MANJINSKI PROBLEM U NOVOJ JUGOSLAVIJI
Dana{nji rat me|u ostalim mnogobrojnim pitanjima postavio je u Jugoslaviji i problem njenih manjina. Sve manjine sna`no su od samog po~etka 1918. god. bile protiv stvaranja dr`ave, ne zbog svog broja u odnosu prema nama Ju`nim Slovenima, koliko zbog mesta gde su bile naseljenje, i svoje povezanosti sa sebi srodnim narodima u susednim dr`avama. Geopoliti~ki polo`aj jugoslovenskih zemlja na raskr{}u civilizacija, imperija i naroda, na n a prelazu izme|u istoka i zapada, severa i juga, delovao je tako tokom vekova, da su se u njih naselili ili poku{ali naseliti i drugi narodi osim Ju`nih Slovena. Svojom `ilavom vekovnom borbom mi smo uspevali da suzbijemo Italijane od na{eg Jadrana, da zadr`avamo Nemce na Karavankama, da uspe{no vodimo borbu sa Ma|arima i Nemcima u ravnicama Ba~ke, Banata i Srema, da zadr`avamo {irenje albanskog talasa od Drine prema Moravi i Vardaru. Me|utim, za vreme vladavine Venecije, Austrije i Turske ovi narodi ipak su uspeli da se infiltriraju u na{e zemlje, stvaraju}i negde ve}a, negde manja svo ja etni~ka ostrva u na{im najbogatijim pokrajinama. U 18. i 19. veku, Austrija je prelila Vojvodinu, Hrvatsku i Slavoniju sa nema~kim i ma|arskim kolonijakolonij ama. Od seobe Srba pod Arsenijem ^arnojevi}em 1690. u Ugarsku, Arbanasi sistematskim pusto{enjem srpskih sela preplavili su Kosovo i Metohiju; niz padine [ar planine, oni se u to doba spu{taju u gornji tok reke Vardara u Makedoniji. U to vreme poja~ava se italijanska civilizacija po na{im gradovima na Jadranu. Kad je 1918. god. do{lo do d o stvaranja Jugoslavije, mi smo Jugosloveni dobili razgrani~enje sa susednim narodima na na~elu narodnosti. Iako smo izgubili zbog toga velik deo zemalja, kojim smo etni~ki vladali jo{ pre 100 godina, mi smo dobili u okviru svoje dr`ave velik deo stranih naroda, koji su sa~injavali takozvane narodne manjine. Njih je bilo u svemu Nemaca, Ma|ara, Arnauta, Rumuna, Italijana. Mi smo posle osloba|anja 1918. godine prema nacionalnim manjinama zauzeli stanovi{te najve}e {irokogrudosti, iako su neke od njih ve} u ratovima 1912–1918. godine tako se prema nama pona{ale, da su opravdano zaslu`ivale i drugi postupak. Mirovni ugovori sklopljeni izme|u nas i pobe|ene Nema~ke, Austrije i Ma|arske, pored toga su nam naturali ~itav niz obaveza kako da posp ostupamo sa nacionalnim manjinama. Kod nas su manjine u`ivale sva gra|anska prava, imale potpunu prosvetnu autonomiju i pravo odr`avanja kulturnih veza sa sebi srodnim narodima. Posebice sve povlastice iskori{}avali su jugoslovenski Nemci. Oni su imali svoje osnovne, srednje i stru~ne {kole, preko Kulturbunda bili su kulturno usko povezani me|u sobom, ~itav niz privrednih ustanova, po~ev od zadru`nih saveza do banaka, slu`io je privrednom unapre|ivanju nema~kog ~oveka u Jugoslaviji. I politi~ki su Nemci bili organizovani preko Nema~kog kluba u narodnoj skup{tini. Ne tako svestrano i ~vrsto, ali ipak dosta jako bili su organizovani i Ma|ari u Vojvodini. Arnauti u Staroj Srbiji i Makedoniji uspeli su, preko autonomije islamske verske zajednice, da dobiju u ruke 379
Hereticus, 1/2007
Vasa ^ubrilovi}
jednu organizaciju, koja }e svestrano slu`iti njihovim kulturnim i nacionalnopoliti~kim ciljevima. Kako su jugoslovenske manjine iskori{}avale ovu na{u {irokogrudost i trpeljivost? Kod nas, kao i svugde u Evropi, pokazalo se da nikakva popustljivost nije u stanju da odvrati te`nje pojedinih manjina, da se preko granica dr`ava ve`u sa svojim maticama – zemljama. Nasuprot, jo{ pre rata zapa`eno je ja~anje separatisti~kih te`nji nacionalnih manjina u svima dr`avama, pa i u na{oj. Sve povlastice, kulturne i privredne, poslu`ile su im zato da ih iskoriste kao sredstvo za razbijanje dr`ava u kojima su `ivele. Posle pojave nacional-socijalisti~kog pokreta u Nema~koj, njene manjine prednja~e ostalim manjinama u tom pitan ju. Vo|i Tre}eg Rajha svesno i sa planom su iskori{}avali svoje manjine kao minu za razbijanje njima neprijateljskih dr`ava. Nema~ki teoreti~ari nema~kog Nacional-socijalizma oti{li su tako daleko, da su izgradili i novu teoriju o pripadnosti narodnoj. Po toj teoriji, ose}anje nacionalne svesti ja~e je od ose}anja lojalnosti prema dr`avi. Zato svaki Nemac, bez obzira u kojoj dr`avi `ivio i ~iji gra|anin bio, pre svega je Nemac, du`an na poslu{nost Rajhu i njegovom vo|stvu. [ire}i ovu novu nauku o gra|anskim obavezama, nema~ki Nacional-soci jalizam je od manjine svoga naroda po raznim dr`avama, stvorio jedno mo}no sredstvo za borbu protiv tih dr`ava. On je nemilosrdno iskoristio te svoje manjine protiv dr`ava. Godine pre po~etka ovog rata, agenti Tre}eg Nema~kog Rajha razmileli su se bili i po na{oj dr`avi, organizuju}i kulturno-politi~ki, privredno i vojni~ki na{u nema~ku manjinu na ovoj osnovi. Neki uvi|avniji i trezveniji jugoslovenski Nemci poku{ali su tome da se odupru, ali su bili prega`eni talasom nacionalnog odu{evljenja, koga je Adolf Hitler umeo da ulije u du{e nema~kih ljudi, naro~ito nema~ke omladine. Tako su sve manjinske povlastice nema~kog naroda u Jugoslaviji bezobzirno iskori{}ene od vo|e Tre}eg Rajha, da od svojih sunarodnika u Jugoslaviji, jo{ pre po~etka rata sa nama izgrade jednu mo}nu petokolona{ku armiju. Daleko bi odvelo opisivanje toga rada u na{oj zemlji, svi znamo koje su bile posledice. Na{i merodavni faktori u to doba bili su o svemu ta~no obave{teni, ali nisu imali moralne smelosti, da na vreme preduzmu mere. Na`alost mnogi i od njih su bili i sami petokolona{i, a jo{ vi{e ih je bilo, koji su svesno zatvarali o~i pred ~injenicama iz straha pred mo}nim Nema~kim Rajhom. Vide}emo dalje od kakvih je posledica to bilo. Sli~no dr`anju Nemaca bilo je i dr`anje Ma|ara. Oni su bili mnogo slabi je organizovani od Nemaca, siroma{niji su i kulturno zaostaliji, ali zato su imali neposredan naslon na susednu Ma|arsku. U poslednjim godinama pred rat, naglo otvaranje ma|arskih privrednih preduze}a, pokretanje ~asopisa i listova i osnivanje mnogih kulturnih organizacija po Vojvodini, sve snabdeveno sa velikim nov~anim sredstvima, govorilo je da iza sve te poja~ane aktivnosti stoji ma|arska vlada sa svojim dispozicionim fondovima. Arnautska separatisti~ka akcija naro~ito je bila jaka na Kosovu i Metohiji. Tu je oduvek bio aktivan Kosovski komitet, obilno pomagan i politi~ki i nov~ano od fa{isti~ke Italije. Kada je izbornim sporazumom sa Stojadinovi}em, preko Mehmeda Spahe, Ferhat beg Drugi uspeo da pro{iri autonomiju islamske verske zajednice i na staru Srbiju i Makedoniju, sa sedi{tem u Skoplju, albanski separatisti dobili su mo}no oru`je u ruke. Oni su ga za dve do tri godine tako spremo iskoristili da su u svoje ruke dobili celokupnu versku i prosvetnu organizaciju Muslimana na Jugu. Preko nje, oni su se politi~ki organizovali, i pre{li u napad, tako da je vlada u Beogradu u jesen 1939. godine bila prisiljena da tu autonomiju ukine. 380
Manjinski problem u novoj Jugoslaviji
Kao {to se vidi, jo{ pre po~etka rata, jo{ 1941. godine na{e nacionalne manjine manje vi{e neskriveno su pokazivale svoju te`nju da iskoriste prvi ratni sukob, iza|u iz okvira na{e dr`avne zajednice i priklju~e se susednim dr`avama. Kako se u upu}enim politi~kim krugovima o tome dosta znalo, niko nije ni slutio da se kod tih manjina nagomilala tako velika koli~ina mr`nje prema nama. Ta mr`nja i neobuzdana te`nja za na{im uni{tenjem izbila je kod njih svom snagom posle 6. aprila 1941. godine. Ve} prvog dana rata i vojnik i gra|anin osetio je, da Nemci, Ma|ari i Arnauti ~ine glavni kadar petokolona{ke vojske, ko ja se pojavila tako organizovana svugde i na svakom mestu, da je bilo jasno da se ta organizacija morala stvarati sistematski i dugo vremena jo{ pre po~etka rata. Izli{no bi bilo navoditi primere za njihov petokolona{ki rat. Pomenu}u samo glavne stvari. Ve} prvog dana rata celokupna nema~ka manjina u Jugoslaviji zaboravila je na gra|ansku lojalnost, zakletvu vernosti dr`avi u kojoj je `ivela i stavila se na raspolaganje vojsci Tre}eg Nema~kog Rajha. Kulturbund se preko no}i pretvorio u politi~ku organizaciju folksdoj~era. Privredne organizacije Nema~ke u Jugoslaviji smesta su se ukop~ale u nema~ku ratnu privredu. Nema~ka manjina organizovala se ~itavim nizom naredaba odozgo, odvojeno od ostalih naroda, privilegovana i isticana kao vladaju}a rasa. Svi mi znamo da su ti folksdoj~eri iz Gestapoa i SS odreda bili gori i od najgorih rajhsdoj~era. Ko ne zna u Beogradu folskdoj~ere d`elate, Rihtera, Krigera, Hana i ~itav niz sli~nih be{tija u ljudskom obliku, koji su tri godine ubijali i pusto{ili ovu zemlju. Princ Eugenova divizija sastavljena od folksdoj~era pro~ula se ne po juna{tvu u borbi sa narodnooslobodila~kom vojskom, nego po svireposti, paljenju i pusto{enju na{ih sela u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Drugi folksdoj~eri, koji nisu bili u vojnoj slu`bi, radili su u organizaciji Tot, bili u privrednim preduze}ima komesari i eksperti za sva mogu}a pitanja, samo gde se mogla prigrabiti koja para. Od na{eg Banata napravljena je bila posebna upravna oblast, u kojoj su folksdoj~eri imali celokupnu vlast. Treba priupitati ljude iz toga kraja, da pri~a ju kakva je bila ta uprava, kakvu je pravdu delila. Mi smo bili gra|ani drugog reda, ~esto izjedna~avani sa progonjenim Jevrejima, {ikanirani, plja~kani i za najmanju sitnicu u masama streljani. Ovakvo pona{anje folksdoj~era u Jugoslaviji izazvalo je ogromno ogor~enje kod svih Jugoslovena. Mi se mo`emo slagati i ne slagati u pojedinim pitanjima dr`avne politike, ali smo danas svi slo`ni u jednom, da sa folksdoj~erima u Jugoslaviji treba jednom za uvek pre~istiti ra~une. Oni su to zaslu`ili svojim nelojalnim dr`anjem prema dr`avi u kojoj su `iveli, svojom svirepo{}u i verolomno{}u, sojom grabe`ljivo{}u i bezobzirno{}u. Kad je Ma|arska u prole}e 1941. god. propustila nema~ku vojsku da nas napadne sa severa, ona je za nagradu dobila Ba~ku. Ve} u ratu 1914. do 1918. Ma|ari su se pro~uli zbog svojih zverstava po~injenih po Srbiji i nasilja izvr{enih nad Srbima u Vojvodini. Pored svega toga, kad je Vojvodina pripojena Jugoslaviji 1918. god. pre{lo se preko svega. Ni jedna glava ma|arska nije pala, kad je srpska vojska u{la u Vojvodinu. Me|utim, kad je ma|arska vojska 1941. god. prodrla u Ba~ku, bez borbe i krvi, ona je odmah po~ela sa sistematskim istrebljivanjem na{eg `ivlja u Ba~koj. Ve} u aprilu 1941. god. ma|arska vojska izvr{ila je pokolje u Novom Sadu, Somboru i titelskom srezu. Glavni potkaziva~i i hu{ka~i bili su doma}i Ma|ari. Koncem 1941. god. i po~etkom 1942. god. pokolji nad Srbima u Ba~koj su ponovljeni. Nove hiljade ljudi i dece pobijeno je iz pu{aka ili pobacano u zamrznute Dunav i Tisu. Na hiljade dobrovolja~kih porodica, {to nije pobijeno, dovedeno je u koncentracione logore u Ma|arsku, gde 381
Hereticus, 1/2007
Vasa ^ubrilovi}
ih je veliki deo propao. Ra~una se, da je u toku okupacije Ba~ke pobijeno 2025.000 Srba. Ne malu ulogu pri tom igrala je i ma|arska manjina u Ba~koj. Ma|ari u Banatu, veruju}i u po~etku da }e i on pripasti Ma|arskoj, i{li su listom sa Nemcima. Docnije, kad su videli da se tamo u~vrstila folksdoj~erska vlast, oni su skrenuli protiv. Bez sumnje, da je ma|arska manjina u Ba~koj, mnogo manje kriva nego folksdoj~eri za pokolj nad Srbima; od njih se docnije branila i Salajeva vlada u Pe{ti i tovarila odgovornost na le|a ma|arskih fa{ista, ali ipak, objektivno uzev{i, njihovo u~e{}e u tome je bilo tako veliko, da se ne mogu oprati. Kad su u prole}e 1941. god. prodrle nema~ke motorizovane divizije na Kosovo i Metohiju, ceo arnautski svet sko~io je na oru`je i pritekao im u pomo}. Naoru`ani od Nemaca, Arnauti su po~eli besomu~no da pusto{e srpska sela po tim predelima. Na hiljade ku}a je popaljeno, narod bez i~ega najuren i ko je u to doba bio u Crnoj Gori i Srbiji, mogao je videti reke izbeglica kako be`e prema severu ili jugu, da spasu samo goli `ivot. Italijanske i nema~ke trupe i{le su u svemu na ruku arnautskoj te`nji, da uni{te na{ `ivalj u Staroj Srbiji. One su Arnautima dale oru`je i celokupnu spremu, i kad su u susednim zemljama Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Makedoniji po~eli ustanci narodnooslobodila~kog pokreta i partizana protiv okupatora, Arnauti iz ovih krajeva slu`ili su kao glavna pomo}na snaga okupatoru u borbi protiv tih ustanika. Metohijski i kosovski Arnauti i{li su sa Nemcima i Italijanima u takve pohode protiv partizana u svima okolnim zemljama. Njihovi odredi zbog svoje svireposti i grabljivosti bili su strah i trepet za stanovni{tvo tih zemalja. Oni i kad je nema~ka snaga na izdisaju slu`e kao glavni oslonac nema~koj vojsci, koja se iz Gr~ke i Makedonije, preko Kosova i Metohije, povla~i prema severu. Oni su u toku cele narodnooslobodila~ke borbe bili glavna smetnja spajanju narodnooslobodila~kog pokreta iz Crne Gore, Bosne i Srbije, sa pokretom u Albaniji i Makedoniji. Ljudi ko ji su upravljali operacijama narodnooslobodila~ke borbe, najbolje to znaju. Govore}i o dr`anju Arnauta u staroj Srbiji i Makedoniji u ovom ratu, izuzimam ~asne izuzetke. Posebice treba da se oda priznanje juna~kom dr`anju pravih Albanaca iz Albanije. Oni su od samog po~etka poveli borbu protiv fa{isti~kih osvaja~a njihove otad`bine, drugarski i lojalno sara|ivali sa narodnooslobodila~kim pokretom u Crnoj Gori i Makedoniji, stavljaju}i se sami na raspolo`enje i pod vo|stvo mar{ala Tita. Narodi Jugoslavije ne smeju to nikad zaboraviti, i {to god bude u njihovoj mo}i mogu se truditi da im vrate vernost za vernosti, poma`u}i siroma{ne br|ane s ove strane Drima, da i ovi {to pre privrednim i kulturnim napretkom stanu u red kulturnih naroda u Evropi. Ali, simpatije koje mi ose}amo prema narodu u Albaniji, ne smeju nas omesti da ra{~istimo ra~une sa kvislin{kim razbojnicima Kosova i Metohije. Iz gore napisanih redaka vidi se, da su se tri glavne manjinske grupe u Jugoslaviji same odrekle svojih gra|anskih prava istupaju}i otvoreno neprijateljski prema dr`avi u kojoj `ive. Zato su izgubili pravo da se i dalje zovu na{i gra|ani. Njih treba ukloniti iz na{e dr`ave, jer su to i zaslu`ili. Osim nelojalnog dr`anja ima i drugih dubokih dr`avnih razloga, koji nas prisiljavaju da iskoristimo ovaj rat i re{imo pitanje iseljavanja manjina. Na{e manjine, ve} smo podvukli, nisu za nas opasne zbog svoga broja, koliko zbog svoga geo-politi~kog polo`aja i svoje povezanosti sa sebi srodnim susednim narodima. Zato su one iskori{}avane od tih naroda u borbi protiv nas, a slu`ile su ujedno kao kamen spoticanja izme|u na{e dr`ave i susednih naroda. Demokratska Federativna Jugoslavija mo`e imati mira i osiguran sigurni razvitak samo 382
Manjinski problem u novoj Jugoslaviji
onda, ako bude etni~ki ~ista, i ako re{enjem manjinskog pitanja jednom za uvek ukloni uzroke trvenjima izme|u sebe i susednih dr`ava. Kada pogledamo na prilo`ene karte, treba da vidimo, da su se na{e man jine skupile na vrlo va`nim privrednim i strategijskim polo`ajima na{e dr`ave. Na primer Vojvodina, koja vlada u{}ima reka srednjeg podunavlja i Dunavom i gospodari pristupom iz Srednje Evrope na Balkan, geo-politi~ki uzev{i, strategijski je klju~ Balkana. Bez nje, glavne jugoslovenske zemlje Srbija i Hrvatska, izgubile bi svoj oslonac na Dravi, Savi, Dunavu i Moravi i opet postale bezna~ajne periferijske pokrajine neke nove Austrije ili Turske. Vojvodina je `itnica cele Jugoslavije, i da u njoj nema ni jednog Srbina i Hrvata, morali bi se za nju boriti, zbog ishrane miliona na{ih gra|ana, u pasivnim krajevima ju`no od Save i Dunava. Kada ~ovek poku{a da stvara plan za budu}u privrednu izgradnju jugoslovenskih zemalja, on ga ne mo`e ni zamisliti bez Vojvodine, kao `itne rezerve. Zemlje ju`no od Save i Dunava sa svojim rudnim bogatstvom, sa bogatim {umama i velikom hidroelektri~nom energijom, pru`aju sve uslove za izgradnju savremene industrije. Ali ona }e se mo}i tamo podi}i samo u tom slu~aju, ako vojvo|anske ravnice pru`e dovoljno `ivotnih namirnica za ishranu radni~kih masa po tim novim industrijama. Me|utim, u toj Vojvodini, mi Srbi i Hrvati ~inimo samo relativnu ve}inu, zato nam se moglo i desiti u ovom ratu da Ma|ari uzmu Ba~ku, a Nemci, preko svojih manjina u Banatu, da od njega naprave mali Rajh. Sli~an je polo`aj zemalja oko [ar-planine, naseljenih sada prete`no Arnautima. Ti predeli su razvo|e balkanskih reka, {to odatle teku u tri mora, zato su Kosovo i Metohija oduvek smatrani kao strategijski centar Balkana. S druge strane, dr`e}i centralni deo Balkana, ovi predeli razdvajaju Crnu Goru od Srbije, a njih obadve od Makedonije. Ove zemlje Demokratske Federativne Jugoslavije, sve dotle ne}e biti ~vrsto me|u sobom povezane, dok ne dobiju i neposrednu etni~ku granicu. Ovo je pitanje naro~ito va`no za Makedoniju. Od reke Vardara njegov gornji tok dr`e Arnauti, njegov donji tok imaju u svojim rukama Grci. Mi Ju`ni Sloveni dr`imo samo njegov srednji tok. Pozicije su suvi{e slabe, a da ne bi mogle biti dovedene u pitanje onako, kako je to napravila Italija u ovom ratu, pripajaju}i Albaniji ne samo Kosovo i Metohiju, nego i Debar, Ki~evo, Gostivar i Tetovo. Mi ne smemo da imamo iluzija o pitanju budu}eg razvitka odnosa u Evropi. Ovaj stra{ni rat te{ko da }e biti poslednji. Mi }emo i dalje ostati na raskrsnici svetova, zato i opet izlo`eni prvom udarcu u nekom novom ratu. Stoga je du`nost ljudi, koji upravljaju sudbinom svih zemalja, da sada ve} predvi|aju sve mogu}nosti i osiguraju ih od ponavljanja doga|aja iz ovog rata. Dr`avnici stare Jugoslavije nisu to imali u vidu 1918. god. kad su zadr`ali nacionalne manjine. Jo{ vi{e, iz partijsko-politi~kih razloga, oni su te manjine pomagali, a mi smo u ovom ratu platili to desetinama hiljada glava. To se vi{e ne sme ponoviti. I privredno va`ne su za nas plodne kotline Pologa, Kosova i Metohije. Oko njih se nalaze na{e siroma{ne zemlje, kao Crna Gora, Sand`ak novopazarski severno od [ar-planine i siroma{na pe~albarska naselja Makedonaca ju`no od [ar-planine. Oni s pravom tra`e da im se natrag vrate zemlje odakle su ih Arnauti najurili poslednjih 150 godina. Ja namerno u ovom referatu usredsre|ujem pa`nju na Vojvodinu i Staru Srbiju, jer smatram da je tu ~vor na{eg manjinskog problema. Pri re{avanju ovog pitanja, nas ne sme da vodi nikakva `elja za osvetom, zbog po~injenog nasilja od njihove strane nad na{im narodima. Samo hladan dr`avni ra~un mora da upravlja na{om politikom po ovom pitanju. Mi imamo tih manjina rasutih i po dru 383
Hereticus, 1/2007
Vasa ^ubrilovi}
gim pokrajinama. Bez sumnje posle ovih stra{nih nasilje {to ih uz pomo} doma}ih Nemaca po~ini{e Nemci iz Rajha po slovena~kim zemljama, Slovenci imaju puno pravo da tra`e ~i{}enje svojih zemalja od folksdoj~era. Nova politi~ka granica izme|u nas i Austrije mora biti i etni~ka granica izme|u Slovenaca i Nemaca. Samo, tu je u pitanju koja desetina hiljada Nemaca, i posao }e mo}i svr{iti sami Slovenci, bez velikih komplikacija. Nema~ke i ma|arske manjine po Hrvatskoj, i Slavoniji, Bosni i Hercegovini, rasuta su ostrvca u etni~kom moru jugoslovenskih naroda, i da}e se ili proterati ili pretopiti bez velikog otpora. Za nas je glavni problem, kako razbiti manjinske blokove na va`nim geo-politi~kim polo`ajima. Tu }e morati prisko~iti u pomo} snaga celokupne dr`ave preko Federalne vlade. Po{to smo izneli razloge za{to je potrebno o~istiti dr`avu od manjina, da vidimo ima li mogu}nosti za izvo|enje toga plana. Objektivno uzev{i, uslovi za taj posao vrlo su povoljni. Ako se 1918. god. prilikom izgra|ivanja Evrope polazilo sa stanovi{ta, da se manjinsko pitanje mo`e re{iti preko povlastica tim manjinama, iskustva iz ovoga rata su pokazala celoj Evropi, da to nije ta~no. Bezobzirno iskori{}avanje nema~kih manjina od strane Tre}eg Rajha dovelo je do saznanja da je jedino pravilno re{enje toga pitanja, raseljavanje manjina. Sam Tre}i Rajh poveo je jednu brutalnu kolonizacionu politiku, prebacuju}i milione s jednog kraja Evrope na drugi. [tavi{e, on je spremao planove za iseljavanje ~itavih naroda, i putem jedne smi{ljene kolonizacione politike te`io je da zavlada jugoisto~nom i srednjom Evropom. Da je on pobedio u ovom ratu, nas Ju`nih Slovena, posebice Srba, nestalo bi sa lica zemlje. Ovaj na~in re{avanja manjinskog pitanja, primili su bili i nema~ki saveznici Italija i Ma|arska. Zato je razumljivo da su i na{i saveznici stali na stanovi{te, da se u ovom ratu manjinsko pitanje re{i putem preseljavanja. Prvi bratski Sovjetski Savez primen juje jo{ pre rata ovu metodu u re{avanju manjinskih pitanja. On je, ve} davno raselio Karelce na granicama Finske. Iz primorskih oblasti na Dalekom istoku iseljeni su Korejanci i Kinezi ~ak u Turkestan. Kad je Sovjetski Savez jo{ 1940. zaposeo Besarabiju, on je iselio iz nje 150 hiljada besarabskih Nemaca. ^itav grad od baraka izgradili su te godine Nemci na u{}u Save u Dunav u Zemunskom polju. Mi Beogra|ani imali smo tada prilike da gledao transport tih Nemaca pri odlasku za nema~ki Rajh. I sada Sovjetski Savez jo{ u toku rata vr{i izmenu stanovni{tva, preseljavaju}i Poljake iz Ukrajine i Bele Rusije, preko nove sovjetsko-poljske granice, a dovode}i otud Ukrajince i Beloruse u Sovjetski Savez. Pozivaju}i se na ove primere i mi }emo imati pravo, da tra`imo od na{ih saveznika, da se i na{e manjinsko pitanje re{i na isti na~in, iseljavanjem. Tra`e}i od na{ih saveznika da nam dozvoli iseljavanje manjina, mi }emo na to imati vi{e pravo, nego i jedan drugi narodu u Evropi. Nijedan narod u Evropi nije toliko podneo, od naroda srodnih svojim manjinama, kao mi. Preko milion ljudi, `ena i dece izginulo je u ovom stra{nom ratu kod nas, i to tri puta vi{e poklano je neja~i, nego {to je ljudi palo na bojnom polju sa pu{kom u ruci. Veliki deo krivice za te pokolje nose na sebi, kao {to smo videli, na{e manjine. To na{im saveznicima treba kazati i dokazivati. Duboko sam uveren, da }e nas oni razumeti i iza}i u susret na{im `eljama. Naro~ito, veliko uzdanje pola`em u bratski Sovjetski Savez. Mi smo bili jedini narod prega`en od nema~kog okupatora, {to je digao ustanak Nemcu iza le|a onda, kada je Hitler u leto 1941. poveo nema~ke horde na Lenjingrad, Moskvu i Staljingrad. Tri godine mi smo se preko narodnooslobodila~kog pokreta borili pod najte`im uslovima. Zato se s pravom mo`emo nadati, da }e nas bratski Sovjet 384
Manjinski problem u novoj Jugoslaviji
ski Savez pomo}i, da onako re{imo manjinsko pitanje kod nas, kako ga je on re{avao i re{ava kod sebe. Manjinsko pitanje putem iseljavanja najlak{e se vr{i za vreme ratova kakav je ovaj. Narodi na ~iju }e {tetu to i}i, na{i su protivnici u ovom ratu. Oni su napali nas, ne mi njih. Oni su pusto{ili na{e zemlje, i sami svesno iskoristili svo je manjine u borbi protiv nas. Mi nemamo prema njima nikakvih teritorijalnih zahteva, izuzev prema Italiji u pitanju Istre, Gorice i Gradi{ke. Zato, s tim ve}im pravom mo`emo tra`iti kao pobednici da prime svoje manjine iz na{e dr`ave. Ovaj rat, sa svojim pokretima masa stvorio je i prethodno psiholo{ko raspolo`enje za iseljavanje. Na{e manjine, svesne su {ta su po~inile, zato se ne}e dugo ni braniti, ako ih poteramo. Op}enito uzev{i, kad se i imaju u vidu svi elementi o kojima smo govorili, mi nikada nismo imali povoljnije uslove za re{en je manjinskog pitanja, nego u ovom trenutku. Ovisi od {irine pogleda, uvi|avnosti i energije ljud, {to odlu~uju sudbinom na{ih naroda, ho}e li se to pitanje pravilno re{iti. Duboko sam uveren da oni shvataju zna~aj celog problema, i da }e znati pristupiti njegovom re{avanju. Zato i pi{em ove redove. Na~in re{enja manjinskog pitanja u novoj Jugoslaviji
Kad se stane na stanovi{te, da je jedino pravilno re{enje manjinskog pitanja za nas, iseljavanje, name}e nam se ~itav niz zadataka, koji se pritom moraju re{iti. Da li seliti sve manjine, ili samo pojedine narode, iz kojih pokrajina prvenstveno isterati manjinski elemenat, kako organizovati iseljavanje, a jo{ va`nije kako naseliti napu{tena sela i gradove. Da}u o tome nekoliko napomena. Po pitanju va`nosti naroda koje treba iseliti, mi{ljenja sam, da treba uzeti red: Nemci, Ma|ari, Arnauti, Italijani, Rumuni. Ve} smo izneli, {ta su sve u toku rata po~inile kod nas nema~ke, ma|arske i arnautske manjine. Na~elno gledaju}i, oni su svi zaslu`ili da izgube gra|anska prava u ovoj zemlji. Me|utim, politi~ki obziri zahtevaju diferencijaciju. Posle ovih strahota, {to ih po~ini{e Nemci po na{im zemljama i po celoj Evropi, oni su izgubili svako pravo, zato ih treba sve nemilosrdno goniti. Ma|arski narod i kod nas, kao i u Ma|arskoj, i pored pokolja u Ba~koj, i pandurske slu`be Nemaca u Rusiji, ipak zaslu`uju ne{to obzira. Na njih ne bi trebalo primeniti sve one mere, koje }e se primeniti protiv Nemaca. To isto va`i i za Arnaute u Staroj Srbiji i Makedoniji. Me|utim, prilikom re{avanja manjinskog problema, mi moramo po svaku cenu etni~ki osvojiti Ba~ku, Kosovo i Metohi ju, izbacuju}i tom prilikom koju stotinu hiljada Ma|ara i Arnauta iz na{e dr`ave. Fa{isti~ki re`im u Italiji strahovito je postupao sa na{im svetom u Istri, Gorici i Gradi{ci. Kad dobijemo te zemlje natrag, mi se moramo potruditi da ih ponovo etni~ki osvojimo, iseljavaju}i iz njih sve one Italijane koji su se tamo naselili posle 1. decembra 1919. god. Sa Rumunima stvar }e biti najlak{a. Nekoliko desetina hiljada Rumuna `ivi u Banatu na{em, a ne{to manje na{eg sveta ima u rumunskom Banatu. Jednim politi~kim sporazumom sa vladom u Bukure{tu, dala bi se izvr{iti razmena. Drugo va`no pitanje je, koje zemlje prvenstveno treba o~istiti od manjina. Ve} sam podvukao, za{to za nas nije glavno koliko isterati manjina, nego odakle ih proterati. One manjine, koje su rasute po na{im zemljama, kao pojedina~ne porodice i manja naselja, nisu za nas opasne. Za nas predstavljaju opasnost veliki manjinski blokovi u strategijski i privredno va`nim grani~nim pokrajinama. Posebice ti etni~ki manjinski blokovi su opasni onda kad grani~e sa 385
Hereticus, 1/2007
Vasa ^ubrilovi}
sebi srodnim susednim narodima. Polaze}i sa ovog stanovi{ta, za nas je va`no o~istiti Nemce, Ma|are iz Vojvodine, a Arnaute iz Stare Srbije i Makedonije. Isto tako, treba potisnuti Nemce iz Ko~evja, Maribora i drugih grani~nih oblasti. Ovim pitanjem }emo se zabaviti podrobnije. Po~e}emo sa Vojvodinom. Kad uzme ~ovek predase etnografsku kartu ove na{e zemlje, vide}e da je tako {arena, kao najlep{i pirotski }ilim. Ali, pa`ljivi posmatra~ }e vrlo brzo da izdvoji pojedine etni~ke blokove, koji daju osnovnu potku ovom }ilimu. Zapazi}e na primer, da je glavna masa ma|arskih etni~kih naselja sme{tena u severo-isto~noj i srednjoj Ba~koj. Tu se nalazi po~ev{i od Horgo{a i Subotice na severu, preko Sente, Ba~ke Topole, Kule i Novog Sada glavni etni~ki ma|arski blok u na{oj zemlji. Od pola miliona Ma|ara, koliko ih je bilo od prilike 1941. god. u Jugoslaviji, skoro 300.000 `ivi u Ba~koj. Ostalih 200.000 rasuto je po Banatu, Sremu, Hrvatskoj i Slavoniji, kao bezna~ajne manjine. Ukloniti iz Ba~ke 200.000 Ma|ara, zna~ilo bi re{iti ma|arski manjinski problem kod nas. Problem nema~ki nije tako jednostavan. Nemci `ive rasuti po celoj dr`avi, ali i oni su uglavnom naseljeni u bogatim ravnicama Ba~ke, Banata i Srema. Ako Ma|ari zauzimaju srednju i severo-isto~nu Ba~ku (vidi prilo`ene karte), Nemci zauzimaju jugo-zapadnu. Srezovi: Apatin, Novi Vrbas, Od`aci, Stara Palanka i dobrim delom Novi Sad i Sombor, naseljeni su Nemcima. Ako `elimo, da stvorimo svoju apsolutnu ve}inu u Ba~koj, mi te srezove moramo o~istiti od Nemaca. Uop{te, Ba~ka je klju~ na{ih polo`aja u Vojvodini. Na nekih pola miliona Ma|ara i Nemaca u toj oblasti dolazi ne{to vi{e od 300.000 svih Slovena: Srba, Hrvata i Slovaka. Zato, prilikom re{avanja manjinskog pitanja na ovu oblast treba naro~ito obratiti pa`nju. U Banatu polo`aj je mnogo bolji. Ova oblast nije tako opusto{ena u ratu kao Ba~ka. Mi imamo u njoj apsolutnu ve}inu, a kao nacionalnu manjinu od ve}eg zna~aja samo Nemce. Oni su sme{teni u srezovima: Pan~evo, Bela Crkva, Vr{ac, Be~kerek, Itebej i odatle ih treba isterati. U Sremu naseljeni su Nemci u srezovima Zemun, Stara Pazova, Ruma, [id. Oni dr`e najbolje i najplodnije zemlje, i te srezove treba od njih o~istiti. U Sloveniji predeli oko Ko~evja i Maribora moraju biti oslobo|eni od Nemaca. U ostalim na{im pokrajinama, treba po mogu}nosti razbiti i raseliti nema~ka i ma|arska naselja, ali nabrojane srezove treba od njih o~istiti. Ako bi mi uspeli da izbacimo iz Ba~ke, Banata i Srema, iz ozna~enih srezova 5–600.000 Nemaca i Ma|ara, i na njihovo mesto da naselimo na{ svet, Vojvodina bi jednom zauvek postala na{a. Po{to u pitanju Arnauta Stare Srbije i Makedonije, moramo i etni~ki da zavladamo Kosovom i Metohijom, a da izbegnemo sukob sa susednim albanskim narodom, tu treba jo{ smi{ljenije i takti~nije raditi nego u Vojvodini. Zato, treba dobro prou~iti, koje predele moramo raseliti od Arnauta i naseliti svojim narodom, ne diraju}i nijedno selo, ni jednu ku}u arnautsku vi{e nego {to je potrebno. Ako se `eli da se postigne cilj me|usobnog povezivanja Crne Gore, Srbije i Makedonije, Kosovo i Metohija moraju iz temelja izmeniti svoj etni~ki sastav. Pre svega, treba o~istiti Metohiju kao grani~nu oblast, susednu Crnu Goru, zato najzgodniju za kolonizaciju Crnogoraca. Pored toga, metohijski i dreni~ki Arnauti najvernije su sluge danas Nemaca, kako su ju~e bili fa{isti~ke Italije. ^uda i pokora po~inili su Arnauti sa makedonskim selima na gornjem Vardaru. Zato Makedonci imaju pravo, da tra`e njihovo iseljavanje. Prilikom detaljnijeg izra|ivanja plana, treba ta~no utvrditi koja sela i koje srezove u Staroj Srbiji i Makedoniji treba o~istiti, prema tome postupati. 386
Manjinski problem u novoj Jugoslaviji
Na~elno ~ovek ne bi imao ni{ta protiv toga, kad bismo mi mogli sve manjine da uklonimo iz svojih zemalja. Zato treba na tome i raditi. Ali ovo {to navodimo za Vojvodinu, Sloveniju, Staru Srbiju i Makedoniju, to je minimum, {to se mora posti}i, ako `elimo da osiguramo sebi za budu}nost posed tih zemalja. Ako smo na~elno slo`ni, da se manjinsko pitanje kod nas mo`e re{iti samo putem iseljavanja i na na~in na koji smo naveli, postavlja se problem, kako to izvesti. Prvo {to moram da ka`em po tom pitanju, to je ovi ratovi su najpogodniji za re{avanje tih problema. Oni kao kakva bura, huje}i preko dr`ava ~upaju korene i raznose narode. Ono, za{to bi u mirno doba trebale decenije i vekovi, za vreme ratova svr{ava se za koji mesec i koju godinu. Ne treba da se varamo. @elimo li da re{imo to pitanje, mo`emo ga re{iti samo sad dok je rat. Ljudi, ko ji su posle 1918. god. vodili staru Jugoslaviju, mislili su da putem kolonizacije mogu razbiti manjinske etni~ke blokove u na{im zemljama. Mi smo potro{ili milijardu dinara naseljavaju}i dobrovoljce i druge koloniste po Vojvodini, Kosovu i Metohiji. U Vojvodini pomerili smo u roku od 20 god. razmer snaga u na{u korist za nekoliko procenata, ali i pored toga u Ba~koj je ostala nema~ka i ma|arska ve}ina. Na Kosovu i Metohiji, Arnauti su od 1918. god, do 1938. god. porasli vi{e prirodnim prira{tajem, nego {to smo mi iselili kolonizacijom. Tako je bez po muke uspelo Ma|arima i Arnautima, da i to malo rezultata poni{te isteruju}i na{e koloniste iz Ba~ke, sa Kosova i Metohije. Da nam se to ne bi desilo i drugi put, vojska jo{ u toku ratnih operacija mora planski i nemilosrdno da o~isti od nacionalnih manjina sve ove krajeve, koje `elimo da naselimo svojim, nacionalnim elementom. Ne}u da ulazim u detalje kako to treba izvoditi. Ako bi se ovo stanovi{te na~elno usvojilo, od sveg srca bih stavio na raspolo`enje svoje znanje i svoja iskustva Vrhovnoj komandi narodno-oslobodila~ke vojske i partizanskih odreda za izradu detaljnih planova po tom pitanju. Zasad, samo napominjem, da bezuslovno treba o~istiti Nemce i Ma|are iz srezova u Vojvodini, koje sam naveo, a Metohiju, Kosovo i Polog od Arnauta. Pored ~i{}enja od strane vojske u toku operacija, treba primeniti i druga sredstva, da bi se narodne manjine prisilile na iseljavanje. Pre svega, zbog njihovog dr`anja u ovom ratu, treba im oduzeti sva manjinska prava. Nemilosrdno treba staviti pred ratni sud sve one ~lanove narodnih manjina, koji su se stavili na bilo koji na~in u slu`bu okupatora. Za njih treba stvoriti koncentracione logore, njihova imanja zapleniti, a porodice im isto poslati u logore, pa prvom prilikom prebaciti u njihove nacionalne dr`ave. U tom pitanju mnogo nam mo`e pomo}i u odnosu Ma|ara i Nemca bratska sovjetska vojska. Prilikom ~i{}enja manjina naro~ito treba obratiti panju na inteligenciju i bogatije dru{tvene slo jeve. Oni su i ina~e bili prema nama najgori, a najvernije slu`ili okupatorima, najopasniji su kad ostanu na svom mestu. Radni~ka i selja~ka sirotinja ina~e ni je mnogo simpatisala nema~ki i ma|arski fa{izam, zato je ne treba ni goniti. Isto ovo va`i i za arnautske begove, i arnautsku ~ar{iju. Oni isti ljudi, koji su slu`ili za vreme stare Jugoslavije svim re`imima, zara|ivali pare na prljavim poslovima, bili su na{i najve}i krvnici posle 1941. god. Ima jo{ niz pitanja uvezi sa iseljavanjem manjina, ako se tome pristupi. O njima }emo govoriti docnije. Kolonizacija napu{tenih zemalja
Od neobi~no velike va`nosti je naseljavanje napu{tenih sela i gradova od strane na{eg sveta. Evo za{to. Interesi dr`avni zahtevaju da se napu{tene zem 387
Hereticus, 1/2007
Vasa ^ubrilovi}
lje od manjina {to pre nasele, da bi i njih i celu Evropu {to pre stavili pred gotov ~in. Privredni interesi dr`ave tra`e da se ovo etni~ko pomeranje izvr{i sa {to manje {tete za privredni `ivot na{e dr`ave, zato, napu{tene zemlje ne smeju ostati neobra|ene, fabrike moraju dalje da rade, a zanatske radionice da se ne zatvaraju. Sve to nije tao lako izvesti. Koliko god uneli volje, smisla za organizaciju i ve{tine za izvo|enje ovih poslova, mi ne}emo mo}i izbe}i privremene privredne {tete zbog iseljavanja narodnih manjina. To nas ne sme da odvrati od glavnog cilja, ali upravo stoga moramo preduzeti sve {to je u ljudskoj snazi, da te {tete svedemo na najmanju mogu}u meru. Ovo je pitanje tim va`nije, {to su na{e manjine naseljene po bogatim poljoprivrednim oblastima Vojvodine, Stare Srbije i Makedonije. Naro~ito Nemci dr`e u svojim rukama proizvodnju industrijskog bilja. Ako `elimo da odr`imo na{u {e}ernu, lanenu i konopljanu industriju, mi }emo se morati pobrinuti da brzo zamenimo proteranog nema~kog proizvo|a~a. Isti slu~aj je sa zanatstvom i industrijom, preko 80% svih zanata u Vojvodini nalazi se u rukama Nemaca! Mnogo manji procenat zanata u Hrvatskoj i Slavoniji, ali opet vrlo va`an nalazi se u njihovim rukama. Nemci gospodare mlinarskom, pivarskom i konopljanom industrijom u Vojvodini, Ma|ari {e}ernom. Sve to moramo imati u vidu, i unapred spremiti aparat, koji }e to sve preuzeti i osigurati pravilno funkcionisanje privrednog `ivota i posle odlaska Nemaca i Ma|ara iz na{ih zemalja. Da bi napu{tene zemlje od manjina bile {to pre obra|ene, njih treba odmah naseliti na{im svetom. Posle 1918. god. kod nas se kolonizacija izvodila sa dobrovoljcima i doma}im kolonistima. Dat im je zemlji{ni posed 5 hektara, ne{to alata i po negde zidane ku}e. Posedi su bili isuvi{e mali, alat slab, nedosta jala je stoka i zato su na{e kolonije sporo napredovale. To tim pre, {to su planinci iz Crne Gore, Hercegovine, Krajine i Like svo|eni u barovite ravnice Vojvodine, i te{ko se privikavali novoj klimi, novom na~inu rada na zemlji. Zato su mnogi od njih po~eli rasprodavati svoje posede, i pred rat 1941. god. dr`ava je morala posredovati, da spre~i da te zemlje putem kupnje ponovo ne do|u u ruke narodnih manjina. Sad treba pristupiti poslu kolonizacije mnogo temeljnije, sa vi{e ozbiljnosti i nau~nih metoda. Prilikom kolonizacije Narodno-oslobodila~ki pokret nalazi}e se pred istim zadatkom kao i vlada stare Jugoslavije posle 1918. god. Najbolji borci pokreta regrutovali su se iz pasivnijih krajeva ju`no od Save i Dunava i od siroma{nog sveta severno od tih reka. Seljaci iz hiljada popaljenih sela Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Dalmacije, Like, Banije, Hrvatske i Srbije, zahteva}e od svojih vo|a nagradu za svoje patnje, od{tetu za svoja popaljena imanja, i oni }e im morati ne{to dati. Njihova kolonizacija po napu{tenim nema~kim, ma|arskim i arnautskim selima bi}e im najbolja nagrada. Ali, pritom se ne smeju praviti pogre{ke ra|ene posle 1918. god. Na~elno, zemlje i imanja napu{tene od manjina, treba prvenstveno davati partizanskim borcima i svima ~lanovima Narodno-oslobodila~kog pokreta uop{te. Ali, pritom se mora po}i od stanovi{ta, da zemlju uzme samo onaj, koji je voljan sam da je obra|uje. Zemlja je alatka, s njom se ne sme spekulisati. Zato, ona ne sme slu`iti kao nagrada ni najboljem borcu, ma koliko ina~e bio zaslu`an, ako je ne}e sam da obra|uje. U novoj Jugoslaviji, ne sme da bude ni malih ni velikih spahija. Prilikom naseljavanja Vojvodine, Kosova i Metohije, treba po}i od jednog pravilnog stanovi{ta: ne re{ava se problem agrarnog proletarijata u Jugoslaviji na taj na~in, {to }e se jedan mali njegov procenat pretvoriti u sitnog posednika. Taj se problem mo`e re{iti samo putem ubrzane industrijalizacije. Zato vojvo 388
Manjinski problem u novoj Jugoslaviji
|anske ravnice trebaju da poslu`e, ne kao smesti{te za koju stotinu hiljada gladnih Crnogoraca, Hercegovaca i Kraji{nika, nego kao poljoprivredna osnova za ishranu celokupne dr`ave, za njenu industrijalizaciju. Polaze}i sa ovog stanovi{ta, mi vi{ak hrane u Vojvodini za ishranu ostale dr`ave mo`emo dobiti na dva na~ina: 1) da stvaramo putem kolonizacije ve}e seoske posede od 5 hektara, koji }e veliki deo svojih proizvoda izvesti na pijacu. Drugi je na~in, da dr`avna vlast zadr`i dobar deo zemalja napu{tenih od manjina za sebe, i da ih obradi u svojoj re`iji. Da se kombinovati i jedno i drugo re{enje, i to bi mo`e biti bilo najzgodnije. Ne mogu dovoljno da podvu~em zna~aj ovog pitanja, prostor mi ne dozvoljava da u njega ulazim podrobnije. Pitanje industrije i zanatstva je isto tako va`no kao i poljoprivredno, samo to }e se mnogo lak{e re{avati. Poljoprivrednu industriju u Vojvodini treba etatizovati. Isto to uraditi sa svima velikim neprijateljskim preduze}ima po dr`avi. Sa zanatima ne}e i}i tako lako, ali bi se i tu dalo mnogo u~initi, poma`u}i doma}e zanatlije i njihove pomo}nike, da preuzmu napu{tene zanatske radnje. Neobi~no je va`no pitanje u vezi sa napu{tenim zemljama od strane nacionalnih manjina, da kolonizacija bude vr{ena po svim propisima me|unarodnih obi~aja i prava. Zato, treba {to pre potra`iti odobrenje saveznika i ve} sad se potruditi, da nam se dade pravo konfiskovanja imanja neprijateljskih manjina. Dr`avna komisija za ratne krivce morala bi staviti na raspolo`enje materi jal kojim bismo mogli svetskom javnom mnjenju i saveznicima dokazati, {ta su sve po~inile narodne manjine po na{im zemljama u ovom ratu. Ovaj predlog sam trebao staviti ranije, ali sam izostavio, pa ga ovde ubacujem. Organizacija posla
Ve} smo podvukli zna~aj ~i{}enja manjina jo{ u toku ratnih operacija. Zato je uloga vojske u ovom poslu najzna~ajnija. Ona je ta, koja ima da primeni oru`anu silu pri izbacivanju manjina iz na{e dr`ave. Zato je od prvoklasne va`nosti, da na{i vojni komandanti, u predelima naseljenim Ma|arima, dobiju precizna uputstva, {ta i kako da rade. Jo{ bi najbolje bilo osnovati pri Vrhovnoj komandi narodno-oslobodila~ke vojske i partizanskih odreda poseban odsek, koji bi imao zadatak da se brine o ~i{}enju manjina jo{ u toku rata. Taj odsek skupio bi oko sebe jedan mali broj stru~njaka, poznavaoca manjinskog problema u pojedinim na{im zemljama, jo{ u toku rata. Vojska bi u prvo vreme dok se ne stvore civilne vlasti, osim proterivanja manjina, morala preuzeti na sebe i ~uvanje napu{tenih objekata i instalacija. Ona bi morala, mo`e biti, da se pobrine i za jesenju setvu. Sve se to mo`e izvr{iti samo onda, ako se stvori poseban aparat preko koga }e se to raditi. Njega treba zadr`ati kod vojske i onda, kad celo pitanje pre|e u nadle`nost nekog ministarstva ili povereni{tva. Zamr{enost poslova oko iseljavanja koga miliona nacionalnih manjina iz na{e dr`ave i naseljavanje stotinina hiljada na{eg sveta po napu{tenim selima i gradovima, zahtevaju stvaranje jedne posebne ustanove, koja }e sve te poslove voditi. Tu ustanovu, ministarstvo ili povereni{tvo, treba {to pre stvoriti. Mi smo posle 1918. god. imali ministarstvo agrarne reforme. Ono je imalo zadatak, da putem agrarne reforme zadovolji glad jednog dela na{eg seljaka za zemljom. U osnovi uzev{i, organizacija tog Ministarstva nije bila hr|ava, ako ono nije ispunilo svoj zadatak, to je krivica do njegove birokratije i nesposobnosti na{ih partijskih vo|a. Sve od 1918. god. imao sam prilike, da pratim rad ~inovnika toga Ministarstva. Ono se vrlo brzo korumpiralo, birokratisalo, i Ministarstvo je godinama postojalo ne zbog kolonista, ve} zbog svojih ~inovnika. Od 1.000.000.000 389
Hereticus, 1/2007
Vasa ^ubrilovi}
din. koliko je stara Jugoslavija izdala na agrarnu reformu po prora~unima poznavaoca, samo 200.000.000 oti{lo je za koloniste, a oko 800.000.000 progutale su ~inovni~ke plate. Pri organizaciji novog ministarstva za kolonizaciju, ovo se mora izbe}i. Zato se ovaj posao ne sme poveriti starim ~inovnicima Ministarstva poljoprivrede, Odeljenja za agrarnu reformu. U njega se moraju potra`iti i dovesti ljudi, koji }e shvatiti zna~aj pitanja i biti spremni da svo svoje vreme i energiju utro{e na ovaj veliki posao. Zato, prilikom osnivanja ovog Ministarstva, koje }e ina~e biti privremeno, treba putem posebne Uredbe omogu}iti izbor ~inovnika iz privatnih i javnih preduze}a za taj posao, njima treba dati dobre plate, osigurati napredovanje, ali zato nemilosrdno se obra~unati sa svakim od njih, koji podlegne korupciji. A korupcije u ovoj vrsti poslova, gde se raspola`e sa milionima tu|eg imanja, uvek je bilo, pa }e i biti. Podrobnije izlaganje kako da se organizuje ovo ministarstvo odvelo bi daleko. Zasad napominjem, da pored strogog izbora ~inovni{tva treba poja~ati nadzor nad njegovim radom preko Narodnooslobodila~kih odbora. Ovi odbori mogu igrati vrlo veliku ulogu u re{avanju pitanja kako da se isele manjine i kako da se nasele novi kolonisti. Federalna vlada i onako }e morati po ovom pitanju da veliki deo poslova prepusti Narodnooslobodila~kim odborima u pojedinim pokrajinama. To treba imati u vidu, kad se izra|uju smernice na{e kolonizacione politike. Samo ve} unapred treba ograni~iti delokrug rada ovakvoj ustanovi. Sukob kompetencija u ovakvim pitanjima mo`e da zako~i svako pravilno otpravljanje poslova. U ovom trenutku, za nas su pored vojske, najva`niji ~inilac Narodnooslobodila~ki odbori na terenu. Ono ogromno ogor~enje, {to se nakupilo u du{i na{ih naroda u toku ovog rata protiv narodnih manjina zbog njihovih zlo~ina, po~injenih nad nama, dolazi do izraza u svima na{im pokrajinama u neodoljivom naletu na{eg sveta protiv tih manjina. Tu mr`nju i neutoljivu `elju na{ih masa da ra{~iste sa manjinama, treba konstruktivno iskoristiti. Ona ne sme da se izvrgne u anarhiju i plja~ku, nego ima da poslu`i dr`avnim ciljevima, koje smo naveli. Zato, treba {to pre uputiti precizna uputstva Narodnooslobodila~kim odborima po celoj zemlji, {ta i kako imaju da rade. Ti odbori imaju da organizuju proterivanje manjina, ali isto tako i da se pobrinu, da se napu{tena imanja o~uvaju, zemlje obrade, radionice i fabrike o~uvaju. Mo`e biti, da bi bilo dobro, da po~ev od seoskih odbora, do zemaljskih, stvore svugde posebne sekcije za ovo pitanje. Od samog po~etka treba naviknuti na{e ljude, da se zna ko za {ta ima pravo, ali ko i za {ta odgovara. Ovo pitanje je tako va`no, da bi mo`e biti bilo vrlo korisno, da Mar{al Tito, kao Vrhovni komandant Narodno-oslobodila~ke vojske, izdaju}i uputstva vojsci, izda {to pre i posebna uputstva Narodnooslobodila~kim odborima, kako da se postupa po ovom pitanju. Pitanje je vrlo hitno, a osnivanje posebnog ministarstva i stvaranje njegove organizacije tra`i dosta vremena. Isto toliko mogu biti korisni narodnooslobodila~ki odbori i za dovo|en je kolonista u napu{tena sela, koliko i pri ~i{}enju manjina iz njih. Ve} sam podvukao da je jedan od glavnih razloga neuspeha na{e kolonizacije od 1918–1941. god. bio taj, {to su zemlju dobijali ljudi, koji je sami nisu hteli obra|ivati. Ovaj put ta se pogre{ka mora izbe}i. Mi moramo prona}i puta i na~ina da za kolonizaciju pridobijemo seljake, doma}ine. Ti se vrlo te{ko kre}u, ali kad se jednom presele u novo mesto, brzo se ukorene. Narodnooslobodila~ki odbori po na{im zemljama odakle }emo dobijati koloniste, imali bi zadatak, da vrbuju ovu vrstu kolonista za iseljavanje. Oni bi isto tako morali da se pobrinu, kako popuniti 390
Manjinski problem u novoj Jugoslaviji
nedostatak zanatlija i stru~nog radni{tva po Vojvodini pole proterivanja Nemaca. Tome poslu mnogo bi mogla pripomo}i razna stru~na i stale{ka udru`enja, komore, zadruge, sindikati, preko njih bi naro~ito bio olak{an posao preseljavanja gradskog stanovni{tva. Pitanje organizacije celog posla oko iseljavanja narodnih manjina i nove kolonizacije, nabacio sam ovde samo u glavnim crtama. Ima jo{ mnogo stvari o kojima }e se morati razmisliti, ali oti{lo bi se suvi{e u pojedinosti. Ostavi}emo to za slu~aj detaljnijeg prou~avanja celog problema. Re}i }u nekoliko re}i o neposrednim zadacima po ovom pitanju, koji se ve} sad name}u. Dok mi raspravljamo, treba li iseljavati ili ne manjine, kako bi i na koji na~in naselili opustele zemlje, vihor rata huji preko na{ih zemalja. Iz svih krajeva, gde se vode ratne operacije, sti`u izve{taji da se na{e narodne mase nemilosrdno obra~unavaju sa onim narodnim manjinama, koje su u ovom ratu bile protiv nas. Tu narodnu bujicu treba {to pre kanalisati. Najva`nije, {to bi sad odmah trebalo uraditi bilo bi: 1) Izdati uputstva vojsci, narodno-oslobodila~kim odborima {ta da rade, 2) Kod bratske sovjetske vojske preduzeti korake, da nam pomogne u ~i{}enju Nemaca i Ma|ara, 3) Preduzeti sve mere da se napu{tene zemlje jo{ jesenas urade, a fabrike i radionice o~uvaju, 4) Po~eti odmah sa naseljavanjem opustelih sela i gradova sa na{im svetom, zabraniti svaku plja~ku i raspolaganje sa imovinom neprijateljskih naroda pod pretnjom smrtne kazne. To bi bile prve mere, koje bi se morale odmah preduzeti. Ostale poslove zapo~eti {to pre. Zaboravio sam da napomenem, da je vrlo va`no ona imanja po gradovima i selima, koja }emo dati kolonistima, odmah i preneti na njih. U staroj agrarnoj reformi, ~inovnici, politi~ki korte{i terali su ~itavu trgovinu sa sirotim kolonistima, sad im daju}i, sad im oduzimaju}i zemlje. To sad treba izbe}i. One zemlje, koje se dadu seljacima, treba na njih i preneti, isto tako i ku}e i zanatske radionice. Drugo je pitanje da li se tom prilikom seljaci mogu vezati, da moraju pristupiti zadrugama za zajedni~ka obra|ivanja zemlje. Mislim da bi to bio najbolji na~in kako da se pomo}u savremenih poljoprivrednih ma{ina zemlji{ta bolje obrade. I o tom bi trebalo vi{e govoriti, jer je pitanje vrlo zna~ajno. Napominjem samo, da bi se zajedni~ko obra|ivanje zemlji{ta kod nas dalo najlak{e uvesti, ba{ u onim krajevima, gde se bude vr{ila ova kolonizacija. Zaklju~ak
Moj referat o manjinskom problemu ispao je mo`e biti preop{iran. Me|utim, pitanje je od tako velikog zna~aja za na{ dr`avni `ivot, da se sve bojim da nisam {ta ispustio. Mo`e biti nikad nam se ne}e pru`iti ovakva prilika da svo ju dr`avu napravimo etni~ki ~isto na{u. Svi veliki problemi dana{njice u na{oj dr`avi, bili oni od nacionalno-politi~kog, socijalnog ili privrednog zna~aja, mogu neki manje, neki vi{e i da pri~ekaju na svoje re{avanje. Me|utim, manjinski problem, ako ne re{imo sad, ne}emo ga nikad re{avati. Uzdam se, da }e ljudi, koji vode Narodnooslobodila~ki pokret isto tako znati oceniti zna~aj ovog pitanja kao ja, i da }e pristupiti njegovom re{avanju s istom energijom i samopo`rtvovanjem, sa kojim su 1941. god. ugazili u stra{nu borbu za oslobo|enje i stvaranje nove Demokratske Federativne Jugoslavije. Ako ovaj referat ma i malo doprinese tome cilju, on je ispunio svoj zadatak. Beograd, 3. novembar 1944. godine
Profesor Univerziteta Vasa ^ubrilovi} 391
