VR-253

Politika

Tema Vremena: Srbi u Hrvatskoj Pre rata Srbi su činili 11 odsto populacije Hrvatske (od toga ih je 15,6 procenata živelo u Krajini), a sad su svedeni na tri-četiri, možda pet odsto populacije. Prema proceni Milana Đukića, lidera Srpske narodne stranke, koju potvrđuju i drugi izvori, Srba sad nem a više od 90 hiljada. Č esta priča da je sad postign uto čišćenje Hrvatske od Srba kakvo je Pavelić m ogao sam o sanjati, u osnovi je tačna, s tim što krivicu za to ne snosi isključivo Franjo Tuđm an strana 8

Dosije: Crkva i "srpsko pitanje"

Ekonomija: Kraj "avrama"

R atni oltar: R adm ila Reljić, naučni sa radn ik Instituta za noviju istoriju, u listu "R epub­ lika" ob ja vila je rad "S rp ska pravoslavna crkva u poratnim i ratnim go dina m a (19801995)". "Vrem e" prenosi delove ovog teksta strana 25

Stabilno loše: Ekonom ski tok­ ovi i sta nda rd ljudi sve više oduda raju od o n oga što je privredna vlast obećala počet­ kom godine. Da li će i izbeglice poslužiti kao deo o b ­ ja š n je n ja za neuspeh e ko n ­ om ske politike strana 20

Na licu mesta: Banja Luka L/slovi za paniku: Vojska R epublike Srpske im a dovoljno (neki kažu i previše) oružja i m unicije, ali je problem u hrani, odeći, "sitnom " potrošnom materijalu... Tu je i čuveno donatorstvo: im ­ ućniji vojnici plate nekoliko stotina m araka i dobiju sedam ili deset dana odsustva. "Tarifa" varira i zavisi od jedinice. Tako dobijenim novcem kupuje se hrana, obuća, gorivo... strana 13

Razgovori: Adam Mihnjik i lsaija Berlin Svedok pred istorijom: Jedan od tvoraca savremenog liberalizma, poznati filozof lsaija Berlin, govori o susretim a s Vinstonom Čerčilom, Bori­ som Pasternakom , Vistanom O udsom i Anom Ahm atovom , priča o kom unizm u, Solženjicinu, izvorim a nacionalizm a, talasu konzervatizm a koji je preplavio svet s fra n a 4 6

Diplom atija: Guranje kam ena__ Tema Vrem ena: Srbi u Hrvatskoj __ M obilizacija: Krajišnici na udaru . Banja Luka: Uslovi za pa n iku __ Trebinje: Grad crnih marama. Izbeglice: Cela Lika u Apatinu. Intervju: Brajan K e js i_ Dosije: Crkva i "srpsko pitanje". Crna Gora: Akademska ta k tika ___

12 13 16 18 18 25 31

Ekonomija Kraj "avram a": Stabilno lo š e ______ Finansije: Nenaplativa politika Biznis: Zakup M a m u le ___

20

22 24

Svet Irak: Gubitak zetova SAD: Rupa u optužnici Poljska: Ljutit kler ___

34 35 36

Kultura Intervju: Slavko Lebedinski Publicistika: Srpske tem e_

40 43

Život Svedoci: lsaija Berlin i Adam Mihnjik _____ Novinari: Pucanj u potiljak. Strip: Crtani P a v ić _______ Putopis: Sardinija _______

4 Nedelja 32 Meduvreme 38 Meridijani 44 Scena 52 Ljudi i vreme

46 50 55 57

59 Izlog 60 Roman 63 Pošta 64 Lični ugao 66 Vreme uživanja

Naslovnu stranu uradio Dušan Šević

NEDELJA

Svi se ubiše od demantovanja da je među Sr­ bima u Bosni bio nekakav puč: te, tobože, M ladić uhapsio Karadžića, te ovaj drugi smenio prvog... Saćirbej za lokalnu upotre­ b u prekršten u Saćirbegovića, podgreva priču tvrdeći da će oni razgovarati samo s onim političarom s Pala kome Beograd izda akreditacije sto će, izgleda, bez puča teško da ide. Državni mediji u Beogradu već su spremili optužnicu Radovanu Karadžiću i oprezan čovek danas bi mogao tek da kaže da puča jo š nije bilo. U srpskom frizeraju očas naprave talase, ali i ošišaju do glave.

,

,

D.Ž.

Briga o izbeglicama Vlasti Jugoslavije odbile razgovor sa Emom Bonino o izbeglicama Predstavnici vlasti (Aleksa Jokić, šef Republičkog štaba za prihvat izbeglica, i Vladimir Sultanović, koordinator za međunarodnu humanitarnu pomoć pri Saveznom ministarstvu inostranih poslova) Jugoslavije koji su zaduženi za zbrinjavanje izbegli­ ca, odbili su, bez ikakvog obrazloženja, razgovor o problemima zbrinjavanja izbeglica u Jugoslaviji, iz­ javila je na konferenciji za štampu evropski kome­ sar za humanitarnu pomoć Ema Bonino. Gospođa

4 ■ VREME '■ 28. AVGUST 1995.

Bonino je rekla daje to "prvi put da država koja pri­ ma humanitarnu pomoć odbija razgovore o tome" i precizirala da nedostatak tačnih podataka otežava adekvatnu procenu humanitarnih potreba. Po njen­ im rečima, svi prognani Krajišnici koji su do sada ušli u SRJ, smešteni su u tranzitne centre ili kod rođaka. Ministarstvo za informacije Srbije saopštilo je daje do sada granicu SRJ prešlo 154.274 prog­ nanika i da se broj novoprispelih smanjuje. Od 20 miliona ekija, koliko je Humanitarni biro Evropske Unije izdvojio za bivšu Jugoslaviju, za zbrinjavanje poslednjeg talasa izbeglih iz Krajine namenjeno je 6 miliona ekija, navela je Bonino. Prema njenim rečima, Humanitarni biro će nastavi-

21. - 28. avgust 1995. ti sa davanjem pomoći izbeglicama u SRJ i to u vrednosti od 80 dolara po osobi mesečno. Bonino je najavila da postoji mogućnost da još 30.000 krajin­ skih Srba, koji se trenutno nalaze u Banjaluci, po­ traži utočište u SRJ, dodajući da se iz tog grada nastavlja intenzivno iseljavanje Hrvata i Muslima­ na. Govoreći o smeštaju prognanika na Kosovo, ona je rekla d aje to delikatno pitanje i predstavlja poli­ tički problem koji treba ozbiljno razmotriti, jer bi to, prema oceni gospođe Bonino, povećalo napetost u već zategnutim međuetničkim odnosima na Bal­ kanu.

Logori ■kontakt lista Spisak logora u kojima se nalaze krajiški Srbi Agencija Beta je, posredstvom pouzdanih izvora, došla u posed spiska logora na teritoriji Hrvatske u kojima su smešteni krajiški Srbi. Objavljujemo spisak logora i telefone na koje se može raspitati o ljudima koji su u njima smešteni. U Sisku postoje dva logora. Jedan je u Osnovnoj školi "22. lipanj", telefon 044-522-753, a drugi u Ekonomskoj školi, telefon 044-43-026. O ljudima u logorima u Sisku moguće je raspitati se i u lokalnoj organizaciji Cr­ venog krsta, na telefon 044-45-049. U Karlovcu postoji jedan logor u Đačkom domu, a telefoni su 047-611-335 i 225-004. Telefon lokal­ ne organizacije Crvenog krsta u tom gradu je 047332-800. Srbi su smešteni i u Vatrogasnom domu u Kutini, telefon 044-621-114. O njima je moguće raspitati se na telefon Međunarodnog komiteta Cr­ venog krsta u tom gradu, broj 044-621-228, ili na telefon Centra za socijalni rad 044-622-550. O kra­ jiškim Srbima smeštenim u Gospiću informacije je moguće dobiti samo na telefon lokalne organizacije Crvenog krsta, broj 058-572-851. Informacije o mestu na kome su smešteni Srbi u tom gradu nisu se mogle pribaviti. Situacija je ista i sa Ivanić-Gradom i Sinjom, gde je o krajiškim Srbima moguće raspi­ tati se takođe samo kod lokalne organizacije Cr­ venog krsta. Broj te organizacije u Ivanić-Gradu je 044-681-161, a u Sinju 021-822-200. U Zadru se nalaze dva logora za krajiške Srbe. Jedan je u Osnovnoj školi "Šime Budinić", a drugi u Osnovnoj školi "Šimun Kozičić". O njima se, me­ đutim, može saznati samo preko telefona Među­ narodne organizacije Crvenog krsta u Zadru, broj 023-437-726. U Šibeniku postoji logor za Srbe u sportskoj hali u blizini škole "Stjepan Radić". Tele­ fon je 022-24-040. Telefon Crvenog krsta u Šibeni­ ku je 022-22-920. Krajiških Srba ima zatočenih i u Novskoj, ali se ne zna na kom se mestu nalaze. Telefon Crvenog krsta u tom gradu, na koji se mogu dobiti infor­ macije o zarobljenim Srbima, je 044-71-572. Agen­ cija Beta za sada ne raspolaže podacima o broju ljudi koji se nalaze u devet navedenih logora. Ima­ jući u vidu činjenicu da su oni ustanovljeni u većim objektima (škole, sportske hale) moguće je daje reč o više hiljada krajiških Srba. Sa područja SR Jugo­ slavije telefonsku vezu sa Hrvatskom, a time i sa

Srbi u kampu UN u Kninu mestima u kojima se nalaze pomenuti logori, nije moguće uspostaviti. Kontakt je moguć jedino pozivom iz inostranstva.

Maršalov "mercedes” Truli Titova ekološka auto-laboratorija U dvorištu Zavoda za zdravstvenu zaštitu u Podgorici već godinama truli parkiran skupoceni kombi, marke "mercedes", koji je nabavljen za potrebe Jo­ sipa Broza Tita, prilikom njegovih poseta Crnoj Gori. Kako piše podgorička "Pobjeda", to vozilo, vredno desetine hiljada maraka, predstavlja pokretnu laboratoriju, u kojoj je mogućno kontrolisati sastav vode, vazduha i hrane. Upućeni tvrde da se na instrumentaltabli ovog auta može pročitati da je prešlo samo 1100 kilometara. Nadležni tvrde da su svi vredni uređaji, kojima je "mercedes" bio opremljen, izvađeni, da su u funkciji i da će se vozilo uskoro pokrenuti za potrebe Mini­ starstva ekologije. Pored ostalih sitnih opravki, budući vlasnici "maršalovog mercedesa" moraće da zamene i sadašnje istrošene gume, jer su originalne, po svemu sudeći, odneli lopovi.

Kursevi Centralne banke - srednji kursevi

IDEM 1 USD

Beograd 1,00 1,49

Zagreb 3,63 5.35

Skopije 26,45 39,06

Ljubljana Sarajevo 81,56 105,00 120,30 146,00

Kursevi u menjačnicama - kupovni/prodajni 82,80/83,10 135/150 I DEM 2,55/2,653,60/3,70 26,90/27,10 1 USD 3,80/3,95 5,35/5,50 38,70/40,00 117,00/123,00 crna berza* crna berza* crna berza menjačnice crna berza ..'V/-

; ...... v:-:!

Međusobni odnosi valuta 142 100 DIN — 100 KN 70,30 100 MKD 9,60 13,65 . 100 SIT 3,20 4,50 100 BHDIN 1,70 2,46

1.042 732

—

3.150 2.200 302

33,00 18,00

—

5.770 4.050 553 182

54,50

—

* NESTAŠICA DOMAĆE VALUTE

28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 5

Diplomatski predah Izlazi ponedeljkom Izd av a č : NP

„VREME” d.o.o.

Beograd, Narodnog fronta 45 poštanski (ah 257 DIREKTOR: Ivan Mrđen ZAMENIK DIREKTORA: Vojlalav Mllošević

Guranje kamena

NEDELJNIK „VREME” Beograd, Mlšaraka 12-14 GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragol|ub Žarkovlć ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Petar Lukovlć POMOĆNIK GLAVNOG UREDNIKA: Veaelin Slmonovlć SEKRETAR REDAKCIJE: Elena Kratanovlć

Vašington će sada, makar i iz morbidnih razloga, uvećati pritisak na sagovornike Ričarda Holbruka u Sarajevu, f Beogradu i Zagrebu

REDAKCIJA: Dejan Anastasljević, Slobodanka Aat, Dimltrlje Boarov, Velizar Brajović, Stojan Cerović, Aleksandar Ćirić, Šonja Ćirić, Ana Davičo, Jovan Dulovlć, Jasna Furtinger, Draško Gagović, Zmagoslav Herman, Zoran Jeličlć, Branka Kaljević (kultura), Uroi Komlenović, Predrag Koraksić, Goranka Matić (urednik fotografije), Milan Miioševlć, Roksanda Ninčič, Ivan Radovanovlć, Dušan Reljič, Ljiljana Smajlovlć, Seška Stanojlović (svet), Nenad Stefanovlć, Hari Štajner, Filip Švarm, Dragan Todorović, Miloš Vasić, Svetlana Vasović • Meklna, Periea Vučinić, Ljubomir Živkov

DESK: Grafički centar: Nenad Baćanović, Boris Dlmitrov, Ivan Hrašovec, Saša Marković, Vladimir Stankovskl, Vesna Vukovljak, Dušan Šević (urednik) Lektori: Duška Jovanović, Ljiljana Simić. Korektori: Dragica Jokić, Ivana Milanović Daktilografi: Milica Bogdanlć, Nada Oorđević, Vera Mirković

NEWS DIGEST AGENCY: Duška Anastasijevič

DOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujić, Jelena Mrda (foto)

PRODAJA I PRETPLATA: Nikola Ćulafić, Saša Janevski, Tatjana Jovanović RAČUNOVODSTVO: Mirjana Jankovlć Daniela Veslć (šef), Rukopisi se ne vračaju. Telefoni: 344-254, 334-774,346-936, Telefaks: 338-662 E-mail: [email protected] MARKETING: Goran Kosanovlč (direktor),Vanda Kučera, Predrag Nedić, Milena Zdravković, Maša Matijašević (sekretarica) (Narodnog fronta 45/Vli, Telefon: 646-070, Telefaks: 657-454) "VR E M E K N JIG E": Predrag M arković (urednik), M ilan Pajević, M ilka Vukm irica (Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556.631-646, Telefaks: 628-889) PRIPREMA: Grafički centar "VREME" ŠTAMPA: PS GRMEČ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Maršala Birjuzova 3 OBRADA TIRAŽA: Data Press

YU ISSN 0353-8028 List je mišljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01 -32/9101 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1. taćka 1 aline­ ja 10. za čiji promet se plaća osnovni porez po stopi od 7 %.

6 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

z pijeteta prema prvim Amerikancima pred pogibiju tri američka izaslanika. Min­ koji su u Bosni poginuli izvršavajući istar odbrane Vilijam Peri i savjetnik za naloge svoje vlade, Bil Klinton čekao nacionalnu bezbjednost Entoni Lejk zarek| je da u srijedu prođe sahrana žrtava li su se na odru Frejžera, Drua i Kruzela da saobraćajne nesreće na Igmanu prije im žrtva nije uzalud i da će oni koji su os­ nego što je popunio tim pregovarača za tali "nasuprot Sizifu, kamen vratiti na vrh bivšu Jugoslaviju. Na mjesto Roberta Frej- brda". Dolu je preostalo tek toliko mane­ žera, Miloševićevog sagovornika kog je varskog prostora da Srbe proglasi "in­ "Kriščen sajens monitor" označio kao čov­ direktnim krivcima" za pogibiju Ame­ jeka odgovornog za one promjene na mapi rikanaca na Igmanu: da grad nije pod opsa­ kontakt-grupe kojim se Srbima nudi ko­ dom, da je aerodrom bezbjedan, da su mpaktnija teritorija (proširenje koridora ceste prohodne, da nema rata... Frejžer, kod Brčkog, razmjena Goražda) i mo­ Dru i Kruzel bili bi živi. gućnost konfederacije sa Srbijom, u tim je OBA KLJUČA: Novi ljudi su zauzeli imenovan Roberts Oven, poznat kao jedan njihova mjesta i nova-stara ekipa, sa po­ od pravnih arhitekata Bošnjačko-hrvatske moćnikom državnog sekretara Ričardom federacije iz Stejt departmenta. No speci­ Holbrukom na čelu, vraća se u naše kra­ fična težina personalnog sastava prego­ jeve u nedjelju, 28. avgusta. varačkog tima u ovom je času zanemarU času kad se igmanska nesreća do­ godila, u subotu 19. avgusta, američka eki­ ljiva. Bitno je nešto drugo, nešto novo. Smrt pa hitala je na nesuđeni susret sa Alijom Roberta Frejžera, Džoa Kruzela i Semjue- Izetbegovićem. Holbrukovo viđenje sa bo­ sanskim predsjedla Nelsona Drua ' nikom bilo je pre­ dramatično je podi­ thodnog utorka već gla američki ulog u Miloševiću je možda svejedno ko će jednom otkazano bosanskim ratnim od bosanskih Srba biti dobrovoljac zbog lošeg vreme­ igrama. Amerikan­ da potpiše plan, ali muslimanskom na. Kratki sastanak ci u Bosni neće da do kog je između uludo ginu. Na to rukovodstvu nipošto nije Izetbegovića i Hol­ se, od početka jubruka došlo nakon goslovenske krize, svodi makar polovina njihove politike na udesa, iz razumljivih razloga nije bio rad­ Balkanu. Vašington će sada, makar i iz nog karaktera. Formalno gledano, američ­ morbidnih razloga, uvećati pritisak na ka administracija još nije imala priliku da sagovornike Ričarda Holbruka u Sarajevu, bosanskog predsjednika izravno upozna sa Beogradu i Zagrebu. Frejžer nije uzalud suštinom američke'inicijative, ali je zato poginuo: tako nešto bilo bi direktno su­ Alija Izetbegović imao i prilike i vremena protno američkom duhu i američkom poi­ da razradi strategiju i taktiku svoje kontre manju vlastite uloge u svijetu. Čak i Rob- toj inicijativi. Amerikanci su, naravno, od početka ertu Dolu su vezane ruke. Klin tono v ljuti rival u trci za Bijelu kuću i u spoljnoj po­ znali da će bosanskim Muslimanima teš­ litici prema Bosni ne može više da zahtije­ kom mukom dokazati zašto treba da pris­ va od predsjednika da odustane od svoje tanu baš sad na podjelu Bosne, uz dopun­ mirovne inicijative jer je "isuviše ve­ ske ustupke Srbima u odnosu na plan kon­ likodušna prema Srbima", kao što je to takt-grupe. NATO je konačno osvojio oba učinio u četvrtak, 17. avgusta, dva dana ključa za vazdušne udare u Bosni; što je

još važnije, na samitu krajem jula u Londonu donesene su važne političke i vojne odluke koje un­ ose određenu dozu automatizma u redoslijed poteza zapadne ali­ janse: srpski napad na musliman­ ska uporišta, uslovio bi masovno bombardovanje NATO aviona po srpskim položajima širom Bosne. Prema tumačenju službenika UN, za davanje signala za vazdušne udare protiv Srba više nije neophodno da Srbi krenu u na­ pad na Goražde ili Sarajevo, do­ voljno je da počnu da koncentrišu £ snage za takav napad, i to ne nuž- ^ no u neposrednoj blizini zašti- £ ćene zone. Sarajevo je na takve ISPRAĆAJ: Ričard Holbruk (desno) na splitskom aerodromu, pored kovčega s telom Roberta Frejžera odluke čekalo tri duge godine krvav6g, dvije muhe: javnost se narednih dana bavi­ ministracije priznaju da je "gubitak enkla­ neravnopravnog rata, tokom kojeg je srps­ la daleko više Miloševićevim navodnim va Srebrenica i Žepa moguća nesreća za ka strana imala borbenu premoć. K tome, rezervama spram američkog plana, nego Bosnu, ali je sjajno za nas". To spada u bosanski Srbi trenutno trpe udare na dva Alijinim prilično eksplicitnim protiv­ kontekst američkih planova za Bosnu: ad­ zapadna fronta: muslimanske snage na­ ljenjem nekim elementima tog plana, sa- ministracija se priprema za eventualnost padaju iz pravca Bugojna, hrvatski napadi opštenim kroz 12 tačaka. No, ukoliko bude povlačenja Unprofora iz Bosne još ove idu ka Drvaru i Petrovcu, a Peti korpus moralo da se povinuje američkom planu, zime, u kom slučaju može biti prinuđena Atifa Dudakovića bi, probojem iz pravca Sarajevo se sprema da svoju saglasnost sk­ da, po ranijem obećanju, uputi u zaraćenu Bihaća, mogao da se priključi ovim jedini­ upo proda. zemlju čak 25.000 vojnika kako bi pomog­ cama u kombinovanom ugrožavanju i sa­ Na vijest da su, usred američke turneje, li u evakuaciji plavih šljemova. Sa padom me Banjaluke. Karl Bilt i Torvald Stoltenberg u Ženevi Srebrenice i Zepe i samoinicijativnim pov­ PREGOVARAČ: Alija Izetbegović se razgovarali sa Momčilom Krajišnikom, lačenjem UN iz Goražda, otvara se mo­ američkoj mirovnoj inicijativi, diktiranoj Sarajevo je ultimativno zatražilo da se ni gućnost da UN jednog dana same sebe jed­ Klintonovim unutrašnjopolitičkim potre­ na koji način ne prizna bilo kakav legitim­ nostavno "izvezu" iz centralne Bosne, a da, bama, nije imao rašta radovati. No ruke mu itet rukovodstva Republike Srpske. Osim ako treba, Sarajevo napuste helikopterima nipošto nisu svezane. Kao glavne žrtve bo­ ako u tom rukovodstvu ima neko koga bi kao Amerikanci onomad Sajgon. U tak­ sanskog rata, Muslimani su u neku ruku Slobodan Milošević, kao glavni pregova­ vom scenariju, pogotovo sada kada bosan­ privilegovani pregovarači, ona strana u rač u ime Srba, prihvatio kao člana svoje ski Srbi ni blizu ne djeluju više onako zas­ sporu prema kojoj se, barem na Zapadu i delegacije. Miloševiću je možda svejedno trašujuće kao ranije, Amerikanci računaju barem pred licem javnosti,/nora postupati ko će od bosanskih Srba biti dobrovoljac da ne bi morali da angažuju više od par sa ekstra obzirom i u rukavicama. Vlada da potpiše plan, ali muslimanskom ruko­ hiljada vlastitih kopnenih snaga u evaku­ aciji UN. Odluka da se Unprofor povuče iz Alije Izetbegovića zato je sebi smjela doz­ vodstvu nipošto nije. voliti da krene u susret američkom planu LJUDI I PROCENTI: Kasnije je Ša­ zona gdje je prepušten na milost i nemilost sa kontraplanom od ravno 12 tačaka. Taj ćirbegović otišao i korak dalje u nagov­ b^s^nskim Srbima datira s kraja maja ove kontraplan objelodanjen je prošlog petka, ještavahu muslimanskog otpora ameri­ godine, kada su Srbi osujetili masovne čim je u Sarajevu proučen ishod američkih čkoj mirovnoj inicijativi. Ove je srijede u vazdušne udare na svoje položaje uzima­ pregovora sa Slobodanom Miloševićem. Vašingtonu nagovijestio da će se Musli­ jući taoce sa plavim šljemovima u svoje Prva tačka Alijinog plana zahtijeva da Sr­ mani "povući iz mirovnih pregovora ako ruke. Krajem ove sedmice, admiral Lejton bija prizna sve bivše jugoslovenske repub­ Srbi ne prekinu terorističke napade na Sa­ Smit, komandant NATO za južnu Evropu, razmotriće novi plan evakuacije Unprofo­ like. I taj detalj svjedoči o privilegovanoj rajevo i Goražde". poziciji muslimanskih pregovarača u od­ Američki "obziri" prema Muslimanima ra, prilagođen izmijenjenoj situaciji na ter­ nosu na srpske. imaju svoje granice, što se pokazalo već enu. Što se srpske računice tiče, ona je jed­ Sudeći po onome stoje procurilo u jav­ prilikom najnovijih srpskih granatiranja nost, odgovor Slobodana Miloševića Ri- Sarajeva i Goražda ove sedmice. Nije stu­ nostavna. Ovaj je plan bolji od svakog pre­ čardu Holbruku prošlog četvrtka u Beog­ pio na djelo nikakav bombaški automati­ thodnog: teritorija je kompaktnija, a stepen radu nije bio do kraja potvrdan: Milošević zam štaviše, Ujedinjene nacije su prilično državne autonomije srpske teritorije veći. se nećkao po pitanju priznanja Hrvatske u hladno izjavile da jedna granata, ma kako No u vrijeme mapa kontakt-grupe, kad je delikatnom trenutku poslije pada Krajine. smrtonosna bila, ne može biti povod za teritorija bila manje kompaktna, a konfed­ No prije nego što je Dejvid Džonson, vazdušne udare jer nije još znak da se Srbi eracija manje izvjesna, postojala je Repub­ portparol Stejt departmenta, saopštio ame­ spremaju da zauzmu zaštićenu zonu (Go­ lika Srpska Krajina. O hiljadama ljudskih ričkim novinarima da su razgovori sa Mi­ ražde). Na sličan način reagovalo se i kada života da i ne govorimo. I tako unazad, sve loševićem ostali "nedorečeni", bosanski je granatirana Tuzla. Da se američki i do Kutiljerovog plana. Možda jednom, sa šef diplomatije Muhamed Šaćirbegović bosanski vojni interesi ne poklapaju, pos­ sadašnjih 49, doguraju i do jednog procen­ "šapnuo" je svjetskoj štampi da Milošević vjedočili su ovih dana i napisi u američkoj ta Bosne više. Ali po koju cijenu? ■ LJILJANA SM AJLOVIĆ neće da prizna Hrvatsku. Ubio je time štampi u kojim anonimni predstavnici ad­ 28. AVGUST 1995. ■

VREME ’■

7

Z V E Z D A N M A N Č IĆ

vatsku plaćaju svi Hrvati, ali da će na kra­ ju najveću cenu platiti sami Srbi. Predsed­ nik hrvatskog Sabora, inače humanistički intelektualac, stručnjak za Nazorovo pesništvo, definiše uslove povratka za Srbe: "Onaj ko hoće da se vrati na jedan dobronamjeran, pomirbeni način, neka se vrati, ali ponavljam, moramo da budemo oprezni da ne dođu i oni koji će opet spro.voditi haos i teror". Uz to, pošto "yećina stanovnika Krajine ne trpi hrvatsku drža­ vu", "ne bi trebalo insistirati da se oni vrate", jer bi njihovim povratkom mogla đa se "komplikuje hrvatska budućnost". toga preko granice dobrog ukusa. Vođa Srbi su u Krajinu "došli prije 300 godina Hrvatske stranke prava, poslanik Sabora kao bjegunci - bježeći pred Turcima - a sad Ante Đapić, izjavio je da je sa odlaze kao bjegunci, ali sopstvenom zadovoljstvom gledao odlazak Srba jer je voljom". "dio srpske manjine bio tumor koji je pro­ Teza o dobrovoljnosti odlaska prva je teklih sto godina sistematski sprečavao propagandna poluga Tuđmanovog režima. konsolidaciju hrvatskog naroda i Druga je da su Srbe pozvali da ne idu iz formiranje hrvatske države". Ni druge, Krajine. "Pozvali smo ih da ostanu, otišli manje ekstremne vođe - među njima mno­ su i što sad", kaže Franjo Tuđman. Treća je gi državni funkcioneri - ne zvuče bitno da će svim Srbima koji žele da ostanu u drukčije. Drago Krpina, predsednik sabor­ Hrvatskoj biti garantovana sva građanska i skog Odbora za mirnu reintegraciju, go­ materijalna prava. vori o "rekroatizaciji oslobođenih područ­ Za to vreme, stižu izveštaji UN, Među­ ja", objašnjava da cenu agresije na Hr­ narodne helsinške federacije za ljudska

Pre rata Srbi su činili 11 odsto populacije Hrvatske (od toga ih je 15,6 procenata zivelo u Krajini), a sad su svedeni na tri-četiri, možda pet odsto. Sam Tuđman je 1992. godine očekivao da će u Hrvatskoj ostati šest do osam odsto srpske populacije. Prema proceni Milana Đukića, lidera Srpskč narodne stranke, koju potvrđuju i drugi izvori, Srba sad nema više od 90 hiljada (pre napada na Krajinu ihje otišlo oko 300 hiljada). Cesta priča da je sad postignuto čišćenje Hrvatske od Srba kakvo je Pavelić mogao samo sanjati, u osnovi je tačna, s tim što krivicu za to ne snosi isključivo Franjo Tuđman eo Srba izbeglih iz Krajine -posle hrvatske "Oluje" možda će se i vratiti kuća­ ma. U međuvremenu će drugi Srbi otići - štampa je ovh dana puna oglasa u kojima se nudi zamena stanova u Zagrebu, Zadru, Rijeci, Osijeku, Splitu i drugim gradovima. Ono što je već sigurno jeste da Srbi u Hrvatskoj više neće imati ulogu koja je stotinama godina bila njihova. Oficijelna Hrvatska sretna je zbog

8 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

prava i Hrvatskog helsinškog odbora da po ulicama i dvorištima leže mrtvi civili. Brigadni general Alijan Forand, koman­ dant sektora Knin, izbrojao je, prema izveštaju IHF, dvadeset dvoje mrtvih muška­ raca, žena i dece na glavnom putu za bolnicu. Isti izvor navodi da je hryatski vojni komandant u oblasti Knina general Čermak izjavio da "u brdima ima verovatno 200-300 leševa sa rupom od metaka u glavama". Sumnja se i na postojanje mas­ ovnih grobnica. Pale se kuće (oko četiri hiljade zgrada u južnom sektoru) i letina, stoka ubija ili deli hrvatskim povratnicima na područje Krajine. Pljačka se što se opljačkati može. Petar Mrkalj iz Hrvatskog helsinškog odbora, za "Vreme" kaže da je stanje u bivšem sektoru Sever bolje nego u sektoru Jug, gde su značajno uništena neka sela u okolini Slunja (Tržić, Primišlje), zatim u okolini Gline i Vrginmosta, dok je imovi­ na, po svemu sudeći, sistematski uništa­ vana. Više nema sela Kistanje - ostala je samo pravoslavna crkva - i okolnih seoca, a velika su oštećenja u Srbu i Donjem Lapcu, Ličkoj Kaldrmi, Kričkavcima, Siveriću, Potkonju, Vrlici. Tamo je un­ išteno oko 70 odsto svih objekata. "No, možemo reći da smo tamo ipak stekli dojam da profesionalne postrojbe Hr­ vatske vojske nisu ni pljačkale ni palile imovinu, a zasad nemamo podatke ni da su ubijale civile. Sam Petar Pašić, povjerenik Vlade za općinu Knin, izjavio nam je da su to radile domobranske pričuvne jedinice i neki civili", kaže Mrkalj. Procenjuje se da je 99 odsto Srba na­ pustilo Krajinu - oko 200 hiljada ljudi. Vilijam Hejden, član Međunarodne helsinške , federacije, izjavio je na konferenciji za štampu u Zagrebu: "Povratak izbeglih Srba se sistematski onemogućava". Dodao je da su izjave predstavnika hrvatske vlade (s predsednikom Tuđmanom na čelu - prim. aut.) da u Kninu nije bilo paljenja civilne imovine ili pljačke - apsolutno netačne. animljivo je da vlasti u Beogradu ne deluju naročito zainteresovano za mogućnosti bilo kakvog povrat­ ka izbeglica u Krajinu. Nisu se obratili nikom u svetu, ni u Hr­ vatskoj, sa zahtevom da se stvore uslovi za povratak Krajišnika. U međuna­ rodnim kontaktima se, bar prema onome što se objavljuje, samo ponavljaju zahtevi za ukidanje nepravednih sankcija. Samim izbeglicama se, naravno, uopšte nisu obra­ tili jer to nije u prirodi ove vlasti, a verovatno nemaju ni šta da im kažu. Svi propa­ gandni napori usmereni su na to da se dokaže a) da su Martić i saradnici naredili povlačenje vojske i stanovništva i b) da se

izbeglicama silno pomaže. "Prema držav­ nim medijima, ispada da proterani treba Srbiji da podignu spomenik što ih je prim­ ila", kaže za "Vreme" mr Dušan Ećimović, nekad jedan od vođa Srba u zapadnoj Slavoniji, danas izbeglica iz Okučana. "Beograd sad ne bi da drži u ruci maslino­ vu grančicu, nego celo stablo, a stablo je teško, pa se tetura levo-desno. Ali Beograd ne može pobeći od učešća u onom što se desilo. "Ljudi iz traktora su za Miloševićev režim, rečju, samo humanitarno, a ne i političko pitanje. Zasad nema indicija ni da režim razmišlja o ispostavljanju odštetnih zahteva Hrvatskoj. Doduše, nije da se niko iz "krugova bliskih vlasti" nije pozabavio perspek­ tivom izbeglica. Najpre je JUL za Crnu Goru održao konferenciju za štampu i saopštio da međunarodna zajednica mora prisiliti Hrvatsku i njeno političko ruko­ vodstvo da se povuku sa teritorija kojima

Ako je Hans Košnik mogao da ode u Mostar, neka Dobrica Ćosić, Brana Crnčević ili neko od političara na čelu kolone pođe u Krajinu i ostane tamo bar koju godinu je ista ta zajednica garantovala punu bezbednost, da bi se sutradan pojavio apel Jugoslovenske udružene levice stranicama i pokretima u svetu, u kojem se traži podrš­ ka za odbranu ljudskih prava građana koji su izbegli iz Krajine i "podrška u osudi i onemogućavanju promene etničke struk­ ture u regionu Krajine" (nije pomenuta os­ uda promena etničke strukture u drugim delovima bivše Jugoslavije, promena sa drukčijim nacionalnim predznakom). Kad je reč o opozicionim strankama u Srbiji, najpre su sredinom nedelje pred­ stavnici SPO izjavili da bi najnoviji mirov­ ni plan trebalo dopuniti zahtevom da se svim izbeglicama na prostoru prethodne Jugoslavije, uz garancije velikih sila, obezbedi povratak kućama uz poštovanje svih ljudskih građanskih i verskih prava, a onda je zahtev za povratak izbeglica iz Krajine iznela i Demokratska stranka. Ima li nekih stvarnih šansi da se izbeglice vrate u Krajinu? "Međunarodna zajednica ne bi smela da prihvati provedeno etničko čišćenje Krajine kao svršen čin", kaže za "Vreme" Novak Pribićević, dugogodišnji diplomata poreklom iz tih krajeva. "Mislim da hr­ vatski državni vrh u svojoj trijumfalističkoj euforiji ne vidi da je tim brutalnim

činom izazvan obrt u javnom mnjenju za­ padnog sveta, koji će se krajnje nepovoljno odraziti na inače prioritetni ekonomski i politički interes Hrvatske da pođe u susret evropskoj integraciji. Ni SAD nisu računale s razmerama ovog događaja i malo su ustuknuli - kakva je to mlada demokratija i pluralističko društvo zapadnog modela, koji u tri dana napušta 200 hiljada pripadnika najveće nacionalne manjine? Hrvatska je gradila imidž na poziciji žrtve, a sad se u očima sveta svrstava u nosioce zla. Stoga će, verovatno, i hrvatski interes nalagati da se stvore uslovi za povratak dela te populacije kući. Za to bi, naravno, bilo potrebno da te kuće postoje, a u jednom delu Krajine obavljena je i još se obavlja pljačka i destrukcija naselja i komunikacija. Nisu, međutim, pogođeni svi tereni Krajine, naročito ne veća mesta, nema uništavanja na Baniji i Kordunu - što znači da postoje fizički us­ lovi za povratak bar dela izbeglih. Ono što nedostaje jesu čvrste i nedvosmislene ga­ rancije za punu bezbednost i tretman bez diskriminacije i, mislim, za veću autonom­ iju za mesta u kojima je kroz istoriju srps­ ko stanovništvo bilo u većini." "Naravno", nastavlja g. Pribićević, "danas izgleda smešno govoriti o autonomiji kad nema ljudi, ali je sigurno da povratka bez pomenutih garancija neće biti, kao što je sigurno da nisu dovoljne garancije hr­ vatske strane u uslovima ovakvog nepoverenja. Neophodne su čvrste i ned­ vosmislene garancije međunarodne zajed­ nice". Svi sagovornici "Vremena" slažu se da bez međunarodnih garancija nema ni naj­ manjih šansi za povratak izbeglih. Takvih garancija, međutim, zasad nema ni u naznakama. Jovica Vejnović, takođe bivši diplomata poreklom iz Mćkrog Polja kraj Knina, mišljenja je da se svet priklonio realpolitici i daje danas spreman samo da se potrudi da se rat ne prelije nekud dalje, da izbegne uticaj tog problema na unutrašnjo­ političke scene SAD i najvećih evropskih zemalja - i da šalje humanitarnu pomoć. U vezi sa najnovijim mirovnim planom, u koji bi eventualno mogao da bude uvršten problem izbeglica iz Krajine, g. Vejnović kaže da ne vidi, prvo, da su najhitniji svetski faktori rešili svoje nesporazume i sukobe interesa oko Jugoslavije i, drugo, da su spremni da osiguraju sredstva da garantuju plan o kojem govore. Čak i pod pretpostavkom da relevantni međunarodni faktori odluče da sutra pod svoju najneposredniju zaštitu stave sve Krajišnike koji odluče da se vrate, pitanje je da li bi iko imao razloga da im veruje, pošto je teritorija Krajine i u trenutku 28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 9

"Oluje" bila pod zaštitom UN. Ali bez obzira na svu nesumnjivu odgovornost sveta, Srbi iz Hrvatske imaju najviše prava da očekuju podršku brojnih srpskih očeva i majki koji su na njihovim ognjištima ložili sopstvene projekte, stekli javnu promoci­ ju, a neretko se i bogatili. Ako je Hans Košnik mogao da ode u Mostar, neka Dobrica Cosić, Brana Crnčević ili neko od političara na čelu kolone pođe u Krajinu i ostane tamo bar koju godinu. Dušan Ećimović, međutim, podseća na sudbinu dvadesetak hiljada danas već poluzaboravljenih Srba koji su u maju izbegli izzZapadne Slavonije. Na njihova imanja došli su i dolaze Hrvati koji su pobegli 1991. godine, ali i "novi" Hrvati iz Vukovara, Banjaluke, bosanske Posavine, kao i drugi talas Janjevaca sa Kosova. "Nije bilo promptne akcije onih koji su izbegli u cilju njihovog povratka. Suočili su se s blokadom u Srbiji, u Krajini i u Re­ publici Srpskoj. Srbiji je bilo najhitnije da ne uđu u Srbiju, mada je postojala stidljivo izražena želja da se, ako može, spakuju na Kosovo. Treba takođe podsetiti daje 1992. napravljen ozbiljan program povratka izbeglica u zapadnu Slavoniju, s kojim je hrvatska strana bila saglasna, ali taj pro­ gram nikad nije dobio zeleno svetio od Radmila Bogdanovića i Slobodana Miloševića. Dok su Martić i Goran Hadžić bili u simbiozi, interes je bio da se što više izbeglica iz zapadne Slavonije naseli u is­ točnoj kako bi bila više naša, jer je pre ovog rata u istočnoj Slavoniji bilo 22,8 odsto Srba - dakle, ni četvrtina. Uglavnom

10 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

su razmeštani u opljačkane i razorene kuće u razrušenim selima na prvoj liniji istočno­ slavenskog fronta - u Tenji, Lipovcu, Nijemcima, Đeletovcima, Bilju... Pošto su ostali bez igde ičeg, morali su i to da prih­ vate, iako je jasno da im je bilo namenjeno da budu topovska hrana u budućem ratu. Treću blokadu izbeglicama u zapadnoj Slavoniji udario je Karadžić sa ambicijom da ih naseli u bosanskoj Posavini. Tamo, međutim, skoro niko nije otišao", priča g. Ećimović, koji ipak veruje da će se sinhronizovanom američko-ruskom incijativom u okviru globalnog rešenja sukoba na prostoru bivše Jugoslavije uspostaviti nekakav mir, dogovoriti političko rešenje i da će se deo ljudi vratiti u RSK iz tri razloga rva dva se odnose na pritisak sveta i [potrebu Hrvatske da ispadne defmokratska država. Treći razlog jeste da veliki deo prognanika želi da se vrati. Pitali smo g. Ećimovića da li je u to sasvim siguran. Kaže da jeste, s tim što precizira da se ta ocena odnosi pre svega na starije ljude koji na plašenje šahovnicom umeju da odgovore daje šahovnica i pre ovog rata bila sastav­ ni deo hrvatskog grba - s tim što joj je bila dodata i petokraka. Problem je što to nije i logika mlađih ljudi, koji svoju perspektivu vide isključivo u Kanadi, Novom Zelandu i Australiji. U svakom slučaju, za artiku­ laciju bilo kakve politike povratka još nema petlje, izbeglice još nisu organizovane, a to neće biti lako izvesti, pošto ih je vlast pažljivo razbila na sitne grupe rasute po Srbiji, a osim toga suviše su zauzeti

preživljavanjem od danas do sutra. Ali bez njihovog interesnog povezivanja teško da će biti bilo čijeg povratka. U tome sigurno ne mogu očekivati nikak­ vu pomoć bivšeg rukovod­ stva bivše RSK, uprkos iz­ javi Milana Martića da od­ bacuje svaku mogućnost priznavanja rezultata hr­ vatske vojne akcije na Krajinu i da sebi namenjuje ulogu Jasera Arafata "s ciljem da se pobednički vrati u Krajinu". Ukratko, moglo bi se dogoditi da se u Krajinu vrati 40-50 hiljada ljudi, mahom starih, kojima će se onda dičiti hrvatske vlasti i pokazivati ih svetu, što bi sve zajedno dosta ličilo na položaj američkih Indijanaca. Naravno, problem budućnosti Srba u Hrvatskoj ne može se svesti na povratak izbeglih Krajišnika. U istočnoj Slavoniji sad ima možda stotinak hiljada Srba. Šta će s njima biti? Ako Hrvatska krene u novu "Oluju", najverovatnije bi i oni prebegli u Srbiju. Retka su mišljenja poznava­ laca tamošnjih prilika da bi se Jugoslavija tamo vojno angažovala, a većina misli da se u to neće upustiti ni Hrvatska, već da će se u skladu s planom Z-4 dopustiti neki oblik prelazne srpske vlasti - s tim što je reintegracija u Hrvatsku maltene izvesna. To će ići mirno ako Beograd tako odluči, jer Beograd ima jak uticaj na lokalnog vođu Hadžića. A hrvatske vlasti se ne mogu odreći istočne Slavonije, ne samo zbog žitnice i naftnih nalazišta - mada je i to, jasno, važno - već zbog Vukovara, koji je postao simbol hrvatskog otpora. Prema nekim mišljenjima, ta bi vlast pala ako bi digla ruke od Vukovara. I, naravno, ostalo je još nešto Srba u gradovima (najviše u Zagrebu, oko 30 hiljada). Verovatno će se nastaviti i njihovi tihi odlasci koji traju neprekidno od počet­ ka rata, jer nesinhronizovane političke stranke Srba koje su na tu populaciju orijentisane teško nešto mogu da učine. Malo je verovatno da će predstavljati neku poli­ tičku snagu u budućnosti. S obzirom na to da će kolektivna manjinska prava Srba biti svedena na nivo drugih manjinskih zajed­ nica u Hrvatskoj (Italijani, Mađari, Jevreji), a posebno na činjenicu daje grupisanje većih skupina Srba veoma nepoželjno čak su i šanse da se osnuje srpsko pozorište, televizija ili radio ravne nuli. Sve u

Zemlja Tuftnanija Na pitanja o budućnosti Srba u Hr­ vatskoj, za "Vreme" odgovaraju istak­ nute ličnosti u Zagrebu. MILORAD PUPOVAC, predsednik Samostalne srpske stranke: "U ovom trenutku ne postoje pretpostavke za pov­ ratak Srba izbjeglih iz bivših sektora Sjever i Jug, a kako stvari stoje - i u Hrvat­ skoj 'i u Bosni i Hercegovini bojim se da te pretpostavke u dogledno vrije­ me neće biti ni stvorene... Na jedno od ključnih pitanja u ovom trenutku - kako da se ljudi vrate? nema odgovora. Postoje inicijative nevla­ dinih organizacija. Helsinškog odbora, Antiratne akcije, Saveza srpskih orga­ nizacija, ali svi oni mogu samo konstatovati potrebe, želje rodbine za povratkom i slično, ali ništa više od toga. Čak ni međunarodne humanitarne organizacije, kao što je UNHCR, nemaju mehanizme kojima bi savladale ovu situaciju". PETAR MRKALj, Hrvatski helsinški odbor: "U pregovorima smo s Međuna­ rodnom helsinškom federacijom u Beču i’ Helsinškim komitetom za ljudska prava Norveške, jer su oni pokazali interesovanje za stvaranje monitoring grupa za zaštitu ljudskih prava kako bi se olakšao povratak izbjeglica, kao i za otvaranje zajedničkog ureda u Kninu. Tu bismo pratili stanje ljudskih prava ne samo kad je o Srbima riječ, već uopšte, svih koji će živjeti na tom području. Nastojaćemo da otvorimo sličan ured i u Topuskom". SILVIJE DEGEN, Akcija socijal­ demokrata Hrvatske: "Ova etnička čišćenja ili humana preseljenja politička svemu, pre rata Srbi su činili 11 odsto pop­ ulacije Hrvatske (od toga ih je 15,6 proce­ nata živelo u Krajini), a sad su-svedeni na tri-četiri, možda pet odsto. Sam Tuđman je 1992. godine očekivao da će u Hrvatskoj ostati šest do osam odsto srpske popu­ lacije. Prema proceni Milana Đukića, lidera Srpske narodne stranke, koju potvrđuju i drugi izvori, Srba sad nema više od 90 hiljada (pre napada na Krajinu ih je otišlo oko 300 hiljada). Česta priča da je sad postignuto čišćenje Hrvatske od

su katastrofa, no - sadašnja su realnost. Izbjeglice su hrvatski državljani koji imaju pravo na domovnicu kao dokaz državljanstva. Po mojoj ocjeni, nema zako­ na koji izbjeglice može spriječiti da se vrate u kvoje domove, no međunarodni faktori, a i okolnost da ih srpske vlasti sada mobiliziraju i šalju u Repuliku Srpsku čini da oni postaju - ili bar neki od njih neprijatelji i učestvuju u oružanoj pobuni... Naravno da civili, djeca, starci i žene ne mogu biti ograničeni u povratku, ali hr­ vatski Sabor treba da donese jasan zakonski tekst, a ujedno treba da bude uspostavlje­ na vlast i pravna država na napuš­ tenim teritorij ama. Ja sam za protek­ torat' koji bi ozna­ čavao neku vrstu vrlo strogih i mje­ šovitih odbora, čiji je posao da prvo stvore jake institucije sistema. Treba stvoriti novu vojnu krajinu, i to profesionalne vojnike, sa jasnom komandom, autoritativno sudst­ vo, te policijske profesionalce, što će se svakako morati oformiti, pa makar i državnim dekretima, što nije nikakva no­ vost. Postoji velika opasnost od nevraćanja prognanika, i to i hrvatskih i srpskih, te oti­ mačine, kriminala, nepravde i slično. Mi ćemo vršiti pritisak preko naše centrale u Beču i drugih međunarodnih organizacija, posebno Vijeća Europe i UN da se cio pos­ tupak vraćanja izbjeglica pojednostavi". VESELIN PEJNOVIĆ, Srpska narodna stranka: "Mi predlažemo bezuslovni pov­ ratak u Hrvatsku svih građana koji to žele, i to bez ikakvih uslovljavanja (domovnica, putovnica i slično). Potrebna je i posebna međunarodna kontrola i monitoring Srba kakvo je Pavelić mogao samo sanjati, u osnovi je tačna, s tim što krivicu za to ne snosi isključivo Franjo Tuđman. Kako reče dr Vojislav Vukčević, generalni sek­ retar SPO, a nekadašnji čelnik SDS: "Izgu­ biti nešto što se ima 800 godina mogu samo oni koji nisu dorasli ni prošlosti, ni sadašnjosti". Kreatori i realizatori neuspelog pokušaja da se kroz konstituisanje srpske države u okviru međunarodno priznatih granica Hrvatske rešava naciona­ lno pitanje Srba sad mogu pričati da su od­

Evropske unije, kao i monitoring Među­ narodnog suda za ljudska prava, koji bi trebalo da bude oformljen upravo u tu svrhu. Potrebno je, osim toga, stvoriti ekonomske programe za obnovu tih po­ dručja i to iz izvora Evropske unije ("Phare program" ili neki drugi izvor). Sve to zavisi od pregovaračkog procesa. Ako taj proces ne bude išao na globaln­ om nivou, predložili smo pilot projekat na lokalnom nivou. Konkretno, riječ je o opštini Donji Lapac. Za to je potrebno postići saglasnost svih zainteresovanih faktora (Hrvatske, SRJ, koja bi trebalo da dozvoli povratak prognanih), ali i Karadžićevih Srba, koji takođe ne bi smjeli ometati povratak izbjeglica". STIPE ŠUVAR, sociolog, profesor de­ mografije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu: "Nakon Oluje, Hrvatska se svrstava u etnički najčistije zemlje. Oslobodila se Srba, osim kao raspršene i zastrašene manjine po gradovima. Ono što je Pavelić počeo, Tuđman je završio. Velika većina Hrvata trenutno živi u zab­ ludi da će lijepa naša idućih hiljadu godi­ na uživati u sreći svoje samo hrvatske domovine, a Hrvatska se zasad pretvorila u Tuđmaniju, u jednu banana-republiku južnoameričkog tipa usred Evrope. Ljudi će u njoj, uz ostalo, bolovati i od klaus­ trofobije, a proći će vremena do bolnog otrežnje­ nja. Krajinu će sadašnji režim nastojati kroatiz­ irati, naseljava­ jući u nju pro­ gnane nesretnike iz Bosne i Srbije. No, ostaće to za­ dugo, ako ne i zauvijek, pusti predjeli. U njima su inače ljudi, i Srbi i Hrvati, kroz čitavu istoriju živjeli oskudno i stradava­ li zbog drugih i za druge, a osim od drugih i od sebe samih. Biće to cordon sanitairć, kojeg će se Hrvatska i Hrvati stideti u narednim stoljećima". ■ lukom hrvatskog Sabora sredinom prošlog veka Srbi proglašeni za konstitutivni fak­ tor hrvatske državnosti, da je manastir Krka podigla Jelena, sestra cara Dušana, 1350. godine, d a je manastir Krupa, na­ jveći spomenik srpske kulture u Hrvatskoj sagrađen 1317. godine... Kako reče ovih dana Zvonimir Berković, glasoviti hrvatski režiser: "Srbi su otišli. Po svojoj prilici, zauvijek. Još ne mogu vjerovati". ■ ROKSANDA NINČIĆ BORIS VEKIĆ

28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 11

da će vojnim obveznicima iz Krajine i Re­ publike Srpske (RS) biti dopušteno da uđu u SR Jugoslaviju, ali da će se o zahtjevima za njihov povratak u rat "naknadno postu­ pati". Ti zahtjevi dolaze od Milana Martića (predstavlja se i dalje kao predsjednik Kra­ jine i vrhovni komandant njenih oružanih snaga), te dr Radovana Karadžića. Ovdašnji režim, koji u optuživanju ove dvojice ■o svojih dojučerašnjih štićenika za sve što je | snašlo prekodrinske Srbe ne bira riječi, ^ širokogrudno im, ma kako da zvuči para­ ti doksalno, izlazi u susret. Kako izgleda Jo­ si kićevo "naknadno postupanje", opisano je na početku teksta. Mobilizacija izbeglica SUDBINA: Po neformalnim, pošto zvaničnih izvora nema, privedeni Krajišni­ ci se deportiraju u istočni ostatak Krajine, te u BiH. "Naša Borba" donosi ispovijest dvojice koji su se uspjeli izvući iz vojnog logora "negdje u istočnoj Slavoniji", u kom su predati na "milost i nemilost svjet­ skim protuvama i mangupima, koji misle Tužne priče, tužna politika i nejasni p o slo vi srpske vlasti na svoju korist i ratno profiterstvo". Sugo­ vornici "Naše Borbe" navode da su u toj akon šest dana provedenih u izbjeg­ ćenih izbjeglica je u Nišu, gdje se prošle bazi ponižavanja, batinanja i najrazličitiji ličkoj koloni, izvjesni Ličanin se srijede nalazilo oko 600 "dobrovoljaca"; neljudski postupci prema mobiliziranim domogao Srbije; sa suprugom, troje nikakva intervencija neće uspjeti da ih spa­ "dobrovoljcima" svakodnevna pojava. djece i majkom. Sve što posjeduje, polov­ si od sudbine koju im je namijenila ov­ Kada je riječ o deportacijama u vojsku ni je automobil. dašnja vlast. bosanskih Srba, nije poznato koliko je U tom automobilu zaustavio g a je 14. MIMIKRIJA: "Izgledam li kao ovda­ Krajišnika i gdje raspoređeno na prve bor­ avgusta policajac u Beogradu. Zatražio je šnji?", upitao je Krajišnik preplanulog lica. bene linije. Izvjesno je da ih je najmanje dokumenta, te upitao Krajišnika odakle je i U platnenim patikama, štofanim hlačama, hiljadu internirano na željezničkoj stanici gdje ide. Ovaj je odgovorio daje iz p... m... jakni od džinsa i izblijedjeloj bezbol kapi, u Bijeljini pošto su odbili da se vrate na i da ide na isto mjesto, točnije da ne zna pokušava da u Beogradu riješi najelemen- ratišta. Tim ljudima je, nakon što su blo­ gdje će. "Odlično", odvratio je policajac, tarnija egzistencijalna pitanja. On, kao i kirali most preko Drine kod Zvornik'a, bilo "znam ja pravo mjesto za tebe". Od tog tre­ mnogi njegovi zemljaci, nastoji da bude obećano da će biti vraćeni u Srbiju preko što neprimjetniji. Zaobilaze saobraćajne Šida. Obećanje nije izvršeno: nasilno mo­ nutka izbjegla porodica iz Like (sve je osim zbrinuta), zna da je jedini njen vojno- patrole MUP u širokom luku, klone se jav­ bilizirani Krajišnici ne mogu se mrdnuti iz sposobni član postao "dobrovoljac" na ne­ nih mjesta, maksimalno nastoje da ih ne Bijeljine, a hrani ih Crveni krst. bude ni u kakvim spiskovima. Zabilježen kom ratištu. TV stanice u Beogradu (državna i pri­ Druga krajiška porodica, izbjegla iz je slučaj da su kad su dva policajca ušla li vatne) emitiraju spotove koji pozivaju na Plaškog, nakon sedamnaestodnevnog lu­ kafanu gdje se skupljaju izbjegli preko- maksimalnu solidarnost sa krajiškim izbtanja od jednog do drugog prihvatnog cen­ drinski Srbi i razmjenjuju informacije, , jeglicama. Kaže se da su izgubili sve i da tra (nigdje nisu uspjeli prespavati više od ućutali svi prisutni. Nitko nije želio da im treba sve, pa i topla ljudska riječ. No, jedne noći) konačno se skrasila u okolini skreće pažnju karakterističnim naglaskom, malo je protesta protiv njihove nasilne Prokuplja. Njihovi prijatelji i rođaci tu su pa je tišina trajala sve dok policajci nisu mobilizacije. pronašli ženu koja im je ustupila kuću i tri popili piće i otišli. Demokratska stranka (DS) zatražila je Zajedničko svim tim sada beskućnici­ od predsjednika Skupštine Srbije Dragana hektara zemlje. Nikakvog posredovanja bilo kakvog zvaničnog organa nije bilo. ma jeste potpuno odsustvo volje za ra­ Tomića da posreduje kod vojnih vlasti da Deset minuta nakon što je šestoro be­ tovanjem. Poslije svega što ih je snašlo je­ se od privremene vojne obaveze oslobodi skućnika prvi put za tri nedjelje počelo da dino što žele jeste da se srede koliko mogu. njen poslanik iz Leskovca. Zaista, sumnji­ skida stvari sa traktora, pojavila se patrola Neki od njih pokušavaju da emigriraju što vo je kad režim mobilizira svoje parlamen­ MUP Srbije. Jedinom vojnosposobnom dalje od Srba i Hrvata, drugi da pronađu tarne oponente. Ova stranka, međutim, op­ muškarcu dali su deset minuta da se spre­ trajni smještaj i izvor prihoda u Srbiji, tužujući zajedno s ostalim nacionalnim mi, a potom su ga odveli sa sobom. Njegov treći, kojih nije malo, da se vrate i žive u opozicionim strankama vlasti za "prodaju" brat, invalid, sjeo je u auto i, prateći Hrvatskoj. U tom kontekstu, pristaju na Krajine, propustila je protestovati protiv policijska kola, uspio da vidi kako je sa­ sve - samo ne na rat. mobilizacije hiljada krajiških nesretnika. No, srbijanske vlasti, koje probijaju Pokazalo se da oni i nakon četiri godine birno mjesto vatrogasni dom u Prokuplju, u kom je 23. avgusta uveče bilo pedesetak •. bubnjiće izvikivanjem da "mir nema alter­ krvarenja, osim kao graničarsko topovsko na sličan način uhvaćenih izbjeglica. native" to im ne dozvoljavaju. Predsjednik meso, nisu potrebni nikom. ■ Rođačke veze uspjele su da saznaju dvije Štaba za izbjeglice Vlade Srbije Aleksa FIL IP ŠVARM ALEKSANDAR ĆIRIĆ stvari: glavni logor za sakupljanje uhva­ Jokić obavijestio je javnost (12. avgusta)

Svi na front

N

12 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

Na licu mesta: Banja Luka

Uslovi za paniku Vojska Republike Srpske ima dovoljno (neki kažu i previše) oružja i municije, ali je problem u hrani, odeći, "sitnom" potrošnom materijalu... Tu je i čuveno "donatorstvo": imućniji vojnici plate nekoliko stotina maraka i dobiju sedam ili deset dana odsustva ("tarifa" varira u zavisnosti od jedinice). Tako dobijenim novcem kupuje se hrana, obuća, gorivo... spred kafane "BB" u Bosutu, poslednjem sremskom selu pre granice u Sremskoj Rači, proteklog vikenda u dva po ponoći, zaustavlja se ofucani autobus "Sanatransa" sa znakom Cr­ venog krsta. Stigao je iz pravca Bosne. Iz autobusa izlaze ranjenici: zavoji, štake, papuče na bosim nogama i blag miris bolnice. Skoro svi su Ličani iz Gračaca, gde je, kako kažu, na frontu ostalo još sto­ tinjak boraca. Njihova pojava nije ostavila ravn­ odušnim putnike za Banju Luku. "Što ti ne bi prešao ovdje (misli se na Srbiju, prim. aut.), za koga da se boriš, vidiš da sve pro­ daju", nagovara devojčurak od 14-15 god­ ina svog nešto starijeg drugara koji će do­ godine verovatno u vojsku. On pokuša­ va da izgleda ratnički hladnokrvno : "Za koga da se borim? Šta znam, za Banju Luku." Teško je, na prvi pogled, uočiti koliko je Banja Luka spremna da se bori "za sebe". Grlata studentkinja objašnjava dru­ garici koja je očigledno bila na dužem putu, kakva je situacija u gradu : "Pola Ba­ nje Luke je spakovano. U gradu je Teksas, samo prošle sedmice bilo je sedam ubistava. Useljavaju Hrvatima i Muslimanima u kuće, oni pokušavaju da se vrate, onda se zapuca i eto. U Vrbasu našli nekakav star­ iji bračni par, valjda su Muslimani, jedva ih identifikovali. A misliš na ono, da Banja Luka ode Hrvatima, a Tuzla nama? Sve je moguće, bar ćemo soli imati, ha, ha". ODBRANA DRVARA: Dobar deo sta­ novništva Banje Luke i gotovo svih grado­ va na "putu Avnoja" (Bihać - Petrovac Ključ - Mrkonjić-Grad - Jajce) zaista je pre desetak dana ozbiljno razmišljao o bekstvu. Drumovi su bili preplavljeni prog­ nanicima iz Krajine, koji su pronosili zas­ trašujuće glasine o opštoj propasti i izdaji; Glamoč i Grahovo još ranije su pali, Drvar je bio okružen i granatiran, a Hrvati su tvrdili da je ovaj gradić u njihovim ruka­

I

General Mladić je medijski izolovan - niko u Republici Srpskoj nije preneo pismo Glavnog štaba, a izjave oficira VRS u medijima su svedene na minimum i prenose se samo njihova saopštenja o situaciji na frontu. "Tako je to kada nesvršena studentkinja medicine odlučuje o informisanju u Republici Srpskoj", komentariše potpukovnik Milutinović ma; istovremeno su novine prenele crtež Franje Tuđmana, koji je Pediju Ešdaunu na salveti navodno nacrtao svoju viziju podele Bosne između Srba i Hrvata (linija u obliku latiničnog slova "S", Banja Luka Hrvatima, Tuzla Srbima i niz sličnih nebu­ loza). Povrh svega, počele su se množiti vesti o sukobu civilnih i vojnih vlasti u Re­ publici Srpskoj. Svi uslovi za paniku bili su ispunjeni, čekalo se samo da padne Drvar, pa da počne opšta bežanija. Srbi su, međutim, odbranili Drvar. "Tvr­ dim da se linije fronta oko Drvara nisu po­ mjerale 15 dana", kaže za "Vreme" Milo­ van Milutinović, načelnik Informativne službe Vojske Republike Srpske. "Čvrsto

držimo sve položaje, naši vojnici su u gradu, što može da posvjedoči i TV-ekipa SRT, koja je bila i snimila. U napadima na Drvar poginulo je oko 70 hrvatskih vojni­ ka, zato su i prekinuli ofanzivu". Sudeći po reportaži iz Drvara objavlje­ noj u "Glasu Srpskom", grad je prazan. Na ulicama se može videti samo vojska, koja, po svedočanstvu jednog vojnika koji je tek došao odatle, slobodno "tuče pivu" iz razvaljenih prodavnica. Zato je, verovatno, komandant Drugog krajiškog korpusa VRS general Radivoje Tomanić naredio Ratnom predsedništvu opštine, koje je, sa gradonačelnikom Nikolom Vidovićem na čelu, složno "zdimilo" iz grada, da se od28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 13

►

R E U TE R S

NOVO ŽARIŠTE: Prizor iz Drvara, 19. avgusta 1995.

mah vrati. Front kod Drvara se, dakle, odr­ žao, kolone izbeglica sa svojim pričama i svojom mukom prošle su prema Srbiji, ži­ telji bosanske Krajine su prespavali, a opa­ snost od panike je minula. "Kad smo vidje­ li one kolone i čuli šta se radi, pomislili smo da i mi krenemo sa njima", iskren je mladi vojnik. "Sada razmišljamo drugači­ je. Nećemo da bježimo kao ovi iz Krajine, nemamo kud, u Srbiji nam niko neće dati hljeba. Borićemo se, oružja bar imamo." Na pitanje šta priča vojska, odgovor je kra­ tak : "J... majku Karadžiću". Sukob vojnih i civilnih vlasti RS, tačnije između Vrhovne komande (dr Rado­ van Karadžić) i Glavnog štaba sa general­ om Ratkom Mladićem na čelu, posle prvo­ bitne oštrine i brze razmene udaraca, pre­ selila se u "rovove". General Mladić je me­ dijski izolovan - niko u Republici Srpskoj nije preneo pismo Glavnog štaba, a izjave oficira VRS u medijima su svedene na minimum i prenose se samo njihova saopštenja o situaciji na frontu. Desetak dana se nije mogao vide ti ni Drugi dnevnik RTS. "Tako je to kada nesvršena studentkinja medicine odlučuje o informisanju u Republici Srpskoj", komentariše potpukovnik Milutinović. "Procjenjujem da uprkos svemu, 70 - 80 odsto stanovništva i kompletna vojska, od generala do običnih vojnika,

14 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

podržava generala Mladića i Glavni štab. General Mladić nije pučista, takve glasine koje se već dva mjeseca šire, potpuno su neutemeljene, on jedino želi da se i vojska pita kada je riječ o najvažnijim pitanjima opstanka države. Vojska traži mobilisanje materijalnih i ljudskih potencijala, ravno­ mjeran raspored tereta rata na sve struk­ ture društva i stvaranje uslova za normalan život i rad boraca, ratnih invalida i porodi­ ca palih boraca. Nema tu riječi o nekakvim političkim ambicijama, već jednostavno o

,0 § č 5 o i UTOPIJA: Banjalučki grafit

želji da se rat privede kraju, pa da narod poslije rata izrazi svoje mišljenje. Stav Glavnog štaba o planovima u vezi sa mi­ rom, razgraničenjem i teritorijama je jasan: vojska će poštovati sve odluke koje donese narod." Utisak je da potpukovnik Milutinović ne preteruje: sudeći po blic-razgovorima, "obični ljudi" podržavaju Mladića, a slično razmišljaju i gotovo sve opozicione stran­ ke u Republici Sipskoj, o Beogradu da i ne govorimo.

Likovi

Komarica, Radić, Martić, Koljević i ostali anja Luka je u ovom ratu nekoliko puta bila preplavljena izbeglicama: 1991. godine došli su Slavonci, tokom rata povremeno su stizali ljudi iz srednje Bosne, u aprilu ove godine opet je desetak hiljada nesrećnika iz zapadne Slavonije ovde našlo privremeno (ili stalno) utočište, a onda je krenula bujica iz Krajine. Svaki put na udaru su se našli banjalučki Hrvati i Mus­ limani: isterivani su iz kuća bez mogućnosti da bilo šta ponesu, premlaćivani su, pa i ubijani. Tako je bilo i sada: ba­ njalučko naselje Budžak, pre < rata mahom nastanjeno Hrvati­ ma, gotovo je ispražnjeno, a nadbiskup Franjo Komarica iz­ javio je da od tri katoličke župe u Prnjavoru jedne više nema i > da je, koliko on zna, od preo- g stalih 13 hiljada Hrvata u ovoj < regiji proteklih dana otišlo oko | četiri hiljade i da se još dve 2 hiljade sprema na put. Nad­ IZBEGLICA: Milan Martić biskup je dodao da su mu gradske vlasti drugog dana hrvatskog napada na Krajinu telefonom prenele da će doći do iseljavanja svih Hrvata. Na nedavno održanoj konferenciji za štampu banjalučki gra­ donačelnik Predrag Radić demantovao je tvrdnju nadbiskupa Franje Komarice, ali je i dodao: "Ako 150 hiljada Srba prođe kroz Banju Luku, gdje jedan broj Muslimana i Hrvata živi kako živi, bezbjednost tih građana je teško, veoma teško obezbijediti." Radić je primetio da "kad ovdje prođe kolona od 10 hiljada izbjeglica iz zapadne Sla­ vonije, to se u svjetskoj javnosti prikriva, a kad odavde ode hiljadu-dvije ljudi, to je svjetski problem".

B

"Mi osuđujemo sve vrste podjela, o to­ me smo pisali predsjedniku Karadžiću, ali efekata nije bilo", kaže za "Vreme" dr Dra­ gutin Ilić, predsednik Socijalističke partije Republike Srpske. "Ovaj sukob datira od ranije, ali nije bio naglašen. Sada je sve moralo izaći na površinu: Karadžiću se sve izmaklo ispod nogu, isključen je iz prego­ varačkog procesa, a njegov pokušaj da praktično smijeni generala Mladića pri­ mjer je političke neukosti i neodgovornos­ ti. Neukosti, jer je udario na harizmatičnog i popularnog generala; neodgovornosti, jer u ovako kritičnom trenutku, svaki napad na komandanta je napad na vojsku. Zato je najveći broj građana, vojska i skoro cijela policija (osim onih 'specijalaca' sa Pala) protiv njega." PROROČICA STANA: Verovatno svestan opasnosti, dr Radovan Karadžić je proveo proteklih desetak dana u obilasku njemu nikad bezrezervno sklone bosanske Krajine. Posetio je čak i jednu mesnu za­ jednicu u Banjoj Luci, a iz svega se mogla

Utisak je da je ovog puta vlast ipak energičnija nego ranije. Radić je bio jasan : "Svaki građanin Banje Luke mora biti zaštićen. Prioritet, naravno, imaju porodice palih boraca, ratnih vojnih invalida i boraca koji su i sada na braniku otadžbine bez na to obzira koje su nacionalnosti ili vjeroispovijesti.... Svi koji su se bespravno uselili u tuđe stanove biće po hitnom postupku deložirani jer ni ova opština ni Republika Srpska neće se ogriješiti o norme međunarodnog prava. ... Svi koji su provalili u kuće građana nesrpske nacionalnosti sistematski će se iseljavati i smještati tamo gdje se može." Slični tonovi, prvi put od početka rata, čuli su se i sa Pala. Kako je javljeno, na osnovu naređenja dr Radovana Karadžića, Gojko Kličković, načelnik republičkog Štaba za prihvat izbegli­ ca iz RS i RSK, razaslao je pismo agencijama koje se bave "spa­ janjem porodica i premeštanjem nesrpskog stanovništva" da "prestanu sa obavljanjem te delatnosti od 16. avgusta do stavljanja ove naredbe van snage". U praksi to izgleda malo drugačije. Policija često nema snage ni volje da obavi svoj posao, a zna se da je banjalučka policija podeljena na nekoliko zavičajno-interesnih frakcija (trenutno su najjači Glamočani). Jedni će, dakle, bez milosti isterati provalni­ ke, drugi će biti pasivni, treći će im pomoći da se opet bespravno usele... Zanimljivo je d aje i Milan Martić svoju porodicu be­ spravno smestio u stan doktorke Olivere Vojvodić. Njegov "štab" zauzeo je vilu pokojnog dr Alojza Ćurića. Neformalno se saznaje da su neki ljudi iz gradske vlasti, uz saglasnost dr Nikole Koljevića, pokušali da zaštite bar nekoliko "kategorija" Hrvata i Muslimana: intelektualce, odbornike u Sk­ upštini grada, lekare, umetnike, potomke starih i uglednih grad­ skih porodica... Logika je jasna, ako oni ostanu, usporiće se iseljavanje ostalih. Za sada je neizvesno da li će ova inicijativa uspeti. ■

videti namera da se TV-program napuni klasičnim i uvek efikasnim prilozima: prepune sale i predsednik koga dočekuju i ispraćaju aplauzima i ovacijama. Zlobnici tvrde na je na ovoj mini-turneji dr Kara­ džić viđen i u društvu izvesne Stane iz okoline Bijeljine, koja je prorekla svašta, pa i stvaranje nove države ("Svete Jugo­ slavije"), koja bi, između ostalog, obuhvatala delove današnje Bugarske, Rumunije, Mađarske... Ne treba zaboraviti da, osim proročice Stane, dr Karadžić uvek može da računa na većinu opštinskih čelnika u Republici Srpskoj. Oni su, doduše, mahom kompromitovani, ali zbog višestruko razgranatih veza sa lokalnim "novobogatašima", finansijski moćni. Na istoj strani su i poslanici Narodne skupštine, kojima je mandat, kao i Karadžiću, odavno istekao, zatim partijs­ ka mreža SDS, deo policije, ali i, kako se čuje, neki pripadnici "srednjeg" oficirskog kadra (kapetani, majori...), koji su do čino­ va došli po "partijskoj liniji". Najvažnije

su, ipak, finansije: uvek je moguće "zavr­ nuti slavinu", prekinuti linije snabdevanja na nekom od frontova, izazvati tako pad nekog grada i prebaciti odgovornost na vojsku. "Kakvo snabdijevanje vojske, pa mi već dugo ratujemo 'o svom kravu i ruvu', od kuće nosimo hranu i veš, a skoro svaki dragi je kupio uniformu koju nosi", kaže jedan sredovečni sagovornik "Vremena" . "Da smo se mi na frontu oslanjali na drža­ vu, odavno ne bi bilo ni fronta ni države." Vojska Republike Srpske ima dovoljno (neki kažu i previše) oružja i municije, ali je problem u hrani, odeći, "sitnom" po­ trošnom materijalu... Komandanti se sna­ laze kako znaju i umeju. Neke jedinice koje dugo drže određeno područje imaju svoje "ekonomije": ogradi se imanje u bli­ zini, odrede dva-tri vojnika da gaje povrće i stoku, pa se tako napune vojnički kazani. Tu je i čuveno "donatorstvo": imućniji voj­ nici plate nekoliko stotina maraka i dobiju sedam ili deset dana odsustva ("tarifa" var­ 28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 15

►

ira u zavisnosti od jedinice). Tako dobijenim novcem kupuje se hrana, obuća, gori­ vo... "Ako je komandant pošten, onda vojska od tog donatorstva lijepo živi. U su­ protnom...", kaže jedan mladi vojnik i ob­ jašnjava d aje pomenuta praksa gotovo legalizovana na nivou jedinica, recimo brigada. "Sad su Karadžić i ovi njegovi počeli da napadaju vojsku zbog toga. Briga njih, oni su se nakrali, a nama valja rato­ vati i nešto jesti." Svi, naravno, moraju da jedu, ali malo ko ume da odgovori na pitanje šta jede i od čega živi. Mesečne plate i dalje su strogo kontrolisane: od 45 do 135 dinara. Isplata kasni po dva-tri meseca, a ovih dana su sti­ gle penzije za decembar prošle godine. Gotovine, naravno, nema dovoljno, pa se to nadoknađuje čekovima sa ukucanim sumama od pet dinara naviše: ima ih od 7, 10, 13, 15, 20... Čekove primaju u prodavnicama, poneko i na pijaci. Čekove pri­ maju i neki dileri, samo što u tom slučaju marka umesto 2,8 košta 3,5 dinara. Ljudi uglavnom žive od pomoći rođaka sa sela i iz inostranstva. I od nade. ŽENA ĆUTI I PLAČE: Samo od na­ de verovatno živi i postarija Glamočanka koja je iz Banje Luke krenula autobusom ka Modriči, gde su joj odredili nekakav privremeni smeštaj. Mlad i pomalo obesan vojnik seo je na njeno mesto i uz pomoć drugara krenuo da sa njom tera šegu, ona­ ko krajiški, naizgled pitomo, ali surovo: "I šta kažeš, baba, puna kuća ostala u Glamoču, 150 ovaca i bicikl. A jesi li posadila krompir?" "Jesam i krompir i sve... "Ne boj se, povadiće ga Ivo ustaša, neće propasti, ha, ha." Žena se "prima", misli da joj ne veruju i uporno ponavlja svoju priču, kao molit­ vu: imala je kuću od kamenih blokova, malterom spajanih, zidovi su "70 cenata debeli", dve granate su je pogodile, ali zid nije probijen. Imala je i zemlju i stoku i sve... Ima rodbinu u Banjoj Luci, ali neće kod njih. "Država nije odbranila moju ku­ ću, nek mi da drugu." Dala joj je država kuću u Modriči bez krova i bez poda, bez ragastova i "štekera". Nema ni najlon da prekrije rupu na provaljenom.krovu. "Ma, 'ajde, baba, od Dervente do Modriče ima kuća i zemlje koliko hoćeš, ali niko neće da ostane, svi idu za Srbiju, jeba­ la ih Srbija", kaže jedan vojnik. Drugar mu se suprotstavlja: "Bolje je u Srbiji." "Ma, šta je bolje, vidim kako 'glade' ove iz Krajine." Dok se oni prepiru gde je bolje, žena ćuti, gleda kroz prozor i plače. ■ UROŠ KOM LENOVIĆ

16 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

Na licu mesta: Trebinje

Grad crnih marama K olega koji j e u Vučurevićevom kabinetu bio prošlog petka pokazuje nam fotografiju Jovana Raškovića na zidu i prazno m jesto do nje. Šapatom kaže da je tu bila fotografija Radovana K aradžića ijest o obnovi žestokih borbi, na­ kon dVa-tri dana relativnog mira na dubrovačko-hercegovačkom ratiš­ tu, stiže u vrijeme pisanja ovog teksta (sr­ ijeda). Božidar Vučurević, predsjednik Ratnog predsjedništva Trebinja, oko 16 časova, novinaru "Vremena" izjavljuje da nema vremena za razgovor, jer počele su žestoke borbe. U tom momentu nije mo­ gao da kaže nikakve detalje, pa ni to da li je to početak odlučujućeg okršaja od kojeg su strahovali zvaničnici međunarodne zajednice, ali i ljudi ukopani s obje linije fronta. Vučurević je samo rekao da je u Trebinju bila posmatračka misija Evrop­ ske unije, ali da nije donijela nikakav konkretan odgovor predstavnika Hrvatske na dva dana ranije ponuđene uslove za mir. Umjesto toga, rekao je Vučurević, donije­ li su ponudu dubrovačkog župana za nep­ osredan susret i sada se radi na ugovaranju termina sastanka. U tom trenutku nije se znalo da li će sastanak biti ugovoren za četvrtak. Znalo se, međutim, daje desetodnevno ratovanje, odnosno ispaljivanje 5000 gra­ nata na dubrovačku regiju (kako tvrde Hr­ vati) i 7000 na okolinu Trebinja (kako uv­ jeravaju u tom gradu) bilo samo među­ sobno ispitivanje snaga u toku kojeg su do­ vlačena pojačanja sa obje strane, uspo­ stavljana ravnoteža sile ali i straha. JEZIVO PUSTO: To iščekivanje pro­ sto se osjećalo u vazduhu u utorak, kada je novinar "Vremena" boravio u Trebinju. Osjećalo se to od samog prelaska herce­ govačke granice na Ilijinom brdu kod Vilusa, gdje su na crnogorskoj strani otvarali prtljažnik i zagledali dokumenta opomi­ njući da je opasno ulaziti za one koji su rođeni u Bosni. Duž druma vojne postaje, razni tipovi artiljerijskih oruđa, vojnici na osnovu čijeg se izgleda moglo zaključiti da danima nijesu vidjeli krevet. Sela uz dru­ move su jezivo pusta. Brižljivo obrađena imanja i kuće jednostavno su napušteni. Na četrdesetak kilometara puta primijetili smo samo 5-6 seljaka kako žurno prelaze čistinu. U gradu Trebinju druga slika. "Da­ nas je mnogo više svijeta nego prošlog pet­

V

ka", uvjerava nas naš saputnik. Najživlje je na pijaci smještenoj ispod stoljetnih keste­ na u samom centru grada. Desetak tezgi sa nešto voća, povrća, neizbježnih cigareta, švercovane "albanske" kafe... Sve dva-tri puta skuplje nego u Podgorici. Ovdje su prosječne plate i penzije 30 "avramovih" dinara, a uz to se dobijaju bonovi za nešto hrane. No, pijaca je i jedino mjesto gdje se br­ zo može premostiti nepovjerenje prema neznancima. Tu saznajemo da je narod iz­ van grada zbog stalnih i iznenadnih granat­ iranja primoran da bude u blizini skloništa. Trebinje je, kao i Dubrovnik na drugoj strani, za sada pošteđeno granata, pa nar­ od, mahom žene, djeca, starci i invalidi izađu u grad radi nabavke. Muziku Radio Trebinja prekida obav­ ještenje da se svi sa radnom obavezom jave do petka jer u protivnom će biti bri­ sani sa svih spiskova. "Biće novih peča­ ćenja stanova i kuća", kaže naš sagovornik objašnjavajući da su neki Hercegovci nejač poveli u izbjeglištvo, neki se vratili na front, drugi ostali i ovo je jedini način da se provjeri ko ovdje nedostaje. "Oni koji su otišli prije 12. avgusta, za sada su.ostali bez stanova koji su zapečaćeni." Spiker Radio Trebinja čita i oglas: "Osnovna ško­ la 'Sveti Vasilije Ostroški' traži profesore engleskog, matematike, tehnike, istorije... Oglas je otvoren do popune radnih mje­ sta". Trebinje je grad crnih košulja i mara­ ma. Nema porodice koja nije izgubila po bar jednog člana. Neke kuće su se isko­ pale. Majke koje su izgubile muža i sina, kojima je drugi sin na frontu, strahuju da će im pozvati i maloljetnog sina sa kojim se tješe. U zgradi Opštine Trebinje oštećenoj gelerima granata, dočekuje nas Božidar Vučurević izvinjavajući se da će nas prim­ iti čim završi razgovor sa radnicima držav­ ne bezbjednosti. Nedugo potom ljubazno nas prima odjeven u maskirnu uniformu sa pištoljem za pojasom. "Hercegovina neće pasti jer je ne brani JNA, ni Vojska Jugo­ slavije, a pogotovu ne Slobodan Milo-

ATIJA KO K O V IĆ

IŠČEKIVANJE: Trebinje, grad radne obaveze i ratne atmosfere

šević", kaže Božidar Vučurević. "Nju bra­ ni srpska vojska. A imali smo sreću i nes­ reću: da nas JNA napusti 1992. godine, pa da sami organizujemo svoju vojsku. Nes­ reća je što je JNA tuđmanovcima predala trećinu trebinjske opštine, koju danas mo­ ramo da oslobađamo sami. A šta radi Vojs­ ka Jugoslavije? Prolazeći juče za HercegNovi, vidio sam da se ukopava u selu Nudo kod crnogorskog Grahova. Zašto se ta­ mo ukopava, koga i od čega će tamo da brani, je li to ikada Crna Gora činjela?" Otpočinjemo i razgovor o glasinama o smjeni Karadžića. Kolega koji je u Vuču­ revićevom kabinetu bio prošlog petka po­ kazuje nam fotografiju Jovana Raškovića na zidu i prazno mjesto do nje. Šapatom kaže da je tu bila fotografija Radovana Karadžića. "Srbijanska politika trguje ljudima", kaže Božidar Vučurević. "Drža­ li su Krajinu dok je to bilo u interesu. Pos­ tojali su prekidači na stolu čijim se pritis­ kanjem Odlučivala sudbina naroda, posto­ jali su i postoje planovi za koje niko od ru­ kovodilaca u Krajini i Republici Srpskoj nije znao. A o sudbini Republike Srpske niko izvan nje neće odlučivati i uzaludni su svi pokušaji da se razbije njeno rukovodst­ vo i posije razdor. Od hrvatsko-muslimanske koalicije za nas je opasnija ova nova hrvatsko-komunistička. Radovan Karadžić

je bio i ostaje prvi čovjek Republike Srp­ ske i tu ga niko ne može ugroziti, jer sve je drugačije nego što to sramno predstavljaju beogradski i podgorički mediji." ČUVAJU SE MIROTVORACA: Bo­ židar Vučurević je uvjerenja daje Krajina počela da pada kada je počela da trguje sa Hrvatskom, tvrdeći da toga u Hercegovini neće biti. "Juče (ponedjeljak) sam bio u Herceg-Novom i posmatračkoj misiji Evrpske unije saopštio da prenesu onima u Dubrovniku da će rat stati odmah kada se regularna vojska Republike Hrvatske pov­ uče sa naše granice na onu Nepomenicu." (misli na avnojsku granicu; prim. aut.) U gradu srećemo nekoliko vojnika sa prve linije fronta koji su dobili slobodan dan zahvaljujući tada relativno mirnoj situaciji na ratištu. Govore o psihozi išče­ kivanja, koje je "teže no granatiranje". "Nijesmo se pomjerili ni milimetar naprijed", priča dvadesetogodišnjak. "Niti oni mogu naprijed, niti mi preko njih, pa da smo ne znam koliko još jači. Ima ih najmanje 10.000, a nas isto toliko. Linija razdvajanja na nekim mjestima nije šira od 30 metara. Gledamo se i vrebamo ko će kome razbiti čelo. Držimo se na nišanu, on moju, ja nje­ govu kuću. I jedni i drugi čekamo ko­ mandu, a kad nam dosadi grobna tišina, raspalimo iz svih oruđa."

Drugi nam borac priča da žrtava među civilima gotovo nema jer su u skloništima, a "kako je na frontu i sa kakvom se ozbiljnošću brani svaka kota, najbolje go­ vori podatak da već tri dana ne možemo da izvučemo šestoricu poginulih boraca. Bio je to žestok okršaj na ivici Popova polja. Pokušali smo da uzmemo jedan bunker i tom prilikom poginula su dva naša borca. Četvorici je pošlo za rukom da zarobe trojicu Hrvata, ali kada je prijetila opasnost da se zauzme hrvatski bunker, Hrvati su granatama pobili i naše i svoje. Na ledini je ostalo 9 njihovih i šest naših." Razmjenu vatre prati i specijalni psi­ hološki rat, pričaju naši sagovornici. "Naj­ gore je kad nam preko motorole puste pjesmu 'Crna Gora u boj kreće, jedan 'oče trista neće', a onda mi par minuta pusti gu­ sle, zove me i pita: 'Čedo, četniče, znaš li zašto ti ovo puštam: da se lakše navikneš kada te oteram u Crnu Goru'." Vučurević često kaže da se dobro valja čuvati mirotvoraca koji su sada "najopas­ niji za srpski narod". Neizvjesnost je tamo dublja od kotline u kojoj leži Trebinje, na koje smo još jednom bacili pogled s graničnog prelaza Ilijino brdo, preko kojeg više bez specijalne dozvole ne može preći nijedan vojnosposobni Hercegovac. ■ VELIZAR BRAJOVIĆ

28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 17

Izbeglice

Intervju: Brajan Kejsi

Cela Lika u Apatinu Treća repriza

O d ukupnog broja K rajišnika koji su ovih dana prispeli u Srbiju i Crnu Goru više od polovin e je utočište pron ašlo u Vojvodini ojvodina više nema slobodnih me­ sta za izbeglice, rečeno je u saopštenju za javnost, koje je 21. av­ gusta obnarodovao Operativni štab za pri­ hvat i smeštaj izbeglica u Novom Sadu. U istom tom saopštenju se kaže daje, "u sk­ ladu sa preporukom Republičkog kome­ sarijata za izbeglice, odlučeno da se prih­ vatni punkt u SPC Vojvodina u Novom Sadu zatvori", a istovremeno "organizuje novi na železničkoj stanici" - "jer će oda­ tle izbeglice lakše i brže biti upućivane u druge prihvatne centre u Republici". Dan pre ovog saopštenja zatvoren je, po toj is­ toj "preporuci", prihvatni centar u Sremskoj Mitrovici. Znatno opterećeniji nego onaj u Novom Sadu. Na dan kada je saopšteno da "u Vojvo­ dini više nema slobodnih mesta za izbeg­ lice", pokrajinski Crveni krst registrovao je na svojoj teritoriji više od 93.000 pris­ tiglih Krajišnika. To je, prema javnosti dostupnim podacima, najmanje polovina od ukupnog njihovog broja na teritoriji Srbije i Crne Gore. Daje Vojvodina na samoj granici svo­ jih mogućnosti da pruži utočište pristiglim Krajišnicima, najavljeno je još 17. avgus­ ta na konferenciji za štampu u Pokrajin­ skom štabu za prihvat i zbrinjavanje izbe­ glica. Tada je rečeno da "ovde više nema mesta" i da bi "izbeglice trebalo ravnomernije rasporediti po čitavoj Srbiji". Pri­ tom je ukazano ne samo na akutni prob­ lem smeštaja, nego i na iscrpene materi­ jalne mogućnosti Vojvodine da prehrani mnogobrojne pridošlice. Predsednik Pokrajinskog štaba za pri­ hvat i zbrinjavanje izbeglica dr Zivorad Smiljković novinarima je predočio poda­ tak da je najveći broj Krajišnika utočište pronašao kod rođaka i prijatelja u onim mestima u Vojvodini koja su "kolonizira­ na" posle Prvog i Drugog svetskog rata, a isto tako i kod onih koji su ovamo izbegli u poslednjih nekoliko godina. U nekim od tih mesta - kao što je Bački Gračac, na primer - danas ima više došljaka iz Kra­ jine (3103) nego starosedelaca (2957). Is­ to važi i za neka druga "kolonistička" na­ selja u Vojvodini. "Cela Lika je došla u

V

18 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

Apatin" - rekao je u šali Smiljković. "Samo za ishranu 71.000 izbeglica (koliko ih je na taj dan bilo u Vojvodini) dnevno se troši više od milion dinara", ukazao je na pomenutoj konferenciji za štampu predsednik pokrajinskog Crve­ nog krsta dr Boriša Vuković. On je upo­ zorio da su u Vojvodini već potrošene go­ tovo sve rezerve humanitarne pomoći i da se bez donacija iz međunarodnih i do­ maćih izvora Krajišnici više ne mogu prihvatati i zbrinjavati. Predstavu o tome koliko je Vojvodina danas opterećena talasom izbeglica, naročito u materijalnom pogledu, upotpunjuje podatak Crvenog krsta, po kojem je i pre sadašnjeg dolaska Krajišnika, na teritoriji Pokrajine bilo više od 43.000 primalaca humanitarne po­ moći prispelih 1991. godine i kasnije iz raznih krajeva bivše Jugoslavije. To znači da oko dva miliona Vojvođana danas obezbeđuje smeštaj, hranu i sve ostale potrepštine za oko 140.000 "starih" i "no­ vih" uredno registrovanih, i ko zna ko­ liko još "ilegalnih" došljaka. Gotovo istovremeno sa vestima o do­ lasku izbeglih Krajišnika u ove prostore, u domaćoj i međunarodnoj javnosti obelodanjeno je da brojne grupe pridošlica nasilno iseljavaju vojvođanske Hrvate i smeštaju se u njihove kuće i stanove. Na udaru "napujdanih" došljaka i nji­ hovih ovdašnjih savetnika i "vodiča", našla su se mnoga naselja u Vojvodini, a naročito u Sremu. U Rumi, Sremskoj Mi­ trovici, Kukujevcima, Gibarcu, Sidu, Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu... grupe dobro naoružanih nasilnika, koje su se predstavljale kao izbegli Krajišnici, uz pretnje i batinanje iseljavale su porod­ ice vojvođanskih Hrvata - starosedelaca. Uzgred budi rečeno, Hrvata - staro­ sedelaca u Vpjvodini danas je toliko malo da njihovo proterivanje ne bi rešilo ni 10 odsto krajiških nevolja. Volja vlasti da spreči nasilna iselja­ vanja i useljavanja demonstrirana je čak i intervencijama specijalaca. Međutim, is­ postavilo se da ni policija nije uvek uspevala da suzbije ovo zlo. ■ JAN BRIZA

O d početka rata, iz Jugoslavije se u Kanadu iselilo 25 hiljada ljudi va dana poslije pada Knina, američ­ ka i njemačka ambasada u Beogradu upoznale su gnjev više stotina de­ monstranata koji su u Ulici kneza Miloša kamenicama negodovali protiv "izdaje Krajine", njenih vinovnika i saučesnika. Manje je znano daje, prolazeći kraj bijelog zdanja Ambasade Kanade u Kneza Miloša 75, srdita kolona udarila u žestok aplauz. Sutradan'je prvi talas prognanih iz Re­ publike Srpske Krajine zapljusnuo Beo­ grad, a kanadska Ambasada u Jugoslaviji zabilježila je rekord: njena imigraciona služba primila je u jednom danu čak 1100 zahtjeva za iseljenje na sjever američkog kontinenta. Otkako je počeo građanski rat u Bosni, naime, dnevno se ovoj ambasadi sa istim zahtjevom u prosjeku obraća sto­ tinu i više ljudi. Nekad davno, za postoja­ nja SFRJ, iz šest republika i dvije pokra­ jine, za odlazak u Kanadu prijavljivalo se godišnje najviše do dvije hiljade ljudi. Da­ nas će vam izbjeglice iz svih krajeva bivše Jugoslavije bez dvoumljenja reći daje ise­ ljenje u Kanadu jedino dobro što su jugoslovenski građanski ratovi ikome donijeli. Ako bilo ko sa prostora bivše Jugoslavije osjeća neku vrstu, makar perverzne zahval­ nosti ljudima poput Radovana Karadžića i Alije Izetbegovića, možete biti manje-više sigurni da to osjeća na nekoj kanadskoj ad­ resi. Iz Beograda ovih dana odlazi čovjek koji snosi najviše neposredne odgovornos­ ti što je od izbijanja rata skoro 25 hiljada jugoslovenskih nevoljnika našlo sigurno utočište u zemlji koja svojim građanima pruža više nego bilo koja druga država na svijetu. Brajan Kejsi, koji je proteklih pet godina sa uspjehom rukovodio imigracionom službom Ambasade Kanade u Jugosla­ viji, vraća se u domovinu po isteku (pro­ duženog) beogradskog konzularnog man­ data. Iz sjedišta kanadske vlade u Otavi rukovodiće svim kanadskim službama imi­ gracije u susjednim Sjedinjenim Američ­ kim Državama.

D

Ovo mu je bio drugi diplomatski mandat u Jugoslaviji. U Beogradu je prvi put službovao od 1973. do 1976. godine. Stigao je ovdje, dvade­ set i jednu godinu star, na svoj prvi radni zada­ tak. Privikao se na oko­ linu i ljude tako dobro da je,uskoro igrao hokej u timu "Partizana", a pr­ ed kraj mandata se i ože­ nio. Vratio se 1990. god­ ine u zemlju čiju je kul­ turu i ljude dobro znao. Ili je barem tako mislio. Država se uskoro raspa­ la, a pragove kanadske Ambasade počeli su op­ sjedati mladi, obrazova­ ni ljudi. Kejsi o tom pr­ vom talasu iseljenika govori kao o "odlivu mozgova", no najviše njih bježalo je od mobilizacije. Zatim je došlo Sarajevo. KEJSI: Molbe za iseljenje počele su stizati iz Sarajeva u martu i aprilu 1992. go­ dine, a najpametnije Sarajlije počele su se javljati i prije, od kraja 1991. Mahom su to bili ljudi koji su ispunjavali uslove koji važe za "independents", dakle za one koji nemaju familiju u Kanadi i koji samofinansiraju iseljenje. Znali su jezik, bili su ljudi od karijere, koji su u izgledu imali zapos­ lenje u Kanadi. "Independents", po našim propisima, moraju u startu imati kapital od 4000 kanadskih dolara, plus sredstva za dodatne članove porodice. Kako se jugoslovenska kriza zaoštravala, počeli su nam se obraćati i oni koji nisu odgovarali ovim uslovima. U Kanadi je jačala politička vo­ lja da se nešto učini za unesrećene. Vlada je u septembru 1992. godine uvela "pro­ gram specijalnih mjera", koji je za Jugoslovene ublažio kriterije za selekciju. U ok­ viru "programa specijalnih mjera" mogli smo povećati kvotu iseljenika iz Jugosla­ vije: 4000 ljudi otišlo je 1992. godine. "VREME": A zatim ste uveli i prog­ ram za'izbjeglice? Taj program je zapravo počeo sa Jevrejskom zajednicom u Sarajevu, koja je organizovala odlazak nekoliko stotina saraje­ vskih Jevreja i članova njihovih porodica u Kanadu. To nije finansirala kanadska vla­ da, već Jevrejska zajednica u Kanadi. Prve izbjeglice koje je finansirala kanadska vla­ da bili su zatočenici iz srpskih logora (Manjače, Omarske, Bileće). Njih nešto više od šest stotina otišlo je 1992. godine. Posred­ stvom izbjegličkog programa ljudi su po­

Tačno je da mi smatramo da su ljudi iz čeli odlaziti u velikom broju tek 1993. go­ mješovitih brakova ugroženiji od drugih, dine. daje za njih preseljenje često najbolje rje­ ▼ O kojim se brojevima radi? Od početka rata, iz Jugoslavije je u Ka­ šenje. Takođe, u prednosti su pripadnici nadu ukupno iselilo oko 25.000 ljudi: 4000 manjina (Muslimani, Hrvati, Mađari, Uk­ je otišlo 1992. godine, naredne godine rajinci... Ukrajinci iz okoline Banjaluke i 6000, prošle godine izdali smo 7000 ise­ Prijedora nam se u posljednje vrijeme dos­ ljeničkih viza, a do kraja ove godine takođe ta obraćaju). Takođe, muškarci koji su od­ će otići oko 7000 iseljenika. Od toga je bili vojnu službu. Dajemo prednost ljudi­ 6000 ljudi u cjelosti finansirala kanadska ma koji su iz moralnih principa odbili da idu u rat protiv dojučerašnjih susjeda, kao i vlada, u okviru izbjegličkog programa. ▼ Na osnovu kojih kriterija birate kan­ onima koji su u okviru vlastite etničke gru­ pe progonjeni zbog svojih moralnih uvje­ didate za izbjeglički program? Nastojimo da utvrdimo da li bi osobi renja. ▼ Konzuli iz nekih drugih zapadnih ze­ koja traži iseljenje, odlazak u Kanadu zais­ ta riješio životne probleme. Trudimo se da malja, koje su takođe primile veliki broj iz­ odaberemo ljude koji su žrtve rata, a ne vi­ bjeglica iz Jugoslavije, vele da je Kanada novnici rata. To znači da ne biramo ljude uselila "izbjegličku elitu”, da je pokupila koji su na bilo koji način učestvovali u ratu "kremu"? Nije to bila naša namjera, da pokupimo na bilo čijoj strani. "kremu". Ali mi smo imali program. T A šta ako su prisilno mobilisani? Brajan Kejsi ne želi da saopšti podatke Trudimo se da ustanovimo kakva je bila stvarna priroda njihovog angažmana. Mol­ o etničkoj strukturi jugoslovenskih iselje­ be razmatramo sa stanovišta kredibiliteta. nika u Kanadu. Kaže da je prosječni ise­ Ako nas neko ubjeđuje da je juče stigao iz ljenik tridesetpetogodišnjak sa porodicom i Banjaluke, daje tamo presjedio tri godine malom djecom (još jedna prednost). Uz os­ rata i da ga niko nije mobilisao, mi njego­ jećanje lične nesreće zbog katastrofe koja voj molbi nećemo pokloniti povjerenje niti je zadesila Jugoslaviju, Brajan Kejsi se vra­ ća kući sa saznanjem da je za građane ze­ pažnju. ▼ Molbe su vjerovatno nalik jedna mlje koju je zavolio učinio što je mogao, drugoj kao jaje jajetu. Izbjeglice već znaju daje mnogima omogućio novi početak. Pr­ da vi imate posebno razumijevanje za ljude izori krajiških izbjeglica bacaju i njega u i očaj. "To je kao da gledam treću reprizu koji neće da ratuju protiv komšija? To je tačno, ali uočio sam da ljudi ug­ jednog užasnog filma." Izlišno je i napo­ lavnom govore istinu, čak i kada im istina minjati da se ova posljednja izbjeglička ko­ lona teško uklapa u sliku idealnog iselje­ ne ide u prilog, ■ ▼ Priča se da je miješani brak pred­ nika u Kanadu. LJ. S. nost? 28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 19

Politika i privreda

Kraj "avrama” Ekonomski tokovi i standard ljudi sve više odudaraju od onoga što je privredna vlast obećala početkom godine Da li će i izbeglice poslužiti kao deo objašnjenja za neuspeh ekonomske politike

.

z Vlade Srbije u utorak je zvanično šećerom ili mlekom, tako je sada i s hleemitovana najava "odgovarajućih bom jer jeftinije brašno, koje je država izd­ mera za stabilizaciju snabdevanja i vojila iz rezervi, ne pokriva više od petine cena koje treba trajnije da regulišu troškova proizvodnje hleba. domaće tržište". Vlada će te mere priSadašnji problemi mogu se lečiti meniti naredne nedelje, rekao je zamenik novim, smelim ekonomskim programom, republičkog ministra za trgovinu i turizam koji će biti okrenut budućnosti - poručio je Miloš Dimitrijević, dodajući da potom na javnosti u ponedeljak posle duže pauze gu­ duži rok ne bi trebalo da bude bitnijeg ras­ verner Centralne banke Dragoslav Avramta cena. Ujedno, preneto je Vladino ović. Guverner kaže daje pripremio "konuverenje da nema razloga za poskupljenje hleba, da će novim merama biti stabilizovPrivreda je četvrti mesec ane cene žive stoke, a time i svežeg mesa, kao i da će svi oni koji su povećali cene zaredom u stagflaciji radi porasta plata iznad dogovorenog (pad proizvodnje i nivoa u nedavno dopunjenom opštem kolektivnom ugovoru - morati da smanje i porast cena), smanjuje se cene i plate. spoljnotrgovinska aktivnost, i Ne procenjujući buduće mere srpske nedostatak uvoznih sirovina vlade pre no što budu obnarodovane, valja primetiti da politiku ove vlade krasi bar jedna je od najvećih prepreka jedna konstanta. Reč je o upornim i većoj proizvodnji, raste i višestrukim pokušajima da se cene vrate na neki prethodni nivo. Ova godina je zvanična inflacija i još više počela žestokom javnom kampanjom za o ček iv a la privrednika da će vraćanje cena na nivo iz jula prošle god­ ine; zatim je ista kampanja, mada blaža od doći do ubrzanja rasta cena... prethodne, ponovljena posle martovskog "monetarnog vikend-udara" na crnom tržištu novca; isto je traženo od preduzeća cept" mera ekonomske politike. To je ned­ posle talasa poskupljenja koji je izazvan vosmisleno posredno priznanje da je poli­ enormnim rastom carina i ostalih uvoznih tika stabilnog "avrama" došla do zida, dažbina - a evo sada i najave da će ponovo zapravo da je stabilan dinar već odavno biti traženo vraćanje cena. Posle svake fikcija i da o novcu u pravom smislu ne runde takvog pokušaja smanjivanja in­ treba ni govoriti. Dinar je više bon nego flacije, javnosti je saopštavano daje akcija pravi novac, jer od svih uobičajenih uspela jer je sprečen nov talas cena. U isto funkcija koje ima jedna nacionalna valuta, vreme, inflacija stabilno raste po prosečnoj dinar nije čak ni isključivo platežno sredst­ mesečnoj stopi od oko 5%, odnosno na vo u jugoslovenskoj ekonomiji. godišnjem nivou od približno 100%. Toli­ Guverner j e to rekao gotovo bez uvi­ ki rast inflacije beleži statistika, mada je janja: "Nema ekonomije u kojoj za isti jasno da je stvarni rast cena veći bar za proizvod postoje dve cene. Bilo daje reč o neki promil jer na ulici ima svega onoga robi ili o devizama. To je naš osnovni čega nema u prodavnicama društvenog problem i za to mora da se pronađe funda­ sektora, naravno skuplje od propisanih mentalno rešenje. Svako maskiranje prob­ cena koje su i glavni uzrok manjih ili većih lema teraće nas da se zaplićemo sve više i "nestašica". Tako je bilo s uljem, tako sa više, bez izgleda da istinski rešimo ekon­

I

20 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

omske teškoće kroz koje prolazimo". Takav iskaz ne može da znači ništa drugo osim zalaganja za slobodne, dakle tržišne cene robe i novca. U potonjem slučaju to je jednokratno usklađivanje zvaničnog i crnog kursa. U svakoj normalnoj ekonom­ iji, ako je to uopšte zamislivo, guverner nacionalne banke bio bi bar ekspresno smenjen zbog poremećaja koje je izazvao najavom devalvacije. Ovde je to prećutano kao da je reč o nekakvom privatnom čavrljanju. Objašnjenje može biti na ter­ enu odnosa političkih snaga: guverner može da izjavljuje šta god poželi jer je os­ tao bez moći odlučivanja. Ekonomsko tu­ mačenje nereagovanja na guvernerovu iz­ javu potvrdilo bi njegovo saznanje d aje jugoslovenska privreda do te mere monopolisana i kartelisana da posluje p^ >vome gotovo bez obzira na to kakve opšte uslove propisuju privredna i monetarna vlast. Na toj osnovi guverner Avramović zaključuje daje neophodna daleko elastičnija privati­ zacija od dosadašnje, odnosno da je to je­ dini put u razvijanje konkurencije i formiranje cena na tržišnim principima. MILOŠEVIĆEVI PRSTI: Ostaje obaveza analitičara, pre svega političkih zbivanja unutar vladajuće stranke u Srbiji, da otkriju kako je i zašto guverner Avram­ ović došao do toga da je privatizacija neophodna - što je guverner u utorak potvrdio u razgovoru s grupom stručnjaka beogradskog Ekonomskog instituta, među kojima su bili i nekadašnji istaknuti čl­ anovi Avramovićevog tzv. ekspertskog tima. Nije blisko logičkom razmišljanju da tako krupna i važna tema kao što je priva­ tizacija, u jednoj podržavljenoj ekonomiji, može da koleba čoveka sa toliko dugim stažom u dodiru sa ekonomskim temama. Nema ni godinu dana daje guverner Avra­ mović u pomenutom institutu, istina iza vrata zatvorenih za javnost, tvrdio da su i tranzicija i privatizacija nepotrebne jugoslovenskoj ekonomiji. Zatim je, s jes­ eni, predsednik Milošević izdiktirao guv-

G A G O V IĆ

IVAN IH i»tl irthi

ii,;-

erneru i ostalima kako treba napraviti pro­ gram ekonomskog razvoja Srbije u naredne dve godine. Usledilo je guvernerovo objašnjenje javnosti da. oporavak domaće privrede i stabilnost dinara ruši grupa od petnaestak beogradskih ekono­ mista i novinara, a zatim i formiranje rad­ nih grupa za razradu Miloševićevog pro­ grama. Njihov rad je potrajao oko pola godine, a počeo je znamenitom izjavom supruge šefa srpske države, učesnice u radu jedne od grupa, da se ne razume u ekonomiju, ali da - u stvari zna kako to treba urediti. Kako su rezultati rada tih grupa ispali odgovara­ jući doprinosu istaknutih učesnika, pri čemu njihovo učešće nije omogućilo prohodnost dobrih ideja i predloga, guverner je proletos izveštaj o tom radu propratio i ličnom notom, koja je gotovo u svemu, s pravom ili ne, odudarala od samog izveštaja. Tada i počinje sve duže izbivanje guv­ ernera s javne scene. Cilj ovog kratkog podsećanja na neko­ liko važnih momenata u zbivanjima god­ inu unazad nije skiciranje guvernerovog portreta, bar ne prevashodno, već samo il­ ustracija karaktera vlasti za sve one koji su zaboravili kako je to u suštini bilo i u boljim vremenima na ovim prostorima. I onda su reformatori dobijali samo onoliko značaja i onda kada je to vrhu vlasti odgo­ varalo za neke sasvim druge ciljeve; i onda je neizbežno neefikasno državno-partijsko vlasništvo nad privredom i stanovništvom pravdano domaćim i inostranim neprijate­

ljima ili tzv. objektivnim okolnostima. IZBEGLICKA RAČUNICA: Ima znakova da će i najnovije izbeglice biti zloupotrebljene, istina ne kao krivci, već samo kao opravdanje zato što stvarni tok­ ovi ne odgovaraju proklamovanim cilje­ vima u ovoj godini. Verovatno nije bez ra­ zloga upozorenje Nebojše Savića, u pomenutom razgovoru s guvernerom u Eko­ nomskom institutu, da zbrinjavanje izbeg­ lica ne zahteva rebalans bilo kojeg budže­ ta. Nije rečeno, ali se podrazumeva, da bi takav potez vlasti zapravo bio korišćenje izbeglica za namicanje onih para koje su već potrošene i kao takve evidentirane u kvazibudžetskom deficitu (dugovanja države Centralnoj banci, dugovanja i gubi­ ci državnog sektora privrede...), koji se meri milijardama dinara. Dobru ilustraciju tog mentaliteta dala je prošle nedelje srps­ ka televizija objašnjavajući gledaocima da u Beogradu nema dovoljno hleba zbog na­ vale izbeglica. Izgleda daje to bilo toliko revnosno služenje režimu da je isti, preko srpskog ministra za trgovinu i turizam, posle nekoliko dana javno poručio da probleme s hlebom nikako ne treba prav­ dati velikim brojem izbeglica u Srbiji. No, počela su licitiranja oko toga koliko će Sr­ biju i SRJ "koštati" izbeglice. Istina, u jav­ nosti još nema zvaničnih procena, pa ih treba sačekati i videti da li će biti pomenuta "zarada" srpskog budžeta zato što više nema koga da pomaže u Hrvatskoj. Jer, pre dve godine zvanično je iz srpske vlade više puta ponovljeno da pomoć braći u Bosni i

DRAŠKO

MALE I VELIKE RIBE: Dragoslav Avramović u jeku najveće popu­ larnosti uspeh sopstvenog programa merio je cenom pljeskavice i cenom porcije girica - s ponosom ističući da za to treba samo di­ nar, jedan "avram". U međuvremenu trošio se "avram", a sudeći po ceni i girica je postala velika riba

Hrvatskoj iznosi oko 20 odsto godišnjeg društvenog proizvoda (približno dve mili­ jarde američkih dolara). Na stranu koliko je ta pomoć realno iznosila, ona je tada is­ ticana kao deo objašnjenja za ekonomsku katastrofu u Srbiji, a ' verovatno je i smanjena u protekloj mirotvoračkoj godini srpske vlasti. Izvesno je da će "vađenja" uskoro biti, bez obzira na to ko će od nedužnih biti iskorišćen. Prema najnovijoj anketi u privredi, koju svakog meseca obrađuje Ekonomski institut, procena trenutnog stanja i očekivanja privrednika u naredna tri meseca nagoveštavaju samo još veće poremećaje. Privreda je četvrti mesec zaredom u stagflaciji (pad proizvodnje i porast cena), smanjuje se spoljnotrgovinska aktivnost, i nedostatak uvoznih sirovina jedna je od najvećih prepreka većoj proizvodnji, raste i zvanična inflacija i još više očekivanja privrednika da će doći do ubrzanja rasta cena... Ukratko, stabilno je loša situacija, kako je to definisao Miroljub Labus, dodajući da je jedan od najvećih aktuelnih problema - ono što je uobičajeno nazvano nelikvid­ nost - zapravo najbolja ilustracija krize društvenog sektora privrede. Dok on pos­ toji, postojaće i ta crna rupa, a posebna, dnevna opasnost dolazi otud što bi takva nelikvidnost mogla da se preseli u Narod­ nu banku Jugoslavije - praktično rečeno, u topčidersku štampariju novca. ■ ZORAN JELIČIĆ

28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 21

G A G O VIĆ DRAŠKO

JURE SAMO MALE: Finansijska policija u akciji

Finansijska kriza

Nenaplativa politika Kako je mogućno da se na legalnim računima nalazi samo dva odsto od legalno prikazane novčane m ase, vredne oko 2,5 m ilijardi dinara vaj avgust je u znaku apsurdnog fenomena da je jugoslovenski ban­ karski sistem u "neto minusu", to jest zbir pozitivnog salda na žiro računima poslovnih banaka manji je od zbira minusa na tim računima. A sve banke su i dalje otvorene i oni koji na svojim računima u bankama koje su u minusu imaju pluseve, obavljaju tekuća plaćanja. Neverovatno ali istinito, to je jugoslovenski prilog ekonom­ skoj teoriji nemogućeg. Nisu se ipak svi finansijski problemi države preselili u poslovne banke (kako kaže dr Miroljub Labus). Privredna komo­ ra Jugoslavije objavila je krajem jula daje na polugodištu 14.000 firmi sa 435.000 zaposlenih sa blokiranim računima, a daje prema 12.000 firmi pokrenut stečajni pos­ tupak. Valja, međutim, podsetiti da je u

O

22 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

poslednjih pola veka na ovim prostorima socijalističke "nenovčane privrede", tek jedna paradržavna (kosovska) banka otišla u stečaj, a da se o sličnoj meri prema glavnoj privatnoj (Dafiment) banci diskutuje već skoro više od godinu i po dana. Naročito se velike državne banke ovde tre­ tiraju kao svete životinje, pa ni hronična nelikvidnost najveće jugoslovenske banke nikako ne znači da je ovde moguća neka "Barings afera". VOZ ZA KREDIT: O razmerama nekažnjene i nekažnjive nelikvidnosti samo delimično govore i podaci Službe platnog prometa o novčanim transakcija­ ma u prvom polugodištu ove godine. Kako objavljuje "Privredni pregled" (12-14. av­ gust), u tom razdoblju novčane transakcije u oba pravca iznosile su 162 milijarde i

841 milion dinara. U tome su primanja 80,3, a izdavanja 82,4 milijarde dinara, to jest - negativni saldo je iznosio 2,1 mili­ jarde dinara. Svi sektori su bili u minusu: privreda za 89 miliona dinara, socijalne in­ stitucije za 84 miliona, uprava za 50 milio­ na, neprivreda za 42 miliona, osiguranje za 9,7 miliona, a banke su imale negativan bilans novčanih transakcija veći od 1,8 mili­ jardi dinara. To se, naravno, završava u tekućem "neto minusu" banaka i u činjeni­ ci da vlada prava glad za novcem, jer privreda je samo u junu imala negativan bilans tekućih transakcija od 625 miliona dinara. Banke to ne mogu da pokriju. Logično, dok su sedamdesetak manjih, mlađih banaka, koje su pod manjim pritiskom države, polovinom avgusta knjižile tanak plus na žiro-računima od 4050 miliona dinara, dvadesetak starih bana­ ka ušle su u minus koji se kreće između 70 i 80 miliona dinara i sada se pravdaju da su na njihovim leđima "veliki sistemi" koji ne vraćaju kredite. Naravno daje reč upravo o onim gigantima i velikim sistemima za koje se Vlada Srbije hvali da ih je "očuva­ la" od rasprodaje privatnom i stranom kap­ italu i od propasti zbog svetskih sankcija. (Koordinator 180 paradržavnih preduzeća u Srbiji Dragan Tomić čak je na televiziji

nedavno izneo tezu da će naši sačuvani ve­ liki sistemi i krupni kapaciteti doneti srpskoj ekonomiji^>rednost na svetskom tržištu kad padnu sankcije.) A ti veliki proizvodni sistemi sačuvani su tako što su svoje probleme (dugove) isporučili part­ nerima - ili bankama ili državnim infras­ trukturnim preduzećima (elektroprivredi, na primer, koja im sada počinje isključivati struju) ili drugim dobavljačima. Kako se lanac nelikvidnosti, kad se jed­ nom pokrene iz velikih sistema, daleko širi, lako je pokazati primerima. Kad, na primer, jedna vojvođanska banka srednje veličine plati garanciju za ŽTP Beograd, a šef Službe platnog prometa opštine Savski venac u Beogradu odbije da blokira račun željezničkog sistema i isplati potraživanje te banke, onda komitenti te banke ostanu "na pola kredita", to jest pola proizvodnje. Pošto se, međutim, radi o politički osetljivoj firmi i zamešateljstvu oko državne obaveze prema ŽTP za dotičnu garanciju, advokat Vladimir Horo vic ne može da povede sudskog izvršitelja na bilo koju željezničku stanicu i’u korist banke koju zastupa - uzapti, "fenduje" željezničku ko­ mpoziciju, mada upravo to predlaže svojim klijentima. Znači, opet stižemo do problema "pravne države" i "žvake" o po­ trebi "uvođenja" fmansijske discipline. Pojednostavljeno, sve dok ne čujete da je poverilac Termoelektrane "Nikola Tesla", kome ova već šest meseci duguje 8.000 di­ nara, sa sudskim izvršiteljem zaseo u ko­ mandnu1salu i uveo "restrikciju", neće ovde biti fmansijske discipline. A i ne može je biti sa društveno svojinskim nere­ dom u kojem "subjektivne snage" odre­ đuju ekonomske prioritete. Zanimljivo je primetiti da se ovoga puta malo buke diže oko restriktivnosti monetarne politike, koju pojačava rast crnog kursa deviza. Od početka godine do kraja jula novčana masa u Jugoslaviji pov­ ećana je za 26 odsto, ali gledajući je kroz realne devizne naočari, ona je smanjena za 29 odsto. Ipak, inflaciona očekivanja nisu ugašena. Sta bi bilo d a je štamparija bila izdašnija, bolje reći - šta će biti ako se vlast na to sada odluči - pitanje je na koje je lako odgovoriti - vratili bismo se u hiperinflaciju. Banke ona ne bi spasila. GDE SU PARE: Marginalizacija pos­ lovnih banaka i preteći slom,čitavog finansijskog sistema samo su jedan od rezultata sukoba relativno zdravog novca sa priv­ rednim sistemom koji takav novac jed­ nostavno ne može da izdrži. Nelikvidnost je zapravo počela da se širi od kraja prošle godine, kada je usporena inflacija posle "nikoljdanskog kočenja" emisije dinara. Ta takozvana restriktivna monetarna politika

koliko-toliko je održala dinar tokom poslednjih osam meseci, ali je istovremeno ponovo osvetlila sve probleme jedne konzervirane državne ekonomije, koja izbegava susret sa tim problemima držeći se principa "mekog budžetskog og­ raničenja" (kako se naziva sistem u kojem i oni koji nemaju novca mogu trošiti na račun svih ostalih). Dr Stanko Radmilović, direktor "Financinga" u Novom Sadu, ističe da, u stvari, počinje da puca "jez-daf' sistem, po kome naši privredni subjekti ranija zaduženja servisiraju novim dugovima, a nelikvidnost se javlja kao posledica filozo­ fije i prakse društvene (ne)svojine i njoj primerenih "mekih finansija", koje omo­ gućavaju da se privreda pravi luda naspram nelikvidnosti svojih banaka. Kad

Pojednostavljeno, sve dok ne čujete d aje poverilac Termoelektrane "Nikola Tesla", kome ova već šest meseci duguje 8.000 dinara, sa sudskim izvršiteljem zaseo u komandnu salu i uveo "restrikciju", neće ovde biti fmansijske discipline se nelikvidnost dugo zahuktava i kada poredak ne eliminiše sa finansijskih tržišta svakoga ko ne može da plaća, onda se ruši finansijski sistem, kamate lete u nebo, a problem se iskazuje kao nerešiv. Država sada smišlja neki način da banke vrati na noge, jer reč je u suštini o njenim banka­ ma, pa se iz Vlade Srbije već za kraj ovog ili početak sledećeg meseca najavljuje novi paket ekonomskih mera. Može li se uopšte pronaći takav "pa­ ket" kada su već pre nekoliko meseci stručnjaci CES MEKON izneli procenu da je čak oko 45 odsto od ukupno 3,9 milijar­ di dinara bankarskih plasmana nenaplati­ vo. Prema tadašnjoj izjavi dr Boška Živkovića, državna i javna preduzeća duguju 1,3 milijarde dinara. A toj sumi potrošnje bez pokrića treba pridodati i prošlogo­ dišnji "priznati" dug države kod Narodne banke Jugoslavije od 505 miliona dinara (koji se istina u ovoj godini nije uvećao, ali ni vraćao), kao i nepreciziran iznos nep­ okrivenih dugova Armije privredi. KAMATE I KURS: Pošto se stvarni generatori minusa u finansijskom sistemu kriju od očiju javnosti, vlada prava konfuz­ ija, a jedan neverovatan podatak sustiže drugi, svi se pitaju gde je novac, ko vlada sa 2,7 milijardi novčane mase. Kako beleži

"Ekonomska politika" (24. jula), Slobodan Vuković, predsednik Prve preduzetničke banke, primetio je da se na legalnim račun­ ima nalazi samo 2 odsto prikazane nov­ čane mase u Jugoslaviji, od preko 2,5 mil­ ijardi dinara. Dr Slobodan Komazec u no­ vosadskom "Dnevniku"(20. avgusta) kaže daje van legalnih novčanih tokova oko 1,5 milijardi dinara. U svim bankama depoziti su prepolovljeni i sada su na oko 7-8 odsto njihovog kreditnog potencijala. Od banaka beži svako ko ima i prebijenu banku. Kad bi, na primer, 3,5 miliona zaposlenih i pen­ zionera Jugoslavije svojih prosečnih 300 dinara mesečno primali preko banaka, a sukcesivna plaćanja obavljali bezgotovins­ ki, u banke bi se slilo preko milijardu di­ nara, a na kraju meseca bi im u depozitu moguće ostalo oko 50 miliona dinara de­ pozita, što bi, pri ovoj oskudici, već bio neki novi potencijal. No to spada u krug teorija "šta bi bilo kad bi bilo". Realnost je da su banke odgurnute i iz međusobnog finansiranja preduzeća, pa prodaja komercijalnih zapisa predstavlja 70 odsto prometa na svim finansijskim tržištima. Poverenje koje se jednom prokocka u ekonomiji se praktično nikada ne može vratiti. Zato su i potrebne nove firme i novi vlasnici banaka. Kako uopšte sanirati ove stare, kad Agencija za sanaciju banaka smatra da gubici banaka iznose oko 8,2 milijarde dinara i to pod prilično sumnjivom pretpostavkom da se bar 40 odsto deviznih dugova mogu smatrati na­ plativim i nekom povoljnom reprogramu. Mirko Galjak, direktor Beogradskog eskontnog centra, posrednika u trgovini novcem, čiji je račun takođe bio blokiran, smatra da je nelikvidnost između ostalog i posledica igre između branilaca čvrstog di­ nara i majstora dužničkog biznisa ("Politi­ ka" od 5. avgusta). Pošto dužnici, kaže on, nisu pretrpeli nikakvu štetu posle megainflacije (dakako suprotno, izvukli su ogromne profite) i tokom starta Avramovićevog programa, oni su se ponovo zadužili, nastavili konverziju dinara- u strane valute i sada čekaju još veću infla­ tornu dobit od one koju im je donela prosečna mesečna inflacija od 5-6 odsto tokom ove godine. To je moguće jer je ka­ znena kamata praktično zakovana niskom eskontnom stopom Narodne banke Jugo­ slavije (od 9 odsto) i niskim nivoom le­ galnih kamata od oko 14,25 odsto. Čvrstinu crnog deviznog kursa, međutim, čuvaju nelegalne kamate koje se kreću između 0,5 i 1,5 odsto dnevno. Tako se jedan deo živog novca ipak vrti u dinar­ skom poslovanju i ne hita, za sada, u devize. ■ DIM ITRIJE BOAROV

28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 23

Mirnodopsku transformaciju Fort Mamule svakako valja pozdraviti, mada će brzina njenog realizovanja zavisiti i od cr­ nogorskih vlasti, koje tek treba da donesu zakone o do sada neuobičajenom obliku poslovanja u Crnoj Gori i SR Jugoslaviji. U "Monte Royalu" procenjuju da bi ko­ mpletan kompleks mogao biti završen za P otpisan ugovor kojim je beogradska firm a "Monte Royal" dobila pravo upola kraće vreme od ugovorene obaveze od četiri godine, što bi onda firmi omo­ da uredi čuvenu tvrđavu Mamulu, koja čuva ulaz u Bokokotorski zaliv. U gućilo da do 2015. godine eksploatiše oče­ "Monte Royalu" procenjuju da bi kompletan kompleks mogao biti završen kivanu dobit na osnovu ugovorenog prava korišćenja. za upola kraće vreme od ugovorene obaveze od četiri godine Vrednost projekta - od građevinskih radova do komunikacione tehnike - prornogorske vlasti nedavno su, upr- general i svojevremeni komandant Dal­ cenjena je na nešto manje od 150 miliona kos protivljenju opozicionih stra­ macije, graditelj brojnih utvrđenja u Boki, maraka, od kojih je 60 miliona "pokrive­ naka, ustupile Ratnoj mornarici Tirolu i Mađarskoj, po kom je otočić do­ no" sredstvima "Monte Royala", a veći SRJ uvalu Valdanos kod Ulcinja kao bu­ bio svoje ime poznatije od onog drugog, deo očekuje se izdavanjem u zakup, unduću ratnu luku. Strah da bi se cela crno­ Lastavica. Uz adaptaciju Mamulinog forta apred, 4000 kvadratnih metara poslovnog gorska obala mogla pretvoriti u vojna ut­ "Monte Royal" planira podizanje luksuz­ prostora na Mamuli. vrđenja pre no što Bokokotorski zaliv od nog hotela apartmanskog tipa na temelji­ Računa se da bi povoljne cene tog rđe, mazuta i provizorno uskladištenog ma nekadašnjeg utvrđenja, a van njego­ "predzakupa" mogle da privuku veliki deo naoružanja i municije doživi ekološku ka­ vog područja poslovni centar površine firmi zainteresovanih da na crnogorskoj tastrofu, razbijen je - ili bar ubla­ obali imaju ono što jugoslovenske žen - nedavnim mirnodopskim offshore firme imaju na Kipru i potezom. Javno preduzeće za mo­ drugde. Uz adaptaciju Mamulinog forta "Monte Royal" rsko dobro iz Budve potpisalo je Postojanje interesa očigledno planira podizanje luksuznog hotela ugovor sa beogradskom firmom je iz činjenice da je crnogorsko apartmanskog tipa na temeljima nekadašnjeg "Monte Royal" o ustupanju otoč­ nadležno preduzeće sklopilo ugo­ ića Lastavica (Mamula) na korišutvrđenja, a van njegovog područja poslovni vor, kao i iz procene da bi povo­ ćenje do 2015. godine. ljni uslovi davanja u zakup unacentar površine 6000 kvadratnih metara, marinu, Ugovor važi pod uslovom da pred samo trećine predviđenog helidrom i uređene plaže "Monte Royal" u naredne četiri poslovnog prostora obezbfedili vi­ godine na Mamuli i naspramnom še od polovine sredstava neopho­ rtu Arza izgradi poslovno-turističdnih za realizaciju projekta "La­ ki kompleks namenjen svetski unosnom i 6000 kvadratnih metara, marinu, helidrom stavica". Koristi za opštinu Herceg-Novi, sve raširenijem poslovanju tipa ojfshore i uređene plaže. Crnu Goru i Jugoslaviju - naročito takve Na rtu Arza predviđena je izgradnja kakve su sad - više su no očigledne. U naj­ business, dakle za registraciju i poslovanje firmi koje zemlja-domaćin oslobađa uo­ većeg hotela A kategorije, još jednog pos­ manju ruku, na Lastavici više neće biti ša­ bičajenih dažbina i poreza. Teško je zami­ lovnog centra i objekata koji će obezbedi- nse za snimanje revolucionarnih filmova sliti šta bi na takvu promenu funkcije re­ ti svetske uslove poslovanja i komunika­ tipa "Kampo Mamula". ■ R. V. kao Lazar Mamula, austrijski inženjerijski cije, ali i odmora budućih korisnika.

Biznis

Lastavica u ruci

C

SVETLECE DECUE

PATIKE

ROBNA KUĆA: D U R IĆ E V A 26, TE L: 011/403-368. 4 0 3 -6 2 3 FA X : 403-619 P R O D A J N I S A L O N : M O Š E P I J A D E 2 3 , T E L / F A X : 011/ 3 3 5 -8 7 2 S A L O N SAX & M A X : B U L E V A R R E V O L U C I J E 5 6 . T E L :0 1 1 / 3 3 0 -4 9 1 VELEPRODAJA GUNDUUĆEV VENAC 6. TEL: 011/ 3249-246. 338-439 FAX: 3220-289

SKOPJE:

L U J PASTER 1 1 .T E L /F A X : 3 8 9 9 1 / 2 3 3 -3 4 6

PRODAJA NA VELIKO I MALO

Tel: 011/ 639-905 24 ■ VREME ■ ' 28. AVGUST 1995.

Dosije: Crkva i "srpsko pitanje "

Nebeski, ratni oltar Objavljujemo delove rada "Srpska pravoslavna crkva u poratnim i ratnim godinama (1980-1995)" Radmile Radić, naučnog saradnika Instituta za noviju istoriju, koji je u celini objavljen u listu "Republika" atrijarh Pavle se 10. avgusta javno požalio zbog toga što se, "dok je naš narod u Srpskoj Krajini zadesila nesreća bez presedana, a stotine hiljada be­ skućnika lutaju Bosnom izbezumljeni", TV programi ne menjaju, na sportskim tereni­ ma se igra, po restoranima i kafanama pije se i peva do zore, odjekuje zaglušujuća muzika na svakom koraku. "U normalnim prilikama, kada se dogodi neka nesreća u rudniku, na železnici, avionska nesreća raspisuje se dan svenarodne žalosti", kaže patrijarh u pismu direktoru RTS M. Vučeliću. U proteklim mesecima crkveni veliko­ dostojnici obilazili su mnoga mesta srpskih poraza i zgibenija. Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) uputio je 16. avgusta poruku prognanima iz Srpske Krajine, u kojoj se kaže da su oni "na prav­ di Boga pokrenuti sa svojih vekovnih ognjišta brutalnom i nečovečnom silom" i prisiljeni da "krenu u nepoznato" i poziva ih PUTOVANJE ZA KOSOVO: Mošti kneza Lazara, 1988. godine da ostanu kod svojih domova i svojih crkvi. To je bilo samo nekoliko desetina vođama u jugoslovenskoj ratnoj drami i svetinja. Pravoslavni Srbi, naročito izg­ časova pre pada Gline u hrvatske ruke. U kakve su posledice stizale nju i narod koji je nanici, zamoljeni su da se "uzdrže od ne­ apelu srpskom narodu 7. avgusta episkopi zastupala. Crkva je povezivala konfesiju i trpeljivosti prema bilo kome članu naciona­ SPC pozivaju sve odgovorne ljude srpskog etnos, tako što se držala odluke Sabora iz lnih manjina u Srbiji, Republici Srpskoj i naroda da se "uzdignu iznad svih ljudskih 451. godine, da granice Crkve teku duž drugde". sujeta i razdora" i da izaberu "vladu sven­ granica države. Crkveni krugovi sada upo­ Patrijarh Pavle je 19. avgusta služio arodnog poverenja". U apelu se navodi da zoravaju da posle raspada SFRJ ni polovi­ svetu arhijerejsku liturgiju u Trebinju, oko Srbima preti opasnost daljeg uništenja "od na nekadašnjih eparhija SPC nije ostala na koga se vode borbe, u Crkvi svetog Marka Jadovna do Kosova". Kaže se da su vlasti teritoriji današnje Jugoslavije. U Evropi i u Beogradu 6. avgusta služio je moleban za Jugoslavije, Srbije i Crne Gore svojim prekomorskim zemljama danas se nalazi 12 postradale u Republici Srpskoj Krajini, "vlastoljubivim ponašanjem i samoljubivim eparhija SPC, a na prostoru bivše Jugo­ kada je pozvao na prisebnost, slogu i jedin­ stavom pogazile sva svoja obećanja i ga­ slavije, van SRJ, još 10. Srpska pravoslav­ stven i zamolio da "u ovoj nesreći ne zavlada rancije date Srpskoj Krajini, a svojom krat- na crkva, u razdoblju od 1980. do 1995. mržnja", rekavši da se "zemlje i države ne kovidom politikom dovele narod u puni ćor­ vraća se na javnu i političku scenu sa mogu graditi na genocidu i zločinima". sokak i bezizlaz". društvene margine, na kojojje boravila pre­ Patrijarh je 31. jula posetio izbeglice u Objavljujemo nekoliko širih izvoda iz thodnih četrdeset godina (...) Drvaru, koje su iz Grahova i Glamoča bile rada dr Radmile Radić, koji u okviru serije Progon Srba i Crnogoraca sa Kosova, stigle u taj grad nakon ulaska hrvatskih o preispitivanju uloge i savesti raznih ak­ podizanje temperature u diskusijama oko snaga u jugozapadnu Bosnu. Pre toga, 29. tera jugoslovenske ratne drame objavljuje odnosa matice i pokrajina, pomeranje jula, služio je svetu liturgiju u Hramu list "Republika". Taj tekst nastao je nep­ stanovništva ka nacionalnim jezgrima, opšrođenja Presvete Bogorodice u Glini, a za­ osredno pre navedenih događaja i govori o ti porast nacionalizma, antisrpske parole u tim osvetio spomen-ploču glinskim mu­ tome kako se Srpska pravoslavna crkva nekim gradovima, ekonomske nevolje i čenicima poklanim 1941. godine u glinskoj odnosila prema događajima, pokretima i mnogi drugi uzroci, počeli su da pune crkve

P

28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 25

za vreme velikih praznika, posebno u grad­ skim sredinama. Tokom 1988. godine, mos­ ti kneza Lazara putuju iz Ravanice, preko eparhije zvorničko-tuzlanske, šabačkovaljevske, šumadijske i ličke u Gračanicu na Kosovu, da bi tamo dočekale proslavu 600. godina od bitke na Kosovu. Svuda su dočekane vrlo svečano i uz brojno prisust­ vo stanovništva. U poslanici koju je izdao episkop šabačko-valjevski Jovan povodom dolaska svetih moštiju cara Lazara pominje se termin "nebeslca Srbija", koji će potom biti često korišćen. "Od kneza Lazara i Ko­ sova Srbi prvenstveno stvaraju NEBESKU SRBIJU, koja je do danas sigurno narasla u najveću nebesku državu. Ako samo uzmemo nevine žrtve ovog poslednjeg rata, milione i milione Srba i Srpkinja, dece i nejači, pobijenih ili mučenih u na­ jstrašnijim mukama ili bacanih u jame i pećine od ustaških zločinaca, onda možemo pojmiti koliko je danas srpsko carstvo na nebesima"(...)

Genocid Od 1984. godine jedna od tema koja je zauzimala sve više prostora na stranicama crkvene štampe odnosila se na stradanje Srba u NDH i logor Jasenovac. Septembra meseca te godine, patrijarh German je pril­ ikom osvećenja crkve u Jasenovcu pozvao na praštanje, ali ne i na zaborav. U drugoj polovini osamdesetih godina temafna o genocidu pridružuju se i napisi o aktuelnoj ugroženosti srpskog naroda u Hrvatskoj, pa i Bosni i Hercegovini. S jeseni 1988. otvorena je velika polemika između episko­ pa Atanasija Jevtića i Živka Kustića, glavnog i odgovornog urednika "Glasa koncila". Atanasije Jevtić uputio je oštre zamerke na uređivačku politiku pomenutog lista, prema "tragediji čitavog jednog naro­ da i njegovih svetinja na Kosovu i Meto­ hiji", kao i prema napisima po kojima je u BiH, Crnoj Gori i delovima Hrvatske, bilo samo 10 odsto "pravih etničkih Srba i to doseljenih", dok su ostali primili pravo­ slavlje prekrštavanjem. JeVtić je ovo naz­

DUHOVNA KAPA: Atanasije Jevtić u srpskom okruženju

vao vraćanjem na ustašku frazeologiju (...) Polemika sa "Glasom koncila" nastavi­ la se i u narednim godinama. Posebno oštri napisi objavljivani su tokom 1990. godine oko broja žrtava u logoru Jasenovac, zatim oko pokolja livanjskih Srba i slično. Stalno mesto u "Pravoslavlju" imali su arhivski dokumenti o genocidu nad Srbima u NDH. Sveštenik Dragomir Ubiparipović iz Sarajeva pisao je krajem 1988. godine članak za "Glas crkve" (GC) pod naslovom "Kulturni i vjerski genocid nad pravo­ slavnim Srbima Sarajeva". Po njemu, kul­ turni genocid ogledao se kroz forsiranje zaštite kulturnih spomenika "naših vekovnih porobljivača Turaka, koji su punih pet vijekova unazađivali visoke domete hrišćanske kulture Balkana", zapuštenost srpskih crkava, grobalja i muzeja srpske prošlosti i izostavljanja spomenika srpske prošlosti iz turističke ponude, na uštrb ob­ jekata iz turskih vremena. Sarajevski list "Oslobođenje" uskraćivao je prava pravo­ slavnih time što je odbijao da objavljuje smrtovnice ćirilicom i izbacivao reči opelo i parastos iz sadržaja (GC, br. 4, 1988).

(...) Sabor na zasedanju u maju 1990. dono­ si odluku i upućuje zahtev nadležnim or­

Svetosavlje Analizirajući stavove SPC o srpskom narodu Gordana Paić piše da poseban značaj imaju stavovi o svetosavlju. Tim nazivom označava se: pravoslavno hrišćanstvo "srpskog stila i iskustva", celina srpske duhovnosti nastala u razdoblju srednjeg veka i intelektualni i verski pokret čiji je tvorac bio Rastko Nemanjić. Gordana Paić zaključuje da svetosavlje takođe i transcendira granice verskog i artikuliše se kroz filosofiju, tradiciju, koncepciju društva, Sveta, istorije, te ostaje model stvaralaštva u kulturi, umetnosti i stvaralaštvu uopšte. (Gordana Paić, "SPC i kriza", "Pravoslavlje između neba i zemlje", Niš 1991, str. 156-174.)

26 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

ganima da se omogući vađenje iz jama po­ bijenih u toku Drugog svetskog rata i njiho­ vo dostojanstveno sahranjivanje. Potom, tokom cele godine stižu izveštaji iz Bosne i Hercegovine (Bileća, Kupres, Fahovići, Vlasenica i dr.) i Hrvatske o opelima nad žrtvama genocida, vađenju kostiju i njiho­ vom ponovnom sahranjivanju. Izveštaji su obično bili praćeni detaljnim opisima nači­ na na koji su žrtve ubijane. Istovremeno, sveštenstvo SPC šalje upozorenja iz BiH da se i tamo širi atmosfera "povampirenog ustaštva", te da srpski narod mora ostati je­ dinstven i na predstojećim izborima glasati za one koji pored ostalih važnih činilaca budu garantovali verske i nacionalne vrednosti ("Pravoslavlje" - PR, br. 567, 1990; GC, br. 1,2,3, 1990). Decembra 1990, na vanrednom za­ sedanju Sabora, SPC dobija novog patrijar­ ha, zbog dugotrajne bolesti Germana Đorića, i to episkopa raško-prizrenskog Pavla. Za mitropolita crnogorsko-primorskog biva izabran Amfilohije Radović (u vreme otvaranja polemike oko autokefal­ nosti crkve u Crnoj Gori), a za episkopa bačkog Irinej Bulović. Sabor odlučuje da 1991. bude liturgijsko-molitveno obeležavanje 50-godišnjice stradanja SPC i genocida i da sveštenstvo i narod i dalje rade na otkrivanju posmrtnih ostataka ne­ vinih žrtava rata i njihovom dostojanstve­ nom sahranjivanju. (PR, br. 570, 15. 12. 1990) (...) Jedna od prvih poruka novog patrijarha, objavljena za Uskrs 1991, odnosila se upra­ vo na "otkrivanje stratišta i grobova novomučenika i novosvetitelja". Patrijarh pona­ vlja reči svog prethodnika da Se oprostiti mora, ali ne sme zaboraviti, i pri tome nag­ lašava da se posebno ne može zaboraviti činjenica daje greh ili "neuporedivi zločin"

DRAŠKO

G A G O V IĆ

ostao neokajan, što potvrđuju i savremena u "Pravoslavlju"- smatrao je da ona "pod­ zbivanja. Patrijarh traži da se učini sve što stiče mlade Hrvate na sukob, jer je po je moguće da se oživi "duhovna i molitvena . mišljenju hrvatske državne vlasti (Kaptola) zajednica sa svetim žrtvama nevino pos- došao trenutak u kojem će svi oni, mladi tradalih i da se čini sve da se te žrtve nikada Hrvati, po prvi put jurnuti do kraja, da kao ne zaborave ili umanje" (PR, br. 576,15.03. građani 'demokratske i pravne države' reše 1991). svoje vekovno nacionalno pitanje i stvore 'Neovisnu državu Hrvatsku'"(...) v Članovi delegacije SPC tražili su da Žrtve i dijaspora država SFRJ obezbedi sigurnost i ravno­ pravnost svih građana u zemlji. Tih dana Sahranjivanje žrtava ustaškog terora u episkop slavonski Lukijan osudio je "bru­ Bosni i Hercegovini počelo je već u janua­ talni napad hrvatskih specijalaca na Pakrac ru i nastavilo se tokom cele godine (Žito- i provalu u episkopski dvor" i uopšte antismislić, Prebilovci, Ljubinje, Trebinje, Ma- rpska nastupanja hrvatske države. Svešten­ jevica, Banjaluka i dr.). U jamu Golubinka stvo Eparhije zagrebačko-ljubljanske sasta­ spuštali'su se i predsednik SDS BiH, Rado­ lo se 22. 3. i takođe upozorilo na težak van Karadžić, član Predsedništva BiH iz položaj SPC u Hrvatskoj i neistinito pisanje SDS dr Nikola Koljević i slikar Milić od 0 vezama SPC sa vlastima u Srbiji. U Mačve. saopštenju sa sastanka kaže se: "Novi Ustav Maja meseca patrijarh Pavle služio je Hrvatske doveo je Srbe u Hrvatskoj u status liturgiju u Jasenovcu i tom prilikom poručio nacionalne manjine, a to će izazivati stalne da Sabor liturgijsko-molitvenim obele- nemire dok se nepravda ne ispravi". Patri­ žavanjem 50-godišnjice stradanja ne želi da jarh Pavle je povodom događaja u Hr­ podstiče zlu krv niti osvetu, već želi da se vatskoj uputio početkom aprila telegram sagledanjem istine o zlu izbavi od novih poglavarima pravoslavnih autokefalnih zala. U Hrvatskoj ove komemoracije nisu crkava, a 7. maja u Sremskim Karlovcima shvaćene na način kako je to želeo patrijarh vođeni su razgovori između delegacija SPC Pavle, već kao podgrevanje starih rana i 1 Rimske katoličke crkve (RKC). U zajed­ pravljenje optužnice hrvatskom narodu. ničkom saopštenju, kardinal Kuharić i patr­ Povodom toga je reagovao Radovan Big- ijarh Pavle pozvali su na mir, nenasilje i tol­ ović rečima da je to što SPC čini "vapaj eranciju. Sukob se, međutim, rasplam­ Hrvatima da njihova deca ne ponove zločin savao. nad Srbima" (PR, br. 580. 592, 1991). Is­ (...) Sabor je pozvao pastvu da pomogne tovremeno, nastavljena je polemika sa izgnanicima iz Hrvatske i upozorio Srbe da "Glasom koncila" oko ustaških zločina nad u slučaju izbijanja širih sukoba "budu trez­ Srbima u NDH. Vatru je posebno razbukta­ veni i čovečni" (PR, br. 581, 1991.) (...) la knjiga glavnog urednika ovog lista Živka Početkom jula u Patrijaršijskom dvoru u Kustića o Stepincu, koja je izašla u Zagre­ Beogradu okupljaju se prvaci političkih bu polovinom godine. Autor prikaza knjige stranaka iz Srbije i iz srpskih nacionalnih stranaka koje deluju u BiH i Hrvatskoj i razgovaraju o temeljnim interesima i ciljevima srpskog naroda (-) Patrijarh Pavle upućuje u oktobru 1991. lordu Karingtonu, predsedniku Me­ đunarodne konferencije o Jugoslaviji, pismo u kojem kaže da zbog genocida u prošlosti nad Srbima u Hr­ vatskoj i savremenih zbi­ vanja na tom prostoru, Sr­ bi ne mogu ostati u sastavu bilo kakve nezavisne Hr­ vatske, već moraju ući pod zajednički krov sa Srbijom , i svim srpskim Krajinama. "Vreme je da se shvati da žrtve genocida i njegovi negdašnji, a možda i bu­ IZAŠAO IZ JAME: Milić od Mačve dući vinovnici, ne mogu

živeti zajedno." Slično pismo bilo je up­ ućeno i 4. 11. predsedniku i svim učesnici­ ma Mirovne konferencije u Hagu. (...) U zvaničnom saopštenju sa Sabora upozo­ ravaju se Srbi da Pravoslavna crkva dopuš­ ta jedino odbrambeni i oslobodilački rat, kada je on nametnut, a odbacuje svaki zavojevački. "Srpskog vojnika treba da kra­ si tradicionalno čojstvo i junaštvo; on se mora boriti viteški i časno, ne kaljajući zločinima i nepravdom svoj i narodni obraz." Inače, u krugovima SPC mogla su se uočiti dva stava oko suštine jugoslovenske krize i sukoba u njoj. Po jednima, radilo se 0 "zaveri srbofoba" iz zemlje i van nje, koji su se ujedinili da unište srpski narod (B. Mijač), a po drugima, sukobi su bili izraz nezrelosti i duhovne podivljalosti naroda koji su suviše dugo bili izloženi dejstvu ko­ munističke ideologije i totalitarne svesti (R. Bigović) (PR, br. 593, 1991)(...)

Pravdanje rata Reis-ul-ulema Hadži Jakub Selimoski poslao je patrijarhu Pavlu pismo 9. aprila (1992.), u kojem gaje obavestio da je 8.4. 1992. počeo napad na Zvornik, a da su na­ padači jedinice Zeljka Ražnatovića Arkana 1 Srbi članovi SDS. Ž. Ražnatović Arkan je za sebe tvrdio da je najveći miljenik Patrijaršije i izjavljivao daje njegov vrhovni komandant lično patr­ ijarh Pavle. Svoju vojsku krstio je kod vladike Lukijana u Dalju, a sa sobom je nosio sliku sv. Nikole sa potpisom patrijar­ ha, ("Duga", 8-23. 11. 1991). Selimoski je pisao patrijarhu da se Mus­ limani ubijaju samo zato što su druge vere, a da mnogi od napadača govore da to čine u ime zaštite srpstva i pravoslavlja. Selimos­ ki je očekivao da će se patrijarh ranije ogla­ siti da osudi agresiju u BiH jer stradaju i Srbi i Hrvati, a Arkanove jedinice vrše pokolj u Bijeljini. Patrijarh je odgovorio da je SPC sve učinila da do neprijateljstva ne dođe, ali da po njenom viđenju srpski nar­ od nije vinovnik sukoba u BiH, mada ima onih koji su "u odbrani nastupili nasilnički" i njihovi zločini su za osudu (PR, br. 603,1. 5.1992). U uredničkom komentaru "Pravo­ slavlja", Dragan Terzić je pisao tih dana da Srbi u Bosni ne žele da žive u džamahiriji sličnoj Libiji i da bi oni pod vlašću muđžahedina imali isti status koji imaju hrišćani u islamskim zemljama, tj. bili bi robovi, što su već iskusili tokom petovekovne islamske okupacije. Jedan drugi teolog, B. Mijač, napada nešto kasnije "mirovnjake", koji "tupe oš­ tricu rata samo na jednoj, onoj u ovom ratu napadnutoj, srpskoj strani", što predstavlja 28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 27

►

MILOŠ V U K A D IN O V IĆ

POZA ZA JAVNU UPOTREBU: Mitropolit Amfilohije na srpskom zgarištu, Bosanska Gradiška 3. maja 1995.

defetizam i dezerterstvo. Mijač piše da mir kao takav može da bude i zao, a rat kao takav i dobro, sve zavisno od sadržaja kojim su ispunjeni, i kaže da je pravda božja u ovim sukobima "u onima koji brane svoju dušu, zemlju, veru, a ne u onima koji ruše tuđu dušu, zemlju, veru, koji su genocidnim zločinima u prošlosti i sada, prekrili patničku srpsku zemlju" (PR, br. 600, 15. 3. 1992). B. Mijač i jedan krug teologa u SPC prihvatali su rat kao božju kaznu za ovoze­ maljske grehe i smatrali da on može biti sasvim opravdan, ako se vodi kao odbrambeni rat. Takav stav najbolje je formulisao sam patrijarh Pavle, koji je u jednom inter­ vjuu rekao: "Zlo uvek napada i dobro mora da se brani. Kain uvek gleda da ubije Avelja i Avelj mora da se brani. Odbrana, dakle, od

nasilja zlih, odbrana svog života od zločina­ "zločinačke agresije Vojske Hrvatske na ca, života i mira svojih bližnjih, granice su Srbe u istočnoj Hercegovini". Patrijarh je koje označavaju pravedan rat." Bilo je, me­ predlagao susret verskih poglavara sa đutim, među pravoslavnim teolozima i onih ciljem da se izda zajedničko saopštenje i koji su se, kao jeromonah dr Ignatije Midić, apel za mir. Potom je uputio pismo, krajem protivili korišćenju rata za postizanje jula, B. Galiju, D. Herdu, lordu Karingtonu "nekih viših ciljeva, bilo odbrambenih ili i dr, o tragičnom položaju sarajevskih Srba, agresorskih" i smatrali da je rat neprih­ ali i o stradanju stanovništva ostalih vervatljiv i neopravdan i sa ljudskog stanoviš­ oispovesti, sa molbom da se obezbedi ta, a kamoli crkvenog. Delimično nesla­ dostavljanje humanitarne pomoći za sve tri ganje sa navedenim viđenjem rata izrazio je strane, da se spreče zločini i da se obustave i profesor Bogoslovskog fakulteta, dr Vla- neprijateljstva. U novembru je došlo do sus­ deta Jerotić. reta patrijarha Pavla i kardinala Kuharića u (...) Vrh SPC razvio je u toku 1992. vrlo Ženevi, posle kojeg je takođe upućen poziv živu političku aktivnost. Patrijarh Pavle up­ za mir. Oktobra meseca patrijarh Pavle je utio je generalnom sekretaru OUN B. B. boravio u Americi, a u decembru je došlo do Galiju, reis-ul-ulemi H. J. Selimoskom i \ susreta predstavnika SPC, RKC i Islamske kardinalu Kuharicu, pismo povodom verske zajednice (IVZ) u Bernu. Istovre­ meno, crkvena štampa je pisala o "Srbiji ugroženoj od čitavog Zapada", o tome da Srbi ne mogu očekivati pomoć od nepravoslavnih naroda, o vodećoj ulozi "papskih poslušnica Italije, Austrije i Nemačke" u Filetizam potiče od grčke reči file koja znači pleme. Na Pomesnom saboru u Cari­ napadu na Srbe i srpska ognjišta. Decembra gradu 1872. godine, koji se bavio pitanjem naroda-nacije-nacionalizma u XIX veku, a 1992. u Saopštenju sa vanrednog zasedanja čiji su zaključci i dalje na snazi u kanonskom smislu, na kanonskom području pravo­ Sabora SPC, odbijene su optužbe protiv slavlja, filetizam je osuđen kao "jeres koja stavlja nacionalnu ideju iznad jedinstva ^Srba u BiH o silovanju Muslimanki i vere". (Rev. C. Fotiev, "The Living God", "Overseas Publications Interchange", Lon­ navedeno da SPC poseduje svedočanstva o don 1989, str. 343.) Đakon dr Radomir Popović kaže daje prisustvo jeresi tzv. etnofinasiljima nad srpskim ženama i decom (PR, letizma odnosno "pravoslavnog nacionalizma ili fundamentalizma" (poistovećivanje br. 618, 15. 12. 1992). pravoslavnog hrišćanstva sa nacionalnom, pripadnošću), posledica nečeg mnogo Konstanta svih oglašavanja SPC bilo je dubljeg i složenijeg, što se dogodilo u prošlosti, a ne samo pre pedeset godina. isticanje prava na samoopredeljenje naroda ("Hrišćanska misao", br. 6-8, 1993.) kao prirodnog prava i odbacivanje

Filetizam

28 ■ VREME

28. AVGUST 1995.

Između Pala i Dedinja Patrijarh Pavle je pokušao da posreduje u izmirenju. On je "Apel srpskom narodu i svetskoj javnosti" sa episkopske konferencije SPC od 5. jula 1994. predstavljao je jasno iznošenje prvo posetio Pale, a potom je tražio prijem kod predsednika pozicije SPC oko pregovora o BiH. "Sa punom odgovor­ nošću pred Bogom i svojim narodom i ljudskom istorijom pozivamo sav srpski narod da stane u odbranu vekovnih prava i sloboda svojih vitalnih interesa, nužnih za fizički i duhovni opstanak i ostanak na svojoj očevini i dedovini." Episkopi su odbili predložene mape i izrekli stav o potrebi da se narod na referendumu izjasni o svo­ joj daljoj sudbini. Skupštini Republike Srpske na Palama, na kojoj se odlučivalo o prihvatanju mirovnog plana kontakt-grupe o BiH, prisustvovali su i mitropolit Nikolaj i episkopi Vasilije i Atanasije. Episkop Atanasije je preneo poruku SPC da se ne može ponovo pristati na desetkovanje srpskog naroda, a mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije uputio je 5. jula 1994. telegram podrške Sk­ upštini Republike Srpske, u kojem im poručuje: "Ob­ novivši u sebi vjeru u pravdu Božju, obnovili ste Svetu Lazarevsku vjernost narodu, uspravili dostojanstvo srpskog naroda. Vaša odluka razobličiće svu lažljivost demokratije takozvanog Novog Poretka ali i otkriti ko stvarno skriva svoje vlastoljublje iza brige o narodu1i CRKVA I POLITIKA: Jedno od zasedanja Skupštine Republike Srpske pozivanja na narod. Neka vam Bog bude na pomoći" Miloševića. Njegova intervencija, međutim, nije imala uspeha. ("Svetigora" - SV, br. 30-31, 1994). Posle odluke Vlade SRJ da prekine političke i ekonomske Suština stava koji je zastupao patrijarh Pavle i SPC jasno je bila odnose sa RS, hitno je sazvano vanredno zasedanje Sabora SPC, izražena prilikom posete Ruskoj pravoslavnoj crkvi. U razgovor­ a nekoliko dana ranije Mitropolija crnogorsko-primorska zatraži­ ima koje je imao u Moskvi, patrijarh je rekao da Crkva smatra da la je od poslanika Skupštine Crne Gore da tu odluku odbace. Ovo se neprijateljstva moraju odmah obustaviti i povesti pregovori o obraćanje poslanicima zvučalo je vrlo militantno i bilo je mnogo miru, koji će svim stranama doneti jednaka prava na državno oštrije od zvaničnog saopštenja Patrijaršije, izdatog posle vanred- samoopredeljenje, tj. da će Srbi u Bosni potpisati mirovni plan nog zasedanja Sabora. Saopštenje je shvaćeno u javnosti kao "ako im se obezbedi pravo na samoopredeljenje, to jest, konfed­ eracija sa Jugoslavijom". svrstavanje na jednu stranu, stranu bosanskih Srba (...) "veštačkih nelegitimnih avnojevskih grani­ ca". To je naročito dolazilo do izražaja u nekim ključnim trenucima, kada je crkveni vrh bio na suprotnoj strani od stavova vlasti u Srbiji. Referendum Srba u Bosni uoči odbacivanja Vens-Ovenovog plana izričito je podržan posebnim saborskim oglaša­ vanjem. Delegacije iz Patrijaršije sve su češće odlazile u "srpske zemlje", pa je tako patrijarh 1993. posetio Pale i Knin, a nešto kasnije i Goražde, neposredno po NATObombardovanju srpskih položaja. Za tri rame i istovremeno višestranačke godine, odnos SPC prema srpskim opozi­ cionim političkim snagama imao je lako uočljivu evoluciju. Nekada primetnu nak­ lonost Crkve, opozicija je izgubila kao "nedovoljno nacionalna i dorasla vremenu i režimu". Do sukoba je prvo došlo između episkopa Atanasija Jevtića i akademika Dobrice Ćosića, a nešto posle toga isti episkop ušao je u oštru polemiku i sa Vukom Draškovičem. Povodom vesti iz Trebinja o progonu Muslimana i rušenju džamije, zatraženo je iz Beograda mišljenje

vladike zahumsko-hercegovačkog Atanasi­ ja. U svom odgovoru vladika je rekao da ovo nije jedina sramota naneta srpskom nar­ odu od vlasti u kojoj učestvuje i predsednik Ćosić. Atanasije Jevtić zatim prebacuje Cosiću da se nije interesovao kada su u Hercegovini rušene i paljene srpske crkve i sela i kada je dobar deo teritorije prepušten Hrvatima. Dobrica Ćosić je odgovorio vladici Atanasiju, 16. 2. 1993, da sramotu srpskom narodu ne nanosi samo politička vlast sa Dedinja, Pala i Trebinja, nego i crkvena vlast iz vladičanskih dvorova, te da bi i sam vladika trebalo da se upita ne spada li i on među takve grešnike. U saopštenju povodom zasedanja Svetog arhijerejskog sabora 1993. ponovo je oštro napadnut režim u zemlji i pozvan da ustupi mesto boljima. U komentarima pov­ odom ovog saopštenja provejavalo je mišljenje o nezadovoljstvu crkvenog vrha zbog navodne popustljivosti režima u ze­ mlji prema međunarodnoj zajednici, kada su u pitanju zbivanja sa druge strane Drine. Ovakve komentare potvrdio je "Apel"

episkopa Atanasija Jevtića upućen na Vi­ dovdan 1993, a povodom "žrtvovanja is­ točne Hercegovine" u pregovorima sa hr­ vatskom stranom i u raznim varijantama Vens-Ovenovog plana.

Nastavak rata Dalji događaji nisu se, međutim, razvi­ jali u pravcu koji je SPC priželjkivala. Umesto pregovora o miru, nastavili su se krvavi ratni sukobi i van prostora BiH. Početkom maja 1995. Sveti arhijerejski si­ nod, povodom događanja u zapadnoj Slavoniji izdaje saopštenje u kojem op­ tužuje "UNPROFOR, NATO, demokratsku Evropu i Ameriku" za saučesništvo sa Hr­ vatskom vojskom u "masakru nad nedužnim stanovništvom". U saopštenju se navode i podaci o preko 1.500 pobijenih ljudi, uništavanju srpskih sela i proterivanju sveštenstva i stanovništva sa episkopom Lukijanom na čelu. Dva dana kasnije, 7. maja, patrijarh Pavle prilikom besede u Hramu sv. Save na Vračaru kaže: "Od 28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 29

Vračara pre 400 godina, do Pakraca, Okučana, Gradiške pre samo četiri dana, jedan je to isti naum: ognjem i mačem pobiti i prog­ nati sve što je srpsko, ne samo u Zapadnoj Slavoniji. Posle stotine hiljada pobijenih u ratu, čija se pedesetogodišnjica obeležava u svetu, red za pogrom došao je 1. maja 1995. g. i na zapadni deo Slavonije, koji je smogao da preživi i tokom Drugog svetskog rata u 'Nezavisnoj Državi Hrvatskoj', tvorevini okupatora, a satire se upravo sada, od naslednice te ustaške države, koju čitav svet danas priznaje. Kao i za tolike druge, ni za mene lično nema više ništa od onoga što je postojalo kad sam došao na ovaj svet. Crk­ va u kojoj sam kršten, srušena je. Nekome je posebno bilo stalo da svaki trag zbriše zavičaju i poreklu sadašnjeg srpskog patri­ jarha." (SV, br. 38-39, 1995). Po naredbi sv. Sinoda u znak opšte žalosti, od 5. do 14. maja, svaki dan su zvonila sva zvona na svim crkvama u zemlji i svetu. U periodu od 8. do 14. maja, slično kao 1988-89. povodom situacije na Kosovu, narod je pozvan na post i pojačanu molitvu. Nekoliko dana pred početak zasedanja Sabora SPC, patrijarh Pavle je služio liturgi­ ju, umesto u Jasenovcu kako je bilo pred­ viđeno, u manastiru Moštanici i na Gradini, naspram Jasenovca. Tom prilikom održanje i parastos svim jasenovačkim i slavonskim

žrtvama i svim žrtvama fašizma. Arhijereji SPC uputili su tada apel, u kojem su pozva­ li "pravoslavni srpski narod" i njegove čelnike na istorijsku odgovornost i postavili pitanje "kakva još zla treba da nas snađu da bi došli sebi i da bi svi zajedno preuzeli u svoje ruke svoju srpsku budućnost?". Zasedanje Sabora održano je od 15. do 26. maja i otvoreno je u manastiru Mileševi, povodom četiri stotine godina od spaljivanja moštiju sv. Save. (...) Po završet­ ku zasedanja Sabor izdaje još jednu poruku, koja ne ostavlja mogućnost da se sumnja u stav SPC ili da se različito tumači. Naime, tom porukom Sabor skreće pažnju

Pod pojmom "pravednog rešenja" podrazumevalo se uglavnom samo ono što je išlo u prilog interesima srpske nacije Ujedinjenim nacijama i Evropskoj zajedni­ ci da državnost Srbije i Crne Gore nije ve­ zana za opstanak ili raspad Jugoslavije i da rešenje srpskog pitanja neće moći da se pronađe u nasilnom pretvaranju avnojevskih granica u međunarodno priznate granice (...) Vrh SPC u svojim istupanjima polazi od

REPUBLIKA Glasilo građanskog samooslobađanja


Nehojša Popov

Protiv stihije straha, m ržnje i nasilja

Hi-ognicl. Godina VII (1996)

Broj 12 1 -1 2 2 1 - 31. avgust 1995

Cena A dinara

toga da srpski narod nije agresor, već ugrožena strana, koja po drugi put u svojoj istoriji preživljava genocid, i opravdava rat, smatrajući ga odbrambenim. Kao jedino i konačno rešenje nacionalnog pitanja sma­ tralo se ujedinjenje celog srpskog naroda (pri čemu ne treba izgubiti iz vida da bi sva­ ko drugo rešenje razbilo samu crkvenu or­ ganizaciju). Zločini su oštro osuđivani, ali su oni koji su učinjeni od srpske strane na­ jčešće tumačeni kao ekscesi. Episkopat nije bio potpuno jedinstven po mnogim pitanji­ ma, ali njegov dobar deo čine pojedinci poreklom iz ratnih zona. Pozivi za mir, pre­ govore i pronalaženje pravednih rešenja, predstavljali su konstantu svih nastupa crkvenih predstavnika, ali se pod pojmom "pravednog rešenja" podrazumevalo uglavnom samo ono što je išlo u prilog in­ teresima srpske nacije. Kao nacionalna crk­ va, koja pre svega služi interesima svoga naroda, SPC je tokom poslednjih godina imala dosledno držanje, za razliku od mnogih partija, grupa ili pojedinaca. Ostaje otvoreno pitanje da li SPC treba pre svega da odgovori svom pozivu na ovome svetu kao hrišćanska ili kao nacio­ nalna crkva i da li istrajavanje na naciona­ lnim opcijama ne vodi SPC u jeres zvanu filetizam. ■ PR IR ED IO M. M.

Najkraći put do poslovnog uspeha vodi preko "Radio Domovine*

Rednja Hn'iitskn vojska 5. avgusta zaiuela Knin. Padu grad za iirndtiui. S e zna se broj poginu Idi i ranjenih Kuće u plamenu. Pljačka. ..Oslobođene“ tentonje napušta oka 200 000 prognani/•n. Hrvatski zvaniiniei predi utaju da će ih 9fl odsto Srba napustiti. Oružana sila napada .•hrgoir i kolone izbeglica. Nisu pošteđeni tu ,,plavi šlemovi". Stradalnike još i kamenuju. Dol: Kvropa i OC7.V osuđuju hrvatski prekid pregovora i vi>jni pohod. Tuđman ispija prihednićki šampanjac na ■Mačića trgu i slavodobitno imliiuli Knin da bi strasno poljubio šahovnicu iznad urodu, obećavajući da će opiislrlu teritoriju nastaniti raseljenim lln'atima. Pobediuci se hivJe podrškom Amerike. ,Stihijo mržnje i nasilja okomi­ la se trenutno najviše na Srbe. ■luče nn Muslimane, prekjuče no Hrvate I tako, naumenitno. Čim jiilna nacionalna vojska nnizme neku terUorijit. oni drugi slrodajtt i beže. Ovako se prekrajaju državne granice. (iosptKlori m/o sve manje haju yi OUN i političke pregovore. Hntnjo ..nacionalnog čišćenja“ širi se snagom stihije. A leka nema. Ni iz sveta, ni iz domaje. l\-šb> da će ga i bih sve dotle dok žrtve spas traže u nacional­ nim torovima, leglu rednje. N. P

DOMOVINA Radio Domovina 99,5 FM Pariš Adresa: "Radio Domovina'1, B.P. 31, Pariš Cedex 19, Francuska Telefon: + 33 07 52 71 16 Studio: + 33 1 43 53 20 74 (od 12 do 14 čas.) fax: + 33 1 43 5319 63 DOMOVINA U ovom broju: ❖ Diemal Hatibović, RAZMEĐE STOLEC’A ❖ Vesna Vujić, ŠTA JE SPORNO NA LEV1C1 ❖ Milan Prodanović, URBANISTIČKI HAOS I URBANISTIČKA MAFIJA

Knjiga u novinama: Radmila Radić, CRKVA I „SRPSKO PITANJE- Srpska pm voslavna crkva u poratnim i ratnim godinama (1980-19951.

30 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

PUTEM MINITELA MOŽETE PRONAĆI SVE 0 ŽIVOTU I RADU JUGOSLOVENA U CELOJ FRANCUSKOJ (putničke agencije, JU-prodavnice, novosti iz ambasade, diskoteke, zabave, horoskop...)

S IN K O ZORAN

NAMERNI ZABORAV: Crnogorski vojnici na dubrovačkom frontu

Upotreba saopštenja

Akademska taktika U saopštenju se izričito pominju izbjeglice srpske nacionalnosti iz Krajine, ali j e sve osta lo sročeno m aglovito i m ože se tum ačiti i ovako i onako i o d n o siti na ove i one rnogorska akademija nauka i umjet­ nosti (CANU) riješila je da se nakon dugogodišnjeg ćutanja oglasi i tako sa akademskih visina spusti ravno u dnevnu politiku. Naime, njeno Predsjedništvo ob­ javilo je prošle sedmice saopštenje kojim se "zgražava nad užasnom nesrećom koja je zadesila dio srpskog naroda, vijekovima nastanjenog u Krajini..." Riječ je o krajnje čudnom gestu kada je u pitanju CANU, najznačajnija naučna i kulturna institucija Crne Gore, koja je do sada mirno posmatrala sve strahote koje su se tokom četiri protekle godine događale na

C

■ v ' "

*

prostorima bivše Jugoslavije. Mimo njenog saopštenja, građani Crne Gore otimani su iz voza u Strpcima, istjerivani Muslimani iz Pljevalja, "dobrovoljno" se selili Hrvati iz Tivta - da pomenemo samo događanja iz njihovog dvorišta, a rušenja gradova i golgote njihovih stanovnika iz šireg ok­ ruženja, te kolone i kolone izbjeglica da i ne pominjemo. Bilo je, dakle, bezbroj dnevnopolitičkih prilika za oglašavanje, ali, istini za volju, i onih drugačijih, više akademskih. U ove četiri godine njihova "starija sestra" Srpska akademija nauka i umetnosti, kojoj dnevna, a ni ona dugoročnija politika nije

strana, pružila je više nego jedan razlog za reakciju. Sistematski se odatle negirala crnogorska državnost, potirala i svojatala nacionalna kultura, prekrajala istorija... Sve ovo činjeno je na sve moguće načine, pa čak i organizovanjem "naučnih skupova" u kojima je i sama CANU učestvovala, ako ne aktivno, ono bar prisustvom i ćutanjem, a povremeno pružanjem gostoprimstva on­ ima koji ih negiraju, koji idu dotle da pred­ lažu da Crna Gora postane jedna od 13 srpskih regija. Istina, bilo je pojedinačnih časnih istu­ pa, onih koji su se još na početku odredili i ogradili od svega što se događa, ali i onih drugih koji su bili vatreni zagovornici sve­ ga što je dolazilo iz SANU, no zvaničnih saopštenja političke sadržine do sada nije bilo. Među "običnim" pukom vladalo je, zato, mišljenje da CANU ćuti čuvajući se pomalo mudro, a više zbog straha od greške i tipovanja na pogrešnu stranu. Da u ovome ima istine, to jest da CANU dugo "vaga", pokazuje čak i ovo saopštenje Predsjedništ­ va, koje je objavljeno deset dana nakon pada Knina i u kome pored "zgražavanja nad užasnom nesrećom" ima i sažaljenja prema "nacionalnom agresivnošću zatro­ vanim ličnostima i šovinističkom propa­ gandom zatrovanim narodima", te etničke i intelektualne obaveze "da se svemoćni lideri svjetskih velesila kao i domaće i inos­ trane vladajuće ličnosti" podsjete na "pro­ laznost njihovih funkcija i istorijsko prok­ letstvo koje ih sljeduje zbog, namjernog ili slučajnog, sudjelovanja u nastajanju i raz­ buktavanju jugoslovenske golgote". U saopštenju se, dakle, izričito pominju izbjeglice srpske nacionalnosti iz Krajine, ali je sve ostalo sročeno maglovito i može se tumačiti i ovako i onako i odnositi na ove i one. Da li je upravo to i bio cilj ovog saopštenja - sada kad se veliki projekti de­ finitivno ruše: izaći iz sjenke, progovoriti, reći a ne zamjeriti se, opomenuti ali samo prolaznošću funkcija, priprijetiti ali samo istorijskim prokletstvom, oglasiti se a ne izazvati reakciju? Možda. No, taj cilj nije postignut. Saopštenje Predsjedništva Cr­ nogorske akademije nauka i umjetnosti iza­ zvalo je burnu reakciju domaće javnosti. To se najbolje vidjelo u emisiji "Utisak nedjelje" nezavisnog radija "Antena M", u kojoj je više od polovine slušalaca glasalo upravo za ovaj prijedlog komentarišući ga nimalo blagonaklono prema CANU. Vidje­ lo se tada da takozvani "obični" građanin i te kako prati rad CANU i da "prolaznost funkcija" i "istorijsko prokletstvo" nijesu rezervisani samo za "domaće i inostrane vladajuće ličnosti". ■ JO VANKA K O V A Č E V IĆ -Đ U R A N O V IĆ

28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 31

v

Ima li tajne i zavere upogibiji Roberta Frejžera? Kako je Čarnojević umešao prste u srpski usud. Zapadni imidž i druge mane sportskih komentatora. Kako pomiriti proslavu i tugu? Ko hoće Slobodana Miloševića da izbaci iz Crkve?

Lažiranje Telo nesrećnog američkog pregovarača Roberta Frejžera nije se još pošteno ni ohladilo, a ovdašnja patriotska i bulevars­ ka štampa već uveliko špekuliše koje "namestio" prevrtanje i eksploziju francuskog oklopnog transportera kojim se Frejžer sa dvojicom svojih pomoćnika vraćao iz Sa­ rajeva. I pored činjenice da se nesreća do­ godila na izuzetno opasnom delu strmog igmanskog puta, naočigled mnoštva svedoka od kojih nijedan ne dovodi u pitanje zvanlčhi izveštaj - da je transporter zbog odrona skliznuo s puta i zapalio se - lo­ kalni pobornici teorije zavere upinju se da dokažu da je Frejžer ubijen, a ne slažu se jedino oko metoda izvršenja i naručioca ubistva. Prema tvrdnjama uglavnom ne­ imenovanih domaćih i stranih stručnjaka, Frejžer je ubijen zato što se "odviše prib­ ližio pravednom rešenju u Bosni" i zato što je "jedini shvatio svu složenost jugoslovenske krize", a među potencionalnim počin­ iocima nalaze se "svetski moćnici" kao najsumnjiviji, zatim "Alijine džihadlije" ("nije im prvi put") i konačno, Medlin Ol­

brajt i A1 Gor ("nisu se slagali sa pokojni­ kom"). Isti izvori, koji traže da im se ime ne navodi, tvrde d aje eksplozija u stvari izazvana antitenkovskom minom koju su na put postavili pripadnici snaga za brzu intervenciju ("oni jedini imaju pristup tamo"), ali je, za svaki slučaj, neko pre­ thodno "sredio" kočnice i postavio paklenu mašinu u transporter. I konačno, navodi se, Frejžerovom vozaču, mladom francuskom vojniku, naređeno je da vozi neprilagođe­ nom brzinom. Ljubiteljima sličnih teorija redakcija "Vremena" nudi usavršenu verziju: Frejžerovo ubistvo naredili su moćnici iz iste masonsko-jevrejsko-kominternovsko-vatikansko-islamske koalicije koji su naredili smrt Slobodana Penezića Krcuna (zato što je navijao za Crve­ nu zvezdu), Borisa Krajgera ,(zato što se zalagao za ek­ onomsku reformu) i Džemala Bijedića (suviše je znao). Sva ubistva prika­

zana su kao saobraćajne nesreće. Isto zavereničko društvo organizovalo je, pomoću ljudi-žaba, smrt Vukašina Šoškoćanina, komandanta Borovog Sela (kobajagi mu se prevrnuo čamac prilikom prelaska Dunava 1991.) i pokušalo da ubije Slobodana Miloševića (čuveno pucanje guma na putu prema Dobanovcima 1990.) Sva ubistva izvršila je lično Medlin Olbrajt, čiji je otac bio diplomata u Beogradu i Pragu, a koja patološki mrzi Srbe. Dobro informisani izvori tvrde da je uoči nesreće prepoz­ nata kako se, maskirana u švedskog au­ tomehaničara, muva oko Frejžerovog transportera sa svežnjem gedora oko vrata i francuskim ključem broj 13 u ruci.

Dogodine Znamo da je patrijarh javno izrazio za­ brinutost zbog neprimerenih sadržaja na TV, kao i daje Vučelić, primereno i javno, odgovorio da samo treba da se pogleda program pa da se vidi da je "smanjen doživljaj". To je značilo da, u ime solidar­

Čarnojević-hluz Reditelj Ljubiša Ristić, formalni šef onog što se zove Jugoslovenska udružena levica, autor je Yu-festa i teksta nje­ gove himne, Čarnojević-bluza. Tugovanka, međutim, ovde nije prvi put, kao ni Arsenije Čarnojević. Deo bivšeg autoputa Bratstvo-jedinstvo, koji prolazi kroz stambene blokove Novog Beograda, godinama se zvao Drugi bulevar. Povremeni pokušaji nadobudnih gradskih glavešina da mu se prikači neko "podobnije" ime redovno su propadali iz ba­ nalnog razloga što bi troškovi promena ličnih dokumenata za oko 200 hiljada stanovnika na tom potezu uveliko nadmašili dobitak od "boljeg" imena. Povodom već neke godišnjice ve­ like seobe Srbalja, ime je - poprilično tiho, budući da su neki stanovnici to saznavali mesecima posle promene - promenjeno u Bulevar Arsenija Čarnojevića. Promena je dobila smisao prošlih nedelja, kada su se žutom trakom Bulevara Arsenija Čarnojevića danima vukle kolone nove - po broju bar pet puta veće - seobe Srba, ovog puta sa za­ pada na istok. Ovog puta bez duhovnih pastira kao predvodnika spasavanja naroda (novi "Čarnojevići" pobegli su ranije da bi odavde pozivali na rat), bez zemlje koju bi mogli naseliti osim ako srpska policija ne reši da ih vrati tamo odakle su pre 350 godina krenuli, na Kosovo. Sa ovom seobom patrijarh Arsenije Čarnojević, na sreću, nema veze.

32 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

o | o g gr KOLONE: Izbeglice u Bulevaru Arsenija Čarnojevića

nosti sa prognanom i napaćenom braćom, treba radikalno redukovati kulturu bez granica - pa se počelo sa javnim doka­ zivanjem i na ovom patriotskom zadatku. Javno prikazivanje lepotica i pevačica u Valjevu je odloženo, predsednik zaječarske opštirie lično je, i u više navrata, privremeno ukinuo tamošnju gitarijadu, u Cučugama nije održano momačko veče... A onda su se u Valjevu dogodile tradi­ cionalne "Tešnjarske večeri", koje se tradi­ cionalno vode pod "posebno draga kulturno-umetnička manifestacija". Kako nije imao prilike da mu se dogodi proslava boja na Ivankovcu, načelnik Kolubarskog okru­ ga, Stanko Terzić - za ovu priliku prekršten u Slavko - iskoristio je ono što se imalo, i odlučnom akcijom otvorio front na Kolubari. Iznoseći ličnu dilemu kako povezati manifestaciju radosti i vedrine sa bolom za napaćenim sunarodnicima, načelnik je kolektivno zaključio da ni u teškim vre­ menima ne smemo klonuti duhom i doz­ voliti da nas obuzme defetizam. U to ime, nego kako, maltene do sabajle je apelovao na sugrađane da pomognu, poručivao izbe­ glicama da ćemo sve učiniti što je u našoj moći, poručivao onima koji su za ratnu opciju da "moraju da se distanciraju od takvih opredeljenja", uputio "jasnu poruku rukovodstvu RS na Palama" da se sklone, ii priklone. I kad se "istukao" sa svima, iznevši uverenje da ćemo "dogodine" dočekati bez sankcija, obnovljeni i pros­ peritetni - u to ime, opet nego kako, sve je srdačno pozdravio i proglasio "Tešnjarske večeri" otvorenim. Posle ovako nadasve

kulturnog prezentiranja programa partije za narod, od svega se distanciralo jedino nebo - kiša je u nastavcima ometala pro­ grame, tako daje od svih folklora, i ostalih ora, najbolju posetu imala projekcija video-filma "Vidimo se u čitulji!" Ili to znači da se i narod, izborom programa, takođe distancirao. Bilo kako bilo - u to ime vidi­ mo se dogodine.

Plitko "Veliki povratak" - sintagma je koju su proteklih dana najčešće izgovarali sportski komentatori: vratila se posle 23-mesečne pauze Monika Seleš, vratio se Majk Tajson, vratili su se jugoslovenski fudbaleri u zvaničnu evropsku konkurenciju... Pro­ tivnici su im bili uglavnom nedorasli, pa je Monika na turniru u Torontu u polufinalu i finalu prepustila rivalkama ukupno dva gema, a Tajson je zbrisao Mekinalija ("Roki" je, ipak, samo film) sa ringa u Las Vegasu za 89 sekundi. Što bi rekao Petar Coka Lazović, komentator TV Beograd "pregazili ih ko plitak potok". Tu misao je u početnoj euforiji u prvom meču Crvena zvezda- Ksamaks (0:1) Lazović pripisao kolegi iz "Sporta" Jovanu Sekuliću (naravno, očekujući da naš šam­ pion pregazi goste) da bi se u komentaru revanša (0:0), kad je bilo očigledno da naši ispadaju - izvinio gledaocima što je "olako citirao misao o plitkom potoku kolege Miše Vasiljevića". I uopšte, komentar je bio prepun "bisera" i "dubokih misli",

poput one "ovde nas baš ne vole, ali to je zbog poznatog zapadnog imidža". Da ne govorimo o petljanju sa švajcarskim, fran­ cuskim, rumunskim, pa i našim imenima, pretvaranju crnoputog Vilta u Brazilca (čovek je iz Gane) ili faktografskih bu­ dalaština. Tako je Lazović rekao ovo: "Dejan Stanković je možda najmlađi igrač koji je obukao dres cjrveno-belih, a to mogu biti i Milko Đurovski i Dragoslav Šekularac" (uzgred, najmlađi prvotimac Zvezde svih vremena je Dragan Džajić). Možda je sve posledica "dugog odsustvovanja iz Evro­ pe", kako naših fudbalera, tako i uspaljenih komentatora, koji su spremni da svaku utakmicu dignu na nivo istorijske bitke na Ivankovcu, Marici ili nekom drugom plit­ kom potoku.

Prokletstvo Protojerej Žarko Gavrilović traži pis­ mom da se Slobodan Milošević isključi iz Srpske pravoslavne crkve. Obratio se Sve­ tom arhijerejskom sinodu i Saboru SPC s tim zahtevom, pa još mu se učinilo da isključenje nije dovoljno već traži da ovaj bude "isključen iz članstva sa PROKLET­ STVOM." Tako bi Milošević bio prokleta Jerina modernog doba i doživeo bi neku vrstu crkvene Osme sednice. Svoj predlog Gavrilović zasniva na veri daje, bez obzira na to što se Milošević sada deklariše kao bezbožnik, ovaj bio kršten, te su stvoreni svi uslovi za ekskomunikaciju.

Pmmegazin I! EXPL OZIVNOU! antiratne kampanje Hrvatske

KOD KOLPORTERA U BEOGRADU! 28. AVGUST 1995. ■

VREME ■ 33

SVET

p ru

VREMENU

Irak

Gubitak zetova ■čist čar Odbegli general neće ugroziti "prirodu režima" Sadama Huseina rački predsednik Sadam Husein još bi "International Herald Tribune",, general je mogao izvući korist iz bekstva svog bio ljut zbog toga što gaje tast smenio i na zeta i doskorašnjeg ministra vojne in­ njegovo mesto postavio svog sina Udaja. dustrije generala Huseina Kamel Ha- Potonji je, inače, u Jordanu pokušavao da sana u susedni Jordan, početkom av­ ubedi braću Kamel da se vrate u Bagdad, gusta, a očekivalo se - upravo suprotno. ali bezuspešno. Posle boravka u Bagdadu i susreta sa prebJUDA: "Bio nam je blizak i izdao nas egom u Amanu, glavni inspektor UN za je, ali će njegov uticaj biti ravan Judinom" kontrolu smrtonosnog Sadamovog arsena­ - pomalo nespretno je Sadam Husein prola Rolf Ekeus izjavio je, naime, prošle sre­ komentarisao gubitak svog donedavno de, da se dan ukidanja naftnog embarga nad Ira­ kom veoma približio usled "nove susretljivo­ sti" koju Iračani demon­ striraju nakon što je Ka­ mel Hasan dobio politič­ ki azil u Jordanu. Na petu godišnjicu sankcija U|**J, uvedenih zbog in­ vazije na Kuvajt, koje su gotovo uništile privredu temeljenu na trgovini natom i podstakle izbijanje pobuna "svaka tri mese­ ca" ("Time"), taj dan že­ ljno očekuje ne samo ši­ roko omraženi lider, ne­ go i narod, koji je, kako već biva, najviše otrpeo. "Kamel Hasan zna sve što se o iračkom nao­ ružanju može znati, kako je ono nabavljeno i od koga... Ali, on nije vođa ZMIJE U NEDRU: Prva porodica Iraka pokreta otpora i nema sledbenika" - odmah čoveka od poverenja. Ubrzo se ipak poka­ po spektakularnom begu sa bagdadskog zalo da i sama činjenica da je Kamel Hu­ dvora upozorio je jedan upućeni funk- sein prebegao i to u jednu od retkih Iraku cioner PLO, zapravo prenoseći arapsku prijateljskih zemalja - na iračko vodstvo i poruku Zapadu da ne očekuje instant te kako utiče. I pre no što je ovaj "genije urušavanje Sadamovog režima. General organizacije" koji je stajao iza iračkog Hasan predugo je bio u njegovom najužem vojnoindustrijskog "buma" tokom osam­ vrhu da bi sada dobio podršku opoziciono desetih, dao na znanje da će "propevati" o nastrojenih Iračana. Da je uzrok njegove skrivenom oružju za masovno uništenje neobične avanture porodična svađa, a ne (desetine raketa "Skad"), tajnim hemijskonaprasni osećaj krivice za ono što vlast biološkim kapacitetima, nepoznatim bank­ čini, videlo se i iz toga što su sa Kamel ovnim računima u inostranstvu, izvorima Hasanom i drugim prebeglim Sadamovim koji Irak snabdevaju visokom tehnologi­ zetom, pukovnikom Sadamom Kamelom, jom itd., iz Bagdada je stiglo priznanje bez na rizični put pošle i njihove supruge, presedana da se od UN prikrivalo nešto odnosno predsednikove kćeri. Kako piše detalja o tim pitanjima, iako je doskora

i

34 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

tvrđeno surpotno. Krivica je prebačena na samog Kamela kao dugogodišnjec >efa tima koji je vodio akciju ometanja UN u njihovim poludecenijskim pokušajima da razoružaju Irak. Iz tvrdnje da je odbegli general "godi­ nama varao i to uspešno, Rolfa Ekijusa", amanski dopisnik bostonskog dnevnika "Christian Science Monitor" izvodi zaklju­ čak da ni njemu nije verovati bez rezerve i

ostavlja mogućnost da bi on u zamenu za dragocene informacije mogao tražiti, pre svega od SAD, da ga podrže kao naslednika Sadama Huseina. Iako nije želeo da ot­ krije detalje razgovora sa Kamelom prošle srede, Ekijus je od njega “izgleda dobio potvrdu tačnosti podataka kojih su se od­ jednom "prisetili" u Bagdadu. Po rečima švedskog diplomate, tamošnji vrh g a je uveravao da će se ubuduće iračka politika bazirati na "stoprocentnom" provođenju sporazuma o prekidu vatre iz Zalivskog rata 1991. "Ako zaista bude tako, svi čl­ anovi Saveta bezbednosti - bez izuzetka neće imati drugog izbora do da ukinu em­ bargo na trgovinu iračkom naftom" - sum­

irao je dijaloge u Bagdadu i Amanu Rolf Ekijus. DIKTATOR: Prema dokumentu ko­ jim je okončan rat u Zalivu, Iraku će biti dozvoljeno da prodaje naftu kada uništi oružje za masovno uništenje, otkrije sve punktove na kojima se proizvodi, kao i snabdevače, te dozvoli da ih međunarodna zajednica nadgleda. Francuska i Rusija smatrale su prilikom razmatranja poslednjeg Ekijusovog izveštaja,-ranije ove god­ ine, daje Irak ispunio sve tražene uslove i da embargo valja ukinuti. Velika Britanija, a pogotovo SAD, tome se protive sve dok se ne promeni "teško shvatljiva priroda režima u Bagdadu", odnosno sve dok je on pretnja miru u Zalivu. Ili, kako kaže Med­ lin Olbrajt, ambasador SAD u UN, "dok ne pristane da uništi arsenal, plati Kuvajtu rat­ ne štete i vrati opljačkanu imovinu, prestaće da ugnjetava sopstveni narod, rasvetli sudbinu hiljada odvedenih Kuvajćana..." Vašington je na novi razvoj događaja reagovao povećanjem pritiska na Irak: u Ku­ vajt su upućene nove vojne jedinice pošto su u Pentagonu primetili "čudne pokrete" iračkih trupa duž granica sa tim emiratom i Jordanom. Istovremeno, SAD utiču na Jordan da više ne kupuje iračku naftu, iako mu je to dozvoljeno, i tako upotpuni izo­ laciju, čemu je većina Jordanaca nesklona. Ukidanje zabrane na prodaju nafte, kao najvitalnijeg dela paketa sankcija, ponovo bi Sadamu Huseinu donelo slobodu akcije, a Britanija i SAD upravo od nje zaziru jer, kako ponavlja američki šef diplomatije Voren Kristofer, "Sadamu ne smemo verovati". Više od 90 odsto iračkog izvoza čini­ lo je snabdevanje svetskih potrošača siro­ vom naftom, pa je u proteklih pet godina embargo teško pogodio zemlju, a većinu njenog stanovništva primorao na preživ­ ljavanje od humanitarne pomoći. Bez mil­ ijardu i po dolara mesečfiih prihoda od naf­ te, koliko je ostvarivao pre invazije na Ku­ vajt 1991, Irak je ubrzo sasvim prestao da uvozi potrošna dobra, ali ne i da ilegalno jača svoju armiju. "Sadam je pod najvećim pritiskom od Zalivskog rata" - rekao je je­ dan američki diplomata magazinu "Time". Sankcije su izazvale opšte nezadovoljstvo, čak i u njegovoj Republikanskoj gardi, kriminal raste, kurdske milicije napadaju na severu, a šiitske na jugu, personalna baza njegove diktatorske vlasti se sužava... Ako Savet bezbednosti UN na svom sep­ tembarskom zasedanju dopusti da prvi od 110 milijardi barela iračke nafte izađu na međunarodno tržište, a z<| sada je nezah­ valno prognozirati hoće li se to desiti, veći deo problema iračkog vlastodršca biće, ipak - rešen. ■ RADOŠA M ILUTINOVIĆ

SAD

Rupa u optužnici Istraga o najvećem terorističkom napadu u am eričkoj istoriji nije otkrila ni m otiv zločina, ni razm ere zavere, niti saučesnike otova je najveća potraga u novijoj američkoj istoriji: posle gotovo četvoromesečne detaljne istrage, u kojoj je učestvovalo nekoliko hiljada FBI agenata i koja je koštala desetak miliona dolara, optužnica, kao što se i očekivalo, za zločin u Oklahomi optužuje dva bivša dru­ gara iz vojske Timoti Makveja i Teri Nikolsa. Optužnica ostavlja otvorenu moguć­ nost da su Mekvej i Nikols bili deo veće zavere koju tek treba otkriti; pomogla su im, tvrdi se, "druga nepoznata lica". Kako je to rekla ministar pravde Dženet Rino: "Optuženi su oni za koje imamo dokaze da su krivci za zločin u Oklahomi". Za sada, očigledno, nema dokaza da je reč o dobro organizovanoj i vešto planira­ noj zaveri, kako su to neposredno posle zločina prognozirali mnogi ovdašnji ek­ sperti, koji su, istina, tvrdli da je eksplozi­ ja u Oklahoma sitiju najverovatnije delo islamskih fundamentalista ili bliskois­ točnih terorista. Po njima, bilo je isuviše mnogo sličnosti sa eksplozijom u Svetskom trgovinskom centru pre nešto više od dve godine. Optužnica zaključuje da je zločin u Ok­ lahomi prvenstveno delo dvojice usamlje­ nika, besposličara koji su pomoću jeftinih, najobičnijih materijala, kao što su veštačko đubrivo i dizel-gorivo napravili bombu domaće proizvodnje, oko 2200 kilograma eksploziva, natovarili ga u iznajmljeni ka­ mion i aktivirali pomoću daljinskog uprav­ ljača. Prema optužnici, da bi finansirali svoj pakleni plan, oni su navodno opljač­ kali jednog kolekcionara oružja, zatim su ukrali eksploziv iz jednog kamenoloma, i na kraju iznajmili skladišta pod lažnim im­ enom. Glavni krivac je Mekvej, koji je prvo zaustavljen zbog brze vožnje, a onda prit­ voren zbog skrivanja oružja, vožnje bez tablica i dokumenata, nedaleko od mesta zločina, samo sat i 20 minuta posle eksplo­ zije. ŠUPLJINE U ISTRAZI: Većina ame­ ričkih analitičara smatra da neuobičajeno sažeta optužnica - 15 kucanih stranica (na šest su imena svih 168 poginulih) - nije

G

odgovorila na neka suštinska pitanja. Na­ jveća rupa u optužnici po mišljenju većine ovdašnjih eksperata je priznanje vlasti da su Mekveju i Nikolsu pomogla "druga nepoznata lica", u koja svakako treba ubrojati i famoznog "Džon Do broj 2", na­ vodnog Makvejevog saučesnika i suvoza­ ča iznajmljenog kamiona, čiji fotorobot još kruži Amerikom. Neki sada postavljaju pi­ tanje da li on uopšte postoji. Vrlo je indikativno da u optužnici ne­ ma ni reči o mogućim motivima mon­ struoznog zločina. / I u vrlo brižljivo biranom jeziku op­ tužnice neki otkrivaju ozbiljne šupljine u istrazi; naime, optužnica ne tereti Makveja i Nikolsa da su opljačkali kolekcionara oružja Rodžera Mura, već da su "organizovali" pljačku. Ko su bili "izvršioci rado­ va" ili saučesnici u zločinu, ostaje misteri­ ja. Nikolsov advokat je konferenciji za štampu, koju je kao prvorazredan medijski događaj uživo prenosila ovdašnja televiz­ ija, istakao veliki transparent sa porukom "Teri Nikols nije bio tamo" (u Oklahomi). Prvooptuženi Mekvej izjavljuje da nije kriv, a njegov advokat pokušava svojevrs­ nom medijskom"ofanzivom šarma" (nasmejani Mekvej, slike iz porodičnog albu­ ma, intervju "Njusviku" i izjava da je tragično to što se desilo u Oklahomi) da dokaže da njegov klijent nije nikakav usamljeni paranoik opsednut mržnjom i puškama. Advokat uvodi u slučaj i jedan bizaran detalj: na mestu zločina nađena je muška noga obuvena u vojničku čizmu, koja, tvrdi on, verovatno pripada "pravom podmetaču bombe". Ostaci tela ostalih žr­ tava su u međuvremenu identifikovani. DNA analize će razrešiti i ovu misteriju. TREĆI ČOVEK: Očigledno, istraga o zločinu u Oklahoma sitiju nije završena. U međuvremenu, porodica optuženog Mekveja žalila se da je FBI koristio metode zastrašivanja i iscrpljivanja da bi ih podstakao na saradnju. Posebno je zanimljivo pitanje kako je "treći čovek" Majk Fortije, takođe Mekvejev drug iz vojske, prihvatio da bude glavni svedok optužbe. On bi zbog suačesništva (transportovao je op­ ljačkanu robu i bio upućen u planove) 28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 35

Poljska

Ljutit kler ________________________ _______ \ _ P od pritiskom Crkve poljska vlada u poslednjem trenutku preispituje svoje VAŠ TIHI SUSED: Timoti Mekvej

mogao biti optužen na 23 godine robije, ali bi zbog saradnje sa vlastima mogao očeki­ vati blažu kaznu. Za bombaše će tužilac tražiti smrtnu kaznu. Suđenje se može oče­ kivati za 6-12 meseci. Ima stručnjaka koji već tvrde da se na kraju krajeva može zaključiti da je ceo slučaj mnogo jednostavniji nego što su mnogi na početku mislili: dva drugara iz vojske toliko su mrzela federalnu vlast, to­ liko su bila ogorčena stradanjem Davidovih sledbenika u gradiću Veku (obračun federalne policije sa verskom sektom u kome je poginulo na desetine ljudi) da su se odlučili na najstrašniji teroristički akt u američkoj istoriji. NEMOĆ FBI: Da li javnost zaista mo­ že da odahne? Da li su baš sasvim bili ne­ osnovani strahovi od široko organizovane zavere? Čak i da se dokaže d aje tragedija u Oklahomi delo dvojice usamljenih marginalaca, ostaje strah da je Amerika kao otvo-reno, ali do zuba naoružano društvo, na milosti i nemilosti šačice naoružanih društvenih otpadnika. Stručnjaci za bezbednost, kojima je do juče bilo sasvim jasno kako da se bore pro­ tiv "spoljnih neprijatelja", stranih terorista, najčešće islamskih fundamentalista, ali i svih drugih sumnjivih imigranata, najedn­ om su, od kada se kao glavni akter trage­ dije u Oklahomi pojavio Timoti Mekvej, plavokosi i plavooki 27-godišnjak, oli­ čenje "finog momka iz susedstva", bez odgovora. Amerika se u šoku suočava sa domaćom varijantom terorizma. Mekvej i Nikols jedno vreme bili su povezani sa paramilitarnim organizacija­ ma. Dok su umerenije paramilitarne orga­ nizacije javno osuđivale zločin u Oklaho­ mi i za sebe tvrdile da samo žele da zaštite svoje porodice i privatnu svojinu od krim­ inalaca, radikalnije su izjavljivale da će događaj u Oklahomi Klinton i njegova ad­ ministracija iskoristiti da ograniče slobode

36 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

stavove, priprem ljen e za pekinšku u Americi i da još više pooštre propise o prodaji oružja. Najradikalnija militantna desnica, međutim, ide čak tako daleko da tvrdi da su tragediju u Oklahomi režirale federalne vlasti samo da bi se mogle radikalno obračunati sa paramilitarnim or­ ganizacijama!? Paramilitarne organizacije poslednjih godina doživljavaju vaskrsenje: ima ih ne­ koliko stotina, a broj članova kreće se između 20.000 i 200.000. Najradikalnije paramilitarne organizacije su promotori mržnje i paranoje i po opremljenosti su zapravo druga američka armija! Neki ek­ sperti ukazuju na "istorijsku vezu" koje ove desničarske organizacije imaju sa ve­ likim segmentom američkog društva: zajednička im je glorifikacija individualiz­ ma i mržnja prema federalnoj vlasti (Big Government) koja je, po njima, izvor vaskolikog zla - od mrskih poreza do kon­ trole nošenja oružja. Mržnja prema obo­ jenima, muslimanima, komunistima, anti­ semitizam i ksenofobija, još više učvršćuju ovu "istorijsku ve u". FBI otvorem riznaje: čak i da su se njegovi ljudi in. irirali u svaku od 300 paramilitarnih oi nizacija, zločin u Okla­ homi ne bi se mogao sprečiti. Omnibus kontraterorističkog zakona ( predlog Klintonove adminsitracije), koji bi vlastima dao odrešene ruke da deportuje sumnjive, prisluškuje njihove telefone i kontroliše račune u banci, pa i da se infiltrira u najrazličitije organizacije, ne čini se kao pravo rešenje. Nije rešenje ni više kamera na jav­ nim mestima, ni više betonskih barijera, ni više ljudi na poslovima bezbednosti. U pi­ tanju su sami temelji slobodnog društva. Amerika je bila uplašena i zbunjena ka­ da su posle Oklahoma sitija uhapšeni Mek­ vej i Nikols "fini momci iz susedstva"; ni optužnica ne otkriva šta ih je podstaklo na strašan teroristički čin "Made in USA". ■ SLOBODANKA AST

konferenciju o problem im a žena (Beta. specijalno za "Vreme") a li će se Poljska ove jeseni svrstati u red zemalja koje su vrhovnu vlast poverile ženama? U nekim poli­ tičkim partijama, a i u delu štampe, učvrš­ ćuje se uverenje da će Leha Valensu na po­ ložaju predsednika Republike naslediti Hana Gronkjevič-Valc, predsednica Nar­ odne banke, izabranica katoličke desnice. U jednoj od anketa ona je već ostavila iza sebe dosadašnjeg glavnog favorita, socijal­ demokratskog lidera Aleksandra Kvašnjevskog. Hana Gronkjevič-Valc stala je na stra­ nu katoličkih ženskih organizacija u oš­ trom sporu sa feminističkim pokretima oko glavnih principa koje bi Poljakinje morale zastupati na predstojećoj, pekinškoj konferenciji, posvećenoj problemima žena. Pođ pritiskom klera i katolkinja čak je i vlada u poslednjem trenutku odlučila da preispita neke od predloga u dokumen­ tu, sa kojim delegacija poljskih žena ide u Peking. Reč je, naravno, o preterano liber­ alnim pogledima na planiranje porodice, korišćenje sredstava kontracepcije itd. Vlada je tim povodom dobila oko 130.000 psama sa protestima Poljakinja, vernih ka­ toličkoj doktrini zabrane abortusa. PORODICA N UE "DOMAĆINST­ VO": Predstavnice Foruma katoličkih žena odbile su da iskoriste jedno mesto, koje im je u specijalnom "Vozu za Peking" obezbedio Fond Un za razvoj (UNDP). One su izrazile želju da na konferenciju putuju sa predsednikom Valensom, tražeći od njega da stane na čelo poljske deleg­ acije. U vozu su se našle jedino dve članice zvanične delegacije i četiri predstavnice nezavisnih organizacija poljskih žena. U specijalnoj, pola kilometra dugoj ko-

D

mpoziciji, koja je krenula prema Kini sa poljsko-ukrajinske granice, obezbeđeno je komforno putovanje za 260 delegata iz 31 zemlje. Nacrti dokumenata pripremlje­ nih za pekinšku konferenciju, izaz­ vali su oštre kritike hijerarha poljske Rimokatoličke crkve. Prema oceni Episkopata, ovi dokumenti "dovode u pitanje vrednost porodice kao os­ novne ćelije društva", osporavaju ul­ ogu materinstva i značaj prirodnog planiranja porodice, a istovremeno nameću "politiku kontracepcije za novac poreskih obveznika". Kardinal Glemp izjavio je da Za­ pad koristi pekinšku konferenciju da bi proširio svoju dominaciju nad Is­ točnom Evropom i uticao na og­ raničenje nataliteta u tom regionu. Stalni predstavnik UN u Poljskoj Gary Gabriel je na to odgovorio da je cilj konferencije - poboljšanje uslova života žena, a ne zaustavljanje prirodnog priraštaja stanovništva bi­ lo kojeg regiona u svetu. Pod uticajem klera parlamentar­ na radna grupa za pitanja porodice izdala je saopštenje kojim oštro kritikuje nacrt završnog dokumenta IV svetske konferencije žena u Pekin­ gu. Ovaj dokument, kako se ističe, dovodi u pitanje dosadašnji model porodice zasnovan na bračnim ZAŠTITA OČEVA: Poljski popovi odnosima muškarca i žene, a umesto toga žena, to su problemi 51 odsto stanovništ­ nudi "domaćinstvo" kao osnovnu ćeliju va", kaže dr Ana Titkov i upozorava daje zajedničkog života. Uz to se kaže daje reč pojačani "ženski lobi" jedini odgovor na o "radikalnim feminističkim pogledima", o neodržive, neravnopravne odnose između

v

Polovina žena u Poljskoj je mlađa od 40 godina. Svaka četvrta je udata, svaka treća je bez dece, svaka osma je bez profesije, svaka deseta zauzima rukovodeću funkciju, svaka peta je fizički radnjk. Samo 0.3% žena učlanjena je u neku od političkih partija. Srednju školu završilo je 35%, a više studije 7.7% Poljakinja. Svaka treća smatra daje ženski pol najveća barijera u ostvarivanju karijere. Svaka sedma radi u uslovima štetnim za zdravlje. Samo 2.6% žena ima sopstvenu radnju ili preduzeće. Televizija je jedina razonoda za više od tri četvrtine žena. Samo jedna trećina od­ lazi na odmor duži od sedam dana. I. M.

negiranju tradicionalne uloge žene i "polnih stereotipa", o stavljanju "seksualnosti i reprodukcije" iznad materinstva, o prikri­ venom propagiranju kontracepcije i abor­ tusa itd. POJAČANI ŽENSKI LOBI: Poljske žene nedovoljno učestvuju u javnom, poli­ tičkom životu, o čemu svedoči i podatak daje njihov broj među poslanicima Sejma i Senata smanjen od 25% (u vreme kada su birane po ključu) na svega 13%. "Problemi

dva pola u demokratskom društvu. Mada su osnovane desetine nezavisnih feminističkih organizacija, značajnu ulogu i dalje ima Liga poljskih žena, bez obzira na njenu "komunističku prošlost". Na njenom čelu je Izabela Novacka, poslanik levičarske (ali "antiboljševičke") Unije rada, liderka pokreta za liberalizaciju pro­ pisa o prekidu trudnoće. Ona je istovre­ meno vatreni pobornik brisanja iz nacrta novog ustava odredbi koje posebno reg-

ulišu status žena i samim tim po­ tvrđuju diskriminaciju "slabijeg po­ la". U uslovima tržišne privrede, ne­ kadašnje privilegije okrenule su se protiv žena, kojima je danas teže da nađu ili zadrže zaposlenje. Procenat zaposlenih žena smanjio se u poslednjih 8 godina od 50 na 43.5 ods­ to. Feministkinje smatraju nelogič­ nim da se ženama zabranjuje rad koji bi mogao da šteti zdravlju po­ tomstva, dok propisi uopšte ne štite prokreaciona prava očeva. HIPOKRIZIJA "KATOLIČ­ KOG DRUŠTVA”: Prema oceni Novacke, Crkva je agresivna u na­ metanju svojih pogleda, pred koji­ ma popuštaju političke strukture "u ime dobrih odnosa sa Episkopa­ tom", čak i onda kada te poglede ni sami vernici ne prihvataju. "U de­ mokratskoj državi građani ne mogu biti primoravani pravnim propisima da poštuju etičke norme koje iz raznih razloga ne prihvataju", kaže Izabela Novacka i napominje da se u Poljskoj to događa pod pritiskom crkvenih autoriteta. Očigledan primer za to je Zakon o zabrani abortusa, koji je izazvao dramatičnu situaciju u društvu. Neki sociolozi samtraju da je feminizam u Poljskoj reakcija na stroge kanone katoličkog društva, isto kao i sve raširenija pornografija (kios­ ci su pretrpani "erotskim" časopisima), ili prostitucija (javne kuće se oglašavaju u novinama). Seksualne ekstravagancije u sferama novih, "emancipovanih" bogataša, glavna su tema nekih medija, a među na­ jčitanijim piscima je mlada Manuela Gretkovska, koja se vratila iz emigracije da bi "na Visli ostvarila istorijsku, kulturnoerotsku i modernističku misiju", objav­ ljujući romane u hvalu "stereo orgazma". "Napustila sam Poljsku da bih pobegla iz tog bermudskog trougla, jer Poljaci žive u večnom trouglu: Majka Božja, Majka Poljakinja i sopstvena Majka, dok je otac na postamentu ili leži na kaldrmi", izjavila je Gretkovska, čiji romani dele sudbinu satiričkog, antiklerikalnog nedeljnika "Ne" Ježi Urbana: "pristojni građani" ih ignorišu, ali ih potajno čitaju, uključujući i device iz udruženja katoličkih žena i demohrišćanskih partija. Dileme i konflikti među poljskim žena­ ma dokazuju da je hipokrizija cena koju plaća postkomunistička zajednica, rastrza­ na između modela "katoličkog društva" i neuporedivo liberalnijih varijanti zapadne demokratije. ■ ILIJA M ARINKOVIĆ

28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 37

vog pronalaska. Uskoro je stigla poslovna ponuda iz Južne Afrike i zajedno, sa BBC i britanskom vladom prikupljeno je 143.000 (230.000 dola­ ra). U Kejptaunu osnovana je kompani­ ja koja će zapošljavati gotovo isključivo hendikepirane ljude. Proizvodiće, za početak, 20.000 radio-aparata na navijanje po ceni od oko 80 dola­ ra. Narudžbine pristužu, uglavnom od britanske vlade, koja namerava da aparate razdeli narodu u Bosni, kao i od Unicefa za distribuciju po Africi. Bejlis je ponovo za svojim radnim sto­ lom u Londonu, gde smišlja kako da napravi prenosni telefon.

BERLIN

!¥ 1 PEKING

Vođ Deng Hsjaoping proslavio je 91. rođendan, ali 1,2 milijarde njegovih po­ danika nije obratilo veću pažnju, dok su naslednici izabrali rođendanski datum da pokažu koje zapravo ko u Kini. O rođen­ danu zvanična državna štampa nije pisala, što je u skladu sa Dengovim gnušanjem prema kultu ličnosti. Međutim, naslednici se nisu libili da na Dengov rođendan istaknu sebe i sopstvenu moć i skrenu pažnju medija sa velikog patrona, koji je izbacio iz Kine ortodoksni marksistički egalitarizam i rekao svom narodu da je "slavno biti bogat". Diplomati u Pekingu danas tvrde da je Dengov uticaj ostao nedirnut, iako su predsednik Komunis­ tičke partije Džijang Zemin i premijer Li Peng na dan Dengovog rođenja objavili vlastite velike slike na naslovnoj strani partijskog "Ženrnin žibaoa". "Dok Deng diše, njegov uticaj će postojati", kaže jedan diplomata. Poznavaoci međutim kažu da Dengova vlast stalno kopni. Nar­ od ga nije video više od godinu dana, a javnu reč nije izgovorio duže od toga. "Ako ove godine umre, njegova smrt će još i izazvati neke posledice. Ako umre iduće godine, to će biti kao povetarac pos­ le koga će lišće ostati na grani." Dengova deca kažu da im je otac sposoban da hoda i da planira trijumfalni obilazak Hongkonga kada britanska kolonija bude vraćena Kini sredinom 1997. Vlada kaže da je Deng taman onoliko zdrav koliko se to može očekivati od čoveka u njegovim go­ dinama. I diplomati i analitičari kažu da su fotografije Džijanga i Lija dokaz njihovog stremljenja da ispune vakuum na vrhu, 38 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

koji traje od Dengovog povlačenja iz ak­ tivnog političkog života i koji će trajati do dana kada Deng, po njegovim rečima, "ode da se sretne sa Marksom". Deng dan­ as formalno drži jedino položaj "najpočasnijeg predsednika" kineskog Bridž saveza, u čast svoje omiljene igre. Poslednju polu­ gu vlasti Deng je prepustio 1990. "Zar je danas Dengov rođendan?", uptao je jedan činovnik u Pekingu. "Niko se ne seća nje­ govog rođendana, mada ćemo svi obratiti pažnju na njegovu smrt."

LONDON

Revolucionarni radio na navijanje kome nisu potrebni ni utikač za struju ni baterije - kreće ove jeseni u masovnu produkciju u Južnoj Africi kao umotvorina jednog britanskog pronalazača podstaknutog željom da životno važne vesti učini dostupnim ljudima u Trećem svetu. Pronalazač, Trevor Bejlis (58), počeo je pre tri godine u Londonu, kada je saznao da je pomankanje informacija jedan od glavnih krivaca za širenje side u Africi. "Ljudi kojima su saznanja o sidi bila na­ jviše potrebna nisu mogli da ih dobiju zato što ili nemaju struju ili novca za baterije da bi slušali radio", kaže Bejlis. Razvijajući ideju koja je pre više od jednog veka pokrenula gramofon, on je napravio tranzistorski radio napajan energijom iz meha­ nizma sličnog satnom. Njegov radio svira 40 minuta posle navijanja od 20 sekundi. Prototip je bio gotov početkom 1992. god­ ine, ali se pokazalo daje daleko teže naći kapitalistu voljnog da uloži novac u proiz­ vodnju. Sreća se osmehnula Bejlisu kada je BBC u jednoj emisiji dao prikaz njego­

u t iv o d e

Oni su novi borci protiv kriminala penzioneri, bankari, međunarodni javni službenici - udruženi u plemenitom cilju rušenja korupcije u 40 država sveta. Sebe zovu "Transperensi Internešnel" (TI), što je namerna imitacija "Amnesti Internešnela”, organizacije koja od 1961. godine pra­ ti i prijavljuje povrede ljudskih prava u svetu. TI je 1993. godine u Berlinu osnov­ ala grupa istomišljenika, kojima se smučilo da gledaju kako kolosalne sume novca namenjene kao pomoć zemljama u razvo­ ju završavaju na privatnim računima u Švajcarskoj. Osnivač i trenutni šef TI je Peter Eigen, Nemac koji je četvrt veka ra­ dio sa Svetskom bankom i dobro zna šta se sve događa. "Ljudi ne smeju da budi naivni i moraju da znaju da korupcija ni­ kada neće biti iskorenjena," kaže Andre Klodon iz belgijske sekcije TI. "Ali, mi ćemo učini sve da ovim pljačkašima zagorčamo život." Za razliku od "Amnes­ ti", TI ne ide na javna raskrinkavanja. Na­ jviše što je u tom smislu učinila bilo je objavljivanje liste 41 države, na kojoj je Novi Zeland prikazan kao najpošteniji, a Indonezija kao najpokvarenija država. TI teži da uspostavi ili osnaži mehanizme za bbrbu protiv korupcije lobirajući u vlad­ ama i grupacijama država kao što su EU i Organizacija za ekonomsku saradnju i raz­ voj (OECD). "Cilj nam je da pridobijemo uticaj ne ljude u datoj državi da oni svoje vlade i krupni biznis učine svesnim štete koju nanosi korupcija." Jedan primer je "Poder Ciudadano" ("Građanska moć"), udruženje u Buenos Airesu, koje radi kao lokalni ogranak TI. Pritisak ovog udruže­ nja protiv korupcije smatra se ključnim u sadašnjoj široj kampanji, čiji je cilj da Argentina postane zaista pravna država. Prioriteti se razlikuju od zemlje do zemlje.

)P 20 PCs F08 HOME AND OFFICE* NEW TOP 10 PERSONAL PRINTERS

U Danskoj, koju TI rangira kao jednu od najčasnijih evropskih zemalja, organizaci­ ja radi na ukidanju propisa koji omugućava firmama da na teret poreske prijave stave mito koji su dali nekoj stranoj ko­ mpaniji za zaključenje posla. "Želimo da srušimo predubeđenje po kome se ko­ rupcija vezuje za Afriku i Aziju, pri čemu se preskače da pare dolaze sa Zapada." "U svakoj kompaniji čuči bolest korupcije, ah tiha većina želi promene u sistemu", kaže Klodon. Čak i u Rusiji, gde je korupcija podivljala tokom poslednjih godina, vlada i finansijska elita u Moskvi su svesni opas­ nosti i zatražili su pomoć od nas".

RIM

Slava Rim, za koji svi kažu da nije sagrađen za jedan dan, biće do 2000. godine izmenjen do neprepoznavanja u okviru ambici­ oznog programa pripremanja večnog gra­ da za proslavu dva milenijuma hrišćanstva. Očekuje se da će 30 miliona hodočasnika doći u Rim u toku svete 2000. godine, koju je proglasio papa. Obnova drevnog sjaja grada, uz neke krupne nove javne radove, koštaće 11.000 milijardi lira, odnosno 7 milijardi dolara. Pare skuplja Komitet za proslavu dva milenijuma hrišćanstva, u kome se, pored ostalih, nalaze gradske

vlasti, italijanska vlada i Vatikan. Rimljani očekuju da će radovi početi idućeg meseca i to kopanjem 16 kilometara duge central­ ne linije metroa. Potez je riskantan jer novi metro preseca istorijsko podzemlje centra grada - prostor koji je krcat arheološkim

blagom. Uz to, ter­ en je geološki ne­ stabilan. Dve pos­ tojeće linije po­ dzemne železnice će biti produžene, a tramvajski sist­ em će ponovno L E T E U P G R A D E R ’S G U I D E oživeti. Druga po­ dzemna novina je 1,25 kilometara dug tunel ispod reke Tibra do pri­ laza Vatikanu. Tr­ eći veliki sao­ braćajni poduhvat je dogradnja prste­ na autoputa severno od Rima, koji će grad povezati sa morem. Vlada premijera Dinija obećala je da će priložiti 3000 milijadi lira tokom naredne decenije. Gradonačelnik Frančesko Bruteli kaže da se ne radi samo o tome da se grad spremi za dolazak desetine miliona hodočasnika, već da se Rim "po­ pred Novog Zelanda, ali tamo nema neke digne na nivo najsjajnijih evropskih pres- potražnje za kompjuterima. Generalni tonica". To znači i ogromnu operaciju direktor "Mikrosofta" za Novi Zeland Grčišćenja bezbrojnih spomenika podignutih eg Kros kaže će "Vindousi 95" biti "najve­ tokom vekova - obeliska, statua, vila i fon­ ća softverska promocija koja je ikada tana. Brodovi će ponovo zaploviti Tibrom. viđena na Novom Zelandu". "U ovom času Crkva planira podizanje 50 novih hramo­ ovde ne možete otvoriti novine ili upaliti va, uglavnom na prilazima gradu i po per­ radio a da ne saznate šta su i šta sve mogu ifernim četvrtima, kao i restauraciju većine Vindousi 95", kažu reklamni agenti. "Ne postojećih. morate da budete zagriženi za kompjutere, niti da poznajete žargon. Vindousi 95 OKLAND donose tehnologiju ljudima sa ulice." "Mikrosoft" je za reklamiranje novog Debitant proizvoda odvojio 200 miliona dolara. ProOduševljeni poklonici "Vindousa 95", cenjuje se da će kompanija do kraja godine elektronskog čeda softverske kompanije uvećati prodaju za dodatnu milijardu dola­ Mikrosoft, sačekaće u sredu ponoć na uli­ ra, odnosno da će ukupna prodaja dostići 7 cama Oklanda da bi bili prve mušterije na milijardi. U međuvremenu, softverski rival planeti koje će kupiti supernovi kompjuter­ IBM pokušava da ohladi uzbuđenje koje ski operativni sistem. "Mikrosoft" je kren­ prati dolazak "Vindousa 95" na svet. U uo stopama rok-zvezda Majkla Džeksona, oglasima, na celim stranicama vodećih no­ Madone i "Gans and rouzis", koji su u vozelandskih dnevnika, IBM kaže da je ovom gradu na severu Novog Zelanda u već ponudio operativni kompjuterski ponoć prodavali svoje kompakt-ploče, ga- sistem od 32 bita, koji se zove OS/2. rantujući kupcima da su oni, zahvaljujući "Mesecima vas bombarduju vestima o no­ međunarodnoj datumskoj granici, prvi vom tridesetdvobitnom operativnom siste­ vlasnici njihovih ploča na svetu. Jedino su mu", kaže oglas. "Želimo samo da vas podusamljena Čatanska ostrva i Kraljevina setimo da to nije ništa novo." PRIPREMA AGENCIJA BETA Tonga u ovo doba godine vremenski is­ 28. AVGUST 1995. ■

VREME ■ 39

VREME f ZA KULTURU

,

Intervju: Slavko Lebedinski književnik

Vijanje odbeglih predaka U ovo vreme kada se brišu čitavi gradovi i mape postaju tapije smrti, šta znači priča o kajzerici koju ste uz baroknu slast, pojeli u Jevrejskoj ulici, na Dorćolu, i kletva dabogda imao pa nemao

,

adam se da nema ničeg sablaž- u DuŠanovoj oljuštene fasade pamti svoje njivog u tome što pišem prozu ime, "Kod crnog orla". o baroknom Beogradu, što se Čarolija baroka je zakoračila sa Požareradnja romana dešava u vreme vačkim mirom 1718. godine. Za zapovedaustrijske uprave i kneza guber­ nika Srbije doveden je princ Virtemberški. natora Aleksandra Virtemberškog u Srbiji. I što se vijam po Beču da bi uhvatio za perčin senke dalekih predaka sa Dorćola. Odbeglih pre dva veka." Odbegli preci, i još ponešto, povod su za razgovor sa Slavkom Lebedinskim, piscem koji posle "Baldahina" i "Slatke gugutke", boraveći u austrijskoj prestonici, traga za iščezlim Beogradom. "VREME": Kako je nas­ tao i nestao grad u verziji Virtemberškog? Da li nam ne­ dostaje kopča u pamćenju? LEBEDINSKI: Za razliku od mog romana "Kasni orasi", u kojem čoveka mlate po glavi orasi i gloginje zaborava, po­ kušavam u ovaj mah, prozom "Pečat košave", da idem dru­ gom stranom oko tvrđave pam­ ćenja. Koliko ću u tome uspeti druga je (i neizvesna) priča. A vratimo se prvoj, koja je sadenuta između dva mira, u procepu i huku glavorubačkih ratova. Beogradskim mirom 1739. godine Austrijanci se obavezu- p ju da će Beograd vratiti u pret­ hodno stanje, dakle ponovo po­ staje šeher-grad i kasaba. Kalemegdan ostaje onakav kakvog ga je zdenuo i ureiso čuveni GDE SE DEDE BEOGRAD: Slavko Lebedinski general utvrdograditelj Nikola Doksat de Dočekan sa preko sto salvi, on se razma­ Morez. Rimski bunar ostaje pobedniku da hao: sa bala bi hitao u lov. Princ, dabome, sagleda svoj naredni poraz. Pompezna ne može bez dvorske kamarile i pozorišnih kapija u Donjem gradu sa grbom i dan-dan- prikazanija, ali ni bez zoološkog vrta i as je slavoluk divljih, zbrzanih ljubavi i ov- manježa. Voleo je da troškari pare i koje enčane istorije, a nosi ime Karla VI. Kuća nema, ionako je došao da živi na visokoj

4 0 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

štikli i domogne se lepih novaca. Zapovedništvo tvrđave podiže za ofi­ cire "Balhaus" i kockarnicu sa kućom ve­ selja, a za uveseljenje puka se pravi stub srama u nemačkom delu varoši. Na stubu se kaštiguju prestupnici i smiču se nevaljale i buntovne glave. Nemci su doseljavam u Go­ rnji grad, a u Donjem gradu smestili su se starosedeoci, ug­ lavnom Srbi. Apetiti ratnika i pustahije princa Aleksandra nisu bili mali: grad se pretvorio u gradilište, narojilo se avantur­ ista i popilica, propaliteta raz­ nih boja i soja. Ali i majstora i promoćurnih trgovaca koji su osetili zaradu u vazduhu i muš­ terije u gradu. Knez gubernator je podigao velelepnu kasarnu na dva boja, sa raskošnom fasadom; i to podugačku: bila je na potezu od "Ruskog cara" do Akademije nauka. Tamo gde je sad štrafta. Ali je i za sebe opravio letnjikovac na mestu gde se danas nalaze Stari i Novi dvor, u Pio­ nirskom parku. I tu spisak gra­ dskog neimarstva ne prestaje, taman posla. Skucane su velike pare da se učvrsti glavni granični grad i bedem pred navalom turske ordije. Dažbina je bilo na pretek i sve se lupalo o glavu i džep sirotinje iz Savske varoši. Od nameta sada beže, kao nekad od zuluma, i oni koji su, zajed­ no sa mitropolitom Moj šijem, bili u osvajačkom taboru voj­ skovođe Aleksandra. I to, kud će, gde će, nego Turcima, svojim dindušmanima. T Ono malo baroknog začina tog vre­ mena deluje u Beogradu nekako nasukano, kao posle poplave. Znate li kud se dede Beograd? Stvar je

prosta kao posan pasulj. Austrijanci su po­ prašiu, kao da nije bila časna svedokinja nog mesta Arsenija III Čarnojevića. Svoje kupili svoje kamene prnje, barkone lokne i baroknog Dorćola. A nije ni mogla da zna "Bukvice" Dositej štampa kod mehitarista, prozorske ramove, zajedno sa pogledom da je ona uvertira u jedan roman kao što ni u jermenskom manastiru, gotovo dve de­ cenije pre Vuka, Njegoša i Branka i 1847. na svet, i poneli kući, u Beč. Može zatre­ ja nisam znao da ću je staviti u knjigu. bati. Pošto nije bilo lako prebaciti čitav po­ Reklo bi se: nevažna stvar. Beograd je godine. Kroat Josif Pančić, na nagovor Stekretni grad vodenim i utabanim putem, oni toliko puta bio rušen od tuđina i došljaka, fanovića Karadžića, dolazi u Srbiju da zas­ su usput, na zastanku, dograđivali varoši­ opasnih došljaka, koji imaju vozačku doz­ adi svoju glasovitu omoriku i stane na čelo ce, ostavljali pomalo Beograda na poklon. volu za buldožere, da se ne bi trebalo oba­ novoosnovane Akademije. Prvi se ovajdio Zemun i tako redom. Vele zirati na dorćolske avlije i kuće klimave ar­ Možemo da pričamo šta hoćemo, a to i daje od tog baroknog runa stigao i koji ug­ hitekture, makar sa pedigreom srednjo­ radimo kad ne znamo šta ćemo sa sobom, ledniji komad do same Kajzerove ulice. no ostaje da se u Beču kovalo jugoslovensevropskog baroka. ▼ Knjigama koje ste do danas napisali ▼ Le Korbizje je jednom rekao da je tvo, treslo srpstvo, pravili književni dogo­ predstavljate se kao kroničar Dorćola u pre- Beograd najružniji grad na najlepšem me­ vori i kurvalo se, onome kome je do toga. tumbacijama, njegove nežne svireposti i stu. Tovar knjiga i karavan učenih ljudi stigli su trauma prouzrokovanih istorijskim diskoOn je i ne znajući citirao, u najboljoj adresatu, svojoj matici, a sve je plaćeno u ntinuitetom. Šta se od svega toga može oče­ nameri, one koji su već naružili grad u, da skupoj valuti duha i svetlim graškama zno­ kivati u novom romanu? prostite, najlepšoj nameri. I bez njega, ja. Literatura je dobra prilika da se stvari zahvaljujući njegovim pretečama i lošim, ▼ Srpsko-germanske kulturne veze, koje su izmeštene vrate na svoje mesto. U recimo, njegovim discipulusima, sve je još upravo zato što nisu uslovljene samo rat­ nim pričama, bivaju kod nas često sh­ ovo vreme kada se brišu čitavi gradovi i jednom dovedeno u bajnoviti nesklad. mape postaju tapije smrti, šta znači priča o Turci su želeli kasabu sa minaretima. vaćene kao kost u grlu. kajzerici koju ste, uz baroknu slast, pojeli u Austrijanci su doneli i odneli barok, čiji se Može dobro da zasmeta kad osporava­ Jevrejskoj ulici, na Dorćolu, i kletva dabog­ pelc primio na ovom tlu, ili nije. Domaćini mo činjenice ili se kitimo peijem neznanja. da imao pa nemao? su zidali kako su umeli. Svako je donosio Ili kad idemo na bazar ili buvljak prazne Mnogo toga smo zanemar­ glave, zaobravljajući da i di­ ili, a literatura je imanje pam­ jaspora ima tajno srce u adre­ ćenja. Lament koji se ispisuje Nije li ovaj sad talas odlazaka sa kućnog praga i smrti na saru nepodignutih vrednosti iz je poluga na koju se možemo sefa prošlih stoleća. Kojih, pi­ prozoru svog doma prilika da se duhovno presaberemo, osloniti, ali je i ašov koji kopa tate. Bolje ne pitajte. Pa, evo shvatimo koliko nas toga vezuje i šta je to što nas načisto sebi grob u pamćenju, u crnoj primera. Celokupna dela Laze rupi smrti. I nehotice se name­ razvezuje? Pre nego nas, zajedno i skupa, ne oduva smrt Kostića ne mogu da se skupe će tema, kojom je nasočnjena dok se ne prebrkljaju bečke i i košava zaborava moja proza, o izmeštenosti. berlinske arhive. Tako napisa Kao rođeni Moskovljanin iz ul­ jedan novinar i ostade mnogo ice Sadovo-Spaske, proveo sam lični deo trag prljavih čizmi na kućni prag. Današnji živ. Laza je živeo u Beču u vreme Berlin­ večnosti na Dorćolu. Gledao sam svojim velegrad je nastavio da umnožava svoje skog kongresa, u cirkusgase vele u konku­ očima kako Dorćol postaje replika, citat mane i duhovne mene, i ne vredi roptati. binatu sa jednom Vlainjom, ali nije znao Novog Beograda. Polako se kuće sa svojim Peticije za rušenje i ruženje grada, za­ da se ta ulica proteže kroz njegovo delo, tajnim okućnicama duha sele u kažu, post­ čudo, potpisivali su ovlašćeni urbanisti pri­ danas. Borio se on tada za srpsku stvar, kao aju prvo usmena priča, a onda i zapisana. likom raznih restauracija. Oni su sebe stav­ novinar, a i lični sekretar šefa vlade Jovana Sve staje u dugu reči, dugu na buretu pam­ ljali pod kapu i štit Zavoda za zaštitu grada. Ristića, dede nadrealiste Marka, a i za pare ćenja. Gde su ta avlijska burad sa kišnicom Literaturi nije ostajalo ništa drugo nego sastavio na nemačkom komediju "Oku­ koja preslikavaju kao preslikači nebesku da nakrivi šešir, pljune u prste i eventualno pacija", odmah posle okupacije Bosne i tepalju? otme komad obećane zemlje oko, recimo, Hercegovine, i potpisao Lako Kola, laku Neka vas ne čudi što se upravo oko stare Termocentrale i delić reke gde su stvar. I daleko mu bilo daje to sve što mora Donjogradske ulice u Beogradu skupilo i dolazili somovi da se kupaju, a dečarci ih da ušeta u njegove tomove. danas mnogo otpada, magacina, avetinj- hvatali golim rukama, i sami goli. DorćolI ono što iskamčite i sa čega oduvate skih stovarišta sa provaljenim krovovima u cima je tako pripalo duplo golo, malo prap­ prašinu samo je deo duhovne galaksije ko­ kojima ste mogli da nađete valjane komade oraca priče i čamac na vesla kap raseljenim joj i sami pripadate. Čak i u ovo vreme kad nameštaja i caklina prošlosti. Ili opet in­ licima. Doduše, i šlag na torti koja je odne- nas je obuzeo zaborav kao dance macabre. ventara srušenih kuća na oruk i u prisust­ ta. Barok kao evorpski porok. Ili, u pogrešnom prevodu, danca smrti. vu buldožera. Nije li ovaj sad talas odlazaka sa kuć­ ▼ Srbiji ga nisu baš mirisali? Šta vredi što je istorija stavila svoj orig­ Netrpeljivost koja pretrčava iz politike nog praga i smrti na prozoru svog doma inal potpis maltera pod ciglu, i još bubnja u u stvaralaštvo uči nas da zaboravljamo i prilika da se duhovno presaberemo, shvati­ oluku, traži lavor sa vodom da odmori ono što smo znali naizust i ono što treba da mo koliko nas toga vezuje i šta je to što nas svoje nadute od hoda noge. držimo na vrh jezika. Sestra amnezija se načisto razvezuje? Pogotovo kad pročita­ Ko danas zna, recimo, za kuću u Kapet- šeta po Beogradu, a štrapacira u maskirnoj mo u vlastitom povezu i prevodu knjigu an-Mišinoj koju su preimenovali u Cigan­ konfekciji i kroz pomenutu Kajzerštrase. zvanu rat i mir naglas. Pre nego nas, zajed­ sku ambasadu, a ja je pamtim kao EVJa ipak verujem u plemeniti naboj uzre­ no i skupa, ne oduva smrt i košava zabora­ genijevu štalu, prema osvajaču Savojskom. čice. pamti pa vrati kući. Prve srpske no­ va. Barok nije samo stilska figura, u sluča­ Mora da je u svoje vreme služila kao ot- vine su ovde pečaćene i prenete u Beograd. ju o kome smo neku pridodali, već i skliska meno prenoćište. Srušena je početkom Pozdrav od Davidovića. Đura Jakšić je na- figura u tancu života i smrti. H IVAN RISTIĆ šezdesetih godina, pretvorena u šut, perle i malao "Seobu Srbalja" u pukoj blizni grob­ 28. AVGUST 1995. ■ VREME M 41

iy

6

i s

n

c

u

r

e

l o

a

l o

PUBLI KUM

predstavljaju četvrto kolo 1-2. Antologija kriminalističke priče I-II Sastavio Svetislav Jovanov

REM

Latinica, 240 + 240 str, Cena 97 din, s popustom 77 din.

d

11. Robert Menase Zemlja bez svojstava, eseji Prevela sa nemačkog Nela Velojić

Ćirilica, 206 str, Cena 67 din, s popustom 54 din.

4. Đovani Papini Dovršen čovek, roman Sa italijanskog prevela Ivana Damjanović

13. Vasa Pavković: Korovnjak, antologija novije srpske supkulturne poezije

Latinica, 270 str, Cena 98 din, s popustom 78 din.

Ćirilica, 210 str, Cena 67 din, s popustom 54 din.

5. Nikola Pašić Sloga Srbo-Hrvata Priredio d r Đorđe Stanković

14. Dušan Kecmanović Masovna psihologija nacionalizma, ogled

Ćirilica, 190 str, Cena 64 din, s popustom 51 din.

6. Radoslav Petković Ogled o mački, proza

Latinica, 270 str, Cena 89 din, s popustom 71 din.

Ćirilica, 180 str, Cena 55 din, s popustom 44 din

15. Đerđ Konrad Na pupku Evrope, eseji

7. Pavle Rak i Dionizije Marinković Čija je zemlja na kojoj stojite, rasprave

!

Preveo sa mađarskog A rpad Vicko Latinica, 280 str, Cena 111 din, s popustom 89 din.

Ćirilica, 192 str, Cena 79 din, s popustom 63 din.

16. Gijom Apoliner Alkoholi i Kaligrami, pesme

8. Entoni Bardžis Modus diaboli, izabrane priče Prevela sa engleskog

Prevod sa francuskog i pogovor Nikola Bertolino

Vladislava Gordić Latinica, 164 str, Cena 63 din, s popustom 50 din.

ilica, 306 str, Cena 119 din, s popustom 95 din.

9. Vule Žurić Dvije godine hladnoće, priče

17. Putnici ludog tramvaja Latinica, 256 str, Cena 49 din, s popustom 39 din.

Ćirilica, 132 str, Cena 50 din, s popustom 40 din.

N A R U D Ž B E N IC A

l e

12. Miodrag Raičević Muzini vetrovi, tandarologija novije srpske poezije

Ćirilica, 400 str, Cena 85 din, s popustom 68 din.

Ćirilica, 108 str, Cena 48 din, s popustom 38 din.

g

Latinica, 168 str, Cena 59 din, s popustom 47 din.

3. Dušan Kovačević Bila jednom jedna zemlja, roman

10. Utješanović Roman o Sarajevu

o

Ljubiša

18. Goranka Matić Dani bola i ponosa, foto-albnm Latinica, Cena 36 din, s popustom 29 din.

JBH Cena cclog kola 1.200 din. 9 popustom S f e :

Naručujem knjige pod rednim brojem (za k ru žiti) Ime _________i__________ adresa _____________ telefon

W U 12 13 15 16 17 18 celo k o lo

Ovaj isečak, zajedno sa petim prim erkom uplatnice na “Vreme knjige” žiro-račun br. 40804-603-4-43073, pošaljite na adresu: “V rem e knjige”, G o sp o d ar Jovanova 34, 11000 B eograd (p. fah 257) \ T e l : 011/631-556, 631-646; Fax: 011/628-889____________________ •

Likovna publicistika

Srpske teme Pažljivom selekcijom autora, događaja i tendencija profesor Ješa Denegri daje p reg led zbivanja u likovnoj umetnosti Srbije šezdesetih godina akon dve godine u istoj ediciji alnog", koju je vodeći italijanski kritičar "Svetovi" iz Novog Sada objavljen tog perioda Enriko Krispolti priredio u je nastavak knjige eseja dr Ješe De- Beogradu uvršćujući u nju i nekoliko važ­ negrija, profesora moderne umetnosti na nih ličnosti beogradskog kruga, Denegri sa Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog razlogom poentira kao veoma bitan doga­ fakulteta u Beogradu, sa nepromenjenim đaj za našu umetnost sa brojnim reperkusinaslovom: "Teme srpske umetnosti". Ako je u prvoj knjizi vremenski okvir bila šesta decenija, dvadeset sedam tema ove nove knjige smešteno je u šezdesete godine. Glavni referentni okvir jeste prisutnost evropske (svetske) umetnosti u oblikov­ nim tendencijama srpskog stvaralaštva. A glavna estetička pozicija, kako na samom početku napominje Denegri, ukupnih zbi­ vanja šezdesetih godina u međunarodnoj umetnosti jeste takozvano "stanje nakon enformela". Ono što je u tom periodu sva­ kako najvidljivije jeste obnova forme i predstave, odnosno, njihovo reflektivno stanje u srpskom likovnom stvaralaštvu istoga perioda. U uvodnom tekstu pod naslovom ■o < "Modernizam šezdesetih: kraj enformela, obnova predstave i obnova forme" Dene­ gri ovako obrazlaže vlastitu poziciju kri­ tičkog promišljanja: "Ova zbirka tema srp­ BfJMii i i ______ ske umetnosti šezdesetih - koja bi iz neke LIČNI UVID: Ješa Denegri druge kritičke pozicije i shvatanja prirode jama na stavove lokalnog umetničkog sve­ umetnosti sigurno mogla da izgleda sas­ ta. U ovu vrstu događaja sa trajnijim poslevim drugačije - posvećena je upravo tak­ dicama na odnose u umetnosti, Denegri vim pojedincima ili pojavama u koje su uvršćuje otvaranje Muzeja savremene oni bili upleteni, pri čemu još jednom valja umetnosti 1965. godine, koji je odmah os­ reći da sve što u ovom tekstu dalje sledi tvario uticaj ne samo u srpskoj sredini, već nije, naravno, neka potpuna istorija umet­ i u kulturnom prostoru prethodne Jugo­ nosti zadatog perioda, nego je tek jedan, u slavije, i još više, na međunarodnom planu umetnosti toga perioda, lični Uvid, koji svojim brojnim gostovanjima i uključiva­ više od toga niti želi, niti pre svega može njem naše umetnosti u centralne tokove da bude". Postupkom "ličnog uvida" Dene­ međunarodne konkurencije. Posebna i najveća grupa tema čine Degri je došao do tri bitne grupe tema kako se može iščitati iz ove knjige. negrijeva monografska ukazivanja na sa­ KRA J ENFORM ELA: Najpre to su me stvaraoce ovog perioda; umetnike koji velika stilska i estetička područja koja su se šezdesetih godina već nalaze u poznom markirana naslovima: "Nastavak i kraj razdoblju stvaralaštva, ali su po nekim os­ beogradskog enformela", "Poslednji nas­ obinama svoga rada i u ovoj deceniji tup i prestanak Decembarske grupe", koje skrenuli pažnju javnosti, poput Mihaila su uzete kao nastavci problemskih gru­ Petrova - kod koga je zapažen novi uzlet pacija iz prethodne decenije, a od novih apstraktne grafike, zatim Ivana Tabakovića umetničkih pojava ukazano je na fenomen - za Denegrija zanimljivog kao umetnika "Nova figuracija ili nova predmetnost". "novog tipa", koji umetnost odvodi na rub­ Naročito značajnu izložbu "Dimenzija re­ na područja kakvo je povezivanje umet­

N

nosti i nauke. Tu su zatim već formirani umetnici koji su tokom ovoga perioda načinili nove prodore u vlastitom izrazu poput Miodraga B. Protića i Stojana Ćelića, Olge Jevrić, Bate Mihailovića i Pe­ tra Omčikusa, Leonida Šejke, Aleksandra Tomaševića. Za nas su svakako najzanim­ ljivija ona poglavlja koja su okrenuta registrovanju pojava mladih umetnika. Dene­ gri ukazuje na autore: Damnjana, Veličkovića, Reljića, Otaševića, Neškovića, Kauzlarića. U nekolikim esejima pomenuto je i mnogostrano delovanje Dragoša Kalajića, kao slikara i kao ideologa i promotera No­ ve figuracije, ali, što je takođe primetno, izostao je posebni pristup njegovom delu očigledno zbog kasnijeg Kalajićevog raz­ voja prema ekstremnim stavovima o pr­ irodi umetnosti, kao i zbog njegovih radi­ kalnih ideoloških i, najzad, i političkih lutanja. ŠEZDESETE: Postenformelno stanje u likovnim umetnostima tokom šezdesetih godina označilo je proces rekonstrukcije slike kao umetničkog dela i predstave i u njenom formalnom i u njenom strukturaln­ om sloju. U ovom smislu, "prosperitetne šezdesete" odrazile su se i u oblasti umetničke produkcije, što Denegri jasno uoča­ va, i sa velikom pažnjom ukazuje na poja­ vu niza događaja koji su odlučujuće po­ držali vodeće umetničke tendencije u koje su ubrojani: otvaranje Salona Muzeja savremene umetnosti 1961. godine, pokre­ tanje Oktobarskog salona 1960. i Trijenala jugoslovenske likovne umetnosti 1961, pokretanje časopisa "Umetnost" 1965, a zatim i brojne međunarodne izložbe prire­ đene u Beogradu, ili gostovanja jugoslovenskih umetnika u Srbiji itd. U tom peri­ odu zabeležena su i mnogobrojna učes­ tvovanja srpskih umetnika na velikim umetničkim smotrama kakva su bijenala u Veneciji i Sao Paulu, Bijenale mladih u Parizu i dr. Ova decenija za srpsku umet­ nost označila je i prva velika integrisanja u internacionalne umetničke događaje, što će se tokom sledećih godina potvrditi u is­ tom intenzitetu. Knjiga umetničkih eseja "Šezdesete teme srpske umetnosti" Ješe Denegrija na­ činila je snažan prodor u malo istraženo područje sintetičkog sagledavanja umet­ ničkog profila sedme decenije srpskog lik­ ovnog stvaralaštva, a uz obimno "Srpsko slikarstvo XX veka" Miodraga B. Protića, jedini je relevantni pregled u kome su date neophodne ocene i tumačenja za razumevanje te očigledno veoma značajne epohe za našu savremenu umetnost, i po autor­ skim ličnostima i po vrednosti same umet­ nosti. ■ JOVAN DESPOTOVIĆ

28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 43

Pronađi svoj mit Autori četvrtog broja magazina za vizuelnu kulturu, "New moment", pišu o novim mitovima ili beogradskim ludostima. Njih je uvek bilo dosta, a nekome se može učiniti da sve nije pomenuto. Ali, tako je sa tim stvarima. Mapa paralelnih svetova jed­ nog grada nikad nije dovoljno precizna niti potpuna. "New moment" se za ova četiri broja polako pomera od magazina za gledanje prema onom za čitanje i gledanje. U ovom letnjem broju ima dovoljno teksta za dugotrajno čitanje, ali i fascinantnih i malo poznatih fotografija koje ma koliko raznorodne formiraju uzbudljiv, na mo­ mente dirljiv odmak od stvarnosti, koju tako verno predstavljaju.

Pjesnici i ratnici

Osamdesete

Dvadeset peti, jubilarni književni susreti "Ratkovićeve večeri poezije" održaće se 3. i 4. septembra u Bijelom Polju. Na susrete su pozvani svi dosa­ dašnji dobitnici nagrade "Risto Ratković", među kojima je svakako najpoznatiji prošlogodišnji dr Radovan Karadžić. Da podsjetimo, dodjela ove značajne književne nagradu Karadžiću izazvala je burne reakcije crnogorskih književnika, pa su neki od ranijih dobitnika vratili svoje nagrade u znak protesta. No to nije omelo organizatore i žiri da istraje u svojoj odluci. Hoće li Radovan i ove godine uveličati slavlje povodom jubileja, ostaje da se vidi u septembru, no da će na "Ratkovićevim susreti­ ma" biti zanimljivo već se zna. Naime, planirana je organizacija simpozijuma "Poezija i religija", na kojem će među ostalima učestvovati Irinej Bulović i Amfilohije Radović. No, kako se na ovim prostorima prijateljstva brzo zaboravljaju, a savezi lako raskidaju, pitanje je kako će do septembra izgledati lista gostiju i učesnika i hoće li biti pomenuti Jevrem Brković, Sreten Perović i Ismet Rebronja, koji su se u znak protesta odrekli svoje nagrade. Dodajmo još da je ovogodišnji žiri u sastavu: Radovan Kordić, Dobrosav Smiljanić i Radojica Bošković nagradu dodijelio ravnopravno dvojici pjesnika Radomiru Uljareviću i Bećiru Vukoviću, poznatim čitaocima vlastite poezije po aktuelnim ratištima.

Iz štampe je upravo izašla knjiga Lidije Merenik "Beograd: osamdese­ te" sa podnaslovom "Nove pojave u slikarstvu i skulpturi 1979-1989 u Srbiji". Delo, odbranjeno kao magistarski rad na Filozofskom fakultetu u Beo­ gradu 1992, svedočanstvo je o beo­ gradskoj sceni u protekloj deceniji, o umetnosti, ne samo likovnoj, koja se tada razvijala i uticala na život prestonice. Knjigu je u biblioteci "Projeka(r)t" objavio novosadski "Prometej".

Smrt Kortovog oca

Hugo Prat, autor kultnog stripa "Korto Malteze", umro je od raka u 68. godini, javljaju svetske agencije. Tokom tridesetogodišnjeg rada na ovom stripu, Prat je svog junaka, mornara i pustolova Korta Maltezea proveo kroz niz avantura koje obuhvataju učešće u japansko-ruskom ratu 1905, gusarenje po Pacifiku tokom Prvog svetskog rata, krstarenje po Mongoliji za vreme ruske revolucije i niz avantura u međuratnoj Evropi, uključujući i Crnu Goru, gde je Korto tragao za izgubljenim blagom kralja Nikole. Pratov specifičan stil crtanja, ironičan pristup junaku i žanru, kao i običaj da u Kortove pustolovine uključuje istorijske ličnos­ ti, od Staljina do Hermana Hesea, donele su mu reputaciju pionira postmoderne u stripu. Kao i njegov junak, Prat je nejasnog nacionalnog porekla - imao je običaj da kaže da u njegovim venama teče krv šesnaest naroda. Rođen je u Veneciji, ali je odrastao u Južnoj Americi, i najveći deo života proveo je putujući po svetu. Nakon što se proslavio i obogatio, skrasio se na Ako je "New moment" raskošno dizajniran i isto tako štampan, "Akcelerator", random Ženevskom jezeru, gde je proveo svoje magazin, nešto je sasvim drugo. To je časopis o arhitekturi, u kojem pišu arhitekti koji poslednje dane. Završnu epizodu "Korta ne razmišljaju samo kroz zgrade i projekte. Shodno tome, štampa mu je skromnija, Maltezea", koja je trebalo da se okonča prelom stroži, tekstovi takvi da od čitaoca kao i u prvom broju traže izvesno nestankom glavnog junaka u vihoru Španpoznavanje drugih disciplina, pre svega humanističkih nauka. Od čitaoca se očekuje i skog građanskog rata, nije stigao da nacrta. smisao za humor, sposobnost lakog prilagođavanja, maštovitost. Ne treba ga "Korto Malteze" štampan je u natavciupoređivati sa ostalim našim arhitektonskim časopisima. Bolji je. Možda bi ga treba­ ma na stranicama novosadske "Stripoteke" lo shvatiti kao još jednu beogradsku ludost, o kojoj će se kroz nekoliko decenija pisati i sarajevskog "Strip Arta". Albumi "Tango" s nostalgijom. Ovaj projekt predviđa sedam brojeva. Treći broj, kažu, pojaviće se u i "U Veneciji", objavljeni su na srpskohrvatskom kao posebna izdanja. septembru ili oktobru.

^srlisi^©lctuEra i reč

4 4 □ V2EM E

m

28. AVGUST 1995.

"Terazije fest"

G A G O VIĆ

^Tradicionalna revija "pretpremijernih" filmova pod nazivom "Terazije fest" održava se od 25. do 31. avgusta u bioskopu "Kozara" i na terasi "Zvezde", a na njoj će ukupno biti prikazano osam filmova. Reviju otvara "Dim" Vejna Vanga sa Harvijem Kajtelom i Viljemom Hartom, da bi sledećeg dana na programu bila "Urnebesna tragedija" reditelja Gorana Markovića po scenariju Dušana Kovačevića sa Vojom Brajovićem, Draganom Nikolićem i Batom Stojkovićem u glavnim ulogama. U nedelju će biti prikazana dva filma: "Jenki Zulu" Greja Ofmajera i "Tamna je noć" Dragana Kresoje, a narednih dana će beogradsku bioskopsku premijeru đoživeti i: "Francuskinja" Režisa Varnijea, "Sudija Dred" Denija Kenona sa Silvesterom Staloneom u naslovnoj ulozi, "Pre svitanja" Ričarda Linklejtera, u kome igraju Žili Delpi i Itan Houk, te na kraju "Umri muški s osvetom" Džona Mek Tirnana sa Brusom Vilisom, Džeremijem Ajronsom i Semjuelom L. Džeksonom.

Na inicijativu flautiste Ljubomira Dimitrijevića, u organizaciji Kulturnog centra Beogra­ da, ovog leta se po drugi put održava festival flaute pod već tradicionalnim nazivom "Flauta uvek i svuda". Do 4. septembra će u Likovnoj galeriji KCB biti održano ukupno 15 koncerata, na kojima će nastupiti sedamnaest umetnika, predstavljajući flautsku liter­ aturu XVII, XIX i XX veka. "Dani flaute" će obuhvatiti i niz neformalnih nastupa u Knez Mihailovoj ulici. « *ss*K sssi

DRAŠKO

Dani flaute S v e m o je lju b a v i:- S a š a P e t r o v ić

Omaž Saši Petroviću

Izdavačko-knjižarska agencija "Prometej", u Zmaj-Jovinoj 22 u Novom Sadu, obeležila je godišnjicu smrti Aleksandra Saše Petrovića, jednog od najznačajnijih redite­ lja u istoriji jugoslovenske kinemato­ Mladi novosadski strip-autor Zlatko grafije. Milenković upravo je objavio svoj ma> *»*o m m i m i H to ’i * # ' ' ' ' riiSnt'r S \ M f M f f lK ? ? ? * ; "Prometej" je, inače, objavio scenario prvi album - zbirku kratkih stripova at.!ta ia iim m * & m .t: C ^ O ] »irffiKS m *s*!s a > * ® ® ® * , ?S /./ / 7J7# / \l« _ |r I« s**ffflijS SSSj xjsssijc. >98SSSSS ■»«>"%»',■^: \A lyrtN '’♦**» legendarnih "Skupljača perja" (1993) i "Sve je to ljudski (ili možda nije?)". -,<3*. tass' .^ > i m s ^ S lA \ 4 r S - •!»*»<»< M M « l u - ' i ^ .^ s đ n ? J e k . \i -m « ? « !-,;!-« ' posthumno Petrovićevu proznu knjigu Dela iz ovog albuma uglavnom su a.rM Ž Š H rff’J rj^ fc im — :^im 1.« & V M K & « n f l K V fM ; « » « *>s ~ax* --*»a "Sve moje ljubavi: slepi periskopi" (1995, objavljivana u magazinu za politiku i >»SL" 9**t*Žm> *»s »sss-rm »^ ratner sfacV f ■✓- T « »i «*»«« ?%- u novopokrenutoj ediciji "Tajanstvena tač.- »'»„»a.« K ft < ^£srrrltaaiWSsB9sm bi«**■« * ka"). nedeljniku "Rusko slovo", a većina xMM)M>w> UBV ' -V\\ i5&Fc- 8aKW«»V%5••**»*»«!**» «■••»»» g* jraSU - j w w a s «w ® s 2 s Hm pu A ! 3 » V i >«. ” ' Omaž Saši Petroviću obuhvata: izložbu kratkih stripova (jedna tabla) na goto­ «m■iJSSEFs* %• f SPk :;:S1SS> jsšss kss ssss *8 *>» 38d& a^£^’?3^SSA^S t feShAf -jS r+J?/*^\ Ti ‘ ,^S?K ^affP^SHnOTlS*&Sfcl8£&&iSK$JiSSSS mnogobrojnih plakata njegovih filmova vo aforističan način progovara o “**’-■ jp / f i/ - $ 5 3 S f3 g ^ K a « * r iiiK s ' * sBL2fe£aJ_^—!i-- *;*f<*i!»»iaajssssw prikazanih u Jugoslaviji i širom sveta, sadašnjici. Autor je, inače, zaposlen u <>a&: « m «■'••»** # %&& em asm&m && wm %m mat s?ss ssss* m ri &£*?•$89$ %**? :* »os*mm *m. #mmm *m m s m $ ; ■• •- •• • * «?«*«sa>r««& * $ $ - & & mimw&mz* «a izložbu fotografija iz Petrovićevog privat­ o l . c i . l I p o l i t i č a r i su z l o n a m e r r t f ^ ^ l "Vojvođanskoj banci", koja je po­ S » ® ao P o sebno K a to g o r .ja g ---^ nog života i sa brojnih snimanja, projekci­ mogla izdavanje Milenkovićevog al­ SM « . r I m e ndoav4ahn ik ok jim s lu č a je m n « b i ?B -S58»SK aB i0B lilL to nudimo « * ;« ju manje poznatog kratkometražnog filma buma. . «««v*.««-MMUfcaKmđJK «dg tasaa.....aaat «-** ^ -- 3MSSaaaa - mtimtM "Putevi", posvećenog Savi Šumanoviću, segmente iz "Seoba" i delove iz obimnog televizijskog intervjua. O ličnosti i stvara­ U sređuje u beogradskoj Staroj šećerani predstavom "Bubnjevi u noći" Bertolda Brelaštvu Saše Petrovića govoriće akademik hta u režiji Saše Gabrića otvoren deseti "YU fest", čedo Ljubiše Ristića. U novom, Nikola Milošević, Boro Drašković, Slo­ dosta izmenjenom prostoru Šećerane, biće izvedeno još devet predstava: "Bura" i bodan Novaković, dr Košta Čavoški, Go"San letnje noći" Viljema Šekspira u režiji Ljubiše Ristića, "Asimil" po Eženu ran Radenković, profesor Bogoslovije u Jonesku, koju režiraju Ristić i Trejs Šrejers (koprodukcija KPGT i "Dogtrup" iz A m -' Beogradu, Radivoj Cvetićanin, Branka Pe­ sterdama), zatim "Kralj Džon" Viljema Šekspira i "Mara/Sad" Petera Vajsa u režiji trović, dr Draško Ređep, Zoran KolundžiFerenca Petera, "Gospođica" Ive Andrića u režiji Ljubiše Ristića, Šekspirov "Timon ja, glavni urednik "Prometeja". Atinjanin" u režiji Saše Gabrića, te dve već viđene postavke: "Antigona" Dušana Jovanovića - reditelj Ristić i Žarijev "Kralj Ibi" u režiji Harisa Pašovića. Sve predstave će doživeti nekoliko izvođenja, a ovaj festival bi trebalo da bude samo početak ost­ varivanja ambicioznih planova za preuređenu Šećeranu. Ristićeva ideja je da se f o t o g r a f i j e "prostor sa najviše stanovnika u Beogradu i najmanje kulturnih institucija, pretvori u Za Treći međunarodni salon fotografije i mesto na kome će moći da se smesti više desetina posetilaca raznih kulturnih mani- | dijapozitiva, koji će se početkom oktobra festacija, počev od operskih predstava, preko dramskih i predstava modernog baletr ' održati u Leskovcu, svoje radove je posla­ do rok koncerata". Ono što Ljubiša Ristić naziva "novim Kolarcem" imaće, na kraju lo 65 autora iz 23 zemlje Evrope, SAD i uređenja, pet pozorišnih scena, rok salu za 6000 ljudi, operski prostor... "Naše am­ Australije. Salon je vrednovan sa četiri bicije su velike, mislimo da nije potrebno mnogo sredstava uložiti da bi se udahnuo zvezdice i jedini ove godine ima novi život ovom sjajnom ambijentu", kaže on za "Našu Borbu", ističući da bi Šećera­ pokroviteljstvo Međunarodne asocijacije na trebalo da "postane bastion koji će se opirati svim onim konzervativizmima i stra­ fotografa FIAP. Žirijem će predsedavati hotama zastarelog i prošlog kojim smo okruženi". Ksenofon Argiris, predsednik asocijacije.

Sve Je to ljudski

Ristić u Šećerani

Salon

28. AVGUST 1995. ■

VREME ■ 45

Razgovori: Adam Mihnik i lsaija Berlin

Svedok pred istorijom Čitav liberalni svijet, koji je nastao poslije rata, nije dao ljudima ništa u šta bi se moglo snažno vjerovati. Njima je potreban neki plamen, a pošto razum taj plamen ne daje, uhvatila ih je dosada i osjećaj besmisla. Po mom mišljenju, dosada je najvažniji razlog zbog kojeg ljudi idu u ratove ili prave revolucije. Glavni uzrok događaja 1968: studentima je bilo dosadno saija Berlin predstavlja legendu. prestati biti Jevrejom. Ne zato što kultivi­ jećanjem. Jevreji postaju neurotici. Ili Jedan je od najpronicljivijih mislila­ ram jevrejsku tradiciju ili jevrejsku kultu­ izrastaju u genije. Ali cijena je previsoka. ca XX vijeka. Britanski lord, autor ru. To su važne stvari, ipak mi Jevreji, pla­ Asimilacija nije uspjela. Mnogi Jevreji ne izvanrednih - već klasičnih - eseja o tili smo za njih preveliku cijenu. Kada bih uspijevaju se asimilirati. Predstavljaju slobodi. Čovjek suverene misli, koga znao da ispijajući ovu kafu mogu, evo ova­ manjinu, a manjine pate i nastoje biti bolje je teško smjestiti u neku ladicu, izvor in­ ko, promijeniti sve Jevreje u Dance - to od većina. Ako neko živi u stranoj zemlji i spiracije čitave formacije u okviru evrop­ bih i uradio. Ne znam nijednog Jevreja, tamo mu se ne sviđa, može se vratiti u posvećenog ili ne, koji bi bio oslobođen zemlju iz koje je otišao - on sam ili njegovi ske demokratske misli. Tekstovi Isaije Berlina bili su kod nas nemira. Kao da oni svi osjećaju da nešto roditelji. Jedino Jevreji ne mogu to uraditi (u Poljskoj, prim. prev.) godinama lektira nije u redu. Na svijetu postoje milioni jer ne postoji takva zemlja. Jevreja čija djeca odrastaju s takvim os­ ▼ A Izrael? za upućene. Ježi Jedlicki obrađivao Za one koji su tamo stigli to nije ju je na podzemnim seminarima. dom. Istina, oni Jevreji koji su se Sa tim mitom bio je u harmoniji rodili u Izraelu imaju svoj dom. Ali oksfordski ambijent, u kojem se tamo su također Arapi, njihovi odvijao razgovor. Prekrasan staroenneprijatelji. Primoravaju ih na rat. gleski dom sa lijepo uređenim vr­ Dakle, možda je bolje stanovati u tom. Njujorku? Ja u svakom slučaju ne U tu kuću ušli smo sa nesigurnbih mogao stanovati u Izraelu, bio ošću. Slike na zidovima budile su bih tamo nesretan. poštovanje koje prati opštenje sa Ve­ ▼ Rodili ste se 1909. godine u likom Istorijom. lsaija Berlin jedan Rigi. Lešek Kolakovski, Vaš kole­ je od velikih svjedoka XX vijeka. ga iz Oksforda, šaljivo o Vama kaže Među starim slikama, bibliotekama da ste "veliki sin letonskog naroda". koje izazivaju ushićenje, salonima Recimo da jesam čudni Letonac tako lijepim da ne znamo šta raditi s i da nema nijednog drugog Letonca rukama, među delikatnim šoljicama koji bi bio sličan meni. Imam os­ sa najboljim engleskim čajevima, jećaj da znam četiri letonske riječi: pojavljuje se neobičan čovjek. "Kurta peti, kurta peti, gaili tuman", Čovjek veliki i skroman. Krhak, de­ što znači: "Zašto pjevaš, moj pjetlikatan, ali misleći jasno i pregledno. liću?" iz letonske patriotske pjesme. A također veoma neposredan. I još: "Tik mak sa?" - "Koliko to Razgovarali smo na ruskom. lsaija košta?". To je sve. Ali, majka je zna­ Berlin nije samo mislilac; on je i la letonski. Naučila ju je moja dačudesan sagovornik, pun srdačnosti ” dilja. i jednostavnosti. Govori uvijek ▼ Vi potičete iz bogate porodice mudro, paradoksalno, autoironično. intelektualaca. Ne znam u čemu leži ta tajna koja Otac je bio posvojeni unuk Icika čini da istinski velika ličnost ne Berlina, koji je kupio sebi komadić zahtijeva počasti već rađa poš­ tovanje i prijateljstvo. Ser lsaija Berlin (Sir Isaiah Berlin) jedan zemlje 1862. godine. Za vladavine ADAM MIHNIK: Osjećate li od tvoraca savremenog liberalizma, filoz­ cara Aleksandra II Jevreji su mogli kupovati zemlju. A kada je na tom se Englezom, Jevrejom, Rusom? of, istoričar ideja, diplomata. Autor intele­ mjestu izgrađena željeznica i zemlja ISAUA BERLIN: Živim ovdje poskupila, Berlin je postao milioner. već 70 godina i smatraju me Engle­ ktualne biografije Karla Marksa (Karl zom, na kraju krajeva Oksford Mara: MHis Life and Environment", Njegov jedini sin oženio se unukom predstavlja samu srž Britanije. Ali, 1939), "Doba prosvjećenosti" (MThe Age ili praunukom hasidskog rabina. Jer Jevrej je morao biti ili učeni rabin, iako sam se dosta poenglezio - ja of Enlightenment", 1956), "Četiri eseja o ili bogataš. A sinovi bogataša ženili sam ruski Jevrej, Jevrej sam jed­ slobodi" ("Four essays on Liberty", 1969) su se ćerkama rabina. Naime, sin nostavno zbog toga što se ne može

46 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

Icika Berlina nije imao djece i posinio je mojega oca, sina sestre svoje žene, koja je bila veoma bijedna, vodila je malu radnju, a muž je čitave dane provodio u sinagogi. Stanovali smo u Rigi, otac je bio vlasnik šuma, pilana. Drvo i daske bili su odvože­ ni na Zapad i on je putovao s njima. Go­ vorio je engleski, francuski, njemački - us­ pijevao se dogovoriti s klijentima. Sve je išlo odlično sve dok nije došla 1914. godi­ na, Nijemci pobijedili kod Tanenberga i či­ nilo se da će umarširati u Rigu. Jevreji su ih više voljeli od Rusa makar zato što među Nijemcima antisemitizam nije tada bio toliko javan kao u Rusiji. Ali moja po­ rodica se bojala da će ostati otrgnuta od svojih šuma i otputovala je u dubinu Rusije, na selo - u selo koje je pripadalo firmi moga oca. Tamo su bili seljaci koji su rezali drva, staro imanje koje je polako umiralo, službenici, oficiri koji nisu dospijevali na front, njihove dame u dug­ im suknjama, jednom riječju, Rusija Turgenjeva. U ogromnom parku skupljali smo gljive, jagode. S dječije tačke gledišta - apsolutni raj. Odatle smo se preselili u Petrograd. ▼ I tamo ste vidjeli revoluciju 1917. godine? Da. Sjećam se kako me je otac izveo na balkon našeg doma - stanovali smo tada na Vasilevskom ostrvu - i vidio sam ljude s transparentima: "Dolje car!", "Cijela vlast Dumi!", "Dolje rat!" Gužva nije bila velika i odjednom su se pojavili vojnici. Otac je govorio: "Sada će se proliti krv. Ne treba to gledati". Kad tamo, vojnici se pomiješa­ li sa gomilom i otac je rekao: "Revoluci­ ja". Prva revolucija, februarska, bila je lib­ eralna i svidjela se mojim roditeljima. Tet­ ke i ujaci išli su na mitinge i bili su oduševljeni. Veliki Kerenski! Veliki Lvov! Kakvi neobični ljudi! U ljeto smo otputov­ ali u gradić Staraja Rusa, a kada smo se u septembru vratili u Petrograd, vidio sam plakate Konstituante. U nju je ulazilo mnoštvo partija. Ne možete ni zamisliti koliko ih je tada bilo! Vidio sam mlade ljude koji su cijepali te plakate i crtali srp i čekić. Meni se to sviđalo, ali otac nije bio oduševljen. Uopšte, u našem krugu niko ništa posebno u toj drugoj revoluciji nije vidio. Nije radio lift. Nisu izlazile novine. Polovina radnji bila je zatvorena. Bile su nekakve vođe. Svi su čuli za Lenjina i Trockog. Uvijek su spominjani u paru. Kao daje to bila neka firma. ▼ Lenin and Trocki Company... Baš tako. Lenjin je smatran za fanatika, opasnog čovjeka, ali poštenog. Zato je Trocki bio strašan huligan. I njega treba objesiti. Zašto? Nikada nisam razumio.

Uvijek sam vjerovao u ulogu pojedinca u istoriji. Da je, u određenom momentu, Čerčilu pala na glavu cigla i da je za premijera izabran Halifaks on bi se dogovorio s Hitlerom Sigurno zato što je bio Jevrej i moglo se od njega očekivati najgore. Nakon toga je bio štrajk i nisu radili tramvaji. U početku, sindikati tramvajdžija nisu podržavali boljševike, ali polako se to mijenjalo dok se nije potpuno promijenilo. Tada smo još uvijek stanovali u jednoj sobi jer nismo imali čime grijati stan. Bilo je samo trese­ ta. Nedostajalo nam je hrane. Sjećam se kako sam stajao satima u redu zajedno s odraslima čekajući ni sam ne znam šta. U školu nisam išao. Otac je dostavljao drva za željeznicu za vrijeme cara, za vrijeme privremene vlade, za vrijeme boljševika. Niko nas nije dirao. Jednom je bio pozvan na odsjek br. 2 - to je bila Čeka - ali je bio pušten. Ali otac se bojao komunizma i mrzio ga. Zato je odlučio da ode. Otputov­ ali smo potpuno legalno 1919. godine. A pošto je otac bio anglofil, odlučio je da tre­ ba da idemo u Englesku. ▼ U London? Ne. Prijatelj mog oca, Englez, rekao je: "Gospodine Berlin, Englezi ne vole gra­ dove, više vole stanovati u okrilju pr­ irode". Tako je otac našao dom u predgrađu Londona. To je bilo pravo pravcato selo, rupa zakovana daskama. Tamo sam pošao u školu. Na engleskom sam znao samo stih: "Daisy, Daisy..." i recitovao sam ga sa strašnim ruskim akcen­ tom. Majka je pričala da sam se vraćao iz škole plačući. A nakon mjesec dana već sam govorio engleski. A na Novu godinu

već sam igrao u starom engleskom ko­ madu "Djeca u šumi". Znači, poenglezio sam se. ▼ A nakon tuga ste postali oksfordski student. Bio sam tamo četiri godine i završio sam Odjel starovjekovne i savremene filo­ zofije i istorije. Upisao sam se na koledž Corpus Christi ili "Božije tijelo". Moj djed u Rigi, pobožni Jevrej, nije mogao razum­ jeti kako sam mogao studirati u nečem što se tako naziva. ▼ Josif Brodski je, u eseju za vaš 80. rođendan, napisao da za znatan dio vlasti­ tog psihičkog zdravlja zahvaljuje ljudima koji su spadali u oksfordsku generaciju 1930. Mislio je na Vas, pjesnike Stivena Spendera i Vistana Oudna. Ta dvojica, za razliku od Vas, bili su veoma lijevo orijentisani, Spender je čak pripadao komunis­ tičkoj partiji, iako su ga brzo izbacili zbog sumnje u krivicu optuženih na moskovskim procesima. Ali, u stvarnosti nije bio komunista. Napisao je knjigu o komunistima, lošu, uostalom, i tada sam ga pitao zašto radije ne napiše knjigu o nama. Napisao je daje htio startovati s nečim novim, autentičnim. Oudn u to vrijeme nije priznavao ni­ kakve tradicionalne norme. Smatrao je, na primjer, da svi koji su našli svoje mjesto u istoriji a nisu bili oženjeni, mora da su bili homoseksualci. "A Kant?", pitao sam ga. "Također! 1 Jung, i Dekart. Slično kao i Djagiljev i Stravinski." U toj stvari bio je fanatik. Oudn je otišao u Španski građan­ ski rat tragom svog voljenog prijatelja. A kada ga nije mogao tamo pronaći, pošao je do ministra inostranih poslova i upitao: "Ne znate gdje je moj prijatelj Tomi?" Vojska generala Franka stajala je na grani­ ci, ali njega to u tom trenutku nije interesovalo. Posjetio je također šefa komunis­ tičke partije, koji je bio autentični radnik, i obratio mu se: "Partija mora imati odlučnu liniju po pitanju homoseksualnosti" - a odgovoreno mu je: "Nosite se odavde! Odmah! Vi želite rasturiti partiju". Možete li samo zamisliti tog radnika kako razgo­ vara sa Oudnom o partijskoj liniji prema homoseksnalizmu? Izbacili su ga i čak nije morao ni oficijelno istupati iz partije. Takav je bio kraj njegove partijske karijere 1938. godine. Ali, Oudn, također, nikad nije bio komunista. T Sta ste tada, 30-ih godina, mislili o budućnosti? Da će biti rat. Da svi ti mladi muškarci, kao Spender i Oudn, pišu to što pišu tako kao da u blizini leži bomba koja svaki čas treba da eksplodira. Da očekuje neku katastrofu, nešto strašno. Da dolazi nešto što će ih progutati. Progutati Evropu. 28. AVGUST 1995. ■

VREME ■ 4 7

▼ Za vrijeme Drugog svjetskog rata ostavili ste Oksford i filozofiju da biste ušli u diplomatsku službu. Bili ste pos­ lati u britansku ambasadu u Vašingtonu. Tamo sam otputovao 1941. godine. Moj zadatak je bio da uvučem Ameriku u rat. Što mi je, na kraju krajeva, i uspjelo. T Ipak, malo su vam u tome pomogli i Japanci. Tako je, jer napali su Perl Harbur. Između Japana i Rajha nije bilo ugovora da se moraju boriti zajedno. Japan nije morao napasti Ameriku, ali je to učinio. Americi nije bilo stalo do ratovanja. Naročito je tamošnja katolička crkva bila protiv. T Niste se bojali da bi Hitler mogao dobiti rat? Naravno da sam se bojao. Ali, Engles­ ka se nije bojala. Glavna mana Engleza bila je nedostatak imaginacije. Francuzi su iskalkulisali da će Nijemci pobijediti i da se treba predati. A Englezi jednostavno nisu mogli zamisliti da bi strani vojnik mogao kročiti na njihovu zemlju. Zato se nisu nervirali, nisu paničili. Cemberlen nije volio Hitlera i nacizam, ali tačka težiš­ ta nalazila se u Rusiji. Odlučivao je atikomunizam. Jadni Jevreji, šteta, što ih Hitler ne podnosi - smatrao je Čemberlen - ali, šta da se radi, ipak se on, i pored svega, bori protiv komunizma, a to je najvažnije. Tako su mislili oni na vrhu. Društvo se, u većini, nije zamišljalo nad takvim stvari­ ma: Ali da će biti rata - u to se nije željelo vjerovati. Međutim, da nije bilo takvog političara kao što je bio Čerčil, Nijemci bi zauzeli Englesku. Jer neko drugi na njego­ vom mjestu sigurno bi predložio spora­ zum sa Hitlerom. Mislio bi, kao Staljin 1939. godine, da se moguće sporazumjeti. Na primjer, uz posredništvo Musolinija. Ali, Čerčil je bio protiv. A on je uvijek - šta god da bi drugi govorili - radio ono što je htio. Uvijek sam vjerovao u ulogu pojed­ inca u istoriji. Daje, u određenom momen­ tu, Čerčilu pala na glavu cigla i da je za premijera izabran Halifaks - on bi se dogo­ vorio s Hitlerom. Godinu dana ne bi se ništa dešavalo, a onda bi Nijemci krenuli na Englesku. ▼ Čuo sam da je u vrijeme rata Čerčil volio čitati Vaše depeše iz Vašingtona. To je legenda. Moja obaveza bilo je obavještavanje o stanju javnog mnjenja u SAD, o političkim lobijima u Vašingtonu. Bio sam novinar, hroničar političkih nastroja. Moje depeše bile su šifrovane. U tome je bila razlika između mene i običnog dopisnika. To nije bio težak posao. Amerikanci su svima govorili sve. Nije bilo nikakvih tajni, osim, naravno, vojnih. Tako mi, dakle, nije bilo posebno

48 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

Hajne je negdje rekao: jevrejska religija nije religija nego nesreća. I takav je bio Pasternak. Nesreća, jer bi radije bio plavokosi i plavooki Sadko, slovenski pjesnik. Njegov antisemitizam vidljiv je čak i u "Doktoru Živagu" teško razumjeti šta se tamo događalo. De­ peše koje sam slao svake nedjelje dolazile su do ministara, slane su našim ambasa­ dorima, dobijao ih je također i Čerčil. Nesumnjivo ih je čitao, ali ne mislim daje o tome nekome govorio. Samo što je znao ko sam ja. Njegova žena je, međutim, čula za američkog kompozitora zabavnih pjesa­ ma - koji se zvao Irving Berlin - koji je dao veliki novac za haritativne akcije za britan­ sku djecu. Tako, kada je Čerčil rekao da bi se htio sastati s Berlinom, žena je pomisli­ la na Irvinga. I počeli su nesporazumi. T Nesporazumi? ČerčiLovi su sreli Irvinga, a među njima odvijao se ovakav razgovor: Čerčil, misleći na moje depeše: "Šta je po Vašem mišljenju najvažnije od onoga što ste u posljednje vrijeme po­ slali?" Berlin, ništa ne razumijući: "Mislim da će na Božić pasti snijeg". Čerčil, misleći da ima posla s luđakom, koji k tome govorijoš s američkim akcentom: "Štaaa?" Žena Čerčila: "Veoma smo Vam zah­ valni. Radite tako važne stvari, uz taj iz­ vanredni talenat." Čerčil, ništa ne razumijući: "Kakav tal­ enat?!" Čerčil: "Hoćete li učestvovati u ovo­ godišnjim izborima?" Berlin: "Znate, do sada sam učestvovao u raznim izborima, ali sada ni u šta nisam

siguran." Čerčil: "A šta mislite, kada će se završiti rat?" Berlin: "Gospodine premijeru, kada se vratim u zemlju, pričaću mojoj djeci i dje­ ci moje djece da me je u proljeće 1944. godine premijer Velike Britanije upitao kada će se završiti rat". Čerčil: "Vi ste Amerikanac?" Berlin: "Da." Čerčil, ženi: "Govorio sam ti da to nije taj Berlin." ▼ Kada ste prvi put sreli Čerčila? Slučajno, u Bijeloj kući, kada je dopu­ tovao u Vašington. "To što radite", rekao je, "veoma je važno. Molim Vas, radite tako i dalje." Poslije, u vrijeme hladnog rata, sastao sam se s njim na ručku u Londopu. Nismo mnogo razgovarali, ali se sjećam šta je rekao. "Da se moramo od­ lučiti, šta bombardovati u prvom redu: Pariz ili Rim, ako Kontinent osvoje Rusi. Čerčil mi se nije pretjerano sviđao kao čovjek, ali da nije bilo njega, niko od nas ne bi ostao živ. ▼ U eseju "Susreti sa ruskim piscima" opisujete svoj boravak u poratnoj Moskvi. Poslali su me u našu ambasadu u Moskvi odmah nakon Konferencije u Potsdamu, u septembru 1945. i ostao sam do januara 1946. Naši nisu imali kompe­ tentne službenike. Smatrali su da treba da krenem jer govorim ruski. Ali nisu me htjeli tamo zadržavati na duže i predložili su mi službu u MIP. Odbio sam, uglavnom zbog toga što ne želim imati ništa zajed­ ničko s tajnama. To zahtjeva dvostruki živ­ ot. A ja želim biti slobodan, govoriti sve što mi padne na pamet. T Tada ste u Rusiji sreti Ahmatovu, Pastemaka... Stigao sam tačno na dan svečanog ruč­ ka u našoj ambasadi. Počasni gost bio je ljevičarski pisac Džon B. Pristli, rado viđen u SSSR. Jer, ako je neko smatrao da je sovjetska literatura savjest svijeta, taj se morao svidjeti. Ipak, tokom tog ručka nije bio u formi - valjda se umorio razgledajući kolhoze i fabrike, osim toga blokirali su mu tantijeme za prevode knjiga, a on je volio novac - i ranije je izašao. Zauzeo sam njegovo mjesto između teatarskog režisera Tairova i ostoričara literature, prevodioca Kornieja Čukovskog. Nasuprot meni sje­ dio je Sergej Ejzenštajn. Toga dana up­ oznao sam nekoliko pisaca, onih kojima nije bilo slobodno sretati se sa strancima, ali Ahmatovu sam sreo slučajno kada sam otputovao u Lenjingrad. ▼ To je ipak bilo nešto više od sluča­ jnog poznanstva. Proveli smo cijelu noć u njenom stanu. Svi su smatrali da je nešto među nama

bilo. Ništa od toga. Sjedili smo u suprot­ ci, bio sam tada na Harvardu, općenito nim ćoškovima sobe i samo razgovarali. smatrano da III svjetski rat vreba iza ugla. ▼ Šta ste tada, 50-ih godina, mislili Drugi put vidio sam je prije odlaska iz Rusije. Putovao sam kroz Lenjingrad i budućnosti komunizma? Finsku pa sam svratio kod nje na nekih tri U dnevniku Spendera zabilježeno je sata. A treći put sreo sam je u Engleskoj, sjećanje na naš razgovor iz tog vremena. gdje je došla da primi doktorat Honoris On me pita šta je najljepše što bi mi se causa na Oksfordu. Proveli smo zajedno moglo dogoditi u životu, a ja sam odgo­ nedelju dana, ali je bila na mene ljuta. Pre­ vorio daje to kraj SSSR, ali da naravno, to ma njenom mišljenju među nama je posto­ nećemo doživjeti. jala meka mistična, duhovna veza, i treba­ Jednom prilikom, kasnije, na nekom lo je da patimo zajedno. A ja sam sebi doz­ ručku sjedio sam pored gospođe Tačer. volio vulgaran štos: oženio sam se! Pozvao Upitala me je: "Znate sve o Rusiji, molim sam Ahmatovu na ručak. Odmah je omrz- Vas, recite mi kada će se okončati taj straš­ la moju ženu. Sa mnom je ljubazno razgo­ ni režim?" A ja sam rekao da, ako negdje varala, ali znam da mi to nikad nije opros­ tajna policija broji tri miliona ljudi, tila. Bila je legenda Rusije, a ja sam je napustio. T Pisali ste također o susretu s Borisom Pasternakom. Da. Otišao sam kod njega na daču u Pieriedelkino i dugo smo razgovarali. Pasternak je bio antisemita. Kada bih izgovorio riječ "Jevrej" on bi se lecnuo. Znao je da je Jevrej, nije to negirao. Hajne je negdje rekao: jevrejska religi­ ja nije religija nego nesreća. I takav je bio Pasternak. Nesreća, jer bi radije bio plavokosi i plavooki Sadko, slovenski pjesnik. Njegov antisemitizam vidljiv je čak i u "Doktoru Živagu". Zato izra­ elski premijer David Ben Gurion nije želio da se on prevodi na hebrejski. ▼ Vi niste imali nimalo iluzija o SSSR, a opet niste govorili o komu­ nizmu histeričnim jezikom. U Rusiji, ne skrivajući se, išli su za 0 ‘mnom tajni agenti NKVD. Ne zato da § bi me slijedili, nego da bi me zastrašili. < Imao sam osjećaj da se svi Rusi koje o poznajem naprosto guše. Mislio sam o ^ tome šta bih uradio da nisam emigrirao. § Pucao sebi u sljepoočnicu? Znao sam DIJALOG: Adam Mihnik da Staljin vodi hladni rat. Da zatvara, pa tamošnji sistem može pući samo nakon čak i ubija ruske ratne zarobljenike koji su nekog izgubljenog rata. "Kakav pesimi­ se vraćali iz Njemačke. Bilo je jasno da o zam", iznervirala se, "kako se može tako miru ne može biti ni govora, može biti ocjenjivati situ. ..ja, kako uopšte možete samo nešto posredno: ni rat ni mir. Ipak govoriti takve stvari." I ućutala je. Uvr­ nisam spadao u zagovornike hladnora- ijedila se. Na sreću, ispalo je da ja nisam tovske retorike. Vidio sam to, uostalom, imao pravo. izbliza, bio sam, naime, u SAD upravo ▼ A gdje vidite izvore nacionalizma? 1949. godine, kada je ludio senator Makarti. Postoji teorija da, kada seljake koji su Nisam hito da mislim kao profesion­ od djeda, pradjeda, živjeli na selu, istrgnete alni antikomunista. Jer oni su mislili samo iz patrijarhalnog načina života i preselite u na to kako se braniti od Rusije. A ja nikad grad - oni nemaju u šta vjerovati i počinju nisam mislio da će se Rusija odlučiti na zato vjerovati u narod. Samo što su Nijem­ rat. Osim ako bi sovjetski lideri osjetili sla­ ci bili nacionalisti još 1807, kada u fab­ bost protivnika. Ili ako bi francuski komu­ rikama nije bilo seljaka. Nacionalizam je, nisti došli na vlast, a Sovjeti im priskočili u uostalom, njemački pronalazak. Meni se pomoć. Možda bi čak zauzeli Francusku. čini daje u završnom računu nacionalizam Na sreću, tako se nije dogodilo. posljedica nepravde. Nijemci su zamjerali Čak ni nakon blokade Kube nisam Francuzima da su im ovi nanijeli ne­ mislio da će doći do rata, iako je u Ameri­ pravdu.

▼ A d a li su podjele iz XIX vijeka na ljevicu i desnicu aktuelne? o Po mom mišljenju, da. ▼ Možda je to alterna'tiva, poperovska: otvoreno društvo - zatvoreno društ­ vo? Otvoreno društvo znači isto što i liber­ alizam. A zatvoreno - konzervativizam. Konzervativci u Rusiji - to su stari komu­ nisti, koji žele očuvati ono što je bilo. ▼ Solženjicin je također protivnik lib­ eralizma— Znate na koga me podsjeća Solženji­ cin? Na starovjera. Jeste li gledali "Hovanščinu" Modesta Musorskog? Tamo ćete naći tu klimu protivljenja svemu što je novo, liberalno. Solženjicin je monar­ hista po prirodi. Želi ponovno imati cara. Želi staru Rusiju sa činovnici­ ma. Njegov konzervativizam i tradi­ cionalizam je veoma nostalgičan. ▼ A šta mislite o talasu konzerva­ tivizma koji je u posljednje vrijeme preplavio svijet? To je reakcija na poraz liberaliz­ ma. Ljudi postaju konzervativci jer je to za njih nešto novo. Uzmimo Ameriku, tamo su izabrani u Senat, iako su politički huligani. Slično je u Engleskoj. Također, imamo tu novu desnicu - to su strašni ljudi. Čitav liberalni svijet, koji je nas­ tao poslije rata, nije dao ljudima ništa u šta bi se moglo snažno vjerovati. Njima je potreban neki plamen, a pošto razum taj plamen ne daje, uhva­ tila ih je dosada i osjećaj besmisla. Po mom mišljenju, dosada je najvažniji razlog zbog kojeg ljudi idu u ratove ili prave revolucije. Glavni uzrok događaja 1968: studentima je bilo dosadno. ’ T S jedne strane, želimo toleran­ ciju, slobodu, pluralizam, a s druge, da bismo se za nešto borili, više je potrebna konsekvencija, odvažnost. To je paradoks tolerancije. Ako budem tolerantan... ... sjedićete skrštenih ruku i ništa ne ra­ diti. Stara priča o kojoj su govorili konzer­ vativci: vi, liberali, smatrate da mogu pos­ tojati razni pogledi, dakle ako imate pre­ vagu, ništa nam nećete. Onda mi dobijamo prevagu, i mi vama zabranjujemo. Mišljenje da postoji neki raj u koji ćemo na kraju dospjeti - liberalni ili neki drugi - to je iluzija. Postoje vrijednosti u koje ljudi vjeruju i za njih se treba boriti. Ali, pobjeda neće nikada nastupiti jer se vrijednosti međusobno isključuju. Nemo­ guć je idealni svijet, moramo ipak raditi sve da ga približimo. ■ ("GAZETA W YBORCZA") S POLJSKOG PREVEO: SRĐAN KISIĆ

28. AVGUST 1995. ■

VREME ■ 4 9

Mediji i rat

Pucanj u potiljak Do danas je u sukobu na te rito riji bivše Jugoslavije poginulo 75 novinara. Zašto? Novinar BBC Džon Simpson daje objašnjenje

ničkih jedinica. Razlika između male grupe vojnika koje srećete usput i grupe razbojni­ ka koja ne priznaje nijednu komandu može nekada da vam se čini neprimetna. Najčešće ih možete potkupiti kutijom cigareta. Ponekad oni zatraže vašu torbicu sa novcem. Ukoliko nisu pijani, što je na­ jčešće u popodnevnim satima, vojnici su uglavnom prijateljski nastrojeni. Ali ukoli­ ko ih sretnete tokom borbe, pokazuju veo­ ma malo discipline. Svesni su da su male šanse da budu kažnjeni ukoliko ubiju ne­ poželjnog svedoka. To je, po mom mišljenju, razlog zašto je Džon Skofild poginuo. On i njegove ko­ lege iz svetskog servisa BBC televizije vo­ zili su se putem pored kojeg su hrvatski vo­ jnici palili kuće. Da je Džon, koji je radio-

rebalo je vremena da bi se od hrvat­ ekipa dolazi ili odlazi. Bar u hotelu "Split" skih vlasti dobilo telo Džona Skofil- nikada nije radio ovako uspešno. Pokrivao sam mnoge ratove u svojoj da, nakon što je ubijen prošle nedelje. Hrvati su odbijali svaku odgovornost karijeri, ali ovo je jedan od najnepredviza njegovu smrt. Krivili su bandite iz redo­ dljivijih. Najviše me podseća na Avganiva hrvatskih Srba. Ali, zašto bi Srbi palili stan, sa svojim bučnim bandama mudžahesrpske kuće, noseći pri tom hr­ vatske uniforme, pričali da su Hrvati i na kraju pozivali hrvat­ sko vojno ambulantno vozilo da odveze Džona u bolnicu - to Hr­ vatska vojska nije objasnila. Nisu objasnili ni svoju pot­ rebu da okrive Džona zato što se uopšte našao na tom mestu sa isteklom hrvatskom dozvolom za kretanje, kao da bi ga taj presk­ upi komadić kartona uvaljan u plastiku koji vam nikad niko na traži na uvid, nekako zaštitio od razarajućeg metka u potiljak. Ministarstvo spoljnih poslo­ va Velike Britanije zatražilo je od hrvatskih vlasti da ispita oko­ lnosti pod kojima je Džon pog­ inuo, ali niko ne očekuje da će nešto biti urađeno po tom pita­ nju. U ratu u bivšoj Jugoslaviji između 54 i 76 novinara je ubi­ jeno: razlika u broju zavisi od toga da li se u njega ubrajaju i POGODAK: Britanski novinar Martin Bel u Sarajevu, avgusta 1992. lokalni prevodioci, vozači i po­ moćnici. Ova brojka parira broju nastrada- dina. Čak su i ratovi u Africi bezbedniji za reporter, bio sam, ne bi morao ni da se za- ■ lih u Vijetnamu i opasno se približava bro­ novinare. ustavi; jedva da bi trebalo da uspori da bi Ono što se događa u bivšoj Jugoslaviji mu bilo jasno šta se tu događa, a njegovo ju poginulih u Drugom svetskom ratu. Pi­ tanje je: zašto je bivša Jugoslavija tako jedan je primitivan proces. U osnovi to je blindirano vozilo štitilo bi ga od mogućih sukob karakterističan za Treći svet, komp- hitaca. opasna za novinare? Za početak, danas postoji veliki broj likovaniji zbog činjenice da ovde ratuju tri Ali kolege sa televizije morale su da novinskih kuća i agencija. Svako ko pose- velike vojske i veliki broj malih pobunje- imaju sliku. Adam Keleher, kamerman sa duje kameru ili pero može tamo da stigne kojim je bio, hrabar je čovek sa velikim rat­ za relativnp male pare, a velike kompanije nim iskustvom što kao kamerman, što kao mogu sebi da dopuste slanje mnogo više Život nije film, nema sugestivne > novinski izveštač, jedan od onih koji se ne izlažu nepotrebnom riziku. ljudi nego što bi to činile da se rat odvija na muzike koja vas upozorava da ste u nekom udaljenijem mestu. Hotel "Holidej Problemje u tome što televizija ne funozbiljnoj opasnosti. Sunce sija, kcioniše bez slike^a da bi se nešto snimilo, In" u Sarajevu trenutno je pretrpan novina­ ekipa je prinuđena da stane na otvorenom rima, tako daje uprava morala da raščišća­ vojnici vam ljubazno odmahuju, vi va bombardovane sobe na devetom i dese­ prostoru. Zaštitni prsluci koje su nosili pre­ se šalite. Tada počinje pucnjava i dstavljali su samo delimičnu zaštitu. Us­ tom spratu da bi svi mogli da se smeste. U neko ostane da leži u lokvi krvi paničeni vojnici, osećajući krivicu zbog holu hotela "Esplanada" u Zagrebu uvek su onoga što čine i u nameri da spreče da to mala brda televizijske opreme, kako koja

T

50 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

34. Gvido Puleti (si. novinar - Italija) krajem maja 1993. 35. Ranko Elez (Radio Foča - BiH) 10. jun 1993. 36. Miloš Vujović (Srpski radio - Ilidža) 30. januar 1993. 37. Ljubo Kerkez (Srna) decembar 1992. 38. Saša Lazarević (RTV BiH) 8. jun 1992. 39. Branko Tešanović (RTV BiH) 22. juli 1992. 40. Damjan Ramić (RTV BiH) 1993. 41. Željko Filipović (RTV BiH) 14. oktobar 1992. 42. Bego Šabanović (RTV BiH) 3. novembar 1992. 43. Goran Simić (RTV BiH) 1. maj 1992. 44. Vojko Musi (RTV BiH) 15. jun 1992. 45. Haris Karadža (SAT 1, ZDF, "Stern" - BiH) 1992. 46. Rudolf Tomić (Skupština N. Grad - BiH) 1992. ■47. Miroslav Kučera ("Zajednica" - BiH) 1992. 48. Bajram Zenuni (RTV BiH) 1. maj 1992. 49. Sami Sermet ("Privredne novine" - BiH) 1992. 50. Ranko Šipovac (RTV BiH) 2. februar 1993. 51. Kruno Marinović ("Večernji list" - BiH) 1992. 52. Mustafa Novalić (Pres-centar Gradačac - BiH) 1993. 53. Ivica Bodnaruk ("Oslobođenje" - BiH) 1993. 54. Nizafeta Arifhodžić ("Privredne novine" - BiH) 1993. 55. Mevludin Rovčanin (RTV BiH) 16. avgust 1992. 56. Sinan Mujagić (RTV BiH) 19. juli 1993. 57. Vinko Babić ("Centrotrans" - BiH) 1992. 58. Suvad Alić ("Večernje novosti" - BiH) 1993. 59. Tonči Bender ("Zadrugar" - BiH) 25. decembar 1993. 60. Sead Sarić (RTV BiH) 1993. 61. Amir Begić (RTV BiH) 25. decembar 1993. 62. Jakov Jurišić ("Vesela sveska" - BiH) 1993. 63. Senad Sarić ("Večernje novine" - BiH) 1993. 64. Džon Hasek (si. novinar) umro 1. januara 1994. od povreda zadobijenih 30. juna 1993. 65. 66, & 67 Marko Luketa, Alesandro Oto i Dario d'Anđelo (RAI Ijalija) 28. januar 1994. 68. Brajan Brinton ("Magnolija njuz" - SAD) 1. maj 1994. 69. Fransis Tomašić ("Magnolija njuz" - SAD) 1. maj 1994. 70. Tomislav Belavić - hrvatski si. novinar 71. Zdenko Purgar ("Nedjeljnik Borovo" - Hrvatska) leto 1991. 72. Ivan Maršić (Radio Baranja - Osijek) 9. jun 1992. 73. Dominik Lone (si. novinar za meksičku televiziju) 2. jun 1993. 74. Tasar Omer ("Mili gazet" - Turska) 27. jun 1993. 75. Mohamed Husein Navab ("Kejhan" - Iran) 30. avgust 1994.

Svi poginuli novinari: Jun 1991 ■avgust 1995. U SLOVENIJI l&2Nik Vogel i Norbert Verner (slobodni novinari) 28. jun 1991.

U HRVATSKOJ 3. Egon Skotland ("Zidojče cajtung" - Minhen) 26. juli 1991. 4. Stjepan Penic ("Glas Slavonije" - Osijek) 4. avgust 1991. 5. Gordan Lederer (HTV - Zagreb) 9. avgusta 1991. 6. Žarko Kaić (HTV - Osijek) 28. avgust 1991. 7. Đuro Podboj (HTV - Osijek) 29. avgust 1991. 8.&9. Viktor Nogin i Genadij Kurinoj poslednji put viđeni 3. septem­ bra 1991. 10. Nikola Stojanac (HTV - Zagreb) 15. septembar 1991. 11. Pier Blanšet ("Nuvel observter" - Francuska) 19. septembar 1991. 12. Damian Reudin ( Svis Romand - Švajcarska) 19. septembar 1991. 13. Piter Briski (si. novinar) 6. oktobar 1991., 14. Milan Žegarac ("Večernje novosti" - Beograd) 7. oktobar 1991. 15,16,17 & 18. Zoran Amidžić, Bora Petrović, Dejan Milićević (TV Beograd) i Sreten Ilić (Radio Šabac) 9. oktobar 1991. 19. Jusuf Čehajić ("Večernje novosti" - Beograd) 12. novembar 1991. 20. Bodislav Maijanović (si. novinar) 16. novembar 1991. 21. Pavo Urban (si. novinar) 8. decembar 1991. 22. Živko Krstičević (WTN - USA) 30. decembar 1991. 23. Kristijan Virtenberg (si. novinar) 6. januar 1991. 24. Pol Dženks (si. novinar) 17. januar 1991. 25. Džon Skofild (BBC radio - Velika Britanija) avgust 1995.

U BOSNI 26. Kasif Smajlović ("Oslobođenje" - BiH) 9. april 1992. 27. Salko Hondo ("Oslobođenje" - BiH) 6. jun 1992. 28. Hordi Puhol Puente ("Avul" - Španija) 17. maj 1992. 29. Ivo Standeker ("Mladina" - Slovenija) 16. jun 1992. 30. Dejvid Kaplan ("ABC News" - USA) 13. avgust 1992. 31. Georg Fridrih Pfuhl (FADMST - Nemačka) 19. septembar 1991. 32. Tihomir Tunuković (BBCTV - V. Britanija) 1. novembar 1992. 33. Željko Ružičić (RTV BiH) 3. februar 1993.

vide i drugi, pripucali su na ekipu i pogo­ dili Džona. Njegove kolege u Londonu pokrenule su uobičajenu postmortem polemiku koja obično prati ovakve slučajeve: da li je bio suviše mlad, suviše neiskusan, suviše neza­ štićen, pod velikim pritiskom? Jedan no­ vinski izveštač okrivio je nemilosrdne ure­ dnike iz Engleske, koji su (on pretposta­ vlja) zahtevali više i bolje slike, bez obzira na opasnost. Sve je to potpuno pogrešno. Za poče­ tak, Džon Skofild je trebalo da napuni tri­ deset godina sledećeg meseca i izveštavao je sa najopasnijih mesta u bivšoj Jugosla­ viji. Što se tiče primedbe da urednici BBC teraju novinare na terenu da se izlažu opas­ nosti: to su gluposti. U ratnim zonama, kompanija se postav­ lja izuzetno zaštitnički. Imali smo prvo bli­ ndirano vozilo u ovome ratu i još uvek ih imamo više i bolje od svih ostalih. Britan-

^

J

'i ■ i*%

Pokrivao sam mnoge ratove u svojoj karijeri, ali ovo je jedan od najnepredvidljivijih. Najviše me podseća na Avganistan, sa svojim bučnim bandama mudžiahedina. Čak su i ratovi u Africi bezbedniji za novinare ske novine, na primer, bile su sramotno spore u obezbeđivanju i zaštiti svojih ljudi. Kad sam izjavio u štampi da neću više nos­ iti pancir u Sarajevu zato što ga nemaju os­ tali građani tog grada, odmah sam dobio poruku od službe BBC, daje to opasno, da dajem loš primer i slično. Urednici su po­ sebno uporni u svom nastojanju da vam objasne da ništa, a najmanje njihove emi­ sije vesti, ne zaslužuje da se zbog njih stra­

da. U stvari, pritisak je unutrašnji, dolazi iz čoveka samog. I s obzirom na to da je ovo rat bez precizno definisanih linija fronta, teško je reći kada ste se našli u pravoj ne­ volji. Život nije film, nema sugestivne mu­ zike koja vas upozorava da ste u ozbiljnoj opasnosti. Sunce sija, vojnici vam ljubazno odmahuju, vi se šalite. Tada počinje puc­ njava i nćko ostane da leži u lokvi krvi. Neprijatna činjenica je daje izveštavanje iz rata opasno. Kada neki pogrešno obučeni vojnik nosi smrtonosno oružje, ne­ ma govora o pravoj zaštiti. Jedina predostrožnost jeste da se u ratne zone šalje ma­ nje ljudi. Statistički, šanse da neko bude ubijen biće na taj način smanjene. Ali, još uvek to niko ne može da garantuje. Džon Skofild je bio jedan od najboljih u mlađoj generaciji novinara BBC; bistar, sposoban, šarmantan, ambiciozan. Ne mo­ žete stvarno zaštititi takvu vrstu ljudi i do te mere da budu izvan svake opasnosti. ■ 28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 51

LJUDI I VREME Izjava nedelje

NINA BADRIĆ (23),

hrvatska estradna zvijezda, u "Globusu" odgovara na pi­ tanje - da li bi nastupala obnažena, kao neke njezine koleginice: "Nikad tako nisam nastupala, a sigurno bih ranije uspjela da sam pokazala svoje čari... No, ako cure imaju što pokazati, zašto ne? Ne mogu reći da se ja nečega stidim, da nemam što pokazati, dapače. Ako je fotografija dobra, dopustila bih njezino objavljivanje, ali tek pošto dokažem svoju os­ obnost. Neke mi se koleginice žale kako su ih ljudi prestali slušati, kako ih još samo gleda ju. Pitam se, što su drugo očekivale?"

DRAGOŠ KALAJIĆ,

"Ako Srbi ne odbrane istočnu Slavoniju, Hrvati će da nasrnu i na Vojvodinu. A jebeš Srbiju ako će Tuđman da pije kafu u Zemunu." RADMILO BOGDANOVIĆ, SPS poslanik i bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije u "Telegrafu” P e s n ic i (1 9 5 )

MIŠA VIDOJEVIĆ, Ražanj T ih o š u m e b o sa n sk e p la n in e Tiho šume bosanske planine, šumeć'poje Mladićevo ime. Tom junaku venci slave već se pletu, Kome nema ravna na ovome svetu. Na Srebrenici i oko Drvara, Mladić čuda od junaštva stvara. Drhti zemlja od bojne strahote, smenjuju se juriši na kote. Jadi teški na srcu mu pali. uz njega su srpski generali. Ratko Mladić, smeli srpski soko, pobednički barjak on drži visoko. Živa rana Karadžića neka svali, jer on ne zna šta su ideali. Pokolenja sećat' će se mlada, što Karadžić obruka se sada. On pokuša da Mladića smeni, i pobedu u poraz zameni, al'je vojska uz Mladića stala, verno čuva svoga generala. Divizije Mladić svoje vodi, teškim putem ka svetloj slobodi, u boj ljuti a za sreću pravu, za spas srpstva i njegovu slavu. (Pesma se premijemo objavljuje u ovoj rubrici)

52 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

profesionalni Srbin, u najnovijem broju "Duge" pokušava da objasni dobre strane egzodusa iz Krajine: "Sa višeg istorijskog osmotrišta, u srpskoj nesreći mogu se videti i elementi sreće. Zato bi mal­ odušnost i očaj u srcima Srba iz Srbije što ih izazivaju prizori progonstva valjalo zameniti delotvornom radošću. Svaki srpski prognanik koji stupa na tlo Srbije uvećava veličinu i snagu srpske nacije. Sa svakim srpskim prognanikom srpska nacija u Srbiji postaje veća i jača. Možda će u nekoj bližoj ili daljnoj budućnosti to povlačenje Krajišnika ka matici biti spoznato kao sreća u nesreći, kao spasonosno okupljanje snaga tamo gde najviše nedostaju".

MIROLJUB JEVTIĆ, samozvani ekspert za islam, u srpskom "Oslobođenju" predlaže novu srpsku strategiju prema Hrvatima i Musliman­ ima posle poraza u Krajini: "Treba im jasno reći da će se igrati na sve ili ništa. Da nijedan deo muslimanske Bosne ili Hrvatske nije bezbedan. Jer, ako Pale nema pravo na postojanje kao deo Srpske, što bi to imao Zagreb? Neka Hrvati u Dubrovniku tri puta više strepe od srpskih granata nego Srbi u Trebinju!... Muslimanskoj i hrvatskoj vojsci treba nabi­ ti strah u kosti da se nigde, ni u Tešnju, ni u Kiseljaku, ni u Posušju, ne osećaju bezbednim, treba ih uveriti da Livno ni slučajno nije hrvatsko a Neum još manje. Jer, kad Knin nije srps­ ki, što bi Livno bili >Tuđmanovo?".

ij* 'Jr

m

-0*

IH

' A

''

Srpske demokratske stranke srpskih zemalja), otkriva u "Javnosti" šta je bila strategija ove stranke u prethodnih pet godina: "Nastojali smo da podignemo oboreno srpsko krilo, isto tako, i da očuvamo uspravljeno srpsko krilo, nazvano partizanima, i da ta dva krila spojimo". Ostojić ne okleva da objasni šta je srpski nar­ od pronašao u Srpskoj demokratskoj stranci: "U Srpskoj demokratskoj stranci pronašao je utočište, ali i izvorište za svoj otpor, svoj odgovor na ono što mu se sprema. U ovoj stranci srpski narod uspio je da pronađe sebe, da uhvati dah, da uhvati nit i kontakt s prošlošću i da se iskaže kao objektivna poli­ tička snaga na ovim prostorima, što će se i pokazati kasnije, prilikom izbijanja rata".

RENATA KLEPAC (21), pjevačica iz Rijeke, preuzeće ulogu Marine Perazić u duetu Denis & Denis, uz Davora Tolju, koji je napokon odlučio da obnovi grupu. Uzbuđena Renata poverava se listu "Gloria": "Mis­ lila sam da se takve stvari događaju samo u filmovima, a eto, čini se da ću svoj 'američki san' doživjeti kod nas, u Hrvatskoj. Sve mi je to pomalo nevjerojatno jer sam kao 'klinka' slušala pjesme dueta Denis & Denis i bila ludo zaljubljena u Davora Tolju".

MIHAILO MARKOVIĆ, akademik, u listu "Intervju" objašnjava: "Beo­ gradski krug, Građanski savez i slične političke snage, ni u kom slučaju nisu i ne mogu biti politički saveznici SPS. Ti ljudi mir shvataju kao predaju, a ne kao častan, pravedan mir, do koga se najčešće može doći jedino od­ lučnom odbranom nekih opšteljudskih načela, pre svega, ravnopravnosti pojedi­ naca i naroda". Mihailo zatim kaže: "Nema nijedne laži i klevete u svetu u odnosu na Srbe koja prvobitoo nije izrečena od strane ovog kruga. Teško je razgraničiti koliko u ovom ponašanju ima mazohizma i nar­ cisoidne potrebe beznačajnih, promašenih i frustriranih ljudi za ulogom i publikom, koliko potisnute želje za osvetom bivših ideologa kojima niko iz sadašnjeg režima nije ništa ponudio, a koliko korupcije od strane Sorosa i sličnih. Ali, uzdržaću se ovom prilikom da kažem sve što mislim i znam".

LEPA BRENA,

JADRAN KA JANKOVIĆ, operska zvezda, priznaje u "Dugi": "Mrzim sport iz dna duše, nikad se ne bih bavila teni­ som, ne pada mi na pamet da trčim i to smatram strašnim gubljenjem energije, koja je meni neophodna za pevanje. Puno spavam. Bog mi je dao volju - volja savlađuje takve prepreke da to ne možete da zamislite. Dakle, zahvalna sam Bogu što mi je dao volju i što sam negde autentična".

folk-zvezda, u "TV Reviji" komentariše sve rašireniju pojavu da estradne zvezde posećuju vračare i vidovnjake: "Šta će meni vračare? Ja sam sama sebi najveći prorok i vi­ dovnjak. Ja sama sobom upravljam i mogu sama da utičem na svoj život. Kad su toliko moćni svi ti silni vidovnjaci, što onda nešto ne urade za dobro ovog nar­ oda, što neko od njih ne učini magijama da nam skinu sankcije i da prestane ovo krvoproliće...".

ministar kulture Crne Gore - kako piše "Monitor" - pojavio se umesto Momira Bulatovića na otvaranju Filmskog festivala u Herceg-Novom i ovako se obratio prisutni­ ma: "Čini mi, dakle, čast što mogu da vas pozdravim, da poželim uspjeh festivalu i da pročitam predsjednikov govor".

MIROSLAV JOVANOVIĆ, predsednik Demokratske političke partije Roma Srbije i Jugoslavije, u listu "Argu­ ment" odgovara na pitanje može li član nje­ gove stranke biti i neko ko nije Rom: " Može, bez obzira na versku i nacionalnu pri­ padnost. Bitno je da prihvati i provodi naš program. Imamo i Srbe u stranci. Sretan sam zbog toga. Štaviše, mnogi su Srbi na pretprošlim izborima glasali za nas. Jer, uži­ vamo ogromne simpatije kod naroda. Iz više razloga. Privrženi smo ovoj zemlji, mi rezervnu domovinu nemamo, mi smo to dokazali u oba rata, mi i sada dokazujemo svoju privrženost. Romi srpski narod nikad nisu izdali, a nas su Srbi uvek podržavali i štitili".

G A G O VIĆ

nekadašnja pevačica ljubljanske grupe "Videosex", odnedavno je vlasnica solističkog albuma "Odpri oči". U septembar­ skom broju "Vremena zabava" detaljno ćemo predstaviti ovu ploču - a do tada uživajte u Anjinoj lepoti.

GOJKO ČELEBIĆ,

DRAŠKO

ANJA RDPEL,

MOMČILO SELIĆ, pisac, kaže u "Argumentu": "Pad Republike Srpske Krajine nije rezultat hrvatske vojne moći, pa čak ni strane pomoći, već plod un­ ištavanja srpskog narodnog bića koje i dan­ danas provode internacionalisti beograd­ skog establišmenta i beogradske vlasti".

28. AVGUST 1995. ■

VREME ■ 53

G ama B e o g ra d

M išarska 11

T e l: 33 22 75 33 94 94

Fa x: 32 2 72 81

tem koji se pro­ vlači u više ni­ voa. T Kakvo je mišljenje Milorada Pavića? TU CIĆ: Ja sam prilično strepeo od njego­ vog mišljenja, jer tokom rada, sticajem okol­ nosti, nismo im­ ali nikakvih kontakata s njim. Došli smo u si­ tuaciju da upotrebimo tri priče, računajući da ćemo na najbolji način uspeti da ih usagMilorad Pavić u stripu lasimo, ali došli smo i u priliku da jednu od te tri priče delimično dopišemo. Prijat­ no iznenađenje je bilo kad je gospodin Pa­ vić odgledao fotokopije kompletnog pro­ jekta i izrazio se pohvalno o celoj stvari ne pominjući uopšte one delove koji su bi­ li uneti, a kojih u njegovim pripovetkama koje smo koristili nema. STEFANOVIĆ: To je paradoks sa P rijatno iznenađenje je bilo kad je gospodin P avić odgledao fotokopije adaptacijama - kad svet primarnog autora, kompletnog projekta i izrazio se pohvalno o celoj stvari - ne pominjući uopšte i to vrlo upečatljiv svet, pokušate da prenone delove koji su bili m e ti , a kojih u njegovim pripovetkama koje smo koristili esete u drugi medij, često se desi da je je­ dini način da verno prikažete taj svet da ga nema modifikujete u skladu sa oblikom drugog medija. Te promene su bile nužne da ne bi izdanju beogradske privatne izda­ ▼ Da li ste u potpunosti zadovoljni ko­cela stvar ispala samo ilustracija jedne vr­ vačke kuće "Orbis" ("Bata") neda­ načnim izgledom albuma? lo dobre proze, nego da bi bila bar dostoj­ vno se pojavio svakako najambici­ TU C IĆ : Ovakav projekat najviše je na te proze. ozniji domaći izdavački projekat na po­ što smo mogli da dobijemo posle raznih T Kakve reakcije dručju stripa. Reč je o albumu "Treći argu­ peripetija. Naše je mišljenje da je publike očekujete? ment", od 44 strane u punom koloru (u štamparski deo posla odrađen STEFANOVIĆ: dve verzije poveza - tvrdom i brošira- adekvatno, uz neke male Lice naše publike nom), baziranom na motivima iz tri priče zamerke. tek treba da vidi­ Milorada Pavića ("Vedžvudov pribor za STEFANOVIĆ: Sam mo. Prvi javni test čaj", "Konji svetog Marka" i "Treći argu­ dizajn ne ističe toliko činj­ imaćemo na Mement"). enicu da sadržaj albuma đubalkanskom festi­ Povodom izlaska, razgovaramo sa nisu tri razdvojene priče, valu u kulturnom ce­ dvojicom autora odgovornih za ovo izda­ nego daje, u stvari, pre­ ntru Miloš u Solunu nje - crtačem Zoranom Tucićem (1961) i ma motivima tri Pavićeu Grčkoj, gde će bi­ ve priče napravljena scenaristom Zoranom Stefanovićem ti otvorena izložba (1969). nova celina koja se ba­ originalnih tabli VREM E: Kako je nastala ideja za vi balkanskim pita­ ovog stripa, tako da ovaj projekat? njem kroz političku, I će to biti prilika da STEFANOVIĆ: Nezavisno jedan od istorijsku i antropolo­ pred našim i grčkim drugog, i Tucko i ja smo godinama bili šku tačku gledišta. | strip-stručnjacima i \ privatno (a u neku ruku i stripovski) priv­ Mislim daje to relautorima vidimo ka­ učeni idejom da je Pavićeva proza podat­ ativno zanemarljiko sve ovo funkcionna da se preradi u strip. Kad nam je u feb­ va primedba i da iše. Ali velika je nepoz­ ruaru 1993. ponuđeno da radimo strip, je to lako ispravljinanica kako će ljudi van smatrali smo daje to dobra prilika i da pr­ vo, naročito zato što Balkana primiti ovaj alvi put zajedno sarađujemo a i da ostvari­ će pažljiviji čitalac bum. ■ M ARKO FANČOVIĆ mo nešto što nam je bio dugogodišnji san. uvideti da postoji sis-

Balkanska vizura U

28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 55

bioskop

BALKAN

Putopis sa Sardinije

Opasna lepota M ali kontinent sa dva lica u zapadnom delu Mediterana: jedno lice turističko, drugo - kriminalno ko su i odakle su došli prvi stanovnici gionalnu vladu i skupštinu. Na Sardiniji Sardinije još uvijek nije sasvim po­ danas živi oko milijun i šesto tisuća sta­ znato. Arheologija otoka učinila je novnika. značajne korake u rasvjetljavanju bogate • Obala, duga oko 1500 km (isto koliko prošlosti, ali ostaje još mnogo pitanja na i tirenska obala od Đenove do Ređo Kalakoja treba odgovoriti. brije), bez sumnje je najljepša u cijelom Prvi tragovi ljudskog prisustva sežu u Mediteranu: duge bijele pješčane plaže, doba neolita, ali svakako najimpresivniji su smaragdnozeleno more, plavo nebo. oni koje nam je ostavila civilizacija NuraNajpoznatija je sjeverna strana otoka, ga (brončano doba). Što su predstavljale ove megalitičke suhozidne građevine i tko je u njima stanovao nije razjašnje­ no. Po jednima radi se o tvrđa­ vama, po drugima o svetilištima, oko kojih su građena predhistorijska naselja. Svoj vrhunac civilizacija doživljava između osmog i še­ stog stoljeća p.n.e. Trguju sa mediteranskim susjedima, a u Egiptu su na cijeni vojniciplaćenici koji dolaze iz "Shardane". Konstantna osvajanja, najprije Feničana, zatim Kartage, pa Rima, zaustavljaju ovaj procvat. Upravo će osvajači biti oni koji će odrediti osnovne crte mentaliteta i običaja stanovnika ovog lijepog otoka. Kako su os­ vajači uvijek dolazili morem, Sardi su se povukli u središnjost otoka, u i dan-danas teško pro­ hodnu Barbađu. U brdima, koja se prostiru od Montalba, Supramontea, pa sve do Đenarđentua, u pećinama i raznim drugim pr­ irodnim skrovištima, banditi drže čak četiri otete osobe. No, o sardinijskom banditizmu, kas­ POSLOVICA: Ko ima hleb, ne umire nikad nije. čuvena "Costa Smeralda", ružičasta naselja Nakon pada Rimskog carstva, Sardini­ poput Porto Červa, gdje odmor provode jom su prošli Barbari, - Arapi, Španjolci, u vilama ili na jahtama - svi oni koji nešto Englezi. Ovi posljednji otok su 1718. go­ znače u Italiji, ali i izvan nje. No, samo dine predali savojskom vojvodi Vitoriju šezdesetak kilometara od ovoga glamura, Amadeu II. Od tog trenutka povijest Sar­ vidljiva su dva lica današnje Sardinije. I dinije vezana je za povijest Pijemonta i jedno i drugo najuže su povezani sa tradici­ kuće Savoja, kasnije ujedinjene Italije. jom. Tokom Drugog svjetskog rata Sardini­ Na otoku se obilježava čak 1500 sve­ ja je bila zračna baza sila Osovine i žesto­ čanosti, prilika da vrijedne zanatske ruke ko bombardirana od saveznika. Nakon rata, pokažu ogromno folklorno bogatstvo (400 otok dobija specijalni oblasni status, re­ raznovrsnih narodnih nošnji), odlična vina,

T

sireve, maslinovo, ulje i naravno, ukusnu mediteransku kuhinju. Svježa riba, mors­ ki plodovi, ali i pečenja, posebno "poceddu" (sisanče ne teže od 5 kg), "sevadas" (vrsta raviola, punjeni sirom, prženi u maslinovom ulju i na kraju preliveni gorkim medom), "bottarga" (lagano dim­ ljena riblja ikra, poznata još kao sardinijski kavijar). I nrav.no, kruh najmaštovitijih formi. Stara sardinijska poslovica kaže: "Chie hat pane, mai non morit" (Tko ima kruh, ne umire nikada). Kruh se mijesi sa posebn­ om pažnjom i za razne prilike (ritualni, svečarski, kruh radosti, kruh bola), a u prošlosti se ovaj posao ("podizati kruh") vezivao isključivo za žene. Drugo lice Sardinije ima tragičnu bilan­ cu: u posljednjih trideset godina banditi su oteli 160 osoba, od toga 26 je ubijeno. Za njihov otkup plaćeno je više od sto milijardi lira. Otmice se najčešće događaju u valovima. Prije ovog posljed­ njeg, kada je oteto čak četvoro ljudi, vladalo je razdoblje rela­ tivnog zatišja, mada ih je i tada bilo. Prate ih nasilje, unutrašnje borbe i osvete ("faide"). Danas u provinciji Nuoro dje­ luje pet do šest bandi, koje su pov­ ezane sa nekoliko dobro poznatih bjegunaca iz raznih područja Barbađe. Zahvaljujući "prirod­ nim saveznicima" - teritoriju, pastirskoj tradiciji i zaokuplje­ nosti države drugim stvarima otmice na Sardiniji, najvjerojat­ nije, neće još dugo prestati.' Slaba prohodnost i nenaseljenost visoravni (do 1800 m); mirisi tla (mirta) zbog kojih po­ licijski psi vrlo brzo gube trag otetog; pastiri, koji voze vespe i automobile, ali poput svojih pre­ daka, poznaju svaki pedalj ovih planina, no radije gledaju svoja posla - sve to ide naruku otmiča­ rima. Država je, sa svoje strane, na­ pustila kontrolne punktove i tako se sve vraća na početak. Ipak, nešto se u ponašanju ljudi mijenja, mada se mijenja­ ju i banditi. Sve se više povezuju sa orga­ niziranim kriminalom, u igru ulazi trgovi­ na drogom, a prilikom otmica koriste se mitraljezi i "kalašnjikovi. Već pogađate, stižu iz država nastalih na ruševinama bivše Jugoslavije. No, priča o otoku čarolija nije sumor­ na. Sasvim suprotno. Sardi će vam to poka­ zati na svakom koraku. ■ M ARIZA KREVATIN - M AJSTOROVIĆ

28. AVGUST 1995. ■

VREME ■ 57

EKSKLUZIVNO: NAŠI U LONDONU: Šta se dešava kad se na je d n o m m estu okupe Električni orgazam , D isciplin A K itchm e i Č utura? Ko je sve po g la vn o m gra du Engleske gledao Rolling Stones koncerte i kako je to izgledalo? Zašto se u tekstovim a p o m in ju Spira, Van M orrison, Public Enem y i Jools Holland?

IJOS: Bruce VVillis, Shannen D o h e rty/ Tricky/ Urge O verkill, W h ite Z o m bie , Neil Young, Terrell, Salad, jim m y Som m erville, M arianne Faithfull, Let 3, C huck P rophet, Spoons...

IJOS: URCH! ♦ DECA LOŠIH M UZIČARA predstavljaju novi alb um ♦ GRU, prvi srpski crnac # D E M O LITIO N GROUP o Slovencim a i ostatku sveta ♦ VLATKO STEFANOVSKI o n o vo m a lb u m u g ru p e Leb i sol ♦ BULDOŽER p o n o v o m eđu nam a ♦ PLEJBOj p ro tiv C entra "Sava"

IJOS: Reportaže sa svetskih blues & jazz festivala ♦ D nevnik Lune Lu ♦ Šta nam rade Radio Košava & Radio S ♦ M o d a ♦ Strip News

I

l

l

l

L

f

f

l

U

I

I

V IZLOG

VREME i

LISTA

9. THE VERVE A Northern Soul (Hut) 10. STEVE EARLE Train A Comin (Winter Harvest)

1. BLIND MELON Soup (Capitol) 2. BLACK GRAPE lts Great When Youre Straight...Yeah (Radioactive) 3. TEENAGE FANCLUB Grand Prix (Creation) 4. PERE UBU Ray Gun Sitcase (Cooking Vinyl) 5. REEF Replenish (CBS) 6. NEIL YOUNG Mirror Bali (Reprise) 7. THE CARDIGANS Life (Polydor) 8. M ORRISSEY Southpaw Grammar (RCA)

15. PET SHOP BOYS Alternative (Parlophone) 16. THERAPY? I nje nm l Love (A&M) 17. JO Y DIVISION Permanent: The Best O f (London) 18. THE BEASTIE BOYS The Root Down EP (Capitol) 19. SOUL ASYLUM Let Your Dim Light Shine (Columbia) 20. DEEP FOREST Boheme (Colum­ bia) 21. L.A.GUNS Vicious Circle (Polydor) 22 THE W ONDER STUFF Live In Manchester (Windsong) 23. THE CRUEL SEA Three Legged Dog (Polydor) 23. NATALIE MERCHANT Tigerlily (WEA) 24. PAULA ABDUL Head Over Heels (Virgin) 25. THE VULGAR BOATMEN Opposite Sex (Blanco y Negro)

12. BUFFALO TOM Sleepy Eyed (Beggars Banquet) 13. URGE OVERKILL Exit The Dragon (Geffen) 14. NEW O RDER The Rest O f (Lon­ don)

Ipn6oje:PACTEP

K Y rPAS' t

fc

A

A

v

l i

U li/

km

i

i

/ STUDENTSKI TRG 15

183 233 626 373

SEPTEMB

ŠKOTI NAS BEACH SAN PANTELEIMON

PACTEPajuie cu e m o aoiuux nacepauvc o m i m a .

Baurn nacepcKU uiummmhu do6po tiomjy nam TOHEP. Čada sa h>ux umomo u epxyHCKu TIAyC IJAIIHP u0 OJ1HJE

&

Cene niže za 5 0 % Dinarsko plaćanje u 4 rate Svirka us bazen sa dnevnim i noćnim kupanjem 0 2 .0 9 .-0 9 .0 9 . FAMILIJA* 0 9 .0 9 .-1 6 .0 9 . "KRISTALI" 1 6 .0 9 .-2 3 .0 9 . "DELĆA I SKLEKOVI"

e k s klu ziv n a p ro d a ja za Novi B eograd

M 77K O N T T.C. "P IR A M ID A " BLOK 4 4

TEL: 1 7 7 9 9 8 5

c A f is o n

I1EPH® x a p ,o;

TWTSTXWGl

H FĐ K EH iEPH H r

I1PHJATLT, BAIUII\ IMAMIMA HBana MmiyTHHOBHha 24, Beorpafl 011/436-019,432-319,432-383,4>aKC435-513

28. AVGUST 1995.

VREME ■ 59

VREME

Roman u nastavcima (18)

Koridori flipera

Novi broj

Iuskoro u prodaji

NEOBIČNO KRATAK SADRŽAJ PRETHODNIH NASTAVAKA: Grupa otmičara kidnapuje Zorana Lilića. More na ulcinjsku plažu izbacuje telo dr Branka Kostića; pronalazi ga albanski ribar Beljuli Zehrijy i vodi ga svojoj kući. Ljuljeta, kćer Beljulija Zehrijua, zaljubljuje se u dr Kostića. Milošević saznaje da je Lilić otet, ali ne zna da su među otmičarima Amfilohije, dr Smilja, Dobrica, Brana, Džon Kenedi. Margit Savović sreće Kenedija & vodi ga kući. Sticajem zlokobnih okolnosti, Džon Kenedi pronalazi onesvešćene Branu & Dobricu & dovlači ih u usamljenu kuću na Zvezjdari, gde otmičari drže Lilića... enedi nije mogao da veruje luškivanje" & Džina Hekmena koji se va­ svojim očima - svuda oko nje­ ljao u lokvi krvi u nečijem kupatilu, kroz ga ležali su onesvešćeni ljudi; glavu mu prođoše prizori uhapšenih teroris­ Brana Crnčević & Dobrica ta & kadrovi policijskih mučenja što nika­ Ćosić, nabacani jedan preko ko, ama baš nikako, ne bi mogao da izdrži drugog, nepomično su krasili travnjak u kao čovek, tako reći muškarac... dvorištu; na samom ulazu u kuću, telom se Dilemu: zvati ili ne zvati, Kenedi reši razbaškario onesvešćeni Budimir Košutić; odlučnim pokretom prstiju koji su okretali na površini betona u podrumu su boravila šefov broj. Jasno & glasno čuo se ravnotela dr Smilje Avramov & mitropolita Am- merni ton zvonjave. filohija. Pitanja bez odgovora krenuše da - Ovde Kenedi. Molim Njegovo kralje­ lelujaju Kenedijevim misaonim procesom: vsko veličanstvo - izgovori on u jednoličnoj šta li se to dogodilo u ovoj pustoj kući na verbalnoj perspektivi nesigurnosti koja je Zvezdari, kakva li je to nečista sila umešala njegovom glasu davala isprekidanu notu prste u ovaj nezapamćen incident, konačno užasa. - gde je Lilić? Da ga Amfilohije, u religi­ - Samo trenutak - odgovori ženski sekoznom transu, nije ubio & potom zakopao retarski glas, sexualno razbludan do petinga iza kuće?’Da nije u pitanju neka policijska & natrag. nameštaljka? Ili su jednostavno, njega, Ke­ - Čekam - uzdahnu Kenedi & pogledom nedija, izdali & bez njegovog znanja počeli prostreli prostor spavaće sobe koja je ličila da paktiraju sa omrznutim režimom u Beo­ na kuhinju. gradu? - Yes? - upitno upita piskutavi glas, s Kenedi pogleda nebo iznad Čingrijine druge strane žice. ulice & u sebi poče da proklinje dan kad je - Kenedi. It'sfrka & its big. Very, very pristao da ga uvuku u zavereničku mrežu. bigfirka.1 Sta sad da radi? Sme li da telefonira šefu - Who are you, young man?2 koji je otmičarima najstrožije zabranio da - Džon, Džoni, Džonić - uskliknu Kene­ ga zovu, bez obzira šta da se dogodi? di najženstvenije što može. - Master of the Ako dođe neka accident - ponavljao bigame.3 im šef do besvesti - ja vas ne poznala. No - 1 Cant Get No Satisfaction - prošaputa way! Svaki čovek je ostrvo, svako ostrvo piskutavi glas. arhipelag, svaki arhipelag nebeska Srbija! - My Generation - odgovori rocknroll Kenedija uhvati jeza kad se seti šefovih glasom Kenedi, nesvestan kud sve ovo vo­ gustih obrva, lica koje nije znalo za hedo­ di. nizam, skliskih očiju koje su jeguljastim - Stairway To Heaven - zavuče misteriju sjajem zračile zrake kroz zrak, tankih, stras­ glas koji se u oktavi pretvorio u feministič­ nih usana čiji je bljesak uništavao potrebu ki cvrkut. za ljubavlju prema bližnjima; Džona uplaši - Paint It Black - umorno uzvrati Kene­ sećanje na šefov piskutavi glas, na zvučnu di, svestan svog ličnog poraza. torturu koja je probijala bubne opne, smr­ - Yesterday - potvrdi šef. tonosna za svako čulo sluha. - Help! - urliknu Kenedi, konačno sve­ Ruka mu krenu ka telefonskoj slušalici stan pravog naslova grupe The Beatles. ali zastade da lebdi u vazduhu, Kenedijevo lice posive od kandidatskog straha za ličnu 1. Frka je & to velika. V rio, vrlo velika frka. 2. Ko si ti, mladi čoveče? bezbednost, odjednom se seti filma "Pris­ 3. Gospodar igre.

60 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

Milošević sede pred kompjuter, odabra program F4 & posveti se svetu flipera, svetu u kojem je sve bilo savršeno uređeno...

- O čemu su stvari? - upita brižno šef, s pera koje, uvezane, počeše da plešu amat­ naglom tugom u glasu. . erski ples nemoći. Down the drain - proči- Stvari su u nesvesti, if I may say, dar- ,ta predsednik & zastade nemoćan pred šo­ ling - izbaci iz sebe Kenedi rečenicu punu kom engleskog jezika; ostale su mu još dve gneva. loptice a nije prešao ni milion poena. - Ko je pala u nesvest? - Dajem Krajinu za dva miliona - reče - Ko nije pala u nesvest, my chief - uz­ glasno predsednik, obraćajući se ekranu nemireno vrisnu Džon. - Brana, Smilja, expresivno & neobično iskreno. Risto zvani Amfilohije, Dobrica, Buda... Fliper polude & otkuca 405 000; pred­ - Stop! sednik ustade, obezbedi pauzu pokretom - Stao sam - zbunjeno utvrdi Kenedi & slova "p" & prekrsti se energično, pre nego odmaknu slušalicu. što ponovo sede pred tastaturu u programu - Ne želim da znala - reče šef. - Zbo­ Fantasys Pinball. ’ gom, Džoni. Noć se već duboko trošila u trenutku -Ali... kad je predsednik Slobodan Milošević po­ - No ali, but goodbye - odlučno završi novo stigao do četiri i po miliona; umor po­ nepotpunu misao princ Tomislav Karađor- če da ga tuče udarima nespokoja, Slobodan ustade & poče da zeva, još jednom pogleda đević & s gađenjem spusti slušalicu... ekran & zaključi kako je čovek uvek jači Slobodan Milošević nije bio raspolo­ od mašine. - Srbin protiv elektronskog mozga! žen; nervirale su ga vesti s TV Beograd, sve one tužne ispovesti izbeglica iz Krajine, pa­ uzviknu predsednik. tetični prizori musave dečurlije sa suzama u Negde napolju, neka ptica pevala je očima... svoj najtužniji repertoar; Miloševiću se Predsednik ugasi televizor & prepusti se pred oči pojaviše kotači traktora, ali natera ugodnosti tišine doma svog. Nema kineske sebe da se fixira na fliper. Četrnaest milio­ muzike, nema izbeglica, nema supruge, ne­ na! Četrdeset miliona! Kakva apsolutna ma nikoga - pomisli u krugu fakata koji su ljudska sreća! Zaista! se vrteli trambulinom sećanja na političku situaciju. Princ Tomislav Karađorđević uđe u ku­ Lukavi osmeh uživanja pojavi' se na nje­ patilo, zaključa za sobom vrata & pogleda govom licu; oslobodivši se sakoa & krava­ se u ogledalo; ritual dijaloga sa samim so­ te, Slobodan sede pred kompjuter, uključi bom doveo je do one tačke savršenstva kad mašinu, odabra program F4 & posveti se više nije znao da li je on u odrazu ili izrazu; svetu flipera, svetu u kojem je sve bilo sa­ želeo je da veruje daje vrlo mogućno, tako vršeno uređeno; lopta za loptu, vault za ma­ reći realno, da se sutra probudi kao kralj & jstora, dvostruki bonus za sposobne, hold gospodar Srbije, da pod sobom ima sve one bonus za pametne, skill-shot za uporne, jac- muškarce & žene koji bi sa radošću vredkpot za hrabre, rekord za mirotvorce. nog orgazma pristali na monarhiju u kojoj Voleo je geografiju loptice; kako se sa­ bi on bio čovek broj jedan, vrhunac pira-; mo vukla koridorima kompjutera, kako je mide, oštrica, smrtonosno oružje uperene samo svetlela tokom Loop Combo leta, ka­ protiv novog svetskog poretka. ko je samoaktivirala svoju sexualnu energi­ Ali... taj Džon Kenedi & njegovo cm iz-. ju u svetlosti lampica koje su obasjavale ve­ dranje razarali su savršeni ideal budućnos­ dro lice predsednika rekordom od četiri i ti; zar je baš morao da ga zove, zar je baš po miliona! morao da mu priča o onesvešćenim licima, - Eh, kad bih imao pet miliona - uzdah­ zar je, uopšte, bilo potrebe za telefonskom nu Slobodan & spetlja se papučicama fli­ vezom?

Tomislav ustuknu, rukom obrisa ogleda­ lo & nečujno jauknu uzdahom poraza. - Alls gone u pizdu materinu - reče glas­ no princ & udari pesnicom u lični odraz... ❖❖❖ Dr Miijana Marković zatekla je svog su­ pruga kako spava ispred kompjutera; loptice flipera šetale su od papučice do papučice, zbir od nule vrteo se u pendulumu elektron­ ske vizije, ekran se oslobođao nacionalnih manjina čišćenjem sopstvenog tela, sve je izgledalo nestvarno stvarno u kolopletu teh­ nološke vizije sutrašnjice. - Dragi... - pokuša dr Mira da probudi svog supruga. - Mmmm... - pomazi se predsednik sen­ zualnošću jutarnje muške snage. - Hoćeš li kafii? - Mmmm... - potvrdi Slobodan ponavljenjem omiljenog mu slova. - Zvala malopre Margit Savović - raportira dr Marković. - Hoće nešto da nam is­ priča, ali sasvim privatno. - Nešto o njenim zidnim časovnicima pokuša Slobodan da bude ironičan. - Ne'znam, dragi, izgleda daje nešto oz­ biljno. - Svi imaju potrebu da razgovaraju s na­ ma - utvrdi Slobodan ad hoc, u letu krucijalnih misli. - Šta ćeš, to nam je sudbina - odvrati dr Mira, stavljajući lonče za kafii na rešo. - A zašto mi sudbina ne dodeli rekord u fliperu? - upita sanjivo predsednik, pritiskajući kompjuter snagom odbira na tačku F4. - Zato što u svetu nema pravde - odgo­ vori njegova supruga glasom koji nije doz­ voljavao nikakvu diskusiju. - Zato što više nema istine, zato što je sve postala medijska laž. Predsednik Slobodan Milošević isključi fliper & beznadežno se okrete zidu. - U pravu si. Uvek si, Miro, u pravu.. Napolju se začu pojanje ptica, ali se predsedniku učini kao da sluša opelo. Nešto je slutilo na zlo koje se sve glasnije čulo... ■ 1 (Nastaviće se) PETAR LUKOVIĆ

28. AVGUST 1995. ■ VREM E ■ 61

KOMPLETAN PROGRAM posebna ponuda: sanitetska vozila, vozila milicije, pogrebna vozila...

JED N O J E SIGURNO

VOLVO car sftop "Sohanović" Vrbas

PC " Ušće " - Tel/Fax 627-805 629-666 lok. 352,354

Usluge Elektronske Grafike

• RAČUNARSKA GRAFIKA I ANIMACIJA. RAČUNARSKA PODRŠKA REALIZACIJI TV EMISIJA. RAČUNARSKA PRIPREMA ZA ŠTAMPU. RAZVOJ GRAFIČKOG SOFTWARE-a. ZASTUPSTVO OPREME ZA RAČUNARSKU GRAFIKU. ARHITEKTONSKA VIZUAUZACIJA I PREZENTACIJA. PODRŠKA ZA PREZENTACIJE. MARKETING. OGLAŠAVANJE U MEDIJIMA • OSTALE USLUGE: SNIMANJE VAŠEG MATERIJALA NA PROFESIONALNIM VIDEO UREDJAJIMA, SKENIRANJE KOLOR FOTOGRAFIJA I DIJAPOZITIVA. POST PRODUKCIJA. KONVERTOVANJE SVIH VIDEO I KOMPJUTERSKIH FORMATA. PRAČENJE U ŠTAMPI

!==

Kroz više od 400 reklam nih spolova. TV špica, telopa i maski izrađenih od februara 1990 kada |e osnovana kao prva kom paniia koja se bavi elektronskom grafikom kod nas. Elegra ie pratila i prim enjivala najnovija i najkvalitetnija tehnička rešenja svetskih firmi nudeći ih vama. SOFTIMAGE SILICON GRAPHICS VISIONETICS TRUEVISION FAST DIGITAL PROCESSING STSTEMS

IH H 7H, D„aT.' i 0u• tm _

Po dilerskim cenama ■povoljnije nego u Engleskoj!! Hard-disk • digitalni player - recorder Play-back animacije u realnom vremenu u punoj broadcast rezoluciji - Grebovanje živog videa u realnom vremenu ■Betacam / MH / S-video broadcast kvalitet

POPUST

- Eksterni uredjaj za konverziju VGA video signala u kompozitni PAL. S-video i RGB video signal - JednDvremeni prikaz Vided i VGA . : \ -Najpopularniji i najjeftiniji uređaj ove vrste na našem tržištu koji je poslao neophodna alatka za sve one koji se bave grafikom -mogućnost prezentacije na televizorima i video beam-ovim a '■ v - Rezolucije do 800x600 PAL - Podržava 16/256/32K/64K/16.7 miliona boja

15%

LETI HLADE - ZIMI GREJU P O K R E TN I » T I H I • E K O L O Š K I • N A J Z D R A V IJ I ROBNA KUĆA: D U R IĆ E V A 2 6 , T E L : 0 1 1 /4 0 3 - 3 6 8 , 4 0 3 - 6 2 3 F A X : 4 0 3 - 6 1 9 PRODAJNI SALON: M O Š E P I J A D E 2 3 . T E L / F A X : 0 1 1 / 3 3 5 - 8 7 2 SALON SAX & MAX: B U L E V A R R E V O L U C IJ E 5 6 . T E L : 0 1 1 / 3 3 0 - 4 9 1 VELEPRODAJA: GUNDULIĆEV VENAC 5, TEL 011/ 3249-246. 33 8-4 39 FAX: 3220-289 S K O P J E : LUJ PASTER 1 1 ,TEL/FAX: 3 8 9 9 1 / 2 3 3 - 3 4 6

PRODAJUIHI: MOMO, KOM KUĆIMOMI, MIRKOMC, PHOMIKA, NOVIDOM,SIMPO, DMAIMOVINA

VREMENA

POSTA

akademik Marković bi na strani VIII, red 34, stubac desno, pronašao sledeće: "Sam Marković promoyisao je SPS u Negotinu ("Politika", 17.8.1990)..." Istovremeno, "Guraću na svaka vrata", našao bi i odgovore na još dva-tri pitanja za "Vreme" br. 252 koja, sa zadivljujućom sigurnošću nekoga ko raspravlja o nepročitanom tekstu, tvrdi oram da priznam da ste me zaintrigirada ne postoje. li. Naime, na kraju intervjua s Vukom Od trideset osam mesta na kojima je u Draškovićem vaš novinar pita predsednika mom tekstu pomenut, akademik Marković SPO: "Jeste li optimista?" Umesto odgovo­ je uspeo da demantuje samo jednu, evident­ ra u zagradi piše samo ovo - "dugo raz­ no štamparsku grešku promaklu listu mišlja". "Vreme" (koje u "Republici" nema) i daje I ja razmišljam dugo da li da budem op­ upotrebi kao krunski dokaz mog "brljanja", timista ili pesimista, ali ja nisam političar da "aljkavosti", "laganja", "rada za svetsku bih bilo kome dugovala odgovor. mafiju"... Zato molim Vuka Draškovića da odgo­ Olivera Milosavljević, Beograd vori na pitanje - da li je optimista. Možda bih onda i ja pronašla svoj odgovor. Greška je nastala u "Vremenu”.

naručili. Vlast je uporno ponavljala da mir nema alternativu, ali je malo učinila da do mira dođe, a još manje da do rata ne dođe. Pred­ sednik Srbije će, po svemu sudeći, priznati Bosnu i Hrvatsku (kada se steknu uslovi), ali teško da će za uzvrat dobiti šargarepu. I niko ovde neće tražiti objašnjenje zašto je uopšte ratovao, Ako ne izbije opšti rat, prošetaće se južnom Srbijom ovenčan slavom velikog mirotvorca, a za one koji traže objašnjenje pobrinuće se narodna mi­ licija. Gomila beskičmenjaka aplaudiraće predsedniku kad otvori neku hidrocentralu koja ništa neće proizvoditi. Sve će to, snishodljivo, sa bolom u oku, gledati žene u crnim maramama. Njihova kletva postideće nebo, ali njega ne. Dragan Vesić, Žitkovac

Izvinjavamo se Oliveri Milosavljević, Mihailu Markoviću i čitaocima. Redakcija

Bez odmora

Molba Vuku Draškoviću

M

Dobrila Nenadović, Čačak

Mimo običaja

"Troglava Bosna’ , "Vreme" br. 252

"Američki lim", “Vreme" br. 252 a trećoj stranici prošlog broja "Vreme­ na" u najavi teksta "Troglava Bosna" piše, između ostalog, da američki tim za pregovore oko bivše Jugoslavije ima vijetnamsko iskustvo. Na 8. stranici u tekstu s naslovom "Američki tim", kao ni u celoj temi s pomenutim naslovom, tog detalja nema. Pitam šta se to dogodilo s "Vremen­ om", koje, obično, ispunjava ono što obeća.

Vašar užasa

N

Milovan Šuvaković, Beograd

ODGOVOR: U borbi s rokovima i količin­ om teksta urednik je skratio i rečenicu koja govori o tome da su Holbruk, Lejk i Tartiof bili savetnici američkog ambasadora u Sajgonu. Urednik, na žalost, sadržaj treće stra­ ne nije prilagodio izjneni u samom tekstu Redakcija

"Troglava Bosna", "Vreme" br. 252 e znam da lije neko iz SPS čitao "Braću Karamazove", ali je činjenica da se u Srbiji sve odigrava na "karamazovski način"; razuzdano, destruktivno i patetično: tamo gde Boga nema, sve je dozvoljeno, rekao je, otprilike, Ivan Karamazov. Ovde, naime, više nikakva pravila ne važe i čini se da narod, na ovom vašaru užasa, baš to i hoće. Nedostatak pravila, naime, mnogima odgovara, a nikoga ne obavezuje. Suviše smo dugo u kavezu, ovo je račun bez krč­ mara, a cenu će platiti oni koji ništa nisu

N

V «

Brljanje i laganje

to puta je ponovljena konstatacija da dobri međunarodni odnosi i saradnja Srba i Hrvata predstavlja ključ za sve prob­ leme ovoga dela Balkana! Političari, stoga, oba ova naroda ne bi trebalo ni časa da se odmaraju dok ne dođu do normalizacije međunarodnih odnosa, što bi bilo za sve od ogromne koristi i napretka. Ako treba malo da se i našalimo, evo jednog predloga. Kako Hrvati nemaju di­ nastije da im damo princa Tomislava za kralja i neka bude kralj Tomislav II a oni nama za uzvrat samo prijateljsku ljubav. Svetlana Savić, Novi Sad

S

•

v.:.;;

S P IS t

"Dosije: SANU i rat", "Vreme" br. 247 —■ magazinu "Intervju" broj 366 od 4.VIII 1993, akademik Mihailo Mark­ ović u odgovoru na novinarsko pitanje, ocenjuje moj tekst "Javna politička delatnost SANU 1986-1992" kao "brljanje" i "laganje" iako priznaje da ga nije pročitao. Jedini argument za ovakvu ocenu pronalazi u jednom datumu navedenom u izvodima teksta objavljenom u listu "Vreme". "Koli­ ko je to aljkavo urađeno vidi se, na primer, iz toga što mi se pripisuje da sam promovisao SPS u Negotinu 30. marta 1989, šesn­ aest meseci pre nego što je SPS uopšte formiran." D aje pročitao moj izvorni tekst u listu "Republika" broj 119-120, 1-31. jul 1995,

U

<■

..................

•

.

■; :^v' - ^' i v- >- v‘ ■- 5■■'-v; :

INFOTE

15-

'

*

N

‘

fr

v 10

■

vv*>č *

M M M M

28, AVGUST 1995. ■ VREME ■ 63

primjetno naginje prohrvatskoj struji "konzervativaca" u Stranci demokratske akcije (Bičakčić, Šećerbegović...). Bojazni bošnjačke strane posebno je morala podgrijati afera s "Tuđmanovom linijom" na jelovniku londonskog restora­ na Gild- hola, bez obzira na to što je hr­ vatski predsjednik na spomenutoj konfer­ enciji za novinare demantirao da ima ikakve veze s tim. U čitavom nizu deman­ tija koje je on tom prilikom dao, stoji, rec­ Bojazni bošnjačke strane posebno je morala podgrijati afera s "Tuđmanovom imo, i to da Hrvatska vojska nije učinila linijom" na jelovniku londonskog restorana Gild- hola nikakve pljačke i paleži poslije akcije "Oluja" u bivšoj Krajini - iako to tvrde svi Hoće li doći do zamjene Goražda za srpski ali zato ne i manje dalekosežne pretenzije nezavisni promatrači - pa je jasno d aje on dio Sarajeva, o tome bi trebalo da se dogo­ prema bošnjačkoj strani. Ona je omoguće­ suviše lak na demantijima da bi mu se povvore srpska i muslimanska strana, a ako na Splitskim dogovorom, koji su svojim jerovalo na riječ. Osim toga, posebni dogovora ne bude, rješenje bi morala prisustvom sponzorirali predstavnici SAD Tuđmanov izaslanik Miomir Žužul, koji nametnuti međunarodna zajednica. Ovo je i Njemačke, što jamči zaštitu nekih najbauživa najviše povjerenje hrvatskog pred­ izjavio hrvatski predsjednik Tuđman na re­ zičnijih bošnjačkih interesa, i to ove dvije sjednika, nedavno je izjavio da ne može dovnoj konferenciji za novinare odgovara­ zemlje stalno podvlače, ponavljajući da se reći je li on napravio londonski crtež ili ne, jući na pitanje u vezi s novom američkom neće forsirati mirovno iješenje koje sara­ ali da pouzdano zna da su takve skice inicijativom o BiH i najavljenim sas­ jevska vlada bude smatrala neprihvat­ kružile još prije nekoliko godina u nekim tankom "5+3" (članovi kontaktne skupine ljivim. S druge strane, očita je asimetrija diplomatskim i znanstvenim krugovima na sa predstavnicima Hrvatske, SR Jugo­ splitskih partnera u vojnoj, ekonomskoj i Zapadu. Žužul, dakle, ne poriče da je slavije i Bosne i Hercegovine). svakoj drugoj strani, i nije isključeno da je Tuđman možda nešto crtao u Londonu, Tvrdoća Tuđmana (američki plan, koli­ jačemu palo u zadatak da postepeno nego samo tvrdi da su "izvorni autori" ko je dosad poznato, ne predviđa nam­ usmjerava slabijeg prema mirovnoj podjele BiH drugdje, a daje Tuđman mož­ etanje konkretnih rješenja, nego samo ka­ završnici, u kojoj će se formalno jačati da samo egzekutor neke više diplomatske zne za odbijanje plana u cjelini) lako se cjelovitost BiH, ali će ona vezama Saraje­ volje. može objasniti. Nakon što je Hrvatskoj va prema Zagrebu i Beogradu (a tek Žužul je ovo izjavio prije nego što se progledana kroz prste ratna varijanta "rein­ sekundarno i Pala i Mostara prema Saraje­ saznalo za postojanje nove američke inici­ tegracije" bivše "Krajine" - što je bilo vu) biti toliko razvodnjena da u najmanju jative. Ali to ne znači da on nije znao za kršenje rezolucija UN, za što je mogla stići ruku više neće biti moguće govoriti o njeno nastajanje, tim više što je samo i oštra kazna a ne samo oštro upozorenje - klasičnoj državi. Da postoje takva nekoliko dana prije njenog obznanjivanja ona sada nema ništa protiv rezolutnijih ko­ očekivanja prema Zagrebu, tim je vjerojat­ bio u SAD. Sasvim je, dakle, vjerojatno da raka kojima će se upokoriti ostala dva tak­ nije što je on odmah i bez rezervi prihvatio je on tempirao svoju izjavu tako da se što maca u bosanskom ringu. Situaciju joj je američki plan, dok ga je Sarajevo vetiralo više relativizira sumnja u njegovog šefa, a dodatno olakšalo što je "zeleno svjetlo" zbog Goražda, i kada je otpala trampa s pojavljivanje inicijative iz Vašingtona bilo koje je vjerojatno dobiveno za pacifikaciju njim, Izetbegović se pojavio s vlastitorrt je "bogomdano" da se utvrdi kako su stvar­ Krajine po svemu sudeći upaljeno i sada mirovnom inicijativom, očito zato da bi ni inspiratori podjele BiH velike evropske kada se njene dobro opremljene i pokretne odgodio izjašnjavanje o američkom planu. zemlje (Engleska, Francuska, kojima su se U Sarajevu sigurno imaju razloga krat­ postrojbe kao kroz sir probijaju slabo sada, evo, pridružile i Sjedinjene Države. naseljenim, a tako i branjenim, prostran­ koročno otezati mirovnu završnicu do Žužulova izjava nije javno komentirana u polovice rujna, kada bi američki Kongres stvima zapadne i južne BiH. američkim službenim krugovima, ali se Prije te posljednje runde bh. rata, hr­ mogao oboriti Klintonov veto na ukidanje nedugo zatim u hrvatskim diplomatskim vatski predstavnici izjavljivali su da njima embarga na uvoz oružja u BiH, ili ako ne krugovima moglo čuti kako Amerikance plan kontaktne skupine sasvim odgovara to, prisiliti američkog predsjednika na od­ jako smetaju, čak ih se panično boje, jer Hrvati već nadziru 90 posto teritorija na lučnije djelovanje. No hrvatska vojna glasine da oni guraju podjelu BiH, a pogo­ koji pretendiraju. To znači da su nakon ofanziva kroz BiH istodobno budi i dublje tovo da stoje iza planskih preseljenja i posljednjih akcija hrvatskih snaga, u koji­ sumnje, jer iako se u Zagrebu tvrdi da Hr­ razmjene stanovništva. I stvarno, uslijedilo ma su pali odreda srpski gradovi (Kupres, vatska vojska "oslobađa" bosanske gra­ je nekoliko demantija američkog ambasa­ Grahovo, Glamoč) Hrvati već ostvarili . dove, oni su odreda stavljeni pod kontrolu dora u Hrvatskoj Petera Galbrajta, u koji­ znatan teritorijalni "suficit". Njega će i u hrvatske vlasti i nitko ne spominje njihovo ma on izjavljuje da SAD "čvrsto" podupi­ najtvrđim pregovorima biti lako razmijen­ podvođenje pod jurisdikciju Sarajeva. Čak ru "neovisnost BiH", a upitan što misli o iti za nešto što se bude tražilo od druge ako je i vjerojatno da su Bošnjaci pre­ -londonskoj "Tuđmanovoj liniji" uzvratio je dvije strane. Srbi će sada zacijelo lakše zadovoljni što se konačno osipa Kara- da mu ta priča izgleda "prenategnuto". pristati na smanjenje teritorijalnog udjela u džićeva zločinačka imperija, oni ne mogu Stekao se dojam da se Galbrajt našao na BiH, jer im prijeti da to izgube na bojnom biti ravnodušni što im Hrvati "kradu rat". nečem vrlo skliskom, gdje se često može polju, a tada bi se od njih mogli tražiti i Strah od hrvatskog egoizma najprije je ostati na nogama tek uz pomoć nekoga tko iznio bh. premijer Haris Silajdžić, a zatim se našao u istoj situaciji, a to je bio drugi ustupci. No, hrvatska ratna ekskurzija kroz BiH u blažoj formi i predsjednik države Alija Zagreb. No, pokazat će se da nesporazumi vjerojatno ima i neke druge, manje vidljive Izetbegović, iako on u posljednje vrijeme Vašingtona i Zagreba ovim nisu iscrpljeni, p iš e

M

a r in k o

Č

u l ić

Hrvatski suficit

6 4 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

jer se sve događalo dok je još bilo aktivno masovno preseljenje hrvatskih Srba iz Krajine, a brzo se saznalo za uvredljive i ostrašćene "ispraćaje" koje su u mnogim mjestima, posebno u Sisku, Hrvati priredili Srbima. Da bi se solidarizirao sa šikaniranim izbjeglicama, Galbrajt se pridružio jednoj od srpskih kolona, zbog čega je žestoko napadnut u glavnom Dnevniku Hrvatske televizije, gdje mu je potpuno neosnovano zamjereno da takvu solidar­ nost nije pokazivao i kada su tekle rijeke hrvatskih prognanika. Ali ni on nije ostao dužan, nego je postupke prema srpskim civilima nazvao "odvratnim". Tako je "partnerstvo" Hrvatske i SAD, koje je dobro funkcioniralo samo dok se spremao vojni udar na Krajinu, počelo škripati čim je do njega došlo. Amerikanci su očito razočarani što se Hrvatska, vjero­ jatno protivno nekim obećanjima, obračunala s Krajinom onim istim metodama koje su demonizirane kod dojučerašnjeg protivnika. I sada vjerojatno sa zebnjom očekuju hoće li još jedno takvo obećanje štropotom pasti u vodu i u Bosni i Herce­ govini. _____________ A u t o r

p iš e

j e s a r a d n ik

A IM

iz

Z a g r eb a

A n d r e j IVANJI

Austrijska opereta Ljubav se lako pretvara u mržnju. Na dan napada Hrvatske na Krajinu u večernjem televizijskom dnevniku pred­ sednik austrijske vlade Franc Vranicki po­ javio se ljut kao ris. Kamera gaje našla na odmoru kraj jezera Worthersee u crvenoj majici. On je osudio postupak Zagreba kao "skandal". Posebno se osvrnuo na hr­ vatskog predsednika Franju Tuđmana, čija je slika u pseudomaršalskoj beloj uniformi dan pre toga bila u svim austrijskim novi­ nama. Vranicki je rekao da ljudi koji oblače smešne uniforme, kakve se više ne koriste ni u austrijskim operetama, a ne vode računa o sudbini običnih ljudi, treba da računaju na to da će im, ako ne danas, a ono sigurno u dogledno vreme, za to biti uručen "račun". Hrvatska je smesta reagovala i pozvala austrijskog ambasadora u Zagrebu da pri­ mi protest. Pred austrijskim televizijskim kamerama hrvatski zamenik ministra spoljnih poslova Sanader rekao je da Vran­ icki, naravno, ima pravo da misli šta hoće, ali daje to što je rekao koješta. Posle toga može se reći da su ranije

dosta srdačni odnosi između dve susedne zemlje zahladneli. U Austriji, međutim, došlo je do podele oko toga da li se hrvats­ ka agresija može pravdati, ili se mora osu­ diti kao ono što jeste, kao etničko čišćenje. Prvi se za reč javio predsednik takozv­ ane slobodarske, zapravo desne, nacional­ ističke partije, Jerg Hajder, koji je dao za pravo Tuđmanu. U očima demokratskog dela austrijske javnosti to bi zamalo još više naškodilo hrvatskom vrhovniku, da se odmah posle toga nije oglasio i sam pred­ sednik Republike Tomas Klestil, nag­ lašavajući da je, s jedne strane, Hrvatska imala pravo da "povrati" delove svoje zemlje, ali da s druge treba pomno pratiti kako će se odnositi prema Srbima i nji­ hovim ljudskin* i manjinskim pravima. Jedan deo političara iz Narodne partije hrišćansko-demokratske provenijencije, koja sa socijaldemokratima stvara vladajuću koaliciju u Austriji, sledi predsednika Klestila i smatra da je Hrvatska uzela ono što međunarodne snage nisu bile u stanju da joj daju. Drugi deo te partije, a prvenstveno njen predsednik, istovremeno potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Volfgang Sisel, mnogo je'bliži Vranickom. Sisel je pre svega naglasio humanitarni aspekt Austrija sada ima samo jednu obavezu, da progonjenim, srpskim izbeglicama po­ mogne isto toliko koliko je ranije pomaga­ la ugroženim Muslimanima ili Hrvatima.

Sisel je objavio da će vlada u toku avgusta ud­ vostručiti svaki dobro­ voljni prilog humanitar­ noj pomoći, koji će gra­ đani i udruženja Austrije dati. Neonacista Hajder s tim nije bio zadovoljan, pa je izjavio da ako vlada želi da da prilog, neka to odvoji od svojih plata, a ne na račun sredstava koja se ubiraju porezom. Pored svega ostalog, Franjo Tuđman je, dakle, uspeo da međusobno po­ svađa Austrijance. Veliki deo sredstava javnog informisanja tre­ nutno piše gore o Hrvat­ skoj i njenom šefu dr­ žave nego ikada ranije. Štampa podseća na sve nesrećne Tuđmanove iz­ jave u prošlosti, 'iz nje­ gove knjige citira pasuse u kojima omalovažava progon Jevreja, Srba i Roma i podseća da bi se takve izjave u Austriji i Nemačkoj kaž­ njavale po sili zakona. Najuticajniji nedeljni politički časopis u Beču "Profil" podseća da je Tuđman, iako u mladosti partizan i najmlađi Titov general, kao predsednik Hrvatske upadljivo pokušavao da se nadoveže na Pavelićevu ustašku državu i objašnjava kako i šta to znači. I većina ostalih austrijskih listova piše da u Hrvatskoj nema demokratije, da su se Tuđman i njegova porodica neizmerno obogatili, da su sredstva javnog informis­ anja pod najstrožom kontrolom, da opozicija nema mesta za delovanje. Slika Hrvatske i Franje Tuđmana tako se u poslednjih nekoliko dana u Austriji dra­ matično promenila. Veliki broj komentatora uporno tvrdi da između Tuđmana i predsednika Srbije Slobodana Miloševića postoji dogovor o podeli Bosne i Hercegovine, a da je u okvi­ ru toga Beograd prepustio zapadnu Slavoniju, a sada i Krajinu Hrvatskoj. "Profil" proriče sledeći kraj: "Milošević će uzeti istočnu Bosnu, Tuđman zapadnu Bosnu i Krajinu. Musli­ manska centralna Bosna postaće nemirni i opasni hrvatski protektorat, kao svojevre­ meno, kad je Bizmark to brdsko područje sa divljim klisurama 1878. poput nekog feuda predao na upravljanje Austrijancima. A u t o r j e d o p is n ik v iš e a u s t r ijs k ih ___________________ MEDIJA S PODRUČJA JUGOSLAVIJE

28. AVGUST 1995. ■ VREME ■ 65

VREME V urka (tulum, dernek, žur, party, le boum) je, u današnjim i ovdašnjim uslovima, organizovana eskapistička akcija, čija je svrha da se u ugodnom društvu privremeno pobegne od ružnoće spoljnog sveta. Da bi se u tome uspelo, potrebno je osigurati odgo­ varajuće kadrovske (dobra ekipa) i smeštajne (prikladna gajba) potencijale, kao i zamašnu količinu osvežavajućih napitaka (pivo, vino, viski, votka, a za ekscentrike koka-kola) i takvu zalihu cigareta po dže­ povima prisutnih koju ne bi potrošio ni bataljon vojnika na dvonedeljnoj vežbi. Eventualni drugi stimulansi (šta je to: duva, a nije vetar?) preporučljivi su i podrazumevajući, ali mi vam to nismo rekli. Zakon je zakon. Gle­ de društvene ishrane na celonoćnim žuriranjima, zlatno pra­ vilo glasi: služiti ono što stimuliše na piće. Naravno, sva pravila se ubrzo pokažu uza­ ludnim i nepotrebnim pošto će vam alavi gosti ionako isprazni­ ti frižider, zamrzivač, špajz, podrum i sve ostalo. Svi još uvek pam -> te legendarne beo-« gradske i zagrebačke g (i beogradsko-zagre-« bačke) žureve iz no- g votalasnih osamde­ setih, kada se činilo d aje ceo svet naš: bili smo mladi, imali više para i slobode kre­ tanja, a rat, AIDS i Ceca Ražnatović bili su nešto što se dešava nekom drugom. Oni koji nisu još 1987-88. (u)videli da sve po­ lako odlazi do đavola, ekspresno su dot­ učeni kataklizmičnom 1991. godinom, kad su žurka i tulum definitivno prestali da se druže, a party je postao nešto daleko i ne­ dostižno. Iz pukotina u zemlji izmileli su razni neobični gnomovi, koje mnogi od nas do tada i nisu primećivali, za koje čak nisu ni verovali da postoje. A sve je, zapra­ vo, bilo lako predvideti još u drugoj polov­ ini osamdesetih, treblao je samo ozbiljno shvatiti žurke! Zvukovi i likovi sa Ibarske

Zurka /

magistrale, poput invazije bodysnatchersa, odjednom su preplavili Beograd (čak ni Zagreb nije ostao imun, lično svedočim!) i gradovi su počeli da ružne; kao zahvaćeni nekim strašnim mentalnim virusom, ljudi su počeli da, umesto na koncerte, odlaze na vašare na Malom Kalemegdanu; umesto u b'ioskop, hrlilo se na "Žikinu dinastiju"; umesto književnosti, čitana je "Knjiga o Milutinu"; umesto muzike, slušala se Nada

Obrić, a teži slučajevi regresirali su čak do stadijuma braće Bajić! U takvom ok­ ruženju i žurke su počele da izumiru ili da se izobličuju: postalo je opasno otići kod nedovoljno poznatih i proverenih ljudi jer vam se lako moglo desiti da banete na poselo! I ugledate svoju bivšu devojku onu koja je slušala Reedov " l’ransformer" četiri puta dnevno, umesto antibiotika kako đipa u kolu, sve podvriskujući i mašući maramicom... Od tih traumatičnih vremena postalo je definitivno jasno daje, u lokalnim uslovi­ ma, svaka prava žurka, osim što je sofisticirani vid urbanog druženja i neka vrsta odbrambene reakcije na okupaciju

Za zemlju: tromesećna 60 dinara, šestomesečna 120 dinara, godišnja 220 dinara. Ural&o je uplaćen manji iznos obračunaće se za koliko brojeva lista "Vreme" važi pretplata. Za evropske zemlje: šestomesečna DEM 100, CHF 90, ATS 700, USD 60, godišnja DEM 190, CHF 170, ATS 1.350. USD 110. Vanevropske zemlje (avionom): šestomesečna USD 75, godišnja USD 135 NAPOMENA: PRETPLATA ZA EVROPSKE ZEMLJE AVIONOM JEDNAKA JE PRETPLATI ZA VANEVROPSKE ZEMLJE___________________________________

66 ■ VREME ■ 28. AVGUST 1995.

f UŽIVANJA prostakluka; kao nekada jazzeri i twisteri pred skojevcima, deca grada počela su da se zatvaraju u omanje serklove (retko pre­ ko 15-20 ljudi) i prave, nesvesno, ostrvca urbanog otpora. K oje uspeo da održi kon­ takte sa takvim svetom, taj je pobednik: gnomovi nisu uspeli da mu baš sasvim up­ ropaste život. Beograd devedesetih, okupiran ali nep­ okoren, idealno je mesto za podzemne žurke (poput Kunderinog i Skvoreckyjevog Praga pedesetih i šezdesetih?) i mesto gde se još uvek sreću lepe devojčice u veselom i opuštenom izdanju one, iste devojčice koje viđamo isfrustrirane i besne po GSB usijanim limenim kantama, u kojima ih bez pardona pipaju čilageri sa aromom belog luka i men­ talno maltretiraju trijumfom prostaštva okuražne babe. Čak i na ve­ likim i bombas­ tičnim javnim žurkama poput rockkoncerata (hello, Budapest!) i raveparties, čovek još uvek može da oseti da je među svo­ jima, da nije baš sam u unvierzumu kojim s kraja na kraj odjekuje kosmički Keba; za to saznanje ne treba žaliti ni truda, ni vremena, ni troška. , Zato, ne dajte ni ovaj vikend mrskom okupatoru u šake: pronađite malo vreme­ na, prostora i para i družite se sa ljudima koje volite. Nije vas valjda invazija džiberizma-kao-pogleda-na-svet oterala u jalovu mizantropiju ili samotnički solipsizam? Dežurni Kamenko najavljuje kišu ovog vikenda nad Beogradom; nije li to idealna prilika da se zavučete pod neki drag i poznat krov i postavite sebi temeljno egzistencijalno-metafizičko pitanje koje je svojevremeno formulisao prof. dr Iggy Pop: "Rockriroll party, where is the wine"? ■ TEO FIL PANČIĆ

Cenovnik važi od 01.07.1995. Uplata pretplate za zemlju, u korist N.P.'VREME' * Beograd, žiro računi: 40804-603-7-31530 (novi dinari). Potvrdu o uplati poslati na adresu: N.P.“VREME", Mišarska 12-14/III, 11000 Beograd, poštanski fah 257. Pretplata za inostranstvo, po odobrenju NBJ (164/10.03.1995.) naplaćuje se u efektivnom stranom novcu. Pretplatu za "Vreme International" uplatiti na račun broj: 611378 704 Bank-Austrla VHen, BLZ 20151. Za sve informacije, kontakt telefon u Beču: (pozivni za inostranstvo) 43 1 408 96 52. U slučaju poskupljenja lista u toku pretplatnog perioda pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. S L U Ž B A P R E T P L A T E R A D I R A D N I M D A N O M O D 1 1- 1 7 Č A S O V A j

s t u d io BfifZ, mesto gde mašta postaje grafička realnost. Tel: 011 474-114

Godine prolazevrednost raste! eurosalon stilski nameštaj

PRODAIM SALOM Beograd. Srpski!) vladara 1. lel: "i! 331 3 n . 331 3*0. iux: ni! 33- tlo Merkator - Salon 1S. Palmini Toljatija \ Tel: ni I 003 "oo. Fa\: <»11 Furosalon - (Irateks. Kralja Petra 10. Tel: Fa.v. 011 023 K-*(A 02-i ^

i32