Seminarski rad Organizacija UN
Uvodno izlaganje
Ujedinjene nacije (UN) su me ñunarodna organizacija koja se deklariše kao „globalno udruženje vlada koje sara ñuju na polju me ñunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti“. UN je 1945. osnovala 51 država, ukinuvši Ligu naroda. Počev od 2006., 192 zemlje su članice Ujedinjenih nacija, uklju čujući sve meñunarodno priznate nacije, osim Vatikana (koji je odbio članstvo, i ima status posmatra ča), Kukovih ostrva, Palestine (koja ima status de facto države, ali još nije pravno priznata), Nijuea ( čijom spoljnom politikom rukovodi vlada Novog Zelanda) i Republike Kine ( čije je članstvo ukinula Narodna Republika Kina 1971). Palestina i Vatikan imaju parlamentarne posmatra čke misije pri UN. Iz svog sedišta u Njujorku, zemlje
članice
UN i njene specijalizovane agencije
upravljaju i odlu čuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se održavaju svake godine. Organizacija je podeljena na administrativna tela, kao što su Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija, Starateljski savet Ujedinjenih nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija i Me ñunarodni sud pravde, kao i tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao što su SZO i UNICEF. Najpoznatija javna li čnost UN je Generalni sekretar, a na toj dužnosti se danas nalazi Ban Ki Mun.
1
Seminarski rad Organizacija UN
Zaključak
Ujedinjene nacije su osnovane po završetku Drugog svetskog rata od strane sila pobednica s nadom da će delovati u cilju spre čavanja konflikta izme ñu nacija i u činiti budu će ratove nemogu ćim, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti. Struktura organizacije na neki način i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je nastala. Na primer, pet glavnih pobednica Drugog svetskog rata čine stalne članove Saveta bezbednosti uz pravo veta: Sjedinjene Američke Države, Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez), Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, i Narodna Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu). U skorije vreme javljaju se sve ja či zahtevi za reformisanjem Ujedinjenih nacija. Ali postoji malo jasno će, a još manje konsenzusa, o tome kako je reformisati. Neki žele da UN igraju značajniju ili efikasniju ulogu u svetskim zbivanjima, dok drugi žele da se njena uloga svede na humanitarnu. U 2004. i 2005, optužbe za pogrešno upravljanje i korupciju koje se odnose na program nafta za hranu, za Irak pod vlaš ću Sadama Huseina, doveli su do još ja čih poziva za reforme. Zvaničan program reforme je pokrenuo tadašnji Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, nedugo pošto je zapo čeo svoj prvi termin 1. januara, 1997. Reforme uklju čuju promenu stalnog članstva Saveta bezbednosti (koji trenutno odslikava odnos snaga iz 1945. godine); stvaranje transparentnijeg, odgovornijeg i efikasnijeg birokratskog sistema, stvaranje demokratičnijeg sistema UN i uvo ñenje meñunarodne takse za proizvo ñače oružja. Kongres Sjedinjenih Ameri čkih Država je pokazao delimi čnu zabrinutost po pitanju sprovoñenja reformi UN. Novembra 2004, stupio je na snagu zakon H.R. 4818 o stvaranju dvopartijske komisije koja bi podnela izveštaj kongresu o tome kako stvoriti UN efikasnijim u ostvarenju ciljeva njene Povelje. Komisijom, koja je po čela sa radom januara 2005, predsedavaju bivši predsedavaju ći Predstavničkog doma NJut Gingri č i bivši voña većine u Senatu, DŽordž DŽ. Mi čel. Juna 2005, komisija je objavila izveštaj pod nazivom „Ameri čki interesi i reforma UN: izveštaj komisije po pitanju Ujedinjenih nacija,“[5][6] uz brojne preporuke kako da se poboljšaju UN.
18
Seminarski rad Organizacija UN
Predstavnički dom Sjedinjenih Država je, 17. juna 2005, izglasao zakon kojim se budžetska izdvajanja za UN smanjuju na pola do 2008. godine ako se ne ispune odre ñeni kriterijumi. Ovo oslikava duži period žalbi na antiameri čki i antiizraelski lobi u UN, naro čito izbacivanje Izraela iz više klju čnih agencija UN. Procenjuje se da SAD doprinose godišnjem budžetu UN sa oko 22%, što ovaj zakon
čini
potencijalno razaraju ćim za UN. Bušova
administracija i nekoliko bivših ambasadora SAD pri UN su upozorili da ovo može samo ojačati antiamerička osećanja širom sveta i služiti na štetu trenutnim naporima za reformu UN. Zakon je izglasan u junu 2005. Me ñutim, ve ći broj vode ćih senatora republikanaca usprotivilo se zahtevu da doprinos SAD budžetu UN bude prepolovljen ako UN ne ispune sve tražene kriterijume. Septembra 2005, Ujedinjene nacije su organizovale Svetski samit koji je okupio šefove zemanja većine država članica. Tadašnji generalni sekretar, Kofi Anan, je predložio da se učesnici samita zajedni čki slože oko plana za reformu UN, izmenama u me ñunarodnom sistemu za mir i bezbednost, ljudska prava i razvoj, kako bi postala sposobna za suo čavanjem sa izvanrednim izazovima koji se postavljaju pred UN u 21. veku. Ali nikakav dogovor nije postignut. Umesto toga, svetski lideri su se dogovorili o uvo ñenju postepenih reformi: stvaranje Mirovne komisije kako bi se obezbedio centralni mehanizam za pomaganje zemljama koje se oporavljaju od sukoba, potpisivanje sporazuma da me ñunarodna zajednica ima pravo da se umeša kada vlade zemalja ne uspeju da ispune svoje dužnosti te zaštite sopstvene gra ñane od svirepih zlo čina, neodre ñeno obe ćanje o stvaranju boljih institucija UN o ljudskim pravima i sporazum kojim se više sredstava posve ćuje nadzornim agencijama UN. Iako su zemlje članice UN postigle malo u reformisanju birokratskog sistema, Anan je nastavio da sprovodi reforme pod sopstvenom odgovornoš ću. Osnovao je kancelariju za etiku, odgovornu za razotkrivanje novih finansijskih malverzacija i zaštitu doušnika.
19
Seminarski rad Organizacija UN
Literatura •
Filip Turčinović, Vitomir Popović, Meñunarodno javno pravo, Banja Luka, 2007.
•
Milenko Krećo, Meñunarodno javno pravo drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 2008.
•
Grupa autora, Opšta enciklopedija, BIGZ, Beograd, 2004.
•
Rodoljub Etinski, Meñunarodno javno pravo, Novi Sad, 2007.
•
Smilja Avramov, Meñunarodno javno pravo, Beograd, 1986.
•
Juraj Andrasi – Meñunarodno javno pravo, Zagreb, 1970.
•
Zoran Radivojević – Meñunarodno javno pravo, Stručna knjiga, Beograd, 1991.
•
www.google.com
•
www.b92.net
20
Seminarski rad Organizacija UN
Sadržaj
Uvodno izlaganje ................................................................................................................... 1 Nastanak i razvoj UN .................................................................................................... 2 Sedište UN .................................................................................................................... 4 Organizacija finansija UN ............................................................................................. 5 Ciljevi i aktivnosti UN .................................................................................................. 6 Organizacija UN kao subjekta kontrole oružja i razoružanja .......................................... 8 Mirovne misije .............................................................................................................. 9 Ljudska prava kao razlog kreiranja UN ....................................................................... 11 Humanitarna pomo ć i meñunarodni razvoj uslovljen delovanjem UN .......................... 12 UN kroz agencije i ogranke do globalnog razvoja........................................................ 13 Sporazumi i me ñunarodno pravo ................................................................................. 14 Uspesi i neuspesi UN u bezbednosnim pitanjima ......................................................... 15 Zaključak ............................................................................................................................. 18 Literatura ............................................................................................................................. 20
21
