САДРЖАЈ Увод.................................................................................................................................................1 1. Виљушкари и класификација виљушкара...............................................................................4 2. Конструкција виљушкара.........................................................................................................6 2.1. Специјални захватни уређаји виљушкара........................................................................9 3. Класификација.........................................................................................................................11 3.1. Носивост виљушкара.......................................................................................................11 3.2. Положај тежишта терета у односу на базу виљушкара................................................13 3.3. Погон виљушкара.............................................................................................................13 4. Врсте виљушкара.....................................................................................................................14 4.1. Виљушкари са тежиштем терета изван базе виљушкара- чеони (фронтални) виљушкари................................................................................................................................15 4.2. Виљушкари са тежиштем терета у бази виљушкара (виљушкари без противтега)...17 4.3 Виљушкари са померањем терета при захватању и одлагању (хибридни)..................18 4.4 Виљушкари за руковање теретом у високорегалним складиштима.............................20 5. Стабилност виљушкара – уздужна и попречна стабилност................................................21 6. Ширина пута за рад виљушкара.............................................................................................23 7. Безбедност и заштита на раду виљушкара............................................................................24 7.1. Мере безбедности за безбедан рад виљушкара..............................................................24 7.2 Упутства за безбедан рад виљушкара..............................................................................25 7.3. Забране возачу виљушкаром...........................................................................................27 7.4. Правила за возача виљушкара........................................................................................,28 7.5. Безбедност и заштита здравља запослених....................................................................29 7.6. Одржавање виљушкара....................................................................................................30 Закључак.......................................................................................................................................32 Литература....................................................................................................................................33
1
Увод Потреба за руковање материјалом се код човека јавила још од давнина, јер је чак и при веома ниском степену развијености цивилизације, човек имао потребу за подизањем и премештањем терета. Са развојем привреде и поделе рада, ова потреба је постајала све израженија. Тада се терет преносио искључиво рукама, док први напредак у транспорту представља групно ручно руковање теретом, што представља виши организациони облик транспорта. Следећи напредак у транспорту представља употреба саоница, следи проналазак точка и употреба ветра, док је индустријска револуција у 18 –ом и 19 – ом веку значајна убрзала развој транспортних средстава. Први моторни виљушкар направљен је у САД - 1927. године (Clark Equipment Company, Buchanan, Michigan) Са развојем транспорта почињу да се формирају 2 врсте транспорта, спољашњи и унутрашњи. Спољашњим транспортом се врши преношење материјала у сфери промета и њиме се не врши никаква прерада материјала, већ само промена у локацији (чиме се повећава употребна вредност материјала), док се унутрашњи транспорт одвија у сфери производње и његов задатак је снабдевање и синхронизовање рада погона у циљу несметаног одвијања производње1.
Слика 1. Блок шема спољашњи – унутрашњи транспорт Основни појмови у транспорту: - Материјал (укупна количина сировина, полупроизвода или готових производа који се користи у производњи као предмет рада, као и укупна количина отпадака који настају у процесу производње), - Руковање материјалом (збир свих активности у оквиру одређене целине чији је циљ манипулисање материјалом, премештање и транспорт), 1
Јовановић М. „Заштита при унутрашњем транспорту“, Факултет заштите на раду, Ниш, 2011. године, страна 4
2
Манипулација (збир свих активности које имају за циљ стављање материјала у стање које омогућава његово премештање. Изражава се временом потребним за њено извршење.) и - Транспорт – активност чији је циљ промена места материјала2. За боље упознавање са темом коју овај рад обрађује, морамо се прво упознати са основним начелима руковања материјалом, како би видели колико су уствари виљушкари погодни за транспорт, као и разлоге њихове широке примене. Основна начела руковања материјалом у следећа: - Смањење броја манипулисања, - употреба механизације при руковању материјалом, - најкраћи транспортни токови, - елиминација сувишних покрета, - коришћење силе гравитације и - максимална заштита на раду. -
Слика 2. Пожељни транспортни токови3 Оно што се мора поменути након навођења ових начела су свакако разлози за употребу механизације при руковању материјалом, да би додатно објаснили и зашто су виљушкари као такви толико у употреби, али и због чега су сва транспортна средства, самим тим и виљушкари, непоходни. Употребом механизације се постижу велики економски ефекти због повећања продуктивности и уштеде времена, као и због бољег искоришћења људског рада. Поред тога, значајно је смањена могућност повреде на раду при транспорту материјала. Употреба механизације је једино неоправдана ако се ради о малим масама (до 30 kg), малим даљинама (до 15 m), кратком времену ангажовања (0,5 h/смени) и ако је у питању транспорт осетљивог терета. Након навођења ових начела, видимо да виљушкари испуњавају све потребе транспорта, па их тако дефинишемо као претоварна средства са прекидним циклусом рада (постоје средства са прекидним и непрекидним циклусом рада), која су намењена транспорту унутар фабричких хала и складишта, као и у транспорту на краћим растојањима у кругу предузећа. Из ове дефиниције виљушкара се може видети да они 2
Јовановић М. „Заштита при унутрашњем транспорту“, Факултет заштите на раду, Ниш, 2011. године, страна 5 3 Јовановић М. „Заштита при унутрашњем транспорту“, Факултет заштите на раду, Ниш, 2011. године, страна 5
3
припадају средствима за унутрашњи транспорт материјала. Виљушкари као такви служе за транспорт већих комадних терета, мањих комадних терета на палетама, као и расутог терета у корпама и сандуцима. Дакле, они су транспортно – радне машине намењене за механизовани утовар, истовар и транспорт терета сваке врсте и као такви представљају комбинацију машина за дизање, спуштање и транспорт терета (дизалица и транспортна средства). Самим тим што су предвиђени за поменуте операције транспорта, можемо закључити да су они предвиђени за преношење терета и у хоризонталном и у вертикалном правцу. Оно што се мора поменути је то да се виљушкари користе за транспорт терета на кратким растојањима. Основно обележје је уређај у облику рама за подизање, односно слагање терета по висини, јер се дуж рама креће захватни уређај у облику виљушке по којој је ово транспортно средство и добило име. Функционалне особине, могућност слагања робе на великој висини, велика функционална и капацитивна флексибилност допринели су допринели су брзој експанзији виљушкарске технике у области индустрије, трговине и саобраћаја. Кључне речи: транспорт, виљушкари, класификација виљушкара, упутство за безбедан рад виљушкара.
4
1. Виљушкари и класификација виљушкара Већ је речено да виљушкари служе за пренос у хоризонталном и вертикалном правцу на краћим растојањима и да је у њима спојена функција дизања и спуштања и терета, као и његовог преношења, стога не треба да чуди њихова широка распрострањеност. Према истраживању Industrial truck association у САД је у функцији 855.900 виљушкара. Економичан рад виљушкара подразумева ако диже терет 80% времена, а 20% времена проведе у кретању, односно ако ради на одстојањима до 50 метара, а ретко до 100 или 120 метара. Повећање економичности виљушкара постиже се употребом специјалне опреме и уређаја који су прилагођени врсти и облику терета, складишту и др. Постоје различите врсте виљушкара који су специјално прилагођени врсти транспортованог терета и његовим особинама (облик, димензије, агрегатно стање,...), као и локацији на којој се врши транспорт (висина, ширина, конструкција објекта...). Основне карактеристике виљушкара: - Брзина кретања, - Носивост, - Висина дизања терета, - Брзина дизања и спуштања терета и - Угао нагиба подизног уређаја. У зависности од врсте погонског мотора и од намене израђују се виљушкари различите носивости. Виљушкари могу бити са урчним подизањем и гурањем терета, или са СУС4 моторима и са електромотором (електровиљушкари). При раду са виљушкарима, ради безбедног руковања, треба се придржавати правила која су прописана за квалификовано лице које управља виљушкаром. У циљу безбедности мора се створити безбедно радно окружење, како не би дошло до повреда на раду запослених. Примера ради, у Уједињеном Краљевству се годишње десе 8000 несрећа са виљушкарима, што је у просеку 22 дневно, од чега је 12 било са фаталним исходом! Редовном контролом исправности виљушкара и његових делова, смањује се ризик од настанка повреда на раду и инцидентних ситуација.
Слика 3. Несрећа при раду са виљушкаром 4
Мотори са унутрашњим сагоревањем, као погонско гориво користе бензин, нафту, гас,....
5
У зависности од појединих карактеристика, подела виљушкара може се извршити према положају виљушке, према положају возача, према распореду и броју точкова, према врсти погона, према уређајима за кретање, према конструктивним карактеристикама уређаја за подизање терета. Према томе, присутне су следеће касификације виљушкара: 1. Према положају виљушке можемо их поделити на: - Бочне, - Чеоне и - Четворосмерне виљушкаре. 2. Према положају возача виљушкаре можемо поделити на: - Виљушкаре код којих возач седи окренут у правцу вожње и - Виљушкаре код којих возач седи окренут попречно на правац вожње. 3. Према распореду и броју точкова виљушкаре можемо поделити на: - Виљушкаре са 4 точка и - Виљушкаре са 3 точка. 4. Према врсти погона виљушкаре можемо поделити на: - Виљушкари са моторима СУС (дизел, бензин и др.) и - Електровиљушкари. 5. Према преносу моторног погона на елементе кретања виљушкаре можемо поделити на: - Точкаше и - Гусеничаре 6. Према конструктивним карактеристикама уређаја за подизање виљушкаре можемо поделити на: - Класични (конзолни), - Са стубом који се увлачи и - Специјални.
а)
б) Слика 4. Врсте виљушкара
6
2. Конструкција виљушкара Конвенционална конструкција виљушкара је примарно прилагођена за рад са компактним јединицама у облику палете или контејнера. Иако су по њој добили име, виљушка није једини облик захватног уређаја који се користи у виљушкарској техници, поред виљушке користи се читав низ захватних направа које су прилагођене различитим облицима терета и задатака (транспорт цеви, ролни, буради и др.). Основни делови виљушкара су: - Шасија (1), - Седиште (2), - Задња осовина (3), - Предњи точкови (4), - Хидраулични систем (5), - Резервоар хидрауличног уља (6), - Хидраулични цилиндри за нагињање (7), - Хидраулични цилиндри за подизање (8), - Погон пумпе (9), - Погонски шалтер (10), - Ручна кочница (11), - Управљач (12), - Ножна кочница (13), - Телескоп (14), - Електромотори (15), - Контактори (16), - Акумулаторска батерија (17), - Пнеуматици (18), - Виљушке (19).
Слика 5. Основни делови виљушкара 7
Пошто су врло распрострањени са функцијом све веће и шире примене (самим тим се и поље њиховог деловања, тј прилагођавања конструкције материјалу који се транспортује непрестано шири), виљушкари су по својој конструкцији врло сложене машине. Састављени су из великог броја делова, који су међусобно повезани у више група или склопова и сви виљушкари имају исте склопове или барем функционишу по истом принципу. Најважнији склопови виљушкара су: - Шасија, - Погонски уређај, - Уређај за кочење, - Урађај за управљање, - Хидраулични систем и - Систем за дизање. Шасија код виљушкара израђена је од јаког челичног лима и њена улога је та да даје виљушкару облик, повезује све делове и склопове у целину и штити их од механичког оштећења, тј. од свих спољашњих утицаја. Чеони виљушкари као део шасије позади имају противтег који му са осталим деловима обезбеђује стабилност и равнотежу, како би се задовољио услов да момент уравнотежења буде већи од момента претурања:
где су: Mp – момент претурања, Mu – момент уравнотежења и φ – коефицијент стабилности, бездимензионална величина5. Погонски уређај обухвата мотор и све оне делове који преносе енергију од мотора на погонске точкове. Код виљушкара са моторима СУС погон је на предњим точковима, а само неки теренски виљушкари имају погон и на предњим и на задњим точковима. Код електровиљушкара са 4 точка погон је увек на предњим точковима, а код конструкције са 3 точка може бити на предњем или на задњем точку. Погонски уређај сачињавају: - дизел, - електромотор, - спојница, - систем за хлађење, - електроопрема, - мењач, - диференцијал и - точкови. 5
Јовановић М. „Заштита при унутрашњем транспорту“, Факултет заштите на раду, Ниш, 2011. године, страна 44
8
Уређаји за кочење код виљушкара су углавном на предњим точковима, а понекад на задњим. Возна кочница је увек ножна, а паркирна ручна. Ножна кочница је обично хидраулична, док је ручна увек механичка. Код малих виљушкара ножна кочница може бити механичка, док је код већих она пнеуматска. Кочнице сачињавају: - кочиони добош, - кочионе папучице, - полуга и - опруга.
Уређаји за управљање - Виљушкаром се управља помоћу волана.
Слика 6. Волан виљушкара Механизам за управљање код виљушкара са 4 точка сличан је као код аутомобила с том разликом што се виљушкаром управља задњим точковима. Модернији и тежи виљушкари имају уграђене хидрауличне или серво волане за лакше управљање. Хидрауличним системом називамо склоп свих хидрауличних компоненти који су међусобно спојени цевима у којима се налази уље које кружи за време рада виљушкара. Овај систем се користи за хидрауличне кочнице, а нарочито за радне операције дизања, спуштања, нагињања и др. Хидраулични елементи код виљушкара су: - пумпа, - разводни вентил, - сервомотор за дизање, - пригушни вентил, - сервомотор за нагиб, - цевни водови, - резервоар и - филтри.
Слика7. Хидраулична кочница виљушкара са 4 точка 9
Механизам за дизање састављен је од рама и цилиндра. Рам се састоји из спољашњег и фиксног дела, унутрашњи или помоћни део који се телескопски извлачи и колица са виљушкама. Колица висе на једном или 2 ланца који морају бити неоштећени и равномерно затегнути. Најобичнији механизми за дизање су са једноструким извлачењем, а цилиндар им је једноставан. Обично се виљушке подигну без извлачења рама, а тај ход називамо слободна висина дизања и износи код обичник конструкција 150 – 300 милиметара. Сви механизми за дизање код чеоних виљушкара уграђени су у виљушкар тако да се могу нагнути нешто напред и уназад како би било олакшано привлачење и слагање терета.
Слика 8. Механизам за дизање код виљушкара 2.1. Специјални захватни уређаји виљушкара Специјални захватни уређаји су: - Уређаји који олакшавају и убрзавају руковање палетизованих терета (продужеци за виљушке, ротатори, потискивач) - Уређаји који омогућавају руковање непалетизованих терета (трн, конзола, кашика, кљешта) - Разни облици заштитних решетки које код руковања кабастим теретом обезбеђују заштиту возача виљушкара - Уређаји који омогућавају реализацију операција које нису у домену претоварног задатка (радне корпе за монтажу или репаратуру инсталација у халама и др.).
10
Слика 9. Различити специјални захватни уређаји код виљушкара Због широког спектра примене виљушкара и њиховог присуства у скоро свим гранама индустрије, па и привреде уопште, имамо разне облике специјалних захватних уређаја за виљушкаре: виљушкаре са зглобом за поставњање у вертикала положај, захватна направа са трновима за транспорт цевастих материјала и котурова, ротациона кљешта, заштитни рам за возача, контејнер са покретним дном за пражњење, контејнер за превртање, кашика за расут материјал, кашика за потискивање расутог материјала, ковачка кљешта, држач терета, потискивач, уређај за превртање палетних јединица, конзола, конзола са витлом, грабилица на конзоли, конзола са покретном куком, кљешта за сандуке, кљешта за бурад, кљешта за бале, кљешта за ролне папира (захватани уређаји су набрајани тако како им је редослед на слици 9).
11
3. Класификација Због великог броја виљушкара (резултат њихове широке примене) и њиховог све већег броја, неопходне је дефинисати критеријуми који омогућују њихово класификовање, За класификацију виљушкара слагача користе се различити критеријуми, којима ће касније у раду бити посвећена посебна поглавља: - Носивост - Положај тежишта терета у односу на базу виљушкара - Да ли су са седиштем или без седишта - Према врсти погонског агрегата и др. 3.1. Носивост виљушкара Према носивости виљушкари се дела на: - лаки до 12 [kN], - средњи преко 12 до 32 [kN], - средње тешки преко 32 до 80 [kN] и - тешки преко 80 до 500 [kN]. Горња граница носивости код виљушкара сада је померена на 800 [kN]. Виљушкари са екстремно великом носивошћу се углавном граде за решавање специјалних претоварних задатака а тренутни рекордер у носивости је развијен за потребе изградње једног система за водоснабдевање у Либији (систем је грађен од бетонских цеви велике тежине). Овај огромни виљушкар је произвела шведска фирма Калмар6 и његова носивост је 800 [kN] за удаљење тежишта терета од леђа виљушке од 2300 [mm], што би за уобичајено исказивање носивости код тешких виљушкара на удаљењу тежишта од леђа виљушке 1200 [mm] одговарало носивости од 1100 [kN].
Слика 10. Виљушкар рекордер по носивости 6
Kalmar Industries AB
12
Максимална носивост виљушкара износи око 4 тоне, а интервал носивости се протеже од 0,5 до 4 тоне. Носивост виљушкара је зависна од положаја терета. Да не би дошло до претурања виљушкара мора бити задовољен услов:
Слика 11. Носивост виљушкара у зависности од положаја терета Из приказаног се може видети како момент који ствара тежина виљушкара (Gv) мора бити већи од момента који ствара тежина терета (Gt), тј ти моменти су функције удаљености од равнотежног положаја точка. Према томе, може се графички приказати носивост виљушкара у зависности од тога где на виљушци стоји терет који својом тежином из тежишта ствара момент претурања.
Слика 12. Графички приказ зависности носивости виљушкара од положаја терета
13
3.2. Положај тежишта терета у односу на базу виљушкара Већ смо видели колико положај терета у односу на базу виљушкара има битан утицај на носивост, а самим тим и на целокупан процес транспорта и конструкцију возила. Према овом критеријуму виљушкари се класификују на оне виљушкаре који: - Са тежиштем терета изван базе виљушкара –чеони (фронтални) - Са тежиштем у бази (виљушкари без противтега) - Са померањем терета при захватању и одлагању (хибридни) - За рад у високорегалним складиштима. 3.3. Погон виљушкара Погон се изводи помоћу акумулатора или мотора СУС. Са једноставним јарболом висина дитања износи 1,5-2 m, а са телескопским јарболом до 7 m. Јарболи су обично нагибни (до 10 ° нигиба) а носивост зависи од начина смештања терета, односно од положаја центра тежишта. Према врсти погона деле се на: виљушкаре на дизел, гасни или електро погон (електро – виљушкар), при чему не треба заборавити ни ручне виљушкаре. Свакако да не треба занемарити недостатак СУС мотора, тј испуштање штетних гасова, где се пре свега мисли на угљен – диоксид (СО2) и угљен моноксид (СО), а пошто виљушкари раде углавном у затвореном простору, ово испуштање представља значајан проблем. Ручни виљушкари поседују виљушку за подизање терета. Терет се подиже на тај начин што се задњи точкови заокрећу (када се подвлаче испод терета – платформе). Висина подизања терета је врло мала – око 120 mm.
Слика 13. Електро - виљушкар
14
4. Врсте виљушкара Виљушкари припадају подним транспортним средствима са моторним погоном. Могу бити различите конструкције али сви имају уграђен систем за дизање са захватним уређајем који је најчешће виљушка, али у последње време се праве и неки други уређаји за транспорт терета са одређеним специфичностима. Главна особина виљушкара је њихова покретљивост, велики капацитет, добра искоришћеност и могућност хоризонталног и вертикалног транспорта. Узимање транспортних јединица се врши подвожењем виљушке, при чему уређај за дизање може бити: - без оптерећења (виљушка се ослања на подлогу) и - под оптерећењем (виљушка се не ослања на подлогу). Виљушкари изводе радне операције премештања и складиштења материјала и готових производа у унутрашњем транспорту и као такви морају да испуне низ услова: - да одговарају постојећим карактеристикама транспортних путева (ширина, равна подлога и носивост подлоге), - да дужина транспортних путева одговара економичној употреби виљушкара, - да носивост међуспратне конструкције одговара употребљеном виљушкару у случају етажне примене, - да одговара карактеристикама материјала који се транспортује, - да може савладати евентуалне нагибе и успоне транспортног пута, - да висина дизања буде усклађена са слагањем по нивоима или регалима, - да се познаје однос рада који се остварује операцијама транспорта и неопходног дизања при складиштењу и - да се познаје однос кретања напред и кретања уназад. У претходном поглављу је поменуто да је положај терета у односу на базу виљушкара битан како за конструкцију, тако и за класификовање виљушкара. С обзиром на то колико је битан положај терета за виљушкаре, а и сам транспорт уопште, посветиће се неколико поглавља сваком од класа виљушкара. 4.1. Виљушкари са тежиштем терета изван базе виљушкара- чеони (фронтални) виљушкари Чеони виљушкар је најраспрострањенији конструктивни облик виљушкара, нема могућност увлачења виљушки али има велику универзалност у примени унутрашњег транспорта. Кретање се остварује само напред – назад што представља препреку за употребу ове врсте виљушкара у складиштима ограничене површине. Његови основни делови су: - рам са осовинама и погонском групом, - уређај за дизање и - систем за управљање 15
Погон је помоћу електромотора (електровиљушкари) и са СУС-мотором. Електровиљушкари имају мању тежину контратега, а функцију противтега код електровиљушкара делимично су преузеле батерије. Израђује се са три и четири точка. Управљање се, због великог оптерећења на предњим точковима, искључиво изводи преко задњих точкова. Крути рам повезује све елементе виљушкара у једну целину. Код чеоног виљушкара је са предње стране рама зглобно повезан уређај са дизање терета. Чеони виљушкар се класификује и као виљушкар са слободно ношеним теретом, што значи да је тежиште терета стално изван базе виљушкара. Због велике тежине контратега код чеоног виљушкара је неповољан однос носивости и сопствене тежине - код лаке и средње класе носивости тај однос је 1 : 2, двоструко је већа сопствена тежина од носивости. Код већих носивости тај однос је повољнији,због већег размака осовина. Стандардне конструкције ове класе виљушкара обезбеђују носивости од 900 kg до 4500 kg, али се израђују и специјализоване верзије знатно већих носивости.
Слика 14. Чеони (фронтални) виљушкар Савладавање успона, зависно од конструкције, за електро виљушкаре се креће до 23 без терета и до 130 са теретом, уколико је у питању сува и тврда подлога. При извођењу операција транспорта, стабилност виљушкара је неопходна. Већ смо рекли да је стабилност дефинисана односом момената претурања и момената уравнотежења. Код виљушкара са 4 точка, стабилност одређују предњи погонски точкови и тачка вешања задњих осовина. Стабилност виљушкара у ширем смислу зависи од тежине виљушкара, положаја тежишта виљушкара, тежине терета, положаја тежишта терета, растојања осовина и точкова на њима, деформације пнеуматика,... Код ових виљушкара уређаја за дизање служи за вертикално померање виљушке терета при извођењу операције транспорта у циљу узимања, одлагања или транспорта терета. Уређај се сатоји од стуба и хидростатичког система који обезбеђује померање виљушке по вођицама стуба, нагињања стубе и стављања допунске опреме. При подвожењу виљушке ради узимања и одлагања терета , стуб се нагиње напред за угао 0
16
величине 3 степена а у циљу спречавања испадања терета за време транспорта стуб се нагиње назад до величине угла од 10 степени. Зависно висине дизања, конструкција уређаја за дизање може бити: - са једноструким (simplex) дизањем када су у питању висине дизања до 1,6m, - са двоструким (duplex) дизањем када су у питању висине дизања до 3,5m и - са троструким (triplex) дизањем када су у питању висине дизања до 4,5m. Стандардни фронтални виљушкари при операцијама морају маневрисати променом правца за 900, па у поређењу са виљушкарима који имају могућност увлачења виљушке или специјалним регалним виљушкарима због габарита захтевају већу ширину коридора.
Слика 15. Ширине коридора у складишту за различите типове виљушкара Што се тиче чеоног виљушкара са рудом, њихова основна концепција је слична као и код осталих транспортно-манипулативних возила са рудом - граде се искључиво са електропогоном као виљушкари лаке и средње класе и то носивости: 10; 12,5 и 20 [kN]. Основне карактеристике чеоног виљушкара са рудом су: - Имају малу брзину кретања која је прилагођена брзини хода возача 4 до 6 km/h, и обично се граде са три точка малог пречника. Због малог пречника точкова захтевају добар квалитет саобраћајница. - Тежиште терета које је изван базе виљушкара условљава релативно велике габарите за возило овако мале носивости као и велику сопствену тежину која је због контратега већа за 3.5 пута у односу на виљушкаре исте носивости без противтега. - Добра особина чеоних виљушкара са рудом у односу на слична возила без контратега је флексибилност код захватања терета. Код њих виљушке нису шкољкастог облика и не налазе се изнад носача точкова као код виљушкара без 17
против тега, тако да могу да захватају са све четири стране познате стандардизоване облике палетних јединица и малих контејнера. На тржишту се нуде варијанте чеоних виљушкара са рудом између рама за дизање и руде који имају место за стајање возача. Ова варијанта олакшава рад возачу али не омогућава битније повећање брзине кретања, јер возач у кривини при већим брзинама није довољно стабилан на поменутој платформи због силе инерције која се јавља у тим ситуацијама. 4.2. Виљушкари са тежиштем терета у бази виљушкара (виљушкари без противтега) Виљушкар са тежиштем терета изван базе због свог основног недостатка који се огледа у великој сопственој тежини или у великим димензијама иницирао је развој концепта у коме се тежиште налази унутар базе. У примени су два решења: - Слободне виљушке и - Виљушке у облику шкољкастог омотача Основно обележје виљушкара без контратега је да европску палету може да подиже и слаже само ако је захваћена са уже (чеоне) стране, као на слици 16. Бочно захваћену палету виљушкар може само да одвоји од тла и транспортује, али не и да слаже по висини.
Слика 16. Виљушкари без контратега
18
4.3 Виљушкари са померањем терета при захватању и одлагању (хибридни) Према начину померања терета при захватању и долагању они се деле у три следеће групе: - Са померањем терета у правцу подужне осе возила, - Са померањем терета управно на осу возила и - Са ротацијом рама, односно тежишта терета. Што се тиче виљушкара код којих се терет помера у правцу подужне осе возила, они се граде превасходно за руковање палетизованих терета, носивости од 10 до 20 [kN] у више варијанти и то са: - Транслаторним померањем читавог рама и - Транслаторним померањем самих виљушки. Транслаторно померање виљушки се реализује на три начина: - преко маказастог механизма, - преко клизне виљушке која је шкољкастог облика и клизи преко виљушке израђене од пуног материјала и - преко телескопског механизма.
Слика 17. Виљушкари са померањем терета у правцу подужне осе возила Код свих варијанти са транслаторним померањем виљушки појављују се велики моменти савијања у раму због чега се чешће у градњи овог конструктивног облика користи концепција са покретним рамом, како би се омогућио дужи радни век конструкције и осигурао безбедан рад при транспорту. Виљушкари са клизном и телескопском виљушком имају извесне технолошке предности, јер могу релативно једноставно да манипулишу палетема из другог реда у односу на фронт претовара. Ова особина код утовара и истовара возила обезбеђује знатно редуковање оперативне површине и скраћење времена реализације процеса, што директно води повећаној економичности и продуктивности, а код складишта поправља коефицијент искоришћења површине складишта, јер се из једног радног пролаза виљушкар опслужује четири реда палета у складишном пољу. Виљушкари са померањем терета при захватању и одлагању управно на осу возила превасходно су намењени за руковање са теретима велике дужине (цеви, профили 19
шипке,...). Њихова основна карактеристика је да рам за дизање стоји попречно у односу на подужну осу возила и да се сходно томе терет захвата бочно. При захватању и одлагању терета рам се потискује на спољну страну, када је тежиште терета изван базе виљушкара После захватања терета рам се увлачи на унутрашњу страну, тако да је за време транспорта тежиште терета у бази виљушкара Производе се у две варијанте: - са два управљана точка- бочни виљушкар и - са више управљаних точкова – четворострани виљушкар. Код бочног виљушкара терет после захватања при транспорту не лежи на захватном уређају као код других виљушкара, већ на платформи која је постављена изнад рама возила. Бочна стабилност виљушкара при захватању и одлагању терета обезбеђује се преко ослонаца који се активирају хидрауличним путем. Погонски агрегат код бочних виљушкара је најчешће СУС-мотор и ретко се производе са електробатеријским погоном. Носивост им варира у широком дијапазону - од 20 до 40 [kN]. Точкови су релативно великог пречника, обично су са пнеуматицима, а користи се и супер-еластични точак. СУС-мотор и пнеуматски точак омогућавају велике брзине кретања (и до 50 km/h), док су брзине код електропогона до 20 km/h, што повећава брзину извршења транспорта, али може угрозити радника као и материјална добра, те су опрезна вожња и искусан радник неопходни. Виљушкари са померањем терета управно на подужну осу возила и са више управљаних точкова битно се разликују по конструкцији у односу на бочне виљушкаре. Њихово основно обележје је да се крећу напред-назад и бочно (лево-десно), а да им за то није потребан посебан маневарски простор и због тога су ови виљушкари су и добили име. Описани начин кретања постиже се тако што се два точка на носачима на којима лежи терет, када се жели промена правца кретања, на посебну команду возача преко хидрауличног цилиндра заротирају за 900. Точком који је спрегнут са управљачем који је обично и погонски врши се корекција путање и он има угао ротације 360 0, па то чини ову врсту виљушкара значајано ефикаснијом у условима када је простор у складишту ограничен.
Слика 18. Виљушкар са померањем терета управно на осу возила
20
4.4 Виљушкари за руковање теретом у високорегалним складиштима Потреба за бољим коришћењем скупог складишног простора , која је данас у приличној мери потенцирана помањкањем и перманентним поскупљењем грађевинског земљишта, а посебно заоштравањем еколошких проблема, насталих као последица човековог безобзирног односа према природи и природним ресурсима, побудило је развој специјалних конструкција виљушкара за опслуживање регалних складишта који би омогућили формирање система велике густине и то преко: - повећања висине слагања робе и - редуковања ширине радног ходника. У датим околностима, где је увек пожељна уштеда простора, виљушкари раде само са палетама, имају точкове од тврде гуме или пластике, због равних и тврдих подлога којима се крећу. Погон ових виљушкара је искључиво батеријски. Точкови ових виљушкара су мањи, конструкција је нижа и уграђују се и бочни точкови за вожњуу кроз ходник регала. За растојање тежишта од c = 600mm, носивост је 1t, висина дизања је од 3 – 5 m, брзина дизања је 0,24 – 0,35 m/s (са и без терета), брзина спуштања је (0,38 – 0,3 m/s), брзина вожње износи до 10,4 km/h са убрзањем од 6,6 – 6,3s, а сопствена маса са батеријама је 4,3t. Снага електромотора потребна за дизање је 4 kW, док је за кретање потребна снага од 3 kW. Развојни пут овог система почео је применом специјалне захватне направе - тзв. ротирајуће виљушке на ротационе виљушке искључила је потребу за окретањем виљушкара у радном ходнику у складишним зонама са редовима, што је довело до радикалне редукције ширине радног ходника. Производња треће генерације виљушкара са великим висинама слагања и знатно ужим радним пролазима (од 1,5m до 1,8 m) у којима виљушкар не изводи бочна скретања при одлагању и захватању у радном ходнику започела је 1960. године. На тржишту се појављују два облика ових виљушкара: - виљушкари слагачи и - виљушкари за комисионирање.
Слика 19. Виљушкари за руковање теретом у високорегалним складиштима 21
5. Стабилност виљушкара – уздужна и попречна стабилност Стабилност виљушкара представља меру отпорности виљушкара на превртање која, у принципу, зависи од низа утицаја (статичке и динамичке силе које делују на средство, сопствена тежина, геометрисјке карактеристике, убрзања, успорења, ...). За проверу стабилности код виљушкара користе се рачунске и експерименталне методе, у највећој мери дефинисане како националним SRP стандардима, тако и међународним стандардима. Виљушкари се мореју испитати и задовољити одређене услове стабилности по SRPS M.D8. 130. Они се испитују на стабилност по уздужној и попречној оси и то: радни услови, ношење терета у најнижем положају и ношење терета у највишем положају. Што се тиче испитивања уздужне стабилности, она се испитује за време: Стајања максимална висина јарбола, вертикални положај јарбола, нагиб пода: 3,5% за носивост од 5 до 10 тона и 4% за носивости веће од 5 тона и испитни терет. Вожње висина јарбола – 300 mm, положај јарбола – нагнут уназад, нагиб пода 18% и испитни терет. Испитивање попречне стабилности се врши за време: Стајања максимална висина јарбола, положај јарбола максимално уназад, нагиб пода 6% и испитни терет. Вожње висина јарбола – 300 mm, положај јарбола – максимално уназад, нагиб пода 18% и испитни терет је хомогена коцка која има тежину једнаку номиналној носивости виљушкара. Тест на превртање виљушкара којим се симулира утицај динамичких сила, изводи се најчешће преко платформе са промењивим углом нагињања. Међутим, за практичну
22
примену посебан значај има провера статичке стабилности чеоног виљушкара и дијаграм носивости у функцији од удаљености тежишта терета.
23
6. Ширина пута за рад виљушкара Ширина пута зависи од димензија виљушкара и радијуса заокретања виљушкара. За виљушкар са 3 точка, ширина пута А износи:
Што се тиче виљушкара са 4 точка, ширина пута износи:
Где су: – растојање предње стране терета од регала где се складишти, А – растојање потребно за безбедно окретање са теретом, х – растојање између терета и тачке равнотеже на предњем точу виљушкара и -- полупречник окретања виљушкара. Ширина пута виљушкара се на овај начин рачуна ако је ширина транспортованог терета мања од пречника окретања виљушкара и она се даје за сваки виљушкар у каталогу произвођача. На основу датих образаца се може израчунати радијус окретања виљушкара. Будући да је за чеони виљушкар потребна велика ширина за окретање,у уским и тесним просторима се користе бочни или четворосмерни виљушкари који су поред тога што су погоднији за рад у уском простору, стабилнији за подизање терета на веће висине.
7. Безбедност и заштита на раду виљушкара 24
Поред примене механизације и сталне модернизације транспорта, број повреда у унутрашњем транспорту у односу на укупан број повреда у индустрији учествује са 25%. При раду са виљушкарима може доћи до повреда на раду7, које могу бити лакше и теже , па чак може бити и трајних инвалидитета и у најгорем случају смртних случајева.
Слика 20. Несрећа при раду са виљушкаром Повреда на раду, која се још назива и озледа или траума, представља насилно оштећење организма изазвано бројним негативним утицајима, као што су: - Механичка сила, - Електрична енергија, - Висока температура, - Бука, - Електромагнетно зрачење, - Вибрације, - Изложеност хемијским утицајима итд. Због тога се прописују посебне мере безбедности како би се смањила шанса за стварање инцидентне ситуације и превентирала иста при раду са виљушкарима. Најчешће незгоде при раду са виљушкарима јесу превртања (22%) или различите врсте судара, као што су судар пешака или запослених са виљушкаром приликом транспорта (20%) или међусобних судара виљушкара и других возила (16%), итд... 7.1. Мере безбедности за безбедан рад виљушкара За безбедан рад виљушкара непоходни су: 7
Не постоји јединствена дефиниција повреда на раду, јер постоје различита схватања о томе које се оштећење сматра повредом, а и законодавства појединих земаља имају различите начине тумачења повреда на раду. У Југославији је такође настао већи број дефиниција повреда на раду зато што је област била проучавана са више аспеката, као што су: медицински, социолошки, правни, економски итд.
25
-
Равна и тврда подлога без испупчења и удубљења, Да само возило буде исправно (притисак у гумама исправан, исправне кочнице, волан без зазора, исправна сирена, исправан механизам за дизање,..) Да седиште возача буде заштићено са стране и одозго, Да се правилно рукује виљушкаром (да се подиже дозвољен терет одређеног облика и димензија), Да јарбол при вожњи буде забачен уназад, а терет што мање подигнут од подлоге (око 300mm), Избегавање наглог кочења, Да брзина виљушкара не буде већа од 6 m/s, 7.2 Упутства за безбедан рад виљушкара
Пре почетка рада са виљушкаром, руковалац виљушкаром врши преглед и контролу комплетног виљушкара и то: - Ниво уља у мотору, - Ниво уља у резервоару хидраулике, - Ниво воде у хладњаку, - Ниво уља у резервоару за кочнице, - Ниво електролита у акумулатору, - Инструменте на командној табли, - Прикључне клеме на акумулатору, - Звучну и светлосну сигнализацију, - Пнеуматике, - Виљушке, - Осигураче за виљушке, - Ланац телескопа, - Хидрауичну инсталацију и - Команде. По изврешеном прегледу извршити проверу исправности виљушкара без терета у циљу установљавања исправности управљачког система, кочница и хидраулике за подизање. Ситан материјал сипан у правилно обликован сандук као и правилно обликован и слаган материјал на палетама углавном има тежиште С у средини сандука или сложеног материјала. Када је тежиште познато, а терет је у дозвољеној носивости виљушкара, виљушкаром се може руковати безбедно. Терет у дозвољеним границама носивости виљушкара са помереним тежиштем изазива издизање задњег моста виљушкара. Погодним окретањем – правилним прихватањем истог терета тежиште се може поставити у правилну зону и на тај начин се терет преноси безбедно. 26
Виљушкаром треба прићи терету под правим углом, а дизалицу нагнути напред како би виљушке несметано прошле под терет. Пре преузимања терета возач виљушкара мора да се упозна са: - Тежином терета, - Тежиштем терета и - Врстом и особинама терета. Виљушкаром прићи терету са најповољније стране под правим углом са одговарајућим распоном виљушки и поставити тежиште терета у правцу уздужне осе виљушкара. У циљу максималне стабилности терета, самим тим и транспорта, виљушке се нагнуте напред при вожњи под теретом. Приликом подвлачења виљушки возити напред све док се чело не приљуби уз терет – палету. Сударање виљушкара са теретом није дозвољено, стога се ова радња обавља полако. Вожња престаје одмах уколико чеона страна виљушки у додир са теретом. Кад се врши прихватање терета, дизалицу вратити у вертикални положај и затим подићи терет од пода да терет са сигурношћу легне на виљушке. Дизалицу нагнути у крајњи задњи положај а терет прилагодити тако да висина од пута буде негде око 300 mm. Прилагодити брзину условима пута. У затвореном складишту, вагону, броду и сл. обратити пажњу на пролаз испод греда и инсталација и по потреби демонтирати заштитну кабину над возачем. Приликом транспорта високог терета треба увек гледати у смеру вожње како би се остварила боља прегледност над транспортним путем. Ако је видик заклоњен високим теретом, најбоље је у том случају транспорт обавити вожњом уназад. Терет се сме возити попречно по косини од 3% а виљушкар са теретом можемо возити уз успон до 10%. Када пут има успон, виљушкар са теретом возити уз успон, док при вожњи низ успон треба возити уназад. Виљушкар са теретом, успореном вожњом, примаћи месту за истовар и поставити га у правцу као и код прихватања терета. Полако терет навести изнад површине предвиђене за истовар и дизалицу нагнути напред. Ако се јави потреба, корекцијом вожње виљушкара он се постави на жељено место. Истовар терета се врши тако што се активира ручна (паркинг) кочница, исправи се дизалица са теретом кога полако спуштамо на место истовара, а након тога отпустити кочницу и кренути уназад како би извукли виљушке. Након тога спуштамо виљушке у транспортни положај и виљушкар је спреман за вожњу. Просипање терета се јавља када је: - Терет неправилно прихваћен, - Терет високо уздигнут, - Пут са бочним нагибом, - Рупе на путу, - Удар у зид и банкину, - Брз налет на рампу и 27
- Брза вожња у кривини. Ради безбедности околине неопходно је користити звучну сигнализацију приликом приближавања непрегледној кривини или сл. При густом унутрашњем саобраћају важе правила и прописи као и за свако транспортно средство у јавном саобраћају. Велики превој пута може да изазове спадање терета као и превртање виљушкара. Клизајући терет се може на погодан начин причврстити и то се ради када виљушкар вози попречно на нагиб (максимано до 3%). Уколико се терет диже са дизалицом нагнутом напред, може се десити следеће: - Спадање терета са виљушкара и - Превртање виљушкара. Брза вожња и нагло кочење могу изазвати спадање терета и превртање виљушкара. Да би се избегло блокирање точкова педала се не сме притиснути превише оштро.
Слика 21. Преврнути виљушкар Стога је битно поштовати прописане брзине кретања при пуној носивости и о брзинама кретања у свим условима уопште. Најнеповољнији услови превртања виљушкара су када је: - Предмет на највећој висини, - При вожњи виљушкара унапред и наглом кочењу и - При вожњи виљушкара уназад и наглом кочењу8. 7.3. Забране возачу виљушкаром Возачу виљушкара забрањено је следеће: - Подизати и превозити терет тежи од номиналне носивости виљушкара, - Подизати и превозити терет непознате тежине, - Подизати и превозити људе на виљушкама и виљушкарима, 8
Јовановић М. „Заштита при унутрашњем транспорту“, Факултет заштите на раду, Ниш, 2011. године, страна 95
28
-
Подизати и превозити опасне хемикалије, уколико нису спроведене посебне мере заштите, Нагло скретање и заустављање, Подизати и спуштати терет у току вожње, Оставити да терет непотребно стоји на виљушкама, Подизати и спуштати терет ако виљушкар није закочен ручном кочницом, Вршити пренос терета ако телескоп није нагнут уназад, Превозити терет уколико виљушке нису осигуране од померања осигурачима Возити виљушкар брже од 5 km/h у затвореном простору, односно 10 km/h на отвореном простору, Управљати виљушкаром ако предњи и задњи пнеуматици нису под истим притиском, Вући и гурати друга возила и терет, Оптерећивати задњи део виљушкара ради повећања носивости, Радити више радњи истовремено, Управљати виљушкаром ако су неисправне кочнице и сирена и На виљушкару држати опасне материје 7.4. Правила за возача виљушкара
Приликом вожње виљушкара, морају се поштовати следећа правила: 1) Не користите виљушкар без одобрења. 2) Пре почетка рада преконтролишите функционалност и ефикасност виљушкара. 3) Не скидајте и не дирајте заштитне и сигурносне уређаје. 4) Не возите возило ако су вам руке или обућа замазане или мокре. 5) Команде виљушкара се могу покренути само са возачког места. 6) Уверите се у капацитет подне подлоге преко које требате прећи са виљушкаром. 7) Увек проверите да је пут слободан и прикладан. 8) Поштујте ознаке које се налазе у радним подручјима, а у случају да исте недостају, проследите према саобраћајним прописима. 9) Маневришите са теретом што је могуће ниже и са ротацијом уназад. 10) Прилагодите брзину према условима пута и саме околине. 11) У случају препрека на путу, исте треба уклонити и обавестити надлежна лица. 12) Одржавајте сигурносно растојање у односу на возила која су испред вас. 13) Укључите звучни сигнал у нивоу раскрсница, врата и у присуству пешака. 14) Пажљиво маневришите посебно са високим теретом. 15) Брижљиво треба поштовати ограничења брзине. 16) Не уперујте виљушкар према другима. 17) На утоварним рампама возите са теретом усмереним према горе, а када сте празни са вилама усмереним према доле. 29
18) Не ходајте попречно по утоварним рампама 19) Не пењите се на камионе или вагоне који нису прикладно имобилизирани. 20) Пазите да не узрокујете судар противтегом и вилама приликом скретања. 21) Не вуците и не гурајте друга возила ако немате на располагању прикладну опрему. 22) Забрањен је превоз лица. 23) Када се виљушкар користи за радове и/или за одржавање на висини, исти мора бити опремљен са прикладном и одобреном радном платформом. 24) Нико не сме пролазити или стајати испод подигнутих вила чак и када су без терета. 25) У вожњи је забрањено нагињање било којим делом тела изван обличја виљушкара. 26) Поштујте капацитет терета виљушкара и евентуалне опреме. Ограничења су назначена на плочицама носивости. 27) Забрањено је додавати противтег како би се повећала носивост виљушкара. 28) Пажљиво управљајте виљушкаром; нагли старт и заокретање могу узроковати чеоно и/или бочно превртање виљушкара. 29) Не преносите нестабилан терет. 30) Не подижите терет који је виши од заштитне решетке држача терета јер би могао пасти на возачко место. 31) Увек користите сигурносни појас или евентуалне сигурносне уређаје. 32) Раширите што је могуће више виле и проверите да ли су механизми за учвршћивање на њиховом месту. 33) Забрањено је паркирати виљушкар испред врата, противпожарних уређаја или излаза у случају нужде. 34) Забрањено је пушити или употребљавати отворен пламен на месту за снабдевање или пуњење батерије. 35) Када паркирате виљушкар, спустите виле на земљу, брзину ставите у лер, ставите кочницу и извадите кључ из виљушкара. 36) Ако се на возилу види било каква хаварија или сматрате да исто није сигурно, зауставите се, паркирајте и обавестите надлежна лица.
7.5. Безбедност и заштита здравља запослених У циљу безбедности и заштите здравља запослених неопходно је учинити следеће: - Нема задржавања радника у манипулативном простору, - Терет се транспортује са подигнутим виљушкама на пола метара од пода, - Размак између виљушки подесити према врсти и облику терета, - При преношењу других терета, истовремено са два виљушкара, мора се одредити лице које ће командовати и усклађивати рад оба виљушкара, - Хидрауличне инсталације са мерно – регулационим арматурама морају бити исправне, 30
-
Виљушкар обавезно зауставити и обавестуту непосредног руковаоца уколико се примети нека неисправност у току рада, Уколико је виљушкар неисправан, на њему се обавезно поставља табла са натписом „НЕИСПРАВАН“, Редовно вршити контроле и прегледе виљушкара и Руковаоц виљушкара мора бити оспособљен за безбедан ра и здравствено способан9 за безбедан рад са виљушкаром. 7.6. Одржавање виљушкара
Одржавање виљушкара се обавља у циљу безбедности возача и радника присутних у процесу транспорта, као и продужења радног века саме машине. Одржавање се углавном врши по упутству произвођача а уобичајени термини прегледа су: - Дневни, - Недељни, - Месечни и - Годишњи. Дневни преглед врши руковаоц који мора поседовати одређена знања о томе како машина функционише и како препознати недостатке и неисправности на истој. Он обухвата: - Ниво уља у мотору, - Ниво уља у резервоару хидраулике, - Ниво воде у хладњаку, - Ниво уља у резервоару за кочнице, - Ниво електролита у акумулатору, - Инструменте на командној табли, - Прикључне клеме на акумулатору, - Звучну и светлосну сигнализацију, - Пнеуматике, - Виљушке, - Осигураче за виљушке, - Ланац телескопа, - Хидрауичну инсталацију и - Команде. Недељни преглед обухвата визуелни преглед комплетног виљушкара, пре свега преглед обухваћен дневним прегледом, као и преглед преносника снаге, пречистача ваздуха и лежишта. 9
Радна способност је способност појединца за обављање посла који се може валоризовати на тржишту рада или способност организма да у току рада одржи унутрашњу физиолошку равнотежу и да по престанку рада брзо и у потпуности успостави све облике равнотеже који су одступили од физиолошких вредности.
31
Месечни преглед обухвата дневни и недељни преглед, као и преглед осовина и вратила и ниво уља у мотору. Годишњи преглед обухвата генерални преглед и контролу исправности комплетног виљушкара. Делови виљушкара који су оштећени, истрошени или дотрајали морају се заменити новим. Дневни преглед врши руковаоц виљушкара, док недељни, месечни и годишњи преглед врши руковаоц виљушкара заједно са лицима задуженим за одржавање виљушкара. Ради утврђивања да ли коришћење виљушкара представља одређени ризик за возача и радника присутних у процесу транспорта и да ли су прописане мере примењене, виљушкар подлеже прегледу и испитивању од стране овлашћених предузећа за заштиту на раду у временским роковима које утврђује произвођач, а најкасније три године од претходног испитивања.
32
ЗАКЉУЧАК Виљушкари представљају најразвијенији облик возила за руковање теретом где су сједињене операције подизања и преношења терета, па су због тога постали незаменљив део свих производних погона и складишта. Међутим, поред свих предности које имају виљушкари, као што су велика маневарска способност, прилагодљивост технолошком процесу и релативно велике брзине дизања и кретања, виљушкари са собом носе бројне опасности. Према званичним подацима датим од стране Industrial truck association у САД се при раду са виљушкарима сваке године деси близу 100 смртних случајева (прошле године 85), 34.900 озбиљних незгода (са тежим повредама) и 61.800 мањих незгода (лакше повреде) у којима је повређено близу 20.000 радника. Истраживањима National Traumatic Occupational Fatalities (NTOF), се дошло до сазнања да је 1530 радника је погинуло у незгодама са виљушкарима у период између 1980 и 2001.год. То се може објаснити недостацима виљушкара: - Ограничена носивост и способност утовара, - Захетавају квалификован персонал и - Рад на граници стабилности. Безбедно радно окружење при транспортовању терета виљушкаром подразумева безбедно руковање истим, поседовање квалификованог особља и одговарајућег радног простора. Ово је од круцијалног значаја за безбедност радника. Имајући у виду да је људски живот непроцењив, све организације и предузећа се руководе принципима и политиком смањења ризика у радној средини и стварањем што безбеднијег и „хуманијег“ радног окружења. Смањење ризика се остварује спровођењем процедура, прописа и правилника, редовном контролом и надзором возила и запослених, као и прописивањем ефикасне заштитне опреме. Ипак, стиче се утисак да је најбољи начин постизања смањења ризика подизања свести радника, указујући им на све факторе које могу да доведу до повреда на раду, које могу бити и са смртним последицама. Стога се препоручује едукација радника и упознавање, како са захтевима радног места, тако и са ризицима које угрожавају људе у радној околини и њега самог.
33
ЛИТЕРАТУРА Видовић М., „Виљушкари – изводи са предавања“, Саобраћајни факултет у Београду, 2007. године Вукићевић С., „Складишта“, Превинг, Београд, 1995. године Институт за стандардизацију Србије (ИСС), „SRPS ISO 8379:2000 - Теренски виљушкари (за неприпремљене терене) - Испитивања стабилности“ Београд, 2010. године Јевтић В., „Техничка логистика –скрипта“, Катедра за транспортну технику и логистику, Машински факултет, Ниш, 2005. године Јовановић М., „Заштита при унутрашњем транспорту“, Факултет заштите на раду, Ниш, 2011. године Спасић Д., „Економика заштите“, Факултет заштите на раду, Ниш, 2010. године Цветановић Б., „Механизација претовара“, Ниш, 2010. године Canadian Centre for Occupational Health and Safety, „Forklift Trucks - Common Factors in Forklift Accidents“, Хамилтон, Онтарио, 2013 године, Department of Labor and industries, „Forklift Safety Guide“, Вашингтон, 2007. године ForkLift Training, „Fork Lift Truck accidents“, Уједињено Краљевство, 2013. године Tribbick S., ,,Forklift truck guide“, Harrow Council Environmental Health Services, 2003. године
34
