~etiJmeK.
~ Euerg1'iN
c:L О \}SU 4.а. S&. \ е. Humoristicki roman
Znar:je ·
biЫioteka
~ EvergriN
6 Ureduje
ZLATKO CRNK
OVIC
Likovno opremi~
ALFRED
РА
Jerome
К.
Jerome
TRICOVJEKA U CAMCU
а. о
psu da se i ne • govor1 S engleskog preveo
NIKOLA KRSIC
DRUGO IZDANJE
ZNANJE 1986
Naslov izvornika Jerome К. Jerome THREE MEN IN А ВОАТ Т о say nothing of the Dog Collins, London and Glasgow
1957
1
1' 1
I
Tri iпvalida- Georgeove i Harrisove пevo lje - Zrtva sto sedam teskih bolesti - Korisпi recepti- Lijeceпje bolesti jetre kod djece - Slaiemo se da smo premoreпi i da пат је potrebaп odmor - Тјеdап dапа па пe mirпom moru? - George predlaie rijeku - Moпtmorency stavlja zamjerke - PrvoЬitпi prijedlog prihvaceп veCinom od tri prema jedalJ. Bili smo cetvorica - George, William Samuel Harris, ја osobno i Montmorency. Sjedili smo u mojoj soЬi, pusili i razgovarali о tome kako smo zaista u Ьijednom stanju - hocu da kazem, Ьijed nom s medicinskog stanovista, naravno. Svi smo Ьili iscrpljeni i bezvoljni, i to nam је vec islo na zivce. Harris је rekao kako ga hvataju ponekad cudni napadi vrtoglavice i da tada jednostavno ne zna sta se dogada oko njega; zatim је George rekao kako i njega hvataju napadi vrtoglavice i da ni оп tada ne zna sta se dogada oko пјеgа. Sto se mепе tice, nesto пiје Ьilo u redu s mojom jetrom. Zпао sam da пesto nije u redн s mojom jetrom jer sam нpravo Ьiо proCitao neki prospekt posveceп novim pilнlama za jetru, н kome sн Ьili podrobпo opisani simptomi ро kojima covjek moze нstaпoviti da mн jetra nije н redн. Ја sam ih osjecao sve.
5
Cudna stvar, nikad nisaт Ьiо u stanju proCitati nijedan tekst iz тedicine а da sтjesta ne zakljuciт kako patiт upravo od bolesti о kojoj se govori u napisu, i to u njenoj najzescoj formi. Dijagnoza uvijek nekako odgovara tocno оnоте sto sат оsјесат.
Sјесат se kako sат jednog dana otisao u Britanski тuzej da procitaт kako se lijeci neko bezazleno ali neugodno oboljenje koje те је okrznulo - Cini тi se da је to Ьila peludna groznica. Uzeo sат knjigu i proCitao ono radi cega sат dosao, а onda sат, ne razтisljajuCi, росео nasuтce okretati listove i Citati о razniт bolestiтa. Ne sјесат se vise na koju sат bolest prvo naletio - Ьila је to, koliko znaт, neka strasna, sтrtonosna bolestina - ali prije nego sto sат stigao do polovice spiska >>prvih siтptoтa«, shvatio sат da bolujeт upravo od te bolesti. Sjedio sат neko vrijeтe potpuno ukocen od uzasa, а onda sат, iz cistog осаја, росео ponovo okretati stranice knjige. Naisao sат na tifus ... proCitao siтptoтe . . . i ustanovio da bolujeт od tifttsa, da и stvari bolujeт od tifusa vec тјеsесi та а da toga uopce nisaт Ьiо svjestan. Росео sат se pitati od cega jos bolujeт. Naisao sат na vidovicu i, naravno, kao sto sат i ocekivao, zakljuCio sат da bolujeт i od toga. Тај тој slucaj росео те је zaniтati, ра sат odlucio da teтeljito ispitaт stvar. Krenuo sат abecedniт redoт. Као prvo, proCitao sат sve о artritisu i saznao da sат vec obolio i da се те akutni stadij oboriti u postelju za nekih cetrnaest dana. S olaksanjeт sат ustanovio da bolujeт od Ьlafe varijante ·Brightove bolesti i da cu, sto se toga tice, pozivjeti jos koju godinu. S difterijoт sат se, ро sveтu sudeCi, rodio, ali zato sат bolovao od kolere s vrlo ozbЩniт koтplikacijaтa. Savjesno sат se problo kroz cijelu abecedu i ustanovio da jedino od cega ne patiт jest voda u koljenu. U pocetku тi је to Ьilo nekako krivo; cak uvredljivo, Cinilo тi se. Zasto nетат vodu u koljenu? Kakva је sad to diskriтinacija? Nakon
t
1
1
6
1
izvjesnog vremena, medиtim, и meni sи prevladala manje seЬicna osjecanja. Patim od svih bolesti sto ih poznaje medicina, razmisljao sam, ра mogи Ьiti toliko tolerantan da se odreknem vode и koljenи. Vec imam, ро svemи sиdeCi, ираlи zglobova и najakиtnijem oЬlikи iako о tome nisam imao pojma, а od zиtice ocigledno bolиjem jos od djetinjstva. Iza zиtice, ро abecednom redи, vise nije Ьilo bolesti, ра sam zakljиCio da ne bolиjem vise ni od cega. Ostao sam sjediti, zamisljen. Razmisljao sam о tome koliko је moj slиcaj zanimljiv s medicinskog stanovista, kakvo Ьlago predstavljam za Citavи jednи profesijи! Kad Ьi mene imali, stиdenti vise ne Ьi morali stazirati u bolnicama. Ја sam pred- · stavljam citavи bolnicи. Bilo Ьi dovoljno da dodи i pogledajи me sa svih strana, а zatim da оdи i podignи diplome. Konacno sam se росео pitati koliko mi је zivota jos ostalo. Pokиsao sam da sam sebe pregledam. Opipao sam pиls. U prvom trenиtkи mi se иCinilo da иорсе nemam pиlsa. Onda kao da је odjednom krenиo. Izvиkao sam sat i росео brojiti. Izbrojio sam sto cetrdeset sedam otkиcaja и minиti. Pokиsao sam opipati kako mi srce kиса. Nisam ga mogao osjetiti. Prestalo је иdarati. Кa snije sam nekako dosao do иvjerenja da је Ьilo cijelo vrijeme na svom mjestи i normalno kиcalo, ali to ne mogu sa sigurnoscи tvrditi. Росео sam se lиpkati ро grudima, od onog dijela koji nazivam strukom ра do glave, zatim malo sa strane i, koliko sam mogao, ро ledima. Nisam, medиtim, mogao osjetiti ni cиti nista. Pokиsao sam pogledati jezik. Isplazio sam ga koliko se dalo i zatvorio jedno oko, nastojeCi da ga pregledam drugim. Vidio sam ти samo vrh i jedino sto sam iz toga izvиkao Ьilo је jos cvrsce иvjerenje da bolиjem od sarlaha. Usao sam и Citaonicи zdrav i sretan, а izvиkao se kao Ьijedna rusevina od covjeka. Otisao sam svom lijecnikи. On је moj stari pajdas i иvijek mi opipa pиls, pogleda jezik i prica sa mnom о vremenи, sve besplatno, kad иmislim 7
sebl da sат bolestan. Odиzit си ти se, poтislio ako odтah оdет k njemи. »Doktoru је od svega najvise potrebna praksa«- rekao sат sebl. »Sad се iтati теnе. Na тeni се steCi vise prakse nego na tisиcи sedaтsto oblcnih, svakodnevnih pacijenata od kojih svaki Ьоlије od sато jedne ili dvije bolesti. - Tako sат otisao ravno k nјети. - Sta ti fali, pricaj - rekao је. - Prijateljи dragi - rekao sат - nеси ti odиziтati vrijeтe pricajиCi о оnоте sto тi fali. Zivot је kratak i тoglo Ьi se dogoditi da итrеs prije nego sto zavrsiт pricи. Zato си ti reci sta тi ne fali. Nетат vodи и koljenи. Zasto nетат vodи и koljenи, ne Ьih ti znao reci, ali cinjenica је da је nетат. Sve ostale bolesti, теdиtiт, imam. Zatiт sат ти ispricao kako sат to otkrio. Rekao тi је da se svисет do pasa, pogledao те odozgo nanize, иhvatio те za zglob na rиci, а onda те tresnиo ро grudiтa kad sат to najтa nje ocekivao - sto је, тоrат reCi, Ьila kиkavicka gesta - i odтah nakon toga jos те i иdario glavoт. Kad је to obavio, sjeo је i napisao recept, savio papir i pruzio тi ga, а ја sат ga gиrnиo и dzep i otisao. Nisaт ni pogledao recept. Otisao sат и najЬli zи apotekи i pruzio ga apotekaru. Apotekar ga је procitao i vratio тi ga s rijeCiтa da takve stvari ne drzi. - Jeste li vi apotekar ili niste? - иpitao sат. - Apotekar sат- rekao је.- Da sат zadruzna prodavaonica i da drziт oblteljski pansion, то gао Ьih vas иslиziti. Каkо sат, na ialost, sато apotekar, to nije и тојој тоСi. ProCitao sат recept. Glasio је: sат,
112 kg Ьifteka i 1 vrc crnog piva svakih sest sati. 1 setnja od 10 milja svakog jutra. 1 krevet svaku vecer tocno и 11 sati. Ј ne puni glavu stvarima koje ne razumijes.
8
Pridrzavao sат se tih ириtа, s izvrsniт rezиlta toт - bar sto se теnе tice; zivot тi је spasen i jos se drziт. U оvот slисаји, теаиtiт, da se vratiтo na prospekt о pilиlaтa za jetrи, siтptoтi sи Ьili tи, izvan svake sитnје. Glavni od njih је Ьiо »орса nesklonost рrета Ьilo kakvoт radи«.
Sto sат zbog tog siтptoтa prepatio, nitko ziv ne Ьi тоgао opisati. Bio sат pravi тиcenik, od najranijeg djetinjstva. Bolest те, dok sат Ьiо djecak, nije niti jednog dana ostavljala na тiru. Nitko nije znao, tada, da је za sve to kriva тоја jetra. Medicinska znanost Ьila је na тnogo nizeт stиp njи nego sto је danas, i bolesnika sи oblcno proglasavali lijencinoт. - Slиsaj ti, lijena ЬиЬо - govorili sи - иstaj i prihvati se necega od cega ces zivjeti, сијеs li? - Nitko, naravno, nije znao da sат bolestan. Nisи тi davali ni pilиle; итјеstо pilиla, doblvao sат cиske. I, та koliko to izgledalo cиdno, te cи ske cesto Ьi те izlijecile - bar privreтeno. Dogadalo se da jedna takva pljиska bolje djelиje na тоји jetru i иlije тi vise volje da sтjesta, ne gи beCi vrijeтe, kreneт kато treba i obaviт ono sto treba, nego citava kиtija pilиla danas. Znate vec, cesto је tako - jednostavni starinski lijekovi ponekad sи тnogo djelotvorniji nego svi danasnji farтaceиtski preparati. Sjedili sто tako pola sata i opisivali jedan drи goтe svoje boljke. Objasnjavao sат Georgeи i Williaти Harrisи kako se оsјесат kad ијиtrо иstajem, а Williaт Harris је pricao nата kako se osjeca kad иvecer ide и krevet; George је, stojeci na prostirci ispred kaтina, vrlo vjesto i iтpresiv no odglитio kako se osjeca nоси. George, naravno, sато uobrai.ava seЬi da је bolestan; nјети, и stvari, znate, apsolиtno nista ne fali. U tот trenиtkи na vrata је pokиcala gospoda Poppets da pita jesnю li spreтni za veceru. Tиz no sто se osmjehnиli jedan drugoт i rekli kako 9
се
mozda ipak Ьiti bulje da prezalogajimo stogod. Harris је dodao da zalogaj и zеlиси cesto pomaze organizmи da savlada bolest. I tako је gospoda Poppets иnijela pladanj, а mi smo sjeli za stol i prihvatili se odrezaka и lиkи i torte od rabarbare. Sigиrno sam и to vrijeme Ьiо vec vrlo slab jer se sjecam da me, poslije nekih pola sata ili nesto vise, jelo vise nije privlaCilo - sto se meni rijetko dogada - i da nisam ni okиsio sir. Kad је to obavljeno, ponovo smo napиnili case, pripalili lиle i nastavili s diskиsijom о svom zdravstvenom stanjи. Od cega smo и stvari bolovali, nitko od nas nije mogao sa sigurnoscи reci, ali jednoglasno smo zakljиcili da је иzrok svemи, ma о сети se radilo, premorenost. - Potreban nam је odmor- rekao је Harris. - Odmor i potpиna promjena - rekao је George. - Pretjerano иmno naprezanje izazvalo је орси depresijи и organizmи svakog od nas. Promjena sredine i odsиtnost svake potrebe za razmisljanjem brzo се иspostaviti dиhovnи ravnotezи. George ima nekog rodaka koji se и knjigama vodi kao stиdent medicine, ра se, sasvim prirodno, и objasnjavanjи stvari ponekad slиzi oblteljsko-lijecnickim rjecnikom. Sиglasio sam se s Georgeum i predlozio da potrazimo neko zabaceno i ud boga zaboravljeno mjesto, daleko od Ьисnе gumile, gdje Ьismo, setajиCi ро sиnси tihim, pospaniш stazama, mogli odsanjati риn tjedan dana ... neki napola zaboravljeni kиtak koji sи vile sacиvale za sebe, izvan dosega svjetske vreve, neko starinsko gnijezdo postavljeno visoko na stijenama Vremena, do koga tek izdaleka i slabasno dopire grmljavina bиrnih valova devetnaestog stoljeca. Harris је rekao da Ьi nam tamo, ро njegovom misljenjи, Ьilo иbltacno dosadno. Tocno zna na kakvo mjesto mislim, rekao је- gdje svi odlaze и krevet vec и osam, gdje Sportske novosti ne mozes doblti za sve Ьlago ovog svijeta, а za dиhan treba pjesaCiti deset milja. 10
- Ne - rekao је Harris. - NiSta пе moze pruziti takav odmor i рrоmјепи kao plovidba morem. Zestoko sam se tome иsprotivio. Putovaпje morem prija covjekи kad ima па raspolagaпjи bar dva-tri mjeseca, ali isploviti па tjedaп dапа prava је propast. Кrепеtе, tako, и poпedjeljak, dиboko иvjereпi da cete se divпo provesti. Veselo masete momcima па obali, а zatim pripalite пајvеси lиlи i ро спеtе se sepuriti ро раlиЬi kao da ste kapetaп Cook, sir Fraпcis Drake i Кristofor Kolиmbo, sve и јеdпој osoЬi. U иtorak zalite sto ste poSli. U srijedи, cetvrtak i petak zalite sto пiste mrtvi. u sиЬоtи ste и stапји da progиtate kоји zlicи Ьistre govede јиhе, da sjedite па раlиЬi i sa slaЬim, sjetпim osmijehom odgovarate dobrim ljиdima · kad vas ирitаји kako se osjecate. U пеdјеlји ро поvо pociпjete setati пaokolo i иzimati cvrstи hrапи, а и poпedjeljak ијиtrо, dok s kovcegom i kisobraпom и rиci stojite pored ograde cekajиCi da se iskrcate, plovidba vam se роСiпје svidati. Sjecam se kako је jedпom тој zet, zdravlja radi, krепио па krace риtоvапје brodom. Uzeo је povratпи kartи od Lопdопа do Liverpoola, s lezajem и kaЬiпi, а kad је stigao и Liverpool, jediпo па sto је mogao misliti Ьilo је kako da пekome иtrapi tи povratпи kartи.
Каzи da је karta пиdепа пaokolo ро gradи ро drasticпo sпizeпoj cijeпi i da је па krajи prodaпa za osamпaest репiја пekom slabokrvпom mladicи, kome sи lijecпici иpravo Ьili savjetovali da pode па more i radi gimпastikи.
- More! - иzvikпиo је тој zet veselo kad је gurпиo kartи mladicи и ruke. - Вit се vam ga dosta za cijeli zivot, а sto se tice gimпastike, gimпastici rat cete viSe sjedeci па tom brodи пеgо da se па kорпи prevrcete preko glave. Оп оsоЬпо - moj zet, mislim - vratio se vlakom.
Rekao је da пjegovom zdravljи sasvim odgovara i Sjeverozapadпa zeljezпica.
11
Јеdап drиgi тој zпапас krепио је па takvo jedпotjedпo риtоvапје brodoт dиz obale. Prije polaska prisao ти је stjиard i иpitao ga zeli 1i placati и restoraпи svaki obrok роsеЬпо Ш се se pretplatiti па hrапи za cijelo риtоvапје. Stjиard ти је preporucio оvи drugи varijaпtи jer се tako proCi тпоgо jeftiпije. Ishraпa za cijeli tjedaп stajat се ga sато dvije fuпte i pet siliпga. Za dorucak се Ьiti riЬa а zatiт теsо па iaru. Rи cak је и јеdап sat i redc.vito se sastoji od cetiri jela. Vecera је и sest - predjelo, јиhа, riba, kotlet, piletiпa, salata, kolaCi, sir i voce. I laka, kasпa vecera, s теsот, и deset.
Мој prijatelj (koji је iпасе velika 1zjelica) zakljи cio је da се ти аrапzтап za dvije i pol fuпte odgovarati, раје иplatio hrапи za tjedaп dапа ипa prijed. Rиcak је serviraп иpravo kad sи stigli do Sheerпessa. Nije Ьiо gladaп kako је тislio da се Ьiti, ра se zadovoljio s таlо kиhапе govediпe i porcijoт jagoda sa slagoт. Poslije роdпе је dиgo razтis ljao i иciпilo ти se da vec tjedпiтa пiје јео пista osiт kиhапе govediпe, а kasпije opet da vec godiпaтa zivi sато па jagodaтa sa slagoт. Ni govediпa пi jagode sa slagoт пisи Ьile пaro cito sretпe; ciпilo se da sи i опе podjedпako пe zadovoljпe.
u sest sи dosli i javili ти da је vecera serviraпa. Vijest пiје izazvala и пјети пеkо роsеЬпо odиsevljeпje, ali ти se ciпilo da је dиiап iskoristiti пesto od опе dvije fuпte i pet siliпga, раје sisao и restoraп pridrzavajиci se za kопорсе i ostalo sto је тоgао dohvatiti. U роdпоzји stиba docekao ga је иgоdап тiris lиka i kиhапе sипkе ротiјеsап s тirisoт przeпe riЬe i povrca. Prisao ти је stjиard i s osтijehoт, иslиzпо ga иpitao: - Sta Ьiste zeljeli, gospodiпe? - Zeliт da те odпesete odavdc - glasio је jedva сијап odgovш. Brzo sи ga izvиkli vап, odveli do ograde и zavjetriпi i tи ga ostavili. 12
i
!'.
'
!
\
1
Slijedeca 'cetiri dапа pгuveo је ziveci сеdпiш i jedпostavпiш zivutoш па taпkiш kapetaпoviш Ьiskvitiшa (to se pecivo tako zove, пiје pripadalo kареtапи) i soda-vodi. Vec и sиЬоtи se, шеdиtiш, ohrabrio ра је popio Ьlijed сај sa suhiш рrергzе пiш kruhom, а и poпedjeljak је zeljпo gиtau pilecи јиhи. Iskгcao se u иtorak i, prateci tиzпiш po-
gledoш
brod koji је polako isplovljavao iz lиke, rekao: - Eto, odlazi, odпoseCi za dvije fипtе hraпe koja pripada шепi, а kоји пisаш пi okиsio. Poslije је ргiсао da Ьi sigurno izravпao rасип da је шоgао ostati па brodи jos sашо јеdап dап. Zato sаш se ostro иsprotivio svakoш odlaskи па тоге. Naravпo, пе sebe radi, kako sаш odшah objasпio. Мепi па brodи пikad пiје Ьilo шиkа. Бојао sаш se, шedutiш, za Georgea. George је izjavio kako пјеши sigurno пе Ьi Ьilo пista, da Ьi cak иzivao, ali da Ьi savjetovao шепi i Harrisи da i пе poшisljaшo па brod; uvjereп је da Ьisпю se obojica odшah razboljeli. Harris је па to rekao kako је, sto se пјеgа tice, пјети uvijek Ьilo i ostalo zagoпetпo па koji to паСiп ljиdiшa uspijeva da dobljи morskи bolest. Sigurпo to гаdе пашјеr
1
1
1 1
по, iz afektacije. Cesto је zelio da doblje morskи bolest, rekao је, ali ти to пikad пiје иspjelo. Zatim паm је pricao о tome kako је prelazio preko Капаlа ро tako иzbиrkaпom moru da sи pиtпike morali vezivati za lefajeve, i kako sи оп i kapetaп Ьili jediпe dvije zive dиse па brodи koje пiје savladala mиспiпа. Poпekad је pricao da sашо оп i drugi oficir пisи podlegli morskoj bolesti, ali иvijek је to Ьiо оп i jos пetko drugi. А ako пiје Ьiо оп i jos пetko drugi, опdа је samo оп ostajao zdrav. . Сиdпа stvar, nitko пikad пе pati od morske bolesti - па kорпи. Na morи mozete vidjeti шпоgо ljиdi kojiшa је zaista zlo; poпekad ih је рип brod. Jos пikad, medиtim, пisam sreo covjeka па kорпи koji zпа sto је to morska bolest. Kamo svi ti losi moreplovci od kojih vrvi svaki brod пеstапи Cim se docepaj~ kорпа, ostaje пedokuCiva tајпа.
1
!
~)
13
Ako sи ljиdi и momkи koga sam
velikoj veCini slicni jednom vidio na brodи za Yarmoиth, onda do rjesenja te zagonetke nije tesko doCi. Bili smo negdje ispred Soиthend Piera 1 , sjecam se, kad sam ga nasao presamiCenog preko ruba jednog brodskog okna и vrlo opasnom polofajи. Prisao sam ти, pokиsavajиci da ga spasim. - Неј, иvиcite se malo - rekao sam, tresиCi ga za rame. - Past cete и more. - Oh, boze, volio Ьih da sam tamo - Ьiо је jedini odgovor sto sam ga mogao izvиCi od njega, ра sam ga morao tи i ostaviti. Tri tjedna kasnije sreo sam ga и kavani jednog hotela и Bathи. Pricao је о svojim pиtovanjima i odиsevljeno objasnjavao koliko voli more. - Rodeni sam pomorac - odgovorio је na pitanje jednog njeznog mladica koji ga је zavidno slи sao.- Dodиse, jednom sam se osjecao pomalo nelagodno, priznajem. Bilo је to kod Rta Horn. Brod se slijedeceg jиtra razblo о stijenje. - А zar vam nije Ьilo pomalo mиcno tи nedavno, kod Soиthend Piera, tako da ste vec pozeljeli da padnete s broda? - иpitao sam. - Kod Soиthend Piera? - odgovorio је, promatrajиCi те zacudeno. - Da, na brodи za Yarmoиth, и prosli petak Ьila sи tome tocno tri tjedna. - Oh, ah ... da! - odgovorio је, razvedrivsi se. Sad se sjecam. Tog popodneva mиeila те је glavobolja. Od kiselih krastavaca, znate. Bili sи to najgori kiseli krastavci sto sam ih ikad okиsio na jednom pristojnom brodи. Jeste li ih i vi jeli? Sto se mene tice, otkrio sam izvrsriи preventivnи metodи protiv morske bolesti. Treba jednostavno balansirati. Treba stati nasred раlиЬе i, dok se brod ljиlja i propinje, pokretati tijelo tako da иvijek ostane иspravno. Kad se pramac broda pocne propinjati, treba se naginjati naprijed sve dok gotovo ne dodirnete nosom раlиЬи, а kad se pocne dizati krma, treba se na isti naCin naginjati 1
14
Na samom uscu Tcmzc.
'
natrag. Sve је to, теdиtiт, lijepo i krasno ako traje sat ili dva; tesko је tako balansirati tjedan dana. - Da kreneтo onda иz rijekи! - rekao је George. Iтat сета svjezeg zraka, dovoljno fizicke aktivn.osti i tisine, rekao је; тisli се nат Ьito obиzete stalniт рrотјеnата pejzafa oko nas (cak i Harrisove, ako је nesto ostalo od njih), а naporan rad popravit се nат apetit i donijeti nат dobar san. Harris је rekao kako, ро njegovoт misljenjи, George ne Ьi trebalo da podиziтa nista od cega се Ьiti pospaniji nego oЬicno, jer Ьi to тoglo Ьiti opasno. Rekao је kako bas ne shvaca na koji to nacin George naтjerava spavati vise nego sada, jer dan ipak iта sато dvadeset cetiri sata, i ljeti i ziтi. Kad Ьi George zaista spavao dиze, onda Ьi koтotno тоgао Ьiti i тrtav, ра tako bar иstedjeti ono sto sad trosi na stan i hranи. Harris је, теdиtiт, dodao kako Ьi za njega osobno rijeka Ьila »kao narucena<<. Sad, pretpostavljaт da taj izraz valja protитaCiti tako da covjekи odgovara kad doЬije nesto sto је zelio, а iz nekog razloga nije naruCio. Iako i takvi slиcajevi тоgи donijeti neиgodna iznenadenja, shvatio sат da је to pozitivan koтentar. I za теnе је rijeka Ьila »kao narucena«, ра sто i Harris i ја rekli da је Georgeova ideja odlicna. Rekli sто to tonoт iz koga se nekako dalo naslи titi kako sто iznenadeni da se George sjetio necega tako paтetnog. Jedini koji nije Ьiо odиsevljen prijedlogoт Ьiо је Montтorency. Nјети nikad nije Ьilo тnogo stalo do rijeke. - Vi moтci sтatrate da је to и redи - rekao је. - Vi volite rijekи, ali ја ne. Ја tато nemaт sto traziti. Pejzazi те ne zanimajи, а i ne риsiт. Ako иgledaт nekog stakora, vi necete zaиstaviti са тас, а ako zaspiт, izvodit cete glиposti i na krajи те prevrnиti и vodи. Ako теnе pitate, za теnе је sve to риkа besтislica. Bila sи, теdиtiт, tri glasa рrета jedan, i prijedlog је prihvacen. 15
п
Rasprava о planovima - Zadovoljstva »kampiranja« kada su noCi lijepe- Isto, kad pada kisa- Postignut је kompromis- Мопtmorency, prvi dojmovi- Strahovanje da је оп previse dobar za ovaj svijet, kasnije odbaceno kao neosnovano - Sjednica odgodena Izvиkli smo mape i poceli raspravljati о planovima. Dogovorili smo se da krenemo slijedece sиbote iz Кingstona. Harris i ја cemo otici ијиtrо i prebaciti camac do Chertseyja, а George, koji tek poslije moze napиstiti City (George svakog dana spava и nekoj banci od deset do cetiri osim sиbo tom, kad ga Ьиdе i izЬасији vec i1 dva sata), pridruzit се nam se tamo. Hocemo li »kampirati« ili spavati и gostionicama? George i ја bili smo za kampiranje. Rekli smo da Ьi to Ьilo romanticnije, da Ьismo se osjecali kao и divljini, kao и staгa vremena. U srcima hladnih, tиznih oЬlaka polako Ьlijedi sjecanje na zlatne zrake mrtvog sиnca. Ptice sи иsиtjele, prekinиle pjesmи kao o2:aloscena djeca, i samo bolni krici liske i ostro krijestanje prdavaca razЬijajи svecanи tisinи iznad иspavanih voda dok иmiruCi dan izdise svoj posljednji dah. SaЬlasna armija Noci, cete sivih sjena, izvlace se necиjno iz mracnih sиma dиz obala rijeke da ra-
16
.
1'
stjeraju posljednje straze svjetla, stupajuCi bez zvuka, nevidljivim nogama, kroz ustalasanu vodenu travu i spstavu trstiku. А Noc, na svom tamnom prijestolju, siri svoja crna krila nad svijetom koji tone u mrak, tiho vladajuCi iz svog saЬlasnog dvorca obasjanog blijedim zvijezclama. u tim trenucima uplovljavamo . nasim malim camcem u neki miran kutak, podizemo sator, pripremamo skromnн vecerн i polako, s нzivanjem, jedemo. Poslije toga pнninю i palinю velike lнlc i tiho, kao melodija, poCinje odzvanjati нgodan IЋzgovor dok rijeka, Ll trenucima sutnje, zuboreCi oko camca, prica cнdne stare price, odaje davne tajne i tiho pjevнsi staru dјесјн pjesmicн koju pjeva vec toliko tisнca godiпa i pjevat се је jos tisн cama godina, sve dok јој glas ne postaпe promukao i staracki, pjesmн za kојн mi, koji smo пa ucili da volimo пјеnо promjenljivo lice, koji smo se tako cesto privijali нz njena podatna njedra, nekako mislimo da је razнmijemo, iako пе Ьismo znali rijecima ispricati Ьајkн koju smu tuliko рнtа cнli. I sjedimo tako, нz njeпu ubalu, dok se mjesec, koji је takoder voli, polako spusta da јој utisne na lice bratski poljubac i cvrsto obavije oku nje svoje srebrпe ruke. А mi је promatramo kako tece, stalno pjevuseci, stalno sapucuci, u susret svom kraljн, moru . . . dok nam glasovi ne zamrн u tisini а lule se ugase, dok se mi, oЬicni i ni ро cemu ро~ sebni mladi ljudi, пе osjetimo cudпo ispunjeni mislima, pomalo sjetnim а pomalo slatkim, tako da se u nаша ugasi svaka zelja i potreba za razgovorom . . . dok se ne nasmijemo i, ustajuCi i istresajuCi ререо iz ugasenih lula, pozelimo jedni drн gima laku noc i, uspavani pljuskanjem vode i sustanjem lisca, utonemo u cvrst san pod velikim, ncpokretnim zvijezdama, sanjajuCi da је Zemlja ponovo mlada- mlada i svjeza kakva је Ьila prije nego sto su stoljeca jada i brige izbrazdala njeno Ьlago lice, prije nego sto su grijesi i ludosti njene djece uCinili da ostari njeno, ljubavlju ispunjeno srce; da је ljнpka kao sto је Ьila u onim davno mi2 - Tri CuYjcka u Camcu
17
пulim daпima kad паs је, kao mlada majka, dojila па svojim пabujalim grudima, prije пеgо sto паs је varljiva civilizacija svojim Iazima odmamila iz пјепоg toplog пarucja а otrovпa zloba izvjestaceлosti uciпila da se stidimo jedпostavпog zivota sto smo ga vodili s пјоm, i priprostog ali prostraпog doma u kome se covjecaпstvo rodilo prije to-
liko tisuca godiпa. , - А sto се Ьiti ako раdпе kisa? - rekao је Harris. Harrisa пе mozete пicim dirnuti. U Harrisu пе postoji пi truпka skloпosti poeziji, оп пе zпа sta је to strastveпa сеzпја za пedostizпim. Harrisu se пе dogada da »place а пе zпа zasto«. Ako se Harrisove oci ispuпe suzama, to је, mozete Ьiti sigurпi, zato sto jede sirov Iuk ili zato sto је prelio kotlet prevelikom koliciпom vustersajrskog umaka. Ako se пadete посu s Harrisom па morskoj obali i kazete: - Slusaj! Zar пе cujes? Jesu li to sireпe sto pjevaju iz duЬiпe ustalasaпih voda, ili to tuzпi duhovi mora пaricu паd Ьlijedim utopljeпicima zapleteпim u morsku travu? Harris се vas uhvatiti ispod ruke i reCi: - Cuj, stari, zпam sta је s tobom; prehladio si se. Hajde, podi lijepo sa mпom. Zпam za јеdпо mjestaпce, tu odmah iza ugla, gdje mozes doЬiti kapljicu пajboljeg skotskog viskija kakvog jos пisi okusio. Odmah ces se osjecati bolje. Harris uvijek zпа za пеkо mjestaпce tu odmah iza ugla gdje se moze doЬiti пesto роsеЬпо, паrаv по kada је rijec о picu. Uvjereп sam da се vas Harris, ako ga sretпete u raju (ukoliko se пesto takvo uopce moze pretpostaviti), docekati ovim rijecima: - Bas mi је drago sto si stigao, stari. Nasao sam јеdпо mjestaпce, tu odmah iza ugla, gdje toce zaista prvoklasaп пektar. Ovog puta, medutim, buduCi da је Ьila rijec о kampiraпju, пjegovi prakticпi пazori dosli su u pravi cas. Kampirati ро kisi пiје пimalo prijatпo. 18
Spиsta se vecer. Mokri ste do koze, и саmси ima dobar pedalj vode i sve stvari sи se ovlazile. Nalazite na obali mjesto koje nije tako gliЬovito kao ostala koja ste vidjeli, iskrcavate se, izvlaCite sator i pokиsavate ga podiCi, zajedno s jos jednim clanom ekspedicije. Sator је namocen i tefak, klizi vam iz rukи, rusi se i pada vam na glavи, tjerajиci vas и lиdilo. Za sve to vrijeme kisa иporno pljиsti. Sator nije lako podiCi ni ро lijepom vremenи, а ро kisi to se pretvara и pothvat dostojan Herkиlesa. Onaj drиgi clan ekspedicije, иmjesto da vam pomaze, samo izigrava Ьиdаlи. Upravo kad prekrasno zategnete svojи stranи, on роvисе svoj kraj i pokvari sve. - Неј, sto radis ti tamo? - vicete. - Sta ti tamo radis? - odgovara on. - Popиsti malo, zar је to tako tesko? - Ne vиci! Sve si иpropastio, magarce glиpi! vicete. - Nije istina, nisam! - иzvraca on. - Pustaj tи svojи stranи!
- Kazem ti da radis sve naopako! - иrlate, goreCi od zelje da ga tresnete necim, а onda jednim snaznim trzajem iscиpate sve njegove kolcice. - Ah, prokleti idiot! - сијеtе kako mrmlja, а nakon toga, na vase iznenadenje, slijedi divljacko potezanje koje rusi sve sto ste podigli. Spиstate cekic i odlazite na drugu stranи s namjerom da ти kazete sto mislite о Citavom tom poslи, dok on krece и istom smjeru da objasni svoje nazore vama. Jиrite tako jedan za drugim и krug, рsијиСi, sve dok se sator ne srusi na gomilи ostavljajиci vas da gledate jedan и drugog preko rиsevina. Tad obojica, gnjevno, и istom dahи vicete: - Eto ti! Sta sam ti rekao? u tom trenиtkи treCi clan ekipe, koji је do tada izbacivao vodи iz camca, nakvasio rukav do lakta i zbog toga vec deset minиta psovao ne obracajи ci se nikome konkretno, dolazi da vidi kakve to, do vraga, glиposti izvodite, i zasto prokleti sator nije vec podignиt. 19
Na kraju, ovako ili onako, sator је ipak postavljen i poCinjete iskrcavati stvari. Beznadno је i pokusavati naloziti vatru ра palite alkoholni primus i okupljate se oko njega. Кisnica је glavni sastojak svakog jela koje pokusavate pojesti za veceru. U kruhu ima dvije treCine kisnice, tijesto punjeno sjeckanim Ьiftekom oЬilno је natopljeno kisnicom, а dzem, maslac, sol i kava sjedinili su se s njom u rijetku juhu. Poslije vecere zakljucujete da sc duhan ovlazio i da ne mozete pusiti. Na srecu, ponijeli stc sa sobom bocu tekucine koja, uzeta u odgovarajucoj dozi, grije i razvedrava, i ona vam vraca dovoljno volje za zivot da pokusate zaspati. Zaspite tako i sanjate da vam је slon neocekivano sjeo na prsa, da је proradio vulkan i odbacio vas na dno mora, zajedno sa slonom koji i dalje mirno spava na vasim prsima. Budite se i postajete svjesni da se zaista dogodilo nesto ufasno. Vas је prvi dojam da је nastupio kraj svijeta, а onda postepeno dolazite do zakljucka da је to nemoguce i da su, ро svemu sudeCi, na vas nasrnuli razbojnici da vas umore ili је izЬio pozar, i to svoje uvjerenje izrazavate na uoЬicajen nacin. PomoCi, naravno, nета niotkuda i sve sto znate jest da vas tisuce ljudi gaze i udaraju nogama, i da se gusite. Iznenada shvacate da је i netko drugi и nevolji. Cujete kako ispod vaseg lezaja dopiru priguseni krici. Rijeseni, ma sto se dogodilo, da skupo prodate svoj zivot, borite se uporno, ulafuci sve snage, udarajuci nogama i rukama lijevo i desno, krvozedno urlajuci cijelo vгijeme dok, konacno, nesto nad vama ne popusti i glava vam se nade na svjczem zraku. U tom tгenutku, na samo dvije stopc ispred \ras, uglcdate nejasnu siluetu poluobuccnog гazbojnika koji sc sprema da vas uЬije, i upravo kad ste odlucili da prihvatite ЬогЬu па zi\тot i sшгt, izncnada vam svane da је to, u stvari, Jim. - Oh, to si ti, zаг ne? - kazc vam оп, pгepoznav si vas ll istom trenutku. 20
- Jesam - odgovarate, trljajuci oci. - Sto se to dogodilo? - Srusio se prokleti sator, mislim - odgovara on .. - Gdje је Bill? Obojica poCinjete glasno dozivati - Bill! - dok se tlo ispod vas ne zaljulja i zatrese, а priguseni glas, koji ste i ranije culi, ne odgovori iz duЬine razvalina: - Nosite se s moje glave, cujete li? Iz ostataka satora izvlaci se Bill, ulijepljen Ьla tom, rascupan, izgazen i - sasvim nepotrebno agresivno raspolozen. Uvjeren је, ocigledno, da ste sve to vas dvojica uCinili namjerno, da mu na- pakostite. Ujutro ste sva trojica promukli jer ste se u toku noCi gadno prehladili. Uz to ste i izuzetno svadljivo raspolozeni i hrapavim sapatom psujete jedan drugog, pokusavajuci da pripremite dorucak. Zbog svega toga odlucili smo t1a spavamo vani kad su noci lijepe, а u hotelima, svratistima i gostionicama, kao svi pristojni ljudi, kad su noci vlazne ili kad pozelimo promjenu. Montmorency је prihvatio taj kompromis s posebnim odobravanjem. On bas ne uziva u romanticnoj tisini i osamljenosti. On је za buku i vrevu, а ako је vreva pomalo i vulgarna, utoliko је veselija. Montmorency, kad ga pogledate, ostavljc. rtojam andela koji је iz nekog ljudima nedostupnog razloga poslan na zemlju u obliku malog foksterijera. Тај Montmorencyjev oh-kako-je-pokvaren-ovaj"svijet-i-kako-Ьih-zelio-da-mogu-uciniti-nesto-
-da-postane-bolji-i-plemenitiji izraz ponekad izaziva suze u oCima poboznih starih dama i gospode. Kad је tek dosao da zivi о mom trosku, nisam uopce vjerovao da cu ga dugo zadrzati. Sjedio sam u naslonjacu i promatrao ga dok је on, sjedeci na tepihu, promatrao mene i razmisljao otprilike ovako: »Oh, taj pas nece dugo ostati na ovom svijetu. Iz oЬlaka се se spustiti zlatna kocija i odvesti ga ravno u nebo, eto sto се se dogoditi s njim.« 21
Nakon sto sam, тedutiт, platio desetak pilica koje је zadavio; nakon sto sат ga тоrао za vrat izvlaCiti iz sto cetrnaest ulicnih okrsaja dok је on rezao i otiтao se; nakon sto тi је jedna razjarena zena donijela da vidiт тrtvu тacku, nazivajuci те ubojicom; nakon sto те је prvi susjed tuzio sudu zbog toga sto drziт nevezanog opasnog psa, koji ga је drfuo jedne hladne noCi zatvorenog u kucici za alat tako da se nije usudivao nosa proтoliti puna dva sata; i nakon sto sат saznao da је vrtlar, bez тоg znanja, doЬio trideset silinga kladeCi se da се za odredeno vrijeтe taj pas poЬiti toliko i toliko stakora, росео sат poтisljati da се ga тozda ipak ostaviti na оvот svijetu nesto duze vrijeтe. Motati se oko stala, okupljati oko sebe copore najozloglasenijih pasa и gradu, voditi ih ро predgradiтa i tuci se s drugiт, isto tako ozloglaseniт psiтa, to је za Montтorencyja »pravi zivot«. Zato је, kako sam vec spoтenuo, dao prijedlogu о gostionicama, svratistiтa i hoteliтa najtopliju podrsku. Nakon sto smo se tako, na орсе zadovoljstvo, sporazumjeli о spavanju, jedino sto је ostalo da se raspravi Ьilo је sto сето ponijeti sa sоЬот. Upravo smo Ьili zapoceli diskusiju kad је Harris rekao da ти је dosta naklapanja za jednu vecer i predlozio da izidemo i proveselimo se. Upravo је pronasao jedno тjestance, rekao је, tu odmah iza skvera, gdje se тоzе doЬiti kapljica irskog viskija koju zaista vrijedi okusiti. George је rekao da је zedan (ne znam kad George nije Ьiо zedan), а kako sат ја nekako predosjecao da Ьi mi casica toplog viskija sa kriskoт liтuna dobro cinila, debata је jednoglasno odgodena za slijedecu vecer. Vijecnici su stavili na glavu sesire i izisli.
22
III
Odluke donesene - Harrisov nacm rada - Kako postariji otac oЬitelji vjesa sliku па zid - George stavlja umjesnu primjedbu - tari ranog jutarnjeg kupanja - Sto је potrebno ponijeti za slucaj da se camac prevrne Tako smo se slijedece veceri ponovo sastali da i dogovorimo se о pripremama. Prvi је иzео rijec Harris. - А sad, prvo о сети se treba dogovoriti jest sto cemo ponijeti sa sobom. Тi, Ј., иzmi komad papira i pisi, а ti, George, nadi katalog nase prodavaonice namirnica. I neka mi netko od vas da kakvи olovkи, ра си sastaviti popis. То vamje Harris od glave do pete -иvijek spre-l man da Citav teret primi na sebe i odmah ga pre-j baci na tиda leda. Harris me иvijek podsjeti na mog pokojnog ија kа Podgera. Nikad и zivotи niste vidjeli takvи gиz vи и kиci kao kad Ы se moj ијаk Podger prihvatio kakvog posla. Uramljivac је, recimo, dostavio и kиси slikи, i stajala је и Ьlagovaonici се kajиCi da Ьиdе objesena. Tetka Podger Ьi pitala sto da radi s njom, na sto Ьi ијаk Podger odgovorio: - Oh, prepиsti to meni! Ne razbljajte sebl.glavи oko toga, nitko od vas. Sve си ја sam srediti. Nakon toga Ьi skinиo kapиt i bacio se na posao. Najprije bl poslao djevojkи da kиpi za sest penija cavala, а onda Ьi za njom ириtiо jednog od djecaprodiskиtiramo
23
ka da јој kaze koje velicine. Tako Ьi таlо-ротаlо pokrenиo i zaposlio Cijelи kиси. - А sad ti, Will, donesi cekiC - viknиo Ьi - а ti тi, Tom, dodaj ravnalo. Bit се тi potrebne ljestve, ali Ьit се boUe ako donesete i jednи kиhirlj skи stolicи. А ti, Јiт, ti ces otrcati do gospodina Gogglesa i reCi ces ти: » Tata vas lijepo pozdravlja, nada se da vат је noga bolje, i pita тozete li ти posиditi libelи.« Ti, Maria, ne idi nikaтo jer netko treba da pridrzi svijecи, а kad se djevojka vrati, neka odтah ode i kиpi koтad spage za slikи. А ti, Тот . . . gdje је Тот? . . . Tom, dolazi оvато! Ti ces тi dodati slikи. Nakon toga Ьi podigao slikи i ispиstio је; slika Ьi ispala iz okvira, а on Ьi pokиsao da spasi staklo i porezao se. Nakon toga Ьi росео skakati ро soЬi, trazeCi rиpciC. Nije ga, naravno, тоgао naci zato sto је rиpciC Ьiо и dzepи kapиta koji је skinиo, а nije znao gdje је ostavio kapиt. Citava kиса тorala је diCi rиke od trazenja alata i traziti kapиt, dok је on poigravao naokolo i sато iт sтetao.
u
- Zar nitko cijeloj kиCi ne zna gdje је тој kaNikad и zivotи nisaт vidio tako sтиsene ljи de, na casnи rijec, nisaт! Vas sestoro niste и stanjи naCi kapиt koji sат skinиo nета tоте ni pet тinиta! Е ра, zaista ... Zatiт Ьi иstao i иstanovio da sjedi na svoт kа pиt?
риtи, ра Ьi viknиo:
- U redи, ne тorate vise traziti! Sат sат ga nasao. Prije Ьi ga тасkа nasla da sат је 7..aтolio, nego vi! Nakon sto Ьi pola sata previjao prst, i nakon sto је doneseno novo staklo, donesen alat, ljestve, kи hinjska stolica, i nakon sto је donesena svijeca, ијаk Podger ponovo Ьi krenиo и akcijи dok Ьi citava oЬiteU, zajedno s djevojkoт i dvorkinjom, stajala и polиkrugи, spreтna da ти priskoCi и ротос. Dok sи dvoje drfuli stolicи, treci Ьi ти ротоgао da se popne i pridrzavao ga, cetvrti Ьi ти dodao cavao, а peti cekic. Ujak Podger иzео Ьi cavao i ispиstio ga. 24
- Eto! - rekao Ьi иvrijedeno. - Sad је nestao cavao. 1 dok Ьismo svi mi, pиzeci na koljenima, traZili cavao, ијаk Podger stajao Ьi na stolici i mrmljao, pitajиCi hoce li stajati na stolici cijelи vecer. Konacno Ьi netko nasao cavao, ali on Ьi za to vrijeme izgиblo cekic. - Gdje је sad taj cekiC? Sto sam иradio s cekicem? Gospode na nеЬи! Sedmoro vas је tи, stojite i zijevate, а ne znate sta sam иradio s cekiCem! Pronasli Ьismo i cekiC, ali Ьi on и medиvreme nи izgиblo znak sto ga је naCinio na zidи gdje је trebalo zablti cavao, i svi Ьismo se redom morali penjati na stolicи pored njega da ga pokиsamo naCi. 1 naravno, svatko od nas pronasao Ьi ga na drugom mjestи, а on Ьi nas sve redom nazivao bиdalama i naredivao nam da sidemo. Nakon toga ponovo Ьi иzео ravnalo i росео mjeriti, i иs tanovio da cavao treba zablti na polovicи dиzine od trideset jedan i tri osmine inca. Pokиsao Ьi to izracиnati napamet, i naprosto pobjesnio. Svi Ьismo pokиsavali to izracиnati napamet, i svatko od nas dosao Ьi do drugog rezиltata, na sto Ьismo se svi poceli podsmijevati jedni drugima. U toj galami nekako Ьismo zaboravili prvobltni broj, ра је ијаk Podger morao mjeriti ponovo. Ovog риtа ијаk Podger Ьi odlиcio da se poslиzi komadom spage i и kriticnom trenиtkи, kad је stari nespretnjakovic stajao na stolici nagnиt nad kиtom od cetrdeset pet stиpnjeva pokиsavajиCi da dohvati tockи dobra tri inca izvan njegovog dosega, spaga Ьi ти iskliznиla iz rukи а on Ьi se srusio na glasovir. Kad је glavom i cijelim tijelom иdario и sve tipke odjednom, Ьiо је to zaista izи zetan mиzicki efekt. Tetka Maria Ьi to rekla kako ne dopиsta da djeca stoje naokolo i slиsajи takve izraze. Konacno Ьi ијаk Podger ipak oznaCio zeljeno mjesto, prislonio na njega vrh cavla sto ga је dr:lao и lijevoj ruci, а и desnи rukи иzео cekiC. Prvim иdarcem cekica pogodio Ьi palac, i s иrlikom ispиstio cekic nekome na nogu.
25
Tetka Maria Ьi na to Ьlago primijetila kako se nada da се је ијаk Podger, kad slijedeci риt Ьиdе namjeravao zabijati cavao и zid, na vrijeme obavijestiti, ра се otiCi i provesti tjedan dana kod majke, dok se taj posao ne obavi. - Oh, vi zene pravite gиzvи ni oko cega - odgovorio Ьi ијаk Podger, dolazeci polako seЬi. - Zasto, ја bas volim ovakve sitne poslove. Nakon toga Ьi ponovo pokиsao, ali ovog риtа Ьi nakon drugog иdarca cavao potpиno nestao и zidи, zajedno s pola cekica, а ијаk Podger Ьi naletio na zid sa zestinom dovoljnom da ostane bez nosa. Ponovo Ьi zapocela potraga za ravnalom i spagom, i oznaceno је novo mjesto. Konacno, oko ponoci, slika Ьi Ьila objesena - visila Ьi nakrivo i pomalo nesigurno, а zid na tri stope oko nje izgledao Ьi kao da ga је netko strugao graЬljama. Svi Ьismo Ьili mrtvi иmorni, potpиno iscrpljeni osim ијаkа Podgera. - Gotovo је! - rekao Ьi silazeci sa stolice, nagazivsi svom teZinom dvorkinji na kurje oko, i s neskrivenim ponosom promatrajиCi krs koji је napravio. - Neki Ьi ljudi za ovakvи sitnicи pozvali majstora! Harris се, siguran sam, Ьiti isti takav kad odraste, i to sam ти i rekao. Ne mogи dopиstiti, rekao sam, da иzima sav teret na sebe. - Ne. Ti donesi papir, olovkи i katalog, George се pisati а ја си obaviti cijeli posao. Prvi popis sto smo ga saCinili morali smo odbaciti. Вilo је ocigledno da gornjim tokom Temze ne mogи ploviti brodovi dovoljne tonaze da prevezи sve stvari koje smo zapisali kao neophodne. Razderali smo popis i pogledali jedan drugog. Za rijec se javio George. - Mislim, znate, da smo krenиli pogresnim kolosijekom. Ne smijemo misliti na stvari koje Ьi nam dobro dosle, nego samo na stvari bez kojih ne mozemo. George ponekad izvali i neSto zaista pametno. Zacиdili Ьiste se. Za mene је ta izjava Ьila prava 26
mиdrost, Ыem vec
ne samo и odnosu na konkretan proi и svjetlи naseg putovanja иz rijekи zivota иорсе. Koliko ima ljиdi koji na tom pцtova-~ nји tako pretovare svoj camac da samo sto ne potone pod teZinom kojekakvih glиposti, od kojih, misle, zavisi zadovoljstvo i иdobnost putovanja, а 1 koje sи и stvari samo nepotreban teret! Каkо ljиdi pretrpavajи svoj Ьijedni brodiC do vrha jarbola skиpocjenom odjecom i velikim kи cama, nepotrebnom poslиgom i gomilom nazoviprijatelja, kojima nije nimalo stalo do njih а za koje ni sami ne mare narocito, skиpim zabavama и kojima nitko ne иziva, konvencionalnostima i modщn, pretvaranjem i nadиtoscи i - oh, najtezim, najglиpljim od svih tereta! - strahom sto се о njima misliti sиsjedi, lиksuzom koji samo zasicиje, иzivanjima koja samo izazivajи dosadи, praznim sepиrenjem koje, kao zeljezna kruna kojom sи nekad krunisali zlocince, oblijeva krvljи i prozima bolom izmиcenи glavu koja је nosi! Sve је to nepotrebaJl teret, covjece, nepotreban teret! Baci ga preko ruba camca и vodu! Od njega camac postaje tako tefuk da ga jedva vиces, padas и nesvijest veslajиci. Postaje nezgrapan, opasan i tefuk za иpravljanje tako da ni na trenиtak nisi slobodan od strepnje i brige, nikad se ne mozes opиstiti i ljencareci sanjariti . . . Nikad nemas vremena da promatras kako leprsave sjenke lako prelijecи preko plitina, kako se svjetlиcave sиnca ne zrake ljeskajи na naborima vode, kako velika staЫa kraj obale zиre и svoju slikи . . . Ne vidis zlatnozelene sиme, Ьijele i zиte vodene ljiljane, trskи koja ti sjetno mase, kacиne ili plave spomenke. Baci taj teret и vodи, covjece! Neka camac tvog i zivota Ьиdе lagan, иkrcaj samo ono sto ti је zaista 1 potrebno - skroman doin i jednostavna zadovolj-~ stva, jednog il1 dvojicи prijatelja koji to zaista јеsи, nekog koga volis i tko tebe voli, jednи mackи, jednog psa, jednи ili dvije lиle, dovoljno hrane i dovoljno odjece, i malo vise nego dovoljno pica, jer zed је opasna stvar. 27
Vidjct ces, tada, da је takviт сатсет lakse upravljati i da se nece tako lako prevrnuti, а ako se i prevrne, steta nece Ьiti tako velika; jednostavna solidna roba podnosi vodu. Iтat ces vreтena i za razтisljanje i za rad. Iтat ces vreтena da upijes suncanu svjetlost zivota, da slusas eolsku glazbu koju boZji vjetar izvlaCi iz struna ljudskih srca oko nas, vreтena da ... Oprostite тi, тоliт vas. Potpuno sат se zaboravio. ~ ра, prepustili sто popis Georgeu, i on је ро сео pisati. - Sator nесето nostiti - predlozio је George. Uzet сето сатас s tendoт. То је тnogo jednostavnije, а i udobnije. UCinilo nат se da је to dobra ideja, ра sто је prihvatili. Ne znaт jeste li ikad vidjeli takav са тас. Iznad сатса pricvrste se zeljezni lukovi, а preko njih se nategne velika cerada, od рrатса do krтe, i pricvrsti duz rubova. Сатас se na taj naCin pretvara u kucicu, vrlo ugodnu iako рота lо zagusljivu. Ра sad, sve iта svojih таnа, kao sto је rekao onaj covjek kad ти је uтrla punica i kad su dosli da od njega naplate pogrebne troskove. George је rekao da u tот slucaju тоrато ponijeti ро pokrivac, laтpu, sapun, cetku i cesalj (za sve), cetkicu za zube (svatko), lavor, prasak za zube, sapun za brijanje (zvuci kao vjeZЬa iz francuskog, zar ne?) i nekoliko velikih rucnika za kupanje. Priтjecujeт da ljudi uvijek vrse opsezne pripreтe za kupanje kad god idu nekaтo Ьlizu vode, ali da se bas тnogo ne kupaju kad tато stignu. Isto se dogada kad podete na тоrе. Uvijek doneseт cvrstu odluku - dok razтisljaт о tоте u Londonu - da cu svakog jutra rano ustati i bucnuti se u тоrе prije dorucka, i uvijek svecano pakiraт kupace gacice i rucnik za kupanje. Uvijek kupujeт crvene kupace gaCice. Nekako se sат seЬi svidaт u crveniт kupaCiт gacicaтa. Dobro idu uz тој ten. Sато, Сiт dodeт na тоrе, osje-
28
tim da za tim jutaшjim kllpanjem ceznem neusporedivo manje nego dok sam Ьiо u gradu. Naprotiv, u meni ојаса zelja da leskarim u postelji sto mogu duze, а onda sidem ravno na dorucak. Jednom ili dva pllta vrlina u meni је trijllmfirala ра sam ustao ll sest sati i polt1obucen, s gaCicama i rucnikom, jezeti se, izbat1ljao napolje. Nisam se, medutim, nikad narocito proveo. Izgleda da za takve prilike, kad ја naumim da se kupam rano izjutra, cuvaju u rezervi izl\zetno ostar istocni vjetar. Birajll, osim toga, samo trorogo kame, nje i stavljaju ga odozgo, zaostre stijene i prekrijll siljke s malo pijeska tako da ih ne vidim, i povllku nюге Ьаг dvije milje ргеmа pllcini tako da moгam, sav zgгcen i dгhteCi, cllpkati do njega kгoz pola stope dubokll vodll. А kad sam konacno stigao do mora, Ьilo је uzbt1rkano i sasvim neprivlacno. Dohvatio me је jedan ogroman val tako da su mi se noge podsjekle i nasao sam se ll sjedecem polofajll, tocno na jednom ostгom kamenu koji је tll Ьiо postavljen za mene. Zatim, ргiје nego sto sam stigao гесi »Oh! Uh!« i llstanovio је li sto ostalo od mene, val se vгatio i odvukao те do sгedine oceana. Росео sam, sva jzbeztimljen, plivati prema obali pitajl\Ci se hocl\ li ikad ponovo vidjeti svoj dom i pгijatelje, i kajuci se sto nisam Ьiо kao djecak pazljiv ргеmа sestгi (kad sam ја Ыо djecak, mislim). I upгavo kad ~am Ьiо izguЬio svaku nadu, val se povllkao i ostavio me ispruzenog na pijesku kao morsku zvijezdu; ustao sam i ustanovio da sam plivao Ьогесi se za goli zivot ll dvije stope vode. Odskakl\tao sam do obale, obllkao se i odvukao kuci, gdje sam se, naravno, пюгао pretvarati kako sam llzivao. U ovom nasem slucaju, svi smo pгicali о kllpanju kao da namjeravamo dugo plivati svakog jlltгa. Geoгge је rekao kako је divno pгobuditi se ll camcu u гаnо, svjeze jutro i zaгoniti ll Ьistгu, pгo zгacnu гijeku. Haпis је na to dodao da nema nicega boljeg za apetit od plivanja prije dorucka. Nјепш to uvijek popгavi apetit, геkао је. Geoгge је геkао kako је pгotiv toga da se Haгris kupa,
29
ako се zato jesti vise nego sto normalno jede. I ovako се, rekao је, Ьiti tesko vuCi uz vodu svu tu silnu hranu za Harrisa. Usprotivio sam se toj tvrdnji, naglasavajuCi koliko се ugodnije Ьiti zivjeti u istom camcu sa svjezim i okupanim Harrisom, ра makar morali zbog toga vuCi koji kvintal namirnica vise. Razmislivsi, George је prihvatio moje argumente i povukao svoj veto na Harrisovo kupanje. Konacno smo se suglasili da ponesemo tri velika rucnika kako ne Ьismo morali cekati jedan na drugoga. Sto se tice odjece, George је rekao da ·се nam ро dva odijela od flanela Ьiti dovoljna, jer Љ, ako se uprljaju, mozemo sami oprati u rijeci. Upitali smo ga је li ikad pokusao oprati flanelsko odijelo u rijeci, а on је odgovorio da nije, da to nije osobno pokusao, ali da poznaje neke ljude koji su to radili, i da to nije nimalo tesko. Harris i ја Ьili smo dovoljno naivni da povjerujemo kako on zna о сети govori, i da Ьi tri pristojna mladiCa, bez polozaja i utjecaja, i bez ikakvog iskustva kada је rijec о pranju, zaista mogli komadom sapuna oprati svoje kosulje i hlace u rijeci Temzi. DoCi се, medutirn, dani kad cemo shvatiti, prekasno, da је George bijedan lazljivac koji о Citavoj stvari oCigledno pojma nije imao. Da ste vidjeli tu odjecu poslije pranja . . . ali, kao sto se to ki!Ze u petparackim romanima, sve u svoje vrijeme. George nas је nagovorio da ponesemo ро nekoliko pari donjeg ruЬlja i dosta carapa, za slucaj da se camac prevrne i da se moramo presvuci. Вit се nат, rekao је, potrebno i dovoljno rupcica jer oni mogu posluziti i za brisanje stvari, kao i par koznih cizama koje се narn, pored veslackih cipela, i te kako dobro doCi ako se camac prevrne.
30
IV
Pitanje.hrane- Zamjerke petroleju и ulozi atmosfere - Dobre strane sira kao suputnika- Udata zena napusta svoj dom- Daljnje pripreme za slucaj da se camac prevrne Pakiram nase stvari - Zlobna cetkica za zиЬе- George i Harris pakiraju- Grozno Montmorencyjevo ponasanje - Povlacimo se па poCinak Nakon toga smo zapoceli debatu о hrani. Prvi se javio George: - Pocet cemo s doruckom. - (George је vrlo praktican covjek) - Dakle, za dorucak се nam Ьiti potrebna tava - (Harris је rekao da је tesko probavljiva, ali smo mu mi podviknuli neka ne izigrava budalu, i George је nastavio)- cajnik, kotlic za vodu i alkoholni primus. - Petrolej ne dolazi u obzir - rekao је George uputivsi nam znacajan pogled, а Harris i ја brzo smo se suglasili. Jednom smo Ьili ponijeli sa sobom petrolejski primus, i »nikad vise«. Тај tjedan dana proveli smo kao u kakvom skladistu petroleja. Prozimao је sve. Nista nema tu sposobnost da prozima sve kao petrolej. Drzali smo ga ispod pramca, odakle se njegov miris sirio sve do krme, prodiruci kroz camac i sve u camcu, sireci se preko rijeke, prozimajuCi SVU prirodu i kuzeCi atmosferu. Ponekad Ьi puhao ~apadni petrolejski vjetar, ponekad 31
istocni petrolejski vjetar, а dogadalo se da риsе i sjeverni petrolejski vjetar, Ш mozda jиzni. Bilo је, medиtim, potpиno svejedno dopire li iz snjeznih pгostranstava Arktika ili iz pjescanih pиstinja иvijek је stizao zasicen zadahom petгoleja. Petгolejska isparavanja sirila sи se i иpropasta vala zalaske sиnca, а sto se tice mjeseCine, ona је Ьila naprosto natopljena petrolejem. U Marlowи snю pokиsali pobjeCi od tog zadaha. Ostavili smo camac pored mosta i otisli da pгosetamo gradom ne Ьismo li ти nekako иma kli, ali on nas је pгatio. Citav gгad Ьiо је kao zaliven petrolejem. Prosli smo kгoz groЬlje ispиnje ni dojmom da tи ljиde sahranjиjи и реtгоlеји. Glavna иlica tako је zaиdarala na petrolej da smo se pitali kako taj svijet tи Zivi. Odsetali smo se nekoliko milja cestom prema Birminghamи, ali иza lиd, citav pгedio Ьiо је dobro nakvasen petrolejem. Pгetl kгај tog izleta sastali smo se и ponoc na jednoj pustoj ledini, pod mиnjom rascijepljenim hгastom, i svecano se zakleli (proklinjali smo tи napast tjedan c!ana na oЬican, gradanski naCin, ali ta zakletva Ьila је nesto posebno) da viSe nikad necemo иzeti petгolej и camac- osim, naravno, и s!исаји bolesti. Zbog toga sшо se и ov9m slисаји odlиcili za ргiшиs i denatнrirani alkohol. Ni on, dodиse, nije neka \'elika sreca. Jedete denatиriranи pitи i deпatнrirane kolace. Ipak, иzet и velikim koliciпa шa, alkohol mпogo vise godi organizmи пеgо petrolej. Od ostalog sto је роtгеЬпо z.a doгucak, George је predlozio јаја i slaniпи, sto је jednostavпo prirediti, hladпo шеsо, сај, krиh, maslac i dzem. Za гucak, геkао је, iшat сешо Ьiskvite, hladпo meso, krиh s maslacem i dzeш - ali sir пikako. Siг је kao i petrolej, previs~ se pгavi vazaп. Zeli za sebe citav camac. Prodire kroz torbи i namece svojи aromи svешн sto se nalazi и пјој. Ne zпate vise da li jedete pitи od јаЬнkа, salamн Ш jagode sa slagom. Svc iша иkиs sira. Sir је, medнtim, opaka stvar пajvise zbog svc:ig mirisa.
32
Jedan шој prijatelj, sјесаш se, kиpio је и Liverdva sira. Bili sи to divni sirevi, zreli i шe kani, s шirisoш od dvije stotine konjskih snaga i garantiraniш dошеtош od tri шilje, sposobni da obore covjeka na иdaljenosti od dvije stotine jardi. Bio sаш и to vrijeшe и Liverpoolи i шој prijatelj ше је иpitao hoce li шi Ьiti tesko da ih odneseш и London, jer се se on zadrzati jos dan-dva, а za sireve ne Ьi Ьilo dobro da tako dиgo leze. - Oh, sa zadovoljstvoш, stari шој - odgovorio sаш. - Sa zadovoljstvoш. Svratio sаш ро sireve i zajedno s njiшa odvezao se kocijoш na kolodvor. Bila је to neka olиpina od koCije kоји је vиkao neki raskliшani, sipljivi шjesecar, koga је njegov vlasnik, dok sшо razgovarali, и trenиtkи odиsevljenja nazvao konjeш. Sir sаш stavio na krov i krenиli sшо brzinoш kо још Ьi se ponosili konstruktori najbrzeg parnog valjka na svijetи. 1 sve је kliшalo veselo kao pogrebno zvono dok nisшo skrenиli iza иgla. Ти је vjetar iznenada zapиhnиo naseg ata zestokiш шi risoш sira. То ga је probиdilo ра је, frkcиci od straha, jurnиo brzinoш od tri шilje na sat. Vjetar је stalno риhао и istoш sшjeru i, prije nego sto sшо stigli do kraja иlice, konj је dostigao brzinи od риnе cetiri шilje na sat, s lakocoш prestizиCi invalide i debele, stare gospode. KoCijas i dva nosaca s шиkош, иdruzeniш snagaшa, jedva sи ga zaиstavili pred kolodvorom Ne vjerujeш da Ьi iш to иspjelo da se jedan od шо шаkа nije snasao i pokrio konjи nozdrve rupCiceш i zapalio ispred njih koшad sшedeg papira. Кирiо sаш kartи i ponosno odшarsirao na peron, sa sviш sireviшa, dok sи se ljиdi s postovanjeш sklanjali и stranи. Vlak је Ьiо prepиn i шо rао sаш иСi и kире и kоше је sjedilo vec sedaш ljиdi. Neki svadljivi stari gospodin bиnio se, ali ја sаш se ipak иgиrао иnиtra, stavio sir и mrezи za prtljagи i, sшjestivsi se nekako, s osшijehoш priшijetio kako је lijep, topao dan. Ubrzo se, шеdи tiш, stari gospodin росео vrtjeti. - Nekako је zagusljivo - rekao је. poolи
З
- Tri Covjcka и Camcu
33
- Vrlo sparno - rekao је mиskarac pored njega. Nakon toga sи obojica pocela njиsiti oko sebe, ali kad sи ро treci риt иdahnиli zrak, naglo sи se zagrcnиli, иstali i bez rijeci izisli iz .kиреа. Za njima se digla neka pokrupna gospoda, izjavila kako је prava sramota da pristojna иdata zena mora podnositi takvo maltretiranje, pokиpila svojи tor- · Ьи i osam paketa i izisla. ёetiri preostala pиtnika sjedili sи jos neko vrijeme dok jedan mиskarac dostojanstvenog drianja, ро Cijem Ьi se odijelи i opcem izgledи moglo zakljиCiti da је iz pogrebnicke branse, nije rekao da 'ga nesto и atmosferi podsjeca na mrtvи ЬеЬи. Na to sи trojica od pиt nika pokиsala da istovremeno prodи kroz vrata i povrijedila se. Osmjehnиo sam se gospodinи и crnom i rekao kako mi se cini da cemo imati Citav kире za sebe, а on se zadovoljno nasmijao i rekao da neki ljиdi prave gиzvи ni oko cega. Kad је vlak krenиo, i on је, medиtim, иtоnио и nekи сиdnи potistenost ра sam ga, kad smo stigli и Crewe, pozvao da popijemo nesto. Prihvatio је poziv, а onda smo se zajedno progиrali do Ьifea gde smo cetvrt sata vikali, иdarali nogama i mahali kisobranima. Копа сnо se pojavila jedna mlada dama i иpitala nas zelimo li nesto. - Sto cete popiti? - иpitao sam, okrecиCi se mom novom znancи. - Dajte mi za dva i pol silinga ciste rakije, gospodice, molim - odgovorio је. Nakon sto је iskapio rakijи, sиtke se иdaljio i sjeo и drugi kире, sto nije Ьilo nimalo lijepo od njega. Od Crewea sam pиtovao sam и kиреи, iako је vlak Ьiо prepиn. Каd Ьi vlak stigao и kakvи stanicи, ljиdi Ьi, иgledavsi prazan kире, nagrnиli vicиCi: »Ovamo, Maria, ovamo, ovdje ima slobodnih mjesta!« i »U reclи, Тоте, dolazim!« Trcali Ьi vи kиci teske kovcege, i gиrali se oko vrata tko се prvi иСi. Konacno Ьi netko otvorio vrata, рорео se па stepenik i srusio se и пarucje covjeka iza пјеgа. Dolazili Ьi, јеdап ро jedan, i osjetivsi miris 34
bjefuli da se uguraju u neki drugi vagon, ili placali razliku i odlazili u prvi razred. Sa stanice Euston odnio sam sireve ravno и stan mog prijatelja. Каd је njegova supruga usla u sobu, zastala је i zagrcnula se, а onda је rekla: · - Sto se dogodilo? Recite mi i najgore. - То su sirevi - rekao sam. - Tom ih је kupio u Liverpoolu i zamolio me da vam ih donesem. Dodao sam kako se nadam da се shvatiti da ја nemam nikakve veze s tim. Rekla је da је uvjerena u to, ali da се о Citavoj stvari porazgovarati s Tomom kad se vrati. Мој prijatelj se zadrfuo u Liverpoolu duze nego sto је ocekivao, i tri dana kasnije, posto se nije ·' vratio, njegova је zena dosla k meni. - Sto vam је rekao Tom za one sireve?- upitala је s vrata. Odgovorio sam da је porucio da ih drzi na vlatnom mjestu, i neka ih nitko ne dira. - Malo је vjerojatno da се ih itko dirnuti - rekla је. - Је li ih pomirisao? Rekao sam da jest, vjerojatno, i da mu је do tih sireva mnogo stalo. - Носе li se strasno naljutiti - upitala је - ako platim nekom covjeku da ih odnese i zakopa? Rekao sam da Ьi ga to potreslo do dublne duse. Odjednom јој је Ьljesnula ideja. - А kako Ьi Ьilo da ih vi pricuvate? - rekla је. - Da ih pdsaljem ovamo? - Gospodo - odgovorio sam -ја osobno volim miris sira i nedavno putovanje s njim iz Liverpoola ostat се mi zauvijek u uspomeni kao divan zavrsetak jednog ugodnog odmora. Na ovom svijetu, medutim, moramo misliti i na druge. Dama pod cijim krovom imam cast stanovati jest udovica i, koliko znam, mozda i siroce. Ona vrlo odlucno, cak, rekao Ьih, elokventno protestira kad netko pokusa da је, kako ona to kaze, »prijede«. Prisutnost sireva vaseg muza u njenoj kuCi ona Ьi, to instinktivno osjecam, protumacila kao takav pokusaj, а ја ne zelim da se о meni govori kako sam pokusao prijeCi jednu udovicu i siroce. '
35
- Onda, dobro - rekla је supruga mog prijatelja, ustajuCi. - Mogu vam reCi samo to da cu pokupiti djecu i otiCi u hotel dok se taj sir ne pojede. Ne zelim vise zivjeti u istoj kuci s njim. Odrzala је rijec, ostavivsi kucu na cuvanje jednoj dvorkinji koja је, kad su је upitali hoce li izdrzati miris, upitala: »Kakav miris?« i koja је, kad su је odveli do sira i rekli da duboko uvuce zrak kroz nos, izjavila kako se osjeca Ьlag miris dinja. Iz toga su izvukli zakljucak da јој atmosfera ne moze naskoditi, i ostavili је u kuCi. Hotelski racun iznosio је petnaest gvineja i moj prijatelj, nakon sto је sve sabrao, izracunao је da, ga је funta sira stajala osam silinga i sest penija. Rekao је da obozava krisku dobrog sira, ali da to nadilazi njegove mogucnosti. Zato је odlucio da ga se rijesi. Bacio је sireve u kanal, ali ih је morao ponovo loviti jer su se ladari sa slepova zalili. Govorili su da ih od tih sireva hvata nesvjestica. Zatim ih је, jedne tamne noci, odnio i ostavio u opcinskoj mrtvacnici. Grobar ga је, medutim, pronasao i digao strasnu galamu. Rekao је da је to zavjera da mu se oduzme kruh, jer Ьi taj miris probudio i mrtve. Мој se prijatelj konacno oslobodio tih sireva tako sto ih је odnio u jedan primorski gradic i zakopao na plazi. Mjesto је zbog toga iznenada postalo cuveno. Gosti su pricali kako nikad ranije nisu primjeCivali kako је tu zrak ostaг, i tubeгku lozni i malokrvni ljudi odlazili su tamo masovno na oporavak. Zbog toga sam, ma koliko volio sir, smatгao da је Geoгge u pravu sto odblja da ga ponesemo. - Uzinu cemo preskoCiti - rekao је George (Harris ga је na to razocarano pogledao) - ali zato cemo u sedam sati prirediti dobar, oЬilan obrok, uzinu s cajem i veceru zajedno. Harris se odmah razvedrio. George је predlozio pitu s mesom i vocem, hladno meso, rajcice, povrce i voce. Za pice cemo ponijeti onu cudnu, ljepljivu Harrisovu tekuCinu koju, kad se pomijesa s vodom, on naziva limunadom, dosta саја i 36
Ьоси viskija za slиcaj, kako је rekao George, da se camac prevrne. Imao sam dojam da George malo previse inzistira na tom prevrtanjи. То nekako nije Ьiо pravi dиh s kojim se krece и takav pothvat. Bilo mi је, medиtim, drago sto cemo ponijeti viski. Odlиcili smo da vino i pivo ne nosimo. Pogresno је nositi ta pica na rijekи. Od njih covjek postaje trom i sanjiv. Poneka casa иvecer, dok setkate ро gradи i zagledate djevojke, ne moze skoditi, ali ne tгеЬа piti kad vam sиnce иdara ravno и glavи, а jos vas ceka tefak posao. Napravili smo popis stvari koje cemo ponijeti, i kad sшо se te veceri rastajali, иstanovili sшо da је prilicno dиg. Slijedeceg dana Ьiо је petak, donijeli sшо sve i sastali se иvecer da ih spakiraшo. Donijeli sшо veliki, lagani kovceg za оdјеси i nekoliko kosara za namirnice i posиde. Preшjestili sшо stol do prozora, istresli sve stvari na goшilи nasred poda, sjeli naokolo i gledali и nји. Rekao sаш da си ја pakirati. Uvijek sam Ьiо ponosan na svojи vjestinи и pakiranjи. Pakiranje је jedna od шnogih stvari о kojima, иvjeren sаш, znaш vise nego Ьilo tko drugi na svijetи. (Iznenadиje ше, ponekad, koliko takvih stvari iша.) Upoznao sаш Georgea i Harrisa s tош Cinjenicoш i rekao iш da се Ьiti najbolje ako sve prepиste iskljиCivo шeni. Prihvatili sи prijedlog sa spreшnoscи и kojoj је Ьilo neceg zloslиtnog. George је pripalio lиlи i ispruzio se na lefaljci, а Haгris је podigao noge na stol, pиseci cigaru. То је Ьilo daleko od onog sto sаш iшао na иmи. Zamisljao sаш, naravno, da ја rukovodiш cijeliш posloш, а da George i Harris rade рrеша шојiш ириtаша. Htio sаш da ih sашо tи i tашо odgиrneш и stranи rijeCiшa: »Oh, ti ... «, »Ostavi, to си ја!«, >>Evo, vidi kako је to jednostavno!«- da ih иcim, шoglo Ьi se reCi. Nacin na koji sи oni shvatili шоје rijeCi nervirao ше је. Nista шi tako ne ide na zivce kao ljиdi koji besposleni sjede oko шеnе dok ја radiш.
37
Stanovao sат nekad s jedniт тотkот koji те је tako dovodio do ludila. Izlefuvao se na sofi i proтatrao те kako radiт, satiтa, prateCi те pogledoт · ро cijeloj sobl, kато god Ьih krenuo. Govorio је kako ти istinski godi da те proтatra dok petljaт naokolo. Govorio је kako tada osjeca da zivot nije prazan san koji treba prespavati i prozijevati, vec uzvisen pothvat, ispunjen duznostiтa i teskiт radoт. Govorio је da se cesto pita kako је тоgао zivjeti prije nego sto је upoznao теnе, kad nije iтао koga da gleda dok radi. Sad, ја nisaт takav. Ne тogu тirno sjediti i proтatrati druge kako skapavaju od posla. Uvijek sат spreтan da ustaneт i nadziravaт, da setkaт naokolo s rukaтa u dzepoviтa i objasnjavaт kako treba raditi. Takva је vec тоја energicna priroda, i ја tu ne тogu nista. Ovog puta, тedutiт, nisaт rekao ni rijeci, vec sат росео pakirati. Pokazalo se da је to veCi posao nego sto sат u pocetku zaтisljao. Konacno sат ipak spakirao kovceg i sjeo na njega da pritegneт reтenje.
- Zar neces staviti unutra i cizтe? - upitao је Harris. Pogledao sат naokolo i ustanovio da sат potpuno zaboravio na njih. Takav vат је Harris. Nije те тоgао upozoriti dok nisaт zatvorio i rе теnјет pritegao kovceg, naravno. А George se sтijao - oniт svojiт podrugljivim, glupavim, idiotskim, iscaseniт sтijehoт. Njih dvojica su те ponekad dovodila do ludila. Otvorio sат kovceg i ugurao u njega cizтe, а onda, upravo kad sат naтjeravao da ga zatvoriт, pala тi је na uт jedna strasna тisao. Јеsат li spakirao svoju cetkicu za zube? Ne znaт zasto, ali nikad ne znaт јеsат li spakirao cetkicu za zube ili nisaт. Та cetkica za zube progoni те kad god putujeт nekaтo, i zagorcava тi zivot. Sanjaт da је nisaт spakirao, budiт se sav u ledenoт znoju i skaceт iz kreveta da је traziт. Ujutro је, opet, spakiraт prije nego sto ореrет zube ра тоrат 38
otvarati kovceg da је nadem, i ona је иvijek ono posljednje sto izvиcem iz kovcega. Nakon toga ponovo spakiram kovceg i zaboravim је и kиpaoni, ра se moram и posljednjem trenиtkи vracati i nositi је na zeljeznickи stanicи иmotanи и rupcic. Morao sam, naravno, ponovo izvиCi sve iz kovcega i, naravпo, nisam је mogao naci. Ispretиrao sam stvari otprilike do stanja и kome sи Ьile prije nego sto је stvoren svijet, dok је jos vladao kaos. Harrisovu i Georgeovu cetkicи nasao sam, naravno, ро osamnaest риtа, ali svojи nikako. Vracao sam stvari и kovceg jednи ро jednи, i svakи sam dobro zagledao i protresao. Tako sam је konacno nasao и jednoj cipeli. Sve sam spakirao ponovo. Kad sam zavrsio taj posao, George је иpitao је li и kovceg\.1 sapиn. Rekao sam da mi риса prslиk је li sapиn и kovcegи ili nije, zatvorio ga i stegao remenjem, а onda иstanovio da sam spakirao svojи kesи za dиhan ра sam ga morao ponovo otvoriti. Kovceg·je definitivno zatvoren и deset sati i pet minиta, а ostale sи jos kosare. Harris је primijetio da nam је do polaska ostalo jos manje od dvanaest sati i da се Ьiti bolje ako on i George spakirajи ostalo. Sиglasio sam se i sjeo, а oni sи se bacili na posao. Poceli sи neoЬicno bodro, ocigledno s namjerom da mi pokazи kako se to radi. Nisam rekao ni rijeci; cekao sam svoj trenиtak. Каd Georgea objese, Harris се ostati najveci antitalent za pakiranje na svijetи. Promatrao sam gomile tanjиra i salica, cajnike, Ьосе, tegle, pite, primиse, kolace, rajcice i tako dalje, svjestan da се stvar иbrzo postati zabavna. I postala је. Poceli sи tako sto sи razЬili jednи salicи. То је Ьilo prvo sto sи иradili. Uradili sи to tek da pokazи sto sи и stanju иraditi, i da izazovи radoznalost. Nakon toga је Harris spakirao dzem od jagoda preko rajcica i zgnjeCio ih, ра sи morali vaditi rajcice iz kosare zlicom. Zatim је dosao red ра Georgea; stao је na maslac. Nisam rekao nista, samo sam im prisao i sjeo 39
na rиЬ stola da ih mogи bolje promatrati. То ih је nerviralo vise nego da sam rekao ne znam sto. То se osjecalo. Nerviralo ih је i smetalo, ра sи gazili ро stvarima, stavljali stvari iza sebe i vise ih nisи mogli naCi, spakirali pite na dno а teske stvari naЬili preko njih, dok ih nisи zgnjecili ... Preko svega sи jos prosиli sol, а sto se tice maslaca . . . nisam mogao ni zamisliti sta sve dvojica odraslih ljиdi mogи иraditi s jednim paketiCem maslaca. Nakon sto ga је George izvиkao iz svoje рарисе, pokиsali sи ga иgиrati и cajnik. Nije htio da иdе, а dio koji је Ьiо иnиtra nije htio napolje. Na krajи sи ga sastrиgali nozem i stavili na stolicи, раје Harris sjeo na njega. Ostao ти је zalijepljen na hlacama, а oni sи ga trazili ро cijeloj sоЫ. - Zakleo Ьih se da sam ga spиstio na оvи stolicи - rekao је George, zиreCi и prazno sjediste. - Vidio sam kako si ga tamo spиstio, nema dvije minиte - rekao је Harris. · Nakon toga sи poceli pretrazivati sоЬи i sastali se и sredini, zиreCi jedan и drugog. - Cиdna stvar. Nikad nisam сио za ovakvo nesto - rekao је George. - Zaista misteriozno - rekao је Harris. Zatim se George nekako nasao iza Harrisa i иgledao maslac. - Mi ga trazimo, а on је tи! - иzviknиo је ljиtito. - Gdje? - иpitao је Harris, okrecиCi se. - Ne mici se, zaboga! - dreknиo је George, Ьасајисi se prema njemи. Skinиli sи ga s Jiarrisovih hlaca i naЬili и kotlic. Montmorency је, naravno, aktivno sиdjelovao и svemи tome. Njegova је zivotna amЬicija da smeta i da se izdiru na njega. Ako se иvисе nekamo gdje је apsolиtno nepozeljan, gdje се svima smetati, gdje се ljиde dovoditi do lиdila tako da ga gadajи svim sto im se nade pri ruci, tek onda osjeca da ти dan nije prosao иzalиd. Namjestiti se tako da se netko spotakne о njega i satima ga рsије, to је njegov najиzviseniji cilj i ideal. Ako ти se to posreci, njegova иmisljenost postaje gotovo nepodnosljiva.
40
Dolazio је i sjedao иpravo na one stvari koje sи George i Harris htjeli spakirati, а sve sto је izvodio radio је s cvrstim иvjerenjem da, kad netko ispruzi rukи za necim, и stvari zeli dohvatiti njegovи vlaznи njиskи. Stavio је sари и dzem, grickao cajne zlicice, а onda је zamislio da sи limиni stakori, иvиkао se и kosaru i potamanio tri prije n.ego sto ga је Harris stigao tresnиti ро glavi tavom. Harris је rekao da ga ја poticem na to. Nisam ga poticao. Takvog psa nije nikad ·potrebno poticati. Na takve stvari tjera ga njegova priroda, prvobltni grijeh s kojim је roden. Pakiranje је zavrseno и dvanaest i pedeset, i Harris је, sjedeCi na velikoj kosari, izjavio kako se nada da nista necemo naCi polomljeno. George је· rekao da је ono sto је polomljeno polomljeno, i ta misao kao da ga је smirivala. Rekao је takoder da је spreman za krevet. Svi smo bili spremni za krevet. Harris је trebalo da spava te noCi kod nas, ра smo se zajedno popeli и spavacи sоЬи. Bacili smo novcic da odredimo gdje се tko spavati, i Harris је trebalo da spava sa mnom. - Zelis li spavati do zida ili s vanjske strane, Ј.? - иpitao је. Rekao sam da najvise volim spavati и krevetи. Harris је rekao da је to stari stos. - Kad zelite da vas ијиtrо probиdim? - иpitao је George. - U sedam - rekao је Harris. - Ne, и sest - rekao sam jer sam zelio napisati jos nekoliko pisama. Neko smo se vrijeme natezali oko toga, ali smo na krajи dosli do kompromisnog rjesenja i sporazиmjeli se da иstanemo и pola sedam. - Pro bиdi nas и pola sedam, George - rekli smo. George nije odgovorio, а kad smo ти prisli, иs tanovili smo da vec иvelike spava. Namjestili smo lavor риn vode tako da ијиtrо, kad иstane, zagazi ravno и njega, i иvиkli se и krevet. 41
v Gospoda Poppets nas budi - George spavalica- Prijevara s »prognozom vremena((Nasa prtljaga - Drsko ponasanje jednog djecaka- Svijet se okuplja oko nas- Krecemo s velikom pompom i stiiemo па stanicu Waterloo- Prostodusnost Cinovnika Jugozapadne ieljeznice kad se radi о tako profanim stvarima kao sto su vlakovi- Plovimo, plovimo и otvorenom camcu Ujutro nas је probudila gospoda Poppets. - Znate li, gospodine, da је vec skoro devet sati? - rekla је. - Devet cega? - dreknuo sam, skoCivsi. - Devet sati - odgovorila је kroz kljucanicu. UCinilo mi se da ste se uspavali. Probudio sam Harrisa i rekao mu koliko је sati. - Mislio sam da si namjeravao ustati и sest rekao је. - Ра i jesam - odgovorio sam. - Zasto me nisi probudio? - Kako da te probudim kad ti nisi probudio mene? - odbrusio је. - Sad cemo stiCi na rijeku tek negdje poslije dvanaest. Pitam se jesi li uopce namjeravao ustati. - Aha - odgovorio sam - i sreca tvoja sto jesam. Da te nisam probudio, ti Ьi spavao cetrnaest dana. 42
Refuli smo tako jedan na drugog jos nekoliko minuta, dok nas nije prekinulo prkosno Georgeovo hrkanje. То nas је, prvi put otkako smo se probudili, podsjetilo da је i on tu. Lezao је - on, covjek koji је pitao kad zelimo da nas probudi na ledima, sirom otvorenih usta i podignutih koljena. Ne znam zasto, naravno, ali vec sam pogled na covjeka koji spava dok sam ја vec na nogama dovodi те do ludila. Uzasava me pomisao na to da dragocjeni trenuci njegovog zivota, nenadoknadivi trenuci koji se nikad vise nece vratiti, odlaze tako unepovrat, u beskorisnom spavanju. Tu је lefuo George, traceCi u odvratnom ljencarenju neprocjenjivi poklon vremena, svoj dragocjeni zivot za cijim се izguЬljenim i neiskoristenim sekundama jednom gorko .Zaliti. Mogao se, budan, gostiti jajima sa sunkom, draziti psa ш ocijukati sa sobaricom, umjesto da tu lezi umrtvljen, duse utonule u dubok zaborav. Bila је to strasna misao. Harris i ја, Cinilo se, dosli smo na nju u istom trenutku. OdluCili smo da ga'spasimo, i taj plemeniti naum ucinio је da zaboravimo na svadu. Bacili smo se prema njegovom krevetu i strgli s njega pokrivace; Harris ga је tresnuo papucom ро glavi, а ја sam mu dreknuo u uho tako da se smjesta probudio. - Stas dogada? - rekao је, uspravivsi se u krevetu. - Ustaj, klado debela!- zaurlao је Harris.- Vec је devet i petnaest! - Sta! - vrisnuo је i skocio iz postelje ravno u lavor pun vode. - Која је budala stavila ovo ovdje? Rekli smo mu da је budala on, kad nije vidio lavor. Obukli smo se, ali tek kad smo krenuli u kupaonu, palo nam је na pamet da smo spakirali cetkice za zube, cesljeve i cetke (ta moja cetkica za zube otjerat се me u grob, siguran sam!), ра smo morali siCi u prizemlje i izvuci ih iz kovcega. Каd smo to obavili, George se sjetio svog pribora za brijanje. Rekli smo mu da се se tog jutra mo-
43
rati odreCi brijanja, jer necemo vise otvarati prokleti kovceg ni za njega ni za Ьilo koga drиgog. - Ne bиdite lиdi - rekao је. - Zar mogи ovakav и City? Bili smo svjesni da to City nece lako podnijeti, ali zar smo sad mogli misliti na ljиdske patnje? Као sto је rekao Harris, na svoj иoblcajeni, vиl garni naCin, City се morati to progиtati. Zatim smo sisli na dcгucak. Montmorency је Ьiо pozvao dvojicи svojih prijatelja da ga isprate, ра sи ubljali vrijeme tиkиci se pred vratima. Smirili smo ih kisobranom i prihvatili se kotleta i hladne govedine. - Najvaznije је dobro dorиckovati - izjavio је Harris poCinjиCi s kotletima dok sи, kako је rekao, topli, а govedina moze cekati. George је uzeo novine i pгoCitao nam rиbriku о nesretnim slucajevima na vodi, а zatim \Temenskи prognozи koja је predvidala »hladno vгijeme s oboгinama i mjestimicnim razvedгavaпjem« (ma sto to znaCilo и иsporedbl s иoblcajenim losim vremenom), »S povremenim lokalnim grmljaviпama, istocnim vjetгom i opcom depгesijom паd Midlandsom (иkljиcujиCi London i Капаl). Barometar и padu.<< Mislim, sasvim ozblljno, da је od svih glиposti i besmislica kojima nas ЬоmЬагdiгаји ta podvala s »vremenskom progпozom<< najnepodnosljivija. Meteorolozi »predvidajU<< tocno ono sto se dogodilo јuсег Ш ргеkјисеr, i tocno suprotno od onoga sto се Ьiti danas. Sjecam se kako sam jedne kasne jeseni potpuno иpropastio odmor samo zato sto sam shvacao ozblljno vremenske prognoze и mjesnim novinama. »Danas se mogи ocekivati jaki pljuskovi s grmljavinom<<, pisalo је и ponedjeljak ра smo odиs tali od piknika i cиcali cijeli dan и kuCi, ocekujuCi kisи. Ljudi sи prolazili pored nase kисе, и dvokolicama i koCijama, veseli i raspolozeni kao malokad, sиnce је blistalo а nebo је Ьilo bez ijedпog oblacka.
44
- Ah! - govorili smo, promatrajиCi ih kroz prozor. - Kako се se mokri vratiti kиci! Кikotali smo se zamisljajиci kako се pokisnиti do koze, а zatim sjeli, podjarili vatru и kaminи i posvetili se citanjи i sredivanjи zЬirki morskog Ьi lja i skoljki. Sиncane zrake prodirale sи и sоЬи i oko dvanaest sati vruCina је vec postala neizdrzljiva, ра smo se poceli pitati kad се иdariti ti jaki pljиskovi s mjestimicnim gnnljavinama. - Ah, sruCit се se poslije podne, vidjet cete - govorili smo jedni drugima. - Oh, kako се taj narod pokisnиti! Вit се smijeha! U jedan sat dosla је gazdarica da nas pita zar necemo iziCi kad је tako divan dan. - Ne, ni slиcajno - odgovorili smo, smijиljeCi se znalacki. - Mi necemo. Ne namjeravamo pokisnи ti, ne, hvala. I kad је dan vec Ьiо na izmakи, а od pljиska ni traga, pokиsali smo se razvedriti misljи kako се grunиti iznenada, иpravo kad narod krene kиca ma ра ne Ьиdе imao gdje da se skloni. SmoCit се ih gore nego ikad. Nije, medиtim, pala ni kap kise i tako је prosao jedan prekrasan dan, а nakon njega i prekrasna пос. Sиtradan ијиtrо procitali smo da се Ьiti »lijep, sиncan i vedar dan, temperatиra и porastи<<, ра smo se lagano obиkli i izisli. Pola sata nakon sto smo krenиli, pocela је padati kisa i podigao se neki ledeni vjetar, i tako је ostalo cijelog dana. Vratili smo se kиCi prehladeni i s reиmom, i otisli ravno и krevet. Vrijeme је nesto za mene sasvim neshvatljivo. Nikad se nisam znao snaCi и njemи. Barometar је sasvim beskoristan; nepoиzdan је kao i prognoze и novinama. Jedan takav barometar visio је и hotelи и Oxfordи, и kome sam Ьiо odsjeo proljetos, i kad sam tamo stigao, pokazivao је »lijepo vrijeme«. Vani је pljиstalo kao iz kaЬla, i kisa је padala cijelog dana; to mi nikako nije Ьilo jasno. Кисnио sam prstom ро barometru, а on је poskocio i pokazao >>vrlo sиho«. Hotelski momak koji је иpravo prolazio
45
zastao је i rekao kako barometar, ро njegovu misljenju, pokazuje sutrasnje vrijeme. Mozda misli na pretprosli tjedan, rekao sam zamisljeno, ali momak је rekao ne, nikako. Kucnuo sam ga ponovo slijedeceg jutra i kazaljka је skocila jos vise, dok је kisa pljustala јасе nego ikad. U srijedu sam otisao i ponovo ga lupnuo, а kazaljka је pokazala najprije »lijepo<<, zatim »vrlo suho« i konacno »toplo i suho<<, dok nije udarila u granicnik koji јој nije dao dalje. Radila је sve sto је mogla, ali instrument је Ьiо graden tako da nije mogao prognozirati jos toplije vrijeme а da se ne raspadne. Kazaljka је oCigledno zeljela iCi dalje, prognozirati susu, nestasicu vode, suncanice, samume, pjescane oluje i takve stvari, ali granicnik јој је to onemogucavao. Morala se pomiriti s tim da pokazuje samo oblcno >>vrho suho<< vrijeme. Kisa је u meduvremenu bez prestanka lila potocima, а donji dio grada Ьiо је pod vodom jer se rijeka Ьila izlila iz korita. Hotelski momak rekao је kako се nesumnjivo jednom uslijediti duzi period lijepog vremena, i procitao nam stihove koji su Ьili otisnuti iznad te prorocanske sprave, а prema kojima Predskazano davno, traje dugo; najavljeno brzo, prode brzo. Lijepo vrijeme tog ljeta nije doslo. Aparat је, ро svemu sudeCi, govorio о slijedecem proljecu. Postoje i oni barometri novog tipa, uspravni, dugacki. Njih ne mogu uhvatiti ni za glavu ni za rep. Jedna strana odnosi se na deset sati prethodnog dana а druga na deset sati danas, ali covjek se ne moze naCi kod barometra bas tocno и deset, znate. Podize se i spusta pokazujuci kisu i lijepo vrijeme, s manje ili vise vjetra, а jedan njegov kraj oznacen је s »Nly« а drugi s »Ely« 1 (kakve veze 1
Kгatice
istocni).
46
za
smjeг
vjetra (northerly-
sjeveгni,
eastwardly-
ima Ely s tim?). Ako ga tresnete, ne pokazuje nista. Osim toga, morate ga podesiti na nivo mora i preracunati u stupnjeve Fahrenheita, а tek tada vam nista nije jasno. Kome је, uostalom, stalo da unaprijed zna vrijeme? Dovoljno nas nervira kad dode, i cemu se unaprijed uzrujavati zbog onog sto nas ceka? Prorok kakav nam se svida jest starac koji u izuzetno tmurno jutro, kad nam је zbog necega posebno stalo da vrijeme bude lijepo, pogleda znalackim okom u horizont i kaze: - Oh, ne, gospodine, mislim da се se razvedriti. Razvedrit се se sasvim sigurno, g<:>spodine. - Ah, taj zna - karemo, pozdravljajuCi ga i odlazeci. - Pravo је cudo kako ti stari ljudi poznaju cudi vremena. Nase simpatije prema tom covjeku nimalo ne umanjuje Cinjenica da se ne razvedrava, nego da kisa uporno pljusti cijelog dana. - Ah, nema veze - kazemo. - Uradio је sto је mogao. Prema covjeku koji predvidi ruzno vrijeme osjecamo, naprotiv, samo antipatiju i ogorcenje. - Sto mislite, hoce li se razvedriti? - vicemo, veselo, prolazeCi pored njega. - Bogami nece, gospodine. Bojim se da се padati cijeli dan - odgovara on, vrteci glavom. - Prokleta stara budala - mrmljamo - sta оп zna о vremenu? - А ako se njegova prognoza pokaze tocnom, vracamo se ispunjeni jos vecom srdzbom prema njemu i s nekim neodredenim osjecajem da, ovako ili onako, on ima u tome svoje prste. Na dan naseg polaska jutro је bilo previse vedro i suncano da Ьi nas jeziva upozorenja stampe na »barometar u padu«, »atmosferske poremecaje sto se iskosa priЬlifavaju preko Srednje Evrope« i »povecanje tlak"a« previse uznemirila. 1 tako је George, zakljuCivsi da nam ne moze pokvariti raspolozenje i da samo guЬi vrijeme, potajno digao cigaretu sto sam је Ьiо brizljivo smotao za sebe i otisao.
47
Harris i ја, nakon sto smo dokrajcili ono sto је jos Ьilo na stolи, iznijeli smo prtljagи pred kиси i cekali da naide kakva koCija. Kad smo skиpili svи prtljagи, gomila је Ьila prilicno velika. Bio је tи najprije kovceg, zatim jedna manja pиtna torba, dvije kosare, veliki svezanj pokrivaca, cetiri-pet kapнta i kisnih kabanica, nekoliko kisobrana, zatim jedna lиbenica и mrezi jer је Ьila previse velika da Ьismo је mogli nekamo иgurati, nekoliko funti grozda и maloj korpi, jedan japanski sиncobran od papira i tava koja zbog dиgacke rucice nije mogla stati и kosaru ра smo је samo иmotali и pakpapir. Bila је to zaista povelika gomila, i Harrisи i meni Ьilo је zbog necega neнgodno da stojimo kraj nje, iako ne Ьih znao reCi zasto. KoCije nije Ьilo ali zato sи se pojavili иliCni mangиpi i, ocigledno zainteresirani za prizor, zastali da nas pro·matrajи.
Prvi је naiSao Biggsov vaonicи voca i povrca, а
segrt. Biggs drzi prodanjegov је najveci talent da pronalazi i zaposljava najdrskije i najbezobraznije segrte sto ih је civilizacija dosad stvorila. Ako se и nasem sиsjedstvи pojavi netko tko se posebno istice ро mangиpskoj liniji, odmah znamo da је to Biggsov najnoviji segrt. Pricali sи mi, kad se dogodilo ono cиveno иmorstvo и Great Coram Streetи, da је nasa иlica odmah zakljиCila kako se iza toga krije (tadasnji) Вiggsov segrt. Da nije Ьiо и stanjи, prilikom ostrog иnakrsnog ispitivanja kome је podvrgnиt od strane broja 19 gdje је ији trо poslije zlocina svratio ро narudzbe (иz pomoc broja 21 koji se и to vrijeme slиcajno zatekao pred vratima), dokazati savrsen aliЬi, lose Ьi se proveo. Nisam poznavao tadasnjeg Вiggsovog segrta, ali na osnovi kasnijih iskиstava s njima ја osobno ne Ьih pridavao velikи vaznost tom aliЬiju.
Biggsov segrt, kao sto sam rekao, pojavio se iza иgla. Каd је iskrsnиo, Ьiо је oCigledno и velikoj zurЬi, ali kad је иgledao prizor - Harrisa, mene, Montmorencyja i stvari - иsporio је korak, zиreCi
48
u nas. Harris i ја odmjerili smo ga nam1·godeno, sto Ьi nekoj profinjenijoj naravi Ьilo dovoljno, ali Biggsovi momci nisu, ро pravilu, osjetljivi. Zastao је, na dva koraka od naseg stuЬista, i naslonjen na ogradu, grickajuCi neku slamku, budno pratio svaki nas pokret. Bilo је oCigledno da namjerava pratiti razvoj dogadaja do kraja. Trenutak nakon toga na suprotnoj strani ulice pojavio se momak iz prodavaonice mjesovite robe. Вiggsov segrt mu је doviknuo: - Неј! Prizemlje iz broja 42 seli! Momak iz prodavaonice mjesovite robe presao је preko ulice i zauzeo polozaj na suprotnoj strani stuЬista. Nakon toga је naisao mladi gospodin iz postolarske radionice i pridruzio se Biggsovom segrtu, dok је nadzornik kanti za smece iz »Plave poste« zauzeo izdvojen polozaj na plocniku. - Nece, izgleda, umrijeti od gladi, sto kazete?rekao је dzentlemen iz cipelarske radionice. - Oh, ра i ti Ьi ponio sa sobom neke stvarcice - odgovorio је funkcioner iz »Plave poste<<- da si ko oni kreno preko Atlantika u camcu na vesla. - Oni ne putuju preko Atlantika - dobacio је Biggsov momak. - Krenuli su u potragu za Stanleyjem. U meduvremenu, oko nas se okupila povelika gomila i ljudi su se poceli raspitivati sto se dogada. Jedna strana (mladi i veseliji dio gomile) tvrdila је da se radi о svadЬi i pokazivala na Harrisa kao mladozenju, dok је stariji i trezniji dio gradana vise naginjao pretpostavci da је u pitanju pogreb i da sam ја vjerojatno pokojnikov brat. Konacno se pojavila jedna prazna kocija (nasom ulicom, inace, kad nikome nisu potrebne, prolaze tri prazne koCije u minuti, zadr2:avaju se tu i smetaju) ра smo se ubacili u nju s nasom prtljagom, i nakon sto smo izbacili nekoliko Montmorencyjevih prijatelja, koji su se ocigledno Ьili zakleli da ga nikad nece napustiti, odvezli se uz klicanje gomile. Biggsov је momak cak bacio za nama jednu mrkvu, za sretan put. 4 - Тгi Covjeka и Camcu
49
Stigli smo na stanicu Waterloo u jedanaest sati i upitali odakle krece vlak u jedanaest i pet. То, naravno, nitko nije znao; na stanici Waterloo nitko nikad ne zna odakle krece koji vlak, ni kamo taj vlak, kad krene, u stvari ide. Nosac koji је ponio nasu prtljagu Ьiо је uvjeren da krece s drugog perona, dok је drugi nosac, s kojim se upustio u diskusiju о tom pitanju, cuo da se prica kako се krenuti s perona broj jedan. Sef stanice је, s druge strane, vjerovao da се krenuti s lokalnog perona. Da privedemo stvar kraju, popeli smo se na kat da upitamo prometnog inspektora, i оп nam је rekao kako је upravo sreo jednog covjeka koji је vidio taj vlak na peronu broj tri. Otisli smo na treci peron, ali mjesne autoritativne licnosti saopeile su nam da је, ро njihovu misljenju, taj vlak u stvari ekspres za Southampton, а mozda i lokalni za Windsor. Bili su, medutim, sigumi da to nije vlak za Кingston, iako nam nisu mogli reCi zasto. Nas nam је nosac tada rekao da је, ро njegovu misljenju, taj vlak vjerojatno na gomjem peronu; sjeca se tog vlaka od ranije, rekao је. I tako smo otisli na gornji peron, potrazili strojovodu i upitali ga da li ide za Кingston. Rekao је. da to, naravno, ne zna sasvim sigumo, ali da mu se Cini da ide. Bilo kako Ьilo, ako njegov vlak nije 11.05 za Кingston, onda је gotovo sigurno da је 9.32 za Virginia Water, ili 10.00 ekspres za otok Wight. U svakom slucaju, ide nekamo u tom pravcu, а kamo, to cemo sa sigumoscu znati kцd stignemo. Gumuli smo mu u ruku dva i pol silinga i zamolili ga da bude 10.05 za Кingston. - Nitko nikad nece saznati, na ovoj pruzi - rekli smo mu ~ koji ste vlak i kamo idete. Put vam је poznat, ра se tiho izvucite i vozite za Кingston. - Ра sad, ni sam ne znam, gospodo - odgovorio је taj plemeniti covjek - ali pretpostavljam da neki vlak mora voziti i za Кingston. Odbacit cu vas. Tako smo se odvezli do Кingstona Londonsko-jugozapadnom zeljeznicom. 50
Kasnije smo saznali da је vlak kojim smo otpи tovali Ьiо и stvari postanski vlak za Exeter, i da sи ga satima trazili ро stanici Waterloo, ali nitko nije znao sto se s njim dogodilo. Camac nas је cekao и Кingstonи tocno ispod mosta ра smo se иpиtili prema njemи, иtovarili svojи prtljagи i konacno se i sami иkrcali. - Је li sve и redи, gospodine? - иpitao nas је covjek koji је iznajmljivao camce. - Sve је и redи - odgovorili smo, i Harris za veslima, ја za kormilom i Montmorency, nesretan i sиmnjicav na pramcи, zaplovili smo rijekom koja се cetrnaest dana Ьiti nas dom.
51
VI
Kingston- Poucne паротепе о ranoj engleskoj povijesti- Poucna zapaianja о hrastovom duborezu i iivotu uopce- Tuina prica о Stivvingsu mladem - Razmisljanja о davnoj proslosti - Zaboravljam da sam za kormilom - Zanimljive posljedice - LaЬi rint и Hampton Courtu- Harris kao vodic Bilo је prekrasno jиtro, и kasno proljece ili rano ljeto, kako vam drago, kad se njezno zelenilo trave i lisca pocinje prelijevati tamnijim nijansama i priroda izgleda kao lijepa, mlada djevojka koja drhti od cиdnih impиlsa svoje probиdene zenstvenosti. Starinske zabacene иlice Kingstona sto se spи do same rijeke izgledale sи neoblcno slikovito na Ьljestavom sиnси. Svjetlиcava rijeka sa slepovima sto sи plovili ро njoj, sjenovite staze za vиси brodova, lijepo иredene vile na sиprotnoj strani rijeke, Harris и narancasto-crvenom Ьlejze ru koji stenje veslajиCi, daleki obrisi starog sivog dvorca Tиdora, sve је to sacinjavalo jedinstvenи sиncanи slikи, Ьlistavи ali smirenи, риnи zivota, а ipak tako tihи da sam osjetio, premda је dan Ьiо tek росео, kako tonem и neko dremljivo sanjarenje. Razmisljao sam о Кingstonи ili Kyningestunu, kako se gradic zvao и vrijeme kad sи и njemи krunjeni saksonski kraljevi. Ти је veliki Cezar prestajи
52
sao rijekи, а rimske sи legije logorovale na okolnim padinama. Cezar, kao mnogo kasnije Elizabeta, zaиstavljao se, izgleda, svиda; samo, vise је drfuo do svog иgleda nego dobra stara kraljica Bess - nije odsjedao и krcmama. Bila је lиda za krcmama, ta Djevica-kraljica Engleske. Tesko је naCi koliko-toliko privlacnи krcmи и krugи od deset milja oko Londona и kоји nije zavirila, и kojoj nije odsjela ili и kojoj nije prespavala, ovom ili onom zgodom. Razmisljao sam о tome kako Ьi Ьilo kad Ьi, recimo, Harris okrenиo novi list i postao velik i иgledan covjek, kad Ьi na primjer postao predsjednik vlade, i иmro. Da li Ьi nakon toga na krcme koje је posjecivao stavili natpise »Џ ovoj gostionici Harris је popio vrc piva«, >>Harris је ovdje и ljeto 1888. godine popio dva skotska viskija<<, ili »lz ove krcme izbacili sи Harrisa и prosincи 1886<<. Ne, takvih natpisa Ьilo Ьi previse! Postale Ьi slavne kисе и koje nikad nije stиpio: »Jedina krcma и jиznom Londonи и kojoj Harris nikad nije pio!<< Narod Ьi nagrnиo da vidi sto јој to nedostaje. Kako је jadni, maloиmni kralj Edwy morao mrziti taj Kyningestиn! Krunidbena ти је gozba prisjela. MoZda ти nije prijala glava vepra pиnjena sиhim sljivama (ne Ьi ni meni, sigиran sam), а mozda је popio previse jakog Ьijelog vina i medovine, ра је zbrisao s Ьисnе pijanke da provede и tisini, na mjesecini, koji sat sa svojom voljenom Elgivom. Stajali sи kraj prozora, drzeCi se za ruke, i promatrali mirnи, mjesecinom obasjanи rijekи, dok је iz dvorana dиboko ispod njih na mahove dopirala pijana galama, kao jedva cujнi :lagor i hиka. А onda sи okrutni Odo i sveti Dиnstan silom provalili и tihи sоЬи, zasиli njeznи kraljicи gruЬim иvredama i odvиkli jadnog Edwyja natrag, и Ьисnи vrevи pijane gomile. Mnogo godina kasnije, иz trestanje ratne glazbe, saksonski kraljevi i saksonske orgije sahranjeni sи jedпi иz druge i veliCina Кingstona na neko vri-
53
јете је splasnиla, da Ьi grad ponovo vratio staru slavи kad је Hampton Coиrt postao sjediste Tи dora i Stиarta, kad sи se kraljevske lade ljиljale vezane иz оЬаlи rijeke, а dvorani и ogrtacima jarkih Ьоја silazili niza stиbe prema vodi, иzvikиjиCi: »Кrasnieh li barkah, vaj! Neka је Ьlagosloveno
ime Gospodnie!« Mnoge od starih kиса naokolo vrlo rjecito govore о danima kad је Кingston Ьiо sjediste kraljeva, kad sи и njemи zivjeli plemiCi i dvorani da Ьi Ьili и kraljevoj Ьlizini, а dиga cesta prema vratima dvorca cijelog dana veselo odzvanjala od zveketa celika, rzanja nemirnih, plemenitih konja, sиsta nja svile i barsиna i smijeha lijepih zena. Velike i prostrane kисе s istиrenim mrefustim prozorima, ogromnim kaminima i kitnjastim zabatima pricajи о danima Ьijelih carapa i svilenih prslиka, pojaseva izvezenih Ьiserom i kompliciranih prisega. Podignиte sи и vremenima kad sи ljиdi »znali kako se gradi«. Tvrde crvene opeke s vremenom sи legle jos tvrsce, а hrastove stиbe ne skripe i ne рисkеtаји dok covjek polako silazi niz njih. Kad је vec rijec о hrastovim stиbama, и jednoj kиci и Кingstonи postoje takve jedne prekrasne stиbe и hrastovom dиborezи. Sad је to neka trgovina, na samom trgи, ali kиса је nekad oCigledno Ьila dom neke vazne licnosti. Jedan тој prijatelj, koji zivi и Кingstonи, otisao је jednom zgodom и tи trgovinи da kиpi sesir i, и trenиtkи rasijanosti, gиrnиo rиkи и dzep i platio odmah, и gotovom. Trgovac (koji је poznavao mog prijatelja) nije, naravno, и prvom trenиtkи mogao vjerovati svojim ocima, ali је brzo dosao seЬi i, osjecajиci kako treba иciniti nesto и smislи poticanja takvih postиpaka, иpitao naseg jиnaka da li Ьi htio vidjeti lijep stari hrastov dиborez. Мој је prijatelj rekao da Ьi, i trgovac ga је nakon toga odveo kroz radnjи i иzа stиbe na kat. Ograda је predstavljala savrsen primjerak иmjetnickog rada и drvи, а zidovi sи svиda Ьili oЬlozeni hrastovinom, s dиbore zom dostojnim kakvog dvorca. 54
Sa stиba sи otisli и salon, prostranи svijetlи prostorijи sa zidovima oЬlozenim, na iznenadenje mog prijatelja, tapetama vedrih Ьоја, s plavom osnovom. Stan је, medиtim, Ьiо sasvim oblcan i moj prijatelj se росео pitati zasto ga је trgovac tи doveo. Vlasnik је otisao do jednog zida i роkисао. Сио
se zvиk drva. - Hrastovina - objasnio је. - Sve sam hrastov dиborez, sve do stropa, isti kao sto ste vidjeli na stиbama. - Та, za
ime bozje, covjece - viknиo је moj prijatelj zaprepasteno - ne zelite valjda reci da ste pokrili hrastov dиborez plavim papimim tapetama? - Jesam - glasio је odgovor. - I masno sam to platio. Morao sam, naravno, najprije dati da se dиborez izЬlanja i izravna, Sad је soba bar svijetla. Ranije је Ьila strasno sиmorna. Ne mogи reci da kategoricki osиdиjem tog covjeka (sto је za njega, nesиmnjivo, velika иtje ha). S njegova gledista, а to је glediste prosjecnog kиcevlasnika koji tezi sto jednostavnijem zivotи, а ne starog manijaka koji visi ро prodavaonicama anktikviteta, on је sasvim и pravи. Hrastov је dи borez vrlo иgodan za oko kad ga nema mnogo, ali је bez sиmnje pomalo sиmomo zivjeti okruzen njim, bar za one koji и tome posebno ne иzivajи. То је nekako kao da covjek zivi и crkvi. Ne, ono sto је и njegovom slисаји tиzno jest cinjenica da on, kome nije mnogo stalo do hrastova dиboreza, ima salon oЬlozen izrezbarenom hrastovinom, dok ljиdi koji је vole morajи davati silne novce da је nabave. То је, izgleda, pravilo na ovom svijetи. Svatko ima ono sto ти ne treba, а ono sto zeli imajи drugi. Ozenjeni ljиdi imajи zene kojih Ьi se rado rijesili, а mladi neozenjeni ljиdi kиkаји sto ih nemajи. Siromasi koji jedva sastavljajи kraj s krajem imajи ро osmoro divne djece. Bogati bracni parovi иmirи bez djece, nemajиci kome ostaviti svojи imovinи.
Ти sи, zatim, djevojke s иdvaracima. Djevojkama s mnogo иdvaraca oni nikad nisи potrebni.
55
1 Каzи kako Ы ih se rado гijesile, da ih oni samo gnjave, zasto ne idи i ne иdvагаји se gospodici Smith i gospodici Brown, koje sи rиzne i vec и godinama i nemajи nijednog иdvaraca? Njima иdva гaci nisи potrebni, ne namjeravajи se nikad иdati. Ne treba mnogo razbljati sebl glavи s tim stvarima; covjek se samo razalosti. U nasoj skoli blo је jedan djecak koga smo svi zvali Sanf'ord i Merton, Pravo ime Ьilo ти је Stivvings. Bio је to najneoblcniji djecak sto sam ga ikad и zivotи vidio. Mislim da је zaista volio иCiti. Uvijek је imao neиgodnosti zbog oblcaja da sjedi и krevetи i cita grcki, а sto se tice f'rancиskih nepгavilnih glagola, nije Ьilo sile koja ga је mogla odvojiti od njih. Glava ти је Ьila риnа nekih cиdnih i neprirodnih ideja о tome kako се postati ponos svojih roditelja i skole, ceznиo је za tim da pobere sto vise nagrada i da, kad odraste, postane исеn covjek; mislio је samo na neke takve glиposti. Nikad nisam sreo tako cиdno stvorenje а istovremeno bezazleno, pazite, kao tek rodena ЬеЬа. Е ра, taj djecak se razbolijevao ро dva риtа tjedno· tako da nije mogao ici и skolи. Nije Ьilo djecaka na svijetи koji se znao tako razboljeti kao taj Sanf'ord i Merton. Kad Ьi izblla kakva zaraza negdje deset milja daleko od naseg grada, on Ьi se razbolio od te bolesti, i to opasno. Doblvao је bronhitis ро pasjiт vruCinama i pelиdnи grozniси oko BoziCa. Nakon sest tJ' edana sиse. reиma Ьi ga oborila и krevet, а kad Ьi iziSao и novembarskи maglи, vracao se kиCi sa sиncanicom. Jedne godine dali sи ти anestezijи, jadnikи, роvadili ти sve zиЬе i stavili ти protezи jer sи ga strasno i vjeCito boljeli zиbl. ZиЬоЬоlји је, medиtim, zamijenila neuralgija s kronicnom иpalom srednjeg иhа. Nije Ьilo dana da nije Ьiо prehladen, osim и tokи onih devet tjedana sto је bolovao od sarlaha, i иvijek је patio od ozeЬlina. Za velike epideтije kolere 1871. godine nase sиsjedstvo ostalo је cиdno postedeno. Imali smo samo jedan slиcaj oboljenja и cijeloj zиpi, i to је Ьiо mladi Stivvings.
56
,~.' ~
\ '!·..
. .!. ~
Ј i
Kad је Ьiо bolestan, morao је ostati и krevetи, jesti piletinи, lake pиdinge i groZde iz staklenika. Lezao Ьi tako i јесао jer ти nisи dopиstali da vjezba latinski, а odиzeli sи ти i njemackи gramatikи. , Mi ostali djecaci, medиtim, mi koji Ьismo rado zrtvovali deset semestara skole za je(\an dan bolovanja i kojima nije Ьilo ni na kraj pameti da prиze roditeljima nesto zbog cega Ьi se mogli praviti vazni, mi nismo Ьili kadri иhvatiti cak ni anginи. Zafrkavali smo se na рrориhи i to nam је samo dobro Cinilo, cak nas i osvjefuvalo; gиtali smo stvari od kojih Ьi se svatko razbolio, ali od njih smo se samo deЬljali i doblvali jos bolji apetit. Ма sto гadili, nismo se mogli гazboljeti sve dok ne Ьi poceli skolski pгaznici. А onda, pгvog dana feгija, иhvatili Ьismo gripи, navиkli veliki kasalj i sve mogиce vгste oboljenja kojih se ne Ьi smo mogli rijesiti sve dok ne Ьi opet pocela skola. Poslije toga, ma koliko pokиsavali da to spгijeCi mo, smjesta Ьismo ozdгavili i osjecali se bolje nego ikad. Takav је zivot, а mi smo kao zito koje pokose, gurnи и рес i ispekи. Vгatimo se, medиtim, pitanjи hгastovog dиЬо геzа. Mora da sи imali mnogo smisla za иmjetni cko i lijepo- ti nasi davni preci. Sve nase danasnje иmjetnicko Ьlago tek sи iskopine predmeta za svakodnevnи ироtrеЬи od prije tгi ili cetiri stotine godina. Pitam se da li stari tanjuri za јиhи, vrcevi za pivo ili gasila za svijece koje danas toliko cijenimo, zaista роsјеdији istinskи ljepotи ili ih privlacnim Cini samo aнreola starine koja ih okruzиje. Starinski »plavi« porcиlan koji danas vjesamo ро zidovima kao иkras, Ьiо је prije par stoljeca oЬicno posиde, а ruzicasti pastiri i zиte pastirice nad kojima se danas izbezиmljиjи nasi prijatelji, pretvarajиci se kako shvacajи njihovи иmjet nickи vrijednost, Ьili sи bezvrijedni иkrasi za kamin koje sи majke u osamnaestom stoljecи davale djeci da se igrajи kad sи Ьila nemirna. 57
Носе li isto tako Ьiti i и bиdиcnosti? Носе li jeftine sitnice danasnjice sиtra postati skиpocjene иmjetnine? Носе li bogati ljиdi dvadeset prvog stoljeca vjesati iznad kamina redove nasih danasnjih tanjura s vrbama? Носе li Ьijele salice sa zlatnim rubom i prekrasnim zlatnim cvijetom (nepoznate vrste) koje nase Sarah Jones danas tako nemarno razЬijajи, Ьiti brizljivo slijepljene i stavljene и vitrinи а prasinи s njih brisat се osobno domacica? Uzmimo, na primjer, onog psa od porcиlana koji иkrasava spavacи sоЬи mog namjestenog stana. То је neki Ьijeli pas. Oci sи ти plave. Ima njиsk:и njezne ruzicaste Ьоје, s crnim pjegama. Glava ти је nekako nezgodno иkrucena, а izraz olicenje ljиpkosti dovedene do rиЬа imbecilnosti. Ја osobno nisam nimalo odиsevljen tom figиri com. Promatrana kao иmjetnicko djelo, cak me pomalo i nervira. Moji lakomisleni prijatelji otvoreno јој se rugajи, ра cak se ni samoj gazdarici ne svida naroCito, i ona opravdava njenи prisиtnost и soЬi samo Cinjenicom da ји је doЬila od neke tetke. Vise је, medиtim, nego vjerojatno da се za dvije stotine godina negdje iskopati tog psiCa, bez nogu i slomljena repa, prodati ga kao anticki porcиlan i dati ти pocasno mjesto и nekoj vitrini, а ljиdi се ga promatrati i diviti ти se. Odиsevljavat се ih divni preljevi Ьоје njegove njиske i znalacki се raspravljati kako је divan morao Ьiti komadic repa koji ти nedostaje. Mi danas ne mozemo sagledati ljepotи tog psa. Za nas on predstavlja nesto sasvim oЬicno. То је kao sa sиncevim zalaskom i zvijezdama - ne divimo se njihovoj ljepoti zato sto sи nam oci navikle na njih. Tako је i s tim porcиlanskim psom. Godine 2288. ljиdi се se topiti nad njim. lzrada takvih pasa Ьit се tada davno zaboravljena иmjet nost. Nasi се se potomci pitati kako smo ih pravili, i govorit се kakvi smo majstori Ьili. О nama се se pricati s postovanjem kao о >>Onim izvanred-
58
nim starim иmjetnicima koji sи и devetnaestom stoljecи izradivali pse od porcиlana«. О »rш~nom radи« najstarije kceri iz osnovne skole govorit се se kao о »tapiseriji iz viktorijanske ere<< gotovo neprocjenjive vrijednosti. Plavo-Ьijeli vrcevi za pivo iz danasnjih seoskih krcшi Ьit се trazeni na sve strane, ispиcali i okrnjeni, i prodavat се se ро cijeni svoje tezine и zlatи, i bogati ljиdi pit се iz njih ruzicи. Tиristi iz Japana kиpo vat се razne »иspomene iz Ramsgatea<< i »sиveni re iz Margatea<< koji sи nekako izbjegli иnistenjи i nositi ih и Jedo kao cиdne engleske starine. U tom trenиtkи Harris је ispиstio vesla, podigao se sa svog mjesta, legao na leda i digao noge и zrak. Montmorency је zacvilio i prevrnиo se preko glave, а kosara na vrhи gomile stvari poskoeila је i sve sи stvari iz nje poispadale. То me pomalo iznenadilo, ali nisam izgиЬio zivce. - Неј, sto vam је? - rekao sam sasvim pristojno. - Sto nam је? Nosi se и ... Ne, razmislio sam i nеси ponoviti ono sto је Harris rekao. Mozda sam Ьiо kriv, priznajem, ali nista ne moze opravdati ироtrеЬи gruЬih izraza i psovki, posebno kad se radi о covjekи sa solidnim kиcnim odgojem, sto је, znam, Ьiо slиcaj sa Harrisom. Razmisljao sam о drugim stvarima i zaboravio, sto nije nimalo tesko razиmjeti, da drzim и ruci kormilo, s tom posljedicom da smo se и prilicnoj mjeri pomijesali s obalom. Tesko је, и prvom trenиtkи, Ьilo reCi sto smo mi, а sto је obala rijeke na strani Middlesexa. Nakon izvjesnog vremena иspjeli smo, ipak, иstanoviti sto је sto i raspetljati se. Harris је, medиtim, izjavio da је dovoljno veslao i da је sad red na mene. Tako sam, posto smo vec Ьili иz оЬаlи, иzео иzе za vиси i росео vиCi camac pored Hampton Coиrta. Каkо је divan taj stari bedem sto se pruza dиz same rijeke! Nikad ne prodem pokraj njega а da se ne obradиjem sto ga vidim. То је tako topao, slikovit, drag stari zid 59
i tako lijepи slikи prufa prekriven tи lisajem, а tamo mahovinom, sa stidljivom mladom lozom sto izviruje preko ruba bedema da vidi sto se dogada dolje na prometnoj rijeci, i s dostojanstvenim starim brsljanom sto se razgranao nesto nize. Na svakih deset jardi tog starog zida naCi cete pedeset raznih Ьоја, preljeva i nijansi. Kad bih znao crtati, i naиCio kako se slika, mogao bih naCiniti zaista prekrasnи slikи tog zida, sigиran sam. Cesto sam razmisljao i о tome kako bih volio stalno zivjeti и Hampton Courtи. Ти vlada takva tisina i mir, i иpravo је idealno mjesto za setanje rano izjиtra, prije nego sto nagrne svjetina. Znam, medиtim, kad Ьi se to ostvarilo, da ne Ьih Ьiо narocito odиsevljen. Bilo Ьi tи jezivo dosadno i sиmorno иvecer, dok svjetiljke Ьасаји treperave sjene na drvom oЬlozene zidove, а daleki koraci оdјеkији kroz hladne kamene hodnike, cas se priЬlizavajиci, cas zamirиci и daljini, i н mrtvoj tisini covjek сије samo otkиcaje vlac stitog srca. Mi mиskarci i zene djeca smo sиnca. Volimo svjetlost i zivot. Zato hrlimo и naselja i gra,dove, а okolica postaje iz godine н godinи sve pиstija. Ро sиnси, danjи, kad oko nas zivi i bruji Priroda, volimo otvorene padine i dиboke sиme, ali nоси, kad majka Zemlja zaspi а nas ostavi bиdne, oh! Svijet oko nas izgleda sasvim pиst i иplasimo se kao djeca и napиstenoj kиci. ~jednemo i zajecamo, obиzeti ceznjom za иlicama s plinskom rasvjetom, ljиdskim glasovima i ohrabrujиcom vrevom ljиd skog zivota. Osjecamo se sitni i bespomocni и toj ogromnoj tisini kојн razЬija samo sиstanje tamnog drveca siЬanog nocnim vjetrom. Samo se dи hovi motajи oko nas i njihovi falosni иzdasi ispи njavajи nas dиbokom tиgom. Zato, okиpimo se и velikim gradovima, zapalimo ogromne logorske vatre od milijиn plinskih plamicaka, vicimo, pjevajmo i osjecajmo se hrabri! Harris me иpitao jesam li ikad Ьiо и laЬirintи Hampton Coиrta. On sam Ьiо је tamo samo jednom, rekao је, i to da nekome pok,aze риt. Pro60
иСiо је lablri11t 11а karti i bllo је tako jed11ostav11o s11aci se и 11јети da је to bllo иpravo smijes11o jedva vrijed11o опа dva pe11ija koliko 11арlасији za иlaz. Та karta, rekao је Harris, blla је sigurno 11eCija 11esla11a sala, jer 11imalo 11е odgovara stvarnosti vec samo 11avodi 11а krivi риt. Harris је vodio и lablri11t 11ekog rodaka iz provi11cije. - UCi cemo 11а treпиtak - rekao је - kako Ы mogao reci da si blo, jer је и stvari sve i previse jed11ostav11o. Besmislica је zvati to lablri11tom. Treba samo иvijek skretati des11o. Prosetat cemo se desetak mi11иta, а o11da idemo 11ekamo
11а rиcak.
Cim sи иsli и lablri11t, sreli sи 11eke ljиde koji sи im rekli kako hodajи vec tri cetvrti sata i da im је dosta. Harris ih је pozvao da роdи za 11jim ako zele; 011 је иpravo иsао, i samo се malo prosvrljati i izvesti ih. Rekli sи kako је to vrlo ljиbez11o od пјеgа i kre11иli za 11jim. Uspиt sи skиpljali i druge ljиde koji sи zeljeli iziCi sve dok im se 11isи pridruzili svi koji sи blli и lablri11tи. Ljиdi koji sи vec blli izgиblli svakи 11аdи da се se ikad izvиCi i po11ovo иgledati svoj dom i prijatelje, prikиpljali Ы hrabrost kad Ы иgledali Harrisa i 11jegovи grupи i pridruzivali se procesiji, ЬlagosiljajиCi ga. Harris је rekao kako је za 11jim islo 11ekih dvadesetak ljиdi. Jed11a ie11a s malim djetetom, koja је blla и lablri11tи jos od jи tra, иporno је zahtijevala da ga drzi za rukи, iz straha da ga 11е izgиbl. Harris је 11epresta11o skretao des11o, ali риt se otegao i 11jegov је rodak rekao kako је to, oCigled11o, vrlo velik lablri11t. - Oh, jeda11 od 11ajvecih и Evropi - rekao је Harris. - Sigиrno jest - odgovorio је rodak - jer lюda mo vec dobre dvije milje. Harris је росео misliti kako је to pomalo сиd110, ali је иporno isao dalje dok 11isи prosli pokraj polovice zemicke 11а zemlji za kоји је Harrisov rodak izjavio da ји је vidio 11а istom mjestи prije sedam mi11иta. Harris је rekao da је to 11emogиce, 61
odgovoгila је da nikako nije nemogиce, јег ји је njeno dijete tи bacilo иргаvо prije nego sto sи sгeli Наггisа. Dodala је takodeг da fali sto је иорсе sгela Haгrisa, јег је on, ро njenom dиbokom иvjerenjи, oЬican sarlatan. То је naljиtilo Harrisa ра је izvиkao mари i objasnio
ali zena s djetetom
svojи teorijи.
- Мара Ьi nam mozda Ьila od koгisti - rekao је netko od prisиtnih - kad Ьiste vi znali gdje se sad nalazimo. Harris to nije znao раје predlozio, kao najbolje rjesenje, da se vrate do иlaza i krenи iz pocetka. То о kretanjи iz pocetka nije primljeno s nekim narocitim odиsevljenjem, ali svi sи se slagali da Ьi Ьilo dobro vratiti se do иlaza, ра sи se okrenиli i ponovo posli za Haгrisom, и sиprotnom smjeru. Proslo је desetak minиta, а onda sи se iznenada obreli и sredistи laЬirinta. Harris је и prvom tгenиtkи namjeravao reCi kako је иpravo to Ьiо njegov cilj, ali gomila је vec izgledala opasno razjarena ра је odlиcio da to proglasi pиkim slиcajem. Bilo kako Ьilo, imali sи ipak nesto od cega sи mogli poceti. Sad sи bar znali gdje se nalaze, ра sи se bacili na proиcavanje mape. Cinilo se da је stvar sasvim jednostavna, ра sи kгenиli ро treCi риt.
Tri minиte kasnije ponovo sи se nasli и centru. Kojim god pиtem posli, ponovo Ьi se vratili и srediste. То se na krajи pгetvorilo и pravilo ра sи neki ljиdi tи i ostajali, cekajиCi da se ostali prosetajи иkrug i ponovo im se pridruze. Harris је nakon izvjesnog vremena ponovo izvиkao mари, ali .је gomila, kad ји је иgledala, jednostavno pobjesnjela. Rekli sи ти neka njome navije kosи. Harris је геkао kako se nije mogao oteti dojmи da је postao и izvjesnoj mjeri nepopиlaran. Svi sи na krajи naprosto izlиdjeli i poceli dozivati cиvara. Covjek је dosao, рорео se izvana na ljestvice i росео im dovikivati ириtе. Do tada sи, medиtim, svi Ьili vec tako izbezиmljeni da nisи mogli nista shvatiti, ра im је covjek doviknиo 62
neka ostanи gdje јеsи, da се on doCi ро njih. ZЬili sи se и gomilи i cekali, а cиvar је preskocio ogradи i posao prema njima. Nesreca је htjela da to Ьиdе neki mlad cиvar, neiskиsan и svom poslи. Kad је stиpio и laЬirint, nije znao doci do njih, i konacno se i оп izgиЬio. S vremena na vrijeme иgledali Ьi ga kako trci s druge strane zivice, а on Ьi иgledao njih i pozиrio
se prema njima. Cekali Ьi i cekali, а onda Ьi se on, nakon pet minиta, pojavio tocno na istom mjestи, pitajиCi kamo sи nestali. Morali sи pricekati da se jedan od starijih cиva ra vrati s vecere, tek tada sи se izvиkli. Harris је rekao da је lablrint и Hampton Соиr tи izvanredan, bar koliko on moze sиditi о tome, i slozili smo se da na povratkи pokиsamo nagovoriti Georgea da ga oЬide.
63
VII
Rijeka и svom nedjeljnom rиhи- Odjeca па rijeci - Prilika za mиskarce - Ha'rrisov nedostatak иkиsа - Georgeov Ьlejzer - Dan и drиstvи dama dotjeranih ро posljednjoj modi - Grob gospode Thomas Covjek koji nije volio grobove, lijesove i lиbanje - Harris se ljиti - Njegovo misljenje о Georgeи, bankama i limиnadi Harris izvodi akrobacije О svom dozivljajи и laЬirintи Harris mi је pricao dok smo prolazili kroz branи Moиlsey. Trebalo nam је dosta vremena da prodemo, jer smo bili jedini camac а Moиlsey је velika Ьrапа. Ne sjecam se da sam ikad vidio branи Moиsley sa samo jednim camcem и prevodnici. Inace је to, ne izиzimajиci ni Boиlter's Lock, najzaposlenija prevodnica па rijeci. Stajao sam i promatrao је, poпekad, kad se и njoj uopce nije vidjela voda vec samo blistav splet jarkih Ьlejzera, sarenih kapica, sirokih sesira, raznobojnih sиncobrana, svilenih rupciCa i ogrtaca, leprsavih tгaka i prozracnih Ьijelih haljina; kad је, pгomatrana odozgo s keja, prevodnica izgledala kao ogromna kutija и kоји је bez reda nabacano cvijeca svih mogucih Ьоја i nijansi i koje sad lezi, prelijevajиCi se kao dиga i ispиnjava- ' јисi svaki kиtak. Nedjeljom, kad је lijepo vrijeme, takav prizor moze se vidjeti gotovo preko cijelog dana dok
64
иzvodno i nizvodno, pred vratiтa prevodnice, се kаји na red dиgi nizovi сатаса, а bezbroj brodica dolazi i иdaljava se tako da је sиnсет obasjana rijeka, od dvorca do haтptonske crkve, posиta zи tiт, plavim, narancastiт, Ьijelim, crveniт i ruzicastiт tockaтa i тrlјата. 1 saтi stanovnici Haтptona i Moиlseyja dolaze, sportski odjeveni, i тоtаји se oko brane sa svojiт psiтa, осiјиkаји,
риsе
i proтatrajи camce. Sto od kapa i kapиta sto od lijepih, raznobojnih haUina zena, sto od razigranih pasa, pokretnih сатаса, Ьijelih jedara, иgodnog pejzaza i svjetlиcave vode, to је jedan od· najveselijih prizora sto se тоzе vidjeti и Ьlizini starog', tтurnog grada Londona. Rijeka pruza divnи рrШkи za oЬlacenje. Ти i тi тиskarci тоzето pokazati svoj иkиs kada se radi о Ьојата, i ako теnе pitate, тisliт da se ро јаvlјијето prilicno elegantno odjeveni. Voliт iтati na seЬi ponesto crvene Ьоје - crvepe i crne. Iтат kosи, kao sto znate, zlatnosтede Ьоје, prilicno lijepe nijanse, kazи, а иz nји izvrsno ide taт nocrvena Ьоја. Osiт toga, иvijek sат sтatrao da иz nји dobro pristajи i svijetloplava kravata i par cizтica od тekane koze, te rubac od crvene svile oko pasa - rubac izgleda тnogo ljepse nego reтиskaraca,
тen.
Harris, теdиtiт, vise voli nijanse narancaste i zиte Ьоје, sto ја bas ne sтatraт naroCito sretniт izboroт. Ten ти је previse taтan da Ьi nosio
zиto. Zиta Ьоја nikako ти ne pristaje, tи nета sto da se prica. Nagovaraт ga da odabere plavи Ьоји kao osnovи i da је иЬlazi Ьijeliт Ш zиcka stiт detaljiтa, ali, sto vrijedi govoriti! Sto таnје иkиsа и оЬlасеnји netko iта, to se, izgleda, tvrdoglavije drzi svog иvjerenja Ш dvije Ьоје и kojiтa тozda i ne Ьi izgledao tako lose, naravno sa sesiroт na glavi. George је kиpio za ovaj izlet nesto nove garderobe koja тi strasno ide na zivce. Blejzer је drecav. Ne Ьih volio da George sazna za to тоје тis ljenje, ali drugi izraz jednostavno ne postoji. Donio ga је kиci i pokazao nат ga и cetvrtak иvecer. 5 - Tri Covjeka и Camcu
65
Pitali smo ga koje је Ьоје ро njegovom misljenju taj Ьlejzer, а on је rekao da ne zna. Ne vjeruje, uostalom, da uopce postoji neki naziv za tu boju. Prodavac mu је rekao da је to orijentalni desen. George ga је obukao i upitao nas sto mislimo о njemu. Harris је rekao da Ьi taj predmet, ako mu је namjena da sluzi kao strasilo za ptice iznad cvjetnih gredica u rano proljece, sigurno dobro obavljao svoju funkciju, ali da kao odjeca za ljudsko Ьiсе, osim za nekog crnca iz Margatea, u njemu izaziva mucninu. George se odmah nakostrijesio, ali Harris mu је rekao, ako ne zeli cuti njegovo misljenje, zasto ga pita? U vezi s tim Ьlejzerom, Harrisa i mene najvise uznemirava pomisao da се izazvati nezdravo zanimanje za nas camac. I djevojke, treba reci, izgledaju u camcu mnogo bolje kad su lijepo obucene. Nema niceg privlacnijeg, ро mom misljenju, od ukusne haljine za са тас. Samo, >>haljina za camac«, kako Ьi to sve dame morale znati, treba da bude haljina koja se moze nositi u camcu, а ne samo pod staklenim zvonom. Izlet је unaprijed propao ako u camcu imate zenski svijet koji cijelo vrijeme vise misli na svoju garderobu nego na izlet. Jednom sam imao nesrecu da podem camcem na piknik sa dvije dame te vrste. Е jesmo se divno proveli! ОЬје su Ьile izvanredno dotjerane - sve sama cipka i svila, cvjetici, vrpce, fine cipelice i lagane rukavice. Bile su, medutim, obucene za fotografski studio, а ne za voznju camcem. Bile su to >>haljine za camac« ро posljednjoj francuskoj modi. Bila је prava Iudost i pomisliti da se u takvim haljinama pride pravoj zemlji, zraku ili vodi. Prvo sto su rekle Ьilo је da camac nije cist. Dobro smo obrisali sva sjedista i uvjeravali smo ih da su Cista, ali nam one nisu vjerovale. Jedna od njih protrljala је sjediste prstom u Ьijeloj rukavici i pokazala rezultat drugoj, ра su s uzdahom sjele drzeCi se kao mucenice u prvim danima krscanstva, koje nastoje da se sto udobnije smjeste na lomaCi. Prilikom veslanja covjeku se dogada da
66
malo јасе zahvati vodи, а ciпi se da јеdпа kap vode иpropastava te haljiпe. Mrljи је пеmоgисе oCistiti, ostaje па tkaпiпi zaиvijek. Ја sam veslao. Ciпio sam sve sto је Ьilo и mojoj moCi. Dizao sam vesla dvije stope izпad vode, cekao паkоп svakog zaveslaja da se voda ocijedi i Ьirao sto mirпijи vodи и kоји си ih ропоvо spи stiti. (Momak koji је veslao iza mепе rekao је, па kоп · izvjesпog vremeпa, kako пiје dovoljпo iskи saп veslac da Ьi drzao tempo sa mпom i da се пеkо vrijeme mirпo sjediti, ako ти dopиstam, da poЬlize proиCi тој stil. Rekao је da ga пеоЬlспо zaпima.) Ipak, иsprkos svemи tome, i ma koliko da sam se trudio, пisam mogao sprijeCiti da ропе kа kap vode пе раdпе па te haljiпe. Djevojke se пisи fulile, ali · sи sjedile stisпиte јеdпа иz drugи, stegпиtih иsапа, i svaki риt kad Ьi пеkа kap vode pala па пjih, samo Ьi se jos vise zgrcile i zadrhtale. Вiо је to иzviseп prizor, promatrati ih kako pate и tisiпi, ali meпi је to sve skиpa strasпo islo па zivce. Previse sam osjetljiv. Zato sam veslao sve bezobzirпije i grcevitije, prskajиci djevojke sve obllпije sto sam se vise trudio da to пе Ciпim. Копаспо sam se predao; rekao sam da се mi vise odgovarati drugi par vesala. Momak koji је veslao straga odmah је izjavio da се tako Ьiti mпogo bolje, ра smo promijeпili mjesta. Dame sи пesvjesпo odahпиle kad sи vidjele da se povlacim, i cak se па treпиtak razvedrile. Јаdпе djevojke! Bilo Ьi im bolje da sи se drfule mепе. Covjek koga sи doblle Ьiо је veseo, jedпostavaп i pomalo tир momak, obziraп koliko i steпe berпardiпca. Mogli ste ga sat vremena иpozoravati pogledom па пesto, on to ne Ьi primijetio, ра i da је primijetio, ne Ьi na to obratio pafnjи. Zaveslao је snazno, ostro, bezobzirno, tako da se na camac sruCio pravi vodopad i svi sи se smjesta иspravili, иko ceni kao lиtke. Kad Ьi izlio vise od pola litre vode na nekи haljinи, samo Ьi se veselo nasmijao i rekao: - Oprostite, molim vas, nije Ьilo namjerno. 67
I pruzio im rupciC da se obrisu. - Oh, nije vazno - odgovarale su mrmljajuci sirote djevojke i neprimjetno navlacile preko sebe pokrivace i kapute, pokusavajuCi istovremeno da se zastite svojim cipkastim suncobranima. Za ruckom su se provele jos gore. Drustvo је trazilo od njih da sjednu na travu, а trava је bila pokrivena prasinom; staЬla na koja su ih pozvali da se naslone nisu, Cini se, Ьila oCiscena vec tjednima. I tako su prostrle svoje rupCice na travu i sjele na njih, drzeci se ukoceno. Netko od mladica, noseci tanjur s pitom od Ьifteka, spotaknuo se о neku zilu i pita је odletjela s tanjura. Nije ih, srecom, pogodila, ali one su nezgodu shvatile kao novu opasnost koja im prijeti i zbog koje moraju Ьiti na oprezu. Nakon toga, svakoga tko Ьi se maknuo noseCi nesto sto Ьi moglo pasti i ugroziti njihove toalete, pratile su sa strepnjom sve dok ne Ьi ponovo sjeo. - А sad, djevojke - rekao im је nas prijatelj ve.slac veselo, kad је sve Ьilo gotovo - na vama је da operete posude. U pocetku nisu shvatile sto hoce, а kad su shvatile, rekle su da: ne znaju kako se to radi. - Ne brinite, ја cu vam pokazati - uzviknuo је. - То је jednostavno i zabavno. Samo legnete na ... hocu da kafem, nagnete se nad rijeku i isperete tanjure и vodi. Starija је sestra rekla kako se boji da nemaju na seЬi haljine pogodne za takav posao. - Oh, dobre su - odgovorio је prostodusno. Samo zadignite suknje. I bogami, natjerao ih је da to urade. Objasnio im је da su te stvari polovina zabave na izletu. Rekle su da је to vrlo zanimljivo. Kad sad о svemu tome razmisljam, pitam se је li taj mladi covjek Ьiо bas tako priglup kao sto smo mislili, ili је . . . ne, nemoguce! Izraz njegovog lica Ьiо је tako prostodusan, djetinjast! Harris је htio da se iskrcamo kod hamptonske crkve, da oЬide grob gospode Thomas. - Tko је ta gospoda Thomas? - upitao sam. 68
- Otkиd ја zпam? - odgovorio је Harris. - То је пеkа zепа za kоји kazи da ima сиdап grob, i htio bih da ga vidim. Usprotivio sam se. Ne zпam, mozda sa mпom пesto пiје и redи, ali пadgrobпi spomeпici пikad me пisи privlacili. Zпam da odmah ро dolaskи и пеkо selo ili grad treba odjиriti и crkveпo dvoriste i иzivati и grobovima, ali to је zadovoljstvo koje sebl redovпo иskracиjem. Ne mislim da је bas zabavпo vuCi se ро mracпim i hladпim crkvama za astmaticпim vodicima i Citati пatpise. Ni pogled па komadiC париklе Ьrопсе pricvrsceп za kameп, пе ispипjava ше oпim sto пazivaшo srecoш. · Cestite crJ.<.yenj(ll
69
sto ја, и dalekom, tihom selи, radim za njih. Cinio sam to, medиtim, svim srcem, zelezi da to oni nekako saznajи, jer sam htio da ih иsrecim. I tako sam raspredao te velikodиsne, plemenite misli kad me је и sanjarenjи prekinиo piskav, krestav glas. - Malo strpljenja, gospon, dolazim, dolazim! Sve је и redи, gospon, dolazim odmah! Podigao sam glavи i иgledao jednog starog celavog covjecиljka kako poskakиje preko crkvenog dvorista prema meni, noseCi и ruci ogroman svefunj kljиceva cije је zveckanje pratilo svaki njegov korak. Smireno i dostojanstveno dao sam ти rukom znak da se иdalji, ali on је i dalje skakиtao prema meni, kresteci. - Dolazim, gospon, dolazim! Noge me vise ne slиze. Nisam vise hitar kakav sam nekad Ьiо. Ovи da, gospon! - Odlazi, dosadni starkeljo - rekao sam. - Dosao sam sto sam mogao brze, gospon - odgovorio је. - Моја vas је zena tek ovog trenиtka primijetila. Izvolite za mnom, gospon. - Odlazi - ponovio sam. - Ostavi me na miru prije nego sto preskoCim zid i иdavim te. Cinilo se da је iznenaden. - Zar ne zelite vidjeti grobove? - иpitao је. - Ne - odgovorio sam. - Ne zelim. Zelim da stojim ovdje, naslonjen na ovaj stari zid od pjescenjaka. Odlazi, i ne smetaj mi! Ispиnjen sam divnim i plemenitim mislima, i zelim da tako i ostane, jer me cine Ьlagim i dobrim. Ne izigravaj Ьиdаlи i ne razbljaj moje osjecaje tim svojim grobarskim glи postima, jer си se razbjesnjeti. Odlazi i nadi nekoga tko се te jeftino sahraniti, а ја си platiti polovicи troskova. Nekoliko је trenиtaka stajao, zaprepasten, а onda protrljao oci i zagledao se и mene. Nije mogao da se snade, izgledao sam naoko sasvim normalno. - Vi niste iz ovih krajeva? Ne zivite ovdje? иpitao је.
70
1
- Ne - rekao sam. - Ne zivim. А da zivim, ti ne Ьi. - Ра onda - rekao је - onda sigиrno zelite vi' djeti grobove . . . grobnice . . . ono gdje se sahranjиjи ljиdi, znate . . . lijesove! - Slиsaj, nasrtljivi stvore - odgovorio sam, vec pomalo iznerviran - ne zelim gledati nikakve grobnice, а te tvoje ponajmanje. А i zasto bih? Mi imamo svoje grobnice, moja oЬitelj, mislim. Мој ијаk Podger, bogami, ima grobnicи na groЬljи Kensal Green kojom se ponosi Citav kraj, а и grobnicи mog djeda и Воwи moze stati osam posjetilaca. Sestra moje bake, Sиsan, ima grob od cigle na groЬljи и Finchleyjи, sa spomenikom na kome је и bareljefu izljeveno nesto sto podsjeca na lonac za kavи, i s obrubom od najboljeg Ьijelog kamena deЬljine sest inaca koji је stajao lijepe pare. Kad pozelim grobove, odem da se proveselim tamo. Grobovi drugih ljиdi nisи mi potrebni. Kad sahrane tebe, doCi си da vidim tvoj. То је sve sto za tebe mogи иCiniti. Covjekи sи иdarile sиze na oCi. Rekao је kako је и jedan od grobova иzidan komad kamena za koji neki govore da vjerojatno predsfavlja ostatak nekog kipa, а da sи и jedan иklesani znakovi koje jos nitko nije иspio odgonetnиti. Ја sam, medиtim, ostao pri svome ра me је covjek slomljena srca, иpitao: - Zar ne zelite vidjeti ni spomen-prozor? Nisam htio da vidim ni prozor, ра је izbacio posljednji adиt. Prisao mi је i promиklim glasom sapnиo:
- U kripti imam nekoliko lиbanja. Dodite da vidite bar njih. Oh, dodite da vidite te lиbanje! Vi ste mlad covjek, na odmoru ste, treba da se malo zabavite. Dodite da vidite lиbanje! Okrenиo sam se i pobjegao. Dok sam se иdalja vao, сио sam kako vice za mnom: - Oh, dodite da vidite lиbanje! Vratite se da vidite lиbanje! Harris, medиtim, иziva и grobovima, grobnicama, epitafima i drugim natpisima na spomenici71
"ma, ра ga је i sama pomisao da nece vidjeti grob gospode Thomas tjerala и lиdilo. Rekao је kako se od prvog treлиtka, otkako је predlozeno da krenemo na ovaj izlet, veseli sto се vidjeti grob gospode Thomas. Ne Ьi nam se иорсе pridruzio, rekao је, da se nije nadao da се vidjeti taj grob. Podsjetio sam ga na Georgea i na to da moramo stiCi s camcem do pet sati и Shepperton, gdje nas on ceka. Na to је on оsио раlјЬи na Georgea. Za kog se vraga George zeza ро gradи dok mi teglimo ovaj stari, teski i pretovareni camac иz rijekи i niz rijekи, da se nademo s njim? Zar nije mogao doCi i raditi nesto? Zar nije mogao иzeti slobodan dan i poci s nama? Neka vrag nosi bankи! I sto on иорсе radi и toj banci? - Nikad nisam vidio da tamo nesto radi - nastavio је Harris - kad god sam svratio. Cijelog dana sjedi tamo iza nekog stakla i pretvara se kako је strasno zaиzet. Kakva је korist od covjeka koji sjedi iza komada stakla? Ја radim za svojи рlаси. Zasto ne Ьi mogao raditi i on? Od kakve је koristi on tamo, i kakva је korist od tih njihovih banaka? Uzmи covjekи novac, а onda, ako plati nesto cekom, vrate ga иmrljanog zigovima NEMA POKRICA i NAPLATIТI OD POTPISNIKA Кakvog smisla ima sve to? Dva риtа sи mi tako podvalili и tokи proslog tjedna, aJi ја to nеси jos dиgo trpjeti. Povиci си svoj иlog. Da је оп sad ovdje, nюg li smo otiCi i vidjeti taj grob. Ne vjerujem da је оп иорсе и toj svojoj banci. On se sad negdje zabavlja, eto sto radi, а nas ostavlja da sami obavljamo Citav posao. Zato си se sad lijepo iskrcati i otiCi nekamo na pice. . Skrenиo sam ти paznjи na Cinjenicи da и krugи od nekoliko milja oko nas nema nijedne go. stionice, а onda је on росео grditi rijekи - kakva је korist od rijeke, i treba li svi koji риtији rijekom da иmru od zedi? Uvijek је najbolje pиstiti Harrisa da se istиtnji, kad ga tako иhvati. Ispиca se i poslije је miran. Podsjetio sam ga na koncentriranи limиnadи и kosari i pletenkи vode и pramcи, i da treba samo
72
pomijesati to dvoje da se doblje hladan, osvjezanapitak. On se nakon toga okomio na limиnadи »i slicne splaCine za иcenike nedjeljne skole«, kako је nazvao sve osvjezavajиce napitke redom, pocev od d:иmblrovog piva do soka od malina. Rekao је da od njih covjek moze samo pokvariti zelиdac, da oni иpropastavajи i tijelo i dиsи i predstavljajи neposredni иzrok polovice zloCina и Engleskoj. Dodao је, med:иtim, da ipak mora nesto popiti, рорео se na sjediste i nagnиo naprijed da dohvati Ьоси. Воса је blla na samom dnи kosare i bllo ји је, Cini se, tesko naCi, ра se morao naginjati sve vise i vise. Kako је istovremeno pokиsavao kormilariti, promatrajиCi svijet naglavacke, povиkao је pogresnи spagи i camac је иdario и оЬаlи. Udarac ga је odbacio ravno и kosarи i Harris је ostao stajati na glavi, drzeCi se grcevito rиkama za rиbo ve camca, s nogama и zrakи. Nije se иsиd:ivao pomaknиti, od straha da ne padne и vodи, i stajao је tako sve dok ga nisam иhvatio za noge i povи kao natrag, sto ga је jos vise razbjesnilo. vajиCi
73
VIII
Ucjenjivanje- Kako treba postupiti- Seblcnost i grubost zemljoposjednika dui obala rijeke - Ploce s »иpozorenjima« - Harrisovi nekrscanski osjecaji - Kako Harris pjeva saljivu pjesmu- Otmjeno primanje Sramno ponasanje dvojice raspustenih mladica - Neke nepotrebne informacije Harris kupuje bendio Zaиstavili sто сатас ispod vrba и Ьlizini Keт pton Parka i rucali. То је zaista prekrasan kиtak, zaravanak obrastao gиstoт travoт иz sати оЬа lи rijeke iznad koje se njisи grane vrba. Upravo sто Ьili navalili na trece jelo - kruh sa dzетот - kad nат је prisao jedan gospodin и kosиlji, s kratkoт lиlот и zиЬiта, i иpitao nas јеsто li svjesni da se nalaziтo na privatnoт posjedи. Odgovorili sто ти da о toj stvari nismo dovoljno razтisljali da Ьisто тogli doCi do nekog konacnog zakljиcka, ali da сето, ako nат da svojи rijec dzentlтena da se zaista nalaziтo na privatnoт posjedи, to bez oklijevanja prihvatiti kao nepoЬit nи Cinjenicи.
Prиzio nат је trazena иvjeravanja i zahvalili sто ти, ali on se i dalje тоtао naokolo, oCigledno nezadovoljan, ра sто ga иpitali тоzето li jos nesto иciniti za njega. Harris, koji је иvijek Ьiо za drustvo, ponиdio ти је kriskи kruha sa dzетот.
Covjek је, oCigledno, Ьiо clan neke bratovstine cija sи pravila propisivala totalnи apstinencijи od
74
г---
---
krиha sa dzemom. OdЬio је prilicno osorno, kao da se ljиti sto ga netko dovodi и takvo iskиse nje, i dodao kako ти је dиznost da nas иdalji s posjeda. Harris је rekao da ono sto ти је dиznost mora svakako i izvrsiti, i иpitao ga na koji Ьi se naCin, ро njegovom misljenjи, to najbolje moglo obaviti. Harris је, kako se to oЬicno kaze, dobro graden covjek, ро visini i sirini, i izgleda snafun i koscat. Covjek ga је odmjerio odozgo nanize i rekao da се otici da se posavjetиje s vlasnikom, а onda se vratiti i baciti nas оЬојiси и rijekи. Naravno, vise ga nismo vidjeli i, naravno, on је и stvari samo htio da ти tиtnemo koji siling. Postoji izvjestan broj besposlicara koji se ljeti motajи oko rijeke i dizи lijepe pare исјеnјијиСi tako naivne izletnike. Predstavljajи se kao da ih је poslao vlasnik. Jedini pravilan postиpak и takvom slиса ји jest navesti svoje ime i adresи i pиstiti vlasnika, ako ima neke veze s tim, da vas tиzi i dokazиje kakvи ste ти stetи nanijeli time sto ste sjedili na komadicи njegove trave. Ljиdi sи, medиtim, najcesce tako lijeni i bojazljivi da vise vole poticati to iznиdivanje placajиCi, nego ти иCiniti kraj tako sto се pokazati malo cvrstine. Vlasnike koji sи doveli do takvog zalosnog stanja stvari treba najostrije osиditi. SeЬicnost zemljoposjednika dиz rijeke postaje iz godine и godinи sve nepodnosljivija. Kad Ьi Ьilo ро njihovom, ti Ьi ljиdi sasvim zatvorili Temzи. Dиz manjih pritoka rijeke i rukavaca oni to zaista i rade. ZаЬiјаји stиpove и korito rjecice, zatezи lance od obale do obale i postavljajи ogromne ploce s иpozorenjima na svako drvo. Kad vidim te ploce, и meni se probиde svi moji najgori instinkti. Pozelim da ih sve poskidam i da covjeka koji ih је postavio иdaram takvom plocom ро glavi dok ga ne иЬiјеm, а onda ga sahranim i postavim рlоси iznad njegovog groba, иmjesto nadgrobnog kamena. Pricao sam Harrisи о tim svojim osjecajima, а on је rekao da sи njegovi jos zesci. On ne samo da pozeli иЬiti covjeka koji је naredio da se postavi
75
takva ploca, пеgо i poЬiti citavu пjegovu oЬitelj, rodake i prijatelje, а опdа mu zapaliti kuc~. Мепi se uCiпilo da Ьi to ipak Ьilo malo pretjeraпo, i rekao sam to Harrisu, ali on је odgovorio:- Ni slucajno. Samo Ьi doЬili sto su zasluzili. Jos Ьih otisao i na zgaristu pjevao saljive pjesmice. Zabriпuto sam slusao tu krvozedпu Harrisovu tiradu. Nikad пе treba dopustiti da se osjecaj za pravdu izrodi u оЬiспu osvetoljuЬivost. Dugo mi је trebalo da uvjerim Harrisa u potrebu da proЬlemu pride s krscaпskog staпovista, ali sam па kraju u tome ipak uspio. ОЬесао mi је da се postedjeti rodake i prijatelje i da песе pjevati saljive pjesme па zgaristu. Niste пikad culi Harrisa kako pjeva saljive pjesme, jer Ьiste tek tada shvatili kakvu sam uslugu uCiпio covjecaпstvu. Јеdпа је od Harrisovih fiksпih ideja da zna pjevati saljive pjesme, dok Harrisovi prijatelji, опi koji su imali prilike cuti kako to pokusava, imaju opet fiksпu ideju da ne zna i пikad песе zпati, i da mu ne treba dopustiti ni da pokusa. · Kad se Harris паdе па kakvom domjenku, ра ako slucajпo zatraze od njega da nesto otpjeva, оп odgovara »Samo, ја znam pjevati iskljucivo saljive pje'sme.<< I kaze to toпom iz kojeg se moze пaslu titi da su te njegove pjesme nesto sto vrijedi cuti ра umrijeti. - Oh, ра to је divno - kaze domacica. - Otpjevajte пат jedпu, gospodine Harrise! - Harris ustaje i krece prema klaviru, ozaren опоm posebпom radoscu plemenita covjeka koji se sprema da pruzi svijetu nesto izvanredno. - А sad, molim tisiпu - kaze domacica, obracajuCi se gostima. - Gospodiп Harris otpjevat се пат jedпu saljivu pjesmu! - Bas zgodno! - uzvracaju gosti pristizuci s veselim zag9rom iz stakleпe basce i sa stuЬista, dozivaju јеdап drugog ро cijeloj kuCi, okupljaju se u saloпu i sjedaju пaokolo, trepcuci od пestr pljenja. А onda, Harris роСiпје. 76
Ра sad, za saljive pjesmice nije potreban neki osoblt glas. Nitko ne ocekuje preciznu artikulaciju ili vokalizaciju. Nikome ne smeta ako pjevac usred kitice ustanovi da је росео previsoko, i naglo spusti glas. Nije vamn ni ritam. Nitko ne zamjera ako pjevac pobjegne dva takta ispred pratnje i prekine pjesmu da raspravi stvar s pijanistom, а onda pocne kiticu iz pocetka. Svi, medutim, ocekuju da cuju rijeCL Nitko ne ocekuje da pjevac ne zna vise od prva tri retka prve kitice i da ih ponavlja sve dok ne dode vrijeme za zbor. Nitko ne ocekuje da pjevac prekine pjesmu usred stiha, da se zacereka i kaze, cudno, ali neka me vrag nosi ako znam kako ide da~e, ра zatim pokusa sam nesto iskomblnirati, а onda se iznenada sjeti, kad је vec stigao do sasvim drugog dijela pjesme, prekine pjesmu bez rijeci upozorenja i vrati se tamo gdje је Ьiо zapeo. Nitko ne ocekuje takvo nesto, ali ... uostalom, opisat cu vam jedan Harrisov nastup, ра sudite sami.
HARRIS (stojeci ispred klavira i obracajиci se znatizeljnoj pиblici): - Ovo је, bojim se, vrlo stara pjesma, znate. Bojim se, znate, da ste је svi vec culi. То је, medutim, jedina koju znam. То је pjesma Suca iz operete Pregaca . . . ne, nisam htio reci Pregaca ... htio sam reCi ... znate vec na sto mislim . . . mislim na onu drugu stvar, . znate. Svi treba da upadnete kao zbor, znate. (Izgledi da svi рјеvаји и zborи izazivajи zagor odиSevljenja i iScekivanja. Nervozni pijanist virtиozno izvodi prelиdij za рјеsти Sиса iz operete »Porota sиdi«. Dolazi trenиtak da Harris pocne pjevati. Harris to, medиtim, ne primjecиje. Nervozni pijanist poCinje svirati prelиdij iz pocetka, а Harris, ираdајиСi и istom trenиtku, izbacиje prva dva stiha pjesme Prvog lorda iz operete »Pregaca«. Nervozni pijanist pokиSava nastaviti s prelиdi jem, odustaje nastoji slijediti Harrisa pratnjom za рјеsти Sиса iz "Porota sиdi«, zakljиcиje da п е odgovara, pokиSava se sjetiti sto иорсе radi i gdje se nalazi, osjeca da ga pamet izdaje i prestaje svirati.) 77
HARRIS (bodreci ga ljиbezno): - Samo naprijed, stari, dobro је, sasvim dobro. Tjeraj dalje! NERVOZNI PIJANIST: - Bojim se da је и pitanjи neki nesporazиm. Sto vi, и stvari, pjevate? HARRIS (sрrетпо):- Kako sto? Pjesmи Sиса iz · operete Porota sиdi. Zar је ne znate? NEKI HARRISOV PRIJATELJ (iz kиta sobe): - Ne, ne pjevas, tikvane, pjevas Admiralovи pjesmti iz Pregace! (Slijedi dиga rasprava izтedи Harrisa i Harrisova prijatelja oko toga sto Harris и stvari pjeva. Prijatelj kопаспо zakljиcиje da пiје vazпo sto Harris pjeva, sато пеkа to i otpjeva, а Harris, oCigledпo isрипјеп оsјесајет da ти је иСiпјепа пepravda, trazi od pijaпista da распе iz pocetka. Pijaпist па kоп toga iпtoпira prelиdij Adтiralove рјеsте, а Harris, iskoristivsi treпиtak koji ти se иСiпiо pogodпim, роСiпје.)
HARRIS:- 'Jos kao mlad momak postadoh advokat .. .' (Svi urlajи od smijeha, sto Harris smatra kот рliтепtот. Pijaпist, poтislivsi па svojи zепи i dјеси, odиstaje od пeravпopravпe borbe i povlaci se. Njegovo тjesto zaиziтa covjek jaCih zivaca.)
NOVI PIJANIST (veselo): - А sad, stari, ti samo pjevaj а ја си te pratiti. Neka vrag nosi иvod! HARRIS (kоте је kопаспо siпиlo и сети је stvar, sa sтijehoт): - Uh, bogamи! Oprostite, molim. Ра naravno, pomijesao sam dvije pjesme. Jenkins те је zbиnio, znate. А sad idemo! (Pjeva; pjegov glas kao da dopire iz podruma, podsjeSa na zvиk koji nagovjestava priЬlimva nje strasnog potresa.) 'Jos kao mlad momak postadoh pisar и uredи jednog advokata .. .' (Sa straпe, obracajиci se pijaпistи): - Prenisko је, stari, idemo iz pocetka, ako nemas nista protiv. (Pjeva iz pocetka prva dva stiha, ovogpиta visokiт falsetom Veliko izпепаdепје и gledalistu. Јеdпа
78
nervozna stara gospoda pokraj kamina poCinje jecati, izvode је van.) HARRIS (nastavlja): - 'Prao sam prozore i prao sam vrata, i jos sam .. .' Ne, ne, prao sam prozore i velika иlazna vrata, i jos sam podove meo ... nije, vrag ga odnio ... oprostite, molim ... smijesno, ne mogи se sjetiti tog stiha. I jos sam ... а sad sam ... Nema veze, idemo na zbor, ра kako Ьиdе! (Pjeva) 'А sad sam didl-didl-didl-didl-de admiral kraljevske mornarice!' А sad, zbor ... Svi рјеvаји posljednja dva stiha, znate! ZBOR: - 'А sad је didl-didl-didl-didl-de admiral kraljevske momarice!'
Najgore је od svega to sto Harris ne vidi kakvи pravi od sebe, sto ne shvaca da gnjavi ljи de koji ти nikad nisи иcinili nista nafuo. On је C\TГSto иvjeren da ih zabavlja, i obecava da се im otpjevati jos jednи saljivи pjesmicи poslije vecere. Kad је vec rijec о domjencima i. saljivim pjesmama, sjetio sam se jednog nesvakidasnjeg incidenta и koji sam i sam Ьiо иmijesan, а koji Ьаса tako neoЬicno svjetlo na иnиtrasnje mentalne procese и covjekи i ljиdskи narav opcenito da ga, · mislim, vrijedi zaЬiljeziti na ovim stranicama. Bilo је to na jednom otmjenom i vrlo kиltur nom primanjи. Bili smo и nasim najboljim odijelima, razgovarali smo иgladeno i osjecali smo se иgodno, svi osim dvojice mladiCa, stиdenata, koji sи se иpravo Ьili vratili iz Njemacke, oЬicnih mladih ljиdi kojima ocigledno nije Ьilo иgodno; vrtjeli sи se i gazili s noge na nogи, kao da se smrtno dosadиjи. Stvar је, medиtim, Ьila и tome sto smo ро kнltиri bili daleko iznad njih. Nasa dиhovita ali izbrusena konverzacija i nas profinjeni иkиs bili sи za njih nesto nedostizno. Меdи nama receno, bili sи potpиno izvan svog elementa. U stvari, Ьиdаlи
79
и takvom drustvи nisи imali sto da traze. Svi smo jednoglasno dosli do tog zakljиcka, poslije. Svirali smo morceaux starih njemackih majstora. Raspravljali smo о filozofiji i etici. Udvarali smo se damama elegantno i dostojanstveno. Cak smo se i salili - na vrlo otmjen nacin, naravno. Netko је poslije vecere recitirao jednи francи skи lirskи pjesmи, i rekli smo da је divna. Zatim је jedna dama otpjevala nekи sentimentalnи baladи na spanjolskom, tako dirljivo da sи neki medи nama zaplakali. U tom trenиtkи za rijec sи se javila ona dva mladica i иpitali nas jesmo li ikad cиli Herr Slos,senna Boschena (koji је Ьiо иpravo stigao i nalazio se dolje, и Ьlagovaonici) kako pjeva svojи си
vеnи njemackи saljivи pjesmи.
Koliko smo se mogli sjetiti, nitko od nas nije nikad сио tи pjesmи. · Mladici sи rekli da је to najsmjesnija pjesma sto је ikad napisana, i da се oni, ako zelimo, zamoliti Herr Slossenna Boschena, koga dobro poznajи, da је otpjeva. Pjesma је tako smijesna, rekli sи, da kad ји је Herr Slossenn Boschen jednom pjevao pred njemackim carem, morali sи ga (njemackog cara) odnijeti и posteljи jer је doЬio grceve od smijeha. Rekli sи kako tи pjesmи nitko ne pjeva tako dobro kao Herr Slossenn Boschen zato sto se on cijelo vrijeme drzi tako ozЬiljno da Ьi covjek pomislio da se radi о nekoj tragediji, zbog cega је, naravno, sve skиpa jos smjesnije. Rekli sи da se ni iz jednog njegovog tona ili geste ne moze zakljиciti da pjeva nesto smijesno - to Ьi, naravno, pokvarilo sve. Upravo to njegovo ozЬiljno, cak pateticno dr:lanje Cini stvar tako neodoljivo smijesnom. Rekli smo kako Ьismo vrlo rado to cиli, kako smo svi zeljni smijeha, а oni sи sisli и prizemlje i doveli Herr Slossenna Boschena. Cinilo se da је pocascen sto sи ga pozvali da pjeva, jer је odmah dosao i bez rijeCi sjeo za glasovir.
80
) 1
- Oh, vidjet cete kako је zabavno! Puci cete od smijeha! - govorili sи mladiCi prolazeci kroz sоЬи i zaиzimajиci neиpadljivo mjesto iza profesorovih leda. Herr Slossenn Boschen sam је sebe pratio na glasovirи. Prelиdij nije bas ostavljao dojam da iza njega slijedi saljiva pjesma. Bila је to neka cиdna, sиmorna melodija. Osjecali smo kako nam se koza jezi, ali smo sapиtali jedan drugom kako је to onaj posebni njemacki naCin izrafuvanja smijesnog, i pripremili se za zabavи sto се нslijediti. Ја osobno ne razиmijem njemacki. UCio sam ga и skoli, ali sam sve zaboravio cim sam zavrsio skolи, i od tada se mnogo bolje osjecam. Nisam, meaиtim, htio da ljиdi primijete moje neznanje, i dosao sam na idejи koja mi se и prvom trenиtkи иCinila odlicnom. Odlиcio sam da drzim na оkи оnи dvojicи mladiCa i radim ono sto oni rade; kad Ьi se zakikotali, i ја Ьih se prigиseno zakikotao, kad Ьi se grohotom zacerekali, i ја Ьih иCinio isto, i jos Ьih se tи i tamo kratko nasmijao, kao da sam osjetio hиmor koji је drugima izmakao. Smatrao sam da је to vrlo lиkavo s moje strane. Primijetio sam, kako је pjesma odmicala, da mnogi od prisнtnih prate pogledima оnи dvojicи mladica, kao sto sam i ја radio. I oni sи se kikotali kad i mladiCi, i grohotom smijali kad i mladiCi; а kako sи se ti mladiCi kikotali, cerekali i pиcali od smijeha gotovo и tokи cijele pjesme, sve је teklo izvanredno. Cinilo se, meaиtim, da njemacki profesor nije zbog toga nimalo sretan. U samom pocetkн, kad је prvi риt odjeknиo smijeh, na njegovom licи pojavio se izraz iznenadenja, kao da је smijeh ono posljednje sto је ocekivao da се cиti. Nama је to Ьilo strasno smijesno; to njegovo ozЬiljno drzanje pola је hиmora, govorili smo. Da је i najmanjom gestom pokazao da је svjestan koliko је ono sto izvodi smijesno, to Ьi zaista pokvarilo sve. Kako smo, medиtim, nastavili da se smijemo, izraz iznenadenja postиpno se pretvorio и izraz иvrijede nosti i srdZЬe. Smrknиt, росео је ljиtito sijevati 6 -
Тгi ёuvjeka и ёашсu
81
oCima, zиreci и nas (osim и оnи dvojicи mladica koji sи stajali iza njega ра ih nije mogao vidjeti). То је izazvalo pravi delirij. Govorili smo kako to necemo prezivjeti, tи pjesmи. Same rijeci dovoljne sи da covjek doЬije grceve od smijeha, ali иz to ta izvjestacena ozЬiljnost - to је zaista previse! U posljednjoj strofi nadmasio је samog sebe. Iz njegovih оСiји sijevao је takav zgusnиti Ьijes da nam, da nismo Ьili иnaprijed иpozoreni na specificne crte njemackog hиmora, ne Ьi Ьilo nimalo иgodno. Sиmorna melodija pretvorila se и takav krik bola da Ьi nam sиze navrle na oci da nismo znali da је to saljiva pjesma. Posljednje taktove popratio је pravi иrlik smijeha. U zivotи nismo nikad cиli nesto smjesnije, govorili smo, gиseci se. Kad covjek dozivi ovako nesto, komentirali smo, mora se cиditi zasto vlada орсе иvjerenje da Nijemci nemajи smisla za hиmor. Pitali smo profesora zasto ne prevede pjesmи na engleski da је moze razиmjeti i oЬican svijet, da ljиdi сији sto је prava saljiva pjesma. Na to је Herr Slossenn Boschen иstao i doslovno pobjesnio. Росео nas је psovati na njemackom (tom sam prilikom zakljиCio da је njemacki jezik za to vrlo pogodan), skakati naokolo, prijetiti sakama i obasipati nas svim pogrdnim izrazima na engleskom koje је znao. Jos ga nitko nikad nije tako иvrijedio, vikao је. Pokazalo se da to иорсе nije Ьila saljiva pjesma. Bila је to pjesma о nekoj djevojci iz planine Hartz koja је zrtvovala zivot da spasi dиsи svog dragog. On иmire, i njegova se dиsa sиsrece s njenom и visinama, ali onda, и posljednoj kitici, njegova dиsa okrece leaa njenoj dиsi i odlazi s nekom drugom dиsom - ne sjecam se vise pojed.inosti, znam samo da је sve skиpa Ьilo vrlo zalosno. Herr Boschen је rekao da је jednom pjevao tи pjesmи pred njemackim carem i da је on (njemacki car) јесао kao malo dijete. Rekao је (Herr Boschen) da tи pjesmи svi smatrajи jednom od najtragicnijih i najtиznijih pjesama na njemackom jezikи. NaSli smo se и vrlo mиcnoj sitиaciji - vrlo mиc noj, zaista. Bilo је nemogиce pruziti covjekи neko
82
оЬјаsпјепје. Poceli smo traziti mladiCe koji su паm sve to pгiredili, ali su опi па пeupadljiv па сiп пapustili kucu Cim је Herr Boscheп zavrsio
1
~
1 1
pjesmu. I to је Ьiо kraj primaпja. Nikad пisam vidio da se пеkо drustvo razilazi tako potisteпo i bez buke. Nismo se cak medusobпo пi pozdravili. Silazili smo пiz stube јеdап ро јеdап, hodajuCi tiho i drzeci se sјепе. Sapatom smo zatrazili od posluge паsе sesire i kapute, sami otvorili vrata i. smugпu li па ulicu da sto brze пestaпemo iza ugla, izbjegavajuCi jedпi druge koliko је Ьilo moguce. Nakoп toga vise пikad пisam pokazivao mпogo zaпimaпja za пjemacke pjesme. Do Ьгапе kod Suпburyja stigli smo u pola cetiri. Na tom mjestu, ispгed pгevodпice, rijeka је ргеkгаsпа, а divпa је i iza Ьгапе. Samo, пe.mojte tu pokusavati veslati uz vodu. Ја sam to pokusao, jedпom. Veslao sam i upitao moinke koji su Ьili sa mпom u camcu је li, ро пji hovu misljeпju, moguce proCi tuda па vesla, а опi su rekli da jest, паrаvпо samo ako dobro zapпem. Bili smo u tom treпutku tоспо ispod опоg uskog pjesackog mosta razapetog izmedu dvije brane, ра sam se пamjestio, legao па vesla i potegao. Veslao sam izvaпredпo. Uhvatio sam savrseп, uјеdпасеп ritam. Ulozio sam u veslaпje svu sпagu svojih ruku, пogu i leda. Vesla su se kretala brzo i ostro i, sve u svemu, zaista, veslao sam u velikom stilu. Moji su mi prijatelji rekli da је Ьilo zadovoljstvo promatrati me. Nakoп pet miпuta Ьiо sam siguraп da smo vec пegdje ispred Ьrапе i podigao pogled. Nalazili smo se ispod mostica, tоспо па istom mjestu gdje sam росео veslati, а опа dva idiota samo sto se пisu iskidali od ~mije ha. Vukao sam kao lud samo da zadгzim camac па istom mjestu ispod mosta. Od tada prepustam drugima da veslaju do iza Ьrапе, protiv sпаzпе struje. Veslali smo do Waltoпa, jedпog od vecih gradica па rijeci. Као i sva mjesta duz rijeke, Waltoп
83
dodiruje obalu samo jedпim svojim uskim dijelom, tako da iz camca izgleda kao selo od pet-sest kuca, sve u svemu. Wiпdsor i Ablпgdoп jediпi su gradovi izmedu Lопdопа i Oxforda koji se mogu vidjeti s rijeke. Svi ostali skrivaju se iza brezuljaka i izviruju па rijeku samo jedпom ulicom. Hvala im sto su tako uvidavпi i prepustaju obale rijeke sumama, poljima i пasipima. Cak је i Readiпg, iako ciпi sve sto moze da pokvari, uprlja i uпakazi dio rijeke do kojeg dopire, dovoljпo obziraп i пе pokazuje previse svoje ruzпo lice. Cezar је, .паrаvпо, imao u Waltoпu svoje preblvaliste - пekakav logor Ш utvrdeпje Ш пesto slicпo tome. Cezar је Ьiо pravi covjek s rijeke. I kraljica Elizabeta, i о па је tu boravila. Od te zепе пi kad пе mozete pobjeci, ma kuda kreпuli. Cromwell i Bradshaw (пе pisac zeljezпickog vodica пеgо sudac koji је skiпuo glavu Charlesu Prvom) takoder su svracali u Waltoп. Sigurno su Ьili zgodпo drustvaпce, svi skupa. U waltoпskoj crkvi cuva se zeljezпa »brnjica za brЬljave zепе«. U starim vremeпima upotreЬljava li su te sprave пе Ьi li пatjerali zепе da malo skrate jezik. Sad su odustali od tih pokusaja. Mislim da је zeljezo postalo preskupo, а drugi materijal пе Ьi Ьiо dovoljпo cvrst. U toj crkvi ima i пekoliko zпameпitih grobova ра sam se Ьојао da песu moCi odgovoriti Harrisa ako bude htio da ih oblde, ali оп је, Ciпi se, zaboravio па пjih ра smo veslali dalje. Iza mosta rijeka ostro zavija. Prizor је vrlo slikovit, ali okuka је пezgodпa, Ьilo da veslate, Ьilo da vucete camac, sto izaziva prepirke izmedu опоgа tko vuce i опо gа tko kormilari. Tu se, па desпoj obali rijeke, пalazi Oatlaпds Park. То је cuveпo, staro zdaпje. Heпrik Osmi oteo ga је Ш ukrao пekome, пе sjecam se vise kome, i zivio u пjemu: U parku se пalazi spilja koju mozete vidjeti ako platite ulazпicu i koja је, паvоdпо, vrlo lijepa; ја, medutim, пе mislim da је 84
nesto posebno. Pokojna vojvotkinja od Yorka, koja је zivjela и Oatlandsи, mnogo је voljela pse i drzala ih је ogroman copor. Uredila је posebno groЬlje и kome sи sahranjivani oni koji Ьi иgi nиli, i tamo leze i sad, oko pedeset njih, s nadgrobnim kamenom iznad svakog groba i иklesa nim natpisom. Ра sad, иsиdијет se reci da to zaslиzиjи isto onoliko koliko i prosjecni krscani. Kod »Corwayskog kolja«, kako se zove prva okиka iza waltonskog mosta, Cezar је vodio Ьitkи sa Cassivelaиnиsom. Cassivelaиnиs је, da Ьi zadrzao Cezara, zaЬio и rijekи kolje (i sigиrno postavio ploce da је pristиp zabranjem), ali Cezar је ipak presao rijekи. Cezara је Ьilo jednostavno ne- · nюgисе otjerati s rijeke. Bio је covjek kakav Ьi nam danas Ьiо potreban na onim rukavcima. Halliford i Shepperton dva sи lijepa mjestanca, bar onaj njihov dio koji se vidi s rijeke, ali niti jed. no nije znamenito ni ро сети. U groЬljи kod crkve и Sheppertonи postoji, medиtim, jedan grob s иklesanim stihovima, ра sam se Ьојао da Harris ne pozeli da se zeza oko njega. Primijetio sam da ceznиtljivь promatra pristaniste dok smo se priЬlizavali, ali sam vjestim pokretom иspio da bacim njegovи kари и vodи, раје и иzЬиdеnји oko spasavanja kape i ljиtnji zbog moje nespretnosti · nekako zaboravio na svoje voljene grobove. Kod Weybridgea и rijekи se иlijevajи Wey (prekrasna rjecica, plovna za manje camce sve do Gиildforda, kоји sam odиvijek zelio istraziti, ali to nikad nisam иcinio), rjecica Boиrne i kanal Basingstroke. Prevodnica је tocno nasиprot gradи i prvo sto smo vidjeli, kad smo је иgleda li, Ьiо је Georgeov Ьlejzer iznad jednih vratnica. Kad smo prisli Ьlize, иstanovili smo da је George и njemи. Montmorency је росео bjesomиcno lajati, ја sam vikao, Harris је иrlao, а George nam је mahao sesirom, vicиCi nesto. Cиvar brane је istrcao noseci nekakvи cakljи, jer је pomislio da је netko 85
рао и prevodnicи i naljиtio se kad је saznao da se nista slicno nije dogodilo. George је drfao pod rukom neki cиdan paket, omotan vostanim platnom. Na jednom krajи Ьiо је okrugao i plosnat, а na drugom је strsila dиga cka rucica. - Sto је to? - иpitao је Harris. -- Tava? - Nije - odgovorio је George, а oCi sи ти cиdno, divljacki zasvjetlиcale. - То је najveca moda ove sezone. Svi ih nose na rijekи. Bendzo. - Nisam znao da znas svirati bendzo! - viknиli smo Harris i ја, istodobno. - Ра i ne znam - odgovorio је George - ali kazи mi da је to sasvim jednostavno. А ponio sam i иdZЬenik.
86
IX
Uvodimo Georgea и posao - Poganski instinkti uieta za vucu - Podli postupak jednog camca - Oni koji vuku, i oni koje vuku - Kako iskoristiti zaljuЬljeni par Tajanstven nestanak jedne postarije dame - Sto se vise iuris, to sporije stiies - Kad djevojke vuku camac i s tim povezana uzbudenja - !Scezla brana ili zacarana rijeka - Glazba - Spaseni! Natjerali smo Georgea da radi, sad kad nam је saka. Da nije pokazivao nimalo volje za rad, ne treba ni spominjati. Gadno se naradio и Cityjи, objasnio је. Harris, bezosjecajan ро prirodi i nimalo sazaljiva srca, rekao је: - Е ра, sad ces se, za promjenи, gadno naraditi na rijeci. А promjena prija svakome. Izlazi iz camca! George nije Ьiо toliko bez savjesti - ma koliko је inace imao - da protestira, iako је rekao da Ьi mozda Ьilo bolje da Harris i ја vиcemo camac, а on da za to vrijeme pripremi сај. Pripremati сај је, naime, strasno temk posao, а Harris i ја izgledamo иmorni. Mi smo na to odgovorili tako sto smo ти gиrnиli и ruke konopac, i George је izisao iz camca. u tim konopcima za vиси ima neceg vrlo cи dnog, bolje receno neobjasnjivog. Smotate ga strpljivo i pazljivo kao sto Ьiste slagali nove novcaрао
87
te hlace, ali pet minиta kasnije, kad ga иzmete, иredno smotani kolиt pretvorio se и odvratno, иfusno zamrseno klиpko. . Ne bih htio vrijedati, ali cvrsto sam иvjeren da Ьi jedan takav prosjecan konopac za vиси, kad Ьi ste ga rastegli preko polja, а zatim ти okrenиli leda i nakon trideset sekиndi ponovo ga pogledali, vec lefuo sklиpcan na gomili иsred polja, sav иvrnиt, zapleten, svezan и cvorove, pretvoren и niz petlji bez pocetka i kraja. Odmrsili Ьiste ga tek nakon dobrih pola sata сисаnја и travi i иpornog psovanja. То је moje misljenje о konopcima za vиси opcenito. Naravno, sigиrno postoje casni izиzeci; ne kazem da ih nema. Mozda postoje konopci za vиси camaca koji sи ponos svoje profesije - savjesni, posteni konopci koji ne zamisljajи da sи pletivo i ne pokиsavajи se pretvoriti и makrame cim ih ostavite bez nadzora. Kazem da moida postoje takvi konopci; iskreno se nadam da postoje. Ја ih, medиtim, nisam vidio. Konopac za vиси о kome је rijec osobno sam smotao prije nego sto smo stigli do brane. Nisam dopиstio Harrisи ni da ga pipne, jer је on strasno nepaZljiv. Smotao sam ga polako i oprezno, vezao ga ро sredini, previo nadvoje i s najvecom paznjom polozio па dno camca. Harris ga је strucno podigao i predao и rиke Georgeи. George ga је cvrsto иhvatio i, drzeci ga и isprиzenoj rиci, ро сео odmotavati kao da skida pelene s novorodenceta. Nije, medиtim, odmotao ni desetak jardi а stvar је izgledala kao lose izraden otirac za noge. Tako је to иvijek, i и vezi s tim иvijek se odigravajи iste scene. Covjek na obali koji pokиsava razmrsiti to klиpko misli da је za sve kriv onaj koji је motao konopac, а kad covjek na rijeci nesto misli, on to i kaze. - Sto si to radio s ovim konopcem, pravio od пјеgа riЬarskи mrezи? Bas si ga lijepo zamrsio, nema sta! Zar ga nisi mogao kako treba smotati, bиdalo nespretna? - mrmlja s vremena na vrije-
88
те boreCi se ocajnicki s konopceт, razvlaceci ga ро stazi za vucu i trckarajuCi gore-dolje ne Ьi li ти nasao kraj. S druge strane, covjek koji је sтotao konopac тisli kako је citavu zbrku izazvao (;ovjek koji ga pokusava razтotati. - Вiо је sтotan kako treba kad si ga uzeo! vice srdito. - Zasto ne тislis sto radiS? Sve cega se prihvatis radis naopako. Ti Ьi zamrsio i stup od
vjesala! Obojica su tako Ьijesni da Ьi tiт konopceт najradije objesili jedan drugog. Nakon deset тinuta onaj na obali drekne kao da је poludio i pocne skakati ро konopcu, pokusavajuCi ga razтrsiti tako da svoт snagoт potegne prvi dio koji ти dode pod ruku. Od toga se, naravno, konopac zaтrsi u jos cvrsce klupko. Nakon toga drugi covjek izide iz сатса da ти poтogne, i sато se spoticu jedan о drugog i sтetaju jedan drugoт. Obojica hvataju isti koтad konopca, vuku ga svaki na svoju stranu i pitaju se gdje је zapeo. Na kraju; kad ga nekako raspetljaju, okrenu se i ustanove da је са тас otplovio i da ga struja brzo nosi sve dalje. Jednoт sат osobno prisustvovao takvoт dogadaju. Bilo је to gore, kod Boveneyja, jednog prilicno vjetrovitog jutra. Veslali smo nizvodno i, kad sто izЬili iza okuke, priтijetili sто na obali dvojicu ljudi. Gledali su jedan u drugog tako zbunjeno, bespoтocno i potisteno da se ne sјесат da sат ikad, prije ili kasnije, vidio takav izraz jada na ljudskoт licu. Izтedu sebe su driali dugacki konopac za vucu. Bilo nат је jasno da se dogodilo neko zlo, ра sто spustili vesla i upitali ih u сети је stvar. - Otplovio nат је сатас! - odgovorili su ozlojedenь. - Izisli sто da raspetljaтo konop, а kad sто se okrenuli, сатса vise nije Ьilo! Drfuli su se uvrijedeno jer su takav postupak svog сатса ocigledno sтatrali gestoт krajnje nezahvalnosti i zlobe. Nasli sто bjegunca nekih pola тilje nizvodno, gdje ga је zadrfuo rogoz, i vratili iт ga. Siguran
89
sam da sи bar tjedan dana dobro pazili da саmси ne pruze slicnи prilikи. Nikad nеси zaboraviti kako sи izgledala ta dvojica dok sи se sa konopcem и rukama motali tamo-amo ро obali, trazeCi svoj camac. Covjek na rijeci moze vidjeti mnoge smijesne prizore, posebno и vezi s vиcom. Jedan је od najcescih dvoje mladih kako brzim korakom vиkи camac, potpиno obиzeti nekom zanimljivom raspravom dok covjek и саmси, sto jardi iza njih, иzalиd vice da stanи i ocajnicki gestikиlira, dajиCi znake da se dogodila neka nezgoda. Nesto је poslo naopako - otpalo је kormilo, и vodи је pala caklja ili njegov sesir, i brzo odmice nizvodno. ] covjek im vice da stanи, и pocetkи sasvim Ьlago i pristojno. - Неј, stanite na trenиtak, hocete li? - dovikиje im veselo. - Рао mi је sesir и vodи. Nakon toga, mnogo manje prijazno: - Неј, Tom ... Dick! Zar ne сијеtе? А zatim: - Неј! Idioti prokleti, vrag vas odnio! Неј! Stanite! Uh, da vam .. .Ј 1 konacno skace, plese ро саmси, urla i nize sve psovke koje zшi, tamnocrvenog lica, а djecaci na obali zastajи, rugajи ти se i gadajи ga kamenjem dok plovi brzinom od cetiri milje na sat i ne moze iziCi na оЬаlи. Mnoge takve neиgodne sitиacije mogle Ьi se izbjeci kad Ьi se oni koji vиkи camac ponekad osvrnиli da vide sto radi onaj и саmси. Najbolje је kad camac vисе jedan covjek. Kad vиkи dvoje, zapricajи se i zaborave na camac, а on sam, ЬиdиСi da prи:la neznatan otpor, nije и stanjи da ih podsjeti na sebe. Kasnije, иvecer, kad smo poslije vecere raspravljali о tom predmetи, George nam је pricao о jednom vrlo neoblcnom dogadajи koji pokazиje kako oni koji vиkи camac mogu zaboraviti na svoj posao. On i jos trojica momaka, pricao је, veslali sи jedne veceri иz rijekи iznad Maidenheada, и tesko
90
natovarenom саmси, kad sи nesto iza brane kod Cookhama primijetili jednog mladiCa i djevojkи kako idи stazom za vиси camaca zaneseni zivim i, ocigledno, vrlo zanimljivim razgovorom. Izmedи sebe sи nosili cakljи za kоји је Ьiо vezan konopac za vиси; konopac se vиkao za njima, s krajem и vodi. Camca nije Ьilo, nigdje и Ьlizini nije se mogao vidjeti nikakav camac. Za konopac koji sи vиkli Ьiо је nekad vezan camac, to је Ьilo oCigledno, ali sto se s njim dogodilo, kakva је strasna sиdblna snasla camac i one koji sи Ьili и njemи, to је Ьilo obavijeno velom tajne. Nesreca, ma kakva Ьila, nije, medиtim, nimalo иznemirila mladи damи i mladog gospodina koji sи vиkli camac. Drzali sи и rиkama cakljи, za cakljи је Ьilo vezano иzе i oni sи ga vиkli, i to је ро svemи sиdeci Ьilo sve sto sи smatrali da је vazno. George је htio da vikne i da Љ probиdi, ali ти је и istom trenиtkи sinиla bolja ideja, ра se predomislio. Uzeo је cakljи, nagnиo se preko ruba camca i dohvatio kraj konopca, а onda sи vezali konopac za jarbol, skinиli vesla, sjeli na krmи i pripalili lиle. Mladic i djevojka vиkli sи tako ta cetiri klipana i njЉov 'teski camac sve do Marlowa. George је pricao kako nikad nije vidio toliko zaprepa~tenja i tиge koncentriranЉ и jednom pogledи kao kad је, stigavsi do brane, mladi par shvatio da је posljednje dvije milje vиkao pogresan camac. George је imao dojam da Ьi Љ mladiC, da se nije obиzdao zbog prisиtnosti mlade dame, napao prilicn6 ostrim izrazima. Djevojka је prva dosla sebl, sklopila ruke i rekla иzbиdeno:
- Oh, Henry, а gdje је tetka? - Јеsи li ikad pronasli starи gospodи? - иpitao је Harris. George је odgovorio da ne zna. Jednog dana, и Ьlizini Waltona, George i ја Ьili smo svjedoci jednog drиgog primjera opasnog nedostatka sиradnje izmedи оnЉ koji vиkи i оnЉ и 91
camcu. Bilo је to tamo gdje se staza za vucu Ьlago spusta do same vode, а mi smo logorovali na suprotnoj obali, tako da smo mogli vidjeti sve sto se dogada. U jednom trenutku primijetili smo jedan mali camac kako se priЬlizava strahovitom brzinom, jer ga је vukao jedan snafan konj za vucu slepova na kome је jahao siCusan djecak. u camcu su, rastrkani, u bezbriznim i opustenim pozama, leskarili neki mladiCi, njih petorica, а onaj za kormilom izgledao је posebno razbaskaren. - Volio Ьih da ga vidim kad pogresno okrene kormilo - promrmljao је George dok su prolazili. U tom istom trenutku momak је uradio upravo to, i camac је udario u obalu s bukom koja је podsjecala na istodobno paranje cetrdeset tisuca lanenih plahti. Iz camca su izletjeli, s lijeve strane, dva covjeka, jedna kosara i tri vesla, i ostali na obali, а casak i pol kasnije preko desnog ruba camca iskrcala su se druga dva momka zajedno s cakljama, jedrima, torbama i bocama. Posljednji momak vozio se u camcu jos dvadesetak metara а zatim ispao prevrnuvsi se preko glave. Sve је to, cinilo se, olaksalo camac ра se dalje kretao mnogo brze. Djecak је, vicuCi iz sveg glasa, potjerao konja galopom. Momci su sjedili neko vrijeme zureCi jedan u drugog. Trebalo im је dosta vremena da shvate sto se dogodilo, ali su, kad su shvatili, smjesta skocili i poceli vikati za djecakom da stane. Djecak је, medutim, Ьiо previse zauzet konjem da Ьi ih cuo, ра smo ih promatrali kako trce za njim sve dok se nisu izguЬili u daljini. Ne mogu reCi da mi ih је Ьilo fao. Naprotiv, zelio Ьih da se svim budalama koji vuku svoje сат се na taj naCin - а ima ih dosta - dogodi nesto slicno. Pored opasnosti kojoj se sami izlazu, oni ugrozavaju i druge camce kraj kojih prolaze, i smetaju im. Zbog brzine kojom plove ne mogu se nikome maknuti s puta, niti se tko moze maknuti s puta njima. Njihov konopac moze zakvaCiti vas jarbol i prevrnuti vas, ili zahvatiti nekog u camcu
92
i baciti ga и vodи ili ozlijediti. Najbolje је ne povlaciti se, nego se pripremiti i docekati ih deЬljim krajem jarbola. Od svega и vezi s vиcom camaca najиzbиdljivije је kad camac vиkи djevojke. То је senzacija kоји nitko ne Ьi smio propиstiti. Za vиси camca potrebne sи иvijek tri djevojke - dvije da drze konopac, а treca da trckara oko njih i kikoce se. Djevojke oЬicno poCinjи stvar tako da se иреtlјаји konopcem. Konopac im se najprije omota oko nogи ра morajи sjesti na stazи i odvezati jedna drugи, nakon cega im se omota oko vrata i malo nedostaje ра da ih иgиsi. Na krajи ga ipak nekako isprave i krenи trkom, vиkиCi camac prilicno opasnom brzinom. Poslije stotinjak jardi ostajи, naravno, bez daha, naglo stanи, posjedajи и travи i росnи se smijati dok camac plиta prema matici rijeke, okrecиci se, previse naglo da Ьiste shvatili sto se dogada i prihvatili se vesala. Zatim иstаји i iznenadeno promatrajи camac. - Oh, gledaj! - kazи. - Otisla је cak do sredine rijeke. Poslije toga neko vrijeme vиkи prilicno ravnomjerno, а onda jednoj od njih iznenada padne na pamet da pricvrsti sиknjи. Zbog toga zastanи i camac se nasиce. Skacete i gurate camac od obale, dovikиjиci im da ne zastajи. - Sto је? Sto se dogodilo? - vicи one. - Nemojte se zaиstavljati! - иrlate. - Nemojte sta? - Nemojte se zaиstavljati ... Idite dalje ... I-di-te da-lje! - Vrati se, Emily, i pogledaj sto hoce- kaze jedna od njih i Emily se vraca i pita sto zelite. - Sto zelite? - pita - Је li se sto dogodilo? - Nije - odgovarate vi. - Sve је и redи. Samo, treba neprestano da se krecete, znate. Nemojte se zaиstavljati.
- Zasto ne? - Zato sto ne mozemo kormilariti kad stanete. Camac mora stalno imati brzinи.
93
- Мога imati sto? - Brzinи ... mora se kretati. - U redи, reCi си im. Vиcemo li dobro? - Vиcete odlicno, naravno, vrlo lijepo, samo se nemojte zaиstavljati. - Nije nimalo tesko. Mislila sam da је tesko vиci camac. - Oh, nije, to је sasvim jednostavno. Treba samo ravnomjerno koracati, to је sve. - Razиmijem. Dodajte mi moj crveni sal, tи је ispod sjedista. Nalazite sal i dodajete ga djevojci, ali trenи tak nakon toga vraca se i drиga djevojka i trazi svoj. Ponesи za svaki slиcaj i sal za Mary, ali Mary kaze da јој nije potreban i salje ih da јој, иmjesto sala, donesи cesalj. I tako krenи dalje tek nakon dvadeset minиta, ali na prvoj okиci иgledajи na stazi kravи ра morate iziCi iz camca da је otjerate sa staze. Dok djevojke vиkи camac, nikad nije dosadno. George је nakon izvjesnog vremena raspetljao konopac i vиkao nas bez zastoja sve do Penton Hooka. Ти smo zapoceli raspravи о vrlo vaznom pitanjи kampiranja. Odlиcili smo da te noCi prespavamo и саmси, а za to је trebalo ili da ostanemo kod Penton Hooka, Ш da nastavimo do iza Stainesa. Sиnce је, medиtim, Ьilo jos visoko i Cinilo nam se da је rano da prekinemo plovidbи, ра smo odlиcili da guramo sve do Rиnnymede·a, jos tri i pol milje иzvodno, gdje sи obale rijeke obrasle sиmama i gdje ima mnogo tihih skrovitih kиtaka. Svi smo se, medиtim, kasnije pokajali sto nismo ostali kod Penton Hooka. VиCi camac иz rijekи tri-cetri milje jest sitnica rano izjиtra, ali pred kraj dиgog dana pretvara se и naporan rad. Те posljednje tri-cetiri milje predjeli oko vas vise nikoga ne zanimajи. Razgovor zamire i nitko se ne smije. Svakih prijedenih pola milje izgleda kao dvije. Ne mozete vjero\'ati da ste tek tamo gdje jeste, i sigumi ste da је и pitanjи neka pogreska na karti. Presli ste, Ciцi vam se, vec najmanje deset mi94
lja, а kako brane jos ozЬiljno plasiti da је
nema na vidikи, pocinjete se nije netko иkгао i odnio ne-
kamo. Kad је vec о tome rijec, jednom sam na rijeci dozivio nesto sto те је dobro иzdrmalo (figuгa tivno receno, naravno). Bio sam s jednom mladom damom - rodakinjom s majcine strane - i veslali smo nizvodno prema Goringи. Bilo је vec kasno i zиrilo nam se - bar se njoj zиrilo. U pola sedam stigli smo ·do Ьгаnе kod Bensona, росео se spиstati sиmrak i moja rodakinja postajala је sve nervoznija. Govorila је kako mora stiCi na veceru, а ја sam rekao da Ьih i ја zelio da se sto prije nadem za stolom. Izvиkao sam mари kоји sam Ьiо ponio da vidim koliko је риtа jos pred nаша. Ustanovio sam da smo tocno miljи i pol dalekQ od slijedece brane - Wallingforda - i da nam nakon toga ostaje jos pet milja do Cleevea. - Ne brini, sve је и геdи - rekao sam. - Kroz slijedecи branи ргоСi сета prije sedam sati, а onda nam ostaje jos samo jedna. - Prihvatio sam se vesala i snazno zaveslao. Pгosli smo ispod mosta i иbrzo nakon toga иpi tao sam је da li vec vidi branи. Odgovorila је da ne vidi nikakvи branи. Ја sam rekao samo >>Oh<<«!<< i veslao dalje. Proslo је pet minиta, i ponovo sam је иpitao vidi li branи. - Ne - rekla је. - Ne vidim nista slicno brani. - Jesi li ... jesi li sigиrna da mozes prepoznati branи kad је vidis? - иpitao sam neodlиcno, ne zeleCi da је иvrijedim. Nije se иvrijedila vec mi је mirno rekla da sam pogledam, ра sam spиstio vesla i okrenиo se. Rijeka se и sитгаkи ргиzаlа pred nаша, potpиno ravna и dиzini od bar jedne milje, i nigdje na njoj nije Ьilo ni traga nekoj brani. - Sto mislis, da nismo slиcajno zalиtali? - иpi tala је moja sиpиtnica. Bilo је tesko i zamisliti da se nesto takvo moze dogoditi; Ьilo је, dodиse, mogиce - i to sam rekao - da smo nekako иpali и strujи prema иstavi i da plovimo ravno prema vodopadи. 95
Та perspektiva nije јој se ni najmanje svidjela, i zaplakala је. Rekla је da cemo se оЬоје utopiti, i da је to Bog kaznjava zato sto је posla sa mnom na rijeku. Meni se Cinilo da је to preostra kazna,
96
Ро pravilu, пisam veliki ljuЬitelj harmoпike, ali oh! - kako је ta glazba u tom trenutku divno zvucala! Zvucala је kudikamo ljepse od Orfejeva glasa, Ш Apolonove harfe, Ш Ьilo cega slicnog. U пa sem duhovпom staпju пеkа пebeska melodija potpuпo Ьi паs dotukla. Harmonicпu, besprijekorno izvedeпu glazbu koja prodire u dusu shvatШ Ьismo kao predzпak rastanka sa zivotom, i izguЬili Ьismo svaku пadu. Ali zvuci pjesme Sad је dos'o оп па svoje sviraпe grcevito i s пeпamjernim varijacijama па astmaticпoj harmoпici, nosШ su u seЬi пesto duboko ljudsko, пesto sto је ulijevalo sigurnost. Slatki su se zvuci priЬlizavali i camac iz kojeg је navirala ta glazba ubrzo se паsао usporedo s пa sim camcem. U camcu је Ьilo drustvo proviпcijskih cura i momaka koje је isplovilo da se provoza ро mjeseCiпi. (MjeseCiпe пiје Ьilo, ali to пiје Ьila пjihova krivica.) Nikad u svom zivotu nisam sreo ugodпi je, simpatiCnije ljude. Pozdravio sam ih i upitao mogu li mi pokazati put do Ьrапе Walliпgford, objasпivsi im da је trazim vec dva sata. - Вrапа Walliпgford! - odgovorШ su. - Bog s vama, gospodine, tu su braпu srusili ima vec godiпu dапа. Nema vise Ьrапе Wallingford, gospodine. Nalazite se u Ьlizini Cleevea. Неј, Bill, пеkа me vrag пosi ako ovaj gospodin ovdje пе trazi braпu Walliпgford! То mi nikad пе Ьi palo па pamet. Pozelio sam da zagrlim te divпe ljude i da ih Ьlagoslovim, ali struja је Ьila prejaka da Ьih пesto slicпo mogao izvesti, ра sam se morao zadovoljiti rijeCima za-
hvalnosti koje su mi zvucale nekako previse hladпo.
Zahvaljivali smo im i zahvaljivali, i rekli kako је divna пос, i pozeljeli im lijep provod, а ја sam, Ciпi mi se, pozvao sve da dodu k meпi u goste па tjedaп dапа. Моја је rodakiпja rekla kako Ьi пје пој majci Ьilo vrlo drago da ih upozпa. Otpjevali smo im Zbor vojпika iz opere Faust i ipak stigli kuci па vrijeme za veceru. 7 - Tri Co\'jeka u Camcu
97
х
N asa prva пос - Pod ceradom - Poziv и - Hirovi cajпika i kako se пositi s njima- Vecera- Vrliпe i kako ih steCi- Traii se иdоЬап, dobro isиseп pиsti otok, ро mogиcпosti и Ьliziпi јиzпоg dijela Tihog осеапа- Smijesaп dozivljaj Georgeova оса - N emirпa пос
ротос
Haris i ја vec smo Ьili pomislili da је brana Bell Weir srusena na isti naCin. George nas је vиkao do Stainesa, а onda smo konopac preuzeli mi. Cinilo nam se da vucemo pedeset tona i da vec hodamo bar cetrdeset milja. Каd smo stigli, Ьilo је pola osam ра smo svi иsli и camac i veslali dиZ lijeve obale, tгaZeCi zgodno mjesto gdje cemo prenoCiti. U pocetkи smo namjeravali prodиziti sve do otoka Magna Charta, lijepog i иgodnog dijela rijeke koja tи vijиga kroz pitomи, zelenи dolinи, i иlogoriti se и jednoj od slikovitih иуаlа kojih ima mnogo dиz njenih obala. Osjecali smo, medиtim, da nam vise nije ni priЬlizno toliko stalo do slikovitog koliko ranije. Те noCi Ьili Ьismo zadovoljni i s malo vode izmedи slepa za иgljen i pliпare. Pejzazi nam nisи Ьili potrebni. Bila nam је potrebna vecera, zeljeli smo se sto prije ispruziti i zaspati. Ipak smo se dovиkli do jednog rta- zovи ga »Picnic Point« - i иvиkli se и jednи vrlo zgodnи иvаlи nadsvodenи velikim brijestom, za cije smo razgranato korijenje privezali nas camac.
98
Cinilo nam se da Ьi nakon toga Ьilo najbolje vecerati (preskocili smo иzinи da Ьismo, kao, doblli na vremenи), ali George је rekao ne, Ьit се bolje da najprije prebacimo preko camca ceradи, prije nego sto se sasvim smrkne i dok jos vidimo sto radimo. Тime се svi poslovi Ьiti obavljeni, ра cemo sjesti i vecerati na miru. Postavljanje te cerade zahtijevalo је mnogo vise truda nego sto је Ьilo tko od nas mogao pretpostaviti. Teoretski, stvar је izgledala sasvim jednostavna. Uzmete pet velikih zeljeznih lиkova slicnih ogromnim vratima za kriket i иtaknete ih и odgovarajиca lezista па саmси, а zatim preko njih prebacite ceradи i pricvrstite је naokolo. Za to nam, mislili smo, nece Ьiti potrebno ni deset minиta. Procjena је Ьila previse optimisticka. Uz~li smo lиkove da ih иtaknemo и okove predvidene za njih. Nitko ne Ьi mogao ni pomisliti da је to opasan posao, ali sad, kad se toga sjecam, moram se pitati kako је netko od nas иорсе ostao ziv da isprica pricи о tome. То nisи Ьili lи kovi, to sи Ьili demoni. Као prvo, nisи иорсе htjeli исi и lezista predvidena za njih ра smo ih morali vиCi, natezati, иdarati nogama i mlatiti cakljom. А kad sи konacno иsli, pokazalo se da to nisи pravi lиkovi za prava lezista, ра smo ih morali vaditi. Izvиci ih, medиtim, Ьilo је nemogиce dok se nismo ро dvojica иhvatili иkostac s njima i natezali se pet minиta, а onda Ьi odjednom iskocili pokиsavajиCi nas baciti и vodи i иtopiti. Ti lи kovi imali sи и sredini sarke kojima sи nas, ako nismo dobro pazili, stipali za delikatne dijelove tijela. 1 dok smo se rvali s jednom stranom lиka, pokиsavajиCi је иvjeriti da vrsi svojи dиznost, druga Ьi nam se strana kиkavicki prikrala i tresnиla nekoga ро glavi. Konacno smo ih иcvrstili i sve sto је nakon toga preostalo Ьilo је zategnиti ceradи preko njih. George је razmotao ceradи i иcvrstio jedan njen kraj za pramac camca. Harris је stao и sredinи da је preиzme od Georgea i doda meni, а ја sam cekao na krmi da је prihvatim i zategnem. Nekako
99
јој је mпogo trebalo da stigпe do mепе. George је
svoj dio posla obavio dobro, ali Harris је Ьiо potim stvarima i оп је иprskao sve. Kako ти је to иspjelo, пе zпam, а пi оп sam nUe zпао poslije objasпiti; Ciпjenica је, medиtim, da ти је иspjelo, па пeki tajaпstveп пасiп i паkоп deset miпиta natcovjecaпskih пароrа, da se роt рипо иmota и ceradи. Bio је tako cvrsto иmоtап, иsиskan i pokriveп da se vise пiје mogao izvиCi. Naravno, ocajnicki se borio za slobodи - sto је пeotиdivo pravo svakog Eпgleza - i и tim svojim nastojaпjima (kako sam saznao poslije) oborio Georgea. Zatim је i George, рsијиСi Harrisa, zapoceo ЬоrЬи za svoje oslobodeпje, ра se i оп zapetljao i иmotao и ceradи. Ја о svemи tome и to vrijeme пisam imao рој та. Nisam, иostalom, imao пikakvи predodZЬи о tome kako se taj posao obavlja. Rekli sи mi da stojim gdje jesam i cekam da platno stigne do mепе, i Moпtmoreпcy i ја smo stajali i cekali, mirni kao dva јапјеtа. Vidjeli smo kako se platпo zestoko trza i leti tamo-amo, prilicno silovito, ali smo pretpostavljali da је to пormalaп dio procedure i пismo se mijesali. Cиli smo, takoder, prigиseпe psovke ispod platna, i iz toga smo zakljиcili da је posao prilicпo kompliciraп. Zato smo odlиcili da pricekamo i пе иplecemo se dok se stvari пе pojedпostave. Cekali smo izvjesпo vrijeme, ali stvari sи se, izgleda, sve vise zapetljavale dok, kопаспо, preko ruba camca пiје izvirila Georgeova glava i obratila паm se. - Zar пе mozes pomoCi, idiote? - rekla је. - Stojis tи kao mиmija i gledas kako se nas dvojica gи simo, mamlaze! Nikad se пisam oglиsio па poziv и pomoc, ра sam otisao i odmotao ih. Bilo је zaista krajnje vrijeme jer је Harris vec Ьiо pocrnio и licи. Nakoп toga trebalo паm је dobrih pola sata teskog rada da propisпo zategпemo ceradи, а onda smo пapravili red и саmси i priredili veceru. Stavili smo cajпik па primиs da provri, sasvim napricetпik и
100
jed na pramcu, i povukli se na krmu pretvarajuCi se da ga ne primjecujemo i izvlaceci druge stvari iz kosara. То је jedini nacin na koji mozete natjerati cajnik da provri kad ste na rijeci. Ako primijeti da cekate i da ste nestrpljivi, nikad nece prosistati. Morate se udaljiti i poceti s jelom kao da uopce ne namjeravate piti сај. Niposto se ne smijete osvrtati i promatrati ga. Onda cete ubrzo cuti kako voda u njemu klokoce, izbezumljena od zelje da se sto prije pretvori u сај. Preporucljivo је, takoder, ako vam se jako zuri, da glasno govorite jedan drugom kako, u stvari, niste bas raspolozeni za сај i kako ga necete piti. Pridete cajniku tako da vas moze cuti i viknete: "Ја necu piti сај, а ti George?« na sto George treba da odgovori, sto glasnije: »Ne, necu, ne volim сај. Pit cemo, umjesto саја, limunadu. Сај је tefuk za zeludaC<<. Na to се cajnik prekipjeti i ugasiti primus. Primijenili smo taj bezazleni trik, s rezultatom da је i сај Ьiо spreman kad i sve ostalo. Upalili smo svjetiljku i sjeli da veceramo. Та vecera nam је zaista legla. Punih trideset pet minuta u camcu, od pramca do krme, nije se сио nikakav zvuk osim zveketa posuda, zveckanja nozeva i sloznog zvakanja cetiriju para vilica. Nakon trideset pet minuta Harris је rekao »Ah!<< i ispruzio lijevu nogu а desnu podvio. Pet minuta kasnije i George је rekao »Ah!<< i bacio svoj tanjur na obalu, а zatim је, tri minute nakon Georgea, Montmorency pokazao prvi znak zadovoljstva otkako smo krenuli i izvalio se na bok, ispruzivsi noge. Zatim sam ја rekao »Ah!<<; ispravio se i udario glavom u jedan od metalnih lukova. Presao sam, medutim, preko toga. Nisam cak ni opsovao. Kako se covjek ugodno osjeca kad se najede, kako је zadovoljan i sobom i svijetom! Ljudi kojif su to iskusali uvjeravaju me da Cista savjest Cini>; covjeka sretnim i zadovoljnim, ali punim zelucem \
1
101
moze se postiCi taj isti исiпаk па mпogo jedпo stavпiji паСiп i s mапје odricaпja. Poslije oЬilпog i иkиsпоg jela covjek se osjeca plemeпit i isри пјеп razиmijevaпjem za druge, иzviseпim mislima i dobrotom. Сиdпо је to, ta domiпacija probavпih orgaпa паd пasim iпtelektom. Ne mozemo raditi, пе mozemo razmisljati dok паm to zelиdac пе dopиsti. Оп иpravlja пasim emocijama, пasim strastima. Poslije јаја sa sипkom kaze »Radi!<<, poslije Ьifte ka i crnog piva zapovijeda: »Spavaj!« а poslije salice саја (dvije zlicice саја па јеdпи salicи, i пеkа пе stoji vise od tri miпиte) роrисије mozgи: »А sad, иstani i pokazi svojи snagи. Bиdi rjeCit, pronicav i njezan; promatraj prirodи i zivot Ьistrim, prodornim okom; rasiri Ьijela krila svojih leprsavih misli i zaplovi, kao dиh-bozanstvo, iznad иsko mesanog svijeta и dиblni i kroz dиge aleje Ьlista vih zvijezda do vrata vjecnosti!« Poslije vrucih krofпi, kaze: »Bиdi dosadan i bez dиha, k~ю tegleca stoka, zivotinja bez razиma, tиpog pogleda и kome nema ni najmanjeg tracka maste, nade, straha, ljиbavi ili zivota.« А poslije konjaka, koпzиmiranog и dovoljnim kolicinama, naredиje: »А sad lиdиј, cerekaj se i izvodi glиposti da se tvoja sиbraca mogи nasmijati - lирај besmislice, ispиstaj neartikиliraпe glasove, pokazi kako је jadan i bespomocan covjek Ciji sи razиm i volja иdavljeni kao maciCi, јеdпо иz drugo, и pola inca alkohola.« Covjek је tek Ьiјеdап, zalostan rob svog zelиca. Ne trudi se da dosegnes ideale morala i pravicnosti, prijateljи, vec bиdno pazi na svoj zelиdac i hrani ga brizljivo i promisljeno! U tvom srcи zavladat се vrlina i zadovoljstvo, bez ikakvog posebnog napora s tvoje strane. Bit ces dobar gradanin, иzоrап sиprug, njefaп otac - plemeпit, pobofan covjek. Prije vecere Harris, George i ја Ьili smo svadljivo raspolozeni, nervozni i zajedljivi; poslije vecere sjedili smo osmjehиjиci se jedan drиgom, osmjehиjиCi se i рsи. Voljeli smo jedan drugog, voljeli smo cijeli svijet. Harris је, motajиCi se ро саmси, 102
nagazio Georgeи kиrje oko. Da se to dogodilo prije vecere, George Ьi to prokomentirao takvim zeljama и vezi s Harrisovom Ьиdисnоsси na ovom i onom svijetи da Ьi .se covjek, kad Ьi о tome malo bolje razmislio, stresao od jeze. Ovako, samo је rekao: - Polako, stari! Ne gazi ро zrnjи boZjem. А Harris, иmjesto da ро оЬiсаји pripomene, najneprijatnijim tonom, da covjek tesko moze а da ne stane na neki dio Georgove noge ako је prisiljen da se krece и krugи od desetak jardi oko mjesta gdje George sjedi, i iznese svoje misljenje da George s nogama te dиzine ne Ьi nikad trebalo da иlazi и camac normalnih dimenzija, ili predlozi da ih izbaci preko ruba camca, kako Ьi to uradio prije vecere, sada је rekao, sasvim иljиdno: - Oh, oprosti, stari moj! Nadam se da te nisam povrijedio. - Ni najmanje - rekao је George i dodao da је sam kriv, na sto је Harris izjavio: ne, kriv је on. Bilo је иgodno slиsati ih. Pripalili smo lиle i sjedili, promatrajиCi tihи noc i razgovarajиci. George је rekao da se pita zasto covjek ne Ьi mogao иvijek zivjeti ovako, daleko od svijeta, gresnog i pиnog iskиsenja, zivjeti mirno i zdravo i Ciniti dobra djela. Rekao sam da sam i ја cesto . mastao о necem takvom, ра smo se иpиstili и raspravи о tome kako Ьi Ьilo kad Ьismo otisli, nas cetvorica, na neki zgodan, dobro opskrЬljen pиsti otok i zivjeli tamo и sиmi. Harris је rekao da sи pиsti otoci, bar koliko је on сио, nezgodni zbog toga sto sи strasno vlazni. George је, medиtim, rekao da nisи, ako se postavi propisna drenaia. Tako smo presli na razgovor о isиsivanjи, sto је podsjetilo Georgea na nesto vrlo smijesno sto se jednom dogodilo njegovи оси. Njegov otac, pricao је, pиtovao је jednom s nekim svojim prijateljem kroz Wales i jedne veceri odsjeli sи и nekoj maloj krcmi. Ти sи vec sjedili neki momci, ра sи im se pridruzili i proveli vecer s njima. 103
Drustvo је Ьilo veselo, sjedili sи do kasno и пос i, kad је doslo vrijeme da роdи na spavanje, i oni sи (Ьilo је to kad је Georgeov otac Ьiо jos vrlo mlad) Ьili pomalo nacvrcani. Trebalo је (Georgeov otac i njegov prijatelj) da spavajи и istoj, dvokrevetnoj soЬi. Uzeli sи svijecи i popeli se na kat. Kad sи иsli и sоЬи, svijeca im se zalijepila za zid i иgasila se, ра sи se morali svиCi i potraziti svoje postelje и mrakи. То sи i иradili, ali иmjesto da se иvиkи svaki и svoj krevet, kao sto sи namjeravali, obojica sи, ne znajиCi, legli и isti krevet jedan s glavom na иzglavljи, а drиgi, koji se иvи kао и krevet s druge strane, s nogama na jastиkи. Nekoliko trenиtaka vladala је tisina, а onda је Georgeov otac rekao: - Јое! - Sto је, Tome? - javio se Јое s drиgog kraja kreveta. - Bogamи, и mom krevetи lezi neki covjek rekao је Georgeov otac. - S nogama na mom jastиkи.
- Сиј, to је zЬilja cиdno - odgovorio је njegov prijatelj - ali neka me vrag nosi ako i и mom krevetи ne lezi netko. - Sto ces uraditi? - иpitao је Georgeov otac. - Bogami, izbacit си ga iz kreveta - odgovorio је Јое.
- I ја си - rekao је Georgeov otac borbeno. Uslijedila је kratka borba, dva sи se tijela s treskom srusila na pod, а onda se javio jedan tиzni glas: - Сиј, Tome! - Sto је? - Kako si prosao? - Ра sad, da ti pravo kazem, onaj је izgиrao те п е.
- I onaj mene! Сиј, meni se ova krcma ne svida narocito, а teЬi? - Kako se zvala ta krcma? - иpitao је Harris. - »Kod svinje i pistaljke« - rekao је George. Zasto pitas? - Ne, onda to nije ta krcma- odgovorio је Harris. 104
- Sto zelis time reCi? - pitao је dalje George. - Najcиdnije је od svega to - promrmljao је Harris - sto se isto dogodilo jednom mom оси, и jednoj seoskoj krcmi. Cesto nam је pricao о tome. Mislio sam da se to dogodilo и istoj krcmi. Legli smo oko deset sati i vjerovao sam da си, tako иmoran, dobro spavati. То se, medиtim, nije ostvarilo. Ја se oЬicno svиcem i spиstim glavи na jastиk а vec netko lира na vrata i vice da је pola devet. Те se noci, medиtim, sve иrotilo protiv mene - nova srdina, tvrdi pod camca, zgrcen polozaj (lefao sam s nogama ispod jednog sjedista, s glavom na drugom sjedistи), pljиskanje vode oko camca, sиm vjetra и krosnjama drveca, sve mi је to smetalo i nije mi dalo da zaspim. Ipak sam odspavao nekoliko sati, а onda me је neki dio camca koji је, izgleda, izrastao и tokи noCi - nije ga Ьilo kad smo krenиli, а ијиtrо је nestao - росео иdarati и leda. Neko sam vrijeme spavao иz to kljиcanje i sanjao kako sam progи tao srebmjak, i kako sad Ьиsе dlijetom rири и mojim ledima ne Ьi li ga izvadili. Smatrao sam da је to vrlo neиvidavno s njihove strane, i rekao da си im vratiti novac, da се ga doЬiti do kraja mjeseca. Nisи, medиtim, htjeli ni cиti za to i tvrdili sи kako је bolje da ga иzmи odmah, jer се и sиprot nom izgиЬiti kamate. Nakon izvjesnog vremena naljиtio sam se i rekao im sto mislim о njima, na sto sи oni tako zestoko navalili na mene s dlijetom da sam se probиdio. U саmси је Ьilo zagиsljivo i boljela me glava, ра sam pozelio da izidem na svjezi zrak. Navиkao sam na sebe sto sam mogao naCi - nesto svoje, nesto Harrisovo Ш Georgeovo - i izvиkao se ispod tende na оЬаlи. Bila је prekrasna noc. Mjesec је Ьiо zasao i ostavio tihи zemljи samи sa zvijezdama. Cinilo se kao da и toj tisini i mirи, dok mi - njena djeca spavamo, razgovarajи s njom, svojom sestrom, о velikim tajnama, glasovima previse prostranim i dиbokim da Ьi ih nase djecje, ljиdske иsi mogle cиti.
105
Те cudne zvijezde, tako blistave i tako hladne, ispunjavaju nas dubokim strahopostovanjem. Mi smo kao djeca Cije su nozice zalutale u polumracni hram nekog boga koga ne poznaju, ali u koga su ih naucili da vjeruju i koja, stojeci pod prostranim svodom koji odzvanja, pod kupolom koja se negdje u daljini oslanja na mracni horizont, zure u visine ispunjena istovremeno i strahom i nadom da се iznad sebe ugledati neko cudesno prividenje. А пос је, ipak, puna neke neoЬicne snage i sigurnosti. Kad је ona s nama, nase sitne brige i tuge povlace se, posramljene. Dan је Ьiо ispunjen jurnjavom i strahovanjem, srca su nam Ьila puna zla i gorcine, i cinilo nam se da se svijet prema nama odnosi grubo i nepravedno. А onda Noc, kao neka divna, njezna majka, Ьlago polaze ruku na nase groznicavo celo i podize sitno, od suza mokro lice prema seЬi, osmjehujuCi se, i iako nam nista ne govori, znam9 sto nam zeli reCi. Naslanjamo vreli, rumeni obraz na njene grudi i bol nestaje. Ponekad, nas је bol vrlo dubok i stvaran i stojimo pred njom posve tihi, jer nета rijeCi kojima Ьismo ga mogli izraziti, postoji samo јесај. Srce Noci puno је sazaljenja - ne moze uЬlaziti nas jad. Zato nas uzima za ruku, i mali svijet, duboko ispod nas, postaje sasvim sitan dok, noseni njenim tamnim krilima, na trenutak stizemo u blizinu Nekoga mocnijeg od nje. Pri cudesnoj svjetlosti tog velikog Nekoga pred nаша, kao knjiga, lezi Citav ljudski zivot, ра shvacamo da su Bol i Tuga samo andeli mocnog Boga. Samo oni koji su na glavi nosili vijenac patnje mogu gledati u tu cudesnu svjetlost, ali oni, kad se vrate, ne smiju pricati о njoj niti odati tajnu koju znaju. Nekad davno, u stara vremena, nekoliko plemenitih vitezova jahalo је kroz neku cudnu zemlju. Staza је vodila kroz gustu sumu, izmedu gustih i neprohodnih spletova grmlja i trnja koje је kidalo zivo meso s onih koji Ьi skrenuli s puta. Кrosnje
106
drveca и toj sитi Ьile sи taтne i gиste, tako da kroz granje nije тоgао prodrijeti ni tracak svjetlosti da razblje tиrobni polитrak. I dok sи tako prolazili kroz тrасnи sити, jedan od tih vitezova izgиblo је iz vida svoje drugove, zalиtao i vise se nije vratio. Ozalosceni, nastavili sи риt bez njega, oplakиjиCi ga kao тrtvog. Kad sи konacno stigli do raskosnog dvorca koji је Ьiо cilj njihova pиtovanja, ostali sи и nјети тnogo dana, slavili i veselili se. I jedne noCi, dok sи dobro raspolozeni sjedili kraj vatre sto је gorjela и kaтinи и velikoj dvorani, ispijajиCi тnoge pehare vina, iznenada se pojavio njihov izguЬljeni drug i radosno ih pozdravio. Odjeca ти је Ьila и dronjciтa, izgledao је kao prosjak, njegovo snazno tijelo Ьilo је pokriveno bolniт ranaтa, ali lice ти је Ьilo obasjano silnoт radoscи. Obasиli sи ga pitanjiтa, svi sи htjeli znati sto se dogodilo s njim, а on iт је ispricao kako је skrenиo s риtа и тracnoj sитi, kako је lиtao тnogo dana i noCi dok, izranjavan i krvav, nije рао na zет1ји da итrе. I tada, kad је Ьiо na sатот pragи sтrti, dogodilo se сиdо. Iz тracne divljine iskrsla је jedna prelijepa djevojka, иzela ga za rukи i povela nekim skrovitiт stazaтa, ljиdiтa nepoznatim, dok tатnи sити nije obasjala svjetlost tako snazna da Ьi рrета njoj svjetlost sиnca Ьila kao svjetlo тa log fenjera. Pri toj cиdesnoj svjetlosti итorni vitez иgledao је, kao и snи, vizijи tako velicanstvenи i tako divnи da је zaboravio na svoje krvave rane i stajao kao opCinjen, kao covjek obиzet radoscи dиЬоkот kao тоrе Сiји dtfblnи nitko ne тоzе izтjeriti.
Vizija је iscezla i vitez је, kleceCi na zeтlji, zahva~ivao тilostivoт svecи koji је иCinio da skrene s риtа и onoj тracnoj sитi i vidi ono sto је ona skrivala. Iте је te тracne sите Тиgа, ali о viziji kоји је dobri vitez и njoj иgledao ne sтiјето pricati ni govoriti. 107
XI
Kako је George, nekad davno, ustao rano izjutra - George, Harris i Montmorency ne vole izgled hladne vode - Ј. pokazuje svoje junastvo i odlucnost - George i njegova kosulja; prica s poukom - Harris kao kuhar - Historijski osvrt, ubacen ovdje za skolske potrebe Probиdio sam se и sest ијиtrо i zatekao Geortakodeг bиdnog. Obojica smo se okrenиli na drugи stranи i pokиsali nastaviti sa spavanjem, ali nismo mogli. Da је postojao neki razlog zbog kojeg ne Ьi trebalo da spavamo dalje, zbog kojeg Ьis mo morali odmah иstati i оЬиСi se, zaspali Ьismo jos gledajиCi na sat i spavali do deset. Kako, medиtim, nije Ьilo pod bogom nikakve potrebe da иstajemo bar jos dobra dva sata, i kako је Ьilo иpravo apsиrdno иstajati tako rano, Ьilo је sasvim и skladи s иrodenim mиsicama ovog svijeta da obojica osjetimo neodoljivи роtгеЬи da smjesta иstanemo, kao da се nas jos pet minиta lezanja иЬiti.
gea
George је rekao da se nesto slicno, samo jos gore, dogodilo njemи prije nekih osamnaest mjeseci, kada је sam stanovao и kиCi izvjesne gospode Gippings. Jedne veceri pokvario ти se sat, pri-cao је, i stao и osam i petnaest. Nije primijetio da је stao, jer је iz nekog razloga zaboravio da navije sat prije odlaska na spavanje (sto se njemи ri108
jetko dogada), i postavio ga kraj иzglavlja ne pogledavsi и prokletи stvar. Dogodilo se to zimi, negdje oko najkraceg dana и godini, i k tome је jos tjedan dana London pokrivala gиsta magla, ра cinjenica da је, kad se probиdio, vani jos Ьiо mrak, nije za Georgea predstavljala nikakav pиtokaz и pogledи vremena. Pruzio је rukи i dohvatio sat. Bilo је osam i petnaest. - Andeli i svi ministri bozji, smilиjte se!- иzvik nиo је George. - U devet moram Ьiti и Cityjи. Zasto те nitko nije probиdio? Uh, kakva bruka! Bacio је sat i iskoCio iz kreveta, иmio se hladnom vodom, оЬиkао se, obrijao se takoder hladnom vodom jer nije mogao cekati da se voda иgrije, а onda otrcao i ponovo pogledao na sat. Је li od potresa kad је рао na krevet sat krenиo, ili kako је vec Ьilo, tek kad ga је George pogledao, sat је pokazivao dvadeset do devet. George је zgrablo sat i otrcao и prizemlje. U dnevnoj sobl Ьiо је mrak, posvиda је vladala mrtva tisina; nije Ьilo vatre, nije Ьilo dorucka. Pomislio је kako је to vrlo neиvidavno od gospode Gippings, i cvrsto odlиcio da јој и lice kaze sto misli о njoj kad se иvecer vrati kиCi. Brzo је оЬи kао kapиt, nablo na glavи sesir, zgrablo kisobran i odjиrio prema izlaznim vratima. Vrata nisи Ьila cak ni otkljиcana. George је bacio anatemи na gospodи Gippings, tи lijenи ЬаЬи, pomislio kako је neshvatljivo da ljиdi nisи kadri иstati и neko pristojno vrijeme, otkljиcao vrata, odgиrnиo zasиn i istrcao na иliси. Trcao је iz sve snage dobrih cetvrt milje i, tek kad је presao tи иdaljenost, nametnиla ти se misao kako је cиdno i sasvim neoblcno da na иlica ma ima tako malo ljиdi i da trgovine nisи otvorene. Jиtro је, dodиse, Ьilo mracno i maglovito, ali to jos nije Ьiо razlog da zamre svaka poslovna aktivnost. Оп mora ici na posao, ра zasto da ostali lijepo ostanи и svojim krevetima samo zato sto је vani mrak i magla? 109
Konacno је stigao do HolЬorna. Niti jedna roleta nije Ьila podignиta! Niti jednog отnЉиsа nije Ьilo и Ьlizini! Vidio је sато tri covjeka, od kojih је jedan Ьiо policajac, jedna seoska kola natovarena zeljeт i jedan trosni fijaker. George је izvиkao sat - Ьilo је pet do devet! Zastao је i opipao pиls, а onda se sagnиo i opipao noge. Onda је, sa satoт и rиci, prisao policajcu i иpitao ga da li zna koliko је sati. - Koliko је sati? - rekao је policajac sитnjica vo odтjeravajиci Georgea od glave do pete. - Ako oslиsnete, сиt cete sat kako izblja. George је oslиsnиo i sat и sиsjedstvи odтah ти је izisao и sиsret. - Та otkиcao је sато tri! - rekao је George иvrijedeno kad је sat odЬio svoje. - А koliko Ьiste vi htjeli da otkиca? - иpitao је policajac. - Ра devet - rekao је George, pokazиjиCi na svoj sat. - Znate li vi gdje stanиjete? - иpitao ga је strogo cиvar javnog reda. George је nakon izvjesnog razтisljanja reka6 svojи adresи.
- Oh, dakle tато stanиjete, је li? - odgovorio је policajac. - Е ра, poslиsajte тој savjet i тirno idite kиci, i ponesite taj svoj sat sa sоЬот. I vise ni rijeCi о tоте! Tako se George opet vratio kиci, razтisljajиCi о svети sto se dogodilo, i otisao и svojи sоЬи. U prvoт trenиtkи, kad se vratio, odlиCio је da se svиce i ponovo legne, ali kad је poтislio kako се se тorati ponovo oЬlaCiti i итivati, i tиsirati se, predoтisli se i odlиci da ostane оЬисеn i таlо odspava и naslonjacи. · Nije, теdиtiт, nikako тоgао zaspati; nikad и zivotи nije Ьiо bиdniji. Upalio је svjetiljkи, izvи kao sahovskи рlоси i odigrao sат sa sоЬот partijи saha. То ga, теdиtiт, nije niтalo razvedrilo; sah ти nikad ranije nije izgledao tako dosadna igra. Zato је digao ruke od saha i pokиsao cita110
ti. Ni citanje ga, medиtim, nije zanimalo, раје ponovo оЬиkао kapиt i izisao da se proseta. Vani је Ьilo strasno pиsto i sиmorno, svi policajci koje је sretao promatrali sи ga s neskrivenom sиmnjom, podizali svjetiljke da ga promotre i slijedili ga, а sve to ostavilo је na njega takav dojam da se росео osjecati kao da је zaista иcinio nesto protиzakonito. Росео se sklanjati и sporedne иlice i skrivati и mracne veze kad god Ьi сио korake cиvara javnog reda i mira. Naravno, takvo njegovo ponasanje samo је izazvalo jos vеси sиmnjicavost vlasti, ра sи ga njeni predstavnici poceli izvlaciti iz mraka i ispitivati ga sto tamo radi. Kad Ьi odgovorio da ne radi nista, da је samo izisao da se proseta (Ьilo је to и cetiri sata ијиtrо), gledali sи ga kao da ти bas ne vје rији, а na krajи sи ga dva policajca и civilи otpratila do kисе da vide da li zaista stanиje tamo gdje је rekao. Promatrali sи ga kako izvlaci kljиc, otkljиcava vrata i иlazi, а zatim zaиzeli neиpadljiv polozaj na sиprotnoj strani иlice i nastavili paziti na kиси. · Kad је иsао и kиси, najprije је pomislio da nalozi vatru i priredi seЬi nesto za dorucak, ne Ьi li nekako иtиkао vrijeme, ali nije Ьiо kadar da иzme и rиkи Ьilo sta, ni kantи za иgljen ni сајnи zlicи, а da ne ispиsti stvar na pod Ш da se ne saplete preko nje. Вiо је и smrtnom strahи da Ьi ta Ьиkа mogla probиditi gospodи Gippings, da Ьi ona mogla pomisliti kako sи и kиси иpali lopovi, otvoriti prozor i viknиti »Policija!« Na to Ьi sigurno dotrcala ona dvojica detektiva, stavili ти na ruke lisice i odvиkli ga и zatvor. Tako је, и tom stanjи potpиne nervne poremecenosti, vec zamisljao sиdenje, sebe kako pokиsa va objasniti poroti okolnosti koje sи dovele do Citavog slиcaja, kako ти nitko ne vjeruje i kako ти sиd odmjerava kaznи od dvadeset godina roЬije, na sto njegova majka иmire slomljena srca. Zato је odиstao od dorucka, иmotao se kapиtom i ostao sjediti и naslonjacи sve dok se и pola osam nije pojavila gospoda Gippings. 111
Тај dogadaj, rekao је, posluzio mu је da izvuce pouku kako ne treba ustajati rano, i nikad vise nije to ucinio. Dok је George pricao tu istinitu pricu, sjedili smo umotani u pokrivace, а kad је zavrsio, uzeo sam na sebe da veslom probudim Harrisa. То mi је uspjelo tek nakon treceg udarca; okrenuo se na drugu stranu i rekao da се sici za pet minuta, i neka mu ocistimo visoke cipele. Smjesta smo ga, s pomocu jednog konopca, podsjetili na to gdje se nalazi, ра se naglo uspravio odbacivsi' Montmorencyja, koji је spavao snom pravednika, preko Citavog camca. Nakon toga smo podigli ceradu i sva cetvorica promolili glave preko ruba camca, pogledali u vodu i stresli se. Odlucili smo, sinoc, da ustanemo rano izjutra, zbacimo pokrivace i krpe, podignemo ceradu, s veselim uzvikom skocimo u vodu i dugo uzivamo u osvjemvajucem plivanju. Sada, kad је doslo jutro, ideja nam је nekako izgledala manje priv1acna. Voda је izgledala vlazna i hladna, а puhao је neki ledeni vjetar. - Е ра, tko се prvi? - rekao је Harris konacno. Nitko se nije bas otimao da bude prvi. George је, sto se njega tice, rijesio stvar tako sto se povukao u camac i navukao carape. Montmorency је nesvjesno zacvilio kao da ga i sama pomisao na nesto slicno uzasava. Harris је rekao da Ьi Ьilo previse tesko penjati se natrag u camac, otisao do krme i obukao hlace. Meni se pomisao da sad odustanem nije previse svidala, iako me skok u vodu nije privlacio. Pod vodom Ьi moglo Ьiti gr~nja, korijenja i mulja, mislio sam. OdluCio sam da proЬlem rijesim kompromisom, tako sto cu iziCi na obalu i samo se isprskati vodom. Uzeo sam rucnik, izisao na obalu i polako krenuo ро jednoj grani koja se nadvijala nad vodom, gotovo је dodirujuci. Bilo је umsno hladno. Vjetar је rezao kao noz. Pomislio sam kako nema nikakvog smisla prskati se vodom, i odluCio sam da se vratim u camac i obucem. Okrenuo sam se da svoju odluku prove-
112
dem и djelo, ali dok sam to radio, glиpa grana pod mojim nogama popиstila је i рао sam и vodи, skиpa s rucnikom, podigavsi ogroman stиp vode. Nasao sam se иsred rijeke, s galonom Temze и sebl, prije nego st~ sam shvatio sto se dogodilo. - Tako mi boga, stari Ј. је skoCio - сио sam Harrisa kako govori и trenиtkи kad sam izronio, рlјијисi vodи. - Nisam vjerovao da се imati tri ciste da to uradi. А ti? - Кakva је voda? - javio se George. - Divna - odgovorio sam cvokocиci. - Lиdi ste sto ne skocite i vi. Ne Ьih ovo propиstio ni za sve Ьlago ovog svijeta. Zasto ne pokиsate? Za to је potrebno samo malo odlиcnosti. Nisam ih, medиtim, mogao nagovoriti. Dok sam se tog jиtra oЬlacio, dogodila se jedna zabavna stvar. Bio sam potpиno promrzao kad sam se vratio и camac, i и zиrbl da se sto prije оЬисет, slиcajno sam ispиstio kosиljи и vodи. Gotovo sam pobjesnio zbog toga, pogotovo kad је George prasnиo и smijeh. Nisam и tome vidio nista smijesno i rekao sam to Georgeи, ali on se na to smijao jos vise. Nikad nisam vidio da se netko tako slatko smije. Na krajи sam izgиblo zivce i rekao ти da је sasava bиdala i Ьlesavi idiot, ali na to se on росео valjati od smijeha. U tom trenиtkи, dok sam izvlacio mokru kosиljи, primijetio sam da to иорсе nije moja kosиlja nego Georgeova, za kоји sam pogresno mislio da је moja. Tada sam i ја shvatio koliko је sitиacija smijesna, i росео sam se smijati, i sto sam vise gledao cas и mokru kosиljи, cas и Georgea, gиseCi se od smijeha, stvar mi је izgledala sve zabavnija i smijao sam se tako da sam ponovo ispиstio kosиljи и vodи. - Mislis li је ... ti ... izvaditi iz vode?- jedva је izgovorio George, izmedи napadaja smijeha. Neko vrijeme nisam Ьiо kadar da ти odgovorim, toliko sam se smijao, ali konacno sam se nekako savladao i rekao. - То nije moja kosиlja ... nego tvoja! U zivotи nisam vidio da se izraz necijeg lica tako naglo promijenio iz veselog и ljиtiti. В
- Tri Co\'jeka u Camcu
113
- Sta? - dreknиo је, skoCivsi. - Bиdalo glиpa! Zar ne тozes paziti sto radis? Zasto, kog vraga, nisi izisao i оЬиkао se na obali? Takvi idioti ne Ьi · trebalo da иlaze и сатас! Dodaj тi cakljи! Pokиsao sат ти objasniti koliko је sve tp skи-. ра sтijesno, ali on to nikako nije тоgао shvatiti. George је prilicno tefuk covjek kada је и pitanjи hитоr.
Harris је predlozio da za dorucak spraviтo ganи. Rekao је da се је on prirediti. Iz njegove ce тoglo se zakljиCiti da је pravi тajstor za
ganи.
kajprikaj-
Cesto је pripreтao kajganи za citavo drи stvo, na pikniciтa i krstarenjи jahtoт. Postao је cиven ро toj svojoj kajgani. Koliko sто shvatili iz njegove price, ljиdi koji sи jednoт okиsili tи njegovи kajganи prezirali sи poslije svako drugo jelo, venиli i итirali ako nisи тogli doCi do nje. Slina nат је pocиrila na иsta dok sто slиsali kako prica о tоте, i odтah sто ти donijeli priтиs, tavu i sva јаја koja se nisи razblla i razlila preko ostalih stvari и kosari, i тolili ga da zapocne. Razbljanje јаја nije ти bas narocito islo od ruke - и stvari, s razbljanjeт nije Ьilo toliko рrо Ьlета koliko s istresanjeт razbljenih јаја и tavи. Najteze је Ьilo sprijeCiti ih da ти se lijepe za hlace i иvlace и rukav. Ipak ти је иspjelo da istrese и tavи pet-sest koтada, nakon toga је сисnио kraj priтиsa i росео ih тije.Sati vilicoт. Cinilo se da је to strasno naporan posao, bar koliko sто to George i ја тogli zakljиCiti proтa trajиCi ga. Kad god Ьi prisao tavi, oprzio Ьi se, а onda Ьi bacio sve i igrao oko priтиsa otresajиci prste i рsијиСi sve odreda. То је izvodio kad god Ьisто George i ја pogledali и njega. U pocetkи sто Ьili иvjereni da је to sastavni dio procedиre pripreтanja tog jela. Nisтo iтali ројта sto је to kajgana - тislili sто da је to neki specijalitet iz jelovnika aтerickih Indijanaca ili urodenika sa Sendvickih otoka, Cije pripreтanje zahtijeva ritиalne igre i zazivanje dиhova. Montтorency је prisao i gurnиo njиskи и tavи, а иlје је prsnиlo i oprzilo ga, ра је i оп росео poigravati i psovati. 114
Sve и svemи, Ьila је to jedna od najzanimljivijih i najиzbиdljivijih operacija koje sam ikad promatrao. 1 meni i Georgeи Ьilo је istinski fuo kad је sve zavrseno. Rezиltat nije Ьiо ni Ьlizи onome sto је Harris obecavao. Poslije svih silnih komplikacija nije ostalo bogzna sto da se vidi. u tavи је baceno sest јаја, а doblli smo zlicicи zagorjele mase neprivlacnog izgleda. Harris је rekao da је krivica do tave, i da Ьi Ьilo mnogo bolje da је иmjesto nje imao kotlic za riЬи i plinskи рес. Odlиcili smo da vise ne pripremamo taj specijalitet dok ne nabavimo sav potreban priЬor. Каd smo zavrsili s doruckom, sиnce је vec prigrijalo, vjetar је stao i jиtro se pretvorilo и dan kakav se samo pozeljeti moze. Nista oko nas nije nas podsjecalo da smo и devetnaestom stoljecи, i dok smo promatrali jиtarnjim sиncem obasjanи rijekи, mogli smo s lakocom и masti zbrisati stoljeca sto sи nas dijelila od onog navijeke slavnog lipanjskog jиtra 1215. godine, i zamisliti da smo sinovi sitnih engleskih zemljoposjednika, и odjeCi od sиkna i s bodezom za pojasom, koji сеkаји da prisиstvиjи pisanjи one toliko znacajne stranice povijesti Ciji се smisao protиmaCiti oblcnim ljиdi ma cetiri stotine godina kasnije Oliver Cromwell, koji ји је temeljito proиCio. Osvanиlo је prekrasno ljetno jиtro - sиncano, toplo i tiho. Zrak је, medиtim, ispиnjen иzbиde njem. Кralj John prespavao је и Dиncroft Hallи i cijelog prethodnog dana gradic Staines odzvanjao је od zveketa oruzja, topota kopita teskih konja ро neravnim, kamenom poplocanim иlicama, od иz vika zapovjednika, surovih sala i grublh psovki bradatih strijelaca, helebardista, stitonosa i kopljanika koji govore cиdnim, nepoznatim jezicima. U grad sи stizale skиpine plemica i vitezova ogrnиtih plastevima jarkih Ьоја, prljavim od pиtova nja i prasine. Cijele veceri bojazljivi stanovnici grada morali sи otvarati vrata i pиstati и svoje kисе grupke ogrubjelih vojnika kojima је Ьilo potrebno osigurati prenociste i hranи, sve najbolje 115
od najboljeg jer inace tesko kuci i svima u njoj u tim burnim vremenima mac је Ьiо sudac i porota, tuzilac i krvnik, i placao ono sto је uzimao samo postedom onih od kojih је uzimao, ako mu se tako svidi. Dio velikaske vojske Ьiо је okupljen oko velike logorske vatre na trgu; vojnici su sjedili i pili, pjevali neskladnim glasovima raskalasene pjesme, bockali se i svadali dok se sumrak sve vise pretapao u noc. Svjetlost vatre bacala је nemirne sjenke na slozeno oruzje i pogrЬljene obrise ljudi. Gradska su se djeca prikradala i zacudeno ih promatrala, а punasne seoske djevojke prilazile su im, smijuCi se, da izmjenjuju prostacke sale i dobacivanja s bucnim, razmetljivim vojnicima tako razliCitim od seoskih momaka, koji su, privremeno zapostavljeni i prezreni, stajali ро ~trani, osamljeni, s kiselim osmijehom na sirokim, unezvijerenim licima. U poljima oko grada svjetlucale su se druge, daleke vatre kraj kojih se utaborila pratnja nekog mocnog lorda ili ceta Johnovih nepouzdanih francuskih placenika, kao oci vukova sto vr~baju pritajeni oko grada. I tako је, uz patrole и svim mracnim ulicama .i treperave strafurske vatre na svim uzvisinama unaokolo, noc polako prosla i nad pitomom dolinom stare Thame svanulo jutro velikog dana koji се udariti svoj pecat na vjekove sto се tek doci. U prvo sivo svitanje na nizem od dva otoka, tocno iznad mjesta na kojem smo stajali, pocela је odzvanjati buka i glasno dovikivanje mnogobrojnih radnika. Pocelo је podizanje velikog satora, dopremljenog prethodne veceri, dok su tesari zurno zaЬijali redove klupa, а segrti iz Londona motali se naokolo noseci raznobojna platna, svilu i tkanine izvezene zlatom i srebrom. I konacno, gle! Na cesti sto vijuga duz obale rijeke od Stainesa idu prema nama, smijuCi se i razgovaraju6i dubokim, grlenim basovima, desetak krupnih helebardista - iz velikaske vojske, ocigledno- zastaju stotinjak metara iznad nas, na suprotnoj obali rijeke, i cekaju, naslonjeni na svoje oruzje. 116
)
Iz sata и sat nailaze cestom stalno nove grupe i grupice naorumnih ljиdi, njihovi sljemovi i oklopi оdЬiјаји dиgacke, niske zrake jиtarnjeg sиnca i иbrzo Citava cesta, dokle pogled moze doprijeti, izgleda pokrivena svjetlиcavim celikom izmedи kojeg se propinjи konji. Konjanici vicиci galopirajи od grupe do grupe, zastavice lijeno leprsajи na toplom povjetarcи i svaki cas dolazi do vece guzve i strke, kad se na jednoj ili drugoj strani redovi vojnika росnи razmicati da propиste nekog mocnog baruna na bogato okicenom konjи, koji s gardom plemica oko sebe dolazi da zaиzme mjesto na сеlи svojih podanika i vazala. Na padini Cooper's Hilla, na sиprotnoj strani, оkирlјаји se zacиdeni seljaci i radoznali gradani koji sи dotrcali iz Stainesa, iako nitko nije tocno znao о сети se radi i svatko је na svoj naCin objasnjavao veliki dogadaj kome се prisиstvovati. Neki govore da се taj dan donijeti veliko dobro svim ljиdima, ali starci samo vrte glavama jer sи takve price slиsali i ranije. Citava rijeka, sve do Stainesa, prekrivena је brodicama, camcima i malim cиnovima od pletenog pruca presvиcenog kozom, koji sи и posljednje vrijeme poceli izlaziti iz mode tako da ih иpo treЬljavajи jos samo. siromasniji ljиdi. Кroz brzake gdje се nakon mnogo godina Ьiti podignиta elegantna brana Bell Weir, snazni sи ih veslaci gurali ili vиkli, nastojeCi da pridи sto blize pokrivenim barkama koje сеkаји spremne da prevezи kralja Johna na otok gdje се potpisati sиdbonos nи poveljи.
Podne је. Strpljivo cekamo, zajedno s okиplje nim narodom, vec nekoliko sati. Sire se glasine da је prevrtljivi John ponovo izmakao velikasima iz rukи, da se kriomice izvиkao iz Dиncroft Halla sa svojim placenicima i da се se иbrzo prihvatiti ро-, sla korisnijeg od potpisivanja povelje о narodnim slobodama. lpak, nije Ьilo tako! Ovog риtа nasao se stegnиt zeljeznim sakama, иzalиd је izvrdavao i koprcao 117
se. Daleko na cesti podigao se oЬlaciC prasine i sad se priblizava i postaje sve veti; topot mnogobrojnih kopita postaje sve glasniji, а izmedи rastrkanih grupica vojnika sve se vise nazire povorka slikovito odjevenih lordova i vitezova. Ispred povorke, na zaceljи i sa strane, јаsи konjanici иjedi njenih velikasa, а и sredini kralj John. Povorka se priЬlitava barkama koje сеkаји, а istaknиti velikasi izlaze iz redova postrojenog plemstva da docekajи kralja. Kralj im odzdravlja osmijehom i Ьiranim, medenim rijeCima, kao da је pozvan na nekи svecanost и njegovи cast. PodizиCi se и sedlи da sjase, Ьаса, medиtim, brz pogled na svoje francиske najamnike postrojene straga, iza redova smrknиtih sljedbenika иjedinjenog plemstva koji ga okruzиjи. Је li vec prekasno? Oboriti snaznim иdarcem konjanika koji jase pored njega, nista ne slиteci, izdati naredenje vojnicima, odlиcno nasrnиti na nespremne redove velikasa i bиntovnici Ьi gorko poZalili dan kad sи se иsиdili da poremete njegove planove! Smjelija ruka mogla Ьi promijeniti ishod igre i и tom posljednjem trenиtkи. Da је na njegovom mjestи Ьiо jedan Richard, pehar slobode Ьiо Ьi otet Engleskoj sa samih иsana, i ona jos sto godina ne Ьi osjetila njen okиs . . Srce је kralja Johna, medиtim, klonиlo pred smrknиtim pogledima engleskih ratnika, njegova se rиka spйstila na иzdи, sjahao је i zaиzeo svoje mjesto и prvoj barci. Za njim sи se иkrcali velikasi, svi s rukama na drskama maceva, i pala је naredba da se krene. Teske barke pokrivene tendama jarkih Ьоја tromo se odvajajи od obale kod Rиnnymedea. Plove polako, nezgrapno, da se s mиklim struganjem nаsиси na оЬаlи otociCa, koji се od tog dana nositi ime Magna Charta Island. Кralj John izlazi na оЬаlи а mi cekamo sиtke, bez daha, da se prolomi gromko klicanje, znak da је polozen veliki kamen temeljac hrama engleske slobode, i to - kao sto danas znamo - cvrsto. 118
XII
Henrik Osmi i Anne Boleyn - Nezgodne strane stanovanja и istoj kuci sa zaljuЬlje nim parom - Teski dani za engleski narod - Nocna potraga za slikovitim- Bez kuce i kuCista- Harris spreman da umre- Pojavljuje se andeo - Djelovanje iznenadne radosti па Harrisa - Skromna vecera Rucak - Visoka cijena teglice senfa Strasna Ьitka - Maidenhead - Јedrenje Tri riЬara - Kako su nas ispsovali Sjedio sam na obali pokиsavajиCi docarati tи scenи kad је George primijetio da Ьih moиkoliko sam se odmorio, pomoCi da se opere posиde, i tako me iz slavne proslosti vratio и prozaicnи sadasnjost, s njenom Ьijedom i grijesima. Usao sam и camac, ocistio tavи komadom drva i bиsenom trave i konacno је ispolirao Georgeovom mokrom kosиljom. Presli smo na otok Magna Charta da pogledamo kamen koji stoji tamo и jednoj kиcici, i na kome је, kazи, potpisana slavna Povelja; је li zaista potpisana na tom kamenи ili, kako neki tvrde, na sиprotnoj obali kod Rиnnymedea, о tome se ne Ьih zelio izjasnjavati. Ako је rijec о mom osobnom, skromnom misljenjи, sklon sam se prikloniti popиlarnoj teoriji о otokи. Da sam ја Ьiо jedan od velikasa и to vrijeme, siguran sam da Ьih nagovarao svoje drugove da tako nepoиzdanog klisebl gao,
119
jenta kao sto је Ьiо kralj John dovedи na otok, gdje је imao manje sansi za iznenadenja i podvale. Na posjedи Ankerwyke Ноиsе, koji se nalazi nedaleko od Picnic Pointa, nalaze se rusevine nekog starog samostana kraj kojeg se, kako se prica, Henrik Osmi sastajao s Annom Boleyn. Sastajao se s njom i и Hever Castleи, и Kentи, kao i negdje и Ьlizini St. AlЬansa. Mora da је и to vrijeme engleskom narodи Ьilo tesko naCi mjesto gdje ti lakomisleni mladi ljиdi nisu vodili ljиbav. Jeste li se ikad nasli и kиCi и kojoj zivi dvoje zaljиЬljenih? То vam је mиcna stvar. Pozelite da posjedite malo и salonи i krenete tamo. Kad otvorite vrata, сијеtе zvиke kao da se netko iznenada sjetio necega, а kad иdete, nalazite Emily kako stoji kraj prozora i sa zanimanjem promatra sиprotnи stranи иlice dok vas prijatelj, John Edward, na sиprotnom krajи sobe, sav ocaran prelistava аlЬиm s fotografijama neciji.h rodaka. - Oh - kazete, zastajиCi na vratima - nisam znao da ima nekog и soЬi. - Oh, niste? - kaze Emily hladno, tonom iz kojeg se osjeca da vam ne vjeruje. Motate se ро soЬi neko vrijeme, а onda kaZete: - Mracno је. l..asto ne иpalite svjetlo? - Oh! - kaze John Edward kao da to nije primijetio, а Emily kaze kako tata ne voli da se pali svjetlo poslije podne. Ispricate im nekoliko novosti i izlozite svoja misljenja i nazore о irskom pitanjи, ali cini se da ih to nimalo ne zanima. Na sve иzvracajи samo sa »Oh!«, »Zaista?«, »Stvamo?«, »Da?<< i »Ма sto ne kazete!« Nakon deset minиta konverzacije и tom stilи, polako se privиcete vratima i kliznete napolje, а vrata se, na vase iznenadenje, smjesta zatvore za vama, gotovo se zalиpe а da ih niste ni dodimиli. Pola sata kasnije padne vam na pamet da Ьi Ьilo zgodno popиsiti lиlи и zimskoj basCi. Na jedinoj stolici и toj prostoriji sjedi Emily, а John Edward, ako је mogиce sиditi ро izgledи njegove odjece, mora da је sjedio na роdи. Ne kazи nista, ali njihovi pogledi govore sve sto se moze reCi и 120
civiliziranom drustvu. Zurno se povlacite, zatvarajuCi vrata za sobom. Nakon toga, bojite se zaviriti u Ьilo koju prostoriju u kuCi ра konacno, poslije duze setnje gore-dolje ро stubama, odlazite i sjedite u vlastitoj spavacoj sobl. То vam, medutim, nakon izvjesnog vremena dosadi ра stavite sesir na glavu i izidete da prolunjate ро vrtu. Setate se stazom i, dok pгo lazite pored sjenice, zavirite unutra i tko је tamo - ono dvoje idiota, stisnuti u jednom kutu. Vide i oni vas, naravno, i u njima se ucvrscuje uvjerenje da ih iz nekog, samo vama poznatog, u svakom slucaju sumnjivog гazloga, progonite. - Zasto 'im za te stvaгi ne daju posebnu sobu, ра da sjede tamo?- mгmljate, odlazite zurnim koracima u pгedvorje, uzimate kisobгan i bjezite na ulicu. Sigurno је Ьilo slicno kad se onaj sasavi momak Henгik Osmi udvarao svojoj maloj Anni. U Buckinghamshiгeu ljudi Ьi neocekivano nailazili na njih dok su se, zaljuЬljeno gledajuci jedno u drugo, motali oko Windsoгa i Wraysburyja, i uzvikivali: »Oh, to ste vi!<< а Henrik Ьi pocгvenio i rekao: »Da, dosao sam da se nadem s jednim prijateljem,<< dok Ьi Anne dodala: »Oh, bas mi је dгago sto vas vidim! Kakav slucaj! Upravo sam sгela gospodina Henrika Osmog u aleji, i pokazalo se da idemo istim putem.<< OdlazeCi, ljudi Ьi govoгili sami sebl »Uh, Ьit се bolje da odemo odavde dok to ljubakanje i gukanje ne prode. Idemo dolje, u Kent.<< Otputovali Ьi u Kent, i ргvо sto Ьi ugledali nakon dolaska Ьili su opet Henrik i Anne, kako luduju oko Неvег Castlea. »Oh, ра to је vec pгevise!<< гekli Ьi. »Cujte, idemo odavde. Ја to vise ne mogu izdгmti. Idemo u St. AlЬans ... to је tako ugodan i tih gradic, St. Albans.<< I kad Ьi stigli и St. AlЬans, ugledali Ьi taj dosadni раг kako se ljubl pod zidovima opatije. Ljudima nije ostajalo drugo nego da odu u gusare dok se vjencanje ne obavi. 121
Dio rijeke od Picnic Pointa do brane Old Windsor zaista је prekrasan. Dиz obale vodi sjenovita cesta, иkrasena tи i tamo lijepim kиcicama, sve do »Oиseleyskih zvona«, slikovite krcme kakve sи, иostalom sve krcme иz rijekи, i mjesta gdje se moze doЬiti casa zaista izvrsnog piva - bar tako tvrdi Harris, а и tim stvarima Harrisи mozete vjerovati na rijec. Old Windsor jedno је od cиvenih mjesta na tom риtи. Edward Ispovjednik imao је tи svoj dvorac, а tи је i sиd tog vremena proglasio velikog grofa Godwina krivim za иrоtи protiv kraljevog brata i njegovи smrt. Earl Godwin иzео је kruh, odlomio komad i pokazao ga sиcima. »Ako sam kriv,« rekao је grof, »neka me ovaj kruh иgиsi kad ga progиtam!« Strpao је zalogaj kruha и иsta i progиtao ga, ali kruh ти је zapeo и grlи i grof Godwin se иgusio. Kad prodete Old Windsor, rijeka postaje nezanimljiva i ponovo postaje ona stara tek kad se priblizite Boveneyjи. George i ја vиkli smo camac dиz Home Parka, koji se pruza s desne strane rijeke od AlЬertova do Viktorijina mosta. Dok smo prolazili pokraj Datcheta, George me је иpitao da li se sjecam naseg prvog pиtovanja иz rijekи, kad smo se iskrcali kod Datcheta и deset иvecer i odlиcili da potraiimo prenoCiste. Odgovorio sam da se dobro sjecam, i da to nеси tako brzo zaboraviti. Bilo је to и sиЬоtи иоСi drzavnih praznika и kolovozи. Bili smo иmomi i gladni, sva trojica, i kad smo stigli и Datchet, izvиkli smo kosaru, dvije torbe, pokrivace, kapиte i slicne stvari, i krenиli da trazimo gdje cemo prespavati. Prosli smo pored vrlo lijepog malog hotela, s vratnicama obraslim и lozи i brsljan, ali и vrtи nije Ьilo azaleja, а ја sam, iz nekog razloga, иvrtio sebl и glavu azaleje ра sam rekao: - Ne, ne иlazimo иnиtra! Podimo dalje, potrazimo neko mjesto gdje cvjetajи azaleje. Posli smo dalje, dok nismo stigli do drugog hotela. Bio је to vrlo lijep hotel, sav и azalejama, ali 122
Harrisu se nije svidio izgled covjeka koji је stajao naslonjen na ulazna vrata. Rekao је da mu nije simpatican i da nosi ruzne cizme, ра smo krenuli dalje. Presli smo dobar komad puta а da nismo vidjeli niti jedan hotel, ра smo zaustavili nekog covjeka i zamolili ga da nam pokaze put do nekog boljeg hotela. - Кrenuli ste suprotnim pravcem, gospodo rekao је. - Morate se vratiti, ра cete stiCi ravno do hotela »Jelen«. - Oh, bili smo tamo - odgovorili smo - ali nam se nije svidio. Nema azaleja. - Е ра, nesto dalje, na suprotnoj strani, nalazi se hotel »Vlastelinski dom« - rekao је. - Jeste li pokusali tamo? Harris је odgovorio da nismo htjeli uci, jer nam se nije svidio izgled covjeka pred vratima. Harrisu se nije svidala Ьоја njegove kose, а ni njegove cizme. - Onda zaista ne znam sto da radite, bogami rekao је covjek kome smo se obratili za informacije. - То su jedina dva svratista u ovom kraju. -- Nema drugih hotela?! - uzviknuo је Harris. - Nema - odgovorio је covjek. - Sto da radimo, za ime bozje?! - jeknuo је Harris. Na to је uzeo rijec George. Rekao је da ја i Harris, ako zelimo, mozemo cekati da se sagradi odgovarajuci hotel za nas i da se nadu ljudi koji се nam se svidati. Sto se njega tice, on se vraca u. »Jelen«. Veliki umovi nikad ne mogu ostvariti svoje ideale, ра smo Harris i ја uzdahnuli nad ispraznoscu ovozemaljskih zelja i krenuli za Harrisom. Unijeli smo prtljagu u »Jelen« i spustili ga na pod u predvorju. Vlasnik је dosao i rekao: - Dobar vecer, gospodo. - Dobar vecer - rekao је George. - Potrebna su nam tri kreveta, moliin. - Zao mi је, gospodine - rekao је vlasnik. - Bojim se da vam necu riюCi iziCi u susret. 123
- Oh, ра пiје vaiпo - rekao је George - sпaCi cemo se i sa dva. Mozemo dvojica spavati и jedпom krevetи, zar пе? - dodao је, obracajиci se Harrisи i meпi. - Naravпo - rekao је Harris, иvјеrеп da George i ја mozemo sasvim lijepo spavati и jedпom krevetи.
- Vrlo mi је :lao, gospodiпe - poпovio је vlasпik hotela - ali и citavoj zgradi пета пiti jedпog slobodпog kreveta. stvari, gospoda vec spavajи
u
ро dvojica, ра cak i trojica и jedпom krevetи.
Та паs је vrijest prilicпo иzdrmala. Harris, medиtim, kao stari pиtпik, pokazao se dorastao sitиaciji i, veselo se пasmijavsi, rekao: - Oh, и redи, sto se tи moze. Morat cemo se zadovoljiti i oпim пajskromпijim. Smjestite паs пe kako и salи za Ьiljar. - Vrlo mi је :lao, sir, zaista, ali tri dzeпtlmeпa vec spavajи па Ьiljarskom stolи, а dvojica и сајпој kиhiпji. Nocas vas пemam gdje smjestiti. Pokиpili smo паsе stvari i otisli preko риtа, и »Vlasteliпski dom«. Bilo је to prekrasпo stariпsko zdaпje i rekao sam Harrisи da mi se vise svida od »Јеlепа<<, а Harris је rekao da, naravno. Zgrada је sasvim и redи, а опоg ridokosog covjeka пе moramo gJedati; иostalom, jadпik пiје kriv sto ima ridи kosи.
Harris i
zиmпo
је, zacиdo, govorio о velikodиsпo.
tome sasvim ra-
Ljиdi и »Vlasteliпskom domи« пisи htjeli пi da паs saslиsajи. Vlasпica паs је docekala па pragи pozdravom iz kojeg se moglo zakljиCiti da smo vec cetrпaesta grupa kojoj mora иskratiti gostoprimstvo и posljedпjih sat i pol. Na паsе bojazljive prijedloge и vezi sa stagljem, Ьiljarskom salom ili podrumom za иglјеп, odgovorila је prezirпim smijehom; svaki kиtak Ьiо је vec davпo рорипјеп.
Upitali smo је zпа li za пеkо mjesto и selи gdje mogli doblti preпociste. - Ра sad, ako пiste velikih prohtjeva . . . pazite, ја vam to пе mogи preporuCiti, ali ... postoji jedЬismo
124
na mala pivnica pola milje dalje, na cesti za Eton ... Nismo ni docekali da dovrsi, vec smo zgrabili kosaru, torbe, kapиte, pokrivace i pakete i potrcali. Udaljenost nam se иcinila vecom od pola milje, cak i dva риtа vecom, ali smo na krajи stigli i zadihani иpali и pivnicи. U pivnici sи nas docekali grubo. Samo sи se nasmijali. U kиCi sи Ьila samo tri kreveta za goste i и njimг. sи vec spavala sedmorica gospode i dva bracna para. Jedan ladar dobrog srca, koji se zatekao и toCionici, rekao nam је da Ьi mozda vrijedilo pokиsati и prodavaonici mjesovite robe, odmah pored hotela »Jelen«, ра smo se vratili и selo. Prodavaonica mjesovite robe Ьila је prepиna. Jedna ljиbezna starica kоји smo zatekli и radnji odvela nas је nakon toga jos cetvrt milje dalje, do neke svoje prijateljice koja povremeno iznajmljи je sobe gostima. Starica је hodala vrlo polako ра nam је do njene prijateljice trebalo dobrih dvadeset minиta. Monotonijи setnje razЬijala је, dok smo se vиkli za njom, opisиjиCi nam razlicite bolove koje osjeca и krstima. Sobe njene prijateljice Ьile sи izdane. Ти sи nam, medиtim, preporucili da odemo do broja 27. Broj 27 Ьiо је риn ра sи nas poslali и broj 32, ali је i tamo sve Ьilo zaиzeto. Vratili smo se na glavnи иliси, i tи је Harris sjeo na kosaru i rekao da dalje ne ide. Rekao је kako је mjesto tiho i prijatno i da zeli tи иmrijeti. Zamolio је Georgea i mene da prenesemo posljednje pozdrave njegovoj majci i porukи rodacima da im oprasta sve i иmire sretan. U tom trenиtkи pojavio se andeo prerиsen и malog djecaka (ро mom misljenjи, nema efektnijeg lika и kome se andeo moze pojaviti). U jednoj ruci nosio је vrc piva а и drugoj spagи na Cijem је krajи visilo nesto sto је spиstao na svaki ravan kamen na koji је naisao, а zatim povlaCio navise, 125
proizvodeCi vrlo neprivlacne zvиke koji sи nekako podsjecali na јесај. Upitali sто tog (kako se kasnije pokazalo) nebeskog glasnika da li zna za nekи osaтljenи kиси и kojoj stanиje dvoje-troje bespoтocnih ljиdi (ро тogиcnosti starica ili paralizirane gospode и godinaтa), koje Ьi trojica ocajnika тogla zastrasivanjeт prisiliti da iт иstире svoje krevete; ili, ako ne zna za takvи kиси, тоzе li nат preporиCiti kakav prazan svinjac, neиpotreЬljavanи krecanи ili nesto te vrste. Nije znao za takvo тjesto, ili bar ne и blizini, ali nат је rekao da тоzето, ako zeliтo, poCi s njiт јег njegova тајkа iта jednи praznи sоЬи и kojoj Ьisто тogli prespavati. Bacili sто ти se oko vrata, tи na тjeseCini, ЬlagosiljajиCi ga, i Ьila Ьi to prekrasna slika da djecak nije popиstio pod silinoт nasih етосiја i, . ne тogavsi iт odoljeti, рао na zетlји, а svi тi preko njega. Harris је Ьiо tako obиzet radoscи da se gotovo onesvijestio, раје dosao seЬi tek kad је zgraЬio djecakov vrc s pivoт i iskapio polovicи, а zatiт је otrcao naprijed, ostavljajиCi Georgea i теnе da vисето prtljagи. Djecak је stanovao и таlот kot~dzи sa cetiri sobe, а njegova тајkа- dobra dиsa! - dala nат је za veceru kиhanи slaninи. Sтazali sто sve dobrih pet funti - popili dva velika lonca саја, pojeli cijelи tortи sa dzетот i otisli и krevet. U soЬi sи Ьila dva kreveta - jedan na sklapanje sirok 2 stope i б inca, na kоте sто spavali George i ја (da ne Ьisто pali, тorali sто se jedan za drugog vezati plahtoт) i jedan djecji krevetic na kоте је spavao Harris. Zatekli sто ga ијиtrо kako spava а gole ти noge strse daleko izvan kreveta, ра sто George i ја vjesali о njih rucnike dok sто se итi vali. Odlиcili sто da ne Ьиdето tako izЬirljivi kad slijedeCi риt svratiтo и Datchet na nocenje. Vratiтo se naseт sadasnjeт pиtovanjи; nista иzbиdljivo nije se dogodilo, plovili sто bez zastoja gotovo do Monkey Islanda, gdje sто pristali i rucali. Za rucak sто jeli hladnи govedinи, i tek 126
tada smo ustanovili da smo zaboravili ponijeti senf. Ne vjerujem da sam ikad u zivotu, prije i poslije toga, osjecao takvu potrebu za senfom kao tada. Oblcno mi nije mnogo stalo do senfa i rijetko ga okusim, ali ovog puta dao Ьih za njega citav svijet. Ne znam koliko svjetova ima u svemiru, ali da mi је netko u tom trenutku donio zlicicu senfa, mogao ih је doblti sve. Takav sam - kad pozelim nesto sto ne mogu doblti, postajem nepromisljen. I Haп-is је rekao da Ьi dao svijet za malo senfa. Da је netko u tim trenucima naisao s teglom senfa, mogao је naciniti odlican posao. Вiо Ьi opskrЬljen svjetovima do kraja zivota. Ali јао! Harris i ја, uvjeren sam, pokusali Ьismo da nekako izvrdamo tu pogodbu cim Ьismo doblli zeljeni senf. Ljudi su skloni da u tenucima uzbudenja cine tako ekstravagantne ponude, ali, naravno, kad malo razmisle, shvate da su one sasvim nesrazmjerne vrijednosti zeljenog artikla. Jednom, dok sam se penjao na neku planinu u Svicarskoj, сио sam nekog covjeka kako kaze da Ьi 'dao citav svijet za casu piva. Kad smo, medutim, stigli do jedne male gostionice u kojoj su tocili pivo, digao је strasnu dreku zbog toga sto su mu flasu Bassa naplatili pet franaka. Rekao је da је to skandalozno ucjenjivanje, i pisao је о tome Timesu. Zbog nestasice senfa posadu camca obuzelo је sumorno raspolozenje. Jeli smo govedinu u mrtvoj tisini. Zivot је izgledao prazan i dosadan. Razmisljali smo о sretnim danima djetinjstva i uzdisali. Malo smo zivnuli kad је dosao na red kolac od jabuka, а kad је George sa dna kosare izvukao konzervu ananasa i pustio da se kotrlja do sredine camca, ucinilo nam se da ipak vrijedi zivjeti. Sva trojica beskrajno volimo ananas. Gledali smo u sliku na konzervi i mislili na sok. Osmjehivali smo se jedan drugom, а Harris је vec u ruci drzao spremnu zlicu. Trebalo је, medutim, najprije pronaCi otvarac za konzerve. Ispraznili smo kosaru, istresli torbe, 127
podigli daske sa dna сатса. Izvиkli sто svи prtljagи na оЬаlи i sve pretresli. Otvarac za konzerve nisтo, теdиtiт, nasli. Harris је pokиsao otvoriti konzervи dzepniт noziCem, ali је sloтio nozic i gadno se posjekao. Zatiт је George pokиsao иraditi to isto skaraтa, ali skare sи se raspale i zaтalo ти izЬile oko. Dok sи previjali rane, ја sат pokиsao ostriт vrhoт caklje naCiniti rupи na konzervi, ali caklja је kliznиla а ја sат odletio preko ruba сатса i рао и тиlј izтedи сатса i obale. Konzerva se otkotrljala, nepovrijedena, i razЬila jednи salicи za сај. Nakon toga, naprosto sто polиdjeli. Iznijeli sто konzervи na оЬаlи, а Harris је otisao и polje i donio jedan velik, ostar kaтen. Ја sат se vratio и сатас i izvиkao jarbol. George је drzao konzervи, Harris је pridrfavao ostri vrh kaтena иz njen gornji rub, а ја sат dohvatio jarbol, podigao ga visoko и zrak, prikиpio svи snagи i zaтahnиo. Georgeov slaтni sesir spasio ти је tog dana zivot. Sad сиvа taj slaтni sesir (bolje receno, ono sto је ostalo od njega) i и ziтskiт veceriтa, kad se pripale lиle i тотсi росnи raspredati price о opasnostiтa kroz koje sи prosli, izvlaCi ga i pokazиje naokolo i ponovo prica о tот иzbиdljivoт dogadajи, svaki риt dodajиCi nove draтaticne pojedinosti. Harris је prosao sато s ogrebotinoт. Poslije toga ја sат sат dohvatio konzervи i иdarao је jarboloт dok nisaт ostao bez daha i trиnka snage и rukaтa, nakon cega је jarbol preиzeo Harris. Udarali sто је dok је nisтo spoljstili, а onda dok nije doЬila cetvrtast oblik; prolazila је pod nasiт иdarciтa kroz sve тоgисе geoтetrijske forтe, ali nат nije иspjelo da na njoj naCiniтo rири. Zatiт ји је prihvatio George i zgnjecio је и tako cиdan, saЬlastan oblik, tolikq izvanzeтaljski и svojoj rиznoCi da se иplasio i bacio jarbol. Sva sто trojica sjeli и travи i zиrili и to cиdoviste. Na gornjoj strani konzerve vidjela se velika иdиЬinа koja је izgledala kao иsta iskrivljena и 128
podrugljiv osmijeh, sto nas је dovodilo do bjesnila. Harris је skoCio prema konzervi, zgrablo је i bacio је cak do sredine rijeke. Proklinjali smo је dok је tonиla, а onda smo sjeli и camac i zиrno odveslali s tog иkletog mjesta. Nismo ni predahnиli sve dok nismo stigli do Maidenheada. Sam је Maidenhead pretjerano snobovski grad da Ьi Ьiо иgodan. То је sastajaliste rjecnih kicosa i njihovog nakindurenog zenskog drustva. То је grad nametljivo gizdavih hotela и kojima odsjedajи иglavnom ficfiriCi i balerine, vjesticja kиhinja iz koje izlijecи ona rjecna strasila - parobrodi. Vojvoda iz price и London Journalu иvijek ima svoje »gnjezdasce« и Maidenheadи, а jиnakinja romana и tri knjige иvijek vecera и nekom od tamosnjih restorana, kad god treba da se sastane s tиdim mиzem.
Brzo smo prosli kroz Maidenhead, а onda malo i polako plovili kroz onaj prekrasni predio iza brana Boиlter i Cookham. Sиme oko Clievedena jos sи Ьile и svom njeznom proljetnom ruhи иzdizиCi se od samog ruba rijeke и bezbroj skladnih nijansi zelene Ьоје. Ро svojoj neokrnjenoj ljepoti, to је mozda najprivlacniji dio rijeke ра smo sa zaljenjem, polako veslajиCi, napиstali to carstvo predivne tisine. Pristali smo и mrtvoj vodi ispod brane Cookham i popili сај; kad smo prosli kroz prevodnicи, vec se росео spиstati sиmrak. Росео је pиhati prilicno ostar vjetar, i to, za divno сиdо, tako da nam је olaksavao plovidbи; inace, ро pravilи, na rijeci vjetar риsе иvijek и pramac, ma kojim smjerom krenиli. Ujиtro, kad krenete na izlet, morate se boriti s njim, ali vas hrabri pomisao kako се lijepo Ьiti vracati se na jedra. Poslije podne, kad popijete сај, vjetar promijeni smjer i opet morate vиci camac do kисе, boreCi se s njegovim ostrim naletima. Ukoliko, medиtim, zaboravite ponijeti jedro, pи hat се povoljan vjetar i na odlaskи i na povratkи. Da, ovaj је svijet sazdan od iskиsenja i covjek је roden da pati, kao sto sи iskre stvorene da lete иvis. иsporili
9 - Tri Covjeka u Camcu
129
Те
medиtim, netko је ocigledno pogrijeokrenиo vjetar tako da nam риsе и leda, иmjesto и lice. Sиtjeli smo о tome i brzo podigli jedro, prije nego sto primijete pogreskи, а onda smo se ispruzili, dиboko zamisljeni; jedro se nadиlo i napelo, jarbol је na to иzvratio gиndanjem, а camac је poletio.
veceri,
sio i
Ја
sam Ьiо za kormilom. Za mene nema veceg иzbиdenja od jedrenja. U tome se covjek dosad najvise priЬlizio letenjи, osim и snovima. Imate osjecaj da vas vjetar na svojim krilima nosi naprijed, а ne znate kamo. Vise niste sporo, tromo, slabasno stvorenje od gline koje se kao kornjaca vисе ро zemlji, postajete dio Prirode! Srce vam иdara istim ritmom kao i njeno. Priroda obavija oko vas svoje mocne ruke i privija vas иz svoje grudi. Vas dиh i njen dиh јеsи jedno, а иdovi vam postajи cиdno lagani. Glasovi zraka рјеvаји za vas. Cini vam se da је zemlja dиboko ispod vas, kao siCиsna lopta, а da sи oЬla ci iznad vase glave braca kojoj hitate и zagrljaj, sireci ruke. Rijeka је Ьila samo nasa, tek daleko ispred nas mogao se vidjeti jedan osamljeni riЬarski cun, иsidren иsred rijeke, и kome sи sjedila tri riЬica. Camac је klizio preko vode, pokraj sиmovitih obala; nitko nije progovorio ni rijeci. Ја sam Ьiо za kormilom. Kad smo se priЬlizili, vidjeli smo da sи tri riЬica postariji ljиdi dostojanstvenog drzanja. Sjedili sи svaki na svojoj stolicici и cиnu i pazljivo promatrali svoje иdice. Sиnce na zapadи obasjavalo је rijekи misticnom crvenom svjetloscи, stvaralo vatrene aиreole oko visokih stabala i prelijevalo nagomilane oЬlake zlatnom bojom. Bio је to trenи tak dиbokog zanosa, trenиtak cиdesne nade i ceznje. Malo jedro иzdizalo se prema tamnocrvenom nеЬи, sиmrak se spиstao oko nas obavijajиCi svijet sjenama dиginih Ьоја, dok se iza nasih leda prikradala noc. Cinilo nam se da smo vitezovi iz neke stare legende koji plove preko nekog tajanstvenog jezera 130
u nepoznato kraljevstvo sutona, u veliku zemlju zalazeceg sunca. Nismo uplovili u kraljevstvo sutona; udarili smo ravno u ribarski cun iz kojeg su tri postarija gospodina pecala riЬu. U prvom trenutku nismo znali sto se dogodilo, jer nam је jedro zaklanjalo vidik, ali iz karaktera rijeCi sto su odjeknule u vecernjoj tisini izveli smo zakljucak da smo dosli u Ьlizinu ljudskih Ьiса i da su ta Ьiса ljutita i nezadovoljna. Harris је spustio jedro, ра smo shvatili sto se dogodilo. Oborili smo postariju gospodu s njihovih riЬickih stolica i oni su se sad koprcali jedan preko drugog na dnu camca, pokusavajuCi da se raspetljaju i otresu sa sebe zalijepljene riЬe. RadeCi to, psovali su nas, upucujuCi nam ne oЬicne, svakodnevne pogrde nego dugacke, dobro promisljene i pazljivo komponirane psovke, koje su obuhvacale Citav nas dotadasnji zivot i protezale se u daleku buducnost, ukljucivale nase rodake i prijatelje i, uopce, sve sto је u Ьilo kakvoj vezi s nama. Bile su to dobre, solidne psovke. Harris је rekao kako treba da nam budu zahvalni za malo uzbudenja, kad vec tu sjede cijeli dan i pecaju, i dodao da је zapanjen i potresen cinjenicom da gospoda njihovih godina nisu kadra da se malo obuzdaju. Nista, medutim, nije pomoglo. George је izjavio da се dalje on kormilariti. Rekao је kako ne moze dopustiti da se um kao sto је тој traci na upravljanje camcem; Ьit се bolje da se za camac brine neko oЬicno ljudsko Ьiсе, jer cemo se inace svi podaviti. Prihvatio је konopce i dovezao nas do Marlowa. U Marlowu smo ostavili camac pored mosta i otisli da prespavamo kod »Кrune«.
131
XIII
Marlow - Bishamska opatija - Medmenhamski redovnici - Montmorency se sprema da dokrajCi jednog starog macka - Zatim ipak оdlисије da ти postedi iivot Sramno ponasanje jednog foksterijera и robnoj kиCi- Nas odlazak iz Marlowa Impozantna povorka- Parobrodi i korisne ириtе kako im smetati - Odhijamo da pijemo rijekи - Miran pas - Zagonetan nestanak Harrisa i pite Marlow је jedan od najprijatnijih gradica na rijeci koje poznajem. То је Ьисаn, zivahan gradic, sve и svemи, ne osoЬito slikovit, istina, ali sa mnogo иgodnih kиtaka i starih zdanja, ocиvanih lиkova na trosnom mostи Vremena, preko kojeg nam masta moze pиtovati cak do dana kad је Saksonac Algar Ьiо gospodar Marlow Manora, posjeda koji је Vilim Osvajac poslije oteo da ga pokloni kraljici Matildi, i koji се zatim prijeCi и ruke grofova od Warwicka, odnosno spretnog lorda Pageta, savjetnika cetvorice vladara za redom. Okolica grada је prekrasna иkoliko poslije plovidbe pozelite da se prosetate, а sama је rijeka na tom mjestи najljepsa. Predio prema Cookhamи, pored sиma i livada Qиarryja, pravi је mali raj. Drage stare sиme Qиarryja, s vasim иskim, strmim stazama i krivиdavim proplancima, и kojima kao da se иvijek osjeca slatki miris sjecanja na 132
sиncane ljetne dane! Ро vasim sjenovitim drvoredima kao da jos lиtаји vizije nasmijanih lica, а iz vaseg sиstavog liSca kao da tiho odzvanjajи glasovi iz davne proslosti! Od Marlowa иzvodno, do Sonninga, predjeli sи jos carobniji. Velika stara Bishamska opatija, Ciji sи kameni zidovi slиsali иzvike vitezova templara i koja је jedno vrijeme Ьila dom Anne od Clevesa а jedno vrijeme kraljice Elizabete, lezi na desnoj obali, oko pola milje иzvodno od mosta kod Marlowa. Bishamska opatija риnа је zanimljivih pojedinosti. U njoj se nalazi tapiserijama oЬlozena spavaca soba i jedna tajna soЬica podignиta visoko, и debelom zidи. Dиh lady Holy, koja је tиkla svog malog sina dok nije иmro, jos иvijek nоси lиta kroz odaje opatije i trazi иmivaonik da opere krvave ruke. U opatiji poCiva Warwick, tvorac kraljeva, potpиno nezainteresiran za tako beznacajne stvari kao sto sи ovozemaljski kraljevi i ovozemaljska kraljevstva; tи poCiva i Salisbиry, koji se proslavio и Ьici kod Poitiersa. Prije opatije, na samoj obali rijeke, nalazi se Ьishamska crkva, а ako ima grobova koje vrijedi oЬiCi, onda sи to sigиrno grobovi i spomenici и Ьishamskoj crkvi. Ploveci camcem pored obala Bishama, veliki Shelley, koji је tada zivio и Marlowи (jos иvijek se moze Yidjeti njegova kиса и West Streetи) napisao је svojи Pobunu islama. Kod Hurley Weira, nesto dalje иz rijekи, cesto sam razmisljao о tome da, i kad Ьih tи ostao mjesec dana, ne Ьih imao dovoljno vremene da иpi jem и sebe svи ljepotи pejzaza. Selo Hиrley, pet minиta setnje od brane, jedno је od najstarijih naselja dиz rijeke i postoji, kazи, da se poslиzimo starinskom frazom iz tih davnih dana, >>Od vremena kralja Seberta i kralja Offe<<. Nesto dalje od brane (ploveCi иzvodno) pruza se »Dansko polje<<, na kome sи logorovali danski osvajaCi za vrijeme pohoda na Gloиcestershire. Jos dalje, na samom zavojи rijeke, и jednom prekrasnom kиtkи, leze rusevine Medmenhamske opatije.
133
Cиveni redovnici iz Medmenhama, »КlиЬ paklene vatre«, kako sи ih nazivali, а Ciji је pripadnik Ьiо i slavni Wilkes, Ьili sи bratovstina koja је seЬi postavila devizи »Radi sto ti se svida« i taj natpis jos stoji iznad kapije srusenog samostana. Mnogo godina prije nego sto је osnovan taj nazovi-samostan s njegovom kongregacijom bezboznih lakrdijasa, postojao је na istom mjestи samostan ozЬilj nije vrste, а redovnici и njemи pomalo sи se razlikovali od razиlarene bratije koja се se pet stotina godina kasnije tи naseliti. Redovnici cisterciti koji sи и trinaestom stoljecи imali tи svoj samostan, nisи nosili оЬiсnи оd јеси nego halje i kиkиljice od grube tkanine, i nisи jeli meso, ribи ni јаја. Spavali sи na slami i иstajali и ponoc na misи. Provodili sи dane и teskom radи, Citanjи i molitvama, а zivot im је prolazio и potpиnoj tisini jer sи se zavjetovali da ne govore, kao da sи mrtvi. I to sиmorno bratstvo provodilo је svoj sиmor ni zivot na tako ljиpkom mjestи, mjestи koje је Bog stvorio tako vedrim! Cиdno sto ih glasovi Prirode sto sи odzvanjali svиda oko njih - tihi, melodicni zиbor vode; sapиtanje trave kraj rijeke, pjevиsenje vjetra- nisи naиcili da zivot ima drukCiji, dиblji smisao. Oslиskivali sи, sиtke, danima i danima, cekajиCi da im se javi glas s neba, i on im se obracao, cijelog dana i cijele noci, govoreci mirijadama najrazlicitijih tonova. А oni ga nisи cиli. Od Medmenhama do ljиpke brane Hambledon rijeka је иtjelovljenje smirene ljepote, ali iza Greenlandsa, prilicno nezanimljive ljetne rezidencije mog izdavaca - tihog i џenametljivog starog gospodina koga cesto mozete sresti и ovim krajevima и tokи ljetnih mjeseci, Ьilo kako vesla, snazno ali s lakocom, bilo kako caska s nekim starim cиvarem brane dok prolazi kroz prevodnicи - pejzaz postaje pomalo jednolican i dosadan, sve do Henleyja. U Merlowи, и ponedjeljak ијиtrо, иstali smo relativno rano i otisli da se okиpamo prije dorucka. Dok smo se vracali, Montmorency је napravio od
134
sebe takvи Ьиdаlи da је to Ьilo иpravo strasno. Jedino и сети se Montmorency i ја ozblljno razilazimo и nazorima јеsи macke. Ја volim macke, а Montmorency ih ne voli. Kad sretnem mackи, ја kazem: » Dodi, тасо!<< sagnem se i pocesem је ро glavi, а macka podigne иkoceni rep иvis kao stap, savije leda i protrlja nos о mоји nogavicи; sиsta njeznost i dobrota. Kad Montmorency sretne mackи, za to odmah sazna Citava иlica; tи se za deset sekиndi prospe toliko prostackih izraza da Ьi oЬicnom pristojnom covjekи, s malo paznje, ta kolicina potrajala do kraja zivota. Ne zamjeram zbog toga рsи (zadovoljavam se, ро pravilи, time da ga tresnem ро njиsci ili da bacam na njega kamenje) jer pretpostavljam da ти to lezi и naravi. Foksterijeri se radajи s otprilike cetiri риtа vise naslijedenih grijehova nego ostali psi, i mi krscani morat cemo godine i godine strpljivo raditi ako zelimo bar malo reformirati ratobornи foksterijerskи narav. Jednog dana, dobro se sjecam, stajao sam и predvorjи robne kисе и Ulici Haymarket, а svиda oko mene Ьili sи psi koji sи tи cekali svoje gospodare da obave kиpovinи. Bili sи tи jedan hrt, jedan ili dva skotska ovcara, jedan bernardinac, nekoliko pticara i crnih njиfaиndlendskih pasa, jedna doga, jedan francиski pиdl s mnogo dlake oko glave а osisan и sredini, jedan bиldog, nekoliko stvorenja velicine stakora kakva se prodajи и Lowther Arcadeи i nekoliko jorksiraca. Sjedili sи, strpljivi, poslиsni, zamisljeni. U predvorjи је vladala neka gotovo svecana tisina. Prevladavala је smirenost, rezignacija, neka tiha sjeta. Zatim је и prostorijи иsla jedna privlacna mlada dama vodeci malog foksterijera sasvim bezazlenog izgleda i ostavila ga, vezanog, izmedи bиldo ga i pиdla. Neko vrijeme sjedio је mirno i gledao oko sebe. Onda је podigao pogled prema stropи drzeci se, bar sиdeCi prema izrazи, kao da misli na svojи majkи. Zijevnиo је, а zatim pogledao и ostale pse, tihe, ozblljne, dostojanstvene. 135
Pogledao је u buldoga koji је cvrsto spavao s пjegove desпe straпe. Pogledao је u pudla, uspravпog i oholog, s lijeve straпe. Опdа је bez rijeci upozoreпja, bez i пајmапјеg povoda, ugrizao tog pudla za predпju пogu, i tisiпu u predvorju razЬi lo је Ьоlпо zavijaпje. Uciпilo mu se, ocigledпo, da је rezultat prvog eksperimeпta zad9voljavajuCi, ра је odluCio da пastavi i uпese malo zivosti u taj skup. PreskoCio је pudla i пeocekivaпo парао jedпog skotskog ovcara, а ovcar se probudio i smjesta zapoceo bucпu i zestoku kavgu s pudlom. Foksterijer se па kоп toga vratio па svoje mjesto, uhvatio zuЬima buldoga za uho i pokusao ga odbaciti, а buldog, cudпo пepristraпa zivotiпja, росео је ujedati sve do cega је stigao, racuпajuCi tu i portira, sto је slatkom malom terijeru pruzilo priliku da se, пео mеtап, upusti u borbu s podjedпako borbeпim
jorksircem. Oпima koji pozпaju psecu пarav пе treba пi govoriti da su u meduvremeпu i svi ostali psi zapodjeпuli borbu kao da od ishoda ovise пjihovi zivoti i domovi. Veliki psi tukli su se, пе Ьirajuci, jedпi s drugima, а mali psi tukli su se medusobпo, koristeCi slobodпo vrijeme da ujedaju velike pse za поgе.
Predvorje se pretvorilo u pravi paпdemoпij, а buka је Ьila strahovita. Na ulici se росео okupljati svijet; ljudi su pitali је li to sjedпica crkveпog odbora, а ako пiје, koga to uЬijaju i zasto? Dotrcali su пeki ljudi i pokusali stapovima i koпopcima rastaviti pse, а пetko је pozvao i policiju. Usred te strasпe vreve vratila se privlacпa mlada dama, podigla svog slatkog psica (koji је otpremio jorksirca u veteriпarsku kliпiku па mjesec dапа i stajao drzeCi se kao tek rodeпo јапје), poljuЬila ga i upitalaje li mrtav, i sto su ti veliki, gruЬi, zli psi radili s пjim. А оп је, privijajuCi se uz пјu, podigao pogled kao da јој zeli reci: »Oh, tako sam sretaп sto si dosla da me odvedes iz ove grozпe, odvratпe guzve!« 136
Rekla је da иprava robne kисе nema prava da divlje zvijeri kakvi sи ti ostali psi drzi zajedno s psima pristojnih ljиdi, i da ozblljno namjerava tи ziti nekoga. Takvi sи vam foksterijeri, i zbog toga ne zamjeram Montmorencyjи zbog njegove sklonosti da se tисе s mackama. Tog jиtra је, medиtim, i sam pozalio sto је podlegao toj svojoj strasti. Vracali smo se, kao sto sam rekao, s kиpanja i, kad smo stigli negdje do sredine glavne иlice, iz jedne od kиса ispred nas istrcao је macak i polako krenиo na drugи stranи. Montmorency је, klicиci radosno - Ьiо је to иzvik prekaljenog ratnika koji је иgledao neprijatelja kako ide ravno prema njemи, poklic kakav se oteo iz grla Cromwellи kad sи Skoti krenиli niz padinи - potrcao za svojim plijenom. Njegova zrtva Ьiо је krupan, crn macak. Nikad nisam vidio veceg macka, ni macka sиmnjivijeg izgleda. Nedostajalo ти је pola repa i jedno иhо, а negdje је izgublo i dobar dio njиske. Bila је to dиgacka snazna zivotinja, а drzala se mirno i samoиvjereno.
Montmorency је јиmио na tog jadnog macka brzinom od dvadeset milja na sat, ali on nije иbr zao korak - nije, Cinilo se, иорсе shvatio da ти је zivot и opasnosti. Kaskao је mirno dalje dok ти se ЬиdиСi иЬојiса nije priЬlШo na samo jedan jard иdaljenosti, а onda se okrenиo i sjeo nasred ceste dobrocиdno i znatizeljno promatrajиCi Montmorencyja kao da pita: - Molim? Trazite mene? Montmorencyjи ne nedostaje hrabrosti, ali и izgledи te macke Ьilo је necega od cega Ьi se i najsmjelijem psti sledilo srce. Naglo је stao i pogledao и macka. Nitko nije progovorio ni rijeCi, ali razgovor izmedи njih mogao је teCi ovako: МАСАК: Sto mogи иCiniti za vas? MONTMORENCY: Hvala, nista. . . ne, nista, hvala. 137
МАСАК:
Slobodno recite ako zelite nesto, Ьilo sto. MONTMORENCY (povlaceci se niz glavnu ulicu): Oh, nista ... nista, zaista. . . ne zelim vas иzne miravati; Ја se, ovaj . . . bojim da sam pogrijesio. Mislio sam da se poznajemo. Oprostite sto sam vas иznemirio. МАСАК: Oh, nista, nista, Ьilo mi је drago. Zaista ne zelite nista? MONTMORENCY (i dalje se povlaceCi): Ne, zaista nista, hvala . . . zaista nista . . . Vrlo ste ljиbezni. Do videnja. МАСАК: Do videnja. Macak је nakon toga иstao i otisao dalje svojim pиtem, а Montmorency, pazljivo podvиkavsi ono sto se naziva repom, vratio se i zaиzeo neиpadljiv polozaj iza nas. Do dana danasnjeg, ako doviknete Montmorencyjи: »Macak!<<, on се se primjetno zgrCiti i zalosno vas pogledati, kao da zeli reci: »Nemojte, molim vas!<< Poslije dorucka otisli smo и kиpovinи i opskrbili camac namirnicama za tri dana. George је rekao da moramo kиpiti povrce, da nije zdravo ne jesti povrce. Povrce nije tesko skиhati, izjavio је, i on се se brinиti za to, ра smo kиpili deset funti krumpira, bиsel graska i nekoliko glavica kelja. Kиpili smo jednи pitи s Ьiftekom, nekoliko tortica od ogrozda i peceni ovcji Ьиt, sve to и hotelи. Voce, kekse, kruh, maslac, dzem, slaninи, јаја i druge potrebne sitnice nabavili smo и raznim prodavaonicama и gradи. Odlazak iz Marlowa smatram jednim od nasih najvecih иspjeha. Bio је to impresivan, dostojanstven i nimalo razmetljiv odlazak. U svim prodavaonicama и kojima smo kиpovali trazili smo da nam rоЬи isporuce odmah, na licи mjesta. Nismo htjeli ni da сијеmо ono: »Da, gospodine, dostavit cemo vam stvari odmah, djecak се stici prije vas, gospodine!<< ра da cekamo kod camca i dva риtа se vracamo и trgovinи i svadamo se. Cekali smo 138
da se stvari lijepo sloze и kosaru, i poveli nютkа sa sоЬот. OЬisli sто dosta prodavaonica, i и svakoj priтijenili taj isti princip; posljedica toga Ьila је da sто, kad sто zavrsili s kиpovinoт, iтali sasviт pristojnи kolekcijи djecaka s kosaraтa koji sи nas pratili kako se sато pozeljeti тоzе. Nas zavrsni тars sredinoт glavne иlice do rijeke Ьiо је sigиrno spektakl kakav Marlow nije vidio vec godinaтa.
Poredak povorke Ьiо је slijedeci: Montтorency, sa stатрот и zиЬiта. Dva pseta sитnjivog izgleda, Montтorencyjevi prijatelji. George s pokrivaCiтa i kapиtiтa preko raтe na i pripaljenoт kratkoт lиlот. Harris, koji se trudio da koraca s elegantnoт lakocom, iako је и jednoj rиci nosio naЬijenи риtпи torbи а Ьоси soka od liтete и drugoj. Pekarev segrt i djecak iz prodavaonice povrca, s kosaraтa. Hotelski тотаk s velikoт kоsагот. Мотаk iz slasticarne, s korpoт. Мотаk iz prodavaonice тjesovite robe, s korpoт.
cиpavi pas. Мотаk iz pгodavaonice siгa, s kosaroт. Nosac s torboт. Neгazdvojni prijatelj nosacev, s rukaтa и dzepoviтa i kratkoт glinenoт lиlот и zиЬiта. Мотаk iz vocarne, s kosaroт. Ја osobno, sa tгi sesira i раrот cizaтa и rukaтa, pokиsavajиci da se drziт kao da za to ne
Jedan
znaт.
Sest djecaka i cetiri psa lиtalice. Kad sто stigli do obale gdje је Ьiо vezan са тас, cиvar nas је иpitao: - Gospodo, ne sјесат se tocno . . . jeste li vi ono иnajтili izletnicki parobrod Ш slep sa kaЬi noт?
Kad sто ga obavijestili da sто dosli ро svoj na vesla, Cinilo se da је iznenaden.
са
тас
139
Tog jиtra izletnicki parobrodi zadavali sи nаш silne шиkе. Bilo је to pred veslackи regatи и Henleyjи ра sи plovili tашо и velikoш Ьrоји, neki saшi а neki vиkиCi slepove s kaЬinaшa. Mrziш parobrode, i шisliш da ih шrze svi veslaci. Uvijek kad иgledaш neki izletnicki parobrod pozeliш da ga nашашiш do nekog pиstog dijela rijeke i tи, и tisini i saшoCi, zadaviш vlastitiш rukaшa. Ti izletnicki parobrodi ponasajи se tako drsko i razшetljivo da to bиdi и шeni sve najgore instinkte, ра cezneш za dobriш stariш daniшa kad је covjek шоgао iCi naokolo i ratnoш sjekiroщ lиkош i strijeloш davati drugiшa na znanje sto шisli о njiшa. Izraz na licи covjeka koji s rиkаша и dzepoviшa stoji na krшi, pиseCi cigaretи, sam ро seЬi predstavlja dovoljan povod za оЬјаvи ratr., ·а bahati pisak sirene da se sklonite s риtа osigи rao bi, иvjeren sаш, presudu >юpravdano uшor stvo, izazvano postupkom иmorenog« svake porote sastavljene od ljиdi s rijeke. Nаша sи, bogaшi, morali pistati da iш se skloniшo s риtа. Ako шi је dopиsteno da kazem а da ne ispadпeш hvalisav, шisliш da тоgи sa sigurnoscи иstvrditi kako је nas mali сашас, и tokи tog tjedna, nanio parobrodima vise neprilika, sшetnji i zakasnjenja nego svi ostali сашсi i brodice na rijeci zajedпo. - ide parobrod!- иzvikпиo Ьi пetko od паs kad Ьi иgledao neprijatelja и daljiпi, i za nekoliko trenиtaka svi sшо Ьili spreшni da ga docekamo. Ја Ьih sjeo za korшilo а Harris i George pokraj шепе, svi lediшa okrenиti- parobrodu, i сашас Ьi polako otplovio do srediпe rijeke. Parobrod Ьi se priЬlizio, upozoravajиci nas ~ire пom, ali шi smo i dalje mirno plovili. Na oko sto jardi иdaljenosti росео Ьi tиliti kao lud, а ljиdi Ьi izlazili, naginjali se preko ograde, иrlali i psovali nas, ali шi ih пisшо cиli! Harris nаш је, reciшo, иpravo и tom trenиtkи росео pricati nekи anegdotи о svojoj шајсi, od koje George i ја пisшо htjeli propиstiti пi rijeci, ni za sto na svijetи.· 140
А onda Ьi parobrod ispustio posljednji prodomi pisak od kojeg samo sto mu ne Ьi popucao kotao, promijenio smjer okretanja stroja, ispustio paru, skenuo i nasukao se. Svi na brodu dotrcali Ьi na pramac i poceli vikati na nas,. а ljudi na obali zastajali Ьi i takoder vikali, i svi camci koji Ьi nailazili pridruzivali Ьi im se sve dok na Citavoj rijeci, nekoliko milja uzvodno i nizvodno, ne Ьi zav\adala uzbuna i pometnja. Tada Ьi Harris prekinuo pricu na najzanimljivijem mjestu, pogledao oko sebe pomalo iznenadeno i rekao Georgeu: - Bogamu, George, neka me vrag nosi ako iza nas nije parobrod! А George Ьi odgovorio: - Ра sad, da ti pravo kazem, ucinilo mi se da cujerh nesto. Nakon toga Ьi nas obuzela strasna nervoza ра, zbunjeni, ne Ьismo znali kako da sklonimo camac s puta, а putnici s parobroda, okupljeni na pramcu, dovikivali Ьi nam upute: - Povuci desno . . . ti, da, ti, idiote! Lijevim nazad. Ne, ne ti. . . onaj drugi . . . ostavi to kormilo na miru, zaboga ... А sad, obojica zajedno. NE, ne na tu stranu! Oh, neka vas ...! Nakon toga Ьi spustili s parobroda camac i dosli da nam pomognu, ра Ьi, nakon cetvrt sata nadljudskih napora, nas camac Ьiо sklonjen s puta tako da је parobrod mogao proCi. Srdacno Ьismo im zahvalili i zamolili da nas povuku, ali nam nikad nisu izisli u susтet. Otkrili smo jos jedan dobar naCin nerviranja tih aristokratskih parobroda - pretvarali smo se da mislimo kako se radi о kolektivnom izletu sluzbenika, i pitali ustogljeno drustvo jesu li mozda iz podџzeca gospode Cublt, ili clanovi Udruzenja dobrih templara iz Bermondseyja, i mogu li nam posuditi tavu. Stare dame koje nisu naviknute na rijeku uvijek se strasno plase parobroda. Sjecam se kako sam jednom plovio od Stainesa do Windsora - dijelom rijeke koji posebno oblluje tim mehanickim cudovistima - s drustvom u kome su Ьile tri dame do-
141
ticne kategorije. Bilo је vrlo иzbиdljivo. Cim Ьi se na vidikи pojavio neki parobrod, zahtijevale sи da pristanemo i sjedimo na obali dok se brod ne иdalji. Bas im је fao, govorile sи, ali one morajи misliti na svoje obltelji i ne smijи se bez potrebe izlagati opasnostima. Kod brane HamЬledon ponestalo nam је vode ра smo иzeli demizon i otisli do cиvareve kисе da ga napиnimo. U ime delegacije govorio је George. Namjestio је svoj najprivlacniji osmijeh i rekao: - Mozemo li doblti malo vode, molim lijepo? - Naravno - odgovorio је stari gospodin. - Uzmite koliko vam је potrebno, а ostatak ostavite. - Mnogo vam hvala - promrmljao је George, osvrcиCi se. - А gdje је . . . gdje је drzite? - Uvijek na istom mjestи, mladiCи - glasio је hladnokrvno izgovoren odgovor. - Ти odmah iza vas. - Ne vidim је - rekao је George, gledajuCi naokolo. - Ма pobogu, gdje su vam oCi? - objasnio mu је dobri covjek okrecuCi ga i pokazujuci na rijeku. -,-- Dobro se vidi, zar ne? - Oh! - uzviknuo је George, shvacajuci konacno. ~ Samo, ne mozemo piti rijeku, zaboga! - Ne mozete, naravno, ali mozete popiti nesto vode iz rijeke - odgovorio је stari gospodin. - То је voda koju ја pijem posljednjih petnaest godina. George mu је rekao da njegov izgled, poslije te terapije, ne predstavlja bas bogzna kakvu reklamu za tu vrstu piCa, i da Ьi on osobrю dao prednost vodi iz pumpe. Doblli smo malo vode u jednoj kuci nesto dalje uz rijeku. Pretpostavljam da је i to Ьila voda iz rijeke, ali to nismo znali раје sve Ьilo и redu. Ono sto oko ne vidi, zelucu ne smeta. Pokusali smo jednom, nesto kasnije istog ljeta, piti vodu iz rijeke, ali bez naroCitog uspjeha. Spustali smo se niz rijeku i pristali da popijemo сај u jednom rukavcu kraj Windsora. Demizon је Ьiо prazan i Ьilo је, ili odreCi se саја, ili uzeti vodu iz 142
1
t ,1
\'
! 1 '
f
гijeke. Haпis је Ьiо za to da pokusamo. Pгokuhat cemo vodu, rekao је, i sve се Ьiti u redu. Kuhaпjem cemo, dodao је, uпistiti sve оtгоvпе klice koje se пadu u vodi. 1 tako smo пapuпili cajпik vodom iz rukavca Temze i prokuhali је, dobro pazeC:i da se zaista prokuha. Skuhali sm~aj i upravo kad smo se udobпo smjestili da ga popijemo, George је, priпoseci salicu ustima, zastao i uzvikпuo: - Sto је опо? - Које опо? - upitali smo Harris i ја. - Опо tamo! - rekao је George, gledajuC:i prema zapadu. Harris i ја pokusali smo da pratimo пjegov pogled i kопаспо vidjeli kako prema паmа, поsеп lagaпom strujom, plovi pas. Bio је to јеdап od пaj mirпijih i пajsutljivijih pasa sto sam ih ikad vidio. Nikad пisam vidio psa tako smireпog, tako zadovoljпog. Plovio је saпjivo па ledima, sa sve cetiri поgе kruto podigпute uvis. Bio је to, Ciпilo se, dobro uhraпjeп pas, sпаzпо razvijeпih grudi. Plovio је prema паmа, ozЬiljaп, dostojaпstveп, smireп, dok пiје stigao u Ьliziпu пaseg camca gdje se, u trci, zaustavio i udobпo smjestio da tu provede пос.
George је rekao da mu se пе pije сај i istresao svoju salicu u vodu. Ni Harris пiје Ьiо zedaп раје uCiпio isto tako. Ја sam vec Ьiо popio pola salice, ali Ьih radije da пisam. Upitao sam Georgea hocu li se, ро пjegovom misljeпju, razboljeti od tifusa. - Oh, песеs - rekao је i dodao da su sanse da to izbjegпem prilicпo dobre. Bilo kako Ьilo, za пe kih cetrnaest dапа zпat cu jesam 1i se razbolio Ш пisam.
Do Wargravea smo se odvezli jedпim rukavcem koji predstavlja zgodaп precac i u koji treba skreпuti otprilike pola milje iza Ьrапе Marsh ploveC:i uz desпu obalu rijeke. Тај precac vrijedi iskoristiti jer је to prekrasaп, tih rukavac u sjeпi gustih krosпji, а put se skracuje za gotovo pola mi1je. 143
Ulaz u rukavac је, паrаvпо, zatvoreп pobodckoljem i laпcima i okruzeп plocama prema kojima се опај tko se usudi da zaplovi rukavcem blti Ьасеп u tamпicu, udareп па muke i poguЬljeп - cudim se da ti obalski silпici пisu poceli prisvajati i zrak izпad rijeke i prijetiti svakome tko ga udahпe kazпom od cetrdeset siliпga - ali s malo spretпosti kolje i lапсе пiје tesko zaoblci. А sto se tice ploca, mozete, ako imate pet miпuta vremeпa i ako пikoga пеmа u Ьliziпi, skiпuti jedпu ili dvije i baciti ih u rijeku. Na pola puta kroz rukavac iskrcali smo se i rucali. Upravo za vrijeme tog rucka George i ја dozivjeli smo sok koji cemo dugo pamtiti. I Harris је, doduse, dozivio sok, ali пе .vjerujem da је taj пjegov sok Ьiо i upola tako zestok kao опај sto smo ga tom prilikom dozivjeli George i ја. Bilo је to, vidite, ovako: sjedili smo па livadi, desetak jardi od obale; upravo smo se Ьili udobпo smjestili i spremali se da пavalimo па jelo. Harris је росео rezati pitu od Ьifteka, drzeCi је medu koljeпima, а George i ја smo cekali, drzeCi spremпe пim
taпjure.
- Imate li pri ruci zlicu? ·- upitao је Harris. mi је zlica za umak. Torba se пalazila iza паs i George i ја okreпuli smo se istodobпo da dohvatimo zlicu. Za to паm пiје Ьilo potrebпo vise od pet sekuпdi. Kad smo se opet okreпuli, Harrisa i pite пiје Ьilo! Nalazili smo se па livadi, otvoreпoj livadi. U krugu od пekoliko stotiпa jardi пiје Ьilo пijedпog drveta, пi ZЬuпа, пi zivice. U rijeku пiје mogao pasti jer smo mi sjedili izmedu пјеgа i rijeke, ра Ы trebalo da preskoci preko паs. George i ја zaprepasteпo smo gledali oko sebe, а опdа smo pogledali јеdап u drugog. - Da ga пisu aпdeli odпijeli u пеЬо? - upitao sam. - Ne Ьi valjda odпijeli i pitu - rekao је George. Potrebпa
144
Cinilo se da и toj primjedbl ima logike, ра smo ocЉacili nebeskи teorijи. - Ро rtюm misljenjи - rekao је George, vracajиCi se na ovozemaljska i prakticna objasnjenja to је sigиrno posljecHca potresa. Nakon toga је dodao, s prizvиkom tиge и glasи: - Steta sto је иpravo on rezao pitи. S иzdahom snю pogledali и mjesto na kome sи Harris i pita posljednji риt videni na ovom svijetи, i odjednom nam se krv sledi и zilama а kosa na glavi se podigne - pred nama se pojavi Harrisova glava. Nista drugo, samo glava! Lezala је и visokoj travi, а crveno lice Ьilo је izobliceno od strahovitog Ьijesa. Prvi је dosao sebl George. - Govori! - viknиo је. - Reci nam jesi li ziva ili mrtva, i gdje је preostali dio tvog tijela? - Ne izigravaj Ьиdаlи! - odgovorila је Harrisova glava. - Siguran sam da ste mi vi to namjestili. - Sto smo uradili? - иzviknиli smo George i ја. - Sto ste uradili? Pиstili те da tamo sjednem, а to је glиp i prljav trik! Evo, drzite pitи! Као iz sredista zemlje - bar tako nam se cinilo - izronila је pita, prilicno zgnjecena i rastresena, а za njom se izvиkao Harris, zgиzvan, Ьlatan i mokar. Sjedio је, ne znajиci, na samom rиЬи jednog иskog kanala za navodnjavanje, koji se nije mogao vidjeti od visoke trave. Kad se malo vise nagnнo иnazad, prevrnиo se i рао и kanal skиpa s pitom. Rekao је da se nikad и zivotи nije tako iznenadio kao kad је osjetio da pada; nikako nije mogao shvatiti sto se dogodilo. Prvo sto је pomislio Ьilo је da је dosao smak svijeta. Harris do dan-danas vjeruje da smo George i ја svc to иnaprijed isplanirali. Sto se moze, nepravedne sиmnje prate i one najnevinije, јег, kako ono kaze pjesnik: »Tko moze izmaCi kleveti?<< Tko, zaista!? 1О
~ ТI-i ёu\'jt:ka
u
ёапкu
145
XIV Waгgm1;e- Vostaпe figuгe- Sоппiпg- Iг
ski papгikas - Moпtmoreпcyjev sarkazam - Moпtmoreпcy se bori s cajпikom- George uCi svirati beпdio - OhmbrujuCi komeпtari - Prepreke па putu glazbeпika amatera - Kako је тој prijatelj uCio svirati gajcle - Harris је tuiaп poslije 1Jecere George i ја odlazimo и setпju - Vracamo se gladпi i pokisli- S Harrisom se dogada пesto пеоЬiспо- Hanis i labudovi, пesva kidasпja prica - Harrisova пemirna пос Poslije rucka iskoristili smo povoljaп povjetarac, koji паs је Ьlago пosio sve do Wargravea i Shiplakea. Preljeveп uspavljujucom svjetloscu popodпevпog suпca, Wargrave, sklupcaп па samom zavoju rijeke, ostavlja па covjeka, dok prolazi, dojam ljupke stariпske slike koja dugo ostaje utisпu ta u sјесапје. Krcma »Sv. Juraj i zmaj<< u Wargraveu poпosi se svojom firmom koju је s јеdпе straпe slikao Leslie, сlап Kraljevske akademije, а s druge straпe Hodgsoп, slikar s tom istom titulom. Leslio је prikazao borbu, а Hodgsoп sceпu »poslije borbe« - sveti Juraj, паkоп sto је obavio posao, krijepi se vrcem piva. Day, pisac Sanforda i Mertona, zivio је i - sto ciпi jos vecu cast mjestu - uЬiјеп је u Waгgraveu. U crkvi se пalazi spomeпik gospodi Sarah Hill, 146
koja је oporukom zavjestala da se svake godine, о Uskrsи, podijeli svota od jedne funte sterlinga dvojici djecaka i dvjema djevojcicama »Za koje se zna da sи иvijek slиsali svoje roditelje, da nikad nisи psovali i lagali, krali voce i razЬijali prozore<<. Zamislite, odreCi se svega toga za pet silinga godisnje! То se ne isplati. U gradи se prica da se jednom, prije mnogo godina, zaista nasao jedan djecak koji nikad nije Ьiо neposlиsan, nije psovao, lagao, krao voce i razЬi jao prozore - Ш, da bиdemo precizniji, za koga se nije znalo da је to radio, jer је to Ьilo ono sto se postavljalo kao иvjet - i tako stekao slavи i nagradи. Drzali sи ga tri tjedna izlozenog и gradskoj vijecnici, pod staklom. Sto је kasnije иCinjeno s tim novcem, nitko ne zna. Каzи da sи ga svake godine predavali najblizem mиzеји vostanih figura. Shiplake је lijepo selo, ali se ne moze vidjeti s rijeke jer lezi iza brda. U crkvi и Shiplakeи vjencao se Tennyson. Rijeka sve do Sonninga krivиda izmedи mnogobrojnih otoCica i vrlo је mirna, tiha i pиsta. Na obalama ne mozete vidjeti zive dиse osim, и sиm rak, ponekog para seoskih ljиbavnika »Arry i lord Fitznoodle<< 1 ostali sи и Henleyjи, а do sиmornog, prljavog Readinga jos nismo stigli. То је dio rijeke kao stvoren za sanjarenje о davno proslim vremenima, о nestalim stvarima i licima, о onome sto је moglo Ьiti а nije, vrag ga odnio! Pristali smo и Sonningи i izisli da se prosetamo ро selи. То је najcarobniji kиtak na cijeloj rijeci. Vise podsjeca na selo s pozornice nego na pravo naselje od ZЬиkе i opeka. Sve sи kисе obrasle rufuma i sad, pocetkom lipnja, izgledale sи kao okrиzene oЬlacima njeznih Ьоја i zanosnog mirisa. Ako odlиcite da ostanete koji dan и Sonningu, odsjednite kod »Bika<< iza crkve. То је prava pravcata starinska seoska krcma sa cetvrtastim, zelenim 1
Londonski puk i elita.
147
dvoristem ispred zgrade, gdje se, na klupama ispod stabala, uvecer okupljaju starci da popiju svoj vrc piva i raspredaju о seoskoj politici, s niskim, starinskim sobama i mrezastim prozorima, s пezgrapпim stubama i krivudavim hodпicima. Lutali smo ро ljupkom Soппiпgu oko јеdап sat, а опdа smo, posto је vec Ьilo kasпo da veslamo do iza Readiпga, odlucili da se vratimo па јеdап otok kod Shiplakea i tamo preпoCimo. Bilo је jos rano kad smo se smjestili, i George је rekao da паm se sad, buduCi da imamo dovoljпo vremena, pruza izvanredпa prilika da pripremimo dobru, improviziranu veceru. Rekao је da се nam pokazati sto se sve moze uraditi na rijeci kada је rijec о kuliпarstvu, i predlozio da od povrca, hladпe govediпe i razпih ostataka pripremimo irski paprikas. Uciпilo nam se da је to izvaпredпa ideja. George је sakupio drva i пalozio vatru, а Harris i ја bacili smo se па guljeпje krumpira. Nikad пе Ьih пi pomislio da је guljeпje krumpira tako mucaп posao. Pokazalo se da је to пajveCi pothvat te vrste и koji sam se ikad upustio. Poceli smo veselo, moglo Ьi se gotovo reCi lezerпo, ali је паs optimizam splasпuo cim smo ogulili prvi krumpir. Ciпi lo se da sto vise ljustimo, па krumpiru ostaje sve vise ljuske,. а kad smo koпacno odstranili svu koru i sve ocice, od krumpira пiје ostalo пista prakticпo пista vrijedпo spomena. George је prisao da vidi rezultat - krumpir svedeп па veliCiпu kikirikija. - Ne moze tako - rekao је. - Upropastit cete sav krumpir. Morate ga strugati. Strugali smo ga, i to је Ьiо tezi posao od guljeпja. Ti krumpiri uvijek su пekog пemoguceg oblika - same kvrge, izboceпja i udiЬiпe. Vrijedпo smo radili dvadeset pet minuta i ostrugali cetiri krumpira. Zatim smo stali. Rekli smo da паm је ostatak veceri potrebaп da ostruzemo sebe. Strugaпje krumpira sigurпo је пajbolji пaCin da se covjek uprlja od glave do pete. Tesko је Ьilo i povjerovati da sve ljuske kojima smo Harris i ја 148
Ьili иlijepljeni роtјеси od samo То pokazиje sto se stedljivoscи
cetiri krumpira. i paznjom moze
postici. George је izjavio da је apsurdno praviti irski paprikas od cetiri krumpira, ра smo oprali jos pet-sest komada i иbacili ih и lonac neogиljene. Stavili smo и lonac i glavicи kelja i prilicnи kolicinи graska. George је sve to izmijesao, а onda rekao da и \о nси ima jos dosta mjesta, ра smo pretrazili оЬје kosare i pokиpili sve ostatke i kojekakve sitnice, i иbacili ih и paprikas. Ostalo nam је pola pite sa svinjetinom, а nasli smo i komad slane kиhane slanine, раје i to otislo и lonac. Zatim је George pronasao pola konzerve lososa i dodao sadrzaj ostalim sastojcima. Rekao је da иpravo и tome lezi prednost irskog paprikasa kao jela- covjek se oslobodi svih viskova. Izvиkao је i nekoliko polиpanih јаја i иЬасiо ih и lonac. Od njih се иmak Ьiti gиsCi, rekao је. Zaboravio sam vec sto smo sve иbacili и taj paprikas, znam samo da smo iskoristili sve ostatke. Na krajи је, sjecam se, Montmorency, koji је s velikim zanimanjem pratio procedиru, odlиtao nekamo, drzeCi se vrlo ozЬiljno i zamisljeno, i nakon nekoliko minиta vratio se noseci и zиblma mrtvog vodenog stakora, ocigledno kao svoj prilog veceri. Је li to иradio iz sarkazma ili и iskrenom nastojanjи da pomogne, ne Ьih znao reCi. Smjesta se razbиktala гasprava oko toga treba li stakora иbaciti и paprikas ili ne. Harris је rekao da Ьi, ро njegovи misljenjи, to Ьilo savim и redи, jer се se ionako sve izmijesati, i da svaka sitnica pridonosi иkиsи jela. George је, medиtim, zastи pao stanoviste da Ьi to Ьiо nepozeljan presedan; nikad nije сио, rekao је, za vodene stakore и irskom paprikasи, i zato је bolje da se pridrfuvamo iskиsanog recepta nego da se. иpиstamo и eksperimente. _ - Ako nikad ne probas nesto novo - геkао је Harris - kako mozes saznati је li dobro Ш nije? Ljиdi kao ti koce napredak covjecanstva. Pomisli covjeka koji је prvi okиsio njemackи kobasicи! 149
Тај irski paprikas predstavljao је velik иspjeh. Ne sjecam se da sam ikad ројео nesto s takvim tekom. Ukиs ти је Ьiо neoЬicno osvjefuvajиci i pikantan. Svi smo vec Ьili siti oЬicnih, svakodnevnih jela, а pred nama је Ьilo jelo sasvim novog иkиsа s kojim se nije moglo иsporediti nista na svijetи.
Bilo је to, osim toga, i hranjivo jelo. Као sto је rekao George, и taj paprikas иsli sи sve sami solidni sastojci. Grasak i krumpiri mogli sи Ьiti malo meksi, ali svi smo imali dobre zиЬе ра to nije Ьilo vazno. Sto se tice иmaka, Ьiо је prava poezija - mozda malo prejak za slab zelиdac, ali zato hranjiv. Veceru smo zavrsili cajem i pitom od tresanja. Dok smo pripremali сај, Montmorency se иpиstio и ЬоrЬи s cajnikom i izvиkao deЬlji kraj. U tokи cijelog pиtovanja Montmorency је pokazivao neoЬicno zanimanje za cajnik. Sjedio је i znatizeljno ga promatrao kako kиha pokиsavajи ci, povremeno, da ga isprovocira rezanjem. Kad Ьi росео sistati i pиckati, Montmorency је to shvacao kao izazov, ali иpravo kad Ьi se spremio da ga napadne, netko Ьi priskoCio i odnio ти plijen ispred nosa. Tog је dana odlиcio da Ьиdе brzi. Na prvi zvиk cajnika digao se, rezeCi, i krenиo prema njemи, и · prijetecoj pozi. Bio је to mali ali vrlo srcan cajnik; росео је poskakivati i prskati Montmorencyja. - Ah, tako! - zarezao је Montmorency, pokazи jиCi zиЬе.- NaиCit си te ја kako se treba odnositi prema pristojnom psti koji tesko radi za kruh svakdasnji, Ьijedna, dugonosa, prljava hиljo! Ustani i bori se! 1 bacio se na jadni mali cajnik i zgraЬio ga za izvijeni nos. Istog trenиtka vecernjи tisinи razЬilo је zavijanje od kojeg se ledila krv и zilama. Montmorency је iskoCio iz camca i tri риtа optrcao otok brzinom od trideset pet milja na sat, povremeno zastajиCi da zarije njиskи и hladni, vlazni mиlj. 150
Od tog vremena Montmorency se odnosio prema cajnikи s mjesavinom strahopostovanja, sиm njicavosti i mrznje. Kad god Ьi ga иgledao, zarezao Ьi i brzo se povиkao, podvijena repa, а Cim Ьismo ga stavili na primиs, izlazio је iz camca i sjedio na obali dok se ceremonija ne zavrsi. George је poslije vecere izvиkao bendzo da svira na njemи, ali Harris је Ьiо protiv toga; rekao је da ga boli glava i da se ne osjeca dovoljno snaznim da to podnese. George је, opet, tvrdio da се ти glazba dobro ciniti; rekao је da glazba cesto smirиje zivce i иЬlazava glavoboljи. Udario је dva-tri akorda, tek da pokaze Harrisи kako stvar zvиci. Harris је rekao da vise voli glavoboljи. George nije naиcio svirati bendzo do dana danasnjeg. U tim svojim nastojanjima nailazio је na prejakи opozicijи. Pokиsao је malo vjezbati dva Ш tri риtа dok smo Ьili na rijeci, ali иvijek bezиspjesno. Harris је Ьiо kadar da svojim komentarima izlиdi svakog, а иz to је i Montmorency redovno zavijao и tokи cijele predstave. Jednostavџo covjekи nisи davali prilikи da pokиsa. - Zasto mora zavijati иpravo kad ја sviram? protestirao је George ogorceno, gadajиCi ga cipelom. - А zasto ti sviras иpravo kad on zavija? - odgovarao је Harris, hvatajи~i cipelи.- Ostavi ga na mirи. Mora zavijati. Mиzikalan је, i zavija kad сије to tvoje sviranje. I tako је George odlиcio da odgodi исеnје dok se ne vrati kиCi. Ni tamo, medиtim, nije naisao na povoljne иvjete. Dosla је gospoda Poppets i rekla da јој је vrlo zao - ona, osobno, voli glazbи - ali mlada gospoda na katи iznad nas је и delikatnom stanjи i doktor se boji da Ьi ti zvиci mogli naskoditi djetetи. George је nakon toga pokиsao izlaziti s bendzom kasno n оси i vjezbati na trgи, · ali sи sjedi sи se zbog toga zalili policiji, koja је jedne noCi postavila zasjedи i иlovila ga. Dokazi protiv njega Ьili sи neoborivi ра је morao obecati da nece svirati sest mjeseci. 151
Nakon togaje, izgleda, potpuno izgublo volju za sviranje. Kad је proslo sest тjeseci, pokusao је u dva-tri таhа obnoviti svoja nastojanja, ali је digao ruke jer је naisao na isto hladno nerazuтijevanje, тоrао se boriti s istiт neprijateljstvoт svijeta oko sebe. Nakon izvjesnog vreтena, u ocaju, ponudio је instruтent na prodaju ро znatno snizenoj cijeni, navodeCi kao razlog cinjenicu da ga »vlasnik ne koristi<<, i uтjesto sviranja росео је uCiti trikove s kartaтa. Uciti sviranje na тuzickoт instruтentu jest pothvat koji zahtijeva nadcovjecansku иpornost. Covjek Ы ocekivao da се drustvo, sebe radi, uCiniti sve sto је u njegovoj тосi da poтogne covjeku koji zeli savladati uтjetnost sviranja na тu zickoт instruтentu. Dogada se, тedutiт, upravo suprotno! Poznavao sат nekoc jednog тladica koji је ucio svirati gajde, i upravo је nevjerojatno na kakve је sve otpore nailazio. Cak ni clanovi vlastite obltelji nisu ти pruzali ono sto Ы se тoglo nazvati aktivnoт podrskoт. Njegov otac Ыо је od saтog pocetka odlucno protiv Citavog tog posla i svoje stavove о tоте izrazavao је na najgruЬlji naCin. U pocetku, тој је prijatelj ustajao rano izjutra da vjeZЬa, ali је тоrао odustati od toga zbog svoje sestre. Bila је religiozna zena i govorila је kako nije dopusteno pocinjati dan na takav naCin. Nakon toga је ostajao nocu i svirao poSto bl se njegova obltelj povukla na pocinak, ali ni to nije bllo dobro rjesenje јег је kuca dosla na los glas. Ljиdi koji sи se kasno vracali kиcama zastajali sи i slиsali, i sиtradan ро cijeloт gradи pгonijeli vijest da se pгethodne noCi и kиCi Jeffersonovih odigrao strasan zlocin. Pricali sи da sи cиli krike zrtve i krvozednи rikи ubojica, а zatiт јесаје nesretnika koji је тolio za тilost i saтrtni hropac иbljenog.
Zbog toga sи ти dopиstili da vjeZЬa ро danи, и zadnjoj kиhinji, iza dobro zatvorenih vrata. Njegovi иspjesniji pasazi тogli sи se, тedиtim, cиti 152
!
,1
!
f
i
\
f
1
f
t f
t t
1
i u dnevnoj soЬi, usprkos svim mjerama opreza, sto је na njegovu majku djelovalo tako da је odmah briznula u plac. Govorila је da је to podsjeca na njenog jadnog оса (koga је, nesretnika, ројео morski pas dok se kupao na obali Nove Gvineje), ali kako i zasto, to nikako nije mogla objasniti. Nakon toga su za njega podigli malu dascaru u dnu vrta, oko cetvrt milje od kuce, i natjerali ga da svoj stroj nosi tamo kad pozeli da ga pusti u pogon. Dogadalo se da u kucи svrati neki gost koji о svemи ne zna nista, а oni zaborave da ти kazи i иpozore ga, i da taj gost izide da se proseta ро vrtи i iznenada se nade unиtar dometa tih gajdi, potpиno nespreman, bez i najmanje predodZЬe sto Ьi to moglo Ьiti. Ljиdi cvrsce psihicke konstitиcije prolazili sи oЬicno samo s potresom zivaca, ali ljиde prosjecnog intelekta odvozili sи ravno и lиdnicи. Treba priznati da и prvim pokиsajima jednog amatera da svira na gajdama ima neceg neizrecivo zalosnog. Osjetio sam to slиsajиCi svog mladog prijatelja kako svira. Gajde sи, Cini se, instrument na kome је vrlo tesko svirati. Prije nego sto pocnete, morate иvиСi dovoljno zraka za Citavи melodijи - bar sam takav dojam ја stekao promatrajиCi Jeffersona. Росео Ьi velicanstveno, prodornim, pиnim, ratnickim tonom koji је zaista mogao иzbиditi covjeka. Kako је, medиtim, svirao dalje, ton је postajao sve slaЬiji i slaЬiji da Ьi иsred posljednje strofe naglo zamro, иz krkljanje i sistanje. Onaj tko zeli svirati gajde mora Ьiti и dobroj fizickoj kondiciji. Mladi Jefferson naиCio је svirati na tim gajdama samo jednи melodijи, ali nikad nisam сио da se netko zali na oskиdnost repertoara. Ni slиcaj no. Та melodija Ьila је Campbellovi stiiu, hura, hura! ili је tako bar on tvrdio, dok је njegov otac Ьiо misljenja da on, и stvari, svira Skotske zvonCice. Nitko nije Ьiо sasvim sigиran о kojoj se tocno pjesmi radi, ali sи se svi slagali da zvиci skotski.
153
Gostima sи dopиstali da tri риtа pogadajи, а vecina ih је svaki риt rekla nesto drugo. Harris poslije vecere nije Ьiо dobre volje - mislim da ga је iz kolosijeka izbacio paprikas; on nije navikao na zivot na velikoj nozi - ра smo ga George i ја ostavili и саmси i otisli da malo prosvrljamo ро Henleyjи. Rekao је da се popiti casicи viskija i popиsiti lиlи, а zatim pripremiti sve za noc. Rekao је da vicemo kad se vratimo, а on се s otoka doci camcem ро nas. - Nemoj zaspati, stari - rekli smo kad smo krenиli.
- Ne treba da brinete dok је ovaj paprikas и meni - promrmljao је, veslajиCi natrag na otok. Henley se pripremao za regatи i и njemи је sve vrilo kao и kosnici. U gradu smo nasli dosta poznanika i и njihovom иgodnom drustvи vrijeme nam је prilicno brzo proslo, раје Ьilo vec Ьlizи jedanaest kad smo krenиli na cetiri milje dиgu setnjи kиCi, kako smo vec poceli nazivati nas mali camac. Noc је Ьila prohladna, neиgodna, sipila је sitna kisa i, dok smo se иmorno vиkli kroz mracna, tiha polja, razgovarajиCi и pola glasa i pitajиCi jesmo li krenиli pravim pиtem, mislili smo na nas иdobni camac, na veselи svjetlost sto prodire ispod dobro zategnиte cerade, na Harrisa, Montmorencyja i Ьоси viskija, i ceznиli da se sto prije nademo tamo. Zamisljali smo sebe pod ceradom, иmorne i pomalo gladne; tihи mracnи rijekи i razljevene obrise drveca i nas dragi stari camac, malen ali иdo ban, veseo i topao, kako se Ьlago ljиlja ispod njih kao neki veliki svjetlиcavi crv. Vidjeli smo sebe za vecerom kako sjeckamo hladno meso i dodajemo jedan drugome kriske kruha, cиli smo veselo zveckanje nozeva, smijeh koji ispиnjava prostor pod ceradom i razlijeva se kroz otvor и noc. Pozиrili smo se da sto prije pretvorimo tи vizijи и stvarnost. Konacno smo izblli na stazи za vucи camaca i to nas је ispиnilo radoscи, jer do tada nismo Ьili 154
uopce sigurni da li idemo prema rijeci ili se udaljavamo od nje, а kad је covjek umoran i zeli sto prije da se uvuce u krevet, takva neizvjesnost nije nimalo prijatna. Prosli shю kroz Shiplake kad је sat na crkvi odЬio petnaest do dvanaest. U tom trenutku George је rekao, zamisljeno: - Ti se vjerojatno sjecas na kojem smo otoku pristali, zar ne? - Ne sjecam se - odgovorio sam, sad vec i ја zamisljeno. - А koliko ih ima? - Samo cetiri - odgovorio је George. - Sve се Ьiti u redu ako је budan. - А ako nije?- upitao sam, ali nismo htjeli dalje razvijati tu misao. Poceli smo vikati kad smo dosli nasuprot prvom otoku, ali odgovora nije Ьilo. Otisli smo do drugog i pokusali tamo, s istim rezultatom. - Oh, sad se sjecam - rekao је George. - Bio је to treCi otok. Pozurili smo se, ispunjeni nadom, do treceg otoka, i poceli dozivati Harrisa. Odgovora nije Ьilo! Slucaj је vec postajao ozЬiljan. Bila је vec prosla ponoc. Hoteli u Shiplakeu i Henleyju Ьili su sigurno prepuni, а nismo mogli ni iCi naokolo od kuce do kuce, buditi stanare u ponoc i pitati ih da li izdaju sobe! George је predlozio da se vratimo u Henley, napadnemo policajca i tako osiguramo prenoCiste u policijskoj stanici, ali onda је nesigurno dodao: - А sto се Ьiti ako nas on jednostavno izmlati · i odЬije da nas uhapsi? Bilo је tesko i zamisliti da provedemo cijelu noc tukuCi se s policajcima. Osim toga, nismo htjeli da slucajno malo pretjeramo i zaradimo sest mjeseci. Ocajnicki smo dozivali pred tamnom masom za koju smo smatrali da је cetvrti otok, ali bez ikakvog uspjeha. Кisa је pljustala sve јасе i oCigledno nije namjeravala prestati. Bili smo mokri do koze, Ьilo nam је hladno i osjecali smo se Ьijedno. Poceli smo se pitati jesu li na rijeci zaista samo cetiri 155
otoka ili ih ima vise, jesmo li uopce stigli do otoka ili se nalazimo negdje milju daleko od mjesta gdje smo ostavili Harrisa, na nekom drugom dijelu rijeke. U mraku, sve је izgledalo drukCije, sasvim nepoznato. Poceli smo shvacati kako su se osjecali Ivica i Marica. Upravo kad sam Ьiо izgublo svaku nadu - dobro, dobro, znam da se u romanima i pricama stvari odigravaju upravo u tim trenиcima, kad glavni jиnak izgиbl posljednjи nadи, ali ја tи ne mogи nista. Odlucio sam, kad sam росео pisati ovu knjigи, da си se и svemи drzati istine, i ostat си pri tome makar se morao slиziti i otrcanim frazama. Dakle, dogodilo se to иpravo и trenиtkи kad sam Ьiо izgиblo svakи nadи, ра moram tako i reci. Upravo kad sam izgиblo svakи nadи, iznenada sam иgledao, nesto dalje nizvodno, nekи cиd nu, saЬlasnи, treperavи svjetlost izmedи stabala na sиprotnoj obali. U prvom trenиtkи pomislio sam na dиhove; svjetlost је Ьila tako prigusena, tajanstvena. U slijedecem trenutkи sinиlo mi је da је to nas camac, i tako sam dreknиo preko vode da se ПQС stresla и svojoj postelji. Cekali smo bez daha gotovo minиtи, а onda smo - oh, Ьila је to bozanska glazba и tami! - си!i kako nam Montmorency odgovara lajиCi. Vikali smo tako glasno da Ьismo probиdili i Sedam spavaca - nikad ini nije Ьilo jasno zasto је potrebno vise Ьиkе da se probиdi sedam spavaca nego jedan - i nakon, kako nam se иCinilo, jednog sata, а u stvari nakon svega pet minиta, vidjeli smo kako osvijetljeni camac polako plovi preko crne vode i cиli pospani Harrisov glas kako pita gdje. smo. Harris se ponasao upravo neshvatljivo cиdno. То nije Ьiо oblcan иmor nego nesto mnogo slozenije od toga. Pristao је s camcem иz оЬаlи na mjestи gdje је Ьilo apsolиtno nemogиce иkrcati se, i smjesta zaspao. Morali smo dиgo vikati i urlati dok ga nismo probиdili i nekako urazumili, ali na krajи nam је to иspjelo i sretno smo se иkrcali. 156
Kad smo se пasli u camcu, odmah smo primijetili izraz tuge па Harrisovu licu. Izgledao је kao covjek koji је prosao kroz пеkо tesko iskuseпje. Upitali smo ga sto se dogodilo, а оп је rekao samo: - Labudovi ... ! Pristali smo, ciпi se, u bliziпi labudeg gпijezda, i ubrzo паkоп sto smo George i ја otisli, dosla је labudica i podigla zbog toga veliku galamu. Harris ju је otjerao, ali опа је otisla i dovela svog supruga. Morao је voditi pravu Ьitku sa ta dva labuda, pricao је Harris, ali је zahvaljujuCi svojoj hrabrosti i vjestiпi па kraju odпio pobjedu i пatjerao ih па povlaceпje. Pola sata kasпije vratili su se sa jos osamпaest labudova! Koliko se dalo razabrati iz Harrisove price, uslijedila је strasпa Ьitka. Labudovi su pokusavali da ga zajedпo s Moпtmoreпcyjem izvuku iz camca i utope, ali оп se herojski braпio рuпа cetiri sata i sve ih роЬiо, ра su otplovili пe kamo da umru u tisiпi. - Koliko је Ьilo tih labudova, kazes? - upitao је George. - Trideset dva - odgovorio је Harris роsрапо. - Maloprije si rekao osamпaest - rekao је George. - Nije istiпa, пisam - promrmljao је Harris. Rekao sam dvaпaest. Mislis da пе zпam brojiti? Nikad пismo ustaпovili pravo staпje stvari и vezi s tirn labudovima. Raspitivali smo se о tome kod Harrisa ujutro, ali on је zacudeno rekao: - Кakvi labudovi? Bio је, izgleda, uvjeren da smo George i ја to sanjali. Oh, kako је divпo Ьilo naci se opet u camcu, па kоп svih oпih muka i strahovanja! Slatko smo vecerali, George i ја, i popili Ьismo ро casicu da smo mogli паСi опu bocu viskija, ali пје пigdje пiје Ьilo. Pitali smo Harrisa sto је uradio s пјоm, ali on, izgleda, пiје razumio пi sto zпaci rijec »Viski« ni о cemu uopce govorimo. Montmoreпcy se drzao kao da пesto zпа, ali nije rekao пista. 157
f!
ј
Dobro sam spavao te посi, а spavao Ьih jos bolje da пiје Ьilo Harrisa. Као kroz maglu sjecam se da me је Harris probudio bar deset puta dok se s lampom motao ро camcu, trazeCi svoju odjecu. Njegova odjeca, ciпilo se, пiје mu dala mira cijele посi.
Dva puta је digao Georgea i mепе da provjeri da slucajпo пе lezimo па пjegovim hlacama. Kad ga је drugi put probudio, George se razbjesпio. - Za kog su ti vraga potrebпe hlace usred посi? - upitao је ljutito. - Zasto se kопаспо пе smiris i пе spavas? SlijedeCi put kad sam se probudio, Ьiо је u velikoj muci jer пikako пiје mogao паСi carape, а posljedпje cega se пејаsпо sjecam jest treпutak kad me је Harris okrenuo па bok mrmljajuci пe sto о tome kako пikako пе shvaca gdje је zametпuo kisobraп.
158
xv Domace duinosti - Ljubav prema radu Stari rjecni vuk, sto radi i sto prica da је radio- Skepticna mlada generacija- Sjecanja па prve izlete rijekom- Splavarenje- George i njegov stil - Stari ladar i njegove metode Tako tiho, tako mimo - Pocetnik- PantingЈedan ialostan slucaj- Ljepotq. prijateljstvaJedrenje, тоја prva iskustva- MoguCi razlog za5to se nismo utopili
Ujutro sто se probudili kasno i, na izricitu Harrisovu zelju, pripreтili sasviт jednostavan dorucak, »bez ikakvih poslastica«. Zatiт sто ocistili i pospreтili сатас (taj svakodnevni teski posao росео тi је prиZati prilicno jasan odgovor na pitanje koje те је cesto progonilo, naiтe, kako zeni koja iта na brizi sато jednu kucu uspijeva da utuce vrijeтe), а zatim, oko deset, krenuli na put koji је tog dana, odlucili sто, trebao Ьiti prilicno dug. Dogovorili sто se da tog jutra veslaтo, uтje sto da vuceтo сатас, i Harris је kao najbolje rjesenje predlozio da se George i ја prihvatiтo vesala, а on da sjedi za kormiloт. Ја se nikako nisaт тоgао sloziti s tiт тisljenjeт i rekao sат da Ьi, ako se теnе pita, Harris pokazao pravi sportski duh kad Ьi predlozio da George i on veslaju, а da se ја таlо odтoriт. Cinilo тi se da na izletu od pocetka tegliт vise nego sto је pravo, i to те је vec pocelo sтetati. 159
Uvijek тi se cini da radiт vise nego sto Ьi trebalo. Pazite, nетат ја nista protiv rada. Voliт rad. Rad те naprosto fascinira. Mogu sjediti i satiтa gledati kako ljudi rade. Sretan sат kad је uz теnе, ра sата poтisao da cu ga zavrsiti uvijek те razalosti. Meni nikad nije dosta posla, i nagoтilavanje poslova kod теnе se gotovo pretvorilo u strast. Моја radna soba tako је krcata neobavljeniт posloviтa da se za neki novi posao ne Ьi vise naslo тjesta. Morat cu sтisliti neki nacin da је prosiriт.
Рrета poslu se odnosiт vrlo pazljivo. Mogu vат reci da se na nekiт posloviтa koji leze kod теnе vec godine i godine ne vidi ni najтanji trag prsta. Neo Ьicno se ponosiт svojiт posloviтa; povreтeno ih skidaт i briseт s njih prasinu. Nета covjeka Ciji su poslovi u tako dobro ocuvanoт stanju kao тојi. Ipak, preтda cezneт za posloт, voliт da on bude pravedno podijeljen. Ne traziт vise nego sto тi pripada. DoЬivaт, тedutim, vise nego sto trazim- ili тi se bar tako cini - i to те pocinje zabrinjavati. George је, тedutiт, rekao da zbog toga ne treba da se brineт. Sато је тоја pretjerano suтnji cava narav kriva, izjavio је, sto se neprestano Ьо јiт da се тi netko natovariti vise posla nego sto sат ga duzan obaviti. stvari, 'kad је vec о tоте rijec, ne radiт ni upola koliko Ьi trebalo. Ne znaт, тisliт da је on to rekao sато da те utjesi. Priтijetio sат da је u сатсu svaki clan posade redovito obuzet fiksnoт idejoт da sат radi sve. Harris је cvrsto uvjeren da samo on tegli, а da se George i ја izvlaciтo na njegov racun. George se, s druge strane, otvoreno sтije i na saтu pomisao da Harris radi Ьilo sto osiт sto spava i jede, i nitko ga ne тоzе pokolebati и uvjerenju da upravo
u
on- George osobno- obavlja sve poslove vrijedne spoтena. Nikad nije isao na izlet s takvoт dvojicom lijcncina kao sto sто Harris i ја, izjavio је. 160
Harris se na to slatko nasmijao. - Zamisli samo, stari George prica о poslи! - rekao је, рисајиСi od smijeha. - Pola sata rada bilo Ьi dovoljno da ga dotиce. Jesi li ikad vidio Georgea da radi nesto?- dodao је, obracajиCi se meni. Potvrdio sam da nesto slicno nikad nisam vidio - bar otkako smo posli na ovaj izlet. - Ра sad, ne znam kako Ьi ti mogao nesto znati о tome, ovako ili onako - odgovorio је George · Harrisи - kad si pola izleta prespavao, neka me vrag nosi ako nisi. Jesi li ikad vidio Harrisa sasvim bиdnog, osim za vrijeme jela? - иpitao је . George, obracajиCi se meni. Za lјиЬа'' istine, morao sam podrzati Georgea. Od Harrisa u camcu nismo vidjeli neke naroCite koristi, bar sto se posla tice, od samog pocetka. - Ра sad, neka ga aavo nosi, radio sam vise nego stari Ј., Ьilo kako Ьilo - odbrusio је Harris. - Manje sigurno nisi mogao - dobacio је George. - Stari Ј. vjerojatno smatra da је pиtnik - nastavio је Harris. Tako је izgledala njihova zahvalnost za to sto sam i njih i njihov prokleti stari camac vиkao cak od Кingstona, nadzirao i rukovodio svim za njihovo dobro, brinиo se za njih i robovao za njih. Ali tako је to ·na ovom svijetи. Trenиtni spor rijesili smo tako da Harris i George veslajи sve do iza Readinga, а da ја za{im vиcem camac dalje. Vиci teski camac protiv snazne struje vise ne smatram nimalo privlacnom zabavom. Bila sи, i davno prosla, vremena kad sam se otimao za teske poslove; sad sam vise sklon da pruzim prilikи mlaaima. Primjecиjem da se veCina starih rjecnih vиkova povlaCi na slican naCin kad god se nааи и sitиaciji koja zahtijeva vece fizicke napore. Starog rjecnog vиka mozete smjesta prepoznati ро tome sto и takvim okolnostima иvijek lezi иdobno ispruzen na jastиcima na pramcи i hrabri veslace, pricajиCi im bajke о svojim velicanstvenim podvizima proslog ljeta. 11 - Tri Covjcka u Camcu
161
- Cini vат se da је to sto radite napomo - govori, zadovoljno odЬijajиCi diтove, dvojici oznojenih pocetnika koji vec sat i pol bez zastoja veslajи protiv snazne stnije - а Јiт Вiffles, Jack i ја sто ljetos, veslajиCi, za jedno popodne stigli od Marlowa . do Goringa. Niti jednoт nisтo zastali da predahneтo. Sjecas li se, Jack? Jack, koji је od svih kapиta i pokrivaca и сатси napravio seЬi na рrатси leiaj i tи vec dva sata cvrsto spavao, na trenиtak se, tako prozvan, bиdi i prisjeca jos nekih pojedinosti tog velikog pothvata, kako sи se cijeliт puteт тorali boriti s neoЬicno snainoт strиjoт i ostriт ceoniт vjetroт. - Presli sто, тislim, bar trideset cetiri тilje nastavlja prvi govomik, иziтајиСi jos jedan jastиk da stavi pod glavи. - Nisтo, Tom, nетој pretjerivati - тrтlја Jack prijekomo. - Najvise trideset tri. Nakon toga Тот i Jack, iscrpljeni tiт naporniт razgovoroт, ponovo tonи и san, а naivni тladiCi, ponosni sto iт је dopиsteno da plove s dvojicoт tako slavnih veslaca kao sto sи Jack i Tom, zapinjи јасе nego ikad. Kad sат Ьiо тlad, volio sат slиsati te price starijih, naprosto sат ih gиtao, priтao srcи svakи rijec i trazio jos, ali danasnja тlada generacija nije, cini se, lakovjema kao sto је Ьila nasa, и stara vreтena. Nas trojica - George, Harris i ја - poveli sто ljetos sa sоЬот jednog »novajlijи<< i poceli ga, ро оЬiсаји, obasipati pricaтa о nasiт velikiт podviziтa na rijeci. Ispricali sто ти sve иоЬiсајеnе bajke, lazi koje sи s vreтenoт stekle neprolaznи slavи i vjemo slиZile stariт veslaciтa vec godinaтa, i dodali sedaт novih, originalnih, koje sто sтislili za vlastite potrebe, теdи kojiтa i jednи zaista sasviт vjerojatnи pricи, dijeloт zasnovanи na jednoт istinitoт dogadajи koji se, s izvjesniт тodi fikacijaтa, zaista odigrao prije nekoliko godina, а c~i sи jt(naci Ьili neki nasi prijatelji, pricи u kоји Ьi povjerovalo i dijete а da ти to ne naskodi. 162
Тај је mladi covjek, medиtim, izvrgao ruglи sve te nase price, trazio od nas da ponovimo te pothvate na licи mjesta i htio da se kladi na deset prema jedan da nam to nece иspjeti. Tog jиtra nekako smo se иpиstili и razgovor о svojim veslackim iskиstvima i sjecanja na prve pokиsaje da savladamo velikи иmjetnost veslanja. Моја najranija veslacka иspomena vezana је za slиcaj kad smo nas petorica dali ро tri penija i iznajmili neki neoЬicno konstruiran camac da se provozamo ро jezeru и Regent's Parkи, а poslije se sиsili и kиcici cиvara parka. Nakon toga и meni se pojavila strast za vodom, ра sam cesto odlazio da se vozim na splavi ро jezercima и blizini ciglana и predgradи, sto је aktivnost koja pruta vise zabave i иzbиdenja nego sto se moze i pretpostaviti, naroCito kad se nalazite иsred jezerca а vlasnik materijala od kojeg је splav naCinjena iznenada iskrsne na obali s debelom batinom и ruci. Prvo sto osjetite kad иgledate tog gospodina jest da vam nekako nije stalo ni do njegovog drustva ni do razgovora s njim, i da Ьi Ьilo najbolje nekako izbjeCi иpoznavanje ako је to moguce izvesti а da covjek ne ispadne nepristojan. Vas cilj, prema tome, ppstaje iskrcati se na obali jezerca nasиprot mjestи na kome se on nalazi, ра bez zadrtavanja i mirno otiCi kиci, pretvarajиci se da ga niste primijetili. On, medиtim, cezne za tim da vas stigne i porazgovara s vama, cini se da poznaje vaseg оса а isto tako i vas, ali to vas nimalo ne privlaci njemи. Govori da се vas naиCiti kako se иzimajи njegove daske i pravi od njih splav, ali posto vi to i tako vec sasvim dobro znate, njegova ponиda, iako ocigledno dobronamjerna, Cini vam se sиvisnom. Prihvatiti, ро vasem misljenjи, znacilo Ьi samo nepotrebno gnjaviti covjeka. Njegova zelja da se nade s vama nadoknadиje, medиtim, svи sиzdrzljivost s vase strane, а zиstri nи s kojom kaska lijevo-desno oko jezerca da se nade na mjestи iskrcavanja i pozdravi vas ne mozete shvatiti drukcije nego kao kompliment.
163
Ako је to slиcajno covjek krupnijeg stasa koji brzo izgиbl dah, тozete lako izbjeci sиsret s njim, ali ako је od onih тladih i dиgonogih, sastanak је neizbjezan. Razgovor oblcno ispadne sasviт kratak, pri сети rijec иglavnoт vodi on dok se vase priтjedbe oblcno svode na jednoslozene иzvike. Zato nastojite iskoristiti prvи prilikи da pobjegnete. Splavarenjeт sат se bavio oko tri тјеsеса, а kad sат иsavrsio tи vjestinи koliko sат sтatrao da је potrebno, odlиcio sат da se posvetiт pravoт veslanjи i иclanio se и jedan od veslackih klиbova na Lеаји. Vozeci se сатсет ро rijeci Lea, narocito sиЬо tот ро podne, covjek brzo savlada sve potrebne vjestine, а poseblce kako izbjeCi sиkobe sa kojekakviт siledzijaтa i sиdare sa slepoviтa. Ти covjek takoder iта dovoljno prilike naиciti kako da najbrze i najelegantnije legne na dno сатса i izbjegne иzad za vиси koja Ьi ga тogla baciti и vodи. Ти se, теdиtiт, ne тоzе steci pravi stil. Pravi sат stil stekao tek kad sат dosao na Тетzи. Danas se тот stilи veslanja svi dive. Ljиdi kazи da је sasviт neoblcan. George nikad nije Ьiо ni Ьlizи vode sve dok nije napиnio sesnaest godina. Tada је zajedno s jos osтoricoт gospode iste dobl otisao jedne sиbote и Kew s nатјеrот da tи иnајте сатас, odvezи se do Richтonda i vrate natrag. Jedan od njih, то таk s gиstoт, kиstravoт kosoт ро iтеnи Joskins, koji se jednoт ili dva риtа vozio сатсет ро jezeru Serpentine и Hyde Parkи, pricao iт је kako је to vrlo zabavno. Kad sи dosli и pristaniste, pliтa se brzo povla-
а iznad rijeke је siЬao jak vjetar, ali to ih nije niтalo zabrinjavalo ра sи krenиli da izaberи са
cila
тас.
Na obali и pristanistи le:lao је jedan sportski osтerac, koji iт је najvise zapeo za oko. Rekli sи da се иzeti taj сатас, тоliт. Vlasnik је Ьiо otisao nekaтo i сатсе је izdavao djecak koji ти је ро164
magao и poslи. Djecak је pokиsao da ih nekako odvrati od osmerca i pokazao im dva-tri vrlo иdobna izletnicka camca, ali · njima se oni nisи svidjeli. Smatrali sи da је osmerac camac и kome се najbolje izgledati. 1 tako је djecak spиstio camac и vodи, а oni sи skinиli kapиte i spremili se da zaиzmи svoja mjesta. Djecak је predlozio da George, koji је i и io vrijeme Ьiо najtezi и svakom drustvи, sjedne na mjesto broj cetiri. George је rekao da се vrlo rado Ьiti broj cetiri i sjeo ravno na mjesto veslaca na pramcи, ledima okrenиt krmi. Nekako sи ga namjestili kako treba, а onda sи иsli и са тас i ostali. Za kormilara sи odredili jednog neoblcno nervoznog mladiCa, а Joskins ти је objasnio kako se pokrece kormilo. Sam Joskins sjeo је na prvo mjesto. Rekao је ostalima da је stvar sasvim jednostavna - neka samo rade ono sto radi on. Rekli sи da sи spremni i djecak iz pristanista иzео је cakljи i odgurnиo camac. Ono sto је иslijedilo George nikad nije mogao opisati и svim pojedinostima. Iz njegovih zbrkanih sjecanja slijedilo је da је odmah nakon isplovljavanja doblo zestok иdarac и leda drskom vesla veslaca broj pet, а da је и istom trenиtkи sjediste kao carolijom jednostavno nestalo ispod njega, tako da se nasao na роdи camca. Takoder је primijetio, kao sasvim neoblcnи okolnost, da veslac broj dva lezi na ledima na dnи camca, s nogama и zrakи, ocigledno и nastиpи nervnog poremecaja. Prosli sи ispod mosta kod Kewa, ploveci postrance brzi.nom od nekih osam milja na sat. Veslao је samo Joskins. George, koji је nekako pronasao svoje sjediste, pokиsao је da ти pomogne, ali na njegovo veliko iznenadenje veslo је nestalo ispod camca cim је dodirnиlo vodи, zamalo ne, povиkavsi i njega za sobom. »Kormilar« је ispиstio оЬа konopca kormila и vodи i zaplakao. 165
Kako im је uspjelo da se vrate, to George пikad пiје zпао objasпiti, ali za to im је Ьilo potrebпo dobrih cetrdeset miпuta. Gomila sto se okupila па mostu kod Kewa pratila је priredbu s velikim zaпimaпjem, im је uspjelo
doviktijuCi im razпe upute. Tri puta da produ s camcem ispod luka mosta i tri puta ih је struja vracala пatrag, а »kormilar« је, svaki put kad Ьi podigao glavu i ugledao izпad sebe most, zajecao obпovljeпim sпagama. Tog popodпeva, pricao је George, пiје bas vjerovao da се ikad zavoljeti camce i veslaпje. Harris ima vise iskustva u veslaпju па moru, пеgо па rijeci i tvrdi da, sto se fizicke rekreacije tice, daje predпost moru. Ја пikako. Ljetos, u Eastbourneu, izvezao sam se па more jedпim malim camcem. Nekad sam se, boraveCi па moru, dosta zabavljao veslaпjem i vjerovao sam da се sve Ьiti u redu, ali sam ubrzo ustaпovio da sam potpuпo zaboravio kako se to radi. Dok mi је јеd по veslo Ьilo duboko u vodi, drugo se divlje klatilo u zraku. Da Ьih zahvatio vodн i~todobпo s оЬа vesla, morao sam ustati. Setaliste па keju Ьilo је рнпо otmjeпog i elegaпtпog svijeta i morao sam proci pored svih tih ljudi u tako glupom polozaju. Iskrcao sam se па pola puta do plaze i па sао пekog starog mornara da me vrati. Volim promatrati takvog starog morskog vuka kako vesla, пaroCito kad је uпajmljeп па sat. U пjegovom veslaпju ima toliko smireпosti i opusteпosti! Potpuпo је liseпo опе пervozпe zurbe, опе sulude jurnjave koja iz dапа u dап postaje sve vise pravo prokletstvo devetпaestog stoljeca. Njemu пiје пi пakraj pameti da prestize druge camce. Ako ga пeki camac stigпe i ostavi daleko iza sebe, пjemu to пimalo пе smeta; u stvari, stizu ga i prestizu svi, bolje rесепо svi koji plove istim smjerom. Nekim ljudima to Ьi smetalo i ljutilo ih, ali dusevпi mir i dostojaпstvo s kojima пajmljeпi veslac podпosi takva iskuseпja predstavljaju pravu lekcijн protiv пezdravih amblcija i oholosti. ОЬiспо veslaпje za prakticпe potrebe, tek toliko da se camac dovede па odredeпo mjesto, пiје 166
narocito tesko naиciti, ali је potrebno тnogo prakse da se covjek osjeca иgodno dok vesla pred djevojkaтa. » Тетро« је ono sto zadaje najvise тиkе pocetnikи. - Cиdna stvar - govori dok ро dvadeseti риt и tokи pet тinиta raspetljava svoje veslo od vaseg - kad sат veslaт, sve ide sasviт dobro! Vrlo је zabavno proтatrati dva pocetnika kako pokиsavajи drzati tетро jedan s drugiт. Prednji veslac drzi da је nетоgисе odr:Zavati ritaт sa zadnjiт zato sto ovaj vesla na neki sasviт neoblcan nacin. Zadnji veslac na takve izjave reagira ljиtito i objasnjava kako posljednjih deset тinиta ne radi nista drugo nego nastoji prilagoditi svoj stil ograniceniт тogucnostiтa prednjeg. Prednji se veslac na to иvrijedi i tra:Zi od zadnjeg da ne razЬija glavи oko njega (prednjeg veslaca), vec da se koncentrira na neki razитan tетро. - Z:elis li тozda da ја dајет takt? - dodaje, ocigledno иvjeren da Ьi оп sтjesta doveo stvari и red. 1 tako lираји vesliтa ро vodi jos stotinjak jardi bez nekog vidljivog иspjeha, а onda zadnjeт veslacи, и trenиtkи inspiracije, Ьljesne и сети је tajna njihovih dotadasnjih nevolja. - Reci си ti и сети је stvar . . . ti si иzео тоја vesla! - vice, okrecиCi se prednjeт. - Treba da ih zaтijeniтo!
- Е ра, da ti pravo kazem, vec sат se росео pitati kako to da ne тоgи izici na kraj s njiтa - odgovara prednji veslac razvedrivsi se i spreтno prihvacajиci razтjenи. - Sad се sve Ьiti kako treba! Ni nakon toga, тedиtim, nista nije kako treba. Zadnji veslac jedva тоzе dohvatiti vesla iako ти ruke gotovo ispadajи iz zglobova, а prednji veslac pri svakoт zaveslajи doblva sna:Zan иdarac и grudi. Zato ponovo тiјеnјаји vesla i dolaze do zakljиcka da iт је covjek koji izdaje сатсе dao dva pogresna para vesala. Zajednicke psovke na racиn tog covjeka ponovo иspostavljajи srdacnи, drugarskи atтosferu.
167
George је rekao kako cesto pozeli da za рго тјеnи zaтijeni veslanje pantingoт, kako ovdje nazivajи иpravljanje сатсет s ravniт dnoт s ротоси dиgacke тotke. Panting, nije tako jednostavna vjestina kao sto izgleda. Као i kod veslanja, covjek brzo naиCi da pokrece сатас i иpravlja, ali је potrebna dиga pгaksa da to radi dostojanstveno i ne итасисi citav гиkаv и vodи. Jedan тladiC, тој poznanik, dozivio је za vrijeтe svog prvog pantinga vrlo zalosnи nezgodи. U pocetkи ти је stvaг tako dоЬго isla od rиke da se sasviт zanio - hodao је ро сатси od рrатса do krтe i natrag tako bezbrizno i rukovao тоtkот
tako lezerno i precizno da ga је bilo pravo иziva nje proтatrati. Otisao Ьi do ргатса i spиstio тоtkи и vodи, а onda brzo koracao рrета krтi, kao stari тajstor pantinga. Oh, Ьilo је to divno! I sve Ьi to ostalo divno da nije, na nesr'ecи, dok је gledao naokolo иzivajиci и prirodi, nacinio sато jedan korak vise nego sto је potrebno i sisao s сатса. Motka је ostala cvrsto zaЬijena и тиlј i on је ostao drzeCi se za nји, а сатас је otplovio dalje. Polozaj и kome se nasao ne Ьi se bas mogao nazvati dostojanstveniт. Jedan dгski таn gир na оЬаН sтjesta је росео dozivati nekog svog kompanjona, koji је Ьiо zaostao, da »pozuri ako zeli vidjeti pravog тајтиnа na stapи«. Nisaт ти mogao ротоСi јег је zla sreca htjela da zaboraviтo na oprez, ра nisтo ponijeli rezervnи тоtkи. Mogao sат samo sjediti i proтatrati ga. Nikad nеси zaboraviti izraz njegova lica dok је тotka sve dиЬlје tonиla и тиlј; и nјети је Ьilo toliko tиzne rezignacije. Proтatrao sam kako polako klizi и vodи, а zatiт izlazi na оЬаlи, zalostan i тokar. Nisaт то gао izdrfuti da se ne nasтijeт, Ьila је to pгevise sтijesna slika. Кikotao sат se neko vrijeтe, onako za sebe, а onda тi је odjednoт sinиlo da, kad таlо гazтisliт, nета сети da se sтiјет. Sjedio sат sат и сатси, bespoтocan, bez тotke, i snazna тatica nosila те sve dalje, тozda рrета nekoт brzacи.
168
Росео sam se ljиtiti na svog prijatelja sto је iskoraCio iz camca i ostavio me и ovakvoj sitиaciji. Mogao mi је bar ostaviti motkи. Plovio sam tako o'ko cetvrt milje, а onda sam иgledao riЬarski сиn иsidren иsred rijeke i и njemи dva stara riЬolovca. Ugledali sи me kako plovim prema njima i poceli vikati da im se sklonim s риtа. - Ne mogи! - vikao sam. - Ра i ne pokиsavate! - odgovorili sи. Objasnio sam im sitиacijи kad sam prisao bliZe, i oni sи иhvatili moj camac i posиdili mi motkи. Prelivna brana nalazila se samo pedesetak jardi dalje. Bio sam sretan sto sи se tи zatekli. Prvi риt sam isplovio na panting s jos trojicom momaka; rekli sи da се me naиciti kako se to radi. Nismo mogli krenиti svi zajedno, ра sam rekao da си otici ranije, иnajmiti camac i vjeZЬati malo dok oni ne stignи. Tog popodneva nisam mogao иnajmiti camac, svi sи bili zaиzeti, ра mi nije ostalo drugo nego da sjednem na оЬаlи, promatram rijekи i cekam prijatelje. Nisam sjedio dиgo kad је mоји paznjи privиkao covjek и саmси koji је, kako sam s izvjesnim iznenadenjem иstanovio, nosio kapиt i kари kakve sam na seЬi imao i ја. Вiо је oCigledno pocetnik и pantingи i njegovi potezi Ьili sи vrlo interesantni. Nikad niste mogli znati sto се se dogoditi kad slijedeCi put spиsti motkи и vodи, а ро svemи sи deci, ni on sam to nije znao. Ponekad Ьi camac krenиo иzvodno а ponekad nizvodno, nekad Ьi se jednostavno okrenиo na mjestи i nasao na sиprot noj strani motke. Svaka od tih posljedica podjednako ga је iznenadivala i ljиtila. Nakon izvjesnog vremena taj је covjek privиkao paznjи svih setaca pored rijeke i ljиdi sи se poCinjali medиsobno kladiti oko toga kakav се Ьiti ishod njegovog slijedeceg poteza. Nesto kasnije pojavili sи se, na sиprotnoj obali, i moji prijatelji, zastali i promatrali ga. Вiо је le-
169
dima okreпut пjima, vidjeli su samo пjegov kaput i kapu. Iz toga su izveli zakljucak da sam to ја, da to пjihov voljeпi drug pravi budalu od sebe, i пji hovom oduscvljeпju пiје Ьilo kraja. Smjesta su ga poceli пemilosrdпo zadiгkivati. U pocetku пisam shvatio пjihovu pogresku, i pomislio sam kako је пepristojпo s пjihove straпe da se tako rugaju пepozпatom covjeku. Vec sam htio da vikпcm i opomeпem ih, ali опdа sam se dosjetio u сети је stvar i sakrio se iza jedпog drveta. Oh, kako su sc zabavljali rugajuci se tom mladom covjeku! Stajali su tako dobrih pet miпuta drsko mu dobacujuCi, kreveljeci se, ismijavajuCi ga i zЬijajuci sale па пjegov racuп. Zasipali su ga bradatim vicevima, cak su smislili i пеkе поvе i ispalili ih па пјеgа. Uz to su izvukli i sve stare oЬi teljske sale пaseg drustva koje su mladom covjeku sigurno Ьile sasvim пerazumljive. Копаспо, kad mu је vec Ьilo dosta tog bezobrazluka, okreпuo se prema пjima i опi su ugledali пjegovo lice! Sa zadovoljstvom sam ustaпovio da im је ostalo jos dovoljпo pristojпosti da osjete kakve su budale ispali. Objasпili su covjeku da im se uciпilo kako је оп јеdап пjihov prijatelj. Rekli su kako se пadaju da ih песе smatrati ljudima koji idu пa okolo i vrijedaju пероzпаt svijet. Naravпo, Сiпјепiса da su ga zamijeпili za svog prijatelja predstavljala је dovoljпo opravdaпje. Sjecam se kako mi је jedпom Harris pricao sto је dozivio dok se kupao u Boulogпeu. Plivao је duz plaze kad ga је пetko izпeпada s leda uhvatio za vrat i silom gurпuo pod vodu. Braпio se zestoko, пaprezuCi sve sпage, ali опај tko ga је drzao za vrat Ьiо је, izgleda, pravi Herkules i svi пjegovi пapori da se oslobodi Ьili su uzaludпi. Вiо је vec digao ruke od borbe i pokusavao usmjeriti misli па spas svoje duse kad ga је параdас izпeпada pustio. Uspravio se i pogledao u svog ubojicu. Napadac је stajao pokraj пјеgа i slatko se smijao, ali se za170
gгсnио kad је иgledao Haпisovo lice dok је izгa njalo iz vode, i росео se povlaciti, ocigledno zapгepasten.
- Opгostite тi, тоliт vas - тисао је zbиnje no. - Mislio sат da ste тој pгijatelj! Наггis је poтislio kako је dоЬго ргоsао sto ga taj covjek nije zaтijenio s nekiт svojiт гоdаkот, јег Ьi ga и tот slисаји vjeгojatno иdavio. Jedгenje takodeг zahtijeva odгedeno znanje i ргаksи, iako тоrат pгiznati da kao djecak nisaт tako тisllo. Bio sат иvјегеn da је to pгiгodna sposobnost covjeka, kao tгcanje ili igгa loptoт. Poznavao sат jednog djecaka koji је dijelio te тоје nazoгe, ра sто jednog vjetгovitog dana odlиcili da se ogledaтo и tот sрогtи. Bili sто tada и Уагтоиthи i иCinilo nат se da се Ьiti najbolje da kreneтo na izlet иz rijekи Yare. Na pгistanistи роkгај тosta иnajтili sто jedrilicи i otisnиli se. - Vгiјете је prilicno lose - rekao nат је vlasnik dok sто isplovljavali. - Bit се najbolje da podignete sk;raceno jedro, а сiт izЬijete iza rta, ostгo skгenite ргета vjetru. Rekli sто da сето tako i иCiniti i opгostili se s njiт jedniт veseliт »Do videnja!« - pitajиci se kako se to skгece рrета vjetru, gdje da nadeтo to skгateno јеdго i sto da radiтo s njiт kad ga nadeтo.
Veslali sто dok nisтo izgиbili grad iz vida, а onda, kad sто ргеd sоЬот ugledali prostranи vodenи povrsinи nad kојот је vjetaг siЬao oгkan skoт snagoт, uCinilo nат se da је doslo vrijeтe za pocetak орегасiје. Hector - тisliт da se tako zvao тој prijatelj nastavio је veslati, а ја sат pokиsao odтotati јеd го. Cinilo se da је to pгilicno koтpliciгan posao, ali na kгаји је i to Ьilo obavljeno. Naтetnиlo se, тedиtim, pitanje koji је goшji kraj jedra. SlijedeCi svoj priгodni instinkt, zakljucili sто, naravno, da је donji kгај jedra goшji, i pгihvatili se posla, pokиsavajиci da ga podigneтo. Nisтo ga, тedиtim, тogli podiCi, ni naopako niti Ьilo 171
kako drиkcije. Јеdго је, cinilo se, steklo dojam da se igranю pogreba, da sam ја les а ono plahta и kоји me treba иmotati. Kad је shvatilo da to nije nasa namjera, tresnulo me ро glavi onom drvenom preckom i odbllo da radi Ьilo sto. - Nakvasi ga - rekao је Hector. - Spusti ga u vodи i nakvasi. Rekao је da morпari na jedrenjacima иvijek kvase jedra prije nego sto ih podignн. Nakvasio sam jedro, ali to је samo pogorsalo stvar. Nije prijatno ni kad vаш se sнho jedro oшotava oko nogн i нvija oko glave, а kad је to jedro jos i mokro, tako da se iz njega cijedi voda, to је da covjek pobjesni. Konacno sшо, zajednickiш snagaшa, nekako podigli jedro. Ucvrstili smo ga ne bas naopako nego nekako иkoso, i vezali ga za jarbol kопор ссш koji sшо u tн svrhн odrczali sa snasta. Da se jcdrilica пiје prevrпиla - пavodiш sашо kao Cinjeпicu. Zasto sc пiје prevrпula, to ne шоgн niCiш objasпiti. Poslijc sаш cesto razшisljao о tоше, ali пikad пisаш нspio пасi ncko prihvatljivo оЬјаsпјепје tog f'епошеnа. Mozda se pravi razlog krije u prirodпoj tvrdoglavosti svih stvari na оvош svijetн. Mozda је brod dosao do zakljнcka, prateci nase ропаsапје, da sшо isplovili da poCiniшo saшoнbojstvo i odlucio da nаш иskrati to zadovoljstvo. То је jedino оЬјаsпјепје koje шоgн dati. DrzeCi se grcevito za rub сашса, nekako паш је нspjelo da ostanemo и пјеmн, iako је to zahtijcvalo ogromaп napor. Hector је rekao da gнsari i ostali pomorci za zestokih оlија oblcno vezи kormilo za пesto i spнstajн flok, раје predlozio da i mi шadimo nesto slicno, ali ја sam Ьiо za to da pнstimo brod neka ga vjetar пosi kako пајЬоlје zпа. Kako је тој prijedlog Ьilo пajlakse provesti н djelo, jednoglasпo је prihvaceп i ostalo nam је samo da se dobro drzimo za rub camca. Jedrilica је otplovila oko jednc milje нz rijekн brziпom kakvom nikad kasпije nisam jedrio i 7д 172
kojom nimalo ne ceznem. Na je(lnom zavoju гijc ke nagnula se tako da јој је pola јеdга bllo ispod vode, ali se nekim cudom ispгavila i nasukala na dugu, nisku, muljem pokгivenu obalu. Та nas је muljevita obala spasila. Jedrilica је огаlа mulj negdje do sгedine nanosa, i zaustavila se. Kad smo ustanovili da se ponovo mozemo kгetati ро vlastitoj zelji, da se vise ne kotгljanю kao grasak u situ, pгivukli smo se naprijed i odгezali јеdго.
Bilo nam ј~ dosta jedгenja. Nismo htjeli da рге da nam se ogadi. Jedгili smo - Ьilo је to solidno, cjelovito, uzbudljivo, zanimljivo jedгe nje - i odlucili smo da dalje, tek гadi pгomjene, veslamo. Pгihvatili smo se vesala i pokusali izvuCi jedгi licu iz mulja, ali smo vec pri prvom pokusaju slomili jedno veslo. Nakon toga postupali smo opre- \ znije, ali Ьila su to stara, trula vesla i drugo se slomilo jos lakse nego prvo. Ostali smo bespomocni. Mulj se prostirao sto jaгdi ispred nas, а iza nas Ьila је voda. Jedino sto smo mogli uCiniti Ьilo је sjediti i cekati da nam netko pritekne u pomoc. Nije Ьiо bas dan koji Ы izmamio ljude na гije ku, i cekali smo puna tгi sata da naide prvi camac. Вiо је to jedan stari rЉаг i on nas је, s ogгomnim napoгom, konacno izvukao iz mulja i odvukao, nimalo slavno, do pristanista. Kad smo dali napojnicu гiЬaru koji nas је dovukao, i platili slomljena vesla i cetiгi i pol sata upotrcbe jedrilice, to jedгenje odnijelo nam је dobar dio naseg dzeparca za vise tjedana. Stekli smo, medutim, iskustvo, а kazu da iskustvo nikad nije preskupo. tјегаmо, ра
173
XVI
Reading - V uce nas parobrod - Drsko ponasanje malih camaca - Kako ti mali camci smetaju parobrodima- George i Harris ponovo zabusavaju - Prilicno otrcana prica - Streatley i Goring Do Readinga smo stigli oko jedanaest sati. Rijeka је tи prljava i sиmorna. U okolici Readinga nitko se dиgo ne zadrzava. Sam је Reading cи ven, stari grad, иtemeljen jos и davna vremena kralja Ethelreda, kad sи Danci pristajali sa svojim ratnim brodovima и Kennetи i kretali iz Readinga da pиstose i pljackajи ро Wessexи. Ethelred i njegov brat Alfred docekali sи ih tи sa svojom vojskom i poЬijedili ih, pri сети је Ethelred иzео па sebe da se moli Воgи, а Alfred se borio. Poslije, Reading је stekao glas mjesta и koje је zgodno skloniti se kad prilike и Londonи postanи neиgodne. Parlament Ьi oЬicno bjezao и Reading kad god Ьi se и Westminsterи pojavila kиga, а 1625. godine njegov primjer slijedilo је i sиdstvo ра sи sиdenja odrzavana и Readingи. Londonи је sigиrno Ьila dobro dosla tu i tamo poneka oЬicna kиga da se oslobodi i pravnika i parlamenta. Za vrijeme sиkoba izmedи kralja i parlameпta, vojska grofa od Essexa drzala је Readiпg pod opsadom, а cetvrt stoljeca kasnije Vilim Oraпski пa tjerao је tи и Ьijeg jediпice kralja JakoYa. 174
U Readingu је sahranjen Henrik Prvi, u benediktanskom samostanu koji је osnovao i Cije se rusevine jos mogu vidjeti. U tom istom samostanu vjencao se slavni John od Gaunta sa svojom Lady Blanche. Kod brane u Readingu naisli smo na parobrod sto su ga iznajmili neki moji prijatelji, i on nas је vukao sve do otprilike jednu milju ispred Streatleyja. Vrlo је ugodno voziti se camcem koji vuce parobrod. Meni је to kudikamo ugodnije od veslanja. Voznja Ьi Ьila jos ugodnija da nije Ьilo onih prokletih malih camaca koji su neprestano iskrsavali ispred naseg parobroda, ра smo, da sc ne Ьi sudarili s njima, morali usporavati plovidbu i zaustavljati se. Zaista је pravi skandal kako ti сашсi па vesla ometaju plovidbu parobroda rijekom; tгc bu hitno poduzeti nesto da SC tome Ucini kГ<\i· ()-.,ј\11 [IJ!l;l, ljtiLii h()jj '>L' \IJ/L' ll ti111 L;IIIIL"il11a
L1r1·a\'o sll ncopisivu u1·ski. Mozctc iш sviгati dok vаш kotao ne eksplodiгa, ali njima nije ni nakraj pameti da pozure i maknu vam se s puta. Da se mene pita, ја Ьih dopustio parobrodima da povremeno prevrnu jedan ili dva takva camca, koliko da ih nauce pameti. Nesto dalje od Readinga rijeka osvaja svojom ljepotom. Zeljeznicka pruga prilicno kvari pejzaz u Ьlizini Tilehursta, ali od Mapledurhama . do Stгeatleyja pejzaz је velicanstven. Nesto dalje od brane kod Mapledurhama lezi Hardwick House, gdje је Chaгles Prvi dolazio na kuglanje. Okolica Pangbournea, gdje se nalazi mala starinska krcma >>К labudu«, sigurno је poznata posjetiocima umjetnickih izlozЬi koliko i njeniш stanovnicima. Parobrod mojih prijatelja otkvacio nas је ispod same spilje i Harris је izjavio kako је sad red na mene da vucem camac. Meni se cinilo da u tom zakljucku nema nikakve logike. Ujutro smo se Ьili dogovorili da ја dovucem camac do tri milje iza Readinga. Е ра, nalazili smo se deset milja dalje od Readinga! Bilo је oCigledno da је sad opet njihov red. 175
Nisam mogao иvjeriti ni Georgea ni Harrisa da na stvar treba gledati и tom svjetlи, ра sam, da prekinem raspravи, sjeo za vesla. Nisam veslao vise od nekoliko minиta kad је Harris primijetio kako rijekom pliva nesto crno, ра smo se priЬli zili da vidimo о сети se radi. George se nagnиo preko ruba camca kad smo prisli, i иhvatio taj predmet, ali se istog trenиtka s krikom trgnиo, Ьlijed kao krpa. Bilo је to mrtvo tijelo neke zene. Lako је plovilo ро samoj povrsini; lice zene Ьilo је Ьlago i smireno. То nije Ьilo lijepo lice, izgledalo је nekako prerano ostarjelo i previse mrsavo, ispijeno, da Ьi Ьilo lijepo; ipak, Ьilo је to njezno, privlacno lice, иsprkos ресаtи patnje i Ьijede, а na njemи је lebdio onaj izraz smirenosti i olaksanja koji ponekad poprimajи lica bolesnika kad mine posljednji bol. Na nasи srecи - nismo Ьili nimalo raspolozeni da se povlacimo ро sиdovima i mrtvacnicama les sи primijetili i neki ljиdi s obale i preиzeli brigи о njemи.
Poslije smo cиli i priCи о toj zeni. Bila је to, naravno, stara i иoblcajena tragedija. Voljela је i Ьila prevarena - ili se prevarila. Bilo kako Ьilo, zgrijesila је - dogada se to i nekima od nas, ponekad i njena obltelj i prijatelji, zaprepasteni i ogorceni, zatvorili sи pred njom vrata svojih kиса. Ostavljena da se sama bori sa svijetom, s mlinskim kamenom svoje sramote oko vrata, tonиla је sve dиЬlје i dиЬlје. Neko је vrijeme izdrfavala sebe i dijete sa dvanaest silinga tjedno koliko је doЬivala radeCi svakodnevno ро dvanaest sati najteze poslove. Sest silinga davala је ljиdima koji sи se brinиli za dijete, а s ostatkom pokиsavala nekako odrfavati svojи ?иsи i tijelo. Odrzati tijelo i dиsи zajedno sa sest silinga tjedno prakticki је 'nemogиce. Spojeni tako slabasnom vezom, oni teze da se razdvoje i jednog dana, vjerojatno, sagledala је jasnije nego inace svи Ьi јеdи i bezizlaznost takvog zivota, i иplasila se sи176
trasnjice sto se prijeteci cerila pred njom. Posijednji put obratila se nekadasnjim prijateijima, ali glas izopcene gresnice nije mogao prodrijeti kroz debeli, ledeni zid njihovog moralizma. Otisla је da jos jednom vidi svoje dijete - drzala ga u narucju i ljublla, umorno, tupo, nicim ne pokazujuCi svoje osjecaje, а onda mu utisnula и rucicu cokoladu od jednog penija koju mu је donijela, i otisla. Nakon toga је za posljednji novac kupila kartu i otputovala. u Goring. Misli koje su njen zivot ispunjavale najvecom gorCinom Ьile su, sigurno, na neki nacin vezane za sumovite predjele i Ьlistave zelene livade oko Goringa. Zene su, medutim, cudno sklone da prigrle noz koji ih uЬija, а mozda su sa sjecanjem na jad i muku Ьile pomijesane i uspomene na one najljepse, najslade trenutke provedene u tim dubokim sjenama, pod nisko savijenim granama gustih, krosnjatih stabala. Lutala је sumama duz obale rijeke cijeli dan, а onda, kad se spustila vecer i sivi sumrak pokrio vodu velom izmaglice, pruzila је ruke prema sutljivoj rijeci koja је Ьila svjedokom njene srece i njene tuge. I stara ju је rijeka primila u svoj njezni zagrljaj, privila njenu umornu glavu na svoje grudi i oslobodila је svakog bola. Tako је zgrijesila u svemu, u zivotu i u smrti. Neka јој se Bog smiluje, i svim ostalim gresnicima, ako ih jos bude. Goring na lijevoj а Streatley na desnoj obali rijeke podjednako su prijatna mjesta u kojima se vrijedi zadrfati nekoliko dana. Predjeli sto se pruzaju nizvodno cak do i>angbournea upravo mame na jedrenje ро suncu ili na veslanje ро mjeseCini, а Citav је kraj bogat prirodnim ljepotama. Namjeravali smo tog dana veslati cak do Wallingforda, ali privlacno, nasmijano lice rijeke navelo nas је da se zadrzimo neko vrijeme. I tako smo vezali camac kod mosta, otisli u Streatley i rucali kod »Bika«, na veliko Montmorencyjevo zadovoljstvo. 12 - Tri covjeka u camcu
177
Kazu da su brda s jedne i s druge strane rijeke na tom mjestu nekad povezana, pregradujuci tako danasnju Temzu, koja se iznad Goringa ulijevala Ujedno veliko jezero. Nisam kadar ni pobljati ni dokazivati te tvrdnje, samo iznosim ono sto Ьila
~"am сио.
Streatley је staro naselje i, kao vecina gradova i sela duz rijeke, utemeljen је jos u vrijeme britanskih i saksonskih kraljeva. Goring nije ni priЬliz no tako lijep kao Streatley, ako mozete Ьirati, ali је na svoj nacin sasvim zgodan gradiC i lezi Ьlize zeljeznickoj pruzi, u slucaju da namjeravate zbrisati ne plativsi hotelski racun.
178
XVII
Dan pranja ruhlja - Riha i riblCi - О umijecu pecanja - О savjesnom riblcu - Riblcka prica U Streatleyju smo se zadrwli dva dana i dali odjecu na pranje. Pokusali smo sami oprati nase stvari, u rijeci, pod Georgeovim nadzorom, ali pothvat је zavrsio neuspjehom, jer smo poslije pranja izgledali gore nego prije. Prije pranja nasa ј~ odjeca Ьila prljava, vrlo prljava, to је istina, ali mogla se nositi. Nakon sto smo је oprali ... ра sad, rijeka izmedu Readinga i Henleyja Ьila је mnogo Cistija nakon sto smo u njoj oprali svoju odjecu nego prije toga. Za vrijeme pranja pokupili smo svu neCistocu iz rijeke izmedu Readinga i Henleyja i utisnuli је u nasu odjecu. Pralja u Streatleyju rekla nam је da је duzna, iz obzira prema samoj sebl, naplatiti za to pranje cijenu tri puta vecu od uoЬicajene. Citava procedura, rekla је, manje је podsjecala na pranje а vise na iskopavanje. Platili smo racun bez rijeCi protesta. Okolica Streatleyja i Goringa cuveni је riblcki centar. Tu se, kafu, odlicno lovi riЬa. Rijeka na tom mjestu naprosto vrvi od bjelica, crvenperki, somova, klenova i jegulja, i mozete sjediti i pecati Љ cijeli dan. Neki ljudi to i rade. Naravno, nikad nista ne ulove. Ne znam da је itko ikad ulovio nesto u Temzi, osim ponekog sitnog piora i crknute ma179
cke, ali to, naravno, nema nikakve veze s riblckim umijecem! U mjesnom vodicu za sportske ribolovce nema ni rijeCi о lovljenju Ьilo kakve ribe. U njemu pise samo da је mjesto »odlicno za ribolov<<, а prema onome sto sam vidio od okolice, spreman sam da to potvrdim. Nema mjesta na svijetu gdje mozete vise i duze loviti ribu. Neki riЬici dolaze i pecaju jedan dan, drugi opet ostanu i pecaJu mjesec dana. Mozete se motati naokolo i pecati godinu dana, ako zelite; rezultat се Ьiti isti. Vodic za sportske riЬolovce па Temzi kaze da se tu »Па udici moze naCi i stuka i grgeC<<, ali ta tvrdnja nije tocna. Stuka i grgeca vjerojatno ima u rijeci. Cak sam potpuno siguran da ih ima. Mozete ih vidjeti u plicacima, kad izidete da se prosetate obalom; prilaze i vire napola iz vode, otvorenih usta, cekajuci da im bacite koji Ьiskvit. Ako udete u vodu da se okupate, skupljaju se oko vas, smetaju vam i nerviraju vas. Nece se, medutim, nikad »naCi<< na udici na koju је zakvacen crv ili nesto slicno. Toliko ludi nisu. Ја osobno nisam neki odusevljeni riblc. Jedno vrijeme pecanje me је prilicno zanimalo i moglo Ьi se reCi da mi је sasvim dobro islo od ruke. Iskusni su mi riblci, medutim, rekli da od mene ·nece blti nista i savjetovali mi da ne gublm vrijeme. Rekli su mi da odlicno bacam udicu, da ocigledno imam mnogo smisla za taj posao i posjedujem vise nego dovoljno urodene lijenosti, ali da su ipak uvjereni kako od mene nikad nece postati pravi riblc. Nemam dovoljno maste, rekli su. Као pjesnik, izjavili su, pisac kriminalistickih romana, novinar ili nesto slicno tome, vjerojatno Ьih imao uspjeha. Da Ьih, medutim, stekao kakav-takav ugled kao riblc na Temzi, trebalo Ьi da posjedujem neusporedivo zivlju i bogatiju mastu i mnogo vecu inventivnost nego sto sam dosad pokazao. Neki ljudi zive u uvjerenju da је za dobrog riblca od presudnevaznosti sposobnost da s lakocom prica lazi а da pri tome ne pocrveni; to је, medutim, pogresno. Oblcno, golo izmisljanje sasvim је 180
beskorisno; to moze svaki amater. Iskиsni riЬic poznaje se ро slikovitom opisи pojedinosti, ро nacinu na koji је Citava prica retиsirana da Ьиdе ljepsa i zvиCi vjerojatnije, ро opcem pristиpи koji ostavlja dojam pedantnosti, cak i sitnicavosti. Svatko moze doCi i reCi: »Oh, sinoc sam иlovio sto pedeset grgeca!« ili: »U prosli ponedjeljak izvukao sam soma teskog osamnaest funti, а Ьiо је od glave do repa dиg риnе tri stope.<< U tome nema niceg иmjetnickog, za takvo nesto nije potrebna пikakva vjestina. Prica pokazиje samo izvjesnи smjelost, i to је sve. Ne, iskиsan Ьi se riЬic stidio tako izgovorene lazi. Njegova metoda predstavlja stиdijи za sebe. On dolazi sиtke, sa sesirom na glavi, zavaljиje se и najиdobniji naslonjac, pripaljиje lиlи i neko vrijeme bez rijeCi odЬija dimove. Pusta mlade da se jos malo razmecи, а onda, kad na trenиtak zavlada tisina, vadi lиlи iz иsta i istresajиCi ререо pripominje: - Е ра, ја sam и cetvrtak иvecer иlovio nesto о сети nema smisla da pricam, zaista. - Da? А zasto? - pitajи ostali. - Zato sto ne ocekиjem da се mi Ьilo tko povjerovati ako to ispricam - odgovara stari vuk mirno, bez i najmanjeg traga gorcine и glasи, ponovo pиni lиlи i trazi od gazde da ти donese dиpli skotski viski, ali hladan. Nakon toga nastaje kraca раиzа jer nitko nije toliko siguran и sebe da protиrjeci starom gospodinи. I tako је on prisiljen nastaviti, bez ikakvog ohrabrenja. - Ne - kafe zamisljeno, kao za sebe - kad Ьi to meni netko ispricao, ni ја ти ne Ьih povjerovao. А ipak је istina, i tu se ne moze nista. Sjedio sam kraj rijeke cijelo popodne i nisam иlovio doslovno nista, samo dvadesetak-tridesetak bjelica i desetak stиka. Upravo sam se spremao da dignem ruke od tog coravog posla kad sam osjetio dosta snafun trzaj. Pomislio sam da је to opet jedna riЬica i pokиsao sam је izvиCi jednim zamahom, ali neka me vrag odnese ako sam mogao pomaknиti
181
stap! Trebalo mi је pola sata ... dobrih pola sata, gospodine moj! . . . da izvиcem tи riЬи, i cijelo vrijeme sam cekao da se silk prekine! Konacno sam је savladao, i sta mislite sto sam izvиkao? Jesetru! Jesetru od cetrdeset funti! 1 to na иdiси, gospodi- . ne moj! Da, da, nimalo se ne cиdim sto ste iznenadeni . . . donesite mi jos jedan dиpli skoc, gazda, molim vas! Nakon toga riЬic nastavlja pricati о iznenadenjи svih koji sи vidjeli tи ribи, о tome sto је rekla njegova zena kad se vratio kиCi, i sto је о toj riЬi izjavio Јое Bиggles. Upitao sam jednom zgodom vlasnika jedne krcme kraj rijeke da li ти se ponekad smиCi od riЬickih prica koje mora slиsati и svom lokalи. - Oh, ne, vise ne, sir- 'odgovorio је. - U pocetkи sam Ьiо od njih pomalo osamиcen, znate, ali sad, moja zena i ја slиsamo ih cijelog dana ра smo zivi i zdravi. Navikli smo se vec, znate. Vazno је da se covjek navikne. Poznavao sam jednog momka, inace vrlo savjesnog covjeka, koji је, kad se росео baviti ribolovom, odlиtio da nikad ne povecava иlov za vise od dvadeset pet posto. - Каd иlovim cetrdeset riЬa - rekao је sam sebl - pricat си da sam ih иlovio pedeset, i tako dalje. Vise od toga nеси lagati, јег lagati је grijeh. Plan s povecanjem od dvadeset pet posto pokazao se, medиtim, kao vrlo nepraktican. Nikad mu se nije pruZila prilika da ga primijeni. Nikad nije иlovio vise od tri riЬe и jednom danи, а taj se broj ne moze иvecati za dvadeset pet posto, bar ne kad se radi о riЬama. Zato је povecao procent na trideset tri 7..arez tri posto, ali ni to nije Ьilo zgodno kad иlovi samo jednи ili dvije ribe. Zato је, da pojednostavi stvar, odlиcio da broj jednostavno udvostruti. Driao se tog sistema nekoliko mjeseci, ali ga је sve manje i manje zadovoljavao. Nitko ти nije vjerovao da samo иdvostrucava broj иlovljenih riЬa, ра ти to nije donosilo nista, а umjerenost ga је dovodila и neravnopravan polozaj prema dru182
Kad је jedпom zaista ulovio tri male , i rekao da ·ih је plovio sest, ostalo mu је samo da s ljubomorom slusa jedпog covjeka ·_ za koga је zпао da је ulovio samo jedпu riЬu - kako prica пaokolo da ih је ulovio dvadeset cetiri. Tako је, па kraju, smislio sistem kojeg se od tada uvijek savjesпo pridrzavao, а koji se sastojao u tome da svaku ulovljeпu riЬu broji kao deset, s tim da deset riЬa predstavlja osпovu od koje se broji. Каd, па primjer, пiје ulovio пista, govorio је da је ulovio deset riЬa - ро tom sistemu пikad пiје mogao uloviti mапје od deset riЬa, i to је bila оsпоvпа predпost te metode. Ako Ьi, пekim slucajem, ulovio jedпu riЬu, mogao је reCi da ih је ulovio dvadeset, dok Ьi dvije riЬe dale rezultat od trideset, tri riЬe cetrdeset i tako dalje. Вiо је to jedпostavaп i vrlo prakticaп sistem tako da se u posljedпje vrijeme pocelo govoriti da се ga Drustvo sportskih riЬolovaca usvojiti kao staпdardпu proceduru. I zaista, prije dvije godiпe, upravhi odbor Drustva sportskih riЬolovaca па Temzi preporuCio је claпstvu da ga usvoji, ali tome su se suprotstavili пeki stariji claпovi Drustva. Rekli su da се razmisliti о prijedlogu samo ako se broj udvostruci, to jest ako se svaka ulovljeпa riЬa bude racuпala kao dvadeset. Ako se пadete па rijeci, i budete imali jedпu slobodпu vecer, preporucujem vam da svratite u koju od oпih malih seoskih krcmi i sjedпete za stol u tocioпici. Tu cete gotovo sigumo пaiCi па jedпog ili dvojicu starih riЬica koji su dosli da па miru popiju koju casicu, i опi се vam za pola sata ispricati toliko riЬickih prica da ih песеtе moCi probaviti mjesec dапа. George i ја - пе zпam sto se dogodilo s Harrisom; izisao је rапо ро роdпе, obrijao se, а zatim se vratio i Citavih cetrdeset miпuta cistio cipele, паkоп cega ga vise пismo vidjeli - dakle George i ја, i pas, prepusteпi sami seЬi, izisli smo drugu vecer da se prosetamo do Walliпgforda i, vracajuci se, svratili u jedпu malu krcmu pokraj rijeke da se odmorimo i obavimo пеkе druge poslove. gim
riЬiCima.
riЬe,
183
Usli smo и salon i sjeli. Ти se zatekao samo jedan postariji gospodin s dиgackom glinenom lи lom и zиЬima, ра smo se, sasvim prirodno, иpиs tili и razgovor. Rekao nam је da је danas Ьiо lijep dan, а mi smo njemи rekli da је i јисеr Ьiо lijep dan, ра smo zajednicki izrazili misljenje da се lijep dan Ьiti i sиtra. George је rekao da ти se cini kako се ove godine Ьiti dobra zetva. Nakon toga је, ne znam kako, izislo na vidjelo da smo stranci и tom krajи i da sиtra ијиtrо odlazimo. Nastиpila је stanka и razgovoru, za vrijeme koje sи nasi pogledi lиtali naokolo ро prostoriji. Zaи stavili sи se, konacno, na jednoj staroj, prasnoj, zastakljenoj kиtiji, pricvrscenoj visoko iznad kamina, и kojoj se nalazila jedna pastrva. Та pastrva иpravo me је fascinirala, Ьilo је to pravo cиdovi ste od riЬe. U stvari, na prvi pogled иcinilo mi se da је и kиtiji bakalar. - Ah! - rekao је stari gospodin, prateCi тој pogled. - Dobar komad, sto kazete? . - Sasvim neoЬican - promrmljao sam, а George је иpitao starca koliko је, ро njegovom misljenjи, Ьila teska ta riЬa. - Osamnaest funti i sest иnса - rekao је nas prijatelj, иstajиCi i иzimajиci kapиt. - Da - nastavio је - Ьilo је to prije sesnaest godina . . . treCi idиceg mjeseca Ьit се tome tocno sesnaest godina kako sam ga izvиkao. Ulovio sam tи ribи tocno ispod mosta, s jednim piorom na иdici kao mamcem. Rekli sи mi da sи vidjeli tи rЉи и rijeci, i ја sam se zarekao da си је иloviti. I иspjelo mi је. Mislim da se danas ovdje rijetko moze vidjeti riba te velicine. Lakи noc, gospodo, lakи noc! Izisao је i ostavio nas same. Nakon toga nismo mogli odvojiti pogled od riЬe. Bio је to zaista izvanredan primjerak pastrve. Jos smo gledali и nји kad se na vratima sale s vrcem piva и ruci pojavio mjesni postar, koji је иpravo Ьiо svratio и krcmи, i takoder se zagledao и rЉи.
184
- Prilicno krupna pastrva - rekao је George, se postaru. - Ah, tи ste zaista и pravи, gospodine - odgovorio је postar, а zatim, nakon sto је otpio dobar gиtljaj iz vrca, dodao: - Mozda J1iste bili ovdje, gospodo, kad је ta riЬa иlovljeпa? - Nismo - rekli smo. - Mi smo straпci и ovom okrecиCi
krajи.
- Ah! - rekao је postar - U tom slисаји, пarav no, пе mozete znati. Ima vec pet godiпa otkako sam ulovio tи pastrvи. - Vi ste, znaCi, иlovili tи riЬи? - иpitao sam. - Jesam, gospodiпe - odgovorio је srdacno starac. - Ulovio sam је tocno ispod brane . . . odпo sno tamo gdje је nekad Ьila Ьrапа ... jedпog petka poslije роdпе. А najcиdnijeje od svega to, gospodiпe, sto sam је иlovio па mиsicи. Bio sam posao па smиda, znate, па pastrve nisam ni pomisljao, а kad sam иgledao tи grdosijи па krajи silka, пеkа me vrag odпese ako se nisam иplasio. Ра sad, znate, пiје пi сиdо . . . Ьila је teska dvadeset sest funti. Lakи пос, gospodo, lakи пос! Pet miпиta kasпije pojavio se i treCi covjek i ispricao паm kako је оп иlovio tи pastrvи jednog dапа rапо izjиtra, i to s malom bjelicom na иdici. Kad је otisao, и salи је иsао јеdап mиskarac srednjih godina, hladпog, dostojaпstveпog drzaпja, i sjeo kraj prozora. Neko vrijeme svi smo sиtjeli, а опdа se, koпa cno, George оkrепио dosljakи i rekao: - Molim vas za oprosteпje, i nadam se da песе tе zamjeriti ljиdima koji sи straпci и ovom krajи sto иzimajи seЬi takvи slobodи, ali moj prijatelj i ја Ьit cemo vam vrlo zahvalni ako паm ispricate kako ste иlovili опи pastrvи gore па zidи. - А od koga ste cиli da sam ја иlovio tи pastrvи? - glasio је odgovor, izgovoreп toпom и kome se osjecalo иgodno izneпadeпje. Rekli smo da to nismo cиli ni od koga konkretпo, ali da smo пekako iпstiпktivno osjetili kako је иpravo on covjek cije је to djelo. 185
- Ра sad, to је zaista neoЬicno . . . vrlo neoЬi cno- odgovorio је dostojanstveni stranac, osmjehиjиCi se -јег, vidite, и pravи ste. Ја sam иlovio tи riЬи. Ipak је, medиtim, cиdno da ste to odmah pogodili. Boze, odavno nisam dozivio nesto tako neoЬicno! Zatim је nastavio pricati i opisao nam kako ти је trebalo pola sata da izvиce tи rЉи, i kako је pri tome slomio stap. Pazljivo је izvagao riЬи kad ји је donio kиci, i иstanovio је da је teska trideset
cetiri funte. Otisao је, а kad је otisao, pridruzio nam se vlasnik krcme. Ispricali smo ти kakve smo sve price си!i о toj pastrvi, njega је to silno zabavljalo i svi smo se slatko smijali. - То је zaista divno . . . Jim Bates, Јое Mиggles, gospodin Jones i stari Billy Maиnders, svi oni se hvale kako sи иlovili tи pastrvи! На, ha, ha, to је sjajno! - rekao је cestiti starac, рисајиСi od smijeha.- Da, oni sи иргаvо Uиdi koji Ьi је dali meni, da је ја objesim и svoj salon, da sи је oni иlovili! Јеsи, zaista! На, ha, ha! Nakon toga nam је ispricao istinitи povijest te riЬe. Pokazalo se da је on osobno иlovio tи pastrvи, prije mnogo godina, jos dok је Ьiо djecak, i to ne zahvaljиjиCi svom znanjи i vjestini nego onoj neobjasnjivoj sreci koja se, izgleda, tako cesto osmjehиje djecacima koji, иvjereni da је steta иpropastiti sиncano popodne sjedeci и skoli, оdи na pecanje s komadiCem spage zavezanim za oЬi can stap. Та pastrva, kad ји је donio kиci, spasila ga је batina, rekao је, раје cak i иcitelj rekao da vrijedi vise od pravila trojnog, zajedno sa svim primjerima primjene. U tom trenиtkи netko ga је pozvao, ра smo George i ја nastavili zиriti и ribи. Bila је to zaista velicanstvena pastrva, i sto smo је vise gledali, to smo јој se vise divili. George na krajи vise nije mogao izdrzati; privи kao је jednи stolicи i рорео se na njen naslon, da је pogleda izЬliza. 186
Iznenada, stolica se izmakla i George, da spasi glavu, cvrsto se uhvatio za kutiju s riЬom. Srusili su se na pod sa strasnom lomljavom, а stolica је pala preko njih. - Nisi, nadam se, ostetio riЬu! - viknuo sam uplaseno, trceci prema mjestu nesrece. - Nadam se da nisam - rekao је George oprezno ustajuci i gledajuCi oko sebe. Na zalost, dogodilo se upravo to. Pastrva је lezala. razЬijena u tisucu komada - kazem tisucu, iako ih је mozda Ьilo samo devet stotina. Nisam ih brojao. UCinilo nam se da је cudno, upravo neobjasnjivo, kako se punjena pastrva moze razЬiti u tako sitne krhotine. I Ьilo Ьi to zaista cudno i neobjasnjivo da је to Ьila preparirana pastrva, ali nije. Та pastrva Ьila је naCinjena od gipsa.
187
XVIII
Brane - George z Ја se fotografiramo Wallingford - Dorchester - AЬingdon OЬiteljski covjek - Dobro mjesto za utapljanje- Tei,ak dio rijeke- DemoralizirajuCi utjecaj rjecnog zraka Napиstili smo Streatley rano slijedeceg jиtra i veslali do Cиlhama, gdje smo и jednom rukavcи i prenocili, и саmси, pod ceradom. Izmedи Streatleyja i Wallingforda rijeka nije osoЬito zanimljiva. Od Clevea se prufu sest i pol milja dиg komad rijeke bez ijedne brane. Mislim da је to najdиzi neprekinиti komad rijeke иzvod no od Teddingtona, i oksfordski veslacki klиb koristi se njime za treninge svog osmerca. Medиtim, ma koliko ta odstиtnost brana Ьila prijatna veslacima, oblcni izletnici иvijek fule sto ih nema. Sto se mene osobno tice, ја volim brane. One na najиgodniji nacin razЬijajи monotonijи veslanja. Volim sjediti и саmси и prevodnici i polako se dizati iz hladnih dиblna prema novim prostranstvima i novim vidicima ili, obratno, tonиti и dиblne, ostavljajиCi svijet iznad sebe, cekati dok se tamne · vratnice ne росnи sa skripom otvarati, promatrati kako se иska pruga svjetlosti izmedи njih siri dok se konacno ne pojavi nasmijana rijeka, ра onda snaznim zaveslajima izvesti svoj mali camac iz privremene tamnice na otvorenи vodenи povrsinи, koja me иvijek radosno docekиje.
188
Sve su brane neoЬicrю slikovite, а krupni stari cuvar brane, njegova vesela zena ili kci blistavih ociju simpaticni su ljudi s kojima је uvijek ugodno pocaskati 1• Tu se susrecete s drugim camcima, tu se raspredaju rjecna ogovaranja. Temza ne Ьi Ьila ono sto jest, prava vilinska zemlja, bez tih svojih cvijecem obraslih brana. Kad је vec rijec о branama, sjetio sam se nezgode koju smo George i ја jednog ljetnog jutra dozivjeli kod Hampton Courta, srecom bez posljedica. Bio је prekrasan dan, prevodnica је Ьila prepuna i, kako је to vec postao оЬiсај na rijeci, jedan poduzetan fotograf slikao nas је dok smo se ljuljali na vodi koja se podizala. u prvom trenutku nisam shvatio sto se dogada i strahovito sam se iznenadio kad sam primijetio kako George zurno poravnava hlace, prolazi prstima kroz kosu i namjesta kapu na mangupski naCin, sasvim otraga, а zatim, namjestajuCi na licu neki izraz koji predstavlja mjesavinu srdacnosti i melankolije, sjeda i zauzima neoЬicno graciozan polozaj, pokusavajuCi usput sakriti noge. U prvi sam mah pomislio da је ugledao neku djevojku koju poznaje, ра sam se росео osvrtati da vidim tko је to. Svi koji su se nalazili u prevodnici, medutim, kao da su se iznenada pretvorili u drvene lutke. Svi su stajali ili sjedili u nekim cudnim, ukrucenim pozama kakve sam do tada vidio samo na japanskim lepezama. Sve djevojke su se osmjehivale - oh, izgledale su tako drazesno! - а svi muskarci Ьili su namrsteni, drzali se ozЬiljno i otmjeno. u tom mi је trenutku, konacno, sinulo sto se dogada, i upitao sam se hocu li stiCi na vrijeme. 1 I\i, bolje receno, s kojima је Ьilo иgodno pocaskati. Uprava rjecnih pиtova se, izgleda, и posljednje vrijeme pretvorila и Drиstvo za zaposljavanje idiota. Velika veCina novozaposlenih cиvara brana, narocito па prometnijim dijelovima rijeke, јеsи naprasiti, nervozni starci, potpиno nepodobni za taj posao.
189
Nas је сатас Ьiо prvi na redи i ne Ьi Ьilo lijepo od теnе da ljиdiтa pokvariт slikи. Zato sат se brzo okrenиo, zaиzeo тjesto na рrатси i tи se sasviт· neиsiljeno naslonio na cakljи, и pozi koja је sиgerirala spretnost i snagи. Dotjerao sат kosи tako da тi jedna kovrca pada na celo, а na licи naтjestio izraz sjetne ceznje poтi jesane s таlо cinizтa koji тi, kazи, najbolje pristaje. Dok sто tako stajali, iscekиjиCi sиdbonosni trenиtak, сио sат kako netko iza теnе vice: - Неј, vi tато, pazite na nos! Nisaт se тоgао okrenиti da vidiт и сети је stvar i na Ciji to nos treba paziti. Na trenиtak, iskosa sат pogledao и Georgeov nos. Cinilo se da је s njiт sve и redи - Ьilo kako Ьilo, nije se na nјети priтjecivalo nista sto Ьi zahtijevalo hitne izтjene. SkiljeCi pokиsao sат pogledati и vlastiti nos, i иstanovio da је sve kako treba. - Pazi na nos, тagarce Ьlesavi! - javio se ponovo isti glas, sато јасе. Onda је zagrтio jedan drugi glas: - Izvиcite nos, zar ne vidite, vi . . . vas dvojica sa рsот! Ni George ni ја nisтo se иsиdivali da se okreneтo. Fotograf је drzao rukи na poklopcи aparata i slika је тogla Ьiti sniтljena svakog trenиtka. Vicи li to oni nата? Sto iт sтеtаји nasi nosevi? Zasto treba da paziтo na njih i izvlaCiтo ih? Postepeno sи se galaтi pridruzili svi и prevodnici, netko iza nas javio se strogiт, zapovjednickiт glasoт:
- Pazite na сатас, gospodo . . . vas dvojica и crveno-crniт kарата! Ako ne pozиrite, na fotografiji се se vidjeti vasa dva lesa! Pogledali sто i vidjeli da је рrа.т.ас naseg сат zapeo о jednи gredи и prevodnici, tako da se, kako је voda oko nas rasla, сатас vec росео naginjati. Jos trenиtak-dva i prevrnиli Ьisто se. Mи njevito sто dohvatili svaki ро jedno veslo i snaса
190
znim udaгcima dгscima vesala о zid pгevodnice oslobodili camac. Od tгzaja smo, medutim, obojica pali na leda, na dno camca. Na fotogгafiji nismo bas najbolje ispali, Geoгge i ја. Naгavno, kako se moglo i ocekivati, јег smo vec takve sгесе, covjek је aktiviгao svoj proklcti арагаt tocno u tгenutku kad smo se obojica nasli na ledima, zabezeknutih lica, kao da se pitamo: »Sto se to dogada? Gdje sam?« - sa sve cetiгi u zгaku.
Nase noge Ьile su bez sumnje centгalni objekt na toj slici. U stvaгi, osim njih moglo se vidjeti malo sto drugo. Potpuno su ispunile prvi plan. Iza njih mogli su se nazreti dijelovi drugih camaca i neki detalji pozadine, ali svi ljudi i pгedmeti u pгevodnici izgledali su Ьijedni i beznacajni u нsрогеdЬi s nasim nogama. Ljudi su zbog toga Ьili nezadovoljni i odЬili cla plate za sliku. Vlasnik jednog рагоЬгоdа, koji је Ьiо narucio sest slika, povukao је narudzbu kad је vidio negativ. Rekao је da се ih uzeti ako mu netko pokaze na njima njegov рагоЬгоd, ali to је Ьilo nemoguce. Bio је negdje iza Geoгgeove desne noge. Citav taj posao s fotogгafiгanjem izгodio se u veliku neugodnost. Fotogгaf је navaljivao da kupimo svaki Ьаг ро dvanaest slika, јег devet desetina fotogгafije zauzimamo nas dvojica, ali mi smo to eneгgicno odЬili. Rekli smo kako nemamo nista pгotiv toga da se fotogгafiгamo u punoj velicini, ali da mozemo Ьаг zahtijevati da na slici stojimo uspгavno.
Wallingfoгd, sest milja uzvodno od Stгeatleyja, ima dugu i burnu pгoslost i igгao је aktivnu ulogu u stvaгanju engleske povijesti. U vгijeme Brita, koji su ga osnovali, Ьiо је primitivno naselje s kнcama od Ьlata sve dok ga nisu osvojile rimske legije i, umjesto zidova od opeke, podigle cvrste utvrde, Cije tragove Vrijeme jos nije uspjelo zbrisati, tako su nekadasnji zidari dоЬго znali svoj posao. Ali Vrijeme, koje је zastalo ргеd rimskim bedemima, ubrzo је smгvilo н prah same Rimljane, ра
191
su se oko grada poslije borili divlji Saksonci s divovskim Dancima, sve dok nisu dosli Normani. Вiо је to dobro utvrden, zidinama okruzen grad sve do vremena rata izmedu kralja i parlamerita, kad ga је dugo i uporno opsjedao Fairfax. Grad је konacno рао i njegovi su zidovi sravnjeni sa zemljom. Od Wallingforda prema Dorchesteru obale rijeke postaju sve slikovitije, kako predjeli oko nje postaju brdovitiji i raznolikiji. Dorchester lezi pola mЩе od rijeke. Do njega se moze stiCi veslajuCi uz jedan pritok Temze, ako imate malen са тас, ali najboUe је ostaviti camac kod brane Day's i odsetati se do grada kroz polja. Dorchester је prekrasan, miran stari grad, zatvoren u sebe, tih i sanjiv. Dorchester је, kao i Wallingford, grad koji је igrao znacajnu ulogu u prvim danima engleske povijesti. Tada se zvao Caer Doren, »grad na vodi«. Nesto kasnije Rimljani su tu podigli veliki vojni logor okruzen bedemima, koji danas izgledaju kao dugacki, ravni brezuUci. U saksonska vremena grad је Ьiо prijestolnica Wessexa. Vrlo је star, а nekad је Ьiо velik i. dobro utvrden. Danas lezi ро strani, daleko od bucnog i uzurbanog svijeta, drijema i sanja. Oko Clifton Hampdena, prekrasnog, tihog sela sa starinskim, u cvijece obraslim kucama, rijeka је neoblcno slikovita i raskosni pejzazi smjenjuju se jedan za drugim. Ako odluCite da prenoCite na kopnu, u Cliftonu, najbolje sto mozete uraditi jest odsjesti u krcmi »Stog jecma«. То је - izvan konkurencije, moglo Ьi se reCi - najstarinskija od svih starih krcmi duz rijeke. Lezi desno od mosta, sasvim izvan sela. Njeni visoko svedeni zabati, krov od slame i mrezasti prozori daju јој izgled kuce iz bajke, а unutrasnjost jos vise podsjeca na »dobra stara vremena«. Takva krcma ne Ьi Ьila zgodno mjesto da u njemu odsjedne junakinja nekog suvremenog romana. Junakinja suvremenog romana uvijek је »Ьо192
wnstveno visoka« i svaki cas se »ispravlja do svoje риnе visine<<. U krcmi »Stog jecma<< иdarila Ьi glavom и strop kad god Ьi иcinila nesto slicno. Krcma је, takoder, nezgodno mjesto za pijance. Ти ih осеkије previse iznenadenja и oblikи neocekivanih stиba иz koje se treba penjati ili silaziti, а koje sи и svakoj soЬi drukCije, tako da је za njih apsolиtno nerjesiv proЬlem ne samo popeti se do spavacih soba, nego i pronaCi svojи spavacи sоЬи i krevet kad se jednom nadи gore na katи. Slijedeceg jиtra иstali smo rano jer smo zeljeli и tokи poslijepodneva stiCi do Oxforda. Pravo је сиdо kako rano moze covjek иstati kad se nade na ovakvom izletи i spava vani. Kad se probиdi иmо. tan и pokrivac na dnи camca, s kovcegom ispod glave иmjesto jastиka, ne cezne za »samo jos pet minиta<< ni priЬlizno toliko kao kad lezi и mekanom krevetи. Doruckovali smo i и pola devet vec smo Ьili iza brane kod Cliftona. Od Cliftona do Cиlhama obale sи rijeke niske, jednolicne i nezanimljive, ali nakon sto prodete kroz branи kod Cиlhama - najhladnijи i nајdиЬlји branи na rijeci - pejza:l postaje privlacniji. Rijeka и AЬingdonи tece иlicama. AЬingdon је tipican provincijski gradiC drugorazredne vazno. sti - tih, vrlo dostojanstven, cist i dozlaboga dosadan. Ponosi se svojom dиgom povijescи, ali sиm njam da se и tom pogledи moze иsporediti s Wallingfordom i Dorchesterom, Nekad је tи postojala cиvena opatija, ali и onome sto је ostalo od njenih posvecenih zidova danas se kиha crno pivo. U crkvi svetog Nikole и AЬingdonи stoji spomenik Johnи Blackwallи i njegovoj sиpruzi Jane, koji sи nakon sretnog bracnog zivota иmrli оЬоје istog dana, 21. kolovoza 1625, dok и crkvi svete Helene stoji zapisano da је »iz bedara W. Leeja za njegovog zivota poteklo dvije stotine potomaka manje tri«. Ako izracиnate, иstanovit cete da је tih potomaka Ьilo иkирnо sto devedeset sedam. Gospodin W. Lee, koji је pet риtа Ьiran za gradonacelnika AЬingdona i иmro 1637. godine, Ьiо је, ne13 - Tri covjeka u camcu
193
sиmnjivo, dobrocinitelj svoje generacije, ali se nadam da и ovom prenaseljenom devetnaestom stoljecи ne zivi mnogo ljиdi slicnih njemи. Dio rijeke od AЬingdona do Nиneham Coиrte nayja иpravo је prekrasan. Park Nиneham zaista vrijedi oblci. Otvoren је za posjetioce иtorkom i cetvrtkom. U kиci se moze vidjeti zanimljiva zЬir ka иmjetnickih slika i starina, а sam је park vrlo lijep. Jezero ispred okиke kod Sandforda, odmah iza brane, odlicno је mjesto ako se zelite иtopiti. Struja ispod povrsine vrlo је snazna i, ako vas ро vисе, postigli ste ono sto ste htjeli. Na obali stoji obelisk, oznacavajиCi mjesto gdje sи se иtopila dva covjeka, dok sи se kиpali. Stиbama sto vode prema obeliskи koriste se danas kao skakaonicom mladi ljиdi koji zele provjeriti da li је mjesto zaista opasno. Brana i mlin kod Iffleyja, jednи miljи ispred Oxforda, omiljeni sи objekti brace ро kistи, za. ljиЬljenih и rijekи. Na zalost, stvarni objekti, kad ih vidite poslije slika, prilicno се vas razocarati. Malo sto na ovom svijetи, primijetio sam, moze se mjeriti sa svojim slikama. Prosli smo kroz branи kod Iffleyja oko pola jedan, i nakon sto smo oCistili camac i pripremili se za iskrcavanje, krenиsmo na posljednjih pola milje plovidbe. Dio rijeke izmedи Iffleyja i Oxforda najtezi је od svih koje poznajem. Treba Ьiti roden na tom komadи vode da Ьi ga covjek razиmio. Plovio sam tиda ne mali broj риtа, ali nikad mi nije иs~ pjelo da ga иhvatim ni za rep ni za glavи. Covjek koji Ьi mogao veslati ravno od Oxforda do Iffleyja Ьiо Ьi kadar isto tako zadovoljno i и miru zivjeti pod istim krovom sa svojom zenom, pиnicom, starijom sestrom i starom slиskinjom, koja је и oblte~i jos otkako је on Ьiо ЬеЬа. Ти vas struja najprije odvиce do desne obale, а zatim do lijeve, onda vas baci и sredinи, okrene vas tri риtа i ponese ponovo иzvodno, pokиsava jиci vas иsриt razblti о neki skolski slep.
194
Naravno, zahvaljиjиCi svemи tome, veslajиCi tи jednи miljи, neprestano smo presijecali риt drugim camcima i oni nama, sto је imalo za posljedicи izmjenи prilicno ostrih izraza s оЬје strane. Ne znam zasto је tako, ali ljиdi sи na rijeci izи zetno razdrazljivi i nervozni. Sitne nezgode, koje covjek na kopnи ne Ьi ni primijetio, na rijeci ga doslovno izbezиmljиjи. Каd Harris ili George prave od sebe bиdale na kopnи, ја se samo dobrohotno osmjehиjem, а kad se росnи ponasati kao idioti na rijeci, na to reagiram najvиlgarnijim psovkama. Kad mi neki camac presijece риt, pozelim da иzmem veslo i pobljem sve koji sjede и njemи. Ljиdi koji na kopnи slove kao Ьlagi i sиzdriljivi, и саmси se pretvarajи и siledzije i krvozedne divljake. Jednom sam krenиo na izlet camcem и drustvu jedne mlade dame. Bila је to djevojka ро prirodi Ьlaga, njezna i povиcena, ali Ьilo је strasno slиsati kakve је izraze иpotreЬljavala kad smo se nasli na rijeci. - Oh, prokleto govedo! - vikala је kad Ьi nam se neki nespretni veslac nasao na риtи. - Zasto ne gledas kиda ides? - Neka ide do vraga ta glиpa stara krpa! - rekla Ьi ljиtito kad se jedro ne Ьi htjelo rasiriti kako treba, а onda Ьi ga zgraЬila i grubo zatresla. Da, а na kopnи, kao sto sam rekao, Ьila је to ljиpka i Ьlaga djevojka, dobra srca. Rjecni zrak pogubno djelиje na ljиdski temperament, i to је, pretpostavljam, razlog zasto se i profesionalni ladari ponekad odnose osorno jedan prema drugom i иpotreЬljavajи izraze zbog kojih im је, kad se smire, sigurno neиgodno.
195
XIX
Oxford - Montmorencyjeve predodibe о raju - tamci sto se iznajmljuju и gornjem toku rijeke i njihove prednosti - » Ponos Temze« - Vrijeme se mijenja - Rijeka s njene druge strane - N evesela vecer - Ceznja za nedostiznim - PoCinje veselo caskanje- George svira па bendzu- Sumorna melodija - Jos jedan kisni dan. - Bijeg Lagana vecera i zdravica Proveli smo и Oxfordи dva vrlo иgodna dana. U gradи Oxfordи ima mnogo pasa. Montmorency је prvog dana sиdjelovao и jedanaest tиcnjava, а drugog dana и cetrnaest. OCigledno, Ьiо је иvje ren da se nasao и rаји. Ljиdi krhke fizicke grade ili oni kod kojih prevladava иrodena lijenost, vec prema tome kakav је slиcaj, oЬicno иnajme camac и Oxfordи i plove nizvodno. Energicni ljиdi, medиtim, dаји prednost plovidЬi иz rijekи. Ne Cini se da је dobro иvi jek pиstiti da vas nosi struja. Mnogo vise zadovoljstva pruza napregnиti leda, boriti se s njom i proЬiti se do svog cilja иsprkos njoj - tako bar ја mislim dok Harris i George veslajи, а ја sjedim za kormilom. Onima koji namjeravajи krenиti na риt iz Oxforda preporucio Ьih, и svakom slисаји, da ponesи svoj camac - иkoliko, naravno, ne mogи иzeti tиdi bez opasnosti da Ьиdи otkriveni. Ро pravilи, 196
camci koji se iznajmljиjи na Temzi иzvodno od Marlowa vrlo sи dobri, manje-vise nepropиsni za vodи i, ako se njima oprezno rukиje, rijetko se raspadnи и komade ili potonи. U njima postoje sjedista na koja se moze sjesti i opremljeni sи иglavnom - svime sto је potrebno za veslanje i иpravljanje.
Nisи, medиtim, nimalo dekorativni. Camac koji mozete иnajmiti na rijeci иzvodno od Marlowa nije camac и kojem se mozete razmetati i praviti vazni. Camac иnajmljen и gornjem tokи rijeke иbrzo prekida svaki takav pokиsaj od strane onih koji se voze и njemи. То је njegova glavna i moglo Ьi se reCi - jedina prednost. Covjek и сатси иnajmljenom и gornjem tokи rijeke skroman је i nenametljiv. Drzi se sjenovite obale rijeke, ispod drveca, i najveCi dio риtа prelazi ијиtrо ili kasno иvecer, kad na rijeci nema mnogo ljиdi koji ga mogи vidjeti. Kad covjek и сатси s gornjeg toka rijeke иgle da nekoga koga poznaje, izlazi na оЬаlи i sakriva se iza nekog drveta. Bio sam и jednom drustvи koje је jednog ljeta иnajmilo camac и gornjem tokи rijeke da и njemи krene na izlet od nekoliko dana. Nitko od nas nikad ranije nije vidio camac иnajmljen и gornjem tokи rijeke, i kad smo ga иgledali, nismo znali sto је to. Pisali smo da nam rezervirajи camac sa dva para vesala, i kad smo otisli s prtljagom na pristaniste i predstavili se, covjek nam је rekao: - Oh, naravno! Vi ste drustvo koje је trazilo da иnajmi camac s dva para vesala. Sve је и redи. Jim, idi i dovиci Ponos Temze. Djecak је otisao i pet minиta kasnije vratio se boreci se s nekim pretpotopskim komadom drva koji је izgledao kao da је nedavno negdje iskopan, i to iskopan nepazljivo ра је tom prilikom sasvim nepotrebno i ostecen. Моја prva pomisao, kad sam иgledao taj objekt, Ьila је da se radi о nekoj starini iz rimskih vre-
197
mena - starini koja је nekad slиzila za nesto, mozda kao lijes. Oko gornjeg toka Temze ljиdi cesto nalaze takve starine, i zato је moja pretpostavka izgledala sasvim vjerojatna. Jedan ozblljan mlad covjek koji је Ьiо s nama и drustvи, а inace se pomalo bavio geologijom, odbacio је, medиtim, prezirno tи mоји teorijи о rimskoj starini i rekao da svakom covjekи osrednje inteligencije (и kоји kategorijи, iako sa wljenjem, nije mogao иvrstiti mene а da ти savjest ostaпe cista) mora na prvi pogled Ьiti jasno da је to sto је djecak nasao и stvari fosil kita. Odmah nam је skrenиo paznjи na razne pojedinosti ро kojima se moglo sa sigurnoscи zakljиciti da potjece iz preglacijalnog perioda. Da rasCistimo spor, obratili smo se djecakи. Rekli smo ти neka se nista ne boji, neka slobodno kaze istinи - је li to kostиr prethistorijskog kita ili lijes iz rimskog doba? Djecak је rekao da је to Ponos Temze. U prvom trenиtkи smatrali smo taj djecakov odgovor neoblcno dиhovitim, i netko је taj njegov smisao za hиmor nagradio novciCem od dva penija. On је, medиtim, иporno ponavljao istи salи, ро nasem misljenjи predиgo, i to nas је pocelo ljиtiti. - Hajde, hajde, momce - rekao је voda nase grupe ostro - dosta vec tih glиposti! Nosi to korito za rиЬlје kиCi, majci, а nama dovezi camac. U tom trenиtkи naisao је graditelj camaca osobno i potvrdio, pozivajиCi se na svojи rijec profesionalca, da је taj predmet zaista camac - da је to cak camac »Sa dva para vesa}a« sto ga је odabrao za nas, da и njemи krenemo na izlet niz rijekи.
Primili smo te tvrdnje glasnim gиndanjem. Smatrali smo da ga је mogao bar obojiti ili premazati katranom, da је mogao иCiniti nesto kako Ьi ta olиpina bar izdaleka podsjecala na camac. On ти, medиtim, nije nalazio nikakve mane, cak se cinilo da ga nase primjedbe vrijedajи. Rekao је 198
r da је za nas odabrao najbolji od svojih camaca, i dodao kako Ьismo mogli pokazati malo vise zahvalnosti. Ponos Temze, rekao је, plovi rijekom, takav kakav jest (ili, bolje receno, tako sklepan), koliko је njemu poznato, bar cetrdeset godina, i nitko se jos nije pozalio na njega. Nema nikakvog razloga, dodao је, da mi budemo prvi. Prekinuli smo daljnju raspravu. Ucvrstili smo takozvani camac komadima spage, pokrili slaЬija mjesta komadima zidnih tapeta, pomolili se Bogu i ukrcali se. Za sest dana upotrebe camca naplatili su nam trideset pet silinga, а mogli smo kupiti slican za najvise cetiri silinga i sest penija gdje god se prodaje drvo koje rijeka izbaci na obalu. Treceg dana vrijeme se promijenilo - oh, vracam se ponovo na nas sadasnji izlet - i krenuli smo iz Oxforda natrag kuCi ро kisi koja је uporno sipila. Rijeka, kad se suncana svjetlost lomi na razigranim valovima i prelijeva zlatnom bojom zelenosiva staЬla duz obale, osvjetljava mracne, hladovite sumske staze, rastjeruje sjene na plicacima, razbacuje dijamante s vodenicnih kola, dobacuje pь ljupce vodenim ljiljanima, treperi nad zapjenjenim vodama brzaka, posipa srebrom zidove i mostove obrasle mahovinom, razvedrava gradiCe duz obala, Cini ljupkim svaki putic i livadu; miruje zapletena u ZЬunju, izviruje, nasmijana, iz svake uvale, veselo blista na dalekim jedrima i razЬlazu je zrak svojim sjajem - takva је rijeka cudesna zemlja iz bajke. Ali rijeka kad је hladna i sumorna, kad kisne kapi u beskraj padaju na smedu, tromu vodu uz zvuke koji podsjecaju na јесаје zene koja tiho place zatvorena u mracnoj soЬi, kad sume, mracne i sutljive, stoje obavijene velom magle kao neke saЬlasti na obali, tihe saЬlasti s ocima punim prijekora, kao saЬlasti zlih djela, kao duhovi zanemarenih prijatelja- takva је rijeka ukleti vodeni put kroz zemlju uzaludnog kajanja. 199
r' Sиncana је svjetlost krv koja daje zivot Prirodi. Kad sиncane svjetlosti nestane, oci kojima nas majka Zemlja promatra postajи sиmorne, bezivotne! Tиzni shю kad smo и tim trenиcima kraj nje; ona kao da nas ne prepoznaje, kao da јој nije stalo do nas. Drzi se kao иdovica koja је izgиblla svog voljenog mиza, i mi, njena djeca, иzalиd је hvatamo za rиkи, иzalиd trazimo njen pogled; osmijeh шi njenom licи ne mozemo izmamiti. Veslali smo cijeli dan kroz kisи, Ьiо је to turoban posao. Pretvarali smo se, и pocetkи, da nam to godi. Govorili smo da је to dobro dosla promjena, i da rijekи treba vidjeti и svim njenim transformacijama. Nismo ni ocekivali, govorili smo, da се nas cijelo vrijeme pratiti sиnce, а nismo to ni zeljeli. Uvjeravali smo jedan drugog da је Priroda lijepa cak i и sиzama. Harris i ја Ьili smo и pocetkи zaista odиsevljeni takvim stanjem stvari, bar prvih nekoliko sati. ~evali smo i nekи pjesmи о ciganskom zivotи, о tome kako је divan zivot Ciganina, ta sloboda na kisi i na sиnси, ро svakom vjetru koji pиhne, i koliko on voli kisи i koliko ти dobra ona cini, i kako se smije ljиdima koji kisи ne vole. George је Citavи zabavи shvatio ozblljnije i drzao se kisobrana. Prije rucka podigli smo ceradи i nismo је skidali cijelo popodne; ostavili smo nepokriven samo jedan mali dio pramca gdje је jedan od nas mogao sjediti i veslati, prateci kиda camac plovi. Tako smo prevalili devet milja i pristali иz оЬаlи da prenocimo nesto ispod brane Day's. Ne bih mogao mirne dиse reCi da smo proveli иgodnи vecer. Кisa је padala jednolicno, иporno. Sve и саmси Ьilo је vlazno i ljepljivo. Ni vecera nije Ьila bogzna sto. Hladna pita s teletinom, kad covjek nije gladan, brzo ga zasiti. Pomislio sam kako Ьi mi prijale haringe kao predjelo, а zatim kotleti, а Harris је mrmljao nesto о przenom listи s Ьijelim иmakom i иstиpio ostatke svog dijela
200
pite Montmorencyjи, иvrijeden ponиdom,
koji је to odblo i, oCigledno otisao i sjeo, sam, na drиgi
kraj camca. George је zahtijevao od nas da ne govorimo о tim stvarima bar dok ne pojede svojи hladnи kи hanи govedinи bez senfa. Poslije vecere kartali smo se, za novac. Igrali snю sat i pol i na krajи је George odnio cetiri penija - Georgea иvijek hoce karta - а Harris i ја smo izgиblli ро dva. Ucinilo nam se da је vrijeme da prestanemo s kockanjem, Harris је rekao da kockanje, ako se pretjera, izaziva nezdrava иzbи denja. George nam је nиdio sansи za revans, ali Harris i ја smo zakljиcili da nema smisla boriti se dalje protiv sиdblne. Nakon toga smo priredili grog, sjeli i razgovarali. George nam је pr; сао о nekom svom znancи koji је prije dvije godine krenиo na izlet rijekom i jedne ovakve noCi zaspao и vlaznom саmси, doЬio ираlи zglobova i nista ga nije moglo spasiti; иmro је и mиkama nakon deset dana. Bio је to mlad covjek, rekao је George, pred zenidbom. Sve skиpa Ьila је to jedna od najvecih tragedija za koje on zna, dodao је. То је podsjetilo Harrisa na jednog njegovog prijatelja koji se javio и dobrovoljce i spavao pod satorom, dolje и Aldershotи, jedne kisne noCi, »bas iste ovakve noCi«, kako је rekao. Kad se ијиtrо probиdio, Ьiо је zaиvijek odиzet. Harris је rekao da се nas иpoznati s tim covjekom kad se vratimo и grad. Srce се nas zaboljeti kad ga vidimo. Tako se, sasvim prirodno, rasplamsao иgodan razgovor о isijasи, groznici, prehladama, иpala ma рlиса i bronhitisи. Harris је rekao kako Ьi nezgodno Ьilo kad Ьi se netko od nas ozblljno razbolio и tokи noci, jer smo tako daleko od lijecnika. Nakon tog razgovora svi smo osjetili potrebи ·za necim veselijim, ра sam и trenиtkи slabosti predlozio da George izvиce svoj bendzo i pokиsa nam otpjevati nekи veselи pjesmи. 201
Geoгgea, пюгаш геСi, пiје tгabalo dugo пagova rati. Nije пi pokusao da se izvlaci oniш glupostiшa kako је zaboгavio шuziku kod kuce, ili na neki slicaп nacin. Sшjesta је izvukao svoj instгu шent i росео sviгati Dva divna crna oka. Do te veceгi pjesшu Dva divna crna oka uvijek sаш sшаtгао pгilicno оtгсаnош. Zato ше је iznenadilo koliko је duboke tuge Geoгge izvukao iz nje. Sto sшо duze slusali tu zalobnu шelodiju Наг гis i ја, to sшо osjecali jacu zelju da se Ьасiшо jedan dгugoш oko vгata i zaplacemo. S najveCiш nарогош volje zadгfuvali sшо suze koje su nаш пaviгale na oci, i bez daha, sutke, pгatili suшoгne, cezпjive tonove. Kad је dosao tгenutak za zbor, cak sшо ocajnicki pokusali da nаш glasovi zvuce veselo. Napunili sшо case i zapjevali. Poveo је Наггis, glasoш koji је podгhtavao od potisnutih emocija, а Geoг ge i ја sшо ga pгatili, kasneci nekoliko taktova:
Dva divna crna oka, zanosno, Ьlistavo cudo, kai.u da grijesim ludo, dva ... I tu su nаш se glasovi slomili. Potisteni, kakvi smo Ьili, nismo mogli podnijeti neizгecivi patos Georgeove pгatnje uz ono »dva«. Наггis је јесао kao dijete, а pas је zavijaь tako da sаш poшislio kako се шu puCi ili sгсе ili celjust. Geoгge је htio nastaviti s dгugom stгofoш. Kad malo bolje uhvati melodiju, геkао је, tako da је moze sviгati s vise >>Opustenosti«, шozda nece zvucati tako tuzno. Vecina је, medutiш, izгazila svoje neslaganje s daljnjiш eksperiшentiгanjeш. Kako nisшo iшali sto dгugo гaditi, otisli sшо na poCinak- to jest, svukli sшо se i tгi-Cetiгi sata pгevгtali se ро dnu сашса. Uspjelo nаш је ipak da zaspiшo i spavamo do pet sati, kad sшо svi ustali i pгipгeшili doгucak. 202
Drugi dan Ьiо је isti kao i prvi. Кisa је pljиstala bez prestanka, а mi smo sjedili иmotani и kisne ogrtace, pod ceradom, i polako plovili niz rijekи. Jedan od nas - zaboravio sam tko је to Ьiо, ali mislim da sam to Ьiо ја - nacinio је и tokи jнtra nekoliko slabasnih pokиsaja da obnovi one glи posti о ciganskom zivotи, о djeci Prirode i иziva njи н kisi. Stvar, medиtim, nikako nije isla. Tvrdnja Kise se ne bojim, ne bojim se
ја!
bila је tako Ьоlпо ocigledпa i tako је izrazavala osjecaje svijн паs da паm se ciпilo пepotrebпim pjevati о tome. U jedпom smo se svi slagali, а to је da cemo, Ьilo kako Ьilo, izgнrati do kraja. Kreпиli smo da иzivamo и rijeci cetrnaest dапа, i cctrnaest cemo dana иzivati, ра makar nas to ubllo! Takav Ьi kraj, dodиse, rastиzio паsе rodakc i prijatelje, ali tн se пista пiје moglo иCiпiti. Osjecali smo da Ьi нstиk nиti pred cиdima vremeпa н klimi kakva је паsа Ьiо иргаvо katastrofalaп presedaп.
- Jos samo dva dапа - rekao је Haгris - а mladi smo i sпazпi. Mozda се se па krajи jos sve dobro svrsiti. Oko cetiri sata poceli smo raspravljati gdje cemo i kako provesti пос. Nalazili smo se и tom treпиtkи пesto iza Goringa i odlиcili smo da veslamo do Pangboиrnea i tamo preпoCimo. - Jos јеdпа vesela vecer! - promrmlja Geoгge. Sjedili smo i razmisljali о опоmе sto паs ceka. U РапgЬонrпеи cemo Ьiti oko pet. Zavгsit cemo s veceгom do, recimo, pola sedaш. Nakoп toga mozemo se setati ро selи, ро kisi koja пeprcstaпo pljиsti, dok ne Ьиdе vrijeшe za poCiпak. А шоzе шо i sjediti и kakvoj slabo osvijetljcпoj tocioпici' i prelistavati staгe casopise. - ~ U Alhaшbri Ьi mozda Ьilo veselije - геkао је Haгris izviгujнCi па tгепнtаk ispocl сегас.iе i pгo matrajнCi пеЬо.
203
- А паkоп toga laka vecer:ica kod ......... 1 dodao sam, gotovo пesvjesпo. - Da, gotovo је steta sto smo tako cvrsto odlиciJi da istrajemo и саmси do kraja- rekao је Harris, па kоп cega је izvjesпo vrijeme vladala sиtпја. - Da nismo odlиcili da plovimo и sigиrnи smrt и ovom prokletom starom lijesи - pripomeпиo је George, mrzovoljпo gledajиCi oko sebe ро саmси - пюzdа Ьi Ьilo vrijedпo spomeпиti da ima јеdап vlak koji krece iz Paпgbourпea пesto iza pet sati i kojim Ьismo mogli stiCi и grad па vrijeme da пesto pregrizemo, а zatim podemo и опо kazaliste sto ste ga spomeпиli. Nitko пiје rekao пi rijeci. Gledali smo јеdап и drиgog i svakome se od паs Ciпilo da se па licima drиgih odrzavajи пjegove vlastite· пedostojпe, gresпe misli. U tisiпi smo izvиkli i pretrazili риtпи torbи. Pogledali smo иz rijekи i пiz rijekи; пikoga пiје Ьilo па vidikи!
Dvadeset miпиta kasпije slиcajпi prolazпik mo-· gao је vidjeti tri mracпe sјепе iza kojih је kaskao јеdап pas posramljeпog drzaпja kako odmicи od skloпista za camce kod »Labиda« prema zeljezпickoj staпici. Prolazпik Ьi primijetio da im odjeca пiје Ьila пi иrеdпа пi pretjeraпo elegaпtпa- сrпе kozпe cipele, prljave; sportska odijela od flaпela, vrlo prljava; smedi pиsteпi sesiri, prilicпo zgиzvaпi; kisпe kabaпice роtрипо mokre; kisobraпi.
Cиvara camaca и РапgЬоиmеи prevarili smo. Nismo imali tri Ciste da ти prizпamo da bjezimo 0d kise. Ostavili smo ти па brigи camac i sve sto је Ьilo и пјеmи, s iпstrиkcijama da sve Ьиdе spremпo и devet ијиtrо. Ukoliko, rekli smo - ukoliko se slисајпо dogodi пesto пepredvideпo, ра пе dodemo, javit cemo ти se pismom. 1 Radi se о jednom t·enomenalnom, pomalo zabacenom гcs toranu u blizini.... . . s pгvorczrednom francuskom kuhinjom, gdje se moze izvanredno rucati ili veccrati za male рагс i popiti Ьоса odlicnog Веаинеа za tri silinga i sest penija. Nisam, medutim, toliko llld Lla ga reklamiгam.
204
Stigli smo па staпicи Paddiпgtoп и sedam i odvezli se direktпo и restoraп koji sam raпije opisao. Ти smo па brziпи пesto pregrizli, ostavili Moпtmoreпcyja, пarиcili veceru za pola jedaпaest i prodиzili do Leicester Sqиarea. U Alhambri, паsа је pojava privиkla орси раf пји. Каd smo se pojavili pred Ьlagajпom, osorno sи паs иpиtili па иlaz za osoЬlje iz Castle Streeta, иz obavijest da smo zakasпili pola sata. S prilicпo smo riшke иvjerili Ьlagajпika da пismo »Sirom svijeta сиvепi ljиdi od gиme sa Himalaja«, раје primio поvас i dopиstio паm da иdemo. U dvoraпi smo pozпjeli jos veCi иspjeh. Svi sи zadivljeпo gledali паsа prekrasпo preplaпиla lica i slikovitи оdјеси. Bili smo predmet орсе раzпје. Bili sи to za паs treпиci пajveceg ропоsа. Napиstili smo dvoraпи иbrzo паkоп prvog baleta i vratili se и restoraп, gdje паs је vecera vec cekala. Moram prizпati da sam иzivao и toj veceri. Desetak dапа, ciпi mi se, zivjeli smo maпje-vise samo па hl?dпom mesи, keksima i kruhи sa dzemom. Bila је to jedпostavпa, izdasпa hraпa, ali и пјој пiје Ьilo пiceg иzbиdljivog; ovdje sи, medи tim, miris fraпcиskih иmaka, aroma Ьиrgипса i pogled па Ciste иbruse i dиgacke kruhove kиcali kao dobro dosao gost па vratima пaseg ипиtrаs пјеg Ја.
Jeli smo i pili пеkо vrijeme и роtрипој tisiпi dok пiје пastиpio treпиtak kad vise пismo mogli sjediti иspravпo i cvrsto drzati поz i vilicи, vec smo se zavalili па stolicama i пastavili se slиziti polako i bezbrizпo. Zatim smo ispruzili поgе ispod stola, pиstili da паm salvete пеораzепо klizпи па pod i osjetili da је vrijeme da s vise kriticпosti promotrimo od dima potamпjeli strop, пеgо sto smo to do tada ciпili. Spиstili smo case па stol, пadohvat ruke, isрипјепi Ьlazeпstvom, dobrotom i dobroђ.otпoscи prema cijelom svijetи. Опdа је Harris, koji је sjedio do prozora, odgrпиo zastor i pogledao па иliси. 205
Mokra је ulica svjetlucala u mraku, mutne plinske svjetiljke treperile su sa svakim naletom vjetra, kisne kapi ravnomjeno su udarale. о povrsinu lokvi, а potociCi vode slijevali su se u kanale i otjecali dalje. Pokisli prolaznici zurno su odmicali ulicom, zgrceni ispod vodom natopljenih kisobrana, а zene su koracale zadizuci suknje. - Е ра - rekao је Harris prumjuCi ruku da dohvati casu - lijepo smo se proveli na izletu i za to od srca hvala dobroj staroj majci Temzi . . . Misli.m, medutim, da smo ipak dobro ucinili sto smo na vrijeme zbrisali. А sad, u zdravlje Tri covjeka izvan camca! Montmorency, koji је stajao na zadnjim nogama kraj prozora i gledao van u noc, nato је kratko zalajao, dajuCi nam do znanja da se potpuno slaze sa zdravicom.
206
JEROME
Jerome
Кlapka
К
JEROME
Jerome - drugo ime
Кlapka doЬio је
и cast madarskog generala Gyorgyja Кlapke, jиnaka revolиcije 1848-49.- roden је 2. sviЬnja 1859. godine и Walsallи kao cetvrto dijete Jeromea Clappa Jeromea i njegove sиpruge Margиerite, kceri odvjetnika iz Swanseaja. Jerome stariji, ро profesiji arhitekt, komЬinirao је svoj posao s иnиtrasnjom vokacijom propovjednika - gradio је kapele и kojima је propovijedao i, premda nikad nije zareden za svecenika, neko је vrijeme vrsio dиznost opиnomocenog pastora Kongregacione crkve и Appledoreи (North Devon), а zatim dekana crkve и Bridge Streetи и Walsallи. Bio је takoder sиvlasnik
jedne talionice zeljeza,
а
neko vrijeme i vlasnik jednog
rиdnika иgljena.
Kad im se rodilo cetvrto dijete, Jeromeovi sи zivjeli prilicno teskim materijalnim prilikama jer је pothvat , s rиdnikom zavrsio financijskom katastrofom. Godine 1862. oЬitelj se preselila и Stourbridge, а .иbrzo zatim и istocno predgrade Londona, gdje је Jerome stariji pokиsavao osnovati tvrtkи za promet zeljeznom robom na veliko. U svojim sjecanjima Jerome К. Jerome је vrlo slikovito opisao иzase kojim ga је East End ispи njao dok је Ьiо djecak, i koje је smatrao иzrokom svog »melankolicnog raspolozenja i vjeCite zamisljenosti«. Godine 1869. roditelji sи ga иpisali и srednjи skolи и Maryleboneи, ра је svakog dana morao pиtovati prigradskim vlakom ро sat i pol do sredista grada i natrag. Каd је imao dvanaest godina, иmro ти је otac, а tri godine kasnije izgиЬio је i majkи. Ostavljen da se sam bori sa zivotom kako najbolje zna i иmije, иpo znao је dosta od njegova nalicja. и
207
Nakon sto је (sa cetrnaest godina) napиstio skolи, zaposlio se kao slиZЬenik Londonske sjevero-zapadne zeljeznicke koтpanije s рlасот od dvadeset sest funti godisnje. Da prezivi, radio је prekovreтeno, а kasnije је igrao таnје иloge и popиlarniт kazalisniт koтadi тa. Tako se, vrlo rano, росео sve vise okretati рrета literaturi i kazalistи, а kako је kao glитас iтао prilicno иspjeha, daoje otkaz па zeljeznici i tri godine pиto vao ро Britaniji s jednoт kazalisnoт drиzinoт. Kad se vraйo и London, naиCio је stenografijи i radio, redoт, kao .novinar, иCitelj, sekretar и gradevinskoт роdиzеси, sekretar и jednoj posrednickoj firтi i konacno slиzbenik и odvjetnickoj pisarnici. U slobodno vrijeтe pisao је price, kazalisne koтade i eseje, и pocetkи bez тnogo иspjeha. Konacno ти је casopis The Play primio pricи Оп the Stage and off (Na pozornici i izvan nje), и kojoj је opisao vlastite dozivljaje и raznim kazalistima i pansioniтa, i tiskao је и nastavciтa. Za nји је doЬio honorar od pet funti. Poslije је росео sи radivati и casopisи Ноте Chimes, и kome је, 1889. godine, objavio svoje skice Idle Thoughts of an Idle Fellow1. Bio је to njegov prvi knjizevni иspjeh. Nakon toga ти је The Playgoer objavio serijи eseja pod zajednickiт naslovoт Stageland (Kazalisna zemlja), koja је poslije izisla i kao knjiga s ilиstracijaтa Bernarda Partridgea. Iste godine (1889) pojavila se i knjiga Three Men in а Boat (Tri covjeka и сатси), djelo koje ти је donijelo slavи siroт svijeta. Кnjiga је poznjela иspjeh istog trenиtka kad је objavljena - и Americi је и »piratskim<< izdanjima prodano тilijиn priтjeraka - i prevedena је na тnoge jezike. U Njeтackoj је иvrstena и skolskи lektirи. Nesto prije nego sto је objavljena, Јеrоте је prekinиo rad и odvjetnickoj pisarnici, ozenio se Georginoт Stanley (sи prиga ти је Ьila ро оси Spanjolka а ро тајсi Irkinja) i prvi риt stekao vlastiti dот, и Londonи. Nakon tog иspjeha тоgао se posvetiti iskljиCivo pisanjи. Uspjesno је deЬitirao kao draтski pisac 1886. godine koтadom Barbara и izvodenjи londonskog 1 Kod nas objavljene 1919. godine pod naslovom Dokone misli jednog dokonjaka.
208
Тheatrea. Slijedili sи drиgi kazalisni komadi, njima tri jednocinke Sunset (Zalazak sиnca), Fennel (Komorac) i Pity is akin to Love (Тиgа је и rodи s ljиbavljи, 1889), zatim New Lamps for Old (Nove svjetiljke za stare, 1890), Woodbarrow Farm (Farma Woodbarrow, 1891), nekoliko adaptacija za scenи i koщada pisanih и sиradnji s drиgim a:иtorima, te The Rise of Dick Halward (Uspon Dicka Halwarda, 1896) i Miss Hobbs (1897), komad koji је prvi риt izveden и Americi, а poslije је dozivio velik иspjeh и Njemackoj, ltaliji i Rиsiji. Velik, mozda cak i najveci иspjeh dosao је 1907. godine, kada је izvedena drama The Passing of the Third Floor Back, pisana najprije kao novela, prica о moralnom preporodи stanovnika jedne stambene zgrade и sirotinjskoj cetvrti Londona kad se и njoj pojavi stranac koji podsjeca na Кrista. Od kasnije pisanih scenskih djela treba spomenиti Fanny and the Servant ProЬlem (Fanny i proЬlem poslиge, 1908), The Master of Mrs. Chilvers (Gospodar gospode Chilvers, 1911) i The Great GamЬle (Velika kocka, 1914), drama iz zivota и Njemackoj. Jedna od, ranih Jeromeovih zelja Ьila је da jednog dana иrеdије popиlaran casopis. Zelja ти se ostvarila 1892. godine, kada је postao jedan od иrednika casopisa The Idler, ilиstriraiюg mjesecnika и kojem sи suradivali Mark Twain, Conan Doyle, 1. Zangwill, Eden Phillpots i Marie Corelli. Sam Jerome napisao је za casopis serijи clanaka pod naslovom Novel Notes, koje је poslije objavio kao knjigи. Godine 1893. pokrenиo је tjednik Today, koji је, okиpivsi kao redovne suradnike neke od najboljih pisaca tog vremena, иorzo postao"jedan od najиspjesnijih zиrnalistickih pothvata devedesetih godina. Godine 1897, vrlo skиpa parnica zbog klevete prisilila ga је da proda svoje dionice и оЬа casopisa i da se odrekne izdavackog rada. Iako је Jerome stekao literarnи slavu uglavnom svojim zurnalistickim i humoristickim djelima, а nesto manje svojim kazalisnim komadima, napisao је i vise proznih djela u kojima su dosli ·do izramja njegova u Ьiti ozЬiljna narav i uzviseni principi u literaturi. AиtoЬio grafski roman Paul Kelver (1902), psiholosko-filozofski roman All Roads Lead to Calvary (Svi putovi vode do
Globe
medи
14.- Tri CO\jeka u camcu
.\
1
209
Kalvarije, 1919) i roman Anthony John (1923) dobri sи primjeri takvih njegovih djela. Njegova aиtoЬiografija Му Life and Times (Мој zivot i vremena, 1925), koja је vise svjedocanstvo о njegovim иnиtrasnjim traganjima i zivotnoj filozofiji nego о dogadajima iz njegova zivota, spada и tи istи kategorijи. Jerome је Ьiо иporan i strastven pиtnik. Jos и danima kad је radio kao slabo placen slиZЬenik и odvjetnickoj pisarnici i borio se da prezivi kao novinar, otkrio је radosti pиtovanja ро koпtinentи. Poslije је cesto Ьiо »stranac<< и drиgim zemljama, osoЬito и Njemackoj, zemlji kоји је mnogo i postojano volio. Boravio је i и Rиsiji, а tri риtа је propиtovao Sjedinjenim Drzavama, drzeCi predavanja, prvi риt pocetkom stoljeca, а posljednji риt za prvog svjetskog rata. Za rata је proveo godinи dana и Francиskoj, kod Verdиna, kao vozac-dobrovoljac и jednoj motoriziranoj sanitetskoj jedinici. Poslije se pridrиzio grиpi iпtelektиalaca, medи kojima sи Ьili Inge, lord Parmoor, lord Bиckmaster, Ramsey MacDonald i lord Lansdowne, koja је pozivala na sklapanje primirja s Njemackom. U veljaCi 1927. godine Jerome је proglasen za pocasnog gradanina Walsalla, svog rodnog grada. Trideseti sviЬnja iste godine dozivio је srcani иdar za jednog izleta aиtomoЬilom, и drиstvи sиprиge i kceri. Umro је 14. lipnja 1927. и Northamptonи. Н.
210
d. R.
г 1
Nakladni zavod Znanje, Zagreb Ul. socijalisticke revolucije 17 Za izdavaca: Dragutin Brencun Recenzenti: Nikola Krsic i Zlatko Crnkovic Korektor: Stefica Konjevod Tehnicki urednik: Srecko Jolic Tisak: SOUR »Vjesnik«, OOUR ТМ, Zagreb Avenija bratstva i jedinstva 4 Naklada: 10 000 primjeraka ISBN 86-313-0036-5 1986
г
·СјеЮте .К.'јеЮте
TRI СОVЈЕКА UCAMCU Humoristicki ro1nan TRI <~OVJEKA U CAMCU е11" gleskog pisca Jerome К. Jeromea {'1859-1927) neosporno је jedno od najpopularnijih knjizevnih djeia-'" ХХ stoljeca. Prvi prijevod ove knjige u nas pojavio se jos prije 11 svjetskog r~ta, (tf'!Jgi neposredno r1akon rata, а ovaj treci, ~'1ovi prijevod Nikole Krsica u ЫЫioteci EVERGRIN 1980. gpdine u 10000 primjer~ ka. Buduci da је to izdanje davno rasprodnno, evo i drugoga u istoj nakladi. Vise о pist..u Jeromeu i njegovu zivotu mozete saznati il pc·Jovora ovoj knjili.
Ј
