Zašto narodi propadaju - Daron Asemoglu Džejms-A Robinson

Daron Asemoglu i Džejms A* Robinson

ZAŠTO NARODI PROPADAJU Poreklo moći, prosperiteta i siromaštva

Preveli s engleskog Đorđe Trajković i Stefan Trajković Filipović

Sadržaj

r f C u ^ O

V O

f

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

...11

Zašto su se Egipćani okupili na Trgu Tahir da smene Hosnija Mubaraka i zašto je to značajno za naše razumevanje uzroka blagostanja i siromaštva X« ' A'a koblizu?aip^kгзкоnaličiti

...

17

Nogales u Arizoni i Nogales u Sonori dele isti narod, kulturu i geografiju. Zašto je jedan bogat, a drugi siromašan? 2. Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

...57

Siromašne zemlje nisu siromašne zbog njihovih geografija ili kultura, ili zato što njihove vođe ne znaju koje bi politike obogatile njihove građane 3. Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva . . . . . . . . . .

...82

K ako su prosperitet i siromaštvo određeni podsticajima koje stvaraju institucije i kako politika određuje kakve će narod institucije imati 4. Male razlike i ključne skretnice: značaj istorije . . . . . . . . . . . . K ako se institucije menjaju kroz politički sukob i kako prošlost oblikuje sadašnjost

.. 110

Zašto narodi propadaju

5. „Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše" privredni rast u uslovima ekstraktivnih institucija. . . . . . . . . . .. 139 Štaje bilo zajedničko Staljinu, Kralju Šajamu, neolitskoj revoluciji i majanskim gradovima-državama i kako to objašnjava zašto sadašnji kineski privredni rast ne može potrajati 6.

Udaljavanje ♦+

,. 169

K ako se institucije s vremenom razvijaju i često polako udaljavaju 7.

Prekretnica

.. 200

K ako je politička revolucija 1688. promenila engleske institucije i dovela do industrijske revolucije 8. Ne kod nas: prepreke razvoju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 Zašto su se politički moćnici opirali industrijskoj revoluciji u mnogim narodima 9. Preokretanje razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 K ako je evropski kolonijalizam osiromašio mnoge delove sveta 10. Širenje prosperiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 K ako su neki delovi sveta krenuli drugačijim putevima ka blagostanju u odnosu na Britaniju 11. Blagotvorna spirala

. . 324

K ako institucije koje ohrabruju prosperitet stvaraju pozitivne povratne sprege koje zaustavljalju napore elita da ih osujete 1 2 . Ukleta spirala +

. . 358

K ako institucije koje izazivaju siromaštvo stvaraju negativne povratne sprege i opstaju 13. Zašto narodi propadaju danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Institucije, institucije, institucije

.. 392

Sadržaj

14. Razbijanje kalupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

429

K ako je nekolicina zemalja izmenom institicuija promenila svoju ekonomsku putanju 15. Razumevanje prosperiteta i siromaštva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454 K ako je svet mogao biti drugačiji i kako razumevanje toga može objasniti zašto mnogi pokušaji borbe protiv siromaštva nisu uspeli Ogled o literaturi i izvorima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

491

Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

509

Zahvalnice

531

Boris Begović Institucije iznad svega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

533

Indeks . .

539

w

Predgovor

Ovo je knjiga o ogromnim razlikama u dohocima i životnom stan­ dardu između bogatih zemalja - poput Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Nemačke - i siromašnih, kao što su zemlje u podsaharskoj Africi, Centralnoj Americi i Južnoj Aziji. Dok pišemo ovaj predgovor, Severnu Afriku i Bliski istok potresa „Arapsko proleće" - započeto tzv. revolucijom jasmina, koja je bila re­ zultat burne reakcije javnosti na samospaljivanje jednog uličnog prodavca, Muhameda Buazizija, 17. decembra 2010. Tuniski predsednik Zine el Abidin Ben Ali, koji je tom zemljom vladao od 1987, morao je da se povuče s vlasti, ali to nije dovelo do smirivanja situacije. Revolucionarni zanos usmeren protiv vladavine privilegovanih elita u Tunisu postajao je sve jači i već je bio zahvatio i ostale bliskoistočne zemlje. Hosni Mu­ barak, koji je gotovo trideset godina čvrstom rukom vladao Egiptom, zbačenje 11. februara 2011. Do završetka pisanja ovog predgovora sud­ bine režima u Bahreinu, Libiji, Siriji i Jemenu još nisu poznate. Koreni nezadovoljstva u tim zemljama su u njihovom siromaštvu. Dohodak prosečnog Egipćanina iznosi oko dvanaest odsto dohotka prosečnog Amerikanca, a životni vek mu je za deset godina kraći. Dva­ deset odsto egipatskog stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu. Iako su značajne, te razlike su, u stvari, veoma male u odnosu na razlij, ke između SA D i najsiromašnijih zemalja u svetu - kao što su Sevtfctra

Zašto narodi propadaju

Koreja, Sijera Leone i Zimbabve - u kojima znatno više od polovine stanovništva živi u siromaštvu. Zašto je Egipat toliko siromašniji od Sjedinjenih Država? Šta spre­ čava Egipćane da budu uspešniji? Da lije siromaštvo Egipta nešto što se ne može promeniti ili se može iskoreniti? Logičan način razmišljanja o tome jeste saznati šta sami Egipćani kažu o problemima s kojima se suočavaju i zašto su se pobunili protiv Mubarakovog režima. Učestvu­ jući u protestu na Trgu Tahir, dvadesetčetvorogodišnja Noha Hamed, zaposlena u jednoj reklamnoj agenciji u Kairu, jasno je rekla šta misli: „Korupcija, ugnjetavanje i loše obrazovanje. Živimo u korumpiranom sistemu koji moramo da menjamo." Još jedan učesnik u protestu na tom Trgu, dvadesetgodišnji Mosaab el Sami, istog je mišljenja: „Nadam se da ćemo do kraja godine izabrati vladu, da će opšte ljudske slobode va­ žiti i da ćemo doneti kraj korupciji koja vlada u zemlji." Demonstranti na Trgu Tahir bili su jednoglasni u pogledu korumpiranosti vlasti, njene nesposobnosti da obezbedi funkcionisanje javnih usluga i nepostojanju jednakih mogućnosti u njihovoj zemlji. Posebno su se žalili na ugnjeta­ vanja i nepostojanje političkih prava. Kao što je Muhamed el Baradei, bivši generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, napisao 13. januara 2011. na Tviteru, „Tunis: ugnjetavanje + neposto­ janje društvene pravde + sprečavanje mogućnosti mirnih promena = tempirana bomba.” I Egipćani i Tunišani su uskraćivanje političkih prava smatrali osnovnim razlogom svojih ekonomskih problema. De­ monstranti su počeli sistematičnije da formulišu svoje zahteve i prvih dvanaest hitnih zahteva - koje je postavio Vael Halil, softverski inže­ njer i bloger koji je postao jedan od vođa Egipatskog pokreta otpora, odnosili su se na političke promene. Pitanja kao što je povećanje mini­ malnih nadnica bila su predmet tranzicionih zahteva čije ispunjenje je ostavljeno za kasnije. Kad je reč o Egipćanima, prepreke njihovom napredovanju bile su neefikasna i korumpirana država i društvo u kome nisu mogli da dođu do izražaja njihova sposobnost, ambicija, inovativnost i obrazovanje kakvo im je bilo dostupno. Shvatili su da su koreni tih problema po12

Predgovor

litičke prirode. Sve ekonomske prepreke s kojima se suočavaju potiču od načina na koji malobrojna egipatska elita vrši političku moć i ima monopol nad njom. Prema njihovom mišljenju, to je prvo što mora da se promeni. Takav stav demonstranata na Trgu Tahir bitno se razlikovao od konvencionalnih stavova o tom pitanju. Razmišljajući o razlozima si­ romaštva zemlje kao što je Egipat, većina naučnika i komentatora ističe sasvim drugačije činioce. Neki tvrde da siromaštvu Egipta prvenstveno doprinosi njegov geografski položaj, jer najveći deo te zemlje čine pusti­ nje i u njoj nema dovoljno padavina, te njeno zemljište i klima ne omo­ gućavaju produktivnu poljoprivrednu delatnost. Drugi pak ukazuju na svojstva kulture Egipćana, za koje se smatra da nisu skloni privrednom rastu i napretku. Njima, tvrde oni, nedostaju upravo ona radna etika i svojstva kulture koji drugima omogućavaju da napreduju i, umesto toga, rukovode se islamskim uverenjima koja su protivrečna ekonom­ skoj uspešnosti. Treći pristup ovom problemu, koji preovlađuje među ekonomistima i političkim stručnjacima, jeste mišljenje da egipatska vlast jednostavno ne zna šta je potrebno za uspešnost njihove zemlje, daje vodila pogrešnu politiku i primenjivala lošu strategiju. Prema tom mišljenju, ako bi ta vlast dobila prave savete od pravih savetnika, napre­ dak ne bi izostao. T i ekonomski i politički stručnjaci smatraju da to štoEgiptom vladaju uske elite koje se bogate na račun društva nije bitno za razumevanje ekonomskih problema te zemlje. U ovoj knjizi se tvrdi da Egipćani na Trgu Tahir, a ne većina nauč­ nika i komentatora, ispravno razmišljaju. Egipat je, u stvari, siromašan upravo zato što njime vlada uska elita koja društvo organizuje na način koji odgovara njoj, a na račun širokih narodnih masa. Politička moć je usko koncentrisana i koristi se za enormno bogaćenje onih u čijim je rukama, o čemu svedoči bogatstvo u iznosu od 70 milijardi američkih dolara koje je, navodno, sakupio bivši predsednik Mubarak. Gubitnik je egipatski narod i njemu je to potpuno jasno. Pokazaćemo da ovakvo tumačenje egipatskog siromaštva, kojedaje-.-g narod, predstavlja i opšte objašnjenje siromaštva među zemljama. P<>ka-

Zašto narodi propadaju

zaćemo da su siromašne zemlje siromašne iz istog razloga kao i Egipat, bilo da se radi o Severnoj Koreji, Sijera Leoneu ili Zimbabveu. Zemlje poput Velike Britanije i Sjedinjenih Država postale su bogate zato što su njihovi građani zbacili s vlasti moćne elite i stvorili društvo u kome politička prava ima mnogo veći broj ljudi, u kome vlast ima odgovornost prema građanima i reaguje na njihove potrebe, a korišćenje ekonom­ skih prilika dostupno je širokim narodnim masama. Pokazaćemo da se radi razumevanja takvih razlika u današnjem svetu moramo vraćati u prošlost i upoznati se sa istorijom tih zemalja ponaosob. Videćemo da je Britanija bogatija od Egipta je r se u njoj (tačnije u Engleskoj) 1688. dogodila revolucija koja je izmenila njenu politiku, a time i ekonomi­ ju. Ljudi su se borili za veća politička prava, ostvarili su ih i koristili ih za širenje svojih ekonomskih prilika. Posledica toga bila je suštinski drugačija politička i ekonomska orijentacija koja je vrhunac dostigla u industrijskoj revoluciji. Industrijska revolucija i tehnologije koje je ona donela nisu se pro­ širile na Egipat jer je ta zemlja bila pod vlašću Osmanskog carstva, koje se prema Egiptu ponašalo na isti način kao i kasnije Mubarakova poro­ dica. Vlast Osmanskog carstva nad Egiptom srušio je 1798. Napokon Bonaparta, ali je ta zemlja potom pala u ruke britanskog kolonijalizma, kome do napretka Egipta nije bilo stalo ništa više nego Osmanlijama. Iako su se Egipćani oslobodili osmanske i britanske vladavine i 1952. zbacili s vlasti i sopstvenu monarhiju, to nisu bile revolucije poput one iz 1688. u Engleskoj - umesto da suštinski izmene egipatski politički život, dovele su na vlast novu elitu koja je za napredak običnih Egipća­ na bila zainteresovana isto koliko i Osmanlije i Britanci. To znači da se osnovna društvena struktura nije promenila i Egipat je ostao siro­ mašan. U ovoj knjizi videćemo kako se ti obrasci s vremenom ponavljaju i zašto se ponekad menjaju, kao što je to bio slučaj 1688. u Engleskoj i 1789. u Francuskoj s Francuskom revolucijom. To će nam omogućiti da shvatimo da li se danas situacija u Egiptu promenila i da li će revolucija u kojoj je zbačen Mubarak dovesti do stvaranja novih institucija koje

14

Predgovor

će doneti napredak običnim Egipćanima. U Egiptu je već bilo revolu­ cija koje nisu ništa promenile, jer su oni koji su ih izveli jednostavno preuzeli vlast od onih koje su zbacili i stvorili sličan sistem. Običnim građanima doista je teško da steknu stvarnu političku moć i da menjaju način funkcionisanja društva. Ali to je moguće, i videćemo kako se to dogodilo u Engleskoj, Francuskoj i Sjedinjenim Državama, kao i u Japa­ nu, Bocvani i Brazilu. U biti se radi o političkoj transformaciji kakva je siromašnom društvu neophodna da bi postalo bogato. Ima nagoveštaja da bi se to moglo dešavati u Egiptu. Reda Metvali, koja je bila među de­ monstrantima na Trgu Tahir, kaže: „Ovde su muslimani i hrišćani, stari i mladi - svi zajedno žele isto." Videćemo d aje takav široki pokret u društvu bio ključni element onoga što se dogodilo i u drugim političkim transformacijama. Kada shvatimo kada i zašto se takve tranformacije dešavaju, moći ćemo bolje da prosuđujemo o tome kada će takvi pokreti pretrpeti neuspeh, kao što se to već često dešavalo, a kada postoji mo­ gućnost da budu uspešne i poboljšavaju život miliona ljudi.

15

Tako blizu, a ipak tako različiti

Ekonomija oblasti reke Rio Grande Grad Nogales podeljen je ogradom na dva delà. Stojite li kraj nje okrenuti ka severu, pred vama je Nogales u Arizoni, u okrugu Santa Kruz. Godišnji dohodak prosečnog domaćinstva u njemu iznosi oko 30.000 američkih dolara. Većina tinejdžera pohađa školu, a većina od­ raslih ima srednje obrazovanje. Uprkos svim zamerkama američkom zdravstvenom sistemu, njegovo stanovništvo relativno je zdravo, a život­ ni vekje, prema svetskim standardima, dug. Mnogi njegovi građani ima­ ju više od šezdeset pet godina i dostupno im je zdravstveno osguranje. To je samo jedna od brojnih usluga koje pruža vlada - a za koje mnogi smatraju da se podrazumeva - poput elekrične energije, telefonske mre­ že, kanalizacionog sistema, zdravstva, putne mreže koja ih povezuje s drugim gradovima u toj oblasti i ostalim delovima Sjedinjenih Država i, najzad - ali ne najmanje značajno - pravnog poretka. Stanovnici Nogalesa u Arizoni mogu obavljati svoje svakodnevne aktivnosti ne brinući se za svoj život i bezbednost i ne plašeći se krađa, eksproprijacije i ostalih stvari koje ugrožavaju njihova ulaganja u poslovne poduhvate i nekretnine. Podjednako je značajno i to što građani Nogalesa u Arizoni ne sumnjaju da vlast, i pored svoje neefikasnosti i povremene korupcije, radi za njih. Mogu glasanjem da smenjuju gradonačelnika, članove Kon17

gresa i senatore i da na predsedničkim izborima biraju ko će biti na čelu njihove zemlje. Demokratija je postala njihova druga priroda. Život južno od ograde, samo nekoliko metara dalje, sasvim je dru­ gačiji. Iako stanovnici Nogalesa u Sonori žive u relativno naprednom delu Meksika, godišnji dohodak njihovog prosečnog domaćinstva iznosi oko trećine dohotka u Nogalesu u Arizoni. Većina odraslih u Nogalesu u Sonori nisu završili srednju školu, a mnogi tinejdžeri se ne školuju. Majke ugrožava visoka stopa smrtnosti odojčadi. Loša zdravstvena za­ štita čini da je životni vek stanovnika Nogalesa u Sonori kraći nego kod njihovih severnih suseda. Ni mnoge javne usluge nisu im dostupne. Putevi južno od ograde u lošem su stanju. To važi i za pravni poredak. Stopa kriminala je visoka, a posedovanje sopstvenog preduzeća je ri­ zično. Ne samo da postoji rizik od pljačke, već nije lako ni dobiti sve dozvole za njegovo otvaranje niti podmititi one koji o tome odlučuju. Stanovnici Nogalesa u Sonori svakodnevno trpe zbog korumpiranosti i nesposobnosti svojih političara. Z a razliku od njihovih severnih suseda, demokratija je za njih re­ lativno novo iskustvo. Sve do političkih reformi iz 2000. Nogalesom u Sonori je, kao i celim Meksikom, vladala korumpirana Institucionalna revolucionarna stranka —Partido Revolucionario Institucional (PRD). Kako je moguće da dva delà praktično istog grada budu toliko raz­ ličita? Među njima nema geografskih i klimatskih razlika, niti različitih bolesti, pošto bacili bez prepreka prelaze granicu između Sjedinjenih Država i Meksika. Zdravstveni uslovi su, svakako, veoma drugačiji, ali to nema veze s prirodnim okruženjem, već je posledica toga što ljudi južno od granice žive u lošijim higijenskim uslovima i nemaju odgova­ rajuću zdravstvenu zaštitu. Možda se njihovi stanovnici veoma razlikuju. Da li bi se moglo reći da su stanovnici Nogalesa u Arizoni unuci doseljenika iz Evrope, a da oni s juga potiču od Asteka? Takva tvrdnja ne stoji. Ljudi sa obe strane granice veoma su sličnog porekla. Nakon što je 1821. Meksiko postao nezavisan od Spanije, oblast oko Los dos Nogales pripala je meksičkoj državi Stara Kalifornija i ostala je njen deo čak i posle meksičko-ame18

ričkog rata (1846-1848). Tek posle Gadsdenove kupovine 1853. granice SAD proširene su na tu oblast. Prilikom utvrđivanja granice, poručnik N. Mišler zapazio je „divnu malu dolinu Los Nogales", Tu su, sa obe stra­ ne granice, nastala dva grada. Stanovnici Nogalesa u Arizoni i Nogalesa u Sonori imaju iste pretke, jedu istu vrstu hrane i slušaju istu muziku i, usuđujemo se reći, pripadaju istoj „kulturi". Za razlike između dva delà Nogalesa postoji, naravno, veoma jed­ nostavno i očigledno objašnjenje do kojeg ste, verovatno, več i sami došli - sama granica koja taj grad deli. Nogales u Arizoni je u Sjedinjenim Državama. Njegovim stanovnicima dostupne su ekonomske institucije SAD, što im omogućava da se slobodno opredeljuju čime će se baviti, da stiču obrazovanje i stručna znanja, a njihove poslodavce podstiče da ula­ žu u najbolju tehnologiju i uvećava nadnice. Imaju i pristup političkim institucijama, što im omogućava da učestvuju u demokratskom procesu, da biraju svoje predstavnike i da ih smenjuju ako ne rade dobro. Zato političari obezbeđuju osnovne usluge (od zdravstvene zaštite do pravnog poretka) koje građani zahtevaju. Stanovnici Nogalesa u Sonori nisu te sreće. Žive u drugačijem svetu s drugačijim institucijama. Različitost institucija stvara bitno različite podsticaje za stanovnike dva Nogalesa i za preduzetnike i poslovne ljude koji su voljni da ulažu u poslove u toj oblasti. T i podsticaji koje daju različite institucije dva Nogalesa i zemalja kojima pripadaju u osnovi su razlika u ekonomskoj uspešnosti na suprotnim stranama granice. Zašto institucije Sjedinjenih Država u tolikoj meri više pogoduju ekonomskoj uspešnosti od onih u Meksiku ili, kad je već o tome reč, u celoj Latinskoj Americi? Odgovor na to pitanje treba tražiti u načinu na koji su se različita društva formirala u ranom periodu kolonijalizma. Do institucionalnih razlika došlo je tada, a posledice toga osećaju se i danas. Da bismo te razlike razumeli, moramo se vratiti na samo osni­ vanje kolonija u Severnoj i Latinskoj Americi.

N astanak Buenos Ajresa Španski morepolovac Huan Dijaz de Soliš uplovio je početkom 1516. ujedno široko rečno ušće na istočnoj obali Južne Amerike. Iskr­ cao se na kopno i to zemljište proglasio vlasništvom Spanije —nazvavši ga Rio de la Plata, „Srebrna reka“ - zato što je lokalno stanovništvo posedovalo srebro. Domorodačka plemena na obema stranama rečnog ušća - Carua, na teritoriji na kojoj je danas Urugvaj, i Kerandi, u rav­ nicama koje su u modernoj Argentini poznate kao Pampas - bila su neprijateljski raspoložena prema pridošlicama. To lokalno stanovništvo činili su lovci-sakupljači, koji su živeli u malim grupama bez snažne centralizovane političke moći. Upravo je jedna takva grupa Carua do­ morodaca nasmrt prebila De Solisa dok je istraživao nove oblasti da bi ih proglasio vlasništvom Spanije. I dalje optimistički nastrojeni Spanci su 1534. poslali prvu misiju svojih doseljenika pod vodstvom Pedra de Mendoze. T i doseljenici su iste godine osnovali grad na mestu na kome je danas Buenos Ajres. Za Evropljane je to trebalo da bude idealno mesto. Buenos Ajres, doslovno „dobar vazduh”, imao je prijatnu umerenu klimu. Ali taj prvi boravak Španaca na toj lokaciji bio je kratak. Njih nije zanimao dobar vazduh, već eksploatacija resursa i radna snaga pod prinudom. Ali Carua i Ke­ randi starosedeoci nisu to prihvatili. Odbijali su da Spancima daju hra­ nu i da rade kada bi bili zarobljeni. Lukovima i strelama napadali su to novo naselje. Spanci su gladovali jer nisu očekivali da će morati da se brinu o hrani. Buenos Ajres nije bio ono čemu su se nadali. Nisu mogli da prisile lokalno stanovništvo da im služi kao radna snaga. U toj obla­ sti nije bilo srebra i zlata, a srebro o kome je De Soliš govorio zapravo je poticalo čak iz države Inka u Andima, daleko na zapadu. Nastojeći da prežive, Spanci su počeli da šalju ekspedicije koje su imale zadatak da nađu novo mesto koje bi raspolagalo većim prirodnim bogatstvom i čije bi stanovnike lakše mogli da prinude na rad. Jedna od tih ekspedicija pod vodstvom Huana de Ajolasa išla je uzvodno 20

duž reke Parana u potrazi za prolazom ka oblasti Inka. Tu su došli u kontakt s Gvaranima, sedelačkim plemenom koje se bavilo poljopri­ vredom i gajilo kukuruz i manioku. De Ajolasu je odmah bilo jasno da su Gvarani sasvim drugačiji od Carua i Kerandi domorodaca. Nakon kratkog sukoba Spanci su skršili otpor Gvarana i osnovali grad N uestra Seftora de Santa M aria de la Asunciôn, koji je danas prestonica Paragvaja. Konkistadori su se ženili gvaranskim princezama i veoma brzo su se ustoličili kao novo plemstvo. Prilagodili su postojeće siste­ me prisilnog rada i prikupljanja danka, pod svojom upravom. To je bila kolonija kakvu su želeli da uspostave i u roku od nekoliko godina Buenos Ajres je bio napušten je r su se svi Spanci iz njega preselili u taj novi grad. Buenos Ajres - „Pariz Južne Amerike” - grad sa širokim bulevari­ ma evropskog tipa i utemeljen na velikom poljoprivrednom bogatstvu oblasti Pampas - ponovo je naseljen tek 1580. Napuštanje Buenos Ajresa i osvajanje teritorije domorodaca Gvarana odražava logiku evropske kolonizacije američkih kontinenata. Rani španski i, kao što ćemo videti, engleski kolonizatori nisu bili voljni da sami mukotrpno obrađuju ze­ mlju; želeli su da to drugi rade za njih, a oni su želeli da pljačkom dolaze do bogatstva, zlata i srebra.

Od Kaham arke ♦♦♦ Ekspedicije De Solisa, De Mendoze i De Ajolasa organizovane su neposredno posle još poznatijih ekspedicija koje su usledile nakon što je 12. oktobra 1492. Kristifor Kolumbo ugledao jedno od Bahamskih ostrva. Špansko širenje i kolonizacija dvaju američkih kontinenata do­ bili su ozbiljne razmere osvajanjem Meksika 1519, koje je izvršio Ernan Kortes, ekspedicijom Fransiska Pizaroa u Peruu deceniju i pô kasnije i ekspedicijom Pedra de Mendoze u rečno ušće Rio de la Plata samo dve 21

godine nakon toga. U sledećem veku Španija je gotovo u celini osvojila i kolonizovala centralni, zapadni i južni deo Južne Amerike, dok je na istoku tog kontinenta Portugalija polagala pravo na Brazil. Strategija španske kolonizacije bila je veoma efikasna. Nju je najpre postavio Kortes u Meksiku i ona se zasnivala na stavu daje najbolji na­ čin da se sruši otpor domorodaca zarobljavanje njihovog vođe. Ta stra­ tegija omogućavala je Spancima da prisvoje nagomilano bogatstvo tog vođe i da domorodačka plemena prisile da plaćaju danak i obezbeđuju hranu. Naredni korak bio je da se ustoliče kao nova elita domorodač­ kog društva i da preuzmu vlast nad postojećim sistemima oporezivanja, plaćanja danka i, naročito, prisilnog rada. Kada su 8. novembra 1519. Kortes i njegovi ljudi stigli u veliku astečku prestonicu Tenočtitlan, dobrodošlicu im je poželeo Moktezuma, astečki vladar koji je, uprkos sugestijama svojih savetnika, odlučio da dočeka Spance u miru. Ono što se potom dogodilo dobro je, na osnovu materijala sakupljenog posle 1545, opisao franjevački sveštenik Bernardino de Sahagun u svom čuvenom Florentinskom kodeksu. Oni [Spanci] odmah su čvrsto zgrabili M oktezumu... opalili su iz puša­ ka... Zavladao je strah. Ljudi su se osećali kao da su progutali sopstveno srce. Još pre nego što je pao mrak, bili su užasnuti, zaprepašćeni, zastra­ šeni, zanemeli. A kada je osvanulo, obnarodovano je ono što su [Spanci] zahtevali: bele tortilje, pečene ćurke, jaja, voda za piće, drvenu građu, drvo za ogrev, ugalj... M oktezuma je naredio da im se to dâ. A kada su se Spanci dobro ponačinili, zatražili su od Moktezume da im kaže gde je gradsko blago... žudeli su za zlatom. M oktezuma je poveo Spance. Bio je opkoljen njima, čvrsto su ga držali, nisu ga puštali. A kada su došli u riznicu zvanu Teokalko, pred njih su iznete sve predivne stvari; lepeza od kvecalovog perja, sprave, štitovi, zlatni diskovi... zlatne kolajne za noge i ruke, zlatni povezi za čelo. Onda su odvajali zlato... odmah su upalili vatru i u nju stavili... sve dragocenosti. Sve su izgorele. Zlato su Spanci prelili u poluge... Spanski vojnici su se razmileli... uzimali su sve što su smatrali vrednim.

22

Potom su otišli u Moktezumin lični trezor... mesto zvano Totokalko... izvukli su [Moktezumine] lične predmete... sve dragocenosti; ogrlice s privescima, kolajne za ruke s resama od kvecalovog perja, zlatne kolajne za ruke, narukvice, zlatne kolajne sa školjkama... i tirkiznu dijademu, oznaku vladara. Sve su uzeli.

Vojno osvajanje Asteka dovršeno je 1521. U svojstvu guvernera pro­ vincije Nova Spanija Kortes je pristupio deobi najvrednijeg resursa, domorodačkog stanovništva, primenom institucije encomienda. Encomienda se prvi put javlja u Spaniji u petnaestom veku u okviru rekonkiste juga zemlje od Mavara - Arapa koji su se tu naselili u osmom veku i kasnijem periodu. U Novom svetu ona je poprimila znatno kobniji oblik: predstavljala je grupu domorodaca koji su bili dodeljeni jednom Spancu zvanom encomendero. Domoroci su morali da mu plaćaju danak i da rade za njega, a zauzvrat encomendero je preuzimao obavezu da ih preobrati u hrišćanstvo. Jedan od ranih živopisnih prikaza načina na koji je funkcionisala encomienda ostavio nam je Bartolomeo de las Kasas, dominikanski fratar koji je bio jedan od najranijih i najoštrijih kritičara španskog kolonijalnog sistema. De las Kasas je 1502. došao na špansko ostrvo Hispanjolu brodskim konvojem pod vodstvom novog guvernera Nikolasa de Ovanda. Jako gaje razočaralo i uznemirilo surovo i eksploatatorsko ponašanje prema domorocima koje je svakodnevno gledao. Godine 1513. učestvovao je u svojstvu vojnog sveštenika u španskom osvajanju Kube, pa mu je za usluge čak bila dodeljena encomienda. On ju je, međutim, odbio i započeo dugu borbu za reformisanje španskih kolonijalnih institucija. Vrhunac njegovih nastojanja bila je knjiga „Kra­ tak prikaz uništenja Indije", koju je napisao 1542. i u kojoj nemilosrdno kritikuje varvarstvo španske vladavine. Uzimajući za primer Nikaragvu, on objašnjava šta je encomienda: Svaki doseljenik naselio se u gradu na mestu koje mu je dodeljeno (ili, pravnim žargonom, povereno), prisiljavao je njegove stanovnike da rade

23

za njega, otimao je njihovu ionako oskudnu hranu za sebe i prisvajao zemljište koje je bilo vlasništvo domorodaca i koje su oni obrađivali i na njemu tradicionalno gajili svoje useve. Doseljenik je smatrao da svi do­ moroci - velikodostojnici, starci, žene i deca - idu uz domaćinstvo, te ih je prisiljavao da rade danju i noću, bez predaha, u njegovu korist.

De las Kasas izlaže celovitu špansku strategiju primenjenu u osva­ janju Nove Granade, današnje Kolumbije: D a bi ostvarili svoj dugoročni cilj zaplene sveg raspoloživog zlata, Spanci su koristili svoju uobičajenu strategiju da među sobom podele (ili se­ bi povere, kako su oni govorili) gradove i njihove stanovnike... a potom da se, kao i uvek, prema njima ponašaju kao prema običnim robovima. Covek koji je upravljao ekspedicijom zarobio je kralja čitave te teritorije, držao ga u zatočeništvu šest ili sedam meseci i, van svih zakona, za nje­ govo oslobađanje zahtevao sve veće količine zlata i smaragda. Taj kralj iz malog plemena Bogota bio je toliko zastrašen daje, želeći da se oslobodi iz kandži svojih mučitelja, pristao na zahtev da čitavu jednu kuću napu­ ni zlatom i predaje Spancima; poslao je svoje ljude da sakupljaju zlato i, malo-pomalo, oni su ga donosili, zajedno s mnoštvom dragog kamenja. Ali to nije bilo dovoljno da se napuni kuća i Spanci su mu na kraju rekli da će ga ubiti jer nije ispunio obećanje. Š ef ekspedicije zatražio je da on, kao predstavnik zakona, donese konačnu odluku o tom slučaju i, kada je kralj izveden pred njega i formalno optužen, on gaje osudio na muke ukoliko ne ispuni uslove pogodbe. Mučili su ga na secalicf, stavljali mu vreli loj na stomak, gvozdenim kolutovima prikovali mu noge za drvene stubove, kao i vrat, a tada su, dok su mu dvojica držali ruke, vatrom pržili tabane. Komandant bi povremeno dolazio da baci pogled i ponavljao da će nastaviti s mučenjem dok ne umre ukoliko ne bude doneto još zlata, i to su i uradili - kralj je na kraju podlegao mukama kojima su ga izložili.

' Metoda mučenja poznata kao strappado, pri kojoj su žrtvi ruke vezivane iza leđa, da bi se žrtva zatim, konopcem vezanim za zglobove šaka, podizala u vazduh. Žrtvi su često na telo kačeni tegovi kako bi bol bio veći. —Prim. prev.

24

Osvajačka strategija i institucije koje su bile usavršene u Meksiku predano su primenjivane širom Španskog carstva, a najefikasnije u Pizarovom osvajanju Perua. De las Kasas piše: Godine 1531. jedan drugi zločinac ušao je sa svojom vojskom u kraljevinu Peru. Činio je sve da oponaša strategiju i taktiku koje su njegove kolege pustolovi koristili u drugim delovima Novog sveta.

Pizaro je osvajanje započeo na obali blizu peruanskog grada Tumbesa i krenuo je ka jugu. Petnaestog novembra 1532. došao je do pla­ ninskog grada Kahamarke, gde je bila ulogorena vojska Ataualpe, cara Inka. Sledečeg dana Ataualpa - koji je upravo bio porazio vojsku svog brata Uaskara u borbi oko toga ko će naslediti njihovog preminulog oca Uainu Kapaka, došao je sa svojom pratnjom do mesta gde su se Španci ulogorili. Ataualpa je bio besan jer su do njega bile stigle vesti 0 zverstvima koja su Španci počinili, uključujući skrnavljenje Hrama boga sunca Intija. Ono što se potom dogodilo dobro je poznato. Špan­ ci su mu postavili klopku. Pobili su njegove čuvare i pratioce, možda čak dve hiljade ljudi, a cara zarobili. Da bi povratio slobodu, Ataualpa je morao da obeća da će napuniti jednu sobu zlatom i još dve, iste ve­ ličine, srebrom. To je i učinio, ali se Španci nisu držali svoje pogodbe 1 jula 1533. su ga zadavili. Novembra te godine, Španci su zauzeli Kusko, prestonicu Inka, i s pripadnicima plemstva Inka postupali kao sa Ataualpom - držali su ih u zatvoru dok ne sakupe zlato i srebro. Kada ne bi udovoljili španskim zahtevima, bili su živi spaljivani. Sve zlato s predmeta i objekata koji su činili veliko umetničko bogatstvo Kuska, uključujući Hram sunca, bilo je skinuto i pretopljeno u poluge. Potom su Španci svoje aktivnosti usmerili na narod carstva Inka, Kao u Meksiku, podelili su ga u encomiendas i po jedna je pripala sva­ kom konkistadoru u Pizarovoj pratnji. Početkom kolonijalnog doba encotnienda je bila osnovna institucija za kontrolu i organizaciju prinud­ nog rada, ali ubrzo je dobila snažnu konkurenciju. Jednog od lokalnih stanovnika po imenu Dijego Gvalpa, koji je tragao za domorodačkim 25

svetilištem visoko u planinama Anda na teritoriji koja je danas Bolivija, jak udar vetra srušio je na zemlju i pred njim se pojavio do tada nevidljivi sloj srebrne rude. Bio je to deo ogromne srebrne planine koju su Španci nazvali El Cerro Rico - „Bogato brdo". Oko tog Brda nikao je grad Potosi, koji je 1650, na vrhuncu svog razvoja, imao 160.000 stanovnika, više nego Lisabon ili Venecija u to vreme. Z a kopanje rude srebra Spancima su bili potrebni rudari - mno­ go rudara. Poslali su novog namesnika glavnog španskog zvaničnika za kolonije Fransiska de Toleda, sa zadatkom da reši problem radne snage. De Toledo je došao u Peru 1545. i pet godina je proveo putujući naokolo i proučavajući mogućnosti izvršenja svog zadatka. Po njego­ vom nalogu izvršenje i sveobuhvatni popis odraslog stanovništva. Da bi došao do potrebne radne snage, De Toledo je najpre gotovo čitavo domorodačko stanovništvo preselio i koncentrisao ga u novim grado­ vima zvanim reducciones - doslovno „mala naselja” - da bi španskoj monarhiji omogućio eksploataciju radne snage. Potom je ponovo uveo u praksu i prilagodio instituciju radne snage kod Inka pod nazivom mita, što na Kečua jeziku naroda Inka znači „smena”. Primenjujući sistem mita, Inke su nekada koristile prinudni rad za funkcionisanje plantaža koje su obezbeđivale hranu za hramove, plemstvo i vojsku. Elita Inka je zauzvrat obezbeđivala pomoć u slučaju gladi i narušavanja bezbednosti. Pod rukovodstvom De Toleda mita je, naročito u Potosiju, postala naj­ širi i najtegobniji program eksploatacije radne snage u periodu španske kolonizacije. De Toledo je odredio okvire ogromne regrutacione teri­ torije koja se pružala od središnjeg delà današnjeg Perua i obuhvatala gotovo ćelu današnju Boliviju - površine od oko dve stotine hiljada kvadratnih milja. Na toj teritoriji zahtevano je od sedmine muškog stanovništva, novodošlica u reduciones, da rade u rudnicima Potosija. M ita je u Potosiju opstala tokom čitavog kolonijalnog doba i ukinuta je tek 1825. Na Karti 1 prikazana je regrutaciona teritorija za mitu u granicama carstva Inka u doba španskih osvajanja. Ona pokazuje koliko se mita poklapala sa središnjim delom tog carstva, uključujući prestonicu Kusko. 26

Zanimljivo je da su posledice mite prisutne i u današnjem Peruu. Uzmimo kao primer razlike između susednih provincija Kalka i Akomajo. Čini se da su neznatne. Obe se nalaze u visokim planinskim oblastima, a njihovo stanovništvo čine potomci Inka koji govore kečua

I

IDanašnje granice C arstvo Inka G ranice sistema m ita P u tn a m reža Inka Kolonijalni gradovi

K a rta 1: C arstv o In k a, p u tn a m reža In k a i reg ru tacio n a oblast m ite za rudnike

27

jezikom. Ali provincija Akomajo znatno je siromašnija i potrošnja koju ostvaruju njeni stanovnici za trećinu je manja od potrošnje u provinciji Kalka. Ljudi to znaju. Neustrašive strane posetioce u Akomaju doče­ kuju s pitanjem: „Zar ne znate da ovde vlada veće siromaštvo nego u Kalku? Sta vas nagoni da dolazite ovde? Nazivamo ih neustrašivim zato stoje iz regionalne prestonice Kusko, drevnog centra carstva Inka, mnogo teže dođi u Akomajo nego u Kalku. Put za Kalku je asfaltiran, dok je put za Akomajo u strašnom stanju. Ako želite da idete dalje od Akomaja, morate za prevoz koristiti konja ili mazgu. I u Kalki i u Akornaju ljudi gaje iste useve, ali ih u Kalki prodaju na pijaci za novac. U Akomaju proizvode hranu za sopstveno preživljavanje. Te razlike, koje su očigledne i posetiocima i lokalnom stanovništvu, mogu se objasniti institucionalnim razlikama u te dve pokrajine — razlikama koje vode poreklo još od De Toleda i njegovog plana za efikasnu eksploataciju do­ morodačke radne snage. Osnovna istorijska razlika između Akomaja i Kalke je u tome da se Akomajo nalazio unutar regrutacione teritorije za mitu u Potosiju. Kalka je bila izvan nje. Pored koncentracije radne snage i mite, De Toledo je učvrstio in­ stituciju encomiende kao porez po stanovniku, utvrđen godišnji iznos koji je svaki odrasli muškarac morao da plaća u srebru. Svrha toga bila je da se ljudi prisile da učestvuju u tržištu rada i da se umanje nadnice koje su im spanski zemljoposednici plaćali. Z a vreme De Toledovog mandata široko je primenjivana još jedna institucija - repartimiento de mercancias. Poreklom od španske reći repartir (raspodeliti), repartimento, sto doslovno znaci „raspodela robe , uključivao je prinudnu prodaju robe lokalnom stanovništvu po cenama koje su određivali Španci. Naj­ zad, De Toledo je uveo i trajin —što doslovno znači „breme” —te su se umesto tovarnih životinja koristili domoroci za nošenje teških tereta robe —poput vina, listova koke i tekstila —u poslovnim poduhvatima španske elite. Slične institucije i društvene strukture nastajale su širom španskog kolonijalnog sistema na oba američka kontinenta. Nakon početne faze pljačkanja i žudnje za zlatom i srebrom Španci su stvorili mrežu insti­ 28

tucija čija je svrha bila eksploatacija domorodačkih naroda. Cela paleta koju su činili encomienda, mita, repartimiento i trajin bila je usmerena na svođenje životnog standarda domorodačkog stanovništva na nivo preživljavanja, čime je sve iznad tog nivoa pripadalo Spancima. To je postizano eksproprijacijom njihovog zemljišta, njihovim podvrgava­ njem prinudnom radu, isplaćivanjem niskih nadnica, nametanjem vi­ sokih poreza i naplaćivanjem visokih cena za robu koja čak nije bila dobrovoljno kupovana. Te institucije stvarale su ogromno bogatstvo za špansku monarhiju i učinile konkistadore i njihove naslednike veoma bogatim, ali su Latinsku Ameriku pretvorile u kontinent na kome je vladala najveća neravnopravnost u svetu i iscrpljivale su veliki deo nje­ govih ekonomskih mogućnosti.

♦♦♦Do Džejmstauna Kada je devedesetih godina petnaestog veka Španija započela sa osvajanjem američkih kontinenata, Engleska je bila evropska sila ma­ njeg značaja koja se oporavljala od poražavajućih posledica građanskog rata Ratova dveju ruža. Nije bila u stanju da iskoristi jagmu za ratnim plenom i zlatom i priliku da eksploatiše domorodačke narode dveju Amerika. Gotovo sto godina kasnije, 1588. godine, srećnim okolnosti­ ma izazvan poraz španske armade - neuspeli pokušaj španskog kralja Filipa II da osvoji Englesku - politički je uzdrmao čitavu Evropu. Iako je pobeda Engleza izvojevana srećom, ona je bila i znak rastućeg samo­ pouzdanja Engleza na moru, koje će im omogućiti da konačno uzmu učešće u stvaranju kolonijalnog carstva. Zato nije nimalo slučajno da su Englezi upravo u to vreme zapo­ čeli kolonizaciju Severne Amerike. No već su kasnili za drugima. Za Severnu Ameriku su se opredelili ne zbog njene privlačnosti već zato što im je jedino ona bila na raspolaganju. „Poželjni" delovi američkih 29

kontinenata s mnoštvom domorodačkog stanovništva za eksploataciju i s rudnicima zlata i srebra već su bili zauzeti. Englezi su morali da se zadovolje ostacima. Kada je engleski autor i poljoprivredni stručnjak iz osamnaestog veka Artur Jang opisivao gde su unosni „osnovni pro­ izvodi” - pod kojima je podrazumevao izvoznu poljoprivrednu robu —proizvođeni, naveo je: U celosti, čini se da se vrednost proizvodnje osnovnih proizvoda u na­ šim kolonijama smanjuje srazmerno njihovoj udaljenosti od Sunca. N a Zapadnoindijskim ostrvima, gde je najtoplije, ona iznosi osam funti, 12 šilinga i 10 centi po osobi. U južnim kontinentalnim kolonijama ta vred­ nost je pet funti i 10 šilinga. U centralnim kolonijama je devet šilinga i 65 centi, dok je u severnim naseobinama dva šilinga i 6 0 centi. Navedene razlike očigledno ukazuju na veoma važan zaključak - kolonije ne treba osnivati u severnim oblastima.

Prvi pokušaj Engleza da osnuju koloniju u Roanoku u Severnoj Karolini, u periodu 1585-1587, završio se potpunim neuspehom. Novi po­ kušaj je usledio 1607. Pred sâm kraj 1606. tri broda - Suzan Konstant, Godspid i Diskaveri - pod komandom kapetana Kristofera Njuporta, krenuli su ka Virdžiniji. Kolonizatori, pod pokroviteljstvom kompanije Virdžinija, uplovili su u zaliv Cesapik i krenuli uzvodno rekom koju su po tadašnjem engleskom kralju Džejmsu I nazvali Džejms. Četrnaestog maja 1607. osnovali su naselje Džejmstaun. Iako su doseljenici s tih brodova kompanije Virdžinija bili Engle­ zi, njihov model kolonizacije bio je pod jakim uticajem šablona koji su stvorili Kortes, Pizaro i De Toledo. Plan im je bio da najpre zarobe lo­ kalnog poglavicu i da ga koriste za dobijanje namirnica i za prisiljavanje stanovništva da za njih proizvodi hranu i omogućava im bogaćenje. Kada su prvi put prispeli u Džejmstaun, engleski kolonisti nisu znali da se nalaze na teritoriji koju je svojom smatrala konfederacija Pouhatan, savez tridesetak zajednica na čijem je čelu bio kralj koji se zvao Vahunsunakok. Njegova prestonica bilo je naselje Verovokomoko, koje se nalazilo samo tridesetak kilometara od Džejmstauna. Namera 30

kolonista bila je da saznaju više o načinu života u toj oblasti. Ako se lokalno stanovništvo ne može prisiliti da obezbeđuje hranu i radnu sna­ gu, kolonisti bi mogli bar da trguju s njima. Naseljenici kao da nisu ni pomišljali na mogućnost da sami rade i proizvode hranu za sebe. Time se osvajači Novog sveta nisu bavili, Vahunsunakokje ubrzo postao svestan prisustva kolonista i bio je veoma sumnjičav u pogledu njihovih namera. Carstvo kojim je upravljao bilo je, po severnoameričkim standardima, prilično veliko. Ali imao je mnogo neprijatelja, a nedostajala mu je snažna centralizovana politička moć kakvu su imale Inke. Opredelio se da čeka i vidi kakve su namere Engleza i u početku im je slao izaslanike s porukama da želi prijateljske odnose s njima. Zima 1607. se približavala, a zalihe hrane doseljenika Džejmstauna smanjivale su se. Naimenovani šef upravnog saveta kolonije Edvard Mari Vingfild bio je neodlučan. Tu situaciju razrešio je kapetan Džon Smit, čiji su zapisi jedan od glavnih izvora informacija o počecima te kolonije. Bio je izuzetna ličnost; rođen u Engleskoj, u ruralnom Linkolnširu, oglušio se o očevu želju da se bavi biznisom i postao najamni vojnik. Najpre je kao engleski vojnik ratovao u Holandiji, nakon čega se pridružio austrijskim trupama u Mađarskoj koje su se borile protiv vojske Osmanskog carstva. U Rumuniji je bio zarobljen, prodat kao rob i prisiljen da radi na njivama. Jednog dana uspeo je da savlada svog gospodara, uzme njegovu odeću i konja i pobegne natrag na austrijsku teritoriju. Na putu za Viržiniju zapao je u nevolje i, nakon što je odbio da izvršava Vingfildova naređenja, bio je zatvoren na brodu Suzan Konstant zbog pobune. Trebalo je da po dolasku brodskog konvoja u Novi svet bude izveden pred sud. Ali kada su Njuport i drugi elitni kolonisti otvorili zapečaćena naređenja, ustanovili su, na Vingfildovo zaprepašćenje, daje kompanija Virdžinija imenovala Smita za člana Upravnog veća, koje je predstavljalo vlast u Džejmstaunu. Pošto je Njuport otplovio natrag u Englesku radi snabdevanja i nalaženja novih kolonista, a Vingfild se dvoumio šta da radi, koloni­ ju je spasao Smit. Pokrenuo je organizovanje više trgovačkih misija i 31

tako obezbedio snabdevanje osnovnim namirnicama. U jednoj od tih misija zarobio g aje Opečankanaf, jedan od Vahunsunakovove mlađe braće, i odveo ga pred cara u Verovokomoko. Bio je prvi Englez koji se sreo s Vahunsunakokom i, prema nekim kazivanjima, pri tom prvom susretu ostao je živ jedino zahvaljujući intervenciji Vahunsunakokove mlade ćerke Pokahontas. Oslobodili su ga 2. januara 1608. i vratio se u Džejmstaun, u kome je i dalje vladala velika nestašica hrane, ali pro­ blem je rešen tog istog dana povratkom Njuporta iz Engleske u pravom trenutku. Kolonisti iz Džejmstauna nisu mnogo naučili iz tih prvih iskusta­ va. Tokom 1608. godine nastavili su da tragaju za zlatom i plemenitim metalima. Kao da još nisu bili shvatili da se za svoj opstanak nisu mogli osloniti na lokalno stanovništvo da im obezbeđuje hranu, bilo prinudom ili kroz trgovinu. Smitu je prvom postalo jasno da model kolonizacije koji su uspešno primenili Kortes i Pizaro jednostavno nije bio moguć u Severnoj Americi. Osnovne okolnosti bile su suviše različite. Prihvatio je činjenicu da, za razliku od Asteka i Inka, plemena u Virdžiniji nisu imala zlato. U svom dnevniku zapisao je : „Njihovo jedino bogatstvo su namirnice.” Anas Todkil, jedan od ranih naseljenika koji je ostavio obiman dnevnik, upečatljivo je izrazio razočaranja Smita i malobrojnih drugih koji su to shvatili: „Nije bilo ni razgovora, ni nade, ni rada, samo kopanje zlatne rude, izdva­ janje zlata, otpremanje zlata.”

Kada je aprila 1608. Njuport otplovio za Englesku, poneo je sa sobom tovar pirita - lažnog zlata. Vratio se krajem septembra s nare­ đenjima kompanije Virdžinija da uspostavi čvršću vlast nad lokalnim stanovništvom. Plan je bio da se kruniše Vahunsunakok u nadi da će ga to učiniti vernim podanikom engleskog kralja Džejmsa I. Pozvali su ga da dođe u Džejmstaun, ali Vahunsunakok - i dalje veoma skeptičan prema kolonistima - nije imao nameru da se izlaže riziku da bude za­ robljen. Džon Sm itje zabeležio Vahunsunakokov odgovor: „Ako m ije 32

vaš kralj poslao poklone, ja sam takođe kralj i ovo je moja zemlja.,. Vaš poglavar treba da dođe meni, ne ja njemu, svakako ne u vaše utvrđenje - neću upasti u takvu zamku.” Kako Vahunsunakok nije želeo da „upadne u takvu zamku”, to je podrazumevalo da će Njuport i Smit morati da odu u Verovokomoko da bi izvršili krunisanje. Čini se daje čitav taj događaj bio potpuni neuspeh i da je jedino doprineo da Vahunsunakok zaključi daje vreme da se reši te kolonije. Zaveo je trgovinski embargo. Džejmstaun nije više mogao da trgovinom dođe do namirnica. Vahunsunakok je želeo da glađu natera doseljenike da odu. Njuport je decembra 1608. ponovo otplovio u Englesku. Nosio je Smitovo pismo u kome je ovaj molio čelnike kompanije Virdžinija da promene način razmišljanja o toj koloniji. Nije bilo moguće brzo steći bogatstvo eksploatacijom Virdžinije na način na koji je to učinjeno u Meksiku i Peruu. Nije bilo zlata ni plemenitih metala, a domorodačko stanovništvo nije se moglo prisiliti na rad niti na obezbeđivanje hrane. Smit je shvatio daje za opstanak kolonije neophodno da kolonisti počnu da rade. Zato je od direktora tražio da šalju ljude koji su voljni da to či­ ne: „Kad šaljete nove ljude, preklinjem vas da radije pošaljete tridesetak stolara, ratara, baštovana, ribara, kovača, zidara i kopača s celokupnom opremom, umesto hiljadu ljudi kakve ovde imamo.” Smit nije želeo nove beskorisne kopače zlata. Džejmstaun je ponovo bio spasen zahvaljujući njegovoj snalažljivosti. Uspeo je da nagovara­ njem i zastrašivanjem privoli grupe domorodaca da trguju s njim, a kada bi one to odbijale, uzimao je ono što je mogao da dobije. Vrativši se u naseobinu, u potpunosti je preuzeo vlast i nametnuo pravilo da „onaj ko ne radi, neće ni jesti”. Džejmstaun je preživeo još jednu zimu. Namera je bila da kompanija Virdžinija ostvaruje profit, a nakon dve katastrofalne godine od njega nije bilo ni traga. Direktori kompa­ nije zaključili su da im je potreban nov način upravljanja i upravno veće zamenili su guvernerom. Prva osoba na tom položaju bio je ser Tomas Gejts. Uvažavajući neka od Smitovih upozorenja, kompanija je shva­ tila da mora pokušati s nečim novim. Takvom zaključku doprinela su 33

dešavanja u periodu zime 1609/1610. - tzv. „gladi”. U novom sistemu upravljanja nije bilo mesta za Smita koji se, nezadovoljan, ujesen 1609. vratio u Englesku. Bez njegove snalažljivosti i uz Vahunsunakokova nastojanja da spreči snabdevanje hranom kolonisti u Džejmstaunu bili su izloženi propasti. Od pet stotina njih na početku zime do marta ih je ostalo samo šezdeset. Situacija je bila u toj meri očajnička da su pribegavali kanibalizmu. „Novina” koju su Gejts i njegov zamenik ser Tomas Dejl uveli u ko­ loniji bila je drakonski strog radni režim koji je važio za engleske naseljenike - mada ne i za elitu koja je uparvljala kolonijom. Upravo je Dejl propagirao „božje, moralne i vojne zakone”. Oni su sadržali i odredbe: Nijedan čovek niti žena ne smeju bežati iz kolonije i otići kod Indijanaca, što se kažnjava smrću. Svako ko pokrade baštu, javnu ili privatnu, ili vinograd, ili ko krade klasje Žita - biće kažnjen smrću. Nijedan pripadnik kolonije ne srne, pod pretnjom kazne smrću, da proda ili pokloni bilo koji artikl ove zemlje kapetanu, pomorcu, gospodaru ili mornaru za prevoz van kolonije u lične svrhe.

Ako eksploatacija domorodačkog stanovništva nije moguća, možda je moguća eksploatacija kolonista - razmišljali su u kompaniji Virdžinija. Novi model kolonijalnog razvoja podrazumevao je vlasništvo te kompanije nad celokupnim zemljištem. Ljudi su živeli u barakama, od namirnica koje im je davala i njihovu količinu određivala kompanija. Formirane su radne grupe i sve su bile pod nadzorom agenata kompa­ nije. Sve to je ličilo na vanredno stanje u okviru kojeg se lako pribegavalo smrtnoj kazni. Kao deo novih kolonijalnih institucija značajna je prva navedena odredba. Kompanija je onima koji beže pretila smrću. Imajući u vidu novi radni režim, bežanje da bi se živelo s lokalnim sta­ novništvom postajalo je sve privlačnija opcija za koloniste, koji su bili prisiljeni da rade. S obzirom na mali broj čak i domorodačkih stanov­ nika u Virdžiniji tog doba, pružala se i mogućnost samotnog života u 34

udaljenim oblastima van vlasti kompanije Virdžinija, Te opcije su ogra­ ničavale vlast kompanije. Ona nije mogla da engleske naseljenike prisili na težak rad uz obroke dovoljne tek za preživljavanje.

G ustina naseljenosti (broj ljudi/kvadratni kilometar) nema podataka 0 - 0 ,7 5 0 ,7 5 - 2 ,5 2 ,5 -1 0 1 0 -4 0 0

K a rta 2 : G u stin a naseljenosti 1 5 0 0 . godine n a am eričk im k on tinen tim a

35

Na Karti 2 prikazana je procena gustine naseljenosti u regionima dva američka kontinenta u vreme španskih osvajanja. Ona je u Sjedi­ njenim Državama, sa izuzetkom nekoliko oblasti, iznosila najviše tri četvrtine osobe po kvadratnom kilometru. U centralnom delu Meksika i u Peruu u Andima gustina naseljenosti bila je čak četiri stotine osoba po kvadratnom kilometru, više od pet stotina puta veća. Ono što je bilo moguće u Meksiku i Peruu, nije bilo izvodljivo u Virdžiniji. Ljudima u kompaniji Virdžinija trebalo je vremena da shvate da se njihov prvobitni model kolonizacije pokazao neuspešnim u Virdžiniji, kao i da prihvate neuspeh parole „božji, moralni i vojni zakoni”. Počevši od 1618, primenjivana je sasvim drugačija strategija. Pošto se prisila nije pokazala efikasnom ni kod lokalnog stanovništva ni kod naseljenika, jedina alternativa bila je da se naseljenicima daju podsticaji. Kompanija je 1618. počela s primenom „prava na zemljište po osobi”, prema kome je svaki muški naseljenik sticao pravo na pedeset jutara zemlje i na još pedeset jutara za svakog člana porodice i za sve sluge koje porodica može da dovede u Virdžiniju. Naseljenicima su kuće u kojima su živeli davane u vlasništvo i bili su oslobađani ugovornih obaveza, a 1619. formirana je Generalna skupština koja je svim odraslim muškarcima omogućavala da iskažu svoje mišljenje u vezi sa zakonima i institucija­ ma koji su u toj koloniji bili na snazi. Bio je to početak demokratije u Sjedinjenim Državama. Dvanaest godina je kompaniji Virdžinija bilo potrebno da spozna da ono što se u slučaju Spanaca pokazalo uspešnim u Meksiku i u Cen­ tralnoj i Južnoj Americi ne može da se primeni na severu. U preostalom delu sedamnaestog veka mukotrpno je sticano još jedno saznanje: jedina mogućnost za stvaranje ekonomski održive kolonije bilo je stvaranje in­ stitucija koje su podsticale naseljenike da investiraju i da predano rade. U procesu razvoja Severne Amerike engleske elite neprestano su nastojale da uspostave institucije koje bi jako ograničavale ekonomska i politička prava svih osim malobrojnih privilegovanih stanovnika koloni­ je, baš kao što su to radili Spanci. Ali ta nastojanja su, kao u Virdžiniji, svuda bila neuspešna. 36

Do jednog od prvih pokušaja došlo je ubrzo po promeni strategije kompanije Virdžinija. Engleski kralj Carls l je 1632. poklonio Sesilijusu Kalvertu, lordu Boltimoru, deset miliona jutara zemljišta u gornjem delu zaliva Cesapik. Merilendskom poveljom lord Boltimor bio je ovlašćen da formira vlast po svojoj želji i u tački V II te povelje stajalo je daje Boltimor imao „apsolutno i neograničeno pravo da za dobrobit i sreću ove provincije, a na osnovu ove povelje, donosi, pravi i primenjuje zakone bilo koje vrste”. Boltimor je izradio detaljan plan za uspostavljanje vlastelinskog društva, severnoameričke varijante idealizovane verzije ruralne En­ gleske iz sedamnaestog veka. To je podrazumevalo podelu zemljišta na parcele od po hiljadu jutara kojima bi upravaljali vlastelini. Oni bi nalazili zakupce koji bi obrađivali zemlju i plaćali zakupninu povlašćenoj eliti u čijoj vlasti je zemljište bilo. Sličan pokušaj učinjen je kasnije, 1663, kada je osam zemljoposednika, među njima i ser Entoni Ešli Kuper, osnovalo Karolinu. On je, zajedno sa svojim sekretarom velikim engleskim filozofom Džonom Lokom, formulisao Osnovne ustavne odredbe Karoline. Poput Povelje Merilenda, taj dokument je predsta­ vljao okvirni plan za izgradnju elitističnog, hijerarhijskog društva za­ snovanog na vlasti zemljoposedničke elite. U uvodnoj napomeni kaže se da „vlast ove provincije može biti u punoj saglasnosti s monarhijom u kojoj živimo i čije je ova provincija deo; i da možemo izbeći stvaranje demokratije masa”. Osnovnim ustavnim odredbama uspostavljena je kruta društvena struktura. Na njenom dnu bile su osobe u nadležnosti vlastelinskih sudova, a u klauzuli X X II I stajalo je : „Sva deca osoba u nadležnosti vlastelinskih sudova i sama će biti takva, iz generacije u generaciju.” Iz­ nad tih osoba, koje nisu imale nikakvu političku moć, bili su pokrajinski grofovi i domorodačke poglavice koji bi trebalo da čine aristokratiju. Pokrajinskim grofovima trebalo je da bude dodeljeno po četrdeset osam hiljada jutara zemljišta, a domorodačkim poglavicama po dvadeset četiri hiljade. Planirano je bilo da bude izabran parlament u kome bi sedeli pokrajinski grofovi i domorodačke poglavice, ali bi on mogao da ras­ 37

pravlja samo o merama koje je prethodno odobrilo pomenutih osam zemljoposednika. Pokušaj uvođenja drakonski stroge vladavine u Virdžiniji je propao, a to se dogodilo i s planovima za uvođenje istih takvih institucija u Merilendu i Karolini. Razlozi za to bili su slični. U svim tim slučajevima prisilno uklapanje naseljenika u kruto hijerarhijsko društvo pokazalo se nemogućim jer im je Novi svet nudio brojne mogućnosti. Umesto toga, neophodno je bilo davati im podsticaje da rade. Ubrzo su počeli da zahtevaju veće ekonomske slobode i politička prava. I u Merilendu su naseljenici tražili da imaju sopstvenu zemlju i prisilili su lorda Boltimora da uspostavi skupštinu. Ta skupština je 1691. navela kralja da Merilend proglasi za koloniju engleske monarhije i time ukine političke privilegije Boltimora i njegovih vlastelina. Slična duga bitka vođena je u obe Karoline, a zemljoposednici su i u njoj bili gubitnici. Južna Karolina postala je kraljevska kolonija 1729. Dvadesetih godina osamnaestog veka svih trinaest kolonija, od ko­ jih će kasnije nastati Sjedinjene Države, imale su sličnu strukturu vlasti. Sve su imale guvernera i skupštinu koju su činili muški nosioci svojine. To nisu bile demokratije; žene, robovi i ljudi bez svojine nisu imali pra­ vo glasa. Ali politička prava bila su veoma široka u poređenju s drugim društvima u tadašnjem svetu. Upravo te skupštine i njihove vođe sjedi­ nili su se i 1774. osnovale Prvi kontinentalni kongres, koji je bio uvod u nezavisnost Sjedinjenih Država. Te skupštine su se smatrale nadležnim da odlučuju i o svom sastavu i o pravu na uvođenje poreza. To je, kao što znamo, stvaralo probleme engleskoj kolonijalnoj vlasti.

Priča o dva ustava Sada je već jasno da nije slučajnost što su Sjedinjene Države, a ne Meksiko, usvojile i primenjivale ustav koji se zasnivao na demokrat­ 38

skim načelima, uvodio ograničenja za korišćenje političke moči i tu moć raširio na veliki broj članova društva. Dokument koji su maja 1787. u Filadelfiji delegati seli da sastave bio je rezultat dugog procesa koji je započet stvaranjem Generalne skupštine u Džejmstaunu 1619. Razlika između procesa stvaranja ustava, do kog je došlo u vreme ostvarivanja nezavisnosti Sjedinjenih Država, i onog koji se nešto kasnije dešavao u Meksiku ogromna je. Francuske trupe Napoleona Bonaparte su februara 1808. ušle u Spaniju. Do maja su zauzele Ma­ drid, špansku prestonicu. U septembru je španski kralj Ferdinand za­ robljen i prisiljen da abdicira. Njegovo mesto zauzela je nacionalna hunta Junta Central, koja je preuzela vodstvo u borbi protiv Francuza. Hunta se prvo okupila u Aranhuesu, ali se pod pritiskom francuskih trupa povlačila ka jugu zemlje. Na kraju je stigla do luke Kadiz, koja se, iako pod opsadom Napoleonovih vojnika, još držala. Tu je hunta osnovala parlament i nazvala ga Kortes, koji je 1812. izglasao ono što je postalo poznato kao Ustav iz Kadiza, kojim se pozivalo na uvođenje ustavne monarhije koja bi se temeljila na suverenitetu naroda. Takođe se pozivalo na ukidanje posebnih privilegija i uvođenje jednakosti pred zakonom. T i zahtevi su predstavljali anatemu za elite Južne Amerike, koje su i dalje vladale zahvaljujući institucionalnom ustrojstvu koje su činili encomienda, prinudni rad i apsolutna vlast koju su oni i kolonijalna država posedovali. Propast španske države koju je prouzrokovao upad Napoleonove vojske izazvao je ustavnu krizu u čitavoj kolonijalnoj Latinskoj Americi. Vodile su se široke rasprave o tome da li treba priznati vlast nacional­ ne hunte, a, kao odgovor na to, mnogi Latinoamerikanci počeli su da osnivaju sopstvene hunte. Bilo je samo pitanje vremena kada će početi da uočavaju mogućnost da steknu istinsku nezavisnost od Spanije. Pr­ vo objavljivanje nezavisnosti dogodilo se 1809. u La Pazu u Boliviji, ali je brzo poništena intervencijom španskih trupa poslatih iz Perua. U Meksiku su politički stavovi elite bili izraženi Idalgovim ustankom iz 1810, koji je vodio sveštenik Migel Idalgo. Kada je Idalgova vojska 23. septembra opustošila Gvanahuato, ubila je nadzornika —visokog kolo­ 39

nijalnog zvaničnika, i počela nasumično da ubija belce. To je više ličilo na klasni, pa i etnički rat nego na pokret za nezavisnost i u njemu su bile sjedinjene sve opozicione elite. Ako je nezavisnost podrazumevala učešće naroda u politici, lokalne elite - ne samo španske - bile su protiv nje. Stoga su meksičke elite s krajnjim skepticizmom gledale na Ustav iz Kadiza, koji je otvarao vrata učešću naroda; nisu želele da priznaju njegovu legitimnost. Kada je 1815. Napoleonovo evropsko carstvo nestalo, kralj Fer­ dinand V II ponovo je došao na vlast i Ustav iz Kadiza bio je ukinut. Spanska kraljevska kuća nastojala je da povrati svoje američke kolonije i lojalni Meksiko nije predstavljao problem. Ali španske trupe, koje su se 1820. okupile u Kadizu da bi otplovile na američke kontinente s namerom da doprinesu ponovnom uspostavljanju španske vlasti, po­ bunile su se protiv Ferdinanda V II. Njima su se ubrzo pridružile vojne jedinice širom Spanije i Ferdinand je bio prisiljen da ponovo uspostavi Ustav iz Kadiza i nanovo sazove Kortes. Taj Kortes bio je radikalniji i od onog koji je doneo Ustav iz Kadiza i predlagao je ukidanje svih obli­ ka prinudnog rada. Napadao je i posebne privilegije - na primer, pravo pripadnika vojske da im za krivična delà sude vojni sudovi. Suočene, na kraju, s nametanjem tog dokumenta Meksiku, tamošnje elite odlučile su daje bolje da dalje idu same i objavile su nezavisnost. Na čelu pokreta za nezavisnost bio je Agustin de Iturbide, neka­ dašnji oficir u španskoj vojsci. On je 24. februara 1821, objavio Plan iz Igvale, sopstvenu viziju nezavisnog Meksika, kojim je predviđeno uspostavljanje ustavne monarhije na čijem čelu bi bio meksički car i od­ bacivanje odredbe Ustava iz Kadiza za koje su meksičke elite smatrale da ugrožavaju njihov status i privilegije. Plan je odmah naišao na opštu podršku i Spanija je ubrzo shvatila da ne može zaustaviti ono što je bilo neizbežno. Ali Iturbide nije samo upravljao meksičkim otcepljenjem. Shvativši da u oblasti moći postoji praznina, bez oklevanja je iskoristio prednost svoje vojne prošlosti i uredio da bude proglašen za cara, polo­ žaj za koji je veliki borac za nezavisnost Južne Amerike Simon Bolivar rekao da se stiče „božjom milošću i bajonetima”. Iturbidea nisu sputa­ 40

vale one političke institucije koje su sputavale predsednike Sjedinjenih Država; on je veoma brzo postao diktator i do oktobra 1822. raspustio je ustavom potvrđen kongres i zamenio ga huntom po sopstvenom izbo­ ru. Vlast Iturbidea nije dugo trajala, ali takav obrazac će se u Meksiku ponavljati tokom čitavog devetnaestog veka. Ustavom Sjedinjenih Država nije stvorena demokratija po moder­ nim standardima. Pojedinačnim državama ostavljeno je da odlučuju ko može glasati na izborima. Severne države odmah su dale pravo glasa svim muškarcima bele rase bez obzira na dohodak i svojinu, dok su ze­ mlje na Jugu to učinile postepeno. Nijedna država nije dala pravo glasa ženama i robovima i, dok su za muškarce bele rase ograničenja u vezi s posedovanjem svojine i imovinskim stanjem ukinuta, za muškarce crne rase uvedena su striktna rasna ograničenja. Kada je u Filadelfiji pisan Ustav Sjedinjenih Država, ropstvo je tretirano kao ustavom dozvoljeno, a bedna rasprava vođena je oko podele mesta u Predstavničkom domu Parlamenta među državama. Ona su dodeljivana prema broju stanov­ nika, ali predstavnici južnih država u Kongresu zahtevali su da se u stanovnike računaju i robovi. Severnjaci su se tome protivili. Nađeno je kompromisno rešenje da se za dodelu mesta u Predstavničkom domu jedan rob računa kao tri petine slobodnog ljudskog bića. Sukobi između Severa i Juga Sjedinjenih Država u procesu stvaranja ustava utihnuli su jer su postignuti kompromisi o pravilu tri petine i o drugim pitanjima. S vremenom su postizane nove pogodbe - na primer, Kompromis o Misuriju, sporazum da se uniji uvek zajedno pripajaju jedna država koja se zalaže za ropstvo ijedna koja je protiv njega kako bi se između njih u Senatu održala ravnoteža. Zahvaljujući takvim besmislicama, političke institucije u Sjedinjenim Državama mirno su funkcionisale dok ta suko­ bljavanja nisu građanskim ratom konačno razrešena u korist Severa. Građanski rat bio je krvav i razoran. Ali i pre i posle njega velikom broju stanovnika, naročito na severu i zapadu Sjedinjenih Država, na raspolaganju je bilo obilje ekonomskih mogućnosti. Sasvim drugačija je bila situacija u Meksiku. Sjedinjene Države su od 1860. do 1865. prošle kroz petogodišnji period političke nestabilnosti, ali u Meksiku je u pr­ 41

vih pedeset godina nezavisnosti nestabilnost bila gotovo stalno prisutna. Najbolji primer za to je karijera Antonija Lopeza de Santa Ane. Sin jednog kolonijalnog zvaničnika iz Verakruza Santa Ana istakao se kao vojnik koji se u ratovima za nezavisnost borio na strani Španaca. Godine 1821. prešao je na stranu Iturbidea i na njoj je i ostao. Predsednik Meksika prvi put je postao u maju 1833, ali je doista vladao manje od mesec dana prepuštajući efektivnu vlast potpredsedniku Valentinu Gomezu Farijasu. Vladavina Gomeza Farijasa trajala je petnaest dana, a tada je vlast ponovo preuzeo Santa Ana. Ona je, međutim, bila kratka kao i prethodna, a potom je, početkom jula, ponovo pripala Gomezu Farijasu. Njih dvojica nastavili su s tom igrom sve do polovine 1835, kada je Santa Anu zamenio Migel Baragan. Ali Santa Ana se nije pre­ davao. Vraćao se na položaj predsednika 1839, 1841, 1844, 1847. i, konačno, u periodu 1853—1855. Predsednik je bio ukupno jedanaest puta, a u njegov mandat spada i gubitak Alamoa i Teksasa i katastro­ falni meksičko-američki rat, čija je posledica bila gubitak teritorije da­ našnjeg Novog Meksika i Arizone. U periodu 1824-1867. Meksiko je imao pedeset dva predsednika od kojih je samo mali broj došao na vlast na Ustavom predviđen način. Posledice te jedinstvene političke nestabilnosti po ekonomske in­ stitucije i podsticaje jasno su vidljive. Postoji velika nesigurnost u po­ gledu svojinskih prava. Ta nestabilnost prouzrokovala je jako slabljenje meksičke države, koja sada ima mali autoritet i malo mogućnosti da uvećava poreze i obezbeđuje rad javnih službi. Iako je Santa Ana bio predsednik Meksika, nije imao vlast nad velikim delom te zemlje, što je omogućilo da Sjedinjene Države anektiraju Teksas. Pored toga, kao što smo upravo videli, motivacija za meksičko proglašavanje nezavisnosti bila je očuvanje ekonomskih institucija uspostavljenih u kolonijalnom periodu, što je, kako kaže veliki nemački istraživač i geograf Latinske Amerike Aleksandar fon Humbolt, činilo Meksiko „zemljom nejedna­ kosti". Te institucije su temelje društva gradile na eksploataciji domo­ rodaca i stvaranju monopola i onemogućavale ekonomske podsticaje i inicijative širokih masa. Dok je u prvoj polovini devetnaestog veka u 42

Sjedinjenim Državama započinjala industrijska revolucija, Meksiko je postajao sve siromašniji.

Nove ideje, osnivanje preduzeća, dobijanje zajma Industrijska revolucija započela je u Engleskoj. Prvi uspesi ostvareni su velikim promenama u proizvodnji pamučnih tkanina, korišćenjem novih mašina koje su pokretala vodenička kola, a kasnije parne mašine. Zahvaljujući mehanizaciji pamučne industrije, uveliko je povećana pro­ duktivnost radnika, najpre u industriji tekstila, a potom i u drugim gra­ nama. Pokretačku snagu tehnološkog napretka u čitavoj privredi činile su inovacije koje su uvodili novi preduzetnici i poslovni ljudi spremni da primenjuju nove ideje. Taj početni uspeh ubrzo se proširio preko severnog Atlantika na Sjedinjene Države. Ljudi su uočili velike ekonomske mogućnosti koje pruža prihvatanje novih tehnologija nastalih u Engle­ skoj. Dobili su i podsticaj za sopstveno pronalazaštvo. Prirodu tih pronalazaka možemo pokušati da shvatimo na osnovu uvida u to kome su odobravani patenti. Patentni sistem, kojim se štite svojinska prava na izume, sistematizovan je u Uredbi o monopolima, koju je 1623. usvojio engleski parlament, delom da bi pokušao da spreči kralja da dodeljuje „patentna pisma" po svom nahođenju - što je praktično značilo davanje ekskluzivnih prava na određene aktivnosti i poslove. Ono što pri pregledu dokumentacije o patentima u Sjedinje­ nim Državama pada u oči jeste da su osobe kojima su patenti odobreni poticale iz svih slojeva društva i okruženja, a ne samo iz redova bogatih i elite. Mnogi su se od svojih patenata obogatili. Primer za to je Tomas Edison, pronalazač gramofona i električne sijalice i osnivač kompanije Dženeral elektrik, koja je i danas među najvećim kompanijama u svetu. Edison je bio najmlađi od sedmoro dece. Njegov otac Samjuel Edison, 43

bavio se raznim zanimanjima, od pravljenja krovnih ploča do držanja krojačke radnje i gostionice, Tomas se nije mnogo školovao, ali je obra­ zovanje sticao od majke kod kuće. U periodu 1820-1845. samo 19 odsto vlasnika patenata u Sjedi­ njenim Državama imalo je roditelje koji su bili profesionalnci u svom poslu ili su poticali iz poznatih zemljoposedničkih porodica. U istom tom periodu 40 odsto onih koji su registrovali patente imalo je samo osnovnu školu ili još manje obrazovanje, baš kao Edison. Uz to, često su svoj patent koristili za osnivanje preduzeća, opet kao Edison, Kao što su Sjedinjene Dražave u devetnaestom veku bile u političkom pogledu naj­ demokratskija zemlja u svetu, one su bile više demokratske od drugih zemalja i u pogledu inovacija. To je bilo od ključnog značaja za njihov put ka tome da postanu ekonomski najinovativnija zemlja na svetu. Kada ste siromašni a imate dobru zamisao, mogli ste da registrujete patent, sto ipak nije bilo previše skupo. Korišćenje patenta za ostvari­ vanje zarade bilo je nešto sasvim drugačije. Jedan od načina bio je, sva­ kako, prodati patent nekome drugom. To je u početku radio Edison da bi došao do kapitala —prodao je svoj Kvadrupleks telegraf kompaniji Western Union za 10.000 američkih dolara. No prodaja patenata bila je dobra zamisao jedino za osobe poput Edisona, kome su ideje dolazile brže nego što je mogao da ih ostvaruje u praksi. (Držao je svetski rekord sa 1.093 registrovana patenta u Sjedinjenim Državama i 1.500 u ćelom svetu.) Pravi način ostvarivanja zarade od patenta bilo je osnivanje sopstvenog preduzeća. Ali za to je bilo potrebno imati kapital, što znači da su potrebne banke koje će ga pozajmiti. Pronalazačima u Sjedinjenim Državama opet su okolnosti išle na­ ruku. U devetnaestom veku došlo je do brzog širenja finansijskog posre­ dovanja i bankarstva, a to je bio ključni podsticaj za brz razvoj i indu­ strijalizaciju privrede. Dok je 1818. u Sjedinjenim Državama bilo 338 banaka sa ukupnim kapitalom od 160 miliona dolara, 1914. godine bilo ih je 27.864 sa ukupnim kapitalom od 27,3 milijarde dolara. Potenci­ jalni pronalazači u Sjedinjenim Državama imali su neposredan pristup kapitalu za osnivanje sopstvenih preduzeća. Štaviše, jaka konkurencija 44

među bankama i finansijskim institucijama u Sjedinjenim Državama činila je da kapital bude raspoloživ uz prilično niske kamate. To nije bio slučaj u Meksiku. Godine 1910, kada je započela Meksič­ ka revolucija, u Meksiku su poslovale samo četrdeset dve banke, a dve od njih kontrolisale su 60 odsto ukupnog bankarskog kapitala. Z a razliku od Sjedinjenih Država, gde je vladala žestoka konkurencija, među mek­ sičkim bankama konkurencije praktično nije ni bilo. Nedostatak konku­ rencije značio je da su banke svojim klijentima mogle da naplaćuju veoma visoke kamatne stope i obično su odobravanje zajmova ograničavale na privilegovane i već bogate klijente, koji su svoje mogućnosti pristupa kre­ ditima koristili da jačaju svoju vlast u različitim oblastima privrede. Način poslovanja meksičkog bankarstva u devetnaestom i dvade­ setom veku bio je direktna posledica političkih institucija u toj zemlji posle sticanja nezavisnosti. Nakon haosa Santa Aninog doba, u periodu 1864—1867. usledio je bezuspešan pokušaj francuske vlade cara Napoleona III da u Meksiku uspostavi kolonijalnu vlast cara Maksimilijana. Francuzi su bili isterani iz zemlje i izrađen je novi ustav. Ali vladi koju je prvo formirao Benito Huarez, a posle njegove smrti Sebastijan Lerdo de Tehada, ubrzo je uputio izazov mladi oficir Porfirio Dijaz. D ijazje kao general učestvovao u pobedi nad Francuzima i stekao je političke ambicije. Osnovao je pobunjeničku vojsku i novembra 1876. u bici kod Tekoaka porazio je vladine trupe. U maju sledeće godine izabran je za predsednika. Njegova manje-više kontinuirana i u sve većoj meri auto­ ritarna vladavina trajala je sve dok trideset četiri godine kasnije, kada je izbila revolucija, nije bio zbačen s vlasti. Kao Iturbide i Santa Ana pre njega, i Dijaz je počeo kao vojni ko­ mandant. Takav ulaz u politiku praktikovan je i u Sjedinjenim Država­ ma. Prvi američki predsednik Džordž Vašington takođe je bio uspešan general u ratu za nezavisnost. Julisiz S. Grant, jedan od pobedničkih generala Unije u Građanskom ratu, postao je predsednik 1869, a Dvajt D. Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi u vreme Drugog svetskog rata, bio je predsednik Sjedinjenih Država u penodu 1953-1961. Z a razliku od Iturbidea, Santa Ane i Dijaza ш ј^рФ о9

tih vojnika nije došao na vlast primenom sile. Niti je koristio silu da na njoj ostane. Ponašali su se u skladu sa ustavom. Iako su Meksikanci u devetnaestom veku imali ustav, postavljali su mala ograničenja namerama Iturbidea, Santa Ane i Dijaza. T i ljudi su mogli biti svrgnuti s vlasti jedino na način na koji su je i stekli: silom. Dijaz je narušavao svojinska prava ljudi tako što je omogućavao eks­ proprijaciju ogromnih površina zemljišta i onima koji su ga podržavali odobravao je monopole i davao privilegije u svim oblastima poslovanja, uključujući bankarstvo. Takvo ponašanje nije bilo ništa novo. To isto su radili španski konkistadori i Santa Ana posle njih. To što su Sjedinjene Države imale bankarstvo koje je mnogo više doprinosilo ekonomskom napretku zemlje, nije bilo ni u kakvoj vezi s razlikom u motivacijama vlasnika banaka. Motiv ostvarivanja profita, na kojem je počivala monopolistička priroda bankarstva u Meksiku, po­ stojao je i u Sjedinjenim Državama. Ali taj motiv profita bio je drugačije usmeravanjer su američke institucije bile radikalno drugačije. Bankari su se suočavali s nizom ekonomskih institucija koje su ih izlagale mnogo većoj konkurenciji. A to je uglavnom bilo zato što su se političari koji su donosili pravila bankarskog poslovanja i sami suočavali s nizom veoma različitih podsticaja koje su im davale različite političke institucije. Kra­ jem osamnaestog veka, kratko vreme nakon stupanja na snagu Ustava Sjedinjenih Država, počeo je da se javlja bankarski sistem sličan onom koji je kasnije dominirao Meksikom. Političari su nastojali da usposta­ ve državne bankarske monopole koje bi dodeljivali svojim prijateljima i partnerima u zamenu za deo monopolskog profita. I banke su se, baš kao u Meksiku, brzo uključile u davanje zajmova političarima koji su od­ lučivali o pravilima njihovog poslovanja. Ali takva situacija se u Sjedinje­ nim Državama nije mogla održati jer su, za razliku od svojih meksičkih kolega, političari koji su nastojali da stvaraju takve bankarske monopole podlegali izboru i reizboru. Stvaranje bankarskih monopola i davanje zajmova političarima predstavlja dobar posao za političare, ako u tome uspeju. Ali to nije dobro za građane. Z a razliku od Meksika, građani u Sjedinjenim Državama uspevali su da drže političare pod kontrolom 46

i da se oslobode onih koji su želeli da svoj položaj koriste za bogaćenje i obezbeđivanje monopola svojim prijateljima. Posledica toga je da su bankarski monopoli nestali. Široko rasprostranjena politička prava u Sjedinjenim Državama, posebno u poređenju s Meksikom, garantovala su ravnopravan pristup finansijama i zajmovima. To je omogućavalo ljudima sa idejama i pronalascima da od njih ostvaruju korist.

Prom ene uslovljene putanjom Svet se sedamdesetih i osamdesetih godina devetnaestog veka menjao. Ni Latinska Amerika nije bila izuzetak. Institucije koje je uspo­ stavio Porfirio Dijaz nisu bile identične onima iz vremena Santa Ane ili španske kolonijalne države. U drugoj polovini devetnaestog veka došlo je do procvata svetske privrede, a inovacije u saobraćaju, kao što su pa­ robrod i železnica, omogućile su ogromno širenje međunarodne trgo­ vine. Taj talas globalizacije značio je da su prirodnim resursima bogate zemlje poput Meksika - bolje rečeno, elita tih zemalja - mogle da se obogate izvozom sirovina u Severnu Ameriku i zapadnu Evropu, koje su prolazile kroz proces industrijalizacije. Dijaz i njegovi prijatelji našli su se u drugačijem svetu koji se brzo menjao. Shvatili su da i Meksiko mora da se menja. Ali te promene nisu značile eliminaciju kolonijalnih institucija i njihovo zamenjivanje institucijama sličnim onima u Sjedi­ njenim Državama. Umesto toga, te promene su se držale određenog smera i vodile su samo u narednu fazu razvoja institucija koje su veli­ kom delu Latinske Amerike već donele siromaštvo i nejednakost. Globalizacija je velike otvorene prostore dva američka kontinenta, njihove „neistražene oblasti”, učinila dragocenim. Otvorenost tih oblasti često je bila samo mitskog karaktera jer su u njima živeli domorodački narodi, koji su bili izloženi surovom proterivanju. I pored toga, u drugoj polovini devetnaestog veka jagma za tim novocenjenim resursom bila 47

je jedan od najznačajnijih procesa u obema Amerikama. Naglo otva­ ranje tih dragocenih oblasti nije dovelo do istih procesa u Sjedinjenim Državama i u Latinskoj Americi, već do njihovog daljeg udaljavanja na koje su uticale postojeće institucionalne razlike, posebno razlike u tome kome je to zemljište bilo dostupno. U Sjedinjenim Državama je nizom zakonskih odredbi, od Zemljišne uredbe iz 1785. do Zakona o posedima iz 1862, omogućen širok pristup zemljištu u udaljenim obla­ stima. Iako su domorodački narodi gurnuti u stranu, time su stvorene egalitarističke i ekonomski dinamične oblasti. Ali u većini latinoamerič­ kih zemalja političke institucije su dovele do sasvim drugačijeg ishoda. Nove oblasti dodeljivane su političkim moćnicima, bogatašima i ljudima s vezama, čime je njihova moć uvećavana. Dijaz je takođe počeo da uklanja mnoga od izrazito kolonijalnih institucionalnih nasleđa koja su otežavala međunarodnu trgovinu, od koje je očekivao da će njemu i njegovim pristalicama doneti veliko bo­ gatstvo. On je, međutim, i dalje sledio model privrednog rasta koji su primenjivali Kortes, Pizaro i De Toledo, prema kojem se elita enormno bogatila, a ostali su iz tog procesa bili isključeni, a ne model koji je primenjivan severno od reke Rio Grande. Od finansijskih ulaganja te elite privreda bi zabeležila mali rast, ali on bi uvek davao razočaravajuće rezultate. Bio bi ostvarivan na račun onih kojima su u tom novom po­ retku uskraćivana prava, poput domorodačkog plemena Jaki u Sonori, u zaleđu Nogalesa. U periodu 1900—1910. deportovano je možda čak trideset hiljada pripadnika tog plemena, koji su u suštini bili porobljeni i poslati da rade na plantažama konoplje na poluostrvu Jukatan. (Vlakna konoplje bila su značajan izvozni artikal je r su se koristila za pravljenje konopaca i kanapa.) Specifični institucionalni obrazac koji ne pogoduje ostvarivanju pri­ vrednog rasta u Meksiku i Latinskoj Americi opstaje i u dvadesetom veku, na šta ukazuje činjenica da on, baš kao i u devetnaestom veku, dovodi do privredne stagnacije i političke nestabilnosti, građanskih ratova i državnih udara kao posledica borbe pojedinih grupa za koristi koje pruža vlast. Dijaz je 1910. konačno morao da prepusti vlast revolu48

cionarnim snagama. Za Meksičkom revolucijom usledile su revolucije u Boliviji 1952. godine, na Kubi 1959. i u Nikaragvi 1979. Z a to vreme u Kolumbiji, El Salvadoru, Gvatemali i Peruu besneli su građanski ratovi. Eksproprijacija ili pretnja eksproprijacijom svojine i dalje su bili stal­ no prisutni, uz široke agrarne reforme (ili pokušaje reformi) u Boliviji, Brazilu, Čileu, Kolumbiji, Gvatemali, Peruu i Venecueli. Revolucije, eksproprijacije i politička nestabilnost išli su uz vojne vlade i razne vr­ ste diktatura. Iako se osečala određena tendencija ka većim političkim pravima, tek devedesetih godina dvadesetog veka većina latinoamerič­ kih država su postale demokratske, pa i tada nisu mogle da se izvuku iz nestabilnosti. Uz tu nestabilnost išli su masovna represija i ubistva. U izveštaju Nacionalne komisije za istinu i pomirenje iz 1991. stoji daje u periodu 1973-1990, za vreme Pinočeove diktature, iz političkih razloga bilo ubijeno 2.279 osoba. U zatvore je stavljeno i mučeno oko 50.000 osoba, a stotine hiljada ljudi je izgubilo posao. U izveštaju Komisije za rasvetljavanje istorije u Gvatemali iz 1999. navodi se brojka od 42.275 žrtava čija su imena poznata, mada ima tvrdnji d aje u Gvatemali u periodu 1962-1996. ubijeno čak 200.000 ljudi, od kojih je 70.000 ubijeno za vreme vladavine generala Efraina Riosa Monta, koji je te zločine počinio nekažnjeno, te se 2003. kandidovao za predsednika; srećom, izgubio je na izborima. Nacionalna komisija za nestale osobe u Argentini navodi daje u periodu 1976-1983. vojska u toj zemlji ubila 9.000 ljudi, ali i da je stvarni broj ubijenih verovatno veći. (Procene organizacija za zaštitu ljudskih prava obično govore o brojci od 30.000 ljudi.)

Z araditi milijardu ili dve Na današnje razlike između Sjedinjenih Država i Meksika, a time i dva delà Nogalesa, utiču trajne posledice organizacije kolonijalnih 49

zajednica i njihovih institucionalnih nasleđa. Različit način na koji su Bil Gejts i Karlos Slim postali dva najbogatija čoveka u svetu - Voren Bafet je takođe kandidat za taj položaj - ukazuje na sile koje su na delu. Uspon Gejtsa i M ajkrosofta dobro je poznat, ali Gejtsov status najbo­ gatijeg čoveka na svetu i osnivača jedne od tehnološki najinovativnijih kompanija nije sprečio američko Ministarstvo pravde da 8. maja 1998. započne sudski postupak protiv korporacije M ajkrosoft tvrdeći da je zloupotrebila monopolski položaj. Posebno sporan bio je način na koji je Majkrosoft vezao svoj pretraživač globalne mreže Internet eksplorer za svoj operativni sistem Vindous. Vlada je duže vreme pratila Gejtsove aktivnosti i još 1991. Federalna komisija za trgovinu povela je istragu o tome da li Majkrosoft zloupotrebljava svoj monopol na operativne sisteme personalnih računara. Majkrosoft je novembra 2001. postigao dogovor s Ministarstvom pravde. Krila su mu potkresana, iako su kazne bile manje nego što su to mnogi zahtevali. U Meksiku Karlos Slim nije svoj novac zaradio inovacijama. Najpre je bio veoma uspešan u berzanskim aktivnostima i kupovini i reorgani­ zaciji nerentabilnih preduzeća. Najveći poduhvat mu je bio kupovina Telmeksa, meksičkog telekomunikacionog monopola, kojeg je 1990. privatizovao predsednik Karlos Salinas. Vlada je septembra 1989. obja­ vila nameru da proda 51 odsto akcija s glasačkim pravom te kompanije (20,4 odsto ukupnog broja akcija) i novembra 1990. primila je ponude. Iako njegova ponuda nije bila najveća, konzorcijum na čijem čelu je bila njegova kompanija Grupo Corso pobedila je na aukciji. Umesto da od­ mah plati za te akcije, Slim je uspeo da odloži plaćanje, koristeći za to dividende samog Telmeksa. Ono što je nekada bilo državni monopol sada je postalo Slimov monopol i donosilo je ogroman profit. Ekonomske institucije koje su omogućile Karlosu Slimu da postane ono što je danas sasvim su drugačije od institucija u Sjedinjenim Drža­ vama. U svim fazama karijere meksičkih preduzetnika ključnu ulogu imaju barijere ulasku. U te barijere spadaju skupe dozvole koje treba dobiti, mnoštvo propisa koje treba zadovoljiti, političari i činovnici koji su se isprečili na putu i problem dobijanja sredstava od finansijera koji 50

su često u dosluhu s činovnicima kojima treba udovoljiti. Te barijere mogu biti nepremostive i sprečiti vam pristup unosnim oblastima po­ slovanja ili biti vaš najveći prijatelj i onemogućiti vaše konkurente. Koji će se scénario ostvariti, zavisi od toga koga poznajete i na koga možete uticati - i, naravno, koga možete podmititi. Karlos Slim, talentovani i ambiciozni čovek relativno skromnog porekla libanskih imigranata, stručnjak je za dobijanje ekskluzivnih ugovora; uspeo je da ostvari mo­ nopol nad unosnim meksičkim tržištem telekomunikacija, a potom da ga proširi i na druge zemlje Latinske Amerike. Monopol Slimovog Telmeksa bio je i osporavan, ali bezuspešno. Avantel, koji pruža usluge međugradske i međunarodne telefonije, za­ tražio je 1996. od meksičke Komisije za zaštitu konkurencije da proveri da li Telmeks ima dominantni položaj na tržištu telekomunikacija. Ta komisija je 1997. objavila da Telmeks, između ostalog, ima znatnu monopolsku moć u oblastima lokalne, nacionalne međugradske i me­ đunarodne telefonije. No nastojanja regulacionih tela u Meksiku da ograniče te monopole nisu dala rezultate. Jedan od razloga za to jeste činjenica da Slim i Telmeks mogu da koriste ono što se zove recurso de amparo, doslovno „zahtev za zaštitu”. A m paroje, u stvari, molba u kojoj se tvrdi da se neki konkretni zakon ne odnosi na vas. Amparo potiče još od Meksičkog ustava iz 1857. i prvobitna svrha mu je bila zaštita ličnih prava i sloboda. Ali u rukama Telmeksa i drugih meksičkih mo­ nopola postao je izvanredno sredstvo za učvršćivanje monopolske moći. Umesto da štiti prava pojedinaca, amparo omogućava nejednakost pred zakonom. Svoje bogatstvo Slim je u meksičkoj privredi zaradio velikim delom zahvaljujući svojim političkim vezama. Kada je okušao sreću u Sjedinje­ nim Državama, nije uspeo. Njegova poslovna grupa Grupo Corso kupila je 1999. kompaniju CompUSA, koja se bavi maloprodajom računara. U to vreme CompUSA je dala licencu preduzeću COC Services da prodaje njenu robu u Meksiku, Slim je odmah prekršio taj ugovor s namerom da uspostavi sopstveni prodajni lanac, bez konkurencije COC-a. Ali COC je tužio CompUSA sudu u Dalasu. U Dalasu ne postoji amparo, 5i

te je Slim izgubio parnicu i bio osuđen da plati kaznu od 454 miliona dolara. Pravni zastupnik COC-a Mark Verner izjavio je nakon toga daje „poruka te presude da u uslovima globalne ekonomije preduzeća moraju da poštuju pravila Sjedinjenih Država ako žele da posluju u toj zemlji”. Kada je potpao pod nadležnost američkih institucija, Slimova uobičajena taktika ostvarivanja zarade nije funkcionisala.

K a teoriji nejednakosti u svetu Živimo u svetu u kome vlada nejednakost. Razlike među narodima slične su razlikama između dva delà Nogalesa, samo na širem planu. U bogatim zemljama ljudi su zdraviji, žive duže i znantno su obrazo­ vaniji. Dostupna su im brojna životna zadovoljstva i mogućnosti - od putovanja na odmor do pravljenja karijere - o kojima ljudi u siroma­ šnim zemljama mogu samo da sanjaju. Ljudi u bogatim zemljama voze automobile po putevima bez rupa i imaju toalete, električnu energiju i tekuću vodu u domovima. Obično imaju i vlasti koje ih ne hapse i ne maltretiraju po svom nahođenju; naprotiv, te vlasti obezbeđuju usluge, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, puteve i pravni poredak. Značajno je i to da građani glasaju na izborima i da mogu uticati na politiku zemalja u kojima žive. Velike nejednakosti u svetu očigledne su svima, čak i onima u si­ romašnim zemljama, iako mnogi nemaju pristup televiziji i internetu. Upravo percepcija i stvarnost tih razlika navode ljude da ilegalno pre­ laze Rio Grande i Sredozemno more kako bi dobili šansu da iskuse prilike i životni standard i mogućnosti koje bogate zemlje nude. Ta ne­ jednakost ne utiče samo na živote pojedinaca u siromašnim zemljama; ona u Sjedinjenim Državama i drugde izaziva žalbe i nezadovoljstvo s velikim političkim posledicama. Namera nam je da ovom knjigom doprinesemo razumevanju zašto te razlike postoje i kako nastaju. To 52

razumevanje ne predstavlja samo cilj za sebe, već je i prvi korak ka stva­ ranju boljih ideja za unapređenje života milijardi ljudi koji i dalje žive u siromaštvu. Razlike na dvema stranama ograde u Nogalesu samo su vrh ledenog brega. Kao i stanovništvo ostalih delova severnog Meksika koje ima ko­ risti od trgovine sa Sjedinjenim Državama, makar ona i ne bila u potpu­ nosti legalna, stanovnici Nogalesa žive bolje od ostalih Meksikanaca čiji je prosečni godišnji dohodak domaćinstva oko 5,000 američkih dolara. Taj veći relativni prosperitet Nogalesa u Sonori obezbeđuju proizvodni pogoni u slobodnim carinskim zonama, prvu od kojih je osnovao Ričard Kembel Mlađi, proizvođač korpi iz Kalifornije. Prvi proizvodni pogon otvorila je kompanija Coin-Art, proizvođač muzičkih instrumenata u vlasništvu Ričarda Bosa, koji je posedovao i kompaniju za proizvod­ nju flauta marke Artley i saksofona u Nogalesu u Arizoni. Z a njom su došle kompanije M emoreks (žičani provodnici za kompjutere), Avent (bolnička odeća), Grant (naočare za sunce), Chamberlain (proizvođač otvarača garažnih vrata za robne kuće Sears) i Samsonajt (koferi). Zna­ čajna činjenica je da se radilo o američkim poslovnim organizacijama i poslovnim ljudima koji su koristili američki kapital i stručno znanje. Veći prosperitet Nogalesa u Sonori u odnosu na ostatak Meksika po­ tiče, dakle, iz inostranstva. Razlike između Sjedinjenih Država i Meksika su ipak male u poređenju s razlikama koje postoje širom sveta. Prosperitet prosečnog građanina Sjedinjenih Država sedam puta je veći od prosperiteta pro­ sečnog Meksikanca, a više od deset puta veći od prosperiteta stanovnika Perua i Centralne Amerike. Oko dvadeset puta je veći od prosperiteta prosečnog stanovnika podsaharske Afrike, a oko četrdeset puta od pro­ speriteta ljudi koji žive u najsiromašnijim afričkim zemljama poput Ma­ lija, Etiopije i Sijera Leonea. A nije reč samo o Sjedinjenim Državama. Tu je i mala, ali sve veća grupa bogatih zemalja - uglavnom u Evropi i Severnoj Americi, kojima se pridružuju Australija, Japan, Novi Zeland, Singapur, Južna Koreja i Tajvan - čiji građani žive veoma drugačije od ostalih ljudi u svetu. 53

Razlog što je Nogales u Arizoni mnogo bogatiji od Nogalesa u Sonori je jednostavan —to su veoma različite institucije na suprotnim stranama granice koje daju različite podsticaje stanovnicima Nogalesa u Arizoni naspram Nogalesa u Sonori. Pored toga, Sjedinjene Države su danas daleko bogatije i od Meksika i od Perua zbog načina na koji njihove institucije, i ekonomske i političke, daju podsticaje preduzečima, pojedincima i političarima. Sva društva funkcionišu na osnovu skupa ekonomskih i političkih pravila koja država i građani donose i primenjuju zajedno. Ekonomske institucije stvaraju ekonomske podsticaje: podsticaje za sticanje obrazovanja, za štednju i ulaganja, za uvođenje inovacija i novih tehnologija itd. U okviru političkog procesa određuju se ekonomske institucije s kojima ljudi žive, a političke institucije od­ ređuju kako se taj proces odvija. Na primer, političke institucije jedne zemlje određuju sposobnost građana da kontrolišu političare i utiču na njihovo ponašanje. Time se zauzvrat određuje da li su političari pred­ stavnici građana, iako ne savršeni, ili zloupotrebljavaju vlast koja im je poverena, ili koju su uzurpirali kako bi se obogatili ili ostvarivali sopstvene ciljeve, na štetu ciljeva građana. Političke institucije uključuju, ali nisu ograničene na pisana pravila niti na to da li je neko društvo demokratsko. One uključuju spremnost i sposobnost države da reguliše društvo i upravlja njime. Potrebno je, takođe, šire razmotriti činioce koji određuju način raspodele političke moći u društvu, naročito spo­ sobnost različitih grupa da delaju zajedno na ostvarivanju svojih ciljeva i da sprečavaju druge da ostvaruju svoje ciljeve. Institucije utiču na ponašanje i podsticaje u stvarnom životu i time doprinose uspešnosti ili neuspešnosti naroda. Pojedinačna obdarenost bitna je na svim društvenim nivoima, ali i njoj je, da bi postala pozi­ tivna sila, potreban institucionalni ambijent. Bil Gejts je, kao i druge legendarne ličnosti u industriji informacione tehnologije (Pol Alen, Stiv Balmer, Stiv Džobs, Lari Pejdž, Sergej Brin i D žef Bezos), posedovao izuzetan talenat i ambiciju. Ali on je, u krajnjoj liniji, reagovao na pod­ sticaje. Školski sistem u Sjedinjenim Državama omogućio je Gejtsu i drugima sličnim njemu da steknu posebna znanja kojima su upotpunili 54

svoj talenat. Ekonomske institucije u Sjedinjenim Državama omogu­ ćile su tim ljudima da lako, bez nepremostivih prepreka, osnuju svoje kompanije. Te institucije su i njihovo fmansiranje učinile mogućim. Američko tržište rada omogućilo im je da zaposle kvalifikovano osoblje, a relativno konkurentsko tržišno okruženje da šire svoje kompanije i plasiraju svoje proizvode na tržište. Kod tih preduzetnika od samog početka uopšte nije postojala sumnja da su projekti o kojima su sanjali ostvarivi: imali su poverenje u institucije i u vladavinu prava koju su one stvarale i nisu morali da se brinu za sigurnost svojih svojinskih prava. Najzad, političke institucije obezbeđivale su stabilnost i kontinuitet. Ako ništa drugo, otklanjale su rizik da na vlast dođe neki diktator i promeni pravila igre, izvrši eksproprijaciju njihovog bogatstva, pošalje ih u zatvor ili ugrozi njihove živote i mogućnosti opstanka. Osigurava­ le su i da nikakvi značajni faktori u društvu ne mogu da usmere vladu u ekonomski pogubnom pravcu jer je politička moć bila ograničena i dovoljno široko raspoređena daje omogućavala nastanak ekonomskih institucija koje su stvarale podsticaje za napredovanje ka prosperitetu. U ovoj knjizi pokazaćemo da, i pored toga što ekonomske institucije imaju ključnu ulogu u određivanju da lije neka zemlja siromašna ili ide putem napretka, politika i političke institucije određuju kakve ekonom­ ske instuticije jedna zemlja ima. U krajnjoj liniji, iza dobrih ekonomskih institucija Sjedinjenih Država stoje političke institucije koje su poste­ peno nastajale od 1619. godine. Naša teorija o nejednakostima u svetu pokazuje da o siromaštvu ili napretku odlučuje interakcija političkih i ekonomskih institucija i da su tako u različitim delovima sveta nastale različite institucije. Naš kratak prikaz istorije dva američka kontinenta ukazuje na sile koje uobličavaju političke i ekonomske institucije. Raz­ ličitost današnjih institucija čvrsto je ukorenjena u prošlosti jer, kada se društvo jednom organizuje na određen način, ta organizacija ima ten­ denciju da istrajava. Pokazaćemo da to ima vezu s načinom interakcije političkih i ekonomskih institucija. To istrajavanje i sile koje ga stvaraju predstavljaju objašnjenje i za­ što je toliko teško eliminisati nejednakosti u svetu i učiniti siromašne 55

zemlje naprednim. Iako institucije imaju ključnu ulogu u razlikama između dva Nogalesa i između Sjedinjenih Država i Meksika, to ne znači da če u Meksiku doći do konsenzusa da se institucije promene. Društvo ne oseča neophodnost stvaranja ili prihvatanja institucija naj­ prikladnijih za ostvarivanje privrednog rasta ili blagostanja njegovih građana jer druge institucije mogu biti čak prikladnije za one koji kontrolišu politički život i političke institucije. Moćnici i ostatak društva često se neće složiti oko toga koje institucije treba zadržati, a koje promeniti, Karlos Slim ne bi bio srećan da vidi kako njegove političke veze nestaju i barijere koje štite njegove poslove padaju - bez obzira na to što bi ulazak novih preduzeća na tržište učinio milione Meksikanaca bogatijim. Zato što takvog konsenzusa nema, o tome kakva će pravila vladati u društvu odlučuje politika: koje na vlasti i za šta će je koristiti. Karlos Slim ima moć da dobije ono što želi. Moć Bila Gejtsa mnogo je ograničenija. Zato se naša teorija ne odnosi samo na ekonomiju, već i na politiku. Odnosi se na uticaj institucija na uspešnost ili neuspešnost naroda - na ekonomiju siromaštva i napretka. Govori i o tome kako institucije s vremenom nastaju i menjaju se i kako ne uspevaju da se menjaju čak i kada proizvode siromaštvo i bedu za milione ljudi - govori o politici siromaštva i napretka.

56

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

Raspodela bogatstva u svetu U ovoj knjizi nastojimo da objasnimo nejednakosti u svetu kao i neke njihove lako uočljive opšte obrasce. Prva zemlja u kojoj je ostvaren kontinuiran privredni rast bila je Engleska —ili Velika Britanija, obično samo Britanija - naziv pod kojim je posle 1707, ta unija Engleske, Velsa i Škotske bila poznata. Taj rast nastajao je lagano u drugoj polovini osamnaestog veka s jačanjem Industrijske revolucije, koja se zasnivala na značajnim tehnološkim otkrićima i njihovoj primeni u industriji. Ubrzo je usledila industrijalizacija većine zemalja zapadne Evrope i Sjedinjenih Država. Napredak ostvarivan u Engleskoj brzo se širio i na britanske „doseljeničke kolonije” - Kanadu, Australiju i Novi Zeland. Na spisku trideset danas najbogatijih zemalja nalaze se još i Japan, Singapur i Ju­ žna Koreja. Prosperitet ove poslednje tri zemlje deo je šireg obrasca u okviru kog mnoge istočnoazijske zemlje - uključujući Tajvan, a potom i Kinu - u novije vreme ostvaruju brz privredni rast. Slika na dnu svetske raspodele dohotka isto je toliko jasna kao na vrhu. Ako bi sastavili spisak trideset danas najsiromašnijih zemalja u svetu, gotovo sve bi bile iz regiona podsaharske Afrike. Tu bi bile i ze­ mlje kao što su Avganistan, Haiti i Nepal koje, iako nisu u Africi, ima­ ju neka bitna zajednička svojstva sa afričkim zemljama, kao što ćemo 57

Zašto narodi propadaju

kasnije objasniti. Ako bismo se vratili pedeset godina unazad, razlike između trideset gornjih i trideset donjih zemalja ne bi bile tako velike. Singapur i Južna Koreja ne bi bile među najbogatijim zemljama, a među donjih trideset bilo bi nekoliko drugih zemalja, ali ukupna slika veoma bi ličila na današnju. Sto ili sto pedeset godina ranije u tim grupama našli bismo gotovo iste zemlje. Na Karti 3 prikazana je raspodela bogatstva u svetu u 2008. godi­ ni. Crno osenčene zemlje spadaju u najsiromašnije, u kojima prosečni dohodak po stanovniku (koji ekonomisti nazivaju BD P - bruto do­ maći proizvod) iznosi manje od 2,000 američkih dolara godišnje. Tom bojom je osenčen najveći deo Afrike, kao i Avganistan, Haiti i delovi jugoistočne Azije (na primer, Kambodža i Laos). U toj grupi zemalja je i Severna Koreja. Zemlje označene belom bojom su najbogatije i nji­ hov godišnji dohodak po stanovniku iznosi 20.000 američkih dolara i više. Među njima su već uobičajene regije i zemlje: Severna Amerika, zapadna Evropa, Australazija i Japan. Još jedan zanimljiv obrazac može se uočiti na dva američka konti­ nenta. Ako napravimo spisak njihovih zemalja prema bogatstvu, videćemo da su u njegovom vrhu Sjedinjene Države i Kanada, a za njima slede Čile, Argentina, Brazil, Meksiko i Urugvaj, a možda i Venecuela, što zavisi od cene nafte. Potom dolaze Kolumbija, Dominikanska Re­ publika, Ekvador i Peru. U dnu spiska je takođe jasno uočljiva, znatno siromašnija grupa zemalja u kojoj su Bolivija, Gvatemala i Paragvaj. Ako se vratimo pedeset godina unazad, redosled će biti isti. Pre sto go­ dina takođe. I pre sto pedeset godina. Ne radi se, dakle, samo o tome da su Sjedinjene Države i Kanada bogatije od Latinske Amerike, već i u okviru Latinske Amerike postoji jasna i kontinuirana podela na bogate i siromašne zemlje. Najzad, zanimljiv je i obrazac na Bliskom istoku. Tu imamo zemlje bogate naftom, kao što su Saudijska Arabija i Kuvajt, u kojima je nivo dohotka po stanovniku blizu onome u gornjih trideset zemalja. Ali ako bi cene nafte pale, te zemlje bi brzo pale na lestvici dohotka. Dohodak po stanovniku u bliskoistočnim zemljama koje imaju malo ili nimalo 58

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

Ш

$ 2 .0 00-$7.50 0

o m $7.500-$20.0 0 0 г....] $ 2 0 .0 0 0 -$ 5 0 .0 0 0 a 3: Prosperitet u svetu u 2 0 0 8 . godini

Zašto narodi propadaju

nafte, kao što su Egipat, Jordan i Sirija, kreće se oko nivoa dohotka u Gvatemali i Peruu. Bez nafte, sve bliskoistočne zemlje takođe su siro­ mašne, mada ne toliko kao one u podsaharskoj Africi. Iako su obrasci prosperiteta koje danas uočavamo u svetu u znatnoj meri postojani, oni nisu fiksni i nepromenljivi. Pre svega, kao što smo već istakli, većina današnjih nejednakosti u svetu nastala je u periodu od kraja osamnaestog veka kao posledica Industrijske revolucije. Ne samo da su još sredinom osamnaestog veka razlike u prosperitetu bile mnogo manje već se i redosled, koji je od tada veoma stabilan, menja što se više vraćamo u prošlost. Na američkim kontinentima, na primer, redosled koji uočavamo u poslednjih sto pedeset godina bio je pre pet stotina godina sasvim drugačiji. Dalje, mnoge zemlje tokom više dece­ nija ostvaruju brz privredni rast, kao što je slučaj u velikom delu istočne Azije u periodu posle Drugog svetskog rata i, u novije vreme, u Kini. U mnogima od tih zemalja kasnije je došlo do suprotnih tendencija. Argentina se, na primer, brzo razvijala tokom pet decenija do 1920. i svrstala se među najbogatije zemlje u svetu, ali tada je počelo dugo pu­ tovanje nadole. Još značajniji primer je Sovjetski Savez, koji je ostvarivao brz razvoj u periodu 1930-1970, ali je potom doživeo brzu propast. Cime se mogu objasniti te velike razlike između siromaštva i pro­ speriteta i obrazaca rasta? Zašto su zapadnoevropski narodi i njihovi kolonijalni izdanci sa evropskim naseljenicima počeli da se u devetna­ estom veku razvijaju, ne osvrćući se na prošlost? Čime se objašnjava postojani redosled u pogledu razlika u bogatstvu na američkim konti­ nentima? Zašto narodi u podsaharskoj Africi i na Bliskom istoku ne uspevaju da ostvare privredni rast kakav je u zapadnoj Evropi, dok veliki deo istočne Azije beleži vrtoglave stope privrednog rasta? Moglo bi se pomisliti da bi činjenica daje nejednakost u svetu tako velika i ispoljava se u jasno određenim obrascima trebalo da znači da za to postoji opšteprihvaćeno objašnjenje. Ali nije tako. Većina hipoteza naučnika koji se bave izučavanjem društva koje se odnose na korene siromaštva i napretka ne stoji i njima se ne uspeva ubedljivo objasniti raspodela bogatstva u svetu. 60

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

Geografska hipoteza Jedna od naširoko prihvaćenih teorija o uzrocima nejednakosti u svetu jeste geografska hipoteza, tvrdnja daje velika podela na bogate i siromašne zemlje posledica geografskih razlika. Veliki broj siromašnih zemalja - kao što su one u Africi, Centralnoj Americi i Južnoj Aziji - nalaze se između severnog i južnog povratnika. Z a razliku od njih, bogate zemlje obično se nalaze na geografskim širinama sa umerenom klimom. Takva geografska koncentracija siromaštva i prosperiteta daje površnu privlačnost geografskoj hipotezi, koja je polazna tačka za teo­ rije i stavove brojnih izučavalaca društva i učenih ljudi. Ali to je ne čini ništa manje pogrešnom. Još krajem osamnaestog veka veliki francuski politički filozof Monteskje uočio je geografsku koncentraciju napretka i siromaštva i za to po­ nudio objašnjenje. Tvrdio je da su ljudi u tropskim klimatskih oblastima obično lenji i da im nedostaje radoznalost. Zato nisu skloni napornom radu niti su inovativni i to je uzrok njihovog siromaštva. Monteskje je takođe smatrao da lenji ljudi lako potpadaju pod despotsku vlast i da se pripadnošću tropskoj lokaciji može objasniti ne samo siromaštvo već i neke od političkih pojava koje se dovode u vezu s privrednom neuspešnošću, kao što je diktatura. Neki, poput ekonomiste Džefrija Saksa, i dalje uporno zastupaju teoriju daje zemljama u toplim regionima siromaštvo urođeno, iako joj u novije vreme brz privredni rast zemalja kao što su Singapur, Malezija i Bocvana protivreči. Moderna verzija takvog stava ne ističe samo ne­ posredne posledice klimatskih uslova na radne sposobnosti i misaone procese već i dva dodatna argumenta: prvo, da tropske bolesti, naročito malarija, imaju veoma negativne posledice po zdravlje, a time i na pro­ duktivnost rada i drugo, da zemljište u tropskim oblastima ne omogu­ ćava produktivnu poljoprivredu. Zaključak je, međutim, isti: regioni umerene klime imaju relativnu prednost nad tropskim i polutropskim regionima. 61

Zašto narodi propadaju

N o nejednakost u svetu ne može se objasniti klimatskim uslovima i bolestima niti bilo kojom verzijom geografske hipoteze. Setimo se samo Nogalesa. Ono što razdvaja dva delà tog grada nisu klima, geografija ili bolesti, već američko-meksička granica. Ako se geografskom hipotezom ne mogu objasniti razlike između severnog i južnog delà Nogalesa, između Severne i Južne Koreje ili iz­ među Istočne i Zapadne Nemačke pre pada Berlinskog zida, može li ona predstavljati korisnu teoriju za objašnjenje razlika između Severne i Južne Amerike? Između Evrope i Afrike? Ukratko, ne može. Istorija nam govori da ne postoji jednostavna i trajna povezanost klimatskih uslova i geografije sa ekonomskom uspešnošću. Na primer, nije tačno da su tropske oblasti uvek bile siromašnije od oblasti umerene klime. U prethodnom poglavlju smo videli da su se u vreme Kolumbo­ vih osvajanja američkih kontinenata u oblastima južno od severnog po­ vratnika i severno od južnog povratnika - u kojima su danas Meksiko, Centralna Amerika, Peru i Bolivija - nalazile velike civilizacije Asteka i Inka. Ta carstva bila su politički centralizovana i složena, gradila su puteve i obezbeđivala zaštitu od gladi. Asteci su koristili i novac i pismo, a Inke su, i pored toga što nisu raspolagale tim dvema bitnim tehno­ logijama, zabeležile obilje informacija na uzicama s čvorovima zvanim quipu. Nasuprot tome, u vreme tih civilizacija i severno i južno od njih teritorije na kojima se danas nalaze Sjedinjene Države, Kanada, Argen­ tina i Čile bile su nastanjene civilizacijama na nivou kamenog doba koje nisu raspolagale takvim tehnologijama. Tropske oblasti dvaju američkih kontinenata bile su, dakle, mnogo bogatije od oblasti sa umerenom kli­ mom, što ukazuje na to da „očigledna činjenica” siromaštva tropskog pojasa nije ni očigledna niti je činjenica. Umesto toga, veće bogatstvo Sjedinjenih Država i Kanade predstavlja potpun obrt u odnosu na si­ tuaciju koja je vladala u vreme dolaska Evropljana. Sasvim je jasno da takav obrt nije imao nikakve veze s geografijom i daje, kao što smo videli, imao veze s načinom kolonizacije tih oblasti. On se nije dogodio samo na američkim kontinentima. Ljudi u Južnoj Aziji, naročito na indijskom potkontinentu, i u Kini bili su napredniji 62

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

od ljudi u mnogim drugim delovima Azije i svakako od onih koji su živeli u Australiji i na Novom Zelandu. I tu je došlo do obrta jer su Južna Koreja, Singapur i Japan postale najbogatije zemlje u Aziji, dok su Australija i Novi Zeland u napretku prevazišle gotovo ćelu Aziju. Sličan obrt dogodio se čak i u okviru podsaharske Afrike. Pre nego što su započeti intenzivni kontakti između Evrope i Afrike, oblast južne Afrike bila je najređe naseljena i najdalje od toga da se u njoj nalaze države koje koliko-toliko imaju kontrolu nad svojim teritorijama. Ipak, Južna Afrika je danas među najnaprednijim zemljama u podsaharskoj Africi. Kada se vratimo još dalje u istoriju, postajemo svedoci znatnog prosperiteta u tropskom pojasu; u njemu su bile neke od velikih civili­ zacija premodernog doba, kao što je bio Angkor u današnjoj Kambodži, Vidžajanagara u južnoj Indiji i Aksum u Etiopiji, kao i velike civilizacije u dolini Inda, Mohendžo-Daro i Harapa u današnjem Pakistanu. Istorija nam nesumnjivo govori da tropska lokacija i ekonomska uspešnost nisu međusobno povezani. Nije sporno da tropske bolesti izazivaju velike patnje i visoku sto­ pu smrtnosti odojčadi u Africi, ali one nisu uzrok siromaštva Afrike, Bolesti su u velikoj meri posledica siromaštva i nemogućnosti ili ne­ spremnosti vlada da sprovode mere zdravstvene zaštite kojima bi se one iskorenile. I u Engleskoj devetnaestog veka veoma se nezdravo živelo, ali je vlada postepeno ulagala u snabdevanje čistom vodom, u kanalizaciju i regulaciju otpadnih voda i, najzad, u efikasnu zdravstvenu zaštitu. Poboljšano zdravlje i duži životni vek nisu bili uzrok ekonomske uspešnosti Engleske, već plod prethodnih političkih i ekonomskih promena u njoj. To važi i za Nogales u Arizoni. Drugi deo geografske hipoteze govori da su zemlje u tropskom po­ jasu siromašne jer je tropska poljoprivreda sama po sebi neproduktivna. Tvrdi se daje sloj tla u tom pojasu tanak i da ne može da zadrži hranljive materije, kao i da ga obilne padavine brzo erodiraju. U tome, svakako, ima nešto istine, ali - kao što ćemo videti - osnovni razlog za nisku poljoprivrednu produktivnost - poljoprivrednu proizvodnju po jutru zemlje —u mnogim siromašnim zemljama ima malo veze s kvalitetom 63

Zašto narodi propadaju

obradivog zemljišta. Ona je prvenstveno posledica vlasničke strukture zemljišta i podsticaja koje poljoprivrednicima daju vlasti i institucije u zemljama u kojima žive. Pokazaćemo i da se nejednakosti u svetu ne mogu objasniti razlikama u poljoprivrednoj produktivnosti. Veliku nejednakost u modernom svetu, koja je nastala u devetnaestom veku, izazvala je neravnomerna rasprostranjenost industrijskih tehnologija i fabričke proizvodnje. Ona nije rezultat razlika u poljoprivrednoj pro­ izvodnji. Ekolog i evolucioni biolog Džared Dajmond nudi još jednu značaj­ nu verziju geografske hipoteze. On tvrdi d aje do međukontinentalne nejednakosti na početku modernog perioda, pre pet stotina godina, došlo zbog različitih naslednih svojstava biljnih i životinjskih vrsta koja su potom uticala na poljoprivrednu produktivnost. U nekim oblastima, kao što je Plodni polumesec na današnjem Bliskom istoku, postojao je veliki broj vrsta koje su ljudi mogli da koriste u svoje svrhe, U drugim oblastima, kao što su američki kontinenti, nije ih bilo. Obilje vrsta koje su se mogle koristiti u poljoprivrednoj proizvodnji navodilo je ljudske zajednice da menjaju način života, da s lova i sakupljanja prelaze na obradu zemljišta. Shodno tome, poljoprivreda se u oblasti Plodnog polumeseca razvila pre nego na američkim kontinentima. Povećavala se gustina naseljenosti, a to je omogućavalo podelu rada, trgovinu, ur­ banizaciju i politički razvoj. Od presudnog značaja bilo je to što su u oblastima u kojima je preovlađivala poljoprivreda tehnološke inovacije nastajale mnogo brže nego u ostalim delovima sveta. Tako su, prema Dajmondu, razlike u životinjskim i biljnim vrstama uticale na različitu zastupljenost poljoprivrede, što je dovelo do različitih pravaca tehnolo­ škog razvoja i prosperiteta na različitim kontinentima. Dajmondova teza sadrži snažne argumente za rešavanje zagonetke kojom se bavi, ali se ne može proširiti na objašnjavanje nejednakosti u modernom svetu. On, na primer, tvrdi da su Španci bili dominantni nad civilizacijama američkih kontinenata zahvaljujući svojoj dužoj po­ ljoprivrednoj tradiciji i stoga nadmoćnoj tehnologiji. Ali mi treba da ob­ jasnimo zašto su Meksikanci i Peruanci, koji žive na bivšim teritorijama 64

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

Asteka i Inka, siromašni. Raspolaganje pšenicom, ječmom i konjima uticalo je da Spanci budu bogatiji od Inka, ali razlike u dohotku među njima nisu bile tako velike. Prosečni dohodak jednog Spanca, po svoj prilici, bio je manje nego dvostruko veći od dohotka građanina carstva Inka. Dajmondova teza podrazumeva da bi Inke brzo dostigle standard života Španaca da su im na raspolaganju bile prirodne vrste i tehnolo­ gije koje nisu mogli sami da stvore. Ali to se nije dogodilo. Naprotiv, u devetnaestom i dvadesetom veku između Spanije i Perua nastala je još veća razlika u dohotku. Danas je prosečni Spanac više od šest puta bogatiji od prosečnog Peruanca. Ta razlika u dohotku u tesnoj je vezi s neravnomernom raspoređenošću modernih industrijskih tehnologi­ ja, a to gotovo uopšte ne zavisi ni od mogućnosti korišćenja životinja i biljaka u sopstvene svrhe, niti od urođenih razlika u poljoprivrednoj produktivnosti između Spanije i Perua. Dok je Spanija, mada sa zakašnjenjem, prihvatila tehnologije koje koriste parnu snagu, železnice, električnu energiju, mehanizaciju i fa­ bričku proizvodnju, Peru nije ili je, u najboljem slučaju, to činio veoma sporo i na neodgovarajući način. Taj tehnološki jaz postoji i danas i ispoljava se na širem planu, u uslovima kada nove tehnologije, naročito informacione, doprinose daljem razvoju u mnogim razvijenim zemlja­ ma i u nekim koje se brzo razvijaju. Dajmondova teza ne govori ništa o tome zašto se te ključne tehnologije ne šire i ne doprinose ujednačavanju dohotka širom sveta i ne objašnjava zašto je severni deo Nogalesa toliko bogatiji od svog blizanca južno od ograde, iako su pre pet stotina godina oba pripadala istoj civilizaciji. Priča o Nogalesu ukazuje na još jedan veliki problem u usklađivanju Dajmondove teze: kao što smo već videli, kakvi god da su bili nedosta­ ci carstava Inka i Asteka 1532. godine, Peru i Meksiko su nesumnjivo bili napredniji od onih delova američkih kontinenata koji su kasnije postali Sjedinjene Države i Kanada. Severna Amerika postala je na­ prednija upravo zato što je oduševljeno prihvatala tehnologije i dostig­ nuća industrijske revolucije. Njeno stanovništvo je sticalo obrazovanje, a železnička mreža se širila Velikim ravnicama, za razliku od onog što 65

Zašto narodi propadaju

se događalo u Južnoj Americi. To se ne može objasniti različitošću geo­ grafskih svojstava Severne i Južne Amerike, koja su, treba reći, prednost davala Južnoj Americi. Nejednakost u savremenom svetu u velikoj meri je posledica ne­ jednake rasprostranjenosti i prihvatanja tehnologija, a Dajmondova teza sadrži značajne argumente u tom smislu. Na primer, pozivajući se na istoričara Vilijama Maknila, Dajmond tvrdi daje istočno-zapadna orijentacija Evroazije omogućavala širenje žitarica, životinja i inovacija iz oblasti Plodnog polumeseca u zapadnu Evropu, dok se severno-južnom orijentacijom američkih kontinenata objašnjava zašto se sistemi pisanja, koji su nastali u Meksiku, nisu proširili na oblast Anda i na Severnu Ameriku. Ali orijentacijom kontinenata ne mogu se objasniti nejednakosti u današnjem svetu. Uzmimo za primer Afriku. Saharska pustinja jeste bila velika prepreka kretanju robe i ideja sa severa u oblasti podsaharske Afrike, ali ona nije bila nepremostiva, Portugalci, a po­ tom i drugi Evropljani, plovili su duž obala Afrike i otklanjali razlike u znanju u doba kada su razlike u dohotku bile veoma male u poređenju s današnjim. Od tog vremena Afrika nije išla u korak sa Evropom; na­ protiv, danas postoji mnogo veći jaz u dohotku između većine afričkih i evropskih zemalja. Jasno je i da se Dajmondovim argumentom, koji se odnosi na ne­ jednakost među kontinentima, ne mogu objasniti razlike na samim kontinentima koje čine bitan deo nejednakosti u današnjem svetu. Na primer, orijentacijom na evroazijskom kopnenom prostranstvu može se objasniti kako je Engleska uspevala da izvlači korist od inovacija na Bliskom istoku a da ne mora da do njih dolazi sâma, ali ne i zašto se in­ dustrijska revolucija dogodila u Engleskoj, a ne - recimo - u Moldaviji. Osim toga, kao što sâm Dajmond kaže, Kina i Indija imale su veliku ko­ rist od mnoštva životinja i biljaka i od orijentacije Evroazije. Ali većina siromašnih u današnjem svetu živi upravo u tim dvema zemljama. U stvari, najbolji način da se sagleda suština Dajmandove teze jeste da se razmotre njegove sopstvene objašnjavajuće promenljive veličine. Na Karti 4 prikazana je rasprostranjenost sus scrofa —pretka današnje 66

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

svinje, i tura - pretka današnje krave, Obe te životinjske vrste bile su jako rasprostranjene na teritoriji Evroazije, pa i u severnoj Africi. Karta 5 prikazuje rasprostranjenost nekih divljih predaka današnjih doma­ ćih žitarica, kao što je oryza sativa, predak azijskog uzgajanog pirinča, kao i predaka današnje pšenice i ječma. Iz nje se vidi daje divlji predak pirinča bio široko rasprostranjen u južnoj i jugoistočnoj Aziji, dok su preci ječma i pšenice bili rasprostranjeni duž dugačkog lučnog pojasa od Levanta* preko Irana do Avganistana, Turkmenistana, Tadžikistana i Kirgistana. Te prirodne vrste mogu se naći u velikom delu Evroazije. Ali njihova velika rasprostranjenost govori da se nejednakosti u regionu Evroazije ne mogu objasniti teorijom koja se zasniva na prisustvu tih vrsta.

Karta 4: Nekadašnja rasprostranjenost divljih goveda i svinja

* U užem smislu, zajednički naziv za zemlje koje leže uz obale istočnog Mediterana -

Prim. prev.

67

Zašto narodi propadaju

Karta 5: Nekadašnja rasprostranjenost divljeg pirinča, pšenice i ječma

Geografska hipoteza ne samo daje nekorisna za objašnjavanje po­ rekla prospertiteta kroz istoriju i u najvećoj meri netačna u svojim ar­ gumentima već i ne objašnjava raspodelu bogatstva u svetu s kojom ovo poglavlje i počinje. Moglo bi se tvrditi da se bilo koji trajni obrazac, kao što su hijerarhija dohodaka na američkim kontinentima ili velike i dugotrajne razlike između Evrope i Bliskog istoka, može objasniti ge­ ografskom nepromenljivošću. Ali to nije tačno. Već smo pokazali daje malo verovatno da su za obrasce na američkim kontinentima odgovorni geografski činioci. Pre 1492. civilizacije u središnjoj dolini Meksika, u Centralnoj Americi i u oblasti Anda imale su višu tehnologiju i život­ ni standard od Severne Amerike i oblasti kao što su Argentina i Čile. Geografija je ostala ista, ali su institucije koje su nametnuli evropski naseljenici bile osnova za „preokret". Iz istih razloga ni siromaštvo na 68

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

Bliskom istoku ne može se objasniti geografijom. Ne zaboravimo daje Bliski istok uveo svet u neolitsku revoluciju, a da su prvi gradovi nastali u današnjem Iraku. Livenje gvožđa potiče iz Turske, a još u srednjem veku tehnologija na Bliskom istoku bila je u brzom razvoju. Geografija nije razlog što je neolitska revolucija u tom delu sveta bila na vrhun­ cu, o čemu će biti reči u petom poglavlju, niti je učinila Bliski istok siromašnim. Današnje siromaštvo Bliskog istoka posledica je širenja i učvršćavanja Osmanskog carstva, a institucionalno nasleđe tog carstva čini da to siromaštvo traje. Najzad, geografski činioci nisu od pomoći ni u objašnjavanju razlika između delova današnjeg sveta, kao ni razloga zašto su mnoge zemlje poput Japana i Kine - dugo godina stagnirale, a potom započele proces brzog razvoja. Potrebna nam je nova, bolja teorija.

Hipoteza kulture Druga naširoko prihvaćena teorija - hipoteza kulture, dovodi na­ predak u vezu s kulturom. Kao i geografska, i hipoteza kulture ima jasno određeno poreklo i njen nastanak može se pratiti još od velikog nemačkog sociologa Maksa Vebera, koji je tvrdio da su protestantska reformacija i protestantska etika, koja je u njoj nastala, imale ključnu ulogu u stvaranju uslova za razvoj modernog industrijskog društva u zapadnoj Evropi. Hipoteza kulture se danas ne zasniva više samo na religiji, već ističe značaj i drugih uverenja, vrednosti i etičkih sudova. Iako nije politički korektno to javno govoriti, mnogi ljudi i dalje smatraju da su stanovnici Afrike siromašni zbog nedostatka odgova­ rajuće radne etike, zato što veruju u čarolije i magiju i što ispoljavaju otpor prema novim zapadnim tehnologijama. Mnogi takođe smatraju da Latinska Amerika nikada neće biti bogata zato što je u prirodi njenih stanovnika da budu rasipnici i bez para i što su donekle postali deo ,,ibe69

Zašto narodi propadaju

rijske” ili manana kulture. Činjenica je i da su nekada mnogi smatrali da su kineska kultura i konfučijanske vrednosti nespojivi sa ostvarivanjem privrednog rasta, iako se danas kineska radna etika slavi kao pokretačka snaga razvoja u Kini, Hong Kongu i Singapuru. Da li hipoteza kulture može biti od pomoći za razumevanje ne­ jednakosti u svetu? I može i ne može. Može u smislu da su društvene norme koje su u vezi s kulturom značajne, da se teško menjaju, kao i da ponekad doprinose institucionalnim razlikama, kojima se u ovoj knjizi te nejednakosti objašnjavaju. No uglavnom ne može, jer aspekti kulture koji se često ističu - religija, nacionalna etika, afričke i latinske vredno­ sti - nisu značajni za razumevanje onoga kako smo došli dotle gde smo i zašto nejednakosti u svetu i dalje opstaju. Neki drugi aspekti - kao što su mera u kojoj ljudi jedni drugima veruju i u kojoj su spremni za saradnju - značajni su, ali uglavnom zavise od institucija i nisu sâmi po sebi uzrok. Vratimo se Nogalesu. Kao što smo već videli, sa obe strane njegove granice mnogi kulturološki aspekti su isti. No neke uočljive razlike u praksi, normama i vrednostima postoje, iako one nisu uzrok, već ishod različitih razvojnih puteva ta dva grada. Na primer, ankete pokazuju da Meksikanci manje veruju drugima nego što to čine Amerikanci. Ne čudi, međutim, što Meksikancima nedostaje poverenje kada njihova vlada nije u stanju da iskoreni kartele droga i obezbedi funkcionalan i nepristrastan pravni sistem. To isto važi i za Severnu i Južnu Koreju, čime ćemo se baviti u narednom poglavlju. Južna Koreja je među naj­ bogatijim zemljama u svetu, dok se Severna bori s neprestanom glađu i ponižavajućom bedom. Iako je „kultura” u Severnoj i Južnoj Koreji da­ nas veoma različita, ona nije uzrok različite ekonomske situacije u tim dvema zemljama istog naroda. Korejsko poluostrvo ima dugu zajednič­ ku istoriju. Pre Korejskog rata i podele po 38. uporedniku na njemu je vladala izuzetna homogenost jezika, etničke pripadnosti i kulture. Kao u slučaju Nogalesa, i ovde je od ključnog značaja granica, Severno od nje na snazi je drugačiji režim koji nameće drugačije institucije i stvara drugačije podsticaje. Prema tome, sve kulturološke razlike severno i 70

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

južno od granice koja preseca Nogales i Koreju na dva delà nisu uzrok, već pre posledica razlika u prosperitetu. A šta sa Afrikom i afričkom kulturom? Istorijski gledano, podsaharska Afrika bila je siromašnija od većine drugih delova sveta i njene drevne civilizacije nisu izmislile točak, pismo (sa izuzetkom Etiopije i Somalije) ili plug. Iako te tehnologije nisu ušle u široku upotrebu sve do formalne evropske kolonizacije krajem devetnaestog i početkom dvade­ setog veka, afričke zajednice su za njih znale mnogo ranije. Evropljani su počeli da plove duž zapadne obale krajem petnaestog veka, dok su Azijci još mnogo ranije stalno plovili za istočnu Afriku. Zašto te tehnologije nisu bile prihvaćene može se videti iz istorije Kraljevine Kongo na ušću reke Kongo, po kojoj je dobila ime današnja Demokratska Republika Kongo. Na Karti 6 vidi se gde se nalazi Kon-

71

Zašto narodi propadaju

go, zajedno s još jednom važnom centralnoafričkom državom — Kra­ ljevinom Kuba, kojom ćemo se u ovoj knjizi baviti kasnije. Kontakti Konga s Portugalcima postali su česti nakon stoje 1483. u tu zemlju došao istraživač Diogo Kao. U to vreme Kongo je, prema afričkim standardima, bio veoma centralizovana zajednica, čija j e prestonica Mvanca 1500. godine imala pedeset hiljada stanovnika.. Kralj Konga Nzinga a Nkuvu prešao je u katoličanstvo i promenio ime u Zoao I. Kasnije je Mvanca promenila ime u Sao Salvador. Zahvaljuju­ ći Portugalcima, Kongoanci su saznali za točak i plug, a Portugalci su poljoprivrednim misijama iz 1491. i 1512. čak podsticali njihovo korišćenje. Sve te inicijative su, međutim, pretrpele neuspeh. No Kongoanci ipak nisu iskazivali generalni otpor prema modernoj tehnologiji. Veoma brzo su prihvatili poštovanja vrednu zapadnjačku inovaciju - pušku. To novo i moćno sredstvo koristili su da reaguju na tržišne podsticajie - da zarobljavaju i izvoze robove. Nema nikakvih pokazatelja da su afričke vrednosti i kultura sprečavale prihvatanje novih tehnologija i pirakse. Produbljivanjem kontakata sa Evropljanima Kongoanci su pohvatali i druge zapadne prakse: pismenost, način odevanja i stil gradnje kuća. U devetnaestom veku mnoge afričke zajednice koristile su sve veće eko­ nomske mogućnosti koje je nudila industrijska revolucija tako što su menjale svoje proizvodne obrasce. U Zapadnoj Africi došlo je do brzog privrednog rasta koji se temeljio na izvozu palminog ulja i kikirikija; stanovništvo širom južnog delà Afrike povećavalo je izvoz u industrijske i rudarske oblasti Randa u Južnoj Africi, koje su se brzo razvijale. Ali te ekonomske eksperimente koji su obećavali nije učinila neuspešnim afrička kultura niti nesposobnost običnih Afrikanaca da rade u svoju korist, već najpre evropski kolonijalizam, a potom afričke vlade ui peri­ odu posle sticanja nezavisnosti. Pravi razlog što Kongoanci nisu prihvatali višu tehnologiju bio je nedostatk podsticaja za to. Bili su suočeni s velikim rizikom da sve­ moćni kralj, bez obzira na to da lije preobraćen u katoličanstvo ili ne, ekspropriše i oporezuje celokupnu njihovu proizvodnju. Nesigurnost nije postojala samo u pogledu svojine. O koncu je visila njihova egzisten72

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

čija. Mnogi su bili zarobljavani i prodavani kao roblje —takav ambijent nije davao podsticaj za ulaganja u rast produktivnosti na duge staze. Ni kralj nije imao podsticaj da prihvati široku upotrebu pluga niti da mu osnovni prioritet bude rast poljoprivredne produktivnosti - izvor robova bio je mnogo unosniji. Moguće je da današnji Afrikanci manje veruju jedni drugima nego ljudi u ostalim delovima sveta. Ali to je posledica duge istorije institucija koje su podrivale ljudska i svojinska prava u Africi. Mogućnost zaroblja­ vanja i prodaje robija nesumnjivo je uticala na to koliko su u prošlosti Afrikanci verovali jedni drugima. A šta je s protestantskom etikom Maksa Vebera? Može biti tačno da su dominantno protestantske zemlje, kao što su Holandija i Engle­ ska, bile prve ekonomnski uspešne zemlje u modernom dobu, ali religija i ekonomski uspeh teško da se mogu dovoditi u međusobnu vezu. Fran­ cuska, pretežno katolička zemlja, brzo je dostigla ekonomske rezultate Holanđana i Engleza u devetnaestom veku, a Italija danas ne zaostaje ni za jednom od navedenih zemalja. Ako pogledamo dalje na istok, videćemo da nijedna od ekonomski uspešnih istočnoazijskih zemalja nema apsolutno nikakve veze s hrišćanskom religijom, te ni za posebnu vezu protestantizma i ekonomske uspešnosti nema mnogo argumenata. Razmotrimo sada omiljenu oblast oduševljenih poklonika hipoteze kulture - Bliski istok. Bliskoistočne zemlje uglavnom su islamske - a, kao što smo već naveli, one koje među njima ne poseduju naftu, veoma su siromašne. Zemlje proizvođači nafte su bogatije, ali to neočekivano bogatstvo malo je doprinelo stvaranju raznovsne moderne privrede u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu. Zar sve to nije uverljiv pokazatelj značaja religije? Ni taj argument, iako se čini verodostojnim, ne stoji. Da, zemlje kao što su Sirija i Egipat su siromašne i njihovo stanovništvo je pretežno muslimansko. Ali zemlje Bliskog istoka sistemski se razlikuju u drugim aspektima koji su mnogo značajniji za ostvarivanje napretka. Pre svega, sve su one bile deo Osmanskog carstva i to je jako, i nepovoljno, uticalo na njihov razvoj. Posle propasti tog carstva Bliski istok su međusobno podelila kolonijalna carstva Engleske i Francuske i to je ponovo umanji73

Zašto narodi propadaju

valo njihove mogućnosti za razvoj. Nakon sticanja nezavisnosti, sledile su put velikog broja bivših kolonijalnih zemalja i stvorile hijerarhijske, autoritarne političke režime s malo političkih i ekonomskih instituci­ ja koje su, kako mi tvrdimo, bitne za ekonomsku uspešnost. Na takav razvojni put u velikoj meri uticala je nekadašnja osmanska i evropska vladavina. Veza između islamske religije i siromaštva na Bliskom istoku uglavnom je lažna. Na značaj tih istorijskih dešavanja, a ne kulturoloških činilaca, u određivanju putanje privrednog rasta na Bliskom istoku ukazuje i či­ njenica da su bliskoistočne oblasti koje su se privremeno bile oslobodile vlasti Osmanskog carstva, kao što je to bio slučaj sa Egiptom u perio­ du 1805-1848. pod Muhamedom Alijem, počele sa uvođenjem brzih ekonomskih promena. Muhamed A lije došao na vlast posle povlačenja francuskih trupa, koje su pod vodstvom Napoleona Bonaparte bile osvojile Egipat. Iskoristivši tadašnji oslabljeni uticaj Osmanskog car­ stva na teritoriji Egipta, osnovao je sopstvenu dinastiju koja je, na ovaj ili onaj način, bila na vlasti sve do Egipatske revolucije 1952, izvedene pod vodstvom Nasera. Iako prisilne, reforme Muhameda Alija donele su Egiptu napredak u smislu modernizovanja državnog aparata, vojske i poreskog sistema, kao i rasta poljoprivredne i industrijske proizvodnje. No taj proces modernizacije i privrednog rasta prestao je nakon Alijeve smrti, a Egipat je potpao pod uticaj Evrope. Ali možda su ovakva razmišljanja o kulturi pogrešna. Moguće je da značajni kulturološki cinioci nemaju veze s religijom već s konkretnim „nacionalnim kulturama". Možda je engleska kultura od bitnog zna­ čaja i objašnjava zašto su zemlje poput Sjedinjenih Dražava, Kanade i Australije tako napredne? Iako u prvi mah privlačna, ni ta teza nije tačna. Tačno je da su Kanada i Sjedinjene Države bile engleske koloni­ je, ali to su bile i Sijera Leone i Nigerija. Razlike u prosperitetu među bivšim engleskim kolonijama isto su tako velike kao razlike u svetu u celini. Englesko nasleđe nije razlog uspešnosti Severne Amerike. Postoji još jedna verzija hipoteze kulture: značajna je možda suprotstavljenost evropskog i neevropskog, a ne engleskog i neengleskog. Da li 74

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

su Evropljani na neki način superiorni zbog svoje radne etike, shvatanja života, judeo-hrišćanskih vrednosti i rimskog nasleđa? Tačno je da su Zapadna Evropa i Severna Amerika, u kojima uglavnom žive ljudi evropskog porekla, ekonomski najnaprednije oblasti u svetu. Možda, kao poslednji argument u korist hipoteze kulture, korene prosperiteta treba tražiti u superiornom evropskom kulturnom nasleđu. Nažalost, ni ta verzija hipoteze kulture ne daje uverljiva objašnjenja. Stanovni­ štvo Argentine i Urugvaja je većim delom evropskog porekla u odnosu na stanovništvo Kanade i Sjedinjenih Država, ali ekonomski rezultati Argentine i Urugvaja daleko su od dobrih. U Japanu i Singapuru oduvek je živeo samo mali broj ljudi evropskog porekla, a te zemlje su ipak ekonomski uspešne kao mnogi delovi zapadne Evrope. I pored brojnih nedostataka u svom ekonomskom i političkom si­ stemu, Kina je zemlja koja u poslednje tri decenije ostvaruje najbrži privredni rast. Siromaštvo Kineza u periodu do Mao Cedungove smrti nije imalo veze s kineskom kulturom - bilo je posledica katastrofalnog načina na koji je Mao organizovao privredu i vodio politiku. Pedese­ tih godina dvadesetog veka pokrenuo je program Veliki skok napred, drastične mere industrijalizacije koje su dovele do masovnih oskudica i umiranja od gladi. Šezdesetih godina tog veka uveo je Kulturnu revo­ luciju, čija su posledica bila masovna proganjanja intelektualaca i obra­ zovanih ljudi - svih u čiju se partijsku lojalnost sumnjalo. To je takođe dovelo do terora i ogromnog gubitka talentovanih ljudi i društvenih resursa. Isto tako, ni današnji kineski privredni rast nema nikakve ve­ ze s kineskim vrednostima ili promenama u kineskoj kulturi - on je rezultat procesa ekonomske transformacije koji su pokrenule reforme Denga Sjaopinga i njegovih saradnika —koji su, posle Mao Cedungove smrti, postepeno okretali leđa socijalističkoj ekonomskoj politici i in­ stitucijama, najpre u poljoprivredi, a potom i u industriji. Kao ni geografskom hipotezom, tako se ni hipotezom kulture ne mogu objasniti ostali aspekti današnje raspodele bogatstva u svetu. Ne­ sumnjivo je da između Sjedinjenih Država i Latinske Amerike postoje razlike u verovanjima, kulturnim stavovima i vrednostima, ali te razlike, 75

Zašto narodi propadaju

baš kao i one između Nogalesa u Arizoni i Nogalesa u Sonori, ili između Južne i Severne Koreje, posledica su različitih institucija i institucio­ nalne prošlosti. Kulturni činioci koji sadrže tvrdnju daje „španska” ili „latinska kultura oblikovala Špansko carstvo ne mogu biti objašnjenje za razlike u okviru Latinske Amerike —na primer, zašto su Argentina i Čile napredniji od Perua i Bolivije. Ni ostali argumenti o kulturi - reci­ mo, oni koji ističu savremenu domorodačku kulturu - nisu ništa verodostojniji. U Argentini i Čileu živi znatno manje domorodačkih zajednica nego u Peruu i Boliviji. Iako je to tačno, ni domorodačka kultura ne može da posluži kao objašnjenje. Dohoci u Kolumbiji, Ekvadoru i Peruu su na sličnom nivou, ali u Kolumbiji danas živi veoma malo domorodaca, dok ih je u Ekvadoru i Peruu mnogo. Najzad, čudesan privredni rast u istočnoj Aziji i Kini teško je objasniti samo stavovima u kulturi koji se uglavnom sporo menjaju. Iako su i institucije postojane - one se, kao što ćemo videti, mogu veoma brzo menjati pod određenim okolnostima.

Hipoteka o nedovoljnom znanju Poslednja raširena teorija o tome zašto su neke zemlje siromašne, a neke bogate jeste hipoteza o nedovoljnom znanju, kojom se tvrdi da nejednakosti u svetu postoje zato što mi ili oni koji nama vladaju ne zna­ ju kako da siromašne zemlje učine bogatim. Tu ideju podržava većina ekonomista koji se pozivaju na čuvenu definiciju engleskog ekonomiste Lajonela Robinsa iz 1935, da je „ekonomija nauka koja izučava ljud­ sko ponašanje kao odnos ciljeva i oskudnih sredstava sa alternativnom upotrebom”. Samo mali korak je odatle do zaključka da bi ekonomska nauka tre­ balo da se koncentriše na najbolji način korišćenja oskudnih sredstava kako bi se zadovoljili društveni ciljevi. Doista, najčuvenijim teorijskim dostignućem ekonomske nauke, tzv. Prvom teoremom ekonomike bla76

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

gostanja, identifikuju se uslovi pod kojima je alokacija resursa u okviru „tržišne privrede” društveno poželjna sa ekonomske tačke gledišta. Tr­ žišna privreda je apstrakcija čija je svrha da dočara situaciju u kojoj svi pojedinci i preduzeća mogu slobodno da proizvode, kupuju i prodaju bilo koje proizvode i usluge koje žele. Kada takvi uslovi ne postoje, dolazi do „neefikasnosti tržišta”. Takvi primeri čine osnovu teorije o nejednakostima u svetu, jer što se slučajevi neefikasnosti tržišta u ne­ koj zemlji manje rešavaju, to će, po svoj prilici, ta zemlja postajati sve siromašnija. Hipotezom o nedovoljnom znanju tvrdi se da su siromašne zemlje siromašne zato što u njima postoji mnoštvo slučajeva neefika­ snosti tržišta, a ekonomisti i oni koji formulišu politike ne znaju kako da ih reše i u prošlosti su sledili pogrešne savete. Bogate zemlje bogate su zato što su vodile bolje politike i uspevale su da otklanjaju primere tržišne neefikasnosti. Može li se hipotezom o nedovoljnom znanju objasniti nejednakost u svetu? Da li su afričke zemlje siromašnije od ostatka sveta zato što se njihove vođe drže nepromenjenih pogrešnih stavova o načinu upravlja­ nja zemljom, što za posledicu ima siromaštvo, dok zapadnoevropske vođe poseduju veće znanje i stručnost, što predstavlja objašnjenje za njihovu relativnu uspešnost? I pored dobro poznatih primera katastro­ falnih politika nekih vođa kao ishoda pogrešnih procena, nedovoljnim znanjem može se u najboljem slučaju objasniti samo mali deo nejed­ nakosti u svetu. Na prvi pogled, kontinuirani ekonomski pad, do kojeg je ubrzo posle sticanja nezavisnosti od Britanije došlo u Gani, bio je posledica nedovoljnog znanja. Britanski ekonomist Toni Kilik, koji je tada radio kao savetnik za vladu Kvamea Nkrumaha, detaljno je opisao brojne probleme s kojima se ta vlada suočavala. Nkrumahova politika bila je usredsređena na razvoj državne industrije, sto se pokazalo veoma ne­ efikasnim. Kilik navodi: Fabrika obuće... koja je zavisila od klanične industrije na severu zemlje, odakle bi se koža prevozila na jug (razdaljina više od 8 0 0 km) do štavioni-

77

Zašto narodi propadaju

ce (plan za nju je sada napušten); kožu je trebalo prevoziti natrag do fabri­ ke obuće u Kumasiju, u središnjem delu zemlje i oko 3 2 0 km severno od štavionice. Osnovno tržište za obuću nalazilo se u gradskoj oblasti Akre, te bi obuća morala biti prevožena dodatnih 3 2 0 km natrag na jug.

Kilik dosta uzdržano navodi daje to bio poduhvat „čiju je održivost podrivalo loše lociranje”. Ta fabrika obuće bila je jedan od brojnih slič­ nih projekata, u koje spada i fabrika za konzerviranje manga - koja je bila smeštena u deo Gane gde se mango nije gajio, a čija je proizvodnja trebalo da bude veća od ukupne svetske potražnje tog proizvoda. Iza tog beskrajnog niza ekonomski iracionalnih poduhvata nije stajalo nedovolj­ no znanje i nestručnost Nkrumaha i njegovih savetnika. Među njima su bili ljudi poput Kilika, pa i nobelovca ser Artura Luisa —koji su znali da ta politika nije bila dobra. Ono stoje određivalo takvu ekonomsku politiku bila je činjenica daje Nkrumah morao daje koristi za obezbeđivanje političke podrške i opstanka svog nedemokratskog režima. N i razočaravajući rezultati Gane nakon sticanja nezavisnosti ni bezbroj drugih primera očiglednih ekonomskih grešaka ne mogu se jed­ nostavno pripisivati nedovoljnom znanju. Najzad, daje problem bio u njemu, dobronamerne vođe brzo bi naučile kakva politika vodi uvećanju dohodaka i životnog standarda njihovih građana i primenjivale bije. Uzmimo za primer različite pravce razvoja Sjedinjenih Država i Meksika. Pripisivanje njihove razlike u razvoju nedovoljnom znanju vođa te dve zemlje bilo bi, najblaže rečeno, veoma neuverljivo. Nisu razlike u znanju i namerama između Džona Smita i Kortesa usadile korene tih različitih pravaca u kolonijalnom periodu, niti su razlike u znanju između kasnijih američkih predsednika, kao što su bili Tedi Ruzvelt i Vudro Vilson, i Porfirija Dijaza učinile da se Meksiko krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka opredeli za ekonomske insti­ tucije koje su doprinosile bogaćenju elita na račun ostatka društva, dok su Ruzvelt i Vilson učinili suprotno tome. To je bila posledica razlika u institucionalnim ograničenjima s kojima su se predsednici tih zema­ lja i njihove elite suočavali. Slično tome, vođe afričkih zemalja koje u 78

Teorije koje ne objašnjavaju stvarnost

poslednjih pola veka tavore u uslovima nesigurnosti svojinskih prava i ekonomskih institucija, što doprinosi siromašenju velikog delà njiho­ vih stanovnika, nisu omogućile takva dešavanja zato što su ih smatrale dobrom ekonomskom politikom, već zato što su bile u situaciji da to nekažnjeno čine i da se bogate na račun drugih, ili jednostavno zato što su smatrale daje to za njih dobra politika, način da se održe na vlasti kupujući podršku ključnih društvenih grupa i elita. Iskustvo Kofija Busije, premijera Gane tokom 1971, pokazuje varljivost hipoteze o nedovoljnom znanju. Busija se suočio s jakom ekonom­ skom krizom. Došavši 1969. na vlast, on je, kao i Nkrumah pre njega, sledio neodrživu ekspanzionističku ekonomsku politiku i primenjivao razne načine kontrole cena posredstvom tržišnih odbora i precenjenog deviznog kursa. Iako je bio Nkrumahov protivnik i bio na čelu demo­ kratske vlade, Busija se suočavao s brojnim istim političkim ograniče­ njima. Kao i Nkrumah, sprovodio je ekonomske politike koje nisu bile izraz njegovog „nedovoljnog znanja” i verovanja da su dobre i da pred­ stavljaju idealan način razvoja zemlje. Za njih se odlučivao zato što su bile politički dobre i omogućavale mu da resurse stavlja na raspolaganje politički moćnim grupama, na primer u urbanim oblastima, koje je mo­ rao da održava zadovoljnim. Kontrolisane cene gušile su poljoprivredu jer je gradskom stanovništvu morala biti isporučivana jeftina hrana, a i vladin budžet morao je biti napunjen. Ali takva kontrola nije bila odr­ živa. Gana je ubrzo bila izložena krizama platnog bilansa i nedostatku deviznih sredstava. Suočen s takvim dilemama, Busija je 27. decembra 1971. potpisao sporazum s Međunarodnim monetarnim fondom, koji je uključio i snažnu devalvaciju lokalne valute. MMF, Svetska banka i čitava međunarodna zajednica vršili su pri­ tisak na Busiju da sprovodi reforme iz tog ugovora. Međunarodne insti­ tucije bile su spokojne u svom blaženom neznanju, ali Busija je znao da se izlaže velikom političkom riziku. Neposredna posledica devalvacije valute bili su nemiri i nezadovoljstvo u Akri, prestonici Gane, koji su nekontrolisano narastali sve dok vojska pod vodstvom potpukovnika Ačeamponga nije svrgla Busiju s vlasti i odmah poništila devalvaciju. 79

Zašto narodi propadaju

Hipoteza o nedovoljnom znanju razlikuje se od geografske hipoteze i hipoteze kulture po tome što nudi neposredan predlog kako „resiti” problem siromaštva: ako je uzrok aktuelne situacije nedovoljno zna­ nje, prosvećene i stručne vođe i političari mogu da nas izvuku iz nje i „ostvarivaćemo” prosperitet širom sveta davanjem pravih saveta i ubeđivanjem političara u to šta je dobra ekonomska politika. Ali Busijino iskustvo ističe činjenicu da glavna prepreka sprovođenju politike koja če umanjivati broj slučajeva neefikasnosti tržišta i podsticati privredni rast nije nedovoljno znanje političara, već podsticaji i ograničenja kojima ih političke i ekonomske institucije u njihovim zemljama izlažu. Iako je hipoteza o nedovoljnom znanju i dalje najpopularnija kod većine ekonomista i u zapadnim političkim krugovima - koji su goto­ vo isključivo usredsređeni na ostvarivanje napretka —reč je o još jednoj hipotezi koja ne stoji. Njom se ne objašnjavaju razlozi napretka u svetu niti raspodela bogatstva u njemu - na primer, zašto su se neke zemlje —kao što su Meksiko i Peru, a ne Sjedinjene Dražave ili Engleska — opredelile za institucije i politiku koji osiromašuju većinu njihovih gra­ đana i zašto su gotovo cela podsaharska Afrika i najveći deo Centralne Amerike toliko siromašniji od zapadne Evrope i istočne Azije. Primeri da se narodi oslobađaju institucionalnih obrazaca koji ih osuđuju na siromaštvo i uspevaju da krenu putem privrednog rasta nisu rezultat toga da su njihove nedovoljno stručne vođe najednom stekle po­ trebno znanje, postale manje orijentisane na lične interese ili poslušale savete stručnijih ekonomista. Kina je, na primer, jedna od zemalja koja je sa ekonomske politike koja je milionima ljudi donosila siromaštvo i glad prešla na politiku podsticanja privrednog rasta. Ali, kao što ćemo kasnije detaljnije obrazložiti, do toga nije došlo zato što je Kineska komunistička partija konačno shvatila da je kolektivno vlasništvo u poljoprivredi i industriji stvorilo veoma loše ekonomske podsticaje. Do toga je došlo zato što su Deng Sjaoping i njegovi saveznici, koji nisu bili ništa manje orijentisani na lični interes od svojih suparnika, ali su im se interesi i politički ciljevi razlikovali, porazili svoje moćne protivnike u Komunističkoj partiji i izvršili neku vrstu političke revolucije radikalno 80

Teorije koje. ne objašnjavaju stvarnost

promenivši partijsko rukovodstvo i orijentaciju. Iz te političke revolucije proizašle su ekonomske reforme kojima su stvoreni tržišni podsticaji u poljoprivredi, a potom i u industriji. Prelaz s komunizma na tržišne podsticaje u Kini odredila je politika, a ne bolji saveti ili veće znanje o tome kako privreda funkcioniše. U ovoj knjizi nastojimo da pokažemo daje za razumevanje nejedna­ kosti u svetu neophodno razumevanje zašto se neka društva organizuju na veoma neefikasan i društveno nepoželjan način. Narodi ponekad uspevaju da uspostave efikasne institucije i ostvaruju napredak, ali to se, nažalost, retko dešava. Većina ekonomista i političara usredsređuje se na vođenje „ispravne politike”, dok ono što je zaista potrebno jeste objašnjenje zašto siromašne zemlje vode „pogrešnu politiku”. Vođenje pogrešne politike uglavnom nema veze s nedovoljnim znanjem ili kul­ turom. Kao što ćemo pokazati, siromašne zemlje su siromašne zato što se oni koji su na vlasti opredeljuju za odluke koje stvaraju siromaštvo. Oni to ne čine greškom ili iz neznanja, već svesno. Da bi se to shvatilo, potrebno je prevazići domen ekonomske nauke i stručnih saveta o to­ me šta je najbolje činiti i, umesto toga, proučiti način na koji se odluke donose, ko ih donosi i zašto ti ljudi čine to što čine. To podrazumeva izučavanje politike i političkih procesa. Ekonomska nauka obično za­ nemaruje politiku, ali razumevanje politike od ključnog je značaja za objašnjenje postojanja nejednakosti u svetu. Ekonomista Aba Lerner je sedamdesetih godina dvadesetog veka rekao: „Ekonomska nauka je do­ bila titulu kraljice društvenih nauka zato što je za svoj domen odabrala rešene političke probleme.” Tvrdimo da ostvarivanje napretka zavisi od rešavanja nekih osnov­ nih političkih problema. Upravo zato što pretpostavlja da su politički problemi rešeni, ekonomska nauka ne uspeva da ponudi uverljivo ob­ jašnjenje za nejednakosti u svetu. Z a takvo objašnjenje potrebno je da ekonomska nauka pokaže na koji način različite politike i društveni aranžmani utiču na ekonomske podsticaje i ponašanje. Ali potreban je i politički život. 81

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

Ekonomija na 38» uporedniku Leta 1945, kada se Drugi svetski rat bližio kraju, japanska kolonija u Koreji počela je da se raspada. U periodu od mesec dana posle bezuslovne predaje Japana 15. avgusta Koreja je podeljena po 38. uporedniku na dve uticajne sfere. Upravljanje južnim delom dodeljeno je Sjedinjenim Državama. Upravljanje severnim delom pripalo je Rusiji. Nesiguran mir u doba hladnog rata narušen je juna 1950, kada je severnokorejska vojska napala Južnu Koreju. Iako su u početku Severnokorejci znatno napredovali i osvojili prestonicu Seul, već u jesen bili su u potpunom povlačenju. Tada su Huang Pjong-Von i njegov brat bili razdvojeni. Huang Pjong-Von uspeo je da se sakrije i izbegne da bude regrutovan u severnokorejsku vojsku. Ostao je na jugu i radio kao farmaceut. Nje­ gov brat lekar, koji je radio u Seulu i brinuo se o ranjenim vojnicima južnokorejske vojske, pri povlačenju vojske Severne Koreje odveden je na sever. Razdvojeni 1950, sreli su se ponovo 2000. u Seulu, prvi put posle pedeset godina, kada su se dve vlade konačno dogovorile o sprovođenju ograničenog programa ponovnog sjedinjenja porodica. Postoje bio lekar, brat Huanga Pjong-Vona radio je u ratnom vazduhoplovstvu, što se u vojnoj diktaturi smatralo dobrim zaposlenjem. Ali u Severnoj Koreji čak ni osobe koje uživaju privilegije ne žive baš 82

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

dobro. Kada su se braća srela, Huang Pjong-Von poželeo je da sazna kako izgleda život severno od 38. uporednika. On je imao automobil, a njegov brat nije. „Imaš li telefon?”, upitao je brata. „Ne”, odgovorio je ovaj. „Moja ćerka, koja radi u Ministarstvu spoljnih poslova, ima telefon, ali je ne možeš zvati ako ne znaš šifru.” Huang Pjong-Von se prisetio da su pri takvim susretima sve osobe sa severa tražile novac, te ga je i on ponudio svom bratu. Ali ovaj mu je rekao: „Ako se budem vratio s novcem, ljudi iz vlade će mi reći da moram da ga predam njima. Zato ga zadrži za sebe.” Huang Pjong-Von je primetio daje kaput njegovog brata iznošen: „Skini taj kaput i ostavi ga, a sa sobom ponesi ovaj”, predložio mu je. „Ne mogu to da učinim”, odgovorio mu je brat. „Ovaj sam dobio na zajam od vlade da bih došao ovde.” Huang Pjong-Von se priseća kako je njegov brat pri rastanku bio nervozan, kao daje mislio da ih neko prisluškuje. Bio je siromašniji nego što je Huang Pjong-Von mogao i da pomisli. Njegov brat je govorio da živi dobro, ali Huang Pjong-Von je smatrao da izgleda užasno i daje mršav kao motka. Životni standard Južnokorejaca sličan je onom u Portugaliji i Spaniji. Na severu, u takozvanoj Demokratskoj Republici Koreji ili Severnoj Koreji, životni standard je kao u zemljama podsaharske Afrike, deset puta niži od prošeka životnog standarda u Južnoj Koreji. Zdravstveno stanje ljudi u Severnoj Koreji još je gore - životni vek prosečnog Severnokorejca za deset godina je kraći od životnog veka njegovih rođaka južno od 38. uporednika. Na Karti 7 je na dramatičan način prikazan ekonomski jaz između dve Koreje. U nju su uneti podaci sa satelitskih snimaka o intenzitetu svetlosti noću. Severna Koreja je gotovo potpuno u mraku zbog nedostatka električne energije, dok Južna Koreja blješti. Te velike razlike ne postoje oduvek. U stvari, pre kraja Drugog svetskog rata nije ih ni bilo. Ali posle 1945. međusobno različite vlasti na se­ veru i na jugu na drugačiji način su organizovale svoje privrede. Na čelu Južne Koreje bio je nepokolebivi antikomunist Singman Ri, obrazovan na univerzitetima Harvard i Priston, koji je formirao njene ekonom­ ske i političke institucije uz značajnu pomoć Sjedinjenih Država. Z a __ predsednika je izabran 1948. Nastala usred Korejskog rata i ugrožraa^ ®

Zašto narodi propadaju

pretnjama širenja komunizma južno od 38. uporednika, Južna Koreja nije bila demokratija. I Ri i njegov isto toliko poznati naslednik general Park Cung-Hi ostali su u istoriji zabeleženi kao autoritarni predsednici. Ali obojica su upravljala tržišnom privredom u kojoj je priznavano privatno vlasništvo, a posle 1961. Park je efikasno angažovao državu na ostvarivanju brzog privrednog rasta odobravajući kredite i subvencije preduzećima koja su uspešno poslovala. Severno od 38. uporednika situacija je bila drugačija. Kim II Sung, vođa komunističkih boraca protiv Japanaca u Drugom svetskom ratu, ustoličio se 1947. kao diktator i, uz pomoć Sovjetskog Saveza, usposta­ vio krutu centralizovanu privredu kao deo tzv. Džuče sistema. Privatna 84

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

svojina proglašena je nezakonitom, a tržišta su zabranjena. Slobode su ograničavane ne samo na tržištu već i u svim oblastima života Severnokorejaca - sa izuzetkom onih koji su pripadali veoma uskoj vladajućoj eliti oko Kim II Sunga i, kasnije, njegovog sina i naslednika Kim Džong Ila. Velika razlika u ekonomskom uspehu Južne i Severne Koreje ne iznenađuje. Dirigovana privreda i Džuče sistem Kim II Sunga ubrzo su se pokazali katastrofalnim. Za Severnu Koreju, koju, najblaže rečeno, obavija veo tajne, detaljni statistički podaci nisu dostupni. Ipak, dokazi kojima raspolažemo potvrđuju ono što nam govore suviše česti periodi gladi - u Severnoj Koreji ne samo da se industrijska proizvodnja nije raz­ vila već je došlo i do kolapsa poljoprivredne proizvodnje. Nepostojanje privatne svojine uslovilo je daje samo mali broj ljudi imao podsticaj da investira i ulaže napor u povećanje ili bar održavanje proizvodnje. Repre­ sivni režim koji guši inicijative imao je odbojan stav prema inovacijama i uvođenju novih tehnologija. Ali Kim Ii Sung, Kim Džong II i njihovi saradnici nisu nameravali da menjaju takav sistem, niti da uspostavljaju privatnu svojinu, tržišta, privatne ugovore, niti da promene ekonomske i političke institucije. Severna Koreja i dalje privredno stagnira. U međuvremenu su na jugu ekonomske institucije podsticale in­ vesticije i trgovinu. Južnokorejski političari ulagali su u obrazovanje i ostvarili visok nivo pismenosti i obrazovanja. Južnokorejske kompanije nisu oklevale da iskoriste prednost koju pružaju relativno obrazovano stanovništvo, politike koje su ohrabrivale investicije i industrijaliza­ ciju, izvoz i transfer tehnologije. Južna Koreja se brzo svrstala među „ekonomska čuda” istočne Azije i među zemlje s najbržim privrednim rastom u svetu. Krajem devedesetih godina dvadesetog veka privredni rast Južne Koreje i privredna stagnacija Severne Koreje za samo pola veka dovele su do desetostruke razlike između dva delà nekada jedinstvene zemlje — teško je i zamisliti kolika bi ta razlika bila nakon par vekova. Ekonom­ ska propast Severne Koreje, koja je izazvala gladovanje miliona ljudi, kada se stavi naspram privredne uspešnosti Južne Koreje —veoma je 85

Zašto narodi propadaju

upečatljiva: različiti pravci za koje su se opredelile Severna i Južna Ko­ reja ne mogu se objasniti ni kulturom, ni geografijom, ni nedovoljnim znanjem. Odgovor moramo tražiti u institucijama.

Ekstraktivne i inkluzivne ekonomske institucije Zemlje se razlikuju u ekonomskoj uspešnosti zbog različitosti svojih institucija, pravila koja određuju način funkcionisanja privrede i podsticaja koji motivišu ljude. Uzmimo primer tinejdžeri u Severnoj i Južnoj Koreji i njihovih očekivanja od života. Tinejdžeri na severu odrastaju u siromaštvu i nedostaju im preduzetnička inicijativa, kreativnost i odgo­ varajuće obrazovanje koji su neophodni za obavljanje stručnih poslova. Veliki deo obrazovanja koje dobijaju u školama čista je propaganda čija je svrha učvršćivanje legitimnosti režima - knjiga ima veoma malo, a o kompjuterima i da ne govorimo. Nakon završetka obrazovanja svi mo­ raju da služe vojni rok od deset godina. T i tinejdžeri znaju da nikada neće ništa posedovati, neće osnovati sopstveno preduzeće niti ostvariti napredak, iako se mnogi bave ilegalnim privatnim poslovima kako bi zarađivali za život. Znaju i da neće imati legalan pristup tržištima na kojima bi mogli da iskažu svoju stručnost ili da zarađenim novcem ku­ puju dobra koja su im potrebna i koja žele. Nisu sigurni ni u to kakva ljudska prava će imati. Tinejdžeri na jugu dobijaju dobro obrazovanje, kao i podsticaje da ulažu napor i postižu izuzetne rezultate u zanimanjima za koja su se opredelili. Južna Koreja ima tržišnu privredu koja se zasniva na privat­ noj svojini. Južnokorejski tinejdžeri znaju da, ukoliko su uspešni kao preduzetnici ili zaposleni, mogu jednog dana da uživaju u plodovima svojih ulaganja i napora; mogu poboljšavati svoj životni standard i ku­ povati automobile, kuće i zdravstvenu zaštitu. 86

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

Na jugu država daje podršku ekonomskim aktivnostima. Preduzetnici mogu da pozajmljuju novac od banaka i na fmansijskim tržištima, strane kompanije mogu da ulaze u partnerske odnose s južnokorejskim preduzećima, pojedinci mogu da uzimaju hipotekarne kredite radi kupovine nekretnina. Na jugu se, u celini gledano, mogu slobodno osnivati preduzeća po sopstvenom nahođenju. Na severu ne mogu. Na jugu je moguće unajmljivati radnu snagu, prodavati proizvode i usluge i slobodno trošiti novac na tržištu. Na severu postoje samo crna tržišta. Ta različita pravila su institucije koje određuju način života u Severnoj i Južnoj Koreji. Inkluzivne ekonomske institucije, poput onih u Južnoj Koreji ili u Sjedinjenim Državama, omogućuju i podstiču učešće širokih masa u ekonomskim aktivnostima u kojima najbolje dolaze do izražaja ta­ lenti i sposobnosti pojedinaca i koje pojedincima omogućavaju da se opredeljuju po svojoj volji. Da bi bile inkluzivne, ekonomske institucije moraju nuditi bezbednost privatne svojine, nepristrasni pravni sistem i javne usluge koje obezbeđuju ravnopravnost u razmeni i ugovaranju; one moraju omogućavati i uključivanje novih preduzeća i omogućavati pojedincima da biraju svoje karijere.

Razlike između Južne i Severne Koreje i između Sjedinjenih Dr­ žava i Latinske Amerike izraz su jednog osnovnog načela. Inkluziv­ ne ekonomske institucije doprinose ekonomskim aktivnostima, rastu produktivnosti i ekonomskom napretku. Sigurnost svojinskih prava od ključnog je značaja jer jedino se od onih s takvim pravima može očekivati da investiraju i uvećavaju proizvodnju. Poslovni čovek koji očekuje da će mu ono što proizvede biti oteto, eksproprisano ili izgu­ bljeno kroz oporezivanje nema podsticaj za rad, a još manje za investi­ cije i uvođenje inovacija. Takva prava, međutim, mora imati većina u jednom društvu. Engleska vlada je 1680. izvršila popis stanovništva u svojoj zapadnoindijskoj koloniji Barbados. Popisom je utvrđeno da su od ukupno 87

Zašto narodi propadaju

60.000 stanovnika na tom ostrvu gotovo 39.000 bili afrički robovi koji su bili u vlasništvu preostale trećine stanovništva. U stvari, uglavnom su bili vlasništvo 175 najvećih plantažera šećerne trske, koji su posedovali i najveći deo zemljišta. T i veliki plantažeri imali su sigurna i dobro primenjena svojinska prava na zemljište, pa i na robove. Ako bi neki plantažer želeo da proda robove drugome, mogao je to da učini i da računa da će mu sud podržati takvu prodaju ili bilo kakav sklopljeni ugovor. Zašto? Od četrdeset krivičnih i mirovnih sudija na tom ostrvu dvadeset devet bili su veliki plantažeri. To je bilo i osam najviših vojnih zvaničnika. I pored dobro formulisanih, sigurnih i u praksi primenjenih svojinskih prava i ugovora za njegovu elitu, na Barbadosu nisu postojale inkluzivne ekonomske institucije jer su dve trećine stanovništva činili robovi kojima obrazovanje i ekonomske mogućnosti nisu bili dostupni i koji nisu dobijali priliku ni podsticaje da koriste svoje sposobnosti i stručno znanje. Inkluzivne ekonomske institucije zahtevaju sigurna svojinska prava i ekonomske mogućnosti ne samo za elitu već i za veliki broj osoba iz svih slojeva društva. Sigurnost svojinskih prava, zakonski propisi, javne usluge i sloboda ugovaranja i razmene zavise od države, institucije koja ima moć prinude, sprečavanja krađe i prevare i koja omogućava izvršenje ugovornih obave­ za. Da bi dobro funkcionisalo, društvu su potrebne i druge javne usluge: putevi i saobraćajna mreža za transport roba, javna infrastruktura koja omogućuje razvoj ekonomskih aktivnosti, kao i neki osnovni propisi za sprečavanje prevara i malverzacija. Mnoge od tih javnih usluga mogu obezbediti tržišta, pa i sami građani, ali neophodan nivo široke koor­ dinacije može da ostvari jedino centralna vlast. Država je, dakle, ona koja sprovodi pravni poredak, garant privatne svojine i ugovora i često ključni snabdevač javnih usluga, neraskidivo vezana za ekonomske in­ stitucije. Inkluzivne ekonomske institucije imaju potrebu za državom i koriste je. Ekonomske institucije Severne Koreje i kolonijalne Latinske Ame­ rike —mita, encomienda i repartimiento, o kojima je već bilo reći —nisu te prirode. U Severnoj Koreji privatna svojina ne postoji. U kolonijalnoj 88

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

Latinskoj Americi ona je Špancima bila garantovana, dok je svojina do­ morodačkih naroda bila krajnje nesigurna. Ni u jednom od tih društava široke mase nisu mogle da donose ekonomske odluke kakve su želele; bile su izložene masovnoj prinudi. Ni u jednom od tih društava državna moć nije korišćena za pružanje ključnih javnih usluga koje doprinose napretku. Država je u Severnoj Koreji izgradila obrazovni sistem čija je svrha bila indoktrinacija, ali nije mogla da spreči glad. U kolonijalnoj Latinskoj Americi država se usredsredila na prinudu nad domorodač­ kim narodima. Ni u jednom od tih društava nije postojala ravnoprav­ nost niti nepristrastan pravni sistem. U Severnoj Koreji taj sistem služi vladajućoj Komunističkoj partiji, dok je u Latinskoj Americi sredstvo za diskriminaciju širokih narodnih masa. Takve institucije, čija su svojstva suprotna svojstvima inkluzivnih institucija, nazivamo ekstraktivnim ekstraktivnim zato što imaju za cilj oduzimanje dohodaka i bogatstva od jednog društvenog podskupa u korist drugog.

Pokretačke snage napretka Inkluzivne ekonomske institucije stvaraju inkluzivna tržišta koja ne samo da ljudima daju slobodu da se bave onim što najviše odgova­ ra njihovim sposobnostima već obezbeđuju i ravnopravnost koja im to omogućava. Oni s dobrim idejama moći će da osnivaju sopstvena preduzeća, radnici će se baviti aktivnostima u kojima će ostvariva­ ti veću produktivnost, a manje uspešna preduzeća biće zamenjivana uspešnijim. Uporedimo način na koji ljudi na inkluzivnim tržištima biraju svoja zanimanja s kolonijalnim Peruom i Bolivijom, gde je mita prisiljavala veliki broj ljudi da rade u rudnicima srebra i žive, bez ob­ zira na njihovu struku i na njihove želje. Slobodan pristup nije jedino svojstvo inkluzivnih tržišta. I na Barbadosu su u sedamnaestom veku postojala tržišta. Ali kao što je na njemu samo mala plantažerska elita 89

Zašto narodi propadaju

posedovala svojinska prava, tako ni njegova tržišta nisu bila inkluzivna; trgovina robljem pripadala je ekonomskim institucijama koje su vršile sistematsku prisilu nad većinom stanovnika i oduzimale im mogućnost da biraju čime će se baviti i na koji način će koristiti svoje sposobnosti, Inkluzivne ekonomske institucije utiru put i još dvema pokretačkim snagama napretka: tehnologiji i obrazovanju. Kontinuirani privredni rast gotovo uvek je u vezi s tehnološkim poboljšanjima koja omogućuju ljudima (radnoj snazi), zemljištu i postojećem fizičkom kapitalu (zgra­ dama, postojećim mašinama itd.) da budu produktivniji. Pomislimo na svoje pretke od pre samo jednog veka koji nisu imali avione i automobile niti većinu lekova i zdravstvenu zaštitu koji su za nas uobičajena stvar, a da ne pominjemo vodovodne instalacije u stanovima, klima-uređaje, šoping-centre, radio i filmove, a svakako ne informacionu tehnologiju, robotiku i kompjuterizovane aparate. A još nekoliko generacija pre njih tehnološka znanja i životni standard bili su na tako niskom nivou da nam je teško i da zamislimo kako je većina ljudi uopšte preživljavala. Iza tih poboljšanja stoje nauka i preduzetnici, kao što je bio Tomas Edison, koji su nauku koristili za stvaranje unosnih poslovnih poduhvata. Taj proces uvođenja inovacija omogućavaju ekonomske institucije koje podstiču privatnu svojinu, podržavaju ugovore, stvaraju ravnopravne uslove, podstiču i omogućuju ulazak novih preduzeća na tržište koje donose primenu novih tehnologija. Zato ne iznenađuje što se Tomas Edison pojavio u Sjedinjenim Državama, a ne u Meksiku ili Peruu i što Južna, a ne Severna Koreja danas stvara tehnološki inovativne kompanije kao što su Samsung i Hyundai. U tesnoj vezi s tehnologijom su obrazovanje, veštine, stručnost i specijalistička znanja radne snage koji se stiču u školama, kod kuće i na poslu. Mi smo danas mnogo produktivniji nego pre jednog veka ne samo zbog bolje tehnologije koja je ugrađena u mašine već i zbog većeg stručnog znanja radnika. Sva tehnologija u svetu ne bi bila od velike koristi da nije radnika koji znaju kako da njome rukuju. Ali sposob­ nosti i stručnost su širi pojam od rukovanja mašinama. Obrazovanje 90

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

i kvalifikovanost radne snage stvaraju naučno znanje koje je osnova za ostvarivanje napretka i koje omogućuje prilagođavanje i prihvatanje tih tehnologija u raznim oblastima poslovanja. U prvom poglavlju smo videli da mnogi pronalazači u doba industrijske revolucije i posle nje, poput Tomasa Edisona, nisu bili visokoobrazovani, ali te inovacije bi­ le su mnogo jednostavnije od moderne tehnologije. Danas tehnološke promene zahtevaju da i pronalazači i radnici poseduju odgovarajuće obrazovanje. Tu dolazi do izražaja značaj ekonomskih institucija koje stvaraju ravnopravne uslove. Sjedinjene Države mogle su da omoguće pojavu ljudi, ili da ih privuku iz drugih zemalja, kao što su Bil Gejts, Stiv Džobs, Sergej Brin, Lari Pejdž i D žef Bezos, kao i stotine naučni­ ka koji su autori bitnih otkrića u informacionoj tehnologiji, nuklearnoj energiji, biotehnologiji i drugim oblastima u kojima su ti preduzetnici razvijali svoje poslovanje. Na raspolaganju im je bilo mnoštvo talentovanih osoba, jer je većini tinejdžera u Sjedinjenim Državama dostupan nivo obrazovanja koji žele i koji su sposobni da steknu. Zamislimo sada drugačije društvo, Kongo ili Haiti - na primer, gde veliki deo stanov­ ništva ne može da pohađa školu i gde je, čak i kada je to moguće, nivo nastave na veoma niskom nivou, gde nastavnici ne dolaze na posao, a - kad to i čine, nema udžbenika iz kojih bi se učilo. Nizak nivo obrazovanja u siromašnim zemljama posledica je eko­ nomskih institucija, koje ne uspevaju da podstiču roditelje da obrazuju svoju decu, i političkih institucija koje nisu u stanju da navedu vladu da gradi, fmansira i podržava škole, kao ni ambicije roditelja i đaka. Takve zemlje skupo plaćaju nizak nivo obrazovanja stanovništva i ne­ postojanje inkluzivnih tržišta. Ne uspevaju da iskoriste ono čime su obdarene. U njima postoji mnoštvo osoba s potencijalima Bila Gejtsa, pa i nekoliko osoba poput Alberta Ajnštajna koje rade kao siromašni, neobrazovani poljoprivredni radnici, prisiljeni da rade ono što ne žele ili da se zaposle u vojsci, zato što im nije pružena prilika da se bave že­ ljenim zanimanjem. Osposobljenost ekonomskih institucija da koriste prilike koje pru­ žaju inkluzivna tržišta, da podstiču tehnološke inovacije, ulažu u ljude 91

Zašto narodi propadaju

i koriste talente i sposobnosti velikog broja pojedinaca bitna je za pri­ vredni rast. Objašnjenje zašto toliko mnogo ekonomskih institucija ne uspeva da ostvaruje te jednostavne ciljeve osnovna je tema ove knjige.

Ekstraktivne i inkluzivne političke institucije Sve ekonomske institucije proizvod su društva. Institucije u Severnoj Koreji, na primer, građanima su nametnuli komunisti koji su četrdesetih godina dvadesetog veka preuzeli vlast u toj zemlji, dok su institucije u Latinskoj Americi nametnuli španski konkistadori. Insti­ tucije u Južnoj Koreji sasvim su drugačije nego u Severnoj Koreji jer su odluke o organizaciji društva donosili drugi ljudi koji su imali druga­ čije interese i ciljeve. Drugim recima, Južna Koreja vodila je drugačiji politički život. Politički život je proces u kome se društvo opredeljuje za pravila koja će ga uređivati. Institucije ne mogu ostati van domena političkog života zbog jednostavnog razloga - dok inkluzivne institucije mogu biti dobre za ekonomski napredak jedne zemlje, dotle nekim ljudima ili grupama, kao što su elita Komunističke partije u Severnoj Kore­ ji i plantažeri šećerne trske na kolonijalnom Barbadosu, mnogo više odgovaraju ekstraktivne institucije. U slučaju sukoba oko institucija njegov ishod će odlučiti to koji će ljudi ili grupa pobediti u političkoj igri - ko će dobiti veću podršku, obezbediti dodatne resurse i sklopi­ ti efikasnije saveze. Ukratko, pobednik zavisi od raspodele političke moći u društvu. Političke institucije u društvu ključni su činilac u pogledu ishoda te igre. One su pravila koja upravljaju podsticajima u političkom živo­ tu. One određuju način izbora vlasti i za šta je koji deo vlasti nadležan. Političke institucije određuju ko ima vlast u društvu i za šta će se ta vlast koristiti. Kada je raspodela vlasti uska i bez ograničenja, političke 92

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

institucije su apsolutističke, kao u apsolutističkim monarhijama koje su u dugom istorijskom periodu bile na vlasti širom sveta. U uslovima apsolutističkih političkih institucija, poput onih u Severnoj Koreji i u kolonijalnoj Latinskoj Americi, oni koji poseduju vlast mogu usposta­ viti ekonomske institucije koje će im omogućavati bogaćenje i uvećavati njihovu moć na račun društva. Nasuprot tome, pluralističke su one političke institucije čija je moć u društvu široko raspoređena i podleže ograničenjima. Umesto daje koncentrisana u jednoj osobi ili maloj gru­ pi, politička moć pripada široj koaliciji ili različitim grupama. Između pluralizma i inkluzivnih ekonomskih institucija očigled­ no postoji bliska veza. Ali ključ za razumevanje zašto Južna Koreja i Sjedinjene Države imaju inkluzivne ekonomske institucije nisu samo njihove pluralističke političke institucije, već i u dovoljnoj meri centralizovane i snažne države. Izrazita suprotnost njima je istočnoafrička zemlja Somalija. Kao što ćemo kasnije u ovoj knjizi videti, politička moć u Somaliji već dugo je široko raspoređena —gotovo pluralistička. U njoj nema, u stvari, prave vlasti koja kontroliše ili kažnjava ono što ljudi čine. Društvo je izdeljeno u dubokoantagonističke klanove među kojima dominacija nije moguća. Vlast jednog klana ograničava jedino oružje drugog. Takva raspodela vlasti ne vodi ka stvaranju inkluzivnih institucija, već ka haosu, a ta situacija proizlazi iz činjenice da u soma­ lijskoj državi nema nikakve političke ni administrativne centralizacije i daje ona nemoćna da održava i minimum pravnog poretka neophodnog za obavljanje ekonomskih aktivnosti, trgovine, pa i za osnovnu bezbednost građana. Maks Veber, koga smo pomenuli u prethodnom poglavlju, dao je najpoznatiju i najšire prihvaćenu definiciju države poistovetivši je sa „monopolom legitimnog nasilja” u društvu. Bez takvog monopola i od­ ređenog nivoa centralizacije koji on podrazumeva, država ne može da vrši ulogu onoga ko obezbeđuje pravni poredak, a još manje da obezbeđuje javne usluge i podstiče i reguliše ekonomske aktivnosti. Kada država ne uspe da ostvari ni minimum političke centralizacije, društvo pre ili kasnije zapada u haos, kao što se to dogodilo u Somaliji. 93

Zašto narodi propadaju

Političke institucije koje su u dovoljnoj meri centralizovane i plu­ ralističke zvačemo inkluzivnim, dok ćemo one koje ne ispunjavaju bilo koji od ta dva uslova zvati ekstraktivnim. Između ekonomskih i političkih institucija postoji jaka sinergija. Ekstraktivne političke institucije koncentrišu vlast u rukama malo­ brojne elite uz veoma mala ograničenja. Ta elita potom često usposta­ vama takve ekonomske institucije koje joj omogućuju ekstrakciju resursa od ostalih delova društva. Tako su ekstraktivne ekonomske institucije prirodna posledica ekstraktivnih političkih institucija. U stvari, sâm njihov opstanak zavisi od postojanja ekstraktivnih političkih instituci­ ja. Inkluzivne političke institucije, kojima je vlast široko raspodeljena, obično iskorenjuju ekonomske institucije koje vrše eksproprijaciju re­ sursa masa, postavljaju barijere ulasku na tržište i funkcionisanje tržišta usmeravaju u korist malog broja ljudi. Na Barbadosu, na primer, sistem plantaža zasnovan na eksploataciji robova ne bi mogao da opstane bez političkih institucija koje su robovi­ ma zabranjivale učešće u političkom procesu i potpuno ih isključivale iz njega. Ekonomski sistem u Severnoj Koreji, kojim se milioni ljudi osiro­ mašuju u korist malobrojne komunističke elite, takođe bi bio nezamisliv bez potpune političke dominacije Komunističke partije. Sinergetski odnos ekstraktivnih ekonomskih i političkih institucija ima snažno povratno svojstvo: političke institucije omogućuju elitama koje imaju političku moć da uspostavljaju ekonomske institucije s ma­ lim ograničenjima i slabom opozicijom. Omogućuju im i da odluču­ ju o budućim političkim institucijama i njihovom razvoju. Zauzvrat, ekstraktivne ekonomske institucije obogaćuju te elite koje ekonomsko bogatstvo i moć koriste za učvršćivanje svoje političke dominacije. Na Barbadosu i u Latinskoj Americi, na primer, kolonisti su koristili svoju političku moć kako bi nametnuli ekonomske institucije koje su im do­ nosile ogromno bogatstvo na štetu ostalog stanovništva. Resursi koji su stvarani zahvaljujući tim ekonomskim institucijama omogućavah su elitama da jačaju vojsku i snage bezbednosti za odbranu svog apso­ lutističkog monopola na političku moć. To, prirodno, dovodi do me94

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

đusobne podrške ekstraktivnih političkih i ekonomskih institucija koja iskazuje tendenciju da bude trajna. Time se ne iscrpljuju posledice sinergije ekstraktivnih ekonomskih i političkih institucija. Kada u uslovima ekstraktivnih političkih in­ stitucija postojeće elite budu izložene izazovima i na tržištu se pojave novi akteri, mala ograničenja će se odnositi i na njih. Stoga i oni imaju podsticaje da održavaju takve političke i stvaraju slične ekonomske in­ stitucije, kao što su krajem devetnaestog veka u Meksiku učinili Porfirio Dijaz i elita oko njega. Inkluzivne ekonomske institucije pak nastaju na temeljima koje polažu inkluzivne političke institucije širokom raspodelom vlasti u dru­ štvu i ograničavanjem proizvoljnosti njegovog vršenja. Takve političke institucije takođe otežavaju drugima uzurpaciju vlasti i podrivanje te­ melja inkluzivnih institucija. Oni koji drže političku moć ne mogu je lako koristiti za uspostavljanje ekstraktivnih ekonomskih institucija u svoju korist. Inkluzivne ekonomske institucije pak stvaraju ravnomerniju raspodelu resursa i omogućuju trajnost inkluzivnih političkih institucija. Nije bila slučajnost što je Skupština, nakon što je 1618, kompanija Virdžinija podelila zemljište i oslobodila strogih ugovora koloniste koje je do tada izlagala prisili, već naredne godine tim kolonistima omogućila da sami vladaju sobom. Kolonisti, koji su iskusili nastojanja kompanije Virdžinija da vrši prisilu, ne bi imali poverenja u ekonomska prava bez političkih. Niti bi te privrede bile stabilne i trajne. U stvari, kombinacije ekstraktivnih i inkluzivnih institucija gotovo uvek su nestabilne. Tamo gde postoje inkluzivne političke institucije, ekstraktivne ekonomske in­ stitucije ne mogu dugo opstati, kao što se vidi na primeru Barbadosa. Slično tome, ne može se očekivati da inkluzivne ekonomske institu­ cije daju podršku ekstraktivnim političkim institucijama niti pak da ove podržavaju njih. Ili će se one same pretvoriti u ekstraktivne ekonomske institucije na korist onih malobrojnih koji drže vlast ili će ekonomska dinamika koju one stvaraju destabilizovati ekstraktivne političke insti­ tucije i utrti put nastanku inkluzivnih političkih institucija. Uz to, in95

Zašto narodi propadaju

kluzivne ekonomske institucije obično umanjuju koristi koje elita izvlači iz vladanja ekstraktivnim političkim institucijama jer se te institucije suočavaju s konkurencijom na tržištu i bivaju ograničene ugovorima i svojinskim pravima ostalih članova društva.

Zašto se uvek ne opredeljujemo za napredak? Političke i ekonomske institucije, koje su u krajnjoj liniji izbor sa­ mog društva, mogu biti inkluzivne i podsticati privredni rast. Ili mogu biti ekstraktivne i predstavljati prepreke tom rastu. Narodi nisu uspešni kada imaju ekstraktivne ekonomske institucije iza kojih stoje ekstrak­ tivne političke institucije koje ometaju, pa i sprečavaju privredni rast. To znači da izbor institucija - to jest, politika institucija - ima ključnu ulogu u našim nastojanjima da shvatimo razloge za uspešnost i neuspešnost naroda. Potrebno je da dođemo do objašnjenja zašto politički život nekih društava vodi ka inkluzivnim institucijama koje doprinose ostvarivanju privrednog rasta, dok je politički život ogromne većine dru­ štava u prošlosti vodila, a i danas vodi, ka uspostavljanju ekstraktivnih institucija koje taj rast sputavaju. Čini se očiglednim daje u interesu svih da uspostavljaju onu vrstu ekonomskih institucija koje donose napredak. Zar ne bi svaki građa­ nin, svaki političar, pa i pohlepni diktator, želeo da svoju zemlju učini što bogatijom;1 Vratimo se na slučaj Kraljevine Kongo, koju smo već pominjali. Iako je ta kraljevina propala u sedamnaestom veku, njeno ime nosi današnja zemlja koja je 1960. stekla nezavisnost od belgijske kolonijalne vlada­ vine. Kao nezavisna zemlja, Kongo je u periodu 1965-1997, pod vla­ davinom Zozefa Mobutua, beležio gotovo neprekidan pad privrednih aktivnosti i zapadao u sve veće siromaštvo. Taj pad je nastavljen i kada je Mobutua svrgnuo s vlasti Loran Kabila, Mobutu je bio uspostavio 96

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

veoma ekstraktivne ekonomske institucije. Građanstvo je siromašilo, dok su Mobutu i elita oko njega - poznata pod posprdnim nazivom Les Grosses Legumes (Veliko povrće) - sticali ogromno bogatstvo. Mobutu je u svom rodnom mestu Gbadolitu, u severnom delu Konga, sagradio sebi palatu sa aerodromom, na koji je mogao da sleće supersonični mla­ zni avion Konkord, kojeg je on za putovanja u Evropu često uzimao u najam od kompanije Air France. U Evropi je kupovao zamkove i posedovao je velike delove belgijske prestonice Brisel. Zar ne bi bilo bolje za Mobutua daje uspostavio ekonomske insti­ tucije koje bi Kongoance činile bogatijim umesto da se uvećava njihovo siromaštvo? Z ar ostvarivanjem napretka svog naroda Mobutu ne bi mogao da prisvoji još više novca, da kupi Konkord umesto da ga uzima u najam, da ima više zamkova i letnjikovaca, možda i brojniju i snažniju vojsku? Na nesreću građana mnogih zemalja u svetu, odgovor je negati­ van. Ekonomske institucije koje daju podsticaj privrednom rastu mogu istovremeno i da utiču na preraspodelu dohotka i moći na način koji bi bio nepovoljan za pohlepnog diktatora i ostale nosioce političke moći. Osnovni problem je u neminovnosti nesuglasica i sukoba oko eko­ nomskih institucija. Različite institucije različito utiču na prosperitet zemlje, na način njegove raspodele i na to u čijim će rukama biti vlast. Privredni rast koji se ostvaruje posredstvom institucija stvara i dobit­ nike i gubitnike. To je postalo jasno u vreme industrijske revolucije u Engleskoj, koja je postavila temelje prosperiteta koji se danas ostvaruje u bogatim zemljama u svetu. Ona se zasnivala na nizu radikalnih teh­ noloških promena u oblastima parne snage, saobraćaja i proizvodnje tekstila. Iako je, zahvaljujući mehanizaciji, ostvarivano ogromno po­ većanje ukupnih dohodaka i mada je ona postavila osnove modernog industrijskog društva, nailazila je na žestok otpor mnogih. Ne iz ne­ znanja ili zbog kratkovidih stavova - naprotiv. Takvo suprotstavlja­ nje privrednom rastu imalo je svoju, nažalost razumljivu, logiku. Uz privredni rast i tehnološke promene ide ono što je veliki ekonomista Jozef Šumpeter nazvao kreativnom destrukcijom. Staro se zamenjuje novim. Nove privredne oblasti odvlače resurse od starih. Nova predu97

Zašto narodi propadaju

zeca preuzimaju poslove starih. Nove tehnologije čine postojeća struč­ na znanja i mašine zastarelim. Proces privrednog rasta i inkluzivne institucije na kojima se on zasniva stvaraju i gubitnike i dobitnike na političkom planu i na ekonomskom tržištu. Iza suprotstavljanja inkluzivnim ekonomskim i političkim institucijama često stoji strah od kreativne destrukcije. Evropska istorija živopisno svedoči o posledicama kreativne de­ strukcije. Uoči industrijske revolucije u osamnaestom veku, vlade u veći­ ni evropskih zemalja bile su pod kontrolom aristokratije i tradicionalnih elita koje su najveći deo svog dohotka ostvarivale od zemljoposedništva i trgovinskih privilegija koje su im odobravanjem monopola i ograničenji­ ma pristupa tržištu obezbeđivali predstavnici monarhija. U duhu ideje 0 kreativnoj destrukciji, širenje industrijskih grana, fabrika i gradova odvlačilo je resurse od zemljoposedništva i uvećavalo nadnice koje su zemljoposednici morali da plaćaju radnicima. Pojava novih poslovnih ljudi i trgovaca ugrožavala je i trgovinske privilegije elita, U celini, one su bili očigledni ekonomski gubitnici u procesu industrijalizacije. Ur­ banizacija i nastanak društveno svesne srednje i radničke klase ugrozili su i politički monopol zemljoposedničke aristokratije. Sirenje industrij­ ske revolucije nije, dakle, aristokratiju činilo samo ekonomskim, već je pretilo da ih učini i političkim gubitnicima jer je umanjivalo njihovu političku moć. Pošto im je ekonomska i politička moć bila ugrožena, te elite često su pružale veoma veliki otpor industrijalizaciji, Aristokratija nije bila jedini gubitnik zbog industrijalizacije. Širenju industrije suprotstavljale su se i zanatlije čije je ručne veštine zamenjivala mehanizacija. Mnogi od njih su se protiv nje borili organizovano, stvarali nerede i uništavali mašine, koje su krivili za smanjene moguć­ nosti zarađivanja za život. Nazivani su Luditima i taj naziv postao je sinonim za otpor tehnološkim promenama, Luditi su 1753. spalili kuću Džona Keja, engleskog pronalazača „pokretnog tkačkog čunka”, jednog od prvih značajnih poboljšanja tkačke mehanizacije. Slično se dogodilo 1 Džejmsu Hargrivsu, pronalazaču predilice, još jednog revolucionarnog poboljašnja postupka predenja. 98

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

Zanatlije su u svojoj borbi protiv industrijalizacije u praksi bile mnogo manje efikasne od zemljoposednika i elita. Luditi nisu imali političku moć - mogućnost da utiču na političke ishode nasuprot že­ ljama drugih grupa - zemljoposedničke aristokratije. U Engleskoj je, i pored otpora Ludita, industrijalizacija napredovala zato što je otpor aristokratije, iako snažan, bio suzbijen. U Austrougarskom i Ruskom carstvu, gde su apsolutističke monarhije i aristokratija imali mnogo više da izgube, industrijalizacija je sprečena. Posledica toga bio je usporen privredni rast Austrougarske i Rusije. One su zaostajale za ostalim evropskim narodima koji su u devetnaestom veku ostvarivali brz pri­ vredni rast. Bez obzira na uspešnost i neuspešnost pojedinačnih grupa, jedno je jasno: moćne grupe često se suprotstavljaju ekonomskom napretku i njegovim pokretačkim snagama. Proces privrednog rasta ne podrazumeva samo brojnije i bolje mašine i veći broj obrazovanijih ljudi, već i transformaciju i destabilizaciju, koje su posledica širenja kreativne destrukcije. To znači da se privredni rast ostvaruje jedino ako ga ne blokiraju ekonomski gubitnici - koji vide da će izgubiti svoje ekonom­ ske privilegije, i politički gubitnici - koji se plaše da će im politička moć biti ugrožena. Sukobi oko oskudnih resursa, dohotka i moći pretvaraju se u sukobe oko pravila igre, ekonomskih institucija koje će određivati ekonomske aktivnosti i ko će od njih ostvarivati korist. U uslovima sukobljenosti, ne mogu želje svih učesnika biti istovremeno ispunjene. Neki od njih biće poraženi i razočarani, dok će drugi uspevati da ostvare ono što su želeli. Od bitnog značaja za putanju privrednog rasta jedne zemlje jeste to ko će iz tog sukoba izaći kao pobednik. Ako su to grupe koje se su­ protstavljaju ostvarivanju privrednog rasta, one će moći da ga zaustave i privreda će zapasti u stagnaciju. Za izbor političkih institucija važi isto obrazloženje kao i za to zašto moćnici ne moraju nužno biti zagovornici uspostavljanja ekonomskih institucija koje doprinose ekonomskoj uspešnosti. U apsolutističkom režimu neke elite koriste svoju moć kako bi uspostavile ekonomske in99

Zašto narodi propadaju

stitucije koje njima odgovaraju. Da li su one zainteresovane da menjaju političke institucije i učine ih više pluralističkim? Obično nisu, jer bi time samo umanjile svoju političku moć i sebi otežale, ako ne i onemo­ gućile, uspostavljanje takvih ekonomskih institucija kroz koje bi ostva­ rivale još veću korist. To je takođe razlog za sukobljavanje. Ljudi kojima ekstraktivne ekonomske institucije donose štetu ne mogu očekivati da će nosioci apsolutističke vlasti dobrovoljno promeniti političke insti­ tucije i izvršiti preraspodelu moći u društvu. Jedini način da se takve političke institucije promene jeste prisiliti elitu da uspostavi institucije koje su u većoj meri pluralističke. Isto tako, nema razloga zašto bi političke institucije automatski postajale pluralističke - ne postoji prirodna tendencija ka političkoj centralizaciji. U svim društvima svakako postoje podsticaji za stvaranje centralizovanijih državnih institucija, naročito tamo gde takve centra­ lizacije uopšte nema. U Somaliji, na primer, ako bijedna grupa stvorila centralizovanu državu koja bi bila u stanju da nametne pravni poredak u zemlji, od toga bi ta grupa mogla imati koristi i obogatiti se. Sta stoji na putu tome? Osnovna prepreka političkoj centralizaciji i ovde je neka vrsta straha od promena: svaki klan, grupa ili političar koji nastoji da centralizuje vlast u državi vršiće centralizaciju vlasti u sopstvene ruke, a to će gotovo izvesno izazvati gnev drugih klanova, grupa i pojedina­ ca koji bi u tom procesu bili politički gubitnici. Nepostojanje političke centralizacije ne podrazumeva samo nepostojanje pravnog poretka na velikom delu teritorije, već i brojne aktere koji su dovoljno moćni da blo­ kiraju ili ometu postojeće planove, a strah od njihovog suprostavljanja i nasilničke reakcije često će pokolebati mnoge koji potencijalno žele da sprovedu centralizaciju. Politička centralizacija ima izgleda za uspeh jedino kada je jedna grupa ljudi u dovoljnoj meri moćnija od drugih da bi organizovala državu. Moć u Somaliji je ravnomerno raspoređena i nijedan klan ne može da svoju volju nametne drugome. Zato u njoj i dalje nema političke centralizacije.

io o

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

Duga agonija Konga Malo je boljih, i depresivnijih, primera sila kojima se objašnjava zastoje ekonomski prosperitet redak kada su institucije ekstraktivne i koje ukazuju na sinergiju ekstraktivnih ekonomskih i političkih institu­ cija od Konga. Portugalski i holandski posetioci Konga u petnaestom i šesnaestom veku govorili su o „velikom siromaštvu” u toj zemlji. U poređenju sa Evropom tehnologija je bila u začetku, a Kongoanci nisu imali ni pismo, ni točak, niti plug. Postojeći istorijski zapisi jasno ukazuju na razloge takvog siromaštva i nevoljnosti kongoanskih poljoprivrednika da prihvataju naprednije tehnologije. T i razlozi su ekstraktivna priroda ekonomskih institucija u toj zemlji. Kao što smo videli, Kraljevinom Kongo vladao je kralj u Mvanci - današnjem Sao Salvadoru. Oblasti van prestonice bile su pod vlašću elite koja je u različitim delovima kraljevine imala ulogu guvernera. Bogatstvo te elite zasnivalo se na plantažama oko Sao Salvadora na ko­ jima su radili robovi i na oporezivanju stanovništva u ostalim delovima zemlje. Ta privreda počivala je na ropstvu koje je koristila elita za svoje plantaže, ali i Evropljani u obalskom delu zemlje. Oporezivanje je bilo proizvoljno - razlog za prikupljanje jednog od poreza bio je čak i kada bi kralju pala kapa. Za ostvarivanje napretka bilo je potrebno da Kon­ goanci štede i ulažu - na primer, u kupovinu plugova. Ali od toga ne bi imali nikakve koristi jer bi svu njihovu dodatnu proizvodnju, nastalu korišćenjem bolje tehnologije, prisvojili kralj i njegova elita. Umesto da investiraju kako bi povećali proizvodnju i prodaju svojih proizvoda na tržištu, Kongoanci su premeštali svoja sela dalje od tržišta; nastojali su da što je više moguće ostanu van puteva kako bi umanjili rizik od pljački i izbegli trgovce robljem. Siromaštvo Konga bilo je, dakle, posledica ekstraktivnih ekonom­ skih institucija koje su onemogućavale dejstvo svih pokretačkih snaga privrednog rasta i čak činile da one deluju u suprotnom smeru. Vlast Konga obezbeđivala je svojim građanima veoma malo javnih usluga, IOI

Zašto narodi propadaju

čak ni one osnovne kao što su bezbednost svojinskih prava i pravni poredak. Štaviše, sâma vlast bila je najveća pretnja svojini i ljudskim pravima građana. Institucija ropstva podrazumevala je nepostojanje najosnovnijeg oblika tržišta, inkluzivnog tržišta rada na kome bi ljudi mogli da biraju zanimanja i poslove za razvoj napredne privrede. Uz to, trgovina i trgovinske veze s dalekim odredištima bili su pod kontrolom kralja i dostupni samo njegovom okruženju. Nakon što su Portugalci doneli u zemlju pismo, elita se brzo opismenila, ali kralj nije činio ništa na širenju pismenosti među masama stanovništva. No i pored velike „bede i siromaštva” među stanovništvom, kongoanske ekstraktivne institucije imale su besprekornu logiku: mali broj ljudi s političkom moći činile su veoma bogatim. U sedamnaestom veku kralj i aristokratija Konga uvozili su luksuznu evropsku robu i imali su poslugu i robove. Ekonomske institucije kongoanskog društva proisticale su iz raspodele političke moći u društvu, što će reći, iz prirode političkih instituci­ ja. Kralja je jedino pretnja pobunom mogla da spreči da prisvaja svojinu drugih ljudi, pa i njih kao fizička bića. Iako je takva pretnja bila stvarna, ona ipak nije bila dovoljna da obezbedi sigurnost ljudima i njihovoj imovini. Političke institucije u Kongu bile su istinski apsolutističke jer kralju i eliti nisu postavljale gotovo nikakva ograničenja, a građanima nisu omogućavale da učestvuju u organizovanju društva u kome žive. Nije, svakako, teško uočiti veliku razliku između političkih insti­ tucija Konga i inkluzivnih političkih institucija koje vlast ograničavaju i široko je raspoređuju. Apsolutističke institucije Konga opstajale su zahvaljujući vojsci. Sredinom sedamnaestog veka kralj je imao redovnu vojsku od pet hiljada ljudi, čiju je udarnu snagu činilo pet stotina vojni­ ka s vatrenim oružjem - što je u to doba predstavljalo veliku vojnu silu. Lako je razumeti zašto su kralj i aristokratija tako spremno prihvatili evropsko vatreno oružje. Takve ekonomske institucije nisu mogle omogućiti održivi privred­ ni rast pa su čak i podsticaji za privremeni rast bili veoma ograničeni. Reforma ekonomskih institucija kojom bi se unapredila svojinska prava 102

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

pojedinaca znatno bi doprinela prosperitetu širokih masa kongoanskog društva. Ali malo je verovatno da bi elita od tog prosperiteta masa imala koristi. Pre svega, takve reforme bi elitu učinile ekonomskim gubitni­ cima je r bi podrivale bogatstvo koje su im donosili trgovina robljem i robovski rad na plantažama. Drugo, takve reforme bile bi moguće jedino uz ograničavanje političke moći kralja i elite. Na primer, ako bi kralj i dalje zadržao komandu nad svojih pet stotina vojnika s vatrenim oružjem, ko bi poverovao objavi d aje ropstvo ukinuto? Sta bi spreča­ valo kralja da kasnije promeni mišljenje? Jedina prava garancija bila bi promena političkih institucija u smislu da bi građani dobili odgovara­ juću političku moć koja bi im davala pravo na učešće u odlučivanju o porezima i nameni vojske s vatrenim oružjem. Ali u tom slučaju, malo je verovatno da bi održavanje troškova i životnog stila kralja i elite na tadašnjem nivou bili visoko na spisku njihovih prioriteta. U okviru takvog scenarija, promene kojima bi se uspostavile bolje ekonomske institucije u društvu učinile bi kralja i aristrokratiju političkim i eko­ nomskim gubitnicima. Interakcija ekonomskih i političkih institucija od pre pet stotina go­ dina i dalje je značajna za razumevanje zašto je današnja država Kongo još toliko siromašna. Uspostavljanje evropske vladavine u toj oblasti, i dublje u regionu reke Kongo, u doba „jagme za Afrikom” krajem devet­ naestog veka, dovelo je do još mnogo veće ugroženosti ljudskih i svojinskih prava nego u prekolonijalnom Kongu. Uz to, njom je učvršćen obrazac ekstraktivnih institucija i političkog apsolutizma koji je donosio bogatstvo manjini na račun masa, ali manjina su sada bili belgijski ko­ lonizatori, pre svega kralj Leopold II. Kada je 1960. Kongo stekao nezavisnost, na snazi je ostao isti obra­ zac ekonomskih institucija, podsticaja i ekonomskog učinka. Iza tih kongoanskih ekstraktivnih ekonomskih institucija ponovo su stajale veoma ekstraktivne političke institucije. Situacija je postala još gora jer je evropski kolonijalizam stvorio državu Kongo od više prekolonijalnih država i zajednica nad kojima je nacionalna država, sa sedištem u Kinšasi, imala slabu kontrolu. Iako je predsednik Mobutu koristio 103

Zašto narodi propadaju

državu za lično bogaćenje i bogaćenje svojih pristalica —na primer kroz program zairizacije iz 1973, koji je podrazumevao masovnu ekspro­ prijaciju stranih ekonomskih prinosa - on je predsedavao necentralizovanoj državi koja je nad većim delom zemlje imala slabu vlast i on je šezdesetih godina dvadesetog veka morao da traži stranu pomoć kako bi sprečio otcepljenje provincija Katanga i Kasai. Nedostatak političke centralizacije, koji gotovo ugrožava opstanak države, odlika je i velikog delà podsaharske Afrike. Današnja Demokratska Republika Kongo siromašna je zato što njeni građani i dalje nemaju ekonomske institucije kojima se stvaraju osnovni podsticaji za ostvarivanje napretka u društvu. Ekstraktivne ekonomske institucije - a ne geografija, kultura i nedovoljno znanje njegovih građana i političara - čine Kongo siromašnim. Takve institu­ cije opstaju vekovima zato što se politička moć i dalje nalazi u rukama malobrojne elite koja nema podsticaj da obezbedi svojinska prava ljudi, da organizuje osnovne javne usluge kojima bi kvalitet života bio unapređen i da podstiče ekonomski napredak. Njeni interesi su ekstrak­ cija dohotka i ostajanje na vlasti. Ona tu vlast ne koristi da bi izgradila centralizovanu državu, je r bi to dovelo do istih problema opozicije i političkih osporavanja kao i podsticanje privrednog rasta. Štaviše, kao u velikom delu podsaharske Afrike, unutrašnji sukobi suparničkih grupa koje nastoje da preuzmu kontrolu nad ekstraktivnim institucijama ruše sva nastojanja na centralizaciji države koja bi se mogla javiti. Istorija Kraljevine Kongo, kao i novija istorija Konga, živopisno po­ kazuje na koji način političke institucije određuju ekonomske institucije i kroz njih ekonomske podsticaje i opseg privrednog rasta. Pokazuje i simbiotski odnos političkog apsolutizma i ekonomskih institucija kojim se vlast i bogatstvo daje manjini na račun većine.

104

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

Privredni rast u uslovima ekstraktivnih političkih institucija Današnji Kongo, s bezakonjem i veoma nesigurnim svojinskim pra­ vima, predstavlja ekstreman primer. Ali u većini slučajeva takav esktremizam ne bi bio u interesu elite jer bi eliminisao sve ekonomske podsticaje i stvarao malo resursa koji bi se mogli prisvajati. Centralna teza ove knjige jeste da su privredni rast i prosperitet povezani sa inkluzivnim ekonomskim i političkim institucijama, dok ekstraktivne institucije vode stagnaciji i siromaštvu. Ali to ne znači da ekstraktivne institucije uopšte ne mogu da doprinose ostvarivanju privrednog rasta niti da su sve ekstraktivne institucije istovetne. Postoje dva različita, ali komplementarna načina na koja se može ostvarivati privredni rast u uslovima ekstraktivnih političkih institucija. Prvo, čak i kada su ekonomske institucije ekstraktivne, privredni rast je moguć kada elite neposredno alociraju resurse u visokoproduktivne ak­ tivnosti koje su pod njihovom kontrolom. Jasan primer takvog privred­ nog rasta u uslovima ekstraktivnih institucija su Karipska ostrva u peri­ odu između šesnaestog i osamnaestog veka. Većinu njihovih stanovnika činili su robovi koji su u strašnim uslovima radili na plantažama i jedva opstajali. Veliki broj njih umirao je od neuhranjenosti i iscrpljenosti. U sedamnaestom i osamnaestom veku sva politička moć i imovina, uklju­ čujući robove na Barbadosu, Kubi, Haitiju i Jamajci, bila je u rukama malobrojne plantažerske elite. Većina stanovništva nije imala nikakva prava, dok su svojina i imovina plantažerske elite bili dobro zaštićeni, I pored ekstraktivnih ekonomskih institucija, posredstvom kojih je veći­ na stanovnika bila podvrgnuta brutalnoj eksploataciji, ta ostrva spadala su u najbogatija mesta u svetu jer su proizvodila šećer i prodavala ga na svetskim tržištima. Privreda tih ostrva počela je da stagnira tek kada se osetila potreba prelaza na nove privredne aktivnosti koje su predstavljale pretnju i dohotku i političkoj moći plantažerske elite. 105

Zašto narodi propadaju

Još jedan primer je privredni rast i industrijalizacaija Sovjetskog Saveza u periodu od prvog petogodišnjeg plana 1928. do sedamde­ setih godina tog veka. Političke i ekonomske institucije bile su veoma ekstraktivne, a tržišta su bila izložena velikim ograničenjima. Sovjetski Savez je ipak uspeo da ostvari brz privredni rast jer je koristio državnu vlast da bi resurse iz poljoprivrede, u kojoj nisu bili efikasno koriščeni, prebacio u industriju. Do druge vrste privrednog rasta u uslovima ekstraktivnih političkih institucija dolazi kada te institucije omogućavaju razvoj donekle, pa čak i u potpunosti, inkluzivnih ekonomskih institucija. Mnoga društva sa ekstraktivnim političkim institucijama zaziru od inkluzivnih ekonom­ skih institucija iz bojazni od kreativne destrukcije. Ali nivo uspešnosti elite u ostvarivanju monopola nad vlašću razlikuje se od društva do društva. U nekim društvima položaj elite je dovoljno stabilan da ona, ako je uverena da to neće ugroziti njenu političku moć, može dozvoliti neke korake ka inkluzivnim ekonomskim institucijama. Alternativno, u ekstraktivnom političkom režimu mogu, zahvaljujući njegovoj prošlosti, postojati prilično inkluzivne ekonomske institucije koje on ne nastoji da onemogući. To je drugi način na koji u uslovima ekstraktivnih po­ litičkih institucija može doći do privrednog rasta. Primer za to je brza industrijalizacija Južne Koreje u vreme vladavine generala Parka, koji je došao na vlast 1961. vojnim prevratom, ali to se dogodilo u društvu koje je imalo veliku podršku Sjedinjenih Država i u kome su ekonomske institucije bile u biti inkluzivne. Iako je njegov režim bio diktatorski, osećao se dovoljno sigurnim da se zalaže za ostvarivanje privrednog rasta i to je veoma aktivno činio - možda zato što nije nepo­ sredno zavisio od ekstraktivnih ekonomskih institucija. Za razliku od Sovjetskog Saveza i većine ostalih primera ostvarivanja privrednog rasta u uslovima ekstraktivnih institucija, Južna Koreja je tokom osamdesetih godina dvadesetog veka prešla sa ekstraktivnih političkih institucija na inkluzivne. Ta uspešna tranzicija bila je rezultat sticaja više okolnosti. Sedamdesetih godina prošlog veka ekonomske institucije u Južnoj Koreji postale su dovoljno inkluzivne da su znatno umanjile značaj 106

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

jednog od najjačih argumenata u korist ekstraktivnih političkih insti­ tucija —ekonomska elita nije više imala velike koristi od sopstvene ili vojne političke dominacije. Relativna ravnomernost raspodele dohotka u Južnoj Koreji značila je i daje elita bila manje ugrožena pluralizmom i demokratijom. Ključni uticaj Sjedinjenih Država, naročito kada se ima u vidu pretnja Severne Koreje, podrazumevao je i da snažan demokrat­ ski pokret koji se suprotstavljao vojnoj diktaturi nije još dugo mogao biti potiskivan. Nakon ubistva generala Parka 1979. došlo je do još jednog vojnog prevrata pod vodstvom Čun Du-Hvana, ali je njegov naslednik Roh Te-vu otpočeo sa uvođenjem političkih reformi koje su posle 1992. učvrstile pluralističku demokratiju. U Sovjetskom Savezu, međutim, nije došlo do takve tranzicije, Posledica toga je bila da su Sovjeti izgubili snagu i privreda je osamdesetih godina prošlog veka počela da propada, a u devedesetim se potpuno raspala. Privredni rast u današnjoj Kini takođe ima nekih sličnosti sa sovjet­ skim i južnokorejskim iskustvom. Dok su na brzi kineski privredni rast u početnoj fazi uticale radikalne tržišne reforme u oblasti poljoprivre­ de, reforme u industrijskom sektoru nisu bile tako intenzivne. Država i Komunistička partija i dalje imaju ključnu ulogu u odlučivanju kojim privrednim oblastima i kompanijama če biti dodeljen dodatni kapital, utičući na njihov poslovni uspeh. Poput Sovjetskog Saveza na svom vrhuncu, Kina ostvaruje brz privredni rast, ali ipak u uslovima ekstrak­ tivnih institucija, pod kontrolom države, uz malo nagoveštaja prelaza na inkluzivne političke institucije. Činjenica da su kineske ekonomske institucije još daleko od toga da postanu potpuno inkluzivne govori i da je južnokorejski stil tranzicije manje verovatan, iako, svakako, nije nemoguć. Treba istaći daje u oba primera u kojima u uslovima ekstraktivnih političkih institucija može doći do privrednog rasta ključnu ulogu ima politička centralizacija. Bez određenog nivoa političke centralizacije, plantažerske elite na Barbadosu, Kubi, Haitiju i Jamajci ne bi mogle da održavaju pravni poredak i da brane svoja osnovna sredstva i svojinu. Bez znatne političke koncentracije i čvrste političke vlasti, ni južno107

Zašto narodi propadaju

korejska vojna elita niti Kineska komunistička partija ne bi se osećale dovoljno sigurnim da uvode značajne privredne reforme, a da ipak uspevaju da ostanu na vlasti. Bez takve centralizacije država u Sovjetskom Savezu i Kini ne bi bila u stanju da usklađuje privredne aktivnosti tako da resursi budu alocirani u visokoproizvodne oblasti. Značajnu razliku među ekstraktivnim političkim institucijama čini, dakle, nivo njihove političke centralizacije. One institucije koje takvu centralizaciju ne­ maju, teško mogu da omoguće i ograničeni privredni rast, kao što to pokazuju brojni primeri u podsaharskoj Africi. Iako je u uslovima ekstraktivnih institucija moguće ostvarivati od­ ređeni privredni rast, one obično ne mogu da omoguće održivost tog rasta, a svakako ne da on bude praćen kreativnom destrukcijom. Kada su i političke i ekonomske institucije ekstraktivne, nema podsticaja za kreativnu destrukciju i uvođenje tehnoloških promena. Država može jedno vreme da doprinosi ostvarivanju brzog privrednog rasta tako što će resurse i ljude raspoređivati uredbama, ali taj proces je suštinski ograničen. Kada se njegovi krajnji dometi dostignu, rast prestaje, kao što se to sedamdesetih godina prošlog veka dogodilo u Sovjetskom Savezu. Čak i u periodu brzog privrednog rasta u toj zemlji, u većini privrednih oblasti bilo je malo tehnoloških promena, iako je ona, za­ hvaljujući usmeravanju ogromnih resursa na vojsku, uspela da razvije vojnu tehnologiju, pa i da u svemirskoj i nuklearnoj trci za kratko vre­ me prestigne Sjedinjene Države. Ali bez kreativne destrukcije i široko primenjivanih tehnoloških inovacija taj privredni rast nije bio održiv i naglo je zaustavljen. Uz to, aktivnosti podrške privrednog rasta u uslovima ekstraktivnih političkih institucija su, same po sebi, krhke —mogu pretrpeti neuspeh ili biti lako zaustavljene unutrašnjim sukobima koje same ekstraktivne institucije izazivaju. U stvari, ekstraktivne političke i ekonomske in­ stitucije stvaraju opštu tendenciju ka unutrašnjim sukobljavanjima jer vode koncentraciji bogatstva i vlasti u rukama malobrojne elite. Ako bi neka druga grupa prevladala i istisnula tu elitu i preuzela kontrolu nad državom, onda bi to bogatstvo i vlast prešli u njene ruke. Stoga je, 108

Ostvarivanje prosperiteta i stvaranje siromaštva

kao što ćemo to videti iz prikaza propasti kasnog Rimskog carstva i gradova Maja (str. 182-190 i 159-166), borba za ostvarivanje kontrole nad svemogućom državom uvek prisutna i povremeno jača i dovodi do pada takvih režima jer se pretvara u građanski rat, a ponekad i u pot­ puni slom i propast države. Jedna od posledica toga jeste da, čak i ako neko društvo sa ekstraktivnim institucijama u početku ostvari određeni nivo državne centralizacije, ona neće biti trajna. Borba za kontrolu nad ekstraktivnim institucijama često dovodi do građanskih ratova i široko rasprostranjenog bezakonja i održava odsustvo državne centralizacije, kao što je slučaj s mnogim zemljama podsaharske Afrike i nekim ze­ mljama Latinske Amerike i južne Azije. Najzad, kada se privredni rast ostvaruje u uslovima ekstraktivnih političkih institucija, ali ekonomske institucije imaju inkluzivna svoj­ stva, kao što je bio slučaj s Južnom Korejom, uvek postoji rizik da eko­ nomske institucije postanu ekstraktivnije i da rast bude zaustavljen. Oni u čijim rukama je politička moć mogu doći do zaključka daje za njih unosnije da vlast koriste za ograničavanje konkurencije, da za sebe uzmu veći deo kolača, pa čak i da kradu i pljačkaju druge, umesto da podržavaju ekonomski napredak. Takva raspodela vlasti i njeno vršenje na kraju dovode do urušavanja samih temelja ekonomskog prosperiteta, osim ako ne dođe do prelaska sa ekstraktivnih na inkluzivne političke institucije.

109

Male razlike i ključne skretnice: V

•

•

.

••

značaj lstorije

Svet koji je stvorila kuga Godine 1346. u lučki grad Tana, na ušću reke Don na Crnom mo­ ru, stigla je bubonska kuga - Crna smrt. Prenosile su je buve koje su živek na pacovima i iz Kine su je doneli trgovci koji su putovali Putem svile velikom transazijskom trgovačkom saobračajnicom. Zahvaljujući trgovcima iz Đenove, pacovi su ubrzo proširili te buve i kugu iz Tane na čitavu oblast Sredozemlja. Već početkom 1347. kuga je dospela u Carigrad. U proleće 1348. širila se Francuskom i severnom Afrikom i zahvatila ju žni deo Italije. Svuda kuda je prolazila - pokosila je oko polovine stanovništva. Svedok njenog dolaska u italijanski grad Firencu bio je italijanski pisac Đovani Bokačo. O n se kasnije prisećao: Pred njenim naletom sve znanje i domišljatost ljudi bili su uzaludni... kuga je, na užasavajući i sasvim poseban način, počela da ispoljava svoje dejstvo. Nije se javljala u obliku koji je imala na Istoku, gde je krvavljenje

iz nosa bilo očigledan predznak sigurne sm rti. Naprotiv, prvi simptom bilo je pojavljivanje oteklina u preponama ili u pazuhu, od kojih su neke imale oblik jajeta, dok su druge bile otprilike veličine obične jabuke... Simptomi te bolesti kasnije su se menjali i mnogi ljudi su otkrivali tamne mrlje i modrice na rukama, butinama i drugim delovima tela... Protiv te bolesti... svi saveti lekara i sva moć medicine bili su beskorisni i uzaludni...

lio

Male razlike i ključne skretnice: značaj istorije

A u većini slučajeva sm rt je nastupala u roku od tri dana nakon pojave simptoma koje smo naveli.

Ljudi u Engleskoj znali su da kuga dolazi i bili su svesni onog što je predstojalo. Sredinom avgusta 1348. kralj Edvard I I I zatražio je od kanterberijskog nadbiskupa da organizuje molitve, a mnogi biskupi slali su pisma sveštenicima da ih javno čitaju u crkvi kako bi pomogli narodu da se suoči sa onim što će im se dogoditi, R a lf od Sruzberija, biskup iz Bata, pisao je svojim sveštenicima: Svemoćni Bog šalje grmljavinu, munje [sic] i slične stvari koje dolaze s njegovog trona da kazne njegove sinove koje želi da iskupi. Stoga, pošto je katastrofalna pošast sa Istoka stigla u susednu kraljevinu, velika je opa­ snost da će, ukoliko se ne budemo usrdno i stalno molili, otrovne grane slične pošasti zahvatiti i ovu oblast i pogoditi i uništiti njene stanovnike. Z a to svi moramo ispovedanjem i izgovaranjem psalama prizvati Boga.

N i to nije pomoglo. Kuga je došla i brzo odnela oko polovine engle­ skog stanovništva. Takve katastrofe mogu imati ogromne posledice po institucije društva. M ože se razumeti zašto je veliki broj ljudi poludeo. Bokačo je zabeležio da su „neki ljudi smatrali da je nepogrešiv način odbrane od tog zla opijanje, potpuno odavanje uživanju u životu, pesmi i veselju, udovoljavanje svim željama kad god se ukaže prilika i njegovo odbacivanje kao velike šale... a to objašnjava i zašto su žene koje su tu bolest preživele posle toga verovatno bile manje čedne". Ali kuga je u srednjovekovnim evropskim društvima donela i društvene, ekonomske i političke promene. N a prelazu u četrnaesti vek u Evropi je vladao feudalni poredak, vrsta organizacije društva koja se posle propasti Rimskog carstva najpre pojavila u zapadnoj Evropi. Zasnivala se na hijerarhijskom odnosu vladara i njemu potčinjenih velmoža i seljaka na dnu društvene lestvice. Vladar je posedovao zemlju i dodeljivao ju je velmožama u zamenu za vojne usluge. Velmože su potom dodeljivale zemlju seljacima, a u zame­ nu za to seljaci su morali da obavljaju obimne neplaćene poslove i O

Zašto narodi propadaju

gali su brojnim globama i porezima. Seljaci, koji su zbog svog „servilnog" statusa nazivani kmetovima, bili su vezani za zemlju i nisu mogli da se sele bez dozvole svog velmože, koji nije bio samo zemljoposednik, već i sudija, porota i policajac. Bio je to veoma ekstraktivan sistem u kome je imetak išao ka gore, od mnoštva seljaka ka nekolicini velmoža. Veliki nedostatak radne snage koji je stvorila kuga uzdrmao je te­ melje feudalnog poretka. T o je seljake podsticalo da traže promene. U opatiji Enšam, na primer, zahtevali su umanjenje mnogih globa i neplaćenog rada. Dobili su što su želeli i njihov novi ugovor počinjao je tvrdnjom: ,,U vreme velike smrtnosti i pošasti, koja se dogodila 1349, na gospodarskom imanju ostala su jedva dva zakupca, a i oni su bili sprem­ ni da odu ukoliko fratar Nikolas iz Aptona, tadašnji župnik i velmoža imanja, ne bi sklopio novi ugovor s njima." O n je to uradio. To što se dogodilo u Enšamu - događalo se svuda. Seljaci su počeli da se oslobađaju od prinudnog rada i brojnih obaveza prema velmožama. Nadnice su počele da rastu. V last je pokušavala da to spreči i 1351. donela je Zakon o radnoj snazi, koji je počinjao ovako: Z a to stoje veliki broj ljudi, a naročito radnika i posluge, umro od te po­ šasti, neki, videći nesmanjeni broj gospodara i nestašicu radnika, nisu spremni da rade ukoliko ne prime veoma visoke nadnice... Sagledavši ozbiljne probleme do kojih može doći zbog nedostatka radne snage, naro­ čito orača i sličnih radnika, smatrali smo prikladnim da naredimo: svaki muškarac i svaka žena u našoj kraljevini Engleskoj... biće obavezni da služe onoga ko to od njih zatraži i za to će uzeti samo nadnice, odeću, nagradu ili platu koje su, tamo gde služe, uobičajeno plaćane u dvadesetoj godini naše vladavine Engleskom [kralj Edvard III došao je na presto 25. januara 1327, te se ovo odnosi na 1347] ili u pet, šest prethodnih godina.

T im zakonom se, u stvari, nastojalo da se nadnice zadrže na nivou pre Crne smrti. Englesku elitu posebno je zabrinjavalo „mamljenje", pokušaji nekih velmoža da u svoju službu privuku malobrojne seljake drugih velmoža. Rešenje se tražilo u zatvorskoj kazni za napuštanje službe bez dozvole poslodavca: 112

Male razlike i ključne skretnice: značaj istorije

Ako žetelac ili kosilac ili neki drugi radnik ili sluga bilo koje vrste, koji se nalazi u nečijoj službi, napusti tu službu pre isteka ugovorenog roka bez saglasnosti ili prihvatljivog razloga, podlegaće zatvorskoj kazni, te neka niko ne plača niti prihvati da ikome bude plaćeno u nadnicama, odeći, nagradama ili plati više nego sto je uobičajeno u skladu s rečenim.

N astojanja engleske države da zaustavi promene u institucijam a i nadnicama koje su nastajale neposredno posle Crne smrti nisu bila uspešna. Godine 1381. izbila je seljačka buna i pobunjenici su, pod vod­ stvom Vota Tajlera, čak zauzeli veći deo Londona. Iako su na kraju pretrpeli poraz, a Tajler bio pogubljen, više se nije pokušavalo sa primenom Zakona o radnoj snazi. Feudalni rad postepeno je nestajao, u Engleskoj je počelo da nastaje inkluzivno tržište rada i nadnice su rasle. Kuga je bila zahvatila veći deo sveta i svuda je pokosila sličan procenat stanovništva. Tako su njene demografske posledice u istočnoj Evro­ pi bile iste kao i u Engleskoj i u zapadnoj Evropi. I dejstvo društvenih i ekonomskih sila bilo je isto. Osećao se nedostatak radne snage i ljudi su zahtevali veće slobode. Ali na istoku je na delu bila jedna snažnija logika suprotnog smera. N a inkluzivnom tržištu radne snage manji broj radnika značio je veće nadnice. A li to je velmožama dalo veći podsticaj da održavaju ekstraktivno tržište rada, a seljake u stanju poslušnosti. I u Engleskoj je postojala takva motivacija, o čemu svedoči Z akon o radnoj snazi. Ali moć radne snage bila je dovoljno velika da dobiju što su zahtevali. To u istočnoj Evropi nije bio slučaj. Nakon kuge istočni zemljoposednici počeli su da prisvajaju velike površine zemljišta i da šire svoje posede, koji su već bili veći od zapadnoevropskih poseda. Gradovi su bili slabiji i s manje stanovnika, te umesto da postaje slobodnija, rad­ na snaga je bila svedok umanjivanja svojih postojećih sloboda. Posledice toga naročito su postale očigledne posle 1500, kada se u zapadnoj Evropi javila tražnja za poljoprivrednim proizvodima sa istoka, kao što su pšenica, raž i stoka. Osamdeset odsto uvoza raži u Amsterdam dolazilo je iz rečnih dolina Labe, Visle i Odre. Ubrzo se polovina brzorastuće holandske trgovine odnosila na istočnu Evropu. 113

Zašto narodi propadaju

Kako je tražnja na zapadu rasla, tako su istočni zemljoposednici jačali svoju vlast nad radnom snagom kako bi uvećavali ponudu. To je nazvano „drugim kmetstvom", koje se razlikovalo od prvobitnog oblika kmetstva s početka srednjeg veka i bilo je izrazitije od njega. Zemljoposednici su povećali namete na zemljište svojih zakupaca i uzimali polovinu ukupne proizvodnje. U Korčinu u Poljskoj je 1533. svaki rad za gospodare bio plaćen. Ali 1600, godine gotovo polovinu obavljenog rada činio je ne­ plaćeni prinudni rad. Radnici u Meklenbergu u istočnoj Nem ačkoj su 1500. imali obavezu samo od nekoliko dana neplaćenog rada godišnje. Već 1550. ta obaveza iznosila je jedan dan, a 1600. tri dana nedeljno. Deca radnika morala su nekoliko godina besplatno da rade za gospoda­ ra. U Mađarskoj su gospodari 1514. bili apsolutni posednici zemljišta i zakonom su propisali obavezu svakog radnika da jednom nedeljno radi besplatno. T a obaveza je 1550. povećana na dva dana nedeljno. Krajem veka iznosila je već tri dana. Kmetovi koji su podlegali tim obavezama činili su 9 0 odsto tadašnjeg seoskog stanovništva. Iako su 1346. između Zapadne i Istočne Evrope postojale male raz­ like u političkim i ekonomskim institucijama, do 1600. one su postale dva zasebna sveta. Radna snaga na Zapadu bila je oslobođena feudalnih nameta, globa i obaveza i postajala je ključni deo tržišne privrede u pro­ cvatu. I na Istoku je bila deo takve privrede, ali kao kmetovi koji su pod prisilom proizvodili prehrambene i poljoprivredne proizvode tražene na Zapadu. Bila je to tržišna privreda, ali ne inkluzivna. T a institucional­ na nesaglasnost bila je posledica situacije u kojoj su se razlike između tih regija u početku činile veoma malim: na Istoku su gospodari bilo nešto bolje organizovani; imali su nešto veća prava i čvršću svojinu nad zemljištem. Gradovi su bili slabiji i manji, seljaci manje organizovani. Gledano iz istorijske perspektive, to su bile male razlike. A li te male razlike između Istoka i Zapada imale su veoma značajne posledice po živote njihovog stanovništva i za budući razvoj institucija, nakon što je Crna smrt učinila kraj feudalnom poretku. Crna smrt je živopisan primer ključne skretnice, veoma značajnog događaja ili podudaranja okolnosti čime je poremećena postojeća dru­ Н4

Male razlike i ključne skretnice; značaj istorije

štvena ekonomska i politička ravnoteža. Ključna skretnica je mač s dve oštrice koji može izazvati naglu promenu pravca kretanja jednog na­ roda. S jedne strane, može otvoriti mogućnosti za narušavanje ciklusa ekstraktivnih institucija i omogućiti nastanak inkluzivnijih, kao što je slučaj u Engleskoj. Ili može izazvati jačanje ekstraktivmih institucija, kao što je bio slučaj sa „drugim kmetstvom" u istočnoj Evropi. Razumevanje načina na koji istorija i ključne skretnice utiču na razvoj ekonomskih i političkih institucija omogućuje nam da stvorimo potpuniju teoriju o poreklu razlika u siromaštvu i napretku. U z to, omogućuje nam i da objasnimo stanje u današnjem svetu i zašto neke zemlje uspevaju da ostvare prelaz na inkluzivne ekonomske i političke institucije, a druge ne.

Stvaranje inkluzivnih institucija Engleska je bila jedina zemlja koja je u sedamnaestom veku uspevala da ostvari održivi privredni rast. Velikim ekonomskim promenama prethodila je politička revolucija koja je značila nastanak poseb­ nih ekonomskih i političkih institucija, znatno inkluzivnijih od onih u prethodnim društvima. T e institucije značajno su uticale ne samo na ekonomske podsticaje i napredak već i na to ko će ubirati plodove napretka. Nisu nastale konsenzusom, već su bile ishod sukobljavanja različitih grupa koje su se borile za vlast, osporavale jedna drugoj auto­ ritet i nastojale da uspostavljaju institucije koje su njima odgovarale. Vrhunac borbe oko institucija u šesnaestom i sedamnaestom veku bila su dva značajna događaja: Engleski građanski rat u periodu 1642-1651. i, naročito, Slavna revolucija 1688. Slavna revolucija ograničila je moć kralja kao izvršne vlasti i pravo definisanja ekonomskih institucija prenela na parlament. Istovremeno, širokim slojevima stanovništva omogućila je učešće u političkom siste­

Zašto narodi propadaju

mu i vršenje značajnog uticaja na funkcionisanje države. Slavna revolu­ cija predstavljala je osnovu stvaranja pluralističkog društva i nastavila je i ubrzala proces političke centralizacije. Stvorila je prve inkluzivne političke institucije u svetu. Kao posledica toga i ekonomske institucije počele su da postaju inkluzivnije. Početkom sedamnaestog veka u Engleskoj nije bilo više ni ropstva ni velikih ekonomskih ograničenja iz feudalnog srednjovekovnog doba, kao što je kmetstvo. Ipak, postojala su brojna ograničenja u pogledu ekonomskih aktivnosti kojima su se ljudi mogli baviti. I doma­ ću i međunarodnu privredu gušili su monopoli. Država je primenjivala proizvoljno oporezivanje i manipulisala pravnim sistemom. Najveći deo zemljišta podlegao je zastarelim pravima vlasništva koja su onemogu­ ćavala prodaju i investicije činila rizičnim. Sve se to posle Slavne revolucije promenilo. Vlada je uspostavila niz ekonomskih institucija kojima su podsticane investicije, trgovina i inovacije. Odlučno je štitila svojinska prava, uključujući patente koji su predstavljali svojinska prava za ideje i tim e davala veliki podsticaj inovacijama. Štitila je zakon i poredak. Prvi put u istoriji engleski za­ koni važili su za sve građane. N ije više bilo proizvoljnog oporezivanja, a monopoli su gotovo u celini ukinuti. Engleska država je žustro podsticala trgovinu i radila na unapređivanju domaće industrije, ne samo uklanjanjem prepreka širenju industrijskih aktivnosti već i koristeći snagu engleske ratne mornarice za odbranu trgovačkih interesa. Raci­ onalizacijom svojinskih prava omogućavala je izgradnju infrastrukture, naročito puteva, kanala, a kasnije i železničkih pruga, koji će se pokazati kao bitni za industrijski razvoj. To je presudno uticalo na davanje novih podsticaja ljudima i pokre­ talo je točkove napretka, otvarajući put ka industrijskoj revoluciji, koja se, pre svega, oslanjala na velike tehnološke pomake činjene na osnovu znanja koje se u Evropi akumuliralo tokom prethodnih vekova. Bio je to radikalan raskid s prošlošću koji su omogućila naučna istraživanja i talenti jednog broja izuzetnih pojedinaca. Pun zamah toj revoluciji dalo je tržište koje je stvaralo unosne mogućnosti razvoja i primene п6

Male razlike i ključne skretnice; značaj islorije

tehnologije. Inkluzivno svojstvo tržišta omogućavalo je ljudima da svoje sposobnosti usmeravaju na poslove koji im najviše odgovaraju. Ona su se oslanjala na znanje i sposobnosti je r je relativno visok nivo obrazovanja, bar prema standardima toga doba, omogućavao pojavu preduzetnika s vizijom korišćenja novih tehnologija u poslovanju i zapošljavanja rad­ nika koji su znali da ih koriste. N ije slučajno što je do industrijske revolucije došlo najpre u En­ gleskoj nekoliko decenija posle Slavne revolucije. Veliki pronalazači, poput Džejmsa Vata (koji je usavršio parnu mašinu), Ričarda Trevitika (izumitelja parne lokomotive), Ričarda Arkrajta (izumitelja predilice) i Izembarda Kingdoma Brunela (koji je stvorio više revolucionarnih parobroda), mogli su da iskoriste ekonomske mogućnosti koje su nji­ hovi izumi stvarali, bili su sigurni da će njihova svojinska prava biti poštovana i imali su pristup tržištim a na kojima su njihove inovacije bile unosno prodavane i korišćene. Džejm s Vat je 1775, neposredno nakon obnavljanja patenta za svoju parnu mašinu, koju je zvao „vatrena mašina", pisao ocu: Dragi oče, N akon niza raznih i žestokih suprotstavljanja najzad sam dobio Odluku Parlamenta, kojom smo moji pravni naslednici i ja stekli svojinsko pravo na moju vatrenu mašinu u celoj Velikoj Britaniji i plantažama u narednih dvadeset pet godina, što će, nadam se, za mene biti veoma unosno jer za tu mašinu već postoji znatna tražnja.

Ovo pismo ukazuje na dve stvari. Prvo, Vat je bio motivisan trži­ šnim prilikama za koje je očekivao da će postojati, „znatnom tražnjom" u Velikoj Britaniji i njenim plantažama, britanskim prekomorskim ko­ lonijama. Drugo, ono svedoči o tome d a je on bio u prilici da utiče na Parlament ne bi li ostvario svoje namere je r je ovaj pokazivao razumevanje za molbe pojedinaca i pronalazača. Tehnološki napredak, želje preduzeća da se šire i da investiraju, kao i efikasno korišćenje stručnosti i talenata bili su omogućeni inkluzivnim 117

Zašlo narodi propadaju

ekonomskim institucijama koje su bile uspostavljene u Engleskoj. A one su nastale zahvaljujući njenim političkim institucijama. Dva faktora su doprinela razvoju inkluzivnih političkih institucija u Engleskoj. Prvi faktor su bile političke institucije, uključujući centralizovanu državu, koje su jo j omogućile da napravi naredni radika­ lan korak - u stvari, bez presedana - ka inkluzivnim institucijama na početku Slavne revolucije. Iako je po tome bila različita od većeg delà sveta, Engleska se nije bitno razlikovala od zapadnoevropskih zemalja kao što su Francuska i Španija. Drugi faktor je bio značajniji. Događaji koji su doveli do Slavne revolucije doprineli su stvaranju široke i snažne koalicije, koja je mogla da postavi trajna ograničenja moći monarhije kao izvršne vlasti, te je ova bila prisiljena da usliši zahteve te koalicije. Tim e su postavljeni temelji pluralističkih političkih institucija, a to je omogućilo nastanak ekonomskih institucija na koje se oslanjala Prva industrijska revolucija.

Male ali bitne razlike Britanska, ili engleska, industrijska revolucija dramatično je uvećala nejednakost u svetu je r su samo u nekim njegovim delovima prihvaćene inovacije i nove tehnologije koje su ljudi poput Arkrajta i Vata i mnogi posle njih izumeli. Reakcija različitih zemalja na taj talas novih tehno­ logija, koja je odlučivala da li će one čamiti u siromaštvu ili ostvarivati stabilan privredni rast, bila je u velikoj meri uslovljena različitom pro­ šlošću njihovih institucija. Sredinom osamnaestog veka širom sveta su već postojale znatne razlike u političkim i ekonomskim institucijama. Kako su one nastale? Engleske političke institucije su se 1688, kretale ka mnogo većem pluralizmu od institucija u Francuskoj i u Španiji, ali ako se vratimo sto godina pre toga, u 1588, razlika gotovo da nije bilo. Svim tim zemljaii8

M ak razlike i ključne skretnice: značaj istorije

ma vladali su relativno apsolutistički monarsi: Elizabeta I u Engleskoj, Filip II u Spaniji i Anri II u Francuskoj. Svi su oni vodili bitku sa skup­ štinama građana - u Engleskoj je to bio Parlament, u Spaniji Kortes, u Francuskoj états généraux - koje su zahtevale veća prava i kontrolu nad monarhijom. M oć i delokrug rada tih skupština donekle su se raz­ likovali. N a primer, engleski Parlament i španski Kortes odlučivali su o oporezivanju, dok états généraux nije. U Španiji to nije bilo od bitnog značaja je r je u periodu posle 1492. španski dvor imao na raspolaganju ogromno američko carstvo i ostvarivao je veliki dohodak od tamošnjeg zlata i srebra. Situacija u Engleskoj je bila drugačija. Elizabeta I bila je mnogo manje finansijski nezavisna, te je morala da moli Parlament za veće poreze. Parlament je u zamenu za to zahtevao ustupke, naročito ograničenja prava Elizabete da stvara monopole. To je bio sukob u ko­ me je Parlament postepeno ostvarivao pobedu. Sličnu bitku u Spaniji Kortes je izgubio. Trgovina nije bila samo monopolizovana, već ju je monopolizovala španska monarhija. Te razlike, koje su se u početku činile malim, počele su u sedam­ naestom veku da dobijaju veliki značaj. Iako su američki kontinenti otkriveni 1492, a Vasko da Gam a je 1498. dospeo do Indije tako što je oplovio R t dobre nade na krajnjem jugu Afrike; do početka velikog širenja svetske trgovine, naročito na Atlantiku, došlo je tek posle 1600. Prva engleska kolonizacija Severne Amerike dogodila se 1585. u Roanoku, u današnjoj Severnoj Karolini. Engleska istočnoindijska kom­ panija osnovana je 1600. Dve godine kasnije osnovana je i ista takva holandska kompanija. Kompanija Virdžinijaje 1607. osnovala koloniju Džejmstaun. Dvadesetih godina sedamnaestog veka kolonizovana su Karipska ostrva, a Barbados je osvojen 1627. i Francuska se širila na A tlantiku osnovavši 1608. godine Kvebek siti kao prestonicu Nove Francuske u današnjoj Kanadi. Z bog malih početnih razlika, posledice te ekonomske ekspanzije po institucije bile su znatno drugačije za Englesku nego za Spaniju i Francusku. Elizabeta I i njeni naslednici nisu mogli da ostvare monopol nad trgovinom sa američkim kontinentima. Drugi evropski monarsi su to 119

Zašto narodi propadaju

mogli. D ok je u Engleskoj, zahvaljujući atlantskoj trgovini i koloniza­ ciji, počela da se stvara velika grupa bogatih trgovaca bez mnogo veza s državom, to u Spaniji i Francuskoj nije bio slučaj. Engleski trgovci nisu prihvatali monarhističku kontrolu i zahtevali su izmene političkih institucija i ograničenja monarhističkih nadležnosti. Imali su ključnu ulogu u Engleskom građanskom ratu i u Slavnoj revoluciji. Do sličnih sukobljavanja dolazilo je svuda. Francuski kraljevi su se, na primer, u periodu 1 6 4 8 -1 6 5 2 . suočavali s građanskim ratom Fronda. Razlika je bila u tome sto je u Engleskoj postojala mnogo veća verovatnoća da će protivnici apsolutizma prevladati je r su bili relativno bogati i brojniji od onih u Spaniji i Francuskoj. Različiti putevi kojima su u sedamnaestom veku išli englesko, fran­ cusko i špansko društvo svedoče o značaju uzajamnog dejstva malih institucionalnih razlika i ključnih skretnica. Kada je reč o ključnim skretnicama, neki značajan događaj ili sticaj okolnosti može da pore­ meti postojeću ravnotežu političke i ekonomske vlasti u jednoj zemlji. To može imati posledice samo za jednu zemlju, kao što je bila smrt predsednika Maoa Cedunga 1976, koja je u početku bila ključna skret­ nica samo za komunističku Kinu. A li ključne skretnice često utiču na niz društava, kao što su, na primer, kolonizacija i potom dekolonizacija uticale na gotovo ceo svet. Te ključne skretnice su značajne je r predstavljaju ogromnu prepreku ostvarivanju postepenog napretka koji nastaje sinergijom ekstraktivnih političkih i ekonomskih institucija i njihovom međusobnom podrškom. Istrajnost te povratne sprege stvara ukletu spiralu. Od statusa kvo korist imaju bogati i dobro organizovani koji mogu efikasno da se suprotstavaljaju velikim promenama koje bi im oduzele ekonomske privilegije i političku moć. Kada do ključne skretnice dođe, male ali bitne razlike predsta­ vljaju početne institucionalne razlike koje dovode do veoma različi­ tih reakcija. To je razlog što su relativno male institucionalne razlike u Engleskoj, Francuskoj i Spaniji imale za posledicu bitno različite pravce razvoja. T i pravci su proizišli iz ključnih skretnica koje su bile 120

Male razlike i ključne skretnice; značaj istorije

rezultat ekonomskih mogućnosti koje je atlantska trgovina pružala Evropljanima. Čak ako su i male institucionalne razlike veoma bitne u vreme ključ­ nih skretnica, nisu sve institucionalne razlike male i, prirodno, veće institucionalne razlike u vreme takvih dešavanja dovode do jo š druga­ čijih obrazaca. D ok su 1588. institucionalne razlike između Engleske i Francuske bile male, razlike između zapadne i istočne Evrope bile su znatno veće. N a zapadu su jake centralizovane države, poput Engleske, Francuske i Spanije, imale latentne ustavne institucije (Parlament, états généraux i Kortes). Postojale su i suštinske sličnosti u ekonomskim in­ stitucijama, kao što je odsustvo kmetstva. Situacija u istočnoj Evropi bila je drugačija. Kraljevinom Pojska-Litvanija, na primer, vladala ja elitna klasa zvana šlahta, koja je imala takvu moć da je čak uvela izbore za kralja. To nije bila apsolutistička vlast kao u Francuskoj pod Lujem X IV , kraljem Sunce, već apsoluti­ zam elite, odnosno ekstraktivnih političkih institucija. Slahta je vladala uglavnom ruralnim društvom u kome su dominirali kmetovi, koji nisu imali slobodu kretanja, niti korišćenja ekonomskih mogućnosti. Dalje ka istoku, ruski car Petar Veliki takođe je učvršćivao apsolutizam koji je bio zantno izraženiji i ekstraktivniji čak i od apsolutizma Luja X IV . N a K arti 8 (str. 122) na jednostavan načinje prikazan obim razlika između Zapadne i Istočne Evrope početkom devetnaestog veka. O na pokazuje i da lije u nekoj zemlji 1800. jo š postojalo kmetstvo. U zemljama pri­ kazanim tamnijom bojom ono je postojalo; u onim koje su prikazane svetlije - nije. Istočna Evropa je tamna, Zapadna svetla. Ali institucije u Zapadnoj Evropi nisu se uvek toliko razlikovale od onih u Istočnoj Evropi. Kao što smo videli, počele su da idu različitim smerovima u četrnaestom veku kada je 1346. došla Crna smrt. R az­ like između političkih i ekonomskih institucija u Zapadnoj i Istočnoj Evropi bile su male. Engleskom i Mađarskom su čak vladali članovi iste porodice - anžujske. Veće institucionalne razlike do kojih je došlo posle Crne smrti bile su osnova za stvaranje značajnijih razlika između istoka i zapada u sedamnaestom, osamnaestom i devetnaestom veku. 121

Zašto narodi propadaju

Karta 8s Kmetstvo u Evropi u 1800.

Ali odakle uopšte potiču te male institucionalne razlike kojima je taj proces razdvajanja počeo? Zašto su se u četrnaestom veku političke i ekonomske institucije u Istočnoj Evropi razlikovale od onih u Zapadnoj? Z ašto je ravnoteža moći dvora i parlamenta bila drugačija u Engleskoj nego u Francuskoj i Spaniji? Kao što ćemo u narednom poglavlju videti, čak i društva koja su znatno jednostavnija od našeg modernog društva stvaraju političke i ekonomske institucije koje snažno utiču na živote nji­ hovih stanovnika. To važi i za društva lovaca-sakupljača, o čemu svedoče i danas postojeća društva iz prošlosti, kao što su bušmani u današnjoj Bocvani koji ne obrađuju zemlju niti žive u stalnim naseobinama. N e postoje društva sa istim institucijama; ona imaju različite običa­ je, različite sisteme svojinskih prava i različite načine podele ubijene ži­ votinje ili plena ukradenog od drugog plemena. Neka priznaju autoritet 122

Male razlike i ključne, skretnice: značaj isto rije

starijih, druga ne; neka jo š u početku ostvaruju određen nivo političke centralizacije, što s drugima nije slučaj. Društva su neprestano podlo­ žna ekonomskim i političkim sukobljavanjima koja se, zbog posebnih istorijskih razlika, uloge pojedinaca ili jednostavno faktora slučajnosti, razrešavaju na različite načine. T e razlike su u početku obično male, ali se kumuliraju i stvaraju proces institucionalnog udaljavanja. Baš kao što se dve izolovane grupe organizama lagano razdvajaju u procesu akumuliranja slučajno nastalih genetskih promena i dva u osnovi slična društva lagano će se međusobno institucionalno udaljavati. Mada, baš kao i genetsko, ni institucionalno udaljavanje nema unapred određenu putanju i ne mora čak biti proizvod kumulacije: ono tokom vekova može dovesti do vidljivih, ponekad značaj­ nih razlika. Razlike nastale na osnovu institucionalnog udaljavanja imaju posebno velike posledice jer utiču na način reagovanja društva na prome­ né ekonomskih i političkih okolnosti u okviru ključnih skretnica. Velika razolikost obrazaca privrednog rasta u svetu rezultat je me­ đusobnog uticaja ključnih skretnica i institucionalnih kretanja. Posto­ jeće političke i ekonomske institucije —koje ponekad nastaju u dugom procesu institucionalnih promena, a ponekad na osnovu različitih re­ akcija na prethodne ključne skretnice - stvaraju temelje budućih pro­ mena. Crna smrt i širenje svetske trgovine u periodu posle 1600. bili su i ključne skretnice za evropske sile i imali su uzajamno dejstvo s različitim početnim institucijama iz čega su nastale značajne razlike. Seljaci u Zapadnoj Evropi imali su 1346. veću moć i autonomiju od seljaka u Istočnoj Evropi i zato je Crna smrt dovela do raspada feudali­ zma na zapadu i do Drugog kmetstva na istoku. Zahvaljujući tome što su u četrnaestom veku Istočna i Zapadna Evropa počele da se razilaze, nove ekonomske mogućnosti koje su donosili sedamnaesti, osamnaesti i devetnaesti vek bitno su drugačije uticale na te različite delove Evrope. Zato što je 1600. kontrola monarhije nad atlantskom trgovinom bila slabija u Engleskoj nego u Francuskoj i Spaniji, ta trgovina otvorila je put nastanku novih institucija s većim pluralizmom u Engleskoj, dok je u Francuskoj i Spaniji jačala položaj monarhije. 123

Zašto narodi propadaju

Istorijske slučajnosti N a pojedinačne događaje tokom ključnih skretnica utiče istorijsko nasleđe je r postojeće ekonomske i političke institucije određuju ravno­ težu moći i s ta je politički ostvarljivo. A li njihovi ishodi nisu istorijski predodređeni, već su nepredvidivi. Kojim smerom će se institucije u tim periodima razvijati zavisi od toga koja će od suprotstavljenih sila biti uspešna, koje grupe će biti u prilici da formiraju efikasne koalicije i koji lideri će biti sposobni da događaje okrenu u svoju korist. Kao primer za ulogu slučajnosti možemo uzeti poreklo inkluzivnih političkih institucija u Engleskoj. N e samo da u pobedi grupa koje su se u Slavnoj revoluciji 1688. zalagale za ograničavanje vlasti monarhije i za pluralističkije institucije nije bilo nikakve predodređenosti već su i sva dešavanja koja su vodila toj političkoj revoluciji zavisila od slučajnosti. Uspešnost pobedničkih grupa neminovno je dovođena u vezu s ključ­ nim skretnicama koje su bile posledica uspona atlantske trgovine, koji je trgovcima koji su se suprotstavljali monarhiji donosio bogatstvo i pružao im poslovne prilike. Samo vek pre toga uopšte nije bilo moguće predvideti da će Engleska biti sposobna da ostvari pomorsku dominaciju, da kolonizuje mnoge delove Karipskog arhipelaga i Severne Amerike i da prisvoji tako veliki deo unosne trgovine sa američkim kontinentima i Istokom. N i Elizabeta I, ni drugi monarsi dinastije Tjudor pre nje nisu uspeli da izgrade moćnu, ujedinjenu mornaricu. Engleska mornarica oslanjala se na gusarske* i nezavisne trgovačke brodove i bila je mnogo slabija od španske flote. A li profit od atlantske trgovine privlačio je te gusare koji su osporavali španski monopol na morima. Spanci su 1588. odlučili da učine kraj tim izazovima kao i mešanju Engleza u rat Spanske Holandije za nezavisnost od Spanije.

* R eč je o privatnim ratnim brodovima koji su poveljom m onarha bili ovlašćeni da na­ padaju i pljačkaju brodove koji su plovili pod drugim, odnosno neprijateljskim zastavama. - Prim. prev.

I24

Male razlike i ključne skretnice; značaj istorije

Španski kralj Filip II poslao je moćnu flotu Armadu, kojom je komandovao vojvoda od Medine Sidonije. M nogi su smatrali neminov­ nim da će Španci odneti odlučnu pobedu nad Englezima, učvrstiti svoj monopol na Atlantiku i verovatno svrgnuti Elizabetu I s prestola, čime bi ostvarili vlast nad Britanskim ostrvima. A li desilo se nešto potpuno neočekivano. Loši vremenski uslovi i strateške greške vojvode od Sidoni­ je, kome je komanda bila poverena u poslednjem trenutku je r je jedan is­ kusniji komandant umro, doprineli su da španska Armada izgubi svoju prednost. Protivno svim očekivanjima, Englezi su uništili veći deo flote svog moćnijeg protivnika. Prostranstva Atlantika postala su otvorena za Engleze pod ravnopravnijim uslovima. Da nije bilo te neočekivane pobede Engleza, ne bi ni došlo do skretnice koja je omogućila promenu i nastanak izrazito pluralističkih političkih institucija u Engleskoj u pe­ riodu posle 1688. N a K arti 9 (str. 126) prikazane su lokacije španskih brodoloma u poteri za Armadom oko Britanskih ostrva. Prirodno, niko 1588. nije mogao da predvidi posledice te srećne engleske pobede. U to vreme verovatno su malobrojni bili i oni koji su shvatili d a je reč o ključnoj skretnici koja je jedan vek kasnije dovela do velike političke revolucije. Neopravdano je pretpostavljati da će svaka ključna skretnica dovesti do uspešne političke revolucije ili do promena nabolje. Istorija obiluje primerima revolucija i radikalnih pokreta koji su jednu tiraniju zamenjivali drugom, obrazac koji je nemački sociolog Robert Mihels nazvao gvozdenim zakonom oligarhije, izuzetno opasnim vidom uklete spirale. Z a mnoge bivše kolonije kraj kolonijalizma u decenijama posle Drugog svetskog rata predstavljao je ključnu skretnicu. Ali u većini slučajeva u podsaharskoj Africi, u mnogim slučajevima u Aziji vlade koje su formi­ rane posle sticanja nezavisnosti kao da su jednostavno prepisale stranicu iz knjige Roberta M ihelsa i ponavljale su i dodatno jačale zloupotrebe vlasti svojih prethodnika, često su drastično sužavale raspodelu političke moći, uklanjale sebi ograničenja i podrivale ionako slabe podsticaje koje su ekonomske institucije davale za investicije i privredni napredak. Sa­ mo u malom broju slučajeva društva poput Bocvane (vid. str. 4 2 9 —439) 125

Zašto narodi propadaju

X

/

i

*

,/L.

^ ’

II Irska

\ *2? i\*-v-

• ; . *Lidš

Manćester *§eД

/

U jedinjeno Kraljevstvo • / л Birrningerit Vindzorskiaamak»Raniml-d

/

* 4 r,ksam

\

’

Belgiji

\i / / 1

Atlantski okean

Francuska

) Andora

Portugalijà Španija

4>Ti

► Pravci kretanja Armade -

Brodolomi

_; Današnje granice

Gibraltar

Karta 9; Španska Armada, brodolomi i ključne lokacije koje su omogućile prekretnicu

126

Male razlike i ključne skretnice: značaj istorije

iskoristila su tu ključnu skretnicu za uvođenje političkih i ekonomskih promena koje su otvorile put privrednom rastu. Ključne skretnice mogu i da pokrenu značajne promene koje vode stvaranju, a ne napuštanju ekstraktivnih institucija. Inkluzivne institu­ cije, iako imaju sopstvenu povratnu spregu, blagotvornu spiralu, mogu da promene smer i da postepeno postaju ekstraktivnije zahvaljujući izazovima kada se dođe do ključnih skretnica - a da li će do toga doći, takođe je nepredvidivo. M letačka republika je , kao što ćemo videti u šestom poglavlju, grabila ka inkluzivnim političkim i ekonomskim in­ stitucijama. Ali dok su te institucije u Engleskoj posle Sjajne revolucije 1688. postepeno postajale sve jače, one su se u M lecim a na kraju pre­ tvorile u ekstraktivne institucije pod vlašću uske elite koja je ostvarila monopol na ekonomske prilike i političku moć.

Razumevanje situacije u svetu

N astanak tržišne privrede u Engleskoj u osamnaestom veku, ko­ ja se zasnivala na inkluzivnim institucijam a i održivom privrednom rastu, ustalasala je čitav svet, ne samo zato što je Engleskoj omogućio da njegov veliki deo kolonizira. A li dok se uticaj engleskog privrednog rasta svakako globalno širio, to nije autom atski bio slučaj i sa eko­ nomskim i političkim institucijam a zahvaljujući kojima je on nastao. Sirenje industrijske revolucije imalo je različite posledice u svetu, kao što je i Crna sm rt različito uticala na zapadnu i istočnu Evropu i kao što je širenje atlantske trgovine različito uticalo na Englesku i Spaniju. T aj uticaj određivale su institucije koje su postojale u različitim delovima sveta, a one su doista bile različite - prethodne ključne skretnice učinile su da male razlike s vremenom postanu velike. Zahvaljujući ukletoj ili blagotvornoj spirali, te institucionalne razlike i njihove po­ sledice, iako u nesavršenom obliku, i dalje opstaju i predstavljaju ključ 127

Zašto narodi propadaju

za razumevanje nastanka nejednakosti u svetu, tako i aktuelne situ­ acije u njemu. U nekim delovima sveta nastale su institucije veoma slične onim u Engleskoj, mada na sasvim drugačiji način. To naročito važi za neke evropske „naseljeničke kolonije", kao što su Australija, Kanada i S je­ dinjene Države, iako su njihove institucije bile tek u procesu form i­ ranja kada je industrijska revolucija bila u punom zamahu. K ao što smo u prvom poglavlju videli, proces koji je počeo osnivanjem kolonije Džejm staun 1607. i vrhunac dostigao u Ratu za nezavisnost i u dono­ šenju Ustava S A D u mnogo čemu je sličan dugoj borbi Parlamenta i monarhije u Engleskoj, je r je takođe doveo do stvaranja centralizovane države s pluralističkim političkim institucijama. Potom se industrijska revolucija brzo proširila na te zemlje. U zapadnoj Evropi, koja je prolazila kroz mnoge iste istorijske pro­ cese, u vreme industrijske revolucije postojale su institucije slične en­ gleskim. Između Engleske i ostatka Evrope bilo je malih ali značajnih razlika, što je razlog d a je do industrijske revolucije došlo u Engleskoj, a ne u Francuskoj. T a revolucija stvorila je potpuno novu situaciju i po­ stavila znatno različite izazove evropskim režimima koji su, zauzvrat, izazivali nova sukobljavanja koja su kulminirala u Francuskoj revoluciji, drugoj ključnoj skretnici koja je navela zapadnoevropske institucije da se usaglase sa engleskim, dok se istočna Evropa jo š više udaljila od njih. O statak sveta sledio je različite pravce razvoja institucija. Evrop­ ska kolonizacija uticala je na institucionalnu raznolikost na američkim kontinentima - za razliku od inkluzivnih institucija koje su stvarane u Sjedinjenim Državama i Kanadi, u Latinskoj Americi nastajale su ekstraktivne institucije, što predstavlja objašnjenje za nejednakost koju danas vidimo. Ekstraktivne političke i ekonomske institucije španskih konkistadora u Latinskoj Americi i dalje opstaju zahvaljujući čemu ve­ liki deo tog regiona živi u siromaštvu. Situacija u Argentini i Čileu je, međutim, bolja nego u većini drugih zemalja u tom regionu. U njima je živelo manje domorodaca i imale su manje rudno bogatstvo, te su bile „zapostavljene" je r su se Španci bili usredsredili na zemlje u kojima su 128

Male razlike i ključne skretnice: značaj istorijc

živeli Asteci, M aje i Inke. N ije nikakva slučajnost d a je najsiromašniji deo Argentine severozapad, jed ini deo te zemlje koji je bio integrisan u špansku kolonijalnu privredu. Siromaštvo iz kog ne može da izađe i ko­ je je posledica nasleđenih ekstraktivnih institucija slično je siromaštvu koje je stvarala mita u Potosiju u Boliviji i Peruu (str. 2 5 —28). A frika je bila deo sveta čije su institucije najmanje bile sposobne da koriste mogućnosti koje je nudila industrijska revolucija. U najmanje hiljadu poslednjih godina, sa izuzetkom malih enklava u ograničenom periodu, A frika zaostaje za ostatkom sveta u pogledu tehnologije, po­ litičkog razvoja i napretka. O na je deo sveta u kome su centralizovane države nastajale veoma kasno i u malom broju. K ada su i nastajale, obično su bile veoma apsolutističke, poput Konga, i cesto veoma krat­ kotrajne - propadale su. To odsustvo državne centralizacije u Africi slično je onome u Avganistanu, H aitiju i Nepalu. T e zemlje takođe ne uspevaju da uspostave red na svojim teritorijam a i da ostvare i m ini­ mum stabilnosti neophodne za ostvarivanje bar neznatnog ekonomskog napretka. Iako se nalaze u sasvim drugim delovima sveta, Avganistan, H aiti i Nepal imaju mnogo institucionalnih sličnosti s većinom zemalja podsaharske A frike i stoga su danas među najsiromašnijim zemljama u svetu. N ačin na koji su afričke institucije dobile svoj sadašnji ekstraktivni oblik predstavlja jo š jedan primer procesa institucionalnog udaljavanja kojem su ključne skretnice davale podsticaj, ali koji je ovog puta često imao veoma izopačene ishode, naročito u vreme širenja trgovine robljem preko Atlantika. Dolazak evropskih trgovaca značio je nove ekonomske mogućnosti za Kraljevinu Kongo. Trgovina s dalekim tržištima, koja je izmenila Evropu, izmenila je i Kraljevinu Kongo, ali i u ovom slučaju značajne su bile institucionalne razlike. Kongoanski apsolutizam preorijentisao se s potpune dominacije društvom, uz pomoć ekstraktivnih ekonomskih institucija, koje su prisvajale celokupnu poljoprivrednu proizvodnju građana, na masovno porobljavanje ljudi i njihovu prodaju Portugalcima u zamenu za oružje i luksuznu robu namenjenu kongoanskoj eliti. 129

Zašto narodi propadaju

Prethodne razlike između Engleske i Konga dovele su do toga da su mogućnosti trgovine s dalekim tržištima za Englesku bile ključna skret­ nica koja je vodila stvaranju pluralističkih političkih institucija, dok su u slučaju Konga značile gubljenje svake nade za poraz apsolutizma, U većem delu Afrike veliki profit koji je nudila trgovina robljem dovodio je ne samo do njegovog jačanja i do još nesigurnijih svojinskih prava već i do žestokih ratnih sukoba i uništavanja mnogih postojećih institucija; u roku od nekoliko vekova svi procesi državne centralizacije u potpunosti su zaustavljeni i mnoge afričke države su u velikoj meri propale. Iako su neke nove i ponekad snažne države nastale na eksploataciji trgovine robljem, one su se zasnivale na ratovanju i pljački. Ključna skretnica ot­ krića američkih kontinenata pomogla je Engleskoj da razvije inkluzivne institucije, ali je institucije u Africi učinila jo š ekstraktivnijim. Iako je posle 1807. trgovina robljem uglavnom prestala, evropski kolonijalizam koji je usledio ne samo d a je zaustavio začetke ekonom­ ske modernizacije u delovima južne i zapadne Afrike već je i uništio sve mogućnosti domaćih institucionalnih reformi. To je značilo d a je čak i van teritorija Konga, Madagaskara, Nam ibije i Tanzanije u kojima su pljačka, masovni nemiri, pa i ubistva bili pravilo, bilo malo šansi za A friku da promeni svoj institucionalni obrazac. Još gore od toga, šezdesetih godina dvadesetog veka kolonijalna vlast ostavila je Africi u nasleđe jo š složenije i pogubnije institucije od onih s početka kolonijalnog doba. U mnogim afričkim kolonijama razvoj političkih i ekonomskih institucija značio je d a je nezavisnost, umesto stvaranja osnove za unapređenje njihovih institucija, stvorila prostor za preuzimanje vlasti od strane beskrupuloznih lidera i jačanje iznuđivanja koje su nekad vršili evropski kolonijalisti. Politički podsticaji koje su takve strukture stvarale omogućavali su politiku koja je reprodukovala prošle obrasce nesigurnih i neefikasnih svojinskih prava u državama sa snažnim apsolutističkim tendencijama, ali koje ipak nisu uspevale da ostvare ni minimum centralizovane vlasti na svojim teritorijama. Industrijska revolucija jo š nije dospela u A friku je r je na tom kon­ tinentu na delu dugotrajna ukleta spirala istrajavanja i obnavljanja eks130

M ak razlike i ključne skretnice: značaj istanje

traktivnih političkih i ekonomskih institucija. Izuzetak je Bocvana. Kao što ćemo videti (str. 4 2 9 -4 3 9 ), poglavica Kama, deda prvog pre­ mijera nezavisne Bocvane Seretsea Kame, započeo je u devetnaestom veku institucionalne promene u nameri da modernizuje političke i eko­ nomske institucije svog plemena. Sasvim neuobičajeno, te promene nisu bile zaustavljene u kolonijalnom dobu, delom zahvaljujući mudrom suprostavljanju Kame i drugih poglavica kolonijalnim vlastima. Njihova interakcija s ključnom skretnicom nastalom sticanjem nezavisnosti od kolonijalnih vlasti postavila je temelje ekonomske i političke uspešnosti Bocvane. To je jo š jedan primer značaja nekadašnjih malih razlika. Postoji tendencija da se na istorijske događaje gleda kao na neizbežne posledice duboko ukorenjenih sila. Iako snažno ističemo da eko­ nomske i političke institucije iz prošlosti stvaraju uklete i blagotvorne spirale, uvek ima mesta za slučajnost, kao što smo naglasili u kontekstu razvoja engleskih institucija. Seretse Kam a je četrdesetih godina dva­ desetog veka studirao u Engleskoj i zaljubio se u Rut Vilijams, belkinju. Z bog toga je rasistički aparthejdski režim u Južnoj Africi ubedio englesku vladu da mu zabrani povratak u protektorat, tada poznat pod imenom Bečuanalend (kojim je upravljao visoki komesar Južne Afrike), i on se odrekao svog poglavarskog položaja. Vratio se da bi se stao na čelo borbe protiv kolonijalizma u nameri ne da učvrsti tradicionalne institucije, već da ih prilagodi modernom svetu. Kam a je bio izuzetna ličnost, nezainteresovan za lično bogatstvo i posvećen napretku svoje zemlje. Većina ostalih afričkih zemalja nisu bile te sreće. Značajne su bile obe stvari - istorijski razvoj institucija u Bocvani i faktori slučaj­ nosti koji su doprineli da se one dalje razvijaju, a ne da budu uništavane ili izopačavane kao u drugim afričkim zemljama.

U devetnaestom veku u velikom delu Azije apsolutizam, koji se nije mnogo razlikovao od onog u A frici ili u istočnoj Evropi, sprečavao je razvoj industrijalizacije. U K ini je država bila izrazito apsolutistička i nezavisni gradovi, trgovci i industrijalisti ili nisu postojali ili su politički

Zašto narodi propadaju

bili veoma slabi. K ina je bila značajna pomorska sila i snažnu trgovinu s dalekim zemljama razvila je vekovima pre Evropljana, A lije od toga odustala u pogrešnom trenutku kada su carevi dinastije M ing krajem četrnaestog i početkom petnaestog veka zaključili da bi jačanje te trgo­ vine i kreativna destrukcija koju bi ona mogla izazvati mogli ugroziti njihovu vlast. U Indiji se proces institucionalnog udaljavanja odvijao drugačije i doveo je do stvaranja izuzetno strogog naslednog kastinskog sistema koji je, mnogo jače nego feudalni poredak u srednjovekovnoj Evropi, ograni­ čavao funkcionisanje tržišta i podelu rada na različita zanimanja. Takođe je podržavao jedan drugi snažan oblik apsolutizma mogulskih vladara. U srednjem veku, u većini evropskih zemalja postojali su slični sistemi. Savremena anglosaksonska imena, kao što su Bejker’, Kuper*** i Smit***, direktno potiču od naslednih zanimanja. Pekari su držali pekare, bačvari su pravili bačve, kovači su kovali. Ali te kategorije nikada nisu bile tako striktne kao indijske kastinske razlike i postepeno su prestajale da budu oznaka nečijeg zanimanja. Iako su indijski trgovci trgovali na čitavom Indijskom okeanu i došlo do razvoja značajne tekstilne industrije, kastinski sistem i mogulski apsolutizam bili su ozbiljna prepreka nastanku inkluzivnih ekonomskih institucija u Indiji. U devetnaestom veku situa­ cija u Indiji u pogledu industrijalizacije dalje se pogoršala je r je ta zemlja postala engleska kolonija koja je služila za ekstrakciju bogatstva. Kinu nikada nije zvanično kolonizovala neka evropska sila, ali nakon što su Englezi porazili Kineze u Opijumskim ratovima 1 8 3 9 -1 8 4 2 , a potom i 1 8 5 6 -1 8 6 0 , K ina je morala da potpiše niz ponižavajućih sporazuma i da dozvoli uvoz evropskih proizvoda. Pošto Kina, Indija i druge azijske zemlje nisu iskoristile nove trgovačke i industrijske mogućnosti, Azija je, uz izuzetak Japana, zaostajala, dok je zapadna Evropa hrlila napred.

* B aker (pekar) - Prim. prev.

** C ooper (bačvar) - Prim. prev. ** * Sm ith (kovač) - Prim. prev.

132

Male razlike i ključne skretnice: značaj istorije

Putanja institucionalnog razvoja u Japanu u devetnaestom veku još jedan je primer interakcije ključnih skretnica i malih razlika nastalih usled institucionalnih udaljavanja. U njemu je, kao i u Kini, na delu bila apsolutistička vlast. N ju je 1600. preuzela porodica Tokugava i vladala je feudalnim sistemom koji je takođe zabranjivao međunarodnu trgovi­ nu. I Japan se suočio s ključnom skretnicom izazvanom zapadnjačkom intervencijom, kada su u julu 1853. četiri američka ratna broda, pod komandom M etjua K. Perija, uplovila u zaliv Edo i zahtevala trgovačke privilegije slične onim koje je od Kineza dobila Engleska posle Opijum­ skog rata. A li ta ključna skretnica imala je u Japanu sasvim drugačiji ishod. I pored blizine i čestih interakcija, Kina i Japan su se u devetna­ estom veku već bili institucionalno udaljili. Iako je vladavina porodice Tokugava bila apsolutistička i ekstraktivna, imala je slabu vlast nad liderima drugih velikih feudalnih domena i bila je podložna izazovima. I pored seljačkih buna i građanskih nemira, apsolutizam u K ini bio je jači, a opozicija slabije organizovana i manje samostalna. U Kini nije bilo takvih lidera ostalih domena koji su mogli da osporavaju apsolutističku vladavinu cara i da krenu alternativnim institucionalnim smerom. T a razlika u institucijama, koja je uglavnom bila mala u poređenju s razlikama Kine i Japana od Zapadne Evrope, imala je presudan uticaj u vreme ključnih skretnica izazvanih namet­ nutim prisustvom Engleza i Amerikanaca. Kina je posle Opijumskih ratova nastavila svojim apsolutističkim smerom, dok je u Japanu američ­ ka opasnost učvrstila opoziciju vladavini porodice Tokugava i dovela do političke revolucije, Restauracije Meidži, kao što ćemo videti u desetom poglavlju. Japanska politička revolucija omogućila je nastanak inkluzivnijih političkih i ekonomskih institucija i postavila temelje za njegov kasniji brz razvoj, dok je Kina čamila pod apsolutističkom vlašću. Reakcija Japana na pretnju koju su predstavljali američki ratni bro­ dovi, započinjanjem procesa suštinske transformacije institucija, po­ maže nam da razumemo jo š jedan aspekt situacije u svetu: tranziciju od stagnacije ka ubrzanom privrednom rastu. U periodu posle Drugog svetskog rata Južna Koreja, Tajvan i na kraju K ina ostvarili su vrtoglave 133

Zašto narodi propadaju

stope privrednog rasta sledeći put sličan onom kojim je išao Japan. U svim tim slučajevima privrednom rastu su prethodile velike promene ekonomskih institucija u tim zemljama - mada ne uvek i političkih in­ stitucija, o čemu svedoči primer Kine. S tim u vezi su i slučajevi naglog prestanka ubrzanog privrednog rasta i povratka na staro. Kao što odlučni koraci ka inkluzivnim eko­ nomskim institucijama mogu da pokrenu brz privredni rast, tako i nagli zaokret u suprotnom pravcu može dovesti do privredne stagnacije. N o prekidi brzog privrednog rasta, poput onih u Argentini i u Sovjetskom Savezu, mnogo češće su posledica kraja privrednog rasta u uslovima ekstraktivnih institucija. Kao što smo videli, do toga može doći bilo zbog unutrašnjih borbi oko plena od ekstrakcije bogatstva, koja vodi propasti konkretne vlasti, ili zato što inherentno odsustvo inovacija i kreativne destrukcije u uslovima ekstraktivnih institucija ograničava mogućnosti ostvarivanja stabilnog razvoja. U narednom poglavlju de­ taljno ćemo razmotriti kako je Sovjetski Savez naišao na velika ogra­ ničenja te vrste.

D ok je na stvaranje političkih i ekonomskih institucija u Latinskoj Americi u proteklih pet stotina godina uticao španski kolonijalizam, one su na Bliskom istoku stvarane pod uticajem osmanskog kolonijali­ zma, Osmanlije su 1453, pod vodstvom sultana Mehmeda II, osvojile Carigrad i učinile ga svojom prestonicom. Osm anlije su u tom veku osvojile i veliki deo Balkanskog poluostrva i najveći deo ostatka Tur­ ske. U prvoj polovini šesnaestog veka osmanska vlast proširila se na ceo Bliski istok i Severnu A friku. Kada je 1566. umro sultan Sulejm an I, zvani Veličanstveni, Osmansko carstvo pružalo se od Tunisa ka isto­ ku, preko Egipta, sve do Meke na Arabijskom poluostrvu i do teritorije današnjeg Iraka. Osmanska država bila je apsolutistička - sva vlast bila je u rukama sultana, koji za svoje postupke nije gotovo nikome odgova­ rao. Ekonomske institucije koje su Osm anlije nametale bile su veoma ekstraktivne. N ije bilo privatne svojine nad zemljištem, koje je u celini 134

Male razlike i ključne skretnice: značaj istorije

zvanično pripadalo državi. Porezi na korišćenje zemljišta i poljoprivred­ nu proizvodnju, zajedno s ratnim plenom, bili su osnovni izvor dohotka vlasti. Ali Osmansko carstvo nije nad Bliskim istokom ostvarivalo istu vrstu dominacije kao u svom središtu u Anatoliji, pa čak ni kao onu koju je španska država ostvarivala u Latinskoj Americi. Stalni izazov osman­ skoj državi bili su beduini i ostala plemena na Arabijskom poluostrvu. O na na velikom delu Bliskog istoka nije mogla da uspostavi stabilan poredak niti da efikasno prikuplja porez. Z ato je taj posao poveravala pojedincima, prodavala im pravo da prikupljaju porez, na bilo koji način. T i sakupljači poreza su se osamostaljivali i sticali moć. Poreske stope na bliskoistočnim terirorijama bile su veoma visoke i kretale su se od polovine do dve trećine proizvodnje poljoprivrednika. Veliki deo tog poreza zadržavali su njegovi sakupljači. Kako osmanska država nije uspevala da u tim oblastima uspostavi stabilan poredak, svojinska prava bila su veoma nesigurna, vladalo je veliko bezakonje i razbojništvo je r su se oružane grupe borile za lokalnu vlast. U Palestini je, na primer, situacija bila tako teška da su, počev od kasnog šesnaestog veka, seljaci napuštali najplodniju zemlju i odlazili u planinske oblasti gde su bili zaštićeniji od razbojnika. Ekstraktivne ekonomske institucije u urbanim oblastima Osm an­ skog carstva nisu bile ništa manja prepreka privrednom rastu. Trgovina se odvijala pod kontrolom države, a zanimanja su podlegala strogim propisima esnafa i monopola. Kao posledica toga, ekonomske institucije na Bliskom istoku su u vreme industrijske revolucije bile ekstraktivne. Taj region je ekonomski stagnirao. Četrdesetih godina devetnaestog veka Osm anlije su nastojale da sprovedu reformu institucija - na primer, ukidanjem sistema posrednog prikupljanja poreza i stavljanjem lokalnih autonomnih grupa pod kon­ trolu. Ali apsolutizam se održavao sve do Prvog svetskog rata, a nasto­ janja na sprovođenju reformi sprečavali su uobičajeni strah od kreativne destrukcije i zabrinutost elitnih grupa da će pretrpeti i ekonomski i politički gubitak. Osmanski reformatori govorili su o uvođenju privatne svojine nad zemljištem kako bi se povećala poljoprivredna proizvodnja, 135

Zašto narodi propadaju

ali želja za političkom vlašću i oporezivanjem održavala je status kvo. Osmansku kolonizaciju je posle 1918, nasledila evropska kolonizacija. Kada je i njoj došao kraj, nastupio je isti proces čiji smo svedoci bili u podsaharskoj Africi, to jest ekstraktivne kolonijalne institucije preuzele su nezavisne elite. U nekim slučajevima, kao što je Kraljevina Jordan, te elite bile su neposredan proizvod kolonijalnih sila, ali to se, kao što ćemo videti, često događalo i u A frici. Nivo dohotka bliskoistočnih zemalja koje nemaju naftu sličan je danas nivou dohotka siromašnih latinoameričkih zemalja. O ne nisu bile izložene takvim poražavajućim silama kao što je trgovina robljem i u dužem periodu imale su prednost dostupnosti evropske tehnologije. U srednjem veku Srednji istok je i sâm bio ekonomski relativno napredan deo sveta. Danas on nije tako siromašan kao Afrika, ali većina njegovog stanovništva i dalje živi u siromaštvu. ***

Pokazali smo da se teorijama zasnovanim na geografskom položa­ ju , kulturi i neznanju ne može objasniti stanje u današnjem svetu. One ne daju zadovoljavajuće objašnjenje za glavne obrasce nejednakosti: za činjenicu d aje proces nastajanja ekonomskih razlika započeo industrij­ skom revolucijom u Engleskoj u osamnaestom i devetnaestom veku i potom se proširio na zapadnu Evropu i evropske naseljeničke kolonije, za održive razlike između delova američkih kontinenata, za siromaštvo Afrike i Bliskog istoka, za razlike između istočne i zapadne Evrope i za tranzicije od stagnacije ka privrednom rastu i ponekad naglo zaustavlja­ nje tog rasta. Naša teorija o institucijama daje takvo objašnjenje. U narednim poglavljima detaljnije ćemo razm otriti kako teorija o institucijama funkcioniše i navesti mnoštvo pojava koje se njome mogu objasniti. O ne se kreću od početaka neolitske revolucije do propasti više civilizacija, bilo zbog sputavanja privrednog rasta ekstraktivnim institucijama ili zaustavljanja nedovoljno odlučnih nastojanja ka ostva­ rivanju inkluzivnosti. 136

M ak razlike i ključne skretnice: značaj istanje

Videćemo kako su i zašto su u Engleskoj za vreme Slavne revolucije izvršeni odlučujući koraci ka uvođenju inkluzivnih političkih instituci­ ja . Bavićemo se naročito sledećim pitanjima: ♦

Kako su na osnovu interakcije ključnih skretnica izazvanih atlant­ skom trgovinom i prirode prethodnih engleskih institucija nastale inkluzivne institucije;

♦

Kako su te institucije opstajale i jačale i postavile temelje industrij­ skoj revoluciji, delom zahvaljujući toj blagotvornoj spirali, a delom srećnim slučajnostima;

+

Kako su se mnogi režimi sa apsolutističkim i ekstraktivnim institu­ cijama uporno opirali širenju novih tehnologija nastalih zahvaljujući industrijskoj revoluciji;

♦

Kako su sami Evropljani suzbijah mogućnosti privrednog rasta u mnogim delovima sveta koje su osvajah;

♦

K ako ukleta spirala i gvozdeni zakon oligarhije stvaraju snažnu i istrajnu tendenciju ka ekstraktivnim institucijama, te zemlje na koje se početna industrijska revolucija nije proširila ostaju relativno siromašne;

♦

Zašto se industrijska revolucija i druge nove tehnologije nisu raširile niti ima velikih izgleda da se rašire na ona mesta u svetu gde nije ostvaren ni minimum državne centralizacije,

Pokazaćemo i da su one oblasti u svetu koje su uspele da uspostave inkluzivnije institucije, poput Francuske i Japana, ili koje su sprečile uspostavljanje ekstraktivnih institucija, poput Sjedinjenih Država i Australije, bile prijemčivije za širenje industrijske revolucije i pred­ njačile u privrednom rastu. Taj proces se nije svuda glatko odvijao, o čemu svedoči Engleska, i usput su se morale savlađivati brojne prepreke uspostavaljanju inkluzivnih institucija, ponekad zbog delovanja uklete spirale, ponekad zbog istorijskih slučajnosti. 137

Zašto narodi propadaju

Najzad, razmotrićemo i kako na sadašnju neuspešnost zemalja jako utiču njihove nasleđene institucije, koliko se saveta u pogledu politika zasniva na pogrešnim pretpostavkama i kako može dovesti do pogre­ šnih odluka i da jo š uvek postoji mogućnost da zemlje iskoriste prilike koje donose ključne skretnice i naprave prekretnicu reformisanjem svo­ jih institucija i opredeljivanjem za put ka većem prosperitetu.

138

„Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše": privredni rast u uslovima ekstraktivnih institucija

Video sam kako izgleda budućnost Institucionalne razlike imaju ključnu ulogu u objašnjavanju privred­ nog rasta tokom vekova. Ali ako se većina društava u prošlosti zasnivala na ekstraktivnim političkim i ekonomskim institucijama, da li to znači da privrednog rasta uopšte nije bilo? Očigledno je da nije tako. Ekstraktivne institucije, kako im i naziv govori, moraju stvarati bogatstvo da bi se ono moglo ekstrahovati. Vladar koji ima monopol nad političkom vlašću i kontrolu nad centralizovanom državom može da zavede određeni nivo pravnog poretka i sistem pravila i da stimuliše privredne aktivnosti. Ali privredni rast koji podstiču ekstraktivne institucije bitno se raz­ likuje od privrednog rasta izazvanog inkluzivnim institucijama. Još zna­ čajnije je da to neće biti održivi rast koji zahteva tehnološke promene, već rast zasnovan na postojećim tehnologijama. Ekonomska putanja So­ vjetskog Saveza očigledan je primer kako državna vlast i podsticaji mogu dovesti do brzog privrednog rasta u uslovima ekstraktivnih institucija i kako takav privredni rast na kraju biva zaustavljen i doživljava propast.

Prvi svetski rat bio je završen i pobedničke i poražene sile okupile su se da u velikom Versajskom dvorcu, u predgrađu Pariza, odluče o uslo139

Zašto narodi propadaju

vima mira. Važna ličnost među učesnicima tog sastanka bio je Vudrou Vilson, predsednik Sjedinjenih Dražava. Primetno je bilo odsustvo ruskih predstavnika. Stari carski režim zbacili su boljševici u oktobru 1917. Tada je izbio građanski rad između Crvene garde (boljševici) i Bele garde. Englezi, Francuzi i Amerikanci slali su ekspedicione snage za borbu protiv boljševika. Misija koju su vodili mladi diplomata Vilijam Bulit i iskusni intelektualac i novinar Linkoln Stefens poslata je u Moskvu da se sastane s Lenjinom i pokuša da shvati namere boljševika i da nađe način dogovora s njima. Stefens je bio poznat kao ikonoklasta, nekonvencionalni novinar koji je neprestano pisao o lošim stranama kapitalizma u Sjedinjenim Dražavama. On je u vreme revolucije bio u Rusiji. Namera je bila da njegovo prisustvo toj misiji dâ verodostojnost i učini je ne previše neprijateljskom. Misija se vratila sa Lenjinovim stavovima o tome šta je potrebno za mir s novostvorenim Sovjetskim Savezom. Stefens je bio impresioniran onim što je smatrao velikim po­ tencijalom sovjetskog režima, „Sovjetska Rusija'*, pisao je on 1931. u autobiografiji, „bila je revo­ lucionarni režim sa evolucionim planom. Njihov plan nije bio da nepo­ srednom akcijom eliminišu zla poput siromaštva i bogatstva^ iznuđiva­ nja, privilegija, tiranije i ratova, već da otkriju i uklone njihove uzroke. Uspostavili su diktaturu, koju je podržavala kvalifikovana manjinska grupa, čiji je zadatak bio da tokom nekoliko narednih generacija izvrši naučno preuređenje ekonomije koje bi dovelo najpre do ekonomske, a potom do političke demokratije." Kada se vratio iz svoje diplomatske misije, Stefens je posetio svog starog prijatelja vajara Džoa Dejvidsona i zatekao ga kako radi na bisti bogatog finansijera Bernarda Baruka. „Bili ste, dakle, u Rusiji", interesovao se Baruk. Stefens je odgovorio: „Otišao sam u budućnost i ona funkcioniše." Tu izreku preinačio je u oblik u kome je ostala zabeležena u istoriji: Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše. Sve do početka osamdesetih godina dvadesetog veka mnogi ljudi na zapadu i dalje su u Sovjetskom Savezu videli budućnost i verovali su da ona funkcioniše. U izvesnom smislu to je bilo tačno, bar za određeno 140

,Video sam kako izgleda budućnost i crna funkdoniše"

vreme. Lenjin je umro 1924, a do 1927. Josif Staljin je učvrstio svoju vlast u zemlji. Eliminisao je svoje protivnike i pokrenuo ubrzanu indu­ strijalizaciju zemlje. To je učinio aktiviranjem Državnog komiteta za planiranje - Gosplana, osnovanog 1921, koji je izradio prvi petogodišnji plan za period 1928-1933. Staljinov način ostvarivanja privrednog rasta bio je jednostavan: razvijati industriju po nalogu države, a resurse za to obezbediti veoma visokim porezima na poljoprivrednu proizvodnju. U komunističkoj državi nije postojao efikasan poreski sistem, te je Staljin „kolektivizirao" poljoprivredu. Taj proces podrazumevao je ukidanje privatnog vlasništva na zemlju i okupljanje svih ljudi na selu u ogrom­ na zajednička poljoprivredna dobra kojima je rukovodila Komunistič­ ka partija. To je Staljinu znatno olakšavalo da prisvaja poljoprivrednu proizvodnju i daje koristi za ishranu ljudi koji su gradili nove fabrike i radili u njima. Posledice takve politike po seosko stanovništvo bile su katastrofalne. Zajednička poljoprivredna dobra nisu ljudima davala ni­ kakav podsticaj za rad, te je proizvodnja beležila veliki pad. Od onoga što se proizvodilo oduzimano je toliko mnogo da nije ostajalo dovolj­ no za ishranu. Ljudi su počeli da umiru od gladi. Na kraju, u procesu prisilne kolektivizacije od gladi je umrlo oko šest miliona ljudi, dok je stotine hiljada drugih pobijeno ili prognano u Sibir. Ni novostvorena industrija niti kolektivizirana poljoprivredna do­ bra nisu bila dovoljno ekonomski efikasna u smislu korišćenja resursa kojima je Sovjetski Savez raspolagao. Bio je to recept za ekonomske probleme i stagnaciju, ako ne i propast. Ali Sovjetski Savez je ostva­ rivao brz privredni rast. Razlog za to nije teško razumeti. Dozvoliti ljudima da sami donose odluke posredstvom tržišta najbolji je način za efikasno korišćenje društvenih resursa. No kada su ti resursi pod kontrolom države ili malobrojne elite, nema ni pravih podsticaja ni efikasnog raspoređivanja stručnosti i talenata ljudi. Ali u nekim slu­ čajevima produktivnost radne snage i kapitala može u jednom sektoru ili vrsti aktivnosti biti veoma visoka, kao u sovjetskoj teškoj industriji, da čak i proces odozgo-nadole u uslovima ekstraktivnih institucija ko­ je tom sektoru dodeljuju resurse može dovoditi do rasta. Kao što smo

Zašlo narodi propadaju

videli u trećem poglavlju, ekstraktivne institucije na Karipskim ostrvima - kao što su Barbados, Kuba, Haiti i Jamajka - omogućavale su relativno visok dohodak je r su resurse usmerili na proizvodnju šećera, robu koja je tražena širom sveta, a koja se zasnivala na radu robova i svakako nije bila „efikasna", pa u tim društvima nije bilo tehnoloških promena ni kreativne destrukcije, ali to njih nije sprečavalo da ostvaru­ ju određeni rast i u uslovima ekstraktivnih institucija. Slična situacija je bila i u Sovjetskom Savezu, gde je ulogu šećera na Karibima imala industrija. Rast industrijske proizvodnje u Sovjetskom Savezu bio je dodatno olakšan činjenicom daje njena tehnologija bila toliko zastarela u odnosu na tehnologiju u Evropi i Sjedinjenim Državama da se velika dobit mogla ostvariti preraspodelom resursa na industriju, iako je to činjeno neefikasno i prisilno. Većina Rusa je pre 1928. živela na selu. Seljaci su koristili primitiv­ nu tehnologiju i bilo je malo podsticaja za ostvarivanje veće produktiv­ nosti. Poslednji ostaci ruskog feudalizma nestali su tek pred Prvi svetski rat. To znači daje u ponovnoj alokaciji radne snage iz poljoprivrede u industriju postojao ogroman neiskorišćen ekonomski potencijal. Stalji­ nistička industrijalizacija bila je surov način oslobađanja tog potencijala. Staljin je te slabo iskorišćene resurse uredbom prebacio u industriju, gde su mogli biti efikasnije korišćeni, čak i ako sama industrija nije bila efikasno organizovana u odnosu na postojeće mogućnosti. U stvari, u periodu 1928-1960. nacionalni dohodak rastao je po godišnjoj stopi od šest odsto, što je po svoj prilici bio do tada najbrži zabeleženi privredni rast u istoriji. Takav brzi privredni rast nije bio ostvaren tehnološkim promenama, već ponovnom alokacijom radne snage i akumulacijom kapitala stvaranjem novih alatki i fabrika. Privredni rast bio je tako brz da je zavarao generacije ljudi na za­ padu, ne samo Linkolna Sefensa. Zavarao je i Centralnu obaveštajnu službu Sjedinjenih Država. Zavarao je čak i lidere samog Sovjetskog Saveza, poput Nikite Hruščova, koji se u poznatom govoru pred zapad­ nim diplomatama 1956. hvalio: „Uništićemo vas [Zapad]!" Čak 1997. u jednom značajnom engleskom ekonomskom udžbeniku tvrdilo se da 142

„Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše'

je u pogledu privrednog rasta sovjetska privreda superiorna nad kapi­ talističkom, da obezbeđuje punu zaposlenost i cenovnu stabilnost i da čak stvara ljude sa altruističkim motivacijama. Jedino u čemu je jadni stari zapadni kapitalizam bio bolji bilo je obezbeđivanje političkih slo­ boda. Doista, široko koriščeni ekonomski univerzitetski udžbenik čiji je autor nobelovac Pol Samjuelson predviđao je dolazak ekonomske dominacije Sovjetskog Saveza. U izdanju iz 1961. Samjuelson je izneo predviđanja da će sovjetski nacionalni dohodak nadmašiti nacionalni dohodak Sjedinjenih Država - moguće do 1984, a verovatno do 1997. U izdanju iz 1980. ta analiza ostala je gotovo nepromenjena, ali su ta dva datuma pomerana na 2002, odnosno 2012. Staljinova politika i politika kasnijih sovjetskih lidera mogla je da dovede do brzog privrednog rasta, ali ne i da ga učini održivim. Sedam­ desetih godina dvadesetog veka taj privredni rast bio je gotovo zausta­ vljen. Najznačajnija pouka koja se iz toga može izvući jeste da ekstraktivne institucije ne mogu da stvaraju održive tehnološke promene, i to iz dva razloga: odsustva ekonomskih podsticaja i otpora elita. Pored toga, kada se svi veoma neefikasno koriščeni resursi preusmere na industriju, samo veoma malu dalju ekonomsku dobit moguće je obezbediti ured­ bama. Tada se sovjetski sistem suočio s velikom preprekom, a odsustvo inovacija i slabi ekonomski podsticaji sprečavali su dalji napredak. Jedi­ na oblast u kojoj su Sovjeti uspevali da, uz izuzetne napore, uvode neke inovacije bila je vojna i svemirska tehnologija. Rezultat toga bilo je prvo slanje u svemir: psa Lajke i Jurija Gagarina. U nasleđe svetu ostavili su i automatsku pušku AK-47. Gosplan je trebalo da bude svemoćna agencija za planiranje, zadu­ žena za izradu centralizovanih planova sovjetske privrede. Jedna od koristi niza petogodišnjih planova koje je izradio i realizovao Gosplan trebalo je da bude dugi vremenski horizont potreban za racionalna ulaganja i inovacije. U stvarnosti, ono što je u sovjetskoj industriji ostva­ rivano nije imalo mnogo veze s petogodišnjim planovima koji su često prerađivani, menjani ili jednostavno ignorisani. Industrijski razvoj od­ vijao se na bazi naređenja Staljina i Politbiroa, koji su često menjali svoje

143

Zašto narodi propadaju

mišljenje i potpuno preinačavali prethodne odluke. Svi planovi nosili su oznaku „nacrt" ili „preliminarni plan". Samo je jedna jedina kopija pla­ na bila označena kao „konačna" - ona za laku industriju iz 1939. Sâm Staljin je 1937. rekao da „samo birokrati mogu misliti da se planiranje završava izradom plana. Izrada plana je tek početak. Stvarni smer re­ alizacije plana nastaje tek posle njegove izrade". Staljin je želeo da sebi ostavi maksimalni prostor za nagrađivanje ljudi i grupa koji su mu bili politički odani i za kažnjavanje onih koji nisu. Kad je reč o Gosplanu, njegova osnovna uloga bila je da Staljina snabdeva informacijama kako bi on mogao bolje da prati rad svojih poslušnika i neprijatelja. Gosplan je, u stvari, nastojao da izbegava donošenje odluka. Ako biste doneli odluku koja se pokazala lošom, rizikovali ste da budete streljani. Bolje je bilo izbegavati svaku odgovornost. Primer onog što bi vam se moglo dogoditi ako biste svoj posao shva­ tili suviše ozbiljno, umesto da ste nagađali šta Komunistička partija želi jeste sovjetski popis stanovništva iz 1937. Kada su rezultati popisa pristigli, postalo je jasno da če broj stanovnika iznositi oko 162 miliona, daleko manje od 180 miliona, koje je Staljin bio najavio i znatno manje od cifre od 168 miliona - koju je 1934. Staljin sâm objavio. Popis iz 1937. bio je prvi posle 1926, te stoga i prvi posle masovne gladi i čistki početkom tridesetih godina. Podaci o broju stanovnika bili su odraz tih dešavanja. Staljin je na to reagovao tako što je naredio hapšenje organizatora popisa i oni su poslati u Sibir ili su streljani. Naredio je da se obavi novi popis, koji je završen 1939. Ovog puta organizatori su došli do očekivanih rezultata - ustanovili su da broj stanovnika u stvari iznosi 171 milion. Staljin je shvatao da sovjetska privreda daje ljudima malo podsticaja za predan rad. Logična reakcija bila bi uvođenje takvih podsticaja i ponekad je to i činio - na primer, usmeravanje zaliha hrane u oblasti u kojima je produktivnost opadala - da bi nagradio bolji rad. Osim to­ ga, več 1931. odustao je od stvaranja „socijalističkih muškaraca i žena" - koji bi radili bez finansijskog podsticaja. U jednom čuvenom govoru kritikovao je „zagovaranje jednakosti" i nakon toga ne samo da su za

144

„Video sam kako izgleda budućnost i ona junkcioniše"

različite poslove bile uvedene različite nadnice već i sistem dodatnog na­ građivanja. Poučno je razumeti kako je to funkcionisalo. Neko preduzeće bi, na primer, moralo da ostvari obim proizvodnje koji je bio određen centralnim planom, iako su ti planovi često bili preispitivani i menjani. Od tridesetih godina dvadesetog veka radnici su dodatno nagrađivani za ostvarivanje planiranog obima proizvodnje. Te nagrade mogle su bi­ ti dosta velike - na primer, i do 37 odsto plate rukovodioca i iskusnih inženjera. Ali takvo dodatno nagrađivanje umanjivalo je podsticaje za uvođenje tehnoloških promena. Prvo, inovacije su bile finansirane iz sredstava tekuće proizvodnje, te su predstavljale rizik da se postavljeni ciljevi ne ostvare i dodatne nagrade ne dobiju. Drugo, planirani obim proizvodnje obično je određivan na osnovu prethodnog nivoa proizvod­ nje. To je bio veliki podsticaj protiv uvećanja obima proizvodnje, je r bi ono samo značilo obavezu ostvarivanja veće proizvodnje u budućnosti zbog većih planova. Ostvarivanje manjeg obima proizvodnje bilo je naj­ bolji način da se planirani ciljevi ostvare i dobije dodatna nagrada. Či­ njenica da su te nagrade isplaćivane mesečno usredsređivala je ljude na sadašnji trenutak, dok su inovacije podrazumevale da se nešto žrtvuje danas da bi se sutra dobilo više. Cak i kada su dodatna nagrađivanja i podsticaji uticali na promenu ponašanja, često su stvarali druge probleme. Centralno planiranje nije moglo da predstavlja zamenu za ono što je veliki ekonomista iz osam­ naestog veka Adam Sm it nazivao „nevidljivom rukom" tržišta. Kada bi plan bio izražen u tonama metalnih ploča, proizvođene su preteške ploče. Kada bi planom bio predviđen broj takvih ploča, proizvođene su previše tanke ploče. Kada bi plan za lustere bio izražen u tonama, lusteri su bili suviše teški i plafoni bi ih jedva držali. Četrdesetih godina dvadesetog veka lideri Sovjetskog Saveza, ako ne i njihovi obožavaoci na Zapadu, postali su svesni izopačenosti takvih podsticaja. Sovjetski lideri ponašali su se kao daje to posledica tehnič­ kih problema koje je moguće rešiti. Na primer, odustali su od dodatnog nagrađivanja na osnovu ostvarivanja proizvodnog plana i dozvolili su preduzećima da za tu svrhu izdvajaju deo profita. Ali „profitna moti­

145

Zašto narodi propadaju

vacija" nije bila ništa podsticajnija za uvođenje inovacija od one koja se zasnivala na obimu proizvodnje. Cenovni sistem, koji je korišćen za obračun profita, nije imao gotovo nikakve veze s vrednošću inovacija i tehnologije. Za razliku od tržišne privrede, cene u Sovjetskom Savezu određivala je vlast, te one nisu odražavale pravu vrednost proizvodnje. Da bi stvorio konkretnije podsticaje za inovacije, Sovjetski Savez je 1946. uveo izričite premije za inovacije. Još 1918. bilo je prihvaćeno na­ čelo da pronalazače treba novčano nagrađivati za njihove izume, ali su nagrade bile male i nisu odgovarale vrednosti nove tehnologije. Takva situacija promenila se tek 1956, kada je određeno da premija treba da bude srazmerna produktivnosti inovacije. Ta produktivnost je, među­ tim, izračunavana u vidu ekonomskih koristi koje su merene na osnovu postojećeg cenovnog sistema, što takođe nije davalo veći podsticaj za inovacije. Mogao bi se napraviti dug spisak primera lažnih podsticaja nastalih na osnovu takvih ideja. Na primer, pošto je veličina fondova za nagrađivanje inovacija bila ograničena fondom za nadnice u preduzeću, to je automatski umanjivalo podsticaj za stvaranje i prihvatanje inovacija koje bi značile uštedu radne snage. Usredsređivanje pažnje na različite propise i vidove nagrađivanja zamagljuje suštinske probleme sovjetskog sistema. Sve dok su politička vlast i moć bile u rukama Komunističke partije, nije bilo moguće suštin­ ski promeniti osnovne podsticaje sa kojima su se ljudi suočavali, bilo da je reč o premijama ili drugim vidovima nagrađivanja. Od svog nastanka Komunistička partija je za ostvarivanje onog što je želela koristila ne samo kanap već i štap, veliki štap. Ni produktivnost u privredi nije bila izuzetak. Mnoštvo zakona odnosilo se na krivična delà radnika za koje se smatralo da sabotiraju rad. U junu 1940, na primer, zakonom je odre­ đeno daje izostajanje s posla, koje je definisano kao bilo kojih dvadeset minuta neovlašćenog odsustva, pa čak i „lenčarenje" na poslu, krivično delo koje je podlegalo kazni od šest meseci robijanja i oduzimanja 25 odsto od primanja. Uvedeno je mnoštvo kazni i one su zaprepašćujuće često primenjivane. U periodu 1940—1955. za krivična delà te vrste osuđeno je 36 miliona ljudi, oko trećine odraslog stanovništva. Od njih 146

„Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše

je 15 miliona poslato u zatvor a 250.000je streljano. To je značilo daje jedan milion odraslih osoba godišnje bio u zatvoru zbog prekršaja na radu, u šta se ne računa 2,5 miliona ljudi koje je Staljin prognao u sibir­ ske gulage. To, međutim, nije promenilo stvari. Ljude možete prebaciti na rad u fabrici, ali ih pretnjama smrću ne možete naterati da pozitivno razmišljaju i stvaraju dobre ideje. Prinude te vrste mogle su da doprine­ su velikoj proizvodnji šećera na Barbadosu ili Jamajci, ali nisu mogle da nadoknade odsustvo podsticaja u modernoj industrijskoj privredi. Činjenica da istinski efikasni podsticaji nisu bili mogući u centralizovanoj planskoj privredi nije bila stvar tehničkih grešaka u stvaranju sistema premija. To je bilo unutrašnje svojstvo čitavog metoda ostvari­ vanja ekstraktivnog privrednog rasta. Taj rast je ostvarivan po naređe­ njima vlasti, čime su se mogli rešiti neki osnovni ekonomski problemi. Ali podsticanje održivog privrednog rasta zahtevalo je da pojedinci koriste svoje sposobnosti i ideje, a to u uslovima ekonomskog sistema sovjetskog stila nije bilo moguće. Ljudi koji su vladali Sovjetskim Sa­ vezom morali bi da ukinu ekstraktivne ekonomske institucije, ali to bi ugrozilo njihovu političku moć. Zato je posle 1987, kada je Mihail Gorbačov počeo da napušta ekstraktivne ekonomske institucije, naglo oslabila moć Komunističke partije, a s njom i Sovjetskog Saveza.

Sovjetski Savez je uspeo da ostvari brz privredni rast čak i u uslo­ vima ekstraktivnih institucija zato što su boljševici stvorili snažnu centralizovanu državu i koristili je za alociranje resursâ u industriju. Ali, kao i u svim slučajevima privrednog rasta u uslovima ekstraktivnih institucija, taj rast nije uključivao tehnološke promene i nije bio održiv. Počeo je da se usporava da bi potom potpuno nestao. Iako prolazna, ta vrsta privrednog rasta ipak pokazuje da ekstraktivne institucije mogu podsticati ekonomske aktivnosti. U čitavoj prošlosti većinom društava vladale su ekstraktivne insti­ tucije, a oni koji su uspevali da u tim zemljama uspostave određeni red ostvarivali su i ograničeni privredni rast - čak i ako ni u jednoj od njih

147

Zašto narodi propadaju

taj rast nije bio održiv. U stvari, nekim od velikih prekretnica u istoriji bile su svojstvene institucionalne inovacije koje su učvršćivale ekstraktivne institucije i jačale moć jedne grupe da nameće zakone i poredak i da prisvajanjem bogatstva ostvaruje korist. U daljem tekstu ovog pogla­ vlja najpre ćemo se baviti prirodom institucionalnih inovacija kojima se uspostavlja određen nivo državne centralizacije i omogućuje privredni rast u uslovima ekstraktivnih institucija. Potom ćemo pokazati kako te ideje doprinose razumevanju neolitske revolucije, tog bitnog prelaska na poljoprivredu, na kojoj počivaju mnogi aspekti naše aktuelne civi­ lizacije. Na kraju ćemo primerom gradova-država Maja pokazati daje privredni rast u uslovima ekstraktivnih institucija ograničen ne samo zbog odsustva tehnološkog napretka već i zato što podstiče unutrašnje sukobe suparničkih grupa koje žele da ostvare kontrolu nad državom i nad ekstrakcijom bogatstva koju ona omogućava.

Na obalama reke Kasaj Kasaj je jedna od velikih pritoka reke Kongo. Nastajući u Angoli, ta reka teče ka severu i uliva se u Kongo severoistočno od Kinšase, prestonice današnje Demokratske Republike Kongo. Iako je, u poređenju sa ostatkom sveta, Demokratska Republika Kongo siromašna zemlja, u njoj su oduvek postojale znatne razlike u prosperitetu različitih dru­ štvenih grupa. Reka Kasaj čini granicu između dve takve grupe. Ubr­ zo posle ulaska u Kongo duž zapadne obale nailazi se na pleme Lele; na istočnoj obali živi pleme Bušong (Karta 6, str. 71). Na prvi pogled, razlike u pogledu prosperiteta između ta dva plemena su male. Deli ih samo reka koju one obe mogu prelaziti brodom. Ta dva plemena imaju zajedničko poreklo i govore sličnim jezicima. Pored toga, mno­ ge njihove tvorevine su sličnog stila uključujući kuće, odeću i zanatske proizvode. 148

„Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcionis

Ali kada su pedesetih godina dvadesetog veka antropolog Meri Daglas i istoričar Jan Vansina proučavali ta plemena, otkrili su iznena­ đujuće razlike između njih. Daglasova piše: „Pleme Lele je siromašno, dok je pleme Bušong bogato... Sve što pripadnici plemena Lele imaju ili mogu da naprave, pripadnici plemena Bušong imaju više i mogu da naprave bolje." Za takve razlike lako je naći jednostavna objašnjenja. Jedna razlika, koja podseća na razlike između mesta u Peruu u koji­ ma je bila ili nije bila primenjivana institucija mita, bila je u tome što je pleme Lele proizvodilo radi pukog preživljavanja, dok je pleme Bušong to radilo za razmenu na tržištu. Daglasova i Vansina su zabeležili i da je pleme Lele koristilo tehnologiju nižeg nivoa. Na primer, njegovi pri­ padnici nisu koristili mreže za lov iako su one omogućavale znatno veću produktivnost. Daglasova je pisala: „Nekorišćenje mreža u skladu je sa opštom sklonošću pripadnika plemena Lele da ne ulažu vreme i trud u dugotrajnu opremu." Značajne razlike postojale su i u poljoprivrednoj tehnologiji i or­ ganizaciji rada. Pleme Bušong primenjivalo je složen oblik mešovitog ratarstva u okviru kojeg je u dvogodišnjem sistemu rotacije naizmenično sejano pet različitih poljoprivrednih kultura. Gajili su jam, slatki krompir, tapioku (kasavu) i pasulj i ostvarivali dve, a ponekad i tri žetve kukuruza godišnje. Pleme Lele nije primenjivalo takav sistem i uspevalo je da godišnje ostvari samo jednu žetvu kukuruza. Velike razlike postojale su i u zakonima i poretku. Pleme Lele živelo je rasuto po utvrđenim selima koja su bila u neprestanom među­ sobnom sukobu. Svi koji bi putovali između dva sela ili čak zalazili u šumu radi prikupljanja hrane izlagali su se riziku da budu napadnuti ili kidnapovani. Na teritoriji plemena Bušong to se retko, ako se i ika­ da, događalo. Kako su nastale te razlike u obrascima proizvodnje, poljoprivrednoj tehnologiji i prisutnosti reda? Očigledno je da nije geografski položaj bio razlog što su pripadnici plemena Lele koristili inferiornu lovnu i poljoprivrednu tehnologiju. Razlog svakako nije bilo ni neznanje, jer su im bile poznate alatke koje je koristilo pleme Bušong. Alternativno 149

Zašto narodi propadaju

objašnjenje mogla bi biti kultura; da li kultura plemena Lele nije podsticala na ulaganje truda u pravljenje mreža za lov i čvršćih i bolje građenih stambenih objekata? Čini se, međutim, da ni to nije bio razlog. Kao i sva plemena oko reke Kongo, i pripadnici plemena Lele pokazivali su veliko interesovanje za kupovinu pušaka, a Daglasova je zabeležila i da „njihova izrazita želja da kupuju vatreno oružje... pokazuje da ih njiho­ va kultura ne ograničava na inferiornu tehnologiju ako nije potrebno uložiti dugotrajan rad i trud“. To znači da ni kulturološki otpor prema tehnologiji, ni neznanje, niti geografski položaj ne daju dobro objašnje­ nje za veći prosperitet plemena Bušong u odnosu na pleme Lele. Objašnjenje razlika između ta dva plemena je u različitim političkim institucijama koje su nastale na njihovim teritorijama. Već smo naveli da su pripadnici plemena Lele živeli u utvrđenim naseobinama koje nisu činile jedinstvenu političku strukturu. Na suprotnoj obali reke Kasaj situacija je bila drugačija. Tamo je oko 1620. došlo do političke revo­ lucije pod vodstvom čoveka zvanog Sajam, koji je osnovao Kraljevinu Kuba, prikazanu na Karti 6 (str. 71), čija je osnova bilo pleme Bušong, a on njen vladar, Pre toga su između plemena Bušong i Lele po svoj prilici postojale male razlike; one su se produbile kao posledica načina na koji je Sajam reorganizovao društvenu zajednicu na istočnoj obali reke Kasaj. Uspostavio je državu i piramidu političkih institucija. One nisu bile samo znatno centralizovanije nego ranije, već su imale i veoma razrađenu strukturu. Sajam i njegovi naslednici stvorili su činovnički aparat za prikupljanje poreza i uspostavili pravni sistem i policiju za primenu zakona. Vođe su bile podložne kontroli veća s kojima su pre donošenja odluka morale da se savetuju. U sudskim procesima korišćena je i porota, što je bio jedinstven slučaj u podsaharskoj Africi u periodu pre evropskog kolonijalizma. Ipak, centralizovana država koju je uspostavio Sajam bila je sredstvo za ekstrakciju bogatstva i izrazito apsolutistička. On nije bio izabran glasanjem, a državnom policijom upravljalo se s vrha, bez učešća širokih masa. Politička revolucija kojom su u Kubi uspostavljeni državna centra­ lizacija i pravni poredak dovela je do ekonomske revolucije. Poljopri150

,Video sam kako izgleda budućnost i onajunkcionise

vreda je reorganizovana i uvedene su nove tehnologije da bi se uvećala produktivnost. Dotadašnje glavne poljoprivredne kulture zamenjene su novim, koje su davale veće prinose i bile uvezene sa američkih konti­ nenata (naročito kukuruz, kasava i ljuta paprika). U to doba uveden je i intenzivni mešoviti poljoprivredni ciklus i količine proizvedene hrane po stanovniku su udvostručene. Gajenje tih poljoprivrednih kultura i reorganizovanje poljoprivrednog ciklusa zahtevali su veći broj radnika na njivama. Zato je minimum godina za sklapanje braka smanjen na dvadeset, čime se postiglo da se muškarci ranije uključuju u poljopri­ vrednu radnu snagu. Razlika u odnosu na pleme Lele bila je velika. Njihovi muškarci stupali su u brak sa trideset pet godina i tek tada bi počinjali da rade na njivama. Do tada su njihov život činili lov i pljač­ kaški pohodi. Između političke i ekonomske revolucije postojala je jednostavna veza. Kralj Sajam i oni koji su ga podržavali želeli su da iz Kube ekstrakuju poreze i bogatstvo, te je ta država morala da proizvodi više nego što je bilo potrebno za potrošnju njenog stanovništva. Iako Sajam i njegovi ljudi nisu uspostavili inkluzivne institucije na istočnoj obali reke Kasaj, ekstraktivne institucije takođe su omogućile određen nivo ekonom­ skog prosperiteta u državama u kojima je uspostavljen izvesni stepen državne centralizacije, kao i pravni poredak. Podsticanje privrednih aktivnosti bilo je u interesu Sajama i njegovih ljudi, jer u suprotnom ne bi bilo nikakvog bogatstva za prisvajanje. Poput Staljina, Sajam je uredbom uspostavio institucije koje su omogućavale stvaranje bogatstva neophodnog za održavanje takvog sistema. U poređenju s potpunim odsustvom pravnog poretka na suprotnoj obali reke Kasaj, to je stvaralo znatan ekonomski prosperitet - iako je veliki deo njegovih plodova od­ lazio u ruke Sajama i njegove elite. Ali taj prosperitet bio je neminovno ograničen. Kao i u Sovjetskom Savezu, u Kraljevini Kuba nije nakon te početne promene bilo kreativne destrukcije niti tehnoloških inovacija. Takva situacija ostala je manje-više neizmenjena do prvog susreta te kraljevine s belgijskim kolonijalistima krajem devetnaestog veka.

Zašto narodi propadaju

Rezultati koje je ostvario kralj Sajam pokazuju daje ograničen nivo ekonomske uspešnosti moguć i u uslovima ekstraktivnih institucija. Za ostvarivanje takvog privrednog rasta neophodna je centralizovana dr­ žava. Za centralizovanje države često je neophodna politička revolucija. Kada je Sajam jednom stvorio takvu državu, mogao je da njenu moć upotrebi za reorganizaciju privrede i povećanje poljoprivredne proiz­ vodnje, koju je potom oporezivao. Zašto je do političke revolucije došlo u plemenu Bušong, a ne u plemenu Lele? Zar nije i pleme Lele moglo da ima svog kralja Sajama? Ono što je Sajam ostvario bila je institucionalna inovacija koja ni na kakav konkretan način nije bila povezana s geografskim položajem, kulturom ili nedovoljnim znanjem. I pleme Lele moglo je da izvede takvu revoluciju i da svoje institucije transformiše na sličan način, ali nije. Moguće je da razloge za to ne shvatamo zato što nedovoljno po­ znajemo njihovo današnje društvo. Najverovatniji razlog je istorijska slučajnost. Ona je verovatno bila na delu i kada su pre dvanaest hiljada godina neka od društava na Bliskom istoku započela uvođenje još ra­ dikalnijih institucionalnih inovacija, koje su dovele do stalno nastanje­ nih zajednica i potom do domaćih biljaka i životinja, čime se bavimo u tekstu koji sledi.

Dugo leto Oko 15.000 godina pre n. e. završilo se ledeno doba jer je klima na Zemlji postala toplija. Podaci dobijeni na osnovu grenlandskih glečera govore da je prosečna temperatura u kratkom periodu porasla čak za petnaest Celzijusovih stepeni. Istovremeno s tim zagrevanjem došlo je i do brzog rasta ljudske populacije je r su posledice globalnog zagrevanja bile širenje životinjske populacije i mnogo veća raspoloživost divljih biljaka i vrsta hrane. Oko 14.000 godina pre n. e. taj proces bio je naglo 152

„Video sam kako izgleda budućnost i ona junkcioniše"

prekinut periodom zahlađenja poznatim kao Mlađi Drijas, ali je po­ sle 9.600 pre n. e. temperatura ponovo porasla za sedam Celzijusovih stepeni za manje od jedne decenije i od tada nije opadala. Arheolog Brajan Fejgan to naziva Dugim letom. Klimatsko zagrevanje bilo je ključna skretnica ogromnih dimenzija, koja je stvorila osnovu za neo­ litsku revoluciju kada su ljudske zajednice prešle na sedentaran život, poljoprivredu i stočarstvo. Od tada —tokom čitave kasnije ljudske istorije —traje Dugo leto. Između poljoprivrede i stočastva i lova-sakupljanja postoji bitna razlika. Poljoprivreda i stočarstvo zasnivaju se na prilagođavanju biljnih i životinjskih vrsta korišćenjem za ljudske potrebe, stoje zahtevalo ak­ tivnu intervenciju u njihovim životnim ciklusima kako bi se genetskim promenama te vrste učinile korisnijim za ljudska biča. Domestikacija je tehnološka promena koja ljudskim bićima omogućava da od bilja­ ka i životinja koje su im na raspolaganju proizvode znatno više hrane. Domestikacija kukuruza, na primer, počela je kada su ljudi sakupljali zeu - divlju žitaricu koja je predak kukuruza. Klip zee je veoma ma­ li, dug jedva nekoliko centimetara. U poređenju s klipom današnjeg kukuruza on je patuljast. No ljudi su - odabirajući veće klasove zee i biljke čiji klasovi se nisu lomili, već su ostajali na stabljici - postepeno stvorili današnji kukuruz, žitaricu koja na istoj površini zemljišta daje mnogo veći prinos. Prvi dokazi o poljoprivredi, stočarstvu i domestikaciji biljaka i ži­ votinja potiču s Bliskog istoka, posebno iz oblasti poznate pod nazivom Plodni polumesec - koja se proteže od juga današnjeg Izraela, preko Palestine i zapadne obale reke Jordan, preko Sirije i zalazi u jugoistoč­ nu Tursku, severni Irak i zapadni Iran. Otkriveno je da su oko 9.500 godine pre n. e. u Jerihonu, u palestinskoj teritoriji na zapadnoj obali reke Jordan, gajene prve domaće biljke, pšenica bez ljuske i dvoredni ječam, dok su nešto severnije u Tel Asuadu u Siriji nađeni ostaci te pše­ nice, graška i sočiva. Oba ta mesta su lokacije takozvane Natufijanske kulture i na njima su se nalazila velika naselja; u Jerihonu je u to vreme verovatno živelo oko pet stotina ljudi.

153

Zašto narodi propadaju

Zašto su prva poljoprivredna naselja nastala tu, a ne na nekom drugom mestu? Zašto su pripadnici Natufijanske kulture, a ne neko drugi, učinili grašak i sočivo domaćim biljnim kulturama? Da li su jednostavno imali sreću i slučajno se zadesili tamo gde je bilo mnoštvo potencijalnih kandidata za domestikaciju? To jeste tačno, ali i mnogi drugi ljudi živeli su među tim prirodnim vrstama, ali ih nisu prila­ godili domaćoj upotrebi. Kao što se vidi na Kartama 4 i 5 u drugom poglavlju ove knjige, rezultati istraživanja genetičara i arheologa koji se odnose na prostorni raspored divljih predaka današnjih domaćih životinja i biljaka pokazuju da su mnogi od tih predaka živeli na veoma velikim teritorijama koje su zahvatale milione kvadratnih kilometara. Divlji preci domaćih životinjskih vrsta živeli su širom Evroazije. Iako je oblast Plodnog polumeseca izrazito obilovala divljim žitaricama, ona svakako nije bila jedina. To što su Natufijanci živeli u oblasti sa obiljem divljih prirodnih vrsta, nije bio razlog njihove posebnosti. Razlogje bio njihov sedentarni način života pre nego što su počeli da domestikuju biljke i životinje. Jedan od dokaza za to su zubi gazele, koji sadrže korastu masu oko korena, koštano vezivno slojevito tkivo. U proleće i u leto, kada to tkivo najbrže nastaje, boje njegovih slojeva razlikuju se od boja onih koji nastaju zimi. Na preseku zuba može se videti bo­ ja poslednjeg sloja koji je nastao pre nego što je gazela uginula. Tom tehnikom može se utvrditi da lije gazela ubijena u leto ili u zimu. Na lokacijama gde su živeli Natufijanci nađene su gazele koje su ubijane u svim godišnjim dobima, što ukazuje na boravak ljudi tokom ćele go­ dine. Naselje Tel Abu Hureira na reci Eufrat jedno je od najdetaljnije istraženih natufijanskih naselja. Gotovo četrdeset godina arheolozi proučavaju slojeve zemljišta u tom naselju, te je ono jedan od najdokumentovanijih primera sedentarnog načina života pre i posle prelaska na poljoprivredu. Naselje je verovatno nastalo oko 9500 godina pre n. e. i njegovi stanovnici su se i u narednih pet stotina godina bavili lovom i sakupljanjem hrane pre nego što su prešli na obradu zemlje. Arheolo­ zi procenjuju daje pre prelaska na poljoprivredu u tom naselju živelo između sto i tri stotine ljudi.

154

,Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše

Postoje brojni razlozi zašto se jedna ljudska zajednica opredeljuje za sedementarni način života. Stalno preseljivanje donosi velike pro­ bleme; decu i stare ljude treba nositi, a često menjanje mesta boravka onemogućuje stvaranje zaliha hrane za periode oskudice. Pored toga, za obradu hrane divljeg porekla korišćene su alatke poput kamenja za mlevenje i srpova, a njih je bilo teško prenositi. Postoje dokazi da su čak i nomadski lovci-sakupljači pravili zalihe hrane na određenim lokaci­ jama kao što su pećine. Jedna od prednosti kukuruza jeste da se može skladištiti i zato je tako intenzivno gajen na oba američka kontinenta. Mogućnost efikasnijeg skladištenja i akumuliranja zaliha hrane mora daje bila ključni podsticaj za prelazak na sedentarni način života. Iako bi sa stanovišta zajednice sedentarni način života bio poželjan, to nije značilo obavezno opredeljivanje za njega. Nomadska grupa lovaca-sakupljača trebalo je da o tome postigne saglasnost ili d aje neko na to prisili. Neki arheolozi smatraju da su rast gustine naseljenosti i pad životnog standarda presudno uticah na nastanak sedentarnog načina života i prisiljavali nomade da ostaju najednom mestu. Ali gustina naseljenosti natufijanskih lokacija nije bila ništa veća od gustine naseljenosti prethodnih grupa, te se čini da nema dokaza o njenom rastu. Pored toga, istraživanja skeleta i zuba te populacije ne ukazu­ ju na pogoršanje zdravstvenog stanja. Na primer, oskudica u hrani obično izaziva stvaranje tankih napuklina u gleđi zuba, takozvanu hipoplaziju. Tih znaka ima manje kod Natufijanaca nego kod kasnijih poljoprivrednika. Mnogo značajnija je činjenica da je sedentarni način života pored prednosti imao i nedostatke. Nalaženje rešenja za sukobe u stalno na­ seljenim grupama verovatno je bilo mnogo teže nego u slučaju ljudi i grupa koji su jednostavno mogli da promene mesto boravka. Kada bi sagradili stalna boravišta i posedovali više imovine nego što su mogli nositi sa sobom, opcija preseljivanja je za ljude postajala manje privlač­ na. Zato su naseljima bili potrebni efikasniji načini rešavanja sukoba i detaljnije razrađen pojam vlasništva. Trebalo je donositi odluke o pra­ vima korišćenja zemljišta blizu naselja, branja plodova voćki i ribolova

155

Zašto narodi propadaju

u vodenim tokovima. Trebalo je uspostavljati institucije koje stvaraju i primenjuju pravila. Čini se, dakle, logičnim daje za nastanak sedentarnog načina života bilo neophodno da lovci-sakupljači budu prisiljeni da se stalno nasele na jednom mestu, a tome su morale prethoditi institucionalne inova­ cije koncentrisanja moći u rukama grupe ljudi koja će kasnije postati politička elita, nametati svojinska prava, održavati red i prisvajati ko­ rist od svog statusa eksploatacijom resursa ostatka zajednice. U stvari, politička revolucija slična onoj koju je začeo kralj Sajam, ali u manjim razmerama, verovatno je bila prekretnica koja je vodila sedentarnom načinu života. Arheološki dokazi ukazuju na to da su Natufijanci stvorili složenu društvenu zajednicu sa hijerarhijom, poretkom i nejednakošću - poče­ cima onog što smatramo ekstraktivnim institucijama - dugo pre nego što su postali poljoprivrednici. Jedan od snažnih dokaza te hijerarhije i nejednakosti jesu natufijanski grobovi. Neki ljudi sahranjivani su s mnoštvom komada opsidijana i školjki zubaka sa obala Sredozemnog mora ispod planine Karmel. Od ostalih ukrasa tu su ogrlice, podvezice i narukvice od psećih zuba, jelenskih kopita i školjki. Drugi su sahra­ njivani bez svega toga. Školjkama i opsidijanom se trgovalo, a kontrola te trgovine po svoj prilici bila je izvor stvaranja moći i nejednakosti. Dodatni dokazi za ekonomske i političke nejednakosti nađeni su na natufijanskoj lokaciji u mestu Ain Malaha, severno od Galilejskog je ­ zera. U grupi od pedesetak okruglih koliba i mnoštva jama, koje su očigledno služile kao skladišta, nalazi se ijedna velika, zemljom dobro oblepljena građevina, blizu praznog centralnog delà. Ta građevina goto­ vo izvesno je bila kuća nekog poglavice. Neki od grobova na toj lokaciji su mnogo više ukrašeni, a nađeni su i dokazi o postojanju kulta lobanje, koji - moguće - ukazuje na obožavanje predaka. Na natufijanskim lokacijama nađeno je mnoštvo dokaza o kultovima te vrste, naročito u Jerihonu. Nalazi na natufijanskim lokacijama pouzdano ukazuju na to da je najverovatnije reč o zajednicama s već razrađenim institucijama koje su obezbeđivale nasleđivanje elitnog statusa. Trgovalo se sa udalje­ 156

,Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše

nim mestima i u njima su bili prisutni početni oblici religije i političke hijerarhije. Nastanak političkih elita najverovatnije je omogućio prelaz najpre na sedentarni način života, a potom na zemljoradnju, Natufijanska ar­ heološka nalazišta pokazuju da sedentarni način života nije obavezno podrazumevao zemljoradnju i stočarstvo. Ljudi su mogli biti stalno nastanjeni najednom mestu, ali da i dalje žive od lova i sakupljanja hra­ ne. Najzad, Dugo leto nudilo je obilje divljih žitarica i lov i sakupljanje hrane mogli su biti privlačniji način života. Većina ljudi se verovatno u potpunosti zadovoljavala obezbeđivanjem opstanka lovom i sakuplja­ njem hrane, koji nisu zahtevali veliki trud. Čak ni tehnološke inovacije ne dovode uvek do veće poljoprivredne proizvodnje. U stvari, poznato je da značajna tehnološka inovacija - nastanak metalne sekire u grupi australijskih aboridžinskih plemena zvanih JirJoront - nije dovela do veće produktivnosti, već do veće neaktivnosti je r je omogućila lakše obezbeđivanje opstanka, bez mnogo podsticaja za veća ostvarenja. Tradicionalno geografsko objašnjenje neolitske revolucije - koje je ključni element tvrdnje Džareda Dajmonda prikazane u drugom poglavlju - jeste daje ona nastala zahvaljujući slučajnoj raspoloživosti mnoštva biljnih i životinjskih vrsta koje je bilo lako prilagoditi za ljud­ sku upotrebu. To je povećavalo privlačnost zemljoradnje i stočarstva i davalo podsticaj za sedentarni način života. Kada su postale sedentarne i počele da se bave zemljoradnjom, ljudske zajednice otpočele su sa stvaranjem političke hijerarhije, religije i znatno složenijih institucija. Iako je to tradicionalno objašnjenje široko prihvaćeno, dokazi koje su nam ostavili Natufijanci govore d a je ono pogrešno. Do institucio­ nalnih promena u ljudskim zajednicama došlo je znatno pre njihovog prelaska na zemljoradnju i one su verovatno bile uzrok i prelaska na sedentarni način života, koji je ubrzao institucionalne promene, i po­ tom neolitske revolucije. Na takav razvoj događaja ukazuju ne samo dokazi iz Plodnog polumeseca, oblasti koja je najviše istražena, već i obilje dokaza sa američkih kontinenata, iz podsaharske Afrike i iz istočne Azije.

157

Zašto narodi propadaju

Nesumnjivo je daje prelaz na zemljoradnju doveo do veće poljopri­ vredne proizvodnje i omogućio znatan porast stanovništva. Na primer, na lokacijama kao što su Jerihon i Abu Hureira vidi se da su prva ze­ mljoradnička naselja bila mnogo veća od naselja pre prelaska na zemljo­ radnju. Kada je do tog prelaza došlo, naselja su se u globalu uvećala od dva do šest puta. Osim toga, mnoge stvari za koje ljudi tradicionalno tvrde da su proistekle iz te tranzicije nesumnjivo su se dogodile. Došlo je do veće specijalizacije u okviru zanimanja i do bržeg tehnološkog napretka, a verovatno i do nastanka složenijih i manje egalitarističkih političkih institucija. Ali na ta dešavanja najednom određenom mestu nije uticala raspoloživost biljnih i životinskih vrsta. Ona su bila posledica institucionalnih, društvenih i političkih inovacija u konkretnoj ljudskoj zajednici koje su omogućavale prelaz na sedentarni način života i potom na zemljoradnju. Dugo leto i raspoloživost žitnih i životinjskih vrsta jesu omogućili da se to dogodi, ali nisu odredili gde i kada će se tačno, nakon klimat­ skog zagrevanja, i dogoditi. To je odredila interakcija ključne skretnice - Dugog leta - i malih ali značajnih institucionalnih razlika. S klimat­ skim zagrevanjem, neke zajednice, kao što su Natufijanci, stvorile su elemente centralizovanih institucija i hijerarhije, mada na mnogo nižem nivou nego u današnjim nacionalnim državama. Poput plemena Bušong pod kraljem Sajamom, zajednice su se reorganizovale kako bi iskoristile veće mogućnosti koje je pružalo obilje divljih biljki i životinja, a najveću korist od tih mogućnosti i od procesa političke centralizacije nesumnji­ vo su imale političke elite. Na drugim mestima, gde su postojale samo malo drugačije institucije, političkim elitama nije bilo omogućeno da na sličan način ostvaruju korist od te ključne skretnice i ta mesta su za­ ostajala u procesu političke centralizacije i stvaranja stalno naseljenih, zemljoradničkih i složenijih zajednica. To je utrlo put kasnijim razlika­ ma upravo one vrste koju smo ranije naveli. Te razlike, kada su nastale, širile su se na neka mesta, dok na druga nisu. Na primer, zemljoradnja je počela da sa Bliskog istoka prelazi u Evropu oko 6.500 godina pre n. e., uglavnom kao posledica migracije zemljoradnika. Institucije su

158

Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše

se u Evropi razvijale drugačije nego u ostalim delovima sveta, u Africi na primer, gde su početne institucije bile drugačije i gde je do inovacija, koje je na Bliskom istoku pokrenulo Dugo leto, došlo mnogo kasnije, pa i tada u drugačijem obliku.

Institucionalne inovacije Natufijanaca, iako su najverovatnije doprinele neolitskoj revoluciji, nisu ostavile jasan trag u svetskoj istoriji i nisu neminovno dovele do dugotrajnog prosperiteta njihovih postojbina u današnjem Izraelu, Palestini i Siriji. Sirija i Palestina spadaju u relativno siromašne delove današnjeg sveta, a prosperitet Izraela je u velikoj meri uvezen naseljavanjem Jevreja posle Drugog svetskog rata i njihovim viso­ kim nivoom obrazovanja i lakim pristupom naprednim tehnologijama. Početni napredak Natifijanaca nije se održao iz istog razloga iz kog je i napredak Sovjetskog Saveza bio neuspešan. Iako je bio veoma veliki, čak revolucionaran za svoje doba, taj napredak se odvijao u uslovima ekstraktivnih institucija. Kada je reč o natufijanskoj zajednici, ta vrsta napretka verovatno je dovela do velikih sukoba oko toga ko će upravljati institucijama i imati korist od ekstrakcije bogatstva koju su one omo­ gućavale. Uz svaku elitu koja ostvaruje korist od ekstrakcije bogatstva postoji i neelita, koja bi želela da je zameni. Ponekad je ishod među­ sobnih sukobljavanja jednostavna međusobna zamena elita. Katkad to znači uništenje čitave ekstraktivne zajednice i put ka propasti države i društva, kao što se to dogodilo s veličanstvenom civilizacijom koju su gradovi-države Maja izgradili pre više od hiljadu godina.

Nestabilna ekstrakcija Zemljoradnja je samostalno nastajala na više mesta u svetu. Na teritoriji današnjeg Meksika formirale su se zajednice koje su stvarž^V Г<1

Zašto narodi propadaju

le države i naselja i prelazile na zemljoradnju. Natufijanci na Bliskom istoku takođe su ostvarivali određen nivo privrednog rasta. Gradovi-države Maja na jugu Meksika, u Belizeu, Gvatemali i zapadnom delu Hondurasa stvorili su veoma složenu civilizaciju zasnovanu na njihovoj posebnoj vrsti ekstraktivnih institucija. Iskustvo Maja ukazuje ne samo na mogućnost ostvarivanja privrednog rasta u uslovima ekstraktivnih institucija već i na još jedno bitno ograničenje te vrste privrednog rasta: političku nestabilnost koja iz njega nastaje i na kraju dovodi do propasti i društva i države jer se više grupa i ljudi bore za ekstrakciju bogatstva. Gradovi Maja počeli su da se razvijaju oko 500 godina pre n. e., ali su prvi gradovi na kraju nestali, negde tokom prvog veka n. e. Tada se, između 250. i 900. godine, pojavio jedan novi politički model koji je stvorio temelje Klasičnog doba. U tom periodu došlo je do punog pro­ cvata kulture i civilizacije Maja. Ali i ta civilizacija višeg nivoa na kraju je propala tokom narednih šest stotina godina. Kada su se početkom šesnaestog veka pojavili španski konkistadori, velike hramove i palate na takvim lokacijama Maja - kao što su Tikal, Palenke i Calakmul - več je bila progutala prašuma i oni su ponovo otkriveni tek u devetnaestom veku. Gradovi Maja nikada se nisu bili ujedinili ujedno carstvo, iako su neki gradovi bili podređeni drugima, a često su, po svoj prilici, sarađivali, naročito u ratovima. O osnovnoj vezi između gradova-đržava u tom regionu, od kojih se pedeset mogu prepoznati po sopstvenim glifovima, govori činjenica da su njihovi stanovnici govorili oko trideset jedan po­ seban, ali srodan jezik Maja. Maje su stvorile i sistem pisanja i sačuvano je najmanje petnaest hiljada zapisa koji opisuju brojne aspekte života elite, kulture i religije. Imale su i veoma razrađen kalendar za beleženje datuma, poznat pod nazivom Dugo brojanje, koji je bio veoma sličan našem današnjem kalendaru jer je godine računao od određenog datu­ ma i koristili su ga svi gradovi Maja. Počinjao je sa 3114. godinom pre n. e., ali nam nije poznato šta je taj datum značio za Maje jer se odnosi na vreme daleko pre nastanka bilo kakve zajednice koja bi imala sličnosti sa zajednicama Maja. i6o

„Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše“

Maje su bili veoma vesti građevinari koji su nezavisno od drugih izumeli cement. Njihove građevine i zapisi daju bitne informacije o razvoju majanskih gradova je r su oni često beležili događaje prema da­ tumima iz Dugog brojanja. Posmatrajući podatke o svim majanskim gradovima, arheolozi mogu ustanoviti koliko je zgrada bilo dovršeno u određenim godinama. Oko 500. godine n. e. zabeležen je mali broj spo­ menika. Na primer, za godinu u Dugom brojanju, koja odgovara 514. godini n. e., zabeleženo je samo deset. Nakon toga dolazi do stabilnog rasta njihovog broja, tako da ih je 672. godine n. e. zabeleženo dvadeset, a sredinom osmog veka četrdeset. Posle toga broj zabeleženih spomeni­ ka opada. Početkom devetog veka opao je na deset godišnje, a u desetom veku na nulu. T i datirani zapisi daju nam jasnu sliku širenja majanskih gradova i njihovog kasnijeg smanjivanja od kraja osmog veka. Analize datuma mogu se dopuniti proučavanjem spiskova kraljeva koje su Maje pravile. U majanskom gradu Kopanu, današnjem zapad­ nom Hondurasu, nalazi se čuveni spomenik poznat kao Oltar Q, na kom su zabeležena imena svih kraljeva, počevši od osnivača dinastije K ’inich Yax K ’uk’ M o’ ili „Kralj zeleno sunce prvi Kecal Macav“, koji je dobio ime ne samo po suncu već i po dvema egzotičnim pticama iz centralnoameričke prašume, čije perje je bilo na velikoj ceni kod Maja. K ’inich Yax K ’uk’ M o’ došao je na vlast u Kopanu 426. godine n. e., što je zapisano na kalendaru Dugo brojanje na Oltaru Q. Osnovao je dinastiju koja će vladati četiri stotine godina. I neki od njegovih naslednika imali su isto tako živopisna imena. G lif trinaestog vladara može se prevesti kao „Osamnaest zečeva", a njega je nasledio „Dimni majmun", za kojim je došao „Dimna školjka" - koji je umro 763. godine n. e. Poslednje ime na oltaru je kralj Yax Pasaj Chan Yoaat ili „Bog nebeskog svetla prvog svitanja" - koji je bio šesnaesti vladar u toj lozi i na presto je došao posle smrti Dimne školjke. Posle njega poznat nam je samo još jedan vladar - Ukit Took („Zaštitnik kremena") - na osnovu zapisa na oltaru. Posle Yax Pasaja ne navode se više građevine i zapisi, te se čini daje dinastija bila zbačena s vlasti. Ukit Took verovatno čak i nije bio pravi naslednik prestola, već pretendent.

i6i

Zašto narodi propadaju

Postoji pouzdan način tumačenja tih dokaza iz Kopana i njegovi autori su arheolozi En Korin Frejter, Nensi Gonlin i Dejvid Vebster. Ovi istraživači su odredili datume uspona i pada Kopana istraživanjem širenja te naseobine u dolini Kopan u periodu od 850 godina - od 400. do 1250. godine n. e. - koristeći tehniku zvanu hidratacija opsidijana, kojom se ustanovljava količina vode u opsidijanu u vreme njegovog is­ kopavanja. Nakon iskopavanja količina vode opada po ustaljenoj stopi, što arheolozima omogućuje da izračunaju datum kada je konkretan komad opsidijana iskopan. Frejterova, Gonlinova i Vebster ustanovili su gde su komadi tako datiranog opsidijana nađeni u dolini Kopan i napravili su pregled širenja, a potom i smanjivanja tog grada. Na osnovu razumnih pretpostavki o broju kuća i drugih građevina u pojedinačnim zonama bilo je moguće dati i procenu o broju stanovnika u tom gradu. U periodu 4 0 0 -4 4 9 . n. e. broj stanovnika je bio mali i procenjuje se na oko šest stotina ljudi. Stalno se uvećavao i u periodu 7 5 0 -7 9 9 . n. e. dostigao je dvadeset osam hiljada. To se prema današnjim standardima čini da nije mnogo, ali jeste bilo za to doba; te brojke govore daje tada u Kopanu živelo više ljudi nego u Londonu ili Parizu. Drugi majanski gradovi, kao što su Tikal i Kalakmul, bili su nesumnjivo mnogo veći. Podaci iz kalendara Dugo brojanje govore da je stanovništvo Kopana bilo najbrojnije 800. godine n. e. Nakon toga broj stanovnika počeo je da opada i 900. n. e. iznosio je oko petnaest hiljada. To opadanje se na­ stavilo i 1200. n. e. i broj stanovnika vratio se na nivo od osam stotina godina pre toga. Osnova za privredni rast u klasičnom dobu civilizacije Maja bila je ista kao i za pleme Bušong i za Natufijance: uspostavljanje ekstraktivnih institucija uz određeni nivo državne centralizacije. Te institucije ima­ le su nekoliko bitnih svojstava. Oko 100. godine n. e. u gradu Tikal u Gvatemali nastala je nova vrsta dinastičkog kraljevstva. U njemu se ute­ meljila vladajuća klasa koju su činili ajaw (gospodar ili vladar), s kraljem koji je nazivan k ’uhul ajaw (božanski gospodar) i njemu podređenom plemićkom hijerarhijom. Božanski gospodar organizovao je zajednicu u saradnji s tim elitama i komunicirao je s bogovima. Koliko nam je 162

.Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše

poznato, taj novi oblik političkih institucija nije omogućavao nikakvo učešće naroda, ali je obezbeđivao stabilnost. K ’uhul ajaw je uzimao po­ rez od zemljoradnika i organizovao rad na izgradnji velikih spomenika, a sjedinjavanje tih institucija stvaralo je osnovu za snažnu ekonomsku ekspanziju. Privreda Maja zasnivala se na velikoj specijalizaciji zanima­ nja koja je obuhvatala kvalifikovane grnčare, tkače, drvodelje i proiz­ vođače alatki i ukrasa. Maje su takođe trgovale opsidijanom, krznima jaguara, morskim školjkama, kakaom, solju i perjem, međusobno i sa drugim udaljenim zajednicama u Meksiku. Po svoj prilici imali su i novac i, poput Asteka, koristili su zrna kakaoa kao valutu. Način na koji je Klasično doba civilizacije Maja nastalo, zahvalju­ jući uspostavljanju ekstraktivnih političkih institucija, veoma je sličan situaciji u plemenu Bušong, a Yax E hb’ X ook u Tikalu imao je ulogu sličnu kralju Sajamu. Nove političke institucije dovele su do znatnog rasta ekonomskog prosperiteta, čiji su plodovi u velikoj meri završava­ li u rukama nove elite kojom se k ’uhul ajaw okružio. Ali kada se, oko 300. godine n. e., taj sistem učvrstio novih tehnoloških promena je bilo malo. Iako postoje neki dokazi o poboljšanoj irigaciji i tehnikama korišćenja vodenih tokova, poljoprivredna tehnologija bila je primi­ tivna i kao da se nije menjala. Tehnike u građevinarstvu i umetnosti s vremenom su postajale znatno savršenije, ali je, u celini gledano, bilo malo inovacija. Nije došlo do kreativne destrukcije. Ali zato je bilo drugih oblika destrukcije jer je bogatstvo koje je na osnovu ekstraktivnih institucija stvarano za k ’uhul ajaw i elitu Maja dovodilo do stalnih ratova kojih je s vremenom bilo sve više. Hronologija sukoba zabeležena je u zapisima Maja, a datumi njihovog nastanka označeni su posebnim glifovima u kalendaru Dugo trajanje. Planeta Venera bila je nebeski pokrovitelj rata i neke faze njene orbite Maje su smatrale naročito povoljnim za ratne aktivnosti. G lif koji je označavao rat, a koji arheolozi nazivaju „zvezdanim ratovima", prikazuje zvezdu koja zasipa Zemlju tečnošću koja bi mogla biti voda ili krv. Zapisi sadrže i obrasce stvaranja saveza i suparništva. Borba za vlast između većih država, kao što su bile Tikal, 163

Zašto narodi propadaju

Kalakmul, Kopan i Palenke, bilaje dugotrajna i te države su od manjih država pravile svoje vazale, O tome svedoče glifovi koji označavaju do­ lazak kraljeva na presto, U tom periodu počeli su da označavaju i da su manje države bile pod stranom vlašću. Na Karti 10 prikazani su najveći gradovi Maja i različite vrste njiho­ vih međusobnih kontakata kako su ih rekonstruisali arheolozi Nikolaj Grube i Sajmon Martin, Te vrste kontakata govore da su neki od velikih gradova, kao što su Kalakmul, Dos Pilas, Piedras Negras i Jaksčilan, iako su imali razvijene diplomatske kontakte, često bili pod vlašću dru­ gih i da su često vodili međusobne ratove. Bitna činjenica u vezi s propašću civilizacije Maja jeste da se ona poklapa s rušenjem političkog modela zasnovanog na k ’uhul ajaw. Vi-

Karta 10: Majanski gradovi-driave, kontakti i sukobi među njima

164

,Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše

deli smo da posle smrti Yax Pasaja 810. godine n. e. u Kopanu nije više bilo kraljeva. Otprilike u isto vreme prestaje gradnja kraljevskih palata. Tridesetak kilometara severno od Kopana, u gradu Kirigva, poslednji kralj Nebo od žada došao je na presto između 795. i 800. godine n. e. Poslednji spomenik zapisan u kalendaru Dugo brojanje potiče iz 810. n. e., godine kada je umro Yax Pasaj. Ubrzo potom taj grad bio je na­ pušten, Ista priča ponavljala se širom teritorije na kojoj su živele Maje; političke institucije koje su omogućavale širenje trgovine, poljoprivre­ de i stanovništva nestale su. Kraljevski sudovi nisu funkcionisali, na spomenicima i hramovima nisu urezivani zapisi, a kraljevske palate su napuštane. S propašću političkih i društvenih institucija zaustavljen je i proces centralizacije države, privreda se-sužavala, a broj stanovnika opadao. U nekim slučajevima veliki centri propadali su zbog širenja nasi­ lja. Živopisan primer za to je oblast Peteksbatun u Gvatemali, gde su rušeni veliki hramovi i kamenje od njih korišćeno za gradnju velikih odbrambenih zidova. Kao što ćemo u narednom poglavlju videti, to je bilo slično onome što se događalo u kasnom Rimskom carstvu. Kasnije su, čak i na lokacijama kao što je Kopan, gde je u vreme propasti bilo manje znakova nasilja, mnogi spomenici oštećeni ili uništeni. U nekim mestima elita je opstala čak i posle zbacivanja k ’ubul ajaw s vlasti. Ima dokaza da je u Kopanu elita bar još dve stotine godina gradila nova zdanja pre nego što je i sama nestala. Na drugim mestima čini se da su elite nestajale istovremeno s božanskim gospodarom. Postojeći arheološki dokazi ne omogućavaju nam pouzdani zaklju­ čak o tome zašto su k ’uhul ajaw i elite oko njega zbačene s vlasti a in­ stitucije koje su doprinele stvaranju klasičnog doba civilizacije Maja propale. Znamo da se to događalo u kontekstu intenzivnih ratova iz­ među gradova-država i čini se verovatnim da su sukobljavanja i pobune u okviru tih gradova, moguće pod vodstvom različitih frakcija elite, srušili te institucije. Iako su ekstraktivne institucije koje su Maje uspostavile proizvodile dovoljno bogatstva za procvat gradova i za obogaćivanje elita i omogu­ 165

Zašto narodi propadaju

ćavale stvaranje velike umetnosti i gradnju monumentalnih zdanja, taj sistem nije bio stabilan. Ekstraktivne institucije, zahvaljujući kojima je ta uska elita vladala, stvarale su veliku nejednakost, a time i mogućnost međusobne borbe onih koji su mogli ostvarivati korist od prisvajanja bogatstva od naroda. T i sukobi su na kraju doveli do propasti civiliza­ cije Maja.

Sta ne valja? Iza opšteprisutnosti ekstraktivnih institucija u istoriji stoji njihova velika uverljivost: omogućuju ostvarivanje ograničenog prosperiteta i istovremeno njegove plodove usmeravaju u ruke malobrojne elite. Da bi do tog prosperiteta došlo, neophodna je politička centralizacija. Kada je i taj uslov ispunjen, država - ili elita koja vlada državom - obično ima podsticaj da investira i stvara bogatstvo, da podstiče druge na investici­ je kako bi mogla da od njih ekstrakuje resurse, pa i da podražava neke procese koje inače pokreću inkluzivne ekonomske institucije i tržišta. U karipskim plantažnim privredama ekstraktivne institucije poprimile su oblik elite koja silom prisiljava robove da proizvode šećer, U Sovjet­ skom Savezu to je bila Komunistička partija, koja je preraspoređivala resurse iz poljoprivrede u industriju i stvarala neku vrstu podsticaja za upravnike i radnike. Kao što smo videli, te podsticaje poništavala je priroda tog sistema. Mogućnosti ostvarivanja ekstraktivnog privrednog rasta podstiču političku centralizaciju i zato je kralj Sajam želeo da stvori Kraljevinu Kuba, a verovatno su zato i Natufijanci na Bliskom istoku uspostavili primitivni oblik pravnog poretka, hijerarhije i ekstraktivnih instituci­ ja koje su na kraju dovele do neolitske revolucije. Slični procesi su, po svoj prilici, doveli i do nastanka sedentarnih zajednica i do prelaza na zemljoradnju na američkim kontinentima, a rezultat toga je složena ci­ 166

,Video sam kako izgleda budućnost i ona funkcioniše'

vilizacija koju su izgradile Maje na temeljima koje su postavile izrazito ekstraktivne institucije, koje su vršile prisilu nad većinom stanovništva radi dobiti uskih elita. Privredni rast koji stvaraju ekstraktivne institucije veoma se, me­ đutim, razlikuje od onog koji nastaje na osnovu inkluzivnih institucija. Najznačajnije je to što takav rast nije održiv. Ekstraktivne institucije ne dovode do kreativne destrukcije i u najboljem slučaju podstiču samo ograničen tehnološki napredak. Zato je i privredni rast koji izazivaju ograničenog trajanja. Živopisan primer takve ograničenosti je iskustvo Sovjetskog Saveza. Sovjetska Rusija ostvarivala je brz privredni rast jer je brzo uhvatila korak s nekim naprednim tehnologijama u svetu, a resursi su iz veoma neefikasne poljoprivrede usmeravani na industriju. Ali na kraju, podsticaji u celoj privredi, od poljoprivrede do industrije, nisu mogli da dovedu do tehnološkog napretka. Do njega je došlo samo u nekim uskim oblastima u koje se veoma mnogo ulagalo i u kojima su inovacije bile izuzetno nagrađivane zbog uloge koje su te oblasti imale u konkurenciji sa Zapadom. Bilo je neminovno da sovjetski privredni rast, bez obzira na to koliko je brz bio, bude relativno kratkotrajan i već sedamdesetih godina dvadesetog veka počeo je da posustaje. Odsustvo kreativne destrukcije i inovacija nisu jedini razlog velike ograničenosti privrednog rasta u uslovima ekstraktivnih institucija. Istorija gradova-država Maja primer je još kobnijeg i, nažalost, uobi­ čajenijeg kraja, koji je, takođe, u skladu sa unutrašnjom logikom eks­ traktivnih institucija, koje stvaraju veliku dobit za elitu, te daju snažan podsticaj drugima da se bore da zauzmu mesto aktuelne elite. Stoga su unutrašnji sukobi i nestabilnost urođena svojstva ekstraktivnih in­ stitucija; pa one ne samo da stvaraju dodatnu neefikasnost već često sprečavaju i političku centralizaciju, a ponekad čak dovode do potpunog raspada pravnog poretka i do zapadanja u haos, kao što se dogodilo s gradovima-državama Maja nakon njihove relativne uspešnosti za vreme Klasičnog doba te civilizacije. Iako je suštinski ograničen, privredni rast u uslovima ekstraktiv­ nih institucija može se, dok traje, činiti spektakularnim. Mnogi ljudi

Zašto narodi propadaju

u Sovjetskom Savezu i još veći broj ljudi na Zapadu bili su zadivljeni sovjetskim privrednim rastom dvadesetih, tridesetih, četrdesetih, pe­ desetih, šezdesetih, pa čak i sedamdesetih godina dvadesetog veka, baš kao što su zaprepašćeni vratolomnom brzinom privrednog rasta u današnjoj Kini. Ali, kao što ćemo detaljnije razmotriti u petnaestom poglavlju, Kina pod rukovodstvom Komunističke partije predstavlja još jedan primer društva koje ostvaruje privredni rast u uslovima ekstraktivnih institucija, te je takođe malo verovatno da će taj rast biti trajan ukoliko ne dođe do suštinske političke transformacije ka inkluzivnim političkim institucijama.

168

Udaljavanje __________________

K ak o je Venecija p o stala m uzej Grupa ostrva koja čine Veneciju nalaze se na krajnjem severu Ja­ dranskog mora. Venecija je u srednjem veku verovatno bila najbogatije mesto u svetu, s najusavršenijim inkluzivnim ekonomskim institucijama koje su se oslanjale na nastajuću političku inkluzivnost. Nezavisnost je dobila 810. godine n. e. u veoma povoljnom trenutku - kako se po­ kazalo. Evropska privreda oporavljala se od recesije u koju je propašću Rimskog carstva bila zapala, a kraljevi, poput Karla Velikog, ponovo su uspostavljali snažnu centralnu političku moć. To je donosilo stabilnost, veću sigurnost i širenje trgovine, a Venecija je bila u jedinstvenom polo­ žaju da to iskoristi. Bila je to zemlja moreplovaca, usred oblasti Sredo­ zemlja. Sa istoka su dolazili začini, vizantijska roba i robovi. Venecija se obogatila. Njeno stanovništvo je 1050, nakon čitavog veka ekonomske uspešnosti, brojalo 45.000 ljudi. Taj broj se do 1200. povećao za više od pedeset odsto, na 70.000. Do 1330. broj stanovnika se povećao za novih pedeset odsto i dostigao 110.000; Venecija je tada bila velika kao Pariz, a oko tri puta veća od Londona. Jedan od ključnih faktora ekonomske ekspanzije Venecije bio je niz ugovornih inovacija koje su doprinosile znatno većoj inkluzivnosti eko­ nomskih institucija. Među njima najpoznatija je bila commenda, rudi­ 169

Zašto narodi propadaju

mentarni oblik akcionarske kompanije koja je bila ograničena samo na trajanje jedne trgovačke misije. Commend« je podrazumevala dva part­ nera, jednog „sedentarnog" - koji je ostajao u Veneciji, i drugog - koji je putovao, Sedentarni partner je obezbeđivao finansiranje poduhvata, dok je onaj koji je putovao pratio robu. Veliki deo uloženog kapitala obično je poticao od sedentarnog partnera. Mladi preduzetnici koji nisu posedovali bogatstvo mogli su da se bave trgovinom tako što su putovali s robom. To je bio osnovni put ka višim društvenim slojevima. Gubitke na tim putovanjima partneri su delili u skladu sa uloženim kapitalom. U slučaju ostvarivanja profita deljen je na osnovu dve vrste commenda ugovora. Kod jednostranog ugovora sedentarni trgovac obezbeđivao je 100 odsto kapitala i dobijao je 75 odsto profita. Kod dvostranog ugovora sedentarni trgovac obezbeživao je 67 odsto kapitala i dobijao 50 odsto profita. Proučavanjem zvaničnih dokumenata dobija se predstava koli­ ko su snažno sredstvo napredovanja na društvenoj lestvici bili ugovori zasovani na commendat ti dokumenti obiluju novim imenima, ljudima koji pre toga nisu pripadali mletačkoj eliti. U državnim dokumentima iz 960. godine broj novih imena činio je 69 odsto od ukupnog broja, 971. godine 81 odsto, a 982. godine 65 odsto. Pod pritiskom takve ekonomske inkluzivnosti i uspona novih po­ rodica zahvaljujući trgovini, politički sistem je postajao još otvoreniji. Dužda, koji je vladao Venecijom, birala je doživotno Opšta skupština. Iako je okupljala predstavnike svih građana, tom skupštinom domi­ nirala je grupa moćnih porodica. Dužd je posedovao veliku vlast, ali je ona promenama u političkim institucijama postepeno umanjivana. Posle 1032. dužd je biran zajedno s novostvorenim Kneževskim ve­ ćem, čiji je zadatak bio da sprečava apsolutnu vlast dužda. Prvi dužd koji je podlegao kontroli tog veća bio je Domeniko Flabjaniko, bogati trgovac svilom koji je poticao iz porodice čiji članovi nisu do tada bili na visokim položajima. Nakon te institucionalne promene usledilo je ogromno širenje trgovačke i pomorske moći Venecije. Ona je 1082. dobila velike trgovačke privilegije u Carigradu, gde je stvoren Mletački kvart u kom se ubrzo nastanilo deset hiljada Mlečana. Tu se vidi kako

Udaljavanje

su inkluzivne ekonomske i političke institucije počele da funkcionišu Ekonomsko širenje Venecije, koje je stvaralo veći pritisak za politič­ ke promene, naglo je ojačalo posle promena u političkim i ekonomskim institucijama koje su usledile nakon ubistva dužda 1171. Prva značajna inovacija bilo je stvaranje Velikog veća, koje je ubuduće trebalo da bude vrhunska politička vlast u Veneciji. Njega su činili zvaničnici mletačke države, kao što su sudije, i glavnu reč u njemu imalo je plemstvo. Pored tih zvaničnika, odbor za nominaciju, čija su četiri člana birana žrebom iz redova postojećih većnika, svake godine je imenovao sto novih članova tog veća, koje je potom biralo članove dva podveća, senat i Veće četrdesetorice - koji su imali posebne zakonodavne i izvršne dužnosti. Veliko veće je biralo i Kneževsko veće, koje je prošireno s dva na šest članova. Druga inovacija bilo je stvaranje još jednog veća za nominovanje dužda, koje je Veliko veće određivalo žrebom. Iako je taj izbor morala da po­ tvrdi Opšta skupština, jer se nominacija odnosila samo na jednu osobu, to je praktično značilo da je dužda biralo to veće. Treća inovacija bio je propis da novi dužd mora da položi zakletvu da će poštovati okvire svojih ovlašćenja. Ta ograničenja su s vremenom stalno uvećavana, tako da su kasniji duždevi morali da izvršavaju naloge sudova, a potom je sve njihove odluke trebalo da odobri Kneževsko veće. To veće je preuzelo i zadatak da osigura da dužd poštuje sve odluke Velikog veća. Takve političke reforme dovele su do niza novih institucionalnih inovacija: u zakonodavstvu je to bilo stvaranje nezavisnih sudova svih instanci, uključujući i apelacione i donošenje novih zakona o privatnim ugovorima i stečaju. Te nove mletačke ekonomske institucije omoguća­ vale su stvaranje novih oblika poslovanja i nove vrste ugovora u skladu sa zakonom. Inovacije su brzo prodrle i u oblast fmansija, te se u to doba u Veneciji javljaju počeci modernog bankarstva. Dinamično kretanje Ve­ necije ka potpuno inkluzivnim institucijama činilo se nezaustavljivim. Ali u svemu tome postojala je određena napetost. Privredni rast koji se oslanjao na inkluzivne mletačke institucije bio je praćen kreativnom destrukcijom. Svaki novi talas mladih preduzetnika, koji su se obogatili 171

Zašto narodi propadaju

zahvaljujući commenda kompanijama, umanjivao je profit i ekonomski uspeh postojećih elita. Ali nisu samo umanjivali njihov profit - pred­ stavljali su izazov i njihovoj političkoj moći. Postojeće elite koje su činile Veliko veće bile su zato stalno u iskušenju da, ukoliko bi takva opasnost postala realna, onemoguće novim ljudima pristup tom sistemu. U početku su članovi Velikog veća imenovani svake godine. Kao što je već navedeno, na kraju godine četiri među njima, čiji zadatak je bio da nominuju sto članova za narednu godinu koji su automatski izdvajani, birana su irebom. Velikom veću je 3. oktobra 1286. podnet predlog izmene propisa —da nominacije moraju biti potvrđene većinom glasova Veća četrdesetorice, koje su čvrsto kontrolisale elitne porodice. Time bi se toj eliti davalo pravo veta na nove nominacije za veće koje do tada nije imala. Predlog je bio odbijen. Dva dana kasnije, 5. okto­ bra 1286, podnet je nov predlog - koji je prihvaćen. Od tada nadalje automatski je potvrđivana nominacija osoba čiji su očevi ili đedovi bili članovi tog veća. Za ostale bila je potrebna potvrda Kneževskog veća. Dana 17. oktobra usvojena je još jedna promena propisa prema kojoj su imenovanje u Veliko veće morali da odobre Veće četrdesetorice, dužd i Kneževsko veće. Te rasprave i konstitucione izmene iz 1286. nagovestile su L a Serrrata („Zatvaranje") Venecije. U februaru 1297. odlučeno je da članovi Velikog veća u prethodne četiri godine automatski dobijaju nominaciju i bivaju potvrđeni. Nove nominacije moralo je da potvrdi Veće četrde­ setorice, ali je za to bilo dovoljno dvanaest glasova. Posle 11. septembra 1298. za aktuelne članove i njihove porodice potvrđivanje nije više bilo potrebno. Veliko veće je sada bilo efikasno zatvoreno za ljude spolja, a njegovi dugogodišnji članovi postali su nasledno plemstvo. To je defini­ tivno bilo potvrđeno 1315. objavljivanjem Libro d ’Oro ili „Zlatne knjige", zvaničnog spiska mletačkog plemstva. Oni koji su ostali van okvira domaćeg plemstva nisu se predavali bez borbe. Politička napetost u Veneciji je u periodu 1297-1315. stalno rasla. Veliko veće je na nju delimično reagovalo tako što se uvećavalo. Nastojeći da svoje najglasnije protivnike kooptira, povećalo je broj svojih 172

Udaljavanje

članova sa 450 na 1.500. Uz to širenje išla je i represija. Policijske snage prvi put su uvedene 1310, a prisila u unutrašnjim okvirima stalno je ra­ sla, nesumnjivo kao način učvršćivanja novog političkog poretka. Nakon što je sprovelo političko „Zatvaranje", Veliko veće se okre­ nulo i ekonomskom. Prelaz na ekstraktivne političke institucije bio je praćen orijentacijom na ekstraktivne ekonomske institucije. Još zna­ čajnije, zabranilo je commenda ugovore, jednu od velikih institucional­ nih inovacija zahvaljujući kojoj se Venecija obogatila. To ne predstavlja iznenađenje: commenda ugovori donosili su korist novim trgovcima, a postojeća elita je nastojala da ih onemogući. To je bio samo jedan ko­ rak ka uspostavljanju ekstraktivnijih ekonomskih institucija. Drugi je načinjen kada je, početkom 1314, mletačka država počela da preuzima i da nacionalizuje trgovinu. Da bi se bavila trgovinom organizovala je državne galije i od 1324. počela je da uvodi visoke poreze za pojedince koji su želeli da se bave tom aktivnošću. Trgovina s dalekim odredištima postala je domen plemstva. To je bio početak kraja mletačkog prosperi­ teta. Monopolizacija osnovnih oblasti poslovanja od strane sve uže elite neminovno je vodila nazadovanju. Činilo se daje Venecija bila na ivici da postane prva inkluzivna zajednica u svetu, ali je doživela udar. Njene političke i ekonomske institucije postajale su sve ekstraktivnije i došlo je do opadanja privrednih aktivnosti. Do 1500. godine broj stanovnika spao je na sto hiljada. U periodu 1650-1800, u kome se broj stanovnika u Evropi brzo uvećavao, u Veneciji je opadao. Jedina privredna grana koja danas u Veneciji postoji, pored nešto ribolova, jeste turizam. Umesto da otvaraju nove trgovačke puteve i stvaraju ekonomske institucije, stanovnici Venecije prave piće i sladoled i proizvode predmete od obojenog stakla za horde stranaca. Turisti do­ laze da vide čuda Venecije iz doba pre „Zatvaranja", kao što su Duždeva palata i lavovi na Katedrali Sv. Marka, koji su bili doneti iz Vizantije kao ratni plen u vreme kada je Venecija vladala Sredozemljem. Od eko­ nomske sile Venecija se pretvorila u muzej.

173

Zašto narodi propadaju

U ovom poglavlju bavimo se istorijskim razvojem institucija u razli­ čitim delovima sveta i nastojimo da objasnimo zašto se one međusobno udaljavaju. U četvrtom poglavlju videli smo da su se institucije u za­ padnoj Evropi razvijale na drugačiji način od onih u istočnoj Evropi, a institucije u Engleskoj drugačije od onih u ostatku zapadne Evrope. To je bila posledica malih institucionalnih razlika koje su uglavnom poticale od interakcije institucionalnog udaljavanja i ključnih skretnica. Moglo bi se reći da su te institucionalne razlike vrh ogromnog istorijskog ledenog brega gde se ispod vodene površine, zahvaljujući dešavanjima hiljadama godina pre toga, engleske i evropske institucije neumoljivo udaljavaju od institucija u ostalim delovima sveta. Ostalo je, kako se to kaže, istorija. Ali nije tako, i to iz dva razloga. Pre svega, kretanja ka inkluzivnim institucijama, kao što se vidi na primeru Venecije, mogu doživeti preokret. Ona je ostvarivala napredak, ali došlo je do promene njenih političkih i ekonomskih institucija i napredak je zaustavljen. Danas je bogata jedino zato što ljudi koji dohodak ostvaruju drugde odlučuju da ih troše u njoj diveći se njenoj slavnoj prošlosti. Činjenica da inkluzivne institucije mogu biti ukinute govori da ne postoji jednostavan kumula­ tivan proces institucionalnog napredovanja. Drugo, male institucionalne razlike, koje imaju presudnu ulogu tokom ključnih skretnica, same po sebi su prolaznog karaktera. Zato što su male - mogu biti preokrenute, potom se mogu ponovo pojaviti i ponovo preokrenuti. U ovom poglavlju ćemo videti daje, za razliku od naših očekivanja na osnovu geografske hipoteze i hipoteze kulture, En­ gleska - u kojoj je odlučujući korak ka inkluzivnim istitucijama učinjen u sedamnaestom veku - bila ustajala voda, ne samo hiljadama godina posle neolitske revolucije na Bliskom istoku već i na početku srednjeg veka, posle propasti Zapadnog rimskog carstva. Britanska ostrva su u okviru Rimskog carstva imala sporedan značaj, svakako manji od kontinentalne zapadne Evrope, severne Afrike, Balkana, Carigrada i Bliskog istoka. Kada je u petom veku nove ere Zapadno rimsko carstvo doživelo kraj, u Britaniji je došlo do potpune propasti. Ali političke revolucije, koje su na kraju dovele do industrijske revolucije, nisu se do­ 174

Udaljavanje

godile u Italiji, Turskoj, pa ni u zapadnoj kontinentalnoj Evropi, već na Britanskim ostrvima. Rimsko nasleđe je iz više razloga značajno za razumevanje dešavanja koja su dovela do industrijske revolucije u Engleskoj, a potom i u drugim zemljama. Prvo, u Rim uje, kao i u Veneciji, došlo do značajnih ranih institucionalnih inovacija. Kao i u slučaju Venecije, početna ekonom­ ska uspešnost Rima zasnivala se na inkluzivnim institucijama - bar po merilima tog doba. Kao i u Veneciji, te institucije su s vremenom postajale izrazito ekstraktivnije. U Rimuje to bila posledica prelaska od republike (510. pre n. e. - 49. pre n. e.) na carstvo (49. pre n. e. - 476. n. e.). Iako je u svom republikanskom periodu Rim izgradio impresiv­ no carstvo, a trgovina s dalekim odredištima i prevoz robe su cvetali, veliki deo rimske privrede počivao je na ekstrakciji bogatstva. Prelaz s republike na carstvo ojačao je proces te ekstrakcije i na kraju doveo do unutrašnjih sukoba, nestabilnosti i propasti, kao što se desilo i s majanskim gradovima-državama. Drugo, i značajnije, pokazaćemo da je kasniji razvoj institucija u zapadnoj Evropi, iako nije predstavljao neposredno rimsko nasleđe, bio posledica ključnih skretnica do kojih je, odmah po propasti Zapadnog rimskog carstva, došlo u ćelom tom regionu. Takvih ključnih skretnica nije bilo u ostalim delovima sveta kao što su Afrika, Azija i američki kontinenti, iako ćemo na primeru Etiopije pokazati da su i te oblasti, kada je u njima dolazilo do sličnih ključnih skretnica, ponekad reagovale na veoma sličan način. Propast Rimskog carstva dovela je do nastanka feudalizma, koji je, kao uzgrednu posledicu, imao odumiranje ropstva, doprinela je nastanku gradova koji su bili van uticaja monarha i plem­ stva i tako omogućila uspostavljanje institucija na koje je politički uticaj vladara bio oslabljen. U kontekstu takvih feudalnih odnosa Crna smrt je napravila pustoš i dodatno ojačala položaj nezavisnih gradova i selja­ ka u odnosu na monarhe, plemstvo i velike zemljoposednike. Upravo u takvim okolnostima do izražaja su došle mogućnosti koje je pružala atlantska trgovina. U mnogim delovima sveta do takvih promena nije došlo i to je dovelo do razlika.

175

Zašto narodi propadaju

V rline R im ljan a ♦♦♦ Rimskog narodnog tribuna Tiberija Graha ubili su 133. pre n. e. rimski senatori i njegovo telo bezobzirno bacili u Tibar. Ubice su pripa­ dale plemstvu kao i sâm Tiberije, a ubistvo je organizovao njegov rođak Publije Kornelije Scipion Nazika. Tiberije Grah bio je besprekornog plemićkog porekla jer su mu preci bili među najistaknutijim vođama Rimske republike, uključujući Lucija Emilija Paula - junaka iz Ilirskog i Drugog punskog rata - i Scipiona Afrikanca - generala koji je pobedio Hanibala u Drugom punskom ratu. Zašto su se moćni senatori tog doba, pa i njegov rođak, okrenuli protiv njega? Odgovor na to pitanje jasno ukazuje na napetosti koje su vladale u Rimskoj republici i na uzroke njene kasnije propasti. Ono stoje Tibe­ rija dovelo u sukob s tim moćnim senatorima jeste njegova spremnost da im se suprotstavi u rešavanju tadašnjih ključnih pitanja: raspodele zemljišta i prava plebejaca —običnih rimskih građana. U doba Tiberija Graha Rim je bio čvrsto uspostavljena republika, čije političke institucije i vrline građana-vojnika - oličene na čuvenoj sli­ ci Žaka Luja Davida Horacijeva zakletva, koja prikazuje sinove kako se zaklinju svojim očevima da će dati život za Rimsku republiku - mnogi istoričari i danas smatraju temeljima uspešnosti te republike. Građani Rima stvorili su republiku zbacivši s vlasti kralja Lucija Tarkvinija Oholog oko 510. pre n. e. Republika je mudro uspostavila političke institu­ cije s brojnim inkluzivnim elementima. Njom su upravljali magistrati, čiji je mandat bio godinu dana. Magistrati su birani svake godine i tu dužnost su istovremeno obavljale dve osobe, te su mogućnosti da se bilo ko učvrsti na vlasti i zloupotrebljava svoju moć bile znatno umanjene. Institucije republike sadržale su i sistem provera i uravnotežavanja ko­ jim a je vlast bila relativno široko raspodeljena. To je postignuto i pored činjenice da nisu svi građani bili podjednako zastupljeni u organima vlasti je r se glasanje obavljalo preko posrednika. Treba pomenuti i ve­ liki broj robova, koji su u velikom delu Italije bili od ključnog značaja 176

Udaljavanje.

za proizvodnju i činili su oko trećine ukupnog stanovništva. Robovi, naravno, nisu imali nikakva prava, a o političkoj zastupljenosti i da ne govorimo. I pored toga, kao i u Veneciji, rimske političke institucije sadržale su pluralističke elemente. Plebejci su imali sopstvenu skupštinu koja je birala plebejskog tribuna - s pravom veta na odluke magistrata, pravom da saziva Plebejsku skupštinu i predlaže zakone. Upravo su plebejci doveli Tiberija Graha na vlast 133. pre n. e. Njihova moć bila je oličena u „secesiji", nekoj vrsti plebejskog protesta, naročito vojničkog, koji je podrazumevao masovno povlačenje iz grada na neko obližnje brdo i od­ bijanje saradanje s magistratima dok uložene pritužbe ne budu rešene. Takva pretnja bila je, svakako, najefikasnija za vreme rata. Navodno su u petom veku pre nove ere građani takvom secesijom izborili pravo da biraju svog tribuna i donose zakone koji su se odnosili na funkcionisanje njihove zajednice. Takva politička i zakonska zaštita, iako ograničena u odnosu na današnje standarde, otvarala je ekonomske mogućnosti građanima i stvarala određen nivo inkluzivnosti ekonomskih institu­ cija. Posledica toga bio je procvat trgovine širom Sredozemlja u doba Rimske republike. Arheološki nalazi pokazuju da su, uprkos tome što je većina i građana i robova bila skoro na ivici preživljavanja, mnogi R i­ mljani, uključujući i neke obične građane, ostvarivali visoke dohotke i da su im bile pružane komunalne usluge poput sistema gradske kana­ lizacije i ulične rasvete. Staviše, postoje dokazi za izvestan ekonomski rast u doba Rimske republike. O ekonomskom bogatstvu Rimljana možemo govoriti na osnovu olupina brodova. Carstvo koje su Rimljani izgradili činila je u izvesnom smislu mreža lučkih gradova - od Atine, Antiohije i Aleksandrije na istoku, preko Rima, Kartagine i Kadiza, sve do Londona na krajnjem zapadu. Sirenje rimskih teritorija bilo je praćeno širenjem trgovine i brodskog prevoza, o čemu svedoče olupine brodova koje su arheolozi pronašli na dnu Sredozemnog mora. Vreme brodoloma kad su te olupine nastale može se odrediti na više načina. Brodovi su često prevozili amfore s vinom ili maslinovim uljem iz Italije u Galiju ili špan177

Zašto narodi propadaju

sko maslinovo ulje koje je prodavano ili besplatno deljeno u Rimu. Na amforama, zapečaćenim glinenim posudama, često je bilo zapisano ko ih je i kada napravio. Neposredno pored reke Tibar u Rimu nalazi se malo brdo zvano Monte Testaccio, poznato i kao Monte dei Cocci („Brdo grnčarije"), koje čine ostaci oko pedeset tri miliona amfora. Nakon što su istovarivane s brodova, amfore su bacane i od njihovih ostataka se tokom vekova formiralo čitavo brdo. Vreme iz kojeg je poticala ostala roba na brodovima, pa i sami bro­ dovi, ponekad se može odrediti metodom radiougljenika, efikasnom tehnikom koju arheolozi koriste za određivanje starosti organskih osta­ taka. Biljke stvaraju energiju fotosintezom, koja koristi sunčevu energiju za pretvaranje ugljendioksida u šećere. Pritom biljke uvlače u sebe odre­ đenu količinu prirodnog radioizotopa 0 4 . Kada biljke uginu, smanjuje se aktivnost 0 4 usled radioaktivnog raspada. Kada pronađu ostatke nekog broda, arheolozi mogu da odrede starost njegove drvene građe poređenjem ostatka 0 4 u njoj s vrednošću 0 4 u atmosferi. Tako se dolazi do procene kada je drvo te građe posečeno. Z a samo dvadesetak brodskih ostataka utvrđeno je da potiču čak iz perioda oko 500. godine pre n. e. To, verovatno, nisu bili rimski brodovi i mogli su, na primer, biti kartaginski. Ali zatim se broj ostataka rimskih brodova naglo uve­ ćava. Njihov broj iz doba Hristovog rođenja dostigao je 180. Ostaci brodova jedan su od efikasnih načina spoznavanja ekonom­ ske situacije u Rimskoj republici i oni doista svedoče o određenom pri­ vrednom rastu, ali se moraju videti u pravom svetlu. Oko dve trećine tovara tih brodova pripadalo je rimskoj državi i predstavljalo porez i danak prevožen iz provincija u Rim ili žito i maslinovo ulje iz severne Afrike koje je besplatno deljeno rimskim građanima. Uglavnom na tim plodovima ekstrakcije bogatstva nastalo je Monte Testaccio. Još jedan zadivljujući način nalaženja dokaza o privrednom rastu budi Projekat ledenog jezgra Grenlanda. Na snežnim pahuljicama, dok padaju, hvataju se male količine atmosferskog zagađenja, naročito od metala olova, srebra i bakra. Sneg se zamrzava i gomila na naslagama snega iz prethodnih godina. Taj proces traje već hiljadama godina i 178

Udaljavanje

naučnicima nudi izvanrednu priliku da otkriju nivo atmosferske za­ gađenosti hiljadama godina unazad. U periodu 1990-1992. u okviru Projekta ledenogjezgra Grenlanda bušenjem u snegu doprlo se do du­ bine od 3.030 metara, što odgovara periodu od 250.000 godina ljud­ ske istorije. Jedan od glavnih nalaza tog projekta, i drugih koji su mu prethodili, jeste daje od oko 500. godine pre n. e. prisutno nesumnjivo povećanje atmosferske zagađenosti. Od tada su se količine olova, srebra i bakra u atmosferi stalno uvećavale i vrhunac su dostigle u prvom veku n, e. Značajan je podatak daje ta količina olova u atmosferi ponovo do­ stignuta tek u trinaestom veku. T i nalazi ukazuju na intenzitet rimskog rudarstva u poređenju s prethodnim i kasnijim periodom. Nagli rast rudarskih aktivnosti jasno ukazuje na jačanje privrede. Ali rimski privredni rast nije bio održiv je r je nastajao u sklopu institucija koje su bile delom inkluzivne, a delom ekstraktivne. Iako su rimski građani imali politička i ekonomska prava, ropstvo je bilo rašireno i veoma ekstraktivno, a elita, klasa senatora, dominirala je i privredom i politikom. Uprkos Plebejskoj skupštini i narodnom tribu­ nu, na primer, stvarnu vlast imao je Senat - čiji su članovi poticali iz porodica velikih zemljoposednika koji su činili klasu senatora. Prema rimskom istoričaru Liviju, Senat je formirao prvi kralj Rima Romul i imao je sto muških članova. Njihovi naslednici činili su klasu senato­ ra, mada je ona dopunjavana i novim članovima, Raspodela zemljišta bila je veoma neravnomerna i, po svemu sudeći, ta neravnomernost je u drugom veku pre n. e. jačala. Tu su bili koreni problema na čijem je rešavanju Tiberije Grah u svojstvu tribuna nastojao. Rim je nastavio da se širi čitavim Sredozemljem i to je za rezultat imalo priliv velikog bogatstva. Ali ti darovi spolja uglavnom su odlazili u ruke malog broja bogatih porodica senatorskog ranga i razlike izme­ đu bogatih i siromašnih su se uvećavale. Bogatstvo senatora poticalo je ne samo od vlasti nad unosnim provincijama već i od veoma velikih poseda širom Italije, Na tim posedima radile su grupe robova, često zarobljenika iz ratova koje je Rim vodio. No isto toliko značajno je i poreklo tih poseda. Rimsku vojsku su u doba republike činili građani-

179

Zašto narodi propadaju

-vojnici, koji su bili mali zemljoposednici - najpre u Rimu, a potom i u drugim delovima Italije. Oni su se obično borili kao vojnici kada je za tim postojala potreba i potom se vraćali na svoja imanja. Kako se Rim širio i ratni pohodi bivali sve duži, taj model prestao je da bude funk­ cionalan. Vojnici su ponekad godinama odsustvovali sa svojih imanja i mnoga od njih ostajala su nekorišćena. Porodice vojnika često su zapa­ dale u prezaduženost i bile na ivici gladovanja. Stoga su mnoga imanja postepeno napuštana i priključivana posedima senatora. Klasa senatora postajala je sve bogatija, a veliki broj građana bezemljaša okupljao se u Rimu, često nakon otpuštanja iz vojske. Pošto nisu imali imanja na koja bi se vratili, tražili su posao u Rimu. Krajem drugog veka pre nove ere ta situacija se opasno zaoštrila, kako zbog toga što su razlike između bogatih i siromašnih postale veće nego ikada do tada, tako i zbog toga što je u Rimu postojalo mnoštvo nezadovoljnih građana spremnih na pobunu zbog tih nepravdi i na sukob s rimskim plemstvom. Ali poli­ tička moć bila je u rukama bogatih zemljoposednika iz klase senatora koji su ostvarivali korist od promena koje su se dogodile u prethodna dva veka. Većina njih nije imala ni najmanju nameru da menja sistem koji im je donosio takvu korist. Kako beleži rimski istoričar Plutarh, Tiberije Grah je - dokje puto­ vao kroz Etruriju - oblast u današnjoj centralnoj Italiji, postao svestan nevolja kojima su porodice građana-vojnika bile izložene. Bilo zbog tog iskustva ili zbog drugih sukobljavanja s moćnim senatorima svoga doba, on se ubrzo upustio u ostvarivanje smelog plana za menjanje raspodele zemljišta u Italiji. Postao je narodni tribun 133. godine pre n. e, i taj svoj položaj iskoristio je da predloži zemljišnu reformu: trebalo je da jedna komisija istraži da lije državno zemljište bilo nezakonito prisvojeno i da zemljište iznad zakonom određene granice od tri stotine jutara podeli rimskim građanima bezemljašima. Ograničenje na tri stotine jutara bilo je, u stvari, deo jednog starog zakona koji je zanemarivan i vekovima nije bio primenjivan. Predlog Tiberija Graha uzdrmao je senatorsku klasu, koja je jedno vreme uspevala da spreči sprovođenje njegovih reformi. Kada je uspeo da iskoristi moć mase koja gaje podržala da ukloni jed180

Udaljavanje

nog drugog tribuna koji je pretio da će staviti veto na njegove zemljišne reforme, komisija koju je predložio bila je konačno formirana. Senat je, međutim, sprečavao njen rad uskraćujući joj sredstva. Stvari su krenule kada je za svoju komisiju za zemljišne reforme Tiberije Grah zahtevao sredstva koja je kralj grčkog grada Pergama osta­ vio rimskom narodu. Pokušao je i da se drugi put kandiduje za tribuna, delom iz bojazni od proganjanja Senata nakon isteka svog mandata. To je dalo Senatu izgovor da optuži Tiberija da nastoji da se proglasi za kralja. On i njegove pristalice bili su napadnuti i mnogi od njih su pobijeni. Bio je među prvima koji su izgubili život, ali njegovom smrću taj problem nije bio rešen i drugi su nastavili s pokušajima da reformišu raspodelu zemlje i druge elemente rimske privrede i društva. Mnoge je zadesila slična sudbina. Gaja, brata Tiberija Graha koji gaje na položaju narodnog tribuna zamenio, takođe su ubili zemljoposednici. U narednom veku do takvih sukobljavanja dolazilo je periodično - kao što je, na primer, bio „Saveznički rat", u periodu 91-87. pre n. e. Agresivni branilac interesa senatora Lucije Kornelije Sula ne samo da je surovo ugušio zahteve za promene već je i znatno umanjio ovlašćenja plebejskog tribuna. Ista ta pitanja bila su ključna i za podršku koju je Julije Cezar dobio od rimskog naroda u borbi protiv Senata. Političke institucije, koje su činile jezgro Rimske republike, srušio je Julije Cezar kada je 49. godine pre n. e. preveo svoju legiju preko reke Rubikon, koja je razdvajala galske provincije na južnoj strani Alpa od Italije. Cezar je osvojio Rim i izbio je novi građanski rat. Iako je iz njega izašao kao pobednik, ubili su ga 44. godine pre n. e. nezadovoljni senatori pod vodstvom Bruta i Kasija. To je bio konačni kraj Rimske re­ publike. Između Cezarovih pristalica, naročito Marka Antonija i Oktavijana, i njegovih neprijatelja došlo je do novog građanskog rata. Nakon što su pobedili, Antonije i Oktavijan su se borili jedan protiv drugog dok Oktavijan nije izvojevao pobedu u bici kod Akcija 31. pre n. e. Već sledeće i u narednih četrdeset pet godina Oktavijan je, posle 28. godine pre n. e., bio poznat kao Avgust Cezar i vladao je Rimom sâm. Stvorio je Rimsko carstvo, iako je sebe nazivao princepsom, nekom vrstom „prvog i 8i

Zašto narodi propadaju

među jednakima", a svoj režim principatom. Na Karti 11 prikazano je Rimsko carstvo u svojim najširim granicama 117. godine n. e. U okviru njega je i reka Rubikon, mesto sudbinske Cezarove odluke. Taj prelaz s republike na principat i kasnije carstvo bio je seme propasti Rima. Delimično inkluzivne političke institucije, na kojima je počivala privredna uspešnost, postepeno su urušavane. I pored toga što je Rimska republika stvorila okolnosti koje su išle u prilog klasi senatora i drugim bogatim Rimljanima, ona nije bila apsolutistički režim i nikada nije najednom položaju koncentrisala veliku vlast. Pro­ mené koje je uveo Avgust, poput onih koje su bile posledica Zatvaranja u Veneciji, isprva su bile političke, ali su potom proizvele značajne ekonomske posledice. Rezultat tih promena je opadanje ekonomske i vojne moći Zapadnog rimskog carstva, kako je ono nazivano posle razlaza sa Istočnim carstvom, u petom veku nove ere i ono se našlo na ivici propasti.

♦♦♦ R im ske m ane Flavije Aecije bio je jedan od izuzetnih ličnosti poznog Rimskog carstva, a Edvard Gibon, autor knjige Opadanje i propast Rimskog car­ stva, nazvao gaje „poslednjim Rimljaninom". U periodu 4 3 3 -4 5 4 . n. e., sve dok ga car Valentinijan III nije ubio - Aecije, tada general, bio je verovatno najmoćniji u Rimskom carstvu. Uticao je i na domaću i na stranu politiku i vodio više ključnih bitaka protiv varvara, a i protiv drugih Rimljana u građanskim ratovima. Među moćnim generalima iz građanskih ratova bio je jedinstven po tome što nije imao nameru da postane car. Od kraja drugog veka građanski ratovi u Rimskom carstvu stalno su se odvijali. U periodu između smrti Marka Aurelija - 180. godine n. e. - i propasti Zapadnog rimskog carstva - 476. - gotovo da nije bilo decenije bez građanskog rata ili državnog udara protiv cara. 182

џ

Jfjç -sCyindoIanda 4& Г\ > ii\ 'iii| i.'

Kraljevstvo

Austrija fiaiuruska Rubikon .

Tuiii|.i Španij.i

M a ro k o

Г

K.

o)o U

Alžir

Karta 11: Rimsko carstvo 117* godine n* e*

Libija

K u m u n ija

wL

s

jffî

B ugarska

G ičk a

*""

В Ш К ]1 ^ а Ш У '

^

ЈШ^.-^"^ 1 г а 1 ? ® | ^ в ^ ј .

\ Lgipac

'~~\.Л Ч X

Шк \ * “X Rimsko carstvo, 117. n. e. — ■Rubikon 1Današnje granice

Zašto narodi propadaju

Samo mali broj careva umro je prirodnom smrću ili u bici. Većinu su ubili uzurpatori vlasti ili njihova sopstvena vojska. Aecijeva karijera ukazuje na promene koje su nastale od vremena Rimske republike i ranog Carstva do poznog Rimskog carstva. Nje­ govo angažovanje u neprestanim građanskim ratovima i uticaj na sve aktivnosti carstva ne samo da se razlikuju od mnogo ograničenije moći generala i senatora iz prethodnih perioda već ukazuju i na druge radi­ kalne promene u sudbini Rimljana u vekovima pre toga. U poznom Rimskom carstvu takozvani varvari - koje je u počet­ ku rimska vojska pobeđivala i primala u svoje redove ili koristila kao robove - sada su imali vlast nad mnogim delovima carstva. Aecije je u mladosti bio talac varvara, najpre Gota pod vodstvom Alarika, a potom i Huna. Odnosi Rima s tim varvarima pokazuju koliko su se od vreme­ na Rimske republike stvari promenile. Alarik je bio i surov neprijatelj i saveznik, u toj meri daje 405. postavljen na položaj jednog od najviših generala u rimskoj vojsci. To, međutim, nije dugo trajalo. Već 408. Ala­ rik se borio protiv Rimljana, zauzeo Italiju i opljačkao Rim, Huni su takođe bili i snažni neprijatelji i česti saveznici Rimljana. Iako su i oni držali Aecija kao taoca, kasnije su se na njegovoj strani borili u građanskom ratu. Ali Huni nisu dugo bili rimski saveznici i 451, pod vodstvom Atile, vodili su veliku bitku protiv Rimljana u ne­ posrednoj blizini reke Rajne. U toj bici na strani Rimljana borili su se Goti pod vodstvom Teodorika. Sve to nije sprečavalo rimsku elitu da nastoji izgladiti sporove s varvarskim vođama, često ne da bi zaštitili rimske teritorije, već da bi ostvarili premoć u unutrašnjoj borbi za vlast. Na primer, Vandali su - pod vodstvom kralja Gajserika - opustošili velike delove Iberij­ skog poluostrva i potom su, počevši od 429, osvajali teritorije u severnoj Africi iz kojih se Rim snabdevao. Rim je na to reagovao tako što je Gajseriku ponudio maloletnu ćerku cara Valentinijana III za nevestu premda je u to vreme bio oženjen ćerkom jednog od gotskih vođa, ali to mu - očigledno - nije predstavljalo problem. Poništio je svoj brak pod izgovorom daje supruga pokušala da ga ubije vrativši je njenoj porodici 184

Udaljavanje

nakon što ju je unakazio odrezavši joj oba uha i nos. Na sreću buduće neveste, koja je zbog svoje mladosti zadržana u Italiji pa brak s Gajserikom praktično nije ostvaren. Kasnije se udala za još jednog moćnog generala Petronija Maksima, koji je isplanirao ubistvo Aecija, a koje je izvršio car Valentinijan III. Ubrzo potom i sâm Valentinijan III bio je ubijen u zaveri koju je pripremio Maksim, koji se kasnije proglasio za cara, ali je veoma kratko vladao jer je poginuo u snažnom napadu Vandala na Italiju pod vodstvom Gajserika, kada je Rim bio osvojen i divljački opljačkan.

Početkom petog veka varvari su bili doslovno pred vratima Rimskog carstva. Neki istoričari tvrde daje takva sutuacija bila posledica činje­ nice da su se u vreme poznog carstva Rimljani suočavali sa snažnijim neprijateljima. Ali uspešnost Gota, Huna i Vandala u ratovima protiv Rima bila je simptom, a ne uzrok opadanja vlasti Rima. U vreme Re­ publike Rim se suočavao s još organizovanijim i opasnijim protivnici­ ma, poput Kartaginjana. Uzroci propasti Rima bili su slični uzrocima propasti majanskih gradova-država. Sve ekstraktivnije političke i eko­ nomske institucije Rima dovele su do njegove propasti jer su izazivale unutrašnje sukobe i građanske ratove. Uzroci propasti potiču još od dolaska Avgusta na vlast, kada se po­ čelo s promenama koje su doprinosile ekstraktivnijem karakteru politič­ kih institucija. Među njima bile su i promene u organizaciji vojske, što je onemogućavalo secesiju (penzionisanje) i time uklanjalo ključni ele­ ment političkog predstavljanja običnih rimskih građana. Car Tiberije, koji je 14. godine n. e. nasledio Avgusta, ukinuo je Plebejsku skupštinu i njena ovlašćenja prebacio na Senat. Umesto političkog glasa rimskim građanima je besplatno bilo deljeno žito, a potom i maslinovo ulje, vino i svinjsko meso, i obezbeđivana im je zabava gladijatorskim borbama u amfiteatru. Avgustove reforme značile su da su se carevi počeli oslanjati ne toliko na vojsku koju su činili građani-vojnici, već na pretorijansku gardu —elitne trupe profesionalnih vojnika koje je stvorio Avgust. Sama 185

Zašto narodi propadaju

ta garda ubrzo je postala samostalni učesnik u odlučivanju ko će postati car, i to često ne na miroljubiv način, već građanskim ratovima i zaverama. Avgust je ojačao, pa i položaj plemstva u odnosu na obične rimske građane i nastavljen je - ako ne i ojačan - proces uvećavanja nejednako­ sti zbog kojih je i izbio sukob između Tiberija Graha i plemstva. Koncentracija vlasti u centru doprinela je većoj nesigurnosti svojinskih prava običnih Rimljana. Zajedno sa širenjem carstva, zahvaljujući konfiskacijama, širio se i obim zemljišta u državnom vlasništvu i u mno­ gim delovima carstva dostizao je polovinu ukupnih teritorija. Uzrok imovinske nesigurnosti naročito je bila koncentracija vlasti u rukama cara i njegovog okruženja. Po obrascu koji se nije mnogo razlikovao od onog što se dešavalo u majanskim gradovima-državama, jačali su unu­ trašnji sukobi oko tih položaja vlasti. Građanski ratovi postali su redov­ na pojava, čak i pre haotičnog petog veka, u kome su glavnu reč vodili varvari. Na primer, Septimije Sever preuzeo je vlast od Didija Julijana - koji je pak postao car nakon ubistva Pertinaksa 193. n. e. Sever, treći car u takozvanoj Godini pet careva, ušao je u rat protiv suparničkih pretendenata na presto, generala Pescenija Nigera i Klodija Albina, koje je konačno porazio 194, odnosno 197. godine n. e. Sever je konfiskovao svu imovinu svojih poraženih protivnika u tom građanskom ratu. Iako su snažni vladari, poput Trajana (98-117. n. e.), Hadrijana i Marka Aurelija u narednom veku, uspevali da zaustave opadanje carstva, oni nisu mogli, ili nisu želeli, da rešavaju ključne institucionalne probleme. Nijedan od njih nije predlagao da se odustane od carstva ili da se obnove efikasne političke institucije, slične onima iz doba Rimske republike. Marka Aurelija, i pored sve njegove uspešnosti, nasledio je njegov sin Komod, koji je bio sličniji Kaliguli ili Neronu nego svom ocu. Uređenje i raspored naselja i gradova u okviru carstva takođe su ukazivali na rastuću nestabilnost. Već u trećem veku n. e. svi veći grado­ vi u carstvu imali su odbrambene zidine. U mnogim slučajevima rušeni su spomenici da bi se njihova kamena građa koristila za utvrđivanje grada. U Galiji je, pre dolaska Rimljana 125. pre n. e., bilo uobičajeno da se naselja grade na vrhovima brda jer ih je tako bilo lakše braniti. Po i86

Udaljavanje

dolasku Rimljana ona su građena u ravnicama, da bi se u trećem veku situacija ponovo preokrenula. Uporedo s rastućom političkom nestabilnošću dolazilo je do pro­ mena u društvu kojima su ekonomske institucije postajale sve ekstraktivnije. Iako se pravo građanstva proširilo do te mere da su 212. n. e. gotovo svi stanovnici carstva imali status građana, uz to su išle i pro­ mené statusa među građanima. Pogoršana je situacija u pogledu bilo kakve ravnopravnosti pred zakonom. Na primer, za vreme vladavine Hadrijana (117-138. n. e.) između zakona koji su važili za različite kategorije rimskih građana postojale su očigledne razlike. Značajno je i to da je uloga građana postala sasvim drugačija u odnosu na onu iz doba Rimske republike, kada su građani, kroz skupštine u Rimu, mogli donekle da utiču na donošenje političkih i ekonomskih odluka. Ropstvo se održalo širom Rimskog carstva, iako postoje različita mišljenja o tome da li se procenat robova u stanovništvu kroz vekove smanjivao. Podjednako je značajna činjenica da se širenjem carstva sve veći broj zemljoradnika pretvarao u neku vrstu sluge i postajao ve­ zan za zemlju. Status tih slugu - zvanih koloni - detaljno je opisan u zakonodavnim dokumentima kao što su Codex Theodosianus i Co­ dez Justinianus i, po svoj prilici, potiče iz doba vladavine Dioklecijana (28 4 -3 0 5 . n. e.). Prava zemljoposednika u odnosu na njih postepeno su uvećavana. Car Konstantin je 332. godine dozvolio zemljoposednicima da stavljaju u okove kolone osumnjičene da žele pobeći, a od 365. kolonima nije bilo dozvoljavano da prodaju svoju zemlju bez odobrenja zemljoposednika. Kao što ostatke brodova i jezgro grenlandskog leda koristimo za praćenje ekonomskog širenja Rimskog carstva u ranijim periodima, tako ih možemo koristiti i za praćenje njegovog propadanja. Najveći zabeleženi broj od 180 brodova nastradalih u brodolomima smanjen je u 500. godini n. e. na 20. Sa opadanjem Rima opadala je i trgovina u oblasti Sredozemlja i neki naučnici čak tvrde da se ona tek u devet­ naestom veku vratila na nivo iz doba Rimskog carstva. Slično govore i nalazi istraživanja grenlandskog leda. Rimljani su za kovanje novca 187

Zašto narodi propadaju

koristili srebro, a i olovo je imalo višestruku primenu, uključujući cevi i štono posuđe. Nakon vrhunca u prvom veku n. e., naslage olova, srebra i bakra u jezgru tog leda se smanjuju. Privredni rast u vreme Rimske republike bio je impresivan, kao što je bio i u drugim primerima u uslovima ekstraktivnih institucija, poput Sovjetskog Saveza. Ali taj rast bio je ograničen i nije bio održiv, čak i kada se ima u vidu da se odvijao u uslovima delimično inkluzivnih institucija. Taj rast zasnivao se na relativno visokoj poljoprivrednoj produktivnosti, značajnom danku iz provincija i trgovini s dalekim odredištima, ali ne i na tehnološkom napretku i kreativnoj destrukci­ ji. Rimljani su nasledili neke od osnovnih tehnologija, metalno oruđe i oružje, pismenost, zemljoradnju plugom i građevinarske tehnike. U početnom periodu Rimske republike stvorili su još neke: zidarstvo uz korišćenje neke vrste cementa, pumpe i vodenično kolo. No tehnologija je potom stagnirala tokom čitavog perioda Rimskog carstva. U brodar­ stvu je, na primer, došlo do malih promena u projektovanju i izgradnji brodova i Rimljani nisu znali za kormilo, već su brodovima upravljali pomoću vesala. Upotreba vodeničnog kola širila se veoma sporo, te vodena snaga nije revolucionarno izmenila rimsku privredu. Čak je i u tako velikim ostvarenjima kao što su akvadukti i gradska kanalizacija korišćena postojeća tehnologija, iako su je Rimljani usavršili. Određen nivo privrednog rasta mogao je biti ostvaren bez inovacija, na osnovu postojeće tehnologije, ali to je bio rast bez kreativne destrukcije. I nije dugo trajao. Uporedo s jačanjem nesigurnosti svojinskih prava i zahva­ ljujući tome što su nakon političkih opadala i ekonomska prava građana, opadao je i privredni rast. Kad je reč o novim tehnologijama u doba Rimskog carstva, treba reći da se čini da ih je podsticala država. To je dobro, sve dotle dok država ne odluči da nije zainteresovana za tehnološki razvoj - do čega često dolazi iz bojazni od kreativne destrukcije. Evo šta o tome kaže veliki rimski pisac Plinije Stariji. Z a vreme vlade cara Tiberija jedan čovek je izmislio nesalomivo staklo i otišao je caru nadajući se velikoj nagradi. Prikazao je svoj izum i Tiberije gaje upitao da li je još neko188

Udaljavanje

me rekao o svom izumu. Taj čovek je odgovorio da nije i Tiberije je naredio da ga odvedu i ubiju, „da se zlato ne bi svelo na vrednost blata". Zanimljive su dve stvari u vezi s tom pričom. Prvo, taj čovek je prvo otišao Tiberiju radi nagrade umesto da sâm organizuje proizvodnju tog stakla i njegovom prodajom ostvaruje profit. To ukazuje na ulogu rimske države u kontrolisanju tehnologije. Drugo, Tiberije nije oklevao da uništi taj pronalazak jer je očekivao da će on izazvati nepovoljne ekonomske posledice. To ukazuje na strah od ekonomskih posledica kreativne destrukcije. Postoje neposredni dokazi i o strahu od političkih posledica kreativ­ ne destrukcije u doba Rimskog carstva. Svetonije navodi daje pred cara Vespazijana, koji je vladao od 69. do 79. godine n. e., došao čovek koji je izmislio način da se stubovi Kapitola, rimskog utvrđenja, premeste uz relativno male troškove. Stubovi su bili veliki, teški i veoma nepo­ desni za transport. Njihov prevoz je od kamenoloma, gde su pravljeni, do Rima podrazumevao učešće hiljada ljudi i velike vladine troškove. Vespazijan tog čoveka nije ubio, ali je odbio da upotrebi taj izum, re­ kavši: „Kako onda da hranim narod?" Još jednom se pronalazač obratio vlastima. Možda je to bilo logičnije nego u slučaju nelomljivog stakla jer je rimska vlada aktivno učestvovala u pravljenju i prevozu tih stubova. I još jednom je jedan pronalazak odbačen zato što je predstavljao opa­ snost od kreativne destrukcije, ne toliko ekonomske koliko političke. Vespazijan se plašio da bi, ukoliko ne bi udovoljavao narodu i držao ga pod kontrolom, moglo doći do političke nestabilnosti. Trebalo je obezbediti da rimski plebejci budu zaposleni i popustljivi, te je bilo dobro dati im nešto da rade, poput prevoza stubova. To je išlo uz besplatan hleb i predstave u amfiteatrima kako bi narod bio zadovoljan. Možda je značajno to što su se oba ova primera dogodila ubrzo nakon propasti Rimske republike. Rimski carevi imali su mnogo veću moć da spreča­ vaju promene od rimskih vladara u vreme republike. Još jedan značajan razlog za odsustvo tehnoloških inovacija bilo je ropstvo. Sirenje teritorija pod vlašću Rima značilo je i porobljavanje ogromnog broja ljudi i oni su često dovođeni u Italiju da rade na velikim 189

Zašto narodi propadaju

posedima. Mnogi građani Rima nisu uopšte morali da rade: živeli su od onoga što im je davala vlada. Odakle su onda mogle da dođu inovacije? Pokazali smo da inovacije dolaze od novih ljudi s novim idejama, koji pronalaze nova rešenja za stare probleme. U Rim uje proizvodnja bila delo robova, a kasnije kolona, te je bilo malo podsticaja za pronalaza­ štvo jer bi od njega korist imali samo njihovi gospodari. U ovoj knjizi dato je mnoštvo primera da su privrede koje se zasnivaju na prisilnom radu i sistemima kao što su ropstvo i kmetstvo izuzetno neinovativne. Tako je bilo od antičkog sveta do modernog doba. U Sjedinjenim Dr­ žavama, na primer, do industrijske revolucije došlo je u severnim, a ne u južnim državama. Ropstvo i kmetstvo svakako su donosili ogromno bogatstvo onima koji su posedovali robove i imali vlast nad kmetovi­ ma, ali nisu doprinosili stvaranju tehnoloških inovacija i napretka u društvu.

N em a p isam a

iz V m dolande

Rimski car Klaudije je 43. godine n. e. osvojio Englesku, ali ne i Škotsku. Poslednji, neuspešni pokušaj tog osvajanja preduzeo je rimski guverner Agrikola, koji je nakon toga odustao od tih namera i 85. n. e. izgradio niz utvrđenja radi zaštite severne granice Engleske. Jedno od najvećih bilo je u Vindolandi, oko 55 km zapadno od Njukasla, koje je prikazano na Karti 11 (str. 183) na krajnjem severozapadu Rimskog carstva. Kasnije je utvrđenje u Vindolandi postalo deo oko 135 km du­ gog odbrambenog zida, kojeg je sagradio car Hadrijan, ali je 103. godine n. e., kada je u njemu boravio rimski centurion Kandid, bilo izolovano. Kandid je zajedno sa svojim prijateljem Oktavijem bio angažovan na snabdevanju rimskog garnizona i od Oktavija je na pismo koje mu je poslao dobio sledeći odgovor:

190

Udaljavanje

Oktavije svom bratu Kandidu, pozdrav. Nekoliko puta sam ti pisao da sam kupio oko pet hiljada merica žita i za to m ije potreban novac. Ukoliko mi ne pošalješ nešto novaca, bar pet stotina denara, izgubiću i ono što sam ostavio kao kaparu, oko tri stotine denara, i biću osramoćen. Z ato, molim te, pošalji mi nešto novaca što je pre moguće. Sto se tiče krzna — kao i teretnih kola, za koje pišeš da se nalaze u Kataraktonijumu - piši da ih predaju meni. Ja bih već otišao da ih preuzmem, ali nisam hteo da premaram vučne životinje po lošem putu. Vidi s Tercijem za 8 V2 denara, koje je dobio od Fatalisa. Nije ih stavio na moj račun. Pobrini se da mi pošalješ novac da bih mogao da ga predam na gumno. Pozdravi Spektatusa i Firmusa. Doviđenja.

Razmena pisama Kandida i Oktavija ukazuju na neke značajne aspekte ekonomskog prosperiteta u Engleskoj pod Rimljanima. Govori o razvijenoj monetarnoj privredi s finansijskim uslugama. Otkriva po­ stojanje izgrađenih puteva, iako su oni ponegde u lošem stanju. Svedoči o poreskom sistemu kojim su sticana sredstva za plaćanje Kandidovih nadnica. Ukazuje i na očiglednu pismenost to dvoje ljudi koji su koristili neku vrstu poštanskih usluga. U Engleskoj su pod rimskom vlašću bili razvijeni i visokokvalitetno grnčarstvo, naročito u Oksfordskoj grofoviji, gradski centri s javnim kupatilima i zgradama i građevinske tehnike uz korišćenje maltera i krovnih crepova. U četvrtom veku sve to je bilo u opadanju, a posle 411. godine n. e. Rimsko carstvo je diglo ruke od Engleske. Vojska je povučena, trupe ko­ je su ostale nisu plaćane, a u procesu raspadanja rimske države lokalno stanovništvo je proterivalo njene administratore. Do 450. godine n. e. svih tih vidljivih obeležja ekonomskog napretka više nije bilo. Novac je nestao iz cirkulacije. Gradske zone su napuštane, a kamena građa nesta­ jala je sa zgrada. Putevi su zarasli u korov. Grnčarstvo se svelo na grubu ručnu izradu. Ljudi su zaboravili kako da koriste maker, a pismenost je znatno opala. Krovovi su pokrivani granjem, a ne crepovima. Nije više bilo pisama iz Vindolande. U periodu posle 411. n. e. Engleska je doživela privredni slom i pretvorila se u zaostalu oblast —što joj se i ranije dešavalo. U prethod-

Zašto narodi propadaju

nom poglavlju videli smo daje neolitska revolucija započeta oko 9.500 godina pre n. e. na Bliskom istoku. Dok su stanovnici Jerihona i Abu Hureire živeli u malim naseljima i bavili se zemljoradnjom, stanovnici Engleske još su se bavili lovom i sakupljanjem i to su radili najmanje narednih 5.500 godina. Pa ni tada zemljoradnja i stočarstvo nisu bili njihov pronalazak, već su ih sa sobom doneli migranti sa Bliskog istoka koji su se hiljadama godina naseljavali širom Evrope. Dok su stanovnici Engleske usvajali te velike inovacije, oni na Bliskom istoku gradili su gradove, stvarali pismo i razvijali grnčarstvo. U Mesopotamiji, dana­ šnjem Iraku, 3.500 godina pre n. e. nastali su veliki gradovi kao što su bili Uruk i Ur. U Uruku je u to doba verovatno živelo oko četrnaest hiljada ljudi, a ubrzo je porastao na četrdeset hiljada. Otprilike u isto vreme u Mesopotamiji je pronađen grnčarski točak, kao i kola s točkovima. Ubrzo potom u Egiptu se kao veliki grad izdvojila prestonica Memfis. Pismo se u obe te oblasti nezavisno razvilo. Dok su Egipćani oko 2.500 godina pre n. e. gradili velike piramide u Gizi, Englezi su gra­ dili svoj najpoznatiji drevni spomenik - Stounhendž. Prema engleskim standardima to nije bilo tako loše, ali u ćelo to zdanje ne bi mogla da stane nijedna od obrednih barki koje su pokopane u podnožju Keopsove piramide. Engleska je nastavila da zaostaje i sve do rimskog perioda i za vreme njega preuzimala je ono što je ostvarivano na Bliskom istoku i u ostatku Evrope. I pored takve nepovoljne prošlosti, upravo je u Engleskoj nastalo pr­ vo istinski inkluzivno drušvo i u njoj je započela industrijska revolucija. Već smo naveli (str. 115-127) daje to bila posledica mnoštva interakcija malih institucionalnih razlika i ključnih skretnica - na primer - Crne smrti i otkrića Amerike. Engleske osobenosti imale su istorijske kore­ ne, ali kada se ima u vidu Vindolanda, ti koreni nisu bili tako duboki i svakako ne istorijski predodređeni. Nisu nastali u neolitskoj revoluciji, pa ni tokom vekova rimske vladavine. Na početku perioda kojeg istoričari zovu Mračnim dobom, oko 450. n. e., Engleska je ponovo zapala u siromaštvo i politički haos. Efikasna centralizovana država u Engleskoj nastaće tek stotinama godina kasnije. 192

Udaljavanje

R azličiti putevi

Razvoj inkluzivnih institucija i kasniji privredni rast Engleske nisu neposredno nasleđe rimskih (ili ranijih) institucija. To ne znači da pro­ past Zapadnog rimskog carstva, veliki događaj koji je uticao na gotovo čitavu Evropu, nije doneo ništa značajno. Iste ključne skretnice bile su zajedničke različitim delovima Evrope i to je uticalo i na pravce razvoja njihovih institucija za koje bi se moglo reći da su bili izrazito evropski. Među tim zajedničkim ključnim skretnicama propast Rimskog carstva imao je poseban značaj. Evropski put razlikuje se od puteva drugih delova sveta, uključujući podsaharsku Afriku, Aziju i američke konti­ nente, koji su se razvijali različito, delom i zato što se nisu suočavali sa istim ključnim skretnicama. Rimska vladavina u Engleskoj nestala je za kratko vreme. To nije bio slučaj u Italiji, u rimskoj Galiji (današnjoj Francuskoj) i u severnoj Africi - gde su brojne stare institucije u nekom obliku opstajale. Ali nema nikakve sumnje daje promena od dominacije jedinstvene rimske dražave na mnoštvo država u rukama Franaka, Vizigota, Ostrogota, Vandala i Burgunda bila značajna. Moć tih država bila je znatno ma­ nja i one su bile izložene brojnim upadima spolja. Sa severa su svojim dugim brodovima dolazili Vikinzi i Danci. Sa istoka je nadirala hun­ ska konjica. Najzad, nastanak islama kao religije i političke sile u veku posle Muhamedove smrti, 632. godine n. e., doveo je do stvaranja novih islamskih država u većem delu Vizantijskog carstva, severnoj Africi i Spaniji. Svi ti procesi uzdrmali su Evropu i u njihovo vreme nastalo je jedno posebno društvo koje obično nazivamo feudalnim; bilo je decentralizovano jer su stare centralizovane države slabile i pored toga što su neki vladari, poput Karla Velikog, nastojali da ih obnove. Feudalne institucije, koje su se oslanjale na neslobodnu, prisilnu radnu snagu (kmetove), bile su očigledno ekstraktivne i na njima se temeljio dugi period ekstraktivnog i sporog privrednog rasta u Evropi u srednjem veku. Ali iz njih su nastala i kasnija dešavanja. Na primer,

193

Zašto narodi propadaju

u Evropi je u procesu pretvaranja seoskog stanovništva u kmetove ne­ stajalo ropstvo. U okolnostima kada su elite mogle da čitavo seosko stanovništvo pretvore u kmetove, nije bilo potrebno - kao u ranijim društvima, imati posebnu klasu robova. Feudalizam je stvarao i pra­ znine u vlasti, što je podrazumevalo procvat nezavisnih gradova specijalizovanih za proizvodnju i trgovinu. Ali kada se posle Crne smrti odnos snaga promenio i sistem kmetstva u zapadnoj Evropi počeo da

194

Udaljavanje

ruši, stvoreni su uslovi za nastanak znatno pluralističkijeg društva u kome robova uopšte nije bilo. Ključne skretnice koje su dovele do nastanka feudalnog društva bile su posebne, ali nisu bile u potpunosti ograničene na Evropu. Izvesno poređenje može se napraviti s današnjom afričkom državom Etiopijom, koja potiče od Aksumskog carstva - koje je oko 400. godine pre n. e. nastalo u severnom delu te zemlje. Aksum je za svoje doba bio relativ­ no razvijeno carstvo koje je trgovalo sa Indijom, Arabijom, Grčkom i Rimskim carstvom. Imalo je dosta sličnosti sa Istočnim rimskim car­ stvom tog doba. Koristilo je novac, gradilo monumentalna javna zdanja i puteve i imalo je veoma sličnu tehnologiju, na primer u zemljoradnji i brodogradnji. Moguća su i zanimljiva ideološka poređenja Aksumskog carstva i Rima. Rimski car Konstantin se 312. godine n. e. preobratio u hrišćanstvo, a to je, otprilike u isto vreme, učinio i kralj Ezana. Na Karti 12 prikazan je položaj nekadašnje države Aksum u današnjoj Etiopiji i Eritreji, zajedno s njenim delovima na drugoj strani Crvenog mora, u Saudijskoj Arabiji i Jemenu. Baš kao što je Rimsko carstvo propadalo, tako je i Aksumsko, i to na sličan način na koji je nestalo Zapadno rimsko carstvo. Ulogu koju su u propasti Rima imali Huni i Vandali ovde su preuzeli Arapi, koji su u sedmom veku prodirali u region Crvenog mora ka jugu Arabijskog poluostrva. Aksumsko carstvo izgubilo je svoje kolonije u Arabiji, kao i svoje trgovačke puteve. To je ubrzalo ekonomsko propadanje: prestalo se s kovanjem novca, broj stanovnika u gradovima je opadao, a država se preusmerila na unutrašnjost zemlje i na visoravni današnje Etiopije. U Evropi su feudalne institucije nastale posle nestanka centralizovane državne vlasti. Isto se dogodilo i u Etiopiji zahvaljujući sistemu zvanom gult, koji je podrazumevao besplatnu carsku dodelu zemljišta. Na tu instituciju nailazimo u zapisima iz trinaestog veka, ali je moguće daje ona znatno ranijeg porekla. Naziv gult potiče od amharskog izraza u značenju „on je dodelio feudalno dobro". Smisao je bio daje u zamenu za zemlju imalac gulta morao da služi caru, naročito kada je u pitanju vojna služba. Zauzvrat, imalac gulta posedovao je pravo da uzima danak

195

Zašto narodi propadaju

od onih koji su obrađivali zemlju. Iz više istorijskih izvora vidi se da su imaoci gulta uzimali između polovine i tri četvrtine poljoprivredne proizvodnje seljaka. Taj sistem je nezavisno nastao iako je imao velike sličnosti sa evropskim feudalizmom i verovatno je bio još ekstraktivniji. Na vrhuncu feudalizma u Engleskoj kmetovi su bili izloženi manjim davanjima i njihovim gospodarima je, na ovaj ili onaj način, odlazilo oko polovine njihove proizvodnje. Ali situacija u Etiopiji nije važila za ćelu Afriku. Na drugim mestima ropstvo nije bilo zamenjeno kmetstvom; ropstvo u Africi i institu­ cije koje su ga podržavale trajali su još vekovima. Čak se i Etiopija na kraju našla na sasvim drugačijem putu. Posle sedmog veka Etiopija je u planinama istočne Afrike ostala izolovana od procesa koji su kasnije uticali na evropski institucionalni razvoj, kao što su nastanak nezavi­ snih gradova, unutrašnja ograničenja vlasti monarha i širenje atlantske trgovine nakon otkrića američkih kontinenata. Zato je njena verzija apsolutističkih institucija uglavnom ostala nepromenjena. Kasnije je afrički kontinent imao interakciju znatno drugačije vrste sa Evropom i Azijom. Istočna Afrika postala je značajan snabdevač arapskog sveta robovima, dok su u toku evropskog širenja izazvanog atlantskom trgo­ vinom zapadna i centralna Afrika bile uvučene u svetsku privredu kao izvoznici robova. Način na koji je atlantska trgovina dovela do izrazito različitih pravaca razvoja zapadne Evrope i Afrike još jedan je primer nastanka institucionalnog udaljavanja kao posledice interakcije ključnih skretnica i postojećih institucionalnih razlika. Dok je u Engleskoj profit od trgovine robljem doprinosio bogaćenju onih koji su se suprotstavljali apsolutizmu, u Africi je doprinosio stvaranju i jačanju apsolutizma. U regionima još udaljenijim od Evrope procesi institucionalnih uda­ ljavanja mogli su da u još većoj meri idu sopstvenim putem. Na primer, na američkim kontinentima - koji su u periodu oko 15.000 godina pre n. e. topljenjem leda koji je povezivao Aljasku s Rusijom bili odsečeni od Evrope - bilo je inovacija sličnih onim kod Natufijanaca koje su vo­ dile sedentarnom načinu života, hijerarhiji i nejednakosti - ukratko, ekstraktivnih institucija. One su nastale najpre u Meksiku i u oblasti­ 196

Udaljavanje

ma Anda u Peruu i Boliviji i dovele su do američke neolitske revolucije, oličene u domestikaciji kukuruza. Upravo na tim mestima došlo je do prvih oblika ekstraktivnog privrednog rasta, kao što smo videli u slučaju majanskih gradova-država. Ali kao što do velikih prekretnica u prav­ cu inkluzivnih institucija i industrijskog rasta u Evropi nije dolazilo u oblastima pod čvrstom vladavinom Rimljana, inkluzivne institucije na američkim kontinentima nisu nastajale na teritorijama tih prvih civili­ zacija. U stvari, kao što smo videli u prvom poglavlju, te gusto naseljene civilizacije ostvarivale su čudan oblik interakcije sa evropskim koloni­ jalizmom i dovodile do „preokreta sudbine", to jest prethodno relativ­ no bogata mesta na američkim kontinentima pretvarale su u relativno siromašna. Danas su Sjedinjene Države i Kanada - koje su tada daleko zaostajale za razvijenim civilizacijama u Meksiku, Peruu i Boliviji mnogo bogatije od ostalih zemalja na američkom kontinentu.

Posledice ranog privrednog rasta U dugom periodu između neolitske revolucije, koja je počela oko 9.500 godina pre n, e., i britanske industrijske revolucije iz kasnog osamnaestog veka dolazilo je do mnoštva uzleta privrednog rasta. Oni su bili izazivani institucionalnim inovacijama koje su se na kraju ugasile. U drevnom Rimu su se institucije Rimske republike, koje su doprinele određenoj ekonomskoj vitalnosti i omogućile stvaranje velikog carstva, raspale nakon puča Julija Cezara i stvaranja carstva pod Avgustom. Mo­ rali su da prođu vekovi pre nego što je Rimsko carstvo konačno nestalo, a njegovo propadanje trajalo je dugo; ali kada su relativno inkluzivne republikanske institucije bile zamenjene ekstraktivnijim institucijama carstva, ekonomsko nazadovanje postalo je neizbežno. Nešto slično desilo se i s Venecijom. Ekonomski prosperitet Vene­ cije obezbeđivale su institucije sa znatnim inkluzivnim svojstvima, ali 197

Zašto narodi propadaju

one su urušene kada je tadašnja elita zatvorila taj sistem za nove ljude, pa čak i zabranila ekonomske institucije zahvaljujući kojima je ta repu­ blika ostvarivala napredak. Ma koliko rimska epizoda u Engleskoj bila značajna, nije rimsko nasleđe neposredno dovelo do nastanka inkluzivnih institucija u Engle­ skoj i do britanske industrijske revolucije. Tačno je da istorijski faktori utiču na razvoj institucija, ali to nije jednostavan, unapred određen, ku­ mulativni proces. Primeri Rima i Venecije pokazuju da su rana kretanja ka inkluzivnosti bila preokrenuta. Ekonomski i institucionalni obrasci koje je Rim zavodio širom Evrope i na Bliskom istoku nisu neminovno vodili ka čvršćim inkluzivnim institucijama iz kasnijih vekova, U stva­ ri, najranije i najjače institucije te vrste nastale su u Engleskoj, gde je rimska vlast bila najslabija i gde je tokom petog veka n. e. najpotpunije, gotovo bez traga, nestala. Umesto toga, kao što smo videli u četvrtom poglavlju, istorija ima značajnu ulogu u smislu institucionalnih uda­ ljavanja kojima se stvaraju institucionalne razlike, iako ponekad male, koje se u interakciji s ključnim skretnicama uvećavaju. Zato što su često male, nastajanje tih razlika može se lako zaustaviti i one nisu uvek re­ zultat jednostavnog kumulativnog procesa. Rimsko carstvo je u Evropi svakako ostavilo dugotrajne posledice. Rimsko pravo i institucije uticali su na zakone i institucije koje su kra­ ljevine varvara uspostavljale nakon propasti Zapadnog rimskog carstva. Zahvaljujući propasti Rima, došlo je do decentralizacije koja se razvila u feudalni poredak. Nestanak ropstva i nastanak nezavisnih gradova bili su dugotrajni, iznuđeni (i, svakako, istorijskim okolnostima uslovljeni) uzgredni ishodi tog procesa. Oni će dobiti poseban značaj nakon što je Crna smrt snažno uzdrmala feudalno društvo. Na zgarištima Crne smrti nastajali su jača naselja i gradovi i seljani koji nisu više bili vezani za zemlju i bili su oslobođeni feudalnih obaveza. Upravo su te ključne skretnice, do kojih je dovela propast Rimskog carstva, rezul­ tirale snažnim institucionalnim razmimoilaženjem u čitavoj Evropi, a do kojeg nije došlo u podsaharskoj Africi, u Aziji i na američkim kontinentima. 198

Udaljavanje

U šesnaestom veku Evropa se u institucionalnom pogledu veoma razlikovala od podsaharske Afrike i američkih kontinenata. Iako nije bila mnogo bogatija od najrazvijenijih azijskih civilizacija u Indiji i Kini, Evropa se u nekim ključnim aspektima razlikovala od njih. Na primer, stvorila je predstavničke institucije kakve u tim civilizacijama nisu bile poznate. Te institucije če imati ključnu ulogu u razvoju inkluzivnih institucija. Kao što ćemo u naredna dva poglavlja videti, male institu­ cionalne razlike če u Evropi biti od velikog značaja, a one su do najja­ čeg izražaja došle u Engleskoj jer je u njoj feudalni poredak u najvećoj meri omogućio pojavu komercijalno orijentisanih poljoprivrednika i nezavisnih gradskih centara u kojima su trgovci i industrijalisti mogli brzo da napreduju. Te grupe već su bile počele da svojim monarsima postavljaju zahteve za sigurnija svojinska prava, za stvaranje drugačijih ekonomskih institucija i za učešće u političkom odlučivanju. Taj proces će dobiti puni zamah u sedamnaestom veku.

199

Prekretnica

Nevolje s pletenjem čarapa Vilijam Li se 1583. vratio sa studija na Univerzitetu Kembridž da bi postao lokalni sveštenik u Kalvertonu, u Engleskoj. Elizabeta I (1558—1603) neposredno pre toga bila je izdala naredbu da svi njeni podanici treba da nose pletenu kapu. L ije zabeležio da su „pletilje bile jedino sredstvo proizvodnje tih delova odeće i njihovo pletenje trajalo je dugo. To me je nagnalo na razmišljanje. Posmatrao sam majku i se­ stre kako svako veče pri oskudnoj svetlosti marljivo pletu. Ako se za pletenje koriste dve igle i jedna nit pređe, zašto se za to ne bi koristilo nekoliko igala?" Ta značajna pomisao značila je početak mehanizacije tekstilne pro­ izvodnje. L ije postao opsednut mišlju da napravi mašinu koja će ljude poštedeti beskrajnog ručnog pletenja. „Počeo sam da zapostavljam svoje obaveze prema crkvi i porodici. Zamisao o toj mašini i njenom ostvare­ nju potpuno je obuzela moje emocije i um", sećao se on. Najzad, njegova mašina za pletenje s „ramom za čarape" bila je spremna. Sav uzbuđen, otišao je u London da zatraži prijem kod kra­ ljice Elizabete I kako bi joj prikazao korisnost te mašine i daje zamoli da mu odobri patent koji bi onemogućio druge da kopiraju njegov pro­ nalazak. Iznajmio je jednu zgradu da bi u njoj postavio mašinu i uz po200

Prekretnica

moć svog poslanika u Parlamentu Ričarda Parkinsa sreo se s Henrijem Kerijem - lordom Handsonom - članom kraljičinog tajnog saveta. Keri je uredio da kraljica Elizabeta I dođe da vidi mašinu, ali njena reakcija bila je poražavajuća. Odbila je da Liju odobri patent i rekla mu: „Vi vi­ soko ciljate, gospodine Li. Razmislite kakve bi posledice taj izum imao po moje siromašne podanike. Sasvim sigurno bi im doneo propast jer bi ih lišio posla, načinio bi ih prosjacima." Veoma razočaran, Li se preselio u Francusku da tamo okuša sreću; kada ni tu nije uspeo, vratio se u En­ glesku i od Džejmsa I (1603-1625), Elizabetinog naslednika, zatražio odobrenje patenta. Džejms I ga je takođe odbio, uz isto obrazloženje kao Elizabeta I. Oboje su se plašili da bi mehanizacija pletenja čarapa mogla doprineti političkoj nestabilnosti. Ostavljala bi ljude bez posla, stvarala nezaposlenost i političku nestabilnost i ugrožavala kraljevsku vlast. Mašina za pletenje čarapa bila je inovacija koja je omogućavala veliki porast proizvodnje, ali je značila i kreativnu destrukciju.

Reakcije na Lijev sjajni izum razjašnjavaju ključnu ideju koju ova knjiga iznosi. Strah od kreativne destrukcije osnovni je razlog zašto u periodu između neolitske i industrijske revolucije nije bilo kontinuira­ nog rasta životnog standarda. Tehnološke inovacije doprinose napre­ dovanju ljudskih zajednica, ali i podrazumevaju zamenu starog novim i ukidanje ekonomskih privilegija i političke moći određenih ljudi. Kon­ tinuirani privredni rast zahteva novu tehnologiju, nove načine rada, a njih najčešće donose novi ljudi, poput Lija. To doprinosi napredovanju društva, ali proces kreativne destrukcije koji time nastaje ugrožava eg­ zistenciju onih koji u svom radu koriste staru tehnologiju, kao što su ručne pletilje - koje bi Lijeva tehnologija ostavila bez posla. Još značaj­ nije, velike inovacije poput Lijeve mašine za pletenje prete promenama i u političkoj moći. U biti, ono što je navelo Elizabetu I i Džejmsa I da se suprotstave Lijevom patentu nije bila briga za sudbinu onih koji bi zbog njega mogli ostati bez posla, već strah da bi mogli postati politički gubitnici - zabrinutost da bi oni koji bi bili pogođeni tom inovacijom 201

Zašto narodi propadaju

doprinosili političkoj nestabilnosti i ugrožavali njihovu vlast. Kao što smo videli u slučaju Ludita (str. 9 8 -9 9 ), često je moguće naći rešenje za otpor radnika kao što su pletilje. Mnogo veću prepreku inovacija­ ma čini elita, naročito kada je ugrožena njena politička moć. Činjenica da ona u slučaju kreativne destrukcije ima mnogo da izgubi ne znači samo da nove inovacije neće dolaziti od nje, već da će ona njima često pružati otpor i nastojaće da ih spreči. Zato su za uvođenje najradikal­ nijih inovacija društvu potrebni novi ljudi, a oni i kreativna destrukcija koju donose moraju često savlađivati otpore iz više izvora, uključujući moćne vladare i elitu. Sve do sedamnaestog veka u Engleskoj su ekstraktivne institucije bile pravilo. One su, kao što smo videli u prethodna dva poglavlja, po­ vremeno doprinosile ostvarivanju privrednog rasta, naročito kada su sadržale elemente inkluzivnosti, kao u slučaju Venecije i Rima. Ali nisu omogućavale kreativnu destrukciju. Privredni rast koji je ostvarivan na osnovu njih nije bio održiv i nestao je zbog odsustva novih inovacija, zbog unutrašnjih političkih sukoba izazvanih željom za bogaćenjem kroz ekstrakciju bogatstva i zbog ukidanja domaćih elemenata inklu­ zivnosti, kao u slučaju Venecije. Dužina životnog veka stanovnika natufijanskih naselja u Abu Hureiri verovatno se nije mnogo razlikovala od dužine životnog veka gra­ đana starog Rima. Dužina životnog veka prosečnog Rimljanina bila je slična prosečnom stanovniku Engleske u sedamnaestom veku. Kada je reč o dohocima, rimski car Dioklecijan je 301. godine n. e. izdao Ukaz 0 najvišim cenama, kojim su određivane nadnice različitih vrsta radni­ ka. Nemamo preciznu sliku o tome koliko su efikasno Dioklecijanove cene i nadnice primenjivane u praksi, ali kada je ekonomski istoričar Robert Alen pokušao da na osnovu tog ukaza izračuna životni stan­ dard prosečnog nekvalifikovanog radnika, ustanovio je daje on gotovo istovetan sa životnim standardom nekvalifikovanog radnika u Italiji u sedamnaestom veku. Nešto severnije, u Engleskoj, nadnice su bile veće 1 u porastu i sve se menjalo. U ovom poglavlju bavimo se time kako je do toga došlo. 202

Prekretnica

Uvek prisutni politički sukobi Çukobi oko institucija i raspodele resursa prisutni su u čitavoj ljud­ skoj istoriji. Videli smo, primera radi, da su politički sukobi uticali na razvoj starog Rima i Venecije i daje iz njih na kraju kao pobednik izašla elita koja se učvrstila na vlasti. I engleska istorija obiluje sukobima između monarhije i njenih po­ danika, između različitih grupa koje su se borile za vlast i između elite i građana. Njihov ishod, međutim, nije uvek bio jačanje vlasti onih u čijim rukama je ona bila. Baroni, elitni društveni sloj ispod kraljevskog, suprotstavili su se 1215. kralju Džonu i prisilili ga da u Ranimidu (vidi Kartu 9, str. 126) potpiše dokument M agna Carta („Velika povelja"). Taj dokument sadržao je neka osnovna načela koja su ozbiljno dovodila u pitanje vlast kralja. Najznačajnije je to što je određeno da kralj mo­ ra da traži mišljenje barona oko povećanja poreza. Najspornija je bila odredba 61, prema kojoj „baroni imaju pravo da određuju dvadeset pet barona u kraljevstvu iz oblasti po svom izboru, čiji je zadatak da usrdno čuvaju, održavaju i čine da budu održavani mir i slobode koje smo im dali i potvrdili ovom poveljom". U suštini, baroni su osnovali veće da bi osigurali da će kralj poštovati povelju, a u suprotnom bi tih dvadeset pet barona imali pravo da zauzmu zamkove, zemljište i prisvoje imovinu... dok se stvari, prema njihovoj proceni, ne dovedu u red". Kralju Džonu se M agna Carta nije sviđala i čim je došlo do rasula barona, uredio je daje papa poništi. Ali i politička moć barona i uticaj tog dokumenta su opstali. Engleska je načinila prvi bojažljiv korak ka pluralizmu. Sukobljavanja oko političkih institucija su se nastavila i prvi izabra­ ni Parlament je 1265. dodatno ograničio vlast monarhije. Z a razliku od Plebejske skupštine u Rimu ili današnjih izabranih zakonodavnih tela, njegovi članovi poticali su od feudalnog plemstva te su bili vitezo­ vi i najbogatija aristokratija u zemlji. I pored toga što su ga činile elite, Engleski parlament stekao je dva izrazita svojstva. Prvo, predstavljao je ne samo elitu najuže povezanu s kraljem već i mnoštvo drugih slo­ 203

Zašto narodi propadaju

jeva društva, uključujući nižu aristokratiju koja se bavila drugačijim aktivnostima poput trgovine i industrije, a kasnije i „gospodski stalež", novu klasu komercijalnih poljoprivrednika koji su se peli uz društvenu lestvicu. Tako je u Parlamentu bio predstavljen veoma širok presek dru­ štva - posebno prema standardima toga doba. Drugo, i u velikoj meri kao posledica ovog prvog svojstva, mnogi članovi Parlamenta dosledno su se suprotstavljali nastojanjima monarhije da jača svoju vlast i postali su glavno uporište za one koji su se u Engleskom građanskom ratu, a potom i u Slavnoj revoluciji, borili protiv monarhije. Ali bez obzira na M agna Carta i prvi izabrani Parlament, nasta­ vljeni su politički sukobi oko ovlašćenja monarhije i oko toga ko će biti kralj. Taj sukob unutar elite doveo je do Ratova ruža, dugog sukoba između sledbenika dinastije Lankaster i dinastije Jork, dve porodice sa pretendentima na presto. Pobedila je dinastija Lankaster - čiji je kan­ didat za kralja Henri Tjudor 1485. postao kralj Henri V II. Dešavala su se i dva druga međusobno povezana procesa. Jedan je bio jačanje političke centralizacije, čiji su nosioci bili Tjudori. Henri V II je posle 1485. razoružao plemstvo, to jest demilitarizovao ga i time veoma ojačao centralnu državnu vlast. Potom je njegov sin Henri V III, preko svog glavnog ministra Tomasa Kromvela, izvršio revolucionarne promene u sistemu vlade. Tridesetih godina šesnaestog veka Kromvel je uveo novu činovničku državnu vlast. Umesto da vlast bude privatni domen kralja, mogle su je činiti zasebne trajne institucije. Tome treba dodati i raskid Henrija V III s Rimokatoličkom crkvom i proces „ukida­ nja manastira", u okviru kojegje Henri eksproprisao sve crkvene posede. Eliminacija moći crkve bila je deo procesa jačanja državnog centralizma. Centralizacija državnih institucija značila je da su, po prvi put, inkluzivne političke institucije postale moguće. U tom procesu, koji su po­ krenuli Henri V II i Henri V III, ne samo da su centralizovane državne institucije već je bilo i sve više zahteva za političko predstavljanje šire baze stanovništva. Proces političke centralizacije može da dovede i do nekog oblika apsolutizma je r kralj i njegovo okruženje mogu da slome otpor drugih moćnih grupa u društvu. Upravo je to jedan od razloga 204

Prekretnica

suprotstavljanja državnoj centralizaciji, kao što smo videli u trećem poglavlju. Ali, kao suprotstavljanje toj sili, centralizacija državnih in­ stitucija može izazvati zahteve za domaćim oblikom pluralizma, kao stoje bio slučaj u Engleskoj u doba Tjudora. Kada baroni i lokalna elita shvate da politička moć postaje sve više centralizovana i daje to proces koji je teško zaustaviti, počeće da postavljaju zahteve da učestvuju u od­ lučivanju o tome na koji način će se tako centralizovana vlast koristiti. U kasnom petnaestom i u šesnaestom veku to je u Engleskoj značilo jača nastojanja tih grupa da Parlament koriste kao protivtežu Kruni i da delimično kontrolišu način funkcionisanja države. Tako je projekat Tjudorovih ne samo započeo političku centralizaciju, koja je jedan od stubova inkluzivnih institucija, već je i posredno doprinosio pluralizmu, drugom stubu tih institucija. Do tih dešavanja u oblasti političkih institucija dolazilo je u kontek­ stu ostalih velikih promena u karakteru društva. Od posebnog značaja bilo je širenje opsega političkih sukobljavanja, čime se uvećavao broj grupa koje su mogle postavljati zahteve monarhiji i političkim elitama. Seljačka buna iz 1381. (str. 113) bila je veoma značajna i nakon nje en­ gleska elita bila je izložena nizu narodnih pobuna. Do preraspodele političke moći dolazilo je ne samo od kralja na velmože već i od elite na narod. Te promene, zajedno sa sve većim ograničenjima kraljevske vlasti, omogućile su nastanak široke koalicije za suprotstavljanje apso­ lutizmu i time postavile temelje pluralističkih političkih institucija. Iako osporavane, političke i ekonomske institucije koje su Tjudorovi nasledili i održavali bile su izrazito ekstraktivne, Elizabeta I, ćerka Henrija V III koja je na engleski presto stupila 1553, nije imala decu i Tjudore je zamenila dinastija Stjuart. Prvi kralj iz te dinastije Džejms I nasledio je ne samo te institucije nego i sukobe oko njih. Zeleo je da postane apsolutistički vladar. Mada je država bila centralizovanija i vlast preraspodeljena društvenim promenama, političke institucije još nisu bile pluralističke. U ekonomiji ekstraktivne institucije iskazivale su se ne samo suprotstavljanjem Lijevom pronalasku već i kroz rastući broj monopola. U Parlamentu je 1601. glasno pročitan spisak monopola, 205

Zašto narodi propadaju

uz ironičnu primedbu jednog od članova: „Tako se zarađuje, zar ne?" U godini 1621. zabeleženo je postojanje sedam stotina monopola. Kako engleski istoričar Kristofer H il piše, ljudi su živeli u kućama sagrađenim od monopolisanih cigala, s prozorima... od monopolisanog stakla, grejali su se monopolisanim ugljem (u Irskoj monopolisanim drvetom za ogrev) u ognjištima od monopolisanog gvožđa... Prali su monopolisanim sapunom i štirkali odeću monopolisanim štirkom. No­ sili su monopolisane čipke, monopolisane tkanine, monopolisanu kožu, monopolisanu zlatnu pređu... Odeću su držali monopolisanim kaiševima, monopolisanom dugmadi, monopolisanim špenadlama. Boje korišćene za nju bile su monopolisane. Jeli su monopolisani puter, monopolisane ribizle, monopolisane sušene haringe, monopolisani losos i monopolisa­ ne jastoge. Hranu su začinjavali monopolisanom solju, monopolisanim biberom, monopolisanim sircem... Pisali su monopolisanim perima, na monopolisanom papiru; čitali (kroz monopolisane naočare, pri svetlosti monopolisanih sveca) knjige koje su štampali monopoli.

T i monopoli, i još mnogi drugi, davali su pojedincima i grupama isključivo pravo da kontrolišu proizvodnju velikog broja dobara. Ome­ tali su koriščenje talenata koji su od ključnog značaja za ekonomski prosperitet. I Džejms I i njegov sin i naslednik Carls I nastojali su da ojačaju monarhiju, da smanje uticaj Parlamenta i da uspostave apsolutističke institucije, slične onima koje su nastajale u Spaniji i Francuskoj, kako bi ojačali sopstvenu vlast i vlast elite nad privredom i institucije učinili ekstraktivnijim. Sukobi između Džejmsa I i Parlamenta kulminirali su dvadesetih godina sedamnaestog veka. Ključni razlog tih sukoba bila je kontrola nad trgovinom, kako prekomorskom tako i u okvirima Bri­ tanskih ostrva. Ovlašćenje kralja da odobrava monopole bilo je ključni izvor dohotka države i često je korišćeno za odobravanje monopolskih prava kraljevim pristalicama. Takva ekstraktivna institucija, koja je drugima sprečavala pristup i onemogućavala funkcionisanje tržišta, nanosila je veliku štetu ekonomskim aktivnostima i interesima mnogih 206

Prekretnica

članova Parlamenta. Parlament je 1623. odneo značajnu pobedu time što je doneo Zakon o monopolima, koji je zabranjivao Džejmsu I da odobrava nove domaće monopole. No on je i dalje mogao da odobrava monopole u oblasti međunarodne trgovine jer Parlament nije bio ovlašćen da se bavi međunarodnim poslovima. Postojeći monopoli, među­ narodni i drugi, ostali su netaknuti. Parlament nije redovno zasedao i morao je da čeka da ga kralj sa­ zove. Prema dogovoru koji je usledio nakon M agna Carta kralj je bio u obavezi da sazove Parlament da bi dobio odobrenje za nove poreze. Carls I došao je na presto 1625, posle 1629. odbio je da saziva Parla­ ment i još odlučnije nastavio politiku Džejmsa I za uspostavljanje čvrste apsolutističke vlasti. Prouzrokovao je iznuđeno zaduživanje u smislu da su ljudi morali da mu „pozajmljuju" novac, a on je jednostrano menjao uslove zajma i obijao da plaća svoje dugove. Stvarao je i prodavao monopole u onoj oblasti koju mu je Zakon o monopolima prepustio: prekomorskoj trgovini. Podrivao je i nezavisnost sudstva i pokušavao da utiče na ishode sudskih procesa. Uveo je brojne kazne i namete od kojih je najsporniji bio „novac za brodove" - porez uveden 1634. u primor­ skim grofovijama za finansiranje Kraljevske mornarice i koji je 1635. uveden i u grofovijama u unutrašnjosti zemlje. Taj porez prikupljanje svake godine do 1640. Sve apsolutističkije ponašanje i ekstraktivna politika Čarlsa I iza­ zivali su ogorčenje i otpor širom zemlje. On se 1640. sukobio sa Škot­ skom i, pošto nije imao dovoljno novca da skupi odgovarajuću vojnu silu, bio je prinuđen da sazove Parlament i zatraži uvođenje novih poreza. Takozvani Kratki parlament zasedao je samo tri sedmice. Članovi Par­ lamenta koji su došli u London odbili su da raspravljaju o porezima, ali su iznosili brojne žalbe, sve dok ih Čarls nije raspustio, Škoti su shvatili da Čarls nije imao podršku naroda, napali su Englesku i osvojili grad Njukasl. Carls je stupio u pregovore i Škoti su zahtevali da u njima uče­ stvuje i Parlament. To je prinudilo Čarlsa da sazove ono što je ostalo po­ znato kao Dugi parlament jer je njegovo zasedanje trajalo sve do 1648. i odbio je da se raspusti čak i kada je Čarls to od njega zahtevao. 207

Zašto narodi propadaju

Godine 1642. između Čarlsa i Parlamenta izbio je građanski rat, iako su mnogi članovi Parlamenta bili na strani kralja. Priroda tih su­ koba odražavala je borbu oko ekonomskih i političkih institucija. Par­ lament je nastojao da ukine apsolutističke političke institucije; kralj je nastojao da ih ojača. Koreni tih sukoba bili su ekonomski. Kralj je, zahvaljujući odobravanju unosnih monopola, imao brojne pristalice. Na primer, lokalne monopole, koji su bili u rukama bogatih i moćnih trgovaca iz gradova Sruzberi i Osvestri, štitio je od konkurencije lon­ donskih trgovaca kralj. T i trgovci stali su na stranu Carlsa I. Na drugoj strani, metalurška industrija cvetala je u području Birmingema, je r su tu monopoli bili slabi i pridošlice u tu industriju nisu morale da prođu kroz sedmogodišnji pripravnički period kao u ostalim delovima ze­ mlje. Z a vreme građanskog rata proizvodili su mačeve i borili se kao dobrovoljci na strani Parlamenta. Slično tome, nepostojanje esnafskih propisa u grofoviji Lankašir omogućavao je pre 1640. razvoj proizvodnje „novih draperija", nove vrste lakših tkanina. Oblast gde je proizvodnja tih tkanina bila koncentrisana bila je jedini deo Lankašira koji je davao podršku Parlamentu. Pod vodstvom Olivera Kromvela parlamentarci —poznati pod nazi­ vom „šišavci" zbog načina šišanja - porazili su kraljeve pristalice. Carls je izveden pred sud i pogubljen 1649. Njegov poraz i ukidanje monarhije nisu, međutim, doveli do uspostavljanja inkluzivnih institucija. Umesto toga, monarhiju je zamenila diktatura Olivera Kromvela. Posle Kromvelove smrti ponovo je 1660. uspostavljena monarhija, koja je sebi vratila mnoge povlastice kojih je 1649. bila lišena. Ćarlsov sin Carls II nastavio je s politikom uspostavljanja apsolutizma u Engleskoj. T a nastojanja dalje je intenzivirao njegov brat Džejms II, koji je došao na presto posle Čarslove smrti - 1685. Džejmsovi pokušaji da ponovo uspostavi apso­ lutizam doveli su 1688. do nove krize i novog građanskog rata. Ovoga puta Parlament je bio ujedinjeniji i organizovaniji. Članovi Parlamenta pozvali su holandskog državnika Vilijama Oranskog i njegovu suprugu Meri, Džejmsovu protestantsku ćerku, da zamene Džejmsa. Vilijam je doveo vojsku i zatražio ostvarenje svog prava na presto da bi vladao 208

Prekretnica

ne kao apsolutistički monarh već u okviru ustavne monarhije koju bi uspostavio Parlament. Dva meseca nakon Vilijemovog iskrcavanja na Britanska ostrva kod Briksema u Devonu (vidi Kartu 9, str. 126) Džejmsova vojska se raspala i on je pobegao u Francusku.

Slavna revolucija Posle pobede u Slavnoj revoluciji Parlament i Vilijem počeli su pregovore o novom ustavu. Promene su bile nagoveštene Vilijemovom „Objavom", do koje je došlo neposredno pre njegovog iskrcavanja. D o­ datno su potvrđene Deklaracijom prava, koju je Parlament usvojio u februaru 1689. Vilijem je upoznat s tom Deklaracijom na istom zasedanju na kome mu je ponuđen presto. Deklaracija, koja je nakon for­ malnog ozvaničenja dobila naziv Zakon o pravima, u mnogo čemu je bila nedorečena. Ključno je, međutim, to daje uspostavljala neka bitna ustavna načela. Određivala je način nasleđivanja prestola, uz značajne razlike od tada vladajućih naslednih načela. Ako je Parlament jednom mogao da zbaci kralja i da na njegovo mesto postavi novog koji mu je više odgovarao, zašto ne bi mogao da to ponovo uradi? Deklaracijom prava takođe je određeno da monarh ne može da suspenduje i odbacu­ je zakone i potvrđena je nezakonitost uvođenja poreza bez saglasnosti Parlamenta. Pored toga, u njoj je stajalo da u Engleskoj bez odobrenja Parlamenta ne može postojati stalna vojska. Nedorečenost je bila pri­ sutna u odredbama poput one pod brojem 8 u kojoj je stajalo: „Izbor članova Parlamenta treba da bude slobodan", ali nije precizirano šta se pod izrazom slobodan’ podrazumevalo. Još nejasnija bila je odredba 13, koja je nalagala da se Parlament saziva često. Imajući u vidu d aje čitav vek pre toga pitanje kada će i da li će Parlament biti sazvan bilo veoma sporno, mogla se očekivati znatno veća preciznost te odredbe. Ali razlog za tu nepreciznost je jasan, Primenu odredbi u praksi treba 209

Zašto narodi propadaju

osigurati. Za vreme vladavine Čarlsa II na snazi je bio zakon po kome je Parlament morao biti sazivan najmanje jednom svake tri godine. Ali Carls nije poštovao taj zakon, i to bez posledica, jer nije postojao način da se osigura njegova primena. Posle 1688, Parlament je mogao da po­ kuša da nađe način za sprovođenje te odredbe, kao što su baroni uči­ nili sa svojim većem kada je kralj Džon potpisao M agna Carta. To nije učinio jer za tim nije bilo potrebe. Posle 1688. vlast i odlučivanje prešli su u ruke Parlamenta. Cak i u odsustvu konkretnih ustavnih propisa i zakona, Vilijem je jednostavno odustao od mnogih ovlašćenja pret­ hodnih kraljeva. Prestao je da se meša u donošenje zakona i odustao je od prethodnih prava’, poput doživotnog prisvajanja dohotka od carine. Sve zajedno, te promene političkih institucija predstavljale su pobedu Parlamenta nad kraljem, a time i kraj apsolutizma u Engleskoj i kasnije u Velikoj Britaniji - kada su se Engleska i Škotska ujedinile Zakonom o uniji iz 1707, Od tada Parlament ima čvrstu kontrolu nad držav­ nom politikom. Situacija se time potpuno promenila jer su se interesi Parlamenta razlikovali od interesa kraljeva iz dinastije Stjuart. Mnogi članovi Parlamenta imali su znatna ulaganja u trgovinu i industriju, te im je išlo u prilog da osiguraju primenu svojinskih prava. Stjuarti su ta prava često kršili; sada to više nisu mogli. Uz to, kada su Stjuarti odre­ đivali kako će vlada koristiti svoja sredstva, Parlament se suprotstavljao uvođenju većih poreza i strepeo je od jačanja moći države. Sada, kada je Parlament sâm upravljao sredstvima, nije oklevao da uvećava poreze i da novac troši na aktivnosti koje je smatrao značajnim. Jedna od osnovnih aktivnosti bilo je jačanje mornarice koja bi štitila prekomorske trgovačke interese mnogih članova Parlamenta. Još značajnije od interesa članova Parlamenta bilo je nastajanje pluralističkih političkih institucija. Engleskom narodu su sada postali dostupni Parlament, politika koju je on vodio i ekonomske instituci­ je koje je stvarao, što nije bilo moguće u vreme kada je politiku vodio kralj. To je, svakako, delom posledica činjenice da su članovi Parla­ menta bili birani na izborima. Ali pošto je u tom dobu Engleska bila još daleko od demokratije, značaj te dostupnosti nije bio veliki. Jedna 210

Prekretnica

od brojnih nejednakosti u toj zemlji u osamnaestom veku bila je činje­ nica daje manje od dva odsto ukupnog stanovništva imalo pravo glasa i da se ono odnosilo samo na muškarce. Gradovi u kojima je nastala industrijska revolucija - Birmingem, Lids, Mančester i Šefild - nisu imali samostalne predstavnike u Parlamentu, dok su ih ruralne oblasti imale previše. Loše je bilo i to što se pravo glasa u ruralnim oblastima, „grofovijama", zasnivalo na svojini nad zemljištem, a mnogim urbanim oblastima, „okruzima", vladale su male elite koje novim industrijalistima nisu dozvoljavale da glasaju niti da se kandiduju za političke položaje, U okrugu Bakingem, na primer, isključivo pravo glasa imalo je trinaest građana. Povrh svega, postojali su takozvani „truli okruži", koji su ne­ kada imali pravo glasa, ali su „istruleli", bilo zato što se njihovo stanov­ ništvo s vremenom odselilo ili su, kao Danič na istočnoj obali Engleske, doslovno potonuli u okean kao posledica priobalne erozije. U svakom od tih trulih okruga mali broj birača birao je dva člana Parlamenta. U Old Saramu bilo je sedam glasača, u Danicu trideset dva i svaki od tih okruga davao je dva člana Parlamenta. Ali bilo je i drugih načina da se utiče na Parlament, a time i na eko­ nomske institucije. Najznačajnije je bilo podnošenje zahteva koje je za nastanak pluralizma posle Slavne revolucije imalo mnogo veći značaj od ograničene demokratije. Svi su mogli da podnesu zahtev Parlamentu i to su i činili. Značajna je činjenica daje Parlament te zahteve ozbiljno razmatrao. To je, više od bilo čega drugog, ukazivalo na poraz apsolu­ tizma, na političku zastupljenost relativno širokog segmenta društva i na uspon pluralizma u Engleskoj posle 1688. Veoma živa aktivnost podnošenja zahteva pokazuje daje doista veliki deo društva, daleko veći od onog koji su činili oni koji su sedeli ili bili zastupljeni u Parlamentu, mogao da utiče na način funkcionisanja države. To je i činio. Najbolji primer za to su monopoli. Već smo videli da su monopoli predstavljali jezgro ekstraktivnih ekonomskih institucija u sedamnae­ stom veku. Došli su pod udar 1623. Zakonom o monopolima i bili su ozbiljan predmet razdora za vreme Engleskog građanskog rata. Dugi parlament ukinuo je sve domaće monopole koji su imali veoma šterarr' ^

Zašto narodi propadaju

uticaj na živote ljudi. Carls II i Džejms II nisu mogli da ih ponovo us­ postave, ali su uspeli da zadrže pravo na odobravanje prekomorskih monopola. Jedan od njih odnosio se na Kraljevsku afričku kompaniju i odobrio gaje Carls I I 1660, Ta kompanija držala je monopol na unosnu trgovinu afričkim robovima, a njen upravitelj i glavni akcionar bio je Carlsov brat Džejms, koji je potom postao kralj Džejms II. Posle 1688. kompanija je izgubila ne samo svog upravitelja već i glavnog pobornika. Džejms je predano štitio monopol te kompanije od „uljeza", nezavisnih trgovaca koji su pokušavali da kupuju roblje u zapadnoj Africi i da ga prodaju na američkim kontinentima. To je bila veoma unosna trgovina i Kraljevska afrička kompanija suočavala se s brojnim izazovima jer je sva druga engleska trgovina preko Atlantika bila slobodna. Ta kompanija je 1689. zaplenila tovar jednog uljeza, nekog Najtingejla, koji ju je tužio za nezakonitu zaplenu tovara i glavni sudija Holt presudio je da je ta zaplena bila nezakonita jer je kompanija u praksi primenjivala mono­ pol koji joj je odobrio kralj; smatrao je da monopolske privilegije mogu biti davane samo na osnovu zakona, a to je jedino Parlament mogao da učini. Tako je on sve buduće monopole, ne samo monopol Kraljevske afričke kompanije, predao u ruke Parlamenta. Pre 1688. Džejms II bi svakog sudiju koji bi doneo takvu presudu odmah uklonio. Posle 1688. situacija se promenila. Parlament je sada morao da odluči šta će biti s monopolima i zahtevi su počeli da pristižu. Takozvani uljezi podneli su sto trideset pet molbi u kojima su zahtevali slobodan pristup trgovini preko Atlanti­ ka. Kraljevska afrička kompanija odgovorila je istom merom, ali njeni zahtevi nisu ni po broju ni po sadržini mogli da se mere s zahtevima kojima je traženo njeno ukidanje. Uljezi su uspeli da svoje suprotsta­ vljanje predstave ne samo kao svoj uski već i kao nacionalni interes, što je i bilo tačno. Zato su samo pet od ukupno 135 zahteva potpisali oni sami, dok je 73 takva zahteva došlo iz oblasti van Londona, naspram osam za Kompaniju. Iz kolonija, gde je podnošenje zahteva takođe bilo omogućeno, došlo je 27 zahteva u njihovu korist, naspram 11 u korist Kompanije. Uljezi su sakupili i daleko više potpisa za svoje zahteve, 212

Prekretnica

ukupno 8.000, naspram 2,500 za Kompaniju. Ta borba trajala je sve do 1698, kada je monopol Krajevske afričke kompanije ukinut. Uporedo s tim novim načinom uspostavljanja ekonomskih insti­ tucija i drugačijim pristupom posle 1688. članovi Parlamenta počeli su da uvode niz ključnih promena u tim institucijama i politici vlasti koje su utrle put nastanku industrijske revolucije. Ojačana su svojinska prava koja su za vreme vladavine Stjuarta bila ugrožena. Umesto da oporezuje i ometa proizvodnju, Parlament je započeo proces reformi ekonomskih institucija u nameri d aje unapredi. Takozvani „porez na ognjište" - godišnji porez na svako ognjište ili peć, koji je veoma teško padao proizvođačima koji su mu se žestoko suprotstavljali - ukinut je 1689, ubrzo posle stupanja Vilijema i Meri na presto. Umesto da opo­ rezuje ognjišta, Parlament je počeo da oporezuje zemljište. Preraspodela poreskog opterećenja nije bila jedina mera Parlamenta za unapređenje proizvodnje. Donet je čitav niz zakona i propisa kojima je prošireno tržište i uvećana unosnost proizvodnje vunenih tkanina. To je imalo i političku dimenziju je r su mnogi članovi Parlamenta, koji su se suprotstavaljali Džejmsu, veoma investirali u te domaće proiz­ vodne kapacitete. Parlament je usvojio i zakon kojim je omogućena potpuna reorganizacija svojinskih prava na zemljište, što je dovelo do njihove konsolidacije i ukidanja mnogih zastarelih oblika svojinskih i korisničkih prava. Još jedan prioritetan zadatak Parlamenta bilo je sprovođenje finansijske reforme. Mada su se u periodu pre Slavne revolucije bankarske i fmansijske aktivnosti širile, taj proces je 1694. dodatno učvršćen osni­ vanjem Engleske centralne banke kao izvora sredstava za industrijska ulaganja. To je bila još jedna neposredna posledica Slavne revolucije. Osnivanjem te banke utrt je put još mnogo široj „fmansijskoj revolu­ ciji", koja je dovela do velikog širenja fmansijskih tržišta i bankarstva. Početkom osamnaestog veka zajmove je mogao da dobija svako ko je mogao da pruži odgovarajuće obezbeđenje tog zajma. O tome svedoče sačuvani zapisi jedne relativno male londonske banke, C. H oare’s and Co, iz perioda 1702—1724, koja je pozajmljivala novac i plemstvu i ve213

Zašto narodi propadaju

leposednicima, ali čitave dve trećine najvećih dužnika te banke u tom periodu nije poticalo iz privilegovanih društvenih klasa. Bili su to tr­ govci i poslovni ljudi, među njima i izvesni Džon Smit, čovek sa imenom eponimskog prosečnog Engleza, koji je u periodu 1715-1719. od banke pozajmio ukupno 2.600 funti. Utvrdili smo, dakle, činjenicu daje Slavna revolucija dovela do pro­ mené engleskih političkih institucija, učinila ih pluralističkijim i začela polaganje temelja za uspostavljanje inkluzivnih ekonomskih institucija. No iz te revolucije proizišla je i još značajnija institucionalna promena: Parlament je nastavio proces političke centralizacije koji su započeli Tjudori. Ovlašćenja i mogućnosti države povećani su u svakom pogle­ du - nisu se svodili na veća ograničenja kraljevske vlasti, na drugačije upravljanje privredom ili na drugačiji način trošenja državnog novca. To još jednom ukazuje na povezanost političke centralizacije i pluralizma: Parlament se pre 1688. protivio stvaranju efikasnije i finansijski sna­ žnije države zato što nije mogao d aje kontroliše; posle 1688. situacija se izmenila. Finansijska moć države počela je da raste i njeni rashodi ubrzo su dostigli oko deset odsto nacionalnog dohotka. To je bilo omogućeno širenjem poreske osnovice, naročito u pogledu akciza koje su uvedene za veliki broj domaćih proizvoda. Radilo se o veoma velikom držav­ nom budžetu za to doba, većem nego što je u mnogim delovima sveta danas. Državni budžet u Kolumbiji je, na primer, dostigao taj relativni obim tek osamdesetih godina dvadesetog veka. U mnogim delovima podsaharske Afrike - na primer, u Sijera Leoneu - državni budžet, bez velikog priliva strane pomoći, i danas je daleko manji u odnosu na veličinu privrede. Ali širenje finansijske moći države samo je deo procesa političke centralizacije. Značajniji od toga bio je kvalitativni način funkcionisanja države i način ponašanja onih koji su njome upravljali i u njoj radili. Uspostavljanje državnih institucija u Engleskoj započelo je još u srednjem veku, ali - kao što smo videli (str. 204) - odlučujuće korake ka političkoj centralizaciji i razvoju moderne državne uprave načinili 214

Prekretnica

su Henri V II i Henri V III. Ali ta država i dalje je bila daleko od svog modernog oblika, koji je nastao posle 1688. Na primer, na postavlja­ nje ljudi na mnoge državne položaje uticala je politika, a ne zasluge ili sposobnosti, a mogućnosti države da ubira poreze i dalje su bile veoma ograničene. Posle 1688. Parlament je počeo da jača svoju sposobnost da ostva­ ruje poreski dohodak, o čemu svedoči razvoj službe za akcize u kojoj se broj zaposlenih od 1.211 u 1690. povećao do 1780. na 4.800. Poreznici su bili raspoređeni širom zemlje i njihov rad nadzirali su poreski inspek­ tori, koji su obilazili zemlju i kontrolisali količine hleba, piva i drugih proizvoda koji su podlegali akcizama. O obimu tih aktivnosti svedoči rekonstrukcija provera inspektora Džordža Kaupervejta, koju je izvršio istoričar Džon Bruer. U periodu od 12. juna do 5. jula 1710. inspektor Kaupervejt prešao je 470 km u jorkširskom okrugu Ričmond. Z a to vreme posetio je 264 snabdevača prehrambenim proizvodima, 71 sladara, 20 svečara i jednog običnog pivara. Ukupno je izvršio 81 merenje količine različitih proizvoda i proverio rad devet sakupljača akciza koji su radili za njega. Postoje podaci da je osam godina kasnije isto tako predano radio, ali sada u okrugu Vejkfild, u drugom delu Jorkšira. U Vejkfildu prelazio je u prošeku više od 30 km dnevno i radio šest dana sedmično, kontrolišuči obično četiri do pet proizvodnih objekata. Na dan odmora - nedeljom, ažurirao je svoje poslovne knjige, te raspolaže­ mo potpunim pregledom njegovih aktivnosti. Računovodstvo sistema za naplatu akciza bilo je veoma detaljno. Službenici su vodili tri različite vrste poslovnih knjiga koje su morale biti međusobno usaglašene i svako falsifikovanje podataka u njima smatralo se ozbiljnim prekršajem. Ta­ kav izvanredan državni nadzor nad društvom prevazilazi mogućnosti većine današnjih siromašnih zemalja, a on se dešavao 1710. Značajno je bilo i to daje posle 1688. država počela u sve većoj meri da imenuje svoje zvaničnike na osnovu sposobnosti umesto političkih zasluga i stvorila je moćnu upravaljačku infrastrukturu.

215

Zašto narodi propadaju

Industrijska revolucija Uticaj industrijske revolucije ispoljio se u svim oblastima engleske privrede. Došlo je do velikih poboljšanja u saobraćaju, metalurgiji i parnoj snazi. Ali najznačanije inovacije odnosile su se na mehanizaciju tekstilne proizvodnje i nastanak fabrika za proizvodnju tekstila. Taj dinamičan proces pokrenut je zahvaljujući institucionalnim promenama koje su usledile posle Slavne revolucije. Nije reč samo o ukidanju domaćih monopola, do kojeg je došlo 1640, o drugačijem oporezivanju ili o pristupu finansijskim sredstvima, nego i o temeljnoj reorganizaciji ekonomskih institucija u korist inovatora i preduzetnika, koja se zasni­ vala na sigurnijim i efikasnijim svojinskim pravima. Veća sigurnost i efikasnost svojinskih prava imala je, na primer, ključnu ulogu u „saobraćajnoj revoluciji", koja je utrla put industrijskoj revoluciji. Ulaganja u izgradnju kanala i puteva, magistrala, znatno su uvećana posle 1688. Smanjujući troškove prevoza, ta ulaganja su doprinela stvaranju bitnih preduslova za nastanak industrijske revolucije. Pre 1688. kraljevi iz dinastije Stjuart proizvoljno su sprečavali ulaganja u tu vrstu infrastrukture. O promeni takve sutuacije posle 1688. uverljivo svedoči slučaj reke Selverp u Vusterširu, u Engleskoj. Parlament je 1662. usvojio zakon kojim su podsticana ulaganja u nastojanja da se ta reka učini plovnom i porodica Boldvin je u to uložila 6.000 funti. Zauzvrat dobila je pravo da naplaćuje plovidbu tom rekom. U Parla­ mentu je 1693. predložen zakon da se ta prava naplaćivanja plovidbe prenesu na grofa od Sruzberija i lorda Koventrija. Taj predlog osporio je ser Timoti Boldvin, koji je odmah podneo molbu Parlamentu kojom je tvrdio da se predloženim zakonom prisvajaju prava njegovog oca koji je uložio velika sredstva u tu reku očekujući da će moći da vrši naplatu plovidbe njom. Boldin je tvrdio da se „tim novim zakonom želi poništiti prethodni zakon i oduzeti uloženi rad i materijal u njegovu realizaciju". Takav prenos prava bio je upravo ono što su radili kraljevi dinastije Stjuart. Boldvin je rekao daje „veoma opasno oduzimati ljudi2 l6

Prekretnica

ma prava, bez njihove saglasnosti, koja su ostvarili u skladu sa zakonom usvojenim u Parlamentu". U ovom konkretnom slučaju novi zakon nije prošao i Boldvinova prava su ostala na snazi. Svojinska prava su posle 1688. postala mnogo sigurnija delom zato stoje njihovo obezbeđivanje bilo u skladu sa interesima Parlamenta, a delom i zato što se na plura­ lističke institucije moglo uticati podnošenjem zahteva. To govori daje posle 1688. politički sistem postao znatno pluralističkiji i daje stvorio relativnu ravnopravnost u Engleskoj. Saobraćajna revolucija i, opštije uzevši, reorganizacija zemljišta do koje je došlo u osamnaestom veku, bile su omogućene zakonima done­ senim u parlamentu koji su izmenili prirodu vlasništva nad imovinom. U Engleskoj je do 1688. postojala čak pravna fikcija daje sve zemljište bilo u kraljevskom vlasništvu, što je bilo neposredno nasleđe od feu­ dalne organizacije društva. Na mnoge parcele zemljišta odnosili su se brojni arhaični oblici svojinskih prava i brojni međusobno suprotstavlje­ ni svojinski zahtevi. Veliki deo zemljišta bio je u posebnom svojinskom režimu, koji zemljoposedniku nije omogućavao da ga založi, izda pod zakup ili proda. Zemljište u zajedničkoj svojini često se moglo koristiti jedino za tradicionalne svrhe. Korišćenje zemljišta na ekonomski po­ željne načine nailazilo je na ogromne prepreke. Parlament je počeo da menja takvu situiaciju i omogućavao je grupama ljudi da od njega traže da se svojinska prava pojednostave i reorganizuju, što je kasnije uneto u stotine zakona usvojenih u Parlamentu. Ta reorganizacija ekonomskih institucija ispoljila se i u merama za zaštitu domaće tekstilne proizvodnje od uvoza proizvoda te vrste. Ne čudi što članovi Parlamenta i njihova biračka tela nisu bili protiv svih tržišnih barijera i monopola. Ono što je doprinosilo razvoju njihovog sopstvenog tržišta i uvećanju profita bilo je dobrodošlo. No od ključnog značaja bilo je to da su pluralističke političke institucije - činjenica da je kroz Parlament bio politički predstavljen, učestvovao u odlučivanju i iznosio mišljenja širok segment društva - obezbeđivale da te prepreke ne onemoguće poslovanje drugih industrijalista niti da potpuno one­ moguće pristup novim ljudima, kao što je bio slučaj sa „Zatvaranjem" 217

Zašto narodi propadaju

u Veneciji (str. 172-173). Moćni proizvođači vunenih tkanina ubrzo su to iskoristili. Među najznačajnijim uvoznim proizvodima u Englesku u 1688. bile su tkanine iz Indije, pamučno platno i muslin, koje su činile oko trećine ukupnog tekstilnog uvoza. Značajan je bio i uvoz svile iz Kine. Pamuč­ ne tkanine i svilu uvozila je Istočnoindijska kompanija, koja je pre 1688, po odobrenju države, imala monopol na trgovinu sa Azijom. Taj mo­ nopol i politička moć Istočnoindijske kompanije počivali su, međutim, na velikom mitu davanom Džejmsu II. Posle 1688. ta kompanija se našla u nezavidnom položaju i bila je izložena napadima. To se ispoljavalo u vidu snažnog rata zahtevima kojima su trgovci koji su želeli da trguju s Dalekim istokom i Indijom tražili od Parlamenta da odobri konkuren­ ciju Istočnoindijskoj kompaniji, a ta kompanija je odgovarala suprotnim zahtevima i nuđenjem pozajmica Parlamentu. Ishod toga sukoba bio je daje osnovana nova Istočnoindijska kompanija kao konkurencija pret­ hodnoj. Ali proizvođači tekstila nisu želeli samo veću konkurenciju u trgovini sa Indijom. Želeli su da se uvoz jeftinih indijskih (pamučnih) tkanina oporezuje, pa i zabrani. Jeftin uvoz iz Indije bio im je velika konkurencija. U to vreme, najveći domaći proizvođači proizvodili su vunene tkanine, ali proizvođači pamučnih tkanina postajali su i eko­ nomski i politički snažniji. Industrija vune je još od šezdesetih godina sedamnaestog veka na­ stojala da se zaštiti. Zalagala se za zakone kojima se „ograničava raskoš" i, između ostalog, zabranjuje nošenje lakih tkanina. U Parlamentu je 1666. i 1678. lobirala za donošenje zakona po kojima se za sahrane morao koristiti vuneni pokrivač. Obe te mere štitile su tržište vunenih proizvoda i umanjivale konkurenciju, koja je engleskim proizvođačima dolazila iz Azije. I pored toga, u to vreme Istočnoindijska kompanija bi­ la je isuviše snažna da bi uvoz azijskih tkanina mogao biti ograničen. Situacija se posle 1688. izmenila. U periodu 1696-1698. proizvođači vunenih proizvoda iz Istočne Anglije i jugozapadne Engleske udružili su se s tkaonicama svile iz Londona, Kanterberija i sa kompanijom L e­ vant u nastojanjima za ograničavanje uvoza. Uvoznici svile iz područja 218

Prekretnica

Levanta, iako su kratko vreme pre toga izgubili svoj monopol, želeli su da spreče uvoz svile iz Azije i stvore tržište za svilu iz Osmanskog car­ stva. Ta koalicija počela je da predlaže zakone u Parlamentu kojima bi se ograničilo nošenje pamučnih i vunenih tkanina iz Azije, kao i bojenje i ukrašavanje tih tkanina u Engleskoj. U odgovor na to, Parlament je 1701. konačno usvojio „zakon o efikasnijem zapošljavanju siromašnih podsticanjem proizvodnje u okviru ovog kraljevstva". Od septembra 1701. na snazi je bila sledeća zakonska odredba: „Ne smeju se nositi ukrašene svilene tkanine, bengalska odeča i predmeti pomešani sa svi­ lom i materijalima biljnog porekla, proizvedeni u Persiji, Kini i istočnoj Indiji, pamučne tkanine oslikane, bojene i šarane u tim zemljama, koje se uvoze ili će biti uvezene u ovo kraljevstvo." Postalo je protivzakonito nositi azijsku svilu i pamučne tkanine u Engleskoj. Ali je i dalje bilo moguće uvoziti ih i ponovo izvoziti u Evropu i druga mesta, naročito u kolonije u Americi. Pored toga, bilo je moguće uvoziti pamučne tkanine za obradu u Engleskoj, a muslin nije podlegao zabrani. Te rupe u zakonu, kako su ih domaći proizvođači vunenih tkanina nazivali, bile su eliminisane Zakonom o pamučnim tkaninama iz 1721: „Počevši od 25. decembra 1722. biće protivno za­ konu da bilo ko u Velikoj Britaniji koristi ili nosi štampanu, oslikanu ili bojenu pamučnu tkaninu kao odevni predmet ili deo odeće." Tim zakonom uklonjena je azijska konkurencija engleskim proizvođačima vune, ali je kao konkurencija ostala aktivna domaća pamučna i platnena industrija; pamuk i platno mešani su u proizvodnji popularne tkanine zvane porhet. Pošto je konkurencija iz Azije bila uklonjena, industrija vune se okrenula protiv industrije platna. Platno je uglavnom bilo proizvođeno u Škotskoj i Irskoj, što je poslužilo kao osnova da engleska koalicija zatraži da tim zemljama ne bude dozvoljen pristup engleskim tržištima. Međutim, postojala je granica do koje su proizvođači vune mogli da idu u svojim zahtevima. Njihova nova nastojanja naišla su na snažan otpor proizvođača porheta u industrijskim centrima kao što su Mančester, Lankaster i Liverpul, koji su se brzo razvijali. Pluralističke političke institucije podrazumevale su da su sve te različite grupe sada 219

Zašto narodi propadaju

mogle glasanjem ili, još značajnije, podnošenjem molbi učestvovati u političkom odlučivanju u Parlamentu. Iako su molbe u vidu peticija dolazile u velikom broju sa obe strane i za njih su sakupljani potpisi za i protiv, ishod tog sukoba bila je pobeda novih kompanija nad kompani­ jama industrije vune. U Mančesterskom zakonu iz 1736, konstatovano je da su „tokom proteklih godina velike količine roba od platna i sirovog pamuka bile štampane i bojene u kraljevstvu Velike Britanije". U nje­ mu se potom kaže da „ništa što stoji u tom Zakonu [iz 1721] neće biti tumačeno kao zabrana nošenja ili korišćenja u okviru odeče, predmeta domaćinstva, nameštaja i si., bilo kakvih predmeta od platna i sirovog pamuka koji su proizvedeni, štampani ili bojeni u kraljevstvu Velike Britanije". Mančesterski zakon predstavljao je značajnu pobedu domaćih pro­ izvođača pamučnih tkanina. Ali još mnogo veći bio je njegov istorijski i ekonomski značaj. Pre svega, ukazivao je na granice tržišne zatvore­ nosti koju su pluralističke političke institucije u paralamentarnoj En­ gleskoj dozvoljavale. Zatim, u naredna pola veka tehnološke inovacije u proizvodnji platna imale su ključnu ulogu u industrijskoj revoluciji i uvođenjem fabričkog sistema proizvodnje donele su suštinske društve­ ne promene. Posle 1688, i pored toga što je u domaćim okvirima ostvarena rav­ nopravnost u poslovanju, na međunarodnom planu Parlament je na­ stojao d aje drugačije tumači. O tome svedoči ne samo Zakon o pro­ izvodnji pamučnih tkanina već i Zakon o plovidbi, čija je prva verzija doneta 1651. i koji je, uz prekide, ostao na snazi naredne dve stotine godina. Taj zakon trebalo je da omogući monopol Engleske nad me­ đunarodnom trgovinom - iako to, u suštini, nije bio monopol države već privatnih kompanija. Osnovno načelo bilo je da englesku trgovinu treba obavljati engleskim brodovima. Po tom zakonu prevoz roba iz vanevropskih područja u Englesku i u njene kolonije stranim brodovima bio je protivzakonit, a protivzakonito je bilo i da brodovi vanevropskih zemalja prevoze robu iz neke evropske zemlje u Englesku. Te privilegi­ je engleskih trgovaca i proizvođača uvećavale su njihov profit i svakako 220

Prekretnica

su predstavljale nov podsticaj za uvođenje inovacija u te nove i veoma unosne aktivnosti. Već posle 1760. kombinacija svih tih faktora - većih i novih svojinskih prava, poboljšane infrastrukture, drugačijeg sistema oporezivanja, veće dostupnosti finansijskih sredstava i efikasne zaštite trgovaca i pro­ izvođača - počela je da daje rezultate. Naglo je porastao broj patenti­ ranih pronalazaka, a snažan i brz razvoj tehnoloških promena koje su činile osnovu za nastanak industrijske revolucije postajao je sve vidljiviji. Inovacije su uvođene u brojnim oblastima i bile su odraz poboljšanog institucionalnog ambijenta. Jedna od ključnih oblasti bila je energetika, naročito novi načini korišćenja parne mašine nastalih šezdesetih godina osamnaestog veka na osnovu ideja Džejmsa Vata. Jedno od njegovih prvih otkrića bilo je uvođenje posebnog konden­ zatora pare tako da se u cilindru, u kome se nalazi klip, mogla stalno održavati visoka temperatura umesto da se on naizmenično zagreva i hladi. Kasnije je ostvario još mnogo svojih zamisli, uključujući znatno efikasnije načine pretvaranja pokretačke snage parne mašine u korisnu energiju, kao što je sistem „planetarnog prenosnika". Sve te tehnološke inovacije nastajale su na osnovu ranijih pronalazaka. Kada je reč o par­ noj mašini, to se odnosi na izum engleskog pronalazača Tomasa Njukomena, kao i na Denija Papena - francuskog fizičara i pronalazača. Priča o Papenovom pronalasku predstavlja još jedan primer kako je, u uslovima ekstraktivnih institucija, pretnja kreativnom destrukcijom sprečavala tehnološke promene. Papen je 1679. izumeo „parni lonac" i 1690. pretvorio je taj izum u klipni motor. Koristeći taj rudimentarni motor, on je 1705. izgradio prvi parobrod na svetu. U to vreme bio je profesor matematike na univerzitetu u Marburgu u nemačkoj državi Kasel, Odlučio je da taj brod isproba plovidbom niz reku Fulda do reke Vezer. Svi brodovi koji su plovili na toj relaciji morali su da pristaju u grad Minden. Monopol na rečni saobraćaj na rekama Fulda i Vezer u to vreme imao je esnaf lađara. Papen je shvatio da može doći do nevolje. Njegov prijatelj i mentor, čuveni nemački fizičar Gotfrid Lajbnic pisao je izbornom knezu Kasela, šefu te države, zalažući se da se Papenu 221

Zašto narodi propadaju

omogući da „... mirno prođe..." kroz Kasel. Lajbnicova molba, međutim, nije bila uslišena i on je dobio osoran odgovor daje „Izborni savet nai­ šao na ozbiljne prepreke da pozitivno odgovori na tu molbu i da me je, ne navodeći razloge, uputilo da vas obavestim o njihovoj odluci, te zato njegova Visost ne može da udovolji toj molbi". Nezaplašen time, Papen je odlučio da ipak krene na to putovanje. Kada je parobrod pristao u Mindenu, esnaf lađara je najpre pokušao da izdejstvuje da lokalni sudija zapleni brod, ali bez uspeha. Lađari su potom došli na Papenov brod i uništili i njega i parni motor. Papen je umro kao siromah i sahranjen je u grobu bez imena. U Engleskoj, pod dinastijama Tjudor i Stjuart, Papen bi verovatno naišao na isto tako neprijateljski stav, ali se posle 1688. sve promenilo, Papen je čak nameravao da svojim brodom, pre nego što je bio uništen, doplovi do Londona. U metalurgiji su od najvećeg značaja bili pronalasci Henrija Korta osamdesetih godina osamnaestog veka. Uveo je nove tehnike uklanja­ nja primesa u proizvodnji gvozda, čime je omogućen njegov znatno bolji kvalitet. To je bilo bitno za proizvodnju mašinskih delova, eksera i alatki. Proizvodnja velikih količina kovanog gvozda primenom Kortovih tehnika olakšana je inovacijama Abrahama Darbija i njegovih sinova, koji su 1709. počeli da za topljenje gvozdene rude koriste ugalj. Taj proces je 1762. poboljšao Džon Smiton korišćenjem vodene snage za pokretanje duvaljki u proizvodnji koksa. Nakon toga drveni ugalj je prestao da se koristi u proizvodnji gvozda i zamenio gaje kameni ugalj, koji je bio mnogo jeftiniji i dostupniji. Iako je uvođenje inovacija očigledno kumulativan proces, on je sre­ dinom osamnaestog veka bio izrazito intenzivan. To je najviše došlo do izražaja u tekstilnoj proizvodnji. Aktivnost na kojoj ta proizvod­ nja počiva je predenje u okviru kojeg se uzimaju biljna ili životinjska vlakna, poput pamuka ili vune, koja se upredaju u pređu. Od pređe se potom tkanjem prave tkanine. Jedna od velikih tehnoloških inovacija srednjovekovnog perioda bio je kolovrat, koji je zamenio ručno prede­ nje, Taj izum pojavio se u Evropi oko 1280. i, po svoj prilici, prenet je sa Bliskog istoka. Način predenja nije se menjao sve do osamnaestog 222

Prekretnica

veka. Sa uvođenjem značajnih inovacija počelo se 1738, kada je Luis Pol patentirao novi način predenja koriščenjem valjaka koji su zamenjivali ručno izvlačenje vlakana u procesu predenja. Ta mašina nije, međutim, dobro funkcionisala i predenje je postalo bitno efikasnije tek zahvalju­ jući inovacijama Ričarda Arkrajta i Džejmsa Hargrivsa. Arkrajt, jedan od dominantnih ličnosti industrijske revolucije, pa­ tentirao je 1769. svoju „predilicu na vodeni pogon" - koja je u odnosu na Luisovu mašinu predstavljala ogromno poboljšanje. On se udružio sa Džedidajom Stratom i Semjuelom Nidom, proizvođačima čarapa. Zajedno su 1771. u Kromfordu sagradili jednu od prvih fabrika u sve­ tu. Nove mašine pokretala je vodena snaga, ali je Arkrajd kasnije uneo bitnu promenu prelaskom na parnu snagu, U njegovom preduzeću je 1774. radilo šest stotina radnika i on je brzo širio svoje poslovanje otva­ rajući fabrike u Mančesteru, Metloku, Batu i Nju Lanarku u Škotskoj. Arkrajtove inovacije dopunio je 1764. Hargrivsov izum mašine za fino predenje, koju je 1779. Semjuel Krompton dalje usavršio, a Ričard Ro­ berts kasnije pretvorio u automatsku predilicu. Te inovacije dovele su do doista revolucionarnih promena: početkom tog veka da se isprede 50 kilograma pamuka bilo je potrebno 50.000 sati ručnog predenja. Arkrajtova predilica na vodeni pogon to je mogla da učini za 300, a automatska predilica za 135 sati. Uporedo s mehanizacijom predenja išla je i mehanizacija tkanja. Među prvim značajnim koracima bio je izum letećeg čunka 1733, čiji je autor bio Džon Kej. Iako je u početku samo uvećao produktivnost ručnih tkača, njegov najveći značaj bio je u krčenju puta primeni mehanizovanog tkanja. Na bazi letećeg čunka Edmund Kartrajt je 1785. na­ pravio mehanički razboj, prvu u nizu inovacija koje su dovele do zamene ručnog rada mašinama u tkanju, kao što je to činjeno i u predenju. Engleska tekstilna industrija ne samo daje bila pokretačka snaga in­ dustrijske revolucije već je unela velike promene i u svetsku privredu. En­ gleski izvoz, u kome su najznačajnije bile pamučne tkanine, udvostručio se u periodu 1780-1800. Rast proizvodnje u tom sektoru povukao je za sobom čitavu privredu. Kombinacija tehnoloških i organizacionih inova223

Zašto narodi propadaju

čija bila je model za ostvarivanje ekonomskog napretka, koji je doprineo transformaciji pojedinih svetskih privreda koje su se time obogatile. Ključnu ulogu u toj transformaciji imali su novi ljudi s novim ideja­ ma. Uzmimo za primer inovacije u saobraćaju. U Engleskoj je došlo do više talasa takvih inovacija: najpre kanali, potom putevi i na kraju železnica. U okviru svakog od tih talasa inovatori su bili novi ljudi. Mreža kanala u Engleskoj počela je da se razvija posle 1770. i već 1810. pove­ zivala je mnoge najznačajnije proizvodne zone. U širenju industrijske revolucije kanali su imali značajnu ulogu smanjivanja troškova prevoza kabastih novih industrijskih proizvoda, poput pamučnih tkanina, kao i sirovina za njih, naročito sirovog pamuka i uglja za parne mašine. Među prvim inovatorima u izgradnji kanala bio je Džejms Brindli, koga je voj­ voda od Bridžvotera angažovao za izgradnju kanala Bridžvoter, kojim je ključni industrijski grad Mančester povezan s lukom u Liverpulu. Rođen u ruralnoj oblasti Darbišir, Brindli je po zanimanju bio graditelj mlinova. Glas o njegovim sposobnostima da pronalazi kreativna rešenja u građevinarstvu došao je do pomenutog vojvode. Brindli nije imao prethodnog iskustva u rešavanju saobraćajnih problema, a to je važilo i za druge velike graditelje kanala kao što su bili Tomas Telford, koji je karijeru započeo kao zidar, i Džon Smiton, proizvođač instrumenata i inženjer. Kao što veliki graditelji kanala nisu imali prethodnog iskustva u oblasti saobraćaja, nisu ga imali ni veliki graditelji puteva i železnički inženjeri. Džon Makadam, koji je oko 1816. izumeo asfaltnu smesu, bio je drugi sin jednog plemića nižeg ranga. Prvi voz koji je vukla parna lokomotiva izgradio je Ričard Trevetik 1804. Trevetikov otac bavio se rudarstvom u Kornvolu i Ričard je u ranoj mladosti počeo da se bavi istim poslom jer je bio ushićen parnim mašinama korišćenim za ispumpavanje vode iz rudničkih jama. Još značajnije su bile inovacije Džordža Stivensona, čiji su roditelji bili nepismeni i koji je izumeo čuveni voz „Raketa", a karijeru je započeo kao mašinista u jednom rudniku uglja. I iza napretka ključne tekstilne industrije stajali su novi ljudi. Među pionirima te nove industrije bili su ljudi koji su prethodno bili veoma 224

Prekretnica

angažovani u proizvodnji vunenih tkanina i trgovini njima. Džon Fo­ ster je, na primer, zapošljavao sedam stotina tkača na ručnom razboju u industriji vune u vreme kada je 1835. prešao na pamuk i otvorio fa­ briku Black Dyke Mills. Ali ljudi kao stoje bio Foster nije bilo mnogo. U to vreme samo oko petine vodećih industrijalaca prethodno se bavilo nekom vrstom proizvodnih aktivnosti. To ne iznenađuje. Pre svega, pa­ mučna industrija razvÿala se u novim gradovima na severu Engleske. Fabrike su bile potpuno nov način organizovanja proizvodnje. Industri­ ja vune bila je organizovana na sasvim drugačiji način, „dostavljanjem" sirovina pojedincima u njihove domove, u kojima su ih oni samostalno preli i tkali. Stoga većina onih koji su bili angažovani u industriji vu­ ne nije bila adekvatno opremljena za prelaz na pamuk, kao što je bio Foster. Bili su potrebni novi ljudi da stvore i primene nove tehnologije. Brz razvoj pamučne industrije desetkovao je industriju vune - bila je to kreativna destrukcija na delu. Kreativna destrukcija podrazumeva ne samo preraspodelu dohotka i bogatstva već i političke moći, kao što je Vilijam Li iskusio kada su vla­ sti odbacile njegov izum jer su se plašile političkih posledica. S razvojem industrijske privrede u Mančesteru i Birmingemu, novi vlasnici fabrika i srednja klasa koja je oko njih nastajala počeli su da protestuju zbog svoje obespravljenosti i vladinih mera koje su bile suprotne njihovim interesima. Najviše su se bunili zbog Zakona o žitu kojim je zabranji­ van uvoz „žita —svih žitarica, ali posebno pšenice —ako je cena suviše niska, čime se obezbeđivao visok profit velikih zemljoposednika. Takva politika bila je dobra za velike zemljoposednike koji su proizvodili pše­ nicu, ali loša za prerađivače - koji su morali da plaćaju visoke nadnice kao kompenzaciju za visoke cene hleba. Koncentracija radnika u novim fabrikama i industrijskim centrima olakšavala je njihovo organizovanje i pobune. Već dvadesetih godina devetnaestog veka nezastupljenost proizvođača i proizvodnih centara u političkom odlučivanju postajala je neodrživa. U Mančesteru je 16. avgusta 1819. na Trgu Sv. Petra planiran protest protiv političkog si­ stema i vladine politike. Organizator je bio Džozef Džonson, lokalni 225

Zašto narodi propadaju

proizvođač metli i jedan od osnivača radikalnog dnevnog lista M an­ chester Observer. Među organizatorima bili su i Džon Najt, proizvođač pamuka i reformista, i Džon Teker Sakston, izdavač lista Manchester Observer. Okupilo se šezdeset hiljada protestanata i mnogi od njih no­ sili su transparente s natpisima Nećemo Zakon o žitu, Pravo glasa za sve i Glasanje listićima (što je značilo da glasanje treba da bude tajno, a ne javno kao što je bilo 1819). Taj skup izazvao je veliku nervozu kod vlasti koje su okupile šest stotina pripadnika 15. konjičkog puka. Kada su po­ čeli govori na skupu, lokalni sudija odlučio je da izda nalog za hapšenje govornika. Policija je pokušala da to uradi, ali je naišla na otpor mase i izbila je tuča. Tada su konjanici napali protestante. U narednih nekoli­ ko haotičnih minuta ubijeno je jedanaest ljudi i oko šest stotina ranjeno. List Manchester Observer j e to nazvao Masakrom Piterlo. Imajući, međutim, u vidu promene koje su se već dogodile u eko­ nomskim i političkim institucijama, dugotrajna represija nije u Engle­ skoj bila rešenje. Masakr Piterlo ostao je usamljeni slučaj. Nakon tih nereda, političke institucije u Engleskoj popustile su pod pritiskom i pretnjama mnogo širim destabilizujućim društvenim neredima, naro­ čito posle pobune 1830. u Francuskoj protiv Sarla X , koji je pokušao da obnovi apsolutizam kome je Francuska revolucija iz 1789. učinila kraj. Vlast je 1832. usvojila Prvi reformski zakon. Njime su u politički sistem uključeni Birmingem, Lids, Mančester i Sefild i proširena je iz­ borna baza, tako da su proizvođači mogli biti zastupljeni u Parlamentu. Promena u političkoj moći koja je usledila usmerila je politiku u pravcu interesa novozastupljenih snaga u Parlamentu; one su 1846. uspele da ukinu omraženi Zakon o žitu i još jednom pokazale da je kreativna destrukcija podrazumevala ne samo preraspodelu dohotka, već i poli­ tičke moći. Preraspodela političke moći logično je s vremenom dovela do dalje preraspodele dohotka. Sve to bilo je omogućeno inkluzivnim karakterom engleskih insti­ tucija. Oni koji su trpeli štetu od kreativne destrukcije i plašili se nje nisu više mogli daje spreče.

2Z6

Prekretnica

Z ašto baš u Engleskoj $ Industrijska revolucija je počela i najbrže je napredovala u Engleskoj zahvaljujući njenim izuzetno inkluzivnim ekonomskim institucijama. Ove su pak uspostavljene na temeljima koje su postavile inkluzivne političke institucije nastale u Slavnoj revoluciji. Slavna revolucija je ojačala i racionalizovala svojinska prava, unapredila finansijska tržišta, podrila monopole u spoljnoj trgovini koje je odobravala država i uklo­ nila prepreke razvoju industrije. Učinila je politički sistem otvorenim i osetljivim na ekonomske potrebe i želje društva. Takve inkluzivne ekonomske institucije omogućile su i davale podsticaj talentovanim i vizionarskim osobama poput Džejmsa Vata da usavršavaju svoje spo­ sobnosti i ideje i da utiču na sistem na način koji je donosio korist i njima i zemlji. Prirodno je da su se ti ljudi, nakon što su ostvarili uspeh, ponašali kao i svi drugi. Nastojali su da drugima sprečavaju pristup svojoj oblasti poslovanja i stvaranje konkurencije i plašili su se kreativne destrukcije koja bi mogla da dovede do njihove poslovne propasti, kao što su to oni bili učinili drugima. Ali posle 1688. tako nešto postalo je teže ostvarljivo. Ričard Arkrajt je 1775. registrovao sveobuhvatni patent i nadao se da će njime ostvariti monopol nad industrijom pre­ denja pamuka koja se brzo širila. Nije mogao da navede sudove da to sprovedu u praksi. Zašto je do tog jedinstvenog procesa došlo u Engleskoj i zašto u sedamnaestom veku? Zašto su u Engleskoj uspostavljene pluralističke političke institucije i zašto su napuštene ekstraktivne? Kao što smo videli, na politička dešavanja koja su dovela do Slavne revolucije uti­ calo je više međusobno povezanih procesa. Od ključnog značaja bio je politički sukob između apsolutizma i njegovih protivnika. Ishod tog sukoba ne samo daje značio kraj pokušaja obnove i jačanja apsolutizma u Engleskoj već je dao priliku onima koji su želeli da iz osnova promene društvene institucije. Namera protivnika apsolutizma nije bila da jed­ nostavno uspostave neku njegovu novu vrstu. Nije to bilo isto kao kada 227

Zašto narodi propadaju

je dinastija Lankastera porazila dinastiju Jorka u Ratu ruža. Slavna re­ volucija podrazumevala je nastanak novog režima vlasti, koji se zasnivao na ustavnim načelima i pluralizmu. Takav ishod proizašao je iz promena u engleskim institucijama i iz načina njihove interakcije sa ključnim skretnicama. U prethodnom poglavlju videli smo da su posle propasti Zapadnog rimskog carstva u zapadnoj Evropi stvorene feudalne institucije. Feudalizam se proširio na gotovo ćelu Evropu, zapadnu i istočnu. Ali kao što smo u četvrtom poglavlju pokazali, posle Crne smrti zapadna i istočna Evropa počele su da se radikalno razilaze. Male razlike u političkim i ekonomskim institucijama imale su za posledicu da je na zapadu ravnoteža moći dovela do institucionalnog napretka, dok je na istoku dovela do insti­ tucionalnog pogoršanja. Ali to ne bi samo po sebi i neumitno dovelo do uspostavljanja inkluzivnih institucija. Bilo je potrebno još mnogo bitnih prekretnica. M agna Carta bila je pokušaj uspostavljanja insti­ tucionalnih temelja ustavne vladavine, ali u mnogim drugim delovima Evrope, čak i u istočnoj Evropi, dolazilo je do sličnih nastojanja na osnovu sličnih dokumenata. No posle Crne smrti zapadna Evropa suštinski se razišla sa istočnom. Dokumenti kao što je bila M agna Carta počeli su na zapadu da dobijaju veći značaj. Na istoku je taj značaj bio mali. U Engleskoj, čak i pre sukoba u sedamnaestom veku, uspostavljeno je pravilo da kralj ne može da uvodi nove poreze bez saglasnosti Parlamenta. Ništa manje značajno bilo je lagano i poste­ peno premeštanje vlasti od elita na građane, o čemu svedoči političko buđenje ruralnih zajednica, u Engleskoj oličeno u dešavanjima kao što je Seljačka buna iz 1381. To institucionalno udaljavanje došlo je u interakciju s jednom dru­ gom ključnom skretnicom izazvanom velikim širenjem atlantske trgovi­ ne. Kao što smo u četvrtom poglavlju videli, na buduća institucionalna kretanja snažno je uticalo to da li su kraljevi mogli da monopolišu tu trgovinu ili ne. U Engleskoj je kraljeve iz dinastija Tjudor i Stjuart nešto veća moć Parlamenta u tome sprečavala. Tako je stvorena nova klasa trgovaca i poslovnih ljudi, koji su se žestoko suprotstavljali planovima 228

Prekretnica

za uspostavljanje apsolutizma u Engleskoj. U Londonu je, na primer, 1686. bilo 702 trgovca koji su se bavili izvozom u region Kariba i 1.283 koji su iz tog regiona uvozili. Izvozom za Severnu Ameriku bavio se 691 trgovac, a uvozom 626. T i trgovci su zapošljavali nadzornike stovarišta, mornare, kapetane brodova, lučke radnike, činovnike - i interesi svih njih uglavnom su bili isti. I u drugim lukama sa živom aktivnošću, kao što su Bristol, Liverpul i Portsmut, bilo je mnoštvo takvih trgovaca. T i novi ljudi želeli su i zahtevali drugačije ekonomske institucije i s njiho­ vim bogaćenjem kroz trgovinu rasla je i njihova moć. Isto to se događalo i u Francuskoj, Spaniji i Portugaliji. Ali kraljevi su u tim zemljama bili znatno moćniji da kontrolišu trgovinu i svoj profit. Nove društvene snage koje su doprinele promenama u Engleskoj nastajale su i u tim zemljama, ali su bile znatno manje i slabije. U vreme zasedanja Dugog parlamenta i kada je 1642. izbio gra­ đanski rat, ti trgovci su prvenstveno zastupali parlamentarne interese. Sedamdesetih godina sedamnaestog veka veoma aktivno su učestvovali u osnivanju političke stranke Vigovaca kako bi pružili otpor apsolu­ tizmu dinastije Stjuart, a 1688. imali su ključnu ulogu u zbacivanju Džejmsa II s vlasti. Tako su veće trgovačke mogućnosti koje su pružali američki kontinenti, masovno učešće engleskih trgovaca u toj trgovini i privredni rast kolonija, kao i bogatstvo ostvarivano tim aktivnostima prevagnuli u borbi između monarhije i onih koji su se suprotstavljali apsolutizmu. Možda je još značajnije bilo to što su pojava i rast moći različitih ak­ tera - od vlastele, klase komercijalnih poljoprivrednika koja je nastala u vreme Tjudora, do raznih vrsta proizvođača i prekoatlantskih trgovaca - značili da je savez protiv apsolutizma Stjuarta bio ne samo snažan već i širok. Sedamdesetih godina sedamnaestog veka dodatno ojačan osnivanjem političke stranke Vigovaca, koja je postala organizaciona osnova za ostvarivanje njegovih interesa. Njegova moć predstavljala je osnovu razvoja pluralizma nakon Slavne revolucije. Da su svi oni koji su se borili protiv dinastije Stjuart imali iste interese i bili istog porekla, zbacivanje monarhije Stjuarta više bi ličilo na reprizu sukoba dinastija 229

Zašto narodi propadaju

Lankaster i Jork, bilo bi sukobljavanje jednih uskih interesa s drugim i na kraju zamenu ili obnova istog ili drugačijeg oblika ekstraktivnih institucija. Širok savez značio je snažnije zahteve za stvaranje plura­ lističkih političkih institucija. Bez neke vrste pluralizma postojala bi opasnost da jedna od različitih grupa uzurpira vlast na račun drugih. To stoje Parlament posle 1688. predstavljao tako široku koaliciju —bilo je od ključnog značaja da se njegovi članovi primoraju da razmatraju zahteve, čak i kada su ih podnosili ljudi van Parlamenta, pa i oni koji nisu imali pravo glasa. To je bio ključni faktor u sprečavanju pokušaja da jedna grupa stvori monopol na račun ostalih, kao što su kompanije industrije vune pokušale da učine pre Mančesterskog zakona. Slavna revolucija bila je događaj od izuzetnog značaja upravo zato što ju je izvela osokoljena široka koalicija koju je ona dodatno ojačala, iz čega je nastala ustavna vlast koja je ograničavala moč i izvršne vla­ sti i, što je podjednako značajno, bilo kog njenog člana. Upravo takva ograničenja sprečila su proizvođače vune da uklone potencijalnu kon­ kurenciju proizvođača pamuka i porheta. Zato je ta široka koalicija bila bitna za nastanak jakog Parlamenta posle 1688, ali je podrazumevala i provere u Parlamentu protiv svake grupe koja bi postala suviše snažna i zloupotrebljavala svoju moč. Predstavljala je ključni faktor u uspostavljanju pluralističkih političkih institucija. Snaga tako široke koalicije imala je značajnu ulogu i očuvanju i jačanju tih inkluzivnih ekonomskih i političkih institucija, kao što ćemo videti u jedanaestom poglavlju. Ali ništa od svega toga nije činilo istinski pluralistički režim neizbežnim i njegov nastanak bio je delom posledica istorijskih slučajnosti. Jedna druga, ne baš mnogo drugačija, koalicija izašla je kao pobednik iz Engleskog građanskog rata protiv dinastije Stjuart, ali to je samo dove­ lo do diktature Olivera Kromvela. Snaga te koalicije nije bila garancija da će apsolutizam biti poražen. Postojala je i mogućnost da Džejms II porazi Vilijama Oranskog. Kao i obično, velike institucionalne prome­ né nisu bile manje neizvesne od ishoda drugih političkih sukoba. To je važilo čak i kada su specifična institucionalna udaljavanja, koja su 230

Prekretnica

stvorila široku koaliciju suprotstavljenu apsolutizmu, i ključna skret­ nica nastanka trgovačkih mogućnosti preko Atlantika podelili karte protiv Stjuarta. To je primer u kome su istorijska slučajnost i široka koalicija bili odlučujući faktori podrške nastanku pluralizma i inkluzivnih institucija.

231

Ne kod nas: prepreke razvoju

Zabranjeno štampanje U nemačkom gradu Majncu Johan Gutenberg je 1445. predstavio izum koji je imao velike posledice po kasniju ekonomsku istoriju: štam­ parsku presu s pomičnim slovima. Do tada, knjige si bile ručno prepisi­ vane, što je bio veoma spor i mukotrpan proces, ili su štampane otiscima s drvenih klišea pravljenih za svaku stranicu. Knjiga je bilo malo, retko su pravljene i bile su veoma skupe. Posle Gutenbergovog izuma situacija je počela da se menja. Knjige su štampane i bilo ih je lakše naći. Bez te inovacije masovna pismenost i obrazovanje ne bi bili mogući. U zapadnoj Evropi značaj štamparske prese bio je brzo shvaćen. Štamparska presa se već 1460. pojavila i van Nemačke, u Strazburu u Francuskoj. Do kraja šezdesetih godina petnaestog veka ta tehnologija raširila se ćelom Italijom - štamparije postojale u Rimu i Veneciji, a ubrzo i u Firenci, Milanu i Torinu. Vilijam Kakston je 1476. osnovao štampariju u Londonu, a dve godine kasnije osnovana je i štamparija u Oksfordu. U istom periodu štamparije su nastajale širom Nizozemske, u Španiji, pa i u istočnoj Evropi —u Budimpešti štamparija je otvorena 1473, a u Krakovu godinu dana kasnije. Štampariju nisu svi smatrali poželjnim pronalaskom. Već 1485. osmanski sultan Bajazit II izdao je edikt kojim je muslimanima izriči232

Ne kod nas: prepreke razvoju

to zabranjeno da koriste štampane knjige na arapskom jeziku. Sultan Selim l j e 1515. tu odredbu još pooštrio. Osnivanje prve štamparije u osmanskim zemljama dozvoljeno je tek 1727. Tada je sultan Ahmed III uredbom odobrio Ibrahimu Muteferiki da otvori štampariju. Čak i taj zakasneli korak napred bio je izložen ograničenjima. I pored toga što se u uredbi govorilo o „srećnom danu kada će s te zapadne tehnike biti skinut veo kao s neveste i ona nikada više neće biti skrivena", štampar­ ske aktivnosti Muteferike bile su pod strogim nadzorom. U uredbi je stajalo: da u štampanim knjigama ne bi bilo štamparskih grešaka, mudri, ugledni i zaslužni religijski stručnjaci specijalizovani za islamsko pravo - cenjeni istambulski kadija Mevlana Išak, solunski kadija Mevlana Sahib i galatski kadija Mevlana Asad - neka im se zasluge uvećaju, i iz slavnih religijskih redova, stub ispravnog religijskog učenja, šeik iz Kasim Pase Mevlevihanea, Mevlana Musa, neka se njegova mudrost i znanje uvećaju, nadziraće proveru štampanih tekstova. Muteferiki je bilo dozvoljeno da osnuje štampariju, ali sve što je štampao morali su kritički da pregledaju tri religijska i pravna stručnja­ ka - kadije. Verovatno bi se mudrost i znanje kadija, kao i svih drugih, znatno brže uvećavali da su im štampana delà bila dostupnija. Ali to se nije dogodilo, čak ni kada je Muteferika dobio dozvolu da osnuje svoju štampariju. Ne iznenađuje činjenica daje Muteferika na kraju odštampao mali broj knjiga, samo sedamnaest u periodu od 1729 —kada je štamparija otvorena, do 1743 - kada je prestala s radom. Članovi njegove porodice pokušali su da nastave tradiciju, ali su do 1797, kada su konačno odu­ stali, odštampali samo još samo sedam knjiga. Van središta Osmanskog carstva u Turskoj štamparstvo je bilo u još većem zaostatku. U Egiptu je, na primer, prva štamparija osnovana tek 1798. i to su učinili Fran­ cuzi, koji su učestvovali u neuspelim pokušajima Napoleona Bonaparte da osvoji tu zemlju. Sve do duboko u drugu polovinu devetnaestog veka knjige su u Osmanskom carstvu i dalje prvenstveno proizvođene 233

Zašto narodi propadaju

ručnim prepisivanjem postojećih delà. Početkom osamnaestog veka u Istanbulu je navodno bilo osamdeset hiljada aktivnih prepisivaća knjiga. To suprotstavljanje upotrebi štamparske prese imalo je veliki nega­ tivan uticaj na pismenost, obrazovanje i privredni napredak. Procenjuje se daje na prelazu u devetnaesti vek samo dva do tri odsto stanovnika Osmanskog carstva bilo pismeno, u poređenju sa 60 odsto odraslih mu­ škaraca i 40 odsto odraslih žena u Engleskoj. U Holandiji i Nemačkoj nivo pismenosti bio je još viši. Zemlje Osmanskog carstva daleko su zaostajale za evropskim zemljama, a najniži nivo obrazovanja u tom periodu, na primer u Portugalu, podrazumevao je da je samo oko 20 odsto odraslih osoba znalo da čita i piše. Kada se imaju u vidu veoma apsolutustičke i ekstraktivne osmanske institucije, nije teško razumeti sultanovo suprotstavljanje štamparskoj presi. Knjigama su se širile ideje, a to je veoma otežavalo kotrolu nad stanovništvom. Neke od tih ideja mogle su se odnositi na dragocene nove načine ostvarivanja privrednog rasta, ali su druge mogle biti sub­ verzivne i dovoditi u pitanje postojeći politički i društveni poredak. Knjige su podrivale i moć onih koji su imali kontrolu nad usmenim znanjem jer su takvo znanje činile lako dostupnim svim opismenjenim osobama. To je bila pretnja postojećem poretku u okviru kog je znanje bilo pod kontrolom elita. Osmanski sultani i predstavnici religijskog sistema plašili su se kreativne destrukcije koja bi usledila. Rešenje kome su pribegli bilo je zabrana štampanja.

Industrijska revolucija bila je ključna skretnica koja je uticala na go­ tovo sve zemlje. Neke zemlje, kao što je Engleska, ne samo da su dozvo­ ljavale već su aktivno podsticale trgovinu, industrijalizaciju i preduzetništvo i brzo su napredovale. Mnoge su, kao Osmansko carstvo, Kina i drugi apsolutistički režimi, zaostajale jer su sprečavale razvoj industrije ili nisu ništa radile da ga podstaknu. Od političkih i ekonomskih insti­ tucija zavisila je reakcija na tehnološke inovacije i na delu je ponovo bio 234

Ne kod nas: prepreke raz voju

poznati obrazac interakcije postojećih institucija i kl čnih skretnica koji je vodio razlikama u institucijama i privrednom rastu. Osmansko carstvo ostalo je apsolutističko sve do svoje propasti, nakon završetka Prvog svetskog rata i zato je moglo uspešno da se su­ protstavlja i da sprečava inovacije poput štamparske prese i kreativnu destrukciju koja bi iz njene primene proizišla. Razlog zašto se ekonom­ ske promene do kojih je došlo u Engleskoj nisu dogodile u Osmanskom carstvu jeste prirodna povezanost ekstraktivnih, apsolutističkih politič­ kih institucija i ekstraktivnih ekonomskih institucija. Apsolutizam je vladavina koja nije sputana zakonima ili željama drugih, iako u stvar­ nosti apsolutisti vladaju uz podršku nekih malih grupa i elite. U Rusiji devetnaestog veka, na primer, carevi su bili apsolutistički vladari koji su imali podršku plemstva - koje je činilo oko jedan odsto ukupnog stanovništva. Ta uska grupa uspostavila je političke institucije kojima je održavala svoju vlast. U ruskom društvu nije bilo parlamenta niti političke zastupljenosti drugih društvenih grupa sve do 1905, kada je car osnovao Dumu, iako je ubrzo potom ograničio i ona mala ovlašćenja koja joj je dao. Prirodno, ekonomske institucije bile su ekstraktivne i tako organizovane da caru i plemstvu omoguće sticanje što većeg bo­ gatstva. Sve se to, kao i u mnogim drugim ekstraktivnim ekonomskim sistemima, zasnivalo na masovnom prinudnom radu i kontroli u uslovima veoma surovog oblika ruskog kmetstva. Apsolutizam nije bio jedini oblik političkog ustrojstva koji je spreča­ vao industrijalizaciju. Iako apsolutistički režimi nisu bili pluralistički i plašili su se kreativne destrukcije, mnogi od njih su imali centralizovani državni aparat ili bar u toj meri centralizovan da može da zabranjuje inovacije poput štamparske prese. Čak i danas zemlje kao što su Avganistan, Haiti i Nepal imaju nacionalne države bez političke centrali­ zacije. U regionu podsaharske Afrike situacija je još gora. Kao što smo već pokazali, inkluzivne institucije ne mogu nastati bez centralizovane države koja obezbeđuje red i primenu zakona i svojinskih prava. U ovom poglavlju ćemo videti daje u mnogim delovima podsaharske Afrike (na primer u Somaliji i u južnom Sudanu) osnovna prepreka industrijaliza235

Zašto narodi propadaju

čiji bilo odsustvo bilo kog oblika političke centralizacije. Bez tih osnov­ nih preduslova razvoj industrijalizacije jednostavno nije bio moguć. Apsolutizam i odsustvo, ili nizak nivo, političke centralizacije su dve različite prepreke širenju industrijalizacije. Ali su i međusobno poveza­ ne; obe opstaju zahvaljujući strahu od kreativne destrukcije i zato što proces političke centralizacije često donosi tendenciju ka apsolutizmu. Iza otpora političkoj centralizaciji stoje razlozi slični onima za otpor inkluzivnim političkim institucijama: strah od gubljenja političke moći, ovog puta u korist nove centralizovane države i onih koji njom upravlja­ ju. U prethodnom poglavlju videli smo d aje proces političke centrali­ zacije u Engleskoj za vreme vladavine dinastije Tjudor doveo do jačih zahteva za učešće i zastupljenost mnogih lokalnih elita u nacionalnim polit :k n institucijama kao načina da se spreči taj gubitak političke moći. To je doprinelo jačanju Parlamenta i na kraju omogućilo nastanak inkluzivnih političkih institucija. Ali u mnogim drugim slučajevima dešava se upravo suprotno i pro­ ces političke centralizacije može biti i put ka većem apsolutizmu. Pri­ mer za to je poreklo ruskog apsolutizma, koji je izgradio Petar Veliki u periodu od 1682. do svoje smrti —1725. Petar je sagradio novu prestonicu u Sankt Peterburgu, oduzeo je vlast starom plemstvu, boljarima, i stvorio modernu činovničku državu i modernu vojsku. Ukinuo je i boljarsku Dumu, koja gaje proglasila za cara. Uveo je Tabelu rangova, potpuno novu društvenu hijerarhiju čija se suština sastojala u službi caru. Preuzeo je i vlast nad crkvom, kao što je uradio i Henri V III kada je vršio centralizaciju engleske države. Takvom političkom centraliza­ cijom Petar je oduzimao vlast drugima i usmeravao je ka sebi. Njegove vojne reforme navele su tradicionalnu kraljevsku gardu, Strelce, da se pobuni. Posle njihove pobune usledile su druge, pobuna Baškira u cen­ tralnoj Aziji kao i Bulavinova pobuna. Nijedna nije bila uspešna. Iako je projekat političke centralizacije Petra Velikog uspešno ostvaren i oni koji su joj se suprotstavljali bili pobeđeni, takve snage koje su bile protiv državne centralizacije i smatrale se ugroženim, poput Strelaca, izašle su kao pobednici u mnogim delovima sveta, a odsustvo 236

Ne kod nas: prepreke razvoju

državne centralizacije koje je iz toga usledilo značilo je opstanak dru­ gačije vrste ekstraktivnih političkih institucija. U ovom poglavlju videcemo da su u okviru ključne skretnice nastan­ ka industrijske revolucije mnoge zemlje propustile priliku i nisu uspele da iskoriste prednosti širenja industrije. Razlog tome bile su ili apsoluti­ stičke političke i ekstraktivne ekonomske institucije, kao u Osmanskom carstvu, ili odustvo političke centralizacije, kao u Somaliji.

Mala ali bitna razlika Apsolutizam je u sedamnaestom veku srušen u Engleskoj, ali je ojačao u Španiji. Španski ekvivalent engleskom Parlamentu Kortes bio

je to samo po nazivu. Spanija je nastala 1492. ujedinjenjem kraljevina Kastilje i Aragona kroz brak kraljice Izabele i kralja Ferdinanda. Taj datum poklapa se sa završetkom Rekonkiste, duge borbe za isterivanje Arapa - koji su još u osmom veku zauzeli jug Španije i izgradili velike gradove Granadu, Kordobu i Sevilju. Poslednja arapska država na Ibe­ rijskom poluostrvu Granada pala je u ruke Spanaca u isto vreme kada je Kristifor Kolumbo stigao na američke kontinente i počeo da prisvaja teritorije u ime kraljice Izabele i kralja Ferdinanda, koji su omogućili njegovo putovanje. Ujedinjenjem monarhija Kastilje i Aragona i kasnijim međudinastijskim brakovima i nasleđima stvorena je evropska superdržava. Izabela je umrla 1504. i njena ćerka Huana krunisana je za kraljicu Kastilje. Huana se udala za Filipa iz dinastije Habzburg, sina cara Svetog rim­ skog carstva Maksimilijana I. Sin Huane i Filipa Karlo krunisan je 1516. kao kralj Karlo I od Kastilje i Aragona. Posle smrti svog oca Karlo je nasledio Holandiju i Franš-Konte, koje je pridružio svojim teritori­ jalna na Iberijskom poluostrvu i na američkim kontinentima. Kada je 1519. Maksimilijan I umro, Karlo je nasledio i habzburske teritorije u 237

'Zašto narodi propadaju

Nemačkoj i postao je car Karlo V Svetog rimskog carstva. Ono stoje 1492. počelo ujedinjenjem dve španske kraljevine, postalo je multikontinentalno carstvo, a Karlo je nastavio da jača apsolutističku državu koju su uspostavili Izabela i Ferdinand. Nastojanjima da se uspostavi i učvrsti apsolutizam u Spaniji veoma mnogo je doprinelo otkrivanje dragocenih metala na američkim kon­ tinentima. Dvadesetih godina šesnaestog veka velike količine srebra otkrivene su u Gvanahuatu, a ubrzo potom i u Zakatekasu, u Mek­ siku. Monarhija je postala još bogatija posle osvajanja Perua 1532. To bogatstvo ostvarivano je na osnovu udela, „kraljevske petine", u plenu od osvajanja, ali i iz rudnika. Kao što smo videli u prvom poglavlju, četrdesetih godina šesnaestog veka u Potosiju je otkrivena planina od srebra, što je španskom kralju donelo dodatno bogatstvo. U vreme ujedinjenja Kastilje i Aragona Španija je bila jedan od ekonomski najnaprednijih delova Evrope. Nakon učvršćivanja apso­ lutističkog političkog sistema, zahvatio ju je proces relativnog, a posle 1600. i apsolutnog privrednog opadanja. Neki od prvih zakona koje su posle Rekonkiste doneli Izabela i Ferdinand odnosili su se na ekspro­ prijaciju Jevreja. Oko dve stotine hiljada Jevreja u Spaniji dobili su rok od četiri meseca da napuste zemlju. Svoje zemljište i svojinu morali su da rasprodaju po veoma niskim cenama i nije im bilo dozvoljeno da iz zemlje iznesu bilo šta od zlata ili srebra. Slična ljudska tragedija pono­ vo se dogodila stotinak godina kasnije. U periodu 1609-1614. Filip III izgnao je Moriskose, potomke građana bivših arapskih država na jugu Spanije. Kao i Jevreji, Moriskosi su morali da odu samo sa onim što su sa sobom mogli da ponesu, ali bez zlata, srebra i drugih dragocenih metala. Pod vladavinom Habzburga u Spaniji bili su nesigurni i drugi aspekti svojinskih prava. Filip II, koji je 1556. nasledio svog oca Karla V, nije 1557, a potom i 1560. izvršio obaveze u vezi sa svojim zaduže­ njima, što je bankarske porodice Fuger i Velser odvelo u bankrotstvo. Ulogu tih nemačkih bankarskih porodica potom su preuzele bankarske porodice iz Đenove, koje su takođe bankrotirale zbog kasnijih nevraća238

Ne kod nas: prepreke razvoju

nja španskih dugova za vreme vladavine Habzburga 1575, 1596, 1607, 1627,1647,1652,1660 i 1662. Koliko i nesigurnost svojinskih prava u apsolutist, :koj Spaniji, zna­ čajan je bio i uticaj apsolutizma na ekonomske institucije u trgovini i razvoju španskog kolonijalnog carstva. Kao što smo u prethodnom poglavlju videli, ekonomska uspešnost Engleske zasnivala se na brzom razvoju trgovine. Iako se, u poređenju sa Spanijom i Portugalijom, En­ gleska kasno priključila prekoatlantskoj trgovini, omogućavala je rela­ tivno široko učešće u trgovini i korišćenju mogućnosti koje su pružale kolonije. Ono stoje punilo riznice španskog dvora donosilo je bogatstvo i novonastajućoj trgovačkoj klasi u Engleskoj, a upravo ona će postati osnova za početak privrednog rasta Engleske i utvrđenje antiapsolutističke političke koalicije. U Spaniji nije došlo do takvih procesa koji su vodili privrednom napretku i institucionalnim promenama. Nakon otkrića američkih kontinenata Izabela i Ferdinand organizovali su trgovinu između svo­ jih novih kolonija i Spanije uz pomoć trgovačkog udruženja u Sevilji. T i trgovci imali su kontrolu nad celokupnom trgovinom i obezbeđivali su da monarhija dobija svoj deo bogatstva koje je ostvarivano na američkim kontinentima. Nije bilo slobodne trgovine ni s jednom od kolonija i svake godine se velika brodska flota vraćala u Spaniju dono­ seći u Sevilju dragocene metale i robu. Uzak, monopolizovan karakter te trgovine podrazumevao je nemogućnost nastajanja široke trgovačke klase na bazi trgovačkih mogućnosti s kolonijama. Cak je i trgovina u američkim okvirima podlegala strogim propisima. Na primer, trgovac iz neke kolonije, kao što je Nova Spanija, to jest - okvirno - današnji Meksiko, nije mogao da neposredno trguje ni sa kim u Novoj Granadi - današnjoj Kolumbiji. Takva trgovačka ograničenja u okviru španskog carstva umanjivala su njegov privredni napredak i, posred­ no, potencijalne koristi koje je Spanija mogla da ostvari trgovinom s nekim drugim, naprednijim carstvom. I pored toga, ta ograničenja su zadržana jer su predstavljala garanciju da će srebro i zlato i dalje ticati u Spaniju. ^

'Zašto narodi propadaju

Španske ekstraktivne ekonomske institucije bile su neposredna posledica uspostavljanja apsolutizma i drugačije putanje razvoja političkih institucija u poređenju sa Engleskom. I Kraljevina Kastilja i Kraljevina Aragon imale su svoj Kortes, parlament u kome su bile zastupljene raz­ ličite grupe stanovništva —ili „staleži —tih kraljevina. Kao i engleski Parlament, Kortes u Kastilji morao je biti sazivan da bi odobrio nove poreze. No Kortesi u Kastilji i Aragonu prvenstveno su predstavljali velike gradove, a ne urbane i ruralne oblasti zajedno, kao što je to bio slučaj sa engleskim Parlamentom. U petnaestom veku samo osamna­ est gradova bilo je zastupljeno u Kortesu i svaki od njih imao je po dva delegata. To je značilo da u Kortesu nisu bile zastupljene tako široke grupe stanovništva kao u engleskom Parlamentu i on nikada nije postao spona različitih interesa koji nastoje da ograniče apsolutizam. Nije mo­ gao da donosi zakone, a i ovlašćenja u vezi sa oporezivanjem bila su mu ograničena. Sve to je španskoj monarhiji olakšavalo da zaobilazi Kortes u nastojanjima da učvrsti sopstveni apsolutizam. I pored srebra koje je priticalo sa američkih kontinenata, Karlu V i Filipu II bili su potrebni sve veći poreski dohodak za finansiranje niza skupih ratnih poduhvata. Karlo V je 1520. uputio Kortesu zahtev za povećanje poreza. Gradske elite su to iskoristile da zahtevaju mnogo šire promene u Kortesu i u njegovim ovlašćenjima. To suprotstavljanje prešlo je u nasilje i ubrzo je postalo poznato kao Narodna pobuna. Uz pomoć svojih lojalnih trupa Karlo je uspeo daje uguši. Ali tokom čitavog šesnaestog veka dolazilo je do sukoba jer je monarhija nastojala da Kortesu oduzme prava uvođenja novih i uvećavanja postojećih poreza. T i sukobi su dolazili u talasima i na kraju pobedu je izvojevala monarhija. Posle 1664. Kortes nije sazi­ van sve dok nije bio obnovljen u vreme Napoleonovih osvajanja, skoro sto pedeset godina kasnije. U Engleskoj je poraz apsolutizma 1688. značio ne samo uspostavlja­ nje pluralističkih političkih institucija već i dalji razvoj znatno efikasnije centralizovane države. U Španiji se s pobedom apsolutizma dešavalo upravo suprotno tome. Iako je monarhija obespravila Kortes i onemo­ gućila bilo kakva ograničenja u pogledu svog ponašanja, postajalo je sve 240

Ne kod nas-, prepreke razvoju

teže naplaćivati poreze, čak i kada se to pokušavalo u neposrednim po­ jedinačnim pregovorima s gradovima. Dok je engleska država stvarala moderan, efikasan poreski činovnički aparat, španska država je i tu išla u suprotnom smeru. Monarhija ne samo da nije uspevala da obezbedi sigurna svojinska prava preduzetnicima i monopolskoj trgovini već je prodavala državne položaje, često ih činila naslednim, bavila se ustupa­ njem prikupljanja poreza, pa i prodajom imuniteta od sudova. Posledice takvih ekstraktivnih političkih i ekonomskih institucija u Španiji bile su predvidive. U sedamnaestom veku, dok je Engleska hrli­ la ka privrednom napretku i potom ka brzoj industrijalizaciji, Spanija je išla ka opštem opadanju privrednih aktivnosti. Početkom tog veka svaki peti Spanac živeo je u gradskim oblastima. Krajem veka to se od­ nosilo na svakog desetog Spanca, što je bilo izraz sve većeg siromašenja španskog stanovništva. Dohoci u Španiji su opadali, dok su Englezi postajali bogatiji. Opstanak i jačanje apsolutizma u Španiji, u vreme kada je on u En­ gleskoj bio iskorenjen, još jedan je primer značaja malih razlika u vreme ključnih skretnica. Male razlike su se ogledale u snazi i prirodi pred­ stavničkih institucija; ključna skretnica bilo je otkriće američkih kon­ tinenata. Njihova interakcija usmerila je Španiju ka sasvim drugačijem institucionalnom razvoju od onog u Engleskoj. Relativno inkluzivne ekonomske institucije koje su uspostavljene u Engleskoj doprinosile su ostvarivanju do tada neviđenog privrednog rasta, koji je vrhunac dosti­ gao u industrijskoj revoluciji, dok u Španiji nije bilo nikakve šanse za razvoj industrijalizacije. U vreme kada se industrijska tehnologija širila mnogim delovima sveta, španska privreda je u toj meri nazadovala da španska monarhija i zemljoposednička elita uopste nisu morale da se bave sprečavanjem industrijalizacije.

241

Zaîto narodi propadaju

Strah od industrije Bez promena u političkim institucijama i političkoj moči kakve su se dogodile u Engleskoj posle 1688. postojale su male šanse da apso­ lutističke zemlje ostvare korist od inovacija i novih tehnologija koje je donela industrijska revolucija. U Španiji su, na primer, odsustvo sigur­ nih svojinskih prava i opšte opadanje privrednih aktivnosti značili da ljudi jednostavno nisu bili motivisani za neophodna ulaganja i žrtve. U Rusiji i Austrougarskoj industrijalizacija nije bila onemogućena jedno­ stavno nemarnošću i lošim upravljanjem elita i postepenim opadanjem privrednih aktivnosti u uslovima ekstraktivnih institucija; umesto toga, vladari su aktivno sprečavali svaki pokušaj uvođenja takvih tehnologija i bitnih ulaganja u infrastrukturu kao što su železnice koji su mogli da budu kanali njenog prodora. U vreme industrijske revolucije, u osamnaestom i početkom devet­ naestog veka, politička mapa Evrope bila je sasvim drugačija od dana­ šnje. Sveto rimsko carstvo, skup više od četiri stotine državica, od kojih se većina na kraju stopila u Nemaćku, zauzimalo je gotovo ćelu central­ nu Evropu. Habzburška dinastija i dalje je bila velika politička sila, a njeno carstvo, poznato kao Habzburško ili Austrougarsko carstvo, pro­ stiralo se na ogromnoj teritoriji od oko 400.000 kvadratnih kilometara, iako nije više obuhvatalo Spaniju nakon što je dinastija Burbona 1700. preuzela španski presto. U pogledu broja stanovnika, ono je bilo treća najveća država u Evropi i činila je jednu sedminu ukupnog evropskog stanovništva. Krajem osamnaestog veka habzburškim zemljama je na zapadu pridodata teritorija današnje Belgije, koja je tada bila poznata kao Austrijska Holandija. Pa ipak, najveći deo tog carstva činila je grupa zemalja oko Austrije i Mađarske, uključujući Češku republiku i Slovač­ ku na severu i Sloveniju, Hrvatsku i velike delove Italije i Srbije na jugu. Ka istoku obuhvatalo je i veliki deo današnje Rumunije i Poljske. Trgovci su u habzburškim zemljama imali znatno manji značaj nego u Engleskoj, a u istočnoevropskim zemljama preovlađivalo je kmetstvo. 242

Ne kod nas: prepreke razvoju

Kao što smo videli u četvrtom poglavlju, Mađarska i Poljska činile su jezgro Drugog kmetstva u istočnoj Evropi. Habzburzi su, za razliku od Stjuarta, uspeli da održe snažnu apsolutističku vlast. Franc II - koji je kao poslednji car Svetog rimskog carstva vladao od 1792. do 1806, a potom kao austrougarski car do svoje smrti 1835 - bio je potpuni apsolutista. Nije priznavao nikakva ograničenja svoje moči i iznad sve­ ga želeo je da održi politički status kvo. Osnovna strategija bila mu je suprotstavljanje bilo kakvim promenama. To je jasno stavio do znanja 1821. u govoru, svojstvenom habzburškim vladarima, koji je održao nastavnicima jedne škole u tadašnjem Lajbahu, kada je rekao: „Nisu mi potrebni učenjaci, već dobri pošteni građani. Vaš zadatak je da vaspitavate omladinu u tom duhu. Oni koji mi služe - moraju podučavati ono što im ja naredim. Ko to ne može da čini ili ima drugačije ideje —može otići ili ću gaja ukloniti." Carica Marija Terezija, koja je vladala od 1740. do 1780, često je na predloge za poboljšanje ili menjanje institucija odgovarala: „Neka sve ostane kao što jeste!" I pored toga, ona i njen sin Jozef II - koji je bio car od 1780. do 1790. —nastojali su da izgrade snažniju centralizovanu državu i efikasniji činovnički aparat. To su, međutim, činili u kontekstu političkog sistema koji nije postavljao ograničenja njihovim postupcima i koji je sadržao samo malo elemenata pluralizma. Nije bilo nacionalnog parlamenta koji bi imao bar malu kontrolu nad monarhijom, postojao je samo sistem regionalnih vlasti i skupština koje su se tradicionalno bavile prikupljanjem poreza i vojnom regrutacijom. Austrougarski Habzburzi podlegali su manjoj kontroli čak i od španskih monarha i politička moć bila je veoma koncentrisana. Jačanje habzburškog apsolutizma u osamnaestom veku značilo je dalje opadanje moći svih nemonarhističkih institucija. Jedna delegacija građana austrijske oblasti Tirol podnela je Francu peticiju za usvajanje ustava, a on je odgovorio: „Dakle, hoćete ustav! ... Čujte me, meni do toga nije stalo, odobriću vam ustav, ali morate shvatiti da vojska sluša mene i da vam novac, kada mi je potreban, neću tražiti dva puta... U svakom slučaju, savetujem vam da pazite šta ćete reći." S obzirom na 243

Zašto narodi propadaju

takav odgovor, predstavnici Tirola su rekli: „Ako je to vaš stav, onda je bolje da nemamo ustav", na staje Franc uzvratio: „Tako i ja mislim." Franc je raspustio Državno veće, koje je Marija Terezija koristi­ la kao forum za konsultacije sa svojim ministrima. Od tada nije više bilo konsultacija ili javne rasprave o odlukama dvora. Franc je stvorio policijsku državu i nemilosrdno cenzurisao sve što je smatrano i malo radikalnim. Njegovu vladalačku filozofiju grof Hartig, carev dugogodi­ šnji pomoćnik, opisao je kao „nepokolebljivo održavanje vlasti suverena i odbacivanje svih zahteva naroda za učešće u toj vlasti". U tome je caru pomagao princ Fon Meternih, koga je on 1809. imenovao za ministra spoljnih poslova. Meternihova moć i uticaj trajali su duže od Francove jer je on na toj dužnosti ostao gotovo četrdeset godina. Jezgro habzburških ekonomskih institucija činili su feudalni po­ redak i kmetstvo. Krećući se ka istočnom delu carstva, feudalizam je bio sve snažniji, što je u skladu sa opštom karakteristikom u vezi sa ekonomskim institucijama o kojoj smo govorili u četvrtom poglavlju, a u vezi s prelazom iz zapadne u istočnu Evropu. Mobilnost radne snage bila je veoma ograničena, a emigracija je bila protivzakonita. Kada je engleski filantrop Robert Oven pokušao da ubedi austrijsku vladu da prihvati neke društvene reforme kako bi poboljšala položaj siromašnih ljudi, jedan od Meternihovih pomoćnika, Fridrih fon Gene, odgovorio je: „Naša želja uopšte nije da široke mase postanu imućne i nezavisne... Kako bismo onda vladali njima?" Pored kmetstva, koje je u potpunosti onemogućavalo nastanak tr­ žišta rada i širokim masama seoskog stanovništva nije davalo nikakav ekonomski podsticaj niti kod njega stvaralo želju za inicijativom, habzburški apsolutizam počivao je na monopolima i ostalim trgovinskim ograničenjima. Privredom gradova vladali su esnafi, koji su ograničavali pristup svojim zanimanjima. Sve do 1775. u samoj Austriji postojale su unutrašnje carine, a u Mađarskoj do 1784. carine na uvezena dobra bile su veoma visoke, a uvoz i izvoz brojnih dobara bili su zabranjeni. Potiskivanje tržišta i uspostavljanje ekstraktivnih ekonomskih in­ stitucija svakako su veoma svojstveni za apsolutizam, ali Franc je otišao 244

Ne kod nas: prepreke razvoju

još dalje. Ne radi se samo o tome da ekstraktivne ekonomske institucije nisu davale podsticaj pojedincima da uvode inovacije i prihvataju novu tehnologiju. U drugom poglavlju videli smo da su nastojanja da se u kraljevini Kongo uvede upotreba plugova pretrpela neuspeh zato što u uslovima ekstraktivnih ekonomskih institucija ljudi nisu imali nika­ kav podsticaj za to. Kongoanski kralj je shvatio da će se, ukoliko bude uspeo da ljude navede da koriste plugove, poljoprivredna proizvodnja povećati i stvarati veće bogatstvo, od kog bi i on imao koristi. To je po­ tencijalni podsticaj za sve vlade, uključujući apsolutističke. Problem u Kongu bio je u tome da su ljudi shvatili da će njihovu celokupnu proiz­ vodnju prisvajati apsolutistički monarh te nisu bili motivisani da ulažu u bolju tehnologiju ili da je koriste. U habzburškim zemljama Franc nije podsticao građane da prihvataju bolju tehnologiju; naprotiv, on se tome protivio i kroz postojeće ekonomske institucije sprečavao je širenje tehnologija koje bi ljudi inače bili spremni da prihvate. Suprotstavljanje inovacijama bilo je dvojako iskazivano. Pre svega, Franc I bio je protiv razvoja industrije. Industrija je podrazumevala fabrike, a fabrike koncentraciju siromašnog radništva u gradovima, naročito u prestonici - Beču. T i radnici bi potom mogli postati prista­ lice protivnika apsolutizma. Njegova politika imala je za cilj da učvrsti položaj tradicionalnih elita i politički i ekonomski status kvo. Želeo je da društvo zadrži prvenstveno agrarni karakter. Najbolji način da se to ostvari, smatrao je Franc, bio je sprečavanje izgradnje frabrika. On je to i neposredno činio - na primer, 1802. zabranio je izgradnju novih fabrika u Beču. Umesto da podstiče uvoz i prihvatanje novih mašina kao osnove za industrijalizaciju, on ih je do 1822. zabranjivao. Drugo, suprotstavljao se gradnji železnica, jedne od ključnih novih tehnologija koje je donela industrijska revolucija. Kada mu je bio izložen plan za izgradnju jedne železničke pruge na severu carstva, Franc I je odgovorio: „Ne, ne, s tim neću da imam ništa jer to bi u zemlju dovelo revoluciju." Pošto vlast nije želela da dâ dozvolu za izgradnju parne železnice, prva železnica koja je u tom carstvu izgrađena koristila je konjsku vuču. 245

Zašto narodi propadaju

Pruga koja je povezivala grad Linč na Dunavu s češkim gradom Buđejovice na reci Vltavi imala je takve nagibe i ugaona skretanja koji su onemogućavali eventualno kasnije korišćenje parnih lokomotiva. Sve do šezdesetih godina devetnaestog veka funkcionisala je na osnovu konj­ ske vuče. Privredni potencijal razvoja železnice u tom carstvu odmah je uočio bankar Salomon Rotšild, koji je u Beču predstavljao tu veliku bankarsku porodicu. Salomonov brat Nejtan, koji je živeo u Engleskoj, bio je oduševljen lokomotivom „Raketa" Džordža Stivensona i poten­ cijalom parne vuče. Stupio je u kontakt sa svojim bratom i podstakao ga da razmotri mogućnosti izgradnje železnica u Austriji smatrajući da bi finansiranjem te izgradnje njihova porodica mogla ostvariti veliki profit. Salomon se složio, ali taj plan nije ostvaren jer je car Franc opet jednostavno rekao ne. Protivljenje razvoju industrije i parne železnice imalo je osnovu u Francovom strahu od kreativne destrukcije koja je pratila razvoj mo­ derne privrede. Njegovi prioriteti bili su obezbeđenje stabilnosti ekstraktivnih institucija koje su bile u njegovoj vlasti i zaštita privilegija tradicionalnih elita koje su ga podržavale. U tim uslovima, industrija­ lizacijom, koja bi podrila feudalni poredak privlačenjem radne snage sa sela u gradove, ne samo da ne bi ništa dobio već bi velike ekonomske promene ugrozile i njegovu političku moć. Zato je sprečavao razvoj industrije i privrede uopšte i zatvarao se u okvire privredne zaostalosti koje se ispoljavala na više načina. Na primer - 1883, kada se 90 odsto gvozdene rude u svetu proizvodilo uz korišćenje kamenog uglja, više od polovine te proizvodnje na habzburškim teritorijama zasnivalo se na korišćenju znatno manje egfikasnog drvenog uglja. Slično, sve do Prvog svetskog rata, kada se monarhija urušila, tekstilna industrija nije bila u potpunosti mehanizovana, već se i dalje koristila ručnim radom. Austrougarska nije bila jedina zemlja u kojoj je vladao strah od in­ dustrije. Kao što smo već videli u ovom poglavlju, dalje ka istoku, Rusija je imala isto tako apsolutističke političke institucije koje je uspostavio Petar Veliki. Kao i austrougarske, i ruske ekonomske institucije bile su izrazito ekstraktivne, zasnivale su se na kmetstvu i, zahvaljujući njima, 246

Ne kod nas: prepreke razvoju

polovina stanovništva bila je vezana za zemlju. Kmetovi su tri dana u sedmici morali besplatno da rade na njivama svojih gospodara. Nisu mogli da se sele, nisu mogli da biraju čime će se baviti i gospodar ih je po svojoj volji mogao prodati drugom gospodaru. Radikalni filozof Petar Kropotkin, jedan od osnivača modernog anarhizma, ostavio je živopi­ san opis funkcionisanja kmetstva u vreme vladavine Nikolaja I, koji je vladao Rusijom od 1825. do 1855. Iz detinjstva sećao se priča o ljudima i ženama otrgnutim od svojih porodica i sela i prodatih, izgubljenih na kocki ili razmenjenih za nekolicinu lovačkih pasa i odvedenih u neki udaljeni deo Rusije... o deci odvajanoj od roditelja i prodavanoj surovim ili raskalašnim gospodarima, o svakodnevnom i ne­ viđeno surovom bičevanju „u štalama", o devojci koja je jedini spas videla u tome da se utopi u reci, o starcu koji je osedeo u službi svog gospodara i na kraju se obesio ispred njegovog prozora, i o pobunama kmetova koje su generali Nikolaja I gušili bičevanjem nasmrt svakog desetog ili petog čoveka iz redova pobunjenika i pustošenjem sela... A što se tiče siroma­ štva koje sam video prilikom posete nekim selima, naročito onim koja su pripadala carskoj porodici, ono se onima koji ga nisu videli ne može opisati recima. Baš kao i u Austrougarskoj, ni u Rusiji apsolutizam nije samo uspo­ stavio ekonomske institucije koje su sprečavale društveni napredak. Tu je bio i sličan strah od kreativne destrukcije, kao i strah od industrije i železnica. Z a vreme vladavine Nikolaja I u središtu svega toga bio je grof Egon Kankrin, koji je u periodu 1823—1844. bio ministar finansija i imao je ključnu ulogu u suprotstavljanju promenama u društvu koje su bile neophodne za ostvarivanje privrednog napretka. Kankrinova politika bila je da iča tradicionalna politička uporišta režima, naročito zemljoposedničko plemstvo, i da održava ruralno i agrarno društvo. Kada je postao ministar finansija, Kankrin se odmah suprotstavio predlogu prethodnog ministra finansija Gureva za osni­ vanje vladine Komercijalne banke, koja bi davala zajmove industriji, i sprečio njegovu realizaciju. Umesto toga, Kankrin je obnovio Državnu 247

Zašto narodi propadaju

kreditnu banku, koja je bila zatvorena u vreme Napoleonovih ratova. Ta banka je i bila osnovana s namerom davanja zajmova velikim zemljoposednicima po povlašćenim uslovima, stoje bilo u skladu s Kankrinovom politikom. Od podnosilaca molbi za zajam traženo je da kao „obezbeđenje" ili zalog daju kmetove, te su takve zajmove mogli dobijati samo feudalni zemljoposednici. Kankrin je sredstva iz Komercijalne banke prebacio u Državnu kreditnu banku tako d aje ubio dve muve jednim udarcem: za industriju je ostalo malo novca. Bilo je očigledno daje na Kankrinove stavove uticao strah da bi eko­ nomske promene mogle dovesti do političkih promena, a to se odnosilo i na cara Nikolaja. Njegov dolazak na presto decembra 1825. zamalo da nije bio sprečen pokušajem državnog udara od strane vojnih oficira, takozvanih Dekabrista, koji su tražili radikalne društvene promene. Nikolaj je pisao Velikom knezu Mihailu: „Revolucija je na pragu Rusije, ali kunem se da u ovu zemlju neće ući dok je u meni i trunka života." Nikolaj se plašio društvenih promena koje bi stvaranje moderne privrede moglo doneti. U govoru koji je održao na skupu proizvođača na industrijskoj izložbi u Moskvi rekao je: I država i proizvođači moraju obratiti pažnju na pitanje čije nerešavanje može pretvoriti fabrike u donosioce zla, a ne blagostanja; to je briga o radnicima čiji se broj iz godine u godinu uvećava. Potreban je energičan i očinski nadzor njihovog morala; bez toga ta masa ljudi postepeno će se iskvariti i na kraju pretvoriti u klasu koja će bedno živeti i predstavljati opasnost za svoje gospodare. Baš kao Franc I, i Nikolaj se plašio da će kreativna destrukcija ko­ ju donosi moderna industrijska privreda podriti politički status kvo u Rusiji. Uz podsticaj Nikolaja, Kaknrin je preduzimao konkretne mere za usporavanje industrijskog razvoja. Zabranio je nekoliko industrij­ skih izložbi koje su se do tada periodično održavale, prikazivale novu tehnologiju i olakšavale njeno prihvatanje. Evropu je 1848. potreslo nekoliko revolucija. U vezi s tim, A. A. Zakrevski, vojni guverner Moskve koji je bio zadužen za održavanje 248

Ne kod nos: prepreke razvoju

javnog reda, pisao je Nikolaju: „Da bi se očuvali red i prosperitet, koji su danas prisutni jedino u Rusiji, vlada ne srne da dozvoljava okupljanja beskućnika i razuzdanih ljudi koji se lako pridružuju svakom pokretu i remete društveni i lični mir." Nikolajevi ministri razmotrili su njegov savet i 1849. donet je nov zakon kojim je striktno ograničen broj fabrika koje mogu biti otvorene u bilo kom delu Moskve. Izričito je zabranje­ no otvaranje novih postrojenja za preradu vune i pamuka i topionica gvozda. Druge industrijske grane, poput tkanja i bojenja, morale su od vojnog guvernera da traže dozvolu za otvaranje novih fabrika. Na kraju su predionice pamuka izričito zabranjene. Tim zakonom želelo se sprečiti da dođe do dalje koncentracije potencijalno buntovnih rad­ nika u gradovima. Suprotstavljanje železnicama išlo je uz suprotstavljanje razvoju in­ dustrije, baš kao u Austrougarskoj. Pre 1842. u Rusiji je postojala samo

evstvo ,i

X

Francuska

Poljska

•^ “ «IfM ađarsk^ •r

1

,

n

Rumunija

......železnice u 1870, ј

1današnje granice

K arta 13: Zelezničke veze u Evropi u 1870.

249

Z ako narodi propadaju

jedna železnička pruga. Bila je to pruga Carsko selo, duga dvadeset sedam kilometara, koja je povezivala Sankt Peterburg sa carskim re­ zidencijama u Carskom selu i u Pavlovsku. Kao što je bio protiv indu­ strije, Kankrin se izjašnjavao i protiv železnice, za koju je tvrdio da će omogućiti društveno opasnu mobilnost i govorio je da „železnice nisu uvek rezultat društvenih potreba, već su pre veštačka potreba ili luksuz. One podstiču nepotrebna putovanja iz mesta u mesto, što u naše doba nije uobičajeno". Kankrin je odbacio više ponuda za izgradnju železnica i tek 1851. izgrađena je železnička pruga između Moskve i Sankt Peterburga. Kankrinovu politiku nastavio je da sprovodi grof Klajnmihel, koji je ime­ novan za šefa Glavnog štaba za saobraćaj i javne zgrade. Ta institucija postala je glavni arbitar za izgradnju železnica i Klajnmihel ju je koristio kao platformu za sprečavanje te izgradnje. Posle 1849. koristio je i svoju moć cenzure pisanja u štampi o razvoju želetnice. Na Karti 13 prikazane su posledice takvog načina razmišljanja. Britanija i većina zapadnoevropskih zemalja bile su 1870, prošarane železr :kim prugama, dok ih je na ogromnoj teritoriji Rusije bilo sa­ mo malo. Takva politika prema železnicama izmenjena je tek posle neospornog poraza Rusije u Krimskom ratu (1853-1856) protiv britan­ skih, francuskih i osmanskih trupa, kada je zaostalost saobraćajnih veza u Rusiji shvaćena kao ozbiljan nedostatak u pogledu njene bezbednosti. I u Austrougarskoj, van same Austrije i zapadnih delova carstva, građen je mali broj železničkih saobraćajnica, iako su revolucije iz 1848. donele promene na tim teritorijama, naročito ukidanje kmetstva.

Zabranjena pomorska trgovina Apsolutizam je vladao ne samo u velikom delu Evrope već i u Aziji i na sličan način sprečavao industrijalizaciju u vreme ključnih skretnica 250

Ne kod nas: prepreke razvoju

izazvanih industrijskom revolucijom. Primer za to su kineske dinastije Ming i Cing i apsolutizam Osmanskog carstva. U vreme vladavine dina­ stije Sung (960-1279) Kina je u pogledu mnogih tehnoloških inovacija bila vodeća zemlja sveta. Kinezi su pre Evrope izmislili satove, kompas, barut, papir i papirni novac, porcelan i visoke peći za pravljenje livenog gvožđa. Samostalno su došli do izuma kolovrata i do korišćenja vode­ ne snage otprilike u isto vreme kada se to dešavalo i na drugom kraju Evroazije. Kao posledica toga, životni standard u Kini je 1500. po svoj prilici bio bar na evropskom nivou. Kina je takođe vekovima imala centralizovanu državu i meritokratski državni aparat. Ali Kina je bila apsolutistička zemlja i privredni rast za vreme vlada­ vine dinastije Sung ostvarivanje u uslovima ekstraktivnih institucija. U njenom društvu jedino je monarhija bila politički zastupljena, nije bilo ničeg sličnog parlamentu ili kortesu. Položaj trgovaca u Kini oduvek je bio nesiguran, a veliki pronalasci u doba dinastije Song nisu nastali na osnovu tržišnih podsticaja, već pod pokroviteljstvom, pa i po nalogu vla­ sti. Malo njih je komercijalno korišćeno. Za vreme vladavine dinastija Ming i Cing, koje su došle posle dinastije Sung, kontrola države je po­ oštrena. U osnovi toga bila je uobičajena logika ekstraktivnih institucija. Poput većine vladara koji su vladali u uslovima ekstraktivnih institucija i apsolutistički kineski carevi suprotstavljali su se promenama, nastojali da održe stabilnost i, u stvari, plašili se kreativne destrukcije. Najbolji primer za to jeste istorija spoljne trgovine. Kao što smo videli, otkriće američkih kontinenata i način organizovanja spoljne tr­ govine imali su ključnu ulogu u politick n sukobima i institucionalnim promenama u ranom dobu moderne Evrope. U Kini je monopol nad prekomorskom trgovinom imala država, dok su privatni trgovci obično poslovali unutar zemlje. Kada je 1368. na vlast došla dinastija Ming, prvih trideset godina vladao je car Hungvu. Hungvu se plašio da bi prekomorska trgovina mogla delovati politički i društveno destabilizirajuće i dozvoljavao ju je jedino u organizaciji vlade i jedino u vidu plaćanja danka, a ne komercijalnih aktivnosti. Hungvu je čak naredio pogubljenje stotina ljudi koji su bili optuženi da su pokušali da misije 251

Zašto narodi propadaju

prikupljanja nameta pretvore u komercijalne poduhvate. U periodu 1377-1397. nisu bile dozvoljene prekomorske misije prikupljanja name­ ta. On je zabranio privatnim licima da trguju sa strancima, a Kinezima prekomorska plovidba nije bila dozvoljena. Na vlast je 1402. došao car Jongle i time je započeo jedan od najslav­ nijih perioda kineske istorije jer je obnovljena spoljna trgovina velikih razmera pod državnim pokroviteljstvom. Jongle je podržao admirala Ceng Hea da preduzme šest misija ogromnih dimenzija u jugoistočnu i južnu Aziju, Arabiju i Afriku. Kinezima su ta mesta bila poznata iz duge istorije trgovačkih odnosa, ali nikada do tada nije bilo preduzeto nešto tog obima. Prva flota imala je 27.800 ljudi i 62 velika teretna broda u čijoj pratnji je bilo 190 manjih brodova, uključujući one koji su prevozili samo slatku vodu, zalihe hrane ili vojsku. Car Jongle je, me­ đutim, te misije privremeno obustavio nakon šeste 1422. Tu obustavu je njegov naslednik Hung-sji, koji je vladao od 1424. do 1425, učinio trajnom. Nakon Hung-sjijeve preuranjene smrti na vlast je došao car Sjuen-d’ - koji je u početku odobrio Čeng Heu da preduzme poslednju misiju 1433. Posle toga sva prekomorska trgovina bila je zabranjena. Čak je i izgradnja prekomorskih brodova postala 1436. protivzakonita. Zabrana prekomorske trgovine trajala je sve do 1567. Iako su bili samo vrh ledenog brega ekstraktivnih institucija, koje su onemogućavale brojne ekonomske aktivnosti za koje se smatralo da mogu delovati destabilizirajuće, ta dešavanja bitno su uticala na kine­ ski privredni rast. Upravo u vreme kada su spoljna trgovina i otkriće američkih kontinenata iz temelja menjali institucije u Engleskoj, Kina je sebe izolovala od tih ključnih skretnica i zatvarala se prema svetu. To zatvaranje nije prestalo ni 1567. Dinastiju Ming su 1644. zbacili s vlasti Džurdži, Mandžurci iz središne Azije, koji su osnovali dinastiju Ćing. Potom je nastupio period izrazite političke nestabilnosti. Vladari dinastije Ćing vršili su masovnu eksproprijaciju dobara i imovine. De­ vedesetih godina sedamnaestog veka Tang Čen, penzionisani kineski učenjak i propali trgovac, pisao je:

252

Ne kod nas: prepreke razvoju

Prošlo je više od pedeset godina od osnivanja dinastije Čing (Ćing) i car­ stvo je svakim danom sve siromašnije. Poljoprivrednici su siromašni, zanatlije su siromašne, trgovci su siromašni, pa i državni činovnici su siromašni. Žito je jeftino, ali gaje teško dobiti u potrebnim količinama. Odeća je jeftina, ali je nema dovoljno. Brodovi puni robe plove od tržišta do tržišta, ali se roba prodaje s gubitkom. Činovnici, kada prestaju da ra­ de, ustanovljavaju da njihove porodice nemaju od čega da žive. Pripadnici svih tih zanimanja su osiromašeni. Car Kangsi je 1661. naredio da se svi ljudi koji su živeli duž obale od Vijetnama do Cekjanga - što znači na čitavoj južnoj obali koja je nekada bila trgovački najaktivnija oblast Kine - povuku 27 kilometara ka unutrašnjosti zemlje. Obalom su patrolirale trupe koje su obezbeđivale sprovođenje te naredbe i sve do 1693. na snazi je bila zabrana brod­ skog prevoza duž čitave te obale. Ta zabrana je povremeno uvođena i u osamnaestom veku i imala je za posledicu usporavanje razvoja kineske prekomorske trgovine. Iako su se neki oblici te trgovine odvijali, malo ljudi je bilo spremno da u nju ulaže jer je car mogao iznenada da promeni mišljenje i zabrani je i time ulaganja u brodove, opremu i trgovinske odnose učini bezvednim ili još gore od toga. Razlozi zašto su se države dinastija Ming i Ćing suprotstavljale međunarodnoj trgovini su jasni: strahovanje od kreativne destrukci­ je. Vladari su prvenstveno bili zainteresovani za političku stabilnost. Međunarodna trgovina doprinosila je destabilizaciji je r su se trgovci bogatili i sticali moč, kao što je to bio slučaj u Engleskoj u doba širenja prekoatlantske trgovine. Tako nisu razmišljali samo vladari iz dinastija Ming i Ćing, već i oni iz dinastije Sung, i pored toga što su iskazivali volju da podržavajau tehnološke inovacije i da dozvoljavaju veću slobo­ du trgovanja, pod uslovom da se ono obavlja pod njihovom kontrolom. Situacija se pogoršala u vreme vladavine dinastija Ming i Ćing jer je pooštrena kontrola države nad privrednim aktivnostima, a prekomor­ ska trgovina bila je zabranjena. U Kini u doba dinastija Ming i Ćing svakako su postojala tržišta i trgovina i vlada je veoma malo oporezivala domaću privredu. Ali malo je činila na podršci inovacijama i političkoj 253

Zašto narodi propadaju

stabilnosti davala je prednost nad razvojem trgovine i industrije. Posledice takve apsolutističke kontrole nad privredom mogle su se predvideti: kineska privreda je tokom čitavog devetnaestog i početkom dvadesetog veka stagnirala, dok je u drugim privredama u toku bila industrijali­ zacija. Kada je Mao 1949. uspostavio svoj komunistički režim, Kina je već bila jedna od najsiromašnijih zemalja u svetu.

Apsolutizam prezvitera Jovana Apsolutizam kao izraz političkih institucija i ekonomske posledice koje su iz njega proizlazile nisu bili ograničeni samo na Evropu i Aziju. Bio je prisutan i u Africi, na primer u Kraljevini Kongo, kao što smo videli u drugom poglavlju. Još trajniji primer afričkog apsolutizma je Eti­ opija, ili Abisinija, i o njegovim korenima bilo je reči u šestom poglavlju u okviru razmatranja nastanka feudalizma nakon propasti Aksuma. Abisinijski apsolutizam trajao je duže od evropskih jer se suočavao sa znatno drugačijim izazovima i ključnim skretnicama. Nakon što je aksumski kralj Ezana prihvatio hriščanstvo, Etiopljani su ostali hriščani i u četrnaestom veku postali su simbol mita o kralju prezviteru Jovanu. Prezviter Jovan bio je hrišćanski kralj koji je od Evrope bio odsečen usponom islama na Bliskom istoku. U početku se mislilo da se njegova kraljevina nalazila u Indiji. Ali sticanjem de­ taljnijeg znanja o Indiji, Evropljani su shvatili da to nije tačno. Tako je kralj Etiopije, zato što je bio hrišćanin, postao prirodan materijal za stvaranje mita. Etiopski kraljevi su se doista svojski trudili da sklapaju saveze sa evropskim monarsima za odbranu od Arapa i još od 1300. slali su diplomatske misije u Evropu, a portugalskog kralja su čak ubedili da pošalje vojsku. Ta vojska, diplomate, jezuiti i putnici koji su želeli da sretnu prezvi­ tera Jovana ostavili su brojne zapise o Etiopiji. Sa ekonomske tačke gle254

Ne kod nas; prepreke razvoju

dišta, jedan od najzanimljivijih ostavio je Fransisko Alvarez, sveštenik koji je bio u pratnji jedne portugalske diplomatske misije i koji je boravio u Etiopiji od 1520. do 1527. godine. Tu su još i zapisi jezuite Manoela de Almeide, koji je u Etiopiji živeo od 1624, i Džona Brusa, putnika koji je u toj zemlji boravio između 1768. i 1773. Zapisi tih ljudi sadrže mnoštvo detalja o političkim i ekonomskim institucijama u tadašnjoj Etiopiji i ne ostavljaju nikakvu sumnju daje Etiopija bila savršen primer apsolutizma. U njoj nije bilo nikakvih pluralističkih institucija niti je moć cara, koji je tvrdio da vlada na osnovu porekla od legendarnog cara Solomona i kraljice od Sabe, bila ičim ograničena i kontrolisana. Posledica apsolutizma bila je velika nesigurnost svojinskih prava ko­ ju je stvarala careva politička strategija. Brus je, na primer, zapazio da sve zemljište pripada kralju; on ga raspodeljuje po svojoj volji i isto tako ga oduzima. Nakon njegove smrti celokupno zemljište u kraljevini stavlja se na raspolaganje monarhiji: i ne samo to, već nakon smrti aktuelnog vla­ snika njegovo zemljište, bez obzira na to koliko dugo je bilo u njegovom posedu, biva vraćeno kralju i ne nasleđuje ga najstariji sin. Alvarez je tvrdio da bi bilo znatno više „plodova i obrade zemlje da ljudi na visokim položajima nisu maltretirali narod". Almeida na veoma dosledan način opisuje funkcionisanje tog društva. On je zapisao: Postalo je tako uobičajeno da car svake dve ili tri godine, ponekad svake godine pa i više puta u toku jedne godine vrši razmenu, menja i oduzi­ ma zemljište pojedinaca da to više ne predstavlja iznenađenje. Često se dešava da jedan čovek ore zemlju, drugi seje, a treći žanje. Otuda ljudi ne uživaju u svom radu na zemlji, niko neće ni drvo da posadi jer zna da neće on ubirati njegove plodove. Ali za kralja je korisno da ljudi toliko zavise od njega. Ovi opisi ukazuju na velike sličnosti između političkih i ekonom­ skih struktura u Etiopiji i onih u okviru evropskog apsolutizma, ali i jasno pokazuju daje apsolutizam u Etiopiji bio izrazitiji, a ekonomske 255

Zašto narodi propadaju

institucije čak ekstraktivnije. Uz to, kao što smo naglasili u šestom poglavlju, Etiopija nije prolazila kroz iste ključne skretnice koje su doprinele podrivanju apsolutističkog režima u Engleskoj. Bila je izdvojena od mnogih procesa koji su uobličavali moderni svet. Cak i da nije bilo tako, izraziti karakter njenog apsolutizma verovatno bi doveo do nje­ govog daljeg jačanja. Na primer, kao u Spaniji, međunarodna trgovina u Etiopiji, uključujući unosnu trgovinu robljem, bila je pod kontrolom monarha. Etiopija nije bila sasvim izolovana: Evropljani su tragali za prezviterom Jovanom i morala je da se bori protiv okolnih islamskih ze­ malja. I pored toga, istoričar Edvard Gibon je dao prilično tačnu ocenu da su „Etiopljani, okruženi neprijateljima svoje religije, spavali gotovo hiljadu godina, odvojeni od sveta koji ih je zaboravio". Kada je u devetnaestom veku započela evropska kolonizacija Afrike, Etiopija je bila nezavisna kraljevina kojom je vladao Ras (knez) Kasa, koji je 1855. bio krunisan za cara Tevodrosa II. Započeo je moderni­ zaciju države i stvorio je centralizovaniji činovnički i pravni sistem, kao i vojsku koja je bila sposobna da drži zemlju pod kontrolom, pa i da se bori protiv Evropljana. Postavio je vojne guvernere koji su bili zaduženi za prikupljanje poreza u njegovo ime i upravljali su svim provincijama. Njegovi pregovori sa evropskim silama bili su teški i on je, u očaja­ nju, stavio u zatvor engleskog konzula. Englezi su 1868. poslali vojnu ekspediciju koja je opustošila njegovu prestonicu. Tevodros je izvršio samoubistvo. Pored svega, njegova rekonstruisana vlada uspela je da ostvari jednu od velikih antikolonijalnih pobeda u devetnaestom veku nad Italijanima. Na presto je 1889. došao Menelik I, koji se odmah suočio sa am­ bicijom Italijana da tu osnuju koloniju. Nemački kancelar Bizmark je 1885. sazvao konferenciju u Berlinu na kojoj su se evropske sile „otimale za Afriku" - to jest odlučile su da Afriku podele na interesne zone. Na toj konferenciji Italija je dobila pravo na kolonije u Eritreji, duž obale Etiopije, i u Somaliji. Etiopija, iako nije bila prisutna na konferenciji, uspela je nekako da ostane netaknuta. Ali Italijani su i dalje ostajali pri svojim planovima i 1896. njihova vojska uputila se ka teriorijama južno 256

Ne kod nas: prepreke razvoju

od Eritreje. Menelik je reagovao slično srednjovekovnim evropskih kra­ ljevima; sakupio je vojsku tako sto je od plemstva zatražio da pošalju svoje oružane ljude. Time se nije mogla okupiti vojska za dugi otpor, ali je ipak bila dovoljno velika da se održi kraće vreme. To kraće vreme bilo je dovoljno da se nanese poraz Italijanima, čijih su petnaest hilja­ da vojnika u bici kod Adue 1896. nadvladale Menelikove trupe od sto hiljada. Bio je to najveći vojni poraz koji je jedna prekolonijalna afrička zemlja nanela jednoj evropskoj sili i to je Etiopiji obezbedilo nezavisnost u narednih četrdeset godina. Poslednji etiopski car Ras Tafari krunisan je 1930. kao Hajle Selasije. Vladao je dok nije bio zbačen s vlasti u drugom italijanskom napadu 1935, ali 1941. se, uz pomoć Engleza, vratio iz izgnanstva. Nastavio je da vlada dok ga 1974. u državnom udaru nije zbacio Derg, „Komitet", hunta marksistički orijentisanih oficira koja je potom nastavila sa siromašenjem i upropašćavanjem te zemlje. Glavne ekstraktivne ekonomske institucije apsolutističkog etiopskog carstva, kao što je gult (str. 195), i feudalizam stvoren posle propasti Aksuma trajali su do ukidanja posle revolucije 1974. godine. Danas je Etiopija jedna od najsiromašnijih zemalja u svetu. Prosečni dohodak Etiopljana je četrdeset puta niži od prosečnog dohotka u Engleskoj. Većina ljudi živi u ruralnim oblastima i opstaje baveći se poljoprivredom na nivou preživljavanja. Oni nemaju čistu vodu i elek­ tričnu energiju niti su im dostupni obrazovanje i zdravstvena zaštita. Životni vek im je oko pedeset pet godina, a samo trećina odraslih osoba je pismena. Poređenje Engleske i Etiopije odslikava nejednakost u sve­ tu. Etiopija je danas tu gde je zato što je u njoj, za razliku od Engleske, apsolutizam trajao sve donedavno. Uz apsolutizam išle su ekstraktivne ekonomske institucije i siromaštvo širokih masa, iako su carevi i plem­ stvo ostvarivali veliku dobit. Ali najtrajnija posledica apsolutizma bila je što etiopsko društvo nije moglo da iskoristi prednosti koje je u devet­ naestom i početkom dvadesetog veka donosila industrijalizacija i to je osnovni razlog današnjeg velikog siromaštva njenih građana.

Za ho narodi propadaju

Samalijeva deca Širom sveta apsolutističke političke institucije sprečavale su indu­ strijalizaciju, bilo posredno, kroz način organizovanja privrede, ili ne­ posredno, kao što smo naveli u slučaju Austrougarske i Rusije. Ali ap­ solutizam nije bio jedina prepreka nastanku inkluzivnih ekonomskih institucija. Na prelazu u devetnaesti vek u mnogim delovima sveta, naročito u Africi, nije bilo država koje bi mogle da obezbede i osnovni pravni poredak, što je preduslov za nastanak moderne privrede. Nije bilo nikoga poput Petra Velikog u Rusiji - koji je započeo političku centralizaciju i potom izgradio ruski apsolutizam, a da ne govorimo o Tjudorima u Engleskoj —koji su državu centralizovali a daje nisu u pot­ punosti uništili - prikladnije je reći da nisu mogli potpuno da unište Parlament i uklonili ostala ograničenja svoje moči. Bez određenog nivoa političke centralizacije, čak i kada su elite tih afr: kih država želele da širom otvore vrata industrijalizaciji, one nisu mogle mnogo da urade. Somalija, koja se nalazi na Rogu Afrike, primer je pogubnih posledica odsustva političke centralizacije. Njom su kroz istoriju dominirali ljudi organizovani u šest plemenskih porodica. Četiri najveće - Dir, Darod, Isak i Havije - vode zajedničko poreklo od mitskog pretka Samalija. Te plemenske porodice potiču sa severa Somalije i postepeno su se širile na jug i istok, a i danas žive pretežno nomadskim životom i sele svoja stada koza, ovaca i kamila. Na jugu zemlje Digil i Rahanvejn, sedentarni poljoprivrednici, čine poslednje dve plemenske porodice. Teritorije tih plemena prikazane su na Karti 12 (str. 194). Somalijci se prvenstveno identifikuju sa svojom plemenskom porodi­ com, ali te porodice su veoma velike i sadrže brojne podgrupe. Tu su pre svega plemena koja vode poreklo od jedne od velikih plemenskih porodi­ ca. Značajnije su grupe u okviru plemena, zvane grupe za diju, koje čine bliski rođaci koji plaćaju ili naplaćuju diju, ili „krvni dug", nadoknadu za ubistvo nekog od njihovih pripadnika. Somalijska plemena i grupe za diju tradicionalno su u neprestanom sukobu oko oskudnih resursa koji 258

jNe kod nas: prepreke razvoju

su im raspoloživi, naročito vode i dobrih pašnjaka za njihove životinje. Takođe su neprestano napadali stada susednih plemena i grupa za du ju . Iako su plemena imala vođe zvane sultani, kao i starešine, ti ljudi su imali malu stvarnu moć. Politička moć bila je veoma široko raspoređena i svaki odrasli Somalijac mogao je da se izjašnjava o odlukama koje utiču na njegovo pleme ili grupu. To je ostvarivano posredstvom neformalnog veća, koje su činili svi odrasli muškarci. Nije bilo pisanih zakona, policije, niti pravog pravnog sistema, osim što je šerijatski zakon služio kao okvir za donošenje neformalnih pravnih odluka. Kad je reč o grupama za diju, ti neformalni zakoni činili su beer, izričito formulisane obaveze, prava i dužnosti za koje su te grupe tražile od svih da ih poštuju u odnosima s njima. S dolaskom kolonijalne vladavine počelo se sa zapisivanjem tih beer-a. Na primer, lozu plemena Hasan Ugaas činila je dija grupa od oko hiljadu pet stotina muških osoba i ona je bila potpleme plemenske porodice Dir u Britanskom Somalilendu. Njihov beer je 8. marta 1950. zabeležio britanski poverenik za tu oblast, a prve tri odredbe bile su: 1. Ako pripadnika plemena Hasan Ugaas ubije neka grupa van tog plemena, njegova najbliža rodbina će uzeti dvadeset kamila kao krvni dug (100), a preostalih osamdeset kamila podeliće međusobno ostali članovi plemena Hasan Ugaas, 2. Ako pripadnika plemena Hasan Ugaas rani neko van tog ple­ mena i njegova povreda bude procenjena na trideset tri kamile, deset kamila biće dato njemu, a ostale njegovoj jifo-grupi (podgrupi unutar dija grupe). 3. Ubistvo među pripadnicima plemena Hasan Ugaas podleže na­ doknadi u vrednosti od trideset tri kamile, koja se placa samo najbližem rođaku ubijenog. Ako krivac ne može da plati ćelu nadoknadu ili njen deo, u izvršenje te obaveze biće uključeni članovi njegove loze. Veliki značaj koji je pridavan beeru za ubistvo i ranjavanje ukazuje na gotovo neprestan sukob između grupa za diju i plemena. Ključnu 259

‘Zašto narodi propadaju

ulogu u tome imali su krvni dug i krvna zavađenost. Zločin protiv odre­ đene osobe smatran je zločinom protiv čitave grupe za diju i zahtevao je kolektivnu nadoknadu, plaćanje krvnog duga. Ako on ne bi bio plaćen, grupa za diju - kojoj je pripadala osoba koja je počinila zločin - suo­ čavala se sa kolektivnom odmazdom žrtve. Kada je u Somaliju stigao moderni saobraćaj, krvnim dugom obuhvaćeni su i ljudi koji su pogi­ nuli ili bili povređeni u saobraćajnim nesrećama. Beer plemena Hasan Ugaas nije se odnosio samo na ubistva; odredba 6 glasila je: „Ako jedan pripadnik plemena Hasan Ugaas uvredi drugog na plemenskom veću, platiće 150 šilinga uvređenom." Početkom 1955. stada dva plemena, Habar Tol Ja’lo i Habar Juunis, pasla su jedno pored drugog u oblasti Dombereli. Jedan pripadnik plemena Juunis ranjen je u svađi s pripadnikom plemena Tol Ja’lo oko razdvajanja kamila. Pleme Juunis odmah je uzvratilo, napalo pleme Tol Ja’lo i ubilo jednog čoveka. Zbog tog ubistva, u skladu s pravilom o krv­ nom dugu, pleme Juunis ponudilo je obeštećenje plemenu Tol Ja’lo, što je bilo prihvaćeno. Običaj je bio da se krvni dug predaje lično, u obliku kamila. Na toj primopredaji jedan pripadnik plemena Tol Ja’lo ubio je jednog pripadnika suprotnog plemena zamenivši ga za pripadnika grupe za diju, kojoj je pripadao ubica. To je dovelo do opšteg rata u ko­ me je tokom narednih četrdeset osam sati ubijeno trinaest pripadnika plemena Juunis i dvadeset šest pripadnika plemena Tol Ja’lo. Taj rat trajao je čitavu godinu dana, sve dok starešine ta dva plemena, koje je okupila engleska kolonijalna vlast, nisu uspele da se dogovore o razmeni krvnog duga koja je zadovoljavala obe strane i koja je izvršena u periodu od naredne tri godine. Plaćanje krvnog duga odvijalo se u senci pretnji i svađa, pa i po nje­ govom okončanju sukob se obično nastavljao. Naizmenično bi slabio i jačao. U somalijskom društvu politička moć bila je široko raspoređena, gotovo pluralistički. Ali u odsustvu vlasti centralizovane države koja bi obezbeđivala pravni poredak, a da ne govorimo o svojinskim pravi­ ma, to nije dovelo do uspostavljanja inkluzivnih institucija. Niko nije 260

Ne kod fias: prepreke razi’om

poštovao vlast drugog i ruko, uključujući britansku kolonijalnu državu kada je na kraju uspostavljena, nije mogao da zavede red. Odsustvo političke centralizacije onemogućilo je Somaliji da ostvaruje korist od industrijske revolucije. U takvim uslovima bilo je nezamislivo ulagati u nove tehnologije koje su dolazile iz Britanije ili prihvatati ih, ili pak uspostavljati organizacije koje su za to bile neophodne. Složena politička situacija u Somaliji na još složeniji način uticala je na privredni napredak. Već smo govorili o nekim od velikih tehno­ loških zagonetki u afričkoj istoriji. Pre širenja kolonijalne vladavine krajem devetnaestog veka u afričkim društvima nije korišćen prevoz na točkovima niti se oralo plugom, a samo u malom broju njih postojalo je zvanično pismo. Kao što smo videli, Etiopija je bila jedno od tih dru­ štava. I Somalijci su imali pismo, ali ga, za razliku od Etiopljana, nisu koristili. Sličnih primera je bilo u afričkoj istoriji. Iako nisu koristila točak i plug, afrička društva su svakako znala za njih. Već smo videli daje u Kraljevini Kongo razlog tome uglavnom bio to što ekonomske institucije nisu podsticale ljude na prihvatanje tih tehnologija. Da li se to odnosilo i na prihvatanje pisma? Do nekih zaključaka u vezi s tim možemo doći ako razmotrimo slučaj Kraljevine Takali, koje se nalazila severozapadno od Somalije, u Nubijskim planinama južnog Sudana. Ta kraljevina nastala je krajem osamnaestog veka tako što ju je osnovala grupa ratnika pod vodstvom čoveka zvanog Isma’il i ostala je nezavisna sve dok se 1884. nije utopila u Britansko carstvo. Njenim kraljevima i stanovništvu bilo je dostupno arapsko pismo, ali ga nisu koristili - sa izuzetkom kraljeva u komuni­ kacijama s drugim državama i u diplomatskoj korespondenciji. Na prvi pogled to je prilično začuđujuća situacija. Tradicionalno objašnjenje za nastanak pisma u Mesopotamiji bilo je da su ga stvorile države da bi beležile podatke, kontrolisale narod i prikupljale porez. Zar država Takali nije bila zainteresovana za to? Tim pitanjima bavila se krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka istoričarka Dženet Juald, koja je nastojala da rekonstruiše prošlost države Takali. Jedno od objašnjenja je daje stanovništvo pružalo otpor 261

Zašto narodi propadaju

korišćenju pisma iz straha da bi ono moglo biti korišćeno za ostvariva­ nje vlasti nad resursima, kao što je bilo dragoceno obradivo zemljište, jer bi državi omogućavalo da dokazuje vlasništvo nad njima. Ljudi su se plašili i da bi korišćenje pisma dovelo do strožeg oporezivanja. Dinastija koju je osnovao Isma’il nije uspela da stvori moćnu državu. Čak i daje želela, ta država nije bila dovoljno snažna da nametne svoju volju građa­ nima. Ali na delu su bili i drugi, suptilniji faktori. Razne elite takođe su se suprotstavljale političkoj centralizaciji i, na primer, prednost su davale usmenom, a ne pismenom opštenju s građanima jer im je to obezbeđivalo maksimalnu diskreciju. Pisani zakoni i naredbe nisu se mogle povući niti opovrgnuti i bilo ih je teže menjati; predstavljali su merila koja bi vladajuće elite mogle poželeti da izmene. To znači da ni upravaljači ni podanici države Takali nisu smatrali da će od uvođenja pisma imati ko­ risti. Podanici su se plašili kako bi ga upravljači mogli koristiti, a sami upravljači smatrali su da odsustvo pisma doprinosi održavanju njihove nesigurne vlasti. U državi Takali uvođenje pisma sprečavala je politi­ ka. Iako je elita kod Somalijaca bila još manje definisana u poređenju s Kraljevinom Takali, opravdano se može tvrditi da su i u Somaliji iste sile sprečavale upotrebu pisma i drugih osnovnih tehnologija. Slučaj Somalije ukazuje na posledice odustva političke centralizacije u pogledu ostvarivanja privrednog napretka. Istorija ne beleži pokušaje stvaranja takve centralizacije u Somaliji. Jasno je, međutim, zašto bi tako nešto bilo teško ostvariti. Politička centralizacija podrazumevala bi da neka plemena potpadnu pod vlast drugih. Ona nisu prihvatala takvu dominaciju, kao ni odustajanje od sopstvene vlasti koje bi time usledilo; ravnoteža vojne moći u društvu takođe bi otežavala usposta­ vljanje takvih centralizovanih institucija. U stvari, bilo koja grupa ili pleme koje bi pokušalo da centralizuje vlast, po svoj prilici ne samo da bi naišlo na snažan otpor već bi izgubilo i postojeću moć i privilegije. Kao posledica odsustva političke centralizacije i, sledstveno tome, ne­ postojanju ni osnovne sigurnosti svojinskih prava, somalijsko društvo nikada nije stvaralo podsticaje za ulaganja u tehnologije za povećanje produktivnosti. Dok je u devetnaestom i početkom dvadesetog veka u 262

Ne kod nas: prepreke razvaiu

drugim delovima sveta u toku bio proces industrijalizacije, Somalijci su bili u međusobnoj zavadi i borili se za opstanak, a njihova privredna zaostajalost postajala je sve izraženija.

Trajna zaostalost Industrijska revolucija je u devetnaestom veku i posle njega pred­ stavljala ključnu skretnicu za preobražaj čitavog sveta: društva koja su svojim građanima omogućavala i podsticala ih da ulažu u nove tehno­ logije brzo su napredovala. Ali mnoga društva širom sveta u tome nisu uspela - ili su se svesno opredelila da to ne rade. Narodi koji su bili pod stegom ekstraktivnih političkih i ekonomskih institucija nisu stvarali takve podsticaje. Spanija i Etiopija su primeri kako su apsolutistička vlast političkih institucija i ekstraktivne ekonomske institucije koje iz njih proizlaze gušile ekonomske inicijative još dugo pre devetnaestog veka. Ishod je bio sličan i u drugim apsolutističkim režimima - na primer u Austrougarskoj, Rusiji, Osmanskom carstvu i Kini, iako u ovim slučajevima vladari, plašeći se kreativne destrukcije, ne samo da nisu podsticali privredni napredak nego su preduzimali izričite mere za sprečavanje širenja industrije i uvođenja novih tehnologija koje bi dovele do industrijalizacije. Apsolutizam nije jedini oblik ekstraktivnih političkih institucija i nije jedini uticao na sprečavanje industrijalizacije. Za uspostavljanje inkluzivnih političkih i ekonomskih institucija neophodan je određen nivo političke centralizacije koja državi omogućava da sprovodi zakone i održava poredak, da obezbeđuje svojinska prava i, po potrebi, podstiče privredne aktivnosti ulaganjem u javne usluge. Ali čak i danas mnoge zemlje kao što su Avganistan, Haiti, Nepal i Somalija, imaju države koje ne mogu da održavaju ni osnovni pravni poredak i ne pružaju nikakve ekonomske podsticaje. Slučaj Somalije pokazuje kako je takva društva 263

Zašto narodi propadaju

proces industrijalizacije zaobišao. Politička centralizacija nailazi na otpor iz istog razloga iz kog se apsolutistički režimi opiru promenama: zbog često opravdanog straha da će promene dovesti do preraspodele političke moći od onih u čijim je rukama ona danas na nove pojedince i grupe. Kao što apsolutizam sprečava mere koje vode ka pluralizmu i ekonomskim promenama, tako to čine i tradicionalne elite i plemena koji imaju dominantan položaj u društvima bez državne centralizacije. Posledica toga je da su se društva u kojima u osamnaestom i devetnae­ stom veku do takve centralizacije nije došlo našla u izuzetno nepovolj­ nom položaju u doba industrijskog razvoja. Dok razne ekstraktivne institucije, od apsolutizma do država s ma­ lom centralizacijom vlasti, nisu uspevale da koriste prilike koje je pru­ žao industrijski razvoj, ključna skretnica u obliku industrijske revolucije imala je u drugim delovima sveta sasvim drugačije posledice. Kao što ćemo videti u desetom poglavlju, društva koja su već bila učinila kora­ ke ka uspostavljanju inkluzivnih političkih i ekonomskih institucija, poput Sjedinjenih Država i Australije, i ona u kojima je apsolutizam bio ozbiljnije ugrožen, poput Francuske i Japana, iskoristila se te nove ekonomske mogućnosti i započela proces brzog privrednog rasta. Uobi­ čajeni obrazac interakcije ključne skretnice i postojećih institucionalnih razlika koji vodi daljem institucionalnom i ekonomskom udaljavanju došao je ponovo do izražaja u devetnaestom veku, ali ovaj put još jače i s većim suštinskim posledicama po napredak i siromaštvo naroda.

264

Severno od ograde: Nogales, Arizona J i m W e s t / im a g e b r o k e r .n e t /P h o to lib r a r y

Južno od ograde: Nogales, Sonora J i m W e s t /a g e fo t o s t o c k /P h o t o lib r a r y

Posledice ravnopravnih uslova: patent sijalice Tomasa Edisona iz 1880. R e c o r d s o f th e P a te n t a n d T r a d e m a r k O ffice; R e c o r d G r o u p 2 4 1 ; N a t io n a l A r ch iv e s

Ekonomski gubitnici zbog kreativne destrukcije: Luditi uništavaju mašine u Britaniji početkom devetnaestog veka M a r y E v a n s P ictu re L ib r a r y / Т о т M o r g a n

Posledice potpunog odustva političke centralizacije u Somaliji R E U T E R S / M o h a m e d G u le d / L a n d o w

Korisnici plodova ekstraktivnih institucija u Kongu:

Kralj Konga © CORBIS

Kralj Leopold II 1 h e G r a n g e r C o llectio n , N Y

Zozef-Dezire Mobutu © R ic h a r d M e llo u l/S y g m a / CORBIS

Loran Kabila © Rewters/CORBIS

Slavna revolucija: Vilijama III Oranskog upoznaju sa Zakonom o ljudskim pravima pre nego što mu je Parlament ponudio englesku krunu A f t e r E d g a r M elv ille W a r d / l h e B r id g e m a n A r t L ib r a r y /G e t t y Im a g e s

Kuga iz četrnaestog veka kao ključna skretnica (Slika Brojgela Starijeg pod nazivom T r i j u m f s m r t i, koja prikazuje Crnu smrt) T h e G r a n g e r C o llec tio n , N Y

Uživalac koristi od institucionalnih inovacija: Kralj Kube E lio t E li s o f o n / T im e & L i j e P ic tu r e s /G e tty

Nastanak hijerarhije i nejednakosti pre zemljoradnje: predmeti iz groba natufijanske elite h t t p ://e n .w ik ip e d ia .o r g /w ik i/ F ile :N a t u fia n - B u r ia l- E lW a d .jp g

Ekstraktivni privredni rast: radnici u sovjetskom gulagu grade kanal do Belog mora SOVFOTO

Britanija daleko zaostaje: ostaci iz doba Rimskog carstva u Vindolandi Ljubaznošću Vindolanda Trust i Adama Stanforda

Inovacije, osnova inkluzivnog privrednog rasta: parna mašina Džejmsa Vata T h e G r a n g e r C o llec tio n , N Y

ARKWRIGHTS! F llt-вТ COTTON FACTO RY AT СКПМГОВЈ».

Arkrajtova prva fabrika pamuka u Kromfordu Organizacione promene, posledica inkluzivnih institucija: fabrika Ričarda Arkrajta u Kromfordu T h e G r a n g e r C o llec tio n , N Y

Plodovi neodrživog ekstraktivnog privrednog rasta: brod Čeng Hea pored Kolumbovog broda S a n t a M a r i a G r eg o ry A . H a r li n / N a t i o n a l G e o g r a p h ic S to ck

Dvojna privreda u Južnoj Africi iz ptičje perspektive: siromaštvo u Transkeju, prosperitet u Natalu R o g e r d e la H a r p e / A f r i c a Im a g e r y

Posledice industrijske revolucije: napad na Bastilju B r id g e m a n G ir a u d o n / A r t R es o u rce , N Y

Izazovi inkluzivnim institucijama: S t a n d a r d O il C o m p a n y L ib r a r y o f C o n g ress P rin ts a n d P h o to g ra p h s D iv is io n W a s h in g to n , D .C .

Nekreativna destrukcija: napuštena zeleznićka stanica Hastings na putu za Bo u Sijera Leoneu © Matt Stephenson: w w w .itsa y sh ere.o rg

Ekstraktivne institucije danas: deca na radu na polju pamuka u Uzbekistanu E n v ir o n m e n ta l J u s t ic e F o u n d a tio n , w w w .e jfo u n d a tio n .o r g

Okretanje drugog lista: tri poglavice Cvana plemena na putu za London Autor fotografije W illo u g h b y , ljubaznošću B o ts w a n a N a t io n a l A r ch iv e s & R ec ors S erv ices

Okretanje još jednog lista: Roza Parks upućuje izazov ekstraktivnim institucijama na Jugu SAD T h e G r a n g e r C o llec tio n , N Y

Ekstraktivne institucije jedu svoju decu: kineska Kulturna revolucija protiv „izopačenih intelektualaca" W e n g R u la n , 1 9 6 7 , I I S H C o llec tio n , I n t e r n a t io n a l In s titu te o f S o c ia l H is to r y (A m s te r d a m )

Preokretanje razvoja

Začini i genocid Molučki arhipelag u današnjoj Indoneziji čine tri grupe ostrva. Po­ četkom sedamnaestog veka na severnim Molučkim ostrvima nalazile su se nezavisne kraljevine Tidor, Ternate i Bakan. U srednjem delu tog arhipelaga nalazila se ostrvska kraljevina Ambon. Na jugu su bila ostrva Banda, mali arhipelag koji još nije bio politički ujedinjen. Iako nam se danas čine udaljenim, Molučka ostrva su tada bila u središtu svetske trgovine kao jedini proizvođači cenjenih začina karanfilića, muškata i oraščića. Oraščići i muškat rasli su samo na ostrvima Banda. Stanovnici tih ostrva proizvodili su i izvozili te retke začine u zamenu za hranu i industrijske proizvode koji su dolazili sa ostrva Jave, iz trgovačkog cen­ tra Malaka na Malezijskom poluostrvu i iz Indije, Kine i Arabije. Stanovnici tog arhipelaga imali su prvi kontakt sa Evropljanima u sedamnaestom veku, kada su portugalski moreplovci došli da kupe začine. Pre toga, začini su morali biti prevoženi preko Bliskog istoka, trgovačkim putevima koje je kontrolisalo Osmansko carstvo. Evropljani su tragali za plovidbenim putevima oko Afrike i preko Atlantika kako bi ostvarili neposredan pristup Ostrvima začina i trgovini začinima. Rt dobre nade oplovio je 1488. portugalski moreplovac Bartolomeo Dijas, a 1498. istim tim putem do Indije je stigao Vasko da Gama. Evroplja-

Las to narodi propadaju

ni su tako dobili svoju prvu nezavisnu plovidbenu vezu sa Ostrvima začina. Portugalci su se odmah dali na obezbeđivanje kontrole nad trgovi­ nom začinima i 1511. zauzeli su Malaku. Zahvaljujući svom strateškom položaju na zapadnoj obali Malezijskog poluostrva, M alakaje bila mesto u koje su dolazili trgovci iz čitave jugoistočne Azije i prodavali začine drugim trgovcima, Indusima, Kinezima i Arapima, koji bi ih potom prevozili na zapad. Portugalski putopisac Tome Pires pisao je 1515: „Trgovina i poslovanje raznih naroda na teritoriji od nekoliko hiljada morskih milja u svim pravcima moraju proći kroz Malaku... Onaj ko gospodari Malakom, uhvatio je Veneciju za gušu." Zauzevši Malaku, Portugalci su sistematski nastojali da ostvare monopol nad trgovinom dragocenim začinima. U tome nisu uspeli.

Japan

Indija

Kina

Tajvan

• Ava

Mjanmar Laos

Tajland

5

Filipini Luzon

v •

\Kambodža

■ r*Mâniia

. 5-, Vkaja

Vijetnam

■■

ВеЛзц ■■

Magindanab

Mindano ^ 't MajajcaMalajsko poluostrvo 'S V '*

.

.

Smgapur ?

f Pakmbang '■

•

Brunej Malezija * «Tidor

Indonezija ^ ,

Borneo г-'"

Sumatra

Sulavesi

• »Bandž

Maluku

Ambon

^

Banda

e Džaka«ta

tom iea

J ava.... .

Surabaja

Bali Tuî>an '

Istočni Timor Lombok

Karta 14: Jugoistočna Azija, Ostrva začina, Ambon i Banda 1600. godine

2б6

Preokretanje razvoja

Njihovi suparnici nisu bili za zanemarivanje. U periodu od četrna­ estog do šesnaestog veka, zahvaljujući trgovini začinima u jugoistočnoj Aziji došlo je do znatnog privrednog rasta. Gradovi-države kao što su Aceh, Banten, Malaka, Makasar, Pegu i Brunej, brzo su se širili na osnovu proizvodnje i izvoza začina, kao i drugih proizvoda poput tvr­ dog drveta. Te države imale su apsolutističke oblike vladavine, slične onim u Evropi u to vreme. Razvoj političkih institucija podsticali su slični pro­ cesi, uključujući tehnološke promene u metodima ratovanja i među­ narodne trgovine. Državne institucije postale su centralizovanije, a u njihovom središtu bio je kralj koji je zahtevao apsolutnu vlast. Slično evropskim apsolutističkim vladarima, južnoazijski kraljevi u velikoj meri oslanjali su se na dohodak od trgovine ostvarivanim kroz lično učešće u njoj ili odobravanjem monopola lokalnim i stranim elitama. Kao i u apsolutističkoj Evropi, to je dovodilo do određenog privrednog rasta, ali je bilo daleko od idealnih ekonomskih institucija za ostvari­ vanje privrednog napretka, podrazumevalo je veliku zatvorenost tržišta i nije obezbeđivalo široka svojinska prava. Ali proces komercijalizacije bio je u toku, čak i u vreme kada su Portugalci nastojali da ostvare do­ minaciju na Indijskom okeanu. Prisutnost Evropljana se uvećala i dolaskom Holanđana postala je mnogo uticajnija. Holanđani su odmah shvatili da bi monopol nad snabdevanjem dragocenim začinima s Molučkih ostrva bio mnogo uno­ sniji od konkurencije s lokalnim i drugim evropskim trgovcima. Oni su 1600. ubedili vladara Ambona da potpiše ekskluzivni dogovor, koji im je obezbeđivao monopol na trgovinu karanfilićem u Ambonu. Osniva­ njem Holandske istočnoindijske kompanije 1602. nastojanja Holan­ đana da, milom ili silom, preuzmu celokupnu trgovinu začinima i da uklone svoje konkurente krenula su pozitivnim smerom za njih, ali na štetu jugoistočne Azije. Holandska istočnoindijska kompanija bila je druga po veličini evropska akcionarska kompanija, odmah posle Engle­ ske istočnoindijske kompanije, i one su obe bile značajni faktori razvoja modernog poslovanja koje će kasnije imati veliku ulogu u evropskom 267

Zašto narodi propadaju

industrijskom razvoju. Bila je i druga kompanija koja je imala sopstvenu vojsku i moć da vodi ratove i vrši kolonizaciju stranih zemalja. Našavši se u prilici da koriste vojnu moć te kompanije, Holanđani su nastavili da uklanjaju sve potencijalne uljeze kako bi u praksi sprovodili svoj do­ govor s vladarem Ambona. Godine 1605. zauzeli su ključno utvrđenje koje su držali Portugalci i silom su izgnali sve druge trgovce. Potom su prešli na severna Molučka ostrva i prinudili vladare Tidora, Ternatea i Bakana da prihvate da na svojim teritorijama ne smeju da gaje karanfilić niti da trguju njime. Sporazumom koji su nametnuli Ternateu dobili su čak i ovlašćenje da dođu i unište sve drveće karanfilića koje nađu. Način vladavine u Ambonu bio je sličan načinima vladavine u ve­ likom delu Evrope i na američkim kontinentima u to vreme. Građani Ambona morali su da plaćaju danak vladaru i podlegali su prisilnom radu. Holanđani su preuzeli taj sistem i intenzivirali ga kako bi sebi obezbedili veći broj radnika i veće količine karanfilića s tog ostrva. Pre dolaska Holanđana šire porodice plaćale su danak eliti Ambona u karanfilicima. Holanđani su potom odredili da svako domaćinstvo bude vezano za zemlju i da gaji određen broj drveća karanfilića. Domaćinstva su imala i obavezu prisilnog rada za Holanđane. Holanđani su ostvarili kontrolu i nad ostrvima Banda i nameravali su da uspostave monopol trgovine muškatima i oraščićima. Ali ostrva Banda bila su sasvim drugačije organizovana od Ambona. Činili su ih brojni mali samostalni gradovi-države u kojima nije bilo hijerarhijskih društvenih i političkih struktura. Tim malim državama, koje u stvari nisu bile veće od malih gradova, upravljala su veća građana. Nije bilo centralne vlasti koju bi Holanđani mogli prisiliti da potpiše sporazum o monopolu niti sistema danka koji bi mogli da preuzmu i tako za sebe obezbede celokupnu proizvodnju muškata i oraščića. To je u početku značilo da su Holanđani morali da ulaze u konkurenciju sa engleskim, portugalskim, indijskim i kineskim trgovcima i da im, u slučaju da ne mogu da plaćaju visoke cene, prepuštaju začine. Kada je njihova počet­ na namera da ostvare monopol nad trgovinom muškatom i oraščićima propala, holandski guverner Batavije Jan Piterson Koen predložio je al­ 268

Preokretanje razvoja

ternativni plan. Koen je 1618. na ostrvu Java osnovao Bataviju kao novu prestonicu Holandske istočnoindijske kompanije. On je 1621. došao sa svojom flotom do ostrva Banda i masakrirao gotovo celokupno stanov­ ništvo tih ostrva, ubivši oko petnaest hiljada ljudi. Njihove vođe bile su pogubljene zajedno sa ostalima i samo je nekolicina ostavljena u životu kako bi se očuvalo znanje o proizvodnji muškata i oraščića. Nakon tog genocida Koen je počeo da uspostavlja političke i ekonomske strukture neophodne za ostvarivanje njegovog plana: društva plantažera. Ostrva su podeljena na šezdeset osam parcela, koje su dodeljene šezdeset osmo­ rici Holanđana, uglavnom bivšim i aktuelnim službenicima Holandske istočnoindijske kompanije. Te nove vlasnike plantaža podučavali su preživeli stanovnici ostrva Banda kako da proizvode začine, a mogli su i da kupuju robove od Istočnoindijske kompanije da bi nastanili sada opustela ostrva i proizvodili začine koje su toj kompaniji morali da pro­ daju po fiksnim cenama. Ekstraktivne institucije koje su Holanđani stvorili na Ostrvima začina dale su željene rezultate, iako je za to na ostrvima Banda bila plaćena cena od petnaest hiljada života nevinih ljudi i uspostavljanja ekonomskih i političkih institucija koje su ta ostrva osudile na neraz­ vijenost. Krajem sedamnaestog veka Holanđani su smanjili svetsku ponudu tih začina za oko 60 odsto i cena oraščića se udvostručila. Strategiju koju su usavršili na Molučkim ostrvima Holanđani su preneli na čitav taj region, što je imalo velike posledice po ekonomske i političke institucije u ostatku jugoistočne Azije. Dug period trgovačke ekspanzije nekoliko država u toj oblasti koji je započeo u četrnaestom veku zaustavljen je. Čak i zemlje koje Holandska istočnoindijska kom­ panija nije neposredno kolonizovala i uništila zatvorile su se i prestale da se bave trgovinom. Zaustavljene su lokalne ekonomske i političke promene u jugoistočnoj Aziji. Da bi izbegle pretnju Holandske istočnoindijske kompanije, neke države su prestale da proizvode useve za izvoz i da se bave trgovinom. Autarkija je bila sigurnija od suprotstavljanja Holanđanima. Država Banten na ostrvu Java je 1620. posekla svoja stabla bibera u nadi da će to 269

Zašto narodi propadaju

navesti Holanđane daje ostave na miru. Kada je 1686. jedan holandski trgovac posetio Magindanao na jugu Filipina, rečeno mu je : „Oraščić i muškat mogu uspevati ovde kao i u Malakuu. Nema ih zato što je stari Radža pre svoje smrti naredio da ih poseku. Plašio se da bi Holandska kompanija mogla da upotrebi silu da bi došla do njih." Slično je 1699. čuo ijedan trgovac o vladaru Magindanaoa: „Zabranio je gajenje bibera da ne bi morao da ratuje bilo sa [holandskom] kompanijom ili s nekim drugim." Došlo je do deurbanizacije, pa i do pada broja stanovnika. Burmesi su 1635. preselili svoju prestonicu iz Pegua, na obali, u Avu, duboko u kopno uz reku Iravadi. Ne može se reći kako bi ekonomski i politički razvoj zemalja ju ­ goistočne Azije izgledao bez upada Holanđana. Možda bi one stvorile neku sopstvenu vrstu apsolutizma, možda bi ostale iste onakve kakve su bile krajem šesnaestog veka ili bi možda nastavile da se komercijalizuju postepenim uspostavljanjem sve inkluzivnijih institucija. Ali, kao u slučaju Molučkih ostrva, holandski kolonijalizam iz korena je promenio njihov ekonomski i politički razvoj. Ljudi u jugoistočnoj Aziji prestali su da se bave trgovinom, zatvorili su se i postali u većoj meri apsoluti­ stički orijentisani. U dva veka koja su usledila nisu bili u mogućnosti da koriste prednosti inovacija koje su dovele do industrijske revolucije. Na kraju, to što su prestali da trguju nije ih spasio od Evropljana; krajem osamnaestog veka skoro sve te zemlje pripadale su evropskim koloni­ jalnim carstvima.

U sedmom poglavlju videli smo d a je evropsko širenje u oblasti Atlantika imalo za posledicu nastanak inkluzivnih institucija u Brita­ niji. Ali kao što pokazuje iskustvo Molučkih ostrva pod holandskom vlašću, to širenje izazvalo je zastoj u razvoju u mnogim drugim delovima sveta time što je nametalo ili dodatno jačalo postojeće ekstraktivne institucije. One su neposredno ili posredno onemogućavale lokalne tr­ govačke i industrijske aktivnosti širom sveta ili su doprinosile opstanku institucija koje su sprečavale industrijalizaciju. Dok se u nekim oblasti­ 270

Preokretanje razvoja

ma sveta industrijalizacija širila, teritorije koje su pripadale evropskim kolonijalnim carstvima nisu imale nikakve mogućnosti da ostvaruju korist od tih novih tehnologija.

Sasvim uobičajena institucija U jugoistočnoj Aziji je širenje evropske pomorske i trgovačke moći početkom modernog perioda skratilo vreme ekonomske ekspanzije i institucionalnih promena. U istom periodu u kome se poslovanje Holandske istočnoindijske kompanije širilo u Africi jačala je jedna sasvim drugačija vrsta trgovine: trgovina robljem. Ropstvo na Jugu Sjedinjenih Država često se naziva „jedinstvenom institucijom". Ali istorijski posmatrano, kao što ističe veliki stručnjak za klasično doba Moziz Finli, ropstvo nije uopšte jedinstvena pojava, bilo je prisutno gotovo u svim društvima. Kao što smo već videli, bilo je uobičajena stvar u starom Rimu i u Africi, koja je dugo bila izvor robova za Evropu, iako ne jedini. U rimskom periodu robovi su dolazili iz redova slovenskih naroda oko Crnog mora, sa Bliskog istoka, ali i iz severne Evrope. Ali do 1400. Evropljani su prestali porobljavati jedni druge. U Africi, međutim, kao što smo videli u šestom poglavlju, nije došlo do prelaza sa ropstva na kmetstvo kao u srednjovekovnoj Evropi. Pred nastanak modernog doba postojala je živa trgovina robljem u istočnoj Africi, a veliki broj robova prebacivanje preko Sahare na Arabijsko poluostrvo. Pored toga, velike srednjovekovne zapadnoafričke države Mali, Gana i Songaj koristile su veliki broj robova u sistemu državne uprave, vojsci i poljoprivredi prilagođavajući organizacione modele muslimanskih severnoafričkih zemalja s kojima su trgovale. Do dramatičnog širenja međunarodne trgovine robljem i do tada nezabeleženog rasta značaja ropstva u samoj Africi došlo je zahvaljujući 271

Zašto narodi propadaju

nastanku kolonija s plantažama šećerne trske u oblasti Kariba počet­ kom sedamnaestog veka. U šesnaestom veku oko 300.000 robova bilo je prodato u oblasti Atlantika. Oni su uglavnom poticali iz centralne Afrike i u toj trgovini posebno su bili angažovani Kongo i Portugalci koji su se nalazili južnije, u Luandi, današnjoj prestonici Angole. U to doba trgovina robljem preko Sahare još je bila veća i oko 550.000 Afrikanaca prebacivano je ka severu kao roblje. U sedamnaestom veku situacija se preokrenula. U okviru atlantske trgovine kao roblje je pro­ dato oko 1.350.000 Afrikanaca, a većina ih je prevožena na američke kontinente. Obim saharske trgovine robljem ostao je relativno isti. U osamnaestom veku došlo je do još jednog dramatičnog povećanja jer je preko Atlantika bilo prevezeno oko 6.000.000 robova, a preko Sahare oko 700,000. Kada se saberu brojke iz svih perioda i delova Afrike, dolazi se do podatka daje više od 10.000.000 Afrikanaca prevezeno s tog kontinenta kao roblje. Karta 15 (str. 273) daje određenu sliku obima trgovine robljem. U okviru granica današnjih država daje procene ukupnog obima ropstva u periodu 1 4 0 0 -1 9 0 0 . u vidu procenta od broja stanovnika u 1400. godini. Tamnije boje označavaju veći intenzitet ropstva. Na primer, u Angoli, Beninu, Gani i Togou ukupan izvoz robova bio je veći od celokupnog stanovništva tih zemalja u 1400. Iznenadna pojava Evropljana na obalama zapadne i centralne Afri­ ke s namerom da kupuju robove dovela je do velikih promena u afričkim društvima. Većinu robova koji su bili prevezeni na američke kontinen­ te činili su ratni zarobljenici koji su bili prebacivani na obalu okeana. Rastu broja ratova doprinosio je ogroman uvoz pušaka i municije koje su Evropljani razmenjivali za robove. Već oko 1730. godine samo duž obale zapadne Afrike uvoženo je 180.000 pušaka godišnje, a u perio­ du od 1750. do ranog devetnaestog veka Britanci su prodavali između 283.000 i 394.000 pušaka godišnje. U periodu 1750-1807. Britanci su prodali rekordnih 22.000 tona baruta, što je u prošeku iznosilo oko 384.000 kilograma godišnje, uz šta je išla i godišnja količina od 91.000 kilograma olova. Ta trgovina bila je isto toliko živa i dalje ka jugu. Na 272

Preokretanje razvoja

obali Loanga, severno od Kraljevine Kongo, Evropljani su prodavali oko 50.000 pušaka godišnje. Svi ti ratovi i sukobi ne samo da su donosili velike gubitke u ljud­ skim životima i velike ljudske patnje već su pokrenuli i specifičan in­ stitucionalni razvoj u Africi. Pre ranog modernog doba afrička dru­ štva bila su politički manje centralizovana od onih u Evroaziji. Većina država bile su male, a njima su vladale plemenske poglavice ili možda kraljevi. U mnogim, kao što smo videli u slučaju Somalije, uopšte nije

Tunis

Maroko

( (

F-gip;ir Zaj'.uiiu

Eritreja Sudan

( Situa Lu . ,, JStUincriiu ^ Ekvatorijalna Gvinria

raiuo.ifnćka Kt'pr.bJika [ -//V' Demokratska

Kongo- BrasavU

y Uganda

..g

Hnrundi

Izvoz robija kao % stanovništva u 1400.

□ 0%

K in .'bi. i Bocv.m.i

l% -5 0 % 50% -100% _1 100% -300%

Lesom Južna Afrika

v j nema podataka

K arta 15: Izvor robija iz Afrike Z73

Zašto narodi propadaju

postojala struktura hijerarhijske političke vlasti. Trgovina robljem do­ vela je do nastanka dva suprotna politička procesa. Prvo, mnoge države su u početku postajale apsolutističkije i organizovale su se oko jednog cilja: porobljavanja drugih i njihove prodaje evropskim trgovcima ro­ bljem. Drugo, kao posledica tog prvog procesa, ali - paradoksalno - u suprotnosti s njim, ratovi i porobljavanje su na kraju uništili i ono malo pravnog poretka što je postojalo u podsaharskoj Africi. Pored ratova, robovi su otimani i zarobljavani u pojedinačnim napadima. Zakon je postao sredstvo porobljavanja. Bez obzira na učinjeni prestup, kazna je bila ropstvo. Tridesetih godina osamnaestog veka engleski trgovac Fransis Mur uočio je posledice takve situacije duž obala Senegala i Gambije u zapadnoj Africi: Od kada je uvedena trgovina robljem, sve kazne su preinačene u ropstvo; zbog prednosti koje takve presude daju za prekršiocima se predano tra­ ga kako bi se ostvarila korist od njihove prodaje. Ne kažnjavaju se samo ubistvo, krađa i preljuba prodajom u ropstvo, već i svaki manji prekršaj donosi istu presudu. Usled želje za porobljavanjem i prodajom robova, institucije, čak i one religijske, postale su izopačene. Primer za to je čuveno proročište Aročukva u istočnoj Nigeriji. Postojalo je široko uverenje da proročište govori u ime božanstva u koje su verovale velike etničke grupe Idžo, Ibibio i Igbo. Ljudi su dolazili da od proročišta dobiju rešenje za svoje sporove i presude za neslaganja. Oni koji su imali pritužbe i putovali u Aročukvu da se suoče s proročištem morali su da se iz grada spuste u klisuru reke Kros, gde se u velikoj pećini, čiji je ulaz bio obložen ljud­ skim lobanjama, nalazilo proročište. Sveštenici proročišta, koji su bili u sprezi s trgovcima robljem iz Aroa, obznanjivali su odluku proročišta. To je često podrazumevalo da proročište „guta" ljude, što je u praksi značilo da bi oni, nakon što bi prošli kroz pećinu, bili odvođeni niz re­ ku Kros do evropskih brodova koji su tu čekali. Taj proces izopačivanja prava i njegovog prilagođavanja potrebama sve većeg porobljavanja po­ 274

Preokretanje razvoja

gubno je uticao na političku centralizaciju, iako je u nekim slučajevima doista doveo do nastanka moćnih država čija su osnovna svrha posto­ janja bili pljačka i porobljavanje. Sama Kraljevina Kongo bila je po svoj prilici prva afrička država koja se pretvorila u porobljivačku državu, sve dok nije bila uništena u građanskom ratu. Druge porobljivačke države nastajale su uglavnom u zapadnoj Africi i među njima su bile Ojo u Nigeriji, Dahomej u Beninu i kasnije Asante u Gani. Na primer, širenje države Ojo sredinom sedamnaestog veka u ne­ posrednoj je vezi s povećanjem izvoza robova na toj obali. Moć te dr­ žave nastala je kao posledica vojne revolucije u okviru koje su sa severa uvoženi konji i stvorena je moćna konjica koja je mogla da desetkuje protivničku vojsku. Država Ojo širila se južno ka obali i na tom putu uništavala je druge države i veliki broj njihovih stanovnika prodala u roblje. U periodu 1690-1740. uspostavila je monopol na teritoriji koja je postala poznata kao Obala robova. Procenjuje se daje 80 do 90 odsto robova koji su prodati na toj obali poticalo iz tih osvajanja. Do slične dramatične povezanosti ratova i trgovine robljem došlo je dalje na za­ padu u osamnaestom veku, na Zlatnoj obali - teritoriji današnje Gane. U periodu posle 1700. država Asante širila se iz unutrašnjosti na način veoma sličan širenju države Ojo. U prvoj polovini osamnaestog veka to širenje dovelo je do tzv. Akanskih ratova, u kojima je Asante zauzima­ la jednu nezavisnu državu za drugom. Poslednja, Gijaman, osvojena je 1747. Najveći deo 375.000 robova koji su u periodu 1700-1750. izve­ zeni sa Zlatne obale bili su zarobljenici iz tih ratova. Ta masovna ekstrakcija ljudskih bića svakako je najviše uticala na demografiju. Teško je doći do pouzdanih saznanja kakvo je bilo afričko stanovništvo pre modernog doba, ali stručnjaci daju više verodostojnih procena o uticaju trgovine robljem na njega. Istoričar Patrik Mening procenjuje da je početkom osamnaestog veka broj stanovnika u obla­ stima zapadne i zapadnocentralne Afrike koje su obezbeđivale robove za izvoz iznosio oko dvadeset dva do dvadeset pet miliona. Na osnovu obazrive pretpostavke da je u osamnaestom i početkom devetnaestog veka broj stanovnika u tim oblastima rastao po stopi od oko pola pro275

Zašto narodi propadaju

centa godišnje, ne uzimajući u obzir trgovinu robljem; Mening je procenio daje 1850. broj stanovnika u toj oblasti morao biti bar četrdeset šest do pedeset tri miliona. U stvari, bio je dvostruko manji. T a velika razlika nastala je ne samo zato što je u periodu 1700­ 1850. iz te oblasti kao roblje bilo izvezeno oko osam miliona ljudi već i zato što su milioni ljudi uzgubili život u stalnim lokalnim ratovima vođenim radi porobljavanja. Ropstvo i trgovina robljem u Africi dodat­ no su urušavali porodice i brakove i po svoj prilici smanjili su prirodni priraštaj stanovništva. Počev od kasnog osamnaestog veka u Britaniji je počeo da jača sna­ žan pokret za ukidanje trgovine robljem, koji je predvodio harizmatični Vilijam Vilberfors. Posle više neuspelih pokušaja abolicionisti su 1807. ubedili Britanski parlament da usvoji zakon prema kome je trgovina robljem bila nezakonita. Naredne godine slično su učinile i Sjedinjene Države. Ali britanska vlada otišla je i dalje: aktivno je nastojala da to i sprovodi i slala je pomorske eskadre u oblast Atlantika da pokušaju da iskorene trgovinu robljem. Iako je bilo potrebno vreme da te mere postanu zaista delotvorne, i sâmo ropstvo je u Britanskom carstvu uki­ nuto tek 1834, dani trgovine robljem na Atlantiku, koja je bila daleko najobimnija, bili su odbrojani. Iako je kraj trgovine robljem posle 1807. smanjio spoljnu tražnju za robovima iz Afrike, to nije značilo i da će uticaj ropstva na afrička društva i institucije jednostavno nestati. Mnoge afričke države bile su organizovane na bazi ropstva i to što su Britanci učinili kraj toj trgovini nije moglo da promeni takvo stanje stvari. Staviše, ropstvo je postalo mnogo prisutnije u samoj Africi. To je bitno uticalo na put razvoja Afrike, ne samo pre nego i posle 1807. Ropstvo je zamenjeno „legitimnom trgovinom", izrazom skovanim za izvoz nove robe iz Afrike koja nije u vezi s trgovinom robljem, U tu robu su spadali palmino ulje i jezgro, kikiriki, slonovača, guma i gumarabika. Dohoci Evropljana i Severnoamerikanaca rasli su sa širenjem indu­ strijske revolucije, te je i tražnja mnogih od tih tropskih proizvoda naglo rasla. Kao što su obilato koristila ekonomske mogućnosti koje je pružala 276

Preokretanje razvoja

trgovina robljem, afrička društva su s legitimnom trgovinom činila to isto. No to se dešavalo u specifičnom kontekstu, onom u kome je ropstvo bilo način života, ali je spoljna tražnja za robovima naglo prestala, Sta sada raditi s robovima koje više nije bilo moguće prodati Evropljanima? Odgovor je bio jednostavan: mogli su se unosno koristiti za rad, prisilan rad, u Africi, na proizvodnji nove robe legitimne trgovine. Jedan od primera za koji postoji obilje podataka bila je država Asante u današnjoj Gani. Pre 1807. carstvo Asante predano se bavilo poro­ bljavanjem i izvozom robova i odvodilo ih je na obalu gde su bili proda­ vani u velikim porobljivačkim utvrđenjima Kejp Koust i Elmina. Posle 1807, kada je ta mogućnost nestala, politička elita Asantea reorganizovala je svoju privredu. Ali porobljavanje i ropstvo nisu nestali. Umesto toga, robovi su držani na velikim plantažama, u početku oko prestonice Kumase, a kasnije širom carstva (koje je obuhvatalo najveći deo unutra­ šnjosti današnje Gane). Korišćeni su za proizvodnju zlata i kola-oraha za izvoz, ali i velikih količina hrane, kao i nosači jer stanovnici Asantea nisu koristili točkove za prevoz. Slično je bilo i dalje ka istoku, U Dahomeju je, na primer, kralj posedovao velike plantaže palminog ulja u blizini luka Viđah i Porto Novo, na kojima su radili robovi. Tako je ukidanje trgovine robljem, umesto da dovede do postepenog nestanka ropstva u Africi, jednostavno dovelo do promene alokacije ro­ bova - umesto na američkim kontinentima sada su korišćeni u Africi. Uz to, mnoge političke institucije koje je trgovina robljem uspostavila u prethodna dva veka ostale su nepromenjene, kao i način ponašanja. Na primer, dvadesetih i tridesetih godina devetnaestog veka u Nigeriji je nestala nekada moćna kraljevina Ojo. Srušili su je građanski ratovi i uspon gradova-država u Jorubi, kao što su bili Ilorin i Ibadan, koji su se neposredno bavili trgovinom robljem na jugu te kraljevine. Tridesetih godina devetnaestog veka prestonica kraljevine Ojo bila je opljačkana i nakon toga gradovi u Jorubi borili su se sa Dahomejom za prevlast u tom regionu. U prvoj polovini tog veka gotovo su neprestano ratovali što je za posledicu imalo veliku ponudu robova. Tome treba dodati i uobičajena kidnapovanja i presude proročanstava, kao i prepade manjeg 277

Zašto narodi propadaju

obima. U nekim delovima Nigerije kidnapovanje je bilo postalo takav problem da roditelji nisu puštali decu da se igraju van kuće, plašeći se da će biti oteta i prodata u ropstvo. Posledica svega toga bila je da se ropstvo u Africi, umesto da nestaje, širilo tokom čitavog devetnaestog veka. Do preciznih brojki nije moguće doći, ali sudeći po mnoštvu pisanih zapisa putnika i trgovaca iz tog doba znatno više od polovine stanovnika zapadnoafričkih kraljevina Asante i Dahomej i gradova-država u Jorubi činili su robovi. Precizniji podaci postoje u ranim francuskim kolonijalnim zapisima za zapadni Sudan, veliku teritoriju u zapadnoj Africi koja se protezala od Senegala, preko Malija i Burkine Faso do Nigera i Čada. U tom regionu su 1900. tride­ set odsto stanovništva bili robovi. Kao što legitimna trgovina nije uspela da učini kraj ropstvu u Afri­ ci, to nije uspela ni formalna kolonizacija koja je usledila nakon jagme za taj kontinent. Iako se veliki deo evropskog prodora u Afriku mogao pravdati borbom za ukidanje ropstva, stvarnost je bila drugačija. U većini delova kolonijalne Afrike ropstvo je opstajalo i u dobrom delu dvadesetog veka. Ono je, na primer, u Sijera Leoneu konačno ukinuto tek 1928, iako je krajem osamnaestog veka prestonica te zemlje Fritaun i osnovana kao utočište za robove vraćene sa američkih kontinenata. Potom je postala značajna baza britanskog antiropskog eskadrona i nov dom za oslobođene robove s brodova koje je zarobila britanska mor­ narica. Čak i uz tu simboliku, ropstvo je u Sijera Leoneu postojalo sto trideset godina. Liberija, koja se na jugu graničila sa Sijera Leoneom, takođe je četrdesetih godina devetnaestog veka bila osnovana da bi pri­ mila oslobođene američke robove. Ali i tu je ropstvo postojalo do dugo u dvadeseti vek; procenjuje se da se sve do šezdesetih godina dvadesetog veka jedna četvrtina radne snage odnosila na prisilan rad i da su radnici živeli i radili u uslovima ne mnogo različitim od ropstva. S obzirom na ekstraktivne ekonomske i političke institucije koje su se zasnivale na trgovini robljem, industrijalizacija se nije širila u podsaharskoj Africi, koja je stagnirala pa i privredno nazadovala, dok je u drugim delovima sveta privreda prolazila kroz proces transformacije. 278

Preokretanje razvoj,i

Dualna privreda Paradigma „dualne privrede", koju je 1955. prvi upotrebio ser Artur Luis, i dalje je način na koji većina predstavnika društvenih nauka raz­ mišlja o ekonomskim problemima manje razvijenih zemalja. Luis sma­ tra da manje razvijene i nerazvijene privrede imaju dualnu strukturu i da su podeljene na moderni i tradicionalni sektor. Moderni sektor, koji odgovara razvijenijem delu privrede, povezan je sa urbanim načinom života, modernom industrijom i korišćenjem naprednih tehnologija. Tradicionalni sektor povezan je sa ruralnim načinom života, poljopri­ vredom i „zastarelim" institucijama i tehnologijama. U zastarele poljo­ privredne institucije spada zajednička svojina nad zemljištem koja podrazumeva odsustvo njegove privatne svojine. Prema Luisu, radna snaga je u tradicionalnom sektoru tako neefikasno korišćena daje mogla biti prebacivana u moderni sektor a da obim proizvodnje u ruralnom sekto­ ru ne bude smanjen. Z a čitave generacije razvojnih ekonomista koji su se oslanjali na Luisova saznanja „problem razvoja značio je premeštanje ljudi i resursa iz tradicionalnog sektora, poljoprivrede i unutrašnjosti zemlje u moderni sektor, industriju i gradove. Luis je 1979. dobio Nobelovu nagradu za svoj rad na privrednom razvoju. Luis i razvojni ekonomisti koji su se oslanjali na njegov rad svakako su bili u pravu kada su identifikovali dualne privrede. Jedan od najja­ snijih primera bila je Južna Afrika, podeljena na tradicionalni sektor, koji je bio zaostao, i siromašan i moderni sektor, koji je bio pun života i napredan. Čak i danas je dualna privreda koju je Luis identifikovao postoji širom Južne Afrike. To se na najdramatičniji način može videti prelaskom granice između države KvaZulu-Natal, ranije Natal, i dr­ žave Transkei. Granica ide rekom Grejt Kei River. Istočno od te reke, u Natalu, duž obale okeana nalaze se bogati priobalni posedi s dugim veličanstvenim peščanim plažama. U unutrašnjosti zemlje nalaze se buj­ ne zelene plantaže šećerne trske. Putevi su besprekorni; čitava ta oblast odiše napretkom. S druge strane reke kao da se nalazimo u nekom 279

Zašto narodi propadaju

drugom dobu i u nekoj drugoj zemlji. Zemljište je u velikoj meri opusto­ šeno. Malo je zelenila, preovlađuje mrka boja i šume su gotovo u celini posečene. Umesto u imućnim modernim kućama s tekućom vodom, toaletima i svim savremenim potrepštinama, ljudi žive u improvizovanim kolibama i kuvaju na otvorenom ognjištu. Način života je nesporno tradicionalan, daleko od modernog na istočnoj obali reke. Svakako ne predstavlja iznenađenje da te razlike imaju veze sa značajnim razlikama u ekonomskim institucijama na suprotnim obalama te reke. Na istoku, u Natalu, postoje svojinska prava, funkcionalan pravni sistem, tržišta, komercijalna poljoprivreda i industrija. Na zapadu u državi Transkei sve donedavno na snazi je bila zajednička svojina nad zemljištem, a vlast je bila u rukama svemoćnih tradicionalnih poglavi­ ca. Posmatrane kroz prizmu Luisove teorije o dualnoj privredi, razlike između država Transkei i Natal odslikavaju probleme afričkog razvo­ ja. U stvari, može se ići i dalje i tvrditi daje, istorijski gledano, čitava Afrika bila kao Transkei, siromašna, sa ekonomskim institucijama pre modernog doba, sa zaostalom tehnologijom i pod vlašću poglavica. Posmatrano iz tog ugla, da bi se ostvario privredni rast bilo je jednostavno potrebno postići da Transkei na kraju postane kao Natal. U tom gledištu ima dosta istine, ali mu nedostaje čitava logika nastanka dualne privrede i njenog odnosa sa modernom privredom. Zaostalost države Transkei nije samo istorijska posledica prirodne zaostalosti Afrike. Dualna privreda u državama Transkei i Natal u stvari je nedavnog porekla i sasvim sigurno nije prirodna. Stvorila ju je južnoafrička bela elita da bi obezbedila jeftinu radnu snagu za svoja preduzeća i smanjila konkurenciju crnih Afrikanaca. Dualna privreda je još jedan primer stvorene nerazvijenosti, a ne nerazvijenosti koja je prirodno nastajala i trajala vekovima. Južna Afrika i Bocvana, kao što ćemo kasnije videti, uspele su da izbegnu veći deo negativnih posledica trgovine robljem i ratova koje je ona izazvala. Prvi značajniji susret Južnoafrikanaca sa Evropljanima bio je kada je 1652. Holandska istočnoindijska kompanija napravila bazu u Tejbl Beju, današnjoj luci Kejptaun. U to vreme zapadni deo Južne 280

Preokretanje razvoja

Afrike bio je veoma retko naseljen i u njemu su uglavnom živeli pripad­ nici plemena Hotentota, koji su se bavili lovom i sakupljanjem hrane. Dalje ka istoku, u današnjim pokrajinama Ciskei i Transkei, živela su mnogoljudna afrička društva koja su se bavila poljoprivredom. Ona u početku nisu imala intenzivne kontakte s novom kolonijom Holanđana niti su se bavila trgovinom robljem. Južnoafrička obala bila je veoma udaljena od tržišta robljem, a stanovnici oblasti Ciskei i Transkei, zvani Khosa, živeli su dovoljno duboko u unutrašnjosti da ne privlače pažnju. Posledica toga bila je da ta društva nisu bila izložena nepovoljnim uticajima koji su pogađali zapadnu i centralnu Afriku. Kraj izdvojenostima takvih oblasti došao je u devetnaestom veku. Klima i zdravstveni uslovi u Južnoj Afici veoma su odgovarali Evroplja­ nima. Z a razliku od zapadne Afrike, na primer, klima u Južnoj Africi bila je umerena i u njoj nij bilo tropskih bolesti kao što su malarija i žuta groznica koje su veliki deo Afrike pretvorile u „groblje belaca" i sprečavale Evropljane da se naseljavaju, pa i da osnivaju stalne utvrde. Južna Afrika pružala je mnogo bolje uslove za nastanjivanje. Prodor Evropljana u unutrašnjost te zemlje počeo je ubrzo nakon što su u Napoleonovim ratovima Britanci preuzeli Kejptaun od Holanđana. To je dovelo do niza ratova s plemenom Khosa što su se naselja širila sve više u unutrašnjost zemlje. Prodor u unutrašnjost Južne Afrike intenziviran je 1835. kada su preostali Evropljani holandskog porekla, koji če postati poznati kao Afrikaneri ili Buri, započeli čuvenu Veliku seobu da ne bi bili pod vlašću Engleza na obali i u oblasti Kejptauna. Afrikaneri su potom osnovali dve nezavisne države u unutrašnjosti Afrike, Slobodnu državu Oranje i Transval. Naredna faza razvoja Južne Afrike nastupila je posle otkrića ve­ likih nalazišta dijamanata u Kimberliju 1867, kao i rudnika bogatih zlatnom rudom u Johanesburgu 1886. To ogromno rudno bogatstvo u unutrašnjosti zemlje odmah je navelo Britance da svoju vlast prošire na čitavu Južnu Afriku. Otpor koji su pružali Slobodna država Oranje i Transval doveo je do čuvenih Burskih ratova u periodima 1880-1881. i 1899—1902. Posle početnog neočekivanog poraza Britanci su uspeli 281

Zašto narodi propadaju

da ujedine te afrikanerske države s provincijom Kejp i Natalom i 1910. osnovali su Južnoafričku uniju. Razvoj rudarstva i širenje evropskih na­ seobina je, pored sukoba Afrikanera i Britanaca, imalo i druge posledice po razvoj te oblasti. Pre svega, stvarana je tražnja za hranom i drugim poljoprivrednim proizvodima, a lokalnim Afrikancima otvarale su se nove ekonomske mogućnosti u poljoprivredi i trgovini. Pripadnici plemena Khosa u državama Ciskei i Transkei brzo su reagovali na te prilike, o čemu govori istoričar Kolin Bandi. Još 1832, pre brzog razvoja rudarstva, jedan misionar iz Moravske koji je boravio u državi Transkei primetio je novi privredni dinamizam u tim oblastima i uočio povećanju tražnju Afrikanaca za novim potrošačkim robama koje su im naseljavanjem Evropljana postajale dostupne. On je pisao: „Da bi došli do te robe oni nastoje... da zarade novac sopstvenim radom i kupuju odeću, ašove, plugove, tovarna kola i druge korisne stvari." Mnoštvo informacija sadrži i opis Džona Heminga, civilnog ko­ mesara, prilikom njegove posete Fingolandu u državi Ciskei. Pisao je daje bio veoma iznenađen velikim napretkom koji su stanovnici Fingolanda ostva­ rili za nekoliko godina... Svuda sam nailazio na solidne kolibe i stambe­ ne zgrade od cigle i kamena. Često su to bila solidna zidana zdanja ... a sađene su i voćke; svuda gde je bilo vode —korišćena je za navodnjavanje zemljišta; brdske padine, pa i vrhovi planina obrađivani su gde godje bilo moguće dovući plug. Bio sam iznenađen površinom obrađenog zemljišta; godinama nisam video tako veliku oblast u njivama. Kao i u drugim delovima podsaharske Afrike, korišćenje pluga bilo je novina u poljoprivredi, ali čini se da su afrički poljoprivrednici bili spremni da prihvataju novu tehnologiju kada bi im se za to ukazala pri­ lika. Bili su spremni i da ulažu u tovarna kola i irigacione radove. S razvojem na poljoprivredi zasnovane ekonomije stroge plemenske institucije počele su da nestaju. Postoji mnoštvo dokaza da su počele da se dešavaju promene u pogledu svojinskih prava na zemljište. Sud 282

Preokretanje razvoja

u Umzimkuluu u istočnom Grikalandu, u državi Tranksei, zabeležio je 1879. „rast želje domorodačkog stanovništva da postanu vlasnici ze­ mljišta - kupili su 38.000 jutara". Tri godine kasnije podaci pokazuju da je oko osam hiljada afričkih poljoprivrednika u toj oblasti kupilo devedeset hiljada jutara zemlje i počelo daje obrađuje. Izvesno je da Afrika nije bila na ivici industrijske revolucije, ali su se značajne promene ipak dešavale. Privatna svojina nad zemljištem oslabila je položaj poglavica i omogućila je ljudima da kupuju zemljište i stvaraju sebi bogatstvo, što je samo nekoliko decenija ranije bilo neza­ mislivo. To pokazuje i koliko brzo slabljenje ekstraktivnih institucija i sistema apsolutističke vlasti može dovesti do novog privrednog dinamizma. Jedan od primera uspešnosti bio je Stiven Sondžica iz države Ciskei, samouki poljoprivrednik siromašnog porekla. Sondžica je 1911. ispričao kako se svom ocu poverio da želi da kupi zemlju i da mu je ovaj odgovorio: „Da kupiš zemlju? Kako možeš poželeti da kupiš zemlju? Zar ne znaš da sva zemlja pripada Bogu i da ju je on dao samo pogla­ vicama?" Reakcija njegovog oca bila je razumljiva. Ali Sondžica nije odustao. Našao je posao u gradu King Williams Town i zapisao je: Mudro sam postupio otvorivši privatni račun u banci na koji sam uplaći­ vao deo svoje štednje... To sam činio samo dok nisam uštedeo osamdeset funti... [Kupio sam] volovsku zapregu s jarmovima, amovima, plugom i ostalim poljoprivrednim priborom... Potom sam kupio malu farmu... Mo­ jim sunarodnicima toplo bih preporučio [poljoprivredu] kao zanimanje... Ali moraće da prihvate savremene načine zarađivanja. Zanimljivo svedočanstvo o ekonomskom dinamizmu i napretku afričkih poljoprivrednika iz tog perioda predstavlja pismo koje je 1869. poslao metodistički misionar V. Dž. Dejvis. Pišući u Englesku, sa zado­ voljstvom je konstatovao daje sakupio četrdeset šest funti u gotovini „za Fond pomoći radnicima u pamučnoj industriji u Lankaširu". Uspešni afrički poljoprivrednici su u to vreme davali novac za pomoć siroma­ šnim engleskim radnicima u tekstilnoj industriji! 283

Zašto narodi propadaju

Nimalo začuđujuće, taj novi ekonomski dinamizam nije bio po vo­ lji tradicionalnih poglavica koji su, po već poznatom obrascu, smatrali da to urušava njihovo bogatstvo i moć. Metju Blajd, vrhovni sudija u državi Transkei, zapisao je 1879. d a je postojao otpor premeravanju zemljišta kako bi se ono moglo izdeliti na privatne posede. „Neki od poglavica... nisu se slagali, ali većina ljudi bila je zadovoljna... poglavice smatraju da će podela zemlje pojedincima uništiti njihov uticaj među vođama", pisao je on. Poglavice su se suprotstavljale i poboljšanjima na samom zemljištu poput kopanja irigacionih kanala i podizanja ograda. Shvatili su da su ta poboljšanja samo uvod u privatnu svojinu nad zemljom, početak njihovog kraja. Evropski posmatrači primetili su čak i da su poglavice i drugi tradicionalni autoriteti, poput vračeva, nastojali da zabrane sve što je predstavljalo „evropski način života", u šta su spadali novi usevi, oruđe poput pluga i predmeti za trgovinu. Ali integracija država Ciskei i Transkei u britansku kolonijalnu državu oslabila je moć tradicional­ nih poglavica i autoriteta i njihov otpor nije mogao da spreči novi eko­ nomski dinamizam u Južnoj Africi. Jedan evropski posmatrač je 1884. zapisao u Fingolandu da su ljudi počeli da veruju nama. Njihove poglavice postale su neka vrsta nominal­ nih zemljoposednika... bez političke moći. Nestao je strah od ljubomo­ re poglavice ili njegovog smrtonosnog oruđa... vrača, koji se okomljuje na bogatog stočara, sposobnog savetnika, na uvođenje novih običaja, na uspešne poljoprivrednike i svodi ih na opšti nivo mediokriteta - nestao je takav strah, pripadnik plemena Fingo... sada je čovek koji napreduje. I dalje je poljoprivrednik... poseduje tovarna kola i plugove; pravi kanale za navodnjavanje; vlasnik je stada ovaca. Cak i mali obim inkluzivnih institucija i urušavanja moći poglavi­ ca i njihovih ograničenja bio je dovoljan za početak snažnog afričkog ekonomskog napretka. On je, nažalost, bio kratkog veka. U periodu 1890-1913. naglo je prestao i krenuo obrnutim smerom. U tom periodu na delu su bile dve sile koje su uništile ruralni napredak i dinamizam 284

Preokretanje razvoja

koji su Afrikanci stvorili u prethodnih pedeset godina. Prva je bila neprijateljstvo evropskih poljoprivrednika koji su bili u konkurenciji sa Afrikancima. Uspešni afrički poljoprivrednici obarali su cene useva koje su proizvodili i Evropljani. Evropljani su reagovali tako što su želeli da ih unište kao konkurenciju. Druga sila bila je još pogubnija. Evro­ pljanima je bila potrebna jeftina radna snaga za rudarstvo u usponu i mogli su daje dobiju samo ako bi Afrikance učinili siromašnim. To su u narednih nekoliko decenija sistematski činili. Svedočenje Džordža Albua, predsednika Rudarskog udruženja, pred jednom istražnom komisijom iz 1897. jezgrovito opisuje logiku siromašenja Afrikanaca radi obezbeđivanja jeftine radne snage. On je objasnio kako je obarao cenu radne snage tako što bi „jednostavno re­ kao momcima da su im nadnice smanjene". Evo kako je to svedočenje izgledalo: Komisija: Sta bi bilo ako bi se kafari (crni Afrikanci) povukli u svoja sela (torove za stoku)? Da li biste od vlade tražili da uvede prisilan rad? Albu: Svakako... Naterao bih ih da rade... Zašto bi se crnčugama do­ zvoljavalo da lenčare? Smatram da kafare treba naterati da rade da bi zarađivali za život. Komisija: Ako neko može da živi a da ne radi, kako ga možete naterati da radi? Albu: Porezima... Komisija: To znači da ne biste dozvolili kafarima da poseduju zemljište u ovoj zemlji, ali bi morali da rade za belce kako bi se oni bogatili? Albu: Oni moraju da izvršavaju svoje dužnosti u pomaganju svojim susedima. Oba ta cilja uklanjanja konkurencije belim poljoprivrednicima i stvaranja brojne jeftine radne snage istovremeno su ostvarena Zako­ nom o domorodačkoj zemlji iz 1913. Tim zakonom, koji je nagovestio Luisovo poimanje dualne privrede, Južna Afrika je podeljena na dva delà, savremen napredni i tradicionalan siromašni deo. Osim što je sâm taj zakon stvarao napredak i siromaštvo, predviđao je da 87 odsto 285

Zašto narodi propadaju

zemljišta treba da bude dato Evropljanima, koji su činili oko 20 odsto stanovništva. Preostalih 13 odsto dobili bi Afrikanci. Tom Zakonu o zemljištu prethodili su, svakako, mnogi drugi jer su Evropljani poste­ peno suzbijali Afrikance na sve manje teritorije. Ali je takva situacija zakonom iz 1913. konačno institucionalizovana i stvoreni su uslovi za uspostavljanje južnoafričkog režima aparthejda, u kome je bela manjina imala i politička i ekonomska prava, dok crna većina nije imala nijedna ni druga. Taj zakon je određivao da neke oblasti, uključujući Transkei i Ciskei, postanu „domorodačke teritorije" Afrikanaca. Kasnije su na­ zvane bantustanima, stoje takođe bio deo retorike režima aparthejda u Južnoj Africi, koji je tvrdio da afrička plemena u južnom delu Afri­ ke nisu poticala iz te oblasti već od naroda Bantu, koji se oko hiljadu godina pre toga doselio iz istočne Nigerije. Stoga ona nisu imala ništa veća prava na zemljište - a u praksi su ona, naravno, bila i manja - od evropskih doseljenika. Na Karti 16 (str. 287) prikazana je posprdno mala teritorija dodeljena Afrikancima prema Zakonu o zemljištu iz 1913, kao i novim zakonom iz 1936, a u nju su uneti i podaci iz 1970. o obimu sličnog dodeljivanja zemljišta za vreme stvaranja još jedne dualne ekonomije u Zimbabveu, čime ćemo se baviti u trinaestom poglavlju. Zakon iz 1913. sadržao je i odredbe čija je namera bila da se one­ moguće crni napoličari i bespravni naseljenici da obrađuju zemljište u vlasništvu belaca u bilo kom svojstvu osim najamnih radnika. Kako je sekretar za domorodačka pitanja objasnio, „namera tog zakona je da spreči sve buduće transakcije koje bi podrazumevale bilo kakav ob­ lik partnerstva između Evropljana i domorodaca u pogledu zemljišta i plodova njegovog obrađivanja. Svi novi ugovori s domorocima mogu biti samo ugovori o uslugama. Ukoliko postoji takav bona fide ugovor, poslodavca ništa ne sprečava da domorocu plati u naturi ili davanjem prava za rad na određenom delu zemljišta... Ali domorodac ne može plaćati gospodaru za pravo da koristi to zemljište". Razvojnim ekonomistima koji su posećivali Južnu Afriku pedese­ tih i šezdesetih godina dvadesetog veka, u vreme nastajanja te naučne 286

Preokretanje razvoja

Karta 16: Obimi zemljišta koje su Afrikancima dodelili režimi bele manjine u Južnoj Africi i Zimbabveu

discipline i kada su se širile ideje Artura Luisa, razlike između tih „do­ morodačkih teritorija" i napredne savremene privrede Evropljana bile su upravo ono o čemu je govorila teorija o dualnoj privredi. Evropski deo te privrede bio je urban i obrazovan i koristio je modernu tehnologiju. „Domorodačke teritorije" bile su siromašne, ruralne i zaostale; rad na njima bio je veoma neproduktivan, a ljudi neobrazovani. Bilo je to oli­ čenje zaostale Afrike koju vreme ne dotiče. Jedino što ta dualna privreda nije bila ni prirodna ni neizbežna. Stvorio ju je evropski kolonijalizam. Tačno je da su „domorodačke te­ ritorije" bile siromašne i tehnološki zaostale, a ljudi neobrazovani. Ali sve to bilo je posledica vladine politike kojom je prisilno onemogućavan afrički privredni rast i stvarana je baza jeftine, neobrazovane afričke

Zašto narodi propadaju

radne snage za korišćenje u rudnicima i na zemljištu u vlasništvu Evro­ pljana. Ogroman broj Afrikanaca je posle 1913. iseljen sa svog zemljišta, koje su potom preuzeli belci, i sateran u „domorodačke teritorije" - koje su bile suviše male da bi oni u njima mogli da zarađuju za život. Stoga su, kao što je i bila namera, bili prisiljeni da mogućnosti za zaradu traže u privredi belaca prodajući jeftino svoj rad. S nestankom ekonomskih podsticaja, napredak koji je ostvaren u prethodnih pedeset godina takođe je nestao. Ljudi su prestali da koriste plugove i vratili se na obra­ đivanje zemljišta motikom - ako su ga uopšte obrađivali. Najčešće su bili korišćeni kao jeftina radna snaga, što i jeste bila namera kada su stvarane „domorodačke teritorije". Nisu nestali samo privredni podsticaji. Zaustavljene su i političke promene koje su počele da se dešavaju. Ojačala je moć poglavica i tra­ dicionalnih vladara koja je bila u opadanju, jer je deo plana za stvaranje jeftine radne snage bilo sprečavanje privatne svojine nad zemljištem. Time je potvrđeno daje ono u vlasti poglavica. Vrhunac tih mera bio je Zakon o Bantu upravi, koji je vlada donela 1951. Još 1940. Dž. Findli ukazao je na suštinu problema: Plemenski mandatje garancija da zemljište nikada neće biti na pravi način obrađivano i da nikada neće doista pripadati domorocima. Jeftina radna snaga mora imati jeftino mesto za uzgoj i ono je Afrikancima obezbeđeno na njihov sopstveni račun. Obespravljivanje afričkih poljoprivrednika dovelo je do njihovog masovnog siromašenja. Stvorilo je ne samo institucionalnu osnovu za zaostalu privredu već i siromašne ljude da u njoj rade. Raspoloživi podaci svedoče o padu životnog standarda na „domo­ rodačkim teritorijama" posle donošenja Zakona o domorodačkom ze­ mljištu 1913. Oblasti Transkei i Ciskei ušle su u period dugog opadanja privrednih aktivnosti. Podaci kompanija za kopanje rude zlata koji se odnose na zaposlenost, a koje je prikupio istoričar Fransis Vilson, sve­ doče o takvom opadanju u čitavoj južnoafričkoj privredi. Posle usvajanja 288

Preokretanje razvoja

Zakona o domorodačkom zemljištu i drugih zakonskih mera rudarske nadnice su u periodu 1911-1921. smanjene za 30 odsto. I pored relativ­ no stabilnog privrednog rasta u Južnoj Africi, te nadnice su 1961. i dalje bile za 12 odsto niže nego u 1911. Ne čudi stoje u tom periodu Južna Afrika postala zemlja s najvećom neravnopravnošću u svetu. No zar crni Afrikanci nisu, čak i u takvim okolnostima, mogli da se približe evropskoj, modernoj privredi, da otvaraju preduzeća, da se obrazuju i stvaraju karijere? Vlada se pobrinula da do toga ne dođe. Nijednom Afrikancu nije bilo dozvoljeno da poseduje nekretnine niti da započne posao u okviru evropskog delà privrede - a to je značilo na 87 odsto ukupne teritorije. Aparthejdski režim je shvatio da su obrazo­ vani Afrikanci predstavljali konkurenciju belcima umesto da služe kao jeftina radna snaga u rudnicima i na poljoprivrednim posedima belih vlasnika. Još 1904. u rudarstvu je uveden sistem poslova rezervisanih za belce. Nijedan Afrikanac nije mogao postati topilac, ispitivač sasta­ va rude, nadzornik, kovač, varilac, izvršilac završne obrade, modelar kalupa, zidar... spisak zanimanja bio je veoma dug. Jednim potezom Afrikancima je zabranjeno da se bave bilo kakvim stručnim poslovima u rudarskom sektoru. Bila je to prva primena čuvene „granice među rasama", jednog od nekoliko rasističkih izuma južnoafričkog režima. Granica među rasama proširena je 1926. na čitavu privredu i trajala je do osamdesetih godina dvadesetog veka. Nije čudo što su crni Afrikanci bili neobrazovani; južnoafrička država ne samo da je onemogućavala Afrikancima da ostvaruju ekonomsku korist od obrazovanja, već je i odbijala da ulaže u škole za crno stanovništvo i nije podsticala njegovo obrazovanje. Takva politika dostigla je svoj vrhunac pedesetih godina dvadesetog veka kada je vlada, pod vodstvom Hendrika Ververda, jed­ nog od tvoraca režima aparthejda koji je trajao do 1994, donela Zakon o obrazovanju naroda Bantu. Smisao tog zakona u govoru iz 1954. jasno je izrazio sâm Ververd: Pripadnici naroda Bantu moraju biti usmereni da se u svakom pogledu bave poslovima u okviru svoje zajednice. Za njih, osim kada je reč o od289

Zašto narodi propadaju

ređenom nivou fizičkih poslova, nema mesta u evropskoj zajednici... Zato im ničemu ne koristi obrazovanje koje ima za cilj uključivanje u evropsku zajednicu jer oni u nju ne mogu i neće biti uključeni. Dualna privreda koju je Ververd pomenuo u svom govoru svakako se veoma razlikuje od Luisove teorije o dualnoj privredi. Dualna privre­ da u Južnoj Africi nije predstavljala neizbežan ishod razvojnog procesa. Nju je stvorila država. U Južnoj Africi nije bilo planirano da s privred­ nim rastom siromašni ljudi iz zaostalog sektora automatski prelaze u moderni sektor. Naprotiv, uspešnost modernog sektora zasnivala se na postojanju zaostalog sektora, što je belim poslodavcima omogućavalo da ostvaruju ogroman profit plaćanjem veoma niskih nadnica crnim nekvalifikovanim radnicima. U Južnoj Africi nije bilo moguće da nekvalifikovani radnici iz tradicionalnog sektora postepeno stiču obrazovanje i kvalifikacije, kao što je to Luisov pristup predviđao. U stvari, crni rad­ nici su planski onemogućavani da se obrazuju i stiču više kvalifikacije da ne bi postali konkurencija kvalifikovanim belim radnicima i dobijali veće nadnice. Crni Afrikanci su u Južnoj Africi bili „zarobljeni" u tra­ dicionalnoj privredi, na „domorodačkim teritorijama". Ali to nije bio razvojni problem koji bi privrednim rastom bio rešen. „Domorodačke teritorije" omogućavale su razvoj privrede belaca. Ne bi trebalo da iznenađuje ni to daje privredni rast koji je ostvari­ vala bela Južna Afrika imao ograničen domet jer se zasnivao na ekstraktivnim institucijama koje su uspostavili belci radi eksploatacije crnaca. Južnoafrički belci posedovali su svojinska prava, ulagali su u obrazova­ nje i bili su u prilici da izvoze zlato i dijamante i da ih unosno prodaju na svetskom tržištu. Ali više od 80 odsto južnoafričkog stanovništva bilo je marginalizovano i isključeno iz velike većine unosnih ekonom­ skih aktivnosti. Crnci nisu bili u prilici da koriste svoje talente, nisu mogli da postanu kvalifikovani radnici, poslovni ljudi, preduzetnici, inženjeri ili naučnici. Ekonomske institucije bile su ekstraktivne; belci su se obogaćivali uzimanjem od crnaca. Beli Južnoafrikanci imali su isti životni standard kao i ljudi u zapadnoevropskim zemljama, dok su crni 290

Preokretanje razvoja

Južnoafrikanci bili samo nešto malo iznad nivoa ostatka podsaharske Afrike. Privredni rast bez kreativne destrukcije, od kog su samo belci imali korist, trajao je sve dok se dohodak od zlata i dijamanata uveća­ vao. Ali sedamdesetih godina dvadesetog veka ta privreda je prestala da ostvaruje rast. Ne iznenađuje ni to da su te ekstraktivne ekonomske institucije bile uspostavljene na bazi veoma ekstraktivnih političkih institucija. Pre nego stoje 1994. srušen, južnoafrički politički sistem davao je svu vlast belcima koji su jedini mogli da glasaju i da se kandiduju za državne funkcije. U rukama belaca bile su policija, vojska i sve političke instituci­ je. Te institucije oslanjale su se na vojnu dominaciju belih naseljenika. U vreme osnivanja Južnoafričke unije 1910, afrikanerske države Slobodna država Oranje i Transval imale su izrazito rasno ustrojstvo i u potpu­ nosti su onemogućavale crncima učešće u političkim aktivnostima. U Natalu i Koloniji R t dobre nade crncima je bilo dozvoljeno da glasaju ako su bili dovoljno imućni, što ono obično nisu bili. Natal i Kolonija Rt dobre nade su 1910. zadržali status kvo, ali su tridesetih godina dvade­ setog veka svuda u Južnoj Africi crnci bili izrazito obespravljeni. Dualnoj privredi Južne Afrike došao je kraj 1994. Ali ne zbog raz­ loga o kojima je govorila teorija ser Artura Luisa. Rasna razdvojenost i „domorodačke teritorije" nisu nestali kao posledica prirodnog toka privrednog razvoja. Crni Južnoafrikanci su protestovali i pobunili se protiv režima koji im nije priznavao osnovna prava i nije s njima delio dobit od privrednog rasta. Posle pobune u Sovetu 1976. protesti su postali organizovaniji i snažniji i na kraju su doveli do kraha države aparthejda. Crnci koji su se organizovali i bunili i sticali moć na kraju su srušili dualnu privredu Južne Afrike, baš kao što su je južnoafrički belci političkom silom bili stvorili.

291

Zašto narodi propadaju

Preokrenut razvoj Neravnopravnost u svetu danas postoji zato što su u devetnaestom i dvadesetom veku neke zemlje bile u situaciji da iskoriste industrijsku revoluciju i tehnologije i organizacione metode koje je ona donela, dok druge zemlje to nisu mogle da učine. Tehnološke promene su samo jedan od pokretača napretka, ali verovatno najvažniji. Zemlje koje nisu iskori­ stile prednosti koje pruža nova tehnologija nisu ostvarivale korist ni od drugih pokretača napretka. Kao što smo u ovom i u prethodnom pogla­ vlju videli, taj propust bio je posledica njihovih ekstraktivnih institucija, bilo opstanka apsolutističkih režima ili odsustva centralizacije države. Ali u ovom poglavlju pokazali smo i da su u više primera ekstraktivne institucije, koje su izazivale siromaštvo tih zemalja, bile nametnute ili bar ojačane zahvaljujući onom istom procesu koji je doprinosio evrop­ skom privrednom rastu: evropskom trgovačkom i kolonijalnom širenju. U stvari, unosnost evropskih kolonijalnih carstava često se zasnivala na rušenju nezavisnih država i lokalnih privreda širom sveta i na usposta­ vljanju ekstraktivnih institucija odozdo nagore, kao na Karibima gde su Evropljani, nakon što su domorodačko stanovništvo doveli do gotovo potpune propasti, uvozili afričke robove i osnivali sisteme plantaža. Nikada nećemo znati u kom smeru bi se nezavisni gradovi-države, poput onih na ostrvima Banda, u Acehu i u Burmi (Mjanmar), razvijali da se nisu umešali Evropljani. Možda bi i oni imali sopstvenu lokalnu Slavnu revoluciju i postepeno napredovali ka inkluzivnijim političkim i ekonomskim institucijama zasnovanim na rastućoj trgovini začinima i drugim vrednim robama. Ali te mogućnosti im se nisu ukazale zbog širenja Holandske istočnoindijske kompanije. Ta kompanija je genocidom koji je izvršila uništila svaku nadu u lokalni razvoj na ostrvima Banda. Pod njenom pretnjom su se gradovi-države i u mnogim drugim delovima jugoistočne Azije povukli iz trgovine. Slično se dešavalo s jednom od najstarijih civilizacija u Aziji, In­ dijom, samo što preokretanje razvoja nije bilo delo Holanđana, već 292

Preokretanje razvoja

Britanaca. Indija je u osamnaestom veku bila najveći proizvođač i iz­ voznik tekstila u svetu. Indijsko pamučno platno i muslin preplavili su evropska tržišta i bili su predmet trgovine širom Azije, pa i u istočnoj Africi. Glavni posrednik u trgovini s Britanskim ostrvima bila je En­ gleska istočnoindijska kompanija. Osnovana 1600, dve godine pre svoje holandske verzije, Engleska istočnoindijska kompanija je tokom sedam­ naestog veka nastojala da uspostavi monopol na dragocen izvoz iz In­ dije. Imala je konkurenciju u Portugalcima, koji su imali baze u Goi, Citagongu i Mumbaju, i u Francuzima čije su baze bile u Pondišeriju, Candanagaru, Janamu i Karaikalu. Kao što smo videli u sedmom pogla­ vlju, gora od toga je za Istočnoindijska kompaniju bila Slavna revolucija. Monopol Istočnoindijskoj kompaniji odobrili su vladari dinastije Stjuart i on je neposredno posle 1688. osporen i više od jedne decenije bio je čak i ukinut. Kao što smo već videli (str. 218-219), gubitak moći bio je veliki jer su britanski proizvođači tekstila uspeli da navedu Parlament da zabrani uvoz pamučnog platna koji je bilo najunosniji trgovinski artikal Istočnoindijske kompanije, U osamnaestom veku, pod vodstvom Roberta Klajva, Istočnoindijska kompanija je promenila strategiju i po­ čela da stvara kontinentalno carstvo. U to vreme Indija je bila podeljena na mnoštvo međusobno konkurentskih državica, iako su mnoge od njih i dalje bile pod nominalnom vlašću mogulskog cara u Delhiju. Istoč­ noindijska kompanija prvo se proširila na Bengal na istoku porazivši lokalne vlasti u bitkama kod Plasija 1757. i Buksara 1764. Pljačkala je lokalno bogatstvo i preuzela je, možda čak i pooštrila, ekstraktivne poreske institucije mogulskih vladara u Indiji. Do tog širenja došlo je u isto vreme kada je indijska tekstilna industrija veoma smanjila svoju proizvodnju jer je izgubila tržište za tu robu u Britaniji. Uz smanjenje proizvodnje išli su i deurbanizacija i porast siromaštva. Započeo je dug period privredne stagnacije u Indiji. Umesto da proizvode tekstil Indusi su ubrzo morali da ga kupuju od Britanaca i da gaje opijum koji je Istočnoindijska kompanija prodavala u Kini. Isti obrazac bio je primenjivan u atlantskoj trgovini robljem u Africi, iako polazeći od nižeg nivoa razvoja nego u jugoistočnoj Aziji i Indiji. 293

Zašto narodi propadaju

Mnoge afričke države pretvorile su se u ratne mašinerije čiji je cilj bio porobljavanje i prodaja robova Evropljanima. Sukobi između različitih zajednica i država pretvarali su se u neprestane ratove i državne in­ stitucije, koje u mnogim slučajevima još nisu bile ostvarile visok nivo političke centralizacije, doživljavale su krah u velikim delovima Afrike i tako otvarale put uspostavljanju dugotrajnih ekstraktivnih institucija i stvaranju današnjih neuspešnih država kojima ćemo se baviti kasnije. U malobrojnim oblastima Afrike koji su ostali van dometa trgovine robljem, kao što je Južna Afrika, Evropljani su nametnuli drugačije institucije čiji je cilj bio stvaranje jeftine radne snage za njihove rudnike i poljoprivredna dobra. Južnoafrička država stvorila je dualnu privre­ du i sprečavala 80 odstvo stanovništva da učestvuje u sticanju radnih kvalifikacija, u bavljenju komercijalnom poljoprivredom i preduzetništvom. Sve to ne samo da objašnjava zašto je industrijalizacija zaobišla velike delove sveta već i potvrđuje da privredni rast može ponekad da se oslanja na nerazvijenost nekih delova lokalne i svetske privrede, pa i daje stvara.

294

înrenje prosperiteta

Čast među lopovima Engleska iz osamnaestog veka - ili tačnije Velika Britanija nakon uspostavljanja unije Engleske, Velsa i Škotske 1707. - imala je jedno­ stavno rešenje za problem kriminalaca: osloboditi se njihovog fizičkog prisustva, ne baviti se njima i tako sprečavati probleme. Zato su veliki broj njih slali u kaznene kolonije u okviru carstva. Pre Rata za neza­ visnost, osuđeni kriminalci, robijaši, prvenstveno su slati u američke kolonije. Posle 1783. nezavisne Sjedinjene Američke Države nisu više rado prihvatale britanske osuđenike i vlasti u Britaniji morale su da im nađu drugo utočište. Prvo su pomislili na zapadnu Afriku. Ali tamo­ šnja klima sa epidemijama bolesti poput malarije i žute groznice, na koje Evropljani nisu bili imuni, bila je tako pogubna da su vlasti odlu­ čile d aje neprihvatljivo čak i osuđenike slati u oblast koja je nazivana „grobljem belih ljudi". Naredna mogućnost bila je Australija. Njenu istočnu obalu istražio je veliki moreplovac kapetan Džejms Kuk. Kuk se 29. aprila 1770. iskrcao u divnoj uvali koju je nazvao Botani bej* zbog obilja biljnih vrsta koje su tu našli prirodnjaci koji su putovali s njim. Predstavnicima britanske vlade činilo se d aje to idealno mesto. * Botanički zaliv - Prim. prev.

295

Zašto narodi propadaju

no da bilo šta poseduju. Ali Australija nije bila Britanija i njeni zakoni nisu bili strogo britanski. Njeno krivično i građansko pravo, kao i niz ekonomskih i političkih institucija, ubrzo su se odvojili od britanskih. Kaznenu koloniju Novi Južni Vels u početku su činili osuđenici i njihovi čuvari, uglavnom vojnici. Sve do dvadesetih godina devetnaestog veka u Australiji je bilo malo „slobodnih doseljenika” i prevoz osuđeni­ ka, iako je u Novom Južnom Velsu prestao 1840, u zapadnoj Australiji nastavljen je do 1868. Osuđenici su morali da „obavljaju određene po­ slove", što je bio samo drugačiji naziv za prinudan rad, a čuvari su od toga ostvarivali zaradu, U početku osuđenicima nije plaćano ništa. U zamenu za obavljeni posao dobijali su samo hranu. Korist od njihovog rada ubirali su čuvari. Ali taj sistem, poput onih s kojima kompanija Virdžinija eksperimentisala u Džejmstaunu, nije dobro funkcionisao jer osuđenici nisu imali podsticaj da rade predano i kvalitetno. Šibani su i slati na ostrvo Norfok, od samo trideset i tri kvadratna kilometra i više od hiljadu šest stotina kilometara istočno od Australije u Tihom okeanu. Ali pošto ni proterivanje ni šibanje nisu davali rezultate, alternativa je bila pružanje podsticaja. To nije bila ideja na koju bi vojnici i čuvari logično došli. Osuđenici su osuđenici i ne bi trebalo da mogu da svoj rad prodaju ili imaju svojinu. Ali u Australiji nije bilo nikog drugog ko bi radio. Tu su, svakako, bili Aboridžini, možda oko milion njih u vreme osnivanja Novog Južnog Velsa. Ali oni su bili raštrkani na ogromnoj teritoriji, a gustina njihove naseljenosti u Novom Južnom Velsu nije bila dovoljna za stvaranje privrede zasnovane na njihovoj eksploataciji. U Australiji nije postojala latinoamerička opcija. Zato su čuvari krenuli smerom koji će na kraju dovesti do institucija koje su bile još inkluzivnije od onih u Britaniji. Osuđenicima su određivani radni zadaci, a u svom slobodenom vremenu, ako su ga imali, mogli su da rade za sebe i da prodaju što proizvedu. Čuvari su izvlačili korist i iz novih ekonomskih sloboda osuđenika. Proizvodnja je rasla i čuvari su uspostavljah monopole za prodaju ro­ be osuđenicima. Najunosniji monopol odnosio se na rum. U to vreme Novim Južnim Velsom, kao i drugim britanskim kolonijama, upravljao 298

Širenje prosperiteta

je guverner koga je postavljala britanska vlada. Britanija je 1806. na taj položaj imenovala Vilijama Blaja, čoveka koji je sedamnaest godina pre toga, 1789, bio kapetan broda kraljevske mornarice Baunti u vreme ču­ vene pobune na tom brodu. Blaj se strogo držao propisa, stoje verovatno bio razlog i za tu pobunu. Nije nimalo promenio svoj stav i odmah se suprotstavio monopolistima ruma. To je dovelo do nove pobune, ovog puta monopolista na čijem čelu je bio bivši vojnik Džon Makartur. T i događaji, koji su postali poznati kao Pobuna trgovaca rumom, doveli su do još jednog Blajovog zbacivanja od strane pobunjenika, ovog puta na kopnu, a ne na brodu Baunti. Makartur je naredio da se Blaj stavi u zatvor. Britanske vlasti su potom poslale veći broj vojnika da uguše pobunu. Makartur je uhapšen i vraćen u Englesku. No ubrzo je bio oslobođen i vratio se u Australiju i imao je značajnu ulogu kako u po­ litičkom tako i u ekonomskom životu te kolonije. Koreni Pobune trgovaca rumom bili su ekonomske prirode. Stra­ tegija davanja podsticaja osuđenicima donosila je mnogo novca ljudima kao što je Makartur, koji je u Australiju stigao u drugoj grupi brodova 1790. kao vojnik. On je 1796. napustio vojsku i posvetio se poslovanju. Tada je već posedovao ovce i shvatio je da se gajenjem ovaca i izvozom vune može puno zaraditi. U pozadini Sidneja nalazile su se Plave pla­ nine, preko kojih su 1813. doseljenici konačno prešli i naišli na široka prostranstva slobodnih pašnjaka. Bio je to raj za gajenje ovaca. Makar­ tur je ubrzo postao najbogatiji čovek u Australiji, a on i njegove kolege ovčarski magnati postali su poznati kao Skvoteri jer zemljište na kome su napasali svoje ovce nije pripadalo njima. Pripadalo je britanskoj vla­ di. Međutim, u početku to nije imalo velikog značaja. Skvoteri su bili australijska elita ili, tačnije rečeno, skvotokratija. Ni sa skvotokratijom Novi Južni Vels nije bio ni nalik na apsoluti­ stičke režime u istočnoj Evropi ili u južnoameričkim kolonijama. Nije bilo kmetova, kao u Austrougarskoj i Rusiji niti brojnih domorodaca za eksploataciju, kao u Meksiku i Peruu. Novi Južni Vels bio je u mnogo čemu sličan Džejmstaunu u Vidžiniji: elita je na kraju otkrila da joj je u interesu da uspostavlja ekonomske institucije koje su znatno inklu299

Zašto narodi propadaju

zivnije od onih u Austrougarskoj, Rusiji, Meksiku i Peruu. Osuđenici su bili jedina radna snaga, a jedini način da im se daje podsticaj bile su nadnice za rad koji su obavljali. Osuđenicima je ubrzo bilo dozvoljeno da postaju preduzetnici i da angažuju druge osuđenike. Štaviše, po isteku kazne davano im je zemlji­ šte i vraćana su im sva prava. Neki od njih su se bogatili, čak i nepismeni Henri Kejbl. Već 1798. bio je vlasnik hotela pod nazivom Divlji konj, a držao je ijednu radnju. Potom je kupio brod i upustio se u trgovinu kožama foka. Do 1809. posedovao je najmanje devet farmi sa oko 470 jutara zemlje, kao i niz radnji i kuća u Sidneju. Do narednog sukoba u Novom Južnom Velsu došlo je između elite i ostatka društva koji su činili osuđenici, bivši osuđenici i njihove poro­ dice. Elita, na čijem su čelu bili bivši čuvari i vojnici poput Makartura, uključivala je i neke od slobodnih doseljenika koje je u tu koloniju pri­ vukao veliki rast proizvodnje vune. Najveći deo poseda i dalje je bio u rukama elite i bivši osuđenici i njihovi potomci želeli su da se prekine s prevozom osuđenika, da dobiju mogućnost suđenja s porotom koju bi činili ljudi iz njihove sredine i pristup slobodnom zemljištu. Eliti ništa od toga nije odgovaralo. Nju je jedino zanimalo da ostvari svojinu nad zemljištem koje je bespravno koristila. Situacija je bila slična događaji­ ma koji su se dešavali u Severnoj Americi više od dva veka ranije. Kao sto smo u prvom poglavlju videli, posle pobeda ugovorom vezanih sluga nad kompanijom Virdžinija usledili su neredi u Merilendu i Severnoj i Južnoj Karolini. U Novom Južnom Velsu ulogu lorda Boltimora i ser Entonija Ešli Kupera preuzeli su Makartur i Skvoteri. Britanska vlada je ponovo stala na stranu elite, iako se i sama plašila da će Makartur i Skvoteri jednog dana proglasiti nezavisnost. Britanska vlada poslala je 1819. Džona Biga u tu koloniju da bu­ de na čelu istražne komisije o dešavanjima u njoj. Bige je bio šokiran pravima koja su uživali osuđenici i iznenađen suštinski inkluzivnim svojstvima ekonomskih institucija u toj kaznenoj koloniji. Preporučio je radikalnu reorganizaciju: osuđenici ne bi mogli da poseduju zemljište, nikome ne bi više bilo dozvoljeno da osuđenicima plaća nadnice, pomi300

Širenje prosperiteta

lovanja bi bila ograničena, bivšim osuđenicima ne bi bila davana zemlja, dok bi kazne bile jako pooštrene. Bige je Skvotere smatrao prirodnom australijskom aristrokratijom i zamišljao je autokratsko društvo pod njihovom vlašću. To se nije ostvarilo. Dok je Bige nastojao da vrati vreme unazad, bivši osuđenici i njiho­ vi sinovi i ćerke zahtevali su veća prava. Najznačajnije je bilo to što su shvatili, baš kao što se to desilo u Sjedinjenim Državama, da su im za učvršćivanje ekonomskih i političkih prava bile neophodne političke in­ stitucije koje će im omogućiti učešće u procesu odlučivanja. Zahtevali su izbore u kojima su mogli ravnopravno da učestvuju, kao i predstavničke institucije i skupštine u kojima su mogli da budu funkcioneri. Bivše osuđenike i njihove sinove i čerke vodio je živopisni pisac, is­ traživač i novinar Vilijam Ventvort. Ventvort je bio jedan od vođa prve ekspedicije koja je prešla Plave planine i Skvoterima otvorila ogromna prostranstva pašnjaka; jedan grad u tim planinama i danas nosi njegovo ime. Njegove simpatije su bile na strani osuđenika, možda i zato što je njegov otac, koji je bio optužen za pljačku, morao da prihvati progon u Australiju da bi izbegao suđenje i moguću osudu. U to vreme, Ventvort se veoma zalagao za uspostavljanje inkluzivnijih političkih institucija, za izbornu skupštinu, za porote na suđenjima bivšim osuđenicima i čla­ novima njihovih porodica i za prestanak dovođenja osuđenika u Novi Južni Vels. Osnovao je dnevni list Australian, koji se od tada pa nadalje borio protiv postojećih političkih institucija. Makarturu se nije sviđao Ventvort, a svakako ne ono za šta se ovaj zalagao. Napravio je spisak Ventvortovih podržavalaca, koje je opisao na sledeći način: po dolasku ovde osuđen na vešanje više puta bičevan privezan za tovarna kola Jevrejin iz Londona jevrejski krčmar koji je nedavno izgubio dozvolu za rad aukcionar prognan zbog trgovine robljem ovde često bičevan sin dvoje osuđenika 301

Zašto narodi propadaju

prevarant - u velikim dugovima američki pustolov advokat bez morala stranac koji je nedavno propao kao vlasnik muzičke radnje oženjen čerkom dvoje osuđenika oženjen osuđenicom koja je nekada bila trbušna plesačica. Ali žestoko protivljenje Makartura i Skvotera nije moglo da zau­ stavi plimu u Australiji. Zahtevi za predstavničkim institucijama bili su snažni i nisu mogli biti potisnuti. Do 1823. godine Novim Južnim Velsom upravljao je guverner, uglavnom po svom nahođenju. Te godine njegova vlast bila je ograničena osnivanjem veća, koje je imenovala bri­ tanska vlada. U početku su članovi tog veća bili Skvoteri i neosuđenička elita, mađu njima i Makartur, ali to nije moglo dugo da traje. Guverner Ričard Berk je 1831, popustio pod pritiskom i prvi put dozvolio da bivši osuđenici mogu biti članovi porote. Bivši osuđenici i brojni novi slobodni doseljenici želeli su i da se prekine s dovođenjem osuđenika iz Britanije jer je to stvaralo konkurenciju na tržištu rada i snižavalo nadnice. Skvoterima su niske nadnice odgovarale, ali su tu bitku izgu­ bili. Dovođenje osuđenika u Novi Južni Vels prestalo je 1840, a 1842. osnovano je Zakonodavno veće, čije su dve trećine članstva bile birane (ostatak je bio imenovan). Bivši osuđenici mogli su da se kandiduju za funkcije i da glasaju ako su imali dovoljno sopstvene imovine, što je uslov koji su mnogi od njih ispunjavali. U Australiji je pedesetih godina devetnaestog veka uvedeno opšte pravo glasa za bele odrasle muške osobe. Zahtevi građana, bivših osu­ đenika i njihovih porodica daleko su prevazilazili ono što je Vilijam Ventvort u početku zamislio. U stvari, u to vreme on je bio na strani konzervativaca koji su tražili neizborno Zakonodavno veće. Ali, kao ni Makartur pre toga, Ventvort nije mogao da zaustavi kretanja ka inkluzivnijim političkim institucijama. Države Viktorija, koja se 1851. odvojila od Novog Južnog Velsa, i Tasmanija postale su 1856. prve dr­ žave u svetu koje su na izborima uvele tajno glasanje i tako zaustavile 302

Širenje prosperiteta

kupovanje glasova i prinudu. Standardni način tajnog glasanja na izbo­ rima i danas nazivamo australijskim glasanjem. Početne okolnosti u Sidneju, u Novom Južnom Velsu, bile su veoma slične onima u Džejmstaunu u Virdžiniji 181 godinu pre toga, iako su naseljenici i u Dzejmstaunu uglavnom bili radnici pod ugovorom, a ne osuđenici. U oba slučaja te okolnosti nisu omogućile uspostavljanje ekstraktivnih kolonijalnih institucija. Ni u jednoj od tih kolonija nije bilo brojnog domorodačkog stanovništva za eksploataciju, nijedna nije bila bogata dragocenim metalima kao što su zlato i srebro, niti je imala ze­ mljište i useve koji bi plantaže na kojima bi radili robovi činili ekonom­ ski isplativim. Trgovina robljem je osamdesetih godina osamnaestog veka i dalje bila živa, te bi Novi Južni Vels bio pun robova da bi se to isplatilo. Ali nije. I kompanija Virdžinija i vojnici i slobodni doseljenici koji su upravljali Novim Južnim Velsom popustili su pod pritiscima i postepeno uspostavljali inkluzivne ekonomske institucije koje su išle u tandemu sa inkluzivnim političkim institucijama. Taj proces se još lakše odvijao u Novom Južnom Velsu nego u Virdžiniji i kasnija nastojanja da se taj trend zaustavi bila su neuspešna.

U Australiji se, kao i u Sjedinjenim Državama, do inkluzivnih in­ stitucija došlo na drugačiji način nego u Engleskoj. Velike promene koje su potresale Englesku u vreme Građanskog rata i potom u doba Slavne revolucije nisu bile neophodne u Sjedinjenim Državama i Australiji jer su okolnosti u kojima su te države nastale bile sasvim drugačije - iako to, svakako, ne znači da su inkluzivne institucije uspostavljane bez ot­ pora, a Sjedinjene Države su u tom procesu morale da odbace britanski kolonijalizam. U Engleskoj je postojala duga tradicija apsolutističke vlasti koja je bila duboko ukorenjena i za njeno uklanjanje bila je neo­ phodna revolucija. U Sjedinjenim Državama i Australiji to nije bio slučaj. Iako su lord Boltimor u Merilendu i Džon Makartur u Novom Južnom Velsu verovatno želeli takvu ulogu, oni nisu mogli da ostvare^ toliku vlast u društvu da bi se njihovi planovi mogli ostvariti. Inkluztfwr

Zašto narodi propadaju

institucije koje su uspostavljene u Sjedinjenim Državama i Australiji značile su da se industrijska revolucija u tim zemljama brzo širila i one su počele da se bogate. Putanju razvoja tih zemalja sledile su kolonije poput Kanade i Novog Zelanda. Do inkluzivnih institucija dolazilo se i na druge načine. U velikim delovima zapadne Evrope inkluzivne institucije uspostavljane su pod podsticajem Francuske revolucije, kojom je u Francuskoj ukinut apsolu­ tizam, a potom su se institucionalne reforme kroz međudržavne sukobe širile velikim delom zapadne Evrope. Ekonomske posledice tih reformi bili su uspostavljanje inkluzivnih ekonomskih institucija u većini zema­ lja zapadne Evrope, industrijska revolucija i privredni rast.

Uklanjanje prepreka: Francuska revolucija Tokom tri veka pre 1789. Francuskom je vladala apsolutistička mo­ narhija. Francusko društvo bilo je podeljeno na tri delà, na takozvane staleže. Prvi stalež činila je aristrokratija (plemstvo), sveštenstvo je čini­ lo drugi stalež, a svi ostali treći. Različiti staleži podlegali su različitim zakonima, a prva dva staleža posedovala su prava koja ostatak stanovni­ štva nije. Plemstvo i sveštenstvo nisu plaćali porez, dok su građani mo­ rali da plaćaju više različitih poreza, što se i moglo očekivati od režima koji je u velikoj meri bio ekstraktivan. U stvari, crkva ne samo daje bila izuzeta od oporezivanja već je i posedovala velike površine zemljišta i mogla je seljacima da nameće sopstvene poreze. Monarh, plemstvo i sveštenstvo živeli su luksuznim životom, dok je veći deo trećeg staleža živeo u velikom siromaštvu. Različiti zakoni ne samo da su plemstvu i sveštenstvu garantovali veoma povlašćen ekonomski položaj već su im davali i političku moć. Živeti u francuskim gradovima u osamnaestom veku bilo je teško i nezdravo. Proizvodnjom su rukovodili moćni esnafi koji su svojim 304

Širenje prosperiteta

članovima donosili dobar dohodak, dok su druge sprečavali da se bave tim zanimanjima i da započinju nove poslove. Takozvani ancien régi­ me ponosio se svojom trajnošću i stabilnošću. Smatralo se da ulazak novih preduzetnika i talentovanih pojedinaca i njihovo bavljenje novim zanimanjima stvara nestabilnost i nije se tolerisalo. Ako se za život u gradovima moglo reći daje bio težak, život na selu je po svoj prilici bio još teži. Kao što smo videli, u to doba je najekstremniji oblik kmetstva, koji je ljude vezivao za zemljište i primoravao ih da rade i plaćaju dažbi­ ne feudalnim gospodarima, bio već dugo u procesu propadanja. I pored toga, postojala su ograničenja mobilnosti i mnoštvo feudalnih dažbina koje su francuski seljaci morali da plaćaju monarhu, plemstvu i crkvi. U takvim okolnostima Francuska revolucija predstavljala je radi­ kalnu promenu. Narodna ustavotvorna skupština je 4. avgusta 1789. predlaganjem novog ustava u potpunosti promenila francuske zakone. U prvom članu ustava stajalo je: Narodna skupština ovim u potpunosti ukida feudalni sistem. Određu­ je da od postojećih prava i obaveza, bilo feudalnih ili opštih, ona koja potiču od ili predstavljaju stvarno ili lično kmetstvo biće ukinuta bez obeštećenja. Potom u devetom članu stoji: Novčane privilegije, lične ili stvarne, u plaćanju poreza zauvek se ukidaju. Poreze će plaćati svi građani i to na celokupnu imovinu, na isti način i u istom obliku. Treba ustanoviti sistem koji će obezbediti da svi plaćaju porez proporcionalno, čak i za poslednjih šest meseci tekuće godine. Tako je, jednim potezom, Francuska revolucija ukinula feudalni sistem i sve obaveze i dažbine koje je on podrazumevao i u potpunosti ukinula oslobođenost plemstva i sveštenstva od oporezivanja. Ali ono*

* Stari režim - Prim. prev.

305

Zašto narodi propadaju

što je bilo najradikalnije, čak nezamislivo u to doba, bio je član 11 u kome je stajalo: Svi građani, bez obzira na poreklo, imaju pravo da se kandiduju za bilo koji zvanični položaj, bilo daje on sveštenički, građanski ili vojni; i nijed­ no zanimanje neće se smatrati nedostojnim. Ostvarena je, najzad, ravnopravnost pred zakonom za sve, ne samo u svakodnevnom životu i poslovima već i u politici. S revolucionarnim promenama nastavljeno je i posle 4. avgusta. Ukinuta su ovlaščenja crkve da uvodi posebne poreze i sveštenstvo je pretvoreno u državne službenike. Uklanjanjem političke i društvene nefleksibilnosti uklonjene su i velike prepreke ekonomskim aktivnostima. Ukinuti su esnafi i sva profesional­ na ograničenja, čime je u gradovima stvorena veća ravnopravnost. Te reforme bile su prvi korak ka rušenju vlasti apsolutističkih francuskih monarha. Nakon objava od 4. avgusta usledilo je nekoli­ ko decenija nestabilnosti i ratovanja. Ali učinjen je odlučujući korak u napuštanju apsolutizma i ekstraktivnih institucija i kretanju ka inkluzivnim političkim i ekonomskim institucijama. Posle tih promena usledile su druge reforme u oblasti ekonomije i politike koje su 1870. na kraju dovele do Treće republike - koja je u Francuskoj uspostavila onakav parlamentarni sistem kakav je Slavna revolucija začela u En­ gleskoj. Francuska revolucija je donela mnogo nasilja, patnji, nestabil­ nosti i ratova. Ali zahvaljujući njoj, Francuzi nisu došli u situaciju da im ekstraktivne institucije onemogućuju privredni rast i napredak, kao što je to bio slučaj sa apsolutističkim režimima istočne Evrope poput Austrougarske i Rusije. Kako se dogodilo da se 1789. apsolutistička francuska monarhija nađe na ivici revolucije? Videli smo da su mnogi apsolutistički režimi uspevali da se dugo održe, čak i usred privredne stagnacije i društvenih nemira. Kao i kod većine revolucija i radikalnih promena, na otvaranju puta Francuskoj revoluciji zajednički je uticalo više faktora koji su bili u bliskoj vezi s činjenicom da se Britanija brzo industrijalizovala. Mora 306

Širenje prosperiteta

se, kao i obično, uzeti u obzir i sticaj okolnosti jer su brojni pokušaji mo­ narhije da stabilizuje režim propali i revolucija se pokazala uspešnijom u menjanju institucija u Francuskoj i u drugim evropskim zemljama 1789. nego što su to mnogi mogli i da zamisle. Mnogi zakoni i privilegije u Francuskoj imali su srednjovekovne ko­ rene. Ne samo da su davali prednost prvom i drugom staležu u odnosu na većinu ostalog stanovništva već i u odnosu prema dvoru. Luj X IV , Kralj Sunce, vladao je Francuskom pedeset četiri godine, od 1661. do svoje smrti - 1715, iako je zapravo došao na presto 1643, kada mu je bilo pet godina. Učvrstio je vlast monarhije i intenzivirao proces ka ostvarivaju većeg apsolutizma, koji je započet vekovima pre toga. Mno­ gi monarsi često su tražili savet takozvane Skupštine notabla, koju su činili ključni plemići koje je odabrao dvor. Iako je uglavnom imala konsultativan karakter, ta skupština je delala i kao blago ograničenje vlasti monarha. Zato je Luj X I V vladao bez nje. Pod njegovom vlašću Francuska je ostvarila određen privredni rast - na primer, kroz učešće u atlantskoj i kolonijalnoj trgovini. Lujev sposobni ministar fmansija Zan-Batist Kolber bio je odgovoran za razvoj industrije koju je vlada podržavala i kontrolisala i koja je ostvarivala neku vrstu ekstraktivnog privrednog rasta. Od tog ograničenog privrednog rasta koristi su gotovo isključivo imali prvi i drugi stalež. Luj X IV želeo je i da racionalizuje francuski poreski sistem jer je država često imala probleme da finansira česte ratove, veliku stajaću vojsku i kraljevu ličnu luksuznu pratnju, potrošnju i palate. Nemogućnost oporezivanja čak ni nižeg plemstva veoma je ograničavala njegov dohodak. Iako je u vreme dolaska Luja X V I na vlast 1774. ostvarivan mali privredni rast, u društvu je došlo do velikih promena. Pored toga, do­ tadašnji poreski problemi pretvorili su se u poresku krizu, a posebno je mnogo koštao Sedmogodišnji rat s Britancima 1756-1763, u kojem je Francuska izgubila Kanadu. Jedan broj uglednih ličnosti pokušao je da uravnoteži kraljevski budžet preraspodelom dugova i povećanjem pore­ za; među njima su bili An-Rober-Žak Tirgo —jedan od najpoznatijih ekonomista tog doba, Žak Neker - koji je imao značajnu ulogu i posle 307

Zašto narodi propadaju

revolucije, i Šari Aleksandr de Kalon. Ali bez uspeha. Kalon je, u okviru svoje strategije, ubedio Luja X V I da sazove Skupštinu notabla. Kralj i njegovi savetnici očekivali su da Skupština prihvati njegove reforme baš kao što je i Carls I očekivao od Britanskog parlamenta, kada gaje 1640. sazvao, da prihvati finansiranje vojske za borbu protiv Škota. Skupština je donela neočekivanu odluku da samo predstavničko telo, Skupština staleža, može prihvatiti takve reforme. Skupština staleža veoma se razlikovala od Skupštine notabla. Ovu drugu činilo je plemstvo i njene članove uglavnom je birao dvor iz re­ dova najznačajnijeg plemstva; u prvoj su bili predstavnici sva tri staleža. Poslednji put bila je sazvana 1614. Kada se Skupština staleža sastala 1789. u Versaju, odmah je postalo jasno da nikakav sporazum nije bio moguć. Razlike su bile nepomirljive, a treći stalež je želeo da tu prili­ ku iskoristi za uvećanje svoje političke moći i za dobijanje većeg broja glasova u Skupštini staleža, čemu su se plemstvo i sveštenstvo odlučno suprotstavljali. Zasedanje je završeno 5. maja 1789. bez ikakve odluke, osim da se sazove uticajnije predstavničko telo - Narodna skupština, što je produbilo političku krizu. Treći stalež, naročito trgovci, poslov­ ni ljudi, stručnjaci i zanatlije, koji su svi tražili veću vlast, gledali su na ta dešavanja kao na dokaz o svojoj rastućoj moći. Zato su u Narodnoj skupštini zahtevali još veće učešće u odlučivanju i generalno veća pra­ va. Podrška koju su im širom zemlje davale mase građana ohrabrene takvim dešavanjima dovela je 9. jula do rekonstitucije Skupštine u Na­ rodnu ustavotvornu skupštinu. U međuvremenu se raspoloženje u zemlji, a naročito u Parizu, ve­ oma radikalizovalo. Reagujući na to, konzervativni krugovi oko Luja X V I ubedili su ga da otpusti Nekera, reformistički nastrojenog mini­ stra finansija. To je dovelo do novih uličnih nemira. Ishod je bio čuveni napad na Bastilju 14. jula 1789. Od tog trenutka revoluciju je bilo teško zaustaviti. Neker je vraćen na svoj položaj, a revolucionarni markiz De Lafajet postao je zapovednik Nacionalne garde Pariza. Još značajnije od napada na Bastilju bile su aktivnosti Narodne ustavotvorne skupštine, koja je 4. avgusta 1789. s novim samopouzda308

Širenje prosperiteta

njem proglasila nov ustav i ukinula feudalizam i posebne privilegije prvog i drugog staleža. Ali ta radikalizacija dovela je do razjedinjavanja unutar Skupštine jer je bilo mnogo suprotstavljenih stavova o tome ka­ ko bi društvo trebalo da izgleda. Prvi korak bilo je osnivanje lokalnih klubova, pre svega radikalnog Jakobinskog kluba, koji će kasnije ruko­ voditi revolucijom. Istovremeno, plemstvo je masovno napuštalo zemlju i postajalo takozvana emigracija. Mnogi članovi plemstva podsticali su kralja da raspusti Skupštinu i preuzme stvari u svoje ruke, bilo sâm ili uz pomoć stranih sila, poput Austrije, domovine kraljice Marije Antoanete, u koju se većina emigranata sklonila. Kada su mase na ulicama shvatile daje ugroženo ono što je u poslednje dve godine bilo ostvare­ no, radikalizacija je počela da jača. Narodna ustavotvorna skupština usvojila je 29. septembra 1791. konačnu verziju ustava i upostavila u Francuskoj ustavnu monarhiju u kojoj su svi ljudi bili ravnopravni, nije bilo feudalnih obaveza i dažbina i ukinuta su sva trgovačka ograničenja koja su nametali esnafi. Francuska je ostala monarhija, ali kralj je imao mala ovlašćenja i, u stvari, nije imao ni svoju slobodu. Ali pravac revolucionarnih dešavanja bio je nepovratno izmenjen ra­ tom koji je 1792. izbio između Francuske i „prve koalicije", koju je pred­ vodila Austrija. Rat je uvećao odlučnost i radikalizam revolucionara i narodnih masa (takozvanih sankilota, u značenju „bez kratkih čakšira" jer nisu mogli sebi da priušte luksuz tadašnjeg stila odevanja). Ishod tog procesa bio je takozvani period Vladavine terora pod komandom Jakobinaca, koje su vodili Robespjer i Sen-Zist - koji je nastupio posle pogubljenja Luja X V I i Marije Antoanete. Doveo je do pogubljenja ne samo niza plemića i kontrarevolucionara već i nekoliko značajnih lič­ nosti same revolucije, uključujući bivše narodne vođe Brisoa, Dantona i Demulena. Ali Vladavina terora ubrzo se otela kontroli i konačno joj je došao kraj u julu 1794. pogubljenjem sopstvenih vođa, uključujući Robespjera i Sen-Zista. Usledio je period relativne stabilnosti, najpre pod prilič­ no neefikasnim Direktorijumom između 1795. i 1799, a potom pod koncentrisovanijom vlašću u vidu Konzulata koji su činile tri ličnosti 309

Zašto narodi propadaju

— Diko, Sijejes i Napoleon Bonaparta. Već za vreme Direktorijuma mladi general Napoleon Bonaparta postao je slavan po svojim vojnim uspesima i njegov uticaj će nastaviti da raste posle 1799. Konzulat se ubrzo pretvorio u ličnu vlast Napoleona. U godinama između 1799. i kraja Napoleonove vladavine 1815. Francuska je ostvarila niz velikih vojnih pobeda, uključujući bitke kod Austerlica, Jene-Aueršteta i Vagrama, čime je kontinentalna Evropa bila pokorena. To je Napoleonu omogućio na nametne svoju volju, svoje reforme i svoj građanski zakonik na velikoj teritoriji. Nakon pada Napoleona, posle njegovog konačnog poraza 1815, došlo je do smanjenja teritorija, ograničenja političkih prava i ponovnog uspostavljanja fran­ cuske monarhije pod Lujem X V II. Ali sve to je samo usporavalo proces neminovnog uspostavljanja inkluzivnih političkih institucija. Sile koje je oslobodila revolucija iz 1789. učinile su kraj francuskom apsolutizmu i na kraju neizbežno, iako postepeno, dovele do uspostavaljanja inkluzivnih institucija. Tako su Francuska i ostali delovi Evrope u koje su revolucionarne reforme bile izvezene učestvovah u procesu industrijalizacije koji je u dvetnaestom veku već bio u toku.

Izvoz revolucije Uoči Francuske revolucije (1789) bilo je više ograničenja zajevreje širom Evrope. U nemačkom gradu Frankurtu, na primer, oni su morali da slede propise koji su poticali još iz srednjeg veka. U Frankfurtu nije moglo da živi više od pet stotina jevrejskih porodica i sve su one morale da žive u malom zidovima ograđenom delu grada zvanom Judengasse, jevrejski geto. Geto nisu smeli da napuštaju noću, nedeljom i u vreme hrišćanskih praznika. Judengasse bio je neverovatno pretrpan. Bila je to teritorija duga oko 400 metara, a široka ne više od 3,7 metara, a ponegde i manje od 310

Širenje prosperiteta

3 metra. Jevreji su živeli stalno podložni represiji i propisima. Svake godine bi najviše dve nove porodice primane u geto, a najviše dvanaest jevrejskih parova bi moglo da sklopi brak, i to jedino ako su imali iznad dvadeset pet godina. Jevreji nisu mogli da se bave poljoprivredom; nisu mogli ni da trguju oružjem, začinima, vinom niti žitom. Sve do 1726. morali su da nose posebne oznake, dva koncentrična žuta kruga za mu­ škarce i prugasti veo za žene. Svi Jevreji morali su da plaćaju poseban porez - glavarinu. Kada je izbila Francuska revolucija, u frankurtskom Judengasse živeo je uspešan mladi poslovni čovek Mejer Amšel Rotšild. Početkom osamdesetih godina osamnaestog veka Rotšild je već bio vodeći numizmatičar i trgovac metalima i antikvitetima u Frankfurtu. Ali, kao i ostali Jevreji, nije mogao da otvori radnju van granica geta niti da živi van njega. To se ubrzo izmenilo. Francuska narodna skupština je 1791. vrati­ la sva prava francuskim Jevrejima. Potom je francuska vojska osvojila oblast Rajne i donela prava Jevrejima u zapadnoj Nemačkoj, U Frank­ furtu su posledice toga bile izrazitije i možda donekle nenamerne. Fran­ cuzi su 1796. granatirali Frankurt i pritom uništili polovinu Judengasse. Oko dve hiljade Jevreja ostalo je bez krova nad glavom i morali su da smeštaj potraže van geta. Među njima bili su i Rotšildovi. Našavši se van geta i oslobođeni mnoštva propisa koji su im sprečavali bavljenje preduzetništvom, mogli su da iskoriste nove poslovne mogućnosti. U njih je spadao i ugovor za snabdevanje austrijske vojske žitom, što im pre toga nije bilo dozvoljeno. Do kraja te decenije Rotšild je postao jedan od najbogatijih Jevreja u Frankfurtu i iskusan poslovni čovek. Na potpuno vraćanje prava moralo se čekati do 1811; to je konačno u praksu sproveo Karl fon Dalberg, koji je u okviru Napoleonove reorganizacije Nemačke bio postavljen za Velikog kneza Frankfurta. Mejer Amšel rekao je svom sinu: „Sada si građanin." T i događaji nisu značili kraj borbe za prava Jevreja jer je bilo kasni­ jih vraćanja unazad, naročito na Bečkom kongresu 1815. kada je došlo 311

Zašto narodi propadaju

do postnapoleonovske političke nagodbe. Ali za Rotšildove nije više bilo povratka u geto. Mejer Amšel i njegovi sinovi ubrzo su bili vlasnici najveće banke u Evropi devetnaestog veka sa filijalama u Frankfurtu, Londonu, Parizu, Napulju i Beču. To nije bio izolovan događaj. Najpre su francuska revolucionarna vojska, a potom i Napoleon osvajali velike delove kontinentalne Evro­ pe, a gotovo u svim tim oblastima postojeće institucije poticale su iz srednjeg veka i delale su u korst kraljeva, kneževa i plemstva i ogra­ ničavale trgovinu kako u gradovima tako i u unutrašnjosti. Kmetstvo i feudalizam su u mnogim takvim oblastima bili mnogo zastupljeniji nego u Francuskoj. U istočnoj Evropi, uključujući Prusku i mađarski deo Austrougarske, kmetovi su bili vezani za zemlju. Na zapadu je ta­ kav strog oblik kmetstva već bio nestao, ali su seljaci morali feudalnim gospodarima da plaćaju mnoštvo dažbina i poreza i da za njih obavljaju prisilan rad. Na primer, u državnoj zajednici Nasau-Usingen obaveze seljaka obuhvatale su 230 različitih dažbina, nameta i usluga. Za svaku zaklanu životinju plaćan je „krvni desetak", a postojao je i „pčelinji" i „voštani" desetak. Od svake kupovine ili prodaje nekretnina gospodar je dobijao nadoknadu. Esnafi koji su upravljali svim vrstama ekonom­ skih aktivnosti u gradovima takođe su bili snažniji nego u Francuskoj. U zapadnonemačkim gradovima Kelnu i Ahenu esnafi su sprečavali uvođenje tekstilnih mašina za predenje i tkanje. Mnogi gradovi, od Berna u Svajcarskoj do Firence u Italiji, bili su pod kontrolom malog broja porodica. Vođe Francuske revolucije i, kasnije, Napoleon izvozili su revolu­ ciju u te zemlje, rušili apsolutizam, ukidali feudalne zemljišne odnose, ukidali esnafe i uvodili ravnopravnost pred zakonom - primarni pojam vladavine zakona kojim ćemo se detaljnije baviti u narednom poglavlju. Tako je Francuska revolucija pripremila ne samo Francusku već i veliki deo Evrope za uspostavljanje inkluzivnih institucija i privredni rast koje one omogućuju. Kao što smo videli, nekoliko evropskih sila, uznemirene dešavanjima u Francuskoj, sakupile su se 1792. oko Austrije radi napada na 312

Širenje prosperiteta

Francusku, navodno da bi oslobodile kralja Luja X V I - ali, u stvari, da bi ugušile Francusku revoluciju. Očekivalo se da će se improvizovana vojska koju su okupili revolucionari ubrzo raspasti. Ali posle nekoliko početnih poraza vojska nove Francuske republike izašla je kao pobednik u ratu koji je počeo kao odbrambeni. Trebalo je razrešiti velike orga­ nizacione probleme. Ali Francuzi su bili ispred drugih zemalja u jed­ noj značajnoj inovaciji - masovnoj regrutaciji. Uvedena 1793, masovna regrutacija omogućila je Francuzima da sakupe veliku vojsku i steknu vojnu prednost koja joj je donela nadmoć čak i pre nego što je na scenu stupilo Napoleonovo slavno vojno umeće. Početni vojni uspesi ohrabrili su vodstvo Republike da proširi gra­ nice Francuske u nameri da stvori efikasan amortizer između nove

313

Zašto narodi propadaju

republike i neprijateljskih monarhija Pruske i Austrije. Francuzi su brzo osvojili Austrijsku Holandiju i Ujedinjene provincije, što odgovara današnjoj Belgiji i Holandiji. Zauzeli su i veliki deo današnje Švajcarske. Na svim tim teritorijama Francuzi su imali snažnu vlast do kraja devedesetih godina osamnaestog veka. Z a Nemačku je u početku vođena žestoka borba. Ali već 1795. Francuzi su uspostavili čvrstu vlast u Rajnskoj oblasti, zapadnom delu Nemačke na levoj obali reke Rajne. Prusi su bili primorani da to Bazelskim ugovorom priznaju. U periodu 1795-1802. Francuzi su držali Rajnsku oblast, ali i nijedan drugi deo Nemačke. Rajnska oblast je 1802. zvanično postala deo Francuske. Italija je u drugoj polovini devedesetih godina osamnaestog ve­ ka ostala glavno poprište ratova, sa Austrijancima kao protivnicima. Oblast Savoje Francuzi su anektirali 1792. i do Napoleonovih osvajanja u aprilu 1796. vladala je pat pozicija. U svom prvom velikom konti­ nentalnom pohodu, početkom 1797, Napoleon je osvojio gotovo ćelu severnu Italiju, izuzev Venecije - koja je pala u ruke Austrijanaca. Kampoformijskim mirom, potpisanim sa Austrijancima u oktobru 1797, okončan je Rat prve koalicije i priznata je francuska vlast nad nizom republika u severnoj Italiji. Ali Francuzi su nastavili da šire svoju vlast u Italiji i posle tog mira, osvojili su Papsku državu i marta 1798. us­ postavili su Rimsku Republiku. U januaru 1799. osvojen je Napulj i osnovana je Partenopejska republika. Osim Venecije, koja je ostala u rukama Austrije, Francuzi su ostvarili vlast nad čitavim italijanskim poluostrvom, neposrednu kao u slučaju Savoje ili preko satelitskih država poput Cisalpinske, Ligurijske, Rimske i Partenopejske republike. U ratovima Druge koalicije, u periodu 1798-1801, bilo je promenljive sreće, ali oni su se završili tako što je vlast uglavnom ostala u ru­ kama Francuza. Francuska revolucionarna vojska odmah je započela proces sprovođenja radikalnih reformi u osvojenim zemljama, ukidanja ostataka kmetstva i feudalnih zemljišnih odnosa i uvođenja ravnoprav­ nosti pred zakonom. Sveštenstvu su oduzeti poseban status i vlast, a esnafi u gradskim oblastima ukinuti su ili bar veoma oslabljeni. To 314

Širenje prosperiteta

se sve dogodilo u Austrijskoj Holandiji neposredno posle francuskog osvajanja 1795. i u Ujedinjenim provincijama, gde su Francuzi osnovali Batavijsku republiku s političkim institucijama veoma sličnim onima u Francuskoj. Slična situacija bila je i u Švajcarskoj, gde su esnafi, kao i feudalni gospodari i crkva, bili poraženi, feudalne privilegije ukinute, a esnafi takođe ukinuti i eksproprisani. Ono što je započela Francuska revolucionarna vojska nastavio je, na ovaj ili onaj način, Napoleon. Napoleon je prvenstveno bio zainteresovan da uspostavi čvrstu vlast nad teritorijama koje je osvojio. To je ponekad podrazumevalo sklapanje sporazuma s lokalnim elitama ili dovođenje na vlast članova sopstvene porodice ili saradnika, kao za vreme njegove kratke vladavine u Spaniji i Poljskoj. Ali Napoleon je imao i iskrenu že­ lju da nastavi i produbi revolucionarne reforme. Od velikog značaja je to stoje kodifikovao rimsko pravo i ideje o ravnopravnosti pred zakonom u pravni sistem koji je postao poznat kao Napoleonov zakonik. Napoleon je taj zakonik smatrao svojom najznačajnijom baštinom i nastojao je da ga nametne na svim teritorijama pod svojom vlašću. Reforme koje su nametali Francuska revolucija i Napoleon nisu, razume se, bile večite. Na nekim mestima, kao što je Hanover u Nemačkoj, stara elita je ubrzo posle Napoleonovog pada ponovo došla na vlast i mnogo toga što su Francuzi bili ostvarili izgubljeno je zauvek. Ali u mnogim drugim mestima feudalizam, esnafi i plemstvo bili su trajno uništeni ili oslabljeni. Na primer, čak i kada su Francuzi otišli, Napo­ leonov zakonik je u mnogim slučajevima ostao na snazi. U celini gledano, francuska vojska donela je mnogo patnje u Evropi, ali je i radikalno promenila stanje u njoj. U velikom delu Evrope nestali su feudalni odnosi, moć esnafa, apsolutistička vlast monarha i kneževa, uticaj sveštenstva na ekonomsku, društvenu i političku moć i temelji starog režima koji je ljude tretirao neravnopravno na osnovu njihovog porekla. Te promene stvorile su onu vrstu inkluzivnih ekonomskih institucija koje su potom omogućile početak industrijalizacije na tim mestima. Sredinom devetnaestog veka industrijalizacija se brzo širi­ la na gotovo svim teritorijama pod vlašću Francuza, dok su teritorije

315

Zašto narodi propadaju

poput Austrougarske i Rusije, koje Francuzi nisu osvojili, ili Poljske i Spanije, gde je vlast Francuza kratko trajala i bila je ograničena, i dalje uglavnom stagnirale.

Težnja ka modernom dobu U jesen 1867. Okubo Tošimiči, jedan od vodećih zvaničnika fe­ udalnog japanskog područja Satsuma, putovao je iz prestonice Edo, današnjeg Tokija, u regionalni grad Jamaguči. On se 14. oktobra sastao s vođama područja Cošu. Predlog koji im je izneo bio je jednostavan: trebalo je da ujedine svoje vojske, da napadnu Edo i zbace šoguna, vlada­ ra Japana. Okubo Tošimiči već je bio obezbedio podršku vođa područja Tosa i Aki. Kada su i vođe moćnog područja Čošu dale svoj pristanak, formiranje tajni savez Sačo. Japan je 1868. bio ekonomski nerazvijena zemlja kojom je od 1600. vladala porodica Tokugava i čiji je vladar 1603. uzeo titulu šoguna (ko­ mandanta). Japanski car je bio gurnut u stranu i dobio je čisto ceremo­ nijalnu ulogu. Soguni iz porodice Tokugava bili su istaknuti pripadnici klase feudalnih gospodara koji su vladali svojim područjima i sakupljali porez na njima, a u njih je spadalo i područje Satsuma, kojim je vladala porodica Simacu. T i gospodari, uz pomoć svojih vazala, čuvenih samu­ raja, upravljali su društvom koje je bilo slično srednjovekovnoj Evropi, u kome su postojala jasno razgraničena zanimanja, trgovinska ograniče­ nja i visoki porezi poljoprivrednicima. Šogun je vladao iz Edoa, gde je imao monopol i vlast nad spoljnom trgovinom i zabranjivao je strancima ulazak u zemlju. Političke i ekonomske institucije bile su ekstraktivne i Japan je bio siromašan. Ali dominacija šoguna nije bila potpuna. Čak ni kada je porodica Tokugava 1600. preuzela vlast u zemlji, ona nije imala vlast nad svima. Na jugu zemlje, područje Satsuma ostalo je u velikoj meri autonomno i 316

Širenje prosperiteta

čak mu je bilo dozvoljeno da samostalno trguje sa spoljnim svetom pre­ ko ostrva Rjukju. Okubo Tošimiči rođenje 1830, upravo u Kagošimi, prestonici područja Satsuma. Kao sin samuraja i on je postao samuraj. Njegovu obdarenost ubrzo je zapazio Šimacu Narijakira, gospodar Satsume, koji mu je omogućio da brzo napreduje u službi. U to vreme, Šimacu Narijakira već je posedovao plan da za svrgavanje šoguna upo­ trebi vojsku Satsume. Želeo je da proširi trgovinu sa Azijom i Evropom, da ukine stare feudalne ekonomske institucije i da u Japanu izgradi modernu državu. Ostvarivanje njegovog plana prekinuto je njegovom smrću 1858. Njegov naslednik Šimacu Hisamicu bio je oprezniji, bar u početku. Okubo Tošimiči postajao je sve ubeđeniji u potrebu da se Japan oslobodi feudalne vladavine šoguna i na kraju je uspeo da u to ubedi i Šimacua Hisamicua. Da bi obezbedili podršku za svoje namere, oni su ih zakamuflirali ljutnjom zbog zanemarivanja cara. Sporazumom koji je Okubo Tošimiči već bio sklopio s područjem Tosa potvrđeno je da „zemlja ne može da ima dva monarha, da u domu ne mogu da postoje dva gospodara, da vlast pripada jednom vladaru*. Ali prava namera nije bila da se samo caru vrati vlast, već da se političke i ekonomske institu­ cije u potpunosti izmene. U ime područja Tosa jedan od potpisnika tog sporazuma bio je Sakamoto Riuma. Kada su Satsuma i Cošu mobilisali svoju vojsku, Sakamoto Riuma je šoguna upoznao s planom od osam tačaka i insistirao je na njegovoj ostavci da bi se izbegao građanski rat. Taj plan bio je radikalan i mada je u tački 1 stajalo da će „politička moć u zemlji biti vraćena carskom dvoru koji će ubuduće izdavati sve naloge", on je sadržao mnogo više od ponovnog uspostavljanja carske vlasti. U tačkama 2, 3, 4 i 5 stajalo je: 2. Biće uspostavljena dva zakonodavna tela - Gornji i Donji dom, i vlast će sve odluke donositi na osnovu opšteg mišljenja. 3. Sposobni ljudi među zemljoposednicima, plemstvom i građanima uopšte dobijaće položaj savetnika, a nekadašnji tradicionalni položaji koji su izgubili svoju svrhu biće ukinuti. 317

Zašto narodi propadaju

4. Spoljnu politiku treba voditi u skladu sa odgovarajućim propisima koji su rezultat opšteg mišljenja. 5. Zakone i propise iz prošlosti treba ukinuti i doneti nove i priklad­ nije. Sogun Jošinobu pristao je da se povuče i 3. januara 1868. izvršena je restauracija Meidzi. Na vlast je vraćen car Komei, koji je mesec dana kasnije umro i nasledio gaje njegov sin Meidži. Iako je vojska područja Satsuma i Cošu zauzela Edo i carsku prestonicu Kjoto, postojala je bo­ jazan da će porodica Tokugava pokušati da povrati vlast i ponovo uspo­ stavi šogunat. Okubo Tosimiči želeo je da njenu moć uništi jednom za svagda. Ubedio je cara da ukine područje Tokugava i da konfiskuje sve zemljište te porodice. Bivši šogun Jošinobu je 27. januara napao vojsku Satsume i Cošua i izbio je građanski rat, koji je besneo do leta kada je porodica Tokugava bila konačno poražena. Posle restauracije Meidži u Japanu je došlo do procesa institucional­ nih reformi. Feudalizam je 1869. ukinut i tri stotine feudalnih dobara predato je vladi i pretvoreno u prefekture kojima su upravljali naimenovani guverneri. Oporezivanje je centralizovano i staru feudalnu zamenila je moderna činovnička država. Ravnopravnost svih društvenih klasa pred zakonom uvedena je 1869, a ograničenja unutrašnjih migracija i trgovine ukinuta su. Ukinuta je klasa samuraja, iako je to podrazumevalo ugušivanje vise pobuna. Uvedeno je pojedinačno svojinsko pravo na zemlju, a ljudima je dozvoljeno da se bave svim vrstama trgovine. Država se veoma angažovala na izgradnji infrastrukture. Z a razliku od stava apsolutističkih režima prema železnici, japanska vlada je 1869. uspostavila prevoz parobrodima između Tokija i Osake i izgradila prvu zeleznicu između Tokija i Jokohame. Počela je da razvija i prerađivačku industriju i Okubo Tošimiči, u svojstvu ministra finansija, nadgledao je početak snažnih nastojanja na industrijalizaciji. Vodeću ulogu u tome imao je gospodar područja Satsuma, koji je gradio fabrike grnčarije, to­ pova i pamučnog prediva, uvozio engleske tekstilne mašine da bi 1861. otvorio prvu modernu predionicu pamuka u Japanu. Sagradio je i dva 318

Širenje prosperiteta

moderna brodogradilišta. Japan je 1890. bio prva azijska zemlja koja je imala pisani ustav i stvorila ustavnu monarhiju sa izbornim parla­ mentom i nezavisnim sudstvom. Te promene odlučujuće su uticale da Japan postane prvenstveni korisnik prednosti koje je donela industrijska revolucija u Aziji.

Sredinom devetnaestog veka i Kina i Japan bile su siromašne zemlje koje su tavorile pod apsolutističkim režimima. Apsolutistički režim u Kini je vekovima sazrevao za promene. Iako je između Kine i Japana postojalo mnogo sličnosti - šogunat Tokugava je u sedamnaestom veku zabranjivao prekomorsku trgovinu, baš kao što su pre toga to činili kineski carevi, i suprotstavljao se ekonomskim i političkim promenama - bilo je i značajnih političkih razlika. Kina je bila centralizovano birokratsko carstvo pod apsolutnom vlašću cara. Car se svakako suo­ čavao sa ograničenjima svoje moći od kojih je najznačajnije bila pretnja pobunom. U periodu 1850-1864. čitava južna Kina bila je opustošena ustankom Taipinga u kome su milioni ljudi umrli bilo u bitkama ili od gladi. Ali opozicija caru nije bila institucionalizovana. Struktura japanskih političkih institucija bila je drugačija. Šogunat je oduzeo vlast caru, ali, kao što smo videli, porodica Tokugava nije ima­ la apsolutnu vlast i područja kao što je Satsuma zadržala su nezavisnost, čak i mogućnost samostalnog bavljenja spoljnom trgovinom. Kao i u slučaju Francuske, značajna posledica britanske industrijske revolucije po Kinu i Japan bila je vojna ranjivost. Kina je bila ponižena britanskom pomorskom silom u Prvom opijumskom ratu 1839-1842, a Japanci su bili suočeni sa istom situacijom kada su 1853. američki ratni brodovi pod komandom Metjua Perija uplovili u zaliv Edo. Činjenica da ekonomska zaostalost stvara vojnu zaostalost delovala je kao podsticaj za plan Šimacua Nariakire da sruši šogunat i pokrene promene koje su na kraju dovele do reastauracije Meidži. Vođe područja Satsuma shvatile su da se privredni rast - možda čak i opstanak Japana - može ostvariti jedino institucionalnim reformama, ali se tome protivio šo319

Zašto narodi propadaju

gun jer je njegova vlast počivala na postojećim institucijama. Da bi se reforme sprovele bilo je neophodno zbaciti šoguna s vlasti i to je i uči­ njeno. Slična situacija je bila i u Kini, ali su drugačije osnovne političke institucije znatno otežavale svrgnuće cara, te se to dogodilo tek 1911. Umesto da reformišu institucije, Kinezi su nastojali da vojno pariraju Britancima uvozom modernog oružja. Japanci su izgradili sopstvenu vojnu industriju. Zbog takvih osnovnih razlika te zemlje su različito reagovale na izazove devetnaestog veka i Japan i Kina su se dramatično razišli kada su se suočili s ključnim skretnicama koje je izazvala industrijska revo­ lucija. Dok su se japanske institucije menjale i privreda kretala putem brzog razvoja, u Kini sile koje su vodile institucionalnim promenama nisu bile dovoljno snažne te su ekstraktivne institucije opstajale uglav­ nom neoslabljene sve dok Maovom komunističkom revolucijom 1949. situacija nije pošla na gore.

Koreni nejednakosti u svetu U ovom i u prethodna tri poglavlja govorili smo o tome kako su u Engleskoj nastale inkluzivne ekonomske i političke institucije koje su omogućile industrijsku revoluciju i zašto su neke zemlje izvlačile korist iz industrijske revolucije i kretale putem razvoja dok druge nisu ili su, u stvari, uporno odbijale da omoguće i početak industrijalizacije. Da li će neka zemlja krenuti u industrijalizaciju uglavnom je zavisilo od nje­ nih institucija. Sjedinjene Države, koje su prošle kroz promene slične engleskoj Slavnoj revoluciji, već krajem osamnaestog veka razvile su sopstvenu vrstu inkluzivnih političkih i ekonomskih institucija. Tako su postale prva zemlja koja je koristila nove tehnologije koje su dolazile s Britanskih ostrva i ubrzo su prevazišle Britaniju i postale predvodnik industrijalizacije i tehnoloških promena. Australija je krenula sličnim 320

Širenje prosperiteta

putem ka inkluzivnim institucijama, iako nešto kasnije i manje zapa­ ženo. Njeni građani, baš kao i građani Engleske i Sjedinjenih Država, morali su do inkluzivnih institucija da dođu borbom. Kada su one bile uspostavljene, Australija je krenula u sopstveni proces ostvarivanja pri­ vrednog rasta. Australija i Sjedinjene Države mogli su da se industrijalizuju i da ostvaruju brz privredni rast zato što njihove relativno inkluzivne institucije nisu sprečavale primenu nove tehnologije, inovacije i kreativnu destrukciju. U većini ostalih evropskih kolonija situacija je bila drugačija. U njima su se stvari odvijale sasvim suprotno dešavanjima u Australiji i Sjedinjenim Državama. Odsustvo lokalnog stanovništva i resursa koji bi bili predmet ekstrakcije činilo je kolonijalizam u Australiji i Sjedinje­ nim Državama sasvim drugačijim, čak i kada su njihovi građani morali žestoko da se bore za svoja politička prava i inkluzivne institucije. Na Molučkim ostrvima, kao i na mnogim drugim mestima u Aziji koje su Evropljani kolonizovali, na Karibima i u Južnoj Americi građani nisu imali mnogo izgleda da iz te bitke izađu kao pobednici. Na tim mestima evropski kolonizatori nametnuli su novu vrstu ekstraktivnih institucija ili su preuzeli sve ekstraktivne institucije koje su zatekli ka­ ko bi mogli da vrše ekstrakciju dragocenih resursa, od začina i šećera do srebra i zlata. Na mnogim drugim mestima uveli su institucionalne promene koje su onemogućavale nastanak inkluzivnih institucija. A na nekima izričito su uništavali začetke industrijalizacije i sve vrste posto­ jećih inkluzivnih institucija. Većina takvih mesta nije bila u situaciji da ostvaruje korist od industrijalizacije u devetnaestom veku, pa čak ni u dvadesetom. Razvoj situacije u ostatku Evrope takođe se veoma razlikovao od onog u Australiji i Sjedinjenim Državama. Krajem osamnaestog veka, kada je industrijska revolucija u Britaniji dobijala zamah, u većini evrop­ skih zemalja na vlasti su bili apsolutistički režimi pod kontrolom mo­ narha i plemstva, čiji su osnovni izvor dohotka bili zemljoposedništvo i trgovačke privilegije koje su uživali zahvaljujući ograničenju pristupa drugih. Kreativna destrukcija koju bi doneo proces industrijalizacije 321

Zašto narodi propadaju

umanjila bi trgovačke profite vođa i uklonila resurse i radnu snagu s nji­ hovog zemljišta. Industrijalizacija bi od plemstva napravila ekonomske gubitnike. Još značajnije, ono bi postalo i politički gubitnik, jer bi proces industrijalizacije nesumnjivo stvarao nestabilnost i postavljao političke izazove njihovom monopolu na političku moć. Ali institucionalna tranzicija u Britaniji i industrijska revolucija stvarale su nove mogućnosti i izazove evropskim državama. I pored ap­ solutizma u zapadnoj Evropi, u toj regiji bilo je i puno institucionalnih udaljavanja koja su uticala na Britaniju u prethodnom milenijumu. Ali situacija je bila sasvim drugačija u istočnoj Evropi, Osmanskom carstvu i Kini. Te razlike su imale značaj za širenje industrijalizacije. Baš kao Crna smrt i razvoj prekoatlantske trgovine, tako su ključne skretnice izazvane industrijalizacijom intenzivirale opšteprisutne sukobe oko institucija u mnogim evropskim zemljama. Veoma značajan događaj bila je Francuska revolucija 1789. Rušenje apsolutizma u Francuskoj otvorilo je put uspostavljanju inkluzivnih institucija i Francuzi su od­ lučno krenuli putem industrijalizacije i ostvarivanja brzog privrednog rasta. Francuska revolucija je, u stvari, učinila mnogo više od toga. Ona je izvozila svoje institucije osvajanjima i prisilnim reformama ekstraktivnih institucija u više susednih zemalja. Na taj način ona je otvorila put industrijalizaciji ne samo u Francuskoj već i u Belgiji, Holandiji, Svajcarskoj i delovima Nemačke i Italije. Dalje ka istoku reakcija je bila slična onoj posle Crne smrti, kada je, umesto da propadne, feudalizam ojačao. Austrougarska, Rusija i Osmansko carstvo još više su ekonom­ ski zaostajali, ali su njihove apsolutističke monarhije uspevale da opstaju sve do Prvog svetskog rata. Drugde u svetu apsolutizam je iskazivao istu otpornost kao u is­ točnoj Evropi. To je posebno važilo za Kinu gde je tranzicija između dinastija Ming i Cing dovela do države koja je predano gradila stabilno agrarno društvo i imala neprijateljski stav prema međunarodnoj trgo­ vini. Ali u Aziji je bilo i institucionalnih razlika koje su bile značajne. Kina je na industrijsku revoluciju reagovala poput istočne Evrope, dok je Japan reagovao u stilu zapadne Evrope. Kao i u Francuskoj bilo je po­ 322

Širenje prosperiteta

trebno da dođe do revolucije da bi se promenio sistem, koju su u ovom slučaju izveli pobunjeni gospodari područja Satsuma, Cošu, Tosa i Aki. T i gospodari zbacili su šoguna, izvršili restauraciju Meidži i usmerili Japan putem institucionalnih reformi i privrednog rasta. Videli smo i d aje apsolutizam opstajao i u izolovanoj Etiopiji. U drugim delovima tog kontinenta, one iste sile međunarodne trgovine koje su doprinele transformaciji engleskih institucija u sedamnaestom veku učvrstile su veoma ekstraktivne institucije u velikim delovima za­ padne i centralne Afrike posredstvom trgovine robljem. To je uništilo neke društvene zajednice, a u nekim je dovelo do stvaranja ekstraktivnih robovlasničkih država. Institucionalna kretanja koja smo opisali presudno su uticala na to koje zemlje su iskoristile velike mogućnosti koje su bile na raspolaganju u devetnaestom veku pa nadalje, a koje to nisu mogle da učine. Korene nejednakosti u svetu koju danas uočavamo treba tražiti u tim razlika­ ma. Uz neke izuzetke, današnje bogate zemlje su one koje su krenule u proces industrijalizacije i tehnoloških promena još u devetnaestom veku, dok su siromašne one koje to nisu učinile.

323

Blagotvorna spirala

Zakon o „ljudima u crnom”

Dvorac Vindzor, koji se nalazi odmah juzno od Londona, jednaje od velikih engleskih kraljevskih rezidencija. Pocetkom osamnaestog veka bio je okruzen gustom sumom punom jelena, iako je danas od toga malo ostalo. Jedan od cuvara te sume, Baptist Nan, ucestvovao je 1722. u zestokom sukobu. Dana 27. juna zapisao je: Ljudi u crnom dosli su nocu, pucali su u mene tri puta, dva metka su se zabila u prozor moje sobe i pristao sam da im platim pet zlatnika u Kroutornu 30. tog meseca. U Nanovom dnevniku stojijos jedan zapis: „Novo iznenadenje. Jedan od njih pojavio se prerusen s porukom o unistenju." Ko su bili ti tajanstveni Jju di u crnom" koji su pretili, pucali na N a­ na i zahtevali novae? Ljude u crnom cinila je grupa lokalnih ljudi koji su lica „farbali u erno" da ne bi bili prepoznatljivi nocu. Bilo ih je svuda u juznoj Engleskoj toga doba, ubijali su i sakatili jelene i druge zivotinje, palili plastove sena i ambare, rusili ograde i unistavali ribnjake. N a prvi pogled radilo se o cistom bezakonju, ali nije bilo tako. Nezakonit lov (lovokrada) jelena na zemljistu u vlasnistvu kralja i ostalih clanova 324

Blagotvorna spirala

plemstva odvijao se vec dugo. Cetrdesetih godina sedamnaestog veka za vreme Gradanskog rata svi jeleni u okolini dvorca Vindzor bili su pobijeni. Posle restauracije 1660, kada je na vlast dosao Carls II, zivotinjski park je obnovljen. Ali ljudi u crnom nisu se bavili lovokradom radi ishrane; njihov cilj je bilo nemilosrdno unistavanje. Zasto? Kljucni element Slavne revolucije iz 1688. bilo je predstavljanje pluralistickih interesa u Parlamentu. Niko od trgovaca, industrijalista, gospodskog staleza i plemstva povezanog sa Vilijamom Oranskim, a potom sa hanoverskim monarsima koji su 1714. nasledili kraljicu Anu, nije bio dovoljno snazan da samostalno nametne svoju volju. Nastojanja na obnovi monarhije Stjuarta nastavila su se u velikom delu osamnaestog veka, Posle smrti Dzejmsa II (1701), njegovog sina Dzejmsa Fransisa Edvarda Stjuarta, „starog pretendenta", priznali su za zakonitog naslednika engleske krune Francuska, Spanija, papa i pristalice dinastije Stjuarta u Engleskoj i Skotskoj, takozvani Jakobiti. Stari pretendent je 1708. pokusao da povrati presto uz pomoc francuske vojske, ali bez uspeha. U narednim decenijama doslo je do vise jakobitskih pobuna, ukljucujuci i one velike iz 1715. i 1719. Sin „Starog pretenden­ ta" Carls Edvard Stjuart, „Mladi pretendent", pokusao je 1745-1746. da povrati presto, ali britanska vojska je porazila njegove trupe. Politicka stranka Vigovaca, koja je, kao sto smo videli (str. 229-230), osnovana sedamdesetih godina sedamnaestog veka da predstavlja trgovacke i ekonomske interese, bila je glavna organizaciona snaga na koju se oslanjala Slavna revolucija i Vigovci su dominirali Parlamentom od 1714. do 1760, Kada su se jednom nasli na vlasti, izlozili su se iskusenju da svoj nov polozaj iskoriste na racun drugih, to jest da dobiju sve. Nisu se razlikovali od kraljeva dinastije Stjuart, ali njihova vlast bila je daleko od apsolutisticke. Ogranicavale su je suparnicke grupe u Parlamentu, narocito stranka Torijevaca koja je bila osnovana da bi se suprotstavila Vigovcima, kao i same institucije za cije uspostavljanje su se zalagali da bi ojacali Parlament i sprecili pojavu novog apsolutizma i povratak dina­ stije Stjuart. Pluralisticka priroda drustva koja je bila posledica Slavne revolucije podrazumevala je i da su siroke mase stanovnistva, cak i one 325

Zasto narodi propadaju

koje nisu imale zvanicne predstavnike u Parlamentu, stekle odredenu moc i „ljudi u crnom" bili su reakcija obicnih ljudi na misljenje da su Vigovci zloupotrebljavali svoj polozaj. Slucaj Vilijama Kedagana, uspesnog generala u Ratu za spansko naslede 1701-1714. i u gusenju jakobitskih pobuna, primer je nacina na koji su Vigovci krsili prava obicnih ljudi, sto je dovelo do pojave „ljudi u crnom". Dzordz I proglasio je 1716. Kedogana baronom, a potom, 1718, grofom. Postao je i uticajan clan Regentskog veca lordova apelacionih sudija koje je odlucivalo o znacajnim drzavnim pitanjima, a bio je i vrsilac duznosti glavnog komandanta vojske, Kupio je veliko imanje od oko hiljadu jutara zemlje u Kevesemu, oko trideset pet kb lometara zapadno od Vindzora. Tu je sagradio veliku kucu i kitnjaste vrtove i napravio park za jelene na povrsini od 240jutara. N o stvaranje tog poseda podrazumevalo je krsenje prava okolnih stanovnika. Ljudi su iseljavani, a njihova tradicionalna prava da napasaju stoku i da sakupljaju treset i drvo za ogrev bila su ukinuta. Kedagan se suocio s gnevom „ljudi u crnom“. Dana 1. januara 1722. i ponovo u julu te godine park su napali naoruzani „ljudi u crnom“ na konjima, U prvom napadu ubili su sesnaest jelena. G rof Kedagan nije bio jedini koji je tako prosao. „Ljudi u crnom" napadali su i posede mnogih uglednih zemljoposednika i politicara. Vlada Vigovaca nije imala nameru da to mirno prihvati. Maja 1723. Parlament je usvojio Zakon o „ljudima u crnom“, kojim je uvedeno dodatnih pedeset prekrsaja za koje je pretila kazna vesanja. Prema Zakonu o „ljudima u crnom" prekrsaj je bio ne samo posedovanje oruzja vec i farbanje lica u crno. Zakon je, u stvari, ubrzo promenjen tako da se i farbanje lica u crno kaznjavalo vesanjem. Vigovska elita se s velikim zadovoljstvom dala na primenu tog zakona. Baptist Nan organizovao je mrezu potkazivaca da bi otkrio identitet „ljudi u crnom". Nekolicina je ubrzo bila uhapsena. Postupak od hapsenja do vesanja po svoj prilici bio je veoma ekspeditivan. Najzad, Zakon o „ljudima u crnom" bio je usvojen, Vigovci su vladali Parlamentom, Parlament je rukovodio zemljom, a „ljudi u crnom" radili su direktno protiv interesa nekih moc326

Blagotvorna spirala

nih Vigovaca, Cak je i ser Robert Volpol, drzavni sekretar, a potom i premijer - i, poput Kedagana, uticajan clan Regentskog veca lordova apelacionih sudija - bio u to umesan. Polagao je prava na park Ricmond u jugozapadnom Londonu, koji je Carls I stvorio na zemljistu u zajednickoj svojini. Taj park je takode krsio tradicionalna prava lokalnog stanovnistva da napasa svoju stoku, lovi zeceve i kunice i sakuplja drvo za ogrev. Ali ukidanje tih prava cini se da nije bilo strogo primenjivano jer su se napasanje stoke i lov nastavili sve dok Volpol nije postavio svog sina za nadzornika parka. Park je tada bio zatvoren, podignut je nov zid i postavljene su zamke za ljude. Volpol je voleo da lovi jelene i sagradio je sebi lovacku kolibu u Hotonu, u okviru parka. Neprijateljstvo lokalnih „ljudi u crnom" ubrzo je doslo do izrazaja. Dana 10. novembra 1724. jedan lokalni stanovnik van parka, Dzon Hantridz, bio je optuzen da je pomagao kradljivcima jelena i podrzavao „ljude u crnom", sto su bili prekrsaji kaznjivi vesanjem. Optuzba protiv Hantridza dosla je sa samog vrha, od Regentskog veca lordova apelacionih sudija u kome su Volpol i Kedagan dominirali. Volpol je otisao tako daleko da je licno trazio dokaze o Hantridzevoj krivici od jednog dousnika Ricarda Blekberna. Trebalo je da presuda bude zagarantovana, ali se to nije dogodilo. Nakon osam ili devet sati sudenja porota je Hantridza proglasila nevinim, delom na osnovu proceduralnih razloga jer su uocene nepravilnosti u nacinu prikupljanja dokaza. Nisu svi „ljudi u crnom" i njihovi simpatizeri imali takvu srecu kao Hantridz. Iako su neki od njih takode oslobodeni optuzbi ili su postigli nagodbe, mnogi su bili obeseni ili poslati u kaznenu koloniju tog doba, Severnu Ameriku; taj zakon ostao je na snazi sve dok 1824. nije bio ukinut. N o Hantridzeva pobeda bila je veoma znacajna. Porotu nisu sacinjavali ljudi iz Hantridzeve sredine, vec veliki zemljoposednici i pripadnici gospodskog staleza koji je trebalo da stanu na stranu Volpola. Ali to vise nije bio sedamnaesti vek kada je Sud zvezdane komore jednostavno sledio zelje monarha dinastije Stjuart i sluzio kao neskriveno sredstvo ugnjetavanja njihovih protivnika i kada su kraljevi mogli jednostavno da otpustaju sudije cijim presudama nisu bili zado327

Zasto narodi propadaju

voljni. Sada su i Vigovci morali da prihvate vladavinu prava, nacelo da se zakoni ne mogu primenjivati selektivno i proizvoljno i da niko nije iznad zakona.

Desavanja oko Zakona o Jjudim a u crnom" pokazuju da je Slavna revolucija stvorila vladavinu prava i da je taj pojam bio jaci u Engleskoj i Britaniji i da je ogranicavao moc elite znatno vise nego sto je i ona sama to shvatala. Pre svega, vladavina prava nije isto sto i postupanje po zakonu, Cak i ako su Vigovci mogli da donose stroge, represivne zakone da bi uklanjali prepreke koje su postavljali obicni ljudi, morali su da racunaju sa dodatnim ogranicenjima koja je donosila vladavina prava. Njihovi zakoni krsili su prava koja su Slavna revolucija i promene u politickim institucijama koje su iz nje proistekle vec uspostavile za sve ljude time sto su ukinule „bozanska" prava kraljeva i privilegije elita. Vladavina prava je u to vreme podrazumevala da su i elite i neelite pruzale otpor njenoj primeni. Posmatrana iz istorijskog ugla, vladavina prava je veoma neobican pojam. Zasto bi se zakoni podjednako odnosili na sve? Ako kralj i plemstvo imaju politicku moc, a ostali je nemaju - prirodno je da ono sto donosi korist kralju i plemstvu bude zabranjeno i kaznjivo za ostale. Vladavina prava prakticno je nezamisliva u uslovima apsolutistickih politickih institucija. Ona je proizvod pluralistickih politickih institucija i sirokih koalicija koje takav pluralizam podrzavaju. Jedino kada veliki broj pojedinaca i grupa ucestvuje u odlucivanju i poseduje politicku moc koja im omogucuje ravnopravan polozaj, ideja da svi zasluzuju ravnopravan tretman pocinje da dobija smisao. Pocetkom osamnaestog veka Britanija je postajala u dovoljnoj meri pluralisticka i vigovska elita je to shvatila kada su zakoni i institucije, sadrzani u pojmu vladavine prava, poceli i nju da ogranicavaju, Ali zasto su Vigovci i clanovi Parlamenta prihvatali takva ogranicenja? Zasto svoju dominaciju u Parlamentu i drzavi nisu koristili da prisilno i beskompromisno primene Zakon o „ljudima u crnom" i da 328

Blagotvorna spirala

ponistavaju sudske odluke koje nisu isle njima u prilog? Odgovor na to pitanje govori puno o prirodi Slavne revolucije - zasto ona nije stari apsolutizam jednostavno zamenila nekom njegovom novom verzijom - o vezi izmedu pluralizma i vladavine prava i o dinamici blagotvornih spirala. Kao sto smo videli u sedmom poglavlju, Slavna revolucija nije predstavljala zamenu jedne elite drugom, vec revoluciju protiv apsolutizma koju je vodila siroka koalicija aristokrata, trgovaca i proizvodaca, kao i grupa Vigovaca i Torijevaca. Uspostavljanje pluralistickih politickih institucija bilo je posledica takve revolucije. Kao uzgredan proizvod tog procesa nastala je i vladavina prava. Posto je vlast bila u rukama mnogih, bilo je logicno da se zakoni i ogranicenja odnose na sve njih, jer bi u suprotnom neko od njih ostvario preveliku vlast i na kraju podrio same temelje pluralizma. Zato je ideja o granicama i ogranicenjima onih koji vladaju, koja cini sustinu vladavine prava, bila deo zamisli pluralizma za koji se zalagala siroka koalicija koja se suprotstavljala apsolutizmu dinastije Stjuart, U tom svetlu, ne iznenaduje da je nacelo vladavine prava, uz stav da monarsi ne poseduju bozanska prava, bilo u stvari kljucni argu­ ment protiv apsolutizma Stjuarta. Kao sto pise britanski istoricar E. P. Tompson, u borbi protiv monarha dinastije Stjuart cinjeni su ogromni napori... da se stvori slika vladajuce klase koja i sama podleze vladavini prava i ciji legitimitet pociva na pravicnosti i opstosti tih pravnih oblika. A vladari su, u ozbiljnom smislu, bilo voljno ili nevoljno, bili zarobljenici sopstvene retorike; vrsili su vlast na nacin koji im je odgovarao, ali nisu mogli da krse ta pravila jer bi u suprotnom citav taj proces bio ugrozen. Ugrozavanje tog procesa znacilo bi destabilizaciju sistema i otvaranje puta ka apsolutizmu podgrupe siroke koalicije, pa i rizik od povratka Stjuarta. Kako Tompson kaze, ono sto je sprecavalo clanove Parlamenta da stvore novi apsolutizam bilo je to sto bi on

329

Zasto narodi propadaju

u odsustvu zakona i kraljevskih povlastica... mogao da preplavi i njihove posede i zivote. Pored toga, svojstvo samog zajednickog imenitelja koji su oni [ti plemici, trgovci itd., koji su se borili protiv krune] odabrali za sopstvenu samoodbranu bilo je da on ne moze biti koriscen iskljucivo za njihovu klasu. Pravo, u okviru svojih oblika i tradicije sadrzi nacela pravicnosti i opstosti koja... moraju vaziti za sve vrste i nivoe drustva. Kada je bila uspostavljena, vladavina prava ne samo da je drzala apsolutizam na odstojanju vec je stvarala i neku vrstu blagotvorne spirale: ako se zakoni primenjuju ravnopravno na sve, tada nijedan pojedinac ili grupa, cak ni Kedagan ni Volpol, ne mogu biti iznad zakona, a obicni ljudi koji su optuzeni da povreduju privatnu svojinu drugih imaju pravo na pravedno sudenje.

Videli smo kako nastaju inkluzivne ekonomske i politicke institucije. Ali zasto one opstaju? Prica o Zakonu o Jjudim a u crnom" i granicama njegove primene ukazuje na postojanje blagotvorne spirale, mocnog procesa pozitivne povratne sprege koja cini da te institucije opstaju i pored pokusaja njihovog podrivanja i koja pokrece sile koje vode vecoj inkluzivnosti. Zamisao o blagotvornim spiralama potice delom od cinjenice da se inkluzivne institucije zasnivaju na ogranicenjima vlasti i na pluralistckoj raspodeli politicke m od u drustvu, olicenoj u vladavini prava. Mogucnost da neka podgrupa bez ogranicenja nametne svoju volju drugima, makar ti drugi bili i obicni gradani poput Hantridza, ugrozava samu tu ravnotezu. Ako je ona privremeno poremecena kada seljaci protestuju protiv upada elite na zemljiste u javnom vlasnistvu, sta garantuje da se tako nesto nece ponovo dogoditif A kod narednog njenog narusavanja sta ce spreciti krunu i plemstvo da ponovo prisvoje sve ono sto su trgovci, poslovni ljudi i gospodski stalez ostvarili u prethodna 330

Blagotvorna spirala

pola veka? U stvari, kada ta ravnoteza bude ponovo narusena, mozda ce citav projekt pluralizma biti takode srusen jer ce prevladati uski interesi na racun siroke koalicije. Politicki sistem ne sme da se izlaze takvom riziku. Ali to je pluralizam i vladavinu prava koju on podrazumeva ucinilo trajnim svojstvima britanskih politickih institucija. Videcemo da su se kada su pluralizam i vladavina prava bili uspostavljeni javili zahtevi za jos vecim pluralizmom i vecim ucescem u politickom procesu. Blagotvorna spirala nastaje ne samo iz unutrasnje logike pluralizma i vladavine zakona vec i zato sto inkluzivne politicke institucije teze podrsci inkluzivnim ekonomskim institucijama. To potom dovodi do ravnomernije raspodele dohotka, veceg uticaja sirokog segmenta drustva i ravnopravnije politicke scene. Ogranicava ono sto se moze postici uzurpiranjem politicke vlasti i slabi podsticaje za ponovno uspostavljanje ekstraktivnih politickih institucija. Ti cinioci bili su bitni za nastanak doista demokratskih politickih institucija u Britaniji. Pluralizam stvara i otvoreniji sistem i omogucuje procvat nezavisnih medija, olaksavajuci grupama koje imaju interes za opstanak inkluzivnih institucija da postaju svesne pravog stanja stvari i da se organizuju za ocuvanje tih institucija. Veoma je znacajna cinjenica da je engleska drzava prestala da posle 1688. cenzurise medije. I mediji su imali znacajnu ulogu u jacanju uticaja sirokih slojeva stanovnistva i u nastavljanju blagotvorne spirale institucionalnog razvoja u Sjedinjenim Drzavama, kao sto cemo videti u narednom poglavlju. Iako blagotvorna spirala stvara tendenciju ka trajnosti inkluzivnih institucija, taj proces nije ni neizbezan ni nepovratan. I u Britaniji i u Sjedinjenim Drzavama inkluzivne ekonomske i politicke institucije bile su izlozene brojnim izazovima. „Mladi pretendent" je 1745. s vojskom stigao cak do Darbija, samo sto sezdeset kilometara od Londona da bi srusio politicke institucije uspostavljene u Slavnoj revoluciji. Ali bio je porazen. Mnogo znacajnije od spoljnih pretnji bile su potencijalne unutrasnje pretnje koje su takode mogle da dovedu do rusenja inkluzivnih institucija. Kao sto smo videli u slucaju Masakra Piterlo u Mancesteru 1819. (str. 226) i sto cemo detaljnije videti u tekstu koji sledi, britanska 331

Zasto narodi propadaju

politicka elita nameravala je da primeni silu da bi sprecila dalje otvaranje politickog sistema, ali je od toga odustala u poslednjem trenutku. Slicno tome, inkluzivne ekonomske i politicke institucije u Sjedinjenim Drzavama bile su izlozene ozbiljnim izazovima koji su mogli biti i uspesni, ali nisu. Naravno, nije predodredeno da takvi izazovi pretrpe neuspeh. To sto su britanske i americke inkluzivne institucije opstale i s vremenom znacajno jacale, rezultat je ne samo blagotvorne spirale vec i istorijskih slucajnosti.

Spora demokratizacija Reakcije na Zakon o Jjudim a u crnom" pokazale su obicnim Britancima da imaju vise prava nego sto su do tada mislili. Mogli su da brane svoja tradicionalna prava i ekonomske interese pred sudom i u Parlamentu posredstvom peticija i lobiranja. Ali taj pluralizam jos nije znacio efikasnu demokratiju. Vecina odraslih muskaraca nije imala pravo glasa; to se odnosilo i na zene; u postojecim demokratskim s t r u t turama bilo je brojnih nepravdi. Sve ce to biti promenjeno. Blagotvorna spirala inkluzivnih institucija ne samo da odrzava ono sto je vec ostvareno vec i otvara vrata vecoj inkluzivnosti. Mali su bili izgledi da britanska elita osamnaestog veka bez ozbiljnih problema sacuva svoj uticaj na politicku moc, Ona je dosla na vlast osporavanjem bozanskog prava kraljeva i otvaranjem vrata ucescu naroda u politici, ali je potom to pravo dala samo maloj manjini. Bilo je samo pitanje vremena kada ce sve veci broj ljudi zahtevati pravo da ucestvuje u politickom odlucivanju. I oni su u godinama pred 1831. to i ucinili. U prve tri decenije devetnaestog veka doslo je do jacanja drustvenih nemira u Britaniji, uglavnom kao reakcije na sve vece ekonomske neravnopravnosti i zbog zahteva obespravljenih masa za jacim politickim predstavljanjem. Nakon pobune Ludita 1811-1816, kada su se radnici 332

Blagotvorna spirala

borili protiv uvodenja novih tehnologija za koje su smatrali da uticu na smanjenje njihovih nadnica, usledili su neredi u kojima su izricito zahtevana politicka prava, pobuna u londonskom Spa Fildsu 1816. i Masakr Piterlo u Mancesteru 1819. U Svingovoj pobuni iz 1830. poljoprivredni radnici protestovali su zbog pada zivotnog standarda kao i zbog uvodenja nove tehnologije. U meduvremenu je 1830. u Parizu izbilajulska revolucija. Medu elitom poceoje da se stvara konsenzus da nezadovoljstvo dostize kritican nivo i da jedini nacin da se sprece drustveni nemiri i zaustavi revolucija jeste udovoljavanje zahtevima masa i sprovodenje parlamentarnih reformi. Uopste ne iznenaduje da se sustina izbora 1831. uglavnom svodila na jednu stvar: politicke reforme. Vigovci, gotovo sto godina posle ser Roberta Volpola, postali su mnogo osetljiviji na zelje obicnih ljudi i zalagali su se za sirenje prava glasa. Ali to je podrazumevalo samo malo sirenje birackog tela. Opste pravo glasa, cak i samo za muskarce, jos nije bilo na dnevnom redu. Vigovci su pobedili na izborima i njihov voda grof Grej, postao je premijer. G rof Grej nije bio radikal - daleko od toga. Vigovci i on zalagali su se za reforme ne zato sto su smatrali da je sire pravo glasa pravednija stvar ili sto su zeleli da s nekim dele vlast. Britansku demokratiju nije stvorila elita. Nju su u velikoj meri stvorile narodne mase koje su postale uticajnije zahvaljujuci politickim procesima koji su se u Engleskoj i ostatku Britanije desavali tokom proteklih nekoliko vekova. Te mase bile su podstaknute promenama politickih institucija koje je donela Slavna revolucija. Reforme su sprovedene za­ to sto je elita smatrala da su one bile jedini nacin da se obezbedi njen opstanak na vlasti, iako u nesto skromnijem obliku. U svom cuvenom govoru u Parlamentu u prilog politickih reformi grof Grej je veoma jasno rekao: Niko se godisnjim zasedanjima Parlamenta, opstem pravu glasa i tajnom glasanju ne protivi vise od mene. Moja namera nije da govorim u prilog takvim nadama i planovima vec da ih sprecim... Nacelo mojih reformi je spreciti revoluciju... reformisanje radi ocuvanja, a ne radi zbacivanja. 333

Zasto narodi propadaju

Narodne mase nisu zelele pravo glasa zbog njega kao takvog, vec da bi mogle da delaju u odbranu svojih interesa. To je dobro shvatio Cartisticki pokret, koji se posle 1838. zalagao za opste pravo glasa i uzeo je ime po Narodnoj povelji koju je usvojio, u nameri da napravi paralelu s Magna Carta. Cartist Dz. R. Stivens objasnio je zasto je opste pravo glasa, pravo glasa za sve gradane, bilo kljucna stvar za narodne mase: Pitanje opsteg prava glasa... pitanje je noza i viljuske, hleba i sira... pod opstim pravom glasa podrazumevam da svaki radni covek u ovoj zemlji ima pravao na dobar kaput, kapu, solidan krov nad glavom, dobar obrok. Stivens je dobro shvatio da je opste pravo glasa najtrajniji nacin daljeg jacanja uticaja britanskih masa i garancije za kaput, kapu, krov nad glavom i dobar obrok za radne ljude. G rof Grej je na kraju uspeo i da obezbedi usvajanje Prvog reformskog zakona i da oslabi revolucionarni elan, a da ipak ne ucini znacajne korake ka opstem pravu glasa. Reforme iz 1832. bile su skromne i samo su udvostrucile biracko telo sa osam na oko 16 odsto odraslog muskog stanovnistva (od oko dva na cetiri odsto celokupnog broja stanovnika). Znacile su oslobadanje od praznih izbornih jedinica i omogucile nezavisnu politicku zastupljenost novim industrijalizovanim gradovima poput Mancestera, Lidsa i Sefilda. Ali mnoga pitanja ostala su neresena. Zato je ubrzo doslo do novih zahteva za vecim glasackim pravima i do novih drustvenih nemira. Kao reakcija na to usledile su nove reforme. Zasto je britanska elita popustila pred tim zahtevima? Zasto je grof Grej smatrao da su delimicne - doista, veoma delimicne - reforme jedini nacin da se ocuva sistem? Zasto su morali da prihvate manje od dva zla, reforme ili revoluciju, umesto da se odrze na vlasti bez sprovodenja reformi? Z ar nisu mogli da urade ono sto su spanski konkvistadori ucinili u Juznoj Americi, sto ce monarsi Austrougarske i Rusije uciniti u narednih nekoliko decenija kada zahtevi za reformama stignu i u njihove zemlje i sto su sami Britanci uradili na Karibima i u Indiji: da 334

Blagotvorna spirala

upotrebe silu i takve zahteve uguse? Odgovor na to pitanje daje blago­ tvorna spirala. Ekonomske i politicke promene koje su se vec dogodile u Britaniji ucinile su primenu sile za gusenje zahteva neprivlacnom za elitu i sve manje izvodljivom. Kao sto E. P. Tompson pise: Kada su desavanja u periodu 1790-1832. nagovestila da su se odnosi izmenili, vladari Engleske suocili su se sa uznemiravajucim alternativama. Mogli su da ukinu vladavinu prava, da demontiraju svoje slozene ustavne strukture, da zaborave na sopstvenu retoriku i da vladaju primenom sile; ili su mogli da slede sopstvena pravila i odustanu od svoje hegemonije... oni su neodlucno krenuli prvim smerom. Ali na kraju, da ne bi unistili sopstvenu sliku o sebi samima i odbacili 150 godina ustavne legalnosti, povinovali su se zakonu. ' Drugim recima, iste sile koje su britansku elitu navele da ne rusi vladavinu prava u okviru primene Zakona o Jju dim a u crnom“ uci­ nile su i da ona odbaci represiju i primenu sile koji bi takode ugrozili stabilnost citavog sistema. Ako bi rusenje vladavine prava pokusajima primene Zakona o Jjudim a u crnom“ oslabilo sistem koji su trgovci, poslovni ljudi i zemljoposednici stvorili Slavnom revolucijom, uspostavljanje represivne diktature 1832. u potpunosti bi ga srusilo. U stvari, organizatori protesta za parlamentarne reforme bili su veoma svesni znacaja vladavine prava i njenog simbolizma za britanske politicke institucije toga doba. Iskazivali su to svojom retorikom. Jedna od prvih organizacija koja je zahtevala parlamentarne reforme bila je Hempden Klab, nazvana po clanu Parlamenta koji se prvi suprotstavio Carlsu I u vezi s porezom za primorske gradove, sto je bila kljucna skretnica koja je dovela do prve velike pobune protiv apsolutizma Stjuarta, kao sto smo videli u sedmom poglavlju. Postojala je i dinamicna pozitivna povratna sprega izmedu inkluzivnih ekonomskih i politickih institucija, koji je takav tok dogadaja cinio privlacnim. Inkluzivne ekonomske institucije vodile su nastanku inkluzivnih trzista i podsticale efikasniju alokaciju resursa, davale vecu motivaciju za sticanje obrazovanja i strucnog znanja i doprinosile te

Zasto narodi propadaju

loskim inovacijama. Sve te sile su 1831. postojale u Britaniji. Suzbijanje opstih zahteva i podrivanje inkluzivnih politickih institucija unistili bi i ta dostignuca, a elita koja bi se suprotstavaljala vecoj demokratizaciji i vecoj inkluzivnosti mogla bi se naci u situaciji da time izgubi ono sto je imala. Jos jedna karakteristika te pozitivne povratne sprege jeste to sto je u uslovima inkluzivnih ekonomskih i politickih institucija posedovanje vlasti postalo manje znacajno. Kao sto smo videli u osmom poglavlju, u Austrougarskoj i u Rusiji industrijalizacija i reforme doneli bi velike gubitke monarsima i plemstvu. Nasuprot tome, u Britaniji pocetkom devetnaestog veka, zahvaljujuci uspostavljanju inkluzivnih ekonomskih institucija, to nije bilo tako: nije bilo kmetova, na trzistu rada bilo je relativno malo prisile i postojao je mali broj monopola zasticenih restriktivnim propisima. Zato je posedovanje vlasti bilo za britansku elitu znatno manje znacajno. Logika blagotvorne spirale podrazumevala je i da bi takve represivne mere postajale sve teze izvodljive, opet zbog pozitivne povratne sprege izmedu inkluzivnih ekonomskih i politickih institucija. Inkluzivne ekonomske institucije vode pravednijoj raspodeli resursa nego u slucaju ekstraktivnih institucija. N a taj nacin one jacaju uticaj sirokih masa gradana i stvaraju ravnopravniju scenu, cak i kada se radi o borbi za vlast. To malobrojnoj eliti cini teze da ugusi pokrete masa nego da udovolji njihovim zahtevima, ili bar nekim od njih. Pored toga, britanske inkluzivne institucije vec su bile zacele industrijsku revoluciju i Britanija je bila veoma urbanizovana. Koriscenje represije protiv urbane, koncentrisane i delom organizovane i uticajne grupe ljudi bilo bi mnogo teze nego u slucaju seljastva i zavisnih kmetova. Tako je 1832. blagotvorna spirala donela Britaniji Prvi reformski zakon. Ali to je bio samo pocetak. Put do istinske demokratije bio je jos dugjer je 1832. elita ponudila samo ono sto je morala i nista vise. Pitanje parlamentarnih reformi preuzeo je Cartisticki pokret cija je Narodna povelja iz 1838. sadrzala sledece odredbe:

336

Blagotvorna spirala

Jedan glas za svakog muskarca starijeg od dvadeset jedne godine, zdrave pameti i koji nije pod istragom. Tajno glasanje - zastita biraca u procesu tajnog glasanja. Bez uslova u pogledu svojine za clanove Parlamenta - to omogucuje biracima da ponovo izaberu zeljenog kandidata, bio on bogat ili siromasan. Plate clanovima Parlamenta, sto postenom trgovcu, radniku i ostalima omogucuje da sluzi svom birackom telu kada mora da ostavi posao da bi se bavio poslovima od opsteg interesa. Jednake izborne jedinice, cime se obezbeduje odgovarajuca predstavljenost za isti broj biraca, kako bi se sprecilo da manje izborne jedinice prevagnu nad glasovima velikih. Godisnja zasedanja Parlamenta, sto je najefikasniji nacin da se sprece podmicivanja i zastrasivanja, jer iako jedna izborna jedinica moze biti kupljena jednom u sedam godina (cak i u slucaju tajnog glasanja), nikakvim novcem se ne bi mogla kupiti ta izborna jedinica (u uslovima opsteg prava glasa) u okviru svakih tekucih dvanaest meseci; a clanovi Parlamenta, kada se biraju na samo godinu dana, ne bi mogli da se odricu svojih biraca ili da izdaju njihove interese kao sada. Pod „tajnim glasanjem" podrazumevalo se doista tajno glasanje i prestanak javnog glasanja koje je omogucavalo kupovinu glasova i pritisak na glasace. Cartisticki pokret organizovao je niz masovnih demonstracija i tokom citavog tog perioda Parlament je stalno razmatrao mogucnosti novih reformi. Iako su se Cartisti posle 1848. raspali, za njima su dosli Nacionalni savez za reforme - osnovan 1864 - i Liga reformista osnovana 1865. U julu 1866. veliki proreformski neredi u Hajd Parku ponovo su stavili reforme u vrh politickih zbivanja. Taj pritisak imao je za posledicu Drugi reformski zakon iz 1867, kojim je ukupno biracko telo udvostruceno, a glasaci iz redova radnicke klase predstavljali su vecinu u svim urbanim birackim telima. Ubrzo posle toga uvedeno je tajno glasanje i krenulo se u eliminaciju izborne korupcije poput „cascavanja" (u sustini kupovine glasova u zamenu za sta bi glasac dobijao „cast", 337

Zasto narodi propadaju

obicno novae, hranu ili alkohol). Biracko telo bilo je ponovo udvostruceno Trecim reformskim zakonom iz 1884, kada je pravo glasa dobilo 60 odsto odraslih muskaraca. Posle Prvog svetskog rata Zakonom o predstavljanju naroda iz 1918. pravo glasa dobili su svi odrasli muskarci iznad dvadeset jedne godine starosti i zene iznad trideset godina starosti koje su placale porez ili su bile udate za poreske obveznike. Konacno, sve zene su 1928. dobile pravo glasa pod istim uslovima kao muskarci. Mere iz 1918. dogovarane su tokom rata i predstavljale su quid pro quo* izmedu vlade i radnicke klase, koja je bila neophodna za ratovanje i za proizvodnju munieije. Vlada je verovatno imala na umu i radikalizam Ruske revolueije. Paralelno s postepenim razvojem inkluzivnijih politickih institueija odvijao se i pokret ka inkluzivnijim ekonomskim institueijama. Jedna od najznacajnijih posledica Prvog reformskog zakona bilo je ukidanje Zakona o zitaricama 1846. Kao sto smo u sedmom poglavlju videli, tim zakonom bio je zabranjen uvoz psenice i drugih zitarica, cime se odrzavao visok nivo njihovih cena i obezbedivao znatan profit velikim zemljoposednicima. Novi clanovi Parlamenta iz Mancestera i Birmingema zeleli su jeftine zitarice i niske nadnice. Oni su pobedili, a zemljoposednici su pretrpeli ozbiljan poraz. Z a promenama u birackom telu i drugim politickim institueijama koje su se desavale u devetnaestom veku sledile su nove reforme. Liberalni premijer Gledston je 1871. stavio drzavnu sluzbu na uvid javnosti, ucinio je meritokratskom i tako nastavio proces politicke centralizacije i izgradnje drzavnih institueija koji je zapocet za vreme vladavine Tjudora. Vlade liberala i torijevaca iz tog perioda donele su mnostvo zakona koji su se odnosili na trziste rada. N a primer, ukinut je Zakon o gospodarima i slugama —koji je poslodavcima omogucavao da zakonskim putem smanje mobilnost svoje posluge i time je priroda radnih odnosa izmenjena u korist radnika. U periodu 1906-1914. Liberalna stranka

* Usluga za uslugu, nagodba - Prim. prev.

338

Blagotvorna spirala

pod vodstvom H . H . Askvita i Dejvida Lojda Dzordza pocela je da koristi drzavu za pruzanje mnogo veceg obima javnih usluga, ukljucujuci zdravstveno osiguranje i osiguranje protiv nezaposlenosti, drzavne penzije, minimalne nadnice i prihvatila je redistributivno oporezivanje. Posledica tih fiskalnih promena bila je da se udeo poreza u drustvenom proizvodu vise nego udvostrucio u poslednje tri decenije devetnaestog veka, a potom se u prve tri decenije dvadesetog veka ponovo udvostrucio. Poreski sistem postao je i „progresivniji“, te su bogatiji ljudi imali vece poreske obaveze. U meduvremenu, obrazovanje, koje je ranije bilo uglavnom namenjeno eliti i pod uticajem religijskih ustanova ili za koje su siromasni morali da placaju, postalo je dostupnije masama; Zakon o obrazovanju iz 1870. prvi put je obavezao vlast da sistematski obezbeduje opste obrazovanje. Obrazovanje je 1891. postalo besplatno. Deca su 1893. napustala skolu s jedanaest godina. Ta granica je 1899. pomerena na dvanaest godina, a za decu iz siromasnih porodica uvedene su posebne odredbe, Kao posledica tih promena, udeo desetogodisnjaka upisanih u skole, koji je 1870. iznosio razocaravajucih 40 odsto, povecao se u 1900, na 100 odsto. Najzad, Zakonom o obrazovanju iz 1902. znatno su uvecana sredstva za skole i uvedene su srednje skole koje su kasnije postale osnova srednjeg obrazovanja u Britaniji. U stvari, britanski slucaj, kao primer blagotvorne spirale inkluzivnih institucija, govori o „postepenoj blagotvornoj spirali". Politicke promene nedvosmisleno su bile usmerene ka inkluzivnijim politickim institucijama i proizisle su iz zahteva koje su postavljale sve uticajnije mase. Ali i one su bile postepene. Svake decenije cinjen je jedan korak, nekad manji, nekad veci, ka demokratiji. Svaki je izazivao sukobe, a ishodi su im bili neizvesni. Ali blagotvorna spirala stvarala je sile koje su umanjivale potrebu za ostajanjem na vlasti. Podsticala je i uspostavljanje vladavine prava i tako otezavala koriscenje sile protiv onih koji su zahtevali ono isto sto su same te elite zahtevale od monarha dinastije Stjuart. Sve manja je bila verovatnoca da ce se taj sukob pretvoriti u sveopstu revoluciju, a sve veca da ce se razresiti u korist vece inkluzivnosti. Takva 339

Zasto narodi propadaju

vrsta postepenih promena sadrzi veliku vrlinu. Manje ugrozava elitu od opstcg rusenja sistema. Svaki takav korak je mali i razumno je popustati malim zahtevima, nego izazivati veliki slom. To je delimicno objasnjenje kako je Zakon o zitarciama ukinut bez ozbiljnijih sukobljavanja. Posle 1846. zemljoposednici nisu vise mogli da kontrolisu donosenje zakona u Parlamentu. To je bila posledica Prvog reformskog zakona. Ali da su sirenje birackog tela, reforma trulih izbornih jedinica i ukidanje Zakona o zitaricama dosli na dnevni red 1832, zemljoposednici bi pruzili mnogo veci otpor, Cinjenica da je najpre doslo do ogranicenih politickih reformi i da je ukidanje Zakona o zitaricama doslo na dnevni red tek kasnije umanjila je mogucnost sukoba. Postepene promene sprecile su i upustanje u nepoznato. Nasilno rusenje sistema podrazumeva izgradnju neceg sasvim novog umesto onog sto je uklonjeno. To je bio slucaj s Francuskom revolucijom, kada je prvi eksperiment s demokratijom doveo do vladavine terora a potom i do dva povratka monarhiji pre nego sto se 1870. na kraju doslo do francuske Trece republike. To je bio slucaj i s revolucijom u Rusiji kada su zelje mnogih za vecom ravnopravnoscu od one u Ruskom carstvu dovele do jednostranacke diktature koja je bila mnogo nasilnija, krvavija i nemoralnija od sistema koji je zamenila. U tim drustvima bilo je tesko izvesti postepene reforme upravo zbog odsustva pluralizma i visokog nivoa ekstraktivnosti. Pluralizam koji je proizisao iz Slavne revolucije i vladavina prava koju je on uveo ucinili su postepene promene u Britaniji mogucim i pozeljnim. Konzervativni britanski komentator Edmund Berk, koji se uporno protivio Francuskoj revoluciji, pisao je 1790: „Niko ne bi trebalo da se bez krajnjeg opreza upusta u rusenje necega sto je vekovima bar i minimalno doprinosilo funkcionisanju drustva i u izgradnju neceg novog za sta ne postoji oprobani model i obrazac." U sirem smislu, Berk nije bio u pravu. Francuska revolucija je zamenila trulo zdanje i otvorila je put inkluzivnim institucijama ne samo u Francuskoj vec sirom zapadne Evrope. Ali Berkov oprez nije bio sasvim neopravdan. Postepenost britanskih politickih reformi, koje su zapocete 1688. i razmahale se tri 34°

Blagotvorna spirilla

decenije posle Berkove smrti, bila je efikasnija jer ih je upravo ona ucinila snaznijim, tezim za suprotstavljanje i, na kraju, trajnijim.

Razbijanje trustova Inkluzivne institucije u Sjedinjenim Drzavama nastale su zahvaljujuci borbama za njihovo uvodenje koje su se vodile u Virdziniji, Merilendu i Severnoj i Juznoj Karolini u kolonijalnom periodu (str. 29-38). Te institucije bile su ucvrscene Ustavom Sjedinjenih Drzava, koji je uveo sistem ogranicenja i razdvajanje vlasti. Ali razvoj inkluzivnih institucija nije bio okoncan donosenjem ustava. Kao i u Britaniji, njih je jacao proces pozitivne povratne sprege koji se zasnivao na blagotvornoj spirali. Sredinom devetnaestog veka svi beli muskarci u Sjedinjenim Drza­ vama, ali ne i zene i crnci, imali su pravo glasa. Ekonomske institucije postale su inkluzivnije - na primer, zahvaljujuci donosenju Zakona o posedima 1862. (str. 48), kojim su neistrazena podrucja stavljena na raspolaganje potencijalnim naseljenicima, a nisu podeljena politickim elitama. Ali kao i u Britaniji, inkluzivne institucije neprestano su se suocavale sa izazovima. Kraj gradanskog rata u SA D podstakao je brz privredni rast na Severu. Razvijali su se zeleznica, industrija i trgovina i neki ljudi zgrnuli su ogromna bogatstva. Ohrabreni svojim privrednim uspehom ti ljudi i njihove kompanije postajali su sve bezobzirniji. Dobili su naziv baroni pljackasi zbog svog nemilosrdnog poslovnog ponasanja, ciji je jedini cilj bilo ucvrscivanje monopola i sprecavanje potencijalnih konkurenata da udu na trziste i posluju ravnopravno s njima. Jedan od najozloglasenijih bio je Kornelijus Vanderbilt, poznat po izjavi: „Sta me briga za zakon? Zar nemam moci“ Drugi takav covek bio je Dzon D. Rokfeler, koji je 1870. osnovao kompaniju Standrad O il Brzo je uklonio suparnike u Klivlendu i nastojao je da uspostavi monopol na prevoz i maloprodaju nafte i naftnih 341

Zasto narodi propadaju

derivata. Do 1882. uspeo je da stvori veliki monopol - u tadasnjem zargonu trust Vec 1890. kompanija Standard Oil kontrolisala je 88 odsto prometa preradenom naftom u SAD, a Rokfeler je 1916. postao prvi milijarder u svetu. U tadasnjim karikaturama Standard Oil prikazuje se kao oktopod koji u svojim pipcima drzi ne samo naftnu industriju vec i citav Kapitol Hil - zdanje Kongresa SAD. Skoro isto toliko ozloglasen bio je Dzon Pirpont Morgan, osnivac modernog bankarskog konglomerata J. P. Morgan - koji je kasnije, nakon brojnih integracija tokom decenija, na kraju postao JPMorgan Chase. Zajedno sa Endruom Karnegijem Morgan je 1901. osnovao U. S. Steel Company, prvu korporaciju s kapitalom vrednim vise od milijarde americkih dolara i daleko najvecu korporaciju u oblasti proizvodnje celika u svetu. Devedesetih godina devetnaestog veka veliki trustovi poceli su da se javljaju u gotovo svim privrednim oblastima, a mnogi od njih kontrolisali su vise od 70 odsto trzista u svojoj oblasti poslovanja. Medu njima je bilo vise poznatih preduzeca kao sto su Du Pont, Eastman Kodak i International Harvester. Sjedinjene Drzave ili bar njihov sever i srednji zapad imali su relativno konkurentska trzista s ravnopravnijim uslovima poslovanja nego u ostalim delovima zemlje, narocito na Jugu. Ali u tom periodu konkurencija je popustila pred monopolima i nejednakost u pogledu bogatstva brzo se uvecavala. Zahvaljujuci pluralistickom americkom politickom sistemu, siroke drustvene mase postale su uticajnije i mogle su da se suprotstave takvim nastojanjima. Oni koji su bili zrtve monopolisticke prakse barona pljackasa i koji se nisu slagali s njihovom bezobzirnom dominacijom u industrijama u kojima su poslovali poceli su da se organizuju protiv njih. Osnovali su Narodnjacki, a potom i Progresivisticki pokret. Narodnjacki pokret nastao je zahvaljujuci dugotrajnoj agrarnoj krizi koja je pogodila srednji zapad pocev od kasnih sezdesetih godina devetnaestog veka, Nacionalna farma reda pokrovitelja agrara*, poznata

* National Grange of the Order of Patrons of Husbandry - Prim. prev.

342

Blagotvorna spimla

jednostavno kao Grendzeri, osnovana je 1867. i pocela je da okuplja farmere u borbi protiv nepravicnog i diskriminatorskog poslovanja. Grendzeri su 1873. i 1874. zadobili kontrolu nad jedanaest drzavnih zakonodavnih tela na srednjem zapadu, a nezadovoljstvo poljoprivrednika dostiglo je vrhunac osnivanjem Narodne stranke 1892, kojaje osvojila 8,5 odsto glasova na predsednickim izborima te godine. N a naredna dva izbora Narodnjacka stranka ostala je u senci dve neuspesne demokratske kampanje Vilijama Dzeningsa Brajana, koji je prisvojio mnoge njene argumente. Narodna opozicija sirenju trustova sada se organizovala da bi se suprotstavila uticaju koji su Rokfeler i ostali baroni pljackasi imali na nacionalnu politiku. T i politicki pokreti postepeno su poceli da uticu na politicke stavove, a potom i na zakonodavstvo, narocito kada je rec o ulozi drzave u regulaciji monopola. Prvi znacajan zakon bio je Zakon o medudrzavnoj trgovini iz 1887, kojim je osnovana Medudrzavna trgovacka komisija i inicirano je stvaranje saveznih propisa za regulisanje industrije. Veoma brzo usledio je Sermanov antimonopolski zakon iz 1890. Sermanov zakon, koji je i danas znacajan deo americkih propisa protiv monopola, postao je osnova za napade na trustove barona pljackasa. Do znacajnih akcija protiv trustova doslo je posle izbora predsednika koji su bili posveceni reformama i ogranicavanju moci barona pljackasa: Teodora Ruzvelta 1901—1909, Vilijama T afta 1909—1913. i Vudroa Vilsona 1913-1921. Kljucnu politicku silu antimonopolskog pokreta i za uvodenje saveznih propisa za industriju i dalje su cinili glasovi poljoprivrednika. Prve pokusaje u pojedinim drzavama sedamdesetih godina devetnaestog veka da se izvrsi regulacija zeleznica inicirale su organizacije poljoprivrednika. Gotovo svih pedeset devet peticija koje su se odnosile na trustove i koje su poslate Kongresu pre usvajanja Sermanovog zakona doslo je iz agrarnih drzava i nastalo je u organizacijama kao sto su Unija poljoprivrednika, Savez poljoprivrednika, Udruzenje poljoprivrednika za uzajamnu pomoc i Pokrovitelji stocarstva. Poljoprivrednici su nasli zajednicki interes u suprotstavljanju industrijskom monopolu. 343

Zasto narodi propadaju

Umesto Narodnjaka, cija je popularnost ozbiljno opala nakon sto su se stavili u sluzbu Demokrata, dosli su Progresivisti, heterogeni reformisticki pokret koji je pokretao veliki broj istih pitanja. Progresivisticki pokret se u pocetku okupljao oko licnosti Tedija Ruzvelta, koji je bio potpredsednik Vilijama Makinlija i postao predsednik nakon sto je Makinli ubijen 1901. Pre nego sto je postao savezni funkcioner Ruzvelt je bio beskompromisni guverner drzave Njujork i predano je radio na iskorenjivanju politicke korupcije i „politickih masina" U svom prvom obracanju Kongresu Ruzvelt se osvrnuo na trustove. Tvrdio je da se napredak Sjedinjenih Drzava zasnivao na trzisnoj privredi i genijalnosti poslovnih ljudi, ali da istovremeno postoje stvarna i ozbiljna zla... i... rasireno uverenje u svesti Amerikanaca da velike korporacije, zvane trustovi, nekim svojim svojstvima i tendencijama stete opstem blagostanju, Takav stav ne potice iz zavisti, niti iz nedostatka ponosa velikim industrijskim ostvarenjima koja su ovu zemlju dovela u vrh naroda koji se bore za komercijalnu prevlast. Nije posledica nedostatka inteligentnog shvatanja potrebe reagovanja na promenljive uslove trgovine novim metodima niti nepoznavanja cinjenice da je u nastojanjima da se postignu velike stvari neophodno ukrupnjavanje kapitala kada napredak u svetu zahteva da velike stvari budu postignute. On se zasniva na iskrenom uverenju da ujedinjavanje i koncentracija ne bi trebalo da budu zabranjeni, ali bi morali biti nadzirani i, u razumnim granicama, kontrolisani; po mome misljenju, takvo uverenje je ispravno. Nastavio je: „Oni koji se zalazu za drustveni napredak trebalo bi da nastoje da oslobode poslovni svet podmuklog ponasanja i citavo politicko telo nasilja." Zakljucio je da bi u interesu citavog naroda federacija, bez mesanja u konkretne nadleznosti pojedinacnih drzava, trebalo da vrsi nadzor i da regulise poslovanje svih korporacija koje se bave medudrzavnim poslovima. To narocito vazi za slucajeve kada neka korporacija deo svog bogatstva ostvaruje zahvaljujuci nekom monopolistickom svojstvu ili tendenciji ka stvaranju monopola u svom poslovanju. 344

Blagotvorna spirala

Ruzvelt je predlozio Kongresu da osnuje saveznu agenciju koja bi istrazivala poslovanje velikih korporacija i da za osnivanje takve agencije, ako se pokaze potrebnim, usvoji ustavni amandman. Ruzvelt je 1902. upotrebio Sermanov zakon da razbije kompaniju Northern Securities, cime su bili pogodeni interesi Dz. P. Morgana, a potom su podnete tuzbe protiv kompanija Du Pont, American Tobacco Company i StandardOil Company. Zakon o medudrzavnoj trgovini Ruzvelt je ojacao Hepbernovim zakonom iz 1906, kojim su uvecana ovlascenja Medudrzavne trgovacke komisije, narocito u pogledu kontrole finansijskog poslovanja zeleznica i sirenja nadleznosti na nove oblasti poslovanja. Ruzveltov naslednik Vilijam Taft imao je jos ostriji stav prema trustovima, a vrhunac je bilo razbijanje Standard Oil Company 1911. Taft je sproveo i druge znacajne reforme, kao sto je uvodenje saveznog poreza na dohodak, izvrseno uz ratifikaciju Sesnaestog amandmana 1913. Do najveceg uspona reformi Progresivisticke stranke doslo je posle izbora Vudroa Vilsona za predsednika SA D 1912. U knjizi Nova sloboda iz 1913, Vilson je pisao: „Ako monopol opstane, on ce uvek upravljati vladom. N e ocekujem da ce monopoli sami sebi stavljati ogranicenja. Ako u ovoj zemlji postoje ljudi koji su dovoljno mocni da poseduju vladu SAD, oni se od toga nece ustezati." Vilson je radio na usvajanju Klejtonovog antimonopolistickog zakona iz 1914, kojim je ojacan Sermanov zakon, i osnovao je Saveznu trgovacku komisiju - koja je Klejtonov zakon sprovodila u delo. Pored toga, podstaknut istragom koju je Pujov komitet, na cijem celu je bio kongresmen iz Luizijane Arsen Pujo, vodio o „novcanim trustovima" — sirenju monopola na finansijsku industriju, Vilson je nastojao da poostri propise u finansijskom poslovanju. Osnovao je 1913. Odbor za Federalne rezerve* ciji zadatak je bio da regulise monopolisticke aktivnosti u oblasti finansijskog poslovanja. Uspon barona pljackasa i njihovih monopolskih trustova krajem devetnaestog i pocetkom dvadesetog veka potvrduje da, kao sto smo to * Centralna banka SAD —Prim . prcv.

345

Zasto narodi propadaju

vec naglasili u trecem poglavlju, trziste - samo po sebi - ne predstavlja garanciju za uspostavljanje inkluzivnih institucija. Trzistem moze da dominira nekolicina preduzeca koja naplacuju ogromne cene i sprecavaju pristup efikasnijim suparnicima i novim tehnologijama. Prepustena sama sebi, trzista mogu prestati da budu inkluzivna i da u sve vecoj meri postaju podlozna dominaciji ekonomskih i politickih mocnika. Z a inkluzivne ekonomske institucije nisu dovoljna samo trzista, vec inkluzivna trzista koja omogucuju ravnopravno poslovanje i pruzaju ekonomske mogucnosti vecini ljudi. Rasirenost monopola, podrzavanih politickom vlascu elite, u suprotnosti je s tim. Ali reakcije na monopolske trustove pokazuju da politicke institucije, kada su inkluzivne, stvaraju kompenzacionu silu protiv udaljavanja od inkluzivnih trzista. To je blagotvorna spirala na delu. Inkluzivne ekonomske institucije stvaraju osnovu za razvoj inkluzivnih politickih institucija, dok inkluzivne politicke institucije ogranicavaju odstupanja od inkluzivnih ekonomskih institucija. Razbijanje trustova u Sjedinjenim Drzavama, za razliku od onog sto se desavalo u Meksiku (str. 49—52), primer je takve blagotvorne spirale. Dok u Meksiku ne postoji politicko telo koje bi ogranicilo monopol Karlosa Slima, Sermanov i Klejtonov zakon su tokom proslog veka stalno korisceni u SA D za ogranicavanje trustova, monopola i kartela i za obezbedivanje da trzista ostanu inkluzivna. Iskustvo SA D u prvoj polovini dvadesetog veka istice i znacajnu ulogu slobodnih medija u rastu uticajnosti sirokih masa i time u stvaranju blagotvorne spirale. Ruzvelt je 1906. skovao izraz muckraker* na osnovu knjizevnog lika iz Banjanovih Poklonikovih putovanja da bi objasnio sta podrazumeva pod aktivnim novinarstvom. Taj izraz se odomacio i postao je simbol za novinare koji su nametljivo ali efikasno iznosili u javnost neumereno ponasanje barona pljackasa kao i korupciju u lokalnoj i saveznoj politici. Jedan od najpoznatijih novinara te vrste bila je Ajda Tarbel, cija je knjiga „Istorijat kompanije Standard Oil“ iz 1904. odigrala kljucnu ulogu u okretanju javnosti protiv Rokfelera i nje* Klevetnik, osoba koja iznosi skandale u javnost - Prim. prev.

346

Blagotvorna spirala

govih poslovnih interesa, sto je dovelo do raspada te kompanije 1911. Jos jedan znacajan muckraker bio je advokat i autor Luis Brandajs, kogaje predsednik Vilson kasnije postavio za sudiju Vrhovnog suda. Brandajs je u knjizi Novae drugih ljudi i kako ga bankari koriste pisao o nizu finansijskih skandala i bio je veoma uticajan clan Pujovog komiteta. Novinski magnat Vuzilijam Randolf Herst takode je bio istaknuti muckraker. Serijom clanaka Dejvida Grejema Filipsa pod nazivom Izdaja Senata, koju je 1906. objavio u svom casopisu The Cosmopolitan, pruzio je podrsku kampanji za uvodenje neposrednih izbora za Senat, sto je bilajos jedna kljucna reforma Progresivista koja je omogucena stupanjem na snagu Sedamnaestog amandmana Ustava SA D 1913. Muckrakers su odigrali znacajnu ulogu u navodenju politicara da preduzimaju mere protiv trustova. Baroni pljackasi mrzeli su te novinare, ali su ih politicke institueije u SA D onemogucavale da ih uklanjaju i ucutkuju. Inkluzivne politicke institueije omogucuju razvoj slobodnih medija, a slobodni mediji, zauzvrat, doprinose da pretnje inkluzivnim ekonomskim i politickim institueijama postaju poznate javnosti i da im se pruza otpor. Nasuprot tome, takva sloboda nije moguca u uslovima ekstraktivnih politickih institueija, u apsolutizmu ili u diktaturama koji ekstraktivnim rezimima pomazu da sprecavaju i zacetke ozbiljne opozicije. Informacije koje su donosili slobodni mediji nesumnjivo su bile od kljucnog znacaja u SA D u prvoj polovini dvadesetog veka. Bez tih informaeija americkoj javnosti ne bi bio poznat pravi obim moci i zloupotreba barona plackasa i ona se ne bi pokrenula protiv njihovih trustova.

Preopterecenost suda Frenklin D. Ruzvelt, kandidat Demokratske stranke i rodak Tedija Ruzvelta, izabran je za predsednika SA D 1932, usred Velike krize. Narod ga je izabrao da sprovede ambiciozan plan za borbu protiv Velike 347

Zasto narodi propadaju

krize. U vreme njegove inauguracije pocetkom 1933, jedna cetvrtina radne snage bila je nezaposlena, a mnogi su utonuli u siromastvo. Od pocetka krize 1929. industrijska proizvodnja vise se nego prepolovila, a investicije su prestale. Mere koje je Ruzvelt predlagao za razresenje te situacije bile su poznate kao Nju dil. Ruzvelt je ubedljivo pobedio osvojivsi 57 odsto glasova i Demokratska stranka je imala vecinu i u Kongresu i u Senatu, sto je bilo dovoljno da se usvoje zakoni o Nju dilu. No neki od tih zakona pokrenuli su ustavna pitanja i zavrsili na Vrhovnom sudu, gde je Ruzveltov izborni mandat bio manje uticajan, Jedan od stubova Nju dila bio je Zakon o nacionalnom industryskom oporavku. Njegovo prvo poglavlje odnosilo se na industrijski oporavak. Predsednik Ruzvelt i njegov tim smatrali su da su ogranicenje industrijske konkurencije, davanje radnicima vecih prava da formiraju sindikate i regulisanje radnih standarda bili bitni za oporavak. Poglavlje II odnosilo se na upravljanje javnim radovima ciji su infrastrukturni projekti obuhvatali takve znamenite objekte kao sto su zeleznicka stanica u Tridesetoj ulici u Filadelfiji, mostove Tribourough, hidroelektranu Grand Coulee i prekomorski autoput koji povezuje Key West u Floridi s kopnom. Predsednik Ruzvelt je Zakon o nacionalnom industrijskom oporavku potpisao 16. juna 1933. i otpocela je njegova realizacija. Ali odmah je naisao na probleme na sudovima. Vrhovni sud je 27. maja 1935. jednoglasno presudio da Poglavlje I tog Zakona nije u skladu sa Ustavom. U njegovoj presudi stajalo je: Jzvanredne okolnosti mogu zahtevati izvanredne mere. Ali... izvanredne okolnosti ne stvaraju niti uvecavaju ustavna ovlascenja." Pre nego sto je dobio tu sudsku odluku, Ruzvelt je vec ucinio nov korak u okviru svog plana i potpisao je Zakon o socijalnom osiguranju, koji je SA D pretvorio u modernu socijalnu drzavu s penzionim osiguranjem, naknadama nezaposlenima i pomoci porodicama s decom, kao l nekim oblicima zdravstvene zastite i pomoci hendikepiranima. Potpi­ sao je i Nacionalni zakon o radnim odnosima kojim su dodatno uvecana prava radnika da se organizuju u sindikate, da ucestvuju u sastavljanju kolektivnih ugovora i da organizuju strajkove protiv poslodavaca. I te 348

Blagotvorna spirala

mere naisle su na protivljenje Vrhovnog suda. Dok su one bile razmatrane u okviru pravnog sistema, Ruzvelt je 1936. bio izabran zajosjedan mandat, osvojivsi cak 61 odsto glasova biraca. Posto je uzivao rekordno veliku popularnost, Ruzvelt nije nameravao da Vrhovnom sudu dozvoli da onemoguci jos neku od njegovih mera. On je 9. marta 1937. u jednoj od svojih redovnih radio emisija Domaca caskanja, koje su se emitovale uzivo, izneo svoje planove. Poceo je ukazivanjem na cinjenicu da su za vreme njegovog prvog mandata toliko potrebne mere jedva dobile odobrenje Vrhovnog suda. Nastavio je: Secam se one martovske veceri, pre cetiri godine, kada sam vam podneo svoj prvi izvestaj preko radija. Tada smo bili usred velike bankarske krize. Ubrzo potom, uz saglasnost Kongresa, zatrazili smo od naseg naroda da ' preda sve zlato u privatnom posednistvu, do zadnjeg dolara, vladi Sjedinjenih Drzava. Oporavak koji je danas vidljiv pokazuje koliko je ta mera bila opravdana. Ali kada je, gotovo dve godine kasnije, taj slucaj dosao pred Vrhovni sud, njegova ustavnost izglasana je s pet naspram cetiri glasa. Samo jedan glas je odlucio da nasa velika nacija ne bude vracena u beznadezni haos. U stvari, cetrvorica sudija su presudili da je pravo na isecanje funte mesa na osnovu privatnog ugovora vaznije od osnovnih ustavnih ciljeva uspostavljanja trajne nacije. Ocigledno je da se ne sme dozvoliti da se tako nesto ponovi. Ruzvelt je nastavio: Proslog cetvrtka opisao sam americki oblik vladavine kao zapregu od tri konja koju je Ustav stavio na raspolaganje americkom narodu da bi mogao da ore zemlju. Ta tri konja su, naravno, tri poluge vlasti - Kongres, izvrsna vlast i sudovi. Dva od tih konja, Kongres i izvrsna vlast, danas vuku usaglaseno; treci to ne radi. Ruzvelt je potom ukazao na to da Ustav SA D ne daje Vrhovnom sudu pravo da osporava ustavnost zakona, ali daje on tu ulogu preuzeo 1803. U to vreme, sudija Busrod Vosington je odredio da Vrhovni sud 349

Zasto narodi propadaju

treba da „presuduje u korist pravosnaznosti [zakona] sve dok se nedvosmisleno ne dokaze da on predstavlja krsenje Ustava". Ruzvelt je tada izneo optuzbu: U poslednje cetiri godine to razumno pravilo da se na zakone primenjuje razumna sumnja bilo je odbaceno. Sud je delao, ne kao pravosudno, vec kao politicko telo. Ruzvelt je tvrdio da je dobio izborni mandat da promeni takvo stanje i da je „razmotrivsi kakve reforme da predlozi, dosao do zakljucka da jedini metod koji je u potpunosti ustavan jeste infuzija sveze krvi u sve sudove . Tvrdio je i da su sudije Vrhovnog suda izlozene prekomernom radu i da je za starije medu njima —koji su igrom slucaja upravo oni koji su protiv njegovih zakona - radni pritisak suvise veliki. Potom je predlozio da za sve sudije treba da vazi obavezan odlazak u penziju s navrsenih sedamdeset godina starosti i da bi njemu trebalo da bude dozvoljeno da imenuje do sest novih sudija. Taj plan, koji je Ruzvelt predstavio u obliku Zakona o reorganizaciji pravosuda, bio bi dovoljan da se uklone sudije koje su postavile ranije konzervativnije vlade i koje su se ostro protivile Nju dilu. Iako je Ruzvelt vesto nastojao da za tu meru dobije narodnu podrsku, istrazivanja javnog mnjenja pokazala su da je samo 40 odsto stanovnistva bilo za taj plan. Luis Brandajs je tada bio sudija Vrhovnog suda. I pored toga sto je iskazivao simpatije za veliki deo Ruzveltovih zakona, govorio je protiv nastojanja predsednika da umanji moc Vrhovnog suda i njegovih tvrdnji da su sudije preopterecene poslom. Ruzveltova Demokratska stranka imala je veliku vecinu u oba doma Kongresa. Ali Predstavnicki dom uglavnom je odbijao da se bavi Ruzveltovim zakonom. Tada je pokusao sa Senatom. Predlog zakona poslat je Odboru Senata za pravosude, koji je potom odrzao veoma burne sastanke na kojima su izneta razlicita misljenja o tom zakonu. Odbor je na kraju vratio predlog Senatu s negativnim misljenjem, tvrdeci da je taj zakon „nepotreban, beskoristan i da predstavlja opasno odstupanje od ustav350

Blagotvorna spirala

nih nacela... bez presedana i obrazlozenja". Senat ga je sa 70 glasova naspram 20 vratio Odboru na doradu. Sve primedbe o „preopterecenosti sudija" uklonjene su. Ruzvelt nije mogao da ukloni ogranicenja koja mu je postavljao Vrhovni sud. No, i pored toga, pravljeni su kompromisi i Zakon o socijalnom osiguranju i Nacionalni zakon o radnim odnosima Vrhovni sud je proglasio ustavnim. Znacajnija od sudbine ta dva zakona bila je opsta pouka te epizode. Inkluzivne politicke institucije ne samo da sprecavaju veca odstupanja od inkluzivnih ekonomskih institucija vec se i odupiru nastojanjima podrivanja sopstvene trajnosti, Kongresu i Senatu, u kojima je dominirala Demokratska stranka, bilo je u neposrednom interesu da preoptereti sud i obezbedi opstanak svih zakona u okviru Nju dila. Ali na isti nacin na koji je pocetkom osamnaestog veka britanska politicka elita shvatila da bi ukidanje vladavine prava ugrozilo sve ono sto je ona uspela da oduzme monarhiji, kongresmeni i senatori su shvatili da bi, ukoliko bi predsednik uspeo da urusi nezavisnost pravosuda, to narusilo ravnotezu m od u sistemu koji ih je stitio od predsednika i obezbedivao kontinuitet pluralistickih politickih institucija. Moguce je da bi Ruzvelt kao sledeci korak odlucio da je za obezbedivanje vecine u pravosudu potrebno ciniti suvise mnogo kompromisa i da to oduzima suvise vremena i da bi poceo da vlada donosenjem predsednickih uredbi, cime bi pluralizam i politicki sistem SA D bili potpuno uruseni. Izvesno je da Kongres to ne bi prihvatio, ali bi se Ruzvelt mogao obratiti narodu tvrdeci da Kongres sprecava primenu neophodnih mera u borbi protiv Velike krize. Mogao bi i da uz pomoc policije zatvori Kongres. D a li to zvuci preteranoi1Upravo to se dogodilo u Peruu i Venecueli devedesetih godina dvadesetog veka. Predsednici Fudzimori i Cavez zatrazili su pomoc naroda da zatvore kongrese u tim zemljama zato sto su ovi odbijali da saraduju, a potom su izmenili i ustave da bi znatno uvecali ovlascenja predsednika. Upra­ vo strah od te klizave nizbrdice na kojoj su se nasli oni koji su delili vlast u uslovima pluralistickih politickih institucija sprecio je Volpola da dvadesetih godina osamnaestog veka preuzme kontrolu nad bri35i

Zasto narodi propadaju

tanskim sudovima, i upravo to je sprecilo Kongres SA D da podrzi Ruzveltov plan preuredenja Vrhovnog suda. Ruzvelt se suocio s moci blagotvorne spirale. N o ta logika nije opsteprimenjiva, narocito ne u drustvima s nekim inkluzivnim svojstvima, ali koja su sustinski ekstraktivna. To smo vec videli na delu u Rimu i u Veneciji. Jos jedan primer je poredenje neuspelog Ruzveltovog pokusaja da preuredi sud sa slicnim pokusajima u Argentini, gde se odvijala sustinski ista borba u kontekstu dominacije ekstraktivnih ekonomskih i politickih institucija. Argentinskim ustavom iz 1853, osnovan je Vrhovni sud, cije su nadleznosti bile slicne nadleznostima Vrhovnog suda SAD. Jedna odluka iz 1887. omogucila je argentinskom sudu da preuzme istu ulogu koju je imao Vrhovni sud SA D u pogledu odlucivanja o ustavnosti pojedinacnih zakona, Teorijski, Vrhovni sud mogao je postati jedan od znacajnih elemenata inkluzivnih politickih institucija u Argentini, ali je ostatak politickog i ekonomskog sistema bio izrazito ekstraktivan i siroke mase u toj zemlji nisu bile uticajne niti je u njoj postojao pluralizam, Kao i u Sjedinjenim Drzavama, i u Argentini je doslo do osporavanja ustavne uloge Vrhovnog suda. Huan Domingo Peron je 1946. bio demokratski izabran za predsednika Argentine. Peron je bio bivsi pukovnik i postao je poznat u javnosti posle vojnog udara 1943, posle kog je bio imenovan za ministra rada. N a tom polozaju napravio je politicki savez sa sindikatima i radnickim pokretom, sto se pokazalo presudnim za njegovu predsednicku kandidaturu. Ubrzo posle Peronove pobede njegove pristalice u Predstavnickom domu parlamenta predlozile su opoziv cetiri od pet clanova Vrhovnog suda. Optuzbi protiv suda bilo je vise. Jedna se odnosila na neustavno prihvatanje legalnosti dva vojna rezima 1930. i 1943 - prilicno ironicno, jer je u tom drugom pucu kljucnu ulogu imao Peron. Druga optuzba odnosila se na zakone koje je sud odbio, bas kao sto je to ucinio americki Vrhovni sud. Konkretno, neposredno pre Peronovog izbora za predsednika, sud je doneo odluku da je Peronov novi Nacionalni odbor za radne odnose neustavan. Kao sto je Ruzvelt ostro kritikovao Vrhovni 352

Blagotvorna spirala

sud u svojoj izbornoj kampanji 1936, isto to je ucinio Peron u kampanji 1946. Devet meseci posle zapocinjanja procesa opoziva, Predstavnicki dom parlamenta opozvao je trojicu sudija, dok je cetvrti vec bio podneo ostavku. Senat je to prihvatio. Peron je potom imenovao cetiri nove sudije. Urusavanje uticaja Vrhovnog suda ocigledno je oslobodilo Perona politickih prepreka. Sada je mogao da vlada bez ogranicenja, gotovo na isti nacin na koji su to cinili vojni rezimi u Argentini pre i posle njegovog predsednickog mandata. Njegove novoimenovane sudije su, na primer, ocenile ustavnom presudu Rikardu Balbinu - vodi Radikalne stranke, glavne opozicione stranke koja se suprotstavljala Peronu - zbog vredanja Peronovog ugleda. Peron je prakticno mogao da vlada kao diktator. Posto je Peron uspesno reorganizovao Vrhovni sud, u Argentini je postala uobicajena praksa da svaki novi predsednik licno odabira sudije tog suda. Tako je nestala politicka institucija kojaje mogla da izvrsnoj vlasti nametne izvesna ogranicenja. Peronov rezim svrgnut je u jos jednom pucu 1955. i usledio je niz naizmenicnih vojnih i civilnih vlada. I vojni i civilni novi rezimi postavljali su sopstvene sudije. Ali imenovanje sudija Vrhovnog suda u Argentini nije bilo ograniceno na tranzicije izmedu vojne i civilne vlasti. U Argentini je 1990. konacno doslo do tranzicije izmedu demokratski izabranih vlada - jednu demokratsku vladu zamenila je druga. Ali demokratske vlade nisu se ponasale mnogo drugacije od vojnih kada je rec o Vrhovnom sudu. Novi predsednik bio je Karlos Saul Menem iz Peronisticke stranke. Tadasnje sudije Vrhovnog suda imenovao je predsednik Radikalne stranke Raul Alfonsin posle prelaska na demokratiju 1983. Posto je to bila demokratska tranzicija, nije bilo razloga da Menem postavlja svoje sudije, Ali jos tokom izborne kampanje Menem je pokazao svoje pravo lice. Neprestano je, mada i uspesno, pokusavao da utice na clanove Vrhovnog suda (pa i da ih zastrasuje) da daju ostavke. Poznata je njegova ponuda sudiji Karlosu Fejtu da postane ambasador. Fejt je tu ponudu odbio i poslao mu je knjigu Pravo i etika, na kojoj je napisao: „Ne zaboravite da sam ovo ja napisao." Nepokoleban u svojoj nameri, Menem je 353

Zasto narodi propadaju

Predstavnickom domu parlamenta predlozio zakon o povecanju broja sudija Vrhovnog suda s pet na devet. Jedan od njegovih argumenata bio je isti onaj koji je upotrebio Ruzvelt 1937: sud je preopterecen. Zakon je odmah usvojen u Senatu i Predstavnickom domu, sto je Menemu omogucilo da imenuje cetiri nove sudije. Ostvario je zeljenu vecinu. Menemova pobeda protiv Vrhovnog suda pokrenula je opasna desavanja o kojima smo vec govorili. Njegov naredni korak bio je da prepravlja ustav i da iz njega ukloni pojam ogranicenja kako bi mogao da se ponovo kandiduje za predsednika, Nakon sto je bio ponovo izabran, Menem je jos jednom krenuo u izmenu ustava, ali su ga u tome zaustavile ne argentinske politicke institucije, vec frakcije u sopstvenoj Peronistickoj stranci koje su se opirale njegovoj licnoj dominaciji. Od sticanja nezavisnosti Argentina je prolazila kroz vecinu institucionalnih problema koji su mucili Latinsku Ameriku. Bila je zarobljena u ukletoj, a ne u blagotvornoj spirali. Posledica toga je da pozitivna kretanja, poput prvih koraka ka stvaranju nezavisnog Vrhovnog suda, nikada nisu uhvatile koren. U pluralistickom ambijentu nijedna grupa ne zeli niti se usuduje da zbaci s vlasti drugu iz straha da ce potom i njena vlast biti osporavana. Istovremeno, siroka raspodela viasti cini takav prevrat tesko izvodljivim. Moc Vrhovnog suda zavisi od znacajne podrske sirokih segmenata drustva koji su spremni da pruze otpor nastojanjima da se urusi njegova nezavisnost. To je bio slucaj u Sjedinjenim Drzavama, ali ne i u Argentini. Zakonodavci u toj zemlji rado su pristajali da urusavaju moc Vrhovnog suda cak i kada su mogli ocekivati da ce to ugroziti i njihov polozaj. Jedan od razloga za to jeste da je u uslovima ekstraktivnih institucija u Argentini urusavanje moci Vrhovnog suda donosilo veliku dobit i da je to bilo vredno rizika.

354

Blagotvorna spirala

Pozitivna povratna sprega i blagotvorna spirala

Inkluzivne ekonomske i politicke institucije ne nastaju same od sebe. One su cesto ishod velikih sukoba izmedu elita koje se opiru privrednom razvoju i politickim promenama i onih koji nastoje da ogranice ekonomsku i politicku moc postojecih elita. Inkluzivne institucije nastaju tokom kljucnih skretnica, kao sto su Slavna revolucija u Engleskoj ili osnivanje kolonije Dzejmstaun u Severnoj Americi, kada niz cinilaca utice na slabljenje elita na vlasti, cini njihove protivnike jacim i daje podsticaje za stvaranje pluralistickog drustva. Ishod politickih sukoba nikada nije izvestan, pa cak i kada nam se mnogi istorijski dogadaji ci­ ne neminovnim, istorijska slucajnost ima znacajnu ulogu. I pored toga, kada budu uspostavljene, inkluzivne ekonomske i politicke institucije teze stvaranju blagotvorne spirale, procesa pozitivne povratne sprege, sto uvecava verovatnocu njihovog trajanja i sirenja. Blagotvorna spirala deluje posredstvom nekoliko mehanizama. Prvo, logika pluralistickih politickih institucija znatno otezava uzurpaciju vlasti od strane nekog diktatora, frakcije u vladi, pa i dobronamernog predsednika, kao sto je Franklin Ruzvelt shvatio kada je pokusao da ukloni nadzor Vrhovnog suda nad svojom vladom i kao sto je ser Robert Volpol otkrio kada je pokusao da po kratkom postupku primeni Zakon 0 Jjudim a u crnom". U oba slucaja, dodatna koncentracija mod u rukama jednog coveka ili uske grupe ljudi znacila bi pocetak urusavanja temelja pluralistickih politickih institucija, a istinsko merilo pluralizma upravo je njegova sposobnost da se odupre takvim nastojanjima. Pluralizam sadrzi i pojam vladavine prava, nacela da zakone treba primenjivati ravnopravno na sve - nesto sto je prakticno nemoguce u apsolutistickoj monarhiji. Ali vladavina prava zauzvrat podrazumeva da jedna grupa jednostavno ne moze koristiti zakone da ugrozava prava drugih. Stavise, nacelo vladavine prava otvara vrata vecem ucescu u politickom procesu 1vecoj inkluzivnosti jer snazno podrzava ideju da ljudi treba da su ravnopravni ne samo pred zakonom, vec i u okviru politickog sistema. To 355

Zasto narodi propadaju

je bilo jedno od nacela koje je britanskom politickom sistemu otezavalo da se tokom devetnaestog veka odupire stalnim zahtevima za vecom demokratijom i otvaralo vrata postepenom uvodenju prava glasa za sve odrasle osobe. Drugo, kao sto smo vec nekoliko puta videli, inkluzivne politicke institucije podrzavaju inkluzivne ekonomske institucije i bivaju podrzavane od njih. To je naredni mehanizam blagotvorne spirale. Inkluzivne ekonomske institucije uklanjaju najekstremnije ekstraktivne ekononv ske odnose, kao sto su ropstvo i kmetstvo, umanjuju znacaj monopola i stvaraju dinamicnu privredu, a sve to umanjuje ekonomske koristi koje se mogu ostvariti, bar kratkorocno, uzurpiranjem politicke vlasti. Zato sto su u osamnaestom veku ekonomske institucije u Britaniji vec bile postale u dovoljnoj meri inkluzivne, elita je imala manje da dobije time sto bi se drzala vlasti, dok bi, u stvari, mogla puno da izgubi ako bi protiv onih koji su zahtevali vecu demokratiju primenila siroku represiju. To svojstvo blagotvorne spirale ucinilo je da postepeni put ka demokratiji u Britaniji u devetnaestom veku bude manje preteci za elitu i da ima vece izglede na uspeh. Ta situacija razlikuje se od one u apsolutistickim rezimima kao sto su Austrougarsko i Rusko carstvo gde su ekonomske institucije bile i dalje veoma ekstraktivne i, sledstveno tome, gde ce kasnije u devetnaestom veku na zahteve za vecom politickom inkluzivnoscu biti odgovoreno represijom jer su elite imale previse da izgube ukoliko bi delile vlast s drugima. Najzad, inkluzivne politicke institucije omogucavaju razvoj slobodnih medija, a slobodni mediji cesto donose informacije o pretnjama protiv inkluzivnih institucija i mobilisu ljude u njihovu odbranu, kao sto je bio slucaj u poslednjoj cetvrtini devetnaestog i prvoj cetvrtini dvadesetog veka kada je sve veca dominacija barona pljackasa ugrozavala sustinu inkluzivnih ekonomskih institucija u Sjedinjenim Drzavama. Iako je ishod stalnih sukoba i dalje podlozan slucajnosti, kroz te mehanizme blagotvorna spirala stvara snaznu tendenciju inkluzivnih institucija da opstaju, da odgovaraju izazovima i da se sire, kao sto se to dogodilo u Britaniji i Sjedinjenim Drzavama. Nazalost, kao sto ce356

Blagotvorna spirala

mo videti u narednom poglavlju, ekstraktivne institucije stvaraju isto tako snazne sile koje deluju u smeru njihovog opstanka - proces uklete spirale.

357

Ukleta spirala am

Nema vise vosa 3a Bo Citava zapadnoafricka zemlja Sijera Leone postala je 1896. britanska kolonija. Njena prestonica Fritaun osnovana je krajem osamnaestog veka kao prihvatiliste za vracene i oslobodene robove. Ali u vreme kada je Fritaun postao britanska kolonija, u unutrasnjosti Sijera Leonea i dalje su postojale brojne male africke kraljevine. U drugoj polovini devetnaestog veka Britanci su postepeno sirili svoju vlast na unutrasnjost sklapajuci niz saveza sa africkim vladarima. Britanska vlada je 31. av­ gusta 1896. na osnovu tih saveza proglasila tu koloniju protektoratom. Britanci su identifikovali znacajne vladare i dali im novu titulu vrhovnog poglavice. U istocnom delu Sijera Leonea, na primer, u danasnjoj oblasti Kono, u kojoj se nalaze rudnici dijamanata, naisli su na Sulukua, mocnog ratnickog kralja. Kralj Suluku postao je Vrhovni poglavica Suluku, a njegova teritorija Sandor postala je administrativna jedinica u okviru protektorata. Premda su kraljevi, poput Sulukua, sklopili saveze s britanskim administratorima, oni nisu shvatili da ce ti savezi biti tumaceni kao neograniceno punomocje za osnivanje kolonije. Kada su Britanci u januaru 1898. pokusali da uvedu porez na domacinstvo - porez od pet silinga na svaku kolibu - poglavice su se pobunile i otpocele gradanski

358

Ukkta spirala

rat poznat kao Pobuna zbog poreza na kolibe. Rat je zapoceo na severu, ali najjaci je bio i duze je trajao najugu, narocito u Mendelendu - u kome je etnicka grupa Mende bila dominantna. Pobuna zbog poreza na domacinstvo bila je ubrzo ugusena, ali je Britancima predstavaljala upozorenje sta ih ceka u nastojanjima da pokore unutrasnjost Sijera Leonea. Britanci su vec bili poceli da grade zeleznicku prugu od Fritauna ka unutrasnjosti zemlje. Radovi su zapoceli u martu 1896. i pruga je u decembru 1898. stigla do Songo Tauna, usred Pobune zbog poreza za domacinstvo. U dokumentima Britanskog parlamenta iz 1904. stoji: U slusaju zeleznice u Sijera Leoneu, pobuna dom orodaca u februaru 1 8 9 8 . u potpunosti je zaustavila radove i unela trajniju pometnju kod osoblja. Pobunjenici su sisli sve do pruge zbog cega je celokupno osoblje moralo biti povuceno u Fritaun... Rotifunk, koji se sada nalazi na pruzi devedeset kilometara od Fritauna, bio je u to vreme potpuno u rukama pobunjenika.

U stvari, Rotifunk se nije ni nalazio na planiranoj pruzi iz 1894. Pravac izgradnje pruge promenjen je posle izbijanja pobune, te je ona, umesto da ide ka severozapadu, bila skrenuta na jug, preko Rotifunka i potom do Boa u Mendelendu. Britanci su zeleli da mogu brzo da stignu do Mendelenda, sredista pobune, i do drugih potencijalno opasnih delova unutrasnjosti u slucaju izbijanja novih pobuna. Kada je 1961. Siera Leone dobila nezavisnost, Britanci su predali vlast ser Miltonu Margaiu i njegovoj Narodnoj stranci Sijera Leonea (SLPP —Sierra Leone People’s Party), koja je uzivala podrsku uglavnom najugu, narocito u Mendelendu, i na istoku. Ser M iltonaje 1964. na polozaju premijera zamenio njegov brat ser Albert Margai. Stranka SLPP je 1967, na veoma osporavanim izborima, izgubila s malim brojem glasova od opozicione Stranke svenarodnog kongresa (APC - All

People’s Congress Party), koju je vodio Siaka Stivens. Stivens je pripadao narodu Limba sa severa i stranka A P C najvecu podrsku je dobijala od severnih etnickih grupa, Limba, Temne i Loko. 359

Zasto narodt propadaju

Premda su zeleznicu ka jugu Britanci u pocetku planirali radi osvajanja vlasti u Sijera Leoneu, njena uloga je 1967. bila ekonomska jer je njom prevozen najveci deo izvoznih artikala te zemlje: kafa, kakao i dijamanti. Poljoprivrednici koji su gajili kafu i kakao pripadali su narodu Mende, a ta zeleznica otvarala je Mendelend ka svetu. Stanovnici Mendelenda su u velikom broju glasali za Alberta Margaia na izborima 1967. Stivens je bio mnogo zainteresovaniji da se odrzi na vlasti nego da unapreduje izvoz iz Mendelenda. Njegov nacin razmisljanja bio je jednostavan: sto god je dobro za narod Mende bilo je dobro za stranku SLPP, a lose za Stivensa. Zato je prekinuo zeleznicki saobracaj za Mendelend. Potom je prodao zeleznicku prugu i vozni park da bi tu promenu ucinio nepovratnom. Danas, kada se vozite kolima iz Fritauna ka istoku, prolazite pored razorenih zeleznickih stanica Hejstings i Vaterlo. Nema vise vozova za Bo. Stivensove drasticne mere neminovno su bile kobne za neke od najnaprednijih oblasti privrede Sijera Leonea. Ali kao i mnoge druge africke vode u periodu posle sticanja nezavisnosti, kada je trebalo opredeljivati se za ucvrscivanje vlasti ili podsticanje privrednog rasta, Stivens je bez razmisljanja odabrao ovo prvo. Danas vise ne mozete da putujete vozom u Bo jer je Stivens, poput cara Nikolaja I, koji se plasio da ce zeleznica doneti revoluciju u Rusiju, smatrao da ce zeleznica jacati njegove protivnike, Kao i toliki drugi vladari u uslovima ekstraktivnih institucija, plasio se mogucnosti osporavanja svoje politicke vlasti i da bi to sprecio bio je spreman da zrtvuje privredni rast. Stivensova strategija se na prvi pogled razlikovala od britanske. No, bilo je u stvari dosta slicnosti izmedu britanske vladavine i Stivensovog rezima koje ukazuju na logiku uklete spirale. Stivens je vladao Sijera Leoneom koristeci slicne metode ekstrakcije reusursa od naroda te zemlje. On je 1985. i dalje bio na vlasti, ne zato sto ga je narod ponovo izabrao, vec zato sto je posle 1967. uspostavio surovu diktaturu, ubijao i progonio svoje politicke protivnike, narocito clanove stranke SLPP. Postao je predsednik 1971, a posle 1978. godine Sijera Leone je imala samo jednu politicku stranku, Stivensovu A P C . Stivens je na taj nacin

360

Ukleta spirala

uspeo da ucvrsti svoju vlast, iako je to podrazumevalo siromasenje velikog dela unutrasnjosti zemlje. Z a vreme kolonijalnog perioda Britanci su koristili sistem posredne vlasti da bi vladali Sijera Leoneom, kao sto su cinili i s vecinom svojih africkih kolonija. Osnovu tog sistema cinile su vrhovne poglavice, koji su prikupljali poreze, delili pravdu i odrzavali poredak. Poljoprivrednike koji su gajili kakao i kafu Britanci nisu izolovali, vec su ih prisiljavali da celokupnu svoju proizvodnju prodaju trzisnom odboru koji je kolonijalna vlast uspostavila navodno radi pomoci tim poljoprivrednicima. Cene poljoprivrednih proizvoda bile su veoma promenljive. Cene kakaoa su jedne godine bile visoke, a naredne godine niske. To je uticalo na dohotke poljoprivrednika. Obrazlozenje za uspostavljanje trzisnih odbora bilo je da ce oni, a ne poljoprivrednici, pokrivati razlike u ceni. Kada'su cene u svetu bile visoke, ti odbori bi poljoprivrednicima u Sijera Leoneu placali manje od te cene, ali kada su cene u svetu bile niske oni bi cinili suprotno. U nacelu, cinilo se da je to bila dobra zamisao. Ali stvarnost je bila sasvim drugacija, Trzisni odbor za proizvode iz Sijera Leonea uspostavaljen je 1949. Njemu su svakako, da bi funkcionisao, bili potrebni izvori dohotka. Logican nacin da se do njih dode bio je da se poljoprivrednicima plati nesto manje nego sto bi inace dobili, bilo u dobrim ili losim godinama. Ta sredstva bi se potom mogla koristiti za rezijske troskove i administraciju. Ubrzo je nesto manje postalo znatno manje. Kolonijalna drzava koristilaje trzisni odbor kao nacin nametanja velikih poreza poljoprivrednicima. Mnogi su ocekivali da ce najgori primeri kolonijalne vlasti u podsaharskoj Africi nestati posle sticanja nezavisnosti i da ce se prestati s koriscenjem trzisnih odbora za preterano oporezivanje poljoprivrednika. Nije se dogodilo ni jedno ni drugo. U stvari, ekstrakcija resursa od poljoprivrednika posredstvom trzisnih odbora postala je mnogo gora. Sredinom sezdesetih godina dvadesetog veka poljoprivrednici koji su proizvodili palmina jezgra dobijali su od trzisnih odbora 56 odsto svetske cene, proizvodaci kakaoa dobijali su 4 8 odsto, a kafe 49 odsto. Kada je Stivens 1985. napustio polozaj predsednika u korist nasledni-

361

Zasto narodi propadaju

ka kog je licno odabrao, Dzozefa Momoa, te brojke iznosile su 37, 19 i 27 odsto. Koliko god to zvucalo bedno, bilo je ipak bolje od onog sto su poljoprivrednici dobijali za vreme Stivensove vladavine, a to je cesto bilo samo 10 odsto — to jest, Stivensova vlada je od poljoprivrednika uzimala 90 odsto dohotka, i to ne da bi pruzala javne usluge, kao sto su putevi i obrazovanje, vec da bi se on i njegove pristalice bogatili i da bi kupovao politicku podrsku. U okviru svoje posredne vladavine Britanci su takode odredili da je polozaj vrhovnog poglavice dozivotan. Uslov za kandidaturu za polozaj poglavice bila je pripadnost nekoj priznatoj „vladarskoj porodici" Identitet vladarskih porodica u okviru sistema poglavica s vremenom se menjao, ali se u sustini zasnivao na kraljevskom rodoslovu u odredenoj oblasti i rodoslovu elitnih porodica koje su krajem devetnaestog veka sklopile savez s Britancima, Poglavice su birane, ali ne na demokratski nacin. O tome ko ce postati vrhovni poglavica odlucivalo je telo zvano Plemenska uprava, ciji clanovi su bile seoske poglavice nizeg ranga ili su ih imenovale vrhovne poglavice, seoske poglavice ili britanske vlasti. Moglo se ocekivati da ce posle sticanja nezavisnosti i ova kolonijalna institucija biti ukinuta ili ce bar bid izmenjena. Ali, slicno trzisnim odborima, to se nije dogodilo i ona je ostala nepromenjena. I danasnje vrhovne poglavice imaju zadatak da prikupljaju porez. Ne radi se vise o porezu na domacinstvo, vec o necemu veoma slicnom, porezu po glavi stanovnika —glavarini. Plemenska uprava u Sandoru izabrala je 2005, novog vrhovnog poglavicu. Z a taj polozaj mogli su se kandidovati samo pripadnici vladarske porodice Fasuluku, koja je i jedina takva porodica. Pobedio je Seku Fasuluku, pra-praunuk kralja Sulukua. Ponasanje trzisnih odbora i tradicionalni sistemi svojine nad zemljistem predstavljaju dobro objasnjenje zasto su poljoprivredne aktivnosti u Sijera Leoneu i u velikom delu podsaharske Afrike na tako niskom nivou. Politikolog Robert Bejts nastojao je osamdesetih godina dvadesetog veka da razume zasto su poljoprivredne aktivnosti u Africi tako neproduktivne i pored toga sto bi, teorijski, trebalo da budu najdinamicniji privredni sektor. Shvatio je da to nema nikakve veze s geografijom ili

362

IJkleta spirala

onim ciniocima o kojima smo govorili u drugom poglavlju i za koje se tvrdilo da uticu na smanjenje poloprivredne proizvodnje. Pravi razlog je jednostavno bila politika cena koju su primenjivali trzisni odbori i koja nije poljoprivrednicima davala nikakav podsticaj da investiraju u proizvodnju, da koriste vestacka dubriva i da unapreduju zemljiste. Razlog sto je politika trzisnih odbora bila tako nepovoljna za poljoprivrednike jeste cinjenica da oni nisu imali nikakvu politicku moc. Takva cenovna politika je zajedno s drugim bitnim ciniocima cinila drzanje zemljista nesigurnim i dodatno umanjivala podsticaje za ulaganja u proizvodnju. U Sijera Leoneu vrhovne poglavice, ne samo da obezbeduju pravni poredak i pravosudne usluge i prikupljaju porez vec su i „staratelji zemljista". Iako porodice, klanovi i dinastije imaju korisnicka i tradicionalna prava na zemljiste, poslednju rec o tome ko ce gde obradivati zemljiste imaju poglavice. Svojinska prava na zemljiste sigurna su jedino ako ste povezani s poglavicom, ako ste iz iste vladarske porodice. Zemljiste se ne moze kupovati i prodavati ili koristiti kao zalog za zajam, a ako niste u srodstvu s poglavicom, ne mozete gajiti visegodisnje useve kao sto su kafa, kakao i palmina jezgra jer bi to moglo voditi uspostavljanju defakto svojinskih prava. Razlika izmedu ekstraktivnih institucija koje su uspostavili Britanci u Sijera Leoneu i inkluzivnih institucija koje su uspostavljene u drugim kolonijama, kao sto je Australija, moze se videti u nacinu koriscenja rudnog bogatstva. Dijamanti su otkriveni u Konou, u istocnom Sijera Leoneu, u januaru 1930. Nalazili su se u nanetim slojevima zemlje, te nisu zahtevali kopanje dubokih rudarskih jama. Osnovni nacin nalazenja dijamanata bio je ispiranje zemlje s recnog dna. Neki drustveni naucnici te dijamante nazivaju „demokratskim“jer omogucuju velikom broju ljudi da tragaju za njima i tako stvaraju potencijalno inkluzivne mogucnosti. Ali to nije bio slucaj u Sijera Leoneu. Ignorisuci demokratski karakter ispiranja zemljista u potrazi za dijamantima, britanska vlada uspostavila je monopol u citavom protektoratu, nazvala ga Sierra

Leone Selection Trust i dodelila ga ogromnoj juznoafrickoj kompaniji za rudnike dijamanata De Beers. Kompanija De Beers je 1936. dobila i pra363

Zasto narodi propadaju

vo da osnuje Diamond Protection Force, privatnu vojsku koja ce postati jaca od vojske kolonijalne vlade u Sijera Leoneu. Cak i u takvim uslovima opsta raspolozivost aluvijalnih dijamanata otezavalaje rad policiji. Pedesetih godina dvadesetog veka ta privatna vojska postala je nemocna pred hiljadama nezakonitih tragalaca za dijamantima, sto je izazivalo mnostvo sukoba i haos. Britanska vlada je 1955. dozvolila kopacima izvan Sierra Leone Selection Trust, koji su dobili dozvolu, pristup nekim od dijamantskih polja, ali je ta kompanija i dalje zadrzala najbogatije oblasti Jengema, Koidu i Tongo. Posle sticanja nezavisnosti, situacija je postala jos gora. Siaka Stivens je 1970. prakticno nacionalizovao Sier­

ra Leone Selection Trust i stvorio kompaniju National Diamond Mining Company (Sierra Leone) Limited - u kojoj je vlada, to jest Stivens, imala 51 odsto ucesca. To je bila prva faza Stivensovog plana da preuzme rudnike dijamanata u toj zemlji. U devetnaestom veku u Australiji paznju svih zaokupljalo je zlato kojeje 1851. otkriveno u Novom Juznom Velsu i u novonastaloj drzavi Viktorija, a ne dijamanti. Kao i u slucaju dijamanata u Sijera Leoneu, radilo se o povrsinskim nalazistima i trebalo je doneti odluku o nacinu njihove eksploatacije. Neki su, poput Dzejmsa Makartura, sina Dzona Makartura, istaknutog vode Skvotera o kome je vec bilo reci (str. 2 9 9 -3 0 4 ), predlagali da se oko nalazista zlata izgradi ograda i da se monopolska prava stave na aukciju. Zeleli su australijsku verziju kompanije Sierra Leone Selection Trust. Ali bilo je mnogo ljudi u Australiji koji su zeleli Slobodan pristup oblastima u kojima je nadeno zlato. Prevagnuo je inkluzivni model i umesto uspostavljanja monopola, australijske vlasti dozvolile su svima koji su platili godisnju dozvolu da tragaju za zlatom. Kopaci zlata, kako su ti avanturisti nazvani, ubrzo su postali vazan cinilac u australijskoj politici, narocito u drzavi Viktorija. Imali su znacajnu ulogu u zalaganju za opste pravo glasa i za tajno glasanje. Vec smo videli dve kobne posledice evropskog sirenja i kolonijalne vlasti u Africi: uvodenje transatlantske trgovine robljem, sto je podstaklo razvoj africkih politickih i ekonomskih institucija u ekstraktivnom smeru, i koriscenje kolonijalnih zakona i institucija za sprecavanje

364

Ukleta spirala

razvoja africke komercijalne poljoprivrede koja bi mogla da predstavlja konkurenciju evropskoj. Ropstvo je svakako predstavljalo silu u Sijera Leoneu. U vreme kolonizacije u unutrasnjosti te zemlje nije bilo jake centralizovane drzave, vec mnostvo malih i uzajamno zavadenih kraljevina koje su neprestano napadale jedna drugu i porobljavali muskarce i zene. Ropstvo je bila uobicajena pojava i oko 50 odsto stanovnistva radilo je kao robovi. Z a razliku od Juzne Afrike, u Sijera Leoneu su klimatski uslovi onemogucavali nastanak velikih naselja belaca. Otuda nije bilo belaca koji su bili konkurencija Afrikancima. Pored toga, odsustvo rudarstva koje bi po dimenzijama odgovaralo onom u Johanesburgu znacilo je da, pored nepostojanja traznje za africkom radnom snagom na poljoprivrednim dobrima belaca, nije bilo ni podsticaja za stvaranje ekstraktivnih institucija radne snage koje su bile karakteristicne za aparthejd u Juznoj Africi. Ali bilo je i drugih mehanizama. Odgajivaci kakaoa i kafe u Sijera Leoneu nisu imali konkurenciju belaca, ali je eksproprijacija njihovih dohodaka vrsena kroz monopol vlade, trzisni odbor. Sijera Leone je bio izlozen i problemima posredne vladavine. U mnogim delovima Afrike gde su zelele da zavedu posrednu vladavinu britanske vlasti su nailazile na narode koji nisu imali sistem centralizovane vlasti koji je mogao biti preuzet. N a primer, kada su u devetnaestom veku Britanci stupili u kontakt s njima, plemena naroda Igbo u istocnoj Nigeriji nisu imala poglavice. Z ato su Britanci davanjem ovlascenja stvarali poglavice. Posredna vladavina Britanaca u Sijera Leoneu zasnivala se na postojecim domorodackim institucijama i sistemima vlasti. Bez obzira na istorijsku osnovu priznavanja pojedinaca za vrhovne poglavice 1896, posredna vladavina i moc koju je ona davala vrhovnim poglavicama u potpunosti su promenili postojecu politiku u Sijera Le­ oneu. Pre svega, uveden je sistem drustvenih slojeva —vladarskih porodica - tamo gde ranije nije postojao. Nasledno plemstvo zamenilo je mnogo fluidniju situaciju u kojoj je poglavicama bila potrebna podrska podanika. Nastao je krut sistem u kome su poglavice imale dozivotan mandat i obaveze prema svojim pokroviteljima u Fritaunu i Engleskoj, 365

Zasto narodi propadaju

a znatno manje prema ljudima kojima su vladali. Britanci nisu oklevali da i na druge nacine urusavaju institucije, na primer, zamenjujuci legitimne poglavice ljudima koji su bili spremniji za saradnju s njima. Tako je porodica Margai, koja je dala prva dva premijera nezavisnog Sijera Leonea, dosla na vlast u oblasti Donja Banta tako sto je stala na stranu Britanaca protiv aktuelnog poglavice Nijame u pobuni zbog poreza na domacinstvo. Nijama je zbacen i clanovi porodice Margai zauzimali su otada njegovo mesto i bili poglavice sve do 2010. Izmedu kolonijalnog i nezavisnog Sijera Leonea postojao je iznenadujuce veliki kontinuitet. Britanci su stvorili trzisne odbore i koristili ih za oporezivanje poljoprivrednika. Postkolonijalne vlade cinile su to isto, uz jos vece poreske stope. Britanci su stvorili sistem posredne vladavine preko vrhovnih poglavica. Vlade koje su formirane posle sticanja nezavisnosti nisu odbacile tu kolonijalnu instituciju; stavise, i same su je koristile za vladanje u unutrasnjosti zemlje. Britanci su uspostavili monopol na nalazista dijamanata i nastojali su da iskljuce africke rudare. Vlade posle sticanja nezavisnosti cinile su to isto. Tacno je da su Britanci smatrali da je izgradnja zeleznica bila dobar nacin da se ostvari vlast u Mendelendu, a da je Siaka Stivens mislio upravo suprotno. Britanci su imali poverenje u svoju vojsku i znali su da su u slucaju pobune mogli da je posalju u Mendelend. Stivens pak to nije mogao da ucini. Kao i u mnogim drugim africkim zemljama jaka vojska postala bi pretnja Stivensovoj vladavini. Zato je on onesposobio vojsku, smanjio broj vojnika i nasilne akcije sprovodio posebno formiranim paravojnim jedinicama odanim iskljucivo njemu, a u tom procesu ubrzao je propadanje i ono malo drzavne vlasti koja je postojala u Sijera Leoneu. Umesto vojske najpre je formirana Jedinica za unutrasnju bezbednost ISU (Internal Security Unit), koju je napaceni narod Sijera Leonea zvao I Shoot U**. Potom je formirano Odeljenje zaposebnu bezbednost SSD (Special Secutity Division), koje je narod zvao Psi Siake Stivensa\ * Igra recima u znacenju „Ja ubijam tebe" - Prim. prev. ** Siaka Stevens's Dogs (SSD) - Prim. prev.

366

Ukleta spirilla

N a kraju, nepostojanje vojske koja bi podrzavala rezim dovelo je i do njegovog kraja. Bilo je potrebno samo trideset vojnika, pod vodstvom kapetana Valentina Strasera, da 29. aprila 1992. zbaci rezim stranke A P C s vlasti. Najbolje objasnjenje za razvoj Sijera Leonea, odnosno odsustvo tog razvoja, jeste da je on ishod uklete spirale. Britanske kolonijalne vlasti uspostavile su ekstraktivne institucije, a u periodu posle sticanja nezavisnosti africki politicari rado su prihvatili isti sistem. Taj obrazac bio je sablasno slican u citavoj podsaharskoj Africi. Gana, Kenija, Zambija i mnoge druge africke zemlje su posle sticanja nezavisnosti gajile slicne nade. Ali u svima njima ponovo su uspostavljene ekstraktivne institucije na nacin koji je propisivala ukleta spirala - koji je s vremenom postajao sve zlokobniji. U svim tim zemljama, na primer, opstali su trzisni odbori 1 posredna vladavina koje su stvorili Britanci. Z a tu ukletu spiralu postoje logicni razlozi. Ekstraktivne politicke institucije vode ekstraktivnim ekonomskim institucijama koje sluze za bogacenje malog broja ljudi na racun ostalih. Oni koji ostvaruju korist od ekstraktivnih institucija raspolazu sredstvima za formiranje svoje (privatne) vojske i odreda placenika, za kupovinu sudija i za namestanje izbora kako bi ostali na vlasti. Oni su takode veoma zainteresovani za odbranu takvog sistema. Ekstraktivne ekonomske institucije, dakle, stvaraju platformu za opstanak ekstraktivnih politickih institucija. U rezimima sa ekstraktivnim politickim institucijama vlast je dragocena jer ne podleze kontroli i donosi ekonomsko bogatstvo. U uslovima ekstraktivnih politickih institucija ne postoji ni kontrola zloupotrebe vlasti. Da li vlast korumpira stvar je za diskusiju, ali lord Akton svakako je bio u pravu kada je tvrdio da apsolutna vlast neizostavno korumpira. U prethodnom poglavlju videli smo da su inkluzivne americke politicke institucije sprecile Frenklina Ruzvelta da ukloni ogranicenja svoje vlasti kada je on pokusao da iskoristi svoja predsednicka ovlascenja na nacin za koji je smatrao da ce koristiti drustvu, neometan ogranicenjima koja mu je postavljao Vrhovni sud. U uslovima ekstraktivnih politickih institucija kontrola vlasti gotovo da ne postoji,

367

Zasto narodi propadaju

bez obzira na nivo izopacenosti i abnormalnosti konkretne vlasti. Sem Bangura, tadasnji guverner Centralne banke Sijera Leonea, kritikovao je 1980. politiku Siake Stivensa da je rasipnicka. Ubrzo potom bio je ubijen i s vrha zgrade Centralne banke bacen na ulicu koja je nosila ime Siake Stivensa. Ekstraktivne politicke institucije teze stvaranju uklete spirale i time sto ne obezbeduju odbranu protiv onih koji zele da dalje uzurpiraju i zloupotrebljavaju drzavnu silu. Jos jedan mehanizam uklete spirale jeste to sto ekstraktivne institucije, stvarajuci neogranicenu vlast i velike razlike u dohocima, uvecavaju uloge u politickoj igri. Z ato sto onaj ko kontrolise drzavu postaje korisnik takve prekomerne vlasti i bogatstva koje ona stvara, ekstraktivne institucije daju podsticaj za unutrasnje borbe za vlast i koristi koje ona donosi, a to je situacija koju smo vec videli u gradovima-drzavama Maja i u starom Rimu. Gledano iz tog ugla, ne iznenaduje da su ekstraktivne institucije koje su mnoge africke zemlje nasledile od kolonijalnih vlasti pripremale teren za borbe za vlast i gradanske ratove. Te borbe su se veoma razlikovale od Engleskog gradanskog rata i Slavne revolucije. One nisu vodene radi menjanja politickih institucija, uvodenja ogranicenja izvrsnoj vlasti ili stvaranja pluralizma, vec radi zadobijanja vlasti i bogacenja jedne grupe na racun ostalih. U Angoli, Burundiju, Cadu, Obali slonovace, Demokratskoj Republici Kongo, Etiopiji, Liberiji, Mozambiku, Nigeriji, Republici Kongo Brazavil, Ruandi, Somaliji, Sudanu i Ugandi i - naravno - u Sijera Leoneu, kao sto cemo detaljnije videti u narednom poglavlju, ti sukobi pretvorice se u krvave gradanske ratove i donece ekonomsku propast i ogromne ljudske patnje - a uz to i propast drzave.

368

Ukleta spirala

Od institucije encomienda do otimacine zemljista Ramiro de Leon Karpio 14. januara 1993. polozio je zakletvu kao predsednik Gvatemale. Z a ministra finansija postavio je Ricarda Ejtkenheda Kastilja, a za ministra razvoja Rikarda Kastilja Sinibaldija. Sva ta tri coveka imali su nesto zajednicko: svi su bili direktni potomci spanskih konkistadora koji su u Gvatemalu dosli pocetkom sesnaestog veka, De Leonov slavni predak bio je Huan de Leon Kardona, dok su Kastiljosi bili u srodstvu sa Bernalom Dijazom del Kastiljom, covekom koji je dao jedan od najpoznatijih neposrednih opisa osvajanja Meksika. Kao nagradu za svoje usluge Ernanu Kortesu Dijaz del Kastiljo bio je imenovan za guvernera grada Santijago de los Kabaleros, koji je danas grad Antigva u Gvatemali. I Kastiljo i De Leon osnovali su svoje dinastije, sledeci primer ostalih konkistadora, poput Pedra de Alvarada. Sociolog iz Gvatemale M arta Kazaus Arzu identifikovala je grupu od dvadeset dve porodice u Gvatemali koje su imale rodbinske veze putem braka s drugih dvadeset sest porodica van te grupe. N a osnovu njenih genealoskih i politickih istrazivanja moze se zakljuciti da su te porodice drzale ekonomsku i politicku moc u Gvatemali od 1531. Jedna sira definicija koje porodice su pripadale toj eliti govori da su one devedesetih godina dvadesetog veka cinile nesto vise od jedan odsto stanovnistva. U Sijera Leoneu i u velikom delu podsaharske Afrike ukleta spirala javljala se u obliku ekstraktivnih institucija koje su bile uspostavile kolonijalne vlasti, a preuzele su ih vode u periodu posle sticanja nezavisnosti. U Gvatemali, kao i u velikom delu Centralne Amerike na delu je bio jednostavniji, ocigledniji oblik uklete spirale: oni koji drze ekonomsku i politicku moc stvaraju institucije koje obezbeduju kontinuitet njihove vlasti i u tome uspevaju. Takva vrsta uklete spirale vodi opstajanju ekstraktivnih institucija, opstajanju istih elita na vlasti i opstajanju nerazvijenosti.

369

Zasto narod't propadaju

U vreme kada je bila osvojena, Gvatemala je bila gusto naseljena i u njoj je verovatno zivelo oko dva miliona Maja. Bolesti i eksploatacija harali su kao i u svim drugim delovima americkih kontinenata. Ukupan broj stanovnika u Gvatemali vratio se na taj nivo tek dvadesetih godina dvadesetog veka. Kao i u drugim delovima Spanskog carstva, domoroci su dodeljivani konkvistadorima u okviru institucije encomienda. Kao sto smo videli u kontekstu kolonizacije Meksika i Perua, encomienda je bila sistem prisilnog rada koji je kasnije zamenjen drugim slicnim prinudnim institucijama, narocito institucijom repartimiento, koju su u Gvatemali zvali i mandamiento. Elita, koju su cinili potomci konkistadora i nekih domorodaca, ne samo da je ostvarivala korist od raznih sistema prinudnog rada vec je ostvarivala kontrolu i monopol nad trgovinom kroz trgovacki esnaf zvan Consulado de Comercio, Vecina stanovnika Gvatemale zivela je visoko u planinama, daleko od obale. Visoki troskovi prevoza umanjivali su obim izvoza i u pocetku zemljiste nije imalo veliku cenu. Njegov veliki deo i dalje je bio u rukama domorodaca koji su posedovali velike zajednicke posede zvane ejidos. Ostatak zemljista uglavnom je bio nenaseljen i nominalno je bio u vlasnistvu drzave. Unosnije je bilo kontrolisati i oporezivati trgovinu, takvu kakva je, nego upravljati zemljistem. Kao i u Meksiku, elita Gvatemale bila je protiv Ustava iz Kadiza (str. 3 8 —43) i to ju je podstaklo na objavljivanje nezavisnosti, bas kao sto je to ucinila meksicka elita. Nakon kratkog perioda unije s Meksikom i Centranom americkom federacijom, kolonijalna elita vladala je Gvatemalom kroz diktatorski rezim Rafaela Karere od 1839. do 1871. U tom periodu potomci konkistadora i domorodacka elita u velikoj meri odrzavali su status kvo u pogledu ekstraktivnih ekonomskih institucija kolonijalnog doba. Cak se ni organizacija trgovackog esnafa Con-

sulado nije promenila sticanjem nezavisnosti. Iako je to bila kraljevska institucija, nesmetano je nastavila da funkcionise pod republikanskom vlascu. Nezavisnost je dakle jednostavno bila drzavni udar koji je izvrsila postojeca lokalna elita, bas kao u Meksiku; ona nije menjala ekstraktiv-

370

Ukleta spirala

ne ekonomske institucije koje su joj donosile toliko koristi. Ironicna je cinjenica da je u tom periodu Consulado i dalje bio zaduzen za privredni rast zemlje. Ali kao i pre sticanja nezavisnosti, Consulado je vodio racuna o sopstvenim interesima, a ne o interesima zemlje. Deo njegovih zaduzenja odnosio se na razvoj infrastrukture, poput luka i puteva, ali kao i u Austrougarskoj, Rusiji i Sijera Leoneu, to je cesto podrazumevalo kreativnu destrukciju i moglo je da destabilizuje sistem. Stoga, umesto da se ostvari, razvoj infrastrukture cesto je bio predmet opstrukcije. N a primer, izgradnja luke u departmanu Susitepekezu na obali Tihog okeana bila je jedan po predlozenih projekata. U to vreme jedine prave luke postojale su na Karibima i njih je kontrolisao Consulado. Consulado nije preduzimao nikakve aktivnosti na obali Tihog okeana jer bi luka u toj oblasti omogucila znatno laksi prevoz roba iz planinskih gradova Mazatenango i Kecaltenango, a dostupnost razlicitih trzista tim dobrima podrila bi spoljnotrgovinski monopol koji je drzao Consulado. Isti nacin razmisljanja odnosio se na puteve za koje je u celoj zemlji bio zaduzen Consulado. Logicno je bilo pretpostaviti da ce on odbijati da gradi puteve koji bi doprinosili jacanju konkurentskih grupa i mogli bi da uniste njegov monopol. Pritisci u tom smislu dolazili su iz zapadne Gvatemale i Kecaltenanga u oblasti Los Altos. Ali da je put izmedu Los Altos i obale Susitepekez bio poboljsan, to je moglo doprineti stvaranju trgovacke klase koja bi bila konkurent Consulado trgovcima u prestonici. Ishod je da put nije bio poboljsan. Dominacija te elite ucinila je kao da je u Gvatemali usred devetnaestog veka stalo vreme, dok se ostatak sveta brzo menjao. Ali te promene uticale su i na Gvatemalu. Zahvaljujuci tehnoloskim inovacijama, poput parne lokomotive, zeleznice i novih mnogo brzih brodova, troskovi prevoza su se smanjivali. Pored toga, rastuci dohoci stanovnika zapadne Evrope i Severne Amerike stvarali su masovnu traznju za brojnim proizvodima koje je Gvatemala mogla da proizvodi. Pocetkom tog veka za izvoz su proizvodene odredene kolicine prirodnih boja indiga i kosinela, ali unosnijom ce se pokazati proizvodnja kafe. Gvatemala je raspolagala obiljem zemljista pogodnim za gaje37 i

Zasto narodi propadaju

nje kafe i ono je pocelo da se siri - bez ikakve pomoci koju bi pruzao

Consulado. Cena kafe u svetu je rasla i medunarodna trgovina se sirila te je postojala mogucnost ostvarivanja ogromnih profita, sto je elitu Gvatemale zainteresovalo za kafu. Dugotrajni rezim diktatora Karere konacno je 1871. zbacila grupa ljudi koji su sebe nazivali Liberalima po opstepoznatom istoimenom pokretu. Znacenje liberalizma se tokom vremena menjalo. Ali u Sjedinjenim Drzavama i u Evropi devetnaestog veka on je znacio ono sto se danas naziva libertarijanizmom i zalagao se za slobodu pojedinaca, ogranicen domet vlasti i slobodnu trgovinu, U Gvatemali su se stvari odvijale nesto drugacije. Pod vodstvom Migela Garsije Granadosa u pocetku, a posle 1873. pod vodstvom Justa Rufina Bariosa, liberali u Gvatemali uglavnom nisu bili novi ljudi s liberalnim idealima. Vlast je, manje-vise, ostala u rukama istih porodica. One su odrzavale ekstraktivne politicke institucije i sprovele su obimnu reorganizaciju privrede radi eksploatacije kafe. One su 1871. ukinule

Consulado, ali se ekonomska situacija izmenila. Sada su ekstraktivne ekonomske institucije postale usmerene na proizvodnju i izvoz kafe. Z a proizvodnju kafe bili su potrebni zemljiste i radna snaga. Da bi obezbedili zemljiste za plantaze kafe, liberali su izdejstvovali privatizaciju zemljista, sto je u stvari bila otimacina zemljista u okviru koje su prisvajali zemljiste koje je pre toga bilo u drzavnom ili zajednickom vlasnistvu. Njihova nastojanja naisla su na zestok otpor, ali zahvaljujuci veoma ekstraktivnim politickim institucijama i koncentraciji politicke moci u Gvatemali, elita je na kraju izasla kao pobednik. U periodu 1 8 7 1 -1 8 8 3 . gotovo milion jutara zemlje koja je uglavnom pripadala domorocima ili se nalazila u zabacenim predelima preslo je u ruke eli­ te i tek tada je proizvodnja kafe pocela brzo da se razvija. Cilj je bio formiranje velikih imanja. Privatizovana zemlja prodavana je obicno clanovima tradicionalne elite ili onima koji su s njom bili povezani. Nasilni karakter drzave Liberala potom je koriscen za pomoc velikim zemljoposednicima da dodu do radne snage prilagodavanjem i jacanjem raznih sistema prinudnog rada. U novembru 1876. predsednik Barios pisao je svim guvernerima u Gvatemali dajuci im nalog da

372

Ukleta spirala

zato sto zemlja raspolaze velikim povrsinama zamljista koje je potrebno obradivati uz pomoc mnostva radnika koji trenutno ne ucestvuju u pokretu razvoja proizvodnih elemenata ove zemlje, moraju da pruze svu pomoc poljoprivrednom izvozu: 1. Iz indijanskih gradova pod vasom nadleznoscu obezbedicete viasnicima finki (poljoprivrednih dobara) u vasoj oblasti radnu snagu koja im je potrebna, bilo da se radi o pedeset ili sto radnika.

Repartimiento, prinudan rad, nije bio ukinut nakon sticanja nezavisnosti, a njegov obim i trajanje bili su uvecani. Ozvanicen je 1877. uredbom 177 - koja je odredivala da poslodavci mogu zahtevati i dobiti od vlade do sezdeset radnika za petnaest dana rada na imanjima unutar konkretne oblasti i za trideset dana na imanjima van nje. Zahtev je mogao biti ponovljen ako je to poslodavcu bilo potrebno. Radnici su mogli biti prisiljavani na takav rad ukoliko svojim licnim radnim knjizicana nisu mogli da dokazu da su u skorije vreme na zadovoljavajuci nacin obavljali taj posao. Svi poljoprivredni radnici morali su da nose radnu knjizicu zvanu libreta, u koju su zapisivani podaci o poslodavcu i o broju dana koje su morali da odrade. Mnogi poljoprivredni radnici bili su u obavezama prema svojim poslodavcima, a radnik s takvim obavezama nije mogao da napusti svog poslodavca bez posebne dozvole. U uredbi 177 stajalo je i daje jedini nacin da radnik izbegne repartimiento jeste da dokaze da ima obaveze prema nekom poslodavcu. Radnici su bili u bezizlaznoj situaciji. Pored tih zakona, doneti su i brojni drugi zakoni o besposlicarenju tako da su svi koji nisu mogli da dokazu da imaju posao odmah angazovani za repartimiento i druge oblike prinudnog rada na putevima ili su bili prisiljivani da prihvataju posao na poljoprivrednim dobrima. Kao u Juznoj Africi u devetnaestom i dvadesetom veku, zemljisna politika je posle 1871. imala za cilj da onemogucava opstanak domorodacke privrede i da domoroce prisili da rade za niske nadnice.

Repartimiento je trajao do dvadesetih godina dvadesetog veka; sistem librete i niz zakona o besposlicarenju vazili su do 1945, kada je u Gvatemali doslo do prvog procvata demokratije.

373

Zasto narodi propadaju

Kao i pre 1871. elita u Gvatemali vladala je uz pomoc snaznih vojnih licnosti. Tako je bilo i nakon brzog razvoja proizvodnje kafe. Horhe Ubiko, koji je bio predsednik od 1931. do 1944, najduze je vladao. N a predsedenickim izborima 1931. Ubiko nije imao protivkandidata jer se niko nije usudio da se kandiduje protiv njega. Kao i u slucaju Consulado, nije radio nista sto bi moglo dovesti do kreativne destrukcije i ugroziti njegovu politicku moc kao i profite koje su on i elita ostvarivali. Zato se suprotstavljao razvoju industrije iz istog razloga iz kog su to cinili Franja I u Austrougarskoj i Nikolaj I u Rusiji: industrijski radnici izazivaju probleme. Zakonima koji se svojom paranoicnom represivnoscu ne mogu porediti ni sa cim pre toga, Ubiko je zabranio upotrebu reci obreros (radnici), sindicatos (sindikati) i buelgas (strajkovi). Onaj ko bi ih koristio - rizikovao je da ode u zatvor. Ubiko jeste bio mocan, ali je vlast bila u rukama elite. Suprotstavljanja njegovom rezimu ojacala su 1944. pod vodstvom nezadovoljnih studenata univerziteta koji su poceli da organizuju proteste. Opste nezadovoljstvo je jacalo i 24. juna 311 ljudi, od kojih su mnogi pripadali eliti, potpisalo je Memorial de los 311, otvoreno pismo kojimje trazena smena rezima. Ubiko je 1. julapodneo ostavku. Iako je posle njega 1945. na vlast dosao demokratski rezim, on je 1954. bio zbacen u drzavnom udaru, sto je dovelo do krvavog gradanskog rata. Demokratija se 1986. ponovo vratila u Gvatemalu. Spanske konkistadore nije mucila griza savesti zbog uspostavljanja ekstraktivnog politickog i ekonomskog sistema. Z bog toga su i bili dosli u taj daleki novi svet. Ali vecina institucija koje su uspostavili trebalo je da bude privremenog karaktera. Encomienda, na primer, bila je privremeno ustupanje prava nad radnom snagom. Nisu imali detaljno razraden plan za uspostavljanje sistema koji bi trajao jos cetiri stotine godina. U stvari, institucije koje su uspostavili s vremenom su se bitno menjale, osim jedne stvari: ekstraktivne prirode institucija koja je bila rezultat uklete spirale. Oblici iznudivanja su se menjali, ali ne i ekstraktivna priroda institucija niti identitet elite. U Gvatemali su se encomienda, repartimiento i monopolizacija trgovine pretvorili u libreta i otimacnu zemljista. Ali vecina domorodackih Maja nastavila 374

Ukleta spirala

je da radi uz niske nadnice, s malo obrazovanja, bez ikakvih prava i javnih usluga. U Gvatemali, kao i u velikom delu Centralne Amerike, u okviru uobicajenog delovanja uklete spirale, ekstraktivne politicke institucije podrzavale su ekstraktivne ekonomske institucije, sto je pak stvaralo osnovu za uspostavljanje ekstraktivnih politickih institucija i ostanak iste elite na vlasti.

Od ropstva do Dzima Kroua Ekstraktivne institucije u Gvatemali opstajale su od kolonijalnog do modernog doba i njima je cvrsto upravljala ista elita. Sve institucionalne promene bile su posledica prilagodavanja okolnostima koje su se menjale, kao sto je slucaj otimacine zemljista koju je sprovela elita zeleci da poveca proizvodnju kafe. Institucije na jugu SAD takode su bile ekstraktivne do Gradanskog rata. Ekonomijom i politikom dominirala je juznjacka elita, vlasnici plantaza koji su posedovali veliko zemljiste i veliki broj robova. Robovi nisu imali ni politicka ni ekonomska prava: u stvari, nisu imali gotovo nikakva prava. Sredinom devetnaestog veka Jug je, zahvaljujuci ekstraktivnim ekonomskim i politickim institucijama, bio znatno siromasniji od Severa. Na Jugu nije bilo industrije i relativno malo se ulagalo u infrastrukturu. Njegova industrijska proizvodnja je 1860. bila manja od proizvodnje u Pensilvaniji, Njujorku ili Masacusetsu. Samo devet odsto juznjackog stanovnistva zivelo je u urbanim oblastima, u poredenju s 35 odsto na severoistoku. Gustina zeleznicke mreze (tj. kilometri zeleznicke pruge podeljeni s povrsinom zemljista) bila je tri puta veca na Severu nego u juznim drzavama. Slican odnos vazio je i za kanale. N a Karti 18 (str. 376) prikazan je obim ropstva oznacavanjem procenata stanovnika koji su bili robovi u americkim oblastima 1840. Oci375

Zasto narodi propadaju

gled.no je da je ropstvo dominiralo na jugu gde su u nekim oblastima, na primer duz reke Misisipi, 95 odsto stanovnistva bili robovi. Na Karti 19 (str. 377) prikazana je jedna od posledica takve situacije, odnos radne snage u industrijskoj proizvodnji 1880. Iako se ti podaci ne mogu porediti sa standardima iz dvadesetog veka, uocavaju se znacajne razlike izmedu Severa i Juga. N a velikom delu severoistoka vise od 10 odsto radne snage radilo je u industriji. U poredenju s velikim delom Juga, narocito sa oblastima s velikom koncentracijom robova, taj odnos je prakticno bio nula.

Procenat ropstva, 1840

0% 0 ,01% - 20% s ' * 20% - 40% m 40% - 60% ■ 1 6 0 % - 95% I |Nema podataka Karta 18: Ropstvo u americkim oblastima 1840.

376

Ukleta spirala

Jug nije bio inovativan cak ni u oblastima za koje se specijalizovao: od 1837. do 1859. godisnje je izdavano u proseku dvanaest patenata koji su se odnosili na proizvodnju kukuruza i deset na proizvodnju psenice; najznacajniji juznjacki usev pamuk izdavan je samo jedan patent godisnje, Nije bilo nikakvog nagovestaja o mogucnosti skore industrijalizacije i ostvarivanja privrednog rasta. Ali posle poraza u Gradanskom ratu usledile su bitne i neminovne ekonomske i politicke reforme. Ropstvo je ukinuto, a crnci su dobili pravo glasa. Te velike promene trebalo je da otvore put radikalnoj transformaciji juznjackih ekstraktivnih institucija u inkluzivne i pocetku ostvarivanja ekonomskog prosperiteta Juga. Ali ukleta spirala se pobrinula da

IVocenat stanovnistva koje radi u preradivackoj industriji, 1880 . ■ 1 0 % - 0 . 35 % ■ 1 0 , 35 % - 1,0 % ■ 1 1 % - 2, 5% fe f 2, 5 % - 10%

,:

>10%

f~]N em a podataka

Karta 19: Zaposlenost u industriji u americkim oblastima 1880.

377

Zasto narodi propadaju

se to ne dogodi. Ekstraktivne institucije su na jugu i dalje opstajale u stilu zvanom Dzim Krou umesto kroz ropstvo. Izraz Dzim Krou, za koji se pretpostavlja da potice od satire crnaca u izvodenju belaca „nagaravljenog lica“ s pocetka devetnaestog veka, odnosio se na citav niz segregacionistickih zakona donetih na jugu posle 1865. To je trajalo jos gotovo citav vek, sve do pojave jos jedne znacajne skretnice - pokreta za gradanska prava. U meduvremenu, crnci su i dalje bili iskljuceni iz vlasti i pod represijom. Opstajala je poljoprivreda plantazerskog tipa s niskim nadnicama, radnici su i dalje bili slabo obrazovani, a dohoci na jugu jos vise su zaostajali za americkim prosekom. Ukleta spirala ekstraktivnih institucija bila je jaca nego sto su mnogi u to vreme mislili. Jug se u ekonomskom i politickom smislu nije promenio i pored toga sto je ropstvo bilo ukinuto, a crnci dobili pravo glasa zato sto su politicka moc crnaca i njihova ekonomska nezavisnost bili slabi. Juznjacki plantazeri izgubili su rat, ali su postali dobitnici u miru. I dalje su bili dobro organizovani i posedovali su zemlju. Tokom rata oslobodenim robovima obecavano je cetrdeset jutara zemlje i mazga kada ropstvo bude ukinuto i neki od njih su to doista i dobili u jeku cuvene kampanje generala Vilijama T. Sermana. Ali 1865. predsednik Endru Dzonson opozvao je Sermanova naredenja i do zeljene preraspodele zemljista nikada nije doslo. U raspravi po tom pitanju u Kongresu clan Kongresa Dzordz Vasington Dzulijan prorocki je zapazio: „Kakve svrhe ima da kongres zakonom ukine ropstvo... ako opstaje stara poljoprivredna osnova aristokratske moci?" Bio je to pocetak „iskupljivanja“ starog Juga i opstanka stare juznjacke zemljoposednicke elite. Sociolog Dzonatan Viner proucavao je opstanak plantazerske elite u pet oblasti Crnog pojasa u juznoj Alabami u kojima je prvenstveno gajen pamuk. Prateci podatke o porodicama na osnovu popisa stanovnistva i izdvajajuci one s nekretninama vrednijim od 10.000 americkih dolara, ustanovio je da je od 236 clanova plantazerske elite iz 1850. svoj polozaj zadrzao 101 clan i 1870. Zanimljivo je da je slicna stopa istrajnosti iskazana i u periodu pre Gradanskog rata; od 236 najbogatijih plantazerskih porodica u 1850. samo 110 je zadrzalo taj polozaj

378

Ukleta spirala

i deceniju kasnije. I pored toga, od 25 plantazera s najvecim imanjima u 1870, osamnaest (72 odsto) pripadalo je elitnim porodicama 1860; sesnaest je pripadalo eliti iz 1850. U Gradanskom ratu poginulo je vise od 6 0 0 .0 0 0 ljudi, ali medu plantazerskom elitom bilo je manje zrtava. Prema zakonima koje su donosili plantazeri u korist plantazera na svakih dvadeset robova od vojne sluzbe bio je posteden jedan njihov vlasnik. Stotine hiljada ljudi izginulo je nastojeci da ocuva juznjacku plantazersku privredu, a mnogi veliki vlasnici robova i njihovi sinovi izbegli su rat ostajuci na svojim posedima i tako su uspeli da obezbede opstanak plantazerske privrede. Po zavrsetku rata elitni plantazeri koji su posedovali zemlju uspeli su da ponovo uspostave kontrolu i nad radnom snagom. Iako je ekonomska institucija ropstva bila ukinuta, u ekonomskom sistemu Juga opstajala je poljoprivreda plantaznog tipa s jeftinom radnom snagom. Takav ekonomski sistem odrzavan je na niz nacina, ukljucujuci kon­ trolu lokalne politike i pribegavanje nasilju. Posledica toga je da se Jug, kako kaze afroamericki naucnik V. E. B. de Bojs, pretvorio u „oruzani logor za zastrasivanje crnackog stanovnistva". U Alabami je 1865. donet diskriminatorski Zakon o crncima, koji je veoma uticao na represiju crnacke radne snage. Slicno uredbi 177 u Gvatemali, Zakon o crncima u Alabami sadrzao je odredbe protiv besposlicarenja i „primamljivanja“ radnika. Namera je bila da se spreci mobilnost radne snage i smanji konkurencija na trzistu rada, a da juznjacki plantazeri i dalje imaju pouzdani izvor jeftine radne snage. Po zavrsetku Gradanskog rata period nazvan Obnova trajao je od 1865. do 1877. Politicari sa Severa su uz pomoc saveznicke vojske us­ peli da uvedu neke drustvene promene na Jugu. Ali sistematski zastoji koje je izazivala juznjacka elita pod izgovorom podrske takozvanim „iskupiteljima“, koji su se zalagali za iskupljenje Juga, ponovo su stvarali stari sistem. N a predsednickim izborima 1877. Raderfordu Hejzu bila je potrebna juznjacka podrska u kolegijumu elektora. Taj kolegijum, koji se i danas koristi, predstavljao je sustinu posrednih predsednickih izbora uspostavljenih Ustavom SAD. Gradani ne glasaju neposredno 379

Zasto narodi propadaju

za predsednika, vec biraju elektore koji potom biraju predsednika na svom kolegijumu. U zamenu za svoju podrsku na kolegijumu elektora, juznjaci su zahtevali da se saveznicka vojska povuce s Juga i da se Jug prepusti njemu samom. Hejz je to prihvatio. Uz juznjacku pomoc postao je predsednik i povukao je savezne trupe. U periodu posle 1877. doslo je do ponovnog uspostavljanja plantazerske elite iz doba pre Gradanskog rata, Iskupljenje Juga podrazumevalo je uvodenje novih poreza po stanovniku i testova pismenosti za glasanje, sto je automatski iskljucivalo crnce, a cesto i siromasno belo stanovnistvo. Ta nastojanja pokazala su se uspesnim i stvorila su jednopartijski sistem pod vodstvom Demokratske stranke, dok je veliki deo politicke moci ostao u rukama plantazerske elite. Zakonima u stilu Dzima Kroua stvarane su odvojene skole predvidivo losijeg kvaliteta. Alabama je 1901. u tu svrhu cak preinacila svoj ustav. Deluje sokantno da i u danasnjem clanu 256 Ustava Alabame stoji, iako se ne primenjuje: Zakonom se propisuje osnivanje i odrzavanje javnog obrazovnog sistema na bazi drzavnog finansiranja; posebne skole za belu i za obojenu decu. N a osnovu zakona osnovace se, organizovati i odrzavati liberalni sistem javnih skola sirom zemlje za decu uzrasta od sedam do dvadeset jedne godine. Drzavni obrazovni fond bice podeljen na nekoliko oblasti u skladu s brojem ucenika i na skole u oblastima i gradovima kako bi se stvorili sto bolji i ravnopravniji uslovi obrazovanja. Posebne skole ce biti organizovane za belu i obojenu decu i nijednom detetu bilo koje rase nece biti dozvoljeno da pohada skolu neke druge rase.

Predlog da se clan 256 brise iz Ustava nije dobio dovoljan broj glasova 2 0 0 4 . Obespravljenost, zakoni o besposlicarenju poput Zakona o crncima u Alabami, razni zakoni u stilu Dzima Kroua i delatnosti Kju Kluks Klana, kojeje cesto finansirala i podrzavala elita, pretvorili su Jug posle Gradanskog rata prakticno u drustvo aparthejda - u kome su crnci i belci ziveli odvojenim zivotima. Kao i u Juznoj Africi, svrha tih zakona

380

Ukleta spirala

i njihove primene bila je da se kontrolise crnacko stanovnistvo i njegova radna snaga. I juznjacki politicari u Vasingtonu radili su u korist opstanka ekstraktivnih institucija na jugu. N a primer, nastojali su da nijedan savezni projekat ili javni radovi koji bi ugrozili kontrolu juznjacke elite nad crnom radnom snagom ne budu usvojeni. Tako je Jug usao u dvadeseti vek kao predominantno ruralno drustvo s niskim nivoom obrazovanja i zastarelom tehnologijom, u kome je i dalje bio koriscen rucni rad i zivotinjska snaga bez pomoci mehanickih sredstava. Iako se broj stanovnika u urbanim oblastima uvecao, ipak je to bilo znatno manje nego na Severn. N a primer, 1900. godine 13,5 odsto stanovnistva na Jugu zivelo je u gradovima, u poredenju sa 6 0 odsto na severoistoku zemlje. U celini, sve ekstraktivne institucije Juga SAD, koje su se zasnivale na moci zemljoposednicke elite, plantazerskoj poljoprivredi, niskim nadnicama i slabo obrazovanoj radnoj snazi, opstale su jos dugo u dvadesetom veku. Pocele su da se urusavaju tek posle Drugog svetskog rata, pa i tada tek kada je pokret za gradanska prava srusio politicku osnovu tog sistema. I tek posle rusenja tih institucija pedesetih i sezdesetih godina dvadesetog veka Jugje otpoceo proces brze konvergencije sa Severom. Americkijug primer je jos jedne, otpornije vrste uklete spirale: kao i u Gvatemali, juznjacka plantazerska elita ostala je na vlasti i uspostavljala je ekonomske i politicke institucije koje su joj omogucavale da tu vlast zadrzi. Ali za razliku od Gvatemale, suocila se s velikim izazovima posle poraza u Gradanskom ratu kada je ukinuto ropstvo i prekinuta potpuna ustavna iskljucenost crnaca iz politickog zivota. Postojala su, medutim, i druga resenja: sve dok je plantazerska elita posedovala velike povrsine zemljista i bila organizovana mogla je da stvara nove institucije, Dzim Krou umesto ropstva, kako bi ostvarila iste ciljeve. Ukleta spirala pokazala se jacom nego sto su mnogi, ukljucujuci Abrahama Linkolna, mislili. Zasnovan je na ekstraktivnim politickim institucijama koje stvaraju ekstraktivne ekonomske institucije, koje opet pruzaju podrsSku ekstraktivnim politickim institucijama, jer se ekonomskim bogatstvom 381

Zasto narodi propadaju

i moci kupuje politicka moc. Kada je propao plan o cetrdeset jutara zemlje i mazgi, ekonomska moc juznjacke plantazerske elite ostala je neokrnjena. A - nazalost i nimalo iznenadujuce, posledice za crnacko stanovnistvo Juga i njegov privredni rast bile su iste.

Gvozdeni zakon oligarhije Solomonska dinastija u Etiopiji trajala je dok nije bila svrgnuta u vojnom pucu 1974. Puc je izvela grupa marksisticki orijentisanih oficira zvana Derg. Rezim koji je Derg svrgnuo s vlasti kao da je bio okamenjen u nekom drugom veku, predstavljao je istorijski anahronizam. Car Hajle Selasije otpocinjao bi dan dolaskom u dvoriste Velike palate, koju je krajem devetnaestog veka sagradio car Menelik II, Ispred palate cekalo bi ga mnostvo zvanicnika koji su se klanjali i ocajnicki pokusavali da privuku njegovu paznju. Car je primao zvanice u Velikoj Sali, gde je sedeo na carskom prestolu. (Selasije je bio niskog rasta, te je uz njega uvek isao covek koji je nosio odgovarajuce jastuke koje bi postavljao tako da careve noge ne leprsaju po vazduhu. Taj covek je imao na raspolaganju pedeset dva jastuka za svaku situaciju.) Selasije je predsedavao uslovima ekstremno ekstraktivnih institucija i vodio je zemlju kao privati posed, dajuci privilegije i podrsku i surovo kaznjavajuci izostanak odanosti. Z a vreme vladavine Solomonske dinastije u Etiopiji nije ostvarivan nikakav privredni rast. Grupu Derg je u pocetku cinilo 108 predstavnika razlicitih vojnih jedinica sirom zemlje. Predstavnik Trece divizije oblasti H atar bio je major po imenu Mengistu Hajle Marijam. Iako su u svojoj prvoj objavi od 4. jula 1974. oficiri grupe Derg izrazili odanost caru, ubrzo su poceli da hapse clanove vlade, testirajuci na koliku ce opoziciju naici. Dosavsi do uverenja da je podrska Selasijevom rezimu slaba, krenuli su na samog cara i uhapsili ga 12. septembra. Tada su zapocela smaknuca.

382

U kkta spirala

Brojni politicari iz sredista starog rezima odmah su ubijeni. U decernbru grupa Dergproglasilaje Etiopiju socijalistickom zemljom. Selasije je 27. avgusta 1975. umro, najverovatnije je ubijen. Te iste godine Derg je zapoceo sa nacionalizacijom svojine, ukljucujuci sve urbano i ruralno zemljiste i najveci deo privatnih poseda. Sve autoritarnije ponasanje re­ zima izazvalo je protivljenje sirom zemlje. Veliki delovi Etiopije spojeni su u vreme evropske kolonijalizacije krajem devetnaestog i pocetkom dvadesetog veka zahvaljujuci politici cara Menelika II, pobednika u bici kod Adove, s kojim smo se vec sreli (str. 257). Oni su ukljucivali Eritreju i Tigrej na severu i Ogaden na istoku. Kao reakcija na surovi rezim Derga u Eritreji i Tigreju javili su se pokreti za nezavisnost, dok je somalijska vojska zauzela Ogaden u kome se govori somalijskim jezikom. I sama grupa Derg pocela je da se raspada u frakcije. Major Mengistu pokazao se najsurovijim i najinteligetnijim. Sredinom 1977. uklonio je svoje glavne protivnike i prakticno preuzeo vlast zahvalju­ juci ogromnoj pomoci u oruzju i trupama iz Sovjetskog Saveza i Kube kasnije u novembru te godine. Rezim je 1978. organizovao nacionalnu proslavu kojom je obelezena cetvorogodisnjica zbacivanja Hajla Selasija s vlasti. U to vreme Men­ gistu je vec bio neprikosnoveni voda grape Derg. Z a svoju rezidenciju, odakle je vladao Etiopijom, odabrao je Selasijevu Veliku palatu, koja je nakon ukidanja monarhije ostala prazna. N a toj proslavi sedeo je u pozlacenoj fotelji, poput nekadasnjih careva, i posmatrao paradu. Zvanicne vladajuce funkcije ponovo su pripadale Velikoj palati, samo sto je na prestolu Hajla Selasija sedeo Mengistu. Mengistu je poceo sebe da poredi s carem Tevodrosom, koji je sredinom devetnaestog veka, posle perioda propadanja, obnovio Solomonsku dinastiju. Jedan od njegovih ministara, Dauit Void Giorgis, pise u svojim memoarima: N a pocetku revolucije svi smo se bili u potpunosti odrekli proslosti. Nismo se vozili kolima, nismo nosili odela, kravata je smatrana krivi£nim delom. Sve sto je odavalo imucnost ili aristrokratska svojstva, sve sto je ukaziva-

383

Zasto narodi propadaju

lo na prefinjenost bilo je prezirano kao deo starog poretka. Tada su, oko 1978, stvari pocele da se menjaju. Materijalizam je posetepeno poceo da biva prihvatan, a potom je postao i pozeljan. Najbolji evropski modni krojaci pravili su uniforme visokih vladinih zvanicnika i clanova Vojnog saveta. Uzimali smo samo najbolje: najbolje kuce, najbolja kola, najbolji viski, sampanjac, hranu. Bio je to potpuni preokret ideala revolucije.

Giorgis zivopisno opisuje i kako se Mengistu promenio kada je postao jedini nosilac vlasti: Mengistu se pokazao u pravom svetlu: osvetoljubiv, surov i autoritaran... Mnogi od nas koji su nekada razgovarali s njim, s rukama u dzepovima kao sebi ravnim, sada su stajali u stavu mirno pazeci kako se ponasaju u njegovom prisustvu. Obracajuci mu se, koristili smo pristan oblik ti

—ante, sada smo presli na zvanicniji oblik vi —ersiwo. Preselio se u vecu luksuzniju kancelariju Menelikove palate... Poceo je da koristi careve automobile... N asa revolucija trebalo je da donese ravnopravnost; sada je on postao novi car.

Obrazac uklete spirale izrazen u tranziciji izmedu Hajla Selasija i Mengistua ili izmedu britanskih kolonijalnih guvernera u Sijera Leoneu i Siake Stivensa u toj meri je ekstreman i u nekom smislu tako cudan da zasluzuje poseban naziv. Kao sto smo vec pomenuli u cetvrtom poglavlju, nemacki sociolog Robert Mihels nazvao je to gvozdenim zakonom oligarhije, Sustinsko svojstvo oligarhija, a zapravo i svih hijerarhijskih organizacija, jeste - tvrdi Mikels - da se umnozavaju ne samo kadaje ista grupa na vlasti vec i kada na vlast dode neka potpuno nova grupa. Ono sto Mikels verovatno nije ocekivao bio je eho primedbe Karla Marksa da se istorija ponavlja - prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa. Mnogi africki lideri iz perioda posle sticanja nezavisnosti ne samo da su se preselili u iste rezidencije, koristili podrsku istog okruzenja i na isti nacin manipulisali trzistima i prisvajali resurse kao i kolonijalni rezimi i carevi koje su zamenili vec su situaciju ucinili jos gorom. Bila je

384

Uklcta spirala

to doista farsa da nepokolebljivi antikolonijalni Stivens bude zainteresovan za vlast nad onim istim narodom Mende, kojim su Britanci zeleli da vladaju, da se oslanja na iste poglavice koje su Britanci bili ustolicili i potom ih koristili za vladavinu u unutrasnjosti zemlje, da rukovodi privredom na isti nacin izvlaceci resurse od poljoprivrednika kroz iste trzisne odbore i da nad proizvodnjom dijamanata ostvari slican monopol. Bilo je to doista farsa, i to veoma tuzna, da je Loran Kabila, koji je organizovao vojni otpor Mobutuovoj diktaturi uz obecanja da ce narodu doneti slobodu i uciniti kraj korupciji i represiji koje su gusile i siromasile Mobutuov Zair, potom zaveo rezim koji je bio isto toliko korumpiran i po zemlju verovatno jos kobniji. Svakako je farsicno da je pokusao da ostvari mobutuovski kult licnosti uz pomoc i podstrek Dominika Sakombija Inongoa, nekadasnjeg Mobutuobog ministra informacija, i da je Mobutuov rezim sam bio zasnovan na eksploataciji masa koja je zapoceta vise od jednog veka ranije u Slobodnoj drzavi Kongo kralja Leopolda. I zaista je farsa da je marksisticki oficir Mengistu poceo da zivi u palati i sebe smatrao carem, bogateci sebe i svoje okruzenje bas kao sto su to cinili Hajle Selasije i drugi carevi pre njega. Sve je to bila lakrdija, ali tragicnija od prvobitne tragedije i ne samo zbog izneverenih nada. Stivens i Kabila, kao i mnogi drugi africki vladari, poceli su da ubijaju svoje protivnike, a potom i nevine gradane. Mengistu i mere koje je sprovodila grupa Derg ponovo su doneli glad na plodnu zemlju Etiopije. Istorija se ponovila, ali u veoma izopacenom obliku. Upravo je glad u oblasti Volo u 1973. prema kojoj je Hajle Selasije pokazao nezainteresovanost konacno ucvrstila opoziciju njegovom rezimu. Selasije je bar bio samo nezainteresovan. Mengistu je medutim video glad kao politicko sredstvo za urusavanje snage svojih protivnika. Istorija se nije pokazala samo kao farsa i tragedija, vec je bila i surova prema gradanima Etiopije i velikog dela podsaharske Afrike. Sustina gvozdenog zakona oligarhije, te posebne vrste uklete spirale, jeste u tome sto su nove vode koje su, obecavajuci radikalne promene, zbacile s vlasti stare, jos intenzivnije nastavile po starom. U izvesnom smislu, gvozdeni zakon oligarhije teze je shvatiti od ostalih oblika ukle385

Zasto narodi propadaju

te spirale. Z a opstajanje esktraktivnih institucija na americkom jugu i u Gvatemali postoji jasna logika. Iste grape nastavljale su vekovima da domininiraju privredom i politikom. Cak i kada su bile izlagane izazovima, kao sto su to americki juznjacki plantazeri bili posle Gradanskog rata, njihova moc ostala je netaknuta i bile su u stanju da odrzavaju i obnavljaju slicne vrste ekstraktivnih institucija koje su i dalje radile u njihovu korist. Ali kako razumeti one koji su dosli na vlast u ime radikalnih promena i ponovo uspostavili isti sistemf Odgovor na to pitanje jos jednom pokazuje da je ukleta spirala snaznija nego sto na se prvi pogled cini. Nisu sve radikalne promene osudene na propast. Slavna revolucija je bila radikalna promena i dovela je do necega sto se po svoj prilici pretvorilo u najznacajniju politicku revoluciju u poslednje dve hiljade godina. Francuska revolucija bila je jos radikalnija, izazvala je haos i preterano nasilje kao i uspon Napoleona Bonaparte, ali nije obnovila ancient regime. Tri cinioca u velikoj meri olaksala su nastanak inkluzivnijih politickih institucija u periodu posle Slavne revolucije i Francuske revolucije. Prvi su cinili novi trgovci i poslovni ljudi koji su zeleli da oslobode moc kreativne destrukcije od koje bi oni imali koristi; ti novi ljudi bili su medu kljucnim clanovima revolucionarnih koalicija i nisu zeleli da vide ponovno uspostavljanje ekstrativnih institucija koje bi nastavile da rade na njihovu stetu. Drugi cinilac bila je priroda siroke koalicije koja je u oba ova slucaja formirana. Na primer, Slavna revolucija nije bila puc koji je izvrsila uska grupa ljudi ili konkretna uska interesna grupa, vec je bila pokret koji su podrzavali trgovci, industrijalisti, plemstvo i razlicite politicke grape. Isto to je u velikoj meri vazilo i za Francusku revoluciju. Treci cinilac odnosi se na istorijat engleskih i francuskih politickih institucija. One su stvorile osnovu za razvoj novih, inkluzivnijih rezima. U obema zemljama postojala je parlamentarna tradicija i podela vlasti pocev od Magna Carta u Engleskoj do Skupstine notabla u Francuskoj. Stavise, obe revolucije dogodile su se usred protesta koji je vec oslabio

386

Ukleta spirala

uticaj apsolutistickih rezima ili onih koji su imali nameru da postanu apsolutisticki. N i u jednom od tih slucajeva te politicke institucije ne bi omogucile novim vladarima ili nekoj uskoj grupi da preuzmu vlast nad drzavom i da uzurpiraju postojece ekonomsko bogatstvo i izgrade nekontrolisanu i trajnu politicku moc. Neposredno posle Francuske revolucije jedna uska grupa pod vodstvom Robespjera i Sen-Zista preuzelaje vlast, s katastrofalnim posledicama, ali to je bilo privremeno i nije omelo kretanje ka inkluzivnijim institucijama. Sve se to razlikovalo od situacije u drustvima s dugom istorijom ekstremnih ekstraktivnih ekonomskih i politickih institucija u kojima nije postojala kontrola viasti vladara. U takvim drustvima nije bilo novih snaznih trgovaca ili poslovnih ljudi koji bi podrzavali i fmansirali otpor protiv postojeceg rezima, delom da bi obezbedili uspostavljanje inkluzivnijih ekonomskih institucija; nije bilo sirokih koalicija koje bi uvodile ogranicenja modi svake od njihovih clanica; nije bilo politickih institucija koje bi onemogucavale namere novih vladara da uzurpiraju i eksploatisu vlast. Posledica toga je da je u Sijera Leoneu, Etiopiji i u Kongu bilo mnogo teze odupreti se ukletoj spirali i izgledi za uspostavljanje inkluzivnih institucija bili su daleko manji. Nije bilo ni tradicionalnih i istorijskih institucija kojima se mogla kontrolisati moc onih koji su preuzeli vlast nad drzavom. Takve institucije postojale su u nekim delovima Afrike, a neke su, kao u Bocvani, cak prezivele i kolonijalno doba. Ali one su bile mnogo manje izrazite tokom celokupne istorije Sijera Leonea, a i tamo gde su postojale bile su izvitoperene posrednickom vladavinom. Isto je vazilo i za ostale britanske kolonije u Africi, kao sto su Kenija i Nigerija. U apsolutistickoj kraljevini Etiopiji nikada nisu postojale. U Kongu belgijska kolonijalna vladavina i Mobutuova autokratska politika oslabile su lokalne institucije. Ni u jednom od tih drustava nije bilo novih trgovaca, poslovnih ljudi ili preduzetnika koji bi podrzali te nove rezime i zahtevali cvrsta svojinska prava i ukidanje prethodnih ekstraktivnih institucija. U stvari, ekstraktivne ekonomske institucije kolonijalnog doba podrazumevale su gotovo potpun nestanak preduzetnistva i poslovnih inicijativa. 387

Zasto narodi propadaju

Medunarodna zajednica smatrala je da ce postkolonijalno sticanje nezavisnosti u Africi dovesti do privrednog rasta kroz proces drzavnog planiranja i razvoja privatnog sektora. Ali privatnog sektora nije bilo izuzev u ruralnim oblastima koje nisu bile zastupljene u novim vladama i stoga su predstavljale njihovu prvu zrtvu. Najvaznije je mozda bilo to sto je u vecini tih slucajeva sticanje vlasti donosilo ogromnu korist. Ta korist privlacila je najbeskrupuloznije ljude, poput Stivensa, koji su zeleli da monopolizuju svoju vlast i iz njih izvlacila ono najgore kada su u tome uspevali. Nije bilo nacina da se izade iz uklete spirale.

Negativna povratna sprega i uklete spirale Bogate zemlje bogate su uglavnom zato sto su u nekom trenutku u protekle tri stotine godina uspele da uspostave inkluzivne institucije. Te institucije opstaju kroz proces blagotvornih spirala. Cak i ako su u pocetku one bile inkluzivne samo u ogranicenom smislu i ponekad veoma krhke stvarale su dinamiku koja je omogucavala proces pozitivne povratne sprege koja je postepeno uvecavala njihovu inkluzivnost. Engleska nije postala demokratija posle Slavne revolucije 1688. Daleko od toga. Samo mali deo stanovnistva bio je zvanicno predstavljen u parlamentu, ali kljucna stvar je bila da je bila pluralisticka. Kada se uspostavi pliralizam, javlja se tendencija da institucije postaju sve inkluzivnije, i pored toga sto je to tezak i neizvestan proces. U tom pogledu za Englesku su bile tipicne blagotvorne spirale: inkluzivne politicke institucije ogranicavaju ispoljavanje i uzurpaciju politicke moci. One takode teze stvaranju inkluzivnih ekonomskih institucija koje, zauzvrat, cine opstanak inkluzivnih politickih institucija verovatnijim. U uslovima inkluzivnih ekonomskih institucija bogatstvo se ne koncentrise u rukama male grupe ljudi koja bi potom svoju ekonomsku moc

388

U kkta spirala

mogla da koristi za nesrazmerno veliko sticanje politicke moci. Pored toga, u uslovima inkluzivnih ekonomskih institucija od sticanja politicke moci moze se ostvariti ogranicenija dobit, te otuda ima manje podsticaja za grupe i ambiciozne pojedince da pokusaju da preuzmu vlast nad drzavom. U osnovi uspostavljanja inkluzivnih institucija obicno stoji sticaj okolnosti neke kljucne skretnice, ukljucujuci interakciju postojecih institucija, mogucnosti i izazove koje takva kljucna skretnica donosi, kao sto pokazuje slucaj Engleske. Ali kada su te inkluzivne institucije jednom uspostavljene, za njihov opstanak nije potreban isti sticaj cinilaca. Blagotvorne spirale, iako i dalje podlozne znacajnim slucajnostima, omogucuju opstanak tih institucija i cesto cak stvaraju dinamiku koja vodi drustvo ka vecoj inkluzivnosti. Dok blagotvorne spirale doprinose opstanku inkluzivnih instituci­ ja, uklete spirale stvaraju mocne sile koje doprinose opstanku ekstraktivnih institucija. Istorija nije sudbina, i uklete spirale nisu neunistive, kao sto cemo videti u cetrnaestom poglavlju. Ali jesu otporne. Stva­ raju snazan proces negativne povratne sprege, tako da ekstraktivne politicke institucije uspostavljaju ekstraktivne ekonomske institucije, sto zauzvrat stvara osnovu za opstanak ekstraktivnih politickih insti­ tucija. To smo najjasnije videli u slucaju Gvatemale, u kojoj je vise od cetiri veka vlast drzala ista elita najpre pod kolonijalnom vladavinom, a potom i u nezavisnoj Gvatemali; ta elita je na osnovu ekstraktivnih institucija stekla bogatstvo, a ono je cinilo osnovu za opstanak njene dominacije. Isti proces uklete spirale ocigledan je i u opstajanju plantazerske privrede na americkom jugu, osim sto takode ukazuje na veliku otpornost uklete spirale prema izazovima. Nakon poraza u Gradanskom ratu americki juznjacki plantazeri izgubili su zvanicnu vlast nad ekonomskim i politickim institucijama. Ropstvo, koje je cinilo osnovu plan­ tazerske privrede, bilo je ukinuto, a crnci su dobili jednaka politicka i ekonomska prava. Ali Gradanski rat nije unistio politicku mo
389

Zasto narodi propadaju

politicku moc i ostvarivala isti cilj: obilje jeftine radne snage za rad na plantazama. Ovaj oblik uklete spirale, u kome ekstraktivne institucije opstaju zato sto elite koje ih kontrolisu i koje od njih ostvaruju korist takode opstaju, nije njen jedini oblik. U pocetku je jedan vise zbunjujud, ali nista manje stvarniji i nista manje uklet oblik negativne povratne sprege uoblicavao politicki i privredni rast mnogih zemalja, o cemu svedoci iskustvo velikog dela podsaharske Afrike, narodto Sijera Leonea i Etiopije. U obliku koji sociolog Robert Mihels naziva gvozdenim zakonom oligarhije, zbacivanje rezima koji vlada u uslovima ekstraktivnih institucija nagovestava dolazak novih vladara koji ce eksploatisati te iste pogubne ekstraktivne institucije. Logiku ove vrste uklete spirale takode je lako razumeti u retrospektivi: ekstraktivne politicke institucije namecu mala ogranicenja ispoljavanju mod, tako da prakticno ne postoje institucije koje bi ogranicavale vrsenje i zloupotrebu vlasti od strane onih koji su zbacili prethodne diktatore i preuzeli vlast nad drzavom; a ekstraktivne ekonomske institucije podrazumevaju mogucnost sticanja velikih profita i bogatstva kroz sticanje vlasti, prisvajanje tude imovine i uspostavljanje monopola. Naravno, gvozdeni zakon oligarhije ne predstavlja istinski zakon u smislu fizickih zakona. On ne odreduje neminovanu putanju, kao sto to pokazuju Slavna revolucija u Engleskoj i restauracija Meidzi u Japanu. Kljucni cinilac u ovim epizodama koje su predstavljale vaznu prekretnicu ka inkluzivnim institucijama bio je osnazivanje siroke koalicije koja je mogla da se suprotstavi apsolutizmu i da apsolutisticke institucije zameni inkluzivnijim i pluralistickijim. Revolucija koju izvodi siroka koalicija cini uspostavljanje pluralistickih politickih institucija verovatnijim, U Sijera Leoneu i Etiopiji gvozdeni zakon oligarhije postao je verovatniji ne samo zbog toga sto su postojece institucije bile veoma ekstraktivne vec i zato sto nijedan od ranijih pokreta za nezavisnost niti kasniji puc grape Derg nisu predstavljali revolucije koje su vodile siroke koalicije, vec pojedinci i grape koji su zeleli vlast da bi sami iz nje izvlacili korist. 390

Ukleta sptrala

Postoji jos jedan, jos destruktivniji vid uklete spirale o kojem je bilo reci u slucaju majanskih gradova-drzava u petom poglavlju. Kada ekstraktivne institucije stvaraju ogromne nejednakosti u drustvu i veliko bogatstvo i nekontrolisanu moc onih koji su na vlasti, uvek ce biti mnostvo onih koji ce se boriti da preuzmu vlast nad drzavom i institucijama. Ekstraktivne institucije ne samo da otvaraju put novim rezimima koji ce biti jos ekstraktivniji, vec izazivaju i stalne unutrasnje sukobe i gradanske ratove. Ti gradanski ratovi izazivaju nove ljudske patnje i unistavaju i ono malo drzavne centralizacije koju su ta drustva uspela da ostvare. Time se takode cesto zapocinje proces zapadanja u bezakonje, propast drzave i politicki haos cime se ruse sve nade za ekonomski napredak, kao sto «femo videti u narednom poglavlju.

391

Z asto narodi propadaju danas

Kako dobiti na lutriji u Zimbabveu Bilo je to u januaru 2000. godine u Harareu u Zimbabveu. Voditelj predstave Falot Cavava bio je zaduzen za izvlacenje dobitnog tiketa nacionalne lutrije, koju je organizovala Zimbabwe Banking Corporation (Zimbank) - koja je delom bila u vlasnistvu drzave. Ucesce u lutriji bilo je otvoreno za sve klijente koji su imali pet hiljada ili vise zimbabvejskih dolara na svojim racunima tokom decembra 1999. Kada je Cavava izvukao tiket - zanemeo je. U izjavi za javnost banke Zimbank stajalo je: „Voditelj predstave Falot Cavava nije mogao da veruje svojim ocima kada mu je urucen tiket na 100.000 zimbabvejskih dolara i na njemu je video ispisano ime njegove ekselencije R. G. Mugabea." Predsednik Robert Mugabe, koji je milom ili silom vladao Zimbabveom i to obicno gvozdenom rukom od 1980, dobio je lutrijsku premiju vrednu 100.000 zimbabvejskih dolara, sto je bio petostruki godisnji dohodak po stanovniku u toj zemlji, Banka Zimbank tvrdila je da je ime gospodina Mugabea izvuceno medu hiljadama legitimnih ucesnika. Kakav srecan covek! Nema potrebe naglasavati da njemu taj novae nije bio stvarno potreban, Mugabe je, u stvari, neposredno pre toga odredio sebi i svom kabinetu povecanje plata od oko 200 odsto. 392

Zasto narodi propadaju dams

Ovaj dobitak na lutriji bio je samo jos jedna oznaka ekstraktivnih institucija u Zimbabveu. Neko bi to nazvao korupcijom, ali to je bila samo odlika opste institucionalne slabosti u Zimbabveu. Cinjenica da je Mugabe mogao da dobije na lutriji kad god bi zazeleo pokazivala je koliku je on vlast imao u Zimbabveu, a svetu je ukazivala na obim ekstraktivnih institucija u toj zemlji, Najrasprostranjeniji razlog zasto danas narodi ekonomski ne uspevaju jeste to sto imaju ekstraktivne institucije. Zimbabve pod Mugabeovim rezimom zivopisno ukazuje na ekonomske i drustvene posledice. Iako je nacionalna statistika u Zimbabveu veoma nepouzdana, najbolja procena je iz 2008 - dohodak po stanovniku u toj zemlji iznosio je oko polovine dohotka iz vremena kada je ta zemlja 1980. stekla nezavisnost. Iako zvuci dramaticno, to u zapravo ni izbliza ne objasnjava pogorsanje zivotnog standarda u Zimbabveu. Drzava je propala i uglavnom prestala da pruza osnovne javne usluge. U periodu 2008-2009. propadanje zdravstvenog sistema dovelo je to izbijanja kolere sirom zemlje. Od 10. januara 2010, zabelezeno je 98.741 slucajeva kolere i 4.293 umrlih, sto je bila najsmrtnosnosnija epidemija kolere u Africi u prethodnih petnaest godina. U meduvremenu, masovna nezaposlenost takode je dostigla do tada nezabelezeni nivo. Pocetkom 2009. Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih aktivnosti tvrdila je da je stopa nezaposlenosti dostigla neverovatnih 94 odsto. Koreni mnogih ekonomskih i politickih institucija u Zimbabveu, kao i u slucaju vecine zemalja podsaharske Afrike, poticu iz kolonijalnog perioda. Godine 1890. Britanskajuznoafricka kompanija Sesila Roudsa poslala je vojnu ekspediciju u tadasnje kraljevstvo Ndebele, u Matabelelandu, kao i u susedni Masonaland. Njena superiornost u naoruzanju brzo je ugusila africki otpor, i do 1901. u oblasti danasnjeg Zimbabvea formirana je kolonija Juzna Rodezija, nazvana po Roudsu. Posto je ta oblast sada presla u privatno vlasnistvo Britanskejuznoafricke kompanije, Rouds je ocekivao da ce ostvarivati zaradu trazenjem i eksploatacijom dragocenih minerala. Do toga nije doslo, ali je veoma plodno zemljiste pocelo da privlaci bele doseljenike. Ti doseljenici uskoro su prisvojili

393

Zasto narodi propadaju

vecinu zemljista. Do 1923. oni su se oslobodili vladavine Britanskejuznoafricke kompanije i ubedili su britansku vladu da im dodeli autonomiju. Ono sto se tada desilo veoma je slicno desavanjima u Juznoj Africi oko deceniju pre toga. Zakonom o domorodackom zemljistu iz 1913. (str. 285-286) stvorena je dualna ekonomija u Juznoj Africi. Rodezija je donela veoma slicne zakone, i nadahnuta juznoafrickim modelom, uspostavila je drzavni aparthejd samo za belce ubrzo nakon 1923. Posto su se krajem pedesetih i pocetkom sezdesetih godina dvadesetog veka evropska kolonijalna carstva urusila, bela elita u Rodeziji, predvodena Ijanom Smitom, koja je cinila oko pet odsto stanovnistva, proglasilaje 1965. nezavisnost od Britanije. Mali broj stranih vlada priznao je nezavisnost Rodezije, a Ujedinjene nacije zavele su ekonomske i politicke sankcije protiv nje. Crnacko stanovnistvo organizovalo je gerilski rat iz baza u susednim zemljama Mozambika i Zambije. N a celu medunarodnog pritiska i pobune bile su dve glavne grupe, Mugabeov Z A N U (Africka nacionalna unija Zimbabvea) i ZA PU (Africka narodna unija Zimbabvea), pod vodstvom Dzosue Nkomoa, sto je pregovorima dovelo do kraja vlasti belaca. Drzava Zimbabve stvorena je 1980. Nakon sticanja nezavisnosti Mugabe je ubrzo uspostavio licnu vlast. Svoje protivnike je bilo nasilno uklanjao bilo pridobijao. Do najbesprimernijeg nasilja doslo je u Matabelelandu, sredistu potpore pokreta ZA PU , gde je pocetkom osamdesetih godina dvadesetog veka ubijeno govoto dvadeset hiljada ljudi. Do 1987. Z A P U se spojio sa Z A N U i stvoren je ZANU-PF, dok je Dzosua Nkomo bio politicki marginalizovan. Mugabe je preinacio ustav nasleden iz pregovora o nezavisnosti i proglasio sebe za predsednika (u pocetku je bio predsednik vlade), a potom je ukinuo biracke spiskove belaca koji su bili deo sporazuma o nezavisnosti, te se 1990. konacno u potpunosti oslobodio Senata i uveo polozaje u zakonodavstvo na koje je postavljao svoje ljude. Posledica je prakticno bila jednopartijska drzava na celu sa Mugabeom. Nakon sticanja nezavisnosti Mugabe je preuzeo niz ekstraktivnih ekonomskih institucija koje je stvorio rezim belaca. One su ukljucivale mnostvo propisa o cenama i medunarodnoj trgovini, delatnostima u

394

Zasto narodi propadaju danas

vlasnistvu drzave, i obavezne trzisne odbore u poljoprivredi. Zaposlenost u drzavnoj sluzbi brzo je porasla, a poslovi su davani pristalicama ZAN U-PF. Strogi ekonomski propisi vlade odgovarali su elitama ZA N U -PF posto su otezavali nastanak nezavisne klase africkih preduzetnika, koji bi mogli da ugroze njihov politicki monopol. Bilo je to veoma slicno situaciji koju smo sezdesetih godina dvadesetog veka imali u Gani (poglavlje 2, str. 77-81). Ironicno je, naravno, d aje ovo belce ucinilo vodecom poslovnom klasom. U tom periodu glavne prednosti ekonomije belaca, narocito visokoproduktivni izvozni poljoprivredni sektor, ostale su nedirnute. Ali ovo ce trajati samo koliko i Mugabeova popularnost. Ovaj model regulisanja i trzisne intervencije postepeno je postao neodrziv, i proces institucionalnih promena poceo je 1991. nakon ostre fiskalne krize, uz podrsku Svetske banke i Medunarodnog monetarnog fonda. Pogorsanje ekonomske situacije konacno je dovelo do pojave ozbiljne opozocije jednopartijskoj vladavini Z A N U -PF - Pokreta za demokratske promene (M D C). N a parlamentarnim izborima 1995. gotovo da nije bilo konkurencije. Stranka Z A N U -P F osvojila je 81 odsto glasova i 118 od 120 mesta u parlamentu. Pedeset i pet od ovih poslanika nisu imali protivnike na izborima. N a predsednickim izbo­ rima naredne godine bilo je jos vise nepravilnosti i prevara. Mugabe je osvojio 93 odsto glasova, ali njegova dva protivnika Abel Muzoreva i Ndabaningi Sithol vec su bili povukli svoje kandidature pre izbora optuzivsi vlast za prinudu i prevaru. Posle 2000, uprkos svoj toj korupciji, vladavina ZA N U -PF je slabila. Dobila je samo 49 odsto glasova naroda i samo 63 mesta u parlamen­ tu. Konkurencija joj je bila stranka M DC, kojaje osvojila sva poslanicka mesta u prestonici Harare. N a predsednickim izborima 2002. Mugabe je jedva dosao na vlast sa samo 56 odsto glasova. Iz oba ova izbora korist je izvukla stranka ZA N U -PF samo zbog nasilja i zastrasivanja, udruzenih sa izbornim prevarama. Mugabeova reakcija na slom njegove politicke moci bio je jacanje represije i koriscenje vladinih mera za kupovinu podrske. Pokrenuo je -

395

Zasto narodi propadaju

opsti napad na bele zemljoposednike. O d 2000, podsticao je i podrzavao siroku akciju zauzimanja i otimanja zemljista. Te akcije cesto su izvodila udruzenja ratnih veterana, grupe koje su navodno cinili bivsi vojnici iz rata za nezavisnost. Deo tog zemljista dat je tim udruzenjima, ali dobar deo predat je eliti stranke ZANU-PF. Nesigurnost svojinskih prava koju su stvorili Mugabe i ZA N U -PF dovela je do propasti poljoprivredne proizvodnje i produktivnosti. Posto je ekonomija posrtala, jedino sto je preostalo bilo je stampanje novca za kupovinu podrske, sto je dovelo do ogromne hiperinflacije. Januara 2009. postalo je legalno koristiti strane valute kao sto je juznoafricki rend, dokje zimbabvejski dolar postao bezvredan papir i nestao je iz cirkulacije. To sto se posle 1980. desilo u Zimbabveu zajednicko je svim zemljama podsaharske Afrike nakon sticanja nezavisnosti. Zimbabve je 1980. nasledio niz izuzetno ekstraktivnih politickih i ekonomskih institucija. One su u prvih deceniju i po ostale relativno netaknute. Z a vreme odrzavanja izbora, politicke institucije bile su daleko od inkluzivnih. Ekonomske institucije su se donekle promenile; na primer, vise nije bilo direktne diskriminacije crnaca. Medutim, institucije su u celini ostale ekstraktivne, gde je jedina razlika bila ta sto su umesto Ijana Smita i belaca dzepove punili Robert Mugabe i elita stranke ZAN U-PF. S vremenom su institucije postajale jos ekstraktivnije, a dohoci u Zim­ babveu propadali. Ekonomski i politicki neuspeh Zimbabvea jos jedan je primer gvozdenog zakona oligarhije - u ovom slucaju ekstraktivni i represivni rezim Ijana Smita zamenjen je ekstraktivnim korumpiranim i represivnim rezimom Roberta Mugabea. Mugabeov lazni dobitak na lutriji iz 2000. bio je prosto vrh veoma korumpiranog i istorijski obli-

Narodi danas ekonomski ne uspevaju zato sto njihove ekstraktivne ekonomske institucije ne stvaraju podsticaje za ljude da stede, ulazu i uvode inovacije. Ekstraktivne politicke institucije podrzavaju eko­ nomske, ucvrscujuci moc onih koji od toga izvlace korist. Ekstraktivne

396

Zasto narodi propadaju dan as

ekonomske i politicke institucije uvek su osnova neuspeha, iako se u razlicitim okolnostima njihovi detalji razlikuju. U mnogim slucajevima, kao sto cemo - na primer - videti u Argentini, Kolumbiji i Egiptu, taj neuspeh ogleda se u nedostatku neophodnih ekonomskih aktivnosti, zato sto su politicari sasvim zadovoljni ekstrakcijom resursa i gusenjem svih nezavisnih ekonomskih aktivnosti koje prete da ugroze njih i ekonomske elite. U nekim ekstremnim slucajevima, kao sto su Zimbabve i Sijera Leone, o kojima cemo sada govoriti ekstraktivne intitucije otvaraju put za potpunu propast drzave, unistavajuci ne samo pravni poredak vec i najosnovnije ekonomske podsticaje. Posledica je ekonomska stagnacija i - kao sto nedavne istorije Angole, Kameruna, Cada, Demokratske Republike Konga, Haitija, Liberije, Nepala, Sijera Leonea, Sudana i Zimbabvea pokazuju - gradanski ratovi, masovna preseljenja, gladi, epidemije, sto mnoge od ovih zemalja cini siromasnijim danas nego sezdesetih godina dvadesetog veka.

Decji k rstask i pohod? Godine 1991, dana 23. marta, grupa naoruzanih ljudi pod vodstvom Fodaja Sankoa presla je iz Liberije u Sijera Leonea i napala juzni deo grada Kajlahuna, Sanko, bivsi narednik u vojsci Sijera Leonea, nalazio se u zatvoru nakon sto je 1971. godine ucestvovao u neuspesnom pucu protiv vlade Siake Stivensa. Nakon sto je osloboden, obreo se u Libiji, gde se pridruzio logoru za obuku koji je za africke revolucionare vodio libijski diktator pukovnik Gadafi. Tu je sreo Carlsa Tejlora, koji je planirao da zbaci vlast u Liberiji. K adaje Tejlor na Bozic 1989. napao Liberiju, Sanko je bio s njim i sa grupom Tejlorovih ljudi, uglavnom Liberijaca i gradana Burkine Faso, napao je Sijera Leone. Oni se se nazivali RUF (Revolucionarni ujedinjeni front) i objavili su da su dosli da zbace korumpiranu i tiransku vladu stranke APC.

397

Zasto narodi propadaju

Kao sto smo videli u prethodnom poglavlju, Siaka Stivens i njegova stranka Svenarodni kongres (APC) preuzeli su i ojacali ekstraktivne intitucije kolonijalne vlasti u Sijera Leoneu, bas kao sto su Mugabe i stranka Z A N U -PF ucinili u Zimbabveu. Do 1985, kada je Stivens, oboleo od raka, doveo Dzozefa Momoa da ga zameni, privreda je propadala. Stivens, ocigledno bez ironije, voleo je da citira aforizam: Krava jede tamo gdeje vezana. A tamo gde je Stivens nekada jeo, Momo se sada gusio. Putevi su propadali, skole su bile u rasulu. Emitovanje nacionalne televizije prestalo je 1987. kada je ministar informisanja prodao predajnik, a 1989. srusio se radijski toranj koji je slao signale iz Fritauna, cime je prestalo emitovanje van prestonice. Analiza koja je 1995. objavljena u novinama u prestonici Fritaun zvuci istinito: do kraja svoje vladavine Momo je prestao da isplacuje drzavne sluzbenike, nastavnike, pa cak i najvise glavare. Centralna vlast je propala, te su nam se, naravno, javili granicni upadi, „pobunjenici“ i sve automatsko oruzje koje je doticalo preko granice iz Liberije. NPRC, „pobunjenici“ i „sobeli" [pobunjeni vojnici] doprineli su haosu koji se ocekuje kada vlast prestane da postoji. Niko od njih nije uzrok nasih problema, ali oni jesu simptomi.

Krah drzave pod Momoom, jos jedna posledica uklete spirale koju su pokrenule izuzetno ekstraktivne institucije pod Stivensom, znacio je da nista nije moglo spreciti RUF da prede granicu 1991. Drzava nije bila sposobna da se tome suprotstavi. Vojsku je jos Stivens oslabio iz straha da bi mogla da ga zbaci. Bilo je stoga lako da, za relativno mali broj naoruzanih ljudi, naprave haos u vecem delu zemlje. Cak su imali i manifest pod nazivom „Staze ka demokratiji", koji je poceo citatom jednog crnog intelektualca Franca Fanona: „Svaka generacija, u pocetku relativno neotkrivena, mora otkriti svoju misiju, ispuniti je ili je izdati." Poglavlje Za sta se mi borimo? pocinje na sledeci nacin: Mi nastavljamo sa borbom jer smo se umorili kao stalne zrtve srozavanja coveka i siromastva pod drzavnim pokroviteljstvom, koje su nam donele godine autokratske vlasti i militarizma. Medutim, suzdrzavacemo se

398

Zasto narodi propadaju danas i strpljivo nastaviti da cekamo na ponovno uspostavljanje mira - kada cemo svi biti pobednici. Mi smo se posvetili miru, po svaku cenu, ali se nismo posvetili tome da postanemo njegove zrtve. Mi znamo da je nas cilj pravedan i Bog / Alah nas nikada nece napustiti u nasoj borbi da izgradimo novi Sijera Leone.

Mada su Sanko i ostale vode pokreta RUF mogli osecati politicko nezadovoljstvo na pocetku i mada ih je nezadovoljstvo naroda koji je patio pod ekstraktivnim institucijama stranke APC moglo ohrabriti da se isprva prikljuce pokretu, situacija se brzo promenila i istrgla kontroli. Kao sto svedoci tinejdzer iz Geome, sa juga Sijera Leonea, „misija" pokreta RUF uronila je zemlju u agoniju: Okupili su neke od nas... Odabrali su neke od nasih prijatelja i ubili ih, njih dvojicu. Ti su ljudi imali vojnicke cizme i opremu u svojim kucama, a njihovi ocevi bili su poglavice. Ubijeni su samo zato sto su optuzeni da skrivaju vojnike. Poglavice su takode ubijene - kao clanovi vlasti. Izabrali su nekoga da bude novi poglavica. I dalje su tvrdili da su dosli da nas * oslobode od APC. U jednom trenutku vise nisu birali koga ce da ubiju, samo su pucali u ljude.

U prvoj godini invazije sasvim su saseceni svi intelektualni koreni koje je pokret RUF mogao imati. Sanko je pogubio one koji su kritikovali rastuci broj zlocina. Uskoro se samo nekolicina dobrovoljno pridruzivala pokretu RUF. Umesto toga, okrenuli su se prisilnom regrutovanju, narocito dece. Sve su strane to cinile, ukljucujuci i vojsku. Ako se kaze da je gradanski rat u Sijera Leoneu poceo kao krstaski pohod za izgradnju boljeg drustva, on se na kraju pretvorio u deciji krstaski pohod. Masakri i ogromna krsenja ljudskih prava, ukljucujuci masovna silovanja i odsecanja ruku i usiju, zaostravali su sukob. Kada bi pokret RUF zavladao nekim podrucjem, zapoceo bi i ekonomsku eksploataciju. Ona je bila najociglednija u podrucjima bogatim dijamantima, gde bi pokret okupljao ljude da pod prisilom kopaju dijamante, ali je i drugde bila siroko raspostranjena.

399

Zasto narodi propadaju

Pokret RUF nije bio jedini koji je cinio zverstva i masakre, nitijejedini organizovao prinudni rad. Vlast je to takode cinila. Pravni poredak je toliko propao da je narodu postalo tesko da razlikuje vojnike od pobunjenika. Vojna disciplina je potpuno iscezla. Verovatno je osamdeset hiljada ljudi poginulo, a cela zemlja bila opustosena do 2001. godine, kada se rat zavrsio. Putevi, kuce i zgrade bill su u potpunosti unisteni. Ako danas odete u Koidu, oblast velike proizvodnje dijamanata na istoku, i dalje cete videti redove spaljenih kuca izbrazdanih rupama od metaka. Drzava u Sijera Leoneu je do 1991. godine dozivela potpuni neuspeh. Prisetimo se kako je kralj Sajam poceo u Busongu (str. 148-152): uspostavio je ekstraktivne institucije kako bi ucvrstio svoju vlast i ubirao plodove rada ostatka drustva. N o cak i ekstraktivne institucije sa centralnom vlascu u Sajamovim rukama predstavljale su poboljsanje u odnosu na odsustvo bilo kakvog pravnog poretka, centralne vlasti ili svojinskih prava, situaciju kojom se odlikovalo Lele drustvo sa dmge strane reke Kasai. Takav nedostatak poretka i centralne vlasti bio je sudbina mnogih africkih naroda tokom poslednjih decenija, delom zato sto je proces politicke centralizacije bio istorijski odlozen u vecem delu podsaharske Afrike, ali i zato sto je ukleta spirala ekstraktivnih institucija preokrenula svaku postojecu drzavnu centralizaciju, utiruci put njenoj propasti. Tokom desetogodisnjeg krvavog gradanskog rata, od 1991. do 2001, Sijera Leone je bio tipican primer urusene drzave. Poceo je kao jos jedna od zemalja sa ekstraktivnim institucijama, doduse posebno opasnog i neefikasnog tipa. Zemlje se ne urusavaju kao drzave zbog svog geografskog polozaja ili kulture, vec zbog nasledenih ekstraktivnih institucija koje moc i bogatstvo koncentrisu u rukama onih koji upravljaju drzavom, otvarajuci vrata nemiru, razdoru i gradanskom ratu. Zapostavljajuci investiranje u najosnovnije javne usluge, ekstraktivne institucije i neposredno doprinose postepenom propadanju drzave, bas kao sto se desilo u Sijera Leoneu. Ekstraktivne institucije koje eksproprisu i osiromasuju narod i ometaju privredni rast uobicajena su pojava u Africi, Aziji i Juznoj Ameri400

Zasto narodi propadaju dams

ci. Carls Tejlor je doprineo pocetku gradanskog rata u Sijera Leoneu, istovremeno pokrenuvsi surovi sukob u Liberiji, koji je i tamo doveo do urusene drzave. Obrazac po kojem ekstraktivne institucije vode u gradanski rat i urusenu drzavu pronalazi se i na drugim mestima u Africi; na primer u Angoli, Obali slonovace, Demokratskoj Republici Kongo, Mozambiku, Republici Kongo, Somaliji, Sudanu i Ugandi. Ekstrakcija otvara vrata sukobu, poput onih u koje su vodile izuzetno ekstraktivne institucije majanskih gradova-drzava od pre gotovo hiljadu godina. Sukob prethodi urusavanju drzave. Dakle, jo s jedan razlog iz kojeg narodi danas ekonomski nisu uspesni jeste neuspeh njihovih drzava. To je, zauzvrat, posledica decenija vladavine ekstraktivnih ekonomskih i politickih institucija.

Ko cini drzavu? Slucajevi Zimbabvea, Somalije i Sijera Leonea, iako uobicajeni za siromasne africke zemlje, mozda cak i neke azijske, deluju odvec ekstremno. Sigurno neuspesnih drzava nema medu zemljama Latinske Amerike? Njihovi predsednici svakako nisu toliko drski da dobiju na lutriji? U Kolumbiji se Andi na severu postepeno spajaju sa velikom priobalnom ravnicom koja oivicava Karipsko more. Kolumbijci ovu oblast zovu tierra caliente - „vruca zemlja", nasuprot andskom svetu „hladne zemlje" - tierra fria. Tokom poslednjih pedeset godina, vecina politikologa i vlada smatrala je Kolumbiju demokratskom drzavom. Sjedinjene Drzave su rade da pregovaraju s njom o mogucnostima sklapanja sporazuma o slobodnoj trgovini. Pomazu je na razlicite nacine, narocito vojno. Nakon kratkorocne vojne vlade, koja je pala 1958, izbori su se odrzavali redovno, mada su se do 1974. politicka moc i predsednistvo sporazumno smenjivali u rukama dve tradicionalne politicke partije - ' 401

Zasto narodi propadaju

konzervativaca i liberala. Ipak, kolumbijski narodje putem referenduma ratifikovao ovaj sporazum, Nacionalni front, te sve to izgleda zadovoljavajuce demokratski. Mada ima dugu istoriju demokratskih izbora, Kolumbija ne poseduje inkluzivne institucije, Njena istorija, umesto toga, obelezena je krsenjima gradanskih sloboda, vansudskim pogubljenjima, nasiljem nad civilima i gradanskim ratom. To nisu rezltati koje ocekujemo od demokratije. Gradanski rat u Kolumbiji drugaciji je od onog u Sijera Leoneu, gde su se drzava i drustvo urusili, a haos zavladao. N o to je ipak bio gradanski rat i odneo je mnogo vise zrtava. Sam period vojne vlasti iz pedesetih godina dvadesetog veka delimicno je bio odgovor na gradanski rat koji se na spanskom jeziku jednostavno naziva L a Violencia, odnosno „Nasilje“. Od tada sirok spektar pobunjenickih grupa, uglavnom revolucionara komunista, harao je selima, kidnapovao i ubijao. Kako bi se izbegla bilo koja od tih neprijatnosti seoske Kolumbije, potrebno je da se plati vacuna, doslovno „vakcinacija“, to jest potrebno je vakcinisati se protiv ubistva i kidnapovanja mesecnom isplatom nekoj od grupa naoruzanih razbojnika. Komunisti ne cine sve naoruzane grupe u Kolumbiji. Godine 1981. pripadnici glavne komunisticke gerilske grupe u Kolumbiji, grupe Fuerzas Armadas Rtvolucionarias do Colombia (FARC - Naoruzane revolucionarne snage Kolumbije), kidnapovali su jednog mlekara - Hesusa Kastana, koji je ziveo u malog gradu Amalfi u vrucoj zemlji na severoistocnom delu departmana Antiokija, Grupa FARC je zahtevala otkup u iznosu od 7.500 americkih dolara, sto je za seosku Kolumbiju pravo bogatstvo. Porodica kidnapovanog je sakupila novae stavivsi imanje pod hipoteku, ali je les njihovog oca svejedno pronaden privezan lancima za jedno drvo. Z a Kastanova tri sina - Karlosa, Fidela i Visentea, to je bilo previse, Osnovali su paravojnu grupu Los Tangucros kako bi pronasli pripadnike grupe FARC i osvetili se. Braca su bila dobri organizatori i njihova grupa se uskoro uvecala, pocevsi da pronalazi zajednicki interes sa ostalim paravojnim grupama koje su se razvile iz slicnih razloga. U mnogim oblastima Kolumbijci su patili od ruku levicarskih gerilskih 402

Zasto narodi propadaju danas

grupa, a naspram njih nastajale su desnicarske paravojne snage. Zemljoposednici su koristili paravojne grupe kako bi se odbranili od gerilskih, no te grupe su se bavile i drogom, iznudivanjem, kidnapovanjem i ubijanjem stanovnistva. Do 1997. godine paravojne trupe predvodene bracom Kastano uspele su da stvore sopstvenu nacionalnu organizaciju za paravojne snage pod imenom Autodefensas Unidas de Columbia (AUC —Ujedinjene snage za samoodbranu Kolumbije). AUC se rasirila po vecim delovima zemlje, narocito u vrucoj zemlji, u departmanima Kordoba, Sukre, Magdalena i Sesar, Do 2001. godine AUC je imala mozda cak trideset hiljada naoruzanih ljudi na raspolaganju i bila je organizovana u razlicite blokove. U Kordobi Salvatore Mankuzo je predvodio paravojni Blok Katatumbo. Kako joj je moc sve vise rasla, organizacija AUC je donela stratesku odluku da se umesa u politiku. Paravojne trupe i politician dodvoravali su se jedni drugima. Nekoliko lidera AUC pripremilo je sastanak sa istaknutim politicarima u gradu Santa Fe de Ralito u Kor­ dobi. Tu je izdat zajednicki dokument, sporazum, koji je pozivao na „ponovno osnivanje drzave" i koji su potpisali pripadnici organizacije AUC, kao sto su ,Jorge 40“ (nadimak Rodriga Tovar Pupa), Adolfo Paz (ratno ime Dijega Fernanda „Don Berna“ Murilja), i Dijego Vesino (pravo ime Edvar Kobo Telez), zajedno sa politicarima, medu kojima su bili i senatori Vilijama Montes i Migel de la Espriela. Do tog trenutka AUC je vec vladala velikim delovima Kolumbije, te je lako mogla da odredi ko ce pobediti na izborima za Kongres i Senat 2002. Primera radi, u opstini San Onofre, u departmanu Sukre, izbore je organizovao paravojni voda Kadena (lanac), Jedan ocevidac na sledeci nacin opisuje sta se dogodilo: Kamioni koje je Kadena poslao kruzili su kvartovima, corregimientos i seoskim predelima San Onofrea kupeci ljude. Po recima nekih stanovnika... tokom izbora iz 2002. godine, stotine seljaka su odvedene u * Spanski termin za administrativnu podelu zemlje —Prim. prev.

403

Zasto narodi prapadaju

corregimiento Plan Pareho kako bi uzivo videli lica kandidata za koje su morali da glasaju na parlamentarnim izborima: Hajra Merlana za Senat i Muriela Benita Rebola za Kongres. Kadena je u vrecu stavio imena clanova opstinskog veca, izvadio dva i rekao da ce ubiti te i druge nasumicno izabrane ljude, ako Muriel ne pobedi.

Izgleda da je pretnja urodila plodom: svaki od kandidata osvojio je cetrdeset hiljada glasova u izbornoj jedinici Sukre. Ne iznenaduje to sto je gradonacelnik San Onofrea potpisanik sporazuma iz Santa Fe de Ralita. Verovatno je trecina clanova Kongresa i Senata svoju pobedu na izborima iz 2002. godine dugovala podrsci paravojnih grupa, a Karta 20 (str. 405), prikazujuci podrucja Kolumbije pod njihovom kontrolom, govori koliko je rasirena njihova vlast bila. Sam Salvatore Mankuzo je to u jednom intervjuu obrazlozio na sledeci nacin: Izabrano je 35 odsto Kongresa u oblastima gde su postojale drzave grupa Samoodbrane. U tim drzavama mi smo sakupljali poreze, delili pravdu i imali smo vojnu i teritorijalnu kontrolu nad oblascu. Svi oni koji su zeleli da se bave politikom - morali su da se obrate politickim predstavnicima koje smo mi tamo imali.

Nije tesko zamisliti kako je ovaj obim paravojne politicke i drustvene kontrole uticao na ekonomske institucije i javnu politiku. Sirenje organizacije AUC nije bio miroljubiv poduhvat. N e samo da se borila protiv FARC-a vec je i ubijala nevine civi­ le i terorisala i raselila stotine hiljada lica iz njihovih domova. Prema podacima Centra za pracenje internog raseljenja (IDM C) Norveskog saveta za izbeglice na pocetku 2010. interno raseljena lica cinila su 10 odsto stanovnistva Kolumbije, sto je gotovo 4,5 miliona ljudi. Paravoj­ ne grupe su preuzele i vlast i sve njene funkcije, kao sto je to Mankuzo rekao, osim sto je prikupljani porez zapravo bio tek otimanje u njihovu sopstvenu korist. Jedan izuzetan sporazum izmedu paravojnog vode Martina Ljanosa (pravo ime: Hektor German Bitrago) i predsednika

404

Zasto narodi propadaju danas

opstina Tauramena, Aguazul, Mani, Vilanova, Monterej i Sabanalarga u departmanu Kasanare u istocnoj Kolumbiji navodi sledeca pravila kojih su predsednici morali da se pridrzavaju po naredbi grape „Paravojnih seljaka Kasanare": 9) Predati 50 odsto opstinskog budzeta na upravu grupi Paravojnih seljaka Kasanare.

405

Zasto narodi propadaju

10) Deset odsto svakog opstinskog ugovora [predati grupi Paravojnih seljaka Kasanare], 11) Obavezno pomagati sve sastanke koje sazove grupa Paravojnih seljaka Kasanare. 12) Ukljuciti grupu Paravojnih seljaka Kasanare u svaki infrastrukturni projekat. 13) Podrzavati novu politicku partiju koju osniva grupa Paravojnih seljaka Kasanare. 14) Sprovoditi njegov / njen program vladavine.

Kasanare nije siromasan okrug. Naprotiv, ima najvisi dohodak po glavi stanovnika medu svim okruzima Kolumbije, jer poseduje znacajna nalazista nafte, bas onu vrstu bogatstva koja privlaci paravojne grape. Zapravo, kada su zadobili vlast, paravojnici su intenzivirali sistematsko oduzimanje imovine. Navodno je sam Mankuzo sakupio gradsku i seosku imovinu u vrednosti od 25 miliona americkih dolara. Procenjuje se da obim kolumbijskog zemljista, oduzetog od strane paravojnih grupa, dostize cak 10 odsto ukupne seoske povrsine. Slucaj Kolumbije nije slucaj neuspele drzave koja samo sto se nije potpuno urusila. Ipak, to je neodgovarajuce centralizovana drzava sa nedovoljno snaznim autoritetom nad celokupnom teritorijom. Iako je u stanju da pruzi sigurnost i javne usluge u velikim gradskim podrucjima kao sto su Bogota i Barankilja, u drugim, znacajnim delovima zemlje pruza tek nekolicinu javnih usluga, gotovo bez ikakvog pravnog poretka. Umesto nje, alternativne grupe i ljudi poput Mankuza kontrolisu politicki zivot i resurse. U nekim delovima drzave ekonomske institucije fukcionisu jako dobro, uz znacajan ljudski kapital i preduzetnicko umece. Drugde su institucije izuzetno ekstraktivne, ne uspevajuci cak da obezbede osnovni nivo drzavnog autoriteta. Mozda je tesko razumeti kako ovakva situacija moze opstajati decenijama, pa cak i vekovima. No ta situacija zapravo, ima sopstvenu logiku kao jedna vrsta uklete spirale. Ovakav vid nasilja i odsustva centralizovanih drzavnih institucija ulazi u simbioticki odnos sa politicarima 406

Z asto narodi propadaju danas

koji vode funkcionalne delove drustva. Simbioticki odnos nastaje jer domaci politicari koriste bezakonje u perifernim delovima zemlje, dok su paravojne grupe prepustene same sebi od strane drzave. Ovaj obrazac postao je narocito primetan u prvoj deceniji dvadeset i prvog veka. Godine 2002. za predsednika je izabran Alvaro Uribe. On je imao nesto zajednicko sa bracom Kastano: grupa FARC je ubila njegovog oca. Uribe je kampanju vodio suprotstavljajuci se pokusajima ranije vlasti da sklopi mir sa grupom FARC. Te iste godine broj glasova koje je osvojio bio je za tri odsto veci u oblastima sa paravojnim grupama nego u oblastima gde ih nije bilo. Godine 2006, kada je ponovo izabran, broj njegovih glasaca bio je za 11 odsto veci u takvim oblastima. Ako su Mankuzo i njegovi saradnici bili u stanju da obezbede glas za kongres i za senat, to su mogli uciniti i na predsednickim izborima, narocito u korist predsednika koji snazno podrzava njihov pogled na svet i koji bi verovatno bio popustljiv prema njima. Kao sto je to Hajro Angarita, zamenik Salvatorea Makuza i nekadasnji voda blokova Sinu i San Horhe organizacije AUC, izjavio u septembru 2005. bio je ponosan sto radi za „ponovni izbor najboljeg predsednika kojeg smo ikada imali". Nakon sto bi bili izabrani, paravojni senatori i kongresmeni glasali bi po Uribeovoj volji, a narocito je to bio slucaj sa glasanjem za promenu ustava koja mu je omogucila da bude izabran josjednom 2006, sto nije bilo dozvoljeno u vreme kada je prvi put stupio na svoj polozaj —2002. godine. Zauzvrat, predsenik Uribe doneo je krajnje popustljiv zakon koji je omogucio demobilizaciju paravojnih grupa. Demobilizacija nije znacila kraj njihovog delovanja, vec prosto njihovu institucionalizaciju u velikim delovima Kolumbije i kolumbijske drzave, koje su paravojne grupe zauzele, dobivsi dozvolu da ih zadrze. Mnogi aspekti ekonomskih i politickih institucija u Kolumbiji postali su s vremenom inkluzivniji. Ipak, i dalje ostaju odredeni bitni ekstraktivni elementi. Bezakonje i nesigurna svojinska prava endemska su pojava u velikom delu zemlje, sto je posledica nedostatka kontrole drzavnih vlasti nad mnogim krajevima zemlje, i predstavlja poseban vid nedostatka centralizovane drzave u Kolumbiji, Ali ovakvo stanje

407

Zalto narodi propadaju

nije neizbezno. Ono je posledica dinamike koja odrzava ukletu spiralu: politicke institucije u Kolumbiji ne daju podsticaje politicarima da obezbeduju javne usluge i pravni poredak u velikom delu zemlje i ne ogranicavaju ih dovoljno da bi ih sprecile u sklapanju implicitnih ili eksplicitnih sporazuma sa paravojskama i razbojnicima.

El Corralito Krajem 2001. godine Argentina se nasla usred ekonomske krize. Tokom tri godine dohodak je opadao, nezaposlenost je rasla, a zemlja je nagomilala veliki dug u inostranstvu. Politike koje su dovele do ove situacije usvojila je, nakon 1989, vlada Karlosa Menema ne bi li zaustavila hiperinflaciju i stabilizovala ekonomiju. Neko vreme bile su uspesne. Godine 1991. Menem je vezao argentinski pezos za americki dolar. Zakonom je bilo propisano da jedan pezos vredi jedan americki dolar. Promene deviznog kursa nisu bile dozvoljene. Kraj price. Odnosno, ne sasvim. Kako bi ubedila narod da je zaista naumila da postuje zakon, vlada je ubedila ljude da otvaraju bankovne racune u americkim dolarima. Dolarima se moglo kupovati u prodavnicama u prestonici - Bu­ enos Airesu - i mogli su se podici sa bankomata u celom gradu. Ovaj potez mozda jeste pomogao u stabilizaciji ekonomije, ali je imao i jedan veliki nedostatak. Ucinio je argentinski izvoz jako skupim, a uvoz vrlo jeftinim. Izvoz je presusio, a uvoz je kuljao. Jedini nacin da se uvoz plati bilo je zaduzivanje. Bila je to jedna neodrziva situacija. Sto su ljudi vise brinuli oko stabilnosti pezosa, to su vise svog novca uplacivali na dolarske racune u bankama. Ako bi vlast, na kraju krajeva, i prekrsila zakon devalvirajuci pezos —bili bi bezbedni sa dolarskim racunima, zar ne? Imali su pravo kada su se brinuli za pezos. N o previse su optimizma ulozili u svoje dolare. 408

Zasto narodi propadaju danas

Prvog decembra 2001. vlada je zamrznula sve bankovne racune, u pocetku na devedeset dana. Bilo je dozvoljeno podici samo malu kolicinu novca na nedeljnom nivou. U pocetku je to bilo 250 pezosa, i dalje u vrednosti od 250 dolara, zatim 300 pezosa. Ali taj novae se mogao podici samo sa racuna u pezosima. Nikome nije bilo dopusteno da dize novae sa dolarskih racuna, sem ako ne pristane da pretvori dolare u pezose. To niko nije zeleo da radi. Narod Argentine je ovakvu situaeiju nazvao El Corralito —„mali tor": stedise su bile saterane u tor kao stoka, bez izlaza. Devalvacija je napokon nastupila u januaru, te je uskoro za jedan dolar mesto jednog pezosa trebalo dati cetiri. To je trebalo da zastiti one koji su smatrali da treba stedeti u dolarima. Medutim, to nije bio slucaj, posto je vlast potom prisilno pretvorila sve dolarske ra­ cune u pezose, ali po starom jedan-za-jedan deviznom kursu. Neko ko je ustedeo 1.000 americkih dolara - sada se najednom nasao sa ustedevinom od samo 250 dolara. Vlast je oduzela tri cetvrtine ustedevine od naroda. Argentina je zemlja koja zbunjuje ekonomiste. N e bi li objasnio koliko je tesko bilo shvatiti Argentinu, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Simon Kuznec jednom prilikom je sjajno zapazio kako postoje cetiri vrste zemalja: razvijene - nerazvijene - Japan - i Argentina. Kuznec je tako smatrao zato sto je, negde u vreme Prvog svetskog rata, Argentina bila jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Zatim je zapocelo njeno lagano opadanje u odnosu na druge bogate zemlje zapadne Evrope i Severne Amerike, koje se sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka pretvorilo u potpuni krah. N a prvi pogled, ekonomski ucinak Argentine je zagonetan, ali razlozi njegovog opadanja postaju jasniji kada se sagledaju kroz prizmu inkluzivnih i ekstraktivnih institueija. Istina je da je pre 1914. Argentina iskusila oko pedeset godina privrednog rasta, ali to je bio klasican slucaj rasta pod ekstraktivnim institueijama. Argentinom je tada vladala uska elita koja je mnogo ulagala u privredu zasnovanu na izvoznoj poljoprivredi. Privreda je belezila rast usled izvoza govedeg mesa, koze, i zitarica u vreme uspona cena ovih

409

Zasto narodi propadaju

dobara u svetu. Poput svih takvih iskustava privrednog rasta pod ekstraktivnim institucijama, ni ovo nije ukljucivalo kreativnu destrukciju ni inovacije. Niti je bilo odrzivo. Negde u vreme Prvog svetskog rata sve veca politicka nestabilnost i oruzane pobune naveli su argentinsku elitu da pokusa da prosiri politicki sistem, no to je dovelo do uspona snaga koje nisu mogle biti kontrolisane, te je 1930. usledio prvi vojni prevrat, Od tada pa do 1983. Argentina se kretala izmedu diktature i demokratije i izmedu raznih ekstraktivnih institucija. Pod vojnom viascu vrsila se masovna represija, koja je vrhunac dostigla sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada je najmanje devet hiljada ljudi, a verovatno i mnogo vise, bilo nelegalno pogubljeno. Stotine hiljada ljudi bilo je zatvarano i muceno. U periodima civilne vlasti odrzavali su se izbori, sto je bila neka vrsta demokratije. Ali politicki sistem je bio daleko od inkluzivnog. Od vremena Peronovog uspona, cetrdesetih godina dvadesetog veka, demokratskom Argentinom dominirala je njegova politicka stranka Partido Justicialista, obicno jednostavno nazivana Peronistickom strankom. Peronisti su pobedivali na izborima zahvaljujuci snaznoj politickoj masineriji, koja je uspeh postizala kupovinom glasova, davanjem pokroviteljstava, i korupcijom u koju je bilo ukljuceno i dobijanje poslova od vlasti i obezbedivanje radnih mesta u zamenu za politicku podrsku. U odredenom smislu, to jeste bila demokratija, ali ne pluralisticka. Moc je bila cvrsto koncentrisana u rukama Peronisticke stranke, koja je nailazila na malo prepreka u svom delovanju, barem dok se vojska suzdrZavala da je ne zbaci sa vlasti. Kao sto smo vec videli (str. 351-354), ako bi se Vrhovni sud suprotstavio stranackoj politici, to ne bi bilo dobro po njega. Cetrdesetih godina dvadesetog veka, Peron je od radnickog pokreta stvorio svoju politicku osnovu. Kada je ona sedamdesetih i osamdesetih godina pod vojnom represijom oslabela, njegova stranka se jednostavno upustila u kupovinu glasova od drugih. Ekonomske politike i institucije bile su namenjene stvaranju dohotka za svoje pristalice, a ne obezbedivanju jednakih uslova. Kada se predsednik Menem devedesetih godina 410

Zasto narodi propadaju danas

dvadesetog veka suocio sa ogranicenjem mandata koje mu nije dozvoljavalo da bude ponovo izabran, stara prica se ponovila. Jednostavno je mogao da prepravi ustav i otarasi se ogranicenja mandata. Kao sto slucaj El Corralito pokazuje, cak i dok Argentina odrzava izbore i ima vladu izabranu od strane naroda, vlast moze preci preko svojinskih prava i nekaznjeno oduzimati od sopstvenih gradana. Argentinski predsednici i politicke elite su pod malim nadzorom, a pluralizma uopste nema. Ono sto zbunjuje Kuzneca, a nesumnjivo i mnoge druge koji posete Buenos Ajres, jeste sto taj grad deluje toliko drugacije od Lime, Gvatemala Sitija ili cak Meksiko Sitija. Ne primecuje se domace stanovnistvo, ne vide se potomci nekadasnjih robova. Uglavnom se zapaza velelepna arhitektura i zgrade podignute u vreme Belle epohe, epohe napretka pod ekstraktivnim institucijama. Ali u Buenos Ajresu se moze videti samo deo Argentine. Menem, primera radi, nije bio odatle. Roden je u Aniljaku, u provinciji La Rioha, u planinama na severozapadu daleko od Buenos Ajresa, gde je sluzio tri mandata na polozaju guvernera provincije. U vreme spanskih osvajanja americkog kontinenta, ovo podrucje Argentine bilo je udaljeni kraj carstva Inka i bilo je gusto naseljeno domorodackim stanovnistvom (vidi Kartu 1 na strani 27). Spanci su tu uspostavili enkomende, razvivsi vrlo ekstraktivnu privredu oko uzgoja hrane i mula za rudare na severu, u oblasti Potosi. Zapravo, La Rioha je mnogo vise nalikovala oblasti Potosi u Peruu i Boliviji nego Buenos Ajresu. U devetnaestom veku, La Rioha je iznedrila cuvenog ratnog zapovednika Fakunda Kirogu, koji je bezakonjem vladao ovim podrucjem i poveo svoju vojsku na Buenos Ajres. Razvoj argentinskih politickih institucija je prica o tome kako su unutrasnje provincije, kao sto je Le Rioha, dosle do sporazuma sa Buenos Ajresom. Ti sporazumi predstavljali su primirje: ratni zapovednici iz Le Riohe pristali su da ne napadaju Buenos Ajres kako bi on mogao nesmetano da zaraduje no­ vae. Zauzvrat, elite Buenos Ajresa odustale su od reformi institucija u „unutrasnjosti”. Argentina, stoga, na prvi pogled deluje kao drugi svet u odnosu na Peru ili Boliviju, ali zapravo nije toliko drugaeija kada se napuste elegantni bulevari Buenos Ajresa. Razlog iz koga je Argentina

4U

Zasto narodi propadaju

dozivela slican institucionalni put kao i ostale ekstraktivne latinoamericke zemlje jeste taj sto su zelje i politike unutrasnjosti ugradene u argentinske institucije. Tipican je slucaj za Latinsku Ameriku da izbori za posledicu nemaju ni politicke ni ekonomske inkluzivne institucije. U Kolumbiji, paravojne grupe mogu „namestiti“ trecinu nacionalnih izbora. U danasnjoj Venecueli, kao i u Argentini, demokratski izabrana vlada Huga Caveza napada svoje protivnike, otpusta ih sa poslova u javnim sluzbama, zatvara novinarske agencije cija joj se urednistva ne dopadaju, i oduzima imovinu. U svemu sto cini, Cavez je mnogo mocniji i manje ogranicavan nego sto je to bio ser Robert Volpol u Britaniji dvadesetih godina osamnaestog veka, koji nije mogao da osudi Dzona Hantridza na osnovu Zakona o Jjudim a u crnom“ (str. 324-330). Hantridz bi mnogo gore prosao u danasnjoj Venecueli ili Argentini. Iako je demokratija koja se razvija u Latinskoj Americi u nacelu suprotstavljena vladavini elita, a na recima i delima pokusava da preusmeri prava i mogucnosti dalje od ruku barem jednog dela elite, cvrsto je na dva nacina ukorenjena u ekstraktivnim rezimima. Najpre, nejednakosti koje vekovima opstaju pod ekstraktivnim institucijama cine da glasaci u novonastalim demokratijama svoj glas povere politicarima sa ekstremnim politickim programima. Nije rec o tome da su Argentinci prosto naivni, pa misle da su Peron ili noviji peronisticki politicari, poput Menema i Kirhnerovih, nesebicni i da se brinu o njihovim interesima, niti je rec o tome da stanovnici Venecuele svoj spas vide u Cavezu. Umesto toga, mnogi stanovnici Argentine i Venecuele smatraju da se dugo pod ostalim politicarima i strankama njihov glas nije cuo, da im nisu obezbedivane ni najosnovnije javne usluge, poput puteva i obrazovanja, te da nisu bili zasticeni od eksploatacije lokalnih elita. Veliki broj stanovnika Venecuele podrzava mere koje Cavez donosi uprkos korupciji i gubicima koje sobom nose, isto kao sto su mnogi Argentinci podrzavali Peronovu politiku cetrdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. Drugo, opet su u osnovi ekstraktivne institucije te koje politicku seenu cine toliko privlacnom i privrzenom mocnicima kao sto su Peron i 412

Zasto narodi propadaju dams

Cavez, pre nego efikasnom stranackom sistemu koji stvara drustveno pozeljne alternative. Peron, Cavez i desetine drugih mocnika u Latinskoj Americi samo su jos jedno lice gvozdenog zakona oligarhije, a kao sto to samo ime govori, koreni ovog gvozdenog zakona leze u rezimima koje, sustinski, kontrolisu elite.

Novi apsolutizam Novembra 2009. vlada Severne Koreje sprovela je ono sto ekonomisti nazivaju reformom valute. Ozbiljni talasi inflacije cesto su razlozi takvih reformi. U Francuskoj je u januaru 1960. reformom valute uveden novi franak koji je imao vrednost 100 starih. Stari franci su i dalje bili u prometu, a ljudi su cak u njima odredivali cene, uporedo sa postepenim prelazom na nove franke. Naposletku, stari franci su prestali da budu zakonsko sredstvo placanja u januaru 2002, kadaje Francuska uvela evro. Reforma u Severnoj Koreji je, na prvi pogled, bila slicna. Kao i francuska vlada 1960, i severnokorejska je odlucila da smanji vrednost valute za dve nule. Sto starih vona, sto je severnokorejska valuta, sada je imalo vrednost jednog novog vona. Stara valuta se mogla zameniti za tek odstampanu novu, mada se to moralo uciniti u roku od nedelju dana, a ne u rasponu od cetrdeset i dve godine kao u Francuskoj. Onda je nastao preokret - vlada je objavila da nikome nije dozvoljeno da promeni vise od 100.000 vona, mada je kasnije ogranicenje pomereno na 500.000 vona. Sto hiljada vona je po kursnoj listi crnog trzista vredelo oko cetrdeset americkih dolara. Jednim potezom, vlada je zbrisala ogroman deo licnog bogatstva gradana Severne Koreje, Tacan iznos nije poznat, ali je verovatno veci od iznosa koji je vlada Argentine oduzela 2002. godine. U Severnoj Koreji vlada rezim komunisticke diktature koji se protivi postojanju trzista i privatnog vlasnistva. Medutim, crna trzista je 413

Zasto narodi propadaju

tesko kontrolisati, a na njima su transakcije gotovinske. Tu se, svakako, uveliko koriste devize, narocito kineska valuta, ali se za mnoge transak­ cije koristi i von. Reforma valute trebalo je da kazni one koji su koristili takva trzista i da ih, tacnije receno, spreci u sticanju previse bogatstva i m od da bi mogli postati pretnja rezimu. Bezbednije je bilo drzati ih siromasnima. Prica se ne zavrsava sa crnim trzistima. Narod Severne Koreje takode svoje ustedevine cuva u vonima, posto u Koreji postoji tek nekolicina banaka i sve su u drzavnom vlasnistvu. Vlast je, zapravo, iskoristila reformu valute kako bi oduzela veci deo ustedevine naroda, Iako severnokorejska vlada tvrdi da trzista smatra losim, severnokorejskoj eliti se dopada korist koju mogu imati od njih. Voda Kim Dzong II zivi u luksuznoj palati od sedam spratova, u kojoj postoji bar, karaoke masina i mali bioskop. U prizemlju se nalazi ogroman bazen sa masinom za pravljenje talasa, gde Kim voli da koristi dasku za surfovanje opremljenu malim motorom. Kada su Sjedinjene Drzave, godine 2006, Severnoj Koreji uvele sankcije, znale su kako da udare njen rezim tamo gde najvise boli. Izvoz vise od sezdeset luksuznih proizvoda u Severnu Koreju - sto je ukljucivalo jahte, skutere za vodu, trkacke automobile, motorcikle, D V D citace i televizore vece od dvadeset i devet inca - postao je nezakonit. Vise nije bilo svilenih marama, unikatnih naliv pera, bundi i koznih prtljaga. Upravo su ovo proizvodi koje su Kim i elite njegove Komunisticke partije sakupljali. Jedan strucnjak je na osnovu obracuna iz francuske kompanije Hennessy procenio da je Kimov godisnji budzet za konjak pre sankcija iznosio i do 800.000 americkih dolara. Nije moguce shvatiti mnoge od najsiromasnijih oblasti sveta ako se prvo ne shvati novi apsolutizam dvadesetog veka: komunizam. Marksova vizija bila je sistem koji bi stvarao blagostanje u humanijim uslovima i bez nejednakosti. Lenjin i njegova Komunisticka partija bili su inspirisani Marksom, ali praksa je otisla daleko od teorije. Boljsevicka revolucija iz 1917. bila je krvava i nehumana. Jednakosti tu takode nije bilo mesta, posto su Lenjin i njegova svita prvo otpoceli stvaranje nove elite na celu Boljsevicke partije, koju ce sami predstavljati. N a taj nacin, 414

Zasto narodi propadaju danas

proganjali su i ubijali ne samo nekomunisticke elemente, vec i druge komuniste koji bi mogli da zaprete njihovoj moci. N o prave tragedije su tek bile na pomolu: prvo sa Gradanskim ratom, a zatim sa Staljinovom kolektivizacijom i njegovim precestim cistkama u kojima je stradalo mozda cak i cetrdeset miliona ljudi. Ruski komunizam je bio brutalan, represivan i krvav, ali ne i jedinstven. Njegove ekonomske posledice i ljudska patnja karakteristicni su i za druga mesta - na primer, za Kambodzu pod Crvenim Kmerima sedamdesetih godina dvadesetog veka, zatim za Kinu i Severnu Koreju. U svim takvim slucajevima komunizam je uzrokovao zlokobnu diktaturu i siroko rasprostranjeno krsenje ljudskih prava. Pored ljudske patnje i krvoprolica, svi komunisticki rezimi uspostavili su i razlicite tipove ekstraktivnih intitucija. Ekonomske institucije, bilo da je trziste postojalo ili ne, bile su namenjene ekstrakciji resursa od naroda, a preziruci svojinska prava, cesto su stvarale siromastvo umesto blagostanja. U sovjetskom slucaju, kao sto smo videli u petom poglavlju, komunisticki sistem je isprva ostvario brzi rast koji ce potom posrnuti i dovesti do stagnacije. Posledice su bile mnogo pogubnije u Kini pod Maom, u Kambodzi pod Crvenim Kmerima i u Severnoj Koreji, gde su komunisticke ekonomske institucije dovele do ekonomske propasti i gladi. Komunisticke ekonomske institucije su zauzvrat podrzavane od strane ekstraktivnih politickih institucija, koje su koncentrisale svu moc u rukama komunistickih partija bez ikakvih ogranicenja za njenu primenu. Iako je na delu bio drugaciji vid ekstraktivnih institucija, one su na zivot ljudi imale slicne efekte kao i ekstraktivne institucije u Zimbabveu i Sijera Leoneu.

415

Zasto narodi propadaju

Kralj pamuk* Pamuk cini oko 45 odsto izvoza Uzbekistana, te predstavlja najvazniji usev od kada je, nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Uzbekistan stekao nezavisnost. U vreme sovjetskog komunizma celokupno poljoprivredno zemljiste u Uzbekistanu nalazilo se pod upravom 2.048 drzavnih gazdinstava. Posle 1991. gazdinstva su raspustena, a zemlja razdeljena. To, medutim, nije znacilo da su poljoprivrednici mogli samostalno da delaju. 2 a novu vladu prvog i za sada jedinog uzbekistanskog predsednika Islama Karimova pamuk je bio previse znacajan. Stoga su uvedeni propisi koji su poljoprevrednicima odredivali koje biljke smeju da sade i po kojoj tacno ceni mogu da ih prodaju. Izvoz pamuka bio je vredan, a poljoprivrednici su za svoje useve dobijali tek mali deo njihove vrednosti na svetskom trzistu, a vlast je uzimala ostatak. Niko ne bi pristao da gaji pamuk pod tim uslovima, pa ih je vlast na to prisilila. Svaki poljoprivrednik je morao da izdvoji po 35 odsto svog zemljista za pamuk. Ovo je izazvalo mnoge probleme medu kojima su bile i teskoce sa opremom. U vreme sticanja nezavisnosti oko 40 odsto zetve skupljalo se kombajnima. S obzirom na vrstu podsticaja koju je rezim predsednika Karimova pruzao poljoprivrednicima, ne iznenaduje sto nije postojala volja za kupovinom i odrzavanjem kombajna nakon 1991. Uvidevsi problem, Karimov se dosetio resenja i, zapravo, jeftinije opcije od kombajna: daka. Pocetkom septembra semene caure pamuka sazrevaju i spremne su za branje, otprilike u isto vreme kada deca ponovo krecu u skolu. Karimov je izdao naredenja loklanim upravnicima da kvote za isporuku pamuka dostave skolama. Pocetkom septembra skole je napustilo 2.7 miliona dece (cifra iz 2006). Ucitelji su, umesto da ih uce, regru-

* King Cotton - secesionisticki slogan na Jugu Amerike sezdesetih godina devetnaestog veka, kojim se tvrdilo da bi izvoz pamuka doneo Jugu prosperitet i podrsku Velike Britanije i Francuske u ratu sa Severom —Prim. prev.

416

Zasto narodi propadaju danas

tovali decu za rad. Gulnaz, majka dvoje od te dece, objasnila je sta se desava: Na pocetku svake skolske godine, otprilike pocetkom septembra, casovi u skoli se otkazuju, a umesto na njih deca idu na branje pamuka. Niko ne pita roditelje za pristanak. Deca nemaju slobodne vikende [dok traje period branja]. Ako dete iz bilo kojeg razloga ostane kuci, ucitelj ili razredni straresina dolazi na kucnu adresu i prekoreva roditelje. Svakom detetu odreduju koliko pamuka mora da nabere, dvadeset do sezdeset kilograma dnevno, zavisno od godista. Ako dete u tome ne uspe, ujutru pred celim odeljenjem trpi kritike.

Branje traje dva meseca. Deca sa sela koja imaju srece da beru na plantazama blizu svojih kuca mogu da idu na posao pesice ili autobusom. Deca koja zive dalje, ili u gradovima, moraju da spavaju po supama i skladistima, kraj masina i zivotinja. Nema toaleta, niti kuhinja. Deca moraju da nose rucak od kuce. Politicke elite, na celu sa predsednikom Karimovim, pravim kraljem uzbekistanskog pamuka, ubiraju najvecu korist od ovog prinudnog rada. Daci su navodno, ali samo navodno placeni za svoj rad. Godine 2006, kada je cena pamuka na svetskom trzistu bila oko 1,40 americkih dolara po kilogramu, deca su dobijala oko 0,03 dolara za kvotu od dvadeset do sezdeset kilograma dnevno. Danas deca beru verovatno oko 75 odsto pamuka. N a prolece skola je zatvorena zbog obaveznog okopavanja, uklanjanja korova i presadivanja. Kako je do ovoga doslo? Uzbekistan je, kao i ostale sovjetske socijalisticke republike, trebalo da sa sticanjem nezavisnosti nakon pada Sovjetskog Saveza razvije trzisnu ekonomiju i demokratiju. Medutim, kao i u mnogim drugim sovjetskim republikama, to se nije dogodilo. Predsednik Karimov, koji je svoju politicku karijeru zapoceo u Komunistickoj partiji starog Sovjetskog Saveza, a u zgodnom trenutku pada Berlinskog zida 1989. godine napredovao do polozaja partijskog sekretara za Uzbekistan, preobratio se u nacionalistu. Decembra 1991, uz

417

Zasto narodi propadaju

presudnu podrsku bezbednosnih snaga, Karimov je pobedio na prvim uzbekistanskim predsednickim izborima do sada. Nakon dolaska na vlast okomio se na nezavisnu politicku opoziciju. Njegovi protivnici su sada u zatvoru ili progonstvu. U Uzbekistanu ne postoje slobodni mediji, a nevladine organizacije nisu dozvoljene. Vrhunac rastucih represija nastupio je 2005. godine, kada su policija i vojska u Andizonu ubile oko 750, a mozda i vise demonstranata. Koristeci svoje zapovednistvo nad bezbednosnim snagama i potpunu kontrolu nad medijima, Karimov je najpre referendumom produzio svoj predsednicki mandat na jos pet godina, a zatim osvojio novi, sedmogodisnji mandat nakon pobede sa 91,2 odsto glasova na ponovnim izborima 2000. godine. Njegov jedini protivnik na izborima izjavioje da je glasao za njegal Uoci nove izborne pobede 2007. godine, koju mnogi smatraju za prevaru, osvojio je 88 odsto glasova. Izbori u Uzbekistanu slicni su izborima koje je Jo sif Staljin organizovao u zenitu Sovjetskog Saveza. Harold Deni, dopisnik Njujork tajmsa, pruzio je sjajan opis izbora iz 1937. objavivsi prevod jednog teksta iz novina Pravda, koji je objavljavala Komunisticka partija. Tekst je trebalo da docara tenziju i uzbudenje koji su pratili sovjetske izbore: Kucnula je ponoc. Zavrsio se dvanaesti decembar, dan prvih opstih, ravnopravnih i neposrednih izbora za Vrhovni savet. Rezultati glasanja samo sto nisu objavljeni. Komisija ostaje sama u prostoriji. Tiho je, a lampe svecano svetle. U sveopstem pazljivom, napetom iscekivanju, predsednik komisije obavlja sve neophodne formalnosti pre no sto ce glasovi biti prebrojani. On proverava koliko je glasaca bilo na spisku i koliko je njih glasalo. Razultat je stopostotan. Stopostotan! Na kojim je jos izborima, u kojoj to zemlji i za kog to kandidata odaziv bio stopostotan? N a redu je glavni deo. Predsedavajuci uzbudeno proverava pecate na glasackim kutijama. Zatim ih pregledaju clanovi komisije. Pecati nisu bili ni taknuti. Sada su prelomljeni, a kutije otvorene. Tiho je. Nadzornici i rukovodioci izbora sede ozbiljno, ispunjeni iscekivanjem. 418

Zasto narodi propadaju danas Doslo je vreme da se otvore koverte. Tri clana komisije uzimaju makaze. Predsedavajuci ustaje. Brojaci glasova spremno drze svoje beleznice. Prvi koverat je otvoren. Sve oci su uprte u njega. Predsedavajuci vadi dva papirica - beli [za kandidata za Savezni savet] i plavi [za kandidata za Savet narodnosti] —i glasno i jasno cita, „Drug Staljin”. Svecanost trenutka se prekida. Svi u sobi skacu na noge, gromko i radosno aplaudirajuci prvom glasackom listicu prvih opstih anonimnih izbora sprovedenih prema Staljinistickom ustavu, glasackom listicu koji nosi ime ustavotvorca.

Ovakvo raspolozenje odgovaralo bi neizvesnosti koja je okruzivala ponovne izborne pobede Karimova, koji se cini Staljinovim dostojnim ucenikom kada je rec o represiji i politickoj kontroli i koji, izgleda, odrzava izbore koji po svojoj nadrealnosti odgovaraju Staljinovim. Pod vlascu Karimova Uzbekistan je drzava sa vrlo ekstraktivnim politickim i ekonomskim institucijama. Siromasna je. Verovatno tredina stanovnistva zivi u siromastvu, a prosecni godisnji dohodak po glavi stanovnika iznosi oko 1.000 americkih dolara. N isu svi pokazatelji razVoja losi. Prema podacima Svetske banke stopa upisa u skole je 100 odsto... osim, mozda, kada je u toku sezona branja pamuka. Stopa pismenosti je takode veoma visoka, mada uz kontrolu svih medija rezim zabranjuje knjige i cenzurise internet. Dok vecina stanovnistva dobija samo po nekoliko centi dnevno za branje pamuka, porodica Karimov i bivsi komunisticki kadar, koji je nakon 1989. postao nova ekonomska i politicka elita Uzbekistana, postali su neverovatno bogati. Karimovova cerka Gulnora, od koje se ocekuje da nasledi svog oca na predsednickom polozaju, zaduzena je za ekonomsko poslovanje porodice. U toliko netransparentnoj i tajnovitoj zemlji niko ne zna sta sve porodica Karimov kontrolise, niti koliko novca zaraduje, ali iskustvo americke kompanije Interspan dobar je pokazatelj desavanja u uzbedkoj privredi tokom poslednje dve decenije. Pamuk nije jedini poljoprivredni usev. Neki delovi zemlje idealni su za uzgajanje caja, pa je Interspan odlucio da u to investira. Do 2005. preuzeo je preko 30 odsto lokalnog 419

Zasto narodi propadaju

trzista, ali su ga onda zadesile nevolje. Gulnoraje shvatila da industrija caja ekonomski obecava. Uskoro je pocelo hapsenje, prebijanje i mucenje lokalnog osoblja Interspana, Poslovanje je za ovu kompaniju postalo tiemoguce, te se do avgusta 2006. godine povukla. Njenu imovinu oduzela je porodica Karimov, cije je interesovanje za industriju caja brzo raslo, tako da sada ima trzisno ucesce od 67 odsto u poredenju sa dva odsto nekoliko godina ranije. Uzbekistan na mnogo nacina nalikuje nekakvom ostatku iz proslosti, iz nekog zaboravljenog vremena. To je zemlja koja posustaje pod apsolutizmom jedne porodice okruzene pristalicama, sa privredom zasnovanom na prinudnom radu i to, zapravo, prinudnom radu dece. Medutim, nije tako. Uzbekistan je deo savremenog mozaika sastavljenog od drustava koja propadaju pod ekstraktivnim institucijama i, nazalost, deli mnoge slicnosti sa drugim bivsim sovjetskim republikama, preko Jermenije i Azerbejdzana, do Kirgistana, Tadzikistana i Turkmenistana, a sto nas podseca da cak i u dvadeset i prvom veku ekstraktivne ekonomske i politicke institucije mogu poprimiti besramno uzasne ekstraktivne oblike.

Odrzavanje uslova nejednakim Devedesete godine dvadesetog veka bile su vreme reformi u Egiptu. O d kako je vojni prevrat okoncao monarhiju 1954, Egipat je bio kvazisocijalisticko drustvo u cijoj je privredi glavnu rec vodila vlada. U mnogim sektorima privrede dominirala su drzavna preduzeca. Tokom godina socijalisticka retorika je nestala, trzista su se otvorila, a privatni sektor razvio. Ipak, to su nisu bila inkluzivna trzista, vec trzista koja je kontrolisala drzava i sacica preduzetnika u savezu sa Nacionalnom demokratskom strankom (NDP), koju je 1978. osnovao predsednik Anvar Sadat. Preduzetnici su se sve vise bavili stranackim poslovima, 420

Zasto narodi propadaju dams

a stranka ih je u vreme vladavine Hosnija Mubaraka sve vise uvrstavala u svoje redove. Mubarak, predsednik od 1981. godine posle atentata na Anvara Sadata, vladao je sa strankom N D P dok nije silom zbacen od strane naroda i vojske u februaru 2011, kao sto smo videli u predgovoru (str. 11). Glavni preduzetnici postavljani su u vladi na kljucne polozaje za oblasti koje su se usko ticale njihovih ekonomskih interesa. Rasid Muhamed Rasid, bivsi predsednik kompanije Unilever A M E T (Afrika, Bliski istok i Turska), postao je ministar za spoljnu trgovinu i industriju. Muhamed Zuhair Vahid Garana, vlasnik i upravnik Turisticke agencije Garana, jedne od najvecih u Egiptu, postao je ministar turizma. Amin Ahmed Muhamed Osman Abaza, osnivac Nilske kompanije za trgovi­ nu pamukom, najvece kompanije za izvoz pamuka u Egiptu, postao je ministar poljoprivrede. Preduzetnici su ubedili vladu da putem drzavne regulacije ogranici pristup mnogim privrednim sektorima, Medu tim sektorima bili su mediji, gvozde i celik, automobilska industrija, proizvodnja alkohola i cementa. Svaki od njih bio je vrlo koncentrisan i tesko dostupan, Sto je stitilo preduzetnike i preduzeca sa politickim vezama. Krupni predu­ zetnici bliski rezimu, kao sto su Ahmed Ez (gvozde i celik), porodica Saviris (multimedija, pica i telekomunikacije) i Muhamed Noseir (pida i telekomunikacije), uzivali su ne samo zastitu drzave vec su sklopili i poslove sa vladom i ugovore sa velikim bankama bez obaveze davanja zaloga. Ahmed Ez bio je direktor kompanije Ezz Steel, najvece kompa­ nije u okviru industrije celika u drzavi, koja je proizvodila sedamdeset odsto egipatskog celika, a i uvazeni clan stranke NDP, predsedavaju
Zasto narodi propadaju

trzista, jednostavno pretvorila drzavne monopole u privatne kroz proces kojim su se obogatili politicki povezani preduzetnici kao sto je Karlos Slim. Potpuno ista stvar desila se u Egiptu. Preduzetnici povezani sa rezimom mogli su u velikoj meri uticati na tok primene egipatskog programa privatizacije, kako bi on favorizovao bogatu preduzetnicku elitu —odnosno „kitove”, kako su lokalno poznati. U vreme kada je privatizacija pokrenuta ekonomijom su dominirala trideset i dva takva „kita”. Jedan od njih bio je Ahmed Zajat, na celu Luksor grupe. Godine 1996. vlada je odlucila da privatizuje kompaniju za pica Al Ahram (ABC), koja je imala monopol nad proizvodnjom piva u Egiptu. Prispela je ponuda konzorcijuma Egipatske kompanije za finansije, koju su predvodili investitor za nekretnine Farid Saad i prva kompanija za rizicni kapital, koja je u Egiptu osnovana 1995. U konzorcijumu su bili Fuad Sultan, bivsi ministar turizma, Muhamed Nuseir i jos jedan ugledni preduzetnik Muhamed Ragab. Ova grupa je imala dobre veze, ali ne dovoljno. Njena ponuda od 400 miliona egipatskih funti odbijena je kao preniska. Zajat je bio bolje povezan. Nije imao dovoljno novca da kupi kompaniju ABC, te je smislio prevaru dostojnu Karlosa Slima. Akcijama kompanije A BC prvi put se trgovalo na Londonskoj berzi, pa je Luksor grupa stekla njihovih 74,9 odsto po ceni od 68,5 egipat­ skih funti po akciji. Tri meseca kasnije broj akcija je udvostrucen, pa je Luksor grupa mogla sve da ih proda po ceni od 52,5 funti po akciji, ostvarivsi profit od 36 procenata, kojim je Zajat sledeceg meseca mogao kupiti kompaniju A BC po ceni od 231 miliona funti. U to vreme je kompanija ABC imala godisnji profit od oko 41,3 miliona egipatskih funti i novcani fond od 93 miliona egipatskih funti. Pogodba je bila odlicna. Godine 1999. tek privatizovana kompanija A BC prosirila je svoj monopol sa piva na vino kupovinom kompanije Gijanaklis, privatizovanog drzavnog monopola nad vinom. Gijanaklis je bila jedna vrlo profitabilna kompanija, koja se oslanjala na carinske stope od 3.000 odsto na uvezena vina i koja je ostvarivala dobit od 70 odsto na cenu po kojoj je prodavala svoje proizvode. Godine 2002. monopol je opet presao u nove ruke, kada je Zajat prodao kompaniju A BC kompaniji 422

Zasto narodi propadaju danas

Hajneken za 1,3 milijarde egipatskih funti. To je bila zarada od 563 odsto u roku od pet godina. Muhamed Noseir nije se uvek nalazio na gubitnickoj strani. Godine 1993. kupio je privatizovanu kompaniju za flasiranje El Nasr, koja je posedovala monopol nad flasiranjem i prodajom Koka-Kolc u Egiptu. Noseirovi odnosi sa tadasnjim ministrom za javno preduzetnistvo Atefom Ebejdom omogucili su mu da kupovinu obavi bez velike konkurencije. Noseir je zatim, nakon dve godine, kompaniju prodao po vise i od tri puta vecoj ceni od kupovne. Jos jedan primer jeste potez ukljucivanja privatnog sektora u drzavnu filmsku produkciju, krajem devedesetih godina prosloga veka. Opet su politicke veze uticale na to da samo dve porodice su mogu ucestvovati na tenderima za bioskope i njima rukovoditi - jedna od njih bila je porodica Saviris. Egipat je danas siromasna zemlja - ne kao sto je to vecina zemalja najugu u podsaharskoj Africi, ali u njoj ipak oko 40 odsto stanovniStva zivi u velikom siromastvu, sa manje od dva americka dolara dnevno. Ironicno, kao sto smo ranije videli (str. 74-75), Egipat je u devetnaestom veku bio mesto isprva uspesnog pokusaja institucionalne promene i modernizacije privrede pod Muhamedom Alijem, ciji je ishod bio period ekstraktivnog privrednog rasta pre nego sto je Egipat sasvim pripojen britanskoj imperiji. Tokom kolonijalnog perioda pod britanskom vla$cu razvijen je niz ekstraktivnih institucija, koje je vojska preuzela nakon 1954. Mada su zatim usledili izvesni privredni rast i ulaganje u obrazovanje, vecina stanovnistva imala je malo ekonomskih mogucnosti, dok je nova elita mogla izvlaciti korist iz svojih veza sa drzavom. I ovde su ekstraktivne ekonomske institucije bile pracene ekstraktivnim politickim institucijama. Predsednik Mubarak je planirao da osnuje politicku dinastiju, pripremajuci svog sina Gamala za naslednika. Njegov plan je zaustavljen propascu njegovog ekstraktivnog rezima, pocetkom 2011. godine, u svetlu opstih nemira i demonstracija tokom takozvanog„Arapskog proleca". D okje Naser bio predsednik, ekonom­ ske institucije posedovale su odredene inkluzivne osobine, dokje drzava obrazovni sistem ucinila dostupnim i pruzila izvesne mogudnosti koje 423

Zasto narodi propadaju

pod prethodnim rezimom kralja Faruka nisu postojale. Ali to je bio primer neodrzive kombinacije ekstraktivnih politickih institucija i odredene mere inkluzivnosti ekonomskih institucija. Neizbezan ishod, koji je nastupio tokom Mubarakove vladavine, bio je da ekonomske institucije postanu jos ekstraktivnije, odrazavajuci raspodelu politicke moci u drustvu. N a neki nacin „Arapsko prolece" predstavlja time izazvanu reakciju. To je bio slucaj ne samo u Egiptu vec i u Tunisu. Tri decenije privrednog rasta u Tunisu pod ekstraktivnim politickim institucijama krenule su nizbrdo kada su predsednik Ben Ali i njegova porodica poceli da izvlace sve vecu i vecu ekonomsku korist.

Z asto narodi nisu uspesni Narodi ekonomski ne napreduju zbog ekstraktivnih institucija. Te institucije odrzavaju siromastvo siromasnih drzava, sprecavajuci ih da krenu putem ekonomskog napretka. To je danas slucaj u Africi, u zemljama kao sto su Zimbabve i Sijera Leone, zatim u juznoj Americi, u zemljama poput Kolumbije i Argentine, u Aziji u zemljama poput Severne Koreje i Uzbekistana, a na Bliskom istoku u zemljama poput Egipta. Postoje primetne razlike medu ovim drzavama, Neke su tropske, neke u umerenijim krajevima. Jedne su bile britanske kolonije, a druge japanske, spanske i ruske. Njihove istorije, jezici i kulture vrlo se razlikuju. Ali zajednicke su im ekstraktivne institucije. U svim ovim slucajevima, u osnovi till institucija lezi elita koja ih stvara s namerom da se obogati i da odrzava svoju moc na racun velike vecine ljudi u drustvu. Razlicite istorije i drustvene strukture ovih zemalja dovele su do razlika u prirodi njihovih elita i detaljima vezanim za ekstraktivne institucije. N o razlog za opstanak tih ekstraktivnih institucija uvek je povezan sa ukletom spiralom, a posledice postojanja ovih institucija u pogledu osiromasenja stanovnistva su iste, pa cak i kada se razlikuju po intenzitetu. 424

Zasto narodi propadaju dams

U Zimbabveu, na primer, elitu su cinili Robert Mugabe i jezgro pokreta ZANU-PF, koji su predvodili borbu protiv kolonijalizma sedamdesetih godina dvadesetog veka. U Severnoj Koreji elitaje klika oko Kima Dzona Ila i Komunisticke partije. U Uzbekistanu je to predsednik Islam Karimov, njegova porodica i njegove preporodene pristalice iz vremena Sovjetskog Saveza. Ove grupe su ocigledno veoma razlicite, a to, zajedno sa raznolikim zajednicama i privredama kojima vladaju, znaci da se razlikuju i specificni oblici koje ekstraktivne institucije poprimaju. Primera radi, posto je Severna Koreja stvorena komunistickom revolucijom, ona prati politicki model jednopartijske vladavine Komunisticke partije. Iako je Mugabe pozvao severnokorejsku vojsku u Zimbabve da masakrira njegove protivnike u Matabelelandu, osamdesetih godina dvadesetog veka, ovakav model ekstraktivnih politickih institucija nije primenjiv na Zimbabve, Umesto toga, posto je dosao na vlast nakon antikolonijalne borbe, Mugabe je morao svoju vladavinu da zamaskira izborima iako je privremeno uspeo da stvori ustavom garantovanu jednopartijsku drzavu. Nasuprot tome, Kolumbija ima dugu istoriju izbora, koji su postojali kao nacin deljenja moci izmedu liberalne i konzervativne stranke uoci nezavisnosti od Spanije. Nije samo priroda elite drugacija, vec je to slucaj i sa njenom brojnoscu. U Uzbekistanu —Karimov je mogao preuzeti ostatke sovjetske drzave, sto mu je obezbedilo snazan aparat za potiskivanje i ubijanje clanova drugih potencijalnih elita. U Kolumbiji —nedostatak autoriteta centralne vlasti u nekim delovima zemlje prirodno je doveo do raslojenijih elita - zapravo, toliko raslojenih da su se ponekad medusobno ubijale. Ipak, uprkos ovoj raznolikosti elita i politickih institucija, ove institucije cesto uspevaju da ucvrste i reprodukuju moc elite koja ih je stvorila. Ipak, razmirice izmedu elita ponekad vode ka potpunom urusavanju drzave, kao sto se desilo u Sijera Leoneu. Isto kao sto razlicite istorije i strukture znace da su i identiteti elita i osobine ekstraktivnih politickih institucija drugaciji, drugacije su i osobine ekstraktivnih ekonomskih institucija koje su elite ustanovile. U Severnoj Koreji ponovo vidimo da su sredstva ekstrakcije nasledena

425

Zasto narodi propadaju

iz komunistickog arsenala: ukidanje privatne svojine, farme i industrija pod drzavnom upravom. U Egiptu je situacija bila slicna pod zvanicno socijalistickim rezimom kojeg je stvorio pukovnik Naser posle 1952. Naser je u Hladnom ratu stao uz Sovjetski savez, pretvorio veci deo privrede u javnu svojinu i eksproprisao je strane investicije, poput Sueckog kanala u britanskom vlasnistvu. Medutim, situacija u Egiptu pedesetih i sezdesetih godina dvadesetog veka bila je poprilicno drugacija od situacije u Severnoj Koreji cetrdesetih godina dvadesetog veka. Severnoj Koreji bilo je mnogo lakse da ustanovi radikalnije komunisticku privredu, posto je mogla da ekproprise ranija japansku imovinu te da se nadoveze na ekonomski model Kineske revolucije. Nasuprot tome, Egipatska revolucija je pre bila drzavni udar koji je organizovala grupa vojnih oficira. Kada je Egipat promenio stranu u Hladnom ratu i zauzeo prozapadnjacki stav, bilo je lako i svrsishodno za egipatku vojsku da umesto centralisticke uprave odabere klijentelisticki kapitalizam za metod ekstrakcije. Stavise, bolji ekonomski ucinak Egipta u odnosu na Severnu Koreju bio je posledica umerenijih ekstraktivnih osobina egipatskih intitucija. S jedne strane, usled nedostatka cvrsce kontrole kakvu je imala severnokorejska Komunisticka partija, egipatski rezim je morao umirivati narod na nacine koji severnokorejskom rezimu nisu potrebni. S druge strane, cak i klijentelisticki kapitalizam stvara izvesne podsticaje za investicije, barem medu onima koji uzivaju podrsku rezima, podsticaje koji u Severnoj Koreji uopste ne postoje. lako su svi ovi detalji vazni i zanimljivi, do bitnijih zakljucaka dolazi se kada se sagleda sira slika, koja otkriva da su u svakom od ovih slucajeva ekstraktivne politicke institucije stvorile ekstraktivne ekonomske institucije, prenoseci bogatstvo i moc u ruke elita. Intenzitet ekstrakcije u svim ovim zemljama ocigledno se razlikuje i ima znacajne posledice po stepen blagostanja. U Argentini, na pri­ mer, ustav i demokratski izbori nisu dovoljan podsticaj pluralizmu, ali funkcionisu mnogo bolje nego u Kolumbiji. U Argentini drzava barem ima monopol nad nasiljem. Ovo je delom dovelo do toga da dohodak po 426

Zasto narodi propadaju dams

glavi stanovnika u Argentini bude dvostruko visi od dohotka u Kolumbiji. Politicke insitucije u ove dve zemlje mnogo uspesnije zauzdavaju elite nego institucije u Zimbabveu i Sijera Leoneu, sto za posledicu ima da su Zimbabve i Sijera Leone mnogo siromasnije zemlje od Argentine i Kolumbije. Ukleta spirala takode nalaze da vladavina ekstraktivnih institucija ne prestaje cak ni kada one dovedu do urusavanja drzave, kao sto je to bio slucaj u Sijera Leoneu i Zimbabveu. Vec smo imali prilike da vidimo da gradanski ratovi i revolucije, iako se mogu desiti u vreme kljucnih skretnica, ne vode nuzno ka institucionalnim promenama, sto je zivopisno ilustrovano dogadajima u Sijera Leoneu nakon okoncanja gradanskog rata 2002. godine. Godine 2007. stara stranka Siake Stivensa - A PC , vratila se na vlast demokratskim izborima. Mada covek koji je na izborima izabran za predsednika Ernest Bai Koroma nije bio ni na koji nacin povezan sa prethodnim vladama stranke APC, veci deo njegovog kabineta jeste. Dva Stivensova sina Bokarije i Jengo postali su cak ambasadori Sijera Leonea u SA D i u Nemackoj. N a neki nacin, ovo je nestabilnija verzija onoga sto se dogodilo u Kolumbiji. U Kolumbiji odsustvo drzavnog autoriteta u mnogim oblastima opstaje zato sto je to u interesu dela domace politicke elite, ali su centralne drzavne institucije dovoljno jake da ne dozvole da se to pretvori u potpuni haos. U Sijera Leoneu, delom usled ekstraktivnije prirode ekonomskih institucija, a delom zbog toga sto je drzava u proslosti imala iskustva sa izuzetno ekstraktivnim poli­ ticking institucijama, drustvo nije patilo samo ekonomski, vec se naslo i izmedu potpunog haosa i neke vrste poretka. Ipak, dugorocni efekat je isti: drzava gotovo da ne postoji, a institucije su ekstraktivne. U svim ovim slucajevima postojala je duga istorija ekstraktivnih institucija koja u proslost seze barem do devetnaestog veka. Svaka od ovih zemalja zarobljena je u ukletoj spirali. U Kolumbiji i Argentini, ekstrakativne institucije vode poreklo od spanske kolonijalne vlasti (str. 20-29). U Zimbabveu i Sijera Leoneu one poticu iz britanskih kolonijalnih rezima sa kraja devetnaestog veka. U Sijera Leoneu, gde nije bilo 427

Zasto narodi propadaju

belih doseljenika, takvi su rezimi pre svega jacali i nadovezivali se na prekolonijalne ekstraktivne strukture politicke moci. Same te strukture bile su posledica dugorocnog postojanja uklete spirale koja se odlikovala nedostatkom politicke centralizacije i razornim efektima trgovine robovima. U Zimbabveu rec je vise bila o gradnji novih oblika ekstraktivnih institucija, jerje Britanskajuznoafricka kompanija stvorila dualnu ekonomiju. Uzbekistan je mogao preuzeti ekstraktivne institucije Sovjetskog Saveza koje je, kao u Egiptu, mogao pretvoriti u klijentelisticki kapitalizam. Same ekstraktivne institucije Sovjetskog Saveza bile su na mnogo nacina nastavak institucija carskog rezima, opet po obrascu zasnovanom na gvozdenom zakonu oligarhije. Posto su se ove razlicite uklete spirale odvijale u razlicitim delovima sveta tokom proteklih 250 godina, nastala je nejednakost u svetu, koja i dalje postoji. Resenje za ekonomski i politicki neuspeh naroda danas lezi u transformaciji njihovih ekstraktivnih institucija u inkluzivne. Zbog uklete spirale to nije lako uciniti. Nije pak ni nemogude, a gvozdeni zakon oligarhije nije neizbezan. Uklete spirale mogu razbiti neki vec postojeci inkluzivni elementi unutar institucija, ili prisustvo sirokih koalicija na celu borbe protiv postojeceg rezima, ili prosto promenljiva priroda istorijskog razvoja. Kao i gradanski rat u Sijera Leoneu, i Slavna revolucija iz 1688. bila je borba za moc. Ali ta borba je bila drugacije prirode u odnosu na gradanski rat u Sijera Leoneu. Verovatno je da su neki od poslanika u Parlamentu, koji su se u pocetku Slavne revolucije borili za smaknuce Dzejmsa II, sebe zamisljali u ulozi novih apsolutistickih vladara, kao sto je to cinio Oliver Kromvel nakon Engleskog gradanskog rata. Ali cinjenica da je Parlament vec bio dovoljno mocan i sacinjen od siroke koalicije koju su cinili razliciti ekonomski interesi i gledista otezala je primenu gvozdenog zakona oligarhije 1688. godine. Pomoglo je i to sto je Parlament imao srece protiv Dzejmsa II. U sledecem poglavlju, videcemo primere nekih drugih drzava koje su uspele da razbiju kalup i promene svoje institucije nabolje, cak i nakon dugog perioda pod ekstraktivnim institucijama.

428

Razbijanje kalupa

Trojica afričkih poglavica Dana 6. septembra 1895. godine okeanski brod Tantallon Castle pristao je u Plimutu, grad na južnoj obali Engleske. Iz njega su se is­ krcali trojica afričkih poglavica: Kama iz plemena Ngvato, Batoen iz plemena Ngvakece i Sebele iz plemena Kvene, a zatim su brzim vozom u 8.10 časova krenuli prema stanici Padington u Londonu. Dolazak trojice poglavica u Britaniju imao je misiju: da spasu svoju i još pet dru­ gih država naroda Cvana od Sesila Roudsa. Ngvato, Ngvakece i Kvena bile su tri od osam Cvana država od kojih se sastojala zemlja koja se tada zvala Bečuanalend, a koja če po sticanju nezavisnosti 1966. godine postati Bocvana. Tokom najvećeg delà devetnaestog veka plemena su trgovala sa Evropljanima. Četrdesetih godina devetnaestog veka, slavni škotski misionar Dejvid Livingston intenzivno je putovao po Bečuanalendu i preveo je kralja Sekelea iz plemena Kvena u hrišćanstvo. Prvi afrički jezik na koji je Biblija prevedena bio je secvana, jezik naroda Cvana. Godine 1885, Bečuanalend je postao britanski protektorat. Cvane su bile zadovoljne tom odlukom, nadajući se da će ih ona zaštititi od daljeg prodiranja Evropoljana, naročito Bura - sa kojima su se sukobljavali još od Velike migracije 1835. godine, kada su u hiljadama krenuli prema 429

Zašto narodi propadaju unutrašnjosti zemlje kako bi pobegli od Britanskog kolonijalizma. Sa druge strane, cilj Britanaca bio je da kontrolišu tu oblast kako bi sprečili dalje širenje Bura (vidi str. 281-282), kao i moguće širenje Nemaca, koji su anektirali područje jugozapadne Afrike, to jest teritoriju koja odgovara današnjoj Namibiji. Z a Britance potpuna kolonizacija nije bila isplativa. Visoki poverenik Rej jasno je sažeo stavove Britanske vlade iz 1885. godine: „Teritorija severno od Molopea [protektorata Bečuanalend] nas interesuje jedino kao veza sa unutrašnjošću; stoga ćemo se trenutno ograničiti na sprečavanje razbojnika ili stranih sila da okupiraju taj deo Protektorata, dok ćemo se u upravljanje ili naseljavanje mešati što je moguće manje." Međutim, za narod Cvana situacija se promenila 1889. godine, kada je Britanska južnoafrička kompanija Sesila Roudsa počela da se širi iz Južne Afrike prema severu, prisvajajući velike teritorije iz kojih će ka­ snije nastati Severna i Južna Rodezija, današnja Zambija i Zimbabve. Godine 1985. u vreme posete trojice poglavica Londonu, Rouds je već bacio oko na teritorije jugozapadno od Rodezije, to jest na Bečuanalend. Poglavice su znale da ih čeka samo propast i eksploatacija ako njihove teritorije padnu pod Roudsovu kontrolu. Mada je bilo nemoguće da Roudsa pobede vojnim putem, bili su odlučni da mu se svim silama suprotstave. Opredelili su se za manje od dva zla: radije će Britancima prepustiti viši stepen kontrole nego da ih Rouds anektira. Uz pomoć Londonskog misionarskog društva doputovali su u London ne bi li ubedili Kraljicu Viktoriju i tadašnjeg sekretara za kolonije Džozefa Cemberlena da pojačaju kontrolu nad Bečuanalendom i zaštite je od Roudsa. Prvi sastanak sa Čemberlenom imali su 11. septembra 1895. Prvo je govorio Sebele, zatim Batun, a na kraju Kama. Čemberlen je izjavio da će razmotriti mogućnost uvođenja britanske uprave kako bi plemena zaštitio od Roudsa. U međuvremenu, poglavice su hitro krenule na put, kako bi, držeći govore širom zemlje, stekle podršku za svoje zahteve. Govorile su u Vindzoru i Redingu u blizini Londona, u Sautemptonu na južnoj obali, kao i u Lesteru i Birmingemu u centralnoj Engleskoj, 430

Razbijanje kalupa gde je Čemberlen uživao najveću političku podršku. Posetili su i indu­ strijsku oblast Jorkšira na severu, gradove Sefild, Lids, Halifaks i Bredford. Posetili su i Bristol na zapadu, zatim i Mančester i Liverpul. U međuvremenu, uprkos Cemberlenovom oštrom protivljenju, Sesil Rouds je u Južnoj Africi obavljao pripreme za ono što će kasnije biti poznato kao katastrofalni Džejmsonov upad, oružani napad na bursku Republiku Transval. Verovatno je da su ovi događaji doprineli tome da Čemberlen bude blagonakloniji nego što bi inače bio prema molbi poglavica. Dana 6. novembra poglavice su se ponovo sastale sa njim u Londonu i govorile uz posredovanje prevodioca: Čemberlen: Govoriću o zemljama poglavica, o železnici, i o zakonu ko­ ji se treba poštovati na teritoriji poglavica... Pogledajmo sada mapu... Uzećemo zemlju koja nam je potrebna za železnicu, i ništa više. Kama: Kažem, da ako gospodin Čemberlen bude sâm uzeo zemlju, biću zadovoljan. Čemberlen: Recite mu da ću izgraditi železnicu pod nadzorom osobe ko­ ju sâm budem odabrao i da ću uzeti samo onoliko koliko mije potreb­ no, a ako ono što budem uzeo ima ikakvu vrednost, za to ću platiti. Kama: Zeleo bih da znam kako će [tj. kuda] železnica ići. Čemberlen: Prolaziće preko njegove teritorije, ali biće ograđena, a zemlju nećemo uzimati. Kama: Sto se mene tiče, verujem da ćete tako uraditi i da ćete po tom pitanju biti pošteni prema meni. Čemberlen: Stitiću vaše interese. Narednog dana, Edvard Ferfild je u Ministarstvu kolonija detaljnije objasnio Čemberlenov dogovor: Svaki od triju poglavica - Kama, Sebele i Batun - imaće svoju državu u kojoj će od sada živeti pod zaštitom Kraljice. Kraljica će odrediti po jednog službenika koji će kod njih boraviti. Poglavice će upravljati svojim narodima isto kao i do sada.

431

Zašto narodi propadaju Roudsova reakcija na to što je nadmudren od strane trojice afrič­ kih poglavica bila je predvidiva. Telegrafom je kontaktirao s jednim od svojih ljudi, govoreći: „Ne prihvatam da budem poražen od strane tri prevrtljiva urođenika." Poglavice su, u stvari, imale nešto vredno što su sačuvale od Roudsa i što će kasnije sačuvati i od britanske indirektne uprave. Do devetna­ estog veka države naroda Cvana razvile su skup osnovnih političkih institucija. U njima je postojao, za standarde podsaharske Afrike, ne­ uobičajen stepen političkog centralizma i procedure kolektivnog odluči­ vanja, što se čak može smatrati za početni primitivni oblik pluralizma. Na sličan način na koji je M agna Carta omogućila učešće barona u procesu političkog odlučivanja, donekle ograničavajući delovanje engle­ skih monarha, političke institucije naroda Cvana, a naročito institucija kgotle, podsticale su učestvovanje u politici i ograničavale poglavice. Južnoafrički antropolog Isak Šapera na sledeći način opisuje funkcionisanje kgotla: Sva pitanja plemenske politike konačno se rešavaju pred većem odra­ slih muškaraca u poglavičinoj kgotla (mestu savetovanja). Ti se sastanci održavaju veoma često... između ostalog raspravlja se... o plemenskim nesuglasicama, sporovima između poglavice i njegove rodbine, uvođenju novih nameta, novimjavnim radovima, proglašavanju novih poglavičinih uredbi... nije neobično da plemensko veće ne prihvati poglavičine želje. Pošto svako ima pravo da govori, ti sastanci poglavici omogućuju da se obavesti o mišljenju naroda, a narod ima priliku da iznese svoja nezado­ voljstva. Ako situacija tako iziskuje, poglavica i njegovi savetnici mogu biti kritikovani, budući da se narod retko boji da otvoreno i iskreno govori. Pored kgotla, ni funkcija poglavice kod Cvana nije bila strogo nasledna, već je bila dostupna svakom muškarcu koji iskazuje dovoljno talenta i sposobnosti. Antropolog Džon Komarov detaljno je proučavao politič­ ku istoriju jedne druge države naroda Cvana- državu plemena Rolong. Mada su Cvane, pokazao je, naizgled imale jasna pravila nasleđivanja poglavarstva, u praksi su ta pravila služila za uklanjanje loših vladara i 432

Razbijanje kalupa

omogućavanje talentovanim kandidatima da postanu poglavice. Poka­ zao je da sticanje zvanja poglavice zavisi od postignuća, što se kasnije predstavlja kao daje uspešni kandidat zakoniti naslednik. Cvane su ovaj postupak zabeležile izrekom koja sadrži primesu ustavne monarhije: kgosi ke kgosi ka mornfe - to jest, „Kralj je kralj milošću naroda" Po povratku iz Londona Cvana poglavice su i dalje nastojale da ostanu nezavisne od Britanije i očuvaju svoje autohtone institucije. Do­ zvolile su gradnju železnice u Bečuanalendu, ali su ograničavale mešanje Britanaca u ostale aspekte svog ekonomskog i političkog života. Nisu se protivile gradnji pruge, a sasvim sigurno ne iz istih razloga iz kojih su austrougarski i ruski monarsi sprečavali njihovu izgradnju. Prosto su shvatile da ni železnica, kao ni ostatak britanske politike neće doneti napredak Bečuanalendu dokle god je pod kolonijalnom upravom. Početna iskustva Keta Masire, predsednika nezavisne Bocvane između 1980. i 1998, objašnjavaju razloge za ovo. Pedesetih godina dvadesetog veka Masire je bio preduzimljivi zemljoradnik. Razradio je nove tehni­ ke uzgoja žitarice sirak, a potencijalnog kupca pronašao je u kompaniji Frajburg Miling, koja se nalazila sa druge strane granice sa Južnom Afrikom. Otišao je kod šefa železničke stanice u Lobaceu u Bečuana­ lendu i zamolio ga da iznajmi dva vagona kojima bi prevezao svoje useve do Frajburga. Sef stanice gaje odbio. Posle toga se obratio jednom pri­ jatelju belcu da posreduje. Š e f stanice je nevoljno pristao, ali je Masireu uslugu naplatio po četiri puta većoj ceni nego belcima. Masire je digao ruke govoreći: „Nije reč samo o zakonima koji brane Afrikancima da poseduju sopstvenu zemlju ili da dobijaju dozvole za trgovinu koje one­ mogućuju crncima da se u Bečuanalendu bave preduzetništvom, već i o ponašanju belaca." Sve u svemu —poglavice su, kao i ceo narod Cvana, imale sreće. Uprkos lošim izgledima, uspele su da spreče Roudsa u nameri da preotme zemlju. Budući da je Bečuanalend još uvek bio nevažan za Britance, uspostavljanje indirektne uprave nije za posledicu imalo nastanak uklete spirale koja je stvoren u Sijera Leoneu (vidi str. 358-368). Uspele su da izbegnu i onu vrstu kolonijalne ekspanzije do koje je došlo u

Zašto narodi propadaju šnjosti Južne Afrike, koja će te oblasti pretvoriti u izvore jeftine radne snage za rudnike ili farme u vlasništvu belaca. Početne faze procesa kolonizacije za većinu društava predstavljaju ključnu skretnicu, to jest najvažniji period tokom kojeg se odvijaju događaji koji će imati važne dalekosežne posledice po njihov ekonomski i politički razvoj. Kao što je u devetom poglavlju rečeno, u većini društava u Podsharskoj Africi, kao što je bio slučaj i u Južnoj Americi i Južnoj Aziji, tokom koloniza­ cije došlo je do uspostavljanja ili jačanja ekstraktivnih institucija. Cvane su, nasuprot tome, uspele da izbegnu agresivnu indirektnu upravu, ali i daleko goru sudbinu koja bi ih zadesila daje Rouds uspeo da anektira njihovu zemlju. Međutim, to nije bila samo puka sreća, već je na delu ponovo bilo sadejstvo postojećih institucija, oblikovanih institucional­ nim lutanjima Cvana, i ključne skretnice koju je kolonijalizam doneo. Trojica poglavica su svoju sreću iskovali time što su preuzeli inicijativu i otputovali u London, a u tome su uspeli zahvaljujući neobično visokom stepenu autoriteta u kojem su, za razliku od ostalih plemenskih vođa podsharske Afrike, uživala zbog centralizacije koju su Cvane uspele da ostvare, a možda su, zahvaljujući zrnu pluralizma, usađenom u njihove plemenske institucije, posedovali i neobično visok stepen legitimiteta. Jedna druga ključna skretnica pri kraju kolonijalnog perioda biće od još veće važnosti za uspeh Bocvane, omogućivši joj da razvije inkluzivne institucije. Godine 1966, u vreme kada je Bečuanalend stekao nezavisnost pod nazivom Bocvana, taličan uspeh poglavica Sebele, Batun i Kama bio je davna prošlost. U međuvremenu, Britanci su malo ulagali u Bečuanalend. Po sticanju nezavisnosti Bocvana je bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Imala je ukupno dvanaest kilo­ metara asfaltiranih puteva, dvadeset dvoje građana sa fakultetskom diplomom i stotinu sa završenom srednjom školom. Povrh svega, skoro je u potpunosti bila okružena belačkim režimima Južne Afrike, Namibije i Rodezije, koji su bili neprijateljski raspoloženi prema nezavisnim afričkim zemljama kojima upravljaju crnci. Malo ljudi je uopšte verovalo da može doživeti procvat. Ipak, tokom narednih četrdeset pet godina Bocvana će postati jedna od zemalja sa najvećim rastom na svetu. Da­ 434

Razbijanje kalupa

nas Bocvana ima najviši dohodak po glavi stanovnika u podsaharskoj Africi i nalazi se na istom stepenu razvoja kao i uspešne istočnoevrop­ ske zemlje poput Estonije i Mađarske, ili najuspešnije lationameričke zemlje, poput Kostarike. Kako je Bocvana uspela da razbije kalup? Naglim razvojem inkluzivnih ekonomskih i političkih institucija po sticanju nezavisnosti. Od tada, zemlja je postala demokratska, održava redovne i poštene izbo­ re i nikada nije doživela građanski rat, niti vojnu intervenciju. Vlada je uspostavila ekonomske institucije koje garantuju svojinska prava i makroekonomsku stabilnost i koje podstiču razvoj inkluzivne tržišne privrede. Međutim, pravo pitanje jeste kako je Bocvana uspela da us­ postavi stabilnu demokratiju i pluralističke institucije opredelivši se za inkluzivne ekonomske institucije, dok je većina ostalih afričkih zemalja uradila upravo suprotno? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, potrebno je da shvatimo način na koji je ključna skretnica, u ovom slučaju završe­ tak kolonijalne vladavine, uticala na postojeće institucije u Bocvani. Z a većinu zemalja podsharske Afrike - na primer, Sijera Leone i Zimbabve - sticanje nezavisnosti predstavljalo je propuštenu priliku, praćenu oživljavanjem istih ekstraktivnih institucija kakve su postojale tokom kolonijalnog perioda. U početnim fazama nezavisnosti stvari su se u Bocvani odvijale sasvim drugačije, i to ponovo zahvaljujući uslovima stvorenim od strane istorijskih institucija Cvana. U tom pogledu postoje mnoge paralele između Bocvane i Engleske iz vremena Slavne revolucije. U Engleskoj je pod Tjudorima došlo do brze političke cen­ tralizacije, a postojale su i Magna Carta i tradicija parlamentarizma koje su mogle makar pokušati da ograniče samovolju monarha i osiguraju određeni stepen pluralizma. U Bocvani je takođe postojao određeni stepen državne centralizacije i relativno pluralističke plemenske insti­ tucije koje su nadživele kolonijalizam. Engleska je imala novonastajuću, široku koaliciju koju su činili atlantski trgovci, industrijalisti i poslovno orijentisano sitno plemstvo, koja je podržavala dobru primenu svojinskih prava, Bocvana je imala svoju koaliciju za zaštitu proceduralnih prava, odnosno Cvana poglavice kao i elitu koja je posedovala glavnu 435

Zašto narodi propadaju ekonomsku imovinu, to jest stoku. Iako je zemlja bila zajednička, stoka jq u Cvana državama bila u privatnom vlasništvu, a elite su takođe podr­ žavale postojanje svojinskih prava. Uprkos svemu ovom, istorija je mogla da uzme i drugačiji tok. U Engleskoj bi sve ispalo sasvim drugačije da su vođe parlamenta i novi monarh pokušali da iskoriste Slavnu revoluciju za uzurpaciju moči. Isto tako bi stvari bile drugačije i u Bocvani, po­ sebno da nije imala toliko sreće sa vođama poput Serece Kame ili Ket Masirea, koji su odlučili da na vlast dođu izborima, a ne podrivanjem izbornog sistema, što su mnogi lideri podsaharske Afrike učinili nakon sticanja nezavisnosti. Cvane su nezavisnost dočekale sa tradicijom institucija koje su sla­ vile ograničenu moć poglavica i određeni stepen odgovornosti poglavica prema narodu. Cvane svakako nisu bile jedini narod u Africi koji je posedovao ovakve institucije, ali nijedan od drugih naroda nije uspeo da tokom kolonijalnog perioda te institucije u istoj meri očuva. Britanska uprava je bila sveprisutna. Bečuanalendom je upravljano iz Mafekinga u Južnoj Africi, a planovi za izgradnju glavnog grada Gaborona raz­ rađeni su tek šezdesetih godina, tokom perioda sticanja nezavisnosti. Glavni grad i nove zgrade nisu značili brisanje autohtonih institucija, već njihovo unapređivanje. Zajedno sa izgradnjom Gaborona planirane su i nove kgotle. I sticanje nezavisnosti je proteklo relativno mirno. Pokretačka sna­ ga za nezavisnost predvođena je Demokratskom strankom Bocvane (BDP), koju su 1960. godine osnovali Ket Masire i Serece Kama, Ka­ ma je bio unuk kralja Kame III; njegovo ime Serece znači „glina koja povezuje". Pokazaće se d aje to ime bilo izuzetno prikladno. Kama je bio nasledni poglavica plemena Ngvato, a većina Cvana poglavica, kao i elite, pridružila se Demokratskoj stranci Bocvane. Bocvana nije ima­ la tržišni odbor, budući da Britanci nisu bili nimalo zainteresovani za tu koloniju. Demokratska stranka je 1967. godine brzo osnovala jedan takav odbor - Bocvansku komisiju za meso. Međutim, umesto ekspro­ prijacije vlasnika rančeva i stoke, Komisija za meso odigrala je ključnu ulogu u razvijanju stočarske privrede. Postavila je ograde ne bi li sprečila 436

Razbijanje kalupa

širenje slinavke i šapa i unapredila izvoz, što će doprineti kako privred­ nom rastu, tako i rastu podrške za inkluzivne ekonomske institucije. Mada je početni privredni rast Bocvane bio zasnovan na izvozu mesa, stvari su se dramatično promenile kada su otkriveni dijamanti. Raspolaganje prirodnim resursima u Bocvani bilo je takođe drugačije nego kod drugih afričkih naroda. Tokom kolonijalnog perioda Cvana poglavice su nastojale da spreče iskopavanje minerala u Bečuanalendu znajući da otkriće plemenitih metala ili dragog kamenja od strane Evro­ pljana znači kraj njihove autonomije. Do prvog velikog otkrića dijama­ nata došlo je u državi Ngvato, domovini Serece Kame. Pre nego što je to objavljeno, Kama je izdejstvovao izmenu zakona kako bi prava na podzemne minerale bila prenesena sa plemena na državu. Time se osi­ guralo da dijamantima stečeno bogatstvo neće za posledicu imati velike nejednakosti u Bocvani. Time je dat i novi zamah procesu centralizacije države, jer se sada dohodak od dijamanata mogao trošiti na izgrađiva­ nje državne uprave i infrastrukture, kao i na ulaganje u obrazovanje. U Sijera Leoneu, kao kod mnogih drugih naroda podsaharske Afrike, di­ jamanti su podgrevali sukobe između različitih grupacija i potpomagali nastavljanje građanskih ratova, ponevši etiketu „krvavi dijamanti" zbog krvoprolića u ratovima koji su vođeni zarad njih. U Bocvani dohodak od dijamanata trošenje za dobrobit zemlje. Izmena prava na podzemne minerale nije bila jedina mera koju je vlada Serece Kame primenila. Zakon o poglavarstvu iz 1965, koji je donela zakonodavna skupština pre sticanja nezavisnosti, kao i Amandman na Zakon o poglavarstvu iz 1970, neumitno nastavljaju proces političke centralizacije, štiteći moć države i izabranog predsednika ukidanjem prava poglavicama da raspolažu zemljom i ustupanjem prava predsedniku da u slučaju potrebe poglavice smenjuje. Još jedan aspekt političke centralizacije predstavljali su napori za daljim ujedinjenjem zemlje, na primer, zakonom po kojem se u školama učio samo secvana i engleski jezik. Danas Bocvana izgleda kao homogena zemlja, bez etničke i jezič­ ke raslojenosti svojstvene mnogim afričkim zemljama. Ovo je logična posledica politike prema kojoj se, radi ublažavanja sukoba između ra­ 437

Zašto narodi propadaju znih plemena i grupacija u društvu, u školama uči samo engleski jezik i jedan jedini nacionalni jezik - secvana. Poslednji popis na kojem je postavljeno pitanje etničke pripadnosti sproveden je 1946. Na tom po­ pisu je otkriveno da u Bocvani postoji visok stepen heterogenosti. Na primer, u rezervatu Ngvato samo se 20 odsto stanovništva izjasnilo kao čistokvrni Ngvato. Tu su živeli i pripadnici drugih Cvana plemena, ali i mnoge druge grupacije koje nisu pripadale narodu Cvana i koje nisu koristile secvanu kao maternji jezik. Ta sveopšta heterogenost stavljena je pod kontrolu kako merama vlade koja je došla nakon sticanja nezavi­ snosti, tako i relativno inkluzivnim institucijama Cvana plemena, na isti način na koji je heterogenost u Britaniji —na primer —između Engleza i Velšana, kanalisala britanska država. Bocvana je učinila isto. Od tre­ nutka sticanja nezavisnosti na popisima u Bocvani više nije postavljano pitanje etničke pripadnosti, pošto su u Bocvani svi Cvane. Nakon sticanja nezavisnosti Bocvana je doživela ogroman privredni rast, pošto su Serece Kama, Ket Masire i Demokratska stranka Bocvane poveli državu putem inkluzivnih ekonomskih i političkih institucija. Otkriće dijamanata sedamdesetih godina prošlog veka nije dovelo do građanskog rata, već do njihove upotrebe kao snažne fiskalne osnove za vlast, koja će dohodak iskoristiti za pružanje javne usluge. Nije bilo snažne inicijative za osporavanje ili svrgavanje vlasti, niti za preuzima­ nje kontrole nad državom. Inkluzivne političke institucije urodile su političkom stabilnošću, podržavajući inkluzivne ekonomske institucije. Na način koji je poznat iz blagotvorne spirale, opisane u jedanaestom poglavlju, inkluzivne ekonomske institucije dovele su do povećanja vi­ talnosti i trajnosti inkluzivnih političkih institucija. Bocvana je razbila kalup, jer je uspela da iskoristi jedan ključan tre­ nutak - svoju postkolonijalnu nezavisnost. Demokratska stranka Bocvane i tradicionalna elita, uključujući i samog Kamu, nisu pokušavale da oforme diktatorski režim, niti da uspostave ekstraktivne institucije pomoću kojih bi se obogatile na račun društva. I ovo je rezultat sadejstva ključne skretnice i postojećih institucija. Kao što smo videli, za razliku od skoro svih država podsaharske Afrike, Bocvana je već imala 438

Razbijanje kalupa plemenske institucije koje su ostvarile određeni stepen centralizovane vlasti i koje su sadržale važna obeležja pluralizma. Staviše, u državi su postojale ekonomske elite koje su imale veliku korist od sigurnih svojinskih prava. Nije manje važno ni to što je nepredvidiva putanja istorije bila u službi Bocvane. Naročito veliku sreću za državu bilo je to što Serece Kama i Ket Masire nisu bili nalik Siaki Stivensu i Robertu Mugabeu. Kama i Masire su vredno i pošteno radili kako bi izgradili inkluzivne institucije na temeljama plemenskih institucija naroda Cvana. Sve je to učinilo verovatnijim da će Bocvana uspešno krenuti putem inkluzivnih institucija, dok veliki deo podsaharske Afrike to nije ni pokušao, ili je u tome doživeo potpun neuspeh.

Kraj ekstraktivnih institucija na Jugu Beše to 1. decembra 1955. Nalog za hapšenje izdat u gradu Montgomeri, u državi Alabama, navodi daje prekršaj učinjen u 18.06 časova. Vozač autobusa Džejms Blejk imao je problema zbog kojih je pozvao policiju, te su pozornici Dej i Mikson pristigli na lice mesta. U svom izveštaju zabeležili su sledeće: Primili smo poziv. Kad smo stigli na lice mesta, vozač autobusa je rekao daje u delu autobusa predviđenom za belce sedelajedna obojena žena i da nije htela da ode pozadi. Mi... smo je takođe videli. Vozač autobusa je potpisao prijavu protiv nje. Roza Parks (cfj, kažnjena je na osnovu člana 6, stava 11 Statuta grada Montgomeri. Prekršaj Rože Parks bio je u tome što je u autobusu koji je saobraćao na Klivlend aveniji sedela u delu rezervisanom za belce, što je prema zakonima u stilu Džima Kroua, koji su u Alabami u to vreme bili na 439

Zašto narodi propadaju snazi, važilo za prekršaj. Parksova je kažnjena svotom od deset američ­ kih dolara, uz plaćanje sudskih troškova od četiri dolara. Roza Parks nije bila bilo ko. Već u to vreme bila je sekretar podružnice Nacionalnog udruženja za napredak obojenih ljudi (NAACP) u Montgomerÿu, koja se već dugo vremena borila za promene u institucijama na Jugu SAD. Njeno hapšenje izazvalo je masovne proteste i dovelo do Bojkota autobuskog prevoza u Montgomeriju, čiji je idejni tvorac bio Martin Luter King Mlađi. Dana 3. decembra King i druge vođe crnaca organizovale su koordinirani bojkot autobuskog saobraćaja ubedivši sve crnce da se ne ukrcavaju ni ujedan autobus grada Montgomerija. Bojkot je bio uspesan i trajao je do 20. decembra 1956. Proces pokrenut ovim po­ stupkom kulminirao je odlukom Vrhovnog suda SA D o neustavnosti zakona o segregaciji u autobusima u Alabami i Montgomeriju. Bojkot autobuskog prevoza u Montgomeriju predstavljao je ključ­ nu skretnicu pokreta za građanska prava na Jugu SAD. Bio je deo niza događaja i promena koje su konačno razbile kalup na Jugu i dovele do temeljnih promena u institucijama. Kao što smo videli u dvanaestom poglavlju, po okončanju Građanskog rata južnjačka zemljoposednička elita uspela je da ponovo oživi ekstraktivne ekonomske i političke insti­ tucije koje su dominirale na Jugu pre Građanskog rata. Mada su neki aspekti ovih institucija izmenjeni —na primer, ropstvo više nije bilo moguće —njihov negativan uticaj na podsticaje u privredi i prosperitet Juga bio je isti. Jug je bio primetno siromašniji od ostatka SAD. Počevši od pedesetih godina južnjačke institucije su usmerile re­ gion ka mnogo bržem napretku. Ekstraktivne institucije koje su na američkom Jugu na kraju eliminisane bile su drugačije od kolonijalnih institucija koje su u Bocvani postojale pre sticanja nezavisnosti. Ključna skretnica, koja je pokrenla proces njihovog pada, takođe se razlikova­ la, ali su postojale i neke dodirne tačke. Počevši od četrdesetih godina dvadesetog veka, oni koji su podnosili najveći teret diskriminacije i ekstraktivnih institucija na Jugu, poput Rože Parks, bili su sve bolje orga* Montgomery Bus Boykot - Prim. prev.

440

Razbijanje kalupa nizovani u borbi protiv njih. Istovremeno, Vrhovni sud SA D i Savezna vlada najzad su počeli da vrše sistematske intervencije kako bi reformisali ekstraktivne institucije na Jugu, Dakle, najvažniji faktor u stvaranju ključne skretnice za promene na Jugu bilo je priznavanje prava crnim Amerikancima i okončanje neometane dominacije južnjačkih elita. Južnjačke političke institucije, kako pre tako i posle Građanskog rata, imale su jasnu ekonomsku logiku koja se nije previše razlikovala od logike južnoafričkog aparthejda režima. Trebalo je osigurati jeftinu radnu snagu za plantaže. No do pedesetih godina dvadesetog veka ova logika je postala sve manje privlačna. Kao prvo, masovno iseljavanje crnaca s Juga, posledica Velike depresije i Drugog svetskog rata već je uzelo maha. Tokom četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka broj iseljenika na godišnjem nivou dostigao je sto hiljada osoba. U među­ vremenu, zahvaljujući tehnološkim inovacijama u oblasti poljoprivre­ de koje su, doduše, sporo prihvatane - ublažena je zavisnost vlasnika plantaža od jeftine radne snage. Radna snaga na plantažama većinom je korišćena za branje pamuka. Pedesetih godina skoro sav pamuk na Jugu brao se ručno. Međutim, mehanizacijom branja pamuka smanjena je potražnja za radnicima. Šezdesetih godina u najvažnijim državama, Alabami, Luizijani i Misisipiju, skoro polovina proizvodnje bila je mehanizovana. Baš kada je postalo sve teže zadržati crnce na Jugu, oni više nisu bili nezamenljivi za vlasnike plantaža. Stoga elite više nisu imale mnogo razloga da se grčevito bore za održavanje starih ekstraktivnih ekonomskih institucija. To, međutim, nije značilo da su bili spremni da prihvate promene u institucijama. Umesto toga, sukob se produžio. Iz neobične koalicije između južnjačkih crnaca i inkluzivnih federalnih institucija SAD, izrodila se jedna moćna sila za borbu protiv južnjačke diskriminacije, a u korist jednakih političkih i građanskih prava crna­ ca na Jugu, koja će napokon ukloniti značajne prepreke koje su kočile razvoj Juga SAD. Pokret za unapređenje ljudskih prava bio je najvažnija pokretačka snaga za promene. Put je prokrčen, kao i u Montgomeriju, ustupanjem prava crncima Juga osporavanjem ekstraktivnih institucija koje su ih 441

Zašto narodi propadaju okruživale, traženjem njihovih prava, demonstracijama i mobilisanjem radi njihovog sticanja. Međutim, u tome nisu bili sami, budući da Jug SA D nije bio zasebna država, a južnjačke elite, za razliku od elita u, recimo, Gvatemali, nisu nesmetano vladale. Kao deo Sjedinjenih Ame­ ričkih Država Jug je bio dužan da poštuje Ustav i savezno zakonodav­ stvo SAD. Zagovornici temeljnih promena na Jugu na kraju su dobili podršku izvršnih i zakonodavnih vlasti SAD, kao i Vrhovnog suda delimično zahvaljujući tome što se glas pokreta za ljudska prava pročuo i izvan Juga, što je pokrenulo i Saveznu vladu. Federalna intervencija sa ciljem da se promene institucije na Jugu započela je odlukom Vrhovnog suda iz 1944. godine prema kojoj su preliminarni izbori na kojima mogu da se kandiduju samo belci pro­ glašeni neustavnim. Kao što smo videli, crnci su devedesetih godina devetnaestog veka politički obespravljeni uvođenjem glavarine i testova pismenosti (str. 375-382). Tim testovima redovno se manipulisalo sa ci­ ljem da se diskriminišu crnci, dok je siromašnim i nepismenim belcima ipak bilo dozvoljeno da glasaju. Poznat je primer iz Luizijane početkom šezdesetih godina dvadesetog veka kada je za jednog beka ocenjeno da je pismen pošto je na pitanje o državnom ustavu napisao „FRD U M FO O F SP E T G H '? Odluka Vrhovnog suda iz 1944. označila je poče­ tak dugotrajne borbe za otvaranje vrata političkog sistema crncima. Sud je shvatio važnost oslobađanja političkih stranaka iz stege belaca. Nakon te odluke usledio je slučaj Braun protiv Odbora za obrazo­ vanje 1954. godine, u kojem je Vrhovni sud presudio da je segregaci­ ja u školama i drugim javnim mestima uz dozvolu države neustavna. Godine 1962. srušen je još jedan stub dominacije belih elita: nesrazmerna zastupljenost u zakonodavnim telima. Kada je zastupljenost u zakonodavnim telima nesrazmerna - kao što je bio slučaj kod „trulih okruga ‘ u Engleskoj pre Prvog reformskog zakona - neka područja ili regioni stiču mnogo veću zastupljenost nego što bi trebalo u odnosu na udeo stanovništva koji predstavljaju. Nesrazmerna zastupljenost na * Freedom o f speech: Sloboda govora - Prim. prev.

442

Razbijanje kalupa Jugu značila je da su seoska područja, centar južnjačke plantaške elite, bila znatno zastupljenija u odnosu na gradska područja. Odlukom u slučaju Bejker protiv Kara, kojom je uveden princip „jedan čovek, jedan glas", Vrhovni sud je 1962. godine ovu praksu ukinuo. Međutim, sve odluke Vrhovnog suda bile bi nedovoljne da se nije izvršila njihova implementacija. Devedesetih godina devetnaestog ve­ ka savezni zakon kojim su priznata prava južnjačkim crncima zapravo nije sproveden, budući da su primenu zakona na lokalnom nivou kontrolisale južnjačke elite i Demokratska stranka, a Savezna vlada je bila zadovoljna takvom situacijom. Ipak, s početkom pobune crnaca protiv južnjačke elite bastion podrške Džimu Krou se srušio, a Demokratska stranka, rukovođena ljudima koji nisu bili s Juga, okrenula se protiv rasne segregacije. Pobunjene demokrate sa Juga su se pregrupisale i 1948, pod barjakom Demokratske stranke za državna prava, nastupile na predsedničkim izborima. Njihov kandidat Strom Turmond pobedio je u četiri države i osvojio trideset i devet izborničkih glasova. Međutim, to je bilo daleko od snage jedinstvene Demokratske stranke na nivou nacionalne politike i potpunog preuzimanja ove stranke od strane ju ­ žnjačkih elita. Kampanja Stroma Turmonda bila je usredsređena na osporavanje mogućnosti Savezne vlade da interveniše u institucijama Juga. On je žestoko iznosio svoje stavove: „Želim da vam kažem, dame i gospodo, da vojska nema dovoljno ljudi da bi primorala narod Juga da prekine sa segregacijom i da crnačkoj rasi omogući pristup u naša pozorišta, naše bazene, domove i crkve." Pokazaće se daje pogrešio. Odluka Vrhovnog suda značila je da se u južnjačkim obrazovnim ustanovama, uključujući i Univerzitet Misispi u Oksfordu, segregacija mora ukinuti. Godine 1962, nakon duge pravne borbe, savezni sudovi su odlučili da Džejms Meredit, jedan mladi crni veteran vazduhoplovstva, mora biti primljen na Oui Mis'. Protivljenje primeni ove odluke organizovano je u takozvanim Savetima građana, od kojih je prvi ustanovljen 1954. godine u Indijanoli, u državi Misisipi, * O ui Mis: drugi naziv za Univerzitet Misisipi - Prim. prcv.

443

Zašto narodi propadaju sa ciljem borbe protiv ukidanja segregacije na Jugu. Dana 13. septem­ bra državni guverner Ros Barnet je na televiziji javno odbacio sudsku odluku o ukidanju segregacije, rekavši da će državni univerziteti pre zatvoriti svoja vrata nego što će pristati na desegregaciju. Najzad, na­ kon dugotrajnih pregovora u Vašingtonu između Barneta, predsednika Dzona Kenedija i ministra pravde Roberta Kenedija Savezna vlada je primenila silu u cilju sprovođenja ove odluke. Određenje datum kada će savezni policajci dovesti Meredita u Oksford. U iščekivanju tog dana beli suprematisti su počeli da se organizuju. Dana 30. septembra, dan pre nego što će se Meredit pojaviti, savezni policajci su ušli u univer­ zitetsko naselje i opkolili glavnu administrativnu zgradu. Sakupila se grupa od oko 2.500 ljudi radi protesta i ubrzo su izbili nemiri. Da bi razbili demonstracije, policajci su koristili suzavac, ali ubrzo je na njih otvorena vatra. Istog dana u deset sati uveče savezna vojska ušla je u grad da bi povratila red. U Oksfordu se ubrzo našlo 20,000 vojnika i 11.000 pripadnika Nacionalne garde. Uhapšeno je ukupno 300 ljudi. Meredit je odlučio da ostane u univerzitetskom naselju, gde je na kra­ ju i diplomirao, pod zaštitom savezne policije i 300 vojnika od pretnji smrću. Savezno zakonodavstvo bilo je osovina procesa reformi institucija na Jugu. Godine 1957. tokom izglasavanja prvog Zakona o građan­ skim pravima Strom Turmond, tada senator, govorio je bez prestanka dvadeset četiri sata i osamnaest minuta ne bi li sprečio, ili bar odložio, izglasavanje zakona. Tokom govora čitao je sve, od Deklaracije o neza­ visnosti pa do raznih telefonskih imenika. Ali nikakve koristi od toga nije bilo. Zakon iz 1957. kulminirao je 1964. Zakonom o građanskim pravima, koji je obesnažio čitav niz zakona i delanja segregacionističkih država. Zakonom o pravu glasa iz 1965. testovi pismenosti, glavarine i drugi metodi obespravljenja južnjačkih crnaca proglašeni su nezakoni­ tim, a mogućnost kontrole državnih izbora sa saveznog nivoa u velikoj meri je proširena. Kao posledica ovih događaja u ekonomskim i pravnim instituci­ jama Juga došlo je do velikih promena. U Misisipiju, na primer, 1960. 444

Razbijanje kalupa godine glasalo je samo oko pet odsto podobnog crnačkog stanovništva. Godine 1970. ova brojka se popela na 50 odsto. U Alabami i Južnoj Karolini ovaj broj je između 1960. i 1970. godine porastao sa 10 na 50 procenata. Time je izmenjen karakter izbora i to kako za položaje na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. Sto je još važnije, potkopana je politička podrška koju je dominantna Demokratska stranka pruža­ la ekstraktivnim institucijama. Vrata su se otvorila za niz promena u ekonomskim institucijama. Pre institucionalnih reformi iz šezdesetih godina dvadesetog veka, crnci su skoro u potpunosti bili isključeni iz poslova u predionicama tekstila. Godine 1960. crnci su činili tek pet odsto ukupnog broja radnika u južnjačkim predionicama. Zakonima 0 građanskim pravima ova diskriminacija je zaustavljena. Deset godina kasnije broj crnaca-radnika porastao je na 15 odsto, a 1990. na oko 25 odsto. Ekonomska diskriminacija crnaca počela je da slabi, mogućnosti obrazovanja za crnce znatno su se popravile, a konkurencija se pojačala na južnjačkom tržištu rada. Pojava inkluzivnih institucija bila je pra­ ćena bržim privrednim razvojem Juga. Dohodak po glavi stanovnika u južnjačkim državama 1940. godine iznosio je polovinu dohotka po glavi stanovnika na saveznom nivou. Krajem četrdesetih i tokom pe­ desetih godina situacija je počela da se menja. Do 1990. godine taj je jaz praktično nestao. Kao i u Bocvani ključ na Jugu SAD bio je uspostavljanje inkluzivnih političkih i ekonomskih institucija. Do ovoga je došlo u okolnostima sadejstva rastućeg nezadovoljstva crnaca zbog ekstraktivnih institucija 1 rušenja jednopartijske vladavine Demokratske stranke na Jugu. I u ovom slučaju postojeće institucije stvorile su put ka promenama. Bilo je ključno to što su južnjačke institucije bile deo inkluzivnih saveznih in­ stitucija SAD, što je južnjačkim crncima omogućilo da najzad pridobiju saveznu vlast i institucije za svoj cilj. Ceo proces je olakšan činjenicom da su se sa masovnim odlaskom crnaca sa Juga i mehanizacijom proiz­ vodnje pamuka ekonomske prilike promenile, tako da južnjačke elite nisu bile voljne da se snažnije suprotstave.

445

Zašto narodi propadaju

Preporod Kine Godine 1949. pod rukovodstvom Mao Cedunga Komunistička par­ tija je najzad porazila nacionaliste, koje je predvodio Čang Kaj-šek. Na­ rodna Republika Kina proglašena je 1. oktobra. Političke i ekonomske institucije koje su nastale nakon toga bile su izrazito ekstraktivne. U političkom smislu bile su obeležene diktaturom Komunističke partije. Od tog vremena nijedna druga politička organizacija nije bila dozvolje­ na u Kini. Mao je do svoje smrti, 1976. godine, u potpunosti dominirao Komunističkom partijom i vladom. Ove autoritarne, ekstraktivne insti­ tucije bile su praćene izrazito ekstraktivnim ekonomskim institucijama. Mao je smesta nacionalizovao zemlju i jednim potezom ukinuo sve vrste svojinskih prava. Zemljoposednike je, kao i ostale slojeve društva za koje je smatrao da su protivnici režima, pogubio. Tržišna privreda je suštinski ukinuta. Ljudi u seoskim oblastima postepeno su organizovani u zemljoradničke komune. Novac i plate zamenjeni su bonovima, koji su se mogli menjati za robu. Godine 1956. uvedeni su pasoši za unutrašnju upotrebu, čime je bilo zabranjeno putovati bez odgovaraju­ će dozvole, sve to u cilju jačanja političke i ekonomske kontrole. Na isti način nacionalizovana je i čitava industrija, a Mao je pokrenuo ambici­ ozni pokušaj naglog razvijanja industrije kroz „petogodišnje planove", osmišljene po modelu onih iz Sovjetskog Saveza. Kao što je slučaj sa svim ekstraktivnim institucijama, i Maov re­ žim je nastojao da eksploatiše resurse iz ogromne zemlje kojom je sa­ da upravljao. Kao što je bio slučaj i sa vladom Sijera Leonea i njenog trgovačkog odbora i Komunistička partija Kine imala je monopol na prodaju proizvoda, poput pirinča i žita, što je iskorišćeno za nametanje visokih poreza zemljoradnicima. Godine 1958. sa pokretanjem drugog petogodišnjeg plana, pokušaji industrijalizacije prerasli su u ozloglašeni Veliki skok napred. Mao je objavio da će se za godinu dana, zahvaljujući malim „kućnim topionicama, proizvodnja čelika udvostručiti. Tvrdio je da će za petnaest godina Kina dostići Veliku Britaniju u proizvodnji 446

Razbijanje kalupa čelika. Jedini problem bio je u tome što nije postojao način da se ti ci­ ljevi ostvare. Radi postizanja planiranih ciljeva sakupljanje stari metal, pa su ljudi morali da tope svoje šerpe i tiganje, pa čak i poljoprivredne alatke, kao što su motike i plugovi. Umesto da obrađuju svoju zemlju, radnici su proizvodili čelik uništavajući svoje plugove, a time i moguć­ nost da prehrane sebe i državu. Posledica toga je bila katastrofalna glad u kineskim selima. Mada se naučnici spore oko uloge Maove politike u poređenju sa sušama koje su u to vreme vladale, glavnu ulogu Velikog skoka napred u smrti između dvadeset i četrdeset milion ljudi niko ne osporava. Tačnu brojku ne znamo, pošto Kina za vreme Maoa nije beležila brojke kojima bi se zločini dokumentovali. Dohodak po glavi stanovnika opao je za oko četvrtinu. Jedna od posledica Velikog skoka napred bila je to što se Deng Sjaoping, visoki funkcioner Komunističke partije i veoma uspešan general tokom revolucije, predvodnik „antidesničarske" kampanje koja je dovela do pogubljenja mnogih „neprijatelja revolucije", iznenada predomislio. Na konferenciji koja je 1961. održana u gradu Guangdžu na jugu Kine, Deng je rekao: „Nije važno da lije mačka crna ili bela. Sve dok hvata miševe, dobra je." Nije važno da lije određena politika komunistička ili nije. Kini je bila potrebna politika koja će podstaći proizvodnju kako bi narod mogao da se prehrani. Ipak, Deng će ubrzo nastradati zbog svoje novootkrivene praktič­ nosti. Dana 16. maja 1966. godine Mao je objavio da je revolucija u opasnosti od „buržoaskih" interesa koji podrivaju komunističko društvo Kine i žele da uspostave kapitalizam. Kao odgovor na to najavio je po­ kretanje Velike proleterske kulturne revolucije, poznate samo kao Kul­ turna revolucija - zasnovane na šesnaest tačaka. Prva počinje recima: Mada je buržoazija zbačena, ona i dalje pokušava da iskoristi stare ideje, kulturu, običaje i navike eksploatatorske klase, kako bi iskvarila široke narodne mase, zarobila im umove i pokušala da se vrati na pozicije. Pro­ letarijat mora učiniti upravo suprotno. Mora se suočiti licem u lice sa svakim novim buržoaskim izazovom na polju ideologije i koristiti nove 447

Zašto narodi propadaju ideje, kulturu, običaje i navike proletarijata kako bi izmenio svest dru­ štva u celini. Naš cilj je sada da se borimo protiv pripadnika vlasti koji su krenuli putem kapitalizma i da ih slomimo, da kritikujemo i odbacimo reakcionarne burzoaske akademske autoritete, kao i ideologiju buržoazije i ostalih eksploatatorskih klasa i da obrazovanje, književnost, umetnost i ostale elemente nadgradnje koji nisu u skladu sa socijalističkom eko­ nomskom osnovom transformišemo u cilju učvršćivanja i razvoja soci­ jalističkog sistema. Ubrzo će Kulturna revolucija, kao i Veliki skok napred, početi da uništava kako privredu, tako i mnoge živote. Širom zemlje od mladih, poletnih članova Komunističke partije formirane su jedinice Crvene garde, koje su iskorišćene za uklanjanje protivnika režima. Mnogo ljudi je ubijeno, uhapšeno ili poslato u unutrašnje izgnanstvo. Na zabrinu­ tost zbog obima nasilja sâm Mao je uzvratio recima: „Hitler je bio još suroviji. Što ste suroviji - tim bolje, zar ne? Što više ljudi ubijete - veći ste revolucionar." Proglašen drugim čovekom po redu koji je krenuo putem kapitali­ zma Deng je 1967. godine zatvoren, a 1969. prognan u provinciju Jangdži da bi radio u seoskoj fabrici traktora. Godine 1974. je rehabilitovan, a premijer Džou Enlaj je ubedio Maoa da Denga postavi na mesto pr­ vog potpredsednika vlade. Već 1975. Deng je nadzirao sastavljanje tri partijska dokumenta koji bi, da su bili usvojeni, pokrenuli novi pravac razvoja. U njima je zahtevana revitalizacija visokoškolskog obrazova­ nja, obnavljanje materijalnih stimulacija u industriji i poljoprivredi i uklanjanje „levičara" iz partije. U to vreme Maovo zdravlje već je bilo načeto, a moć se sve više koncentrisala u rukama samih levičara koje je Deng Sjaoping želeo da ukloni sa vlasti. Maova supruga Ćiang Ćing i trojica njenih bliskih saradnika, poznati pod nazivom Četvoročlana banda, bili su veliki pobornici Kulturne revolucije i represalija koje su iz nje proizašle. Nameravali su da nastave da zemljom upravljaju na isti način, pod diktaturom Komunističke partije. Dana 5. aprila spontana komemoracija životnog delà Žu Enlaija na Trgu Tjenanmen prerasla je u antivladine proteste. Četvoročlana banda je za demonstracije okrivila 448

Razbijanje kalupa

Denga, koji je još jednom smenjen sa svih svojih položaja i otpušten. Umesto d aje uklonio levičare, oni su uklonili njega. Nakon smrti Žu Enlaija Mao je umesto Denga na položaj vršioca dužnosti premijera po­ stavio Hua Guofenga, Tokom relativnog vakuuma vlasti 1976. godine Hua je uspeo da prigrabi ogromnu ličnu moć. U septembru je nastupila ključna skretnica: Mao je preminuo. Dominirao je Komunističkom partijom Kine, a Veliki skok napred i Kulturna revolucija desile su se uglavnom na njegovu inicijativu. Maovom smrću nastao je istinski vakuum moći koji je rezultirao sukobom između ljudi čije su se vizije i uverenja u pogledu promena razlikovale. Cetvoročlana banda imala je nameru da nastavi politiku Kulturne revo­ lucije kao jedini način da očuva svoju moć i moć Komunističke partije. Hua Guofeng je želeo da napusti Kulturnu revoluciju, no nije se mogao previše udaljiti od nje budući da je sopstveni uspon u partiji dugovao njenim posledicama. Zagovarao je okretanje jednoj uravnoteženijoj ver­ ziji Maove vizije, koju je sažeo onim čemu su 1977. godine novine Ko­ munističke partije Peoples Daily dale ime „Dva apsoluta". Hua je rekao: „Odlučno ćemo podržati apsolutno sve odluke koje je predsednik Mao doneo i nepokolebljivo ćemo slediti apsolutno sva uputstva koja nam je predsednik Mao dao.“ Deng Sjaoping nije želeo smenu komunističkog režima i uvođenje inkluzivnih tržišta ništa više nego što je to želeo Hua. I on je bio deo iste grupe ljudi koji su došli na vlast zahvaljujući komunističkoj revoluciji. Ali on i njegovi sledbenici mislili su da se značajan privredni rast može ostvariti i bez ugrožavanja sopstvene političke moći: njihov model rasta pod upravom ekstraktivnih političkih institucija ne bi ugrozio njihovu moć, budući d aje kineski narod očajnički tražio poboljšanje životnog standarda, te daje svaki pravi otpor Komunističkoj partiji slomljen to­ kom Maove vladavine i Kulturne revolucije. Da bi svoj model sproveli, želeli su da odbace ne samo Kulturnu revoluciju već i veći deo maoističke institucionalne zaostavštine. Shvatili su daje privredni rast moguć samo uz preduzimanje vidnih koraka prema inkluzivnim ekonomskim institucijama. Stoga su želeli da reformišu privredu i ojačaju ulogu trži449

Zašto narodi propadaju šnih sila i podsticaja. Takođe su želeli da prošire granice privatnog vla­ sništva i ograniče ulogu Komunističke partije u društvu i administraciji oslobađajući se koncepcija poput klasne borbe. Dengova grupa bila je otvorena i za strana ulaganja i međunarodnu trgovinu. Želela je da vodi mnogo agresivniju politiku integrisanja u međunarodnu privredu. Ipak, postojale su granice, pa se na izgradnju istinski inkluzivnih ekonomskih institucija i znatnije smanjenje privrednih stega Komunističke partije nije ni pomišljalo. Prekretnica za Kinu bila je moć Hua Guofenga i njegova spremnost daje upotrebi protiv Cetvoročlane bande. Z a manje od mesec dana od Maove smrti Hua je izveo državni udar protiv Cetvoročlane bande i sve ih pohapsio. Zatim je u martu 1977. vratio Denga na položaj. Tok ovih događaja, kao i naredni važni koraci, predstavljali su tek logičan sled koji je proistekao iz toga što je Deng Sjaoping politički nadmudrio samoga Hua Guofenga. Deng je podsticao javno kritikovanje Kulturne revolu­ cije i počeo da postavlja ljude koji su, poput njega, stradali tokom ovog perioda na ključne položaje na svim nivoima u Komunističkoj partiji. Hua nije mogao da odbaci Kulturnu revoluciju, što gaje oslabilo. Tako­ đe, on je bio i relativno nov u centrima moći, te su mu nedostajale veze i neformalni odnosi koje je Deng tokom godina izgradio. U nizu govora Deng je počeo da kritikuje politiku Hua Guofenga. U septembru 1978. otvoreno je napao politiku Dva apsoluta, govoreći da politika ne treba da zavisi apsolutno od svega što je Mao rekao, već da treba „tragati za istinom u činjenicama". Deng je takođe počeo vešto usmeravati pritisak javnosti na Hua Guofengu, što je bilo najočiglednije 1978. godine u Pokretu zida demokratije, kada su ljudi na jedan pekinški zid kačili svoje prigovore na državu, U julu 1978. jedan od Dengovih pristalica, Hu Ćaomu, pred­ stavio je određene osnovne principe ekonomske reforme. T i su principi sadržali stavove da je preduzeća potrebno više podsticati, dopuštajući im uz to i više nadležnosti kako bi same donosile odluke koje se tiču proizvodnje. Treba dozvoliti da se cene formiraju na osnovu ponude i tražnje, umesto da ih određuje vlada i uopšte, kontrolu države nad 450

Razbijanje kalupa

privredom treba umanjiti. To su bili radikalni predloži, ali je Dengov uticaj jačao. U novembru i decembru 1978. na trećem plenumu jeda­ naestog zasedanja entralnog komiteta Komunističke partije došlo je do proboja. Uprkos protivljenju Hua Guofenga, odlučeno je da će se partija od tog trenutka, umesto na klasnu borbu, usmeriti na modernizaci­ ju privrede. Na plenumu se govorilo o eksperimentima sa „sistemom domaćinske odgovornosti" koji su sprovođeni u nekim provincijama, što je predstavljalo pokušaj odustajanja od kolektivne poljoprivrede i uvođenja ekonomskih podsticaja u poljoprivredi. Do sledeće godine Centralni komitet je potvrdio važnost principa „traženja istine u činje­ nicama" uz izjavu da kulturna revolucija predstavlja veliku katastrofu za kineski narod, U to vreme Deng je svoje pristalice postavljao na važne položaje u partiji, vojsci i vladi. Mada je morao da nastupa oprezno prema sledbenicima Hua u Centralnom komitetu, stvarao je paralelna uporišta svoje moći. Godine 1980. Hua je bio primoran da odstupi sa mesta premijera, a zamenio gaje Žao Zijang. Hua je 1982. smenjen i iz Centralnog komiteta. Međutim, Deng se na ovome nije zaustavio. Na dvanaestom kongresu Komunističke partije, održanom 1982, zatim na Nacionalnoj konferenciji partije u septembru 1985. uspeo je da skoro u potpunosti rekonstruiše partijsko rukovodstvo i smeni stari kadar. Na njihova mesta došli su mnogo mlađi ljudi naklonjeni reformama. Između 1980. i 1985. od 26 članova Politbiroa smenjen je 21, od 11 članova sekretarijata Komunističke partije smenjeno je 8, i od 18 potpredsednika vlade smenjeno je 10. Sada kada su Deng i njegovi reformatori sproveli svoju političku re­ voluciju i preuzeli kontrolu nad zemljom, nastavili su sa nizom promena u ekonomskim institucijama. Promene su krenule od poljoprivrede. Godine 1983, u skladu sa idejama Hu Ćaomua, opšte je prihvaćen si­ stem odgovornosti domaćinstva kojim su zemljoradnicima obezbeđeni ekonomski podsticaji. Godine 1985. država je odustala od obaveznog otkupa žita i taj sistem je zamenjen dobrovoljnim ugovorima, a kontro­ la administracije nad cenama poljoprivrednih proizvoda u velikoj meri je ublažena. Sto se tiče privrede u gradovima, državnim preduzećima 451

Zašto narodi propadaju dato je više autonomije, a četrnaest gradova pretvoreno je u „otvorene gradove" i omogućeno im je da privlače strane ulagače. Seoska privreda se prva pokrenula. Po uvođenju podsticaja poljopri­ vredna proizvodnja se dramatično povećala. Proizvodnja žita je u 1984. godini bila za trećinu veća nego 1978. iako se poljoprivredom bavilo manje ljudi. Mnogi od njih su se zaposlili u novim seoskim fabrikama, takozvanim opštinsko-seoskim preduzećima. Tim preduzećima je posle 1979. dozvoljeno da se razvijaju izvan sistema državnog industrijskog planiranja, kada je novim preduzećima dozvoljeno da se pridružuju ili postaju konkurencija državnim. Ekonomski podsticaji su postepeno uvedeni i u industrijski sektor, naročito u rad preduzeća pod državnim okriljem, mada u ovoj fazi nije bilo nikakvih naznaka privatizacije, koja je morala da sačeka do sredine devedesetih godina dvadesetog veka. Do preporoda Kine došlo je kada je načinjen značajan otklon od jedne od najekstraktivnijih skupina ekonomskih institucija i kada se pristupilo stvaranju inkluzivnijih institucija. Tržišni podsticaji u po­ ljoprivredi i industriji, zatim i strana ulaganja i tehnologija usmerili su Kinu putem brzog privrednog rasta. Međutim, do ovog rasta došlo je u senci ekstraktivnih političkih institucija, iako one nisu bile u toj meri represivne kao u vreme Kulturne revolucije i uprkos tome što su eko­ nomske institucije postale delimično inkluzivne, o čemu ćemo govoriti u narednom poglavlju. Naravno, zbog ovoga se nikako ne srne potceniti radikalna priroda promena u ekonomskim institucijama Kine. Uprkos tome što nije transformisala svoje političke institucije, Kina je uspela da razbije kalup. Kao i u slučaju Bocvane i Juga SAD, do najvažnijih promena došlo je na ključnoj raskrsnici - u ovom slučaju, nakon Maove smrti. Te su promene takođe bile u velikoj meri nepredvidive jer nije bilo isključeno da Cetvoročlana banda pobedi u borbi za moć. Da se to dogodilo, u poslednjih trideset godina Kina ne bi doživela neprekidan privredni rast. Međutim, zahtevi za promenama nakon katastrofalnih posledica i ljudskih stradanja izazvanih Velikim skokom napred i Kul­ turnom revolucijom bili su dovoljni da Deng Sjaoping i njegovi saveznici uspeju da iz te političke borbe izađu kao pobednici. 452

Razbijanje kalupa

Bocvana, Kina i Jug SA D, kao i Slavna revolucija u Engleskoj, Francuska revolucija i restauracija Meidži u Japanu živopisno govore da istorija nije sudbina. Uprkos postojanju uklete spirale, ekstraktivne institucije se ipak mogu zameniti inkluzivnim. Ali to se ne dešava sâmo od sebe, niti je lako. Da bi zemlja krenula prema inkluzivnijim insti­ tucijama, često je potrebno sadejstvo različih faktora, naročito ključne skretnice i široke koalicije onih koji zastupaju reforme ili drugih več postojećih obećavajućih institucija. Potrebno je i nešto sreće, pošto je tok istorije uvek nepredvidiv.

453

Razumevanje prosperiteta i siromastva

Istorijsko poreklo Sirom sveta orgomne su razlike u zivotnom standardu. Cak i najsiromasniji stanovnici Sjedinjenih Drzava imaju dohodak i pristup zdravstvenoj nezi, obrazovanju, javnim uslugama i ekonomske i drustvene mogucnosti na mnogo visem nivou nego sto je to slucaj kod ogromne mase ljudi u podsaharskoj Africi, juznoj Aziji i Centralnoj Americi. Suprotnosti izmedu Juzne i Severne Koreje, dva Nogalesa, i Sjedinjenih Drzava i Meksika podsecaju nas da su te razlike nastale relativno nedavno. Pre pet stotina godina Meksiko, domovina astecke drzave, bio je zacelo bogatiji od zajednica na severu, a Sjedinjene Drzave su prestigle Meksiko tek u devetnaestom veku. Raskorak izmedu dva Nogalesa jo s je skorijeg datuma. Razlike izmedu Severne i Juzne Koreje su u privrednom, drustvenom i kulturoloskom smislu bile neprimetne pre nego sto je zemlja podvojena po 38. uporedniku nakon Drugog svetkog rata. Isto tako, vecina ogromnih ekonomskih razlika koje danas vidimo nastale su tokom poslednje dve stotine godina. Da je sve moralo da bude takoi1Da li su Zapadna Evropa, Sjedinjene Drzave i Japan bili istorijski - ili geografski, kulturoloski ili etnicki predodredeni da tokom poslednje, otprilike, dve stotine godina postanu 454

Razumevanje prosperiteta i siromastm

toliko bogatiji u odnosu na podsaharsku Afriku, Latinsku Ameriku i Kinu? D a li je industrijska revolucija morala da pocne u Britaniji u osamnaestom veku, a da se zatim prosiri na Zapadnu Evropu i evropske izdanke u Severnoj Americi i Australaziji? D a li je moguc hipoteticki svet u kojem su se Slavna revolucija i industrijska revolucija odigrale u Peruu, koji je zatim kolonizovao Zapadnu Evropu i porobio belce, ili bi to bio samo vid istorijske naucne fantastike? Da bismo odgovorili na ova pitanja ili cak samo razmislili o njima, potrebna nam je teorija o tome zasto su neki narodi neuspesni i siromasni, dok drugi uspevaju. Takva teorija mora imati u vidu cinioce koji pokrecu i one koji koce napredak, kao i njihova istorijska porekla. Ova knjigaje predlozila jednu takvu teoriju. Verovatno je da svaki slozeni drustveni fenomen, kao sto je poreklo razlicitih ekonomskih i politickih puteva razvoja u stotinama zajednica sirom sveta, ima mnogo uzroka zbog kojih vecina drustvenih naucnika izbegava jednouzrocne, jednostavne i siroko primenjive teorije, Umesto toga oni traze drugacija objasnjenja za naizgled slicne ishode nastale na razlicitim prostorima i vremenima. Mi smo, medutim, ponudili jednostavnu teoriju pornocu koje smo objasnili osnovne obrise ekonomskog i politickog razvo­ ja sirom sveta od doba neolitske revolucije. Nismo krenuli od naivne pretpostavke da bi takva teorija mogla objasniti sve, vec od uverenja da teorija treba da nam omoguci da uocimo slicnosti, ponekad po cenu apstrahovanja na ustrb mnogih interesantnih detalja. Uspesna teorija, dakle, ne treba verodostojno da izlaze detalje, vec treba da pruzi korisno i empirijski dobro utemeljeno objasnjenje niza procesa, istovremeno razjasnjavajuci glavne sile na delu. Teorija koju smo mi ponudili pokusala je da to postigne funkcionisuci na dva nivoa. Prvi nivo je razlikovanje izmedu ekstraktivnih i inkluzivnih ekonomskih i politickih institucija. Drugi je nase objasnjenje zasto su inkluzivne institucije nastale u odrectenim delovima sveta, a ne drugde. Dok se prvi nivo nase teorije bavi institucionalnim tumacenjem istorije, drugi nivo se bavi nacinima na koje je istorija oblikovala institucionalne razvoje naroda. 455

Zasto narodi propadaju

Sredisnje mesto u nasoj teoriji zauzima povezanost inkluzivnih ekonomskih i politickih institucija sa blagostanjem. Postovanjem svojinskih prava, stvaranjem jednakih uslova i ulaganjem u nove tehnologije i vestine, inkluzivne ekonomske institucije vise doprinose privrednom rastu u odnosu na ekstraktivne ekonomske institucije, cija je namena ekstrakcija bogatstva vecine od strane nekolicine i koje nisu uspesne u zastiti svojinskih prava i davanju podsticaja privrednim delatnostima. Inkluzivne ekonomske institucije podrzavaju inkluzivne politicke institucije i zauzvrat uzivaju njihovu podrsku. Inkluzivne politicke institucije siroko rasporeduju politicku moc na pluralisticki nacin i u stanju su da ostvare odredeni stepen politicke centralizacije kako bi uspostavile pravni poredak, osnove sigurnih svojinskih prava, kao i inkluzivnu trzisnu privredu. N a slican nacin, ekstraktivne ekonomske institucije stoje u sinergistickom odnosu prema ekstraktivnim politickim institucijama koje moc koncentrisu u rukama nekolicine koja je potom time podstaknuta da odrzava i razvija ekstraktivne ekonomske institucije radi sopstvene dobiti i da koristi bogatstva kojih se dokopa radi ucvrsdvanja sopstvene politicke mod. Ovakve tendencije ne podrazumevaju da su ekstraktivne ekononv ske i politicke institucije protivrecne privrednom rastu. Naprotiv, svaka elita pod istim ostalim uslovima zeli da podstice sto je moguce visi privredni rast ne bi li ostvarila vecu dobit. Ekstraktivne institucije koje su ostvarile i najmanju meru politicke centralizacije cesto su u stanju da ostvaruju izvesni rast. Medutim, kljucno je da, iz dva glavna razloga, rast ostvaren pod ekstraktivnim institucijama nije odrziv. Kao prvo, odrziv privredni rast zahteva inovaciju, narazdvojivu od kreativne destrukcije koje u domenu privrede staro zamenjuje novim i ujedno destabilizuje uspostavljene politicke odnose mod, Iz straha od kreativne destrukcije elite na celu ekstraktivnih institucija se tome opiru, te ce svaki rast koji nastaje pod ekstraktivnim institucijama bili na kraju kratkorocan. Kao drugo, mogucnost onih koji upravljaju ekstraktivnim institucijama da ostvare veliku korist na racun ostatka drustva cini politicku moc na osnovi ekstraktivnih institucija vrlo primamljivom, 456

Razumevanje prosperiteta i siromastva

te se mnoge grupe i pojedinci bore da je zadobiju. To za posledicu ima jake snage koje drustva sa ekstraktivnim isntitucijama guraju prema politickoj nestabilnosti. Sinergisticki odnos izmedu ekstraktivnih ekonomskih i politickih institucija stvara ukletu spiralu zbog koje su jednom uspostavljene ekstraktivne institucije sklone trajanju. Nalik tome, postoji i blagotvorna spirala povezana sa inkluzivnim ekonomskim i politickim institucijama. Medutim, ni ukleta ni blagotvorna spirala nisu nedodirljive. Zapravo, iako su u proslosti ekstraktivne institucije bile pravilo, neki narodi danas imaju inkluzivne institucije zato sto su njihova drustva uspela da razbiju kalup i predu na inkluzivne institucije. Nase objasnjenje tih promena je istorijsko, ali nije istorijski predodredeno. Znacajna institucionalna promena, koja je preduslov za znacajnu ekonomsku pro­ menu, rezultat je interakcije postojecih institucija i kljucnih skretnica. Kljucne skretnice su bitni dogadaji koji narusavaju postojecu politicku i ekonomsku ravnotezu u jednom ili vise drustava. To je bila Crna smrt, koja je odnela mozda cak i polovinu stanovnistva u vecem delu Evrope u cetrnaestom veku, zatim uspostavljanje atlantskih trgovackih puteva, sto je za mnoge u zapadnoj Evropi stvorilo ogromne mogucnosti za zaradu; i industrijska revolucija, koja je donela mogucnost brzih, ali i remetilackih promena u ekonomskim strukturama sirom sveta. Same institucionalne razlike koje postoje medu drustvima posledica su institucionalnih promena u proslosti. Zbog cega se institucionalni razvoj razlikuje od drustva do drustva? Odgovor lezi u institucionalnom udaljavanju. Isto kao sto ce se geni dve izolovane populacije organizama polako sve vise razlikovati usled nasumicnih mutacija u okviru takozvanog procesa evolucionog ili genetskog udaljavanja, tako se i dva inace slicna drustva, doduse opet polako, sve vise institucionalno udaljavaju. Sukob oko dohotka i mod, a neposredno oko institucija, konstanta je u svim drustvima. Njegov ishod je cesto nepredvidiv, cak i kada pocetni uslovi nisu za sve jednaki. Ishod ovakvog sukoba stvara institucionalno udaljavanje. Nije, medutim, obavezno rec o kumulativnom procesu. Pojava malih razlika u odredenom trenutku ne znaci da 457

Zasto narodi propadaju

ce se one nuzno s vremenom uvecavati, Bas naprotiv, kao sto to pokazuje rasprava o Britaniji iz rimskog perioda u sestom poglavlju, male razlike se pojavljuju, zatim nestaju, pa se javljaju ponovo. Medutim, kada naide kljucna skretnica, male razlike nastale u okviru institucionalnog udaljavanja mogu biti znacajne za nastanak ogromnih razlika medu inace slicnim drustvima. Videli smo u sedmom i osmom poglavlju da je, usled tih malih razlika, kljucna skretnica otvaranja atlantske trgovine, uprkos mnogim slicnostima izmedu Engleske, Francuske i Spanije, imala najtransformativniji efekat u Engleskoj - zbog cinjenice da, usled razvoja u petnaestom i sesnaestom veku, engleska kruna nije mogla da kontrolise celokupnu prekookeansku trgovinu, dok je ta trgovina u Francuskoj i Spaniji bila uglavnom pod monopolom krune. Zbog toga u Francuskoj i Spaniji kraljevska vlast i grupe u savezu s njom izvlacile su najvise koristi od velikih zarada od atlantske trgovine i kolonijalnog sirenja, dok su u Engleskoj korist od ekonomskih prilika otvorenih kljucnom skretnicom imale grupe koje su se ostro suprotstavljale kraljevskoj vlasti. Iako institucionalno udaljavanje donosi male razlike, njegovo uzajamno dejstvo sa kljucnim skretnicama vodi u institucionalna odstupanja, a to odstupanje zatim stvara sve vece institucionalne razlike na koje ce sledeca kljucna skretnica uticati. Istorija je kljuc posto istorijski procesi, institucionalnim udaljavanjem, stvaraju razlike koje mogu biti od znacaja tokom kljucnih skretnica. Same kljucne skretnice predstavljaju istorijske prekretnice. A uklete i blagotvorne spirale znace da moramo izucavati istoriju kako bismo razumeli prirodu istorijski stvorenih institucionalnih razlika. Ipak, nasa teorija ne podrazumeva istorijski determinizam - niti bilo koji drugi vid determinizma. Iz tog razloga odgovor na pitanje s pocetka ovog poglavlja glasi ne: nije bilo istorijski nuzno da Peru postane toliko siromasniji od Zapadne Evrope ili Sjedinjenih Drzava. Z a pocetak, nasuprot geografskoj hipotezi i hipotezi kulture, Peru nije osuden na siromastvo zbog njegove geografije ili kulture. Prema nasoj teoriji Peru je danas toliko siromasniji od zapadne Evrope i Sje458

Razumevanje prosperiteta i siromastva

dinjenih Drzava zbog njegovih institucija, a da bismo razumeli razlog tome, moramo razumeti instorijski proces institucionalnog razvoja u Peruu. Kao sto smo u drugom poglavlju videli, pre pet stotina godina carstvo Inka, koje se nalazilo na mestu sadasnjeg Perua, bilo je bogatije, tehnoloski prefinjenije i politicki centralizovanije od manjih zajednica u Severnoj Americi. Prekretnica je bio nacin na koji je ovo podrucje kolonizovano i kako se on razlikovao od kolonizacije Severne Amenke. To nije bila posledica istorijski predodredenog procesa, vec slucajna posledica nekoliko osnovnih institucionalnih razvoja tokom kljucne skretnice. Najmanje tri faktora mogla su da promene tu putanju i da dovedu do vrlo drugacijih dugorocnih obrazaca. Najpre, institucionalne razlike izmedu Amerika tokom petnaestog veka oblikovale su nacine na koji su ove oblasti bile kolonizovane. Severna Amerika kretala se drugacijom institucionalnom putanjom u odnosu na Peru posto je bila retko naseljena pre kolonizacije i privlacila je evropske doseljnike koji su se potom uspesno suprotstavili elitama koje su entiteti poput kompanije Virdzinija i engleske krune pokusali da ustanove. Nasuprot tome, spanski konkvistadori naisli su na centralizovanu ekstraktivnu drzavu u Peruu, ciju su vlast mogli da preuzmu i na brojno stanovnistvo koje su mogli da zaposle u rudnicima i na plantazama. Takode, nije bilo niceg geografski predodredenog oko njegovog polozaja u okviru americkog kontinenta u vreme kada su Evropljani pristigli. Bas kao sto je nastanak centralizovane drzave pod Kraljem Sajamom u plemenu Busong bio posledica velike institucionalne inovacije, ili cak mozda politicke revolucije - kao sto smo videli u petom poglavlju - tako je i civilizacija Inka u Peruu i velika gustina naseljenosti u tom podrucju bila posledica velikih institucionalnih inovacija. One su, umesto tu, mogle da se dogode u Severnoj Americi, na mestima kao sto su dolina Misisipija ili cak severoistok Sjedinjenih Drzava. Da se to desilo, Evropljani bi mozda naisli na prazne prostore u Andima, a na centralizovane drzave u Severnoj Americi, te bi uloge Perua i Sjedinjenih Drzava mozda bile obrnute. Evropljani bi se onda mozda naselili u podrucjima oko Perua, a sukob izmedu vecine dose459

Zasto narodi propadaju

ljenika i elite bi mozda doveo do stvaranja inkluzivnih institucija tu, umesto u Severnoj Americi. Naknadni putevi privrednog rasta bi onda verovatno bili drugaciji. Drugo, carstvo Inka je moglo da se odupre evropskom kolonijalizmu, kao sto je Japan to ucinio kada je brod komodora Perija pristao u zaliv Edo. Iako je, u odnosu na Tokugave u Japanu, ekstraktivniji karakter carstva Inka cinio politicku revoluciju nalik restauraciji Meidzi manje mogucom u Peruu, nije postojala istorijska nuznost da Inke potpuno pokleknu pred evropskom dominacijom. Da su uspele da se odupru i cak institucionalno modernizuju u odgovoru na pretnje, citav put istorije Novog sveta, a time i celokupna istorija sveta, mogao je biti drugaciji. Trece, i najradikalnije, nije cak istorijski ili geografski ili kulturoloski bilo predodredeno da Evropljani budu ti koji ce kolonizovati svet. To su mogli uraditi Kinezi ili cak Inke. Svakako, takav ishod se cini nemogucim kada posmatramo svet sa stanovista petnaestog veka, do kada je zapadna Evropa prestigla Amerike, a Kina vec bila zatvorena u sebe. Ali sama zapadna Evropa petnaestog veka bila je rezultat slucajnog procesa institucionalnog udaljavanja isprekidanog kljucnim skretnicama, te tu nije bilo niceg neizbeznog. Zapadnoevropske sile ne bi prednjacile niti bi pokorile svet da nije bilo nekoliko istorijskih prekretnica. Medu njima su specifican put kojim je krenuo feudalizam, odmenjujuci robovlasnistvo i usput slabeci vlast monarha, zatim cinjenica da su vekovi nakon kraja prvog milenijuma bili svedoci razvoja nezavisnih i komercijalno autonomnih gradova, cinjenica da evropskim monarsima nije pretila prekookeanska trgovina, te je stoga nisu ni obeshrabrivali kao sto su to cinili kineski carevi iz dinastije Ming, kao i dolazak Crne smrti - koja je uzdrmala temelje feudalnog poretka. D a su se ova desavanja odvijala drugacije, danas bismo mozda ziveli u sasvim drugacijem svetu, u kojem bi Peru mozda bio bogatiji od Zapadne Evrope ili Sjedinjenih Drzava.

460

Razumevanje prosperiteta i siromastva

Naravno, moc predvidanja je ogranicena u teoriji u kojoj kljucne uloge igraju male razlike i slucajnosti. Malo ko je mogao u petnaestom ili cak sesnaestom veku, a kamoli u mnogim vekovima nakon pada Rimskog carstva, predvideti da ce se glavni korak prema inkluzivnim institucijama desiti u Britaniji, Tako se desilo jedino zbog specificnog procesa institucionalnog udaljavanja i prirode kljucne skretnice stvorene otvaranjem atlantske trgovine. Niti bi ko usred Kulturne revolucije sedamdesetih godina dvadesetog veka mnogo verovao da ce uskoro Kina krenuti putem radikalnih promena u njenim ekonomskim institucijama, a zatim i putem vrlo brzog rasta. Isto tako nemoguce je predvideti sa bilo kakvom sigurnoscu kakva ce situacija biti za pet stotina godina. Sve to, medutim, ne predstavlja nedostatke u nasoj teoriji. Istorijski prikaz koji smo do sada izlozili ukazuje na to da je bilo koji pristup zasnovan na istorijskom determinizmu - u cijoj se osnovi nalaze geografija, kultura ili cak drugi istorijski faktori - neodgovarajuci. Male razlike i slucajnosti nisu deo samo nase teorije; one su deo funkcionisanja istorije. Cak i kada je tesko precizno predvidati koja ce drustva napredovati u odnosu na druga, videli smo kroz ovu knjigu da nasa teorija prilicno dobro objasnjava velike razlike u prosperitetu i siromastvu naroda. U preostalom delu ovog poglavlja videcemo da ona pruza i neke smernice oko toga koji tipovi drustava imaju vise sansi da ostvare privredni rast tokom sledecih nekoliko decenija. Prvo, uz uklete i blagotvorne spirale ide i dosta istrajnosti i tromosti. Ne treba sumnjati da ce za pedeset ili cak stotinu godina Sjedinjene Drzave i Zapadna Evropa, kada se u vidu imaju njihove inkluzivne ekonomske i politicke institucije, biti bogatije - verovatno znatno bogatije - od podsaharske Afrike, Bliskog istoka, Centralne Amerike ili jugoistocne Azije. Medutim, u okviru ovih sirokih obrazaca nastade velike institucionalne promene tokom sledeceg veka, a neke zemlje
Zasto narodi propadaju

drzave —kao sto se to slucaj sa Haitijem tokom poslednjih nekoliko decenija, mnogo pre nego sto je tamosnji jak zemljotres unistio infrastrukturu zemlje - imaju male sanse, bilo da ostvare rast pod ekstraktivnim politickim institucijama bilo da nacine velike korake prema inkluzivnim institucijama. Umesto toga, zemlje koje ce verovatno beleziti rast tokom sledecih nekoliko decenija su —doduse, verovatno pod ekstraktivnim institucijama - one koji su postigle odreden nivo politicke centralizacije. U podsaharskoj Africi u njih spadaju Burundi, Etiopija, Ruanda, zemlje sa dugim istorijama centralizovanih drzava, i Tanzanija - koja je od vremena sticanja nezavisnosti uspela da izgradi takvu centralizaciju, ili bar da stekne neke od preduslova za centralizaciju. U Latinskoj Americi medu njima su Brazil, Cile i Meksiko, koji ne samo da su ostvarili politicku centralizaciju vec su ostvarili i znacajan napredak ka zacetku pluralizma. N asa teorija ukazuje na to da je odrziv privredni rast malo verovatan u Kolumbiji. N asa teorija takode ukazuje na to da rast pod ekstraktivnim poli­ tickim institucijama, kao u Kini, nece doneti odrziv rast, posto ce verovatno izgubiti polet. Van ovih slucajeva, neizvesnosti su velike. Kuba ce, primera radi, mozda ostvariti tranziciju prema inkluzivnim institucija­ ma i doziveti veliku ekonomsku transformaciju, a mozda ce se teturati pod ekstraktivnim politickim i ekonomskim institucijama. Isto vazi za Severnu Koreju i Burmu (Mjanmar) u Aziji. Stoga, dok nasa teorija pruza orude za razmisljanje o tome kako se institucije menjaju i o posledicama tih promena, priroda takve promene - uloga malih razlika i slucajnosti - cini preciznija predvidanja teskim. Jos veca opreznost potrebna je u pogledu osmisljavanja politickih preporuka na osnovu ovog opsteg prikaza o poreklu prosperiteta i siromastva. Kao sto uticaj kljucnih skretnica zavisi od postojecih institucija, tako i nacin na koji ce drustvo reagovati na promenu politike zavisi od postojecih institucija. Svakako, u nasoj teoriji se govori o tome kako zemlje mogu naciniti korake prema prosperitetu —transformisuci svoje institucije od ekstraktivnih u inkluzivne. Ali isto tako od samog pocetka ona jasno kaze da ne postoje jednostavni recepti kako ostvariti takvu 462

Razumevanje prosperiteta i siromastva

promenu. Najpre, ukleta spirala podrazumeva da je menjanje institucija mnogo teze nego sto se na prvi pogled cini. Konkretno, ekstraktivne institucije mogu iznova da se stvore u drugacijem obliku, kao sto smo videli u dvanaestom poglavlju sa gvozdenim zakonom oligarhije. Stoga cinjenica da je ekstraktivni rezim predsednika Mubaraka svrgnut u narodnim protestima februara 2011. godine ne garantuje da ce Egipat krenuti prema inkluzivnijim institucijama. Umesto toga, ekstraktivne institucije mogu ponovo da se jave uprkos zivom i obecavajucem pokretu za demokratiju. Zatim, posto neizvesni put istorije znaci da je tesko znati da li ce odredeni splet kljucnih skretnica i postojecih institucionalnih razlika voditi u inkluzivnije ili ekstraktivnije institucije, formulisanje opstih saveta u pogledu politika za podsticanje promena ka inkluzivnim institucijama bio bi herojski poduhvat. Bez obzira na to, nasa teorija je ipak korisna za analizu politika, posto nam omogucava da prepoznamo losu preporuku u pogledu politika, koja se oslanja ili na netacnu hipotezu ili na neodgovarajuce razumevanje nacina na koji se institucije menjaju. U tome, kao i u vecini stvari, izbegavanje najgorih gresaka jednako je vazno poput - i ostvarivije od - pokusaja da se pronadu jednostavna resenja. To je mozda najjasnije kada razmotrimo trenutne preporuke politika koji ohrabruju „autoritarni rast" oslanjajuci se na kinesko iskustvo uspesnog rasta u poslednjih nekoliko decenija. U nastavku cemo objasniti zasto takvi saveti vode u zabludu i zasto je kineski rast, onakav kakav je bio do sada, samo jos jedan primer rasta pod ekstraktivnim politickim institucijama, sa malom verovatnocom pretvaranja u odrziv privredni rast.

Neodoljiva draz autoritarnog rasta Dai Guofang rano je uvideo predstojeci urbanisticki bum u Kini. Novi autoputevi, poslovni centri, stanovi i oblakoderi nicali su Sirom 463

Zasto narodi propadaju

Kine devedesetih godina dvadesetog veka, a Dai je smatrao da ce takav rast samo dobijati na snazi u sledecoj deceniji. Mislio je da bi njegova kompanija Jingsu Tieben Iron and Steel mogla da osvoji siroko trziste kao jeftin proizvodac, narocito u odnosu na neefikasne drzavne celicane. Dai je planirao da izgradi pravog diva u industiji celika, i uz podrsku lokalnih partijskih sefova u Cangdzou 2003. godine zapoceo je izgradnju. Do marta 2004. godine, medutim, po naredenju kineske Komunisticke partije u Pekingu njegov projekat je obustavljen, a Dai je iz nikada nerazjasnjenih razloga uhapsen. Vlasti su mozda mislile da ce na njegovim racunima naci nekakav dokaz njegove krivice. Zbog toga je proveo sledecih pet godina u zatvoru i kucnom pritvoru, a 2009. proglasen je krivim po manjoj optuznici. Njegov pravi zlocin bilo je zapocinjanje velikog projekta bez saglasnosti visih rukovodilaca Komunisticke partije, koji bi konkurisao kompanijama pod pokroviteljstvom drzave. To je sigurno bila pouka koju su ostali izvukli iz tog slucaja. Reakcija Komunisticke partije na preduzetnike poput Daija ne bi trebalo da predstavlja inznenadenje. Cen Jun, jedan do najblizih saradnika Denga Sjaopinga i verovatno tvorac pocetnih trzisnih reformi, sazeo je gledista veceg dela partijskog kadra kroz analogiju „ptice u kavezu“ za ekonomiju: kineska ekonomija je bila ptica, a kavez, odnosno partijska kontrola, bilo je potrebno prosiriti kako bi ptica bila zdravija i zivahnija, ali kavez se nije smeo otkljucati ili ukloniti, jer bi ptica onda odletela. Dang Cemin ubrzo posto je dosao na mesto generalnog sekretara Komunisticke partije 1989. godine, najmocniji polozaj u Kini, otisao je korak dalje sazevsi partijsko podozrenje prema preduzetnicima nazvavsi ih „samoprozvanim trgovcima i torbarima [koji] varaju, cine pronevere, podmicuju i izbegavaju placanje poreza". Tokom devedesetih godina dvadesetog veka cak i dok su se strane investicije slivale u Kinu, a drzavna preduzeca bilo podsticana da rastu, privatno preduzetnistvo je nailazilo na podozrenje, a imovina mnogih preduzetnika bila je ekproprisana, a oni cak i zatvoreni. Glediste Danga Cemina na preduzetnike jos uvekje rasireno u Kini, iako relativno slabi. Recima kineskog ekomoniste „velike drzavne kompanije mogu se ukljuciti u 464

Razumevanje pmsperiteta i siromastva

velike projekte. Ali kada to ucine privatne kompanije, narocito u konkurendji sa drzavom, onda svuda nastaje velika nevolja [sic]“. Iako privatne kompanije danas u Kini ostvaruju profit, mnogi de­ menti privrede su i dalje pod partijskom kontrolom i zastitom. Novinar Ricard Mekgreror izvestava da na direktorskom stolu svake od najvecih drzavnih komapanija u Kini stoji crveni telefon. Kada zazvoni, to partija zove sa naredenjima sta kompanija treba da cini, gde treba da ulaze i koji treba da budu njeni ciljevi. Ove gigantske kompanije su i dalje pod kontrolom partije, cega iznova postajemo svesni kada partija, bez mnogo objasnjavanja, odluci da premesti njihove sefove, otpusti ih ili unapredi. Ove crtice nikako ne poricu to da je Kina nacinila velike korake prema inkluzivnim ekonomskim institucijama, korake koji podupiru spektakularne stope rasta u poslednjih trideset godina. Vecina preduzetnika je donekle bezbedna ne samo zato sto uzivaju podrsku lokalnog partijskog kadra i elite Komunisticke partije u Pekingu. Vecina drzavnih preduzeca zaraduje i takmici se na medunarodnim trzistima. Ovo je radikalna promena u odnosu na Maovu Kinu. Kao sto smo u prethodnom poglavlju videli, Kina je isprva bila u stanju da belezi rast zato sto je pod Dengom Sjaopingom doslo do radikalnih reformi koje su zemlju udaljile od vecine ekstraktivnih ekonomskin institucija i priblizile inkluzivnim ekonomskim institucijama. Rast se nastavio kako su kineske ekonomske institucije postajale sve inkluzivnije, premda sporim tempom. Kina takode veliku korist izvlaci iz svoje velike zalihe jeftine radne snage i pristupa stranim trzistima, kapitalu i tehnologijama. Iako su kineske ekonomske institucije danas neuporedivo inkluzivnije nego sto su bile pre tri decenije, kinesko inskustvo je primer rasta pod ekstraktivnim politickim institucijama. Uprkos skorasnjim naglaskom u Kini na inovacije i tehnologiju, kineski rast je zasnovan na prihvatanju postojecih tehnologija i dinamicnim investicijama, a ne na kreativnoj destrukciji. Bitan aspekt toga je da svojinska prava nisu sasvim sigurna u Kini. Malo-pomalo neki preduzetnici budu eksproprisani, bas kao Dai. Pokretljivost radne snage cvrsto je regulisana, a 465

Zasto narodi propadaju

najosnovnija svojinska prava, kao stoje pravo prodaje rada po sopstvenoj zelji, i dalje su vrlo nepotpuna. Koliko su ekonomske institucije jos uvek daleko do toga da budu zaista inkluzivne - pokazuje cinjenica da bi se samo nekolicina preduzetnika i preduzetnica upustila u posao bez podrske lokalnog partijskog kadra ili, jos vasnije, Pekinga. Veza izmedu poslovanja i partije za obe je strane vrlo unosna. Poslovi koje partija podrzava dobijaju povoljne ugovore, mogu iseliti obicne ljude kako bi ekproprisali njihovu zemlju, i mogu nekaznjeno krsiti zakone i ostale propise. Oni koji stoje na putu ovakvog poslovnog plana bice pregazeni, a mogu cak biti uhapseni ili ubijeni. Sveprisutna stega Komunisticke partije i ekstraktivnih institucija u Kini podseca nas na mnoge slicnosti privrednog rasta Sovjetskog Saveza pedesetih i sezdesetih godina dvadesetog veka i Kine danas, iako postoje i znacajne razlike. Sovjetski Savez je rast ostvario pod ekstraktivnim ekonomskim institucijama i ekstraktivnim politickim insitucijama posto je silom usmerio resurse u industriju pod centralizovanom komandnom strukturom, narocito u industriju oruzja i tesku industriju. Takav rast je delimicno bio ostvariv postoje s mnogo cime trebalo uhvatiti korak. Rast pod ekstraktivnim institucijama je laksi kada kreativna destrukcija nije nuzna. Kineske ekonomske institucije su svakako inkluzivnije od onih u Sovjetskom Savezu, ali kineske politicke institucije su i dalje ekstraktivne. Komunistickka partija je u Kini svemocna i kontrolise celokupnu drzavnu birokratiju, oruzane snage, medije, i velike delove ekonomije. Kineski narod ima malo politickih sloboda i vrlo malo ucesca u politickim procesima. Mnogi su dugo verovali da ce rast u Kini dovesti do demokratije i veceg pluralizma. Godine 1989. zaista je delovalo da ce protesti na Trgu Tjenanmen dovesti do veceg otvaranja i mozda cak do kraha komunistickog rezima. Ali tenkovi su krenuli na demonstrante i umesto miroljubive revolucije istorijske knjige danas beleze M asakr na Trgu Tjenanmen. N a mnogo nacina kineske politicke institucije postale su ekstraktivnije u vremenu nakon Tjenanmena; reformisti kao stoje Cao Cijang, koji je kao generalni sekretar Komunisticke partije svoju podr466

Razumevanje prosperiteta i siromastva

sku dao studentima na Trgu Tjenanmen, uklonjeni su, a vlada se jos revnosnije obrusila na gradanske slobode i slobodu stampe. Cao Cijang je stavljen u kucni pritvor na vise od petnaest godina, a njegov javni lik je postepeno izbrisan kako ne bi mogao posluziti ni kao simbol onima koji podrzavaju politicku promenu. Danas je partijska kontrola nad medijima, ukljucjuci internet, bez presedana. Veliki deo te kontrole ostvaruje se putem samocenzure: medijske kuce znaju da ne bi trebalo da pominju Cao Cijanga ili Liju Sjaoboa - kriticara vlasti koji trazi vise demokratije, koji i dalje cami u zatvoru cak i posto mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir. Samocenzuru podstice orvelovski aparat, koji prati razgovore i komunikaciju, zatvara internet stranice i novinske agencije, pa cak i selektivno sprecava pristup pojedinacnim vestima na internetu. Sve to je bilo upotrebljeno kada su 2009. godine izbile vesti o optuzbama za korupciju protiv sina Hua Dintaoa, generalnog sekretara partije od 2002. Partijski aparat odmah je krenuo u akciju i ne samo da je uspeo da spreci kineske medije da govore o tom slucaju vec je i selektivno blokrao vesti o slucaju na veb-sajtovima Njujork tajms i Fajnensel tajms. tivne destrukcije vrlo je ogranicen i takav ce ostati sve dok u politickim institucijama ne dode do radiklanih promena. Kao i u slucaju Sovjetskog Saveza, kinesko iskustvo rasta pod ekstraktivnim politickim in­ stitucijama je uveliko olaksano zbog toga sto mnogo toga treba sustici. Dohodak po glavi stanovnika u Kini je i dalje samo mali deo dohotka u Sjedinjenim Drzavama i Zapadnoj Evropi. Naravno, kineski rast je znatno raznovrsniji nego sovjetski; ne oslanja se samo na naoruzanje ili tesku industriju, a kineski preduzetnici pokazuju dosta domisljatosti. Ipak, taj rast ce izgubiti polet osim ako ekstraktivne politicke institucije ne ustupe mesto inkluzivnim institucijama. Sve dok politicke institucije budu ekstraktivne, rast ce po sebi biti ogranicen, kao sto je bio u svim ostalim slicnim slucajevima. Kinesko iskustvo pokrece nekoliko zanimljivih pitanja o buducnosti kineskog rasta i, jos znacajnije, o pozeljnosti i isplativnosti autoritarnog 467

Zasto narodi propadaju

rasta. Takav rast postao je popularna alternativa „Vasingtonskom konsenzusu", koji naglasava vaznost oslobadanja trzista i trgovine i odredene vidove institucionalnih promena radi pocetnog podsticanja privrednog rasta u mnogim nerazvijenijim delovima sveta. Dok je privlacnost autoritarnog rasta delimicno reakcija na Vasingtonski konsenzus, mozda je njegova jos veca draz - svakako za vladare na celu ekstraktvnih institucija —u tome sto i daje odresene ruke u odrzavanju i cak jacanju njihove vlasti i legitimise njihovu ekstrakciju. Kao sto nasa teorija istice, narocito u slucaju drustva koja su postigla odredeni nivo drzavne centralizacije, ovaj vid rasta pod ekstraktivnim institucijama je moguc i mozda cak najverovatniji scenario za mnoge narode, pocevsi od Kambodze i Vijetnama do Burundija, Etiopije i Ruande. Ali ona takode ukazuje da on, kao i svi primeri rasta pod ekstraktivnim politickim institucijama, nece biti odrziv. U slucaju Kine verovatno ce se jos neko vreme nastaviti proces rasta zasnovan na sustizanju, uvozu strane tehnologije i izvozu jeftinih proizvoda. Ipak, kineski rast ce se takode verovatno zaustaviti, narocito kada Kina dostigne zivotni standard na nivou zemlje sa srednjim dohotkom. Najverovatniji scenario mogao bi biti da ce se Kineska komunisticka partija i sve mocnija kineska ekonomska elita cvrsto odrzati na vlasti sledecih nekoliko decenija. Ako bude tako, istorija i nasa teorija ukazuju na to da do rasta sa kreativnom destrukcijom i pravom inovacijom nece doci, a spektakularne stope rasta u Kini ce polako nestati. Ali ovakav ishod je daleko od predodredenog; moze se izbeci ako Kina prede na inkluzivne politicke institucije pre nego sto njen rast pod ekstraktivnim institucijama dosegne svoju granicu. Ipak, kao sto cemo sledece videti, malo je razloga da se ocekuje daje prelaz Kine na inkluzivnije institucije verovatan ili da ce se odviti automatski i bezbolno. Cak i glasovi nekih unutar kineske Komunisticke partije govore o opasnostima na putu koji sledi i sire ideju da su politicke reforme odnosno, nasim recima, prelaz ka inkluzivnijim politickim institucijama —neophodne. Mocni premijer Ven Dabao nedavno je upozorio na opasnost da privredni rast bude ometen ukoliko se ne zapocne politicka 468

Razumevanje prosperiteta i siromastva

reforma. Iako neki sumnjaju u njegovu iskrenost, smatramo da Venova analiza predstavlja pogled u buducnost. N o mnogi se na Zapadu ne slazu sa Venovim izjavama. Z a njih, Kina razotkriva alternativni put ka odrzivom privrednom rastu, koji se oslanja na autoritarizam pre nego na inkluzivne ekonomske i politicke institucije. Ali grese. Vec smo videli ocigledne vazne korene kineskog uspeha: radikalna promena u ekonomskim institucijama od krutih komunistickih do onih koje pruzaju podsticaje za povecanje produktivnosti i za trgovinu. Sa te tacke gledista, ne postoji nista sustinsko drugacije oko kineskog iskustva u odnosu na iskustva zemalja koje su uspele da se udalje od ekstraktivnih i priblize inkluzivnim ekonomskim institucijama, cak i kada se to desavalo pod ekstraktivnim politickim institucijama, kao sto je to slucaj sa Kinom. Kina je, dakle, ostvarila privredni rast ne zahvaljujuci ekstraktivnim politickim institucijama, vec uprkos njima: njeno iskustvo uspesnog rasta tokom poslednje tri decenije rezultat je radikalnog prekza sa ekstraktivnih ekonomskih institucija na dosta inkluzivnije ekonomske institucije, sto je otezavano, a ne olaksavano prisustvom uveliko autoritarnih, ekstraktivnih politickih institucija.

Drugi vid zagovaranja autoritarnog rasta uvida njegovu neprivlacnost, ali tvrdi da je autoritarizam samo prolazna faza. Ova ideja datira unazad do jedne od klasicnih teorija politicke sociologije, teorije modernizacije koju je formulisao Sejmor Martin Lipset. Teorija modernizacije kaze da se sva drustva, dok rastu, okrecu prema modernijem, razvijenijem i civilizovanijem bitisanju, a narocito ka demokratiji. Mnogi zagovornici teorije modernizacije takode tvrde da ce se, kao i demokratija, inkluzivne institucije pojaviti kao nusproizvod procesa rasta. Stavise, iako demokratija nije isto sto i inkluzivne politicke institucije, redovni izbori i relativno neometana politicka konkurencija verovatno ce dovesti do razvoja inkluzivnih politickih institucija. Druge verzije teorije modernizacije takode tvrde ce obrazovana radna snaga prirodno dovesti do demokratije i boljih institucija. U pomalo 469

Zasto narodi propadaju

postmodernoj verziji teorije modernizacije kolumnista Njujork tajmsa Tomas Fridman otisao je tako daleko da je rekao da onda kada zemlja dobije dovoljan broj Mekdonalds restorana, demokratija i institucije ce sigurno uslediti. Sve ovo stvara jedno optimisticno videnje. Tokom poslednjih sezdeset godina vecina zemalja, cak i mnoge sa ekstraktivnim institucijama, dozivele su nekakav rast, a vecina je bila svedok velikog rasta obrazovnog nivoa njihove radne snage. Stoga, posto su njihovi dohoci i nivoi obrazovanja u porastu, ovako ili onako ce naici sve ostale dobre stvari, kao sto su demokratija, ljudska prava, gradanske slobode i sigurna svojinska prava. Teorija modernizacije ima siroku publiku kako unutar, tako i izvan akademskih krugova. Skorasnje stavove Sjedinjenih Drzava prema Kini, primera radi, oblikovala je ova teorija. Dzordz H. V. Bus sumirao je politiku Sjedinjenih Drzava prema Kini recima „trgujmo slobodno sa Kinom i vreme ce raditi za nas“. Ideja je bila da ce Kina rasti kako bude slobodno trgovala sa Zapadom, a takav rast ce joj, kako predvida teorija modernizacije, doneti demokratiju i bolje institucije. Medutim, brzi porast obima razmene izmedu Sjedinjenih Drzava i Kine od sredine osamdesetih godina dvadesetog veka nije mnogo ucinio u pogledu demokratije u Kini, a jos bliskija interakcija koje verovatno sledi ucinice jednako malo po tom pitanju. Zbog teorije modernizacije mnogi su bili slicno optimisticni oko buducnosti irackog drustva i demokratije po zavrsetku invazije Sje­ dinjenih Drzava. Uprkos katastrofalnom privrednom ucinku pod rezimom Sadama Huseina Irak 2002. godine nije bio siromasan poput mnogih podsaharskih africkih zemalja i imao je srazmerno dobro obrazovano stanovnistvo, te se verovalo da je on zrelo podrucje za razvoj demokratije i gradanskih prava, a mozda cak i onoga sto bismo nazvali pluralizmom. Ove su nade brzo rasprsene kada je iracko drustvo zapalo u haos i gradanski rat. Teorija modernizacije je ujedno netacna i nekorisna za razmisljanje o tome kako se suprotstaviti glavnim problemima ekstraktivnih institucija u zemljama koje ne uspevaju. Najjaci argument u korist teorije mo470

Razumevanje prosperiteta i siromastva

dernizacije je to da su bogati narodi oni koji imaju demokratske rezime, koji postuju gradanska i ljudska prava i koji uzivaju u funkcionalnim trzistima i uopste inkluzivnim ekonomskim institucijama. Ali uzimanje ove povezanosti u prilog teoriji modernizacije zanemaruje velike posledice inkluzivnih ekonomskih i politickih institucija po privredni rast. Kao sto smo ukazivali u ovoj knjizi, drustva sa inkluzivnim istitucijama su ta koja su rasla tokom poslednja tri veka i koja su postala relativno bogata danas. Ovakvo videnje situacije koja nas danas okruzuje postaje jasno ako cinjenice sagledamo malo drugacije: dok su zemlje koje su izgradile inkluzivne ekonomske i politicke institucije tokom poslednjih nekoliko vekova ostvarile odrziv privredni rast, autoritarni rezimi koji su brze rasli u poslednjih sezdeset ili sto godina nisu postali demokratskiji, nasuprot tvrdnji Lipsetove teorije modernizacije, A to zapravo nije iznenadujuce. Rast pod ekstraktivnim institucijama moguc je bas zato sto ne podrazumeva nuzno ni automatski nestanak tih institucija. U stvari, provredni rast nastaje zato sto ga oni koji kontrolisu ekstraktivne intitucije ne smatraju za pretnju vec za podrsku svom rezimu, kao k o je to slucaj sa kineskom Komunistickom partijom od osamdesetih godina dvadesetog veka. Takode ne iznenaduje da je malo verovatno da ce rast ostvaren uvecanjem vrednosti prirodnih izvora zemlje, kao u Gabonu, Rusiji, Saudijskoj Arabiji i Venecueli, dovesti do sustinskih preokreta tih autoritarnih rezima ka inkluzivnim institucijama. Istorijska svedocanstva jos manje idu u prilog teoriji moderniza­ cije. Mnogi relativno bogati narodi podlegli su i podrzali represivne diktatorske rezime i ekstraktivne insitucije. I Nemacka i Japan bili su medu najbogatijim i najindustrijalizovanijim zemljama u svetu u prvoj polovini dvadesetog veka, i imali su srazmerno dobro obrazovano stanovnistvo. To nije sprecilo uspon Nacional-socijalisticke stranke u Nemackoj niti usmerenje militaristickog rezima na teritorijalno sirenje putem rata u Japanu - zbog cega su njihove politicke i ekonomske institucije naciinile ostar zaokret prema ekstraktivnim institucijama. Argentina je isto bila jedna od najbogatijih zemalja sveta u devetnaestom veku, bogata kao Britanija ili cak bogatija, posto je imala koristi 471

Zasto narodi propadaju

od porasta svetske traznje za resursima; imala je, takode, najobrazovanije stanovnistvo u Latinskoj Americi. Ali demokratija i pluralizam nisu bili nista uspesniji, a verovatno neuspesniji, nego u velikom delu ostatka Latinske Amerike. Jedan prevrat pracen je drugim, a kao sto smo videli u jedanaestom poglavlju, cak i demokratski izabrane vode ponasale su se kao gramzivi diktatori. Cak i u skorije vreme malo je ucinjeno po prelasku ka inkluzivnim institucijama i, kao sto smo videli u trinaestom poglavlju, Argentinske vlade dvadeset i prvog veka i dalje nekaznjeno eksproprisu bogatstvo svojih gradana, Sve ovo istice nekoliko znacajnih stavki. Prvo, rast pod autoritarnim, ekstraktivnim politickim institucijama u Kini - iako ce verovatno trajati jos neko vreme —nece se pretvoriti u odrzivi rast podrzan od strane zaista inkluzivnh ekonomskih institucija i kreativne destrukcije. Drugo, nasuprot tvrdnjama teorije modernizacije, ne treba da racunamo na to da autoritarni rast vodi ka demokratiji ili inkluzivnim politickim institucijama. Kina, Rusija i nekoliko drugih autoritarnih rezima koji trenutno ostvaruju izvesni rast verovatno ce dostici granice ekstraktivnog rasta pre nego sto svoje politicke institucije pokrenu u inkluzivnijem pravcu - i verovatno pre nego sto se pojavi bilo kakva zelja medu elitom za takvim promenama ili bilo kakva snazna opozicija koja bi je na njih primorala. Trece, autoritarni rast nije ni pozeljan ni odrziv na duge staze, te stoga ne bi trebalo da bude prihvacen u medunarodnoj zajednici kao obrazac za narode Latinske Amerike, Azije i podsaharske Afrike, iako je to put koji ce mnoge zemlje izabrati bas zato sto je ponekad saglasan interesima ekonomskih i politickih elita na vlasti.

Prosperitet se ne moz e konstruisati Nasuprot teoriji koju smo u ovoj knjizi razvili, hipoteza o nedovoljnom znanju spremno predlaze kako „resiti" problem siromastva: ako 472

Razumevanje prosperiteta i siromastva

nas je neznanje dovelo do njega, prosvetljivanje i informisanje vladara i onih koji stvaraju politike moze iz njega da nas izbavi, te bismo mogli da „konstruisemo prosperitet sirom sveta davanjem odgovarajuceg saveta i ubedivanjem politicara o tome sta je dobro vodenje privrede. U drugom poglavlju, gde smo govorili o ovoj hipotezi, pokazali smo kako je iskustvo premijera Gane Kofi Busije ranih sedamdesetih godi­ na dvadesetog veka potvrdilo cinjenicu da glavna prepreka prihvatanju politika umanjenja trzisnih neuspeha i podsticanja privrednog rasta nije neznanje politicara, vec podsticaji i ogranicenja sa kojima se oni susrecu usled politickih i ekonomskih institucija u njihovim drustvima. Ipak, hipoteza o nedovoljnom znanju i dalje je najzastupljenija u krugovima zapadnjackog stvaranja politike, koji se, gotovo zanemarujuci bilo sta drugo, usredsreduju na konstruisanje prosperiteta. Ovi pokusaji konstruisanja postoje u dva oblika. Prvi, koji neretko zagovaraju medunarodne ogranizacije kao sto je Medunarodni monetarni fond - smatra da je siromasni razvoj prouzrokovan losim ekonomskim politikama i institucijama, te predlaze listu poboljsanja koja ove medunarodne organizacije pokusavaju da podstaknu siromasne zemlje da usvoje. (Vasingtonski konsenzus predlaze jednu takvu listu.) Ova poboljsanja usredsreduju se na razumne stvari kao sto su makroekonomska stabilnost i naizgled privlacni makroekonomski ciljevi poput smanjivanja velicine drzavnog sektora, fleksibilnog deviznog kursa i deregulacije kapitalnog racuna. Usredsreduju se takode na vise mikroekonomske ciljeve kao sto su privatizacija, poboljsanja efikasnosti pruzanja javnih usluga, a i na predloge o unapredivanju funksionisanja same drzave isticanjem znacaja mera protiv korupcije. Iako se mnoge od ovih reformi same po sebi cine razumne, pristup medunarodnih organizacija u Vasingtonu, Londonu, Parizu i drugde i dalje je prozet pogresnim gledistem koje ne prepoznaje ulogu politickih institucija i ogranicenja koje one postavljaju formulisanju politike. Pokusaji medu­ narodnih organizacija da stvore privredni rast ohrabrivanjem siromasnih zemalja da usvoje bolje politike i institucije nisu uspesni zato sto ne povlace sa sobom objasnjavanje porekla losih politika i institucija, 473

Zasto narodi propadaju

osim da su vode siromasnih zemalja neznalice. Stoga, politike ne bivaju usvojene niti primenjene, ili se primenjuju samo na recima. Primera radi, mnoge privrede sirom sveta koje su prividno uvodile takve reforme, narocito u Latinskoj Americi, stagnirale su osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka. U stvarnosti, takve reforme su nametane tim zemljama, dok su se stare politike nastavljale kao i pre. Zato, cak i kada bi reforme bile prihvacene, njihova namena bi bila podrivena, ili bi politicari koristili druge nacine da otupe njihov ucinak. Sve to ilustruje „sporovdenje“ jedne od kljucnih preporuka medunarodnih institucija koja za cilj ima postizanje makroekonomske stabilnosti, samostalnost Centralne banke. Ova preporuka je ili sprovodena u teoriji, ali ne i u praksi ili je bila podrivana koriscenjem drugih instrumenata politika. Nacelno je poprilicno razumna. Mnogi politicari sirom sveta trosili su vise nego sto su dobijali kroz poreze da bi zatim terali centralne banke da stampanjem novca pokriju razliku. Inflacija koja bi usledila stvarala je nestabilnost i nesigurnost. U teoriji, samostalne centralne banke, bas kao Bundesbank u Nemackoj, odupirale bi se politickom pritisku i sprecile bi inflaciju. Predsednik Zimbabvea Mugabe oducio je da poslusa medunarodni savet; godine 1995. je Centralnu banku Zim­ babvea proglasio samostalnom. Pre toga, stopa inflacije u Zimbabveu kretala se na oko 20 odsto. Do 2002. dostigla je 140 odsto; do 2003. gotovo 200 odsto; do 2007.66.000 odsto; a do 2008.230.000.000 od­ sto! Naravno, u zemlji u kojoj predsednik dobija na lutriji (str. 392-397) nikoga ne bi trebalo da iznenadi da donosenje zakona o samostalnosti centralne banke ne znaci nista. Guverner Centralne banke Zimababvea verovatno je znao da je kolega u Sijera Leoneu „pao" sa najviseg sprata zgrade Centralne banke nakon sto se nije slozio sa Siaka Stivensom (str. 368). Samostalan ili ne, udovoljvanje predsednikovim zahtevima je bio mudar izbor u korist licnog zdravlja, cak i ako nije u korist zdravlja ekonomije. Nisu sve zemlje poput Zimbabvea. U Argentini i Kolumbiji centralne banke su takode postale samostalne devedesetih godina dvadesetog veka i zapravo su uspele da umanje inflaciju. Ali posto ni u jednoj od tih drzava politika nije izmenjena, politicke elite su mogle na 474

Razumevanje pmsperiteta i siromastva

druge nacine kupovati glasove, cuvati svoje interese i nagradivati sebe i svoje pristalice. Posto to vise nisu mogli ciniti stampanjem novca, morali su to raditi drugim putem. U obe ove zemlje uspostavljanje samostalne centralne banke poklopilo se sa velikim porastom drzavnih rashoda, finansiranih pretezno pozajmicama. Drugi oblik konstruisanja prosperiteta ja danas mnogo vise u modi. On priznaje da ne postoje laka resenja za uzdizanje zemlje iz siromastva u blagostanje preko noci pa ni u periodu od par decenija. Umesto toga, trvdi se, postoje mnogi „mikrotrzisni neuspesi" koji se mogu otkloniti dobrim savetom, a prosperitet ce naici ako oni koji formulisu politike iskoriste te mogucnosti - sto se, opet, moze postici uz pomoc i ideje ekonomista i drugih. Mali neuspesi trzista su, ovaj pristup kaze, sveprisutni u siromasnim zemljama - na primer, u njihovim skolskim sistemima, obezbedivanju zdravstvene zastite i u nacinima na koje su njihova trzista organizovana. To je nesumnjivo tacno. Ali problem je u tome sto ti mali neuspesi trzista mogu biti samo vrh ledenog brega, simptom dubljih problema u drustvu koje funkcionise pod ekstraktivnim institucijama. Kao sto nije slucajnost to sto siromasne zemlje imaju lose makroekonomske politike, nije slucajno ni to sto njihovi skolski sistemi ne funkcionisu dobro. T i trzisni neuspesi mozda nisu posledica samo nedovoljnog znanja. Oni koji formulisu politike i birokrate koji bi trebalo da postupaju po dobronamernom savetu takode mogu biti deo problema, i mnogi pokusaji ispravljanja ovih neuspeha mogu imati suprotan efekat bas zato sto se oni koji su za to zaduzeni od pocetka ne bave institucionalnim uzrocima siromastva. Ove probleme ilustruje intervencija nevladine organizacije (NVO) Seva Mandir u cilju poboljsanja pruzanja zdravstene zastite u drzavi Radzastan u Indiji. Prica o obezbedivanju zdravstvene zastite u Indiji je prica o korenitoj neefikasnosti i neuspehu. Drzavno zdravstvo je, bar u teoriji, siroko dostupno i jeftino, a osoblje je uglavnom kvalifikovano. Ali cak i najsiromasniji Indijci ne odlaze u drzavne zdravstvene ustanove opredelivsi se umesto njih za mnogo skuplje, neuredene i ponekad cak manjkave privatnike. Ovo nije posledica nekakve iracionalnosti; 475

Zasto narodi propadaju

ljudi nisu u stanju da dobiju bilo kakvu zastitu od drzavnih ustanova pogodenih odustvovanjem sa posla. Ako bi Indijac otisao u drzavnu ustanovu, ne samo da ne bi naisao na medicinske sestre vec verovatno ne bi mogao ni da ude u zgradu, posto su zdravstvene ustanove vecinu vremena zatvorene. Godine 2006. Seva Mandir zajedno sa grupom ekonomista konstruisala je sistem podsticaja za ohrabrivanje medicinskih sestara da se pojave na poslu u opstini Udajpur u Radzastanu. Ideja je bila prosta: Seva Madir je uvela casovnike koji bi otkucali datum i vreme kada bi medicinske sestre bile u ustanovi. Trebalo je da otkucaju svoje vremenske kartice tri puta dnevno, kako bi se osuguralo da dolaze na vreme, ostaju i odlaze na vreme. Da je taj plan urodio plodom, bio bi snazna potvrda da postoje laka resenja za kljucne razvojne probleme. U stvarnosti, intervencija je pokazala nesto sasvim drugo. Ubrzo nakon sto je program pokrenut, doslo je do naglog porasta pristustva medicinskih sestara. Ali to je bilo vrlo kratkog veka. Tokom nesto vise od godinu dana lokalna opstinska zdravstvena administacija namerno je podruvala podsticajni obrazac koji je Seva Mandir uvela. Odsustvovanje sa posla se javilo u istoj meri kao ranije, ali porastao je broj „slobodnih dana", sto je znacilo da medicinske sestre nisu zapravo bile prisutne - ali to je bilo zvanicno opravdavano od strane lokalne zdravstvene administracije. Uveliko je porastao i broj „tehnickih problema ‘ posto su se casovnici pokvarili. Ali Seva Mandir nije uspela da ih zameni posto lokalni ministri zdravlja nisu hteli da saraduju. Teranje medicinskih sestara da otkucaju vreme na casovniku tri puta dnevno ne deluje kao narocito inovativna ideja. Uistinu, to je praksa rasirena u industriji, cak i indijskoj industriji, te se sigurno zdravstvenim administratorima ukazala kao moguce resenje za njihove probleme. Stoga, deluje malo verovatno da je nepoznavanje tako jednostavnog podsticajnog obrasca bilo od pocetka prepreka njegovom primenjivanju. Ono sto se tokom programa desilo to potvrduje. Zdravstevni administratori su sabotirali program zato sto su bili u dosluhu sa medicinskim sestrama i bili su saucesnici u endemskom 476

Razumevanje prosper iteta i siromastva

problemu odsustvovanja sa posla. Nisu zeleli podsticajni obrazac koji tera medicinske sestre da se javljaju na posao i koji im smanjuje plate ako to ne urade. Ova epizoda predstavlja mikro verziju teskoca sa sprovodenjem smislenih promena kada su od pocetka institucije uzrok problema. U ovom slucaju, nisu korumpirani politicari ili mocni biznismeni ti koji su podrivali institucionalnu reformu, vec radije lokalna zdravstvena administracija i medicinske sestre koji su uspeli da sabotiraju podsticajni obrazac koji su osmislili Seva Mandir i razvojni ekonomisti. Ovo ukazuje na to da su mozda iluzorne naigled lake popravke mnogih mikrotrzisnih neuspeha: institucionalna struktura koja stvara trzisne neuspehe istovremeno sprecava primenu intervencija koje teze da unaprede podsticaje na mikronivou. Pokusaj da se konstruise prosperitet bez suocavanja sa korenima problema - ekstraktivnim institucijama i politikama koje ih odrzavaju - tesko da moze da urodi plodom.

Neuspeh strane pomoci Nakon napada A1 Kaide 11. septembra 2001. godine snage predvodene Sjedinjenim Drzavama brzo su srusile represivni talibanski rezim u Avganistanu, koji je skrivao i odbijao da isporuci glavne pripadnike A1 Kaide. Sporazumom iz Bona 2001. godine, izmedu voda ranijih avganistanskih mudzahedina koji su saradivali sa snagama Sjedinjenih Drzava i najvaznijih pripadnika avganistanske dijaspore, ukljucujuci Hamida Karzaja, sacinjen je plan za uspostavljanje demokratskog rezima. Prvi korak bilo je sazivanje velike skupstine na nacionalnom nivou Loja dzirge, na kojoj je Kazraj izabran da vodi privremenu vladu. Stvari su bile dobre po Avganistan. Vecina avganistanskog stanovnistva je zelela da Taliban ostave iza sebe. Medunarodana zajednica je smatrala da je velika infuzija strane pomoci bilo sve sto je Avganistanu bilo potrebno. 477

Zasto narodi propadaju

Predstavnici Ujedninjenih nacija i nekoliko vodecih N V O uskoro su doleteli u prestonicu Kabul. Ono sto je usledilo ne bi trebalo da iznenaduje, narocito kada se u vidu ima neuspeh strane pomoci siromasnim zemljama i urusenim drzavama u poslednjih pet decenija. Iznenadenje ili ne, ali uobicajeni ritual se ponovio. Desetine humanitaraca i njihove pratnje stigle su u grad svojim privatnim avionima, nevladine organizacije svih vrsta su se slile kako bi sledile svoje ciljeve i razgovori na visokom nivou zapoceti su izmedu vlada i delegacija medunarodne zajednice. Milijarde americkih dolara su sada doticale u Avganistan. Ali mali deo tog novca je koriscen za izgradnju infrastrukture, skola ili drugih javnih usluga kljucnih za razvoj inkluzivnih institucija ili cak ponovno uspostavljanje pravnog poretka. Dok je veci deo infrastrukture ostajao u dronjcima, prva transa pomoci utrosena je na avio-transport do Ujedinjenih nacija i drugih medunarodnih zvanicnika. Sledece sto je bilo potrebno bili su vozaci i prevodioci, te je unajmljena nekolicina postojecih birokrata koji su znali engleski, a preostali ucitelji iz avganistanskih skola postali su vozaci i pratioci, dobijajuci plate nekoliko puta vece od tadasnjih avganistanskih. Posto je nekolicina obucenih birokrata preusmerena na poslove usluzivanja stranih donatora, tokovi pomoci, umesto da grade infrastrukturu u Avganistanu, zapoceli su podrivanjem avganistanske drzave koju je trebalo da dograde i ojacaju. Seljaci u udaljenom predelu centralne ravnice Avganistana culi su objavu preko radija o programu vrednom vise miliona americkih dolara za restauraciju sklonista u njihovom podrucju. Nakon dosta vremena, dostavljeno je par drvenih greda, koje je dovezao kamionski kartel Ismaila Hana, slavnog bivseg vojnog zapovednika i clana avganistanske vlade. Ali grede su bile prevelike da bi se iskoristile za bilo sta u tom podrucju, te su ih seljaci iskoristili za jedino sto je bilo moguce: za ogrev. A sta se desilo sa milionima dolara obecanim seljacima? Od obecanog novca 20 odsto je uzeto za troskove sedista Ujedninjenih nacija u Zenevi. Ostatak je pod ugovorom dat jednoj nevladinoj organizaciji koja je uzela dodatnih 20 odsto za troskove svog sedista u Briselu, i tako 478

Razumevanje prosperiteta i siromastva

dalje; jos tri puta gde je svaka strana uzimala oko 20 odsto od onoga sto bi preostalo. Ono malo novca sto je dospelo do Avganistana iskorisceno je za kupovinu drva iz zapadnog Irana, a njegov dobar deo je dat kamionskom kartelu Ismaila Hana za pokrivanje preteranih cena transporta. Bilo je u neku ruku cudo da su te prevelike drvene grede uopste dospele u selo. Dogadaj iz centralne ravnice Avganistana nije izolovani incident. Mnoga istrazivanja procenjuju da samo oko 10 ili najvise 20 odsto po­ moci stize do svog cilja. U toku je desetine istraga o prevarama na osnovu optuzbi da Ujedinjene nacije i lokalni zvanicnici potkradaju novae od pomoci. Ali najveci deo gubitka u okviru strane pomoci nije prevara, prosta nesposobnost ili nesto gore: rec je, jednostavno, o uobicajenom poslovanju humanitarnih organizaeija. Zapravo, avganistansko iskustvo sa pomoci se verovatno moze nazvati umerenim uspehom kada su uporedi sa drugim slucajevima. Tokom poslednjih pet decenija, stotine milijardi americkih dolara isplaceno je vladama sirom sveta u vidu pomoci za „razvoj“. Veci deo tog novca izgubljen je na troskovima poslovanja donatora ili na korupeiji, bas kao u Avganistanu. Jos gore, veliki deo je otisao diktatorima kao sto je Mo­ butu, koji je zavisio od strane pomoci svojih patrona sa Zapada kada je rec kupovao radi podrske klijenata i podupiranja svog rezima i kada je uvecavao svoje bogatstvo. Situacija je bila slicna u vecem delu ostale podsaharske Afrike. Humanitarna pomoc davana radi privremenog olaksanja u kriznim vremenima, na primer, u skorije vreme na Haitiju i u Pakistanu, bila je sigurno korisnija, iako je njena isporuka takode bila obelezena slicnim problemima. Uprskos ovom sramotnom ucinku pomoci za „razvoj“, strana pomoc je jedna od najpopularnijih politika koju zapadne vlade, medunarodne organizaeije kao sto su Ujedinjene nacije i nevladine organizaeije razlicitih kalibara, preporucuju kao nacin borbe protiv siromastva sirom sveta. I naravno, krug neuspeha strane pomoci se ponavlja iznova i iznova. Ideja da bogate zemlja Zapada treba da obezbeduju velike sume „pomoci za razvoj" kako bi se resio problem siromastva u podsaharskoj Africi, 479

Zasto narodi propadaju

na Karibima, u Centralnoj Americi i juznoj Aziji zasnovana je na pogresnom razumevanju uzroka siromastva. Zemlje kao sto je Avganistan siromasne su zbog njihovih ekstraktivnih institucija - sto za posledicu ima nedostatak svojinskih prava, reda i mira ili funkcionalnog pravnog poretka i gusecu dominaciju nacionalnih i, cesce, lokalnih elita nad politickim i ekonomskim zivotom. Isti ti institucionalni problemi znace da ce strana pomoc ostati neefikasna, posto ce biti pokradena i verovatno nece stici tamo gde je namenjena. U najgorem slucaju, poduprece rezime koji su sami koren problema tih drustava. Ako odrziv privredni rast zavisi od inkluzivnih institucija, davanje pomoci rezimima koji upravljaju ekstraktivnim institucijama ne moze biti resenje. Ovime se ne porice da, pored humanitarne pomoci, mnogo toga dobrog proistice iz posebnih programa pomoci koji grade skole u oblastima u kojima ih ranije nije bilo i koji placaju ucitelje koji inace ne bi bili placeni. Iako je vecina donacija koje su se slile u Kabul ucinila malo po pitanju unapredenja zivota obicnih Avganistanaca, zapazeni su znacajni uspesi u izgradnji skola, narocito za devojke koje su bile sasim iskljucene iz obrazovanja pod Talibanima pa i pre njih. Jedan vid resenja —koji je u poslednje vreme postao popularniji, delimicnog zbog priznavanja da insitucije imaju neke veze sa prosperitetom i cak isporucivanjem pomoci - jeste cinjenje pomoci „uslovnom“. Prema ovom gledistu, kontinuirana strana pomoc bi trebalo da zavisi od izlazenja u susret vlada primalaca pomoci odredenim uslovima - na primer, liberalizaciji trzista ili kretanju ka demokratiji. Administracija Dzordza V. Busa nacinila je najveci korak ka ovom vidu uslovne pomoci uspostavljanjem Millennium Challenge Accounts, sto je buduce isplate pomoci ucinilo zavisnim od kvantitativnih poboljsanja u nekoliko aspekata ekonomskog i politickog razvoja. Ali efikasnost uslovne pomoci ne pokazuje se kao veca od efikasnosti neuslovne. Zemlje koje ne uspeju da izadu u susret ovim uslovima obicno dobiju isto onoliko pomoci koliko i zemlje koje to uspeju. Postoji jednostavan razlog za to: potrebnija im je pomoc, bilo da je za razvoj ili je humanitarna. A kao sto se moze predvideti, uslovna pomoc izgleda da jedva utice na drzav480

Razumevanje prosperiteta i sirornastva

ne insittucije. N a kraju, bilo bi krajnje iznenadujuce da neko kao sto je Siaka Stivens u Sijera Leoneu ili Mobutu u Kongu iznenada pocne da razgraduje ekstraktivne institucije od kojih zavisi, samo da bi dobio jos malo strane pomoci. Cak i podsaharskoj Africi, gde strana pomoc cini znacajan deo celokupnih budzetskih prihoda mnogih vlada, i cak nakon uspostavljanja Millennium Challenge Accounts, cime je uvecan obim uslova, kolicina dodatne strane pomoci koju diktator moze dobiti podrivanjem sopstvene moci je i mala i nije vredna rizika bilo po opstanak njegove vlasti u zemlji bilo po njegov zivot. Ali sve ovo ne znaci da strana pomoc, izuzev humanitarne, treba da prestane. Obustavljanje strane pomoci je neprakticno i verovatno bi dovelo do dodatne patnje ljudi. Neprakticno je posto mnogi gradani zapadnih zemalja osecaju krivicu i nemir zbog ekonomskih i humanitarnih katastrofa sirom sveta, a strana pomoc daje im veru u to da se nesto povodom tih problema cini, Iako to nije bas nesto efikasno, njihova zelja da se to cini ce nastaviti da postoji, kao i strana pomocf. Ogromni kompleks medunarodnih organizacija i nevladinih organizacija ce takode neprestano traziti i mobilisati resurse kako bi se osigurao produzetak postojeceg stanja. Takode, bezosecajno bi bilo prekinuti dotok pomoci zemljama kojima je najpotrebnija. Da, veliki njen deo se izgubi. Ali ako od svakog dolara datog kao pomoc deset centi stigne do najsiromasnijih ljudi u svetu, to je deset centi vise nego sto su ranije imali za ublazavanje najgoreg sirornastva, a to ipak moze bid bolje nego nista. Iz ovoga se mogu izvuci dve znacajne pouke. Prva, strana pomoc nije najefikasniji nacin suocavanja sa neuspehom zemalja sirom danasnjeg sveta. Daleko od toga. Zemljama su potrebne inkluzivne ekonomske i politicke institucije da bi izasle iz kruga sirornastva. Strana pomoc tu obicno ne moze mnogo da pomogne, a zasigurno ne tako kako je trenutno organizovana. Prepoznavanje korena nejednakosti i sirornastva u svetu je bitno upravo zato da ne bismo polagali nade u lazna obecanja. Posto ti koreni leze u institucijama, strana pomoc, u okviru postojecih institucija u zemljama primaocima, nece mnogo pomoci u podsticanju 481

Zasto narodi propadaju

odrzivog rasta. Druga pouka, posto je razvoj inkluzivnih ekonomskih i politickih institucija resenje, barem delimicno koriscenje postojecih tokova strane pomoci radi omogucavanja takvog razvoja bi bilo korisno. Kao sto smo videli, uslovljavanje nije resenje, posto trazi od postoje­ cih vladara da cine ustupke. Umesto toga, mozda bi vise izgleda imalo struktuiranje strane pomoci tako da njeno koriscenje i usmeravanje u proces donosenja odluka uvodi grupe i lidere inace iskljucene iz moci, osposobljavajuci sirok segment drustva.

Osposobljavanje Dan 12. maj 1978. godine delovao je kao i svaki drugi dan u fabrici kamiona Scania u gradu Sao Bernardo, u brazilskoj drzavi Sao Pau­ lo. Ali radnici su bili nemirni. Strajkovi su u Brazilu bili zabranjeni od 1964, kada je vojska zbacila demokratsku vladu predsednika Zaoa Gularta, Medutim, sada se rasirila vest da je vlada namestala stopu inflacije u zemlji, te je porast troskova zivota bio potcenjen. Kada je pocela smena u sedam sati ujutru, radnici su spustili svoje alatke. U osam sati ujutru Zilson Menezes, sindikalni organizator koji je radio u fabrici, sazvao je sindikat. Predsednik metalaca Sao Bernanda bio je tridesettrogodisnji aktivista pod imenom Luis Inasijo Lula de Silva („Lula“). Do podneva Lula je dosao u fabriku. Kada je kompanija trazila od njega da nagovori radnike da se vrate na posao, on je odbio. Strajk Scania bio je prvi u nizu strajkova koji su preplavili Brazil. Na prvi pogled desavali su se zbog plata, ali kao sto je Lula primetio, Smatram da ne mozemo razdvojiti ekonomske i politicke faktore... borba se vodila oko plata, ali boreci se za plate, radnicka klasa je izvojevala politicku pobedu.

482

Razumevanje prosperiteta i siromastva

Ozivljavanje brazilskog radnickog pokreta samo je deo mnogo sire drustvene reakcije na deceniju i po vojne vlasti. Levicarski intelektualac Fernand Enrike Kardozo, kome je kao i Luli bilo sudeno da postar\e predsednik Brazila nakon ponovnog uspostavljanja demokratije, tvrdio je 1973. godine da ce demokratiju u Brazilu stvoriti savez mnogih drustvenih grupa koje su se protivile vojsci. Rekao je da je bilo potrebno „budenje gradanskog drustva... profesionalna udruzenja, sindikati, crkve, studentske organizacije, studijske grupe i debatni krugovi, drustveni pokreti" - drugim recima, siroka koalicija koja za cilj ima ponovno uspostavljanje demokratije i menjanje brazilskog drustva. Dogadaji u fabrici Scania nagovestili su nastajanje te koalicije. Do kraja 1978. Lula je sirio ideju o osnivanju nove politicke stranke - Radnicke stranke. Ona, medutim, ne bi bila sastavljena samo od pripadnika sindikata, Lula je insistirao da to bude stranka za sve koji zaraduju i za siromasne uopste. Tako su se pokusaji predvodnika sindikata da organizuju politicku platformu srasli sa mnogim drustvenim pokretima koji su nicali. Dana 18. avgusta 1979. odrzan je sastanak u Sao Paolu na kojem se govorilo o formiranju Radnicke stranke, gde su se zajedno nasli raniji opozicioni politicari, vode sindikata, studenti, intelektualci i ostali koji su zastupali stotinu razlicitih drustvenih pokreta koji su poceli da se organizuju sedamdesetih godina dvadesetog veka sirom Brazila. Radnicka stranka, osnovana oktobra 1979. u Sao Zudas Tadeo restoranu u Sao Bernardu, predstavljace sve te grupe. Stranka je brzo pocela da izvlaci korist od politickog otvaranje koje je vojska nevoljno dozvoljavala. N a lokalnim izborima 1982, prvi put je imala svoje kandidate, i pobedila u dve izborne trke za mesto gradonacelnika. Tokom osamdesetih godina dvadesetog veka kako je demokratija polako ponovo uspostavljana u Brazilu, Radnicka stranka je preuzimala sve vise i vise lokalnih uprava. Do 1988. kotrolisala je uprave trideset i sest opstina, ukljucujuci velike gradove kao sto su Sao Paolo i Porto Alegre. Godine 1989. na prvim slobodnim predsednickim izborima od vremena vojnog prevrata Lula je kao stranacki kandidat 483

Zasto narodi propadaju

osvojio 16 odsto glasova u prvom krugu. U drugom krugu u izbornoj trci protiv Fernanda Kolora osvojio je 44 odsto glasova. Preuzimanjem mnogih lokalnih uprava, sto se ubrzalo devedesetih godina dvadesetog veka, Radnicka stranka je pocela da ulazi u simbioticki odnos sa mnogim lokalnim drustvenim pokretima. U Porto Alegreu prva administracija Radnicke stranke nakon 1988. uvela je „ucestvovanje u budzetiranju“, sto je bio nacin da obicni gradani ucestvuju u formulisanju prioriteta oko trosenja u gradu. To je stvorilo sistem koji je postao model u svetu za polaganje racuna i odgovornost lokalne uprave, a s njime je islo i ogromno poboljsanje pruzanja javnih usluga i kvaliteta zivota u gradu. Uspesna upravljacka struktura stranke na lokalnom nivou odslikala se na vecoj politickoj mobilizaciji i uspehu na drzavnom nivou. Iako je Lula porazen od strane Fernanda Enrike Kardoza na predsednickim izborima 1994. i 1998, postao je predsednik Brazila 2002. O d tada pa do danas Radnicka stranka je na vlasti. Stvaranje siroke koalicije u Brazilu kao rezultata ujedinjenja razlicitih drustvenih pokreta i sindikata imalo je izvanredne posledice po brazilsku privredu. Pocevsi od 1990, privredni rast je brz, a procenat siromasnog stanovnistva opao sa 45 odsto na 30 osto 2006, godine. Nejednakost, koja je brzo rasla pod vlascu vojske, ostro je opala, narocito nakon sto je Radnicka stranka preuzela vlast, a obrazovanje se uveliko rasirilo, sa rastom prosecnih godina obrazovanja stanovnistva sa sest 1995. na osam 2006. godine. Brazil je sada postao clan B R IK zemalja (Brazil, Rusija, Indija i Kina) i prva zemlja Latinske Amerike koja zapravo ima glas u medunarodnim diplomatskim krugovima.

Uspon Brazila od sedamdesetih godina dvadesetog veka nisu konstruisali ekonomisti medunarodnih insitucija poducavajuci brazilske nosioce politika kako da stvore bolje politike ili izbegnu trzisne neuspehe. Nije ostvaren ubrizgavanjima strane pomoci. Nije bio prirodna posledica modernizacije. Umesto toga, bio je rezultat odvaznog rada razlicitih grupa ljudi na izgradnji inkluzivnih institucija. S vremenom 484

Razumevanje prosperiteta t siromastva

one su dovele do inkluzivnijih ekonomskih institucija. Ali transformacija Brazila, kao i transformacija Engleske u sedamnaestom veku, zapoceta je stvaranjem inkluzivnih politickih institucija. Ali kako drustvo moze izgraditi inkluzivne politicke institucije? Istorija, kao sto smo videli, prepuna je primera reformskih pokreta koji su podlegli gvozdenom zakonu oligarhije i koji su jedan skup ekstraktivnih institucija zamenili drugim, jos opasnijim. Videli smo da su Engleska 1688, Francuska 1789. i Japan za vreme restauracije Meidzi zapoceli procese izgradnje inkluzivnih politickih institucija putem politicke revolucije. Ali takve politicke revolucije obicno su vrlo destruktivne i tegobne, a njihov uspeh je daleko od sigurnog. Boljsevicka revolucija je za svoj cilj isticala zamenjivanje eksploatatorskog ekonomskog sistema carske Rusije pravednijim i efikasnijim koji bi doneo slobodu i blagostanje milionima Rusa. Nazalost, ishod je bio suprotan i znatno ekstraktivnije i represivnije institucije su dosle na mesto onih koje su pripadale vlasti koju su boljsevici zbacili. Iskustva Kine, Kube i Vijetnama bila su slicna. Mnoge nekomunisticke reforme odozgo nisu prosle nista bolje. Naser je obecao da ce izgraditi moderno egalitarno drustvo u Egiptu, ali to je dovelo samo do korumpiranog rezima Hosnija Mubaraka, kao sto smo videli u trinaestom poglavlju. Mnogi su na Roberta Mugabea gledali kao na borca za slobodu, koji je proterivao rasisticki i vrlo ekstraktivni rodezijski rezim Ijana Smita. Ali institucije u Zimbabveu nisu postale nista manje ekstrtaktivne, a ekonomski ucinak je cak gori nego sto je bio pre sticanja nezavisnosti, Zajedinicko za politicke revolucije koje su uspesno utrle put inkluzivnijim institucijama i postepenim institucionalnim promenama u Severnoj Americi, u devetnaestovekovnoj Engleskoj i u Bocvani nakon sticanja nezavisnosti - sto je takode dovelo do znacajnogjacanja inkluzivnih politickih institucija - jeste to da su uspele da osposobe prilicno sirok presek drustva. Pluralizam, kamen-temeljac inkluzivnih politickih institucija, trazi da politicka moc bude siroko zastupljena u drustvu sto, s obzirom na ekstraktivne institucije koje vlast ustupaju uskoj eliti, zahteva proces osposobljavanja. Kao sto smo istakli u sedmom poglavlju, to 485

Zasto narodi propadaju

razlikuje Slavnu revoluciju od smene jedne elite drugom. U slucaju Slavne revolucije koreni pluralizma nalazili su se u zbacivanju Dzejmsa II u politickoj revoluciji koju je vodila siroka koalicija sacinjena od trgovaca, industrijalista, sitnog plemstva i cak mnogih pripadnika engleske aristokratije koji nisu bili u savezu sa krunom. Kao sto smo videli, Slavna revolucija je omogucena prethodnom mobilizacijom i osposobljavanjem siroke koalicije i jos znacajnije, to je zauzvrat dovelo do daljeg osposobljavanja jos sireg segmenta drustva nego ranije - iako je taj segment jasno bio mnogo manji od celog drustva, a Engleska ce ostati daleko od prave demokratije jos sledecih vise od dve stotine godina. Faktori koji su doveli do pojave inkluzivnih institucija u kolonijama Severne Amerike bili su takode slicni, kao sto smo videli u prvom poglavlju. Opet, put koji je zapocet u Virdziniji, Karolini, Merilendu i Masacusetsu, koji je vodio do Deklaracije o nezavisnosti i do ucvrscivanja inkluzivnih politickih institucija u Sjedinjenim Drzavama, bio je put osposobljavanja sve sirih segmenata drustva. Francuska revolucija je takode primer osposobljavanja sirokog segmenta drustva, koji se podigao protiv ancien regime u Francuskoj i uspeo da otvori put pluralistickijem politickom sistemu. Ali Francuska revolucija, narocito period terora pod Robespjerom, represivnog i ubilackog rezima, takode pokazuje da proces osposobljavanja ima i svoje zamke. N a kraju, ipak, Robespjer i njegov jakobinski kadar su baceni u stranu, i najvaznije naslede Francuske revolucije nije postala giljotina, vec dalekosezne reforme koje je revolucija sprovodila u Francuskoj i drugim delovima Evrope. Mogu se povuci mnoge paralele izmedu ovih istorijskih procesa osposobljavanja i desavanja u Brazilu pocevsi od sedamdesetih godina dvadesetog veka. Iako deo osnove Radnicke stranke lezi u sindikalnom pokretu, vec od pocetka vode kao to je Lula, zajedno sa mnogim intelektualcima i opozicionim politicarima koji su svoju podrsku dali stranci, nastojale su da je pretvore u siroku koaliciju. Uporedo sa stranackim preuzimanjem lokalnih uprava, ta nastojanja pocela su da se sjedinjuju sa lokalnim drustvenim pokretima sirom zemlje, podsticuci gradan486

Razumevanje prosperiteta i siromastva

sko ucesce i izazivajuci vrstu revolucije u upravljanju sirom zemlje. U Brazilu, nasuprot Engleskoj sedamnaestog veka ili Francuskoj krajem osamnaestog veka, nije bilo radikalne revolucije koja bi zapocela proces transformacije politickih institucija u jednom naletu. Ali proces osposobljavanja koji je zapoceo u fabrikama Sao Bernarda bio je delotvoran delimicno zato sto se preveo u sustinsku politicku promenu na drzavnom nivou - na primer, tranziciju sa vojne vlasti na demokratiju. Jos vaznije, osposobljavanje sirokih narodnih masa u Brazilu obezbedilo je da tranzicija prema demokratiji odgovara pokretu prema inkluzivnim politickim institucijama i stoga je bilo kljucni cinilac u nastajanju viasti posvecene obezbedivanju javnih usluga, sirenju obrazovanja i zaista jednakim uslovima. Kao sto smo videli, demokratija ne garantuje da ce biti pluralizma. Kontrast izmedu razvoja plutralistickih institucija u Brazilu i iskustva Venecuele govori o tome. Venecuela je takode presla na demokratiju nakon 1958, ali to se dogodilo bez osposobljavanja sirokih narodnih masa i nije stvorilo pluralisticku raspodelu politicke moci. Umesto toga, korumpirana politika, mreze pokroviteljstava i sukob opstali su u Venecueli, a delimicno kao rezultat toga, kada su glasaci izasli na glasanje, bili su cak voljni da podrze moguce despote kao sto je Ugo Cavez, najverovatnije zato sto su mislili da se samo on moze suprotstaviti postojecim elitama Venecuele, Zbog toga, Venecuela i dalje vene pod ekstraktivnim institucijama, dok je Brazil razbio kalup.

Sta se moze uciniti kako bi se pokrenuo ili barem olaksao proces osposobljavanja, a tako i razvoja inkluzivnih politickih institucija? Iskreni odgovor je, naravno, da ne postoji recept za stvaranje takvih institucija. Svakako, postoje neki ocigledni faktori koji bi pocetak procesa osposobljavanja ucinili verovatnijim. Medu njih spadaju postojanje odredenog stepena centralizacije kako drustveni pokreti koji osporavaju postojece rezime ne bi odmah pali u bezakonje, zatim neke vec postojece politicke institucije koje donose nesto pluralizma, kao sto su to tradicionalne institucije u Bocvani, kako bi siroka koalicija mogla 487

Zasto narodi propadaju

da se obrazuje i opstane, kao i prisustvo institucija gradanskog drustva koje mogu koordinisati zahteve stanivnistva kako opozicioni pokreti ne bi bill lako skrseni od strane tekucih elita niti neizbezno pretvoreni u sredstvo druge grupe za preuzimanje kontrole nad postojecim ekstraktivnim insittucijama. Ali mnogi od tih faktori su istorijski predodredeni i jako sporo se menjaju. Slucaj Brazila pokazuje kako se institucije gradanskog drustva i propratne stranacke organizacije mogu izgraditi odozdo, ali to je spor proces i nejasno je koliko bi bio uspesan pod dmgacijim okolnostima, Jos jedan cinilac, odnosno skup cinilaca, moze imati transformativnu ulogu u procesu osposobljavanja: mediji. Osposobljavanje drustva u celini tesko se koordinise i odrzava bez rasirenog obavestavanja o tome da li postoje ekonomske ili politicke zloupotrebe od strane ljudi na viasti. Videli smo u jedanaestom poglavlju ulogu medija u informisanju javnosti i koordinisanju njenih zahteva protiv snaga koje su podrivale inkluzivne insittucije u Sjedinjenim Drzavama. Mediji mogu takode igrati kljucnu ulogu u usmeravanju osposobljavanja sirokog segmenta drustva u trajnije politicke reforme, kao sto smo takode pokazali u jedanaestom poglavlju, narocito u kontekstu britanske demokratizacije. Pamfleti i knjige koji obavestavaju i podsticu ljude igrali su znacajnu ulogu uoci Slavne revolucije u Engleskoj, Franscuske revolucije i pokretu za demokratiju u devetnaestovekovnoj Britaniji. Slicno, mediji, pogotovo novi oblici zasnovani na napredovanju informacionih i komunikacionih tehnologija, kao sto su internet blogovi, anonimni catovi, Fejsbuk i Tviter, igrali su sredisnju ulogu u iranskoj opoziciji Ahmadinezadovoj izbornoj prevari 2009. godine i represiji koja je usledila, a izgleda da igraju slicnu sredisnju ulogu u protestima „Arapskog proleca" koji se i dalje desavaju kako se ovaj manuskript dovrsava. Autoritarni rezimi su cesto svesni znacaja slobodnih medija, i cine sve kako bi ih pobedili. Ekstremni primer toga je vladavina Alberta Fudzimorija u Peruu. Iako isprva demokratski izabran, Fudzimori je uskoro uspostavio diktatorski rezim u Peruu, izvevsi drzavni udar jos za vreme svog mandata 1992. godine. Od tada, iako su se izbori odrzavali, 4-88

Razumemnje prosperiteta i siromastva

Fudzimori je izgradio korupmpirani rezim i vladao je putem represije i podmicivanja. Pri tome se cvrsto oslanjao na svoju desnu ruku Valdimira Montesinosa, koji je bio na celu mocne Nacionalne obavestajne sluzbe Perua. Montesinos je bio sistematican covek, te je detaljno vodio racune o tome koliko je administracija placala razlicite pojedince u zamenu za njihovu odanost, a cak je i snimao mnoga podmicivanja na delu. Iza ovoga postoji logika. Pored proste evidencije, ovaj dokazni materijal je osiguravao da su saucesnici zabelezeni i da su krivi koliko i Fudzimori i Montesinos. Nakon pada rezima, ovi zapisi dospeli su u ruke novinara i vlasti. Zabelezene sume govore o vrednosti medija po diktatorski rezim. Sudija Vrhovnog suda vredeo je izmedu 5.000 i 10.000 americkih dolara mesecno, a politicarima u vladajucoj ili drugim strankama isplacivane su slicne sume. Ali kada je rec bila o novinama i televizijskim stanicama, radilo se o milionima. Fudzimori i Montesinos su platili jednom prilikom devet miliona, a drugom vise od deset miliona americkih dolara kako bi kontrolisali televizijske stanice. Platili su vise od milion dolara najcitanijim novinama, a ostalim novinama placali su izmedu 3.000 i 8.000 dolara po naslovu. Fudzimori i Montesinos smatrali su kontrolu medija mnogo znacajnijom od kontrole politicara i sudija. Jedan od Montesinosovih placenika, general Belo, sumirao je ovo izjavom u jednom od video zapisa: „Ako ne kontrolisemo televiziju, ne radimo nista." Danasnje ekstraktivne institucije u Kini takode su sustinski zavisne od kontrole kineskih vlasti nad medijima, koja je, kao sto smo videli, postala zastrasujuce sofisticirana. Jedan kineski komentator je to sazeo recima: „Da bi se odrzalo vodstvo partije uoci politickih reformi, moraju se slediti tri principa: da partija kontrolise oruzane snage, da kontrolise kadrovsku politiku i da kontrolise vesti,“ Medutim, slobodni mediji i nove komunikacione tehnologije mogu, naravno, biti samo dodatna pomoc, davanjem informacija i koordinisanjem zahteva i akcija onih koji se zalazu za inkluzivnije institucije. Ta ispomoc pretvorice se u smislenu promenu jedino kada se mobilise i organizuje sirok segment drustva radi uticanja na politicku promenu, 489

Zasto narodi propadaju

cineci to ne iz sektaskih pobuda ili radi preuzimanja kontrole nad ekstraktivnim institucijama vec radi izmene takvih institucija u inkluzivne. Da li ce taj proces uspeti i otvoriti vrata daljem osposobljavanju, a na kraju i trajnoj politickoj reformi, zavisice - kao sto smo mnogo puta videli - od proslosti ekonomskih i politickih institucija, mnogih malih - ali bitnih razlika i od vrlo nepredvidivog toka istorije.

490