteta nastala otkazom grupe čvorova može biti veća od zbira šteta nastalih otkazivanjem pojedinačnih čvorova iz grupe. Simulacijom možemo identifikovati koju grupu čvorova bi trebalo zaštititi. Otkaz elemenata informacione infrastrukture često ne dolazi pojedinačno. Pored verovatnoće da se dva ili više elemenata otkažu istovremeno (koja raste sa veličinom mreže), postoje realne opasnosti da određeni događaj utiče na više elemenata. Najbolji primer su prirodne katastrofe koje po pravilu nikad ne utiču isključivo na jedan element, već na više njih koji su u neposrednoj blizini. Ipak, nije samo geografska udaljenost bitna, jer određene promene u politici, ekonomiji ili upravljačkom sektoru velikih sistema imaju uticaj na promenu i reorganizaciju više elemenata u okviru tih sistema. Iz tog razloga je neophodno proceniti značaj tih elemenata i tek nakon toga
Metode za procenu značajnosti grupe čvorova se zasnivaju na istovremenom uklanjanju više čvorova i ponovnom merenju performansi mreže [23]. Realni problem prilikom ovih merenja je računarsko vreme koje kod velikih mreža, sa više od 4 elementa koja se uzimaju u obzir postaje predugo. [10] Treći korak – donošenje odluke Na osnovu dobijenih informacija nakon drugog koraka, donosilac odluka odlučuje koje elemente će zaštititi.
4. ZAKLJUČAK Zaštita kritične informacione infrastrukture kao dela kritične infrastrukture jedne zemlje ili regiona postaje sve aktuelnija tema. Iako se u svetu i Evropi ovom pitanju više godina pridaje značajna pažnja, kod nas je ova tema u začetku. Kao zemlja koja pretenduje da postane deo ujedinjene Evrope, neophodno je da što pre usvojimo i implementiramo Evropsku regulativu iz ove oblasti i k oristeći već razvijene preporuke počnemo da razvijamo sopstvenu strategiju zaštite celokupne kritične infrastrukture, a posebno informacione infrastrukture kao jednog od njenih najvažnijih segmenata. U određivanju kritičnih elementata predložena metodologija može da predstavlja polazište. U daljem radu na ovoj temi, autori će se baviti se detaljima određivanja elemenata kritične infrastrukture na izabranom modelu sistema.
5. ZAHVALNOST Ovo istraživanje je deo projekta “Upravljanje kritičnom infrastrukturom za održivi razvoj u poštanskom, komunikacionom i Železničkom sektoru Republike Srbije”, podržanog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u okviru naučnih istraživačkih projekata 2011-2014, Telekoma Srbije, Pošte Srbije i Železnice Srbije.
LITERATURA [1] Utilities, T.I.o.P., Technical Assistance Briefs: Utility and Network Interdependencies: What State Regulators Need to Know , The National Association
of Regulatory Utility Commissioners, 2005
[2] Clinton, W.J., Executive Order 13010. 1996. [3] Clinton, W.J., The Clinton Administration’s Policy on Critical Infrastructure Protection: Presidential Decision Directive No. 63. 1998.
[4] Gospić, N., G. Murić, and D. Bogojević, Definisanje kritične telekomunikacione infrastrukture u Srbiji , PosTel 2012 - XXX Simpozijum o novim tehnologijama u poštanskom i telekomunikacionom saobraćaju, Beograd, 2012 [5] Hammerli, B. and A. Renda, Protecting Critical Infrastructure in the EU . Centre for European Policy Studies: Brussels.
[6] Gospić, N., G. Murić, and D. Bogojević . Managing
[22] Johansson, J., H. Jönsson, and H. Johansson, Analysing the
critical infrastructure for sustainable development in the telecommunications sector in the Republic of Serbia . International Conference on Applied Internet
vulnerability of electric distribution systems: a step towards incorporating the societal consequences of disruptions. Int. J. Emergency Management, 2007, 4(1).
and Information Technologies. October, Zrenjanin, 2012 [7] Council Directive 2008/114/EC of 8 December 2008 on the identification and designation of European critical infrastructures and the assessment of the need to improve their protection. Official Journal of
the European Union L, 2008, 345-375.
[8] Studies, T.C.f.E.P. Critical Infrastructure Protection in the EU , Available from: http://www.ceps.eu/ taskforce/critical-infrastructure-protection-eu, 2012 [9] Schaffer,
G.,
T.M.
Keil,
and
R.
Mayer,
Communications Sector-Specific Plan, An Annex to the National Infrastructure Protection Plan ,
Homeland Security, 2010
[10] Jönsson, H., J. Johansson, and H. Johansson , Identifying Critical Components Infrastructure Networks. Journal
Reliability, 2012, 235-243.
in
Technical
of Risk and
[11] Wilhelmsson, A. and J. Johansson. Assessing Response System Capabilities of Socio-Technical Systems, The International Emergency Management
Society (TIEMS2009), Istanbul, Turkey, 2009
[12] Solano, E., Methods for Assessing Vulnerability of Critical Infrastructure . 2010, Institute for Homeland Security Solutions. [13] Bea, R., et al., A new approach to risk: The implications of E3 Risk Management , 11(1), 30-43, 2009 [14] Lewis, T.G., Critical Infrastructure Protection in Homeland Security: Defending a Networked Nation., Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons, Inc, 2006 [15] Arboleda, C.A., et al., Vulnerability assessment of health care facilities during disaster events . Journal of Infrastructure Systems, 15(3), 149–161, 2009 [16] Ouyang, M., et al., A methodological approach to analyze vulnerability infrastructures . Simulation
of
interdependent
Modelling Practice and Theory, 2009, 17(5), 817–828. [17] Eusgeld, I., et al., The role of network theory and object-oriented modeling within a framework for the vulnerability analysis of critical infrastructures ,
Reliability Engineering and System Safety, 2008.
[18] Ezell, B.C., Infrastructure Vulnerability Assessment Model (I-VAM). Risk Analysis, 2007, 27(3), 571–583. [19] Baker, G.H. A Vulnerability Assessment Methodology for Critical Infrastructure Facilities. 2005. [20] Agency, U.S.E.P., Vulnerability assessment factsheet , Office of Water (4601M), 2002 [21] Haimes, Y.Y. and T. Longstaff, The Role of Risk Analysis in the Protection of Critical Infrastructures Against Terrorism. Risk Analysis, 2002, 22(3), 439-444.
[23] Johansson, J., Risk and Vulnerability Analysis of Interdependent Technical Infrastructures: Socio-Technical Systems , Industrial
Addressing
Automation Department of Measurement Technology and Industrial Electrical Engineering, Faculty of Engineering, LTH 2010, Lund University: Lund, Sweden, 2010, 189.
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
CILJANI SPAM I NAČINI ZAŠTITE
TARGETED SPAM AND METHODS OF PROTECTION NEBOJŠA P. TERZIĆ Telekom Srbija a.d. Beograd,
[email protected] Rezime: Za razliku od običnog spama, gde haker šalje jednu te isti elektronsku poruku desetinama hiljada mejl adresa, ciljanji spam se šalje samo jednoj određenoj osobi, firmi ili Vladinoj ustanovi. Takvi spamovi su do te mere savršeni da je primaoc ubeđen da je mejl primio od njemu poznate osobe. U ovom radu biće p rezentovano kako hakeri biraju metu, kreiraju i šalju ciljani spam i kako se od ovakvih napada može zaštiti. Ključne reči: ciljani spam, elektronska pošta, analiza, zaštita
Abstract: Unlike from ordinary spam, where hacker send same message to tens of thousands e-mail addresses, targeted spam is send to only one particular person, company or Government institution. Such spams are so sophisticated, that the recipient is convinced that it has received from a person known to. In this paper will be presented how hackers choice target, create and send targeted spam and how to protect against this kind of attack. Keywords: targeted spam, e-mail, analysis, protection
1. UVOD Živimo u doba gde je razmena elektronske pošte (u daljem tekstu: mejl) postala sastavni deo kako poslovnog tako i privatnog života. Putem mejlova se razmenjuju poslovne tajne, ugovaraju važni sastanci, dopisuje sa dragim osobama ali nažalost vrše i razne vrste aktivnosti sa ciljem nanošenja štete jednom ili većem broju lica. Jedna od takvih aktivnosti, koja će detaljno biti analizirana u ovom radu, je i slanje ciljanih neželjenih mejlova (u daljem tekstu: ciljani spam). Slanje ciljanih spamova ne treba mešati sa običn im spamom. Kod običnog spama već prilikom prvog pogleda na mejl adresu se vidi da ga je poslala nama nepoznata osoba, a kod ciljanog spama haker se predstavlja imenom i mejl adresom nama poznate osobe, firme ili Vladine ustanove. Ciljani spam je dakle mejl za koji primalac misli da mu je poslala njemu poznata osoba koja se i navodi kao pošiljalac u okviru mejl adrese, a u stvari to je uradio haker koristeći bezbednosne propuste mejl servera. Važno je napomenuti da je velika verovatnoća da haker nije oteo taj mejl nalog sa koga je navodno poslat sporni mejl, već ga je samo virtualno duplirao i preko njega može da šalje mejlove ali na njega ne može da ih i prima.
2. KAKO SE IZVODI NAPAD Pronaći mejl adresu ciljane osobe nije toliko teško jer je to manje više javno dostupan podatak. U velikom broju firmi i ustanova u Srbiji mejl adrese su obično u forimi:
[email protected]. Mejl adrese se takođe mogu otkriti i metodama socijalnog inženjeringa ili upadima u
Kada se pronađe mejl adresa onda se pristupa pisanju i slanju ciljanog spama. U zavisnosti koliko je haker vičan, ciljani spam se može poslati preko sajtova koji nude takvu uslugu, kao što je Emkei's Fake Mailer ili programa koje pokreće sa svog računara. Takvi sajtovi i programi su obično kompromitovani i mejlove poslate uz pomoć njih mejl serveri lako prepoznaju kao spam. Oni hakeri koji poseduje veće znanje, upadaju na web servere i uz pomoć php skripte za slanje ciljanih spamova, koje su sami pisali ili je preuzeli sa hakerskih foruma, šalju ciljane spamove koje je veoma teže detektovati od strane mejl servera. U zavisnosti opet od umeća hakera sadržina tak vog mejla može odmah da ukaže da nešto nije uredu ili što je mnogo češći slučaj, da nas dovede u zabludu i u potpunosti stvori pogrešnu sliku vezano za neku informaciju, događaj ili buduću aktivnost. Tako na primer, haker se može vama kroz ciljani spam predstaviti kao vaš neposredni rukovodilac, direktor ili dekan i tražiti od vas da otvorite prateći dokumenat koji je stigao uz mejl, a u kome se nalazi maliciozni softver. Takođe firmaX može dobiti mejl, a da on izgleda kao da je dobiven od firmeY , sa kojom tesno sarađuje i u kome biva obaveštena o „povoljnom” stanju akcija na berzi i time bude dovedena u zabludu i pretrpi finasijsku štetu zbog pogrešne procene stanja akcija. Isto tako, kao strategija sajber ratovanja između dve zemlje, može biti ciljano spamovanje Vladinih ustanova ili medijskih kuća sa lažnim informacijama i saopštenjima.
U ovakvim situacijama haker je obično samo oruđe nekoga, kriminalne organizacije, treće firme ili čak neke države kojima je interes da na taj način dođu do poverljivih informacija, oslabe konkurentsku firmu ili da unesu pometnju.
Da bi došli do zaglavlja mejla u okviru Gmail, potrebno je: 1. Logovati se na Gmail 2. Otvorite željeni mejl 3. U gornjem desnom uglu poruke pronaći opciju
Obično dok se shvati da je došlo do prevare, šteta je već načinjena, a da do toga ne bi došlo portebno je ozbiljno pristupiti ovom problemu i na pravi način se zaštiti kao pojedinac, firma ili Vladina ustanova.
4. Kliknuti na strelicu na dole (▼) koja se nalazi pored 5. Iz padajućeg menija izabrati Show Original
3. KAKO CILJANI SPAM USPE DA PREVARI MEJL SERVER Da bi se na ovo pitanje odgovorilo prvo treba da se vidi šta sve jedna mejl poruka koja pristiže na mejl server sadrži u sebi. Svaka mejl poruka u sebi uvek sadrži telo mejla (Message body), zaglavlje mejla (Message header) i individualno potpis ispod teksta mejla (Message signature). Telo mejla je prostor predviđen za kucanje teksta, ubacivanje tabelarnih, grafičkih ili multimedijalnih sadržaja. Takođe, kao prateći deo mejla mo že biti i dodatak (engl. Attachment ) u koji se ubacuju fajlovi (.doc, .xls, .pdf i slično) i čiji pregled nije moguć u programu za prijem i slanje mejlova. Zaglavlju mejla sadrži informacije o tome kako je taj mejl putovao od jenog mejl servera do drugog i uz pomoć njega se sa velikom sigurnošću možemo zaključiti dali je mejl spam ili ne. U zavisnosti od toga kako je podešen programa za transfer mejlova MTA (engl. Message Transfer Agent ) koji mejl serveri koriste za rad, u zaglavlju se može videti i pravi pošiljalac potencijalno lažnog mejla. Programi za prijem i slanje mejlova, kako što su oni instalirani na računarima ( Outlook, Thunderbird, IncrediMail) tako i oni kojima se pristupa preko interneta (Gmail, Hotmail, Yahoo!Mail) ne prikazuju zaglavlje mejla, već se do njega dolazi izabirom kroz menije za svaki mejl posebno. Ova opšte prihvaćena praksa ne prikazivanja zaglavlja mejla se koristi da ne bi došlo do zabune kod običnih korisnika. Da bi došli do zaglavlja mejla u okviru Outlook -a, potrebno je: 1. Otvoriti Outlook 2. U okviru Inbox-a klinuti desnim klikom na željeni mejl 3. Izabrati opciju Options... Otvoriće se prozor Message Options u okviru koga se nalazi deo Internet headers: gde je smešten sadržaj zaglavlja.
Reply
Delovi zaglavlja Zaglavlje sadrži veći broj stavki koje treba gledati i pojedinačno i kao celinu. Nekada je dovoljno da ne tipičan raspored stavki u zaglavlju ukaže da mejl nije stigao sa mejl adrese odakle piše da je poslat ili da nije stigao na regularan način. U zavisnosti od programa koji koristi i načina konfiguracije, mejl server u zaglavlju može dostaviti podatke koji sa velikom sigurnošću mogu utvrditi verodostojnost samog mejla. Zaglavlje uvek sadrži sledeća polja: Received: sadrži
informacije sa kog mejl servera je stigao mejl. Ove važne informacije generiše sam mejl server i poređane su obrnutim redosledom (od primaoca ka pošiljaocu). Message-ID:
generiše ga mejl server i služi da bi se izbegao prijem iste poruke više puta.
Date: lokalno vreme i datum kada je mejl kreiran. Upisuje
ga program sa koga je poslat mejl. From: sadrži mejl adresu onoga ko je poslao mejl. To: sadrži mejl adresu onoga ko je primio mejl. Subject: naslov ili tema mejla. Return-Path: povratna
mejl adresa na koju onaj ko je poslao mejl želi da mu se odgovori. MIME-Version: (engl. Multipurpose Extensions, višenamenska proširenja
Internet
Mail
za elektronsku poštu) sadrži verziju internet standarda kojim se definiše šta sve mejl može da ima u sebi. Content-Type: sadrži informacije u kojoj formi mejl treba biti prikazan (format teksta, kodna strana, itd.)
Zaglavlje može da sadrži sledeća polja: Content-Transfer-Encoding: sadrži
informaciju da li se
mejl šalje u bit ili binarnom obliku Importance: da li je mejl od velike ( High\Low), unosi onaj ko šalje mejl
ili male važnosti
Delivered-To: na koju mejl adresu je stigao mejl
User-Agent: koji je program korišćen za slanje mejla Received-SPF: (engl. Sender Policy Framework ,
polisa pošiljaoca) verifikacija da li je taj server namenjen za slanje mejlova
Nažalost zbog nepostojanja standarda kojim bi se definisalo koja polja treba da sadrži heder, sada imamo situaciju da samo MTA istog proizvođača čita svoj heder, a osatli MTA ih zanemaruju i odmah prosledjuju pristigli mejl kao validan.
Authentication-Results: verifikacija
4. NAČINI ZAŠTITE
da li na mejl serveru sa koga je poslat mejl postoji baš ta mejl adresa koju je koristio pošiljaoc
X-
:
ovo je nestandardano polje zaglavlja koje generiše mejl server koji šalje mejl i u njemu se nalaze podaci koji služe mejl serveru koji prima mejl da odluči da li je taj mejl spam ili ne. Ovih polja u zaglavlju može biti i više, u zavisnosti od toga kako je podešen programa za transfer mejlova ( MTA) koji mejl server koristi za rad.
Najpouzdaniji način zaštite od ciljanog spama je dobra konfiguracija mejl servera i MTA. Da bi se to postiglo potrebno je prvo analizirati kako izgleda heder od mejla koji je poslat na regularan način, a posle od ciljanog spama. Heder mejla koji je poslat na regularan način izgleda ovako:
Delivered-To: OSOBA2@gmai l . com Received: by 10. 229. 189. 194
wi t h SMTP i d df 2cs13565qcb; Sat , 19 Nov 2012 05: 25: 50 - 0800 ( PST) by 10. 236. 78. 195 wi t h SMTP i d g43mr 1693529yhe. 64. 1321709149165; Sat , 19 Nov 2012 05: 25: 49 - 0800 ( PST) Return-Path: Received: f r ombay0- omc2- s7. bay0. hot mai l . com ( bay0- omc2s7. bay0. hotmai l . com. [ 65. 54. 190. 82] ) by mx. googl e. com wi t h ESMTP i d j 68si 3191631yhn. 8. 2012. 11. 19. 05. 25. 48; Sat , 19 Nov 2012 05: 25: 49 - 0800 ( PST) Received-SPF: pass ( googl e. com: domai n of OSOBA1@hot mai l . com desi gnat es 65. 54. 190. 82 as per mi t t ed sender) cl i ent - i p=65. 54. 190. 82; Authentication-Results: mx. googl e. com; spf =pass ( googl e. com: domai n of OSOBA1@hot mai l . com desi gnat es 65. 54. 190. 82 as per mi t t ed sender ) smt p. mai l = OSOBA1@hot mai l . com Received: f r om BAY163- W27 ( [ 65. 54. 190. 125] ) by bay0- omc2- s7. bay0. hot mai l . com wi t h Mi cr osof t SMTPSVC( 6. 0. 3790. 4675) ; Sat , 19 Nov 2012 05: 22: 42 - 0800 Message-ID: Return-Path: OSOBA1@ hot mai l . com Content-Type: mul t i par t / al t ernati ve; boundar y="_ 71757b2a- eb25- 4ab2- bacf - 3f 472137f 794_" X-Originating-IP: [ 212. 200. 219. 18] From: OSOBA 1 To: OSOBA 2 Subject: TEST MEJ L Date: Sat , 19 Nov 2012 13: 22: 42 +0000 Importance: Nor mal MIME-Version: 1. 0 X-OriginalArrivalTime: 19 Nov 2012 13: 22: 42. 0821 ( UTC) FI LETI ME=[ 517F8350: 01CCA6BE] Received:
Pre nego što se počne sa analizom, treba napomenutu da je ovaj mejl u stvarnosti prosleđen ali zbog privatnosti osoba između kojih je razmenjen, njihovih imena su obeležena kao OSOBA1 i OSOBA2.
sa adresom mej servera iz polja Massage-ID i prvog nailazećeg Received polja, sto se u slučaju ovoga hedera i poklapa.
Analiza hedera mejla se vrši odozdo pa na gore, tako da prvo što vidimo je polje X-OriginalArrivalTime koje služi za upređivanje sa poljem Date i koje se poklapa.
Polje X-Originating-IP daje nam IP adresu onoga ko je poslao mejl koristeći mejl nalog [email protected]. Ostala Received polja beleže komunikaciju izmeđju mejl servera u procesu slanja i primanja mejla.
Sledeće važno polje za poređenje je From. Adresa mejl servera iz ovog polja (@hotmail.com) mora se poklapati
Sladeći primer analizira heder mejla koji nije poslat na regularan način:
Received:
f r om gat e. saj t 2. com ( 195. 178. 37. 20) by BUEXHT1. i t . saj t 2. com ( 10. 1. 1. 167) wi t h Mi cr osof t SMTP Ser ver i d 8. 3. 137. 0; Mon, 21 Nov 2012 14: 14: 47 +0100
X-SBRS: 2. 9 X-IronPort-Anti-Spam-Filtered: t r ue X-IronPort-Anti-Spam-Result:
Received:
f r om smt p3. next- dat a. net ( [ 77. 89. 41. 25] ) wi t h SMTP; 21 Nov 2012 14: 14: 46 +0100
by gat e. saj t 2. com
Received:
f r om web04. next - dat a. net ( web04. next - dat a. net [ 192. 168. 10. 44] ) by smt p3. next dat a. net ( Post f i x) wi t h ESMTP i d 332BC24153 f or ; Mon, 21 Nov 2012 14: 14: 45 +0100 ( CET)
Received:
by web04. next - dat a. net ( Post f i x, f r om useri d 12992) i d D927B2224A; Mon, 21 Nov 2012 14: 12: 14 +0100 ( CET)
To: OSOBA2@ saj t 2. com Subject: SAPOSTENJ E From: OSOBA 1 Reply-To: OSOBA1@ saj t 1. com MIME-Version: 1. 0 Content-Type: t ext / pl ai n Message-ID: <20121121131214. D927B2224A@ web04. next - dat a. net > Date: Mon, 21 Nov 2012 14: 12: 14 +0100 Content-Transfer-Encoding: quot ed- pr i nt abl e Return-Path: webm ast er @web04. next - dat a. net
Opet bih skrenuo pažnu da zbog bezbednosti i privatnosti osoba i mejl servara, pravi nazivi nisu korišćeni, a svi ostali podaci su autentični. Ovde se zapaža je da se adresa mejl servera iz From polja ne poklapa sa adresom iz polja Message-ID i prvog nailazećeg Received polja. Ovde se očigledno radi o ciljanom spamu, zbog nepoklapanja parametara. Received:
Nažalost ovaj mejl, zbog loše konfiguracije dolazni mejl servera, nije okarakterisan kao sapam, već kao regularan mejla, a sa druge strane odlazni mejl server nije bio podešen da posalje IP adresu onoga ko je poslao mejl ( XOriginating-IP), tako da haker odgovoran za ovaj napad ne može biti lociran. Naredni primer analizira heder mejla koji takođje nije poslat na regularan način ali je administrator odlaznog mejl servera tako dobro konfigurisao MTA da se može videti ko je i kako posalo taj ciljani spam:
f r om i ri na. saj t 2. com ( 195. 178. 37. 4) by BUEXHT2. i t . saj t 2. com ( 10. 1. 1. 169) wi t h Mi cr osof t SMTP Ser ver i d 8. 3. 137. 0; Tue, 22 Nov 2012 08: 41: 09 +0100
X-SBRS: - 0. 8 X-IronPort-Anti-Spam-Filtered: true X-IronPort-Anti-Spam-Result:
Ai EEANNQy05bxHwOXGdsb2J hbABDmnUBj 1YYFwsLHCSCEhkBgRUi LAUCi DSVAo5LkSeHOoMVBJ RAkgo X-IronPort-AV: E=McAf ee; i =" 5400, 1158, 6537" ; a=" 2132346" Received:
f r om opal . superhosti ng. bg ( [ 91. 196. 124. 14] ) by i r i na. saj t 2. com wi t h ESMTP; 22 Nov 2012 08: 41: 09 +0100
Received:
f r om sof et oo by opal . super host i ng. bg wi t h l ocal ( Exi m 4. 69) ( envel ope- f r om) i d 1RSkyX- 001WyS- 5j f or OSOBA2@saj t 2. com; Tue, 22 Nov 2012 09: 41: 05 +0200
To: OSOBA2@ saj t 2. com Subject: VAZNO X-PHP-Script: sof i a. moyat grad. bg/ wp- admi n/ css/ f m. php f or 217. 116. 232. 205 From: OSOBA 1 Reply-To: MIME-Version: 1. 0 Content-Type: t ext / pl ai n Content-Transfer-Encoding: 8bit Message-ID: Date: Tue, 22 Nov 2012 09: 41: 05 +0200 X-AntiAbuse: Thi s header was added t o t r ack abuse, pl ease i ncl ude i t wi t h any abuse r eport X-AntiAbuse: Pr i mary Host name - opal . superhost i ng. bg X-AntiAbuse: Or i gi nal Domai n – saj t 2. com X-AntiAbuse: Or i gi nator / Cal l er UI D/ GI D - [ 1050 32003] / [ 47 12] X-AntiAbuse: Sender Addr ess Dom ai n - opal . super host i ng. bg X-Source: / usr/ bi n/ php
/
/ bi / h
/h
/ sof etoo/
bl i c_html / sof i /
ad i / css/ f
h
X-Source-Dir: moyatgrad. bg: / publ i c_html / sof i a/ wp- admi n/ css Return-Path:
sof etoo@opal . superhost i ng. bg
Dakle, ovde se jasno vidi prednost X parametra. Vidi se root putunja do PHP skripte koja je korišćena za slanje ciljanog spama X-Source-Args, a linija zaglavlja koja bez svake sumnje navodi na to da je ovaj mejl lažan je XPHP-Script . Tu se vidi da je odlazni mejl server prepoznao nelegalan način slanja mejla uz pomoć PHP skripte sa stranice sofia.moyatgrad.bg/wp-admin/css/fm.php i evidentirao je da je toj stranici prilikom slanja mejla pristupano sa IP adrese 217.116.232.205. Takođe adresa mejl servera iz From polja se ne poklapa sa adresom iz polja Message-ID i prvog nailazećeg Received polja. Received:
5. ZAKLJUČAK Zaključak ove analize zaglavlja je više nego očegledan, jedino je simptomatično to što mejl server koji je primio ovaj mejl, nije ga okarakterisao kao spam ili na neki drugi način obavestio primaoca da je lažan, a sve to zbog već spomenutog ne postojanja standarda u komunikaciji dva MTA.
Pouzdanost detekcije ciljanog spama U slučaju implementacije prezentovanog načina detekcije ciljanog spama, u s pecifičnim slučajevima, može doć i do pogrešnog detektovanja ciljanog spama, a to se vidi na sledećem primeru:
f r om gat e. saj t 2. com ( 195. 178. 37. 20) by BUEXHT2. i t . saj t 2. com ( 10. 1. 1. 169) wi t h Mi cr osof t SMTP Ser ver i d 8. 3. 137. 0; Wed, 23 Nov 2012 21: 14: 38 +0100
X-SBRS: 0. 3 X-IronPort-Anti-Spam-Filtered: t r ue X-IronPort-Anti-Spam-Result:
AuwCAAt UzU5D3j cJ Z2dsb2J hbABDqxULCw0HEi eCOQEBOI ExBI gi ohOEFgGOHgeHTYMVi CSMJ 4Vgj Es X-IronPort-AV: E=McAf ee; i =" 5400, 1158, 6539" ; a=" 18358691" Received:
f r om opr oxy7- pub. bl uehost . com ( [ 67. 222. 55. 9] ) by gat e. saj t 2. com wi t h SMTP; 23 Nov 2012 21: 14: 37 +0100
Received:
( qmai l 18205 i nvoked by ui d 0) ; 23 Nov 2012 20: 14: 35 - 0000
Received:
f r om unknown ( HELO host 399. host monst er . com) ( 66. 147. 240. 199) by opr oxy7. bl uehost. com wi t h SMTP; 23 Nov 2012 20: 14: 35 - 0000 DKI M- Si gnat ure: v=1; a=r sa- sha256; q=dns/ t xt ; c=r el axed/ r el axed; d=f i beropt i cshop. r s; s=def aul t ; h=Cont ent - Transf er- Encodi ng: Cont ent - Type: MI MEVers i on: Subj ect: To: Fr om: Date: MessageI D; bh=g3zLYH4xKxcPr HOD18z9Yf pQcnk/ GaJ edf ust WU5uGs=;
Received:
f r om l ocal host ( [ 127. 0. 0. 1] ) by host 399. host monst er. com wi t h esmt psa ( TLSv1: AES256- SHA: 256) i d 1RTJ DH- 00072A- CO f or OSOBA2@saj t 2. com; Wed, 23 Nov 2012 13: 14: 35 - 0700
Received:
f r om195. 252. 100. 2 ( [ 195. 252. 100. 2] ) by host 399. host monst er. com ( Hor de Fr amewor k) wi t h HTTP; Wed, 23 Nov 2012 13: 14: 35 - 0700
Message-ID: <20121123131435. 121524060f 9d1r u3@ host 399. host monst er . com> Date: Wed, 23 Nov 2012 13: 14: 35 - 0700 From: To: OSOBA2@ saj t 2. com Subject: TEST MIME-Version: 1. 0 Content-Type: text / pl ai n; char set ="I SO- 8859- 1" ; del sp=Yes; f ormat=f l owed Content-Transfer-Encoding: 7bi t Return-Path: ADMI N@f i ber opt i cshop. r s
Ovaj mejl je poslat na regularan način ali adresa mejl servera iz From polja se ne poklapa sa adresom iz polja Message-ID i prvog nailazećeg Received polja, tako da bi ovaj mejl greškom bio okarakterisam kao ciljani spam.
To se dešava u slučajevima kada se sajt hostuje na velikim komercijalnim serverima i zbog toga se naziv domena ne poklapa sa nazivom DNS servera. Ovaj problem se moze rešiti redovnim ažuriranjem bele i crne liste dolaznih mejl servera od strane administratora MTA.
Prepoznavanje ciljanog spama na osnovu analize zaglavlja je nedovoljno obrađena oblast, sobzirom na veliku količinu mejlova koji se r azmenjuju u celom svetu i čiji broj se iz dana u dan sve više povećava. Nepostojanjem jasno definisanog standarda za transfer mejlova u okviru MTA (engl. Message Transfer Agent ) koji mejl serveri koriste za rad, otvara mogućnost za veliki broj raznih vidova prevara putem elektronske pošte, do te mere da postoji i mogućnost ugrožavanja nacionalnih interesa zemalja. Tokom izrade ovog rada „prevareni“ su mejl serveri kako velikih svetskih, tako i srpskih firmi, jer ni jedan mejl za koji se ispostavilo da je lažan nisu okarakterisali kako takav. Ponuđeno rešenje u ovom radu ima svojih prednosti i mana i predstavlja prelazno rešenje dok se ne postave jasno definisanih standardi u razmeni elektronske pošte tako da primalac bude blagovremeno obavešten da mejl koji je primio možda ne dolazi sa mejl adrese koja je navedena. Do tada administratori treba rucno da kofigurišu svoje mejl servere i prilagode ih svojim potrebama, a ne da oslone na podrazumevana podešavanja.
LITERATURA [1] Kaspersky, E., A Nasty Little Thing Called Spam, Official blog, 2012. [2] Cisco Security, Email Attacks: This Time It’s Personal, San Jose, 2011. [3] Banday, T., Analysing E-Mail Headers for Forensic Investigation, Srinagar, 2011. Al-Zarouni, M., Tracing E-mail Headers, Perth, 2004
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
OSNOVE SAVREMENE KRIPTOANALIZE THE BASIS OF MODERN CRYPTOANALYSIS MILORAD S. MARKAGIĆ Vojna akademija, Beograd, Pavla Jurišića Šturma 33 , [email protected] MILICA M. MARKAGIĆ Vojna akademija, Beograd, Pavla Jurišića Šturma 33 ________________________________________________________________________________________________ Rezime: Rad predstavlja pokušaj da se prikažu neke metode i postupci kriptoanalize,na osnovu dosadašnjih saznanja autora i korišćenjem delimično dostupnih informacija o metodama dolaska do sadržaja ključeva ili algoritama šifrovanja.Veliki deo ove problematike ostaje najst rožije čuvana tajna korisnika te je u javnsti veoma malo relevantnih
pokazatelja uspeha ili neuspeha probijanja šifara. Ključne reči:K kriptoanaliza,Šifarski sitemi,Algoritmi
Abstract: This paper presents an attempt to show/explain some methods and procedures of cryptoanalysis, on the basis
of up to date knowledge of authors and the use of partially available information on methods of obtaining key contents or coding/cypher algorithms. Vast part of this topic remains users’s most guarded secret users and there are very few relevant indicators of success and of failure of penetration ofciphertext out in the open/in the public eye.. Keywords: Cryptoanalysis, Cryptosystems, Algorithms.
1. UVOD Kriptoanaliza kao naučna disciplina bavi se izučavanjem metoda i postupaka za otkrivanje otvorenog teksta bez poznavanja ključa, kao i postupke otkrivanja ključa uz poznavanje otvorenih i šifrovanih tekstova ili uz poznavanje nekih informacija o otvorenim i šifrovanim tekstovima.
2. BEZBEDNOST INFORMACIJE Osnovne pretnje po bezbednosti informacije su: • • • •
prekidanje, presretanje, modifikacija i izmišljanje
Korene istorijski gledano kriptoanaliza vuče iz sredine sedmog veka, kada su teolozi želeli da verifikuju autentičnost rukopisa upoređujući konzistentnost različitih reči. Iako nema pouzdanih istorijskih i naučnih zapisa, smatra se da je moderna kriptoanaliza navervatnije nastala i počela da se primenjuje na tlu Evrope. Poznat je uspeh kriptoanalize iz 1500. godine u Engleskoj, koji je doveo do hapšenja i osude na smrt škotske Kraljice Marije zbog veleizdaje.
Napadi na bezbednost se mogu podeliti na pasivne i aktivne napade. Pasivni napad je onaj napad gde se samo prisluškuje poruka. Pasivni napad se teže otkrva od aktivnog napada. Aktivni napad uključuje menjanje poruke, maskiranje i/ili ponovno slanje modifikovane poruke.
Istorijski se kao prvobitni postupak kriptoanalize javlja frekvencijska analiza. Frekevencijskom analizom se izbroji broj svakog slova ili simbola u šifrovanom tekstu i uporedi se sa frekvencijom slova u otvorenom tekstu koji je pisan određenim jezikom. Svaki jezik ima određene statističke karakteristike: javljanja slova, vezivanja slova u bigrame, trigrame i sl.
1.Napad poznatim šifrovanim tekstom:
Još jedna često korišćena i veoma poznata metoda je traženje uzoraka jezika. Svaki jezik ima specifične uzorke. Najkorisnije karakteristike su uzorci koji se ponavljaju. U svetu kriptoanalize najpoznatiji događaj je razbijanje Cimermanovog telegrama 1917. g. za vreme I svetskog rata.
Osnovne vrste napada na šifarski sistem, odnosno dolaženj do sadržaja ključa i otvorenog teksta
Ova vrsta napada je najteža. Kriptoanalitičar poznaje samo algoritam šifrovanja i poseduje kriptogram (šifrovani tekst). 2.Napad poznatim otvorenim tekstom: Za određeni šifrovani tekst kriptoanalitičar poznaje otvoreni tekst ili jedan njegov deo. Kriptoanalitičar poznaje algoritam i poseduje određeni broj otvorenih i šifrovanih tekstova, ali ne poznaje ključ.
3.Napad odabranim otvorenim tekstom: Kriptoanalitičar sam određuje neki otvoreni tekst i šifruje ga. Ovaj napad omogućava pronalaženje slabosti u algoritmu. Kriptoanalitičar poznaje algoritam, šifrovani tekst i određeni bro j parova otvorenih i šifrovanih tekstova, ali ne zna ključ. 4. Napad odabranim šifrovanim tekstom: Kriptoanalitičar može odabrati šifrovani tekst i na neki način ga dekriptovati i dobiti otvoreni tekst. Takođe može odabrati neki otvoreni tekst po svojoj želji. Kriptoanalitičar poznaje algoritam, šifrovani tekst nekoliko i šifrovanih tekstova koji su u paru sa otvorenim tekstovima, ali ne zna ključ. 5. Adaptivan napad odabranim otvorenim tekstom: Kriptoanalitičar koristi napad odabranim otvorenim tekstom. Rezultati napada se koriste za odabir nekog drugog otvorenog teksta. Ovim načinom moguće je unaprediti napad. Ovaj napad poznat je i pod nazivom "diferencijalna kriptoanaliza". Kriptoanalitičaru je poznat algoritam, šifrovani tekst, odabrani otvoreni tekst sa šifrovani tekstom i odabrani šifrovani tekst sa otvorenim tekstom. 6. Birthday attack: Ovaj napad je dobio ime po paradoksu rođendana 7. Meet in the Middle: Napad je sličan Birthday napadu, osim što kriptoanalitičar može proveriti presek između dva skupa, a ne mora čekati pojavljivanje vrednosti dvaput u jednom skupu. 8. Napad korišćenjem srodnih ključeva: Kod ovog napada pretpostavlja se znanje o odnosu između ključeva u dva različita šifrovanja. Napad može otkriti slabosti u postupku generisanja podključeva. 9. Delimično znanje o ključu: Napadač poseduje delimično znanje o tajnom ključu (npr.zbog “rupe” u postupku generisanja podključeva). U dobrim šiframa, delimično znanje o ključu ne bi trebalo da olakšava pronalaženje ostatka ključa. Ako nije tako, lakše je izvesti detaljno pretraživanje.
Podela napada prema količini potrebnih resursa Prema količini potrebnih resursa koji stoje na raspolaganju napadaču ili koje će primeniti napadi mogu biti:
•
•
•
Prema raspoloživom vremenu - broj potrebnih primitivnih operacija (osnovne instrukcije ili cela metoda šifrovanja) Prema veličini memorije - količina memorijskog prostora potrebnog za čuvanje u toku napada Prema raspoloživim podacima - količina potrebnih otvorenih i šifrovanih tekstova
Postupci kriptoanalize 1. Klasična kriptoanaliza - frekvencijska analiza - Kasiski ispitivanje 2. Simetrični algoritmi: - diferencijalna kriptoanaliza - linearna kriptoanaliza - mod-n kriptoanaliza - XSL napad 3.Ostale metode: - Birthday attack - Meet in the Middle - DeCSS - gardening
Uspeh kriptoanalize prema količini i kvalitetu otkrivenih tajnih informacija Potpuno probijanje - napadač otkriva ključ. Globalna dedukcija - napadač otkriva funkcijski ekvivalent algoritma za kriptovanje i dekriptovanje, ali ne nalazi ključ. Lokalna dedukcija - napadač otkriva dodatne otvorene tekstove (ili kriptovane tekstove), nepoznate od ranije. Informacijska dedukcija - napadač dobija informacije o otvorenim tekstovima (ili kriptovani, tekstovima), nepoznatih od pre. Algoritam koji omogućuje razlikovanje - napadač može razlikovati kriptovani tekst, permutacije od slučajnih permutacija.
3. KRIPTOANALIZA SIMETRIČNIH ŠIFARA
Kako rade simetrične šifre Simetrične šifre blokovski otvoreni tekst podele u blokove i koriste specijalno konstruisane funkcije koje određenim operacijama pomešaju blok otvorenog teksta sa ključem čime se dobija šifrovani tekst. Da bi se izbegao napad korišćenjem rečnika, koriste se blokovi velikih dužina (64, 128 i više bitova). Ideja se sastoji u aproksimaciji slučajne permutacije na velikom skupu ulaza. Jedna od metoda koja se koristi je
korišćenje višestrukih transformacija. Osnovne metode koje se koriste su metode supstitucije i permutacije. U supstituciji se koriste S-kutije, koje su nelinearni deo šifre. S-kutije se kreiraju tako da zadovoljavaju određena svojstvaa istovremeno i da budu otporne na kriptoanalizu
Neke metode kriptoanalize simetričnih šifara: pretraživanje prostora, linearna kriptoanaliza, diferencijalna kriptoanaliza, diferencijalno-linearna kriptoanaliza, XSL napad, modulo n napadi Birthday attack i Meet in the Middle Opisaćemo samo neke od njih kako bi stekli uvid u metode napada i kriptoanalize.
Pretraživanje prostora Pretraživanje celog prostora Pretraživanje celog prostora je najjednostavnija i najsporija vrsta napada. Napadač vrši dekriptovanje šifrovanog teksta sa svim mogućim ključevima koji se mogu pojaviti. Imajući u vidu da je algoritam šifrovanja javno dostupan, ovaj napad nije moguće sprečiti. Napadač kod ovog napada ima poznat otvoreni tekst ili otvoreni tekst ima neku poznatu strukturu. Ovaj napad se najčešće izvodi sklopovski.
Pretraživanje pola prostora Pretraživanje pola prostora primenjivo je na šifre koje pokazuju određeno svojstvo simetričnosti i smanjuje vreme napada za polovinu. Za šifru dužine ključa n važe relacije: C = E(P, K) C' = E(P', K') Pri čemu je: P-otvoreni tekst, P'-bitovni komplement otvorenog teksta, C-šifrovani tekst, C'-bitovni komplement kriptovanog teksta, K i K' - ključ i njegov bitovni komplement, i E-postupak šifrovanja. • •
• •
•
•
Ovaj napad koristi se ako je poznat par otvorenog i kriptovanog teksta za koje važi svojstvo komplementa. Za posledn ji bit ključa postavi se vrednost '0' i pretražuje prostor sa preostalm delom ključa. Ako se za neki ključ dobije šifrovani tekst, zaključuje se da je taj
ključ pravi ključ. Ako se dobije komplement otvorenog teksta, zaključuje se da je pravi ključ komplement od primenjenog.
Linearna kriptoanaliza Linearna kriptoanaliza predstavljena je na EUROKRIPT-u '93 kao teoretski napad na DES, a kasnije je uspešno iskorišćena u praktičnoj kriptoanalizi DES-a. Pokazano je da se DES može razbiti uz pomoć 2 43 poznatih parova otvorenog i kriptovanog teksta što je brže nego iscrpnim pretraživanjem. Iako je u početku prezentovana kao napad na DES, linearna kriptoanaliza je primenjiva i na druge blokovske šifre. Mnogi kandidati za algoritam AES su dizajnirani tako da budu otporni na linearnu kriptoanalizu.
Osnovni supstitucijsko-permutacijski šifrati Na slici 1. prikazan je šifrat kojem je ulaz 16-bitni blok i nad tim blokom se obavljaju osnovne operacije runde, i to četiri puta. Svaka runda se sastoji od 1. supstitucije 2. permutacije bitova 3. delovanje ključa Ova osnovna struktura naziva se Feistel struktura, a ove osnovne operacije su slične onima koje se nalaze u DES-u i ostalim šiframa, uključujući Rijndael.
Supstitucija U prikazanom šifratu, 16-bitni blok podataka se deli u četiri 4- bitna podbloka. Svaki podblok čini ulaz u 4x4 S-kutiju (supstitucija sa 4 ulazna i 4 izlazna bita). Najvažnije svojstvo S-kutija je nelinearnost, tj. izlazni bitovi se ne mogu prikazati kao linearna operacija ulaznih bitova. Linearna kriptoanaliza je jednaka bez obzira radi li se o jednom preslikavanju ili svaka S-kutija ima svoje preslikavanje.
Permutacija Permutacija je jednostavna zamena bitova ili pozicija bitova. Permutacija sa slike 1 (brojevi predstavljaju poziciju bita u bloku, gde je 1 najleviji bit, a 16 najdesniji bit) može se jednostavno opisati kao: izlaz i iz S-kutije j je ulaz u S-kutiju i .
Delovanje ključa U prikazanom šifratu koristi se jednostavan bitovni ekskluzivni ili (HOR) između bitova podključa trenutne runde i ulaznog bloka podataka u rundu. Podključ se upotrebljava do zadnje runde uključivo, što osigurava da se zadnja supstitucija ne može ignorisati.
Dekriptovanje U postupku dekriptovanja, podaci se kroz postupak propuštaju u obrnutom redosledu. Preslikavanje u Skutijama kod dekriptovanja je inverz preslikavanja u postupku kriptovanja. To znači da sve S-kutije moraju biti bijektivne, preslikavanje jedan na jedan sa jednakim bro jem ulaznih i izlaznih bitova. Takođe se primenjuju podključevi u obrnutom redosledu. Ono što osigurava da dekriptovanje bude ista struktura kao i kriptovanje je izostanak permutacije u poslednjoj rundi kriptovanja.
4. LINEARNA KRIPTOANALIZA Linearna kriptoanaliza pokušava iskoristiti veliku verovatnoću pojavljivanja linearnih izraza uključujući bitove otvorenog teksta, bitove kriptovanog teksta i bitova podključeva. Linearna kriptoanaliza je napad poznatim otvorenim tekstom: napadaču je poznat skup otvorenih tekstova i odgovarajućih šifrovanih tekstova. No, apadač ne može odabrati otvorene i odgovarajuće kriptovane tekstove. Osnovna ideja je da se nađe linearna aproksimacija nelinearnih S-kutija, dobijenim linearnim izrazima konstruiše linearni put kroz Feistelovu mrežu, i dobije rezultat koji je linearni izraz šifre koji uključuje otvoreni tekst, šifrovani tekst i ključ. Dva su koraka linearne kriptoanalize:
1. pronalaženje linearne aproksimacije 2. primena napada poznatim otvorenim tekstom.
5. DIFERENCIJALNA KRIPTOANALIZA Diferencijalna kriptoanaliza je napad primenjiv na interaktivne blokovske šifre. Prvi put ovu kriptoanalizu je predstavio MARFI u napadu na FEAL-4, a kasnije su je unapredili Biham i Šamir na KRIPTO - '90 kao napad na DES. Diferencijalna kriptoanaliza je u osnovi napad odabranim otovrenim tekstom i oslanja se na analizu razlika između dva otvorena teksta šifrovanim istim ključem. Te razlike se mogu iskoristiti za dodeljivane verovatnoće mogućim ključevima i za određivanje najverovatnijeg ključa. Za šifre poput DES -a razlika je odabrana kao fiksna HOR vrednost dva otvorena teksta. Diferencijalna kriptoanaliza je upotrebljena u napadu na mnoge šifre, a može se koristiti u napadima i na ostale kriptografske algoritme kao što su heš funkcije.
6. ZAKLJUČAK Ovo je samo jedan mali doprinos sagledavanju kriptoanalize sa stanovišta teoretskih i praktičnih saznanja iz ove oblasti, sa napomenom da kriptoanalitičari ista dostupaju javnosti tek nakon saznanja da su njihove metode otkrivene. Ostvarenje linearne kriptoanalize u ovom radu omogućava smanjivanje iscrpne pretrage ključa za faktor 2. Ako bi se primenila aproksimacija za još koji bit ključa složenost iscrpne pretrage bi se još smanjila. Ako algoritam ima svojstvo komplementa (što važi za DES), može se linearna aproksimacija ugraditi u algoritam pretraživanja pola prostora na način da se linearnim izrazom ispravi određeni bit ključa. Simetrija linearnog izraza može se iskoristiti za dobijanje dodatne linearne aproksimacije. Ako konstrukcija linearne aproksimacije nije simetrična može se provesti algoritam još jednom, ali tako da se zamene uloge otvorenog i kriptovanog teksta. Rezultat je reverzna linearna aproksimacija u kojoj su ključevi K zamenjeni ključevima Kn gde je n broj rundi. Matsui je dao linearne aproksimacije za DES do 20 rundi. Potpuni DES može se probiti sa 243 poznatih otvorenih tekstova, brže nego iscrpnom pretragom. Primer šifre za koji se smatralo da je nemoguće probiti je kriptovaanje kod koga je ključ jednake dužine kao i poruka, slučajan je i koristi se samo jednom na toj poruci.
Zahtevi za ovim postupkom su sledeći: Ključ mora biti zaista slučajan. Ne generše se algoritmima koji kao ulaz koriste kraći ključ. Mora biti bez biasa: verovatnoća svih simbola mora biti jednaka. Ključ mora biti jednake dužine kao i poruka. Znakovi u poruci i ključu moraju biti iz iste abecede jednake veličine. Ključ se na poruku mora primeniti tako da su za date simbole otvorenog teksta, svi simboli kriptovanog teksta jednako mogući i obratno. Osim za kriptovanje poruke, ključ se ne koristi u druge svrhe. Druga ideja zaštite je kontinuirana promena ključa. Za probijanje šifre sa javnim ključem, bezbednost leži u teškoći računanja tajnog ključa uz poznavanje javnog ključa. Dakle, samo se one-time pad može smatrati sigurnom šifrom.
LITERATURA [1] Eli Biham, Orr Dunkelman, Nathan Keller, Enhancing Differential-Linear Cryptanalysis , [2] Jean-Sebastien Coron and Antoine Joux, Cryptanalysis of a Provably Secure Cryptographic Hash Function, [3] Nicolas T. Courtois and Josef Pieprzyk, Cryptanalysis of Block Ciphers with Overdefined Systems of Equations, [4] D. J. Guan, Pollard’s Algorithm for Discrete Logarithm Problem, Avgust 25, 2003, [5] Howard M. Heys, A Tutorial on Linear and Differential Cryptanalysis, [6] Pascal Junod, Linear Cryptanalysis of DES, [7]Milorad Markagić, Interni radovi, istraživanja i merenja,Beograd 2005-2013 ,
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
PRIMENA TEHNIKE DIGITALNOG VODENOG ŽIGA U ZAŠTITI VLASNIŠTVA NAD SLIKAMA APPLICATION OF DIGITAL WATERMARKING TECHNIQUE IN PROTECTION OF PROPERTY ON IMAGES ANDREJA SAMČOVIĆ Saobraćajni fakultet, Beograd, [email protected] GORAN MURIĆ Saobraćajni f akultet, Beograd, [email protected] Rezime: Razvoj digitalnih tehnologija je olakšao reprodukovanje i prenos mirnih slika. Međutim, sa druge strane je došlo i do zloupotrebe vlasništva nad slikama. Tehnika digitalnog vodenog žiga se pokazala kao moćna u zašt iti intelektualnog vlasništva nad multimedijalnim signalima, prema tome i slikama. Koncept vodenog žiga se sastoji u skrivanju perceptualno nevidljivih informacija u obliku vodenog žiga u okviru originalnog digitalnog signala. U ovom radu razmatraju se poželjna svojstva koja vodeni žig treba da ima, postupci koje algoritmi primenjuju pri utiskivanju žiga, a dati su i odgovarajući rezultati simulacije. Ključne reči: Vodeni žig, multimedija, slika, komunikacije, zaštita podataka
Abstract: The development of digital technologies has facilitated the reproduction and transmission of still images. However, on the other hand it has led to abuse of the ownership on images. Digital watermarking technique has been proved to be powerful in protecting the intellectual property on multimedia signals, therefore also on the images. The concept of the watermark is made to hide the invisible perceptual information as a watermark into the original digital signal. This paper discusses the desirable properties that watermark should have, the procedures that algorithms implement in embedding the watermark, and the corresponding simulation results are provided. Keywords: Watermarking, multimedia, image, communications, data protection
1. UVOD Digitalizacija signala izazvala je veliku revoluciju u telekomunikacijama [1]. Digitalizacija je omogućila prenos signala koji je otporniji na šum u odnosu na analogni. Prenos različitih sadržaja znatno je olakšan. Osim toga, omogućila je znatno efiksaniju komunikaciju. Međutim, digitalizacija je unela i niz problema. Autori odgovara jućih sadržaja suočavaju se sa problemom zloupotrebe autorskih prava. Odgovarajući sadržaji se mogu preuzeti bez bilo kakvih gubitaka i kopirati (Kopiranje digitalnih sadržaja – podrazumeva kopiranje sadržaja neograničeni broj puta, pri čemu se kvalitet sadržaja ne narušava), bez bilo kakve saglasnosti autora. Na ovaj način se narušava zaštita intelektualne svojine. Bez prisustva zaštite autorskih prava korporacije i industrija gube velike količine novca. Imajući to u vidu, odlučili su da preduzmu k orake kako bi svakog vlasnika intelektualne svojine nad multimedijalnim sadržajima zaštitili od moguće krađe. Oblici zaštite mogu da budu pravni i tehnički [2]. U ovom radu posvećena je pažnja tehničkom aspektu zaštite. Watermarking predstavlja tehniku utiskivanja digitalnog žiga pri prenosu određenog sadržaja, pri čemu je uočena njegova velika primena u multimediji. postojanje žiga na Watermarking podrazumeva
ime autora, njegov potpis ili oznaku. Uočava se velika povezanost između watermarkinga, steganografije i kriptografje. Bitna razlika, a ujedno i osnovni princip steganografije je u umeću sakrivanja napisane poruke, tako da za njeno postojanje znaju samo pošiljalac i primalac. Kriptografija se odlikuje postojanjem tajnog kôda, koji omogućava pouzdanu komunikaciju između predajnika i prijemnika. Pristup zaštite podataka se bitno razliku je u ova tri slučaja, kao i njihova namena [3]. Posle uvodnog razmatranja, razmotrena su poželjna svojstva koja digitalni vodeni žig treba da ispuni. Zatim su navedeni neki postupci koje algoritmi primenjuju pri utiskivanju vodenog žiga. Na kraju su dati i neki rezultati obavljene simulacije.
2. POŽELJNA SVOJSTVA VODENOG ŽIGA Da bi tehnika označavanja otpornim voden im žigom bila efikasna, postoje mnogi parametri koji se moraju razmotriti pri procenjivanju: neprimetnost, otpornost na distorzije, otpornost na uklanjanje, veličina žiga, mogućnosti izmene i višestrukog označavanja, kompleksnost žiga, sigurna detekcija, statistička
Neprimetnost Žig ne sme biti primetan korisniku, niti žig sme da degradira kvalitet sadržaja. Potpuna neuočljivost je definitivno idealna u ovom pogledu. Ali, ako je signal istinski neuočljiv, onda će perceptualno bazirani algoritmi za kompresiju sa gubitkom u principu ukloniti takav signal. Trenutno, tehnološki najnapredniji algoritmi verovatno još uvek ostavljaju prostora za ubacivanje neprimetnog signala, što istraživanja i pokazuju. Ipak, to verovatno neće biti tako za iduću generaciju algoritama.
namenjeno uklanjanju žiga. Osim toga, kada postoji više kopija sadržaja označenih različitim žigovima, kao što bi na primer bio slučaj sa označavanjem koje služi za identifikaciju kupca ( fingerprinting), mogući su dodatni napadi koji se baziraju na kombinaciji sadržaja nekoliko kupaca. Izuzetno je važno da žig bude otporan na zlonamerne manipulacije. To se može postići na nekoliko načina: •
Naravno, jedva primetna razlika se obično primećuje kada se upoređuju dva signala, na primer, komprimovani i nekomprimovani signal, ili označeni i neoznačeni. Ipak, tipični posmatrač neće upoređivati dva signala, pa iako pesma ili slika može biti različita od originala, posmatrač to ne može znati i verovatno će biti zadovoljan pod uslovom da razlika nije neugodna. Raniji radovi na vodenim žigovima koncentrisali su se gotovo isključivo na pronalaženje žigova koji će biti neprimetni i stoga su često signal ubacivali u perceptualno nebitna područja sadržaja. Ali, druga željena svojstva žigova su u suprotnosti sa takvim izborom. Otpornost na distorzije muzike, slike i video signala mogu biti podvrgnuti raznim vrstama distorzije. Kompresija sa gubitkom je već spomenuta, ali i mnoge druge transformacije signala su uobičajene. Na primer, slici može biti pojačan kontrast, ili boje mogu biti donekle izmenjene, ili audio signalu mogu biti pojačane bas frekvencije. Uopšteno, žig mora biti otporan na transformacije koje uključuju uobičajene distorzije signala, kao i digitalno/analogne i analogno/digitalne konverzije i kompresiju sa gubitkom. Štaviše, za slike i video, važno je da žig preživi i geometrijske distorzije kao što su translacija, rotacija, skaliranje i rezanje. Navedeno je da se otpornost može postići ako je žig postavljen u perceptualno bitna područja slike. To je zbog toga što je kvalitet slike (zvuka ili videa) očuvan samo ako su perceptualno bitna područja slike zadržana. Analogno tome, perceptualno nebitna područja slike mogu biti uklonjena bez uticaja na kvalitet slike. Kao posledica, žigovi koji su postavljeni u perceptualno nebitna područja neće biti otporni i mogu se jednostavno ukloniti. Bitno je uočiti da je otpornost zapravo sastavljena od dva odvojena pitanja: (1) da li je ili nije žig prisutan u podacima nakon što signal pretrpi promene, i (2) može li ga detektor žigova detektovati. Na primer, žigovi koje mnogi algoritmi ubacuju ostaju u podacima nakon geometrijskih promena kao što su skaliranje, ali odgovarajući algoritmi detekcije mogu detektovati žig samo ako se promena prethodno ukloni. U tom slučaju, ako promena ne može biti određena ili invertovana, detektor ne može detektovati žig.
Otpornost na napade Kao što žig mora biti otporan na uobičajene
•
•
Privatni žigovi: privatni žig, tj. sistem gde je ili potrebno znanje neoznačenog sadržaja za dekodovanje ili je pseudo-slučajni ključ koji generiše žig poznat samo pošiljaocu i primaocu je sam po sebi otporniji na napade od javnih žigova gde je bilo kome omogućeno dekodovanje žiga. Za slučaj kada je samo jedna označena kopija sadržaja dostupna, jedini izgledni napad je dodavanje šuma u sliku sa nadom da će uništiti žig. Ipak, može se pokazati da je red veličine dodatog šuma potreban za sigurno uništenje žiga toliko veliki da je kvalitet same slike značajno narušen. U slučaju više kopija istog sadržaja označenog različitim žigovima raspoloživi su drugi napadi, od kojih bi najjednostavniji bio računanje srednje vrednosti svih kopija. U slučaju da su raspoložive sve informacije potrebne za dekodovanje žiga, najjednostavniji napad je jednostavno invertovanje postupka označavanja. Asimetrični koder/dekoder: Ako uklan janje javnog žiga zahteva invertovanje procesa kodovanja, onda je jako poželjno da proces kodovanja bude što je moguće više kompleksan, posebno ako se žig unosi samo jednom. Ipak, ako dekoder mora funkcionisati u realnom vremenu, onda je neophodno da proces dekodovanja bude značajno jednostavniji od kodovanja. Neinvertibilni žigovi: Ako je proces unošenja žiga neinvertibilan, to jest, ako je sam žig generisan pomoću sadržaja koji se označava, onda reverzni proces brisanja žiga nije moguć bez posedovanja originalnog, neoznačenog sadržaja. Time se sprečava da potencijalni napadač u označenom sadržaju potraži neki set vrednosti i onda njih proglasi za svoj žig, stvarajući time konfuziju oko toga ko zapravo ima originalni, neoznačeni sadržaj i ko je prvi ubacio žig u sadržaj.
Veličina žiga Veličina žiga označava količinu informacija koje se mogu ubaciti u zadati signal. Ovaj parametar je posebno važan za javne žigove. Veličina žiga i njegova otpornost na manipulacije je obično obrnuto proporcionalna. Ako se želi da se u zadati signal ubaci veća količina podataka, pojedinačni bitovi će biti manje zaštićeni, jer će imati relativno manje originalnih bitova koji bi ih mogli maskirati. Stoga je obično potrebno odrediti kompromis između otpornosti i veličine žiga.
Modifikovanje i višestruki žigovi U nekim okolnostima, poželjno je izmeniti žig nakon unošenja. Na primer, u slučaju digitalnih video diskova, diskovi mogu biti označeni tako da omogućuju jednu kopiju sadržaja. Nakon što je kopija napravljena, potrebno je izmeniti žig na originalu tako da se onemogući dalje kopiranje. Promena žiga se može postići tako da se prvobitni žig ukloni i ubaci novi, ili tako da se ubaci novi žig koji bi zabranio kopiranje. Prvi slučaj implicira da je žig moguće ukloniti, pa stoga takav sistem ne bi bio otporan na napade. Omogućavanje postojanja višestrukih žigova je poželjnije jer omogućuje praćenje sadržaja od mesta proizvodnje preko distribucije do eventualne prodaje, jer se u svakoj tački distributivnog lanca može ubaciti novi jedinstveni žig u sadržaj. Dakle, poželjno je da su različiti žigovi međusobno ortogonalni.
Skalabilnost
što veća sličnost žiga slučajnom šumu. Što je žig sličniji slučajnom šumu, to ga je teže otkriti, a samim time i ukloniti.
Kompleksnost Poželjno je da žig bude takav da omogućuje veliki broj valjanih, mogućih žigova. Što je broj mogućih žigova veći, veće su i mogućnosti primene sistema. Takođe je poželjno da su žigovi što je moguće više međusobno različiti, jer to poboljšava verovatnoću tačne detekcije žiga u označenom materijalu.
3. POSTUPCI KOJE ALGORITMI PRIMENJUJU PRI UTISKIVAVANJU Osnovni postupci za utiskivanje žiga u sadržaj slike su sledeći: •
Izmena najmanje značajnih bitova (eng. leastsignificant-bit replacement );
U komercijalnim aplikacijama, računska cena kodera i dekodera je jako bitna. U nekim primenama, ubacivanje se obavlja samo jednom. Kao posledica, cena kodovanja može biti manje važna od cene dekodovanja, koje se obavlja u realnom vremenu. Računarski zahtevi ograničavaju kompleksnost žiga, što može značajno smanjiti otpornost žiga na napade. Ali, kako je već poznato da ono što danas može biti računarski neprihvatljivo, već u bližoj budućnosti može biti izvedivo na prosečnim računarima, pri oblikovanju sistema treba uzeti u obzir i mogućnosti skaliranja, tj. prilagođavanja sistema jačim računarima. Tako na primer , prva generacija dekodera može biti računar ski nezahtevna, ali i ne toliko pouzdana, sledeća generacija može dozvoliti dekoderima dodatnu kompleksnost koja bi se iskoristila recimo za rešavanje problema kao što je invertovanje geometrijskih promena.
Neku od ove tri navedene tehnike koriste gotovo svi algoritmi, mada algoritmi koji se oslanjaju na frekvencijski spektar slike preovladavaju tržištem. Treba napomenuti da iako neki algoritmi koriste iste principe svaki ima neku svoju specifičnost koja ga (kako autori algoritama kažu) čini nešto boljim od onog drugog. U daljem tekstu će biti opisane specifičnosti svake od tri tehnike koje je moguće koristiti [5].
Sigurna detekcija
Izmena najmanje značajnih bitova
Jako bitan parametar pri ocenjivanju sistema označavanja je sigurnost detekcije prisutnosti žiga. Sigurnost detekcije se svodi na tri odvojena pitanja: (i) sa kolikom sigurnošću se može detektovati postojeći žig, (ii) sa kolikom sigurnošću se može sprečiti detekcija pogrešnog žiga, (iii) sa kolikom sigurnošću se može sprečiti detekcija nepostojećeg žiga. Žigovi treba da predstavljaju dovoljan i pouzdan dokaz vlasništva nad određenim sadržajem. Pogrešne detekcije (bilo kojeg tipa) treba da se pojavljuju veoma retko, po mogućnosti nikad. Određeni vodeni žig je valjan dokaz vlasništva samo ako je njegova detekcija u digitalnom sadržaju popraćena sa zanemarivom mogućnošću greške.
Jednostavnost ove metode je ujedno pogodna i za dešifrovanje poruke koju slika nosi, jer svako može da pročita niz bitova i po potrebi ih izmeni. Postoje različite implementacije ove tehnike a neke od njih su sledeće:
Statistička nevidljivost Žig se ne sme detektovati statističkim metodama. Na primer, posedovanje većeg broja digitalnih proizvoda, označenih sa istim ključem, ne sme otkriti žig uz primenu analize statističkim metodama. To se postiže tako da se koriste žigovi koji su zavisni od sadržaja, uz maskiranje
•
•
•
•
•
Maskiranje za vid nebitnih delova (eng. perceptual masking); Tehnike kodovanja proširenim spektrom (eng. spread-spectrum techniques).
Može da postoji sopstvena tabela za konverzaciju i po njoj svakom znaku da se dodeli određena kombinacija bitova; Pikseli u koje se skrivaju znakovi mogu da se selektuju po poznatom pravilu; Mogu da postoje pravila po kojima se selektuju pikseli a oni zavise od ključa korisnika.
Ipak, mora se zaključiti da digitalni vodeni žig nastao ovim postupkom nije otporan na većinu napada što ga svrstava u kategoriju lomljivih žigova. Program koji menja samo dva informaciona bita dovoljan je da uništi žig a da ne naruši kvalitet slike.
Iako bi vodeni žig mogao da preživi transformacije kao što su odrezivanje, dodavanje šuma ili kompresija uz gubitak, ipak će najverovatnije biti izgubljen. Najbolji napad na vodeni žig bez da slika u koju je unesen ostane nepromenjena bi bio da se jednostavno postave svi LSB
bitovi na jedinicu. Kada se otkrije metoda, odnosno algoritam, sakriveni žig se lako može promeniti. Na Slici 1 je prikazana originalna slika Lena, dok se kao primer navodi digitalni žig prikazan na Slici 2.
Slika 1. Originalna slika
Slika 2. Primer vodenog žiga
Slika 3. Razlika originalnog i pročitanog žiga
Slika 4. Pročitani vodeni žig
Ako vodeni žig sakrijemo unutar slike, kao rezultat ćemo dobili novu sliku koja ima u sebi vodeni žig, međutim, s obzirom na originalnu sliku nije bilo vidljivih promena. Iz tako nepromenjene slike može se lako “izvući” vodeni žig. Rezultati su prikazani na Slikama 3 i 4, gde je na Slici 3 prikazana razlika između originalnog i pročitanog žiga, dok Slika 4 prikazuje pročitani vodeni žig. Maskiranje za vid nebitnih delova
Ova tehnika takođe koristi nemogućnost našeg oka da razlikuje sitne pojedinosti, pogotovo na onim delovima slike koji predstavljaju neke teksture. Na takvim delovima slike moguće je veoma izmeniti intenzitet osvetljaja pojedinog piksela a da naše oko ne primeti nikakvu razliku jer je skoncentrisano na celinu koju čini ta tekstura. Još ako se uzme u obzir da je većina računarskih monitora loša što algoritmu ide u prednost, označena područja je nemoguće razlikovati na označenoj i
ne mogu da se označava ju područja koja su ispunjena jednom bojom jer bi se odmah primetila a i neki algoritmi kompresije slike sa gubicima upravo traže teksturirana područja pa izbacuju delove koji su suvišni i s tim uništavaju žig.
Tehnike kodovanja proširenim spektrom U cilju kvalitetnije obrade na sam spektar primenjuju se neke od transformacija kao što su diskretna kosinusna transformacija (eng. Discrete Cosine Transformation, DCT), brza Furijerova transformacija (eng. Fast Fourier Transformation, FFT), Wavelet Transformation ili Walsh Transformation. Zatim se bira jedan skup spektralnih koeficijenata dobijen takvom transformacijom. Ako neki od tih koeficijenata povećamo za neku vrednost to znači da u njega želimo da sakrijemo vrednost '1', a smanjenje znači vrednost '0'. Treba napomenuti da se spektralni koeficijenti biraju tako da žig bude "raspršen" po celom
(u smislu vidljivosti promena na originalnoj slici) u svakoj odabranoj frekvenciji. To znači da npr. neko filtriranje visokih frekvencija u obradi slike možda uklanja žig zajedno s ostalim sadržajem u tom području ali ne i u području niskih frekvencija [6]. U ovom slučaju sliku možemo zamisliti kao neki komunikacioni kanal kojim prenosimo neki signal (u našem slučaju žig) a kao i na svaki komunikacioni kanal i na ovaj mogu delovati razne smetnje - šumovi. Signal mora biti takav da ga eventualno sužavanje frekvencijskog opsega ne uništi a koeficijenti tako modulisani da im eventualni šumovi ne izmene značenje. Budući da je jako dobro poznato na kojim se frekvencijskim područjima signal žiga može dodavati, u cilju njegovog slabijeg detektovanja moguće je dodati skup slabijih signala koji zajedno čine signal vi sokog odnosa signal/šum. Budući da se pri dodavanju žiga na sliku vodi računa da bude postavljen tamo gde će njegovo uklanjanje značajno degradirati kvalitet slike tako nastali žigovi su otporni ne samo na različite vrste filtriranja, kompresije nego i na štampanje i kopiranje. Tehnika koja koristi transformacije je jako zastupljena i može se reći da je koriste gotovo svi programi koji generišu robustan digitalni vodeni žig.
Slika 6. Žig Nakon utiskivanja žiga dobijamo Sliku 7:
4. SIMULACIONI REZULTATI U okviru rada urađena je simulacija utiskivanja digitalnog vodenog žiga u sliku uz pomoć MATLAB softvera. Korišćena je diskretna 2D wavelet transformacija [7]. U okviru simulacije, implementirana su dva žiga: •
•
Jedan je u vidu loga sa tekstom „SF“;
Slika 7. Slika sa utisnutim žigom Razlika između originalne slike i slike sa utisnutim žigom je prikazana na Slici 8:
Drugi je u vidu pseudo-slučajnog koda, koji predstavlja sliku Gausovog šuma.
Kao osnovna slika je korišćena fotografija Saobraćajnog fakulteta u nijansama siv, predstavljena na Slici 5.
Slika 8. Razlika između originalne i slike sa utisnutim žigom Osim prethodne slike, obavljeno je i utiskivanje žiga u obliku Gausovog šuma. Kao osnovna slika je korišćena fotografija Saobraćajnog fakulteta u nijansama sive. Slika je učitana i konvertovana u ni janse sive.
Slika 5. Originalna slika u nijansama sive
U okviru simulacije, izvršena su poređenja odnosa
•
•
•
Odnos signal/šum (eng. Signal to Noise Ratio – SNR); Odnos signal/šum za najveći nivo signala (eng. Peak Signal to Noise Ratio – PSNR); Srednja apsolutna greška (eng. Mean Absolute Error – MAE );
U Tabeli 1. predstavljeni su rezultati simulacije.
Tabela 1. Rezultati poređenja originalne slike i slike sa utisnutim žigom u slučaju dve vrste žiga
SNR [dB] PSNR [dB] MAE
Žig 1 (SF)
Žig 2 (Gausov šum)
-0.0211 49.8223 0.1829
-0.0766 45.7565 0.6733
5. ZAKLJUČAK Zaključak možemo izvesti upoređujući dve vrste žiga koje su primenjene na istovetnoj slici, koristeći istu metodu. Prvi žig predstavlja jednostavan logo, sa visokim nivoom redundantnosti, dok drugi predstavlja pseudo-slučajan kod, tj. Gausov šum. Gausov šum ima veoma nizak nivo redundantnosti i kodovi koji su zasnovani na nizu preudoslučajnih koeficijenata su se pokazali kao efikasniji. Može se jasno uočiti razlika između originalne slike i slike sa umetnutim logom, dok se slika sa umetnutim Gausovim šumom ne može razlikovati na prvi pogled od originalne.
LITERATURA [1] Y.Shi, H.Sun: „ Image and video compression for multimedia engineering: fundamentals, algorithms and standards”, Taylor & Francis Group, LLC, 2008.
[2] Z.Bojković, A.Samčović: „Savremene tehnologije zaštite podataka kod digitalnog prava“, XXIII Simpozijum o novim tehnologijama u poštanskom i telekomunikacionom saobraćaju PosTel 2005, Beograd, str. 195-204, 13-14. decembar 2005. [3] I.J.Cox, M.L.Miller, J.A.Bloom, J.Fridrich, T.Kalker: Digital Watermarking and Steganography, Morgan Kaufmann Publishers, 2008. [4] E.Kougianos, S.P.Mohanty, R.N. Mahapatra.: „Hardware assisted watermarking for multimedia”, pp. 339–358, Computers and Electrical Engineering, Vol.35, 2009. [5] I.Cox at al.: „Secure Spread Spectrum Watermarking for Multimedia”, IEEE Transactions on Image Processing, December 1997. [6] B.Mathon, P.Bas, F.Cayre, B.Macq: „Comparison of secure spread-spectrum modulations applied to still Annals of image watermarking“,
Telecommunication, Vol.64, No.11-12, pp.801—813, Nov.-Dec 2009. [7] O.Rioul, M.Vetterli: „Wavelets and Signal
Konferencija o bezbednosti informacija BISEC 2013 Univerzitet Metropolitan
PROVERAVANJE OPOZVANOSTI ELEKTRONSKIH SERTIFIKATA KORIŠĆENJEM OCSP SER VISA REVOCATION CHECKING OF ELECTRONIC CERTIFICATES USING THE OCSP SERVICE DRAGAN SPASIĆ Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" , Beograd, [email protected] Rezime: U radu su navedeni problemi prilikom proveravanja opozvanosti elektronskih sertifikata konsultovanjem velike CRL liste i istaknuto je da ti problemi mogu da se prevaziđu korišćenjem OCSP servisa . Objašnjena je struktura OCSP zahteva, OCSP odgovora i OCSP sertifikata. Pobrojana su najpoznatija rešenja za OCSP servere i OCSP klijentske aplikacije. Na kraju, objašnjena je arhitektura OCSP sistema koji bi trebao da bude integrisan u okviru PKI sistema Sertifikacionog tela Pošte, tokom 2013. godine. Ključne reči: Sertifikaciono telo, elektronski potpis, elektronski sertifikat, registar opozvanih sertifikata (CRL), protokol za proveru statusa sertifikata u realnom vremenu (OCSP)
Abstract: This paper is dealing with revocation checking problems which occur when a large CRL is consulted in order to check the revocation status of a electronic certificate and it is pointed out that these problems can be overcome by using OCSP service. The structure of the OCSP request, OCSP response and OCSP certificate profile is being explained. The most renowned OCSP server software is listed, as well as OCSP client applications. Finally, the architecture of the OCSP system that is planned to be integrated in the PKI system of the Serbian Post Certification Authority, during 2013, is being explained. Keywords: Certification Authority, electronic signature, electronic certificate, certificate revocation list (CRL), online certificate status protocol (OCSP)
1. UVOD Prema članu 30. Zakona o elektronskom potpisu [1], Sertifikaciono telo (Certification Authority - CA) je dužno da ažurno vodi evidenciju svih opozvanih elektronskih sertifikata.
Prema članu 12. Pravilnika o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa [2], postupak provere kvalifikovanog elektronskog potpisa obuhvata i postupak provere kvalifikovanog elektronskog sertifikata potpisnika, koji se sastoji od: provere roka važnosti datog sertifikata, provere podataka o sertifikacionom telu koje je izdalo kvalifikovani elektronski sertifikat potpisnika, provere da li se dati sertifikat nalazi na listi opozvanih sertifikata.
Revocation List - CRL) u koju se upisuju serijski brojevi svih opozvanih sertifikata [4, 5, 6, 7]. Sa porastom broja
opozvanih sertifikata veličina CRL liste se uvećava, pa kada njena veličina postane veća od 300 KB, njeno korišćenje postaje problematično iz sledeća tri razloga: što je CRL lista veća, to je i mrežna komunikacija od korisnika ka CRL se rveru opterećenija i sporija, što je CRL lista veća, potrebno je više procesorske •
•
snage i vremena da bi se proverila opozvanost elektronskog sertifikata, •
veliki 100 KB, a CRL lista 300 KB, posle
•
potpisivanja dokument će biti veći od 400 KB).
•
•
Prema članu 7. Uputstva o elektronskom kancelar ijskom poslovanju [3], prilikom kvalifikovanog elektronskog potpisivanja, elektronskom dokumentu treba pridružiti vremenski žig i informacije o statusu opozvanosti elektronskog sertifikata na bazi koga je kreiran elektronski potpis na dokumentu. Sertifikaciona
tela
najčešće pružaju
informacije
što je CRL lista veća, potpisan dokument u koji se ugrađuje CRL lista je veći (npr. ako je dokument
Za
prevazilaženje
problema velike CRL liste, je p roveravanje opozvanosti
preporučeno rešenje sertifikata korišćenjem OCSP (Online Certificate Status
Protocol) servisa, slanjem upita od klijentske aplikacije ka OCSP serveru (responderu), koji šalje odgovor klijentskoj aplikaciji o statusu sertifikata (dobar, opozvan ili nepoznat). Veličina OCSP odgovora je od 3 KB do 6 KB, i ona ne zavisi od ukupnog broja opozvanih sertifikata. OCSP protokol je definisan u RFC 2560 [8], •
sledećim standardima:
2. STRUKTURA OCSP ZAHTEVA Struktura OCSP zahteva mora da bude u skladu sa standardom RFC 2560 [8]. OCSP zahtev treba da sadrži sledeća polja (slika 1.): Verzija (Version). Aktuelna je verzija 1. Ime podnosioca zahteva (Requestor Name). Ovo polje je opciono. To polje bi trebalo da bude prisutno u OCSP zahtevu samo ako je on elektronski potpisan. Lista sertifikata čiju opozvanost treba proveriti (Requestor List). Lista mora da sadrži podatke o barem jednom sertifikatu i opciono pripadajuće pojedinačne ekstenzije (Single Request Extensions). Ekstenzije (Request Extensions). Ovo polje je opciono. U praksi se najčešće koristi ekstenzija "Nonce". Elektronski potpis OCSP zahteva (Signature). Ovo polje je opciono. •
•
•
•
•
•
•
•
•
•
CRL reference (CRL References). OID = 1.3.6.1.5.5.7.48.1.3. Vrste OCSP odgovora koje su prihvatljive za OCSP klijenta (Acceptable Response Types). OID = 1.3.6.1.5.5.7.48.1.4. Datum prestanka arhiviranja podataka o statusu sertifikata (Archive Cutoff). OID = 1.3.6.1.5.5.7.48.1.6. CRL ekstenzije (CRL Entry Extensions), koje su definisane u standardu RFC 5280 [4]. Primer CRL ekstenzije je "Invalidity Date" opozvanog sertifikata. Lokacija OCSP servera (Service Locator). OID = 1.3.6.1.5.5.7.48.1.7. Algoritmi koji su prihvatljivi za OCSP klijenta (Preferred Signature Algorithms). OID = 1.3.6.1.5.5.7.48.1.8.
•
Podaci o sertifikatu čiju opozvanost treba proveriti (Certificate ID) su (slika 1.): Serijski broj sertifikata (Serial Number). Hash algoritam (Hash Algorithm) primenom koga su izračunate sledeće dve vred nosti: "Issuer Name Hash" i "Issuer Key Hash". Standard RFC 5019 [10] propisuje da mora da se koristi hash algoritam SHA-1 (OID = 1.3.14.3.2.26). Hash vrednost jedinstvenog imena sertifikacionog tela (Issuer Name Hash). Hash vrednost javnog ključa sertifik acionog tela (Issuer Key Hash).
• •
•
•
Ako je primenjen elektronski potpis OCSP zahteva, podaci o potpisu su: Algoritam potpisa (Signature Algorithm). Vrednost potpisa (Signature Value). Sertifikat na osnovu koga može da se uradi provera (verifikovanje) elektronskog potpisa i opciono kompletan lanac CA sertifikata (Certificates). • • •
3. STRUKTURA OCSP ODGOVORA Struktura OCSP odgovora mora da bude u skladu sa standardom RFC 2560 [8]. OCSP odgovor treba da sadrži sledeća polja (slika 2.): Status OCSP odgovora (OCSP Response Status). Mogući statusi su: successful (0), malformedRequest (1), internalError (2), tryLater (3), sigRequired (5) i unauthorized (6). Vrsta OCSP odgovora (Response Type). U praksi se koristi osnovni OCSP odgovor (Basic OCSP Response), kod koga je OID = 1.3.6.1.5.5.7.48.1.1. Verzija (Version). Aktuelna je verzija 1. Identifikator OCSP servera (Responder ID). Identifikator može da bude ime OCSP servera (Name) ili SHA-1 hash vrednost javnog ključa OCSP servera (Key Hash). Da bi veličina OCSP odgovora bila manja, potrebno je kao identifikator koristiti "Key Hash" [10]. Vreme generisanja OCSP odgovora (Produced At). Lista sertifikata za koje je proverena opozvanost (Responses). Lista mora da sadrži podatke o barem •
•
• •
• •
jednom sertifikatu i opciono pripadajuće pojedinačne •
ekstenzije (Single Extensions). Ekstenzije (Response Extensions). Ovo polje je opciono. U praksi se najčešće koristi ekstenzija
"Nonce", čija vrednost u OCSP zahtevu i odgovoru mora da bude identična. •
Slika 1: Primer OCSP zahteva
Elektronski potpis OCSP odgovora (Signature).
Podaci o statusu sertifikata čija je opozvanost proverena (Single Response) su (slika 2.): Podaci o sertifikatu (Certificate ID). Ti podaci su •
OCSP ekstenzije su: Proizvoljan broj (Nonce - number used only once).
identični podacima iz OCSP zahteva. •
Status sertifikata (Certificate Status).
Mogući statusi
podatka su: vreme opozivanja sertifikata (Revocation Time) i razlog opozivanja (Revocation Reason). •
•
•
Početak roka važnosti OCSP zahteva (This Update). U praksi je ovo vreme identično vremenu iz polja "Produced At". Kraj roka važnosti OCSP zahteva (Next Update). Ovaj podatak je opcioni. Standard RFC 5019 [10] propisuje da mora da se koristi ovaj podatak kada se primenjuje keširanje OCSP odgovora.
Pojedinačne ekstenzije (Single Extensions). Ovaj podatak je opcioni. Primer pojedinačne ekstenzije je "Invalidity Date", koju neki OCSP serveri upisuju u OCSP odgovor kada je sertifikat opozvan sa razlogom "Key Compromise".
Najčešći razlozi opozivanja sertifikata su: • •
•
• • •
Nedefinisan razlog (Unspecified (0)). Tajni (pr ivatni) ključ je kompromitovan ( Key Compromise (1)). Promena podataka korisnika sertifikata (Affiliation Changed (3)). Zamena ključa (Superseded (4)). Prestanak rada (Cessation Of Operation (5)). Suspenzija sertifikata (Certificate Hold (6)).
dužina kriptografskih ključeva. Uobičajeno je da se za koriste RSA ključevi d užine
potpisivanje OCSP odgovora 2048 bita (slika 3.).
OCSP klijenti moraju da rade proveru (verifikovanje)
elektronskog potpisa OCSP odgovora korišćenjem OCSP elektronskog sertifikata koji mora da se nalazi u OCSP odgovoru [10]. U OCSP odgovoru pored OCSP sertifikata, može da se nalazi i kompletan lanac CA sertifikata sertifikacionog tela koje je izdalo OCSP sertifikat, ako je OCSP server konfigurisan da ugrađuje kompletan lanac CA sertifikata, pod uslovom da poseduje tu funkcionalnost. Da bi veličina OCSP odgovora bila manja, izbe gava se ugrađivanje lanca CA sertifikata. Najvažnije karakteristike OCSP elektronskog sertifikata su: •
OCSP sertifikat i sertifikat čija se opozvanost proverava, moraju da budu elektronski potpisani
istim tajnim (privatnim) ključem sertifikacionog tela. •
Polje "Extended (enhanced) Key Usage" OCSP
sertifikata mora da sadrži sledeći OID u skladu sa standardom RFC 5280 [4] i RFC 2560 [8], kao što je prikazano na slici 3.: id-kp-OCSPSigning OBJECT IDENTIFIER ::= {iso(1) identified-organization(3) dod(6) internet(1) security(5) mechanisms(5) pkix(7) kp (3) OCSPSigning (9)}. •
U standardu RFC 2560 [8] je data mogućnost, a u standardu RFC 5019 [10] se preporučuje da OCSP sertifikat sadrži polje "OCSP NoCheck" koje je prazno. OID tog polja je 1.3.6.1.5.5.7.48.1.5 (slika 3.). Postojanje tog polja u OCSP sertifikatu ukazuje OCSP klijentu da ne treba da radi proveru opozvanosti OCSP sertifikata.
Slika 2: Primer OCSP odgovora
4. KARAKTERISTIKE OCSP SERTIFIKATA OCSP
server
mora
da
poseduje
tajni
(privatni)
kriptografski ključ kojim elektronski potpisuje OCSP odgovore. Kriptografski algoritmi koji mogu da se koriste za elektronsko potpisivanje OCSP odgovora su: SHA1+RSA [8, 9], SHA256+RSA [9], SHA1+DSA [8, 9], SHA1+ECDSA i drugi. U standardima za OCSP
Slika 3: Profil OCSP sertifikata
5. NAJPOZNATIJA REŠENJA ZA OCSP SERVERE
• • •
Postoje komercijalni softveri za OCSP servere i softveri otvorenog koda. Najpoznatija komercijalna rešenja za OCSP servere su: Ascertia ADSS OCSP Server (http://www.ascertia.com). CoreStreet Validation Authority (http://www.hidglobal.com). Axway Validation Authority (http://www.axway.com). Cryptomathic OCSP Responder (http://www.cryptomathic.com). •
•
JSignPdf [11]. Microsoft Office 2010: Word, Excel i PowerPoint. Mozilla Firefox.
Klijentske aplikacije koje služe za testiranje rada OCSP servera su: OpenSSL OCSP Utility [11]. Ascertia OCSP Crusher. Ascertia OCSP Client Tool. Slika 1. i 2. su iz te aplikacije. • • •
•
•
Najpoznatiji softveri otvorenog koda za OCSP servere su: OpenCA stand-alone OCSP Responder (http://www.openca.org/projects/ocspd). PrimeKey EJBCA stand-alone OCSP Responder (http://www.ejbca.org/architecture-ocsp.html). •
•
6. KARAKTERISTIKE OCSP KLIJENTSKIH APLIKACIJA Klijentska aplikacija treba da zna adresu OCSP servera prilikom proveravanja opozvanosti elektronskog sertifikata preko OCSP protokola, a što može da uradi na jedan od dva načina: Očitavanjem adrese iz polja "Authority Information •
Access" elektronskog sertifikata čija se opozvanost •
proverava (slika 4.). Očitavanjem adrese iz polja aplikacije u kome je korisnik aplikacije upisao adresu OCSP servera.
Primer OpenSSL komande kojom se proverava opozvanost sertifikata koga je izdalo sertifikaciono telo kompanije Adobe i čiji je heksadecimalni serijski broj 0834: "openssl ocsp -issuer AdobeCA-PEM.cer -serial 0x0834 url http://adobe-ocsp.geotrust.com/responder -reqout OCSP-zahtev.ocq -respout OCSP-odgovor.ocr no_cert_verify".
Ako se iz računarske mreže OCSP klijenta pristupa Internetu preko proksi servera, onda u gornjoj komandi opciju "-url responder_url" treba zameniti opcijama "-host proxy_name:port -path responder_url": "openssl ocsp -issuer AdobeCA-PEM.cer -serial 0x0834 host proxy.jp.ptt.rs:8080 -path http://adobeocsp.geotrust.com/responder -reqout OCSP-zahtev.ocq respout OCSP-odgovor.ocr -no_cert_verify". OpenSSL komanda za prikaz sadržaja OCSP zahteva: "openssl ocsp -reqin OCSP-zahtev.ocq -text". OpenSSL komanda za prikaz sadržaja OCSP odgovora: "openssl ocsp -respin OCSP-odgovor.ocr -text no_cert_verify". Aplikacija Wireshark, koja se koristi za prikupljanje
paketa podataka koji se razmenjuju preko računarske mreže, omogućava prikaz OCSP zahteva i OCSP odgovora u user friendly formatu, ako se komunikacija
Slika 4: Primer polja AIA elektronskog sertifikata
Ako u elektronskom sertifikatu čija se opozvanost proverava postoji polje "Authority Information Access" sa adresom OCSP servera i polje "CRL Distribution Points" sa adresom CRL liste, klijentska aplikacija uvek prvo treba da pokuša da proveri opozvanost sertifikata konsultovanjem OCSP servera, u skladu sa standardom RFC 5019 [10]. Ako klijentska aplikacija ne može da proveri opozvanost sertifikata preko OCSP protokola, posle nekoliko neuspešnih pokušaja i/ili posle isteka određenog vremenskog perioda (ti meout), klijentska aplikacija treba da pokuša da proveri opozvanost sertifikata konsultovanjem CRL liste. Klijentske aplikacije koje mogu da rade proveravanje opozvanosti sertifikata preko OCSP protokola su: Adobe Acrobat i Reader [11]. Aplikacije Adobe Acrobat i Reader omogućavaju da se prilikom elektronskog potpisivanja PDF dokumenta izvrši •
između OCSP klijenta i servera izvršava preko HTTP (Hypertext Transfer Protocol) protokola, i ako OCSP server prihvata zahteve klijenata preko porta TCP/80.
Komunikacija između OCSP klijenta i servera može da se izvršava i preko HTTPS prot okola, ali to nije uobičajeno u praksi.
7. OCSP SISTEM SERTIFIKACIONOG TELA POŠTE Sertifikaciono telo Pošte se opredelilo da izgradi OCSP
sistem koji treba da bude integrisan u okviru postojećeg PKI sistema. Opremu OCSP sistema treba da čine dva OCSP ser vera (respondera) i dva HSM uređaja , kao što je prikazano na slici 6. [11]. Ta dva OCSP servera biće priključena na hardverski load balancer . OCSP serveri treba da preuzimaju CRL liste od CRL servera koji postoje u PKI sistemu, a preuzimanje CRL lista treba da se radi automatski preko LDAP ili HTTP protokola, prema izboru PKI/OCSP administratora. Automatsko preuzimanje CRL lista podrazumeva izvršenje bez ručne
biće tajni (privatni) ključ koji se koristi za elektronsko potpisivanje OCSP odgovora (OCSP Response) biće generisan i korišćen za potpisivanje isključivo u HSM uređaju, bez OCSP softver na svakom od dva OCSP servera integrisan sa HSM uređajem, tako da OCSP
Predviđena je mogućnost proveravanja opozvanosti elektronskih sertifikata koje su izdala dva CA servera ("Posta CA 1" i "Test CA 1"), preko svakog od dva navedena OCSP servera. To znači da na OCSP serverima treba da mogu da se podese dva, pa i više, OCSP profila.
Slika 5: Podaci o elektronskom sertifikatu potpisnika PDF dokumenta sa ugrađenim OCSP odgovorom HSM
Internet
OCSP Responder Provera opozvanosti: 1 http://ocsp.ca.posta.rs OCSP Request Rezultat provere: OCSP Response
FW - Firewall, HLB - Hardware Load Balancer, SW - Switch, HSM - Hardware Security Module
FW HLB
CRL LDAP server
. ž n i . l p i d ,
CA server "Posta CA 1 " HSM
SW
FW
SW
HSM
HSM
OCSP Responder 2
CRL HTTP server
CA server "Test CA 1 "
ć i s a p S n a g a r D r M : r o t u A
Slika 6: OCSP sistem integrisan u okviru postojećeg PKI sistema Sertifikacionog tela Pošte
8. ZAKLJUČAK Ako je sertifikaciono telo izdalo i opozvalo veliki broj elektronskih sertifikata, korišćenje CRL liste može da
bude problematično, zbog njene veličine. Naime, u CRL listu se upisuju serijski brojevi svih opozvanih sertifikata i drugi podaci, tako da CRL lista može da postane veoma velika (na primer: 1 MB). Klijentska aplikacija prilikom proveravanja opozvanosti sertifikata mora prvo da preuzme CRL listu na lokalni računar , što znači da što je CRL lista veća , to će i mrežna komunikacija da bude optrećenija i sporija. Zatim, klijentska aplikacija mora da ustanovi da li je serijski broj sertifikata čija se opozvanost proverava upisan u CRL listu, za šta je potrebno više procesorske snage i vremena što je CRL lista veća . Za prevazilaženje problema velike CRL liste postoji nekoliko rešenja, ali je preporučeno rešenje p roveravanje
opozvanosti sertifikata korišćenjem OCSP (Online Certificate Status Protocol) servisa, ali je preduslov da
eksportovanja OCSP tajnog (privatnog) ključa izvan HSM uređaja.
LITERATURA [1] Zakon o elektronskom potpisu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 135/2004). [2]
Pravilnik o tehničko -tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 26/2008 i 13/2010).
[3] Uputstvo o elektronskom kancelarijskom poslovanju ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 102/2010). [4] RFC 5280, "Internet X.509 Public Key Infrastructure Certificate and Certificate Revocation List (CRL)
[5] RFC 6818, "Updates to the Internet X.509 Public Key Infrastructure Certificate and Certificate Revocation List (CRL) Profile", January 2013. [6]
D.
Spasić,
"Registri
opozvanih sertifikata Sertifikacionog tela Pošte", XII fest ival informatičkih dostignuća "Infofest 2005", Zbornik radova, str. 57 64, Republički sekretarijat za razvoj Republike Crne Gore i kompanija Biznis Link, Budva, septembaroktobar 2005.
[7]
D. Spasić, "Provera opozvanosti sertifikata u okviru različitih aplikacija", VI međunarodni simpozijum o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju "Etrgovina 2006", Zbornik radova (medijum je CDROM), Agencija "E-trgovina", Palić, april 2006 .
[8] RFC 2560, "X.509 Internet Public Key Infrastructure Online Certificate Status Protocol - OCSP", June 1999. [9] RFC 6277, "Online Certificate Status Protocol Algorithm Agility", June 2011. [10] RFC 5019, "The Lightweight Online Certificate Status Protocol (OCSP) Profile for High-Volume Environments", September 2007. [11] D. Spasić, "Poziv na test iranje rada eksperimentalnog OCSP servera", interni dokument, 15.8.2012. [12] D. Spasić, "Specifikacija opreme i softvera sistema za
proveravanje opozvanosti sertifikata korišćenjem OCSP protokola sa tehničkim karakteristikama i zahtevima", interni dokument, 2013.
