VBA (1)

Microsoft Office Excel

Visual Basic for Application

Sadržaj 1.

UVOD ...................................................................................................................................................... 4 VISUAL BASIC FOR APPLICATIONS ................................................................................................................................ 4 OGRANIČENJA VBA ............................................................... ................................................................. .................. 5

2.

VBA I MAKROI ......................................................................................................................................... 6 MACRO-ENABLED FORMAT ........................................................................................................................................ 6 DEVELOPER TAB ......................................................... ................................................................. ............................. 6 KORIŠDENJE MACRO RECORDERA ........................................................ .............................................................. .......... 6 Planiranje .......................................................... ................................................................. ............................. 6 Snimanje ......................................................................................................................................................... 7  Startovanje ..................................................................................................................................................... 8 Relative Reference Reference ....................................................................................... ................................................... 8

3.

VISUAL BASIC EDITOR (VBE) .................................................................................................................... 9 OKRUŽENJE ............................................................... ................................................................. ............................. 9 Project Explorer okno .............................................................. ................................................................. ....... 9 Okno za kod .................................................................................................................................................. 10 Properties okno ............................................................ ................................................................. ................ 10 Immediate okno ........................................................... ................................................................. ................ 10

RAD U VBE ............................................................... ................................................................. ........................... 11 Procedure.......................................................... ................................................................. ........................... 11 Funkcije ............................................................. ................................................................. ........................... 12 Event Code .................................................................................................................................................... 13 Dodavanje modula ....................................................... ................................................................. ................ 13 Promena imena modula modula ................................... .............................................................. .............................. 13 Uklanjanje modula ....................................................... ................................................................. ................ 14

4.

PROGRAMIRANJE ................................................................................................................................... 15 OBJEKTI, OSOBINE, METODI...................................................................................................................................... 15 Kolekcije i kontejneri objekata ................................................................................................... ................... 15

OSNOVNI PRINCIPI ...................................................... ................................................................. ........................... 16  Aritmetički operatori  operatori ............................................................... ............................................................... ................................................................. ..... 18 Operat ori ori poređenja ..................................................................................................................................... poređenja ..................................................................................................................................... 18

5.

VARIJABLE, TIPOVI I KONSTANTE............................................................................................................ 19 VARIJABLE ............................................................................................................................................................ 19 OPSEG VBA PROMENLJIVIH ..................................................................................................................................... 19 Proceduralni opseg ....................................................................................................................................... 19 Privatni opseg ............................................................................................................................................... 19  Javni opseg........................................................ ................................................................. ........................... 20

TIPOVI PODATAKA  .................................................................................................................................................. 20 DEKLARACIJA PROMENLJIVIH  .................................................................................................................................... 23 KONSTANTE  .......................................................................................................................................................... 24

6.

DONOŠENJE ODLUKA ............................................................................................................................. 25 LOGIČKI OPERATORI ................................................................................................................................................ 25 PRAVLJENJE IZBORA  ................................................................................................................................................ 25 If...Then...Else............................................................... ................................................................. ................ 25

2

Sadržaj 1.

UVOD ...................................................................................................................................................... 4 VISUAL BASIC FOR APPLICATIONS ................................................................................................................................ 4 OGRANIČENJA VBA ............................................................... ................................................................. .................. 5

2.

VBA I MAKROI ......................................................................................................................................... 6 MACRO-ENABLED FORMAT ........................................................................................................................................ 6 DEVELOPER TAB ......................................................... ................................................................. ............................. 6 KORIŠDENJE MACRO RECORDERA ........................................................ .............................................................. .......... 6 Planiranje .......................................................... ................................................................. ............................. 6 Snimanje ......................................................................................................................................................... 7  Startovanje ..................................................................................................................................................... 8 Relative Reference Reference ....................................................................................... ................................................... 8

3.

VISUAL BASIC EDITOR (VBE) .................................................................................................................... 9 OKRUŽENJE ............................................................... ................................................................. ............................. 9 Project Explorer okno .............................................................. ................................................................. ....... 9 Okno za kod .................................................................................................................................................. 10 Properties okno ............................................................ ................................................................. ................ 10 Immediate okno ........................................................... ................................................................. ................ 10

RAD U VBE ............................................................... ................................................................. ........................... 11 Procedure.......................................................... ................................................................. ........................... 11 Funkcije ............................................................. ................................................................. ........................... 12 Event Code .................................................................................................................................................... 13 Dodavanje modula ....................................................... ................................................................. ................ 13 Promena imena modula modula ................................... .............................................................. .............................. 13 Uklanjanje modula ....................................................... ................................................................. ................ 14

4.

PROGRAMIRANJE ................................................................................................................................... 15 OBJEKTI, OSOBINE, METODI...................................................................................................................................... 15 Kolekcije i kontejneri objekata ................................................................................................... ................... 15

OSNOVNI PRINCIPI ...................................................... ................................................................. ........................... 16  Aritmetički operatori  operatori ............................................................... ............................................................... ................................................................. ..... 18 Operat ori ori poređenja ..................................................................................................................................... poređenja ..................................................................................................................................... 18

5.

VARIJABLE, TIPOVI I KONSTANTE............................................................................................................ 19 VARIJABLE ............................................................................................................................................................ 19 OPSEG VBA PROMENLJIVIH ..................................................................................................................................... 19 Proceduralni opseg ....................................................................................................................................... 19 Privatni opseg ............................................................................................................................................... 19  Javni opseg........................................................ ................................................................. ........................... 20

TIPOVI PODATAKA  .................................................................................................................................................. 20 DEKLARACIJA PROMENLJIVIH  .................................................................................................................................... 23 KONSTANTE  .......................................................................................................................................................... 24

6.

DONOŠENJE ODLUKA ............................................................................................................................. 25 LOGIČKI OPERATORI ................................................................................................................................................ 25 PRAVLJENJE IZBORA  ................................................................................................................................................ 25 If...Then...Else............................................................... ................................................................. ................ 25

2

Select Case ........................................................ ................................................................. ........................... 26

7.

IZBOR KORISNIKA ................................................................................................................................... 28 Dijalog prozor za unos .................................................................................................................................. 28 Dijalog prozor sa porukom................................................................ ............................................................ 28

8.

PONAVLJANJE AKCIJA ............................................................................................................................. 29 FOR...NEXT .......................................................................................................................................................... 29 FOR...EACH...NEXT ................................................................................................................................................ 29 Do While...Loop ............................................................ ................................................................. ................ 30 Do Until...Loop .............................................................................................................................................. 31

9.

NIZOVI .................................................................................................................................................... 32 DEKLARISANJE ....................................................................................................................................................... 32 VIŠEIMENZIONALN I NIZOVI ..................................................................................................................................... 32 Deklarisanje dinamičkih nizova.......................................................... nizova.......................................................... ........................................................... 33

10.

EVENTS – DOGAĐAJI .......................................................................................................................... 40

WORKSHEET OGAĐAJI ........................................................................................................................................... 40 WORKBOOK OGAĐAJI ........................................................... ................................................................. ................ 42

11.

UDF FUNKCIJE .................................................................................................................................... 34

VOLATILE....................................................... ................................................................. ...................................... 34 OPIS FUNKCIJE ....................................................................................................................................................... 35

12.

FORME ............................................................................................................................................... 36 36

FORMIRANJE USERFORMS EKRANA ................................................................ ............................................................ 36 KOIRANJE PONAŠANJA .......................................................... ................................................................. ................ 38 OČITAVANJE OSOBINA EL EMENATA U KODU ................................................................ ................................................. 39

13.

GREŠKE U KODU ................................................................................................................................. 40

PRONALAŽENJE GREŠAKA - DEBUGGING ........................................................... ........................................................... 44

14.

ZAŠTITA KODA ....................................................................................................................................46

3

1. UVOD Visual Basic for Applications VBA je programski jezik kreiran od strane Microsofta radi automatizacije obrade podataka u

aplikacijama koje ga poržavaju, kao što su na primer Excel ili Wor. VBA je veoma modan alat koji nam aje poseban oblik kontrole i funkcionalnosti koji ne možemo u potpunosti obiti korišdenjem rugih opcija kao što su makroi. Npr. želimo a prikažemo ijalog prozor u kojem korisnik treba da unese neki poseban pod atak za rani list. Moža želite a izvršite zaatak koji zavisi o oluke korisnika ili a prikažete prozor sa porukom korisniku pošto otvori ranu svesku. Ove ali i mnoge ruge stvari možete a ostvarite programiranjem u Visual Basic for Applications (VBA). VBA je programski jezik koji je je deo Microsoft Office paketa . Možete a koristite VBA a

kreirate programe koji rae unutar MS Office aplikacija, kao što su Wor ili Excel. VBA je baziran na objektno orijentisanom programiranju (OOP), u kojem se podrazumeva da su svi elementi programa objekti.

VBA omogudava lako kreiranje interakcije sa korisnikom aplikacije i onošenje oluka na osnovu akcije korisnika. Na primer, da osigurate celovitost poataka, možete napisati VBA kod koji prihvata unos podataka i obaveštava korisnika koja polja mora obavezno a popuni. Različiti načini primene VBA: 1. Automatizacija akcije koja se perioično ponavlja

Ukoliko imate potrebu a kreirate neeljne ili mesečne izveštaje o proaji, makro ih može napraviti za vrlo kratko vre me i to u formatu kakav sami odaberete. I ako se u toku ana promene izvorni poaci, a bi obili ažuran izveštaj, samo treba ponovo pokrenuti makro 2. Automatizacija ponavljajude akcije Kada ste u situaciji da jednu te istu akciju treba da ponovite na svakom radnom listu

ili na svakom ranom sveskom u nekom foleru, možete kreirati makro koji de u “petlji” prodi kroz svaki objekat i uraiti neophono. 3. Izvršavanje proceure automatski ako se esi oređena akcija

U nekim situacija dete želeti a se proceura s tartuje automatski kako ne biste razmišljali a li ste je izvršili ili ne. Na primer, ako se promene izvorni poaci a se automatski osveži i Pivot tabela. Ovo se zove programiranje ogađaja. 4. Kreiranje sosptvene funkcije radnog lista

Možemo sami kreirati s voju UDF funkciju da bismo obavili posebne kalkulacije koje Excelove ugrađene funkcije ne rae, ili je komplikovano izvesti pomodu postojedih funkcija. Na primer, kako sabrati sve brojeve oređene boje 5. Pojednostavljenje izgleda radne sveske

4

Kada kreirate ranu svesku za ruge korisnike, ako među njima ima korisnika koji

malo znaju o Excelu mogli biste razviti posebno korisničko okruženje za unos i izmenu poataka sa iskačudim informativnim prozorima 6. Kontrolisanje drugih aplikacija iz Excela

VBA može a po mogne da uvezemo tabelu iz Accessa ili da umetnemo Excel tabelu u Word dokument

Ograničenja VBA 





Sa svakom novom verzijom VBA Microsoft je dodavano nove funkcionalnosti i nove

komane ili je prestao a poržava neke stare, poneka i bez upozorenja. ešava s e a se pojave greške u izvršavanju proceura koje su u stalnoj upotrebi ved uže vreme, kaa korisnik pređe na novu verziju Excela VBA se ne izvršava potpuno isto na svakom kompjuteru. Najčešde je problem samo sa pojeinačnim kompjuterima tj. onosom VBA i opertivnog sistema, Office verzije ili mrežnih poešavanja U mnogim kompanijama, IT sektor nije uopšte ouševljen sa primenom VBA proceura zbog izvršavanja potencijalno neželjenog koa tj. makro virusa. Ovo je potpuno razumljiva zabrinutost, ali ne i razlog da se VBA potpuno odbaci. Pravilno

poešeni antivirus programi mogu potpuno zaštititi korisnika a omoguditi regularnim VBA procedurama nesmetan rad. 

VBA je ogroman program. Ima hiljae ključnih reči i u svakoj sleedoj verziji postaje sve vedi.

5

2. VBA i makroi Makroi koje kreirate snimanjem u Excel okruženju su napisani o strane samog Excela, koristedi VBA ko. Ali, postoji razlika između makroa i VBA proceura koje dete napisati o nule. Makro samo izvršava niz instrukcija i ona se zaustavlja, zato s u makroi vrlo korisni za automatizovanje akcija koje se često ponavljaju. Ali, makro uvek slei jean put izvršavanja, a VBA proceura može a izračuna uslove, onese oluku i preusmeri alje izvršavanje.

Macro-enabled format Excel 2007 i kasniji dokumenti mogu biti sačuvani u jenom o va formata: prvi koji

sprečava snimanje makroa i VBA proceura u fajl rane sveske i rugi koji to omogudava. Porazumevani format Excel atoteke je .xlsx. Kaa se rana sveska sačuva u ovom formatu, makroi i VBA procedure de biti isključeni iz atoteke. a bi VBA ko ostao u atoteci kaa se sačuva, ona mora biti sačuvana u macro -enabled formatu koji ima ekstenziju .xlsm. Kako ovaj format proširuje funkcionalnost rane sveske, on takođe može stvoriti i zabrinutost po pitanju bezbenosti jer rana sveska može saržati i zlonamerni VBA ko koji se izvršava neočekivano i sa neželjenim rezultatima.

Developer tab Da bi radili sa VBA kodom neophodno je prikazati Developer tan na Ribbon traci sa alatima. Inicijalno, Developer tab nije prikazan u Excelu. Da biste ga prikazali, odaberite File pa Options da otvorite Excel Options dijalog prozor. Odaberite Customize Ribbon kategoriju. Na

listi Main Tabs, uključite eveloper i pritisnite OK.

Developer Tab na Ribbon traci sa alatima

Korišćenje Macro Recordera Planiranje

Pre započinjanja snimanja makro komane neophono je isplanirati i uvežbati sve ranje koje želimo a izvršimo. Pri tome treba razmišljati i o poziciji aktivne delije onosno selekcije pre započinjanja makroa onosno po njegovom završetku raa. U zavisnosti o selekcije pre ili posle snimanja makroa zavisi a li de makro komana modi a se primenjuje uzstopno na istim ili delijama u nizu.

6

Snimanje Najjednostavnija upotreba makroa je snimanje akcija korisnika. Ne morate da poznajete VBA da bi mogli da ga koristite. Da bismo snimili makro neophodno je kliknuti na alat Macros na

View tabu Ribon trake. Jena o ponuđenih opcija alata je Recor Macro, ko ja nam omogudava snimanje makroa bez nekog velikog poznavanja programskog jezika. Nakon klika na opciju Recor Macro pokrede se konfiguracioni prozor u kom možemo efinisati naziv makroa (ne sme a sarži razmake između reči), prečicu na tastaturi za pokre tanje makroa, kao i lokaciju ge de makro biti sačuvan.

Snimanje makro komande

Klikom na ugme OK počinje proces snimanja makroa, ili, preciznije, počinje proces snimanja komani koje korisnik izvou u okviru rane sveske. Svaka snimljena komana bide pretvorena u izvršni ko i kao takva sačuvana u makrou. Pošto se ne rai o vieo - snimku, vreme trajanja procesa snimanja makroa ne igra nikakvu ulogu, tako a sve korake koji de se ponavljati možemo snimiti bez ikakve potrebe za žurbom. Recimo a želimo a efinišemo a prve tri delije svakog rugog rea buu obojene bojom. Taj postupak demo realno i uraiti na ranoj svesci. Nakon završetka sa oavanjem boje delijama ponovo kliknemo na alat Macros i opciju Stop Recording. Sada imamo radnu svesku sa nekolik o delija u boji. a bismo proverili funkcionalnost kreiranog makroa jenostavno demo ukloniti sve boje iz delija rane sveske, a zatim pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl+r na tasturi da bismo pokrenuli kreirani makro. Ako je sve u redu, nakon pritiska na kombinaciju tastera kreirani makro de izvršiti

zaate komane i ponovo istim delijama oeliti efinisanu boju. Macro Name: Naziv makroa. U našem primeru nazvademo ga “Zeleno” Shortcut key: Prečica za pokretanje makroa. Kliknite na ovo polje, ržite Shift i pritisnite “L”

(ili neko rugo slovo). Sleedi put ka buemo hteli a pokrenemo makro, ovoljno je a pritisnemo ctrl+shift+L (ne moramo a biramo naš makro iz menija). Store macro in. Ove efinišemo ge želimo a snimimo naš makro. Postoje tri opcije : 

This workbook  – makro de se snimiti u workbook -u u kome raimo, i bide ostupan samo dok je on otvoren



New Workbook – napravide se novi workbook, i makro de se snimiti u njega



Personal Macro Workbook  – makro de se sačuvati u posebnom fajlu personal.xls.

Ovaj fajl je poseban po tome što se nalazi u /XLStart foleru (najčešde to je putanja: C:\Documents and Settings\myUsername\Application Data\Microsoft\Excel\XLSTART ), što

7

znači a se otvara automatski pri pokretanju Excel -a. Excel ovaj dokument otvara i automatski primenjuje Hie za workbook (posetnik: a sakrijete/prikažete otvorene workbook-ove koristite meni: Window- >Hie/Unhie…). Osim toga, ovo je sasvim obična Excel tabela, baš kao i bilo koja ruga. U Personal.xls čuvamo sve makroe koji nisu specifične priroe, tj. koje možemo a primenjujemo na više okumenata. Startovanje

a bismo oabrali i ponovo izvršili makro komanu, pritisnimo ugme Macros na eveloper tabu ili iskoristimo prečicu Alt+F8. Zatim oaberemo komanu sa spiska i pritisnemo ugme Run.

Startovanje makro-a

Relative Reference Podrazumevano, Excel snima makroe u apsolutnom modu i oni se taa izvršavaju na istim

delijama na kojim su i snimljeni. Međutim nekaa de b iti neophodno da se makro snimi u relativnim referencama kako bi se m ogao izvršavati u onosu na aktivnu deliju. Po započinjanju snimanja makroa, na eveloper tabu treba utisnuti -uključiti ugme Use Relative Reference.

Uključivanje Relative Reference moa za snimanje makroa

8

3. Visual Basic Editor (VBE) Okruženje Kod prvih verzija Excel-a koje su imale VBA na raspolaganju, tj. Excel 5 i Excel 95, VBA modul

se pojavljivao u formi zasebnog ranog lista. Počev sa Excel -om 97, VBA modulima se pristupa korišdenjem Visual Basic Eitora (VBE). Mouli su, naravno, sačuvani zajeno s a radnim sveskama, samo nisu vidljivi dok se ne startuje VBE.

VBE se ne može startovati nezavisno o Excel -a, tj. Excel mora biti otvoren da bi VBE mogao a se startuje. Najjenostavniji način a se startuje VBE je koristedi prečicu Alt+F11. rugi način bi bio pomodu opcije Tools, Macro, Visual Basic Editor.

Project Explorer okno Sa leve strane prozora VBE postoji prostor obele žen kao Project - VBA Project . U belom delu

 je prikazan spisak svih objekata u vašem trenutnom projektu. Porazumevano, tu su tr i Sheet objekta: Sheet1, Sheet2 i Sheet3 (u Excel-u 2013, podrazumevano postoji samo jedan

list pa se vii samo Sheet1). Ovi objekti očigleno prestavljaju rane listove. Četvrti objekat  je This Workbook i odnosi se na dokument tj. radnu svesku gde se nalaze svi makroi.

Postoji još jean objekat (koji se ne vii na gornjoj slici) a zove se Personal Macro Workbook gde se nalaze makroi koji su dostupni svaki put kada startujete Excel. U njemu treba da se

nalaze makroi koje nameravate često a koristite .

9

Okno za kod

Nejvede okno, sa esne strane prikazuje ko. Ukoliko je sivo, znači a nije otvoren nijean prozor za uređivanje koa. a otvorite prozor za ko, pritisnite uplim klikom na objekat sa leve strane. Npr. Module1.

Properties okno

Ovo okno služi za poešavanje parametara oabranog objekata. Svako polje se sastoji iz va dela: naziv osobine (property) i njegova trenutna vrednost. Pojedina polja su prazna tj. neke

osobine nemaju svoje porazumevane vrenosti, a biste ih postavili upišite vrenost u desnoj koloni.

Vrenosti osobine mogu biti tekstualna ili numerička. Vedina polja je tekstualna. a biste promenili vrenost najpre sa leve stran oaberite osobinu koju želite a menjate i zatim ukucajte tekst koji de se automatski unositi sa esne strane, završite unos sa Enter.

Postavljanje default vrednosti osobine Caption

Numeričke vrenosti moraju a se unesi pravilno kako bi bile prihvadene. Ne može se unisiti tekstualna vrenost, obratite pažnju na ecimalni znak.

Greška pri unosu numeričke vrednosti Immediate okno

Ovo okno služi a omah (immeiate) prikažemo rezultate ili a brzo izvršimo ko. Ukoliko Immeiate nije prikazan pritisnite prečicu sa tastature Ctrl+G a prikažete Immeiate okno.

10

Načini korišdenja Immeiate okna, : 1. Postavite pitanje ? Worksheets.Count

ispisade se ukupan broj ranih listova u ranoj svesci, ili ? Range(“B2“).Value

ispisade se trenutnu vrenost iz delije B2 sa aktivnog ranog lista 2. Izvršite komandu VBA Worksheets(“Sheet1″).Visible =False

de sakriti rani list Sheet1 3. Startujete makro

U Immeiate oknu napišite naziv proceure koju želite a izvršite, npr. ako imamo proceuru ate_Stamp_Cell koja u deliju upisuje atum i boji slova u plavo možemo  je pozvati na sleedi način

Rad u VBE Treba razlikovati tri vrste koa koje demo pisati: 1. Procedure 2. Funkcije 3. Event code – onosno, ko koji se izvršava kaa nastupi oređeni ogađaj (upli klik,

otvaranje okumenta, promena selekcije, it…) Svaka vrsta ima svoje specifičnosti zbog kojih se rastično razlikuje o rugih. Procedure

Proceure možete shvatiti kao komane koje se izvršavaju bilo na zahtev korisnika ili iz neke ruge proceure. Primer proceure bi bio: “osenči deliju a bue siva, upiši neki tekst”, i sl. U opštem slučaju proceure se koriste kaa treba nešto napraviti, promeniti, kreirati… Za razliku od funkcija, procedure nemaju povratnu vrednost.

11

Primer: Sub Macro1() ' Promena pozadine celije na zelenu i boju teksta na belu. With Selection.Interior .ColorIndex = 10 .Pattern = xlSolid End With Selection.Font.ColorIndex = 2 End Sub

Primer: Sub PocetnaPoruka() ' Ovo je prvi makro napisan u okviru ovog kursa Dim Datum As String, Vreme As String Datum = Date Vreme = Time MsgBox "Pozdrav! Ovo je prvi cas VBA." + vbCrLf + _ "Danas je " + Datum + ", i sad je " + Vreme End Sub

Funkcije

Funkcije se pišu veoma slično kao proceure, međutim, funkcije uvek vradaju jenu vrenost (baš kao i funkcije u Excel -u  – npr. SUM, COUNT, it…). Možemo ih koristiti unutar rugih funkcija/procedura, ili u radnim listovima. Funkcije koje koristimo u worksheet-u ne mogu da

ga menjaju! Ako pokušamo a izmenimo worksheet bilo ge unutar funkcije ona de vratiti grešku (iako funkcije koje pozivamo iz proceura mogu a menjaju izgle worksheeta, ta praksa se ne preporuču je). Funkcije se efinišu u okviru moula. Sintaksa funkcija je vrlo slična subproceurama. Pravila za imenovanje funkcija su ista kao i za subprocedure. Osobenost ovih funkcija je da ime funkcije predstavlja izlaznu promenljivu. Ovo je ilustrovano linijom

ImeFunkcije = VracenaVrednost.

Tip izlazne promenljive se opciono

može navesti u zaglavlju funkcije, nakon zagrae sa listom argumenata. O tipovima VBA promenljivih de biti reči kasnije. Ispre ključne reči Function u zaglavlju funkcije se mogu nadi reči Private  ili Public. Private označava a je funkcija ostupna samo proceurama iz istog moula, ok Public označava a  je funkcija dostupna svim procedurama iz svih modula svih aktivnih Excel-ovih projekata.

Ispre Function se može nadi i ključna reč u funkciji čuvaju između poziva funkcija.

Static

koja označava a se promenljive eklarisane

Slično kao ko subproceura, izvršavanje funkcije se može prekinuti korišdenjem instrukcije Exit Function. U tom slučaju je potrebno voiti računa a je imenu funkcije,   kao izlaznoj promenljivoj, dodeljena vrednost pre instrukcije Exit Function.

Primer jene korisničke funkcije, koja računa kvarat razlike va uneta broja, je at ispo. Function KvadratRazlikeDveCelije(X As Double, Y As Double) as Double Dim Z As Double Z = (X - Y) ^ 2 KvadratRazlikeDveCelije = Z End Function

12

Ova funkcija se u radnom listu poziva kao i svaka druga Excel-ova funkcija. Argumenti

funkcije X i Y mogu biti proizvoljni brojevi, a mogu biti i delije ranog lista, kao što je to prikazano na slici

Primer: Function Saberi(a1, a2) 'Sabiranje brojeva a1 i a2 Saberi = a1 + a2 'vraćanje vrednosti funkcije vršimo tako što imenu funkcije 'dodelimo vrednost End Function

Event Code

To je ko koji de se izvršavati svaki put kaa nastupi neki ogađaj (event=ogađaj). Po suštini, event coe su proceure. Npr. možemo napisati ko koji se izvršava svaki put ka korisnik promeni selekciju delije (tj. selektuje neku rugu deliju), u trenutku pre štampe, ka se aktivira list, it... Event ko se ne može pisa ti u modulima, nego samo u kodu koji je previđen za worksheet/workbook (ali naravno – možemo oatle pozivati ruge proceure/funkcije koje možemo smestiti bilo ge, pa i u moul). Primer: Private Sub Workbook_Open() MsgBox "Dobrodosli u workbook sa makroima" End Sub

Dodavanje modula Dodavanje modula se obavlja u VB Editoru, biranjem menija Insert>Module Promena imena modula Promena imena moula se obavlja u Properties prozoru u dnonjem levom uglu VB Editora.

13

Uklanjanje modula Uklanjanje modula izvodimo esnim klikom miša na moul u Project explorer oknu (sa leve

strane VB Eitora) i biranjem komane Remove. Mogude je sačuvati moul kao zasebni fajl na disku u trenutku izbacivanja iz projekta.

14

4. Programiranje Objekti, osobine, metodi Objekti čine najbitniju stavku u VBA i o suštinskog je značaja pravilno ih shvatiti. Svaki objekat efiniše svoja ponašanja (tj. metoe) i osobine (tj. poešavanja). Objekti su npr. Application, Worksheet, Workbook, selektovani opseg delija, jena delija, it… Osobine npr. delije bi bili okviri (borers), kom reu pripaa, kojoj koloni, saržaj delije, koja je pozainska boja, boja fonta, veličina it…; ponašanje: aktiviraj deliju (tj. a delija obije fokus), oaj komentar, urai merge, obriši saržaj, it… Koristedi VBA možemo irektno pristupiti objektima a kontrolišemo i upravljamo ponašanjem aplikacije. Ali, pre nego što započnemo pisanje programa u VBA treba se upoznati sa nekim osnovnim terminima:

Termin

Opis

Objekat (Object)

Element aplikacije sa posebnim osobinama i ponašanjem. Objekat  je komponenta koja kombinuje kod i podatke. Na primer, radna

sveska, rani list, delija, grafikon... Osobina (Property)

Karakteristika ili imenovani atribut nekog objekta. Na primer, Name i StandardWidth su osobine objekta WorkSheet.

Metod (Method)

Ponašanje ili akcija koji izvoi neki objekat. Na primer, Calculate je meto koji ponovno izračunava sve formule WorkSheet objekta. Imenovani niz instrukcija koje izvoe oređeni zaatak. Na primer, možemo napraviti proceduru koja automatski snima

Procedura (Procedure)

promene pre zatvaranja radne sveske. Komentar (Comment)

Modul (Module)

Re teksta unutar proceure, koji koristimo a opišemo pojeine linije koa ili celu proceuru. Komentari uvek započinju sa apostrofom Fajl u kojem se može nalaziti i više VBA proceura ili makro komandi

Kolekcije i kontejneri objekata Objekti mogu biti iz kolekcije ili kontejnera objekata. Kolekcija objekata je skup povezanih objekata koji imaju iste osobine. Na primer, WorkSheet je kolekcija objekata koji predstavljaju sve radne listove u radnoj svesci.

Kontejner objekata sarži jean ili više objekata, koji mogu ali ne moraju biti povezani. Na primer, Workbook je kontejner objekata koji sarži WorkSheet objekte. Krajnji kontejner objekata je Applicati on objekat, koji sarži sve ostale Excel objekte, kao što su rani listovi i radne sveske.

Objekti iste vrste se neka smeštaju u kolekcije: npr. više Worksheet -ova smeštamo zajeno u Worksheets kolekciju, više delija u Cells… a bi obili oređeni objekat iz kolekcije objekata navoimo njegovo ime u zagraama, npr za oređeni worksheet: Worksheets(“MojSheet”).

15

Saa na alje možemo raiti sa ovim izrazom potpuno iste akcije koje bi inače raili na  jednom sheet-u.

Svaki objekat pore svojih osobina i ponašanja može saržati ruge objekte –  npr. Workbook sarži Worksheet objekte, Worksheet alje ima Range objekte (opseg delija), koji opet ima delije it… a bi pristupili nekom objektu u VBA kou, specificiramo njeno mesto u hijerarhiji koristedi znak “.” (tačka). Na primer: Application.Workbooks(“Book1”).Worksheets(“Sheet1”).Range(“A1”)

Ako izostavimo početak hijerarhije porazumevade se trenutno aktivni objekat. U

prethonom primeru, ako izostavimo prva va objekta i napišemo: Worksheets(“Sheet1”).Range(“A1”)

to znači a referišemo Workbook koji je trenutno aktivan. Ako izostavimo i Worksheets(“Sheet1”), znači a raimo na trenutno aktivnom sheet -u i možemo samo pisati Range(“A1”). Ovo je korisno zato što isti makro možemo koristiti na više worksheet -ova, u zavisnosti od toga koji je trenutno aktivan.

Osnovni principi Linija koa može biti proizvoljno ugačka. Ako želimo možemo je nastaviti u sleedem reu ako re prekinemo sa znakom „_“ . VB de ona taj znak ignorisati i predi de a obrađuje sleedi re kao a je u istom reu sa prethonim. Na primer: varA = Cells(1,2).Value * Cells(3,3).Value – Cells(3,4).Value * _ Cells(5,5).Value / _ Cells(2,2).Value – 3

Obratiti pažnju na uvlačenje u svim sleedim primerima – nije obavezno ali veoma pomaže a lakše sagleamo koji re pripaa ge (a li je „ugnježen“ ili ne, a li se nastavlja o prethodnog reda itd...).

Komentari koje oajemo se ne izvršavaju. Svaki komentar počinje znakom apostrofa (’) i važi o kraja linije. rugim rečima, VB de ignorisati sve što piše posle apostrofa. Zbog toga, možemo pisati nešto ovako: Sub Macro1() ' Komentar koji stoji samostalno u redu With Selection.Interior ' komentar iza linije koda .ColorIndex = 6 ' Boja 6 je žuta boja – opisujemo kod koji nije najjasniji .Pattern = xlSolid End With Selection.Font.ColorIndex = 3 'Boja teksta – crvena (tj. 3) End Sub

Dodela vrenosti se vrši prostim operatorom “=”. U oreište koje je sa leve strane

 jenakosti se upisuje izračunata vrenost sa esne strane. Uvek se prvo izračuna esna strana jenakosti, a zatim se to upisuje u oreište. Na taj način, možemo zapisati: varA = 0 'u varA upisujemo vrednost nula (0) varA = varA + 1 'u varA upisujemo vrednost: varA+1, tj. 0+1, tj. 1

U ovom primeru, matematički gleano poslenji re je netačan / neispravan, ali kao što smo rekli ranije – prvo se izračuna vrenost sa esne strane jenakosti, i zatim se to upiše u varA.

16

Leva strana jenakosti nas ne interesuje o samog kraja kaa treba u nju a upišemo vrednost.

Kaa želimo a oelimo promenljivoj vrenost nekog objekta, moramo prvo napisati ključnu reč “Set”: Dim varA As Range Set varA = ActiveCell

Sa na alje možemo koristiti varA isto kao što bi koristili ActiveCell zato što pokazuju na isti objekat. Još jena “vrsta” oele je kaa oređenim paramentrima neke proceure/funkcije oeljujemo vrenosti. U tom slučaju, parametrima oeljujemo vrenosti sa “:=”. Na primer: Workbook.Open fileName:="Book1.xls", password:="pswd"

Promena osobine  – osobine možete shvatiti i kao „poešavanja objekta“. Npr. jeno o

poešavanja za deliju je njena vrenost, tj. ono što u njoj piše. Sleedi ko de promeniti vrenost delije A3 tako a u njoj piše reč „Test“: Range(“A3”).Value = “Test” 'sledeći red ima potpuno isti efekat, ali ćeliji pristupa na drugi način: Cells(3,1).Value = “Test” ' treći red, prva kolona – u vrednost upiši Test

U prethodnom primeru na va različita načina smo ošli o istog objekta – delije A3. Koji

dete način a koristite je potpuno nebitno, ali a vam treba referenca na neki opseg (npr. A2:A40, ili imenovani opseg – “poaci”, “vrenosti” it…) morali bi a koristite Range . Čitanje osobine je veoma slično upisivanju vrenosti, samo što saa umesto upisivanja vrenosti u osobinu, čitamo osobinu (tj. smeštamo je na esnu stranu) a na levu stranu demo staviti neku promenljivu: varA = Cells(1,3).Value ' upisujemo u varA vrednost ćelije C1 Cells(1,4).Value = varA ' u D1 upisujemo vrednost koju smo malopre pročitali iz C1 Cells(2,2).Value = Cells(5,1) 'u B2 upisujemo vrednost iz A5

Matematičke operacije su veoma slične rugim programskim jezicima. Na primer: varA = varB + varC * varD / varB – varD^2 ' imamo redom: sabiranje, množenje, deljenje, oduzimanje, ' stepenovanje stepenom 2

Logičke operacije su opet, veoma slične onome što ste verovatno sretali. Primer: varA varA varA varA

= = = =

(varB > varC) ' u varA će varC=varD 'prva jednakost varD<=varE 'da li je varD varE<>varA 'da li je varE

stajati TRUE ili FALSE je za dodelu (uvek), a druga deo logičke operacije manje ili jednako od varE različito od varA

17

 Aritmetički operatori Operator

Operacija

Primer

+

Sabiranje

10+4

14

-

Negacija

-10

-10

-

Oduzimanje

10-5

5

*

Množenje

10*7

70

/

Djeljenje

10/5

2

\

Celobrojno dijeljenje

11\5

2

^

Stepenovanje

10^3

1000

Ostatak pri deljenju

10 od 5

Mod

Rezultat

0

Operatori poređenja Operator

Naziv

Primer

Rezultat

=

 jednako

7=3

FALSE

<>

7<>3

TRUE

7>3

TRUE

>=

različito vede o vede ili jenako

"a">="b"

FALSE

<

manje od

"a"<"b"

TRUE

<=

manje od ili jednako

"a"<="b"

TRUE

"Borba" Like "Bor?a"

TRUE

>

Like

Like

18

5. Varijable, tipovi i konstante Varijable Promenljive u VB mogu a se efinišu eksplicitno: Dim varA as Integer

ali imate slobou a jenostavno koristite promenljive i koje niste efinisali, i VB de automatski a ih efiniše za vas. Nazivi promenljivih moraju početi slovom, mogu saržati brojeve, ali ne i znak razmaka (ako želite a razmak bue eo naziva promenljive koristite znak „_“). Velika i mala slova ne prave razliku za VB  – ako i stavimo negde malo slovo gde treba veliko,

VB de prepoznati na koju promenljivu/objekat se onosi (case insensitive). Primer: Dim varA as Integer 'eksplicitno deklarišemo da je varA celobrojnog tipa varA = 12 'dodeljujemo joj vrednost 12 varB = varA * 2 'iako nismo deklarisali varB, upisujemo vrednost u nju varA = varB / 4 'varB kasnije možemo koristiti potp uno ravnopravno

Opseg VBA promenljivih Svaka promenljiva ima svoj opseg , tj. moule i proceure ge se promenljiva može koristiti, i trajanje (ili životni vek), koje efiniše vreme zaržavanja te promenljive u memoriji. Trajanje promenljive je usko vezano sa njenim opsegom. U VBA, promenljiva može imati tri tipa opsega: 

proceduralni ili lokalni,



privatni ili opseg modula, i



 javni.

Proceduralni opseg Promenljiva sa proceduralnim opsegom je dostupna sarno u proceduri gde je definisana. Kao rezultat toga, tr ajanje lokalne promenljive je ograničeno na trajanje same proceure. Implicitno deklarisane promenljive imaju proceduralni opseg. Eksplicitno deklarisanje lokalne

promenljive se vrši pomodu ključnih reči im ili Static unutar procedure. Privatni opseg Promenljiva sa privatnim opsegom je dostupna svim procedurama modula gde se ona nalazi,

ali ne i proceurama iz rugih moula. Pomodu ovih promenljivih, proceure iz moula mogu međusobno komunicirati. Privatne promenljive zaržavaju svoju vrenost sve ok je premetni projekat otvoren. Privatne promenljive se eklarišu pomodu ključnih reči im ili Private na početku moula, ispre prve proceure u moulu. Reč Private se ne može se koristiti unutar procedure i jasnije je koristiti nju, a ne Dim, za deklarisanje privatnih promenljivih.

19

Javni opseg Promenljiva sa javnim dosegom je dostupna svim procedurama u svim modulima u projektu

koji je sarži. Javne promenljive se eklarišu korišdenjem ključne reči Public ispred prve procedure u modulu.

Tipovi podataka Tip poatka prestavlja vrstu poatka sa kojim raimo. Postoje više stanarnih tipova:

Integer (celobrojni), Double (decimalni), String (tekstualni), Boolean (logički), it... Takođe, svaki objekat u Excel- u je poseban tip podatka  – Workbook, Worksheet, itd... Tip podatka

oređuje šta možemo sa tim poatkom a raimo. VisualBasic ne kontroliše u trenutku pisanja koa a li ono što raimo ogovara tipu poatka: npr, možemo napisati: 3 * Workbooks(„Sheet1“), ali de zato prijaviti grešku kaa bue pokušao a izvrši ko. Neki smatraju a je ovo glavni neostatak VB jezika zato što ozvoljava veliki broj grešaka u vremenu izvršavanja (nije strong type). VBA sarži veliki broj tipova promenljivih. ajemo u nastavku spisak tipova promenljivih uz kratak opis svake od njih.

Boolean

Boolean je promenljiva koja može imati ve vrenosti, True (logički tačno) ili False (logički netačno). Za postavljanje vrenosti Boolean promenljive se mogu koristiti ključne reči True i False, kao u primeru ispod. Dim X As Boolean X = True

Prilikom konvertovanja Boolean promenljive u neki drugi tip podataka (na primer, u

numeričku vrenost), True vrada -1, a False vrada 0. Sa ruge strane, kaa se numerička vrenost konvertuje u Boolean vrenost, jeino 0 vrada False, a svi ostali brojevi vradaju True. Boolean promenljiva zauzimaju dva bajta.

Byte

Ovaj tip poatka se koristi za smeštanje manjih pozitivnih brojeva, o 0 o 255. Byte promenljiva zauzima 1 bajt memorije, najmanje memorije u odnosu na bilo koji drugi tip.

Currency Currency tip služi za ra sa novcem, onosno tamo ge je vrlo važna tačnost kalkulacija.

Poržava pozitivne i negativne brojeve veličine o 15 cifara sa leve strane ecimalne tačke i 4 cifre sa desne strane. Opseg ovog tipa je od  –922 337 203 685 477.5808 do 922 337 203 685 477.5807. Za razliku o Single i ouble tipova poataka, Currency tip je tačan, tj. nije zaokružen. Ovaj tip zauzima 8 bajtova. Date

Ovaj tip poataka se koristi za smeštanje atuma i vremena. Koristi osam bajtova. VBA može da radi sa datumima iz opsega 1.1.100. –31.12.9999. i vremenom od 0:00:00 do 23:59:59. oeljivanje vrenosti ate promenljivoj se vrši pomodu karaktera taraba (#) sa kojim

20

počinje i završava se vrenost. Na primer, atum 14.9.2015. bi se u ate promenljivu anas uneo na bilo koji od sleedih načina: Danas = #September 14, 2015# Danas = #14/9/2015#

Vreme se unosi na sličan način, tj. pomodu karaktera #. Na primer, ate promenljivoj Sa se oela vrši na sleedi način: Sad = #17:15 PM#

U Coe prozoru, VBA konvertuje unešeni poatak u   format datuma koji je sistemski poešen. Na primer, ako unesete September 14, 2009, VBA de, verovatno, prikazati 9/14/2015. Slično, vreme 17:15 PM bi se verovatno konvertovalo u 5:15:00 PM. Decimal

ecimal promenljive se smeštaju kao 12 -bajtni označeni ce li brojevi skalirani promenljivim stepenom broja 10. Stepen broja 10 oređuje broj ecimalnih mesta broja i varira o 0 o 28. Bez decimalnih mesta (stepen broja 10 je 0), granice opsega vrednosti su +/-79 228 162 514 264 337 593 543 950 335. Sa 28 decimalnih mesta, granice opsega vrednosti su +/7.9228162514264337593543950335, a najmanja nenulta vrednost je +/-10-28. Decimal tip

poataka je potip tipa Variant i nije tip poataka za sebe. To znači a ne možete eklarisati promenljivu tipa Decimal.

Single Single tip podataka je 4-bajtni tip koji radi sa brojevima u pokretnom zarezu (IEEE format).

Single može a rai sa negativnim brojevima u opsegu o -3.402823μ1038 o -1.401298μ1045 i pozitivnih u opsegu o 1.401298μ10 -45 o 3.402823μ1038. Double Double je 8-bajtni tip podataka, i kao i Single, namenjen za brojeve u pokretnom zarezu (IEEE

format). U njega se mogu smestiti negativni brojevi o 1.79769313486231μ10308 o 4.94065645841247μ10-324, i pozitivni brojevi o 4.94065645841247μ10-324 do 1.79769313486232μ10308. Integer Integer tip podataka je 2- bajtni tip poataka koji može a rai sa cijelim brojevima iz opsega od -32 768 o 32 767. Ovo je moža najčešče korišdeni tip VBA promenljivih jer je ati opseg

ovoljan za najvedi broj zaataka. Long Long tip je 4-bajtni tip podataka namenjen za rad sa celobrojnim vrednostima iz opsega od -2 147 483 648 do 2 147 483 647.

Object

U promenljivima tipa Object se smeštaju arese objekata. oeljivanje vrenosti promenljivoj tipa Object se vrši narebom Set. Object pr omenljive zauzimaju 4 bajta. String 21

String tip poataka služi za smeštanje teksta. Stringovi mogu a sarže slova, brojeve, blanko, interpunkcijske znake i specijalne karaktere. Postoje stringovi promenljive i fiksne

užine. Stringovi promenljive užine mogu saržati i o ve milijare (tačnije, 231) karaktera; zauzimaju 10 bajtova plus memoriju koja je potrebna za smeštanje stringa. Stringovi fiksne užine mogu saržati o jenog o 64 000 karaktera i oni zauzimaju samo memorijski prostor potreban za sme štanje stringa. Ako je poatak koji je oeljen stringu kradi o fiksne užine, VBA oaje stringu blanko znake a bi ga opunio o fiksne užine. Ako je poatak koji je oeljen stringu uži o fiksne užine, VBA oseca eo koji je suvišan. VBA broji karaktere sa leve strane stringa. Na primer, ako oelite string “Programiranje” string promenljivoj fiksne užine o seam karaktera, VBA de smestiti samo postring “Program”. Variant

Ovaj tip poataka VBA oeljuje svim promenljivim čiji tip nije eksplicitno  deklarisan, tako da de eklaracija tipa Dim Indeks

kreirati Variant promenljivu Ineks. Variant promenljiva se može eklarisati i eksplicitno, na primer Dim Indeks as Variant

Promenljive tipa Variant mogu a smeštaju vedinu ostalih tipova poataka, pri čemu treba voiti računa o sleedim pojeinostima:  

Promenljive tipa Variant ne mogu saržati stringove fiksne užine. Promenljive tipa Variant sarže i četiri specijalne vrenosti: Empty (znači a promenljiva nije inicijalizovana), Error (specijalna vrednost koja se koristi za



pronalaženje grešaka u proceuri), Nothing (specijalna vrenost koja služi za ovajanje promenljive o objekta za koji je bila vezana) i Null (koristi se a označi a promenljiva namerno ne sarži poatke). Zbog svojih oatnih mogudnosti, Variant promenljive zauzimaju više memorije o ostalih tipova promenljivih. Variant promenljive koje sarže brojeve zauzimaju o 16 bajtova, a Variant promenljive koje sarže karaktere zauzimaju i o 22 bajta, plus memorijski prostor potreban za smeštanje karaktera.

22

Tip

Zazeće u

Opis

Opseg vrednosti

bajtovima Byte

1b

Ceo broj

Boolean

2b

True ili False vrednost

Integer

2b

Ceo broj

-32,768 do +32,767

Long

4b

Ceo broj

-2,147,483,648 do +2,147,483,647

Single

4b

Decimalni broj

-3.4e38 do +3.4e38

Double

8b

Currency

8b

Date

8b

Object

4b

String

Varira

Variant

Varira

0 do 255

Decimalni broj duple preciznosti Decimalni broj sa fiksnim brojem decimala Decimalni broj. Ceo deo je datum, decimale su vreme

True ili False

-1.8e308 do +1.8e308 -922,337,203,685,477.5808 do +922,337,203,685,477.5807 1st January 100 do 31st December 9999

Referenca na objekat Niz karaktera fiksne ili

varijabilne užine Decimalni brojevi ili tekst

Bilo koji objekat Fiksno do 65,50 znakova Varijabilno-do2 milijarde znakova Number – kao Double String – kao String

Deklaracija promenljivih eklaracija prestavlja navođenje imena i tipa promenljive koju demo koristiti u programu. eklaracija se vrši korišdenjem reči im, što je skradeno o imension, i može se vršiti unutar proceure, ka obijamo promenljivu proceuralnog opsega, ili se može vršiti na vrhu modula, kada dobijamo promenljivu opsega modula. Tako se, na primer, celobrojna promenljiva X eklariše na sleedi način: Dim X as Integer

Ukoliko se ne na vee tip promenljive, porazumeva se tip Variant. Promenljive se, u suštini,

mogu eklarisati bilo ge unutar proceure. Jeino ograničenje je a eklaracija promenljive mora prethoditi prvoj upotrebi te promenljive u proceduri. Ipak, dobra je praksa deklaraciju

vršiti omah na početku proceure, tj. pre ostalih narebi, jer na taj način vrlo brzo možemo proveriti pravilnost deklaracije svih promenljivih bez lutanja po kodu.

eklarisanje više promenljivih u jenoj liniji se vrši tako što se eklaracije poje dinih promenljivih odvajaju zarezima, na primer Dim X As Integer, Y As Double, S as String

Ukoliko imate više promenljivih istog tipa, tip se mora navesti za svaku promenljivu posebno. Tako de linija Dim X As Integer, Y As Integer

deklarisati X i Y kao c elobrojne promenljive, ok de skradeni oblik Dim X, Y As Integer

23

deklarisati Y kao celobrojnu promenljivu i X kao Variant promenljivu.

Ovakva eklaracija promenljivih, tj. korišdenjem reči im, se još naziva i eksplicitnom eklaracijom. rugi način je tzv. implicitna eklaracija, koja se vrši kaa promenljivu koristimo u izrazu bez njenog prethodnog deklarisanja. Ako, na primer, promenljiva S nije deklarisana, ona de izraz S = "Beogradske ulice"

deklarisati promenljivu S tipa Variant.

Prenost implicitne eklaracije je a ne morate a voite računa o eklaracijama, ved a promenljive koristite kako vam zatrebaju (npr. kao u Matlab- u). Međutim, ovakva eklaracija ima i svojih mana.

Prva mana je a se lako može napraviti greška kaa se rai sa užim imenima  promenljivih. Pretpostavimo, na primer, a u proceuri implicitno eklarišemo promenljivu  ProsekPlata, i a se kasnije greškom pozovemo na tu promenljivu kao ProsekPiata. VBA ovo nede tumačiti kao grešku, ved de implicitno  deklarisati novu promenljivu koja nema veze sa promenljivom ProsekPlata. Pri rau sa velikim programima, ovo može biti veliki problem, jer   se, zbog sličnosti imena promenljivih, greške teško pronalaze u šumi izraza. Ovo se ne može  desiti ako sve promenljive koje koristite u programu eksplicitno eklarišete. Druga mana je ta da Variant promenljive zauzimaju više memorijskog prostora   od ostalih tipova. Ova mana je zanemarljiva ko malih programa, ali ko vedih može odi o izražaja, pogotovo kod slabijih računara, jer ra sa Variant promenljivim zahteva više vreme na od rada sa ostalim tipovima. Razlog ovome je stalna provera vrste poataka smeštene u Variant promenljivoj.

 Na primer, Double promenljivu Broj možemo implicitno deklarisati na sledeći način: Broj# = 23.7

Eksplicitno deklarisanje se može forsirati čekiranjem opcijom Require Variable Declaration koja se nalazi na tabu  Editor  prozora Tools>Options u VBE. VBE dodaje iskaz Option Explicit u sve nove module, koji zahteva eksplicitnu deklaraciju promenljivih u tim modulima.

Konstante Konstane se eklarišu slično kao varijable, ali im se omah pri eklaraciji oeljuje i vrednost. Npr. Const iMaxCount = 9999 Const iMaxScore = 100

24

6. Donošenje odluka Logički operatori Logičke operacije su opet, veoma slične onome što ste verovatno sretali. Primer: varA varA varA varA VarA VarA VarA

= = = = = = =

(varB > varC) ' u varA će stajati TRUE ili FALSE varC=varD 'prva jednakost je za dodelu (uvek), a druga deo logičke operacije varD<=varE 'da li je varD manje ili jednako od varE varE<>varA 'da li je varE različito od varA varB And varC ' u varA će stajati TRUE ako su varB i varC TRUE varB Or varC ' u varA će stajati TRUE ako su varB ili varC TRUE Not varB ' u varA će stajati TRUE ako je varB FALSE

Pravljenje izbora Ko se stanarno izvršava jean re za rugim. Međutim, ima slučajeva kaa nam je potrebno a neki ko izvršimo po nekim uslovima, a neki eo koa ponavljamo oređen broj puta it… Zbog ovoga postoje različite oatne komane kojima možemo a kontrolišemo kako de a teče izvršavanje koa. Svaka o ole naveenih konstrukcija može a se ugnježava u samu sebe ili u ruge komane, tj. može se posmatrati kao jena zaokružena jeinica koa. If...Then...Else Ova konstrukcija omogudava a izvršavamo neki ko samo po oređenim uslovom. Sintaksa: If uslov Then Naredba1 Naredba2 … Else Naredba3 … End If

Ako je uslov tačan (tj. izračunava se na TRUE) ona de se izvršiti Nareba1, Nareba2 i o stale ako postoje. Ako je uslov netačan, izvršava se eo koa u E lse grani  – tj. Naredba3 (i ostale ako postoje). Ako pišemo If -Then-Else u više reova kao u gornjem primeru, obavezno je a narebu završimo sa En If. Ako nam Else eo nije potreban možemo izostaviti celu tu granu.. Konkretan primer: If Cells(1, 1).Value = True Then Cells(2, 2).Value = "Tacno" Else Cells(2, 2).Value = "Netacno" End If

Ili: If Cells(1, 1).Value = True Then Cells(2, 2).Value = "Tacno" End If

25

Ili: If Cells(1, 1).Value = True Then Cells(2, 2).Value = "Tacno"

U narednom primeru se ispituje vrenost promenljive koja sarži broj poena koje je stuent

obio na ispitu i ispisuje ocenu koju je stuent obio znajudi a važi sleeda veza:

Poruka = "Student je dobio ocenu " If BrojPoena >= 90 Then Poruka = Poruka + "A" ElseIf BrojPoena >= 80 Then Poruka = Poruka + "B" ElseIf BrojPoena >= 70 Then Poruka = Poruka + "C" ElseIf BrojPoena >= 60 Then Poruka = Poruka + "D" ElseIf BrojPoena >= 50 Then Poruka = Poruka + "E" Else Poruka = Poruka + "F" End If MsgBox Poruka

Uočimo iz ovog primera a se operator sabiranja može koristiti i za naovezivanje stringova. Select Case Nareba koja je po funkciji slična If -Then-Else narebi sa tom razlikom što se upoređuje više

vrenosti, bez potrebe za ugnježavanjem If elova. Sintaksa: Select Case var Case uslov1 Naredba1 … Case uslov2 Naredba2 … … End Select

Promenljiva čiju vrenost ispitujemo je označena sa var. U svakom Case elu ta vrenost se ispituje a li je jenaka uslovu uslov1, uslov2 it… Ako je tačan neki uslov, taa se izvršava ogovarajudi set narebi. Npr, ako je tačan uslov1, ona de se izvršavati Nareba1 (i ostale ako postoje, sve o sleedeg Case ela), ako je tačan uslov2, izvršava se Nareba2, it… Ako u uslovima treba a iskoristimo vrenost var (npr. var>2), ona pišemo i ključnu reč  Is: Case Is > 2. Za operator jenakosti to nije potrebno (Case 4 de ispitivati a li je var = 4). Primer: Select Case ActiveCell.Value Case Is < 0 ActiveCell.Font.ColorIndex = 3

26

Case 0 ActiveCell.Font.ColorIndex = 5 Case Is >0 ActiveCell.Font.ColorIndex = 1 End select

Rešimo prethoni primer sa ispisom ocene stuenta pomodu Select Case narebe. Poruka = "Student je dobio ocenu " Select Case BrojPoena Case Is >= 90 Poruka = Poruka + "A" Case Is >= 80 Poruka = Poruka + "B" Case Is >= 70 Poruka = Poruka + "C" Case Is >= 60 Poruka = Poruka + "D" Case Is >= 50 Poruka = Poruka + "E" Case Else Poruka = Poruka + "F" End Select MsgBox Poruka

Primetimo upotrebu ključne reči Is a se specificira opseg vrenosti. Ako pretpostavimo a broj poena može biti samo celi broj, prethona nareba bi se mogla napisati i na sleedi način: Select Case BrojPoena Case Is >= 90 Poruka Case 80 To 89 Poruka Case 70 To 79 Poruka Case 60 To 69 Poruka Case 50 To 59 Poruka Case Else Poruka End Select

= Poruka + "A" = Poruka + "B" = Poruka + "C" = Poruka + "D" = Poruka + "E" = Poruka + "F"

U ovom obliku smo koristili ključnu reč To za specificiranje opsega. Ako je broj poena celi broj, onda se Case 80 To 89

može zapisati i kao Case 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89

ge navoimo sve mogude vrenosti koje može uzeti promenljiva BrojPoena i razvajamo iz zarezima. Ovaj primer baš i ne opravava upotrebu ovakvog načina zaavanja vrenosti, ali  je pogoan za ilustraciju. Ključna reč Is može i a kombinuje izraze, tako a se obuhvataju različiti opsezi koji nisu suseni. Izrazi se ovajaju zarezima. Na primer, slučajem Case Is > 90, 33, 50 To 60

bi se obuhvatili brojevi vedi o 90, broj 33 i brojevi između 50 i 60.

27

7. Izbor korisnika Dijalog prozor za unos

Koristidemo ve osnovne funkcije za interakciju – InputBox i MsgBox, kojima demo uzimati podatke od korisnika odnosno prikazivati poruke korisniku (respektivno). Detaljniju i mnogo

opširniju grafičku komunikaciju raidemo u elu sa UserFo rms. InputBox je zapravo funkcija koja prikazuje korisniku poruku i pruža mu prostor za unošenje proizvoljnog teksta. Kaa korisnik klikne OK vrenost koju je ukucao je saržana u povratnoj vrednosti funkcije. Primer: inp = InputBox("Tekst poruke", "Naslov", "Default vrednost")

U ovom primeru, kaa se pokrene makro, korisniku se prikazuje sleedi prozor:

Kaa klikne OK, InputBox de vratiti vrenost koju je on uneo kao rezultat funkcije, i u našem primeru to demo sačuvati u promenljivu inp. Ako korisnik klikne na „Cancel“ InputBox de vratiti vrenost praznog stringa:„“. Naslov i efault vrenost u pozivu ove funkcije možemo izostaviti, dok je tekst poruke obavezan.

Dijalog prozor sa porukom

MsgBox je takođe funkcija ali za razliku o InputBox ova fu nkcija samo ispisuje poruku korisniku. Kao povratnu vrenost vrada informaciju a li je korisnik kliknuo na OK, Cancel, ili sl. Ove povratne vrednosti su konstante definisane objektom VbMsgBoxResult. Npr, ako je

kliknuo OK, MsgBox de vratiti VbMsgBoxResult.vbOK, ako je kliknuo Cancel, vratide vrenost VbMsgBoxResult.vbCancel, it... vrenost ovih konstanti možete uvek obiti tako što dete napisati VbMsgBoxResult i zatim ka pritisnete tačku prikazade vam se sve konstante koje su definisane. Primer: inp = MsgBox("Tekst poruke", definicijaTastera, "Naslov")

Tekst poruke je tekst koji se ispisuje korisniku. Definicija tastera podrazumeva jednu od konstanti u

vbMsgBoxStyle objektu

(npr.

vbOKOnly, vbYesNo, vbOKCancel,

itd...). Naslov je naslov

poruke. Jedan od p rimera bi mogao a bue sleedi: inp = MsgBox("Nedovoljno podataka. Nastaviti obradu?", vbYesNo, "Naslov")

Ove pitamo korisnika a li želi a nastavi obrau i prikazujemo mu Yes i No ugmide. Njegov izbor pamtimo u promenljivoj inp. Nakon toga, možemo a ispitujemo šta je kliknuo tako što demo poreiti inp sa vbMsgBoxResult.vbNo i vbMsgBoxResult.vbYes.

28

8. Ponavljanje akcija For...Next For-Next petlja omogudava a neki eo koa ponavljamo oređeni broj puta. Sintaksa: For var = x To y Naredbe … Next var

Promenljiva var koristi kao brojač prolaza kroz petlju – pri svakom prolazu uvedava se za 1 (ime promenljive je proizvoljno). U prvom prolazu ova promenljiva dobija vrednost x, a petlja

de idi ok go ne ostigne vrenost y. U svakom prolazu izvršava se se t komandi koji je unutar For petlje (obeležen sa Narebe…). For petlju obavezno završavamo sa Next var (ime promenljive nije neophono, ali je poželjno jer olakšava razumevanje koa). Konkretan primer: Suma = 0 For iBr = 0 To 100 Suma = Suma + iBr Next iBr

Ovaj primer de sabrati brojeve o 0 o 100. Rezultat sabiranja imamo u promenljivoj Suma. Sleedi primer upisuje rene brojeve u prvih 100 delija kolone A: For iBr = 1 To 100 Cells(iBr, 1).Value = iBr Next iBr

For...Each...Next Postoji još jena konstrukcija koja se koristi za For narebu kaa je potrebno a “prođemo“ kroz sve objekte neke kolekcije objekata. Taa de For nareba počinjati sa: For Each obj In Coll (ostalo je sve isto), onosno u prevou: “ponavljaj za svaki objekat obj u kolekciji Coll”. U tom slučaju, objekat se ne uvedava za jean kao u prethoom slučaju ved de za svaku sleedu iteraciju obiti sleedu vrenost u kolekciji (zbog toga je bitno a tu kolekciju ne menjamo unutar petlje).

Na primer, ako želimo a svaku deliju selekcije promenimo tako a sarži svoj reni broj: varI = 0 For Each Item In Selection varI = varI + 1 Item.Value = varI Next Item

Ovo je vrlo korisno kaa raimo sa nekom kolekcijom u kojoj ne znamo tačan broj objekata a želimo a ih prođemo sve. With  je ključna reč koju demo koristiti u prilikama kaa često pristupamo istom objektu.

Nema neki funkcionalni značaj za program osim što nam skraduje vreme pisanja. Sintaksa:

29

With objekat Naredbe ... End With

Objekat je neki objekat čije osobine ili čijim objektima želimo a pristupamo u elu Narebe. Na primer, umesto a pišemo ugački ko: Selection.HorizontalAlignment = xlCenter Selection.VerticalAlignment = xlCenter Selection.WrapText = False

možemo a pišemo skradeno: With Selection .HorizontalAlignment = xlCenter .VerticalAlignment = xlCenter .WrapText = False End With

Do While...Loop Do While prestavlja

rugi tip petlji u VBA. Za razliku o brojačke For-Next petlje, ova se petlja izvršava sve ok je ispunjen oređeni uslov. Do While petlja može uzeti jean o sleeda va oblika: Do While Uslov Naredbe Loop

ili Do Naredbe Loop While Uslov

While uslov se može staviti na početak ili na kraj petlje. Razlika između ova va oblika While

Do

petlje je u trenutku kad se proverava ta čnost uslova. U prvom obliku se uslov

proverava omah na početku petlje i može se esiti a se u petlju uopšte ne uđe. U rugom obliku se uslov proverava na kraju petlje i petlja se izvršava minimum jeanput. Forsirani izlazak iz Do While petlje se vrši narebom Exit Do. Uočite primer sa sabiranjem brojeva manjih o 100 koristedi oba oblika Do

While petlje.

S = 0 I = 1 Do While I < 100 S = S + I I = I + 1 Loop

S = 0 I = 0 Do I = I + 1 S = S + I Loop While I < 99

Moramo voiti računa a se varijabla o koje zavisi uslov izvršenja petlje menja tako a  jednog trenutka taj uslov ne bue zaovoljen. Ukoliko to nije ispunjeno, obidemo beskonačnu petlju. U našem slučaju, varijabla I raste ok ne postane 100 u slučaju prve

30

petlje i 99 u slučaju ruge petlje. akle, pri izlasku   iz petlje, varijabla od koje zavisi uslov petlje ima prvu vrijednost za koju taj uslov nije zadovoljen. Deo

While Uslov u

mora nadi Exit

sintaksi petlje je opcionalan, tj. ne mora se navoditi uslov. Tada se u petlji

Do radi

izlaska iz petlje. Prethodni prim er urađen koristedi ovaj oblik petlje je

dat ispod. S = 0: I = 1 Do S = S + I I = I + 1 If I = 100 Then Exit Do Loop

Do Until...Loop

Ovaj tip petlje je vrlo sličan o While petlji, sa tom razlikom a se o Until petlja izvršava sve ok se ne ispuni oređeni uslov. Sintaksa ove petlje takođe ozvoljava provjeru uslova petlje na njenom početku i na kraju. Do Until Uslov Naredbe Loop

ili Do Naredbe Loop Until Uvjet

Petlja se u oba oblika izvršava sve ok Uslov nije ispunjen. Kada se Uslov ispuni, izlazi se iz petlje i nastavlja sa prvom sleedom instrukcijom. Ko oblika sa proverom Uslovana kraju, petlja se izvršava bar jeanput. Primer sa sabiranjem brojeva manjih o 100 koristedi oba oblika Do Until petlje. S = 0: I = 1 Do Until I = 100 S = S + I I = I + 1 Loop

S = 0: I = 0 Do I = I + 1 S = S + I Loop Until I = 99

Forsirani izlazak iz o Until petlje se također vrši narebom Exit o. Pogleajte još jean prim er Do

Until petlje koja pronalazi prvu praznu deliju u

Sub Doo_Until() Dim ws As Worksheet Set ws = Sheets(1) i = 1 Do Until ws.Cells(i, 2) = "" i = i + 1 Loop ws.Cells(i, 2).Select End Sub

31

koloni A

9. Nizovi  Niz predstavlja grupu elemenata koji imaju isti tip i ime, pri čemu se određenom elementu niza pristupa koristeći ime niza i indeks elementa. Indeks elementa predstavlja redni broj elementa u nizu i navodi se u malim zagradama. Kao kod C programskog jezika, indeks prvog elementa niza je 0. Tako bi elementima niza X, dužine 10, pristupali na slijedeći način: X(0), X(1), ..., X(9)

Deklarisanje Nizovi se eklariraju koristedi ključne riječi Dim ili Public, kao i ostale VBA varijable. Pri eklariranju niza se može promijeniti ineks prvog elementa i to na slijeedi način: Dim X(1 To 10) As Integer

Prethonom eklaracijom smo eklarirali niz o 10 cijelih brojeva, pri čemu je ineks prvog elementa 1, a posljednjeg 10. U zagradi se, dakle, navode indeksi prvog i posljednjeg elementa, povezanih riječju To. Ako bi u deklaraciji naveli samo gornji indeks 10, tj. Dim X(10) As Integer

deklarirali bismo niz od 11 elemenata, jer je p odrazumijevano indeks prvog elementa 0.

Navođenjem Option Base 1

na početku moula, ineks prvog elementa niza de biti 1 u svim proceurama tog moula. Ineks prvog i posljenjeg elementa niza možemo saznati pomodu funkcija LBound(ImeNiza), koja vrada ineks prvog elementa , i UBound(ImeNiza), koja vrada ineks posljenj eg elementa niza.

Višedimenzionalni nizovi Pore prethono opisanih jenoimenzionalnih nizova, u VBA možemo raiti i sa višeimenzionalnim nizovima. VBA podržava do 60 dimenzija nizova, ali se rijetko kad koristi više o troimenzionalnih nizova. Najčešdi primjer višeimenzionalnih nizova su dvodimenzionalni nizovi ili matrice.

eklariranje višeimenzionalnih nizova je isto kao i eklariranje jenoimenzionalnih nizova, pri čemu se, za svaku imenziju, ineks prvog i posljenjeg elementa navoe u zagraam a. Na primjer, sa Dim M(1 To 10, 1 To 10) as Integer

eklariramo voimenzionalni niz M o 100 elemenata, raspoređenih u 10 vrsta i 10 kolona. Prilikom pristupanja elementima niza M, moramo navesti redni broj vrste i kolone u kojoj se nalazi element. Na primjer, izrazom M(3,4) = 106

se vrši promjena vrijenosti elementa niza M u presjeku trede vrste i četvrte kolone.

32

Deklarisanje dinamičkih nizova

Mana prethono opisanih nizova je ta a se svaki put mora izvršiti preimenzioniranje nizova prilikom deklarisanja, kako bi se smestili poaci za slučaj najzahtjevnije mogude obrae. Često se eklariše nekoliko puta više memorijskog prostora o stvarno potrebnog. Neiskorištena zauzeta memorija je neostupna za smeštaj rugih varijabli. Ovaj se problem može rešiti korišdenjem inamičkih nizova. inamički nizovi nemaju unapred definisan broj elemenata. Dakle, pri deklarisanju inamičkog niza, ne navoi se ineks posljenjeg elementa u zagrai, tj. Dim M() As Integer

Međutim, pre prve upotrebe niza u programu, mora se definisati broj elemenata niza, što se radi naredbom ReDim na sleedi način: ReDim M(10)

Pomodu narebe ReDim može se vršiti i promjena broja elemenata niza (reimenzioni sanje). Redimenzionisanje niza se u proceuri može vršiti proizvoljan broj puta. Treba voiti račun da se prilikom redimenzionis anja niza gubi vrenost elemenata. Za očuvanje vrenosti elemenata niza potrebno je koristiti naredbu Preserve, kao na primer ReDim Preserve M(10)

33

10. UDF funkcije Excel dozvoljava kreiranje funkcija (User Defined Functions  – UF) koje je mogude koristiti na

isti način kao i sve ruge funkcije npr. SUM, VLOOKUP, COUNT ili bilo koju rugu ugrađenu funkciju… Vrlo često su korisnici razočarani brojem Excel matematičkih funkcija ili funkcija za rad sa tekstom, a li takve funkcije je mogude samostalno kreirati kroz VBA ko. Na primer, funkcija za konverziju iz Celzijusa u Farenhajte Function CtoF(Centigrade) CtoF = Centigrade * 9 / 5 + 32 End Function

Stanimo na bilo koju deliju u ranom listu i napišimo formulu

=CtoF(100)

i obidemo rezultat

kao na slici.

rugi primer, funkcija koja računa prosečnu potrošnju goriva na 100km. Ova funkcija ima 3 ulazne vrenosti, početnu i krajnju kilometražu kao i ukupno potrošeno gorivo. Function Potrosnja100(PocetnaKm As Long, KrjanjaKm As Long, Litara As Single) As Single Potrosnja100 = Litara / (KrjanjaKm - PocetnaKm) * 100 End Function

Volatile korisničku funkciju markira kao promenljivu (engl. volatile) tj. a mora a se izračuna ponovo svaki put kada se inicira rekalkulacija na radnom listu. Ostale funkcije se izračunaju ponovo samo kaa se promeni neka o zavisnih delija. Ova komana nema Application.Volatile

nikakvog uticaja ako se nalazi van UDF funkcije.

Na primer, funkcija koja sabira vrenost iz aktivne delije i delije A1 Function Depends(theCell as range) Depends=ActiveSheet.range("A1").Value+theCell.Value End Function

Ovko napisana funkcija nede osvežavati svoj rezultat kaa se promeni vrenost u A1, to može ovesti o grešaka u kalkulaciji. Pravilno bi bilo na početku funkcije oati Application.Volatile ali i imati u viu a de ovo usporiti rekalkulaciju u Excelu. 34

Opis funkcije a bise opis funkcije pojavio pri korišdenju Insert Function alata potrebno je efinisati opis funkcije korišdenjem proceure kao što je sleeda: Sub DescribeFunction() Dim FuncName As String Dim FuncDesc As String Dim Category As String Dim ArgDesc(1 To 1) As String FuncName = FuncDesc = Category = ArgDesc(1)

"SaberiPrethodni" "Saberi celiju i celiju iznad" 14 'UDF = "Referenca celije"

Application.MacroOptions _ Macro:=FuncName, _ Description:=FuncDesc, _ Category:=Category, _ ArgumentDescriptions:=ArgDesc End Sub

35

11. Forme UserForms su zapravo Winows prozori čiji izgle i ponašanje mi efinišemo. Koristimo ih a bi obili informacije o korisnika, i za lakše kontrolisanje korisnikovog unosa, i bilo šta rugo što inače ne bi mogli a obijemo upotrebom stanarnih Excel funkcija, ili upotrebom naših makroa.

Pravljenje UserForms prozora se vrši u ve faze: prvo raspoređujemo sve elemente po prozoru: tekst, ugmide, checkBox -ove, opcije, itd..., a zatim pišemo makroe kojima efinišemo kako de se koji element ponašati (npr, šta treba uraiti ako klikne ugme OK, šta ako klikne „Unesi“ it...).

Formiranje UserForms ekrana Otvorite Visual Basic Editor, zatim Insert ->UserForm. Prikazuje se ekran za izmene u dizajn modu. Postoje dva moda rada: design  – u kome dodajemo i menjamo elemente; i runtime  –

kaa se prozor prikazuje korisniku, tj. izvršava se.

obijamo ekran koji prestavlja ranu površinu za naš nov ekran –  na slici je predstavljeno spoljašnjim prozorom „UserForms.xls – UserForm1 (UserForm)“. Unutar tog prozora mi efinišemo izgle našeg prozora koji demo u aljem tekstu zvati ranom površinom (na slici predsta- vljeno prozorom „Izmena selektovane kolo- ne“). Ka se prvi put kreira UserForms ovaj prozor de biti prazan. Popunjavamo ga koristedi elemente prikazane u Toolbox-u: element koji želimo a koristimo prostim prevlačenjem smestimo na radnu površinu. Ako zaustavimo kursor miša izna kontrole, pojavide se naziv kontrole. 1Svaka kontrola ima svoj set osobina (properties) koje menjamo u Properties prozoru (View>Properties, ili F4).

36

Najbitnije osobine su date uz svaku kontrolu u tabeli. Kontrola

Opis

Bitan property

Komentar

Predstavlja običan tekst koji ispisujemo na ekranu

Caption

Najčešde se koristi da opi še korisniku šta se tr aži od njega, funkciju prozora, dodatna pojašnjenja i sl.

TextBox

Mesto gde korisnik unosi tekst

MultiLine  – mogu dnost unosa više redova Text  – tekst koji je upisan u kontrolu

Tekst koji korisnik unese mož e biti bilo koji niz karaktera, o čemu treba voditi računa pri upotrebi

CheckBox

„Kutija“ za  štikliranje

Value – True/False  – tj. da li je štiklirano ili nije

Najčešde koristimo kad treba da dobijemo „da/ne“ odgovor od

Value – True/False, tj. da li  je opcija izabrana ili ne

Za svaku opciju dodajemo poseban option button, a korisnik na jednom prozoru može da izabere samo jednu. Ukoliko nam treba vi še

Label

OptionButton

Biranje jedne od opcija

ToggleButton

Value – True/False, tj. da li Dugme za uključ ivanje/isključivanje  je

Frame

Kontrola čija jedina uloga je da u sebi čuva druge kontrole

Caption

Glavni „hvatač“ događaja

Default, Cancel  – ako korisnik pritisne ili da li se automatski poziva Click ovog dugmeta

CommandButton

Slična upotreba kao CheckBox, samo sa druga čijim izgledom

Sve glavne događaje demo vezivati za Click dugmeta.

Sve kontrole koje oajemo na UserForm imaju više osobina koje su im zajeničke, o kojih su ovde izlistane neke najbitnije/najkorisnije:

Caption – koji oređuje šta na kontroli piše. (Name)  – ientifikator kontrole koji demo često koristiti u našem kou prilikom obrae

unosa. Postoje neki stanari za oeljivanje imena kontrolama koji nam olakšavaju a prepoznamo tip kontrole iz njenog imena. Npr. TextBox- ovi uvek počinu sa txt a zatim se nastavlja sa logičkim imenom –  txtBroj, txtIme, txtLozinka, itd... Labele sa lbl, OptionButton – opt, CheckBox  – chk, CommandButton  – cmd, ToggleButton  – tgl, itd... Nije bitno koristiti baš tri slova, niti a to buu baš ova slova, ali koju go sintaksu a uveemo trebalo bi toga a se priržavamo u svom aljem korišdenju zato što se time izbegavaju razni problemi koji mogu nastati ko složenijeg razvoja aplikacija u VB -u (ali i bilo kom drugom softverskom projektu).

Visible  – da li je kontrola vidljiva ili ne (u zavisnosti o nekih izbora možemo je sakriti ili pokazati)

37

Enabled – da li se korisniku dozvoljava da radi sa kontrolom ili ne TabIndex  – kaa korisnik pritiska Tab on de idi reom o kontrole o kontrole i to

pratedi ovaj ineks o manjeg ka vedem broju. ControlTipText – kaa se kursor miša pozicionira izna kontrole neko vreme, prikazade

se ovaj tekst (možemo koristiti a bliže objasnimo neku opciju korisniku) Locked – ova opcija nema uticaja na korisnika  – koristimo je dok dizajniramo prozor da bi osigurali kontrolu o slučajnog pomeranja.

Sve elemente smo ređali na UserForm koji sam po sebi sarži neke osobine o kojih demo samo izdvojiti Caption (naslov prozora), i StartUpPosition  – mesto gde se forma pojavljuje na ekranu prilikom prikazivanja. I entifikator prozora naveen sa “(Name)” za saa stoji poešen na UserForm1, maa bi mogli a ga promenimo npr. na frmUnos, ili slično.

Kodiranje ponašanja Prvo demo napisati ko koji de prikazivati formu koju smo prethono napravili. Taj ko pišemo u modulu gde smo i ranije pisali makroe. Za prikaz ekrana koristi se njegova Show metoa, na sleedi način: Sub prikazi() UserForm1.Show End Sub

Ovaj makro možemo a pokrenemo na stanarni način, kao i bilo koji makro koji smo pokretali ranije (npr, pozicioniranjem bilo gde na kod i pritiskom na F5 (odnosno klikom na

“play”)). Ka se pokrene, prikazade se forma koju smo malopre napravili. Obzirom a nismo iskoirali nikakve akcije za ugmide, oni nede reagovati na klik. Naš sleedi zaatak je a napišemo ko kojim demo obraiti ponašanja ugmida. U VBE-u otvoriti UserForms, i uplim klikom na ugme koje je tu postavljeno otvoridemo ko

koji de se izvršavati kaa korisnik klikne na ugme.

Automatski de se ispisati format koa koji ogovara kliku na ugme. Sve što napišemo ove de se izvršiti kaa korisnik klikne na ugme. Ako želimo ručno a oamo neko ponašanje za bilo koju kontrolu –   prvo izaberemo ientifikator kontrole (efinisan u Property prozoru sa “(Name)”), a zatim ogađaj u kome želimo a izvršimo akciju. Ako u UserForms prozoru u dizajnu duplim klikom kliknemo na bilo koju kontrolu VBA de automatski otvoriti ko za efault ogađaj (npr, za ugme de biti Click, za TextBox de biti Change, it…). oademo saa ko za “Oustani” ugme koji samo treba   da zatvori prozor bez ikakve obrade:

38

Private Sub cmdOdustani_Click() Unload UserForm1 End Sub

Unloa je metoa kojom se uništava objekat koji je specificiran – u ovom slučaju navoimo ientifikator našeg prozora – UserForm1.

Očitavanje osobina elemenata u kodu Sve osobine kontrola koje smo koristili prilikom izajna mogu a se pročitaju (i promene) i u kodu. Pristup do osobina je potpuno isti kao i za bilo koje druge Excel objekte  – npr. da bi dobili tekst koji je napisan u TextBox- u kome je “(Name)” poešen na txtBroj, koristidemo njegov property  – Text koji, kako smo ranije naveli, efiniše šta je ispisano (bilo o ranije, bilo a je

korisnik uneo u toku izvršavanja koa): msgBox “Uneli ste “ & txtBroj.Text

Ove smo tekstu “Uneli ste” oali tekst koj i je napisan u txtBroj.Text osobini, i sve to ispisali kao poruku korisniku. Na sličan način možemo očitati bilo koju osobinu bilo koje kontrole. Takođe, ok pišemo ko za UserForm mi imamo i kompletan pristup stanarnim objektima  – Worksheet, ActiveCell, Selection it… Ako bi hteli a menjamo trenutno selektovane delije, o korisnika možemo zahtevati a prvo selektuje neki opseg pre nego što nastavimo alje, i slično.

39

12. Events – događaji Ranije smo vieli a neke kontrole imaju efault ogađaje –   npr. za CommandButton ogađaj Click, za TextBox – Change, it… Pore ovih efault mogli smo a efinišemo ko i za bilo koji rugi ogađaj (upli klik miša it…). Slično tome, i workbook i worksheet imaju svoje ogađaje.

Worksheet događaji ogađaji na nivou ranog lista su ogađaji koji se ogađaju u okviru oređenog ranog lista. Proceure za upravljanje ovim ogađajima smještaju se u Winow Coe ogovarajudeg ranog lista (Sheet). U tabeli je at spisak nekih ogađaja na nivou ranog lista, uz akcije koja okidaju ove ogađaje. Događaj

Akcija koja aktivira događaj

Activate BeforeDoubleClick BeforeRightClick Calculate Change Deactivate SelectionChange

Radni list je aktiviran. Dvoklik na radnom listu. Desni klik na radnom listu.

Rani list je izračunat ili nanovo kalkuliran. Delija ranog lista je promijenjena. Radni list je deaktiviran. Selekcija na radnom listu je promijenjena.

Otvorite Visual Basic Editor (VBE) i u Project prozoru duplim klikom na ime sheet-a otvorite njegov kod (npr. Sheet1). Prikazuje se stanarni prozor za ko, ge možemo a selektujemo

objekat i oređeni ogađaj u njemu. Po efault -u, u vrhu Code prozora prikazuje se (General) u Object box-u (levo), i (Declarations) u Procedures/Events box-u (desno). Dok je izabran General mi pišemo naše proceure i funkcije. Međutim, u Object box -u pored

General možemo izabrati Worksheet kao objekat i tom prilikom automatski se bira efault ogađaj za njega – SelectionChange (tj. promena trenutne selekcije, odnosno trenutak kad korisnik klikne na rugu deliju npr. Promena selekcije porazumeva a se rai sa delijama – kaa se selektuju grafički elementi – linija, kvarat i sl. ogađaj se ne “pali”). U ovom kou imamo sleedu efiniciju proceure, koju principijelno nika ne bi treba li da menjamo: Private Sub Worksheet_SelectionChange(ByVal Target As Range)

Ključna reč “Private” ograničava viljivost ove proceure na Sheet u kome trenutno raimo, tj. za koji pišemo ko – ovo je tipično za bilo koji Event ko koji pišemo. Posle ključne reči Sub ie ime objekta za koji je ogađaj efinisan, koji je onjom crtom ovojen o naziva ogađaja. Ono zbog čega je ovaj ogađaj različit o nečeg što smo o saa raili je u tome što poseuje svoj parametar proceure naveen u zagraama. Kaa proceura za ogađaj ima parametar ona de taj parametar uvek obiti vrenost koja je relevantna za ogađaj –  u slučaju SelectionChange ogađaja, relevantna informacija je novi opseg koji je selektovan.

40

Koristedi taj parametar, možemo na primer napisati sleedi ko koji de ispisivati aresu trenutno selektovanog opsega u deliju A1: Private Sub Worksheet_SelectionChange(ByVal Target As Range) Range("A1").Value = Target.Address End Sub

Primer promena u deliji A1: $A$1, $S$32, $F$8:$J$20 i sl… Još jean primer za Sheet ogađaje je Change event. Ovaj ogađaj se aktivira kaa nastane promena na nekom opsegu (bilo jenoj deliji ili više njih). Ako na našem Sheet -u imamo računanje nekih vrenosti u makrou, a taj makro koristi vrenosti oređenog opsega (npr. nazvademo opseg “Poaci”), mogli bi a pratimo izmene koje su izvršene na tom opsegu i svaki put ka nastane promena a ponovo pokrenemo makro za izračunavanje. a nismo koristili makro ved funkcije, Excel bi automatski ponovo izračunao sve vrenosti, ali u našem slučaju mi moramo sami a voimo računa. Proceura je ata sleedim koom: Change Private Sub Worksheet_Change(ByVal Target As Range) If Target.Row = 5 And Target.Column = 1 Then Target.Value = "Ne moze!" End If If Not Intersect(Target, Range("B1:B10")) Is Nothing Then MsgBox "Hello" End If End Sub

Drugi primer: Private Sub Worksheet_Change(ByVal Target As Range) Application.EnableEvents = False If Not (Intersect(Target, Range("Podaci")) Is Nothing) Then Call Proracunaj 'poziv procedure End If Application.EnableEvents = True End Sub

Prvi i poslenji re proceure uključuju i isključuju osobinu Excel -a a reaguje na ogađaje pomodu osobine Application.EnableEvents. Ovo je potrebno ukoliko u proceuri “Proracunaj” menjamo neku deliju iz opsega “Poaci” – ako ne bi isključivali ogađaje, u tom trenutku bi se ponovo aktivirao Change ogađaj, koji opet poziva proceuru koja opet menja saržaj, i tako u krug – obijamo beskonačnu petlju (ukoliko vam se ovo ogoi, izvršavanje možete prekinuti sa Esc tasterom). Funkcija Intersect vrada presek va opsega. Ako se opsezi ne presecaju, vrada poseban Excel tip Nothing koji je zapravo specijalna vrenost koja se koristi za poređenje sa objektima (slično kao što se nula koristi u poređenju sa brojevima, tako i Nothing može a se koristi pri poređenju sa objektima ali se umesto znaka jenakosti koristi ključna reč Is). Ukoliko presek nije prazan, pozivamo proceduru za obradu  – Proracunaj. Obzirom a smo ved isključili reagovanja na ogađaje, ne moramo a voimo računa koje delije menjamo u toj proceuri, i a li de nastupiti beskonačna petlja. Treba voiti računa o tome a ako obrišemo neki worksheet, ujeno brišemo i sve ogađaje koje smo za njega pisali.

41

Workbook događaji Workbook je opštiji o worksheet -a zato što on sarži sve worksheet -ove. U njemu možemo

uhvatiti ogađaje kao što su na primer otvaranje okumenta (Open), oavanje novog Sheet-a (NewSheet), it… Jean primer za ogađaj BeforePrint bi bio sleedi: Private Sub Workbook_BeforePrint(Cancel As Boolean) vr = MsgBox("Da li ste promenili footer da sadrži brojeve stranica?", _ vbYesNo, "Podsetnik") If vr = VbMsgBoxResult.vbNo Then Cancel = True End If End Sub

Ovaj ko se izvršava svaki put pre štampe (bilo PrintPreview, bilo “pravi” Print). Ovaj primer  je uzet zbog parametra koji sarži –  Cancel As Boolean. Ovaj parametar je u vezi sa ogađajem i ima efault vrenost True koja oređuje a štampanje treba a se izvrši. Ako ga promenimo na False unutar našeg koa, prekinudemo izvršavanje štampe. Slično korišdenje dete verovatno sretati i ko rugih ogađaja. Proceure za upravljanje ovim ogađajima smještaju se u koni moul ThisWorkbook objekta. U tablici ispo pogleajte spisak jenog broja ovih ogađaja, uz akcije koja okiaju ove ogađaje. Događaj

Akcija koja okida događaj

Activate BeforeClose BeforePrint BeforeSave Deactivate NewSheet Open SheetActivate SheetCalculate SheetChange SheetDeactivate SheetSelectionChange WindowActivate WindowDeactivate WindowResize

Radna knjiga je aktivirana. Radna knjiga treba da se zatvori.

Radna knjiga treba da se štampa ili pregleda sa Print Preview. Radna knjiga treba da se snimi. Radna knjiga je deaktivirana. Novi list je dodat u radnu knjigu. Radna knjiga je otvorena. Bilo koji radni list je aktiviran.

Bilo koja radna knjiga je proračunata ili ponovo proračunata. Bilo koja radna knjiga je promijenjena. Bilo koja radna knjiga je deaktivirana. Selekcija na bilo kojoj radnoj knjizi je promijenjena. Bilo koji prozor radne knjige je aktiviran. Bilo koji prozor radne knjige je deaktiviran.

Veličina bilo kojeg prozora radne knjige je promijenjena.

Open

Ovo je jean o ogađaja koji se najčešde prati. ogađaj se aktivira otvaranjem rane knjige, a ogovarajuda proceura je Workbook_Open proceure. Ova se proceura najčešde koristi za prikaz poruka, otvaranje rugih ranih knjiga, postavljanje korisničkih izbornika i alatnih traka, aktiviranje oređenog ranog lista ili delije it. Private Sub Workbook_Open() Dim i As Integer Worksheets("Evidencija").Select i = 1 Do While ActiveSheet.Cells(i, 1).Value <> ""

42

i = i + 1 Loop ActiveSheet.Cells(i, 1).Value = "Otvorena " & Date & " u " & Time Worksheets(1).Select Save End Sub

NewSheet U ovom primjeru prikazana je procedura Workbook_NewSheet

koja de prije kreiranja

novog lista u radnu knjigu korisniku prikazati InputBox u koji korisnik treba unijeti ime radnog lista.

Ukoliko rani list sa tim imenom ved postoji, potrebno je  prikazati novi InputBox, sa porukom o greški prilikom unosa, u koji de korisnik unijeti novo ime. Kreirani rani list se smješta nakon svih postojedih ranih listova. Private Sub Workbook_NewSheet(ByVal Sh As Object) Dim Ime As String Dim ind As Boolean Dim List As Worksheet ind = False Ime = InputBox("Unesi ime: ", "Ime radnog lista")

For Each List In ThisWorkbook.Worksheets If UCase(List.Name) = UCase(Ime) Then ind = True Next Do While ind = True Ime = InputBox("Pogresno ime! Unesi opet: ", "Ime radnog lista") ind = False For Each List In ThisWorkbook.Worksheets If UCase(List.Name) = UCase(Ime) Then ind = True Next Loop Sh.Name = Ime Sh.Move After:=ThisWorkbook.Worksheets(ThisWorkbook.Worksheets.Count)

End Sub

BeforePint Private Sub Workbook_BeforePrint(Cancel As Boolean) Dim Poruka As String Dim Odgovor As Integer Poruka = "Ponestalo je tonera!" & vbCrLf & "Zelite li da nastavite sa ispisom?" Odgovor = MsgBox(Poruka, vbYesNo, "Podsecanje na toner") If Odgovor = vbNo Then Cancel = True End Sub

43

13. Greške u kodu Kaa nastupi greška u VBA kou automatski se zaustavlja izvršavanje i prikazuje se eo koji je problematičan. Postoje situacije kaa znamo a neka komana može izazvati grešku, i umesto a prekiamo izvršavanje želimo a obraimo grešku na neki način i a nastavimo alje. a bi ovo ostvarili postoji više načina. Upotrebu demo objasniti na sleedem primeru. U ovom primeru greška može nastupiti u više slučajeva: npr. prilikom pokretanja makroa nije selektovana delija nego neki grafički element, ili u deliji A1 piše tekst umesto broja. Private Sub CommandButton1_Click() On Error GoTo greska Selection.Value = 5 Range(“A1”).Value = Range(“A1”).Value + 1 Exit Sub 'da nismo stavili ovo nastavili bi izvršavanje i sledećih redova greska: MsgBox "Doslo je do greske: " & Error() On Error GoTo 0 End Sub On Error GoTo linija  –

ako ođe o greške prebaci se na liniju koja je označena labelom linija. Labele se pišu tako što stoje same u liniji, a iza njih je znak votačke (kao u gornjem primeru “greska:”). U ovom primeru, čim nastupi greška prekiamo izvršavanje koa ge  god da je nastupila greška i prebacujemo se na liniju označenu sa “greska:”. Npr, ako je greška nastupila u prvoj narebi “ Selection.Value = 5” sleeda nareba koja se izvršava de biti ona iza “greska:”, ok se Range(“A1”)… nede izvršiti. On Error GoTo 0 –

resetuje prethono ponašanje, tako a kaa nastupi greška nege ruge u kou, ne iemo stalno na liniju “greska:”, ved se primenjuje stanarni način raa sa greškama. Bitno je primetiti a pre labele za obrau greške stoji Exit Sub – to znači a ako smo ošli o te linije prekiamo alje izvršavanje proceure. a kojim slučajem nismo stavili Exit Sub, proceura bi nastavila sa izvršavanjem, i izvršio bi se ko koji ispisuje “ošlo je o greške”, bez obzira što greške nema. Još jean način obrae grešaka  je: On Error Resume Next – ako nastupi greška ignorišemo re u kome je nastala i nastavljamo izvršavanje sa sleedom linijom. Npr, u gornjem primeru, ako  je nastupila greška pri rau sa Selection objektom, nastavidemo ko i pokušati a izmenimo deliju A1.

Pronalaženje grešaka - Debugging Kao i u vedini programskih alata, i VBA pruža usluge ebugger -a. Debugger je poseban deo programa koji vam veoma olakšava a otklonite neke logičke greške tako što dete zaustaviti izvršavanje koa u trenutku koji vama ogovara i izvršavati liniju po liniju, pratedi način izvršavanja (u koje grane koa ulazimo, koliko puta, it…) i koje vrenosti se pri tome menjaju.

Breakpoint – tačka zaustavljanja programa. Postavlja se klikom u sivi eo koa, u nivou rea

u kome želimo a   se zaustavimo (vidi sliku  – treba kliknuti u sivi eo ge je velika tačka).

44

Kaa oamo breakpoint, re se boji u crveno i oaje se velika tačka sa leve strane. Kaa pokrenemo ko, on de se zaustaviti na ovom mestu. Re koji de se sleedi izvršiti je obe ležen žutom bojom.

Step Over  – komanda koja se nalazi u meniju  –  Debug->Step Over, de izvršiti prvu sleedu

narebu u nizu izvršavanja (onosno, re koji je obeležen žutom bojom). Najčešde postavimo breakpoint, i zatim se kredemo re po re sa Step Over. Ako želimo a nastavimo alje o kraja, onosno o sleedeg breakpoint-a, kliknemo Run->Continue (ili pritisnemo F5). Watches – prozor u kome pratimo vrednosti promenljivih. Aktiviramo ga preko View->Watch Window, a promenljive dodajemo u Debug->Add watch . U Watch možemo oavati bilo kakve vrednosti – npr. vrednosti opsega iz worksheet-a, osobine raznih kontrola u UserForm-

i, vrenosti promenljivih it… Vrenosti promenljivih koje koristimo u kou možemo vieti i prostim pozicioniranjem kursora miša izna   te promenljive  – njena vrenost bide ispisana kao Tooltip.

Pomeranje sleedeg rea za izvršavanje – ok je izvršavanje pauzirano, žutu liniju koja prestavlja sleedi re koji se izvršava možete jenostavno pomeriti na neki rugi re tako što dete levim ugmetom miša “uhvatiti” žutu strelicu sa strane i prevudi je na željeni re. Na ovaj način možete preskakati reove, ili neke reove ponovo izvršavati.

45