Dusan Mi 20 Mi 20 February 2016
Vilinsko klupče U ona stara, dobra vremena kada su se po pohorskim stenama i pećinama, usred tamnih tamnih šuma, još uvek skrivale pohorske vile, služio je pastir kod nekog pohorskog seljaka.
Čim bi po padinama okopnio sneg, počinjao je da tera krave na pašu. Svako jutro su do njega dolazile bele vile sa srebrnom čabricom za mleko. Sa sobom su donosile takvo bilje i trave da su se krave bole među sobom, tražeći ih rasute po livadi. li krave su uvek vilama bile mirne i davale im obilje mleka. !ile su u srebrnoj čabrici donosile jutrarnju rosu i njome kravama umivale vimena, a onda ih muzle. "ako su dolazile celo proleće. #ednog prolećnog jutra je pastir zaustavio vile i rekao im$ %Kod kuće me gazdarica stalno kori da loše napasam krave !er skoro nikada nema!u mleka" & 'abrinute bele vile su ga upitale$ kra ve$ & % # !esi li ti rekao gazdarici da mi na paši muzemo n!ene krave$ %%o !o! zapravo nikada nisam rekao toliko lud nisam" &rdi me svakog dana a debela sluškin!a ko!a se brine o kravama me !e već nekoliko puta i nalupala po le'ima naravno ako !o! pre toga nisam pobegao( & %) danas ćemo pomusti krave a ti gazdarici u podne reci zašto nema!u dovol!no mleka( *!utru ćemo opet doći i tada ćeš morati da nam ka+eš sve šta ti !e ona rekla",
!ile su pomuzle punu srebrnu čabricu mleka i zadovoljno otišle u svoje sakriveno sa kriveno sklonište među stenama i pećinama nad bistrim potokom. %Mleko moramo da !o! platimo poklonom&, dogovorile su se vile. ( zaista, noću su odabrale nekoliko crnih jelki za svoje čudesne kolovrate, na njih namotale niti ispredene od plave mesečine, i oko njih obmotale belu pređu izvučenu i ispredenu od noćne magle koju su maglena jezera, iznad slovenskobistričke kotline između )ohorja, *oča i +onjiške planine, po planinskim potocima potisnula u crne planine. Svu noć su bele vilinske prelje prele mesečeve zrake sa maglenom vunom, na njihovim velikim, crnim kolovratima. (spredenu nit su dvojno uprele i smotale je u klupče koje je prelepo sijalo.
arednog jutra su opet uzele srebrnu čabricu za mleko i ponele sa sobom novo klupče. +rave su već pasle na pašnjaku, a pastir je, stojeći na panju, pucao bičem i podvriskivao. -nda su mu bele vile prišle i pitale ga$ % -esi li rekao svo!o! gazdarici$ & % -esam" &, kratko je odbrusio pastir. %) šta ti !e rekla$ Da li !e bila l!uta$ & % .ašto bi bila l!uta rekla !e da namuzete onoliko mleka koliko vam treba a ona će se nekako snaći i bez n!ega(& )astir je namakao šešir na čelo, podvrisnuo i puknuo bičem. !ile su zadovoljno odahnule. % #ko !e to zaista tako onda će krave odsada imati !oš više mleka( .a mleko ko! e smo do sada same uzimale na paši daćeš !o! ovo klup/e ko!e smo noćas isprele i same namotale( eci !o! ovo kada bude klup/e odmotavala i nit u predivo namotavala niko nikada ne sme da po+eli i ka+e Kad bi već !ednom bio kra!" & 3ude li re/eno klup/eta i konca će odma4 biti kra!" &
Sva vesela je gazdarica uzela vilinsko klupče i u ruci ga odmerila, bilo je tako lagano kao šaka kokošijeg paperja. +ada je odmotala konac i pogledala ga, videla je da je tanak kao vlas njene kose i da se sija kao sneg na planinskom suncu. -d tada su uveče odvijali i odmotavali vilinsko klupče, i svilenu pređu namotavali na vretena i onda opet u nove klupčiće. (mali su ih već pune sanduke. )ohorski tkaču su, od klupčića, istkali tako tanko i tako belo platno da je bilo kao maglena koprena, ali tako jako kao što nije bilo nijedno domaće platno. -d tog platna su nosili napravljene bele košulje i muškarci i žene, ali naravno samo nedeljama i praznicima. !ilinsko klupče su odvijali i odmotavali, a kraja nigde nije bilo klupče je uvek ostajalo jednako veliko. , onda je kod njih došao da služi kao pastir neki lenjivac. )osle večere je morao i on da odmotava vilinsko klupče, iako mu se tako jako zevalo i spavalo. #edne večeri je ljutito rekao$ %)pak !e /udno da ovom klup/etu nema kra!a" 5dmotavam i odmotavam ne znam ni koliko sam već novi4 klu/ića namotao a koncu !oš uvek kra!a nema" Kad bi već !ednom bio kra!" & -, kako se uskoro začudio kada je vilinsko klupče počelo da postaje sve sitnije i kada
je odjednom nestalo tanke niti. /azdarica je istukla lenjivca, ali uzalud, ništa više nije pomagalo. !ilinskom klupčetu i njegovoj niti je sada zaista bio kraj. .birka %Pohorske bajke«, izdata . novembra !"#. godine, izdavač $lovenska knjižni%a &
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 4ttps777(8acebook(comp4oto(p4p$8bid912:1;66;<1:=>;??@set9pb(100000=><21=;2=(A 220;?20000(1?0<0=>120(@type9<@t4eater
