XML

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA - BLACE

Seminarski rad iz

Integrativno Programiranje i Tehnologije

TEMA: XML

Profesor : Dr Danilo Oklobdzija

Studenti:  Nebojša Jovanović 01/13R 

SADRŽAJ 1. Uvod- definicija XML-a .............................................................................................................................. 3 2. Uopšteno o XML-u .................................................................................................................................... 3 2.1. Istorija XML-a ..................................................................................................................................... 3 2. 2. Sintaksa XML-a .................................................................................................................................. 4 2.3. Prednosti i nedostaci XML-a .............................................................................................................. 7 3. Primena XML-a u poslovanju .................................................................................................................... 7 3.1. Microsoft Office paket ....................................................................................................................... 7 3.1.1. Pogodnosti formata Office XML ...................................................................................................... 7 3.2. Open Office ........................................................................................................................................ 9 3.3. E-business .......................................................................................................................................... 9 3.4. XML u bankarskom poslovanju .......................................................................................................... 9 4. Zaključak  .................................................................................................................................................... 9 Literatura .................................................................................................................................................... 10

1. Uvod- definicija XML-a XML (en. EXtensible Markup Language) je jezik za označavanje podataka. Smatra se jezikom nove generacije Web-a jer omogućava stvaranje odnosa među podacima na Web-u. Ideja pri stvaranju XML-a bila je stvoriti jedan jezik koji će biti jednostavan i čitljiv računarima  programerima, ali i ostalim ljudima. XML ima za cilj odgovarajući sadržaj uokviriti

odgovarajućim oznakama koje ga opisuju i imaju poznato, ali shvatljivo značenje. XML je format za datoteke koji nudi rešenje standardnog problema da se podaci moraju zapisivati u različitim formatima. XML je jezik za opisivanje strukturiranih podataka. Danas je XML jezik vrlo raširen i koristi se za različite namene: odvajanje podataka od prezentacije, razmenu  podataka, skladištenje podataka, povećanje dostupnosti podataka i izradu novih specijaliziranih  jezik za označavanje. Za standrardizaciju XML-a brine se World Wide Web Consortium, a u razvitku učestvuju: Microsoft, IBM, Oracle, Sun, Intel, HP i dr.

2. Uopšteno o XML -u 2.1. Istorija XML-a

60-tih godina 20. veka istraživači IBM-a počinju razvijati Generalized Markup Language (GML). Do GML-a dolazi zbog problema s ogromnom količinom različite tehničke

dokumentacije koja se za svaku posebnu namenu morala prepisivati i nanovo uređivati. Ideja je  bila načiniti prvi šire korišteni jezik za označavanje podataka. Kako se GML pokazao kao uspešan proizvod, razvoj u tom smeru je nastavljen. 80-tih godina 20. veka American National Standards (ANSI) radio je na razvoju standarda jezika za označavanje podataka. 1986. objavljen je Standard Generalized Markup Language (SGML).  Najveći nedostatak SGML-a je njegova veličina. Nastali jezik bio je opširan, složen za korištenje

te skup u upotrebi. Razlog tome je što su autori pokušali pokriti svaku moguću primenu jezika. Zbog tih oso bina SGML nije bio raširen u praksi i korisnici su bili uglavnom velik ekompanije, državne službe i znanstvene institucije. Iz SGML-a nastao je HTML (HyperText Markup Language). Za njegov razvoj zaslužan je Tim Berners Lee. On je izabrao jedan manji skup oznaka iz SGML skupa koji je korišten na CERN-u i primenio ih je na formatiranje dokumenta. HTML je imao skup oznaka koje su opisivale

osnovne delove dokumenta, a programi koji su tumačili strukturu takvih dokumenata bili su HTML preglednici. Količina oznaka koji je HTML imao nije bila dovoljna. Zbog potreba i želja tržišta te razvoja pregledničkih tehnologija proširivan je nestandardnim oznakama koje su služile za formatiranje sadržaja u smislu njegovog prikaza u internet pretratživačima. Za opisivanje sadr žaja SGML je bolji izbor od HTML-a, ali ima veliki nedostatak što je preglomazan za korištenje.

Početkom 90-tih godina 20.veka World Wide Web Consortium počeo je s izradom novog jezika. Cilj je bio razviti jezik koji će objediniti jednostavnost HTML-a i izražajnu snagu SGML-a. Na  početku su odredili 10 ciljeva kojih su se u razvoju trudili pridržavati: 1. 2. 3. 4. 5.

XML mora biti izravno primenjiv preko interneta.

XML mora podržavati širok spektar primena. XML mora biti kompatibilan s SGML-om. Mora biti lako pisati programe koji procesiraju XML dokumente. Broj opcionalnih "feature-a" u XML-u mora biti apsolutno minimalan, u idealnom

slučaju jednak nuli. 6. XML dokumenti moraju biti čitljivi ljudima, te u razumnoj meri jednostavni 7. Standard mora biti specificiran što pre. 8. Dizajn XML-a mora biti formalan i precizan. 9. Kreiranje XML dokumenata mora biti jednostavno. 10. Sažetost kod označavanja dokumenta XML-om je od minimalnog značaja . 10. februara 1998. objavljena je prva verzija XML preporuke.

2. 2. Sintaksa XML-a

XML dokument najčešće se sprema kao tekstualna datoteka koja se sastoji od sadržaja i oznaka. Oznake (eng. Tag) koristimo za opisivanje podataka. XML dokument se sastoji od dva dela. Prvi deo je prolog ili zaglavlje. U njemu se navode podaci koji opisuju XML dokument kao što su verzija XML preporuke prema čijem je pravilima dokument napravljen, te kodnu stranicu. Ako navedena kodna stranica nije ispravna, kada

 programi koji barataju s XML dokumentom naiđu na nestandardni znak, javit će grešku.

Slika 1. Primer zaglavlja XML-dokumenta

U drugom delu sadržaja dokumenta se nalazi sadržaj ograničen XML oznakama. Marka Lazara Podsednik Kupi Hleb Slika 2. Primer drugog dijela XML dokumenta

Delovi XML dokumenta su elementi i atrubuti. XML elementi opisuju određeni deo dokumenta . Element počinje s „<“, a završava s „>“ (npr. ). Početna oznaka je , a završna: . Korisnici sami moraju definirati dozvoljene oznake za označavanje: Marko  Marković.  XML oznake razlikuju velika i mala slova. Nazivi elemenata mogu

sadržavati slova, brojeve i posebne znakove, moraju počinjati slovom, ne smeju počinjati tek stom „xml“ niti „XML“, ne smeju sadržavati prezime i trebalo bi izbegavati korištenje znakova  –  .Ako razmenjujemo XML dokumente s drugim osobama, potrebno je poštovati zajednički dogovor o oznakama. Svaki XML dokument mora imati jedan korenski ili root element koji uokviruje kompletan sadržaj. XML elementi međusobno mogu biti u odnosu roditelj-dete (eng. parent-child) ili sestrinskom (eng. siblings). Kod odnosa roditelj-dete jedan element hijerarhijski je nadređen drugome. ... Podsetnik ... Slika 3. Odnos roditelj-dete elemenata u XML dokumentu

U ovom primeru element „poruka“ je roditelj elementu „naslov“ (nadređen je elementu naslov), tj element „naslov“ je unutar element „poruka“.

Kod odnosa elementi se nalaze na istoj razini. Podsetnik Kupi Hleb Slika 4. Odnos elemenata u XML dokumentu XML atributi nude podatke koji dodatno opisuju XML elemente. Atributi imaju svoj naziv i vrednost koja se navodi pod navodnicima.

Marko Slika 5. Primer atributa Atributima, dakle, moramo dodeliti neku vrednost te bi neispravno bilo ostaviti ih samo imenom napisane. Pogledajmo primer ispravnog i neispravnog atributa: ISPRAVNO: Gmail http://www.gmail.com  NEISPRAVNO: Gmail http://www.gmail.com Ispravnost XML dokumenta proverava se u odnosu na određenu Document Type Definition (DTD) ili XML schemu. Dokument sheme navodi se u zaglavlju XML dokumenta.

Marko Lazar Podsetnik Kupi Hleb Slika 6. Povezivanje XML dokumenta s DTD shemom

2.3. Prednosti i nedostaci XML-a

Glavna prednost XML dokumenta je to da je jednostavno čitljiv i čoveku u editoru i računaru. To ga čini neosetljivim na tehnološke promene jer bez obzira na napr edak tehnologije, tekstualni  podaci ostaju. Kako podržava Unicode, podržava prikaz teksta na svim danas poznatim  jezicima. Oznake opisuju sadržaj koji se nalazi unutar njih. Stroga sintaksna pravila omogućuju  jednostavnost kontrolisanja ispravnosti nastalog dokumenta. Mnogi proizvođači programa su ga  prihvatili i koriste ga u svojim proizvodima. Hijerarhijska struktura je pogodna za opisivanje mnogih sadržaja. Kompatibilan je sa SGML-om.

Jedan od nedostataka je taj da sintaksa ponekad može biti opširna što može zamarati osobu koja čita XML. Kako bi dokument bio što preciznije opisan nazivi oznaka moraju biti dovoljno  precizni što dovodi do dugih naziva. Programi što obrađuju XML podatke su poprilično složeni  jer moraju obrađivati velike količine povezanih podataka.

3. Primena XML-a u poslovanju XML kao standard za transakcije u velikim poslovnim sistemima počinje se masovno koristiti

otkako je njegova upotreba značajno pojednostavljena razvojem programa koji automatski kreiraju XML dokumente. Time kompanije i korisnici ne trebaju trošiti vreme na unos XML oznaka.

3.1. Microsoft Office paket

Microsoft Office 2007 sadrži novi format datoteka koji se temelji na XML formatu. Zove se Microsoft Office Open XML format i primenjuje se na programe Microsoft Office Word 2007 , Microsoft Office Excel 2007 i Microsoft Office PowerPoint 2007.

3.1.1. Pogodnosti formata Office XML

Format Office XML predstavlja brojne pogodnosti  — ne samo za programere i njihova rešenja,

već i za pojedince i organizacije svih veličina: 

Sažete datoteke  –   Datoteke se automatski skupiti i mogu u nekim slučajevima biti i do 75  posto man je. Format Office XML koristi zip kompresiju za pohranu dokumenata, čime nudi

smanjenje troškova uštedom prostora na disku potrebnog za pohranu datoteka i smanjenje  propusnosti potrebne za slanje datoteka putem e- pošte, preko mreža i putem Interneta. 

 Poboljšano oporavljanje oštećenih datoteka –   Datoteke su strukturirane na modularan način

što odvaja različite komponente podataka jedne od drugih. To omogućuje otvaranje datoteka čak i ako je neka komponenta unutar datoteke (na primer, grafikon ili tablica) oštećena. 

 Lakše otkrivanje dokumenata koji sadrže makronaredbe  –  Različiti nazivi datotečnih

nastavaka olakšavaju razlikovanje datoteka u kojima se nalaze makronaredbe od onih u kojim ih nema i olakšava antivirus softveru prepoznavanje datoteka koje sadrže potencijalno zloćudan kod. Uz to, IT administratori mogu blokirati dokumente koji sadrže neželjene makronaredbe ili kontrole, što otvaranje dokumenta čini sigurnijim. 

 Bolja privatnost i više kontrole nad osobnim informacijama –  Dokumenti mogu biti deljeni

 poverljivo jer se osobno prepoznatljive i poslovno osetljive informacije, kao što su imena autora, napomene, praćene promene i putanje datoteka ilako prepoznaju. 

 Bolja integracija poslovnih podataka  –  Dokumenti, radni listovi, prezentacije i obrasci mogu

 biti spremani u XML formatu datoteke koji je svima slobodan za korištenje i licenciranje, bez  plaćanja autorskih prava. Office također podržava korisnički definirane XML sheme koje  poboljšavaju postojeće vrste dokumenata paketa Office. To znači da korisnici lako mogu otključati informacije u postojećem sustavu i delovati na temelju poznatih programa paketa Office. Informacije koje su stvorene unutar paketa Office mogu se lako koristiti u drugim

 poslovnim aplikacijama. Sve što vam treba za otvaranje i uređivanje datoteka paketa Office su uslužni program Zip i uređivač XML datoteka. Dokumenti, radni listovi i prezentacije koje ste stvorili u paketu Izdanje 2007 Office spremaju se u XML format s novim nazivima nastavaka koji dodaju "x" ili "m" nastavku naziva datoteke koji

su vam već poznati. Slovo "x" označava XML datoteku koja ne sadrži makronaredbe, a "m" označava XML datoteku koja sadrži makronaredbe. Na primjer, kad spremite dokument u  programu Word, datoteka sada prema zadanome koristi nastavak naziva datoteke .docx umjesto nastavka naziva datoteke .doc.

Slika 8. Čuvanje dokumenta u programu Word 2007

3.2. Open Office

Open-source OpenOffice paket nudi XML kao format za uvoz i izvoz podataka. XML nudi veću kompatibilnost sa drugim aplikacijama i lak pristup obradi skriptnim jezicima poput Perla koji su

široko rasprostranjeni među korisnicima Linux i Unix operativnih sustava na kojima je OpenOffice najčešće instaliran.

3.3. E-business

E-business XML ili ebXML je deo bazirane na XML standardima sponzoriran od strane OASIS i UN / CEFACT čija je misija pružiti otvorenu infrastrukturu baziranu na XML-u, koja

omogućuje globalno korištenje elektroničkog poslovanja informacija, siguran i dosledan način. EbXML arhitektura je jedinstveni skup koncepata, deo teorijski i deo implementirani u

 postojećim ebXML normama. EbXML rad proizašao je iz ranijeg rada na ooEDI (objektno orijentirano EDI ), UML / Umm , XML tehnologija za označavanje.

3.4. XML u bankarskom poslovanju

Mnoge banke, između ostalih, nude razmenu liste na internetu u tekstualnom i XML formatu. To olakšava programerima poslovnih aplikacija praćenje njima bitnih podataka vezanih za razmenu liste. Pošto je XML vrlo lako prenositi putem interneta na programerima je samo da uspostave TCP/IP konekciju na server i preuzmu datoteku.

4. Zaključak 

Most imeđu složenog sveta SGML  – a i  ponekad ograničavajućeg web sveta HTML-a. XML  pruža dizajnerima osećaj što je sve moguće kad se kombinuje javni jezik za obežavanje i podaci razmenjeni preko interneta. XML pružan također i efikasnost koju su prepoznali i potrošači i  proizvođači informacija. Jedan je od jezika čiji je rast u  jeku i koji tek treba pokazati sve svoje oblike.

Literatura 1. M. Morrison, Brže Bolje: HTML & XML, CET, 2003. 2. Wikipedia, http://hr.wikipedia.org/wiki/XML, XML, 20.1.2012. 3. Office Microsoft, http://office.microsoft.com/hr-hr/excel-help/upoznavanje-s-novimdatotecnim-nastavcima-i-xml-formatima-paketa-office-HA010006935.aspx,  Upoznavanje s novim dartotekama XML formatima paketa Office, 23.1.2012. 4. Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/OpenOffice.org, OpenOffice.org, 23.1.2012. 5. Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/EbXML, ebXML, 23.1.2012.