Zbirka rješenih zadataka C++

1. Обим или површина...................................................................................................3 2. Калкулатор-примјер са насилним прекидом програма у случају грешке.............4 3. Калкулатор-примјер са кориштењем логичке промјењиве....................................6 4. Назив унесеног мјесеца и број дана у том мјесецу.................................................7 5. Факторјел-for петља...................................................................................................8 6. Факторјел-позив функције.........................................................................................9 7. Факторјел-рекурзивно................................................................................................9 8. Савршен број.............................................................................................................10 9. Најмањи заједнички садржилац..............................................................................10 10. Највећи заједнички дјелилац.................................................................................12 11. Прост број................................................................................................................12 12. Квадратна једначина...............................................................................................13 13. Фибоначијев број-рекурзивно...............................................................................15 14. Фибоначијев низ.....................................................................................................15 15. Минималан члан низа.............................................................................................16 16. Листа простих.........................................................................................................16 17. Аритметичка средина низа....................................................................................18 18. Сортирање низа.......................................................................................................18 19. Елементи на главној дијагонали............................................................................19 20. Дијагонална матрица..............................................................................................20 21. Производ-матрица са скаларом.............................................................................21 22. Производ-двије матрице........................................................................................22 23. Транспонована матрица.........................................................................................23 24. Ханој........................................................................................................................24 25. Паскалов троугао....................................................................................................25 26. Сабирање и одузимање комплексних бројева-класе...........................................26 27. Apsolutna vrijednost.................................................................................................27 28. Ispis prvih 20 brojeva...............................................................................................27 29. Pridruživanje slova...................................................................................................28 30. Zvučni signal............................................................................................................28 31. Pozdrav korisniku.....................................................................................................29 32. Površina kruga..........................................................................................................30 33. Kvadrat broja............................................................................................................30 34. Stepenovanje ............................................................................................................31 35. Pozdrav u više radova...............................................................................................31 36. Negativan broj u pozitivan........................................................................................32

37. Tri osnovne operacije...............................................................................................33 38. Djeljenje dva broja....................................................................................................33 39. Djeljenje sa ostatkom................................................................................................34 40. Broj osvojenih bodova..............................................................................................35 41. Operatori obnavljajućeg pridruživanja.....................................................................36 42. Ime korisnika i njegove godine ................................................................................37 43. Trocifreni brojevi djeljivi sa 9..................................................................................38 44. Zapremina kupe........................................................................................................38 45. Heronov obrazac ......................................................................................................39 46. Paranost broja...........................................................................................................40 47. Ispis brojeva u određenom rasponu..........................................................................41 48. Tablica množenja .....................................................................................................42 49. Faktorijel...................................................................................................................42 50. Kalkulator.................................................................................................................43 51. Kvadrati zadanog niza..............................................................................................44 52. Djeljivost brojeva......................................................................................................45 53. Brojač studenata........................................................................................................46 54. Srednja vrijednost.....................................................................................................47 55. Suma faktorijela........................................................................................................48 56. NZD Najveći zajednički djelilac - NZD..................................................................49 57. NZS Najmanji zajednički sadržilac- NZS................................................................51 58. Hanojski stubovi 1....................................................................................................52 59. Hanojski stubovi 2....................................................................................................52 60. Dani u sedmici..........................................................................................................54 61. Šahovska tabla..........................................................................................................56 62. Savršeni brojevi........................................................................................................57 63. Zbir dva vektora........................................................................................................58 64. Napisati C program koji će pronaći i ispisati na ekran sve trocifrene brojeve kod kojih je suma cifri djeljiva sa 7...................................................................................................60 65. Napisati program koji će pronaći i ispisati na ekran koliko ima peterocifrenih brojeva kod kojih je suma zadnje 4 cifre jednaka prvoj cifri.....................................................60 66. Izostvaljanje suvisnog razmaka medju rijecima.......................................................62

1. Обим или површина Начинити програм који за унесене вриједности страница троугла израчунава обим или површину троугла у зависности од избора: тастер 1 обим О, тастер 2 површина P. Програм се рјешава кориштењем наредбе switch, гдје у зависности од избора идемо на низ наредби за израчунавање обима или низ наредби за израчунавање површине. Прије преласка на само израчунавање провјерава се да ли је која од страница троугла једнака 0, и да ли унесене вриједности чине странице троугла ( збир 2 странице мора не смије бити мањи или једнак трећој). #include #include using namespace std; //deklaracija promjenljivih float O, P, S, a,b,c; int izbor; int main() { cout <<"Unesite vrijednost prve stranice a= "; cin >>a; cout <<"Unesite vrijednost druge stranice b= "; cin >>b; cout <<"Unesite vrijednost trece stranicec= "; cin >>c; if ((a==0) || (b==0) || (c==0))//da li su unesene vrijednosti 0 { cout << "Vrijednosti stranica trougla ne smiju biti <= 0!"; system("Pause"); goto kraj; } if ((a+b<=c) || (b+c<=a) || (a+c<=b))//cine li stranice trougla { cout << "Unesene vrijednosti ne cine stranice trougla!"; system("Pause"); goto kraj; } cout <<"Ako zelite obim trougla trougla 'O' pritisnite taster 1, ako zelite povrsinu trougla 'P' pritisnite taster 2"<>izbor; switch(izbor)//u zavisnosti od izbora { case 1: O=a+b+c; cout <<" Obim trougla je: " <
2. Калкулатор-примјер са насилним прекидом програма у случају грешке Начинити програм који извршава 4 основне аритметичке операције: сабирање, одузимање, множење и дијељење. Програм се рјешава кориштењем наредбе switch, у случају покушаја дијељења са 0 програм се насилно прекида. #include using namespace std; float f1(float par1, float par2, char oper)//funkcija koja izracunava vrijednosti { float privremena=0; switch (oper) { case '+':privremena=par1+par2; break; case '-':privremena=par1-par2; break; case '*':privremena=par1*par2; break; case '/':if (par2==0) { cout <<"Dijeljenje sa nulom nije dozvoljeno!"; system("Pause"); exit(-1);//ako je parametar <>1 kao rezultat daje nasilno prekidanje programa break; } else { privremena=par1/par2; break; } default: cout <<"Program radi samo 4 osnovne aritmeticke operacije: +, -, *, / "<> parametar1; cout <> parametar2; cout <> operacija; cout <
}

3. Калкулатор-примјер са кориштењем логичке промјењиве Задатак је исти као и предходни али се у рјешење уводи нова промјењива логичког типа indGreske (bool) и у зависности од стања промјењивих ова промјењива поприма вриједности true или false па самим тим диктира даље иѕвршавање програма. #include using namespace std; float f1(float par1, float par2, char oper, bool& indGreske)//funkcija sa 4 parametra, uvodim parametar bool koji ce mi omoguciti izlazak iz programa { float privremena=0; switch (oper) { case '+':privremena=par1+par2; break; case '-':privremena=par1-par2; break; case '*':privremena=par1*par2; break; case '/':if (par2==0) { indGreske=false;//omogucice mi izlazak iz programa ukoliko je djelilac jednak 0 break; } else { privremena=par1/par2; break; } default: cout <<"Program radi samo 4 osnovne aritmeticke operacije: +, -, *, / "<> parametar1; cout <> parametar2; cout <> operacija; cout <
{

cout <<"Dijeljenje sa nulom nije dozvoljeno!"; system("Pause");

} return 0; }

4. Назив унесеног мјесеца и број дана у том мјесецу Начинити програм који за унесену годину изинтервала 1901-2099 и бројчану ознаку мјесеца 1-12 исписује назив мјесеца и број дана у том мјесецу. Провјерити да ли је година преступна. Проблем се рјешава са двије switch наредбе. Преступне године су све дјељиве с 4, ако нису дјељиве са 100, којима се додају оне коју су дјељиве са 400.-програм провјерава да ли је година дјељива са 4, да не би копликовали са разгранатом структуром. #include using namespace std; int main () { int godina, mjesec,privremena;//deklaracija promjenljivih cout << "Unesi godinu iz intervala 1901-2099: "; cin >>godina; cout << "Unesi mjesec predstavljen brojcanom vrijednoscu 1-12: "; cin >>mjesec; if ((godina>=1901) && (godina<=2099))//kontrola unosa godine { switch (mjesec)//swich za broj dana u mjesecu { case 1: case 3: case 5: case 7: case 8: case 10: case 12: switch (mjesec) //swich za naziv mjeseca { case 1: cout<<"Januar"; break; case 3: cout<<"Mart"; break; case 5: cout<<"Maj"; break; case 7: cout<<"Juli"; break; case 8: cout<<"Avgust"; break; case 10: cout<<"Oktobar"; break; case 12: cout<<"Decembar"; break; } cout <<" ima 31 dan!"; system("Pause"); break; case 4: case 6: case 9: case 11: switch (mjesec)

{ case 4: cout<<"April"; break; case 6: cout<<"Juni"; break; case 9: cout<<"Septembar"; break; case 11: cout<<"Novembar"; break; } cout <<" ima 30 dana!"; system("Pause"); break; case 2: cout <<"Februar"; if (godina%4==0)//provjeravam da li je prestupna { cout<<" prestupna je godina i ima 29 dana!"; system("Pause"); } else { cout <<" ima 28 dana!"; system("Pause"); } break; default: cout<<" Oznaka mjeseca mora biti iz intervala 1-12"; system("Pause"); break; } } else {

cout<<"Unesui godinu iz navedenog intervala!"; system("Pause");

} return 0; }

5. Факторјел-for петља Начинити програм који израчунава факторјел унесеног броја. Програм се рјешава кориштењем једне for петље и акумулирањем проиѕвода бројева од 1 до тражене вриједности. Акумулирани производ чини коначно рјешење. #include using namespace std; int main() { double Broj, FaktorJ;//deklaracija promjenljivih int Brojac; cout << "Unesi broj ciji ! zelis" << endl; cin >> Broj;//unos broja ciji se ! zeli FaktorJ=1;//pocetna vrijednost for(Brojac=1;Brojac<=Broj;Brojac=Brojac+1) { FaktorJ=FaktorJ*Brojac;//izracunavanje u for petlji } cout << "Faktorjel broja "<
}

6. Факторјел-позив функције Програм је начињен тако да се израчунавање вриједности факторјела извршава у посебној функцији. Из главног програма извршавам позив функције и тако долазим до жељеног резултата. #include using namespace std; double F1 (double B)//Funkcija koja izracunava ! zadatog broja { double FJ=1; int Brojac; for(Brojac=2;Brojac<=B;Brojac+=1) { FJ=FJ*Brojac; } return FJ;//Izracunata vrijednost ! } float main()//Glavni program koji poziva funkciju { double Broj, FaktorJ;//Deklaracija promjewivih cout << "Unesite broj ciji ! zelite" << endl; cin >> Broj; FaktorJ=F1(Broj);//Poziv funkcije cout << "Rezultat je: " << FaktorJ <
7. Факторјел-рекурзивно До рјешења се долази рекурзивним позивом функције . #include using namespace std; //definisem promjenjive int n; long double FaktorJ; //ovo je funkcija koja izracunava ! long double Fak (int n) { if (n<=0) return 1; //ako je n<=0 vraca 1 i time oznacava da je greska else { return Fak(n-1)*n;//rekurzivni poziv funkcije } } //glavni program int main() { cout << "Unesi prirodan broj ciji ! zalis "; cin >>n; FaktorJ=Fak(n);

cout <<" Vrijednost "<
8. Савршен број Начинити програм који провјерава да ли је учитани број савршен. Број је савршен ако је једнак суми свих својих дјелилаца ( сам број се не рачуна). //6, 28, 496, 8128 #include using namespace std; int Broj,i,Suma; int main() { cout <<"Unesi broj za koji zelis provjeriti da li je savrsen!"; cin >> Broj; Suma=1; for (i=2;i<=(Broj/2);i++)//dovoljno je provjeriti djelioce do polovine broja { if(Broj%i==0)//provjeravam da li je djeljiv { Suma+=i;//akumuliram djelioce } } if (Broj==Suma)//da li je jednak sumi svojih djelioca { cout<<" Broj "<
9. Најмањи заједнички садржилац Начинити програм који израчунава најмањи заједнички садржилац два природна броја. Проблем се рјешава са двије do while петље, при чему је једна петљa угнијежђена у другу. Првом петљом контролишем бројеве и петља се извршава док бројеви нису једнаки јединици, исто тако мијењам вриједност бројача помоћу кога вршим дијељење бројева и акумулирам садржилац. Друга петља дијели бројеве (раставља бројеве на просте факторе) и то за вриједност бројача док је остатак једнак нули. Имам три различита случаја: 1. оба броја дјељива-дијелим оба (цјелобројно) 2. први број дјељив-дијелим први 3. други број дјељив-дијелим други Кад бројеви нису дјељиви бројачем излазим из угнијежђене петље и мијењам вриједност бројача. #include using namespace std; //Deklarisem potrebne promjenjive int PrviBroj, DrugiBroj, Sadrzilac, Brojac;

int OstatakPrvi, OstatakDrugi; int main () { cout << "Unesi vrijednost prvog broja "; cin >> PrviBroj; cout << "Unesi vrijednost drugog broja "; cin >> DrugiBroj; if ((PrviBroj<=0)||(DrugiBroj<=0)) { cout<<"Program funkcionise za cijele brojeve vece od 0"; system("Pause"); goto kraj; } Sadrzilac=1; //Postavljam pocetnu vrijednost Brojaca i sadrzioca Brojac=1; //Brojac je kontrolna promjenjiva a sadrzilac akumulativna //dvije do petlje, prva ima zadatak da odbrojava brojac od 2 do najveceg prostog faktora najmanjeg zajednickog sadrzioca do { Brojac=Brojac+1;//ako ne stavim brojac na 2 upadam u beskonacnu petlju OstatakPrvi=PrviBroj%Brojac; OstatakDrugi=DrugiBroj%Brojac;//racunam ostatak dijeljenja sa aktivnim brojacem do { //imam 3 opcije 1.oba broja djljiva if((OstatakPrvi==0) && (OstatakDrugi==0)) { PrviBroj=PrviBroj/Brojac; DrugiBroj=DrugiBroj/Brojac; Sadrzilac=Sadrzilac*Brojac; OstatakPrvi=PrviBroj%Brojac; OstatakDrugi=DrugiBroj%Brojac; }//2.prvi broj djeljiv if (OstatakPrvi==0) { PrviBroj=PrviBroj/Brojac; Sadrzilac=Sadrzilac*Brojac; OstatakPrvi=PrviBroj%Brojac; }//3.drugi broj djeljiv if (OstatakDrugi==0) { DrugiBroj=DrugiBroj/Brojac; Sadrzilac=Sadrzilac*Brojac; OstatakDrugi=DrugiBroj%Brojac; }} while ((OstatakPrvi==0) || (OstatakDrugi==0)); //unutrasnja while zavrsava kad su oba ostatka razlicita od nule } while ((PrviBroj!=1) || (DrugiBroj!=1)); //spoljna while zavrsava kad su oba broja svedena na 1-podijeljena do kraja //ispisujem akumulirani Sadrzilac cout << "Najmanji zajednicki sadrzilac za brojeve je: " << Sadrzilac; system ("Pause"); kraj:return 0; }

10. Највећи заједнички дјелилац Начинити програм који израчунава највећи заједнички дјелилац два природна броја. Проблем је ријешен Еуклидовим алгоритмом: већи број дијелим мањим, затим мањи остатком дијељења, потом тај остатак новим остатком и настављам поступак док не добијем остатак нула-последњи остатак различит од нуле је највећи заједночки дјелитељ ( највећа заједничка мјера). #include using namespace std; int main() { //deklaracija promjenjivih i unos int Broj1,Broj2,Ostatak; cout <<"Unesi brojeve ciji najveci zajednicki "<>Broj1; cout<<"Drugi broj: "; cin>>Broj2; if((Broj1==0) || (Broj2==0)) //brojevi moraju { cout<<"Brojevi moraju biti razliciti od system ("Pause"); goto kraj;//nasilni izlazak iz programa } else { //dijelim cjelobrojno (ostatak) veci sa nula, poslednji ostatak je rjesenje do { if (Broj1>Broj2) { Ostatak=Broj1%Broj2; Broj1=Broj2; Broj2=Ostatak; } else { Ostatak=Broj2; Broj2=Broj1; Broj1=Ostatak; } } while (Broj2!=0); }//ispisujem rjesenje cout<< "Najveci zajedniski djelilac je: system ("Pause"); kraj:return 0;

djelilac zelis (2 broja):

biti razliciti od 0 0";

manjim, dok ostatak nije

"<
}

11. Прост број Начинити програм који провјерава да ли је учитани број прост. Број је прост ако је дјељив са 1 и са самим собом. Број је прост ако не постоји ни један цјелобројни дјелилац броја из интервала од 1 до квадратног коријена броја. #include

#include using namespace std; //Deklarisem promjenljive int Broj; bool ProstBroj; //funkcija koja vraca logicku promjenljivu tacno ako je zadti broj prost bool prost(int br) { int i; bool Prostbr; //van petlje su 3 vrijednosti, zato sto je u petlji od 3 pa navise if ((br==1) || (br==2) || (br==3)) { Prostbr=true; } else {//ako nije paran if (br%2!=0) {//provjeravam do korijena broja, toliko je dovoljno da ne idem do kraja for (i=3; i<= (int)sqrt((double)br)+1; i+=2) {//da li je djeljiv if (br%i==0) { Prostbr=false; } else { Prostbr=true; } } } else { Prostbr=false; } } return Prostbr; } int main() { cout << "Unesi broj za koji zelis provjeriti da li je u skupu prostih brojeva."<> Broj; //poziv funkcije ProstBroj=prost(Broj); if (ProstBroj==true) { cout <<"Broj " << Broj<<" je prost." <
12. Квадратна једначина Начинити програм који израчунава рјешења квадратне једначине. Рјешење се може подијелити у 2 цјелине:

1. провјеравам вриједности коефицијената, у случају да даљи рачун има смисла прелазим на корак 2 2. израчунавам детерминанту, па на основу вриједности детерминанте рачунам рјешења једначине. #include #include using namespace std; int main() { float a,b,c,D,Pom,Real,Imag,X1,X2; //unos koeficijenata cout <<"Unesi vrijednost koeficijenata kvadratne jednacine"<
} else {

X1=(-b+sqrt(D))/Pom; X2=(-b-sqrt(D))/Pom; cout << "Prvo rjesenje X1="<
} } kraj:return 0; }

13. Фибоначијев број-рекурзивно Начинити програм који за учитани број израчунава вриједност члана Фибоначијевиг низа чији је индекс учитани број. Рјешење: F0=1; F1=1 ; Fn=Fn-1+Fn-2 #include using namespace std; int N,i; //funkcija koja racuna clan niza rekurzivno int Fib(int N) { if (N<=1) return 1;//za svaki N<=1 kao rezultat vraca 1 else return Fib(N-1)+Fib(N-2); } int main() { cout<<"Unesi indeks clana Fibonacijevog niza koji zelis: "; cin>>N; //Poziva funkciju i stampa cout<<"Fibonaci["<
14. Фибоначијев низ Начинити програм који исписује Фибоначијев низ до индекса броја који се уноси са тастатуре. #include using namespace std; int N,i; int X[100]; int main() { cout<<"Unesi granicnu vrijednost Fibonacijevog niza <100: "; cin>>N; //provjerava da li je N veci ili jednak nuli if (N<0) { cout<<"Granicna vrijednost ne moze biti manja od 0"; system("Pause"); } else //ako jeste racuna clanove niza do N i smijesta ih u niz X

{

}

X[0]=1; X[1]=1; for(i=2;i
} //ispisuje clanove niz X for(i=0;i
15. Минималан члан низа Начинити програм који проналази и штампа минималан члан низа. Програм ради тако да први члан низа проглашава минималним, затим га упоређује са осталим члановима, када нађе да је неки члан низа мањи од минималног узима њега за минималан и тако до краја низа. #include using namespace std; //deklarcija promjenljivih int N, MinC, i; int X[100]; int main() {//unos granicne vrijednosti niza cout<<" Unesi broj clanova niza <100 :"; cin>>N; //unos clanova niza for (i=0;i
16. Листа простих Начинити програм који за учитану границу интервала исписује све просте бројеве до границе интервала. Проблем рјешавам позивом функције prost која за сваки члан низа провјерава да ли припада скупу простих бројева.

#include #include using namespace std; //deklarisem promjenljive-globalne int N,i; int X[50]; bool prost(int br) { bool Prostbr; //van petlje su 3 vrijednosti, zato sto je u petlji od 3 pa navise if ((br==1) || (br==2) || (br==3)) { Prostbr=true; } else {//ako nije paran if (br%2!=0) {//provjeravam do korijena broja, toliko je dovoljno da ne idem do kraja for (i=3; i<= (int)sqrt((double)br)+1; i+=2) {//da li je djeljiv if (br%i==0) { Prostbr=false; } else { Prostbr=true; } } } else { Prostbr=false; } } return Prostbr; } //glavni program int main() { cout <<"Unesi broj clanova niza <50 :"; cin>>N; //Upis clanova niza, koristim prirodne brojeve od 0 do N-1 for (i=0;i
17. Аритметичка средина низа Начинити програм који израчунава аритметичку средину учитаних чланова низа. Рјешење је класично сумирање чланова низа , и након тога, ван петље суму подијелимо са бројем чланова низа. Оно на шта треба обратити пажњу је тип податка који добијамо дијељењем суме-морамо га експлицитно захтијевати. #include using namespace std; int X[50], i, Sum, N; float Arts; int main() { cout<<"Unesi broj clanova niza: "; cin>>N; cout<
18. Сортирање низа Начинити програм који учитани низ елемената сортира у нерастућем редослиједу. Сорт је ријешен методом “buble” sort-a. Имамо 2 for петље у којој прва узима ел. низа, а друга for петља тај елеменат, ако је највећи, гура на крај и тако за сваки ел. низа. #include using namespace std; int N, i,j,pom; int X[100]; int main() { cout<<"Unesi granicnu vrijednost niza <100: "; cin>>N; if (N<0) { cout<<"broj clanova niza mora biti >0!"; system ("Pause"); goto kraj; } for (i=0;i
19. Елементи на главној дијагонали Начинити програм који исписује елементе главне дијагонале учитане матрице. //Ispis clanova glavne dijagonale, matrica mora biti kvadratna #include using namespace std; //Deklaracija promjenjivih int A[10][10], i,j,N; //funkcija za unos matrice int unesi(int N) { for(i=0;i>N; //poziv funkcije unesi A[N][N]=unesi(N); //poziv funkcije ispisi-da napise matricu u preglednom obliku ispisi(N); //izdvajanje i ispis clanova dijagonale

cout<
20. Дијагонална матрица Начинити програм који провјерава да ли је учитана матрица дијагонална. Матрица је дијагонална ако су јој сви чланови ван главне дијагонале једнаки нули, а бар један члан на главној дијагонали различит од нуле. //Matrica je dijagonalana ako su joj svi clanovi, osim onih na glavnoj dijagonali jednaki 0 #include using namespace std; //deklarisem promjenjive int A[10][10], i, j, M; bool contProm; int main() { cout<<"Unesi red matrice: "; cin>>M; //Unos matrice for(i=0;i
if (contProm==true) {//ako postoji pitam da li su svi ostali =0 for(i=0;i
21. Производ-матрица са скаларом Начинити програм који израчунава производ унесене матрице се заданим скаларом. #include using namespace std; int A[10][10], i, j, M, N, Broj; int main() { cout<<"Unesi broj redova matrice: "; cin>>M; cout<<"Unesi broj kolona matrice: "; cin>>N; //Unos matrice for(i=0;i
}

cout<>Broj; cout<<"Proizvod unesene matrice i datog broja je: "<
22. Производ-двије матрице Начинити програм који израчунава производ двије унесене матрице. #include using namespace std; //Deklaracija promjenjivih int A[10][10], B[10][10], C[10][10], i, j, m, k, ar,ak, br,bk; int main() { cout<<"Unesi dimenzije prve matrice: Br-kolona, Br-redova"<>ak; cin>>ar; for(i=0;i> A[i][j]; } } cout<>bk; cin>>br; for(i=0;i
cout<
23. Транспонована матрица Начинити програм који израчунава и исписује транспоновану матрицу учитане матрице. #include using namespace std; //Deklaracija promjenjivih int A[10][10], B[10][10], i, j, N,M; void unesi(int M,int N) { for(i=0;i
} } //transponovanje void transponuj(int M, int N) { for(i=0;i>M; cout<<"Unesi broj kolona matrice A: "; cin>>N; unesi(M,N); cout<<"Originalna matrica A izgleda ovako: "; ispisi(A,M,N); cout<
24. Ханој На једном од три вертикална стуба сложена је пирамида од N дискова различитих полупречника (што је диск на вишем положају полупречник му је мањи). Задатак је да се сви дискови премјесте на један од два слободна стуба тако да они буду у истом поретку као и на првом стубу. При томе треба водити рачуна о сљедећим правилима: а) дозвољено је премјештати само један по један диск, б) приликом премјештања није дозвољено да диск са већим буде изнад диска са мањим пречником. Nачинити програм који одређује редослијед премјештања дискова. Програм приказује кораке потребне за премјештање дискова са стуба на стуб. Стубови су обиљежени бројевима 1, 2 и 3. #include using namespace std; int main() {

int broj_diskova,br; void prebaci(int,int,int,int); cout<<"Unesi broj diskova: "; cin>>broj_diskova; prebaci(broj_diskova,1,2,3); system("pause"); return 0;

} void prebaci(int n,int sa,int na, int pom)/*deklarisanje promjenljivih,n-broj diskova, "sa"-sa stuba na stub, "na"-na stub, "pom"-pomocni stub*/ { if(n>0) { prebaci(n-1,sa,pom,na);//prebaci disk sa stuba "sa" na stub "na" cout< "<
25. Паскалов троугао Начинити програм који исписује Паскалов троугао, ред троугла који ће бити исписан уносимо са тастатуре. #include using namespace std; int Paskal(int x,int y) { int a,b; if((x==1) || (x==y)) return 1; a=Paskal(x-1, y-1);//red iznad, kolona prije b=Paskal(x, y-1);//red iznad, tekuca kolona return a+b; } int main() { int n,i,j; cout<<"Unesi vrijednost: "<>n; for (j=1;j<=n;j++) { cout<
"<
system("Pause"); return 0;

26. Сабирање и одузимање комплексних бројева-класе Начинити програм који пројектује класу са елементарним операцијама над комплексним бројевима (сабирање, одузимање). #include using namespace std; //definicija klase class compleksBr{//ime klase i krecemo sa definisanjem float imag, real;//privatni podaci clanovi public://javni (funkcije clanice klase) void cUcitaj(float, float); compleksBr cSab(compleksBr); compleksBrcOduz(compleksBr); float cRe()const{return real;};//vraca vrijednost realnog dijela (inspektor-ne mijenja stanje objekta) float cIm()const{return imag;}; };//zavrsena definicija klase void compleksBr::cUcitaj(float a, float b){//inicijalizacija objekta klase compleksBr (primjerak klase) real=a;//dodjeljuje vrijednosti podacima clanovima objekta imag=b; } compleksBr compleksBr::cSab(compleksBr a){ compleksBr priv; priv.real=real+a.real; priv.imag=imag+a.imag; return priv; } compleksBr compleksBr:cOduz(compleksBr a){ compleksBr priv; priv.real=real-a.real; priv.imag=imag-a.imag; return priv; } int main() { compleksBr c1,c2,c3; float a,b; cout<<"Unesi vrijednosti za realni i imaginarni dio c1"; cout<>a>>b; c1.cUcitaj(a,b); cout<<"Unesi vrijednosti za realni i imaginarni dio c2"<>a>>b; c2.cUcitaj(a,b); c3=c1.cSab(c2);//c2 pozivamo kao argument, a c1 pristupamo direktno cout<<"Zbir dva data kompleksna broja je: "<<"("<
27. Apsolutna vrijednost Korisnik unosi cijeli broj, računa se apsolutna vrijednosttog broja pa se ispisuje rezultat. (Treba uočiti da redoslijed izvršavanja naredbi zavisi od unešenog broja.

//OD svakog cijelog broja racuna apsolutnu vrijednost #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { int a; cout<<"Racuna apsolutnu vrijednost"<>a; if(a>0)//uslov prvi cout<
28. Ispis prvih 20 brojeva Potrebno je ispisati prvih 20 prirodnh brojeva. (Treba uočiti da se dio naredbi izvršava 20 puta.)

Ispis prvih 20 prirodnih brojeva #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { int brojac;//deklarisanje promjenljive cout<<"Ispis brojeva od 1 d0 20"<
for(brojac=1;brojac<=20;brojac++)/*ovdje se u zagradu stavlja (pocetno stanje;uslov;prirast) */ { cout<
znake

stavljamo

da

se

napravi

} cout<
return 0; }

29. Pridruživanje slova Načiniti program koji na dva načina ispisuje slovo “A” na ekranu u dva reda. Prvoj je pridružen znak označen jednostrukim navodnicima, a drugoj dekadska ASCII vrijednost tog znaka. //Nacini pridruzivanja slova #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { char a,b; a='A'; b=65;//ASCII vrijednost slova A cout<
U ovom programu moramo uočiti da se na ekranu pokazuju slova A i B bez obzira što su različite naredbe.

30. Zvučni signal Načiniti program koji proizvodi zvucni signal. //Program koji proizvodi zvuk #include "stdafx.h"

#include using namespace std; int main() { char zvuk='\a';// a je oznaka za zvuk od rječi "alter" char novi_red='\n';// isto ima značenje kao endl; cout<
U ovom programu nema nikakvog ispisa na ekranu, kada pokrenemo program čuje se zvučni signal. Ako je potreban znak koji se ne može prikazati na ekranu, koristi se slijed koji počinje lijevom kosom crtom (engl. backslash). U primjeru je prikaz zvučnog signala (engl. alert), te pomak u novi red.

31. Pozdrav korisniku Načiniti program koji pri unosu imena korisnika , ispisuje pozdrav korisniku. //naciniti program koji ispisuje pozdravnu poruku korisniku. #include "stdafx.h" #include #include//poziv datoteke sa klasom string using namespace std;

int main () { string user_name;//da bi mogli procitati ime koje korisnik upise cout<<"Unesi svoje ime:"<>user_name; cout<
Da bi mogli unijeti ime moramo deklarisati promjenljivu kao tip string, sve ono sto će biti ispisano na ekranu treba staviti unutar para dvostrukih navodnika. Npr.: "Zdravo,"

32. Površina kruga Načiniti program koji računa obim i površinu kruga. Koristiti konstantu Pi.

//Program za izracunavanje O i P kruga #include "stdafx.h" #include using namespace std; int

main()

{ float r, P, O ;//deklarisanje promjenljivih const float Pi=3.14;//deklarisanje konstante Pi cout<<"Program za racunanje obim i povrsine kruga"<>r;//ucitavanje unesene vrijednosti O=2*r*Pi; P=r*r*Pi; cout<<"obim je:

"<
cout<<"Povrsina je:

"<
system("pause"); return 0; }

33. Kvadrat broja Načiniti program koji računa kvadrat broja koji se unese preko tastature. //Naciniti program koji racuna kvadrat unesenog broja #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { int a; cout<< "Unesite broj: "<>a; // naredba za unos broja*/ cout << endl; cout << "Kvadrat broja "; cout << endl;

cout << " je "<
34. Stepenovanje Načiniti program koji stepenuje unešeni broj sa unešenim eksponentom. //Naciniti program koji stepenuje uneseni broj #include "stdafx.h" #include #include// ukljucujemo biblioteku matematickih funkcija using namespace std; int main () { float broj;//broj moze biti svaki realni broj float eksponent; float rezultat; cout<<"Stepenovanje brojeva"<>broj; cout<<"Unesi eksponent"<>eksponent; rezultat=pow(broj,eksponent);//""pow" je naredba za stepenovanje cout<<"Rezultat je"<
U ovom programu se poziva biblioteka cmath, jer se koristi naredba pow , naredba za stepenovanje, što znači da računar sam računa stepen zadanog broja na zadani eksponent.

35. Pozdrav u više radova Načiniti program koji ispisuje na ekranu u tri reda pozdravnu poruku „Pozdrav svim studentima Apeirona“ .

//Program ispisuje pozdravnu poruku u vise redova #include "stdafx.h" #include #include using namespace std; int main() { cout << "\n\n";//oznake za novi red cout << "Pozdrav,\n"; cout << "svim studentima\n"; // sadaržaj znakovnog niza se ispisuje u navodnim znacima cout <<"Apeirona\n\n"; cout << “\n";; system ("PAUSE"); return 0; }

Da bi poruka bila ispisana u više redova koristimo oznake za novi red.U ovom primjeru za novi red korišćena je oznaka \n, a sadržaj znakovnog ispisa se ispisuje između navodnih znakova.

36. Negativan broj u pozitivan Načini program koji negativan broj pretvara u pozitivan broj. //Naciniti program koji negativan broj pretvara u pozitivan #include "stdafx.h" #include #include using namespace std; int main() { float broj; float rezultat; cout<<"Unesi negativan broj"<>broj; cout<
naredba

cout<<"Pozitivan broj je"<
za

pretvaranje

negativnog

broja

u

cout<
U ovom programu se poziva bilioteka cmath jer se koristila naredba abs, naredba koja negativan broj pretvara u pozitivan.

37. Tri osnovne operacije Načiniti program koji od korisnika traži da unese dva cijela broja i nad njima vrši tri osnovne računske operacije (*, +, - ). /Naciniti program koji mnozi, sabira i oduzima dva unesena broja #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { int a, b, c, d, e;//deklarisanje varijabli cout<< "Osnovne racunske operacije"<> a;//Naredba koja ucitava vrijednost koju unese korisnik cin >> b; c=(a*b); cout<<"Proizvod je:"<
38. Djeljenje dva broja Načini program koji dijeli dva broja koja se unesu preko tastature. /Naciniti program koji djeli dava proizvoljna broja

#include "stdafx.h" #include using namespace std;

int main () { float a; // u prostor formiran naredbom "float", float b;// mozemo spremiti brojeve sa decimalnim zarezom. float kolicnik; cout <<"Djeljenje"<> a; cout<> b; cout<
Ovdje je korišćen binarni operator podijeljeno „ / „ .

39. Djeljenje sa ostatkom Načiniti program koji računa cjelobrojni količnik i ostatak. Koristiti aritmetički operator modul % /Naciniti program koji racuna cjelobrojni kolicnik i ostatak pri djeljenju dva broja #include "stdafx.h" #include using namespace std;

int main() { int a, b, ostatak, kolicnik;//deklarisanje promjenljivih cout<<"Upisi djeljenik"<> a; cout<<"Upisi djelilac"<> b; kolicnik = a / b; ostatak = a%b;//"%"je binarni operator za moduo(ostatak pri djeljenju) cout<
Redoslijed izvršavanja operatora, je isti kao u matematici.

40. Broj osvojenih bodova Načiniti program koji na osnovu unešene ocjene iz testa ispisuje broj osvojenih bodova. U programu koristiti switch-case naredbu. //nacini program koji na osnovu unesene ocjene ispisuje broj bodova #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { int ocj; cout<<"Unesi ocjenu:"<>ocj; switch (ocj)//Naredba "switch" omogucava visestruko grananje { //iza naredbe "switch"dolazi cjelobrojni izraz u viticastoj zagradi case 5://provjerava se vrijednost i ako je tacna izvrsava se naredba cout<<"Imate 90-100 bodova"<
case 3: cout<<"Imate 70-79 bodova"<
41. Operatori obnavljajućeg pridruživanja Načiniti program koji unijeti realni broj pridružuje varijabli a. Sadržaj varijable a prvo treba uvećati za 5, pa umanjiti za 8, na kraju pomnožiti sa 3. Koristiti operatore obnavljajućeg pridruživanja. Neka postoji ispis svih koraka na ekranu. //Naciniti program koji

nekom realnom broju pridruzuje varijablu i mjenja

je. #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { float a;//deklarisanje promjenjljive cout<<"Upisi zeljeni broj"<>a; cout<<"Sadrzaj varijable se uvecava za 5."<
cout<<"Sada a iznosi"<
42. Ime korisnika i njegove godine Načiniti program gdje se unosi ime korisnika i na osnovu date godine rođenja i postojeće godine, na ekranu ispisuje ime korisnika i koliko godina ima korisnik. /Naciniti korisnik godina

program

u

kom

se

unosi

ime

korisnika

i

racuna

#include "stdafx.h" #include #include using namespace std; int main() { int I_godina, god_R, god_S;//deklaracija promjenljivih string ime;//nareba koja omogucava unos imena cout<<"Saznaj koliko imas godina"<>ime; cout<>god_R; cout<>god_S; cout<
ima

system("pause"); return 0; }

"<
godina

"<
koliko

ima

43. Trocifreni brojevi djeljivi sa 9 Načiniti program koji na ekran ispisuje sve trocifrene brojeve , čiji je zbir cifara djeljiv sa 9. *Naciniti program koji na ekran ispisuje sve trocifrene brojeve ciji je zbir cifara djeljiv sa 9*/ #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { int s,d,j; //stotine, desetice, jedinice... cout<<"Trocifrene 9:"<
brojeve

kod

kojih

je

suma

cifri

djeljiva

sa

for (int i=100; i<1000; i++) //petlja vrti sve 3-cifrene brojeve { int temp=i;/* izdvaja redom cifre broja tako što prvo traži ostatak pri djeljenju sa 10, a zatim broj i djeli sa 10 da se oslobodi zadnje cifre i omogući traženje nove*/ j=temp%10; temp/=10; d=temp%10; temp/=10; s=temp%10; int sum=s+d+j; if (sum%9==0) //provjera da li je suma djeljiva sa 9 cout << i <<", ";

//

ako jeste, ispisuju se brojevi

} cout<
44. Zapremina kupe Načiniti program koji na osnovu unešenog poluprečnika i visine kupe računa zapreminu kupe. /Program za racunanje zapremine kupe

#include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() {

float r, H, V;//definisanje promjenljivih const float Pi=3.14;//definisanje konstante Pi

cout<<"Zapremina kupe"<>r; cout<<"Unesi visinu kupe"<>H; cout<0 && H>0)//uslov { V=r*r*Pi*H; cout<<"V= izrade zadatka

"<
cout<<"V= "<
45. Heronov obrazac Načiniti program koji računa površinu trougla po Heronovom obrascu. //Heronov obrazac #include "stdafx.h" #include #include using namespace std; int main() { float a, b, c, s , P; cout<<"Unesi stranicu a"<
cin>>a; cout<<"Unesi stranicu b"<>b; cout<<"Unesi stranicu c"<>c; if (a+b>c>a-b && a+c>b>a-c && b+c>a>b-c)) { s= (a+b+c)/2; P= sqrt(s*(s-a)*(s-b)*(s-c)); cout<<"P= "<
46. Paranost broja Načiniti program, tako da se unese cijeli broj različit od nule . Program dalje provjerava i ispisuje na ekranu, da li je broj manji ili veći od 100 i da li je broj paran ili neparan. //Provjeriti parnost broja i da li je veci ili manji od 100 #include "stdafx.h" #include using namespace std;

int main() { int a; cout<<"Unesi cijeli broj razlicit od nule"<>a; cout<
if (a%2==0)//ovo je ugnjezdena if naredba, provjerava da li je

broj paran

cout<<" paran je."<100) { cout<<"unesenibroj je veci od 100 i" ; if(a%2==0) cout<<" paran je."<
return 0; }

47. Ispis brojeva u određenom rasponu Načiniti program koji na ekranu ispisuje brojeve u rasponu M do N ( raspon bira korisnik). #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { int brojac, M, N ; cout<<"Ispis pocinje od: "<>M; cout<<"Ispis zavrsava brojem: "<>N; if (M
for(brojac=M; brojac<=N; brojac++) { cout<
48. Tablica množenja Načiniti program koji ispisuje tablicu množenja odabranog broja sa brojevima od 1 do 10. Broj bira korisnik. #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main () { int b,brojac; cout<<"Upisi broj s kojim zelis mnoziti"<>b; for(brojac=1;brojac<=10;brojac++) cout<
49. Faktorijel Načiniti program kojim se za dato n izračunava faktorijel prirodnog broja n: =1*2*3+..*n. //racuna faktorijel zadanog broja #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main()

fakt=n!

{ long i,n, fakt;//ovdje su definisane promjnljive cout<<"faktorijel proizvoljnog broja"<>n; for(fakt=1,i=1;i<=n;,i++)//pocetno stanje,uslov,prirast fakt*=i;//formula po kojoj racuna rezultat cout<<"Faktorijel je:"<
50. Kalkulator Načiniti program koji vrši četiri osnovne računske operacije, tako da korisnik sam unosi brojeve i računsku operaciju koju želi izvršiti.Ovdje se koristi switch petlja. //program sa cetiri racunske operacije

#include "stdafx.h" #include using namespace std;

int main() { float a; float b; int rezultat; cout<<"Unesite prvi broj"<>a; cout<<"Unesite drugi broj"<>b; cout<<"1-sabrati"<
cout<<"4-djeliti"<>rezultat; switch(rezultat)/*naredbom case zapocinje dio programa koji ce se izvršavati u varijabli zavisno od toga koju racunsku operaciju zeli korisnik*/ { case 1: cout<
51. Kvadrati zadanog niza Načiniti program koji računa i ispisuje kvadrate zadanog niza (niz zadaje korisnik)

//program koji racuna kvadrate odredjenog niza #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { int n; // Broj elemenata niza float *A; // Pokazivač niza cout << "Unesite broj elemenata niza? "<> n; A = new float [n]; // Alocira se niz A od n float elemenata. for (int i = 0; i < n; i++) A[i] = i * i; // A[i] = i^2. // Ispis vrijednosti elemenata niza. for (int i = 0; i < n; i++) cout << "A[" << i << "] == " << A[i] << endl;// Dealokacija niza. delete [] A; system("pause"); return 0; }

52. Djeljivost brojeva Načiniti program koji na osnovu unesenog raspona provjerava djeljivost sa zadanim brojem. Svi brojevi se ispisuju na ekranu. /*Program koji ispisuje sve brojeve koji su djeljivi sa zadanim brojem u zadanom rasponu (raspon zadaje korisnik)*/ #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() {

int brojac, m, n, b;//deklarisanje promjenljivih cout<<"Unesi od kog broja racunamo djeljivost: "<> m; cout<<"Unesi do kog broja se racuna djeljivost: "<> n; cout<<"Sa kojim brojem provjeravamo djeljivost: "<> b; cout<<"Brojevi djeljivi sa "<
return 0; }

53. Brojač studenata Načiniti program kojim se unosi 20 studenata opcijama 1-prolaz, 2-pad i na kraju ispisuje koliko je proslo , a koliko palo. /*20 studenata, opcija 1 je prolaz, a 2 pad na ispitu, nakon toga na izlazu dobijamo zbir kolko je proslo, as koliko palo na ispitu*/ #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { int Prolaz = 0, Pad = 0, BrojacStudenata = 1, Rezultat; //deklaracija promjenjljivih

while ( BrojacStudenata<=20 )//uslov za while petlju (ona ce se izvrsavati dok se ne unese 20 studenata) { cout<<"Unesite rezultate sa ispita ARHTEKTURA RACUNARA (1= prolaz, 2=pad): "; cin>>Rezultat; if( Rezultat==1 ) Prolaz = Prolaz + 1;//prvi unos else Pad = Pad + 1;//prvi unos ako je negativan BrojacStudenata = BrojacStudenata + 1;//provjerava broj unosa } cout<<" Ukupno proslo "<
return 0; }

54. Srednja vrijednost Načiniti program koji nakon unešenih proizvoljnih brojeva računa njihovu srednju vrijednost. //treba unijeti N realnih brojeva i odrediti njihovu srednju vrijednost #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { cout<<"U programu se unose proizvoljni brojevi i racuna se njihova srednja vrijednost."<
N,

broj,zbir;//deklarisanje

promjenljivih,

mogu

biti

svi

broj=0; zbir=0; cout<<"Nakon poslednjeg broja unesi 0. "<
realni

do //koristi se ako pocetni broj nije unaprijed pozna { cout<<"Unesi broj: "; cin>>N; broj=broj+1;//koliko se unese brojeva zbir=zbir+N;// sabira unesene brojeve } while (N!=0);//uslov da se izadje iz petlje broj=broj-1;//umanjiti broj unesenih brojeva za 1 cout<<"Uneseno je "<
brojeva

.Srednja

vrijednost

je

"<
system("pause"); return 0; }

55. Suma faktorijela Načiniti program kojim se za dato n, izračunava suma: S=1!+2!+3!+...+n!. //za zadano n , izracunava sumu faktorijela #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { long i,n,fakt,s;//definisanje promjenljivih cout<<"unesi broj n"<> n; for (s=0,fakt=1,i=1;i<=n;i++)//pocetno stanje, uslov,prirast { fakt*=i,s+=fakt;//formula po kojoj se racuna rjesenja } cout<<"Suma = "<
56. NZD Najveći zajednički djelilac - NZD Najveći zajednički djelilac dva prirodna broja je najveći broj kojim možemo podijeliti i broj a i broj b, a da pri tome nemamo ostatak.

//Program koji za dva unesena broja racuna NZD #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { long int broj1,broj2,ostatak,pom_broj; cout<<"Unesite prvi broj: "; cin>>broj1; cout<<"Unesite drugi broj: "; cin>>broj2; if ((broj1==0)&&(broj2==0))//prvi uslov ,ako su oba broja 0, && je i { cout<<"Pogresan unos"<
cout<<"Najveci zajednicki djelilac (NZD)je: "<
57. NZS Najmanji zajednički sadržilac- NZS. Koristeći Euklidov algoritam za nalaženje najvećeg zajedničkog djelioca načiniti program za nalaženje najmanjeg zajedničkog sadržioca datih celih brojeva. Algoritam realizovati u opštem obliku, a posebne podatke uneti na početku glavnog programa.

//program koji racuna NZS #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { long int promjenljivih

broj1,broj2,ostatak1,ostatak2,pom_broj,brojac=0;//

Deklarisanje

cout<<"Unesite prvi broj: ";cin>>broj1;// Unos brojeva cout<<"Unesite drugi broj: ";cin>>broj2; if ((broj1==0)&&(broj2==0))// Provjera unesenih brojeva, ne smiju biti nula { cout<<"Pogresan unos"<
cout<
58. Hanojski stubovi 1 Na jednom od tri vertikalna stuba složena je piramida od N diskova različitih poluprečnika (što je disk na višem položaju poluprečnik mu je manji). Zadatak je da se svi diskovi premjeste na jedan od dva slobodna stuba tako da oni budu u istom poretku kao i na prvom stubu. Pri tome treba voditi računa o sledećim pravilima: a) dozvoljen je premeštati samo po jedan disk, b) prilikom premeštanja nije dozvoljeno da disk sa većim bude iznad diska sa manjim prečnikom. Načiniti program koji određuje redoslijed premeštanja diskova. //Naciniti program koji rjesava problem Hanojskih stubova #include "stdafx.h" #include using namespace std;

int main() { int broj_diskova; void prebaci(int,int,int,int); cout<<"Unesi broj diskova"<>broj_diskova; prebaci(broj_diskova,1,2,3); } void prebaci(int n,int sa,int na,int pom)/*n-broj diskova,"sa"-sa kojeg prebacuje,"na"-na koji prebacuje, "pom"-pomocni disk*/ {if (n>0)//ovdje smo moli pisati samo n {prebaci(n-1,sa,pom,na); cout<"<
59. Hanojski stubovi 2

Na jednom od tri vertikalna stuba složena je piramida od 3 diska različitih poluprečnika (što je disk na višem položaju poluprečnik mu je manji). Zadatak je da se svi diskovi premeste na jedan od dva slobodna stuba tako da oni budu u istom poretku kao i na prvom stubu. Pri tome treba voditi računa o sledećim pravilima: a) dozvoljen je premeštati samo po jedan disk, b) prilikom premeštanja nije dozvoljeno da disk sa većim bude iznad diska sa manjim prečnikom. Načiniti program koji određuje redosled premeštanja diskova.

//Hanojski stubovi sa tri diska #include "stdafx.h"//- Hanojske kule */ #include using namespace std; void Hanoj( int, int, int );//stavljamo ih zbog rekurzivnog poziva int main() { int a, n = 3; Hanoj( n, 1, 2 );//poziv funkcije, argumenti su max broj diskova na

stabu

cin >>a; return 0; } void Hanoj( int n, int i, int j ) { if( n > 0 ) { Hanoj( n-1, i, 6-(i+j));//rekurzivni poziv f-je, 6 je max cout<<"Prebaci sa "<
}

60. Dani u sedmici Načiniti program za utvrđivanje dana u sedmici koji odgovara zadatom datumu. Program ispsuje koji je dan u sedmici ako mu unesemo dan, mjesec i godinu. U programu je korišćena for petlja i switch case. //Program izbacuje naziv dana ako mu zadamo tacan datum #include "stdafx.h" #include #include #include using namespace std; int main() { //Ispis naslova cout<<"PROGRAM DATUMU"<
ZA

UTVRDJIVANJE

DANA

U

SEDMICI

KOJI

ODGOVARA

ZADATOM

cout<>n; for(i=1;i<=n;i++)//petlja,krece od broja 1 do zadanog broja { //Unos datuma cout<<"Unesi datum:"<
: "<
cin>>d; //dan cout<<"Mjesec (1-12)

: "<
cin>>m; //mjesec cout<<"Godina(1900-2010): "<>g;//godina cout<31 || m>12 || (g<1900 || g>=2010) )//||-oznacava logicko "i" i svi moraju biti tacni { cout<<"POGRESAN UNOS"<
godina = g-1900; godina = godina/4; godina = godina+g-1900; //godina = ((g-1900)/4)+(g-1900) switch(m) { case 1: case 10: mjesec = 1; break; case 2: case 3: case 11: mjesec = 4; break; case 7: case 4: mjesec = 0; break; case 5: mjesec = 2; break; case 6: mjesec = 5; break; case 8: mjesec = 3; break; case 9: case 12: mjesec = 6; break; } godina = godina+mjesec; godina = godina+d; // godina = (godina+mjesec)+d dan = godina%7; //sedmica ima 7 dana //Ispis rezultata switch(dan) { case 0: cout<<("Dan je SUBOTA ");break; case 1: cout<<("Dan je NEDJELJA ");break; case 2: cout<<("Dan je PONEDJELJAK ");break; case 3: cout<<("Dan je UTORAK ");break; case 4: cout<<("Dan je SRIJEDA" );break; case 5: cout<<("Dan je CETVRTAK ");break; case 6: cout<<("Dan je PETAK ");break;

} } //Kraj programa cout<
61. Šahovska tabla Izračunati ukupan broj zrna pšenice koje je Seta (navodni pronalazač šaha) tražio od cara kao nagradu, te ispisati koliko je trebalo "staviti" pšenice na svako od 64 šahovska polja. /*primjer sa postavljanjem zrna psenice na sahovsku tablu tako da na sakoj sledećoj bude duplo vise zrna*/ // Pocetak programa i ukljucivanje biblioteka u program #include "stdafx.h" #include #define max 50 using namespace std; void init(int niz[]);//deklaracija niza void ispisi(int niz[]); int main(void) { int br[max]; init (br); br[0]=1; cout << "1. polje:\t" << br[0] << endl; for (int n=1; n<=64; n++) { int temp=0; int i=0; while (br[i]!=-1) { br[i]=br[i]*2+temp;//formula za racunanje temp=0; if (br[i]>9) {

if (br[i+1]==-1) br[i+1]=0; temp=br[i]/10; br[i]%=10; } i++; } if (n<64) { cout << n+1 << ". polje:\t"; ispisi(br);//ispis brojeva } else { br[0]-=1; cout << "\nUKUPNO:\t\t"; ispisi(br);//korisceno \t za prelazak u drugi red } } cout << endl << endl; system ("pause"); return EXIT_SUCCESS;//uspjesno napusti funkciju } void init(int niz[]) { for (int i=0; i=0; j--) cout << niz[j]; cout << endl; }

62. Savršeni brojevi

Načinite program koji omogućava nalaženje savršenih brojeva na intervalu zadatom brojevima M i N. (Napomena: broj se naziva savršenim ako je jednak zbiru svojih činilaca, uključujući 1 ali ne uključujući samoga sebe. Na primer, 6 je savršen broj, jer je 6=1+2+3.)

//Program racuna sve savrsene brojeve u zadanom intervalu #include "stdafx.h" #include using namespace std; int main() { int broj, d, s, pb, kb;//deklaracija promjenljivih // Unos pocetnog i krajnjeg broja cout<<"Savrsen broj je onaj broj koji je djeljiv "<>pb;//unos donje granice intervala cout<<"Unesite krajnji broj: "<>kb; //unos gornje granice intervala // Izracunavanje i ispis savrsenih brojeva cout<<"Savrseni brojevi su: "<
63. Zbir dva vektora Načiniti program za nalaženje zbira dva vektora (V+LJ). Sa ulaza se unose dimenzije 2 vektora (iste dimenzije), a zatim se izračuna treći vektor koji predstavlja zbir (prvi član prvog vektora plus prvi član drugog vektora...) dva unesena vektora.

//Program koji sabira dva vektora , tako da korisnik unese broj elemenata vektora #include "stdafx.h" #include #include //ukljucivanje biblioteke za vektore using namespace std; int main(){ vector a(100), b(100), c;//definisanje promjenljivih int broj; cout << "Unesite broj elemenata vektora [1-100]: "; cin >> broj;//unos dimenzija vektora cout << "Unesite elemente prvog vektora: " << endl; for(int i=0; i>a[i]; } cout << "Unesite elemente drugog vektora: " << endl; for(int i=0; i> b[i]; } for(int i = 0; i < a.size(); i++) //deklarisanje treceg vektora c.push_back(a[i] vektora a i b

+

b[i]);

//tako

da

se

cout << "\"Zbir\" vektora je vektor: ("; for(int i=0; i
sabiraju

odgovarajuci

elementi

64. Napisati C program koji će pronaći i ispisati na ekran sve trocifrene brojeve kod kojih je suma cifri djeljiva sa 7. http://furka.com/procitaj/7/42022/c-programiranje-za-pocetnike #include iostream using namespace std; main() { int s,d,j; //stotine, desetice, jedinice... for (int i=100; i1000; i++) //petlja vrti sve 3-cifrene brojeve { int temp=i; j=temp%10; //izdvajamo redom cifre broja tako što temp/=10; //prvo tražimo ostatak pri djeljenju d=temp%10; //sa 10, a zatim broj i djelimo sa 10 temp/=10; //da se oslobodimo zadnje cifre i s=temp%10; //omogućimo traženje nove int sum=s+d+j; if (sum%7==0) //provjeravamo da li je suma djeljiva sa 7 cout i endl; //ako jeste, ispisujemo broj } system ("pause"); return 0; }

65. Napisati program koji će pronaći i ispisati na ekran koliko ima peterocifrenih brojeva kod kojih je suma zadnje 4 cifre jednaka prvoj cifri. Code: #include iostream using namespace std; main() { long int i; int cf[6],br=0; for (i=10000; i100000; i++) //petlja koja vrti sve 5-cifrene br. {

long int temp=i; for (int j=5; j0; j--) //petlja u kojoj izdvajamo cifre broja { cf[j]=temp%10; //uzimamo zadnju cifru broja i spremamo je u niz temp/=10; //"odsjecamo" zadnju cifru da bi mogli naći sledeću } int sum=cf[2]+cf[3]+cf[4]+cf[5]; //suma zadnje 4 cifre if (cf[1]==sum) //ako je suma jednaka prvoj cifri { //ispisuje se taj broj cout i endl; //a brojač se uvećava za 1 br++; } } cout "br=" br endl; //ispis brojača system ("pause"); return 0; }

66. Izostvaljanje suvisnog razmaka medju rijecima

#include "stdafx.h" #include using namespace std; int main () { int znak; bool ima = true;

}

while ((znak = cin.get ()) != EOF) // while (cin.get (znak)) if (znak != ' ' && znak != '\t') { cout.put (znak); ima = znak == '\n'; } else if (! ima) { cout.put (' '); ima = true; } return 0;