Visoka škola elektrotehnike i rač računarstva 2012.
PRIRUČ PRIRUČNIK IZ WEB DIZAJNA Autor: dr Predrag Staletić Staletić e-mail korespodencija: [email protected] Izdavač Izdavač: Visoka škola elektrotehnike i rač ra čunarstva Beograd, Vojvode Stepe 283 Za izdavač izdavača: Dr Dragoljub Martinović Martinović, direktor Recenzenti: Prof. dr Miroslav Lutovac Prof. Dr Dejan Tošić Tošić Četvrto, neizmenjeno izdanje (2012) CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Србије , Београд 004. 4 ’ 27 : 004 . 738 . 1 ( 075 . 8 ) ( 076 ) СТАЛЕТИЋ, Предраг, 1952 –
Priruč Priručnik iz web dizajna / Predrag Staletić Staletić. – 4. neizmenjeno izd. – Beograd : Visoka škola elektrotehnike elektrotehnike i rač računarstva, 2012 (Beograd : MST Gajić Gajić). – 104 str. : ilustr. ; 30 cm Tiraž 250. – Bibliografija: str. 103-104 i uz svako poglavlje. ISBN: 978-86-7982-073-0 a) Web презентације – презентације – Дизајн – Дизајн – Вежбе COBISS. SR-ID 193742860
Nije dozvoljeno reprodukovati, reprodukovati, snimati ni emitovati ni jedan deo ove knjige, bilo kojim sredstvom: elektronskim, optoelektronskim, mehanič mehani čkim ili elektronsko-mehani elektronsko-mehaniččkim, uključ uključujuć ujući foto-kopiranje, snimanje i skeniranje, ili na bilo koji drugi na čin, bez pisane dozvole autora i izdavač izdava ča.
2
SADRŽAJ
Prva vežba: Poslovni Poslovni razgovori razgovori s klijentom klijentom ...................... ................................. ...................... ...................... ............. 9 Druga vežba: Zaglavlj Zaglavlje e web strane ....................... .................................. ...................... ...................... ..................... .......... 15 Treć Treća vežba: vežba: Opisne Opisne strane ..................... ................................ ...................... ...................... ...................... ....................... ............ 21 Četvrta vežba: vežba: Interaktiv Interaktivne ne strane................... strane.............................. ...................... ....................... ....................... ............... .... 29 Peta vežba: Strane sa često postavl postavljani janim m pitanjima pitanjima i odgovorim odgovorima a (FAQ) ........ 37 Šesta vežba: Strane sa uslovima korišć korišćenja intelektua intelektualne lne svojine svojine ................... ................... 43 Sedma vežba: Strane namenjene štampanju............... štampanju... .......................... .......................... ...................... .......... 53 Osma vežba: Vizuelni Vizuelni identitet identitet kompanije.................... kompanije............................... ...................... ...................... .............. ... 59 Deveta vežba: Kompozicija Kompozicija fotografije.................. .......................... ............. .......................... .................. ..... 65 Deseta vežba: Optimizacija Optimizacija fotografije fotografije za web........... web ...................... ...................... ....................... ................ .... 75 Jedanaesta vežba: Poč Po četna strana strana ..................... ................................ ...................... ...................... ....................... ............ 81 Dvanaesta Dvanaesta vežba: vežba: Hosting Hosting servisi servisi ..................... ................................ ...................... ...................... ...................... .............. ... 89 Trinaesta vežba: Publikovanje web sajta......................... sajta............ .......................... .......................... .................... ....... 95 Bibliografija.......... Bibliografija..................... ...................... ...................... ...................... ....................... ....................... ...................... ...................... ............. .. 103
3
4
PREDGOVOR
Priručnik iz web dizajna namenjen je studentima koji su izabrali predmet Web dizajn na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu. Sadržaj priručnika usklađen je sa nastavnim programom predmeta Web dizajn. Izložena materija se realizuje kroz trinaest vežbi u računarskoj laboratoriji, opremljenoj odgovarajućim softverskim alatima i povezanoj na Internet. Zahvaljujem se recenzentima, prof. dr Miroslavu Lutovcu i prof. dr Dejanu Toši ću na sugestijama koje su mi bile dragocene u koncipiranju i pisanju priru čnika. septembra 2012. godine
Autor
5
6
EVIDENCIJA VEŽBI
(2012) Ime i prezime studenta: ___________________________________________ Indeks broj: ______________ grupa: _____________________________
EVIDENCIJA PRAKTIČNIH ZADATAKA Lični sajt: Komentar pre publikovanja
Datum:
Overa:
Komentar posle publikovanja
Datum:
Overa:
Ocena:
Komercijalni sajt: Komentar pre publikovanja
Datum:
Overa:
Komentar posle publikovanja
Datum:
Overa:
Ocena:
7
8
Vežba broj 1
POSLOVNI RAZGOVORI S KLIJENTOM
¨
Odakle početi?
¨
Definisanje problema
¨
Prvi kontakt sa klijentom
¨
Radna beleška
¨
Pitanja koja mogu biti predmet razgovora
¨
Razmena vizit karte
¨
Razgovori sa ostalim ključnim ljudima kompanije
¨
Zadatak
¨
Literatura
¨
Pomoć na Internetu
9
POSLOVNI RAZGOVORI S KLIJENTOM Pre početka realizacije tehničkog rešenja web lokacije, tim za izradu web sajta mora rešiti brojna pitanja koja imaju za cilj da se upozna sa suštinom problema. Ako pođemo od pretpostavke da je naručilac posla izrade nove web lokacije – klijent poznat, kao i kompanija i, uopšteno, znamo kojim se poslovima bavi – to apsolutno nije dovoljno za izradu kvalitetnog predstavljanja nove kompanije na Internetu.
Odakle početi? Pre sastanka sa klijentom ili ljudima iz njegovog top menadžmenta, treba se pripremiti za sastanak tako što ćete prikupiti informacije o delatnosti kompanije, tržištu, profilima korisnika, obimu poslovanja i značaju internet podrške u ukupnoj PR i marketing aktivnosti kompanije prema tržištu.
Definisanje problema Pretpostavimo da sajt radi tim stručnjaka. U fazi definisanja problema, na radnom sastanku vrši se podela poslova. Deo ljudi sakupljače informacije o srodnim kompanijama kod nas i u svetu na Internetu. Radi se o ljudima za prikupljanje informacija, koji će u kasnijim fazama biti pisci tekstova za web strane. Koristeći Web pretraživače, poput Google-a, treba se upoznati sa nekim specifičnostima posla srodnih kompanija i pripremiti se za razgovor sa naru čiocem posla, koji je često vlasnik kompanije za koju se sajt radi. Važno je pripremiti se za prvi poslovni razgovor sa klijentom i staviti mu do znanja da ste profesionalac. A to znači da imate okvirno definisan problem, na osnovu srodnih kompanija koje su već predstavljene na Internetu. Ovo će na klijenta ostaviti dobar utisak; osetiće da ste profesionalac i nastaviće da sarađuje sa vama.
Prvi kontakt sa klijentom Prvi kontakt sa klijentom radi dogovaranja sastanka, obavlja se po obi čaju telefonom. Ugovara se sastanak sa naručiocem posla. To može biti vlasnik kompanije koja se predstavlja na Internetu ili njegovi menadžeri, kao i ljudi zaduženi za marketing i odnose sa javnošću. Sa naručiocem posla vodi se razgovor o tome kakva je njegova
10
vizija novog sajta. Ako klijent ili njegovi najbliži saradnici nisu u mogućnosti da vas prime na prvi sastanak u svom kabinetu, nego predlažu restoran, nemojte to shvatiti kao oblik ponižavanja. Poslovni ljudi su stalno u pokretu. Radne sastanke održavaju svuda; u kabinetu, restoranu, automobilu, na sportskom terenu.
Radna beleška O ključnim stavovima naručioca vodi se beleška. Beleška se vodi na obi čnom papiru ili u poslovnom notesu, a ne na laptop računaru. Razlog: vaš klijent, naručilac projekta izrade novog sajta, navikao je na takvu vrstu razgovora i na procedure koje se u razgovoru primenjuju. Upotreba laptopa dovodi ga u inferioran položaj i on uskoro počinje da se nervira. Sastanak bi mogao da krene nezadovoljavajućim tokom. Pogrešno bi bilo na sastanak ne poneti nikakvu beležnicu. To bi ostavilo utisak neprofesionalnosti i traljavosti vas kao potencijalnog poslovnog partera za ovu vrstu posla. Uočili bi ste na početku sastanka po ponašanju klijenta da je nervozan, da žuri, a to može da bude znak da je procenio da niste pravi partner i da sa vama ne želi da obavi ovaj posao.
Pitanja koja mogu biti predmet razgovora Sa klijentom treba voditi opušten razgovor, a pitanja treba da budu osmišljena kao intervju po principu levka. To znači da na početku treba postaviti nekoliko opštih, nekonvencionalnih pitanja, koja i ne moraju imati mnogo dodirnih ta čaka sa poslom, čisto radi stvaranja atmosfere poverenja. Na primer: Kako ste? Sigurno ste mnogo umorni? Čitao sam „Ekonomist“, naša privreda ipak pokazuje znake oporavka... Kasnije prelazite na pitanja od velike važnosti za vaš novi projekat.
Pitanja o kojima treba svakako razgovarati sa klijentom: ¨
Čime se tačno vaša kompanija bavi. Za koje je poslove registrovana?
¨
Kakva je vaša funkcija u top menadžmentu kompanije?
¨
¨
¨ ¨
Da li vaša kompanija ima knjigu grafičkih standarda, odnosno da li ima logotip, kompanijsku boju i font? Koje ciljeve treba da ostvarite pokretanjem web sajta. Kakva su vaša očekivanja? Koje informacije o kompaniji želite da publikujete na Internetu? Da li vaši klijenti žive na jednom kompaktnom prostoru, na primer u jednom gradu, kao što je Beograd ili računate na klijente koji žive na Zapadnom Balkanu ili na svetsku Internet zajednicu?
11
¨
Koje kompanije su vaša konkurencija (nazivi kompanija) i da li te kompanije imaju web sajtove?
Neki put se može postaviti i više pitanja, što zavisi od uspostavljene atmosfere na radnom sastanku i raspoloženja pregovaračkih strana.
Izbegavajte upotrebu reči iz rečnika programera i web dizajnera. U konverzaciji sa klijentom, ako ste programer, izbegavajte upotrebu re či koje koriste programeri u međusobnim razgovorima; ako ste dizajner, izbegavajte reči koje koriste dizajneri, jer vas u oba slučaja sagovornik možda neće razumeti. Ovde treba imati na umu da naručilac posla ne mora biti „familijaran“ sa web dizajnom i da u vidu ima neko rešenje koje je bilo aktuelno u ranijem vremenu. U razgovoru sa naručiocem, treba ga saslušati. Ne treba mu direktno oponirati i ukazivati na njegovo neznanje. Poslovni ljudi imaju osećaj da su uvek u pravu i takav razgovor mogao bi neprijatno da se završi.
Razmena vizit karte Na kraju sastanka treba odabrati trenutak i razmeniti vizit karte. Vaša namera da ostavite svoju vizit kartu pokazuje da ste zadovoljni klijentom i da želite da nastavite danas uspostavljenu saradnju. Prilikom izrade poslovne vizit karte svakako imajte na umu da sve podatke o kompaniji i sebi, uključujući internet adrese i brojeve telefona, štampate na jednoj strani. Poleđina vizit karte treba da bude prazna, kako bi se primaocu vaše vizit karte omogućilo da na poleđini nešto dopiše. U ovom slučaju, vaš klijent bi mogao da doda na poleđini o kojoj se osobi ili kompaniji radi i da zapiše termin sledećeg sastanka.
Razgovori sa ostalim ključnim ljudima kompanije Posle sastanka sa top menadžerom, treba ugovoriti i realizovati sastanke sa drugim ključnim ljudima kompanije, radi kompletiranja informacija o kompaniji, koje će biti uzete u obzir kod izrade web lokacije. Radi se o ljudima koji se bave marketingom, odnosima sa javnošću, distribucijom, korespodencijom, i sl. Obično svaka kompanija danas ima službenu e-mail adresu. Treba zamoliti službenika zaduženog za korespodenciju elektronskom poštom da omogu ći uvid u one poruke korisnika koje sadrže sugestije i ideje, potrebe korisnika proizvoda ili usluga kompanije, koje za marketing kompanije na Internetu mogu da budu od velike koristi. Svakako treba tražiti i proučiti knjigu grafičkih standarda kompanije, jer su ovde sadržani kompanijski logotip, font i boja, koji treba da budu preslikani u interfejsu i, uopšte, dizajnu novog sajta.
Zadatak: Za ispitni zadatak – izrada komercijalnog sajta, štampanim slovima, odgovorite na sledeća pitanja.
12
1. Definisanje problema – do kojih ste podataka o kompaniji klijenta ili srodnim kompanijama došli na Internetu (navesti i web adrese) pre poslovnog razgovora?
2. Opišite garderobu koju ste izabrali za poslovni sastanak sa top menadžerom ( u smislu, neobavezna garderoba, farmerke, patike, ili odelo sa kravatom. Povežite ovo sa mestom održavanja sastanka).
3. Navedite pitanja koja ste pripremili za direktora kompanije?
4. U čemu je značaj razmene vizit karte na kraju prvog poslovnog sastanka?
5. Na sastanku sa menadžerima kompanije iz marketinga i odnosa s javnošću, kao i sa ljudima iz distribucije, i ljudima zaduženim za internet korespodenciju, koja pitanja nameravate da im postavite?
6. Opišite garderobu koju ste izabrali za poslovni sastanak sa top menadžerom ( u smislu, neobavezna garderoba, farmerke, patike, ili odelo sa kravatom. Povežite ovo sa mestom održavanja sastanka.
13
Literatura: ¨
¨
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia, 2007. Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priru č nik , Mikro knjiga, Beograd, 2001.
Pomoć na Internetu: ¨
www.webmajstori.net
¨
www.elitesecurity.org
¨
www.dizajnzona.com
¨
www.devprotalk.com
¨
www.apr.gov.rs
14
Vežba broj 2
ZAGLAVLJE WEB STRANE
¨
Statične i dinamične strane
¨
Struktura web strane
¨
Tip dokumenta za publikovanje na Internetu (DOCTYPE)
¨
Zaglavlje strane
¨
Najvažniji meta tagovi
¨ ¨ ¨ ¨
Oznaka strane Kodni raspored i jezik Opis kompanije ili organizacije čiji je sajt Podaci o autoru sajta
¨
Zadatak: Literatura:
¨
Pomoć na Internetu:
¨
15
ZAGLAVLJE WEB STRANE
Web strane čine sadržaj web sajta. Strane su međusobnim vezama povezane u funkcionalnu celinu – sajt . Sa gledišta korisnika, strana je sadržaj koji se pojavljuje u prozoru pregledača weba. Svaka strana ima apsolutnu Internet adresu, tako da se može url-ovati , pozvati; učitati u računar korisnika.
Statične i dinamične web strane Prema načinu izrade, web strane se dele na statične i dinamične. Statične web strane urađene su kao zasebni fajlovi i celine, od kojih svaka ima svoju oznaku (naziv) i linkovima (vezama) su povezane sa ostalim stranama u okviru sajta kao celine, sa multimedijalnim objektima (slikama, audio datotekama) i sa stranama koje se nalaze na Webu. Dinamične web strane pretpostavljaju programerska znanja i postojanje baze podataka u okviru memorijskog prostora web servera na koji je sajt postavljen (hostovan). Ovaj tip strane, pored HTML koda, koji služi da bi tekst i multimedijalne sadržaje koji se objavljuju na strani korisnika prikazivao na odre đenom mestu, sadrži i skript jezik (npr. php ili asp) za povezivanje sa bazom podataka na serveru. Konekcija sa bazom podataka omogućava da se na strani korisnika generiše sadržaj u obliku web strane. Korisnik će dinamičnu web stranu prepoznati po sintaksi sadržajnoj u adresnom polju pregledača u momentu zahteva za njenim dovlać enjem sa web servera.
Primer 1: Dinamične web strane (apsolutna adresa): http://www.vets.edu.yu/index.php?page=static&id=9
U prvom i drugom primeru vidimo da se kao inicijalni (startni) fajl pojavljuje index. Kod dinamičnih web strana startni fajl ima ekstenziju . php. Umesto .php može da se pojavi .asp, jsp i dr. Kod statičnih web strana inicijalni fajl ima ekstenziju . html ili htm.
Zadatak: Pronađite tri dinamične i tri statične web strane i upišite njihove apsolutne adrese: A. Dinamične web strane:
B. Statične Web strane: B. Statične web strane:
Struktura web strane Web strane, bez obzira na prethodnu klasifikaciju, po pravilu sadrže tri kodne celine: 1) Tip dokumenta za publikovanje na Internetu (DOCTYPE) 2) Zaglavlje strane 3) Telo strane Iz Windows Web pregleda č a Internet Explorer strukturu web strane pogledajte pokretanjem opcije iz menija: View/Source
17
Tip dokumenta za publikovanje na Internetu (DOCTYPE) Sve do 1999. godine vladao je nered u pogledu elemenata strukture web strana. Međunarodni konzorcijum za standardizaciju Weba (www.w3c.org) postavio je standarde i uveo red . Sajtovi Web programera koji se pridržavaju specifikacije Konzorcijuma mogu se bez problema videti na pretraživačima koji rade pod različitim operativnim sistemima: Windows, Symbian, MAC, Unix, Linux , i dr. U izradi web strane definisanje tipa dokumenta je jedna od najvažnijih stvari. Iz tih razloga tip dokumenta upisuje se na početku web strane. Pretraživač, prema tipu dokumenta, učitava sadržaj koji može da obradi i prikaže klijentu ili publikuje izveštaj klijentu da tražena strana ne postoji. Doktajp specifikacija ima sledeći oblik:
Doktajp sajta namenjenog korisnicima mobilne telefonije ima druga čiju specifikaciju:
Prva doktajp specifikacija integrisana je u početnu stranu sajta Visoke škole elektrotehnike i računarstva (www.viser.edu.rs) i može se povući sa web servera preko svakog web pregledača. Drugi doktajp preuzet je sa wap stranice: http://www.eposlovanje.org/nada/ i može se preuzeti preko web klijenata optimizovanih za molbilnu telefoniju i preko web pregledača Opera (verzija 9 – 9.6). Firefox i Internet Explorer ovu stranu ne dovlače u računar klijenta. Svaki put kad poč nete da kreirate web stranu softverom za izradu sajtova (DreamVeaver. Front Page), program ć e automatski u prvom redu generisati tip dokumenta.
Zadatak: Upiši apsolutne adrese tri sajta i njihove doktajp specifikacije:
18
Zaglavlje strane Zaglavlje web strane predstavlja njen najvažniji deo, ako po đemo od pretpostavke da našu web stranu treba da pronađu i upišu web pretraživači i da je lako nalaze korisnici. Posao prilagođavanja sajta prema standardima pretraživača naziva se SEO (Search Engine Optimization) optimizacija. Zaglavlje strane smešteno je unutar taga i sadrži programski kod koji se ne objavljuje u istom ili sličnom obliku u prozoru pregledača Weba našeg klijenta, već sadrži instrukcije namenjene programima za upis web strana u baze web pretraživača, instrukcije web čitačima u pogledu kodnog rasporeda, osvežavanja strane i sl. Takođe, zaglavlje strane sadrži apsolutne adrese datoteka kojima se upravlja vizuelnim oblikovanjem sadržaja strane (npr: text.css), kao i adrese script fajlova, koji se koriste u različite svrhe. Zaglavlje se sastoji iz različitih kodnih specifikacija - meta tagova.
Najvažniji meta tagovi Oznaka strane Oznaka strane smeštena je unutar meta taga . Ima najveći značaj jer svi web pretraživači obavezno indeksiraju sadržaj ovog taga. Može da ima do 15 re či, odnosno 255 karaktera. Pored unicode, prihvata i lokalna pisma (ćirilica i latinica). Sadržinski, treba da ima 3-5 reči i da odražava sadržaj strane. Npr: "NRT – Nastavni plan". Sadržaj treba da bude ekvivalentan upitu koji zadaje k lijent web pretraživaču.
Kodni raspored i jezik Jedan od razloga velike popularnosti Web-a jeste mogućnost publikovanja sadržaja na lokalnom pismu (ćirilica; latinica). Da bi se lokalno pismo videlo na svim platformama (Windows, Mac, PDA, Unix, Symbian, itd) potrebno je u zaglavlje upisati slede će meta tagove:
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=UTF-8"> <META HTTP-EQUIV="Content-Language" CONTENT="sr"> Klju č ne reč i koje opisuju sadržaj stranice
Ključne reči ili kraće rečenice upisuju se bez navodnica. Broj ključnih reči ograničen je na 150.
Opis kompanije ili organizacije čiji je sajt U sledećem meta tagu na lokalnom ili na engleskom jeziku treba opisati delatnost kompanije, organizacije ili pojedinca čijem sajtu pripada web strana. To drugim rečima znači da prethodni i ovaj meta tag imaju isti sadržaj na svim web stranama sajta, što ne važi za meta tag title, koji se razlikuje od strane do strane.
Podaci o autoru sajta Zaglavlje po pravilu sadrži meta tag o autoru sajta. Iza jednog sajta može stajati pojedinac, webmaster (takva je situacija karakteristična za našu sredinu), ali može biti i tim stručnjaka. Tag sadrži ime autora i e-mail adresu, radi eventualnog kontakta.
<META NAME="AUTHOR" CONTENT="Web tim VISAR, [email protected]"> U softveru za izradu web sajtova opisani i drugi meta tagovi se upisuju jednostavno.
Zadatak: U aplikaciji za izradu web sajtova uradi web stranicu "Moja prva web strana" u kojoj će biti integrisani elementi strane opisani u tačci 2. U meta tagu "AUTHOR" napisati ime i prezime, smer i broj indeksa. Datoteku pod nazivom: index.html arhivirati i poslati kao prilog uz poruku na e-mail: [email protected]
Literatura: Jerri L. Ledford: Search Engine Optimization Bible, Willey Publishing, Indianopolis, 2008. ¨ Dan Sisson: Google SEO Secrets, The Commplete Guide, Redmond, 2006. ¨
Pomoć na Internetu: http://www.conopljanews.net/metatagovi.html ¨ http://www.seo.com/ ¨ www.elitesecurity.org ¨ www.devprotalk.com ¨
20
Vežba broj 3
OPISNE STRANE
¨
Izbor pozadinske boje web strane
¨
Dodavanje pozadinske boje strane i boje fonta
¨
Konvencije u pogledu upotrebe teksta na Webu
¨
Opšte preporuke za pisanje i formatiranje teksta
¨
Alatke za upravljanje tekstom
¨
Fontovi na Web strani
¨
Serifni i beserifni fontovi
¨
Tekstualni sadržaji na web strani
¨
Zadatak 1
¨
Opisne web strane
¨
Zadatak 2
¨
Pomoć na Internetu
21
OPISNE STRANE Tekst je osnovno izražajno sredstvo na webu. Multimedijalni sadržaji bitmapirana i vektorska grafika i zvuk) po pravilu se integrišu u web strane da poja čaju utisak na posetioca ili da omoguće lakše razumevanje poruke. Zbog značaja, u velikim kompanijama posao ažuriranja sajta poverava se timu stručnjaka. U timu se po pravilu nalazi urednik teksta. U ovoj i sledećoj vežbi pažnja će biti posvećena web stranama sa obiljem teksta.
Izbor pozadinske boje Web strane Jedno od pitanja sa kojim se susrećemo na samom početku kreiranja web strane jeste izbor boje pozadine. U principu, pozadinska boja može biti bitmapirana slika u jednom od formata podržanih na Web-u (JPG, GIF i PNG). Pozadinska slika po pravilu predstavlja logotip kompanije. Pre upotrebe, sliku treba posvetliti u odgovaraju ćem programu za bitmapiranu grafiku (PhotoShop, Gimp), tako da se na web strani dobije efekat watermark – vodeni žig. Dodavanje pozadinske slike u programu Dreamweaver MX vrši se u dijaloškom okviru Page properties/background image i prikazano je na slici 1. Upotreba pozadinske slike nije uobičajena danas. Ovo pravilo naročito važi za kompanijske sajtove.
Dodavanje pozadinske boje strane i boje fonta Pozadinsku boju strane postavljamo u dijaloškom okviru Page properties/Background color , izborom odgovarajuće boje (Slika 1). Inicijalno, ako ovo polje ignorišemo, postavljena je bela boja. Bela boja pozadine karakteristična je za 80% sajtova na webu. Razloge treba tražiti u velikom uticaju dizajna publikacija (na primer, magazina) na trendove u web dizajnu. Ako umesto bele, upotrebite drugu boju – boja fonta treba da bude u kontrasti u odnosu na boju pozadine. Na primer, tamno plavoj pozadini odgovarao bi beli ili žuti font. Za belu pozadinu po pravilu se koristi crna ili siva boja fonta.
22
Važno. Pozadinska boja i boja i tip fonta predstavljaju elemente stila vašeg web sajta. Zato vaše rešenje treba da bude aplicirano na svim web stranama.
Slika 1. Dijaloški okvir Page properties – podešavanje web strane
Konvencije u pogledu upotrebe teksta na Webu Tekst na web strani treba da bude kratak, čitak I jasan. Posetilac nema vremena da se bavi nagađanjem šta tekstom želi da se kaže. Tekst apliciran na webu najbliži je po stilu i sadržini tekstu u dnevnim novinama. Korisnici različitih nivoa obrazovanja poruku iskazanu tekstom treba bez dileme da razumeju. Tekst treba obavezno pisati na lokalnom pismu ( ćirilica ili latinica). Izbegavati upotrebu rečenica sastavljenih isključivo iz velikih slova u paragraf tekstu. Upotreba velikih slova izvan naslova doživljava se kao vikanje na korisnika. Na po četnoj strani treba izbeći naslov: DOBRODOŠLI!. Kod paragraf teksta treba izbegavati podvučen tekst (underline). Podvučen tekst na webu izaziva asocijaciju kod korisnika da se radi o linku na drugu stranu.
Opšte preporuke za pisanje i formatiranje teksta ¨
¨
Najvažnije informacije uvek stavljajte na početak stranice. Radi se o pravilu poznatom u novinarstvu pod nazivom: "pravilo inverzne piramide". Sažetak celog članka stavite u prvi paragraf članka, a najvažniju misao na početak rečenice i na početak svakog paragrafa. Tako se postiže efekat da čitalac dobija najveću količinu informacija čak i ako ne čita ceo tekst. Duži tekst podelite na kratke celine. Celina treba u proseku da se sastoji od 4-5 rečenica.
23
¨
¨
¨
¨
¨
¨
¨
¨
¨
Strane sa tekstom formatirajte u stupce do 600 piksela. Tekst se ne sme protezati od leve do desne margine, jer se teško čita. Kad čitalac dođe do kraja reda, izgubiće početak sledećeg, jer je red vrlo širok. Tekst mora biti okružen praznim prostorima – belinama. Stavite i do dva reda razmaka između odlomaka. Ostavite prazan prostor na levim i desnim marginama oko teksta. Web stranica ne sme biti natrpana tekstom. Kod teksta većeg obima, koristite podnaslove. Ako vaš tekst sadrži celine koje bi se logički mogle povezati, dajte im podnaslov. Korisnik će tako moći u tekstu identifikovati smislene celine i brže pronaći ono što ga zanima. Koristite redne liste. One su jedno od najuspešnijih načina formatiranja teksta, jer omogućavaju korisniku da se brzo i lako snalazi. Korisnik obično letimično prelazi pogledom kroz tekst i zadržava se na rednim listama, koje lako čita. Sve što se u tekstu nabraja ili odvaja zarezom, treba da bude formatirano kao redna lista. Da bi se redne liste još lakše opažale, treba postaviti prored između redova (povećanje belina). Između dve redne liste treba ostaviti veće slobodne prostore, beline, kako bi se lakše opažale. Koristite crni tekst na svetloj pozadini. Tekst na webu ima sličnosti sa tekstom u štampanim medijima. Bela površina papira se podrazuemva. Tekst ispisan crnim slovima na kontrastnoj beloj površini lako se čita. Upotreba belog teksta na tamnoj pozadini nije ista. Izbegavajte paragraf tekstove većeg obima u svetloj ili beloj boji fonta na tamnoj pozadini, jer se teže čitaju. Kad želite određene delove teksta da naglasite, koristite podebljani font (bold). Podebljani tekst koristiti za naglašavanje ključne misli, a ne za čitave paragrafe. Tekst koji sadrži linkove, veze prema drugim fajlovima ili internet destinacijama, treba da bude ispisan plavom bojom i podvučen. Nepodvučene linkove možete koristiti u navigaciji, ali nikako u tekstu. Pre publikovanja, tekst treba još jednom proveriti. Najbolje je da proveru vrši lice koje ga nije pisalo. Važno je otkloniti sve pravopisne i stilske greške, kao i greške u kucanju. Greške u kucanju i gramati čke greške nailaze na neodobravanje kod korisnika. Takav sajt smatra se neprofesionalnim.
Alatke za upravljanje tekstom Softver za izradu i publikovanje web sajta ima moćne alatke za upravljanje tekstom. Osnovne alatke prikazane su na slici 2.
Slika 2. Alatke za f ormatiranje teksta
24
Alatke za formatiranje mogu se podeliti u tri grupe: ¨ ¨ ¨
Izbor, veličina i boja fonta Oblik fonta i formatiranje paragraf teksta Redne liste i podešavanje širine paragrafa u odnosu na margine
Fontovi na Web strani Na web strani treba upotrebiti sistemske fontove. To su fontovi koji dolaze u paketu sa operativnim sistemom. Sistemski fontovi, koji dolaze u paketu sa operativnim sistemom Windows, su: Arial, Verdana, Georgia i Times New Roman. Ne preporučuje se upotreba fontova, kao što su: C_Times, C_helvetica, Miroslavljevo pismo i sl, jer ovi fontovi najverovatnije ne postoje u računaru korisnika, tako da se tekst neće videti u njegovom web pregledaču.
Serifni i beserifni fontovi Fontovi kao osnovni tipografski elementi dele se, prema obliku, na s erifne i beserifne. Serifni fontovi su grafički izvedeni tako da se sastoje iz serifa (stopica, tankih i debelih linija). Teže se čitaju i manje se upotrebljavaju na webu.
Times New Roman, Georgia –
serifni fontovi
Ova vrsta fontova ima stopice i kvačice (kao T i s).
Arial, Verdana – beserifni fontovi izvedeni su kao tehničko pismo Tekstualni sadržaji na web strani Tri su najčešća tesktualna sadržaja koja se apliciraju na web strani: naslov i podnaslovi, paragraf i redne liste (buliti). Za naslove i podnaslove treba koristiti gotove šablone, smeštene u padajućoj listi Format , dijaloškog okvira Properties (slika 2). Između naslova i paragraf teksta treba ostavljati prazan prostor, beline, kako bi se korisnik lakše snalazio i čitao odmah deo teksta koji ga interesuje. Isto važi i za rastojanje koje treba da postoji kod paragraf teksta i rednih lista. Uopšte, upotreba praznih prostora, belina, jeste pravilo u formatiranju web strane, bilo da se radi o tekstu ili implementaciji multimedijalnih objekata.
Zadatak 1 Uradite na času web stranu sa tekstom, koja ima oznaku: Moja prva strana – ime i prezime studenta. Postavite pozadinsku boju i boju i tip fonta.
25
Web strana treba da bude ispisana na ćirilici. U tekstu obima stranice A4 treba napisati biografiju ili CV, obavezno aplicirajući sve sadržaje opisane u tačkama 2 – 2.3. Ovaj rad će poslužiti studentu za izradu domaćeg zadatka: lični sajt.
Opisne web strane Opisnim stranama nazivamo web strane koje sadrže obilje teksta. Strane mogu sadržati i neki multimedijalni objekat, ali je tekst koji zauzima prostor od nekoliko A4 strana njihova bitna karakteristika. Ovako obiman tekst težak je za čitanje i nervira korisnika. Takav tekst treba vešto podeliti u više celina, koje su međusobno podeljene podnaslovima. Na početku opisne strane treba postaviti sve podnaslove. Podnaslovi su linkovani alatkom Anchor (sidro) u odnosu na isti podnaslov koji se nalazi negde na strani. Korisnik bira naslov koji ga interesuje i skače na deo strane gde se taj naslov nalazi, sa pripadajućim paragraf tekstom.
Zadatak 2 U programu za izradu web sajtova izaberite prikaz Design i prepišite, koristeći ćirilično pismo, tekst Pravila studija:
ПРАВИЛА СТУДИЈА На Високој школи електротехнике и рачунарства Правила студија Оцењивање Испити Мировање права и обавеза студената Дисциплинска одговорност студента Правила студија Приликом уписа сваке школске године студент се опредељује за предмете из студијског програма, у којем је прописано који су предмети обавезни за одређену годину студија. Студент који се финансира из буџета опредељује се за онолико предмета колико је потребно да оствари најмање 60 ЕСПБ бодова а студент који се сам финансира опредељује се за онолико предмета колико је потребно да оствари најмање 37 ЕСПБ бодова. За сваки положени испит студент стиче одређени број ЕСПБ бодова у складу са студијским програмом. Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године поново уписује исти предмет. Студент који не положи изборни предмет, може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет.
26
Оцењивање Врх Успех студената на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан). Оцене су одређене према броју остварених поена Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена. Сразмера броја поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту утврђује се студијским програмом, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена.
Испити Врх Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено односно практично. Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета . Испит се полаже у седишту Школе, односно у објектима наведеним у дозволи за рад . Начин полагања испита и оцењивање на испиту ближе се утврђује Правилником о студијама. Испитни рокови у Школи су: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски. Студент има право на полагање испита из једног предмета највише три пута у току једне школске године. Изузетно, студент коме је преостао један неположен испит из студијског програма уписане године, има право да тај испит полаже у накнадном испитном року до почетка наредне школске године. Школа је дужна да у складу са својим могућностима омогући хендикепираним студентима полагање испита на начин прилагођен његовим могућностима , у складу са Правилником о студијама.
Мировање права и обавеза студената Врх Студенту се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза у случају теже болести, упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци, одслужења и дослужења војног рока, неге детета до годину дана живота, одржавања трудноће и у другим случајевима предвиђеним Правилником о студијама .
Дисциплинска одговорност студента Врх Студент одговара дисциплински за повреду обавезе која је у време извршења била предвиђена Правилником о дисциплинској одговорности студената . За тежу повреду обавезе студенту се може изрећи и мера искључења из Школе . Дисциплински поступак се може покренути у року од три месеца од сазнања за повреду обавезе и учиниоца, а најкасније шест месеци од како је повреда учињена .
27
1. Mišem markiraj naslov: Правила студија. Iz kutije sa alatima izaberi alatku Anchor (sidro)
.
2. U polje: Anchor name, upiši latinicom, malim slovima, jednu reč: pravila. Pritisni OK. Ponovi postupak kod ostalih podnaslova, poštuju ći prethodno pravilo (postavi sidra: ocenjivanje, ispiti, mirovanje, disciplinska).
Slika 3. Dijaloški okvir Anchor name 3. Mišem markiraj naslov na vrhu strane: Правила студија. U meniju Properties, u aktivnom polju Link: upiši: #pravila (vidi sliku 2). Pritisni enter. Markiraj polje: Ocenjivanje. Upiši: #ocenjivanje. Postupak ponovi zaključno sa poljem Дисциплинска одговорност студената. 4. Markiraj naslov na vrhu strane: ПРАВИЛА СТУДИЈА. Izaberi alatku Anchor i upiši: početak. Potvrdi sa OK. Markiraj reč: Vrh. Upiši u dijaloškom okviru Properties, aktivno polje Link: #pocetak. Isti postupak ponovi na ostalim mestima gde se pojavljuje reč: Vrh. 5. Dodeli oznaku strane dokumentu – Opisna strana – ime i prezime studenta i broj indeksa. 6. Snimi datoteku pod nazivom: opisna.htm. Studenti koji ne završe vežbu do kraja časa, treba da je pošalju elektronskom poštom na adresu: [email protected].
Literatura: ¨ Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priručnik ¨
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia, 2007.
Pomoć na Internetu: ¨ http://www.conectivia.com/ser/kako-napisati-tekst-za-internet-stranu ¨ http://www.webmajstori.net/ ¨ www.elitesecurity.org
28
Vežba broj 4
INTERAKTIVNE STRANE
¨
Vrste interaktivnih strana
¨
Ulazne strane
¨
Procesiranje podataka sa ulazne strane
¨ ¨ ¨ ¨
Izlazne strane Zadatak: Literatura: Pomoć na Internetu:
29
INTERAKTIVNE STRANE
Interaktivne strane namenjene su korisnicima da uspostave kontakt sa vlasnikom web sajta ili sa njegovim administratorima. Korisnici weba oduvek su pokazivali veliko interesovanje za ovu vrstu strana, jer kod pojedinca postoji želja da se pokaže, da zna, da želi da dá sugestiju, da pita nešto što mu se čini nepoznatim. Interaktivne strane su stvorene za takav tip korisnika. Pomoću interaktivnih strana na webu danas se realizuju najraznovrsniji oblici kontakta sa korisnicima, pomoću kojih se dolazi do brojnih informacija: ko su naši korisnici, koje sadržaje najčešće preuzimaju sa sajta, i dr. Preko interaktivnih strana odvija se proces elektronske trgovine (kupovine) proizvoda na malo preko Interneta (B2C). Roba izložena prodaji, prikazana na sličicama, sa detaljnim tehničkim i drugim karakteristikama, preuzima se u korpu, gde se izračunava zbirni račun za veću kupovinu i odluka o kupovini procesira se vlasniku sajta. Ako web sajt već nema implementiranu B2C trgovinu, interaktivne strane se postavljaju da bi se postavilo izjašnjavanje korisnika o odre đenoj temi, koja je po pravilu značajna za prirodu sajta. Tako na primer, uobičajeno je da se u desnoj koloni, predviđenoj za promocije, postavi anketa u elektronskoj formi, koja nije ništa drugo nego interaktivna strana. Možete glasati za jedan od ponuđenih odgovora. Takođe, kontakt stranica realizuje se kao interaktivna strana. Model elektronskog poslovanja B2C odvija se isključivo preko Interneta. Kompanije koje nude proizvode preko Interneta imaju web sajt ili drugu aplikaciju na Internetu, koja registrovanim korisnicima omogućava kupovinu različitih proizvoda. Za organizovanje posla trgovine preko Interneta nije dovoljno imati samo moderno urađen dinamički web sajt koji može da prodaje na globalnom tržištu, 24 sata dnevno. Elektronska prodavnica u punoj eksplikaciji koncepta B2C elektronskog poslovanja, podrazumeva i kompanije „iza zavese“. Radi se najmanje o dve kompanije koje moraju podržavati u poslovnom smislu B2C projekat. Jedna je Payment provajder – banka na čiji je račun preko interneta dolaziti uplaćen novac, sa platnih kartica. Ovakav posao na našem tržištu može se realizovati preko kompanije eMS ELECTRONIC MERCHANT SERVICES - http://www.e-services.rs/onama. Početna ulaganja nisu velika, a to je obično nepremostiv problem koji se javlja pred ljudima prilikom započinjanja novog biznisa. Pre pojave kompanije eMS ELECTRONIC MERCHANT SERVICES Banca Intesa, Beograd imala je ponudu payment provajdera, i faktički bila prvi payment provajder kod nas, sa vrlo visokim depozitom. Depozit kompanije eMS ELECTRONIC MERCHANT SERVICES desetak puta je manji i to je već prihvatljivo za većinu početnika u e-biznisu.
30
Slika 1. www.e-services.rs, najpovoljnija ponuda payment provajdera za otvaranje B2C prodavnice Sledeće rešenje jeste da se narudžbenice sa vaše web strane procesiraju na vaš imejl nalog ili da se generiše posebna web strana sa naru čenim proizvodima. Slaba strana ovakvog koncepta, koji je dominirao pre razvoja web tehnologija, jeste u tome što se neko može našaliti i napraviti vam nepotreban trošak. Kupac sa Interneta, koji se lažno predstavlja, naručuje robu, koju vi nemate u magacinu nego je nabavljate od drugog dobavljača. Kasnije se uspostavi da je to bila samo šala. Otud je kod ovakvog koncepta, koji se kod nas primenjuje kao način u najvećem broju slučajeva, sa kupcem vode telefonski razgovori i traži se da robu unapred uplati na odre đeni račun. Roba se isporučuje tek po uplati. Sledeća slaba strana B2C trgovine, o kojoj morate voditi ra čuna, ako jednoga dana nameravate da otvorite prodavnicu na Internetu, jeste isporuka kupljene robe. Kvalitetna distribucija jeste jedan od faktora koji podiže rejting kompanije. Radilo bi se o tome da se roba isporuči kupcu što pre. Kod kompanija koje su uložile veći novac u projekat B2C (kao što je Apple, u projekat iTunes), tok robe prema kupcu kupac može pratiti preko Interneta u svima fazama: pakovanje, slanje preko odgovaraju će organizacije, očekivano vreme isporuke (datum i sat). U razvijenijim ekonomijama su dubljim tržištem, ovo je moguće realizovati jer postoji veliki broj kompanija registrovanih za distribuciju, na koje se možete osloniti. Kod nas postoji pošta i privatne ekspres pošte. Naposletku, jedan od problema nabavke robe preko Interneta sastoji se u tome što prodavac ne zna tačno šta kupuje: ne može robu da vidi golim okom i da je isproba. To je kao kod kupovine robe na berzama: kupuje sa određenim rizikom. Ovo pravilo ne važi kad je u pitanju kupovina softvera, koji se preko Interneta i najviše prodaje. Softverske kuće nude tzv. Trial verzije softvera, koje se mogu koristiti mesec dana ili se mogu pokrenuti tridesetak puta. Pošto softver testirate, možete se slobodno opredeliti da li ćete ga kupiti ili ne. Ako radite anketu, kojom želite da saznate ko su vaši korisnici i šta misle o kvalitetu vašeg sajta, interaktivne strane su prava stvar. Pažljivo osmislite pitanja i postavite
31
interaktivnu stranu. Rezultati glasanja šalju se na odgovaraju ću elektronsku adresu ili se generišu na posebnu dinamičku stranu, kojoj se pristupa preko posebne registracione stranice. Interaktivne strane su nužne ako otvarate forum. Koristite gotova besplatna rešenja u PHP skriptu. Povezujete ga na vašu web lokaciju. Forum po pravilu ne dozvoljava neregistrovanim korisnicima da ostvare dublji prodor u sadržaj sajta. Zainteresovanima se postavlja registraciona strana sa odgovarajućim pravilima i tek kad joj se pristupi i ispuni najznačajnija polja, stiče se uslov za članstvo u forumu. Koliko ste samo puta popunjavali interaktivne strane? Većina iskusnih korisnika weba elektronsku poštu danas ažurira preko web mejla. Na taj način, omogućen je pregled elektronske pošte sa svakog ra čunara koji je povezan na svetsku kompjutersku mrežu. Otvaranju naloga na web mejlu prethodi procedura popunjavanja glomazne web strane sa velikim brojem aktivnih polja, radio dugmadi i padajućih listi. Pogrešno popunjeno ili izostavljeno polje dovoljan su razlog da vas program vrati korak nazad na ponovni unos podataka. U suštini, interaktivne strane jesu tip web strana koje služe za obavljanje određenih poslova. Ovakve strane često sadrže integrisane kolačiće (cooki es) radi postizanja efekta familijarnosti sa korisnikom i bržeg obavljanja poslova na strani, pretragu podataka u bazi na web serveru, obrasce za registrovanje korisnika, knjigu utisaka posetilaca i sl. Ne postoji znak jednakosti između interaktivnih strana i weba 2.0. Web 2.0 je koncept weba koji se zasniva na filozofiji da se korisniku ostavlja da sam uredi odre đene sadržaje na webu. U tom pogledu je početkom 2001. godine pokrenut Web 2.0 kroz Wiki koncept, poznat kao Wikipedia – najveća enciklopedija na Internetu. Pojedinci sami pišu članke ili ispravljaju i dopunjuju već napisane članke o svim pitanjima iz života, na skoro svim jezicima sveta (www.wikipedia.org ). Elementi interaktivnih strana mogu da postanu sastavni deo weba 2.0, ali je web 2.0 nešto više – to je „moj prostor“, Blog .
Vrste interaktivnih strana Interaktivne strane idu uvek u paru; kao sijamski blizanci . Najpre se pred očima korisnika pojavljuje ulazna strana, u obliku formulara sa brojnim aktivnim poljima koje treba popuniti, Procesiranjem ulazne strane pojavljuje se izlazna, završna strana.
Ulazne strane Ulazne strane lako se prepoznaju po brojnim aktivnim poljima za unos ili odabir podataka. Na početku ulazne strane treba napisati neki naslov. Na primer, registraciona strana. Posle toga sledi kratko objašnjenje ( u formi uvoda) iz kojih razloga se uvodna strana ustanovljava i u koje svrhe će biti upotrebljeni prikupljeni podaci. Vrlo je važno istaći da se ti podaci neće koristiti u cilju narušavanja privatnosti korisnika (mada se danas na Internetu privatnost narušava već time što ostavite svoju e-mail adresu). Već posle nekog vremena možete očekivati email SPAM napade velikih razmera. Pitanja kao što su – šta su vaše slabe strane, ne treba postavljati. Brojeve telefona ili realnu adresu, takođe treba izbegavati.
32
Slika 2. registraciona strana društvene mreže www.karike.com Pitanja sadržana u formularima (obrascima) koji čine osnovu ulaznih interaktivnih strana treba postavljati sa velikim oprezom. Pitanje koje zadire u privatnost korisnika ili neće biti obuhvaćeno odgovorom ili će biti „prepoznato“, tako da će korisnik odgovoriti nerazumljivim i neupotrebljivim sadržajem (dfgh5678jk ). Korisnik, kad proceni da se „čačka“ po njegovoj privatnosti, može i na uobi čajena pitanja da odgovori pogrešno, u cilju osvete prema vlasniku sajta. Pitanja koja se postavljaju kroz interaktivne ulazne strane treba svrstati u dve kategorije: 1. Pitanja na koja se obavezno traži odgovor. Ako korisnik ne upiše odgovor, program ga vraća na prethodnu stranicu. Pored ovakvih pitanja treba staviti znak zvezdica (*) 2. Pitanja na koja korisnik može, ali i ne mora odgovoriti. Pored ovih pitanja ne treba stavljati nikakav znak. Na kraju stranice u obliku napomena postaviti kratku informaciju da se aktivna polja označena zvezdicom (*) obavezno popunjavaju.
Procesiranje podataka sa ulazne strane Ispod formulara nalazi se dva dugmeta za procesiranje unetog sadržaja. U engleskim verzijama dugmad nose oznake: Submit i Reset. Dugme Submit znači isto što i pošalji podatke sa ove strane, koje sam uneo u odgovarajuća polja formulara. Ovo dugme na srpskom jeziku imalo bi naziv: Pošalji. Dugme Reset obavezan je deo ulazne interaktivne strane. Korisnici su u situaciji da se u zadnji čas predomisle i da odustanu od uspostavljanja kontakta. Prethodno su
33
popunili korektno sva aktivna polja forme (elektronskog obrasca), ali im se učinilo da je razlog za slanje podataka da bi se preuzela neka datoteka (koja se može na ći i na drugim lokacijama na Mreži) manje važan od izlaganja personalnih podataka o čima nepoznatih ljudi. U tom slučaju treba pored dugmeta Submit da stoji i njegova negacija – Reset. Prevedeno na srpski, ovo dugme imalo bi naziv: Otkaži. U pogledu upotrebe dugmadi Submit i Reset važe sledeće konvencije na webu: ¨ ¨
Oba dugmeta idu obavezno u paru Dugmad su smeštena po pravilu pod desnu stranu, na kraju formulara i udaljena su jedno od drugog fizički belinom (slobodnim prostorom) od 1-2 cm. Ovo je neophodno da bi korisnik koji slabo radi sa mišem odabrao pravo, a ne pogrešno dugme. U slučaju izbora pogrešnog dugmeta i nastale trenutne štete, greh bi pao na webmastera.
Aktiviranjem dugmeta Submit, sadržaj formulara pomoću različitih web tehnologija (npr. pomoću Java ili PHP skripta) prosleđuje se na odgovarajuću e-mail adresu, ili se od takvog sadržaja formira dinamička web strana koja tabelarno prikazuje podatke koje su poslali brojni korisnici. Pristup takvim stranama važi samo za korisnike sa posebnim privilegijama (preko registracione strane). Podaci sa formulara mogu se procesirati metodom GET ili POST, preko programa formail.pl , koji se lako edituje iz bilo kog editora. Ovaj program se izvršava na web serveru i nalazi se u katalogu cgi-bin.
Izlazne strane Izlazna strana je završnica. U momentu pokretanja dugmeta Submit i transfera podataka na e-mail outgoing server ili u bazu podataka na web serveru, štampa se na ekranu korisnika izlazna strana.
Slika 2. izlazna strana kod registracije korisnika na: www.karike.com Izlazna strana po pravilu je statična strana (izuzev ako ceo sajt nije ura đen u php-u). Naslov strane mogao bi da glasi: Obaveštenje. Sledi tekst: Podaci koje ste nam poslali uspešno su preneti. Zahvaljujemo vam se na saradnji. Ako se radi o ulaznoj strani koja služi za slanje instant e-mail poruke, treba svakako da stoji: Obaveštavamo Vas da
34
smo primili vašu poruku, poslatu sa sajta www.viser.edu.r s. Zahvaljujemo se na pitanjima, komentarima i sugestijama. Na vašu poruku odgovorićemo vam u što kraćem roku. Sledi potpis imenom i prezimenom lica sa autoritetom: npr. direktor kompanije: dipl. ing Milorad Petrović. Izlazna strana, kao .htm datoteka, obično nosi naziv: hvala.htm.
Zadatak: U programu za izradu web sajtova uradi ulaznu stranu, koja obavezno sadrži: Naslov (npr Registraciona strana foruma (neki naziv). Kratko uputstvo šta se traži i u koje svrhe će se podaci iskoristiti, kao i da se neće zloupotrebljavati. Kreirati formu koja sadrži standardna pravougaona polja za unos podataka (polja za obavezni unos podataka označi zvezdicom). Obrazac (formular) treba da sadrži padajuću listu (kombo boks) i radio dugmad ili kvadratiće, kao i veće aktivno polje za unos podataka, kao kod instant poruke. Uradi izlaznu stranu i snimi je pod nazivom: hvala.htm. Procesiranje interaktivne strane iz web pregledača treba da se završi učitavanjem strane: hvala.htm, koja predstavlja izlaznu stranu.
Literatura: ¨
¨
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia, 2007. Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priru č nik , Mikro knjiga, Beograd, 2001.
Pomoć na Internetu: ¨
www.elitesecurity.org www.dizajnzona.com
¨
www.devprotalk.com/
¨
35
36
Vežba broj 5
Strane sa često postavljanim pitanjima i odgovorima (FAQ)
¨
Kako najbrže doći do traženog odgovora
¨
Lokalni pretraživač
¨
Strana sa najčešćim pitanjima i odgovorima (FAQ)
¨
Primer:
¨
Zadatak:
¨
Literatura:
¨
Pomoć na Internetu:
37
Strane sa često postavljanim pitanjima i odgovorima (FAQ) Internet je informaciona i komunikaciona tehnologija koja doživljava ekspanziju na razmeđu vekova. Godine 2005. je objavljeno da je Internet postao treći po uticaju i značaju medij – iza televizije i radija, potisnuvši sa tog mesta štampu. Web sajt je klasična forma predstavljanja kompanije na Internetu. Preko web sajta kompanija je predstavljena 24 časa, 365 dana u godini. Zbog jednostavnosti i brzine ažuriranja informacija, kompanije se danas trude da informacije za javnost najpre objave preko sajta. Razume se, reč u toj stvari ima prevashodnu ulogu.
Kako najbrže doći do traženog odgovora Nikad kao u našem vremenu blagovremena informacija nije imala tako veliki značaj. Slobodno se može reći da u našem vremenu za poslovne ljude važi načelo: Ko prvi stigne do informacije – on je pobednik! Web sajtovi sadrže veliki broj web strana, krcatih informacijama. Obzirom da se web sajtovi održavaju, sadržaj se stalno obogaćuje. Navigacioni sistem može samo delimično da nagovesti da li se traženi odgovor našeg korisnika nalazi u sadržaju sajta ili ne. Mapa sajta daje nešto bolji pregled orijentacionog sadržaja sajta. Da bi se korisnik lakše snašao, pribegava se implementaciji mape sajta, lokalnog pretraživača i stranice sa često postavljanim pitanjima i odgovorima (FAQ).
Lokalni pretraživač Sajt koji ima više od petnaest web strana treba da ima lokalni pretraživač. Lokalni pretraživač po pravilu je smešten ili ispod glavnog navigacionog sistema ili u desnoj koloni, koja je predviđena za publikovanje promotivnih sadržaja (baneri).
38
Slika 1. Lokalni pretraživač na web lokaciji: www.eposlovanje.org . Prema konvencijama na webu, lokalni pretraživač postavlja se ili u okviru zaglavlja web sajta, pod desnu stranu, ili u koloni za promocije. Prikazano rešenje je standardno na webu: osim što korisnik može da pretraži sadržaj sajta, izborom opcije: po celom srpskom webu, može da izvrši pretraživanje prema zadatom upitu preko pretraživača: www.pogodak.rs
Lokalni pretraživač sastoji se aktivnog polja za unos upita i linka (dugmeta) za procesiranje sadržaja. Po unosu upita, korisnik procesira podatke klikom na ikonicu sa lupom ili na dugme: „pošalji“. Kao rezultat, pojavljuje se izlazna strana sa unutrašnjim linkovima na kojim se stranama pojavljuje reč ili red reči zadatih u upitu. Lokalni pretraživač relativno jednostavno se implementira u web sajt kad webmaster sajt radi oslanjajući se u potpunosti na softver za generisanje web sajtova. Takođe, web sajt koji se radi u CMS softveru (npr. u Joomli ) lako je optimizovati da ima lokalni pretraživač. Uopšte, dinamički sajtovi, koji se u formiranju sadržaja web strana oslanjaju na bazu podataka, smeštenu na web serveru, po pravilu imaju lokalni pretraživač. Lokalni pretraživač po pravilu se kombinuje sa pretraživačem celokupnog weba. Korisnik klikom na odgovarajuće dugme može da zada upit lokalnom pretraživaču. Ako ne pronađe traženu informaciju, klikom na dugme – Web, upit se zadaje nacionalnom ili svetskom pretraživaču. Slaba strana lokalnog pretraživača jeste u tome što korisnik sajta ne zna tačno šta da upiše kao upit. Sa druge strane je mašina. Ako upit nije ispravno unet, dolazi do nerazumevanja. Rezultat: korisnik nije pronašao željeni odgovor, iako odgovor možda postoji negde na sajtu. Načelo da korisnik mora otići zadovoljan sa web sajta mora se zadovoljiti. Izlaz se nalazi u izradi posebne web strane sa najčešćim pitanjima i odgovorima.
39
Strana sa čestim pitanjima i odgovorima (FAQ) Strane sa često postavljanim pitanjima i odgovorima nisu obavezni deo sadržine poslovnog web sajta. Iskusni webmasteri, međutim, vrlo često implementiraju FAQ stranice, kako bi korisnici sajta na najlakši i najbrži na čin došli do osnovnih informacija o kompaniji ili o nekom proizvodu. Razlog za implementaciju FAQ stranica nalazi se u činjenici da je na jednom mestu, pregledno i u sažetoj formi (što je odlika teksta na Internetu) odgovoreno na najveći broj mogućih potencijalnih pitanja korisnika. FAQ stranice nemaju samo informativni nego i marketinški značaj. Iskusni korisnici weba, u potrazi za odgovorima na pitanja koja ih interesuju, obično odgovor najpre traže na FAQ stranama. Često ih ovaj odgovor zadovoljava. Pred autorima sajta, naročito pred urednikom teksta, stoji ni malo lak zadatak da pažljivo izabere najvažnija pitanja, posmatrano iz ugla korisnika i da na izabrana pitanja da jasne i jezgrovite odgovore. FAQ stranu najbolje je da sastavlja više ljudi. U izboru pitanja i eksplikaciji odgovora treba konsultovati menadžment i marketing tim kompanije. Takođe, treba se služiti arhivom elektronske pošte. Naime, preko službene elektronske adrese (npr: [email protected]) klijenti često postavljaju pitanja, na koja se pažljivo daju odgovori. Ova pitanja i odgovori mogu da posluže kao inspiracija kod izrade FAQ strane. Takođe, FAQ stranice ne smeju se smatrati konačnim i završenim. Urednik sajta treba ovu stranicu često ažurirati, proširujući njen sadržaj. Dobra strana sadržaja jeste e-mail adresa, locirana u podnožju FAQ strane, kojom se pruža mogućnost klijentima da sami kreiraju ovu stranicu, tako što će putem elektronske pošte dati sugestije i predloge. Strukturu FAQ stranice čine dve celine. Uvodni tekst, kojim se objašnjava šta je predmet pitanja i odgovora. U istom delu postavlja se e-mail adresa za slanje sugestija i predloga korisnika. Drugi deo sastoji se od pažljivo i jasno definisanih pitanja i odgovora. Redosled eksplikacije teksta odvija se po obrascu: ¨
Pitanje
¨
Odgovor
Primer: FAQ STRANICA verat.neta o uslovima hostovanja web sajtova U okviru ove stranice obrađena su najčešće postavljana pitanja vezana za hostovanje vaših prezentacija. Ukoliko imate neka pitanja vezana za hosting, a koja nisu ovde obrađena možete ih uputiti na email: [email protected]
40
Q: Zašto je vaš Web hosting tako jevtin? A : Slažemo se da je cena veoma popularna. Razlozi za to su: 1. Virtuelne web prezentacije opterećuju naš izlazni link, a on je "mnogo" manje opterećen od ulaznog. 2. Neki napredni koncepti (CGI,SSI,PHP,SQL) su omogućeni od početka, te nema muke oko naknadnog nameštanja istih. Q: Ako je moj sajt suspendovan, šta bi mogao da bude razlog? A : Problemi sa plaćanjem: niste platili, istekla vam je kreditna kartica, lažno korišćenje kreditne kartice... Tehnički razlozi: prekoračena kvota dozvoljenog protoka, sajt prouzrokovao pad servera, zloupotreba servisa... Autorska prava: zašti ćen softver, zaštićeni mediji kao što su muzika i video... "Spam": masovno slanje elektronske pošte putem našeg servera, promocija sajta na našem serveru masovnim slanjem e-mailova. Q: Kako da sadržinu formulara sa mog sajta pošaljem sebi na mail? A : Koristite sistemski CGI pod nazivom "cgiemail", idite na http://www.vasdomen.co.yu/cgi-bin/cgiemail bićete prebačeni na MIT.EDU (sajt "proizvođača" ovog programa) na kome vas očekuje detaljno uputstvo na engleskom . Ukoliko vam je ovaj program previše komplikovan, skinite program "Form Mail" pisan u Perlu i instalirajte ga (potražite na http://freshmeat.net ). Q: Koji je broj vašeg računa? A : Za sve informacije, vezane za uplate, možete da se informišete kod naše službe hosting prodaje na broj telefona: +38111/3065332. Q: Kolika vam je standardna disk kvota? A : 2 GB. Ukoliko vam treba više nazovite 011/3065-332 i tražite hosting prodaju. Q: Koliko e-mail adresa imam i kako da ih koristim? A : Pretpostavimo da ste uzeli domen PROBA.CO.RS. Prezentacija je tada vidljiva na: http://www.proba.co.rs. Vaše korisničko ime na serveru neka bude "user". Mi vam nameštamo da sve poruke poslate na [email protected] stižu u "poštansko sanduče" korisnika "user" na serveru pop3.verat.net . Dakle, [email protected] , [email protected]. , neš[email protected] ... će stići u "user"-ovo sanduče. Na vama je da te poruke preuzmete sa pop3 servera i eventualno razvrstate. Q: Mogu li da promenim domen? A : Pored YU, kod nas možete registrovati i COM, NET, ORG domene po ceni od 1650 dinara. Za detaljnije informacije pozovite 011/3065-332 i tražite hosting prodaju. Q: Kako se finalna verzija prezentacije prebacuje na vaš server? A : Koristite FTP (File Transfer Protocol),odnosno neki FTP "client" (poslužiće i standardni "Windows ftp.exe"). Adresa servera je www.vašdomen.co.yu , port je 21, korisničko ime je isto kao za "dial-up", šifra takodje (mada možete tražiti da vam promenimo šifru za "upload" prezentacije). Kada se ulogujete na server, na ći ćete se u vašem "HOME" direktorijumu. Tu ćete naći poddirektorijume i to: log (trenutno vas ne zanima) i www. Udjite u (pod)direktorijum www (cd www) i tamo prebacite sve fajlove vezane za prezentaciju (html fajlove, jpg,gif slike...) (mput *.htm * ; mput *.jpg ) Q: Kako treba da se zove inicijalni html fajl?
41
A : Ili index.html ili index.htm ili index.php ili index.shtml (poslednja 2 ima smisla koristiti samo ako smo vam omogućili podršku za PHP odnosno SSI).
Zadatak: Uraditi FAQ stranu u kojoj će, kroz pitanja i odgovore, biti opisane studije na vašem smeru. Pridržavati se sugestija za izradu FAQ strane izloženih u ovoj vežbi. Web stranica treba da ima oznaku strane – Moja FAQ stranica. Fajl snimiti pod nazivom: faq.htm. Ako saradnik ne stigne da pregleda vašu vežbu na času, fajl u prilogu poslati elektronskom poštom na adresu: [email protected]
Literatura: ¨
Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priručnik
¨
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia, 2007.
STRANE SA USLOVIMA KORIŠĆENJA INTELEKTUALNE SVOJINE
¨
Pojam i sadržina intelektualne svojine
¨
Softverska piraterija
¨
Klasifikacija softverske piraterije
¨
Osvrt na nastanak i razvoj autorskih prava
¨
Sadržaj ugovora o licenci
¨
Zadatak: Literatura:
¨
Pomoć na Internetu:
¨
43
STRANE SA USLOVIMA KORIŠĆENJA INTELEKTUALNE SVOJINE (Korisnički ugovor)
Pitanje zaštite intelektualne svojine izbija u prvi plan sa rastom uticaja Interneta, i, uopšte sa ekspanzijom masovne kulture. Istovremeno sa razvojem Interneta, naglo je napredovao i proces digitalizacije. Danas se u digitalnom obliku mogu naći knjige, muzička dela, naučne i stručne publikacije, filmovi i dr. Isto tako prikazi umetničkih dela najrazličitijih vrsta su digitalizovani i putem Interneta postali dostupni zainteresovanim korisnicima. Tako je proces digitalizacije znatno povećao vrstu i broj nematerijalnih dobara koja su se našla na tržištu, što je otvorilo pitanje korišćenja intelektualne svojine.
Pojam i sadržina intelektualne svojine Intelektualna svojina omogućava ljudima da poseduju i kontrolišu ostvarenu i priznatu kreativnost i inovacije, koja postoji u nematerijalnom obliku (u obliku prava), isto kao što ljudi poseduju vlasništvo nad materijalnim dobrima. Važno je da vlasnik intelektualne svojine ima pravnu mogućnost da kontroliše njenu upotrebu i da prodajom prava bude materijalno nagrađen. Ovo stimuliše obrazovane i talentovane ljude na kreativnost i inovacije, jer svoja dela mogu da prodaju. Sa druge strane, zaštita intelektualne svojine podstiče ne samo njeno dalje stvaranje, već i rast privrednih grana koje su bazirane na njoj, kao što je, na primer industrija softvera, filmska industrija, izdavaštvo i druge. Intelektualna svojina pojavljuje se u četiri osnovne oblasti: ¨
¨
Patenti (izumi). Radi se o proizvodima ili procesima koji se primenjuju u industriji. Pronalazač kao autor patenta, raspolaže pravom da odluči kome će dati odobrenje (licencu) za njegovo korišćenje i upotrebu. Patenti su obično aplikativnog karaktera, tj. radi se o izumima primenljivim na postojećoj tehnologiji. Prava patenata su teritorijalna, a ne internacionalna. To znači da su regulisana propisima i da se razlikuju od države do države. Trgovačke marke (brendovi ) koriste se za robu i usluge da bi se napravila razlika među različitim proizvođačima. Trgovačka marka može biti reč, grafički znak (logotip) ili kombinacija grafičkog rešenja i reči. Trgovačka marka je sinonim za vizelni identitet proizvoda ili kompanije. Trgova čke marke su zbog velikog značaja, pravno zaštićene ® . Marka se koriti da bi
44
se ukazalo klijentima i javnosti da se radi o prepoznatljivom brendu (proizvod ili usluga, ili kompanija) koji je po kvalitetu i funkcionalnosti superiorniji od drugih. Sportska oprema Nejk je kvalitetnija, superiornija i služi vlasniku kao statusni simbol u odnosu na kineske patike šangajke, koje se mogu kupiti na pijacama ili u prodavnicama sa kineskom robom. ¨
¨
Dizajn. Dizajn se vezuje za izgled. Podrazumeva se izgled celog proizvoda. Dizajn obuhvata: grački oblik, konture, teksturu materijala i ornamentaciju. Autorska prava. Pod autorskim pravima podrazumeva se njihova zaštita. Oblast primene autorskih prava je širok i primenjuje se na vizuelne i druge umetnosti (film, softver, muzika, fotografiju i stvaralaštvo koje pripada područ ju multimedije u celini.
Autor koji kod odgovarajuće državne organizacije zaštiti delo autorskim pravom, poseduje ekonomsku zaštitu. To znači da autor raspolaže svojim delom u potpunosti. Ako neko želi da koristi njegovo delo, podnosi zahtev za kupovinu licence, odnosno prava na korišćenje pod određenim uslovima, a neki put i na određeno vreme. Ako neko uz pomoć Interneta, na primer, počne neovlašćeno, bez dozvole autora ili asocijacije kojoj pripada i koju je ovlastio kao pravnog zastupnika da koristi delo nad kojim postoje autorska prava, može biti tužen sudu i osuđen po odredbama krivičnog zakonika. Osim što može biti od nadležnog suda biti oglašen krivim, lice koje je bez dozvole koristilo delo zašti ćeno autorskim pravima može biti osuđeno i na novčanu kaznu za štetu koju je pretrpela organizacija ili pojedinac, čije je delo neovlašćeno korišćeno.
Softverska piraterija Softverska piraterija je neovlašćeno kopiranje kompjuterskog softvera i digitalnih multimedijalnih sadržaja, namenjenih tržištu (muzika na diskovima i filmovi). Većina vlasnika računara shvata da je ovo nedozvoljen put pribavljanja softvera. Me đutim, zbog slabe platežne moći, pribegavaju ilegalnoj nabavci kopija dela intelektualne svojine, koja je u vlasništvu i zaštićena je uredno propisima o autorskim pravima. Softverska piraterija počela je naglo da se širi sa ekspanzijom Interneta kao svetske računarske mreže. Piratske kopije softvera i multimedijalnih sadržaja (svet šou biznisa) preplavile su Internet. Sajtovi za deljenje i razmenu fajlova (kao što je: www.rapidshare.com) i torenti, predstavljaju veliki izazov za kompanije koje poslovnu aktivnost zasnivaju na proizvodnji i prodaji autorskih prava u oblasti industrije softvera i multimedije. Ove web lokacije omogućavaju i upload i download softvera.
Klasifikacija softverske piraterije ¨ ¨ ¨ ¨ ¨
Piraterija krajnjeg korisnika Klijent – server Overuse Internet piraterija Hard disk loading Softver counterfeiting
45
Krajnji korisnik je konačni korisnik, koji je u svom računaru instalirao softver na koji nema licencna prava. Ovde može da se radi o pojedincu ili kompaniji. Neovlaš ćenim korišćenjem softvera smatra se i korišćenje akademskog softvera, koji je u akademskoj sredini besplatan, kad se koristi u komercijalne svrhe, radi sticanja materijalne koristi. Klijent-server Overuse je vrsta piraterije koju najčešće primenjuju kompanije. Radi se o tome da je kompanija legalno platila licencu za određeni broj kopija softvera, a stvarno je isti instaliran na većem broju računara. Hard disk loading je oblik piraterije prodavaca računara. Da bi zadovoljili kupca, pored operativnog sistema, na računar kupca instaliraju piratovani softver po njegovoj želji. Softver counterfeiting Je vrsta piraterije softverom, gde se proizvede softver koji nije pod licencom, a po funkcionalnosti i korisničkom interfejsu u potpunosti odgovara softveru koji je zaštićen autorskim pravima.
Osvrt na nastanak i razvoj autorskih prava Istorijski posmatrano, pravo intelektualne svojine pojavilo se prvi put 1545. godine. U to vreme pojavilo se notno pismo, dakle mogućnost da kompozitor muzičku formu za instrument ili grupu instrumenata upriliči u notni sistem i stavi je na papir. Pismeni muzičari kupovali su takvo muzičko delo i izvodili su ga više puta, bez prisustva autora (kompozitora). Kad je reč o poštovanju prava intelektualne svojine, Internet je kontroverzan medij. Na jednoj strani, proizvođači softvera trude se da što više kopija svojih aplikacija prodaju preko Interneta. Na taj način smanjuju maržu, kao trošak trgovinskog posredovanja, a ponekad smanjuju i porez, jer proizvod prodaju kupcu – građaninu druge države. Oko 37% prodaja preko Interneta odnosi se na kupovinu softvera ili drugih multimedijalnih digitalnih sadržaja, koji se, kupovinom preko platne kartice, mogu dovu ći u vaš računar. Sasvim suprotno, Internet je rasadnik u kojem se mogu naći piratske verzije najraznovrsnijeg softvera, namenjenog za različite platforme. Naravno, besplatno. Na web lokacijama koje se bave prodajom digitalnog sadržaja preko interneta ili davanjem besplatnog sadržaja sa besplatnom licencom, postoje web strane koje obično nose naziv: Uslovi korišćenja. Na sajtovima na engleskom jeziku ove stranice imaju naziv Terms of Use. Linkovi koji ovde prema stranici o uslovima korišćenja, prema konvencijama na webu, nalaze se u podnožju web sa jta. Na web strani (ili stranicama) Terms of Use detaljno su objašnjeni uslovi korišćenja komercijalnih elektronskih sadržaja, kao i besplatnih sadržaja koje kompanija nudi korisnicima za preuzimanje preko Interneta. Pogrešno se misli da je softver koji se preuzima sa sajta kompanije kao besplatan (free) i da treba odmah i ći na njegovo preuzimanje sa Mreže i instalaciju. Prilikom ponude registracije, u instalacionom postupku, ne treba odbijati besplatnu registraciju. Vlasnik koji je stavio u promet besplatni digitalni sadržaj ima svoje ekonomske i marketinške motive i odbijanje da se takav softver registruje kao besplatan može uskoro da ima za rezultat da se taj softver više ne može pokrenuti na vašem računaru.
46
Slika 1. stranica Terms of Use - http://creativecommons.org Na Internetu postoji konvencija o publikovanju dokumenta o uslovima pod kojima se može koristiti intelektualna svojina, koju će korisnik, pošto pročita uslove i prihvati ih, moći da preuzme u svoj računar. Ovaj dokument jeste Ugovor o pravu korišćenja intelektualne svojine, ako za korisnike koji pla ćaju to pravo putem elektronskog plaćanja na Internetu ili na drugi način, tako i za korisnike koji prihvataju ugovorne obaveze za delo koje ne podleže obavezi plaćanja. Dakle, predmet ugovora može biti i delo koje se daje besplatno, ali pod uslovima utvr đenim ugovorom. Uslovi pod kojima se mogu koristiti autorska prva skraćeno se u engleskoj verziji naziva EULA, a na srpskom, skraćeno: TOU. EULA dokumenat izveden je u formi teksta i ima karakter obligacionog akta slobodnije forme (ugovora dve strane, koje ugovor prihvataju slobodnom voljom). Ono što EULA dokumenat razlikuje od klasičnog ugovora koji sastavljaju pravno u čeni ljudi jeste nedostatak paragrafa (Član 1, Član 2). Ovo je izbegnuto jer deluje vrlo ozbiljno i može da ima za posledicu da kupac eventualno odustane od kupovine. Umesto paragrafa, u formi opisnog teksta korisniku je predloženo da preuzima pravo na koriš ćenje intelektualne svojine pod komercijalnim nazivom „ sowtver ABC „. Probni Trial period traje mesec dana. Posle toga isto autorsko pravo može kupiti preko web sajta, plaćanjem preko odgovarajuće platne kartice. EULA dokumenat sadrži link ka web stranici na kojoj su opširnije data licencna prava, kao i referentna e-mail adresa. U nekim slučajevima, tu je i telefonski broj za ostvarenje
47
kontakta. Na kraju EULA dokumenta korisniku su na raspolaganju dve opcije: Prihvatam (I accept The agreement ) ili: Ne prihvatam (I do not accept The agreement ). Prihvatanjem ugovornih uslova otvara se sesija za transfer tražene datoteke u ra čunar klijenta.
Slika 2. Ugovor o licenci za aplikaciju Word to PDF converter
Sadržaj ugovora o licenci Na početku ugovora stoji da se radi o ugovoru o licenci sadržaja (digitalnog proizvoda, datoteke, multimedijalnog sadržaja, fotografija – navesti ime), koji se prihvata preko Interneta. Ako ne prihvatite u daljem tekstu određene uslove, nećete moći da koristite proizvod koji je predmet ugovora i preuzima se preko ove web strane.
Odeljak 1 Dodela licence Samo pojedinac kome je kompanija za prodaju softvera ili drugog multimedijalnog sadržaja (naziv kompanije) dodelila korisničko ime I lozinku, može da pristupi sadržaju i da koristi preuzeti softver ili multimedijalni sadržaj. Korisnik koji je kupio licencu po ovom ugovoru ni u kom slučaju ne sme da proizvod koji je predmet ugovora stavi na Internet na server za deljenje i umnožavanje. Sadržaj koji je predmet ugovora nije za dalju prodaju, ve ć može koristiti samo za svrhe unutrašnje stvari korisnika, kao što je vođenje svog poslovanja ili pružanje usluga klijentima korisnika.
48
Korisnik prihvata da preuzeti sadržaj sa web lokacije ima vrednost i da je u vlasništvu kompanije koja je vlasnik web sajta, preko kojega se sadržaj distribuira preko Interneta. Suvlasnici sadržaja koji se preuzima pod uslovima koriš ćenja mogu biti i treća lica, kao što su na primer provajderske kuće. Ako korisnik želi da koristi preuzeti sadržaj na način koji nije predviđen ovim ugovorom, zatražiće dozvolu od kompanije u čijem je vlasništvu sadržaj, uz pismeni opis namene i druge namene (šta se zahteva). Takve dozvole može izdati samo kompanija u čijem je vlasništvu sadržaj koji je izložen prodaji preko ovog web sajta. Davanje takvih dozvola može prouzrokovati dodatne naknade koje plaća korisnik.
Odeljak 2 Lozinka i zaštite Korisničko ime i lozinka su lični i poverljivi. Zabranjuje se prenošenje ili deljenje sa drugim licima korisničkog ID-a i lozinke i otkrivanje korisničkog ID-a i lozinke od neovlašćenog lica, koje nije korisnik po ovom ugovoru. Kršenje ovih pravila, rezultira oduzimanjem prava na dalje korišćenje sadržaja koji je korisnik kupio na web lokaciji i obavezu nadoknade štete kompaniji koja je vlasnik sadržaja.
Odeljak 3 Rezervacija prava Kompanija prodavac sadržaja preko Interneta I provajderska ku ća zadržavaju sva prava, izmene, poboljšanja sadržaja koji je predmet ugovora (upgrade i nove verzije softvera).
Odeljak 4. Trajanje i prestanak Ovaj ugovor stupa na snagu odmah. Ovaj sporazum će biti na snazi godinu dana i biće automatski obnavljan narednih godina, osim ako nije prekinut iz razloga koji su u ugovoru navedeni. Ugovorene strane na sopstveni zahtev imaju pravo raskida ugovora i pre isteka njegovog trajanja, s tim što mora obavestiti drugu stranu o tome pismenim putem, mesec dana pre raskida.
Odeljak 5 Garancije kompanije koja je vlasnik sadržaja koji je predmet kupovine preko Interneta da ima pravo da dodeli licencu korisniku i da se sadržajem ne krše prava intelektualne svojine trećih lica (odredba koja govori o tome da nije u pitanju trgovina piratovanim softverom).
49
Odeljak 6 Naknade štete po korisnika Korisnik ima pravo na naknadu štete ako se pokaže da je kupio sadržaj za koji ima autorsko pravo druga kompanija, koja mu osporava pravo na licencu. Naknada podrazumeva povraćaj novca kao i sudske i advokatske troškove.
Odeljak 7 Autorska prava U pogledu autorskih prava, obe strane će se pridržavati Zakona o autorskim pravima i drugih konvencija koje uređuju ovu materiju.
Odeljak 8 Odgovornost korisnika Korisnik preuzima svaku odgovornost u vezi planiranih rezultata koje je imao da ostvari sa sadržajem koji je predmet ovog ugovora. Ako kupovinom sadržaja nije ostvario poslovne rezultate koje je planirao, strana prodavac ne snosi nikakvu odgovornost.
Odeljak 9 Izuzeće od garancije Odabrani sadržaj (proizvod) za korisnika je dat “kao što jeste“ i kompanija ne daje garanciju u pogledu njegove upotrebe bez grešaka (bagova).
Odeljak 11 Opšte Ovaj ugovor će biti regulisan zakonima države Srbije. Konvencija Ujedinjenih Nacija neće upravljati ovim ugovorom. Isključiva nadležnost za sve akcije koje proističu iz ovog ugovora nadležan je Prvi opštinski sud u Beogradu.
Zadatak: Uradite Ugovor o licenci za zamišljeni proizvod u vašem vlasništvu koji se prodaje preko Interneta (softver, igra, multimedijalne datoteke, e-book ).
50
Proizvod izložen prodaji na Internetu ne može biti roba u fizičkom smislu, koja se isporučuje preko zamoljene organizacije (na primer, preko pošte), već datoteka koja se po prihvatanju ugovornih uslova isporučuje u arhiviranoj formi. Ugovor, prema opisanoj konvenciji u pogledu sadržaja, treba da bude na srpskom jeziku i pisan lokalizovanim pismom. U softveru za izradu web sajtova, za izradu ove strane koristiti alatke za izradu formulara. Uraditi izlaznu stranu, koja se otvara pokretanjem dugmeta NEXT. Na izlaznoj strani nalazi se kratka informacija o vlasniku, nazivu digitalnog proizvoda, tipu datoteke u pogledu dužine prava korišćenja (freeware, shareware, trial ), kontakt adrese (www, email) i link za preuzimanje datoteke arhivirane .ZIP arhiverom. Datoteke u .htm formatu snimiti na sledeći način. Dodeliti oznaku strane: Ugovor o licenci – naziv softverskog proizvoda. Datoteku snimiti pod nazivom: ugovor.htm. Izlaznoj strani dodeliti oznaku: Naziv softvera koji se nudi korisniku (npr. naziv video igre). Drugu datoteku snimiti pod nazivom: program.htm.
Literatura: ¨
Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priručnik
¨
Rastko Ilić: Osnovi intelektualne svojine
¨
Mr Snežana Šarboh: Elektronska trgovina i intelektualna svojina
¨
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia, 2007.
Izrada strane za štampu u .PDF formatu Zadatak 2: Literatura: Pomoć na Internetu:
53
STRANE NAMENJENE ŠTAMPANJU Sve do početka milenijuma na Webu su se mogle sresti stranice optimizovane za objavljivanje na monitoru korisnika. Web dizajneri su u međuvremenu shvatili da korisnici često imaju potrebu da web strane štampaju na svojim štampa čima, kako bi se služili odgovarajućim sadržajem i u vremenu kad se ne nalaze pored računara i nisu povezani na Internet. Izlaz je pronađen u tome da se, uporedo sa stranicom optimizovanom za štampu na ekranu, rade stranice namenjene štampanju. Danas je uobičajeno da se celokupan sajt ili one celine za koje se pretpostavlja da bi mogle biti interesantne korisnicima za štampu, prilagođavaju potrebama štampe.
Slika 1. Stranica – www.b92.net, opciono nudi štampu.
Priprema strane za štampu Strana za štampu može se pripremiti na tri načina: 1. Izradom posebne .htm datoteke koja se po sadržaju značajno razlikuje od stranice prirpemljene za štampanje na ekranu. 2. Izradom stranice koja sadrži eksplikaciju CSS 2.0 specifikacije, namenjene štampanju. 3. Izradom stranice u .PDF formatu
54
Izrada strane za štampu u HTML-u Web dizajneri najčešće pribegavaju izradi stranice za štampu, oslanjajući se na stranicu pripremljenu za ekran. Ovde važe sledeća pravila. Sa stranice namenjene ekranu briše se zaglavlje sajta, a postavlja jedino logotip u gornjem levom uglu. Isključuje se kaskadni stil, koji je upravljao sadržajem na stranici optimizovanoj za ekran, isključuje se celokupan navigacioni sistem i isključuje se sekcija (kolona, desno) za promocije (baneri, flash objekti i sl). Na taj način postiže se efekat da se sa stranice isključi sve što nije bitno za štampani materijal. Isključivanjem objekata u bitmapiranoj i vektorskoj grafici postiže se ušteda tonera štampača korisnika.
Slika 2. stranica www.b92 namenjena ekranu
55
Slika 3. Ista stranica www.b92 namenjena štampanju
Zadatak 1: Po slobodnom izboru pronađite na webu stranicu. Snimite sadržaj stranice u ra čunar. Editujte datoteku u programu DreamWeaver i napravite novu stranicu za štampanje. Stranicu snimite pod naslovom: print1.htm Studenti koji ne završe zadatak na vreme, stranicu za štampu, zajedno sa stranicom za publikovanje na ekranu treba da pošalju kao arhivu na email adresu: [email protected].
Izrada strane za štampu u CSS-u CSS specifikacija 2.0 omogućava prilagođavanje html dokumenta štampanju. U zaglavlje web strane potrebno je dodati tag:
56
Pomoću CSS-a mogu se definisati beline, paginacija strana za štampu, veličina papira, naslovi i međunaslovi. Jednostavno, primenom CSS specifikacije za štampu moguće je optimizovati dokumenat za štampu koji ispunjava standarde u pogledu belina, implementiranih grafičkih objekata, uređenja teksta, veličine naslova i podnaslova i sl.
Izrada strane za štampu u .pdf formatu Web dizajneri često se opredeljuju da stranice namenjene štampanju pripreme u PDF formatu. Neki programeri PDF format koriste i za publikovanje sadržaja na ekranu. Pdf format je u velikoj upotrebi u elektronskom izdavaštvu. Početkom milenijuma potisnuo je druge softverske alate, tako da se danas pripreme za ofset štampu rade u PDF-u. Poslednjih nekoliko godina Google pretraživač ovladao je tehnologijom indeksiranja sadržaja datoteka u PDF formatu, što je ovaj format učinilo još više upotrebljivim na tržištu multimedije. Za ofset štampu datoteka treba da bude optimizovana na gustinu od 300-600 piksela po inču. Takođe, priprema mora biti u formatu Mirrored Output . Radi se o tome da slika koja se dobija na ekranu datoteke namenjene štampariji treba da ima oblik slike u ogledalu – čita se s desne prema levoj strani. Podešavanje ove opcije vrši se iz menija Print/Propeprties/Advanced/PostScript Options/Mirrored Output/Yes. Slaba strana upotrebe PDF datoteka na web stranama sastoji se u tome što neki web pregledači ne sadrže plug in koji bi omogu ćavao da se PDF datoteka obradi u čitaču web-a. Naprotiv, ako nemate Acrobat Reader – nećete moći da učitate datoteku. Ovde je zgodno napomenuti da program Foxit reader jeste veoma dobar i brz pregledač PDF datoteka. PDF format za štampu treba upotrebljavati u situacijama kad HTML i CSS kodom ne možete da izrazite sadržaj koji želite da ponudite korisniku. Na primer, ako se radi o dokumentu koji sadrži tehničke crteže i sl, takav dokument treba konvertovati u PDF datoteku. Za izradu PDF datoteke koristi se program Adobe Acrobat (tekuća verzija je 9.0). Sve verzije od 7 – 9.0 uspešno pokrivaju pregledače PDF-a.
Zadatak 2: Uradite u softveru za obradu teksta tabelu u vodoravnoj (landscape) orijentaciji pod nazivom: Raspored nastave druge godine smera NRT za tekući semestar. Datoteku uraditi u beserifnom fontu. Datoteku snimiti pod nazivom: nrt3.doc . Datoteku konvertovati u PDF dokumenat. Gustina grafike – 300 piksela; format papira za štampu: A4.
57
Studenti koji ne završe zadatak u toku vežbi, stranicu konvertovanu iz Worda u PDF format treba da pošalju kao arhivu na email adresu: [email protected]
Slika 4. Korisnički interfejs PDFConverter (meni Print)
Literatura: ¨
¨
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia, 2007. Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priru č nik , Mikro knjiga, Beograd, 2001.
Pomoć na Internetu: ¨
www.elitesecurity.org www.dizajnzona.com
¨
www.devprotalk.com/
¨
¨
http://foxitsoftware.com/pdf/rd_intro.php
58
Vežba broj 8
VIZUELNI IDENTITET KOMPANIJE ¨
Kompanijska boja
¨
Klasifikacija logotipa po načinu dizajniranja
¨
Kombinacija grafike i tipografskih elemenata
¨
Ligature
¨ ¨
Zadatak: Pomoć na Internetu:
59
VIZUELNI IDENTITET KOMPANIJE Početkom šezdesetih godina u Americi nastao je pojam korporativnog identiteta. Korporacijom se u ekonomiji naziva velika ekonomska organizacija, koja poseduje vlasnički kapital milionske vrednosti i plasira proizvode ili usluge ne samo u mati čnoj državi nego i u drugim zemljama. Svetska ekonomija šezdesetih godina dvadesetog veka počela je da beleži snažan rast i širenje na svetsko tržište. Pojavio se veliki broj ekonomskih organizacija (preduzeća) i otud se nužno nametala potreba za kreiranjem korporativnog identiteta. Bilo je, naime, potrebno, u javnosti stvoriti projekciju „lica“ kompanije, tako da kompanija ima neke osobene crte i razlikuje se od drugih kompanija koje na istom tržištu izlaze sa istim proizvodom ili uslugom. Dakle, konkurencija je naterala kompanije da se bave dimenzioniranjem sopstvenog lika, okrenutog prema javnom mnjenju i, uopšte, klijentima. Oko kreiranja korporativnog identiteta razvile su se čitave nauke. Nema kompanije koja je danas izložena svetskom tržištu, a da ne brine o svom korporativnom identitetu. Korporativni identitet, ili „lice koje o sebi kompanija stvara“ je višedimenzionalan. Njime se bave stručnjaci za kreiranje tog identiteta, kojima je ovo stalni zadatak. Pomenimo samo neke dimenzije korporativnog identiteta: odnos kompanije prema goru ćim pitanjima današnjice (zaštita i unapređenje životne sredine i nezaposlenost). Naravno, kompanija o ovim tako značajnim pitanjima za društvene kolektivitete i pojedince zauzima pozitivan stav. Kompanije javno doniraju brojne društvene akcije, koje se od strane običnih ljudi mogu oceniti humanitarnim. Kompanija formira zadužbine, odakle se finansira školovanje izuzetnih talenata. Finansiranje projekata u oblasti kulture, na primer pozorišnih predstava, sportskih takmičenja (generalni sponzor) i sl, jesu samo neke od aktivnosti na kreiranju korporativnog identiteta. Korporativni identitet delom se realizuje kroz umetničku stranu – vizuelni identitet kompanije. Korporativni identitet uspešno se gradi ako kompanija ima ve ć urađen vizuelni identitet, kao „vizuelni znak prepoznavanja“ u odnosu na ostale kompanije. Lice kompanije se u javnosti pojavljuje kroz njen vizuelni identitet. Vizuelni identitet kompanije sastoji se iz logotipa i kompanijske boje.
Logotip je grafički znak kompanije ili institucije. Izveden je u jedinstvenom grafi čkom stilu i predstavlja mešavinu grafičkih elemenata (likovnih i tipografskih celina) ili je eksplikacija specifičnog grafičkog rešenja. Logotip treba da bude izveden jednostavno i da se jasno i trenutno prepoznaje kao aplikacija kako u boji tako i u crno beloj štampi. Grafički složeni logotipi danas nisu u modi i teško se pamte. Logotip ima zajedničkog sa brendom kompanije. U tom smislu logotip je ništa drugo do deo vizuelnog identiteta kompanije, organizacije ili institucije. Logotip predstavlja firmu, njenu delatnost i izdvaja je od konkurencije. Jednostavnost
60
oblika i forme, izbor boja i moderna tipografija i likovno rešenje, odlike su dobrog logotipa.
Kompanijska boja Sastavni deo vizuelnog identiteta jeste kompanijska boja. Zaglavlje i interfejs korporativnog sajta podrazumevaju implementaciju kompanijskog logotipa u levom uglu i pozadinsku boju kompanije, koja čini zaglavlje i centralni navigacioni sistem. Logotip kompanije je vruć a tač ka (link) koji prema konvenciji na Webu vra ća korisnika na početnu stranu. Kompanijska boja ne sme biti „neodređena“. Najbolje je za kompanijsku boju uzeti jednu od šesnaest osnovnih boja. Kompanijska boja treba da odgovara boji koja se može u izvornom obliku štampati u ofset štampi. To znači da izabrana boja treba da pripada jednoj od 800 boja iz engleskog industrijskog standarda Pantone. Prilikom izbora kompanijske boje treba voditi računa o značenju boja u našoj kulturi i izabrati boju koja odražava polje delatnosti kompanije.
Klasifikacija logotipa po načinu dizajniranja 1. Logotip izveden iz niza usklađenih grafičkih elemenata. Ovaj tip logotipa karakterističan za kompanije koje postoje dugi niz godina i koje su svoj vizuelni identitet uredile u nekom prošlom vremenu.
Slika 1. Logotipi Beogradskog univerziteta i Košarkaškog kluba C. zvezda Ovom tipu logotipa pribraja se logotip Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija.
Slika 2. Logotip Visoke škole elektrotehnike i ra čunarstva Logotipima predstavljenim na slici 1. i 2. nedostaje modni stil, karakteristi čan za epohu globalizacije. Sastavljeni su iz više likovnih ili tipografskih elemenata i zatvoreni su u crtež. Ovakvi logotipi teško se pamte. Osnovni smisao – lako i brzo prepoznavanje logotipa kao vizuelnog identiteta kompanije ili institucije ovim tipom zatvorenog logotipa nije zadovoljen.
61
Globalizacija je sinonim za otvorenost tržišta, kultura, komunikacija, slobode, migracija stanovništva… Ništa što je omeđeno unutar kruga ili druge geometrijske slike nije u duhu globalizacije. Logotip škole, osim što nije moderan, jer je omeđen krugom, ne emituje nikakvu poruku. Iako škola ima sedam studijskih programa, i pored svih programskih razlika – ono što bi u formi vizuelnog identiteta ujedinilo sve programe u jedan – jeste tipografski logotip malog slova – e vešto dorađen E simbolizuje sve što je elektronski zasnovano – od elektronike do elektronskog poslovanja. ,
.
2. Tipografski logotip. Tipografski logotip dizajniran je iz fontova. Kompanija ili institucija može biti predstavljena jednim ili sa dva slova ili punim nazivom kompanije, napisanim u odgovarajućem asocijativnom fontu. Tipografski logotipi smatraju se modernim i lako se pamte.
Slika 3. Stari IBM logo (1945) i aktuelni, čisto tipografski Danas, najveći broj kompanija ima tipografske logotipe ili jednostavne grafi čke otvorene logotipe, koji se lako uočavaju i pamte. Logotip nosi brend poruku potencijalnom potrošaču.
Slika 4. Nike – pokret u prostoru
62
Slika 5. Vešto dizajnirani tipografski logotipi – Idea i Moja kravica
Kombinacija grafike i tipografskih elemenata Jedan broj kompanija i institucija odlučio se za složenija rešenja: kombinaciju likovnih elemenata i tipografije. Na taj način, tipografijom kao tekstom dopunjen je vizuelni identitet, koji je naglašen likovnim rešenjem.
Slika 6. Komtrejd, novi logotip; Biciklistički savez Jugoslavije i Aerodrom Beograd Logotip Aerodroma Beograd nastao je ranije. Aerodrom je sagra đen 1962. godine i vizuelni identitet toga vremena potvr đuje izrečenu tezu.
Ligature Ligature su, najjednostavnije rečeno, dva ili tri slova spojena u jedan slovni znak. Slovni znak nastao tipografskom obradom na ovaj na čin može da bude logotip kompanije. Stari Egipćani su u svojim neponovljivim hijeroglifima spajali znake u jedan. Tako su nastale prve ligature u istoriji, pre pojave industrijskog doba i m arketinga:
63
Slika 7. Hijeroglifi: ligatura nastala spajanjem znakova golub i pismo (pismonoša) Najeminentniji srpski web dizajner Goran Pilipović - „Bluesman“ dizajnirao je logotip studijskog programa Elektronsko poslovanje kao susretanje slova E i B – Electronic Bussines:
Slika 8. logotip studijskog programa Elektronsko poslovanje (ligatura)
Slika 9. Logotip smera Elektronsko poslovanje u zaglavlju web strane
Zadatak: U softveru za bitmapiranu grafiku uradi logotip virtuelne kompanije ili institucije, za potrebe poslovnog sajta (domaći zadatak broj 2). Logotip snimiti u formatu .JPG pod naslovom: moj_logo.jpg
Pomoć na Internetu: ¨
¨
http://www.serbianlogo.com/ - kolekcija od preko 1800 logotipa srpskih firmi, organizacija i institucija http://coollogodesigns.blogspot.com/2009/09/10-posts-of-inspirational-andcreative.html - cool logo design
¨
http://www.adfont.com - besplatni fontovi
¨
www.dizajnzona.com
64
Vežba broj 9
KOMPOZICIJA FOTOGRAFIJE ¨
Simetrična kompozicija
¨
Asimetri čn e kompozicije
¨
Tač ka interesa
¨
Pravila postavljanja objekata i linija unutar fotografije
¨
Pravilo trećine
¨
Zlatni presek
¨ ¨ ¨ ¨
Pravilo dominacije Zadatak: Literatura: Pomoć na Internetu:
65
KOMPOZICIJA FOTOGRAFIJE Web definitivno ne može bez fotografije. Od pojave pregledača Mosaic (1993) fotografija je sve više zastupljena na webu. Postoje berze fotografija, gde se radovi fotografa iz celog sveta mogu kupiti ili preuzeti besplatno, pod uslovom da i vi participirate sa svojim radovima. Postoji, takođe, plac na Internetu gde možete pokazivati svoje fotografije zaljubljenicima u ovu uvek aktuelnu umetnost. Zamislite se na trenutak – svuda oko vas fotografije. Fotografije sa letovanja, rođendana i venčanja; sa turističkih putovanja. Amaterske. Razlikuju se od fotografija na profesionalno urađenim web lokacijama, fotografija u raskošno opremljenim magazinima, pa i u dnevnim novinama. Druga vrsta fotografija jesu delo profesionalaca. Ono što razlikuje profesionalnu fotografiju od amaterske jeste poštovanje pravila kompozicije. Reč kompozicija u etimološkom značenju predstavlja nešto što je celina, sastavljena iz delova, objekata i linija; miks. Kompozicija fotografije sastoji se iz pravila, koja su izvedena iz raznih podru č ja ljudske delatnosti koje su se razvila prije pojave fotografije kao npr. slikarstva, dizajna i arhitekture. Šta je kompozicija? Slika po pravilu ima panoramsku ili portret orijentaciju pravougaoni oblik). Veština rasporeda sadržaja (različitih elemenata) unutar granica pravougaonika jeste kompozicija. Drukčije rečeno, kompozicija je pojam koji u likovnoj umetnosti označava strukturu koju grade likovni elementi u svom međusobnom odnosu. Šta je zajedničko fotografskoj, muzičkoj, slikarskoj, vajarskoj i železničkoj kompoziciji? Razmeštaj elemenata unutar celine – gde je šta i koliko č ega ima! Kompozicija može biti simetrična i asimetrična.
Simetrična kompozicija retko se primenjuje. Koristi se kad postoji razlog da se na fotografiji nešto snažno izrazi. Nedostatak je u tome što ljudi nisu navikli na simetri čne prizore iz života, tako da ovaj oblik kompozicije kratko zadržava pažnju. Simetrična kompozicija pretpostavlja oblik koji se na slici nalazi u centru, na podjednakom odstojanju od gornje, donje, leve i desne ivice slike. Dakle, unutar fotografije postoji jedan ili više elemenata, koji mogu ispunjavati slede će oblike: simetri č an, dijagonalan, vertikalan, vodoravan, na polovini, kružni i piramidalan.
66
Slika 1. Jagoda u simetričnoj kompoziciji.
Slika 2. P. Staletić –Mesečina na Zlatnim Pjascima (simetrična kompozicija) Simetrična kompozicija u fotografiji I vizuelnim umetnostima koristi se vrlo oprezno. Umetnik pribegava ovoj vrsti kompozicije, koja stavlja objekat u centar fotografije, kad želi nešto snažno da naglase. Smisao primene simetrične kompozicije je da izazove šok kod gledaoca. U zavisnosti od scene, simetrija može da bude odlična za dobru fotografiju, ali samo ako postoji jaka kompozicija i dobra ta čka interesovanja, u suprotnom je treba u potpunosti izbegavati. Osnovni nedostatak simetrije jeste u nespremnosti gledaoca da se duže zadrži na slici.
Zakon dobre fotografije: zadržati što duže gledaoca na slici.
Asimetrične kompozicije Na sledećim fotografijama biće prikazane najčešće korišćene asimetrične kompozicije. Na nekim fotografijama kao primer uzete su slike starih renesansnih majstora. Iz toga se može izvući zaključak da fenomen kompozicije ili pravila miksa fotografskih elemenata i linija postoje u kulturi u prošlosti I da je poznavanje I dosledna primena tih pravila pojedine umetnike činilo umetničkim veličinama u svom vremenu. Istorija im je,
67
takođe, odala priznanje jer su ostali besmrtni do današnjih dana, pošto se njihova
imena I dela pominju i danas i služe kao primeri iz kojih se uči . Asimetrične kompozicije u likovnim umetnostima i na fotografiji dominiraju, jer se u suštini doživljaj čoveka sveta koji ga okružuje, percipira čulom vida, najčešće asimetričan. Drugim rečima, naši svakodnevni vizuelni doživljaji stvarnosti sastoje se iz prizora u prirodi koji je po pravilu asimetričan. Otuda pravila kompozicije i potreba da se vizuelno izrazi na način na koji postoji u poretku stvari u prirodi. Asimetrične kompozicije objekata i linija, kao standardne celine ili rešenja, prikazane su na sledećim fotografijama. Dijagonalna kompozicija veoma je popularna kod likovnih umetnika. Na slici (sl. 3) srednjevekovnog slikara i arhitekte Mikelanđela – Polaganje u grobnicu, prikazan je biblijski detalj polaganja tela Isusa Hrista u grobnicu. Zamišljena dijagonala počinje u levom donjem uglu i završava se u gornjem desnom uglu. Na toj liniji postavljeni su svi likovni elementi. U skladu sa pravilima čitanja i pisanja u hrišćanskoj, zapadnoj civilizaciji, slika se čita po značaju likova s leve u desnu stranu. Umetnik je i o tom važnom detalju vodio računa.
Slika 3. Dijagonalna kompozicija: Mikelanđelo: Polaganje u grobnic
Slika 4. Vodoravna kompozicija. Davinči: Tajna več era
68
Slika 5. Vertikalna kompozicija: Breze B reze
Slika 6. Piramidalna Piramidalna kompozicija: Rubens Sjedinjenje s Bogom
Slika 7. Kružna kompozicija: kompozicija: P. Staletić Staletić: Kupole Hrama Svetog Save na Vrač Vračaru
Slika 8 Linijska kompozicija kompozicija – Vetrenjač Vetrenja če u nizu u Holandiji. Holandiji. Linije I oblici predstavljaju osnovni građ gra đevinski materijal fotografa. Veštom kombinacijom linija i objekata u okviru pravila kompozicije moguć mogu će je ostvariti zanimljive fotografije.
Pored najč najčešć ešćih oblika fotografske kompozicije, kompozicije, postoje pravila raspoređ raspoređivanja oblika i linija, kao osnovnog materijala unutar prostora koji je obuhva ćen fotografijom. Sa nač načela opšteg i šablona, koji je prikazan prikazan u odeljku o oblicima oblicima kompozicije, prelazimo prelazimo
69
na dublju analizu, ulazimo u unutrašnjost fotografije I istražujemo moguć moguće tipove odnosa izmeđ između njenih elemenata I linija. Tačka interesa
Tač Tačka interesa bitna je za fotografiju kao što je matica bitna za košnicu. Oko postavljene tač ta čke interesa kreć kreću se u odgovarajuć odgovarajućim proporcijama I odnosima oblici I linije, a tač tačka interesa je onaj objekat ili linija koja se odmah primeti, prema kojem sve teži I koja dominira fotografijom fot ografijom.. Fotografija, da bi odigrala ulogu da što duže zaokupi pogled pogled gledaoca I da pošalje snažnu vizuelnu poruku, mora imati jasno izraženu izraženu tač tačku interesa. Fotografija može da ima samo Slika 9. Tač Tačka interesa na dijagonaln d ijagonalnoj oj kompoziciji jednu tač tačku interesa. predstavlja naoč naočare (pravilo treć tre ćine) Postavlja se pitanje – gde na fotografiji smestiti tač ta čku interesa?
Pravila postavljanja objekata i linija unutar fotografije Pravilo treć trećine Deoba na treć trećine u vizuelnim umetnostima i svakidašnjem životu izaziva estetski oseć osećaj za skladnost i slikovitost. Fotografija snimljena poštovanjem pravila tre ćine prijatno se projektuje u oko gledaoca i deluje normalno i logi čno. Slika snimljena na osnovu ovog pravila zadržava dužu pažnju gledaoca, što ima za rezultat da je gledalac u stvari analizira i postepeno uživa u otkrivanju njenih skrivenih poruka. Princip treć trećine smatra se danas osnovnim i najvažnijom principom u pravljenju kompozicije u vizuelnim v izuelnim umetnostima. umetnostima. Pravilo treć trećine sa podjednakim uspehom se primenjuje kod fotografija snimljenim u panoramskoj i portret orijentaciji. orijentaciji.
70
Slika 10 . Kružić Kružićima su označ označene tač tačke interesa kod pravila treć tre ćine. Ovde treba smestiti objekte ili linije. Sredinu izbegavati.
Slika 11. P. Staletić Staletić: Ruze u mojoj basti (dijagonalna kompozicija) k ompozicija)..
Zlatni presek Zlatni presek je vrlo popularan nač na čin kombinacije objekata i linija unutar fotografije kao celine. Vrlo je slič sličan pravilu treć tre ćine. Shematski se može prikazati na sledeć slede ći nač način:
Slika 12. Primen Primena a pravila pravila zlatno zlatnog g preseka preseka
Slika Slika 13. Primen Primena a pravila pravila zlatno zlatnog g preseka preseka
71
Slika 14. Kod zlatnog preseka tačka interesa je matematički izračunata. Ovde važi princip : manji deo, odnosi se prema većem, kao veći prema trećini.
Slika 15. Rembrant (holandski slikar, XVII vek); autoportret. Polje interesa – desno oko nalazi se u zlatnom preseku.
Sličnosti i razlike u pravilima kompozicije Pravilo trećine i pravilo Zlatni presek Slika 16. Postoji velika sličnost, ali ne i podudarnost između pravila trećina i pravila zlatnog preseka. Na slici su prikazani unutrašnji kružići kao mesta tačke interesa kod primene pravila zlatnog preseka. Spoljni kružići na slici predstavljaju tačke interesa u koje treba smestiti objekte ili linije, kod primene pravila trećina. Sl. 16. Pravilo trećine (spolja) i z. presek - unutra
Pravilo dominacije Izvorno i etimološki, dominacija (od lat. dominari - gospodariti, vladati) označava prevlast, ono što se ističe prema ostalom. U likovnom jeziku dominantom nazivamo onaj element koji čini glavni sadržaj i vizualni centar pažnje i u kompoziciji. Kod dominacije kao fotografskog izraza, potrebno je istaći kontrasno svojstvo prema ostatku objekata i linija fotografije.
72
Slika17. P. Staletić Staletić – Razgledanje bižuterije (pravilo treć trećine) Sve treba da bude podređ podređeno i u drugom planu u odnosu odnosu na objekt interesa. Dominacija se ostvaruje oblikom, svetlinom i velič veli činom.
Zadatak: U softveru za izradu web sajtova uradite četiri strane. Svaka od strana treba da sadrži fotografiju iz vaše arhive ili sa weba. 1. Napravite tri strane sa fotografijama od kojih svaka pokriva jedan od opisanih oblika kompozicije (dijagonalni, vodoravni, kružni, linijski, piramidalni, simetrič simetrični). Tekstom objasniti iz kojih razloga izabrana fotografija na vašoj web strani pripada odgovarajuć odgovarajućem obliku. 2. Napravite jednu jednu stranu sa fotografijom fotografijom u kojoj kojoj će biti primenjeno jedno od opisanih pravila kompozicije – pravilo treć trećina, zlatni presek ili dominacija i opišite ispod slike primenu pravila na konkretnoj fotografiji. 3. Sve četiri web strane treba da imaju ispunjeno zaglavlje prema uputstvima sa prve vežbe.
Literatura: Fotografija, Zagreb, 1966. Milan Fizi, Fotografija, Đulijano, Škola fotografije, ¨ Belić Belić Đulijano, fotografije, IV izdanje, Pula, 2004. ¨
Obrada digitalne fotografije za publikovanje na webu
¨
Dodavanje teksta
¨ ¨
Optimizacija slike na rezoluciju od 72 piksela Pomoć Pomoć na Internetu
75
OPTIMIZACIJA FOTOGRAFIJE ZA WEB Web sajt se ne može zamisliti bez fotografija. Zaglavlje sajta, kao podrazumevaju ća celina, obično je urađeno kao slika (fotografija). Pregledači Weba (browseri ), kao što su: Internet Explorer, Firefox, Google Chrome, Opera, Safari, Android i drugi, mogu da obrade i prikažu tri vrste fotografija na ekranu korisnika - .JPG, GIF i PNG. Svaki drugi bitmapirani format (BMP, RAW, TIF) nije podržan na Webu i njegova upotreba na web stranama tražiće od korisnika da fotografiju snimi na određenoj lokaciji u računaru, kako bi je odloženo pregledao preko drugih softverskih alata (na primer, preko pregledača bitmapiranih slika ili preko editora za bitmapiranu grafiku). Digitalni foto aparati u potpunosti su zamenili ranija rešenja – mehani čke aparate koji su koristili celuloidnu filmsku traku. Digitalni aparat sadrži jedan ili više foto osetljivih CMOS uređaja, smeštenih iza objektiva, koji može kvalitetno i verno da prikaže prizor koji je fotograf želeo da sačuva. Na tržištu je prisutan veliki broj digitalnih foto aparata, razli čitih robnih marki, sa tehničkim karakteristikama koje ih čine amaterskim ili profesionalnim uređajem. Gustina zapisa fotografije meri se po inču površine i iskazuje se megapikselima. Fotografija je slika; ima oblik pravougaonika i gustina slike dobija se kada se pomnoži stranica A stranicom B. Profesionalnim digitalnim foto aparatima pribrajaju se uređaji koji imaju izmenljive objektive, ležište za priključak eksternog blica i dva formata digitalne fotografije: JPG i RAW. Za razliku od JPG formata, koji je relativno skroman i predstavlja jedini digitalni format bitpamirane slike na amaterskim foto aparatima, RAW format sa 16 miliona boja pruža daleko veće izražajne mogućnosti. Ovaj format može se obraditi u profesionalnim editorima za digitalnu fotografiju, kao što je PhotoShop. Amaterski digitalni foto aparati imaju obično jedan CMOS uređaj (profesionalni mogu imati do tri), objektiv sa mehaničkim približavanjem – zumom, od 3 -20 puta i gustinu zapisa slike u memoriji od 8 – 12 megapiksela po in ču. Objektivi nisu izmenljivi, a dodatna rasveta (blic) integrisana je u uređaj, iznad objektiva. Fotografije načinjene digitalnim foto aparatima namenjene su po pravilu foto laboratoriji. Ako bi ste fotografiju od 5 i više megapiksela integrisali u web stranu, posledice bi bile sledeće:
76
¨
¨
Web strana bi se sporo učitavala sa interneta, što obično iritira korisnika, koji odmah napušta web lokaciju, Učitana fotografija zauzimala bi ogroman prostor, tako da bi se samo delim ično videla u prozoru pregledača weba. Upotreba alatki za vertikalno i horizontalno kretanje web pregledača bila bi neminovna. Ovo je situacija koja još više iritira korisnika, koji ponovo napušta sajt.
Iz ovoga možemo izvući zaključak da se fotografija, načinjena digitalnim foto aparatom ili skenerom, na gustinu (rezoluciju) optimizovanu za foto laboratoriju, mora adaptirati u softveru za bitmapiranu grafiku na 72 piksela po inču, kako bi prikaz slike u web pregledaču bio jednak u dimenzijama i veličini, u odnosu na prikaz u bilo kojem editoru digitalne fotografije ili foto pregledaču (viewer-u).
Zadatak: Obrada digitalne fotografije za publikovanje na webu ¨ ¨
¨
Na radnoj površini (desktopu) otvori katalog: fotografije. Sa web lokacije: www.viser.edu.rs/slike/ izaberi jednu od ponuđenih fotografija i smesti je u katalog fotografije U softveru za obradu digitalnih fotografija iz padajućeg menija izaberi opciju:
File/Open…
Slika 1. Dijaloški okvir Open
77
Pomoću padajuće liste Look in: izaberi: Destop/Slike katalog slike. Kad mišem pređete preko datoteke, na dnu okvira prikazuje se slika sa veli činom datoteke. Izaberite sliku.
¨
Sliku učitanu u editor softvera za bitmapiranu grafiku sada optimizujete za publikovanje na webu. Pretpostavimo da slika koju ste izabrali može da posluži za dizajniranje zaglavlja sajta. Vaš klijent poseduje kompaniju koja se bavi planinskim turizmom. Potrebno je, prema tome, obrezivanjem (kropovanjem) fotografije odstraniti nepotrebnu celinu i izabrati deo koji će biti pogodan po veličini detaljima za izradu zaglavlja sajta. Postavlja se pitanje: u kojim dimenzijama treba da bude ura đeno zaglavlje sajta? Ovde nema nikakvih pravila. U svakom slučaju, dimenzije zaglavlja zavise od veličine i rezolucije monitora koji koriste vaši korisnici. Dimenzije su po pravilu izražene u pointima. Pretpostavimo da je širina zaglavlja 1000 puta 120 pointa. Sliku pejzaz1.jpg u formatu 1920/1200 pointa treba izrezati na približni format 1000/120 pointa. Ovo ćemo postići upotrebom alatke za obrezivanje (Crop), u kutiji sa alatima.
koja se nalazi
Slika 2. Obrezivanje slike (selekcija je označena svetlim cfrticama)
Dodavanje teksta Zaglavlje web strane (sajta) podrazumeva integraciju teksta sa nazivom kompanije ili organizacije koja je na web lokaciji predstavljena. Kod ispisa teksta treba voditi računa o izboru fonta. Ako kompanija za koju radite ima knjigu grafičkih standarda, obavezno treba koristiti izabrane kompanijske fontove ili njihove substitute. Veličina i boja fonta, kao i oblik (pojačan – bold, iskošen – italic), nije bez značaja.
78
Treba voditi računa da veličina fonta dominira zaglavljem i da izabrana boja bude u kontrasti sa bojom pozadine (slike). Ako je pozadina tamna, font bi morao biti svetlije boje. Treba izbegavati sistemske fontove, koji dolaze uz operativni sistem i služe za pisanje naslova i paragraf teksta. Sistemski fontovi upotrebljeni u zaglavlju deluju prozaično. Na Webu se nalazi veliki izbor besplatnih fontova. Web dizajner u slobodnom vremenu treba da napravi svoju biblioteku fontova za različite namene. Kad izaberete prigodan font, ispis teksta preko slike koja treba da posluži kao zaglavlje sajta, može se da se realizuje otvaranjem novog sloja (Layer-a). Jednostavnija varijanta je da ispis ide preko slike, pri čemu slika ima tretman pozadinskog sloja. Nedostatak ovakvog rešenja je u tome što je sloj sa fontom nezavistan i ako je slika sačuvana u izvornom . psd formatu za potrebe dalje optimizacije, moguće je kasnije menjanje pozicije napisa, veličine i pozadinske boje. Takođe, moguće je dodavanje efekata, kao što je reljefni tekst (emboss), senka (DropShadow ) i sl. U jednostavnijoj varijanti, ispis teksta preko slike tretirane kao pozadinski sloj sastoji se iz sledećih koraka:
¨
¨
¨
iz kutije sa alatima izaberi Set foregrounds color ; izaberi boju fonta iz kutije sa alatima izaberi alatku za pisanje teksta; izaberi opciju: Horizontal Type Tool Izaberi tačku za početak teksta i upiši tekst u slici.
Optimizacija slike na 72 piksela Ostalo je da gustinu slike pripremite za realno prikazivanje na webu. Gustina zapisa početne slike iznosi 300 piksela po inču i takva slika pogodna je za izradu fotografije u foto laboratoriji ili za integraciju u štampane stvari (knjiga, brošura i sl). Bez obzira kakvu računarsku opremu koriste klijenti, slike za publikovanje na webu treba da budu optimizovane na gustinu (rezoluciju) od 72 piksela po inču. Dodatna optimizacija gustine slike naziva se risemplovanjem i vrši se preko opcija: Image/Image Size…(slika 3). Za potrebe ofset štampe, često se javlja potreba da se slika optimizovana za web na 72 piksela po inču, risempluje, tako što joj se softverski podigne gustina zapisa na minimalnih 300 piksela po inču, za potrebe ofset štampe. Vrhunski softver za bitmapiranu grafiku u osnovnom paketu sadrži rešenja za degradaciju rezolucije u plusu za najviše 50 procenata. Tako uvećanje ne može da zadovolji zahteve. U tom pogledu, nužno je nabaviti profesionalni softver za risemplovanje fotografija, kao što je Genuine Fractals (http://www.ononesoftware.com/detail.php?prodLine_id=7 )
79
Slika 3. Dijaloški okvir Image Size Prilikom risemplovanja, aktivno polje Constrain Proportions treba da bude čekirano, kako bi srazmerno bile umanjene stranice slike kao dvodimenzionalnog objekta. Takođe, treba da bude izabrana tehnologija Bicubic na padajućoj listi Resample Image.
Slika 4. slika pripremljena za zaglavlje sajta Pripremljeno zaglavlje integrišite u web stranu. Uradite SEO optimizaciju koja podrazumeva i personalne podatke autora (ime i prezime, indeks i imejl adresa, radi identifikacije). Stranici dodelite oznaku strane: ime i prezime i broj indeksa. Datoteku snimite pod nazivom: zaglavlje.html i pošaljite na adresu: [email protected]
POČETNA STRANA Početna (ili matična) strana po pravilu je najznačajnija web strana sajta. Početna strana (home; home page, front page) pokrenuta je inicijalnom datotekom (index.html ili index.php) i predstavlja stvarni ulazak u korisnički interfejs i navigacioni sistem sajta. Drugim rečima početna strana je glavna kapija za ulazak na web sajt. Lepo urađena i funkcionalna početna strana oduševljava korisnika. On se ne nalazi u sukobu sa autorom sajta, nego mu odaje priznanje. Zadovoljan korisnik se vra ća često na sajt koji mu iz nekih razloga odgovara. Ako je početna strana loše urađena, a sadržaji dvosmisleni i prosto nabacani, to iritira korisnika i on će, verovatno, napustiti početnu stranu što pre. Ovo naročito važi ako se početna strana sporo učitava i ako je nezanimljiva, a ima i neprofesionalno urađen korisnički interfejs. Prema tome, početna strana treba da bude optimizovana da se na ra čunarima većine korisnika učitava brzo, da se podaci na strani menjaju i da bude dovoljno interesantna u sadržinskom i vizuelnom pogledu, da bi pridobila interesovanje korisnika. Ako web dizajn ima sličnosti sa dizajnom periodičnih publikacija (ilustrovanih nedeljnih ili mesečnih magazina), početna strana je po značaju u rangu naslovne strane ili korica magazina. Statistika pokazuje da se korisnici Interneta naj češće vraćaju na web sajt ako im se dopada sadržaj i vizuelni izgled (korisnički interfejs) početne strane.
Stil web sajta Na početnoj strani uspostavljen je stil web sajta. Stil se provla či kroz sve njegove stranice. Stilom nazivamo vizuelno-tekstualne celine, koje se sastoje iz grafičkog interfejsa ili Shella (školjke), po uzoru na druge aplikacije koje rade u savremenim, grafički orijentisanim operativnim sistemima. Onako kako je izveden vizuelni izgled početne strane – zaglavlje, navigacija, podnožje, broj kolona i njihove veli čine i odnosi, beline, ta “logika” prati svaku web stranu u okviru celine koju nazivamo web sajtom. Atmosfera sajta – logotip, kompanijska boja i font, pozadinska boja, izgled grafičkog interfejsa, vrsta i veličina fontova za tekst, tipografija (kaskadni stil), kvalitetna multimedija, sve su to elementi koji su integrisani u po četnu stranu i koji, aplicirani na drugim stranama u okviru jedinstvenog stila web sajta, čine uspostavljanje atmosfere sajta. Početna strana treba da izgleda drugačije u odnosu na ostale web strane, u smislu sadržine teksta i aplicirane multimedije.
82
Kako bi strana zadržala korisnika, početna strana treba da sadrži što više podataka i uputstava. U tekst unesite obilje ključnih reči, kako bi pregledači lakše pronašli vašu novu stranu. Ukratko predstavite vaše usluge, odnosno proizvode i koristite reči koje bi vaši potencijalni korisnici mogli da upišu u pregleda če kada traže vas ili vaše proizvode. Pregledači najveću pažnju posvećuju vašoj prvoj strani, zato je jako važno da na prvoj strani bude kvalitetan i sadržajan tekst. Prva strana treba da sadrži najmanje 150 reči, a ako je moguće i 250. Izbegavajte opširne tekstove, jer se ljudima žuri da prona đu ključne podatke. Većina ljudi ne čita teskt na strani, več samo preleti preko teksta (skenira naslove) i traži vizuelne naglaske koji ukazuju na važne podatke i zanimljive informacije. Velika pažnja posvećuje se grafičkom dizajnu, jer dizajneri web lokacije žele da ostave dobar prvi utisak. To je dobro sve dok ne uklju čite previše slika i flash objekata i ostavite početnu stranu bez upotrebljivog sadržaja. Sadržaj treba da bude ta čka interesa, a web dizajner treba da čeka drugu priliku kada će pokazati sve šta zna da uradi u oblasti moderne multimedije.
Upamtite: Web sajt ne radite radi dokazivanja šta sve možete da uradite nego da bi ste zadovoljili potrebe korisnika. Po svom izgledu, u okviru usvojenog grafičkog interfejsa koji čini suštinu stila lokacije – matična strana treba da predstavlja posebnu i jedinstvenu stranu, koja uvek korisniku služi kao orijentir. Ako se početna strana sadržinski ne razlikuje od ostalih celina, korisnik će tražiti početnu stranu kao ključni orijentir. Iz nužnosti da se razlikuje po originalnosti od drugih web strana, po četna strana je vizuelno privlačnija od drugih strana i jače naglašena - logotipom, kompanijskom bojom i kompanijskim fontom, velikom fotografijom koja simbolizuje delatnost kompanije ističe identitet kompanije koja je predstavljena na Internetu. Iskusni web dizajneri znaju da je po četna strana raskrsnica web sajta, odakle vode najkraći putevi ka najdubljim celinama. Iz tih razloga logotip kompanije, smešten u gornjem levom uglu zaglavlja, predstavlja linkovnu vezu (ili “vru ću tačku”) koja sa bilo koje stranice koja se nalazi duboko u unutrašnjosti sajta, vodi na po četnu stranu. Početnu stranu nazivamo raskrsnicom, jer su ovde locirane i lako dostupne linkovne strane koje pomažu u lakom pronalaženju traženog sadržaja na sajtu. Ovde se nalazi mapa sajta i lokalni pretraživa č . Početna strana treba da ispunjava tri bitna uslova: 1. Navigacioni, 2. Informativni, 3. Promotivni
83
Navigacija Navigacija može biti razmeštena na više mesta na početnoj strani. Jedna navigaciona celina dominira i smatra se glavnim navigacionim sistemom. Glavni navigacioni sistem u jednostavnijoj grafičko-tekstualnoj formi može biti izveden dva puta na po četnoj strani, da bi se korisniku istakao značaj najznačajnijih celina web sajta. Navigacija mora biti orijentisana prema potrebama korisnika. Navigacioni sistem treba da bude jednostavan. Reči, koje predstavljaju linkovne veze u navigacionom sistemu, treba da budu pažljivo izabrane. Jednom ili sa dve re či treba saopštiti korisniku šta se krije iza linkovne veze. Do traženog odgovora (web strane sa odre đenim sadržajem) treba doći najviše u tri koraka (sa tri klika mišem). Korisnicima treba da bude jasno, posle kratkog vremena provedenog na po četnoj strani, da li informacija ili datoteka, koju traže, na sajtu zaista postoji. Navigacioni sistem i ostali tekstualni i multimedijalni sadržaji, publikovani na po četnoj strani, treba korisniku nedvosmisleno da najave namenu web sajta. Iz toga on može da izvu če zaključak da li se nalazi na pravom mestu ili sajt treba da napusti i nastavi pretragu za onim što ga interesuje, služeći se pre svega iskustvom i informacijama koje su postavljene na početnoj strani.
Početna strana u informativnom smislu treba da odražava duh delatnosti kompanije ili organizacije.
Ažuriranje informacija Informacije publikovane na matičnoj strani treba redovno da se ažuriraju. Ovo znači da se informacije moraju menjati; stare i neupotrebljive informacije moraju se stavljati u arhivu, a nove informacije moraju se blagovremeno publikovati. Pored publikovane informacije po pravilu stoji datum publikovanja, koji jasno korisniku govori o svežini i upotrebljivosti informacije. Sledeća metoda koja korisniku stavlja do znanja da se sadržaj po četne strane često menja jesu saopštenja za javnost . Svako novo saopštenje za javnost podrazumeva datum i vreme kada je objavljeno. Ovi podaci se preuzimaju sa web servera, a ne iz računara korisnika, tako da se mogu smatrati tačnim, jer administratori web servera vode računa o datumu i vremenu na web serverima. Promena glavne fotografije na početnoj strani. Trik kojem često pribegavaju web dizajneri, želeći da dokažu korisnicima da se njihova početna strana često ažurira jeste promena glavne fotografije na web strani. Ovo se može postići odgovarajućim softverom, tako da administrator sajta ne bude angažovan svaki put kad slika treba da se promeni. Administrator napravi kolekciju prigodnih fotografija za po četnu stranu, a zatim se one menjaju prema zadatoj učestalosti. Naposletku, treba se ugledati na praksu velikih i kompanija. Na primer, praksa portala Yahoo. Promene na početnoj strani ovog popularnog portala su diskretne, ali su očigledne i događaju se nekoliko puta u toku dana. Naime, u gornjem levom uglu, u okviru prostora definisanog posebnim slojem, koji se na strani korisnika pojavljuje kao
84
pravougaonik sa zaobljenim ivicama, pojavljuje se vest koju urednici sajta u tom trenutku smatraju aktuelnom.
Slika 1. Yahoo portal svakih nekoliko sati menja sadržaj sloja koji se publikuje kao glavna vest u gornjem levom uglu početne strane (tzv. slajder dizajn).
3. Promotivni značaj Početna strana web sajta ima značajnu promotivnu ulogu. Na ovoj strani smešteni su linkovi ka promotivnim sadržajima. Promotivni sadržaji koncentrisani su neki put u delu zaglavlja sajta. Ovo se odnosi na sajtove koji su namenjeni širokoj publici (portali; društvene mreže). Baner postavljen u zaglavlju sajta, pri čemu je levi ugao iskorišćen za logotip i naziv kompanije, jako je popularan i prostor za zakup banera na o vom mestu ima visoku cenu.
Slika 2. Web sajt Blica u zaglavlju drži reklamu novog tržnog centra Ako je stil lokacije tako organizovan da se prostor za publikovanje različitih sadržaja, koji se nalazi ispod zaglavlja, sastoji iz tri kolone – onda je treća kolona, s leva u desno, zamišljena kao prostor za promocije proizvoda i usluga kompanije, za razmenu banera sa drugim web sajtovima i za oglašavanje drugih kompanija i organizacija na komercijalnoj osnovi. Iz do sad rečenog možemo zaključiti da početna strana ima više uloga, koje iskusni korisnici weba znaju: polazna tačka ili glavni orijentir u kretanju sadržajem sajta, indikator ažurnosti sadržaja sajta (promene sadržaja sajta uvek podrazumevaju i promene koje se nalaze na početnoj strani) i ugaona tačka oko koje se uspostavlja “atmosfera sajta” (interfejs, navigacioni sistem, pismo, font).
85
Obzirom na definisan sadržaj, početna strana ne sadrži informacije u obliku opširnijeg teksta (na primer, saopštenja za javnost u punom obliku), nego samo kratke najave. Odmah pored najave, korisniku se ostavlja link ‘ “dalje..”, kako bi pristupio informaciji u punom obliku. Iz rečenog se može izvući zaključak da početna strana predstavlja prvi siguran korak, na putu ka sledećim koracima koji su nužni u kretanju do cilja na web sajtu. Iz tih razloga, web dizajner početnu stranu ne pravi u verziji za štampač, jer ne postoji potreba da je korisnici štampaju. Ako nekoga zanima izgled korisni čkog interfejsa, preko svog web čitača napraviće kopiju datoteke u HTML formatu ili kao web arhivu (.MHT), da bi odloženo mogao da je analizira. Činjenica da se početna strana po pravilu ne priprema za štampu na štampa ču, web dizajneru ostavlja više prostora za izbor multimedijalnog sadržaja, pozadinske boje i širine ekrana, nego što će to raditi kod unutrašnjih strana, koje su po pravilu ra đene i u verziji za štampu na štampaču. Kad razgleda sadržaj početne strane i uveri se da se nalazi na pravoj lokaciji, korisnik preduzima sledeći, logičan korak: on iz navigacionog sistema bira stranicu na kojoj se nalazi sadržaj zbog kojega je došao na vaš sajt. Kako treba da izgledaju sve druge, unutrašnje strane? Unutrašnje strane sajta ne moraju biti u vizuelnom pogledu atraktivne kao po četna strana. Unutrašnje strane služe određenoj nameni, jedanput da se prenese odre đeno saopštenje ili informacija, drugi put da se ponudi za preuzimanje odre đena datoteka. Ono što sve ostale strane čini sličnim ili zajedničkim sa početnom stranom jeste stil sajta. To drugim rečima znači da većina unutrašnjih web strana neće se vizuelno razlikovati od početne strane, jer će stil, izgled, korisnički interfejs preuzeti u celini od početne strane.
Zadatak: U softveru za izradu web sajtova uradi početnu stranu virtuelnog komercijalnog sajta. ¨ ¨
¨
¨
¨ ¨ ¨
Najpre uradi SEO optimizaciju, prema uputstvima sa prve vežbe. Telo strane podelite na sledeće celine: zaglavlje, navigacija, saopštenja za javnost i promocije i podnožje strane, Navigacioni sistem podrazumeva celine, kao što su, na promer: O nama, Proizvodi i usluge, Uslovi koriš ć enja, Naj č ešć a pitanja, Partneri, Posao, Društvena odgovornost, Download, Kontakt, Kolona u sredini za publikovanje saopštenja za javnost podrazumeva tekst od 150-250 karaktera, pisan na lokalnom pismu. Podrazumeva se upotreba naslova, podnaslova i rednih lista, Fotografija na početnoj strani treba da odražava poslovnu aktivnost kompanije. Kolona sa promotivni sadržajima treba da se sastoji od banera i flash objekata. Podnožje strane može da ima sekundarni navigacioni meni. Odvojeno je vodoravnom sivom linijom od tela strane.
86
Literatura: ¨
¨
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia, 2007. Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priru č nik , Mikro knjiga, Beograd, 2001.
Pomoć na Internetu: ¨
www.webmajstori.net – hrvatski web sajt u funkciji podrške web dizajnerima
¨
www.elitesecurity.org – najveći web forum na Balkanu za IT tehnologije
¨
¨
http://rapidshare.com/files/292181642/IzradaWeba Abeceda_za_webmastere.part1.rar http://rapidshare.com/files/292315253/IzradaWeba Abeceda_za_webmastere.part2.rar - Luka Abrus: Izrada weba, abeceda za webmastere, Zagreb, 2003.
¨
www.dizajnzona.com
¨
www.elitesecurity.org
¨
www.devprotalk.com
87
88
Vežba broj 12
HOSTING SERVIS
¨
¨
¨
Postavljanje i ažuriranje web sadržaja na web serveru Softver za upravljanje sadržajem na web serveru (C-panel) Organizacija datoteka na web serveru
¨
Zadatak: Literatura:
¨
Pomoć na Internetu:
¨
89
HOSTING SERVIS Hosting servis je osnovna usluga provajderskih kuća – kompanija koje se bave pružanjem Internet usluga. Pod hosting servisom podrazumeva se Internet servis koji obuhvata jedan ili više računara, stalno povezanih na internet. Računari su snabdeveni server softverom, koji omogućava postavljanje web sajtova. Web sajtovima se dodeljuju odgovarajuće javne IP adrese, tako da se sadržaji stranica web sajtova mogu dovlačiti sa bilo koje tačke na svetskoj kompjuterskoj mreži. Hosting servis čine po pravilu brendirani računari sa diskovima velikog kapaciteta i brzine pristupa podacima i više procesorskih jedinica, kao i sa velikom radnom memorijom. Linkov prema internetu treba da ima veliku propusnu moć. Svi ovi uslovi su značajni da bi se zahtevi klijenata za preuzimanje web sadržaja ispunili najve ćom brzinom. Kod provajderskih kuća koje hostuju više stotina ili hiljada sajtova, obično postoji više računara servera, povezanih u tzv. „farme“. Na računarima serverima instalirani su različiti operativni sistemi i web server aplikacija koja opslužuje zahteve klijenata. Zahtevi klijenata usmereni su ka preuzimanju web i drugih digitalnih datoteka pod http 1.1. ili ftp protokolom sa sajtova koji su ovde hostovani. Sajtovima su dodeljene javne IP adrese, tako da se mogu videti iz celog sveta. Najčešće korišćeni web serveri su Apache i Microsoft Information server (IIS).
Slika 1. Najčešće korišćeni web serveri (izvor: http://news.netcraft.com/archives/web_server_survey.html) Dijagram korišćenja web serverskih aplikacija na Internetu u periodu od poslednjih petnaest godina prikazan je na slici 2. Kao što se vidi, Apache web server je uvek bio u velikoj prednosti u odnosu na glavnog konkurenta Microsoft Information Server.
90
Slika 2. Podela tržišta web softvera posmatrana kroz otvorene i korišćene domene u periodu 1995 -2009.
Postavljanje i ažuriranje web sadržaja na web serveru Web sadržaji na udaljenom web serveru postavljaju se ili ažuriraju pomo ću određenih klijentskih aplikacija. Pristup zakupljenom prostoru web servera sa dodeljenom javnom IP adresom podrazumeva posedovanje javnog ključa, koji se sastoji iz korisničkog imena (po pravilu do devet karaktera) i lozinke. U operativnom sistemu Windows ne postoji aplikacija sa grafi čkim interfejsom za pristup prostoru web servera za postavljanje ili uklanjanje datoteka. Iz DOS prozora moguće je, zadavanjem određenih komandi sa tastature, pristupiti zakupljenom prostoru na web serveru radi obavljanja određenih poslova.
Slika 3. Pristup FTP protokolom iz DOSa sajtu www.eposlovanje.org
91
Pristup serveru FTP ili HTTP protokolom moguće je ostvariti iz brojnih aplikacija. Na web lokaciji: www.ftpx.com može se preuzeti aplikacija FTP Explorer. Aplikacija je standardni FTP klijent za Windows. Korisnički interfejs je rađen u maniru aplikacije Windows explorer. Takođe, iz aplikacije Cute FTP moguće je ažurirati sadržaje na web serveru. Softver Total Commander , pored niza opcija za uređivanje datoteka na medijima na računaru pod Windows operativnim sistemom, sadrži modul za rad sa računarom na mreži pod FTP protokolom.
Softver za upravljanje sadržajem na web serveru (C-panel) Kontrol panel je grafički interfejs za pokretanje softvera na web serveru, kojim se administrira web sajt. C panel je podrazumevani web hosting menadžer modul, instaliran na zakupljenom prostoru web servera kod hosting kompanija koje drže do svog prestiža (npr. www.sezamhosting.com). Aplikacije iz paketa c-panela namenjene su komercijalnoj upotrebi web sajta. Autorska prava za korišćenje plaća provajderska kuća. Zakup prava traje po pravilu mesec dana. Kontrol panelu se pristupa preko web čitača. Podrazumeva se posedovanje administratorskih ključeva (korisničko ime ili lozinka) koji važe za FTP pristup zakupljenom prostoru na web serveru. C panelu se po pravilu pristupa preko odgovarajućeg sigurnosnog sertifikata. C – panel se prema administratoru sajta pojavljuje kao grafički interfejs koji omogućava pristup za oko 40 aplikacija za upravljanje sadržajima na zakupljenom web serveru. Nabrojaćemo neke od vrlo korisnih aplikacija: imejl servis (otvaranje naloga u okviru zakupljenog domena; ažuriranje e-pošte preko webmejla, kao I preko pop3 I smtp protokola (OutlookXpress), redirekcija I preusmeravanje elektronske pošte); Fajl menadžer – slanje i preuzimanje datoteka, orvaranje kataloga, preimenovanje i brisanje datoteka i dodela permmision atributa – chmod; menadžment poddomena, menadžment MySQL baze, menadžment mejling lista, statistika posećenosti, softverski alati za e-prodavnicu, organizacija FTP servera, ekstenzije za Front Page objekte, CGI aplikacije, postavljanje foruma, postavljanje chata, postavljanje web strane koja se pojavljuje na odgovor web servera – 404 – stranica ne postoji, SSL menadžer za sadržaje koji se prenose SSL protokolom, i dr. Neki paketi C-panela sadrže modul Fantastico, koji se sastoji iz više aplikacija, koje, kad se implementiraju, mogu da budu od velike koristi administratorima web sajta. Jedna od ovih aplikacija omogućava administratoru ili drugim registrovanim licima da u realnom vremenu posmatraju korisnike web sajta – odakle dolaze, koje strane otvaraju, koliko se zadržavaju i kakve sadržaje preuzimaju sa sajta. Sa korisnicima je mogu će uspostaviti online chat sesiju, pozivom preko administratorskog modula. U pregleda ču, na korisničkoj strani, pojavljuje se preko web strane, na sredini ekrana, prozor, nalik na Poruke upozorenja iz Windowsa, sa tekstom kojim administrator poziva korisnika na razgovor. Upotreba ovih on line servisa povećava posećenost sajta, ali i troškove njegovog održavanja.
92
Slika 3. Deo aplikacija cPanela koji nudi provajderska kuća - www.sezamhosting.com Na levoj strani panela publikuju se značajni statistički podaci: preostali slobodan prostor na web serveru, broj podignutih My SQL baza, broj otvorenih imejl naloga, pokrenute mejling liste, broj otvorenih poddomena, broj imejl naloga koji se prosle đuju na druge imejl adrese, broj otvorenih ftp naloga, operativni sistem pod kojim je pokrenut web server, i dr.
93
Organizacija datoteka na web serveru Web sajt se sastoji iz različitih tipova datoteka. Iz tih razloga potrebno je na web serveru otvoriti više direktorijuma (kataloga) za smeštanje odgovarajućih tipova datoteka. Stavljanjem datoteka u odgovarajuće direktorijume olakšava se posao ažuriranja web sajta. Na primer, sve slike nalaze se u direktorijumu Images. Zamena slike obavlja se jednostavno i brzo. Otvaranje kataloga vrši se jednostavno iz FTP klijent aplikacija, kao što su: File Manager, iz C-panela, Cute FTP, FTP Explorer, Total Commander , i sl.
Slika 4. Korenski direktorijum i katalozi - www.eposlovanje.org
Zadatak: U programu Ms Word opiši prednosti i nedostatke najčešće korišćenih web servera – apache i IIS. Naslov teksta: Apache i IIS – uporedni prikaz. Naslov word datoteke: Uporedni prikaz web servera.doc Tekst treba da ima najmanje 2 strane formata A4.
Literatura: Aric Pedersen: cPanel, User Guide and Tutorial , Pact Publishing, Birmingham, 2006.
PUBLIKOVANJE WEB SAJTA Sve što nije objavljeno, ne vredi ništa. Sajt koji ste uradili treba publikovati na Web; tada je vidljiv svima. Greške koje uočite, treba što pre da ispravite. Postoji više načina za publikovanje vašeg sajta na Internet. Besplatni hosting (Free web hosting) koristi veliki broj po četnika. Besplatni web hosting lako se pronalazi preko web pretraživača. Međutim, ovakav hosting nije pouzdan i ne preporučuje se za postavljanje komercijalnih sajtova. Kompanija koja nudi besplatni hosting ima svoju računicu – nije nemoguće da se na vrhu vaše web strane pojavi zaglavlje sa reklamom, koja će neprijatno delovati na korisnike vašeg sajta. Da bi se ovakav rizik izbegao, najbolje je zakupiti hosting kod doma će provajderske kuće. Cene hostinga su različite, u zavisnosti od vaših zahteva. Najbolje je zakupiti prostor na web serveru provajdera, koji nudi brojne prate će servise, koji mogu da učine vaš sajt interesantnijim za korisnike – webmail, FTP, i druge pogodnosti, u paketu programa za upravljanje prostorom na web serveru, pod zajedni čkim imenom C-panel. C-panel deluje na vas kao izazov. Želite da ga savladate i primenite neke njegove mogućnosti. Na taj način usvajate nova znanja i veštine u domenu projektovanja i publikovanja web lokacije. Pođimo od pretpostavke da ste zakupili prostor na web serveru (hosting) za potrebe publikovanja vaših domaćih zadataka – ličnog i komercijalnog sajta iz predmeta Web dizajn. Zakup hostinga vrši se po pravilu na određeno vreme. Najkraće vreme je godinu dana. Zakupom ste dobili prostor izražen u gigabajtima (npr. 5Gb) i prateće servise, u zavisnosti od cene hostinga. Neki provajderi u cenu hostinga daju set komercijalnih programa za upravljanje sadržajem web lokacije, poznat pod nazivom C-panel. Radi se o pedesetak vrlo korisnih programa, od kojih je jedan File Mannager . Program File Manager sadrži sve potrebne opcije za publikovanje i ažuriranje web sajta. U tom pogledu ne zaostaje za aplikacijama dizajniranim za Windows okruženje, kao što su: Cute FTP, FTP Explorer i Total Commander . Prve dve aplikacije dizajnirane su kao FTP klijenti. Pri tome treba znati da je FTP službeni protokol na Internetu za prenos datoteka u oba smera. Total Commander nije klasičan FTP klijent, jer je namenjen za manipulaciju datotekama na računaru pod Windowsom (otvaranje i brisanje kataloga, preimenovanje fajlova, dodavanje atrributa i sl).
96
U okviru aplikacija za izradu web sajtova integrisani su moduli za FTP podršku, koji omogućavaju korisniku da iz ovog softverskog alata ažurira podatke na web lokaciji. Upotreba File Managera, instaliranog na web serveru u C-panel okruženju, čini se najjednostavnijom za korišćenje. Osim toga, poseduje veliku prednost nad drugim FTP klijentima – radi preko porta 80, koji je dozvoljen na lokalnim mrežama, što nije slu čaj sa nabrojanim FTP klijentima, koji rade preko porta 21, koji je na lokalnim mrežama obično zaključan.
Slika 1. C-panel koji dolazi uz hosting kod www.sezamhosting.rs
¨
¨
Pristup C-panel okruženju za hosting kod sezamhosting provajderske kuće vrši se preko web pregledača, kad se url-uje web adresa koja ima oblik: www.vasdomen.rs/cpanel Pošto uspešno ispunite registracioni dijaloški okvir (logovanje), ulazite u Cpanel. Izaberite ikonicu File manager, kao na slici 1.
97
¨
Slika 2. Interfejs File Manager Gledano s leva u desno, link Create New Folder služi za kreiranje foldera (fascikli) za smeštanje fajlova, onim redom kako je to linkovima ure đeno u vašem računaru (replikacija).
Link Upload File koristi se za slanje fajlova sa vašeg ra čunara na web server. Treba imati u vidu da je potrebno najpre formirati sve kataloge/foldere, zatim „u ći“ u katalog i iz njega vršiti transfer datoteka na web server. Up One Level – služi za povratak za korak unazad. Ako ste vršili transfer datoteka u katalog slike, ova alatka vam služi da se malo udaljite i da se vratite na po četni nivo, odakle se vide svi katalozi i korenski direktorijum. Korpa u desnom uglu služi za brisanje kataloga i fajlova.
Kreiranje foldera (kataloga) Pre nego što izvršite transfer bilo kojeg fajla na web server, treba kreirati sve kataloge (foldere), kao na pripremljenom sajtu u vašem računaru.
Pravilo: naziv kataloga treba da se sastoji iz jedne re č i. Npr: slike. Ako ne možete da izbegnete imenovanje fajlova preko jedne re či, koristite najviše dve reči, pri čemu je separator između reči znak donja crta: dve_reci . Pri dodeli naziva kataloga koristiti abecedni karakter set (lokalno pismo je isklju čeno). Poželjno je nazive kataloga pisati malim slovom. Sajt za potrebe domaćih zadataka iz predmeta Web dizajn mogao bi da ima sledeće kataloge: ¨ ¨ ¨ ¨
admin, dokumenta, english, slike.
98
Slika 3. Standardni katalozi manjeg sajta
Transfer fajlova na web server Pozicionirajte se u katalog u koji želite da prevučete fajlove iz vašeg računara. Kliknite na katalog Dokumenta. Otvoriće se prazan prostor. Izaberite alatku Link Upload File.
Slika 4. Transfer datoteka na web server Iz kataloga /dokumenta izaberite alatkom Browse datoteke sa vašeg računara (najviše dvanaest, odjednom), potvrdite aktivno polje Overwrite existing files i kliknite na dugme za procesiranje transfera Upload.
99
Slika 5. Datoteke prenete na web server – katalog/dokumenta
Transfer inicijalnog fajla - index.html Inicijalni fajl index.html pokreće domen, odnosno početnu stranu vašeg web sajta. Inicijalni fajl transferuje se u korenski direktorijum – root .
¨
¨
Izaberite link Up one level za povratak na korenski direktorijum (vidljivi su svi otvoreni katalozi, kao na slici 3. Pošaljite inicijalni fajl opisanom procedurom za prenos fajlova
Slika 6. Izvršen je transfer u sve kataloge i postavljen je inicijalni fajl
100
Manipulacije datotekama na web serveru Datoteke prenete na web server mogu se optimizovati pomoću alata iz programa File Manager.
Slika 7. manipulacije datotekama na web serveru Izaberite catalog /dokumenta. U desnom uglu ekrana prikazane su transferovane datoteke – html.dokumenta. Kad mišem označite jednu od datoteka, u levom uglu pojavljuje se meni, koji omogućava sledeće operacije: -
-
-
-
-
-
-
Show File – prikaži datoteku kao Source (programski kod) Delete file – izbrišite datoteku iz kataloga Edit file – Učitajte datoteku u editor, radi eventualnih promena u programskom kodu datoteke Change permissions – izvršite podešavanja CH moda. Datoteka će biti vidljiva na Internetu i potpuno funkcionalna za klijente, ako je parametar CH moda postavljen na vrednost 755. Rename file – dodeljivanje novog naziva datoteci. Novi naziv dodeliti oprezno I izvršiti sve promene u linkovnim vezama kod ostalih html datoteka, kako bi linkovi bili u funkciji. Copy file – kopiranje datoteke na izabrani medijum Move file – prebacivanje fajla na drugo mesto, odnosno u drugi katalog.
Zadatak: Student koji ima završen lični ili komercijalni sajt izvršiće transfer sadržaja sajta na web server preko File Managera. Ostali studenti iz grupe pratiće multimedijalnu projekciju zadataka u svim fazama opisanim u vežbi. Preko pregledača weba proveriće se funkcionalnost publikovanog sajta. U slučaju grešaka, koristiti alatke File Managera.
Literatura: ¨
Aric Pedersen: cPanel, User Guide and Tutorial , Pact Publishing, Birmingham, 2006.
101
102
BIBLIOGRAFIJA
Publikacije: 1. Aric Pedersen: cPanel, User Guide and Tutorial , Pact Publishing, Birmingham, 2006.
2. Belić Đulijano, Škola fotografije, IV izdanje, Pula, 2004. 3. Dan Sisson: Google SEO Secrets, The Commplete Guide, Redmond, 2006. 4. Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia, 2007. 5. Jerri L. Ledford: Search Engine Optimization Bible, Willey Publishing, Indianopolis, 2008. 6. Mr Snežana Šarboh: Elektronska trgovina i intelektualna svojina
7. Milan Fizi, Fotografija, Zagreb, 1966. 8. Rastko Ilić: Osnovi intelektualne svojine 9. Saša Prudkov: PhotoShop CS4, Napredne tehnike obrade fotografija, (bespatna e-knjiga na sajtu autora: www.prudkov.com) 10. Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priru č nik , Mikro knjiga, Beograd, 2001.
