Thorn, Alexanadar - Satanizam Demisterijum Misterijuma

1

Edicija RAZGOVORI S POVODOM Knjiga Prva Naslov SATANIZAM Demisterijum Misterijuma Autor Alexandar Thorn Izdavač Samostalno autorsko izdanje Copyright © 2012 by Alexanthorn Sva prava zadržava izdavač Za izdavača Aleksandar Radivojević Likovno tehnički urednik Autor Lektura i korektura Astrološki studio ASAR Kompjuterska obrada i prelom Izdavač Korice Šub Nigurat (Bafomet), slika za Oltar Zahvalnosti Alexandar Thorn, jajčana tempera na drvenoj ploči, 100x80cm. 2002. Prema izvornom crtežu Elifasa Levija u delu Dogma i Ritual Visoke Magije, Pariz 1855. Format Obim 66 strana, ilustrovana, 29 cm Štampano kao rukopis Knjiga je objavljena kao besplatno elektronsko izdanje i distribuirana preko Portala "Sveto Kraljevstvo Magije" www.alexanthorn.com Beograd, 2012.

2

Alexandar Thorn

SATANIZAM Demisterijum Misterijuma Istine i obmane od postmoderne ka izvoru kroz odgovore na uobičajena pitanja i najčešće nedoumice

2012

3

4

Sadržaj Beleška ...................................................................................................................... 6 MOJ PUT NEMA IME - Umesto predgovora .......................................................... 7 POREKLO SATANIZMA - Antagonizam izmeñu Hrišćanstva i Satanizma .......... 13 NEFORMALNI SATANIZAM ................................................................................ 15 FORMALNI SATANIZAM ..................................................................................... 17 Teistički Satanizam ....................................................................................... 19 Luciferijanizam ............................................................................................. 20 Ateistički Satanizam - Anton Šandor Lavej i Satanistička crkva ................. 21 Neformalne satanističke sekte ....................................................................... 24 Majkl Akvino i Hram Seta - Pokušaj povratka teističkom Satanizmu ......... 26 PAGANIZAM - Oživljavanje starih tradicija ili Satanizam? ................................... 27 ALISTER KROULI - Čini što ti je volja i to će biti sav zakon ................................ 30 FILOSOFIJA FORMALNOG SATANIZMA - Paradigma "u pokušaju" ............... 32 SATANIZAM KAO PUT SPOZNAJE - Oportunizam umesto paradigme ............. 39 FILOSOFIJA MRAČNOG ČAROBNJAŠTVA - Satanizam koji prevazilazi samog sebe ...................................................... 42 LHP I RHP - Anatagonizam meñu stazama spoznaje .............................................. 50 KO JE SATANA? ..................................................................................................... 53 Jahve - Prevara starog Duha pustinje ............................................................ 53 Satana - Religijski okvir ................................................................................ 55 Belzebub i Lucifer - Analogno poistovećivenje kao posledica neznanja ..... 55 Šejtan i Iblis - Izvanhrišćanska doktina ........................................................ 56 Ptah, Set i Enki - Pogrešne analogije kao posledica mentalne samoobmane 56 KO JE ZAPRAVO SATANA? ................................................................................. 59 Bafomet ......................................................................................................... 60 Reči koje razotkrivaju misteriju ................................................................................ 64

5

Beleška U ovom spisu su korišćeni i materijali iz različitih izvora koji su poslužili upotpunjavanju osnovnih i neophodnih informacija koje su poslužile u svrhu "rastajnjivanja tajne" (demisterijum misterijuma). U delu koji se odnosi na opšte informacije, filosofiju i učenje formalnog Satanizma korišćeni su tekstovi sa portala: "Church of Satan" (www.churchofsatan.com) i "Hrvatsko Sotonističko Bratstvo i Sestrinstvo" (www. magija.com). U poglavlju koje se odnosi na Filosofiju mračnog čarobnjaštva Reda Devet Uglova, korišćeni su tekstovi sa portala: O9A (www.o9a.org) i O9A Crni Plamen (o9a.crniplamen.net). U spis sam uvrstio i nekoliko mojih ranije objavljenih tekstova koji se tematski poklapaju sa tokom misli koji se ovde iznosi kao i nekoliko neobjavljenih dnevničkih beleški. Kao izvor, takoñe mi je poslužila i moja živa prepiska koju sam s kraja osamdesetih i tokom devedestih vodio sa Antonom Lavejem, Kenetom Grantom i Majklom Fordom, kao i beleške koje su nastale tokom i posle razgovora sa nizom domaćih okutista i ezoteričara. Posebnu zahvalnost dugujem svom učitelju Gandukoru koji me je "uputio" u tajne i omogućio da svoju svest dovedem u stanje "Ovde i Sada", stanje u kojem se dodiruju protežna i neprotežna Beskonačnost u "Trenutnom". U njegovu slavu, kao radni podnaslov ovog spisa sam odabrao negov moto spoznaje izražen kroz latinsko srpski spoj dve, odnosno četiri reči koje nose poruku: demisterijUM demisterijUMA. Ovo je inače i bio naslov jedne njegove naučne rasprave zbog koje je izbačen sa katere zagrebačkog Sveučilišta, kada je od kolega prokužen kao "Lucifer u jagnjećoj koži". Zahvalan sam i svima vama koji ste nizom pitanja izmamili iz mene ova razmišljanja koja su pretočena u knjigu, za koju se nadam da će bar neko uspeti da u njoj pronañe odgovore, iako sam ubeñen da neće naići na mnogo odobravanja i blagonaklonosti. Možda će ovaj demisterijum misterijuma neke meñu satanistima razočarati, neke druge pak, možda će obradovati vrlo, "otkrovenjem" da je Satana im srcu drag, daleko starije, veće i moćnije Biće od onog za kojeg su mislili da jeste ili verovali da je tako. Kakav god bio stav, neka ove reči budu "vetar" koji "krila" Spoznaje širi i uzdiže visoko, i svakom ko želi da se okrene Spoznaji, neka bude "vetar" koji će ga uzneti na Stazu koja vodi drevnim misterijama, "vetar" koji će ga uvesti u stanje neposrednog iskustva Spoznaje Prirode Stvarnosti. Drevne misterije su stare samo spram našeg ograničenog poimanja vremena. One nisu "mrtve staroeonske forme" kako neki misle, jer ne može biti mrtvo ono što izvan vremena stoji. Ia Alal!

6

MOJ PUT NEMA IME Umesto predgovora

Tamna strana moje Staze, Alexandar Thorn 2011.

Ko to poseduje Ključeve Spoznaje i da li ih uopšte poseduje? Da li se tu radi o istinskom Znanju, ili je u pitanju samo teorijsko praktični sinkretizam javno dostupnih materijala, ranije u formi knjiga, a danas i obilato u vidu internet prezentacija. Ili se možda radi o mentalnim opservacijama koje jedini efekat mogu proizvesti upravo na, i samo na, mentalnom nivou. Stoga je i razumljiv taj nedostatak. Jer kad izostaju vidljivi rezultati onda se nema ni šta prezentovati. Jedino što ostaje su mentalne opservacije. Kada kažem "vidljiv rezultat", to u potpunosti podrazumeva manifestaciju na sve tri ravni: eteričnoj, astralnoj i zemaljskoj. Ova poslednja, zemaljska ravan ima dva nivoa: mentalni i materijalni, stoga kad se govori i postizanju uspeha on se uvek svodi na mentalni nivo zemaljske ravni. Tačno je i to da se mogu postići izvesni rezultati u meditativnom smislu i u smislu delimičnog prenosa mentalnog uticaja ka nivou materijalne pojavnosti uz pomoć meditacije, odnosno usredsreñenja. Meñutim to je sve i dalje samo na nivou zemaljske ravni, a i za to je potrebno mnogo rada i napora, koji je uvek praćen strepnjom pred neizvesnošću, a ne retko i strahom od izvesnosti.

7

Paradoksalno, magija je toliko jednostavna i toliko lagana veština, da mag sve čini kao da se poigrava sa perom, nežno i nadasve ljupko... jedino treba da nauči kako da upravlja energijama... Ovde uvek dolazi smeh. "Da, samo toliko" - odgovoriće svako na ovo. Ali kako to da naučim? Jednostavno, prestaneš da gubiš dragocenu energiju "sadašnjeg trenutka". Devedeset pet odsto svega što vas okužuje vam uopšte ne treba. Zbog toga čovek i koristi samo pet odsto mozga. No ovo su geniji, većina čak ni toliko ne koristi. Dakle reč je o iluzornom zamajavanju, a iluzija može imati takvu moć kod "nepremoštenog" ega, da čovek zaista živi u takvom ubeñenju da je "nešto" postigao. Uredu, hajde onda ovako da postavimo stvar. Postignut je izvestan uspeh. Meditacija je urodila plodom i obezbedila izvesne efekte na unutrašnjem planu. I šta sad? Ništa. Ili to samo ja ne vidim ništa meñu svim tim paradigmičnim filosofijama. Ko zna možda sam zaista "slep kod očiju", pa ne vidim kako svetom šetaju sve "moćni magovi", gde god se okreneš sve "mag do maga". Nije nego, "sve moj do mojega", što bi rekla moja baba. Pa, dobro onda, šta je to magija od koje su mnogima tako puna usta priče, a u stvarnosti su izgleda samo "puna jaja" koja treba da se troše, a naravno "nije sapun da se može potrošiti". Da se dame ovde ne uvrede kako se ovo odnosi samo na one što se busaju vidljivim jajima, u duhu modernih tekovina "rodne ravnopravnosti" kažem da i dame imaju jaja, samo nevidljiva, i to po mnogim svojstvima čak i moćnija od ovih vidljivih. Uostalom, drage moje, šta bi ovi s vidljivim bez vaših nevidljivih? Ono jes' da se mogu malo meñusobno poigrati, ali život nije samo igra. Da nije tako ne bi nas ni bilo. A ima nas, o ho ho... Još malo pa će nas biti po milijardu godišnje na planeti više. Zamislite kad nas bude bilo petnaest ili dvadeset sedam milijardi!? Pričao ja s jednim iz Leskovac, na ovu temu, tu kod mene na pijacu, kad čovek vrisnu: Leeeeleeeeeee, de će gi potrpamo svi ti čoveci!? Ništa se ti ne brini, rekoh, već se svi uveliko "trpaju"... E, sad je stvarno dosta. Skrenuše me ova "jaja" s glavnog toka misli. "ðavo ih ih odneo", 'de mi padoše baš "jaja" na pamet sad kad htedo' koju o satanistima... Satanizam je "otvorena paradigma" i grabljenje "napred" Stazom Leve Ruke, te mi je čudno baš to kako sve izgleda poprilično siromašno. Čisto sumnjam, s obzirom na prirodu ljudske psihe iz čijeg se okvira ni satanisti ne izdvajaju, da se neko ne bi odmah ili bar malo "pohvalio" izvesnim postignućem, ili bi to unekoliko bilo čak i vidljivo u njegovoj pojavi i okolini. Naravno, ne mislim na vidljivost u preziranju svetskog poretka i pokazivanju raznih simbola, načinu oblačenja, posebnoj muzici i intelektualnom prežvakavanju pročitanih knjiga i raznih tekstova, te "prodavanju magle" zarad lagodnog života po animalističkoj filosofiji: "vredno je sve ono što možeš pojesti ili pojebati", što je inače i stav nekih, možda čak i većine satanista. Posmatratrajte ljude pažljivo! Priče o tajnosti, inicijacijama i slično su notorna glupost pojedinih grupa koje se samoorganizuju zarad nekih "drugih interesa". Nego tu htedoh, ponukan ovim meditacijama "moći" nešto drugo da kažem, no me prekunuše ona... neću da ih spominjem. A htedoh reći: Pa, dobro onda, šta je to magija od koje su mnogima tako puna usta priče da prosto ne mogu da stignu ni da se normalno najedu "ko čovek", mada je i ovo što rekoh animalizam. Kad malo bolje pogledaš ono sve neka anoreksija savatala mnoge. Jes' da ima tu i "elegantno popunjenih" i po koji debeo, ali to su sigurno "ubačeni elementi" meñu sataniste. Provokatori! Prikriveni "dešnjaci" namereni protiv "levaka, il' ovih najnovijih "ibermenš" "devetnjaka". Novo doba, novi eon nagoveštavaju, novo doba Ničeovog "nadčoveka". Neki se i svesrdno pripremaju. Telesne vežbe, kondicione pripreme, testovi opterećenja i izdržljivosti, ratničke veštine. Da, čak i pokazuju svoje slike u maskirnim uniformama, ili do pola

8

razgolioćeni, ne bi li bili "seksi", s fantomkama i redenicima, pa "šmajserima", doduše novije proizvodnje od ovih im iz vremena ideologije drage. Naravno, preživeće samo najsposobniji. Ne, uopšte ovo nije animalizam. Ima tu i namerenih da "Galaktičku imperiju" prave. Ne znam samo s kim, verovatno s Anunakijima kad se Nibiru primakne Zemlji. Verovatno otuda i te pripreme, samo čini mi se da će malo ko postati "džedaj". Ne znaju oni ko je "Dart Vejder". Mada, ima i onih koji su namereni da spoznaju "tamnu stranu sile". Čitava "filozofija tame" je o tome već napisana, a tamu su spoznali taman toliko kad u sobi svetlo ugase. Ruku na srce, da ne budem toliko "zlonameran" ima i onih se iskreno i srcem predaju potazi, samo ne znaju gde da krenu. Lutaju bespućem haosa. Sve u svemu, prava "haotika", moglo bi se njlakše opisati... Uh, uopšte nije dobro kako sam raspoložen ovih zadnjih dana, neće ovo na dobro da ispadne... Eto opet sam skrenuo sa teme. Hajde još jednom, treći put: Pa, dobro onda, šta je to magija od koje su mnogima tako puna usta priče o meditacijama za zadobijanje "moći", silnim vežbama i "povuci-potegni" tehnikama kad rezultati očigledno izostaju. Evo primera koji se dogodio pre nekoliko meseci, baš ovde u Beogradu. Doñe do mene priča da je jedan "viñeniji mag" stradao nesrećnim slučajem. Iš'o čovek trotoarom, ko i svi, jel te, i odvali se gromada od krova sa sve simsom i pade na njega. Kažu "ost'o na mestu..." Ta je zgrada na uglu Nemanjine i Resavske još uvek ograñena pa se trotoarom ne može. Ko zna kakva je to "magija" u pitanju. Možda je čak i neki "zločesti mag" umešao svoje prste pa se još ni grañevinari ne usuñuju da zgradu poprave. Predosećaju ljudi valjda neke "zle sile". I šta sad reći? Gde je tu ta "silna magija". Gde su te moći, ili makar intuicija, da upozori pre ovakve situacije? Da ne govorim o moći da tu gromadu zaustavi iznad sebe i baci u stranu, ili je u putanji preusmeri pored sebe. Naravno ovo je samo jedan od drastičnih primera, reći će neko. Da jeste, kažem i ja. Neki će reći da i nije bio neki mag kad mu se to dogodilo. Pa i nije, kažem i ja. To vam je ona vrsta "načitanih" magova. Neka mu je "laka zemlja", ili "nebesa" gde god da je. Više sreće u "novom krugu". Valjda će kad se opet rodi shvatiti gde je pogrešio. Baš sam nešto zajedljiv, ne dam čoveku mira ni "n' onom svetu". Dobre su meditacije, ne kažem da nisu, samo meditacije moraju da imaju s čim "da rade". Potrebni su resursi. Ideja da se napravi kuća je dobra, čak i volja da se prione na posao, ali ako nema kamena cigala, peska, kreča i svega ostalog, osta čovek "bez krova nad glavom". Doduše, može u neku rupu, k'o i sve životinje, u skladu sa animalizmom. Stop, stop, stop. Opet ću postati zajedljiv. Baš sam se nešto namerio... Šta treba učiniti? Za početak barem jedan korak da se onaj odnos 95 prema 5 odsto izmetne u 94 prema 6. Naravno, neki će reći da čine maksimalan napor u tome i da imaju rezultata. No čini mi se da je kod tih odnos bio 96 prema 4, pa uznapredovao u odnos 95 prema 5 odsto. Nešto im se ovih 95 odsto toliko sviña da ostaju "zalepljeni" za sve za šta ne bi trebalo, a pomeranje od 1 odsto doživljavaju kao predivnu iluziju blagodati uspeha. I da ponovim opet, da ne budem i dalje toliko "zlonameran": da, ima i onih koji se iskreno i srcem predaju potazi, čak su uspeli i da u izvesnom smislu ovladaju svojim bićem i da zaista poboljšaju sebe, samo ne znaju kuda dalje. Lutaju bespućem haosa. Moram priznati da je haos veliki uspeh "onih" čija je prvobitna namera i bila da se prava znanja sakriju. Kako se više ne može braniti opismenjavanje, niti sprečavati poriv za saznanjem, druga krajnost ove iste namere koja se ogleda u "intelektualnoj slobodi" koz zatrpavanje obiljem informacija, koje se ne mogu ni u

9

naznakama sve sagledati, bila je "pun pogodak". Još kad se tu doda i sloboda lične interpretacije, i više je nego "pogodak". Zato "oni" i mogu da budu zadovoljni učinkom za još dugo, dugo vremena. E sad to i ako se pojavi tu i tamo po neko ko iz ovih okvira iskoči, to neće ni biti veliki problem, jer će u tom "moru" svega i svačega ostati zatrpano te neće predstavljati "pretnju". Tajna ovog "njihovog" uspeha se svodi na to da sve bude na nivou "statističke greške". Sumnja i strah su "njihovo" glavno oružje isto tako. Tu ne pomažu nikakvi oblici organizovanja, borbe ili čega god slično. Jedini je "lek" okrenuti lice od takvog sveta, jer kad se samoizopštiš iz ukupne energije svetske kolotečine na svet zaista počinješ da gledaš drugim očima, a za to nije potrebna nikakva magija, već samo "Namera". Sve posle dolazi "samo po sebi". I nemojte brinuti o tome kada će i kako doći. Univerzum se "stara" o tome. Ne razmišljajte ni o prošlosti, jer ono što je prošlo - ne postoji. Čak ni ono što je juče bilo nema nikakvu vrednost u životu čoveka. Naravno da ostaju sećanja, ali bavljenje njima je gubljenje dragocene energije "sadašnjeg trenutka". Uslovno rečeno, čovek ne treba ni budućnošću da bude preokupiran. Postoji samo "Sadašnji trenutak". Magija uči kako se izlazi iz "okvira vremena" i kako se ukupnost proživljava "ovde i sada" u dodiru protežne i neprotežne Beskonačnosti. Jer, jedino "ovde i sada" je moguće da se "sve" manifestuje. Trabunjanja o tome kako "ja nisam ovo telo", "ja sam zarobljen", "ja sam duša", "ja sam ovo", "ja sam ono", "ja sam", "ja ću", "ja", "ja", "ja", na žalost ne vodi nigde. Podseti me opet na "jaja", ali nećemo opet o njima. Istina je uvek "negde tamo" i za to se za Njom besomučno traga. Rekao bih to i ovako: "Jadna" Istina, kako su svi na nju nameračili, nije ni čudo što Ona neprestano "beži". A Ona je zbog svoje laganosti toliko brza, da je prosto neuhvatljiva. Nikakve vam tu "sprinterske" discipline ne mogu pomoći. Tek kad prestanete da "trčite", naročito "pred rudu", što bi naš narod rekao, i smirite se u unutrašnjosti sopstvenog bića, Istina će vam sama doći, jer Ona, zapravo, nikada nije ni odlazila. Ali kako baš to postići? Toga nema u knjigama! Avaj, toga nema ni na internetu! Kako onda prokrčiti put sticanju znanja i zadobijanju moći? Prava magija jeste izučavana u najstarijim proročkim školama i u izolovanim krugovima u koje su samo posvećeni imali pristup. Doći do onih "koji znaju" veoma je teško, pa još kad se zapitamo kako doći i kako prepoznati ko zna? To su tek "Sizifove muke". Mali broj knjiga koje daju škrte informacije o magiji pisane su na takav način da njihovi sadržaji nude malo čak i najpažljivijem čitaocu, čineći potpuno shvatanje te nauke nemogućim. A ustvari, sve je tako lako! I to sam već rekao, ako niste primetili... Kad okreneš lice od sveta i kad se samoizopštiš iz ukupne energije svetine, počinješ da gledaš drugim očima. Za to nije potrebna nikakva magija, već samo "Namera". Sve posle dolazi "samo po sebi". I nemoj brinuti o tome kada će i kako doći. Univerzum se "stara" o tome. Na tebi je jedino da budeš "ovde i sada". Čak je i Njegoš znao, iako nije bio hermetičar, da je "pučina stoka jedna grdna". Njegova je "Luča Mikrokozma", za koju sumnjam da su mnogi i čuli, biser nad biserima daleko veći od "Gorskog Vijenca". Ali to je opet slika opšteg obrazovanja od kojeg svi beže "ko ðavo od krsta" i misle da će "nešto na brzaka". Nema instant magije, niti "inteziva prosvetljenja" za tri dana pod uslovom da imaš 50 evra. Od "vikend magova" već mi je postala muka. I da ne bude "ko o čemu, baba o uštipcima", da se vratim na temu... Upitaše me pre nekoliko dana da li Satanizam može biti Put Spoznaje? Šta je to Satanizam? Ko je Satana? I ranije sam mnogo puta dobijao ovakva i slična pitanja. Je-

10

ste i to da se u mojim tekstovima i svim objavama ni u jednoj formi ne pojavljuje Satanizam, čak ni u posrednom razmišljanju. Bilo je i takvih primedbi da je celokupan moj rad u priličnoj meri nalik Satanizmu i LHP Stazi Spoznaje, i konkretnih pitanja, da li sam Satanista i zašto svoju praksu i učenje koje prenosim izdvajam iz korpusa satanističkih učenja? Odgovor je krajnje jednostavan: To nije Satanizam ni po jednoj od njegovih odrednica, čak ni u filosofskom smislu. Tačno je i da sam nebrojeno puta na vešt način izbegavao da na ovakva ili slična pitanja odgovaram, jer ono što znam ne bi se svidelo nikome ko sebe na bilo koji način doživljava "satanistom", ali još manje bi se moglo svideti onima koji na sav glas viču protiv satanista. Da ne budem pogrešno shvaćen, nije kao razlog u pitanju izbegavanje polemike koja bi eventualno nastala. Iako je polemika tvorac mentalnog antagonizma koji je u Magijskoj Spoznaji nedopustiv, razlog je više lične prirode. Ja sledim jedan Put. Taj Put nema ime. Iako bi se mnogim imenima mogao nazvati, svaki pokušaj da se bilo koje ime nametne značio bi nastojanje da se Put obesmisli. Moja "načela" ne postoje, te stoga mogu odgovor dati na svako pitanje, naravno dokle sežu dometi moje spoznaje. Ono što ja, kao znanje, prenosim jeste samo sredstvo koje čoveku omogućava da svoju svest dovede u stanje da opaža Prirodu Stvarnosti. Tada, može spoznati sve što želi i učiniti sve ono što želi, ali ne posmatrano kroz prizmu sadašnjeg stanja svesti, već kroz to "novo" stanje svesti, kroz Čisto Sopstvo. Upravo je tu i ključ svakog antagonizma kroz koji vidimo i doživljavamo celokupan svet oko sebe pa i same sebe. Sopstvo ruši svaki antagonizam. Pred Sopstvom nestaje svaki mit. Kroz Sopstvo se otkriva Staza Spoznaje u stapanju sa Univezumom u neraskidivo Jedno, a opet zadržavajući posebnost i odvojenost. To se zove skidanje okova iluzornosti, ili jednostavno Spoznaja Prirode Stvarnosti. Taj Put Spoznaje sam simbolično nazvao Put Magijske Spoznaje, kako bi se moglo nazreti da je to proces. Staza koja vodi Spoznaji beskrajna je i nema Ime, jer da nije tako ona bi bila konačna. Konačnost ne postoji, jer ako bi rekli da je nešto konačno i da se može stići na cilj, onda bi to bio kraj, a kraj je smrt, odnosno nepostojanje. Smrt nije antagonizam životu, jer život nema svoj antagonizam. Život izvire iz Večnosti i unosi se u Beskraj. Dakle, sve je proces koji se nepretano kreće kroz Beskraj. I ma kako ovo zvučalo filosofski i apstraktno, život Jeste i on je Božanstven. Tome ja poučavam onako kako i ja naučen bejah i kako još uvek učim. Kroz moj rad provejava mnogo elemenata iz sumerskog nasleña, što se da primetiti, no to nije ni sumerska magija ni sumerska religija, niti je inicijacijski sitem. Ta drevna znanja su samo temelj, kamen oslonac koji označava polaznu tačku posvećeništva u beskrajne misterije Univerzuma kroz Sopstvo. Zašto baš nasleñe drevnog Sumera, a ne neko drugo? Jednostavno, zato što u izvorima koje posedujemo starije nasleñe ne postoji. Zašto bih pio vodu sa reke, kad znam da je na izvoru voda najčistija? Ne tvrdim da ne postoji Izvor još čistiji, još udaljeniji i skriveniji. Naravno da postoji, ali meñu svim "izvorima" koji su nam dati treba napraviti izbor da bi se sagradio temelj. Ja sam ga izabrao. I na svakome je da bira. No, tema je - Satanizam. Sabrao ja tako sva pitanja pre pet dana i krenuo da pišem, što bi se reklo "ni po babu ni po stričevima", sve redom "od Kulina bana i starijih dana". I kad videh da je gotovo, imadoh šta i videti. Ispade cela jedna "knjižurina". Iako se ona nepredviñeno "umrsi" u ovo što već radim, sigurno je trebalo tako da bude. Ovo nije studija o Satanizmu, niti retrospektiva paradigme, već jedno izlaganje na osnovu dvadeset osam godina rada i skustva. To je samo jedan lični stav..

11

12

POREKLO SATANIZMA Antagonizam izmeñu Hrišćanstva i Satanizma

Antagonizam izmeñu Hrišćanstva i Satanizma, filosofski je pretvoren u arhetipski antagonizam izmeñu dobra i zla, mada ima i onih koji ovo poriču, no o tome ćemo kasnije. Da bi se o Satanizmu moglo govoriti, isto kao i o svim važnim pitanjima, treba izbeći svaki okvir ograničenja svesti. Meñutim, ovi su okviri toliko snažno izgrañeni u ljudskoj svesti, da čovek nije u stanju da otkriva niti čak da razume tajne Prirode Stvarnosti. Ali kako god razumeli i shvatili u okvirima svoje svesti Reći ću ovo: Sve misterije Satanizma nastale su i proistekle iz Hrišćanske crkve. Satanizam kao učenje je u temelju Hrišćanstva i kako se sama crkva rastakala i cepala te danas imamo mnogobrojne crkve i učenja, tako imamo na isti način stvorene i mnogobrojne forme Satanizma i satanističkih učenja. Jeste da se u nekim starim jevrejskim spisima pominje Satana (Šatan, Šatanael), kao prvostvoreni Anñeo, koji je "pao" i u iskušenje uveo čitav ljudski rod. Ovi spisi su iz vremena pre pojave Hrišćanstva, ali o Satanizmu tada još nema ni govora. I ovaj "mit", ću kasnije objasniti. Satanizam se čak ne pojavljuje ni sa pojavom Hrišćanstva, nego tek sa formalnim stvaranjem crkve i njenim ozvaničenjem u Rimskom carstvu. Da bi mogla da opstane i učvrsti sopstvenu institucionalnost, crkvi bio potreban neprijatelj, a Satana, koji se u jevrejskim knjigama uvršrenim u "Bibliju" spominje, idealan je bio za ovu funkciju. Tako je crkva kreirala mit o Satani i davala prestave o raju, paklu, rogatom ðavolu,

13

neprijatelju Boga i ljudi, protivniku života i svakog "dobra" na Zemlji. Bez ovakvog neprijatelja, crkva ne bi opstala, niti bi izašla iz okvira judejskih sekti koje se u to doba širiše Rimskim carstvom. Samo hrišćanskih učenja u to doba beše na desetine koja se meñusobno toliko razlikovaše da kada bi ste ih proučili, rekli bi ste da sem Isusa, nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Sve dok je jak "neprijatelj" crkva se mora "boriti" i tako će opstati. Bez satanizma nema hrišćanstva niti satanizma ima izvan okvira hrišćanstva i hrišćanskog sveta. To što neka satanistička "učenja" poriču bilo kakvu vezu sa hrišćanskim poimanjem Satane, dajući mu neka druga svojstva je priča za sebe. No, doći ćemo i do toga. Pogledajte malo na svet oko sebe. Kako to Satanizam nema korena u Indiji, Kini i da ne nabrajam druge kulture? Kako to da se Satanizam kao forma učenja javlja samo u okviru zapadne hrišćanske civilizacije? Moderna satanistička učenja vešto nastoje da povuku sve moguće paralele u nameri da uspostave "veze" sa starim i orijentalnim učenjima. Dalje, isto biće, pod imenom Šejtan, spominje se i u Kuranu, ali nigde u islamskom svetu se nije razvio Šejtanizam. Izgleda, verovali ili ne, Satana napada samo hrišćane. No ima i u tome nečega. Najortodoksniji meñu hrišćanima će reći: sve što je izvan crkve je Satanizam, ili kako jedan od "svetih otaca" reče: "Gde god Bog crkvu sagradi, onde i ðavo hoće svoju crkvicu da podigne". I tako vekovima, "ruku pod ruku" šepure se Zemljom Bog i ðavo, Lice i Naličje iste medalje. Sledbenici, i jedni i drugi, "očekuju" konačnu "pobedu", a ne znaju da pobede nema. Antagonizam ne poznaje pobedu, već je večno iščekuje. To je kamen temeljac svakog oblika religijske svesti. Pobeda, uslovno rečeno, jeste Spoznaja Prirode Stvarnosti, a to podrazumeva ne samo odbacivanje svakog antagonizma, već njegovo prevazilaženje kroz unutrašnji preobražaj bića. Kada se u nepostojanje unese jedna strana antagonizma, neminovno se u nepostojanje unosi i druga strana. Medalja je medalja, ne možete prigrliti Lice, a odbaciti Naličje, i obrnuto. Zato u antagonizmu nema pobednika. Možda taj antagonizam najbolje oslikava naslovnica jednog dokumentarnog serijala "Satanizam u Americi" (slika na početku teksta).

14

NEFORMALNI SATANIZAM Satanizam se veoma dugo kreirao u crkvi kako bi omogućio da se svako protivljenje crkvenom ustrojstvu proglasi kao "šurovanje s ðavolom". To je bio put da se crkva obračuna sa svakim prehrišćanskim i nehrišćanskim učenjem. Antagonizam koji se vekovima usañivao u svest zapadne hrišćanske civilizacije uzeo je svoj danak u potpunom izopačenju čoveka kao bića dovodeći ga u stanje potpune otuñenosti od izvornog Sopstva i nesposobnosti Spoznaje i uvida u Prirodu Stvarnosti. U rano doba crkve praksa je bila "pokornost ili kazna". Istorija je prepuna primera o brutalnosti i počinjenim zločinima te o tome neću govoriti. Ova praksa je uspevala da fizički održi primat crkve i njenog ustrojstva. Formalno, Satanizam i tada još uvek ne postoji, meñutim, Kasni srednji vek i buñenje svesti zapretilo je uništenju ovog antagonizma i same crkve pa crkva pribegava novom i "oživljenom" antagonizmu. Zasejane su priče da se u kuloarima dvorova, raznim jamama, mračnim podrumima i duboko u šumama odvijaju krvavi pirovi Satanista, orgijanja, prizivanja "nečastivih sila" i samog ðavola. Nakazne i izmišljene slike, užasni opisi "mračnih sila" uvećavaju već postojeći strah vernika. Optužbe za veštičarstvo i udruživanje s ðavolom rastu i gotovo da nema mesta na zemlji bez "izgrednika" i "otpadnika". Inkvizicija, na Zapadu i crkveni sudovi na Istoku imaju pune ruke posla. Istorija je prepuna svedočanstava i o tome ne treba mnogo govoriti. Svaka nelojalnost pretvorena je u Satanizam. Prva zvanična optužba protiv Satanizma izrečena je još pre skoro deset vekova. Preciznije, to se desilo u Orleanu (Francuska) kada je nekoliko ljudi bilo optuženo za dualističku jeres. Tada im je stavljeno na teret tajno okupljanje, prizivanje Demona, seksualno orgijanje, žrtvovanje dece i kanibalizam. Na sličan način bili su optuženi krivoverci iz Verone 1175. godine. Naime, u to vreme, zvaničan stav crkve bio je da je reč o najobičnijem fantaziranju i da se jeres obožavanja ðavola ili veštičarenje ne mogu shvatiti ozbiljno. U meñuvremenu, stav crkve se drastično promenio, te je 1486. godine inkvizicija izdala vodič: "Malj veštica" (Malleus malleficarum) pun upustava kako se veštice hvataju i muče ne bi li priznale upražnjavanje Satanizma. Tako je otpočelo masovno ludilo u kojem je, pod lažnim optužbama i priznanjima da obožavaju ñavola, pod najstrašnijim mukama, svirepo ubijeno nekoliko miliona ljudi za koje se tek pretpostavljalo da se bave veštičarenjem. Tako je posejano "seme". Iako formalni Satanizam nastaje tek u dvadesetom veku, "moralna panika" protiv Satanizma javila se već krajem seamnaestog veka u Francuskoj tokom Puazon afere. U to vreme nastaje i arhetipska paradigma "crne mise" koja se u crkvenim izveštajima opisuje kao ritual meñu dokonom francuskom aristokratijom u kojoj učestvuju raspopi, orgija se na crkvenim oltarima, žrtvju deca i crtaju obrnuti krstovi. Od tada Satanizam dobija i epitet parodije na Hrišćanstvo. Savremeno doba, sa primatom svetovnog, oduzima pravo crkve da sudi i kažnjava, ali posejano "seme" izrasta u stvarne i organizovane grupe. Satanizam dobija svoj pojavni oblik i "neprijatelj" više nije "nevidljiv". Ljudska priroda u težnji za spozna-

15

jom je učinila svoje. Na ideji Satanizma razvijenoj u samoj crkvi javljaju se i prvi pravi pobornici ove ideje. Kuloarske priče o "krvavim pirovima" više nisu samo priča. Otpočinje stvarnost tajne potrage za starim i "zabranjenim" knjigama, traže se koreni i teži otkrivanju svega što bi bila suprotnost pokornosti crkvenom ustrojstvu. Antagonizam je ponovo u punoj snazi. Ideje koje je crkva kreirala su oživele u tankom neznanju čoveka koji je težio osloboñenju. Tako je Satana postao simbol osloboñenja od ropstva i podreñenosti Bogu, a crkva je dobila novu snagu za opstanak. Već duboko ukorenjena u civilizacijske tekovine crkva izrasta u snagu društva koja se bori protiv "nečastivog" kao stožer očuvanja tradicije, morala i "duhovnog" stanja naroda u celini, jer su to vrednosti "protiv kojih je Satana od postanka sveta", a satanisti postaju "borci" za osloboñenje iskonske ljudske prirode. Antagonizam se nastavlja i svi žive u sopstvenoj "harmoniji", samo se Istinska Spoznaja nigde još ne nazire. Šta je crkva i šta je to religija uopšte, manje ili više znaju svi, makar to bilo i iz sopstvene ograničene vizure. Ali šta je to Satanizam, to malo ko zna, čak i oni koji se kao satanisti deklarišu, u većini su daleko od onoga što bi smo nazvali Spoznajom. Ono što je Satanizam danas, u svim svojim pojvnim formama, nije ništa drugo do puki oportunizam postmoderne i treba postaviti iskreno pitanje: Da li je Satanizam Put Spoznaje ili samo jedan od potpornih stubova opstanka crkve? Sve dok antagonizam živi u svesti čoveka živeće i njegove krajnosti i sve forme izmeñu. Put Spoznaje nije forma koja se izražava kroz bilo kakav antagonizam. Nije čak ni forma, jer kad svest odbaci svaki antagonizam, ona odbacije i svaku formu. To je Istinsko Osloboñenje Sopstva. U jednoj priči o čarobnjaku Merlinu, Morgana u punoj snazi moćno mu se obraća pred prisutnima govoreći kako je ona neuništiva i preteći da će ih sve uništiti ako joj se ne pokore. Tada Merlin pribegava staroj mudrosti. Okreće joj leña i poziva sve prisutne da učine isto. "Izbrišite iz svog sećanja njeno ime", zapovedno im se obratio, "i prepustite je zaboravu". I svi učiniše tako. Besna Morgana, besomučno je uzvikivala Merline, Merline, Merline... I druga je imena dozivala, ali se niko ne okrete. Glas je postajao sve slabiji i tiši dok se na kraju nije pretvorio u ropac. Kada je tišina obuzela umove svih koji bejahu prisutni, Morgane više nije bilo. Iščezla je u Onostranom i u odsustvu pojavnosti više nikome nije moga nauditi. Kada su okupljeni posle nekog vremena pokušali da se obrate Merlinu, ni njega više nije bilo. Ostala je samo legenda koja se i danas priča o ovom dobu. Sve dok se suprotstavljate, antagonizam živi kroz vas. Onog trenutka kada antagonizam izbledi i iščezne, tada počinjete vi da živite.

16

FORMALNI SATANIZAM

Satana sedi na tronu ovog sveta, Moris Garson, 1926 Hajde sada da krenemo, ali od nazad! Da krenemo od Satanizma kao postmoderne ka izvoru. Pokušaću da u kratkim crtama dam prikaz ne svega onoga što se danas "odreñuje" kao Satanizam, već samo onih ustanovljenih Satanističkih učenja (paradigmi), formi koje su nesumnjivo ostavile svoj pečat i neizbrisiv trag, kako svojom pojavnošću, tako paradigmičnošću. Uprkos teškim optužbama koje na račun satanista stavljaju druge religiozne grupe, satanisti postaju sve više društveno prihatljivi. Jedan od primera je Kraljevska mornarica Velike Britanije koja je 2005. godine posle odluke Vrhovnog suda primila u svoje redove i satanistu. Odluka Vrhovnog suda se zasnivala na slobodi veroispovesti. Ovo nije usamljeni slučaj prihvatanja satanista u šire društveno okruženje, koje uprkos otporu zajednice savremene društvene institucije nameću pozivajući se na grañanska prava. Satanizam je zajednički pojam koji povezuje različita verovanja i kultove. Zajednički su im simboli, strahopoštovanje i divljenje Satani ili sličnim entitetima (bićima) iz različitih tradicija, magijskih i religijski učenja. U osnovi se razvijaju dva pravca, razvoja satanističkih doktrina. Prva, koja de fakto nastaje i ostaje u antagonizmu Hrišćansvta i Satanizma je paradigma koja prihvata judeo-hrišćanski koncept Satane i u potpunosti je povezan sa današnjim hrišćanskim regilijskim sistemom, pošto se bavi istom teologijom prikazanom u Bibliji. Ovo je po svim karakteristikama klasični formalni Satanizam. Druga doktrina, ili bolje rečeno doktrine, nastoje da prevaziñu

17

ovaj fundamentalni antagonizam i izañu iz okvira religijskog formalizma. U tome donekle uspevaju, ali potpuno ostaju "zapleteni" u formalizam. Tako nastaju i razvijaju se mnoge paradigme filosofsko religijskih i magijsko hermetičkih interpretacija, najpre Satane, a po tom i same teorije spoznaje. Razvija se niz autonomnih sistema gnoseologije koji često uključuju različite tradicije i učenja, naročito ona iz prehrišćanskog doba kao i nehrišćanska učenja. Jasno se kroz analizu ovih paradigmi može videti nastojanje za prevazilaženjem izvornog antagonizma sopstvenog nastanka koje se uglavnom ogleda u prikazivanju Satane kao bića prebiblijskog pa i nebiblijskog porekla. U svoj toj šarolikosti samorazvoja doktrina, javljaju se i gnoseološki pravci koji se više baziraju na filosofsko hermetičkim tumačenjima koja uključuju i moderna naučna dostignuća, ali i materijalizam kao koncepciju. Tu se razvijaju različite hermetičke, što teističke, što ateističke forme koje se sve više meñusobno razlikuju i udaljavaju da Satana ostaje samo forma zajedničkog imenitelja. Nekako uporedo, sa razvojem ovih doktrina, nastaje i razvija se "treći" pravac koji doktrinarno u potpunosti uspeva da izañe iz okvira izvornog antagonizma i preraste u formu sa težnjom ka prevazilaženju i same forme. To je takozvana "sinsterna", sedmorostruka staza spoznaje ONA tradicije (Red Devet Uglova). Bez obzira na različitost pristupu i interpretaciji ove paradigme usled krajnje individualnog pristupa (LHP) i pojedinim osobenostima kojima bi se mnogo što šta moglo zameriti, ONA paradigma predstavlja "skoro" zaokružen sistem koji se po svim karakteristikama može nazvati tradicijom koja čak i prevazlazi okvir samog Satanizma, zbog čega sam je ovde uslovno i označio kao treći pravac. No, o ovome će više biti reči u narednim poglavljima. Uzimajući sve u obzir, Satanizam ili Luciferijanstvo, što je pogrešan naziv, se može definisati kao religijsko, polureligijsko ili filozofsko učenje čiji sledbenici Satanu identifikuju uglavnom sa arhetipom, prakosmičkom silom, istinskim živim bićem (Bog), ili nekim od aspekata ljudske prirode. Iako je dobio ime po Satani, koji se od strane crkve pogrešno povezuje prvenstveno sa zlom i iskušenjem, sledbenici Satanizma ga uglavnom identifikuju kao duhovni put koji se suprotstavlja uobičajenom, i to najpre po tome što kao glavni cilj duhovnog obogaćenja uzima poboljšanje samoga sebe (samousavršavanje), a ne povinovanje nečem višem (Bogu). Satanisti mahom tvrde da se uopšte ne klanjaju Satani niti bilo kom drugom Božanstvu (entitetu) kao i da ne prate principe dobra i zla. Pojedina od ovih učenja tvrde da se umesto poštovanja Božanskih zakona i potčinjavanja nekom Božanstvu ili opšte prihvaćenom moralu kao ustrojstvu društva, oni uglavnom usredsreñuju na fizičko ili duhovno napredovanje pod voñstvom viših bića ili principa. Iz ovog razloga, mnogi savremeni Satanisti odbacuju tradicionalna religijska verovanja i stavove u korist egoističnijih pogleda na svet i prirodne zakone. Nasuprot njima, crkva sve intezivnije raspiruje verovanje da se svi sledbenici Satanizma klanjaju Satani i vrše Njegovu volju prinoseći žrtve. Crkva i svi oblici formalnog satanizma, bez obzira na različita stremljenja, zajedničkim snagama idu "ruku pod ruku" u istom pravcu učvrćivanja sopsvenih antagonizama, onemogućavajući tako pristup izvornim principima magijske spoznaje mnogim tragaocima. Današnje satanističke grupe koje su se pojavile u drugoj polovini prošlog veka se mñu sobom dosta razlikuju, meñutim, mogu se uočiti dve glavne tendencije iz kojih se kasnije granaju razna učenja i sekte. Mogu se uočiti dva glavna pravca, to su ″te-

18

istički″ i ″ateistički″ Satanizam. Teistički satanisti se prema Satani (kao Božanstvu) odnose sa strahopoštovanjem. Suprotno tome, ateistički satanisti smatraju sebe ateistima, a Satana za njih predstavlja univerzalni simbol ili ispoljavanje različitih ljudskih osobina.

Teistički Satanizam

Gustave Dore, Interpretacija Satane iz Jon Miltonovog "Izgubljenog raja" Sledbenike teističkog Satanizma možemo slobodno nazvati tradicionalnim satanistima. U večini, oni se prema Satani odnose sa strahopoštovanjem jer smatraju da je On Božanstvo, a pojedini kultovi Ga obožavaju kao vrhovno Božanstvo. Ovo je u potpunosti religijski Satanizam koji prihvata judeo-hrišćanski koncept Satane čime je i povezan sa hrišćanskim regilijskim sistemom, jer se bavi istom teologijom prikazanom u Bibliji ili njenom obrnutom formom. Zmija, personifikacija Satane, je nagovorila Evu, a posredno i Adama da kušaju plod sa Drveta Spoznaje i tako im podarila znanje koje je od njih krio Bog. Pripadnici nekih kultova smatraju da je Jahve tvorac sveta, ali da je Satana iznad Njega ili da je Satana stvorio Jahvea. Spiritualni Satanizam je takoñe tradicionalni, ali on nastoji da kroz svoju paradigmu izañe iz judeo-hrišćanskog okvira. Potraga za znanjem je prema ovim satanistima veoma važna jer im pomaže da udovolje Satani. Otuda se javljaju mnogobrojni pravci koji nastoje da u svoja učenja unesu i sjedine razne tradicije iz prehrišćanskog i ne-

19

hrišćanskog sveta. Pojedini kultovi Satanu obožavaju kao Bafometa, hermafroditsku zver koja je vladar znanja. U teističkom Satanizmu, bilo da je reč o religijskom ili spiritualnom, Satana je predstavljen kao simbol slobode i protivi se svim načelima i pravilima koje zastupa Hrišćanstvo. Stoga, satanisti teže da se oslobode svega što bi moglo da ih kontroliše ili sputava, a pod tim se uglavnom podrazumeva sistem koji nameće moderno zapadno društvo zasnovano na hrišćanskim normama i vrednostima.

Luciferijanizam

Jedan od mnogobrojnih vizuelnih doživljaja Lucifera Luciferijanizam se često poistovećuje sa Satanizmom jer se u svakodnevnom govoru Satana i Lucifer izjednačavaju. Luciferijanci se, inače, prvi put pominju u papinom dokumentu ″Gesta Treverorum″ iz 1231. godine, gde papa Grgur IX u njemu žene i muškarce koji veruju da je Lucifer nepravedno izbačen iz raja naziva jereticima. Meñu Luciferijancima koji prihvataju ovu identifikaciju izdvajaju se dve grupe kultova. Prva struja meñu njima Lucifera i Satanu u potpunosti izjednačava, dok druga smatra da je Lucifer prosvetljenija i znatno blaža verzija Satane od one koju crkva forsira. Oba ova pravca u Luciferijanizmu se smatraju teističkim Satanizmom. U Americi danas postoji i moderna organizacija pod nazivom Luciferska crkva koja je nastala u drugoj polovini prošlog veka.

20

Meñu kultovima Lucifera postoje i učenja koja smatraju da Lucifer i Satana uopšte nisu isto biće. Smatraju da je ovo poistovećivanje stvorila crkva kako bi se obračunala sa nehrišćanskim učenjima. Ovo su takozvani "pravi" Luciferijanci i oni pobijaju bilo kakve veze sa judeo-hrišćanskim, a time i satanističkim tradicijama. U svojim verovanjima inspirisani su drevnim panteonima stare Grčke, Rima i Egipta. Strogo uzev, pravi Luciferijanci ne spadaju u korpus satanističkih učenja, a morao sam ih spomenuti kako bi bio dat potpun prikaz s obzirom na gore spomenuto i opšte uvreženo mišljenje da su Satana i Lucifer jedno te isto biće.

Ateistički Satanizam Anton Šandor Lavej i Satanistička crkva

Cirkusant meñu Satanistima - Anton Šandor Lavej, Crni papa Ateistički Satanizam je nastao 1966. godine na Valpurgijsku noć, 30. aprila kada je Anton Šandor Lavej, amerikanac mañarskog porekla, obrijao glavu i proglasio osnivanje Satanističke crkve u San Francisku u Americi. Iste noći, prvog maja proglašava se za Crnog papu. Satanistička crkva ubrzo dobija veliki broj sledbenika. Smatra se da je na vrhuncu svog delovanja imala čak 25.000 članova. Lavej je Satanizam digao na nivo zvanične religije i 1969. godine je objavio "Satanističku bibliju". Da bi neko postao satanista, odnosno član ove crkve potrebno je da uplati 200 dolara, a nivo koji će posvećenik dostići zavisi od njegovog ličnog zalaganja i učestovanja u ritualima.

21

Sama crkva nikada nije objavila podatke o tačnom broju svojih sledbenika, ali veruje se da ih širom sveta ima više desetina hiljada okupljenih u razne sekte nastale na temeljima doktrine Lavejevog Satanizma. Za razliku od teističkog Satanizma, Lavejeva doktrina ne podrazmeva obožavanje Satane u smislu Božanstva, već kao simbola telesnosti i svih zemaljskih vrednosti. Njegovo učenje se zasniva na individualizmu, samokontroli i jevrejskom moralnom načelu "oko za oko“. Filosofija Fridriha Ničea i njegova ideja nad-čoveka, duboko je utkana u Lavejevu doktrinu koja se po svojim karakteristikama može odrediti kao materijalistička filosofija sa izraženim animalizmom kao potkom ovog učenja. U početku, u Satanističkoj crkvi je redovno praktikovana "Crna misa" kao osnovni ritual a kasnije se uvode i ceremonije koje je razvio Alister Krouli.

Reprezentativni hram Satanističke crkve u Sam Francisku u Kaliforniji, SAD Lavej je u mladosti radio u cirkusu kao krotitelj lavova, a to ga je iskustvo kako je kasnije i sam tvrdio, poučilo o postojanju unutrašnjih moći i magije. Sledeće zanimanje mu je bilo u putujućoj trupi u kojoj je radio kao pomoćnik mañioničara. Radio je i kao fotograf za policiju, ali je uznemiren nasiljem napustio taj poziv i počeo svirati klavir po raznim noćnim klubovima. U to vreme prisustvovao je raznim kursevima i javnim predavanjima o okultizmu na kojima će naučiti mnogo o obredima koje su održavali Templari, članovi kluba Vatra Pakla, Hermetisti, članovi Zlatne Zore i Kroulijevog OTO-a. Laveju se sve to izuzetno dojmilo pa je i sam počeo praktično delati kao mag. Ubrzo razvija vlastitu satanističku filosofiju, prihvatajući Demone kao prirodne sile i pravu ljudsku prirodu koja je požudna, sklona preteranom ponosu, hedonizmu i svojeglavosti, atributima zbog kojih se, po njemu, društvo razvija. U rečima koje slede jasno se vidi njegov stav, da ne treba sputavati telesne potrebe i želje, već da ih treba slaviti: "Energija osloboñena seksualnošću, esencijalna je za sve aspekte magijskih aktivnosti." Lavej nikada nije javno pozivao na nasilje, što se ne može tvrditi za internu praksu unutar same organizacije i njenih podružnica koje kasnije nastaju širom Amerike i Evrope. Imao je izražen stav da sve one koji se protive uče-

22

nju Satanističke crkve treba prokleti. S vremenom je odbacio praktikovanje Crne mise verujući da je zastarela i reorganizovao metode vršenja obreda uvodeći za rituale enohijanski jezik i praksu koju je preuzeo iz učenja Alistera Kroulija. Razvojni put Laveja je prilično vidljiv. No on se ne ogleda u stvaranju paradigme već razvijanju formalnog Satanizma. Izgradnja ateističke doktrine, nasuprot hrišćanskom teizmu je glavna njegova odlika. Razvijanje rituala i dogmatične forme izražavanja koji de fakto jesu sušta suprotnost hrišćanskoj teologiji je glavni izraz njegove doktrine. Materijalizam koji razvija iz animalističkog pristupa filosofskom tumačenju sveta i pojavnosti lišava ga čak i onih prvobitnih elemenata duhovnosti i ezoteričnosti koje je praktikovao. Sam, naklonjen ekscentričnom ponašanju razvija ritualnu "pozersku" praksu koja se kroz senzacionalizam prenosi ne samo na njegov privatni život, već i na život Satanističke crkve. Sudeći po ukupnosti njegovog dela i same pojave, ovaj pijanista i krotitelj lavova ne može se drugačije okarakterisati nego kao "cirkusant" meñu satanistima. Objavio je nekoliko knjiga: "The Satanic Bible" 1969., "The Complete Witch" 1971., koja je ujedno i prva knjiga ove vrste objavljena u Evropi i "The Satanic Rituals" 1972. Kasnije, nakon povlačenja iz javnog života 1992. objavljuje "The Devil's Notebook", a nakon njegove smrti, Blanš Barton i Merlin Menson objavljuju zbornik njegovih tekstova "Satan Speaks" 1998. Posle smrti Laveja 1997. godine crkvu je preuzeo Blanš Barton, a iz te organizacije su polako počele da se izdvajaju i rañaju nove satanističke sekte. Sredinom sedamdesetih godina, Crkva gubi veliki broj članova koji osnivaju novi satanistički ogranak, Setov hram. Lavejeva crkva doživljava svoj novi procvat u osamdesetim, ali tada Lavej više nije bio aktivni član. Nižu se mnogobrojne sekte i učenja koje nastaju po uzoru na Satanističku crkvu. Satanističkih sekti osnovanih po uzoru na Lavejevu crkvu i njegovu doktrinu ima širom sveta, Najviše u Americi i Evropi. Većina ovih ogranaka Satanističke crkve su registrovane kao organizacije ili grupe grañana jer zakoni mnogih država ne dozvoljavaju registraciju satanista s obzirom na uvreženo mišljenje da se radi o destruktivnim organizacijama. Često su to samo neformalne grupe koje deluju u "poluilegali", a njihovo članstvo se nalazi pod stalnim nadzorom policije ili drugih državnih organa. Stoga ovakve i slične grupe, neću opširno pominjati jer njihova doktrinarnost u potpunosti sledi Lavejev Satanizam. Vredi pomenuti samo par ovih ogranaka zbog njihove specifičnosti i rasprostanjenosti. Slobodni spiritualisti osnovani su 1983. godine u Rimu u Italiji. Osnivač je bila Magdalena Stradivari, visoka sveštenica pod punim patronatom Laveja. Ova grupa je svoje obrede održavala po stanovima i iznajmljenim prostorima, ali najveći deo ritualne prakse je vršen u katakombama starog podzemnog Rima. Slobodni spiritualisti naglasak stavljaju na seksualni aspekt Lavejeve doktrine i poznati su po organizovanju velikih grupnih ritualnih orgija. Kako je konzumiranje narkotika kod njih vrlo zastupljeno, kao i okupljanje maloletnika, ova organizacija je pod stalnim nadzorom. Inače, smatra se da je Italija zemlja sa najvećim brojem satanista u Evropi. Satanina Crkva Engleske formalno nikad nije osnovana iako se zna da postoji od osamdesetih godina prošlog veka. Osnivač je Džon Kajlminster iz predgraña Londona, koji po Lavejevim uputstvima svoju stolarsku radionicu pretvara u satanistički hram. Takoñe je i kod ove gupe seksualni aspekt doktrine igrao najvažniju ulogu, kao i upotreba droga. Specifičnost rituala koji su upražnavani meñu engleskim satanistima

23

je Kajlminsterov "Ritual Smrti, stapanja sa Satanom i ponovnog buñenja". Ritual se izvodi kroz neprestani ples uz konstantno zazivanje imena Satane sve dok se ne uñe u stanje transa, odnosno delirijuma izazvanog narkoticima. To stanje doživljavano je kao simbolička smrt i stapanje sa Satanom, nakon čega sledi "buñenje". Uhapšen je 1995. godine zbog posedovanja droge i širenja prostitucije. Smatra se da je pod svojim uticajem imao tadašnji pokret "Darkera". "Prva Satanistička Crkva" je meñu novijim organizacijama koju je 1999. godine osnovala Karla Lavej, Antonova ćerka, kako bi sačuvala uspomenu na svog oca, jer je smatrala da su njegovi nastavljači napustili temelje Satanizma koje je Lavej postavio.

Neformalne satanističke sekte

Glava Bafometa u obrnutom pentagramu, glavno obeležje Satanističke crkve Najrasprostranjeniji simbol meñu sledbenicima Satanizma Gotovo da niko više ne može pobrojati grupe, kultove i sekte koje se kvalifikuju kao satanističke. Svašta se tu izrodilo. Kod odreñenih satanističkih organizacija rituali su prelazili okvire zakona i dovodili do ubistava ili samoubistava. Pojedine grupe uvode žrtvanje životinja za potrebe rituala. Za mnoge grupe je karakterističan i vandalizam u vidu skrnavljenja grobalja i verskih objekata, kao i drugi oblici destruktivnog ponašanja. Optužbe na račun satanista dolaze iz različitih izvora kao što su policija, organizacije za zaštitu ljudskih prava i borci za prava dece, ali i od bivših članova... Neki od njih su rituale povezivali sa seksualnim zlostavljanjem, prisilnim gutanjem krvi i fekalija, orgijama, žrtvenim abortusima kao i žrtovanjem ljudi. Očito je da ovde postoji mnogo preterivanja i "filovanja" istine. Sve te užasne priče nalik su onom "se-

24

menu" koje je crkva posejala u srednjem veku. Antagonizam se neprestano mora "hraniti". U tome posebnu ulogu imaju mediji koji su ne retko puni montiranih slika, naslova i tendencioznih opisa užasnih zlodela Satanista. U svemu ovome zaista značajnu ulogu imaju i grupe koje postoje i koje čine slične stvari. To se obilato koristi "začinjeno" sočnim opisima užasa za širenje straha kod neukih i pozivanje na vraćanje crkvi i "veri otaca". Pored takozvanih religijskih satanista, čija je osnovna filosofija da bi čovek trebalo po svaku cenu da bude bogat, uspešan i da stekne veliku moć, postoje i kultni sastanisti o kojima se vrlo malo zna. Najčešće su to porodice u kojima se Satanizam praktikuje generacijama i prenosi sa kolena na koleno. Posebna grupa satanista, takoñe su i pojedinci koji svoju "praksu" zasnivaju na okultnoj i antiokultnoj literaturi, horor filmovima i muzici. Važan faktor za mnoge su hevi-metal i dark-metal muzika koje umnogome predstavljaju umetnički retrospektivni izraz fundamentalnih načela Satanizma praćen jakim emotivnim nabojem. Sami tekstovi više su izraz reakcije na opšti društveni poredak. Satanizam je i inspiracija mnogih pravaca, ne samo u muzici već i u drugim sferama umetnosti. Mnogi, naročito mlañe generacije, iako nisu po uverenju satanisti, naklonjeni su ovoj filosofiji, a svoje asocijalno i destruktivno ponašanje uglavnom pravdaju obožavanjem svojih idola i posredno, preko njih, obožavanjem ðavola i principa Satanizma. Većina satanističkih sekti su neformalne grupe i manji pokreti koji se javlaju širom Amerike i Evrope. Karakteriše ih samorganizovanje, odsustvo doktrine i funcionalna neorganizovanost. Obično su kratkotrajne jer se brzo raspadaju ili transformišu u nove neformalne oblike. Pored navedenog, ove grupe su uglavnom inspirisane Lavejevom doktrinom i Satanističkom crkvom, mada se u tom "korpusu" mogu naći i tendencije ka raznim oblicima teističkog i spiritualnog Satanizma. Ove grupe, mišljenja sam, ne treba čak ni svrstavati u Satanizam upravo iz ovih navedenih razloga. Takve grupe obično sačinjavaju pojedinci skloni destruktivnom i delikventnom ponašanju koji satanistička obeležja koriste samo kao "mentalni pravan" i opravdanje za svoja dela i kriminalne aktivnosti, pri čemu nemaju nikakvo utemeljenje ni u jednoj od formi doktrinarnog Satanizma. Upravo su ove nazovi "satanističke" grupe i pojedinci, meñu kojima ima i aktera raznih zločina i drugih oblika kriminalnog ponašanja, zaslužni za ekstremno lošu reputaciju i ugled formalnih oblika Satanizma. Većina tradicionalnih satanista, ovakve grupe ne smatra satanistima, pa čak dolaze i u otvorene sukobe sa njima.

25

Majkl Akvino i Hram Seta Pokušaj povratka teističkom Satanizmu

"Samoprosvećeni sin" Seta, Majkl Akvino Majkl Akvino, neki članovi i sveštenstvo Satanističke crkve 1975. godine osnovaju Hram Seta, okultno udruženje koje svoju filosofiju naziva prosvećenim individualizmom, kroz koju odiše snažna tendencija oživljavanja teističkog i spiritualnog Satanizma. Bog Set (Bog protivništva) je, kako tvrdi Akvino, tamni Bog po kojem je osmišljen lik Satane. Set se ne smatra Demonom već Starim Bogom i Njegovo obožavanje se vrši kroz ritual ″Crnog plamena″, koji kreira po uzoru na ceremonije Alistera Kroulija i tekstova starih egipatskih misterija. Napuštajući Laveja, svog "duhovnog oca", Akvino se ponovo okreće teističkom Satanizmu što se ogleda u njegovom nastojanju da, inspirisan Kroulijevim delom, Satanizam poveže sa prehrišćanskom tradicijom starog Egipta, poistovećujući Satanu sa Setom. Iako to čini vrlo nevešto, s obzirom na slabu upućenost u egipatske misterije, on u polupismenoj Americi uspeva da "oživi" kult Seta kroz formu Satanizma. S obzirom da u potpunosti ostaje veran materijalističkoj filosofiji kroz izraženu komercijalnu stranu njegovog učenja u verovanju da treba biti bogat i uspešan po svaku cenu, bez obzira na sve, paradigma Setovog hrama predstavlja samo pokušaj vraćanja tradicionalnom i teističkom Satanizmu. Ono što je najvažnije ovde spomenuti, jeste "presedan" koji je Akvino učinio poistovećivanjem Satane sa Setom u nameri da Satanizam izvede iz okvira antagonizma sa Hrišćanstvom. Taj presedan će na "sceni" satanističkih učenja kasnije dovesti do mnogobrojnih sličnih nastojanja da se Satanizam poveže što sa prehrišćanskim, što sa nehrišćanskim učenjima kako kroz poistovećivanje Satane sa bićima iz drugih tradicija tako i razvijanja demonologije koja entitete Tame povezuje sa starim Božanstvima, što egipatske, što sumersko-vavilonske tradicije.

26

Akvino je razvio učenje po kojem, Set (Satana) kroz stotine generacija pokušava pripremiti ljude za novi nivo razvoja, a vreme za to je upravo naše doba. Prethodila su mu tri najvažnija dogañaja: prvi se dogodio 1904. kad je Alister Krouli primio "Knjigu Zakona", drugi kad je 1966. osnovana Satanistička crkva i treći, poslednji, dogodio se 1975. osnivanjem Setovog hrama. Svoje učenje nazvao je "Setianizam" i smatra da su oni vodeća satanistička organizacija. Po njima samo će članovi Setovog hrama preživeti promenu eona i uspostavljanje novog poretka. Kontroverze koje se vezuju za Hram Seta su navodne veze izmeñu Akvina i nekih neonacističkih organizacija, što nije dokazano, a posebno se ističe njegova tvrdnja da je Antihrist.

PAGANIZAM Oživljavanje starih tradicija ili Satanizam?

Jedna od svetkovina neo-Druida, Stounhedž u Velikoj Britaniji Novi eon, kako se uobičava nazivati Novo doba u kojem živimo, donosi i novu pretnju crkvi. Sve su aktuelnija oživljavanja starih tradicija i vraćanje korenima koji nikakve veze nemaju sa crkvom i uvreženim poretkom hrišćanske civilizacije. Iako crkva svim silama nastoji da i ove tendencije prikaže kao Satanizam, veštičarenje i crnomagijaštvo opasno po "poredak", čini se kao da u tome gubi korak s vremenom. Naime, sve ove stare tradicije starije su od istorijskog Hrišćanstva. Tako opet imamo oživljavanje slovenskih kultova, druidizma, nordijske tradicije, veštičarenja i raznih narodnih tradicionalnih verovanja i običaja. Na dobrom su putu da se priznaju kao religije, kao što je to već slučaj sa Druidima i Vikama u Engleskoj i Americi.

27

Nasleñene priče o satanističkim ubistvima i zlostavljanjima, bezrezervno prihvataju hrišćanske fundamentalističke organizacije koje izjednačavaju rad Satanista sa radom veštica i druida koji su potpuno različite religijske tradicije i čiji su sledbenici čak često u žestokom sukobu. Dok se satanisti ne libe da zbog izraženih materijalnih težnji, uspeha pa i političkog uticaja, koriste najmračnije načine, "šaljući razne Demone", veštice tvrde kako ih one "love" na "astralnom planu" i gañaju "energetskim vatrenim kuglama" koje projektuju iz svojih dlanova. Poznat je slučaj Endija Kolinsa, pisca okultne fantastike, vešca i druida, koji je bio angažovan da obavi jedan težak zadatak u "čišćenju" satanističkih napada, kad je jedna grupa satanista pokušala da zloupotrebi energiju britanskih svetih mesta. Na svom "astralnom putovanju" Kolins je voñen na razna mesta gde je zaticao tragove krvavih rituala. Svoje neobično iskustvo on je pretočio u poznatu knjigu "Sedmi mač" u kojoj je sadržana veštičja etika u nekoliko osnovih stavova: ljubav i briga za prirodu uz dužno poštovanje životne sile; priklanjanje paganskoj etici koja se može sažeti u parolu "ako ne činiš loše, čini ono što želiš", pri čemu svaka osoba odgovara za otkrivanje sopstvene prirode i harmonije sa spoljnim svetom. Takoñe, Kolins insistira i na osnovnoj polarnosti Božanstva, odnosno Božanske prirode u obliku Bog-Boginja, što se i kao praksa ogleda u svim veštičjim kultovima kroz vršenje obreda u slavu Boga i Boginje, odnosno muškog i ženskog principa. Ni jedna od ovih neopaganskih tradicija se ne može uvrstiti, niti podvesti pod okrilje Satanizma. Nastojanje crkve da neopaganske pokrete prikažu kao Satanizam vuče korene iz srednjevekovnih priča o vešticama i pojedinim paganskim učenjima koji u svoju praksu uključuju i demonoligiju. Meñutim, ovde postoji problem druge vrste. Iako neopaganizam kao forma uključuje i mnoga hermetička znanja, sve tradicije koje se "oživljavaju" doživljavaju se kao religije predaka i u tom smislu se ne razlikuju od već postojećih velikih verskih konfesija, jer se grade kroz već izgrañenu religijsku svest, a ne na istinskoj spoznaji ovih starih učenja. Osnovni razlog tome je neautohtonost ovih starih-novih tradicija koja se ogleda kroz prekinutu vezu sa izvorom tradicije. Stoga je ove tradicije moguće "oživeti" jedino kroz knjiško izučavanje i to u religijsku formu. Mističnost koju grade zasniva se na sinkterističkom pristupu sjedinjavana elemenata hermetizma i samostalnog, ali dosta slabog LHP pristupa koji definitivno naginje RHP stazi kroz religijski pristup starim tradicijama. Nastupajući u svojim izgrañenim okvirima, neopagani stvaraju novi tip antagonizma u odnosu na Hrišćanstvo, takozvani meñureligijski antagonizam, jer se nalaze u stalnom nastojanju da pokažu svoje fundamentalne razlike u odnosu na uvreženo i omraženo mišljenje o vešticama u javnosti. Antagonizam se prosto zove "izgradnja novog poretka na temeljima starog". Sva ovakva, pa i slična učenja, kroz spoljašnje oblike odbacivanja "starog poretka" nastoje da izgrade "novi poredak" na već izgrañenim temeljima starog, odnosno na već izgrañenoj svesti. Ne može se graditi "novi poredak" na temeljima već "izgrañenog poretka". Najpre se mora srušiti "stari poredak" da bi se u "praznini" sagradio "temelj novog poretka". Jer, ako gradiš kuću na starim temeljima, koliko god ona bila lepa i delovala kao nova, niko ti neće reći: "Dobru si kuću napravio", već će svako kazati: "Dobro si kuću obnovio". Da bi sagradio novu kuću, moraš sići i u dubinu zemlje i srušiti postojeći temelj. Tek tada, na novom temelju koji izgradiš i kuća će biti nova. Tako je i sa svešću čoveka. Temelj novog bića, gradi se jedino i samo u dubokoj unutrašnjosti bića koje sruši selokupni postojeći poredak i na Čistom Sopstvu

28

izgradi novi poredak, novog preobraženog čoveka. Ovo se ne odnosi samo na ovde pomenute prakse i učenja, već i na sve druge. Tako da, uzimajući u obzir gore navedeno, nijedno ovakvo učenje se ne može u krajnjoj instanci smatrati Stazom Spoznaje koja vodi osloboñenju Sopstva. Najprostije se to može oslikati i činjenicom da neopagani nisu čak ni pokušali da se oslobode kvalifikacije paganizma, s obzirom da je to termin koji su grci upotrebljavali da označe divljake i necivilizovane narode, a crkva ga je prisvojila kako bi u vreme svog širenja sve nehrišćanske tradicije okvalifikovala paganima u pogrdnom smislu, pa čak i neljudima i "životinjama koje hodaju". "Oplemenjivanje" paradigme fikcijama i bujnom maštom može biti lepa priča za scenografiju neke serije ili filma. No u stvarnosti, više liči na egoistično samouzdizanje ili puku iluzornost svesti na mentalnom nivou. Priče o "lovu na Demone" i "gañanje vatrenim kuglama" toliko podsećaju na popularnu seriju "Čari" (Charmed) da bi svako ko je pogledao mogao pogoditi i koju je epizodu koja veštica prepričala kao svoju avanturu na "astralu". Mnogo sam se priča naslušao o "astralnim doživljajima". Od onog koji je užasnu i tešku bitku vodio sa celom hordom Demona koja ga usred bela dana napade u "Knez Mihailovoj", do onog koji na astralu juri žene pa ih tamo "siluje" ne bi li nadomestio nedostatak seksa u fizičkom životu. Da ne nabrajam sve ostale i svakojake "avanture". O astralu se tako olako ispredaju priče kao da je to sasvim obična svakodnevna pojava poput one kad se u povatku s pijace nañu dve komšinice da uz kaficu prepričaju zgode i nezgode što im se usput dogodiše uz obavezno ono: "Eto moja ti, da ti kažem", ili ono: "E, znaš li koga sam srela na ćošku kod frizera..." Dok čitam ili slušam sve te zgode i nezgode sa "astralnih ravni", ponekad dobijem utisak da su svi "negde tamo", a da ovde svrate samo da malo proćaskaju. Sve sami moćni "magovi i veštice" prepuni saveta, a niko ne ume ni s običnom kijavicom da se izbori kad ga savata nego brže bolje trči u apoteku ne bi li neke kapi kupio i usput malo vitamina. Mogu da razumem ove "mlañe". To su godine kad se svašta u njima budi, pa treba "ostaviti utisak" i privući pažnju. Ali ne razumem one "starije" i nazovi iskusnije koji to isto rade. Nije samo neznanje u pitanju. Mnogi to "svesno" čine, i sve mi izgleda kao da su tu neki drugi "interesi" u pitanju. Ego je čudna zverka. Toliko je "umiljat" kao kakav krasni kućni ljubimac da mu se ne može odoleti, mačka na primer. Ona samo traži hranu za sebe i ništa više. Kad se najede ode da spava. Možeš tada kol'ko 'oćeš vikati mac, mac, mac, ona će samo podignuti jednu obrvu i "onako" te pogledati: "Ajde bre budaletino, šta se tu kreveljiš? Nemoj da me smaraš. Kad ogladnim doći ću opet da ti predem". Takav je i ego. Pročitah ja i gore pomenutu knjigu, al' nigde ne nañoh, da bar malo liči na astralnu projekciju. No, besmisleno bi bilo da nastavim sa analizom postojećih učenja, predanja i rituala bilo koje od spomenutih i ne spomenutih religija, novih-starih religija i raznih satanizama. To bi preraslo u svojevrsnu istoriju religije i duhovnih učenja sa komparativnim teološko filosofskim pristupom. To mi ovde nije cilj, a i u priličnoj meri bi to odvuklo od suštine same teme. Paganizam i nove-stare religije spomenuh samo iz razloga da se jasno povuče crta i kaže da to nije Satanizam. Uostalom to mnogi već i znaju, ali ima i onih koji sumnjaju. Da bi se razumeo Satanizam o kome je u ovom pisanju reč, treba zaći dublje u opštu filosofiju Satanizma kao učenja. Ta filosofija je u većoj ili manjoj meri temelj svega što se kao Satanizam odreñuje. No pre toga pažnju treba posvetiti Alisteru Krouliju i njegovom učenju o "Telemi" koja je utkana u gotovo sve oblike satanističkih učenja.

29

ALISTER KROULI Čini što ti je volja i to će biti sav zakon

"Zver" koja nije satanista, Alister Krouli Ako krenemo samo malo još unazad, na početak dvadesetog veka upoznajemo lik i delo Alistera Kroulija, poznatog okultiste oglašenog kao "oca modernog Satanizma". Mnogo je o njemu ispredeno priča i malo još ne dostaje se da se priča pretvori u mit o "zveri u ljudskom obličju". Ko je bio Alister Krouli? Njegov život je mnogo puta bila ispričana priča. Govorili su i znani i neznani. Govorili su i oni koji su ga slušali i oni što po koju reč izvikoše iz konteksta njegovog dela. I oni koji su ga voleli su govorili, i oni što iz dna duše su mržnju kovali. Svi su govorili i ništa nisu rekli. Nisu razumeli ni reč. Ja neću ovde govoriti o njegovom životu, niti o onome šta je i kako radio. To ostavljam onima koji se u njegovo delo kunu i onima kojima to isto delo trn u oku. Ovde hoću da kažem nešto posve drugo. Zapravo, hoću da prenesem poruku prve i poslednje priče. Na svom prvom putovanju u Švedsku 1896. u svojoj 21. godini doživeo je prvo spontano mističko buñenje, duboki uvid koji ga je naterao da se zainteresuje za pojave koje se nalaze sa druge strane svakodnevnog života. Ponešen ovim spontanim iskustvom opažanja "druge" ravni izvan nam opažajnog sveta, zakoračio je na stazu beskrajne potrage, osvajajući svet oko sebe poput drevnih ratnika, neustrašivo i nezaustavljivo iskazujući svu silinu neobuzdane iskonske prirode. Njegov je život od tog trena postao jedan neprekidan tok misli i svesti koji ga je vodio svim znanim i neznanim mudracima tog doba, učenim ljudima, napisanim knjigama i onim skrivenim što se čuvaju daleko od blentavog puka. Nema meridijana na koji kročio nije u potrazi svojoj. Nije se libio da i na Himalaje se uspinje, niti da u beskraju oka saharske pustinje zoru dočekuje. Napisao jeste knjiga mnogo i činio jeste čak i mnogo više od

30

svega onoga što mu se na teret duše stavlja. Hteo je da dodirne Večnost, a uspeo je, to sigurno znam, u Beskraj da pogleda. I dalje više ništa ovde nije važno. Ništa od svega što izmeñu stoji. Šta je to za čim je on tragao? Kroz Telemu ili učenje o volji pod geslom: "Čini što ti je volja i to će biti sav zakon" i "Ljubav je zakon, ljubav pod voljom" najbliže se meñu svim okultistima približio mentalnom izopštavanju antagonizma kao vezujuće sile koja Sopstvo čoveka drži u ropskim okovima. Nije uspeo da dovrši svoju misiju jer su se njegovi učenici več uveliko "opasno upleli u formalizam paradigme. Zašto, ne bih o tome, ali treba naglasiti da je Krouli uspeo da učenje o Telemi, iako kroz izraženi sinkretizam raznih učenja poveže sa Izvorom. I u tome je tajna utemeljenja i sažimanja njegovog učenja sa skoro svim modernim hermetičkim, magijskim i drugim sistemima, pa i satanističkim učenjima. To je ono što je malo ko razumeo. Put koji je Krouli prošao mu je omogućio da kroz autohtonost izgradi temelj paradigme. Temelj na kome se može izgraditi novo zdanje kakvo god ono bilo. Njegov jedini neuspeh se sastoji u tome što svoje učenike nije uspeo da izvede iz okvira formalizma, ili jednostavno, možda niko od njih to nije ni hteo. Zbog toga se i može reći da je OTO paradigma koja je "umrla" zajedno sa njim. Vidljivo je to koliko je on na kraju bio razočaran svim ovim, i budući da je bio čovek za izraženim nabojima emotivnog doživljaja stvarnosti, u jednom trenutku kao da je sve to prepustio i sakrio Ključeve u svojim prabolama. Telema je meñutim ostala da živi, ali OTO prerasta u organizaciju sa možda netipičnim, ali pristupom spoznaji kroz sledbeništvo i razvijenje religijske svesti. Zato i rekoh da je OTO živeo samo za života Kroulija. Nakon njegove smrti to ni izbliza više nije Telema koju je sam Krouli nastojao da donese u svest drugog čoveka. Priča o Krouliju je važna jer je njegovim učenjem, prožeto skoro sve što sa magijom na zapadu ima veze. Čak, nema ni jednog pravca u satanističkim paradigmama koje se njegovog učenja nisu dodirnle. Možda je i baš to razlog zašto ga smatraju "ocem modernog Satanizma", iako je to priča koju je crkva raspršila u eter. U njegovim učenjima je očito obožavanje Demona, pa i Satane, ali on sebe nikad nije smatrao satanistom, već se uvek deklarisao kao čarobnjak i okultist. Čak i OTO, i sve što se iz njega nakon Kroulija izrodilo, ne mogu se smatrati satanizmom iako ga teoretičari društva i crkveni apologeti svrstavaju u satanističke sekte. Još jedna laž da bi antagonizam živeo. Važna je ova priča o Krouliju i iz još jednog razloga, a to je nerazumevanje. Suštinska poruka Teleme se ogleda primarno u tome da se kroz "konačno delo" razbije i napusti forma. Zato je važna ona prva priča o spontanom iskustvu, da bi se razumela ona poslednja važna priča iz njegovog života po povratku sa Cejlona kad je konačno pogledao u beskraj Bezdana što se širom pred njim otvorio. Sve što je izmeñu onog prvog i ovog poslednjeg jeste Put, ali sve to gubi svoj smisao. Posle ovog iskustva Direktne Spoznaje Prirode Stvarnosti, bilo da to nazovete "prosvetljenje", samadi ili kako god, Krouli je prekinuo svaku dalju magijsku praksu. Ostale su reči koje izgleda da niko nije shvatio: "Sve ono što sam stekao, napustio sam. Spoznaju Kabale sam odbacio i smejem se Kabali na račun svoje mladenačke ludosti. Sva Magika čak i da je sve istina, ne vodi nikuda". I zaista je tako. Sve te želje, potrebe, snovi, ambicije, namere, težnje... Sva ta magija, čini, bajalice, zaklinjanja i prizivanja, čarolije vidljive i nevidljive, sve to izgubi smisao u onom trenu kad ugledate Beskraj. Besprekorna je samo ona Staza koja samu sebe obesmisli. Sistem koji ne vodi poništenju sistema bezvredan je.

31

FILOSOFIJA FORMALNOG SATANIZMA Paradigma "u pokušaju"

Filosofija satanizma smatra da nema Boga u smislu njegovog tradicionalnog odreñenja, pa je čovek osoba koja pokušava postati Bog. On je osoba koja nastoji da do kraja razvije svest o suprotnosti slepih i bezumnih sila i energija u Svemiru s jedne strane, i njegove suprotnosti koju možemo opisati kao "Razvoj opšteg i sopstvenog uma" što se definiše kao Red. Često se naglašava da čovek na svetu osim samoga sebe nema više nikoga i da mu nikad niko ne može stvarno pomoći ni u kojem pogledu. U dobroj meri, Satanizam razvija svest o krajnjoj samoći ljudskog bića učeći da su um i telo čoveka jedino oružje i oruñe koje ima u uravnotežavanju sila Haosa i Reda. Ovde se prepoznaju kao najveća vrednost ljudskog uma, apstraktno razmišljanje i ideja. Isto tako, da se prepoznati i vrednost fizičko-biološke stihije onoga što zovemo telo, kao i njegove najizraženije energije, strasti. Ona je glavni nosilac opstanka rase i emotivne energije čoveka. Orgazam se smatra najjačom eksplozijom emocija koju čovek može proizvesti. To je temelj opstanka rase i majka želja, a s tim i izvorna hraniteljica apstrakcije. Nema realizacije ideja bez strastvenih želja koje teže ispunjenju, kao što nema ni produžetka vrste bez sirove energije strasti koja u sebi nosi klicu života u obliku semena ili jajašaceta i čin oplodnje. Satanizam je svestan ljudske želje i potrebe za Bogom i to kod čoveka prepoznaje kao njegovu najdublju istinu, ali se ne slaže s opšom ljudskom idejom o Bogu kao Spasitelju kroz inerciju i pasivnost čovekovog života. Bog se u Satanizmu doživljava kao kvalitetna ideja evolutivnog napretka, a želje i emocije koje stoje kao potpora biću čovekovom, kao sredstvo koje se treba koristiti u svrhu pokretanja na akciju. Satanizam ne pristaje na ideju inertnog Spasitelja, jer on iza sebe nema silu koja vuče kvalitetno prema napred. Satanizam ovu ideju nužno poriče i odbacuje čime sebe dovodi u nesuglasje s većinom koja ga anatemiše, jer joj razgrañuje nadu u Spasenje. Satanizam smatra da je čovek zarobljenik tela i uma i da ne može pobeći iz svoje ljudske prirode i njenih mogućnosti. Na ovom stupnju razvoja, ideja Boga je najbolja ideja i jedino ideja Boga ispravno funkcioniše unutar zakonitosti ljudskog uma i emotivnog sklopa postojanja koje se obično naziva ljudskom dušom. Drugim rečima i Satanizam ima Boga, no to je Antibog, ili suprotnost opštem Bogu proizašlom iz straha od smrti, a što na kraju postaje smrt sama. Satanistička iluzija Antiboga, ili suprotnost Boga je svesna iluzija proizašla iz unutrašnje nužne potrebe da on postoji da bi se zakonitosti života mogle manifestiovati u ljudskom biću. Satanista je svestan svoje iluzije, te on stoga zna njene mogućnosti i ograničenja i s obzirom na to on zna svog Antiboga i upotrebljavati. Pošto je Satana potpuna suprotnost najinertnijeg od dogmatičnih Bogova u apsolutnom smislu, Satanizam se ne protivi da se okvalifikuje i poveže s tom, takoñe iluzijom sile, jer se i Bog i Satana stavljaju u kategoriju aktivnog simbolizma ljudskog nesvesnog. Satanističko učenje tvrdi da ni jedan Bog nije stvorio "Nebo i Zemlju" i sav ostali Univerzum. Bog nije stvorio ni čoveka, nego je čovek stvorio Boga. Čovek je po unutrašnjoj zakonitosti, po kojoj funkcioniše, prisiljen na stvaranje Boga. On stvara Boga kao nešto što personifikuje njegovu ideju koja je plod želje za spoznajom, jer

32

jedino spoznavanjem prirode i njenih sila se čovek može nadati da će i njima zagospodariti. A to znači biti gospodar, odnosno Bog kojem se sile prirode moraju pokoravati, odnosno, budući da postaje svemoćan, čovek postaje gospodar svoje sudbine i postaje besmrtan. Čovek zapravo stvara Boga iz unutrašnje zakonitosti funkcionisanja duše i uma, odnosno, iz evolutivne nužnosti i želje za besmrtnošću, ali nema stvari, pojave, ili bilo čega u Svemiru što nema i svoju suprotnost, pa tako stvara Boga i iz straha od te nepoznate i neprijateljske Prirode i njenih sila, odnosno sila koje stoje na putu njegove želje za besmrtnošću. Čovek je uvek i jedino sposoban razmišljati u slikama, ali su one obojene emocijama želja o kontroli nepoznatih sila i strahom od tih sila. Zbog toga čovek uvek stvara i svog zaštitnika i Spasitelja, što u početku ima svoju svrhu, ali ta svrha završava postajući sama sebi svrha, što na kraju postaje zamka. Odavde potiče i strah vernika o uništenju koje će nastupiti onog časa kad se odreknu zaštite Spasitelja. Ljudi postaju taoci straha pred silama ništavila od kojih ih štiti jedino Bog, a ta grčevita odbrana rajskog prostora koji će naslediti samo poslušni, govori da su oni zarobljenici tog prostora i vlastite iluzije Boga koji će ih posle smrti uzneti na Nebo i nastaviti dalje da ih štiti. Kada Bog postane dogma i time Bog stagnacije, On treba biti pretvoren u svoju suprotnost, svojevrsnog Antiboga koji će uništiti dotadašnjeg Boga da bi se mogao započeti novi ciklus. Dakle, i Bog i Antibog u sebi moraju sadržavati klicu suprotnosti i samouništenja koje se treba razviti u klicu vitalnosti kako bi postala jedini mogući nosilac novog, evolutivnog ciklusa ukupnosti ljudske duše. Satanizam je dakle uništavatelj starog Boga koji je postao prepreka evolutivno spiritualnom razvoju, a čija moć i energija opstanka proizlazi iz isisavanja energije čoveka, odnosno kvalitetne energije njegove duše, energije kojom se taj Bog hrani i koja je uslov njegovog opstanka. Ta iluzija Boga koji u stvarnosti ne postoji, iako je energetski vrlo živa i aktivna, uzdigla se na nivo koji traži celog čoveka za sebe, odnosno njegovu celokupnu životnu energiju. To je Bog koji kaže: Ja sam tvoj Gospod. Ja sam te stvorio. Sav tvoj život treba biti predan Meni. Ti i tvoji potomci Me morate slaviti od roñenja do smrti. Vaš život mora biti predan u Moje ruke i Ja njime gospodarim. Svaki trenutak vašeg života jeste, i uvek će biti Moj, i zavistan od Moje milosti. Zatim sledi Njegova zastrašujuća i konačna konstatacija: Vi ste smrtnici i vaš život i sva njegova energija zavisi u potpunosti od Moje Volje. Vi ste smrtni, Ja sam večan. Dakle, slepa energija koju je čovek okupio i oplemenio sopstvenom emotivnom energijom (verom), pretvorio ju je u Elemental, energiju koja raste i koja pokušava prisvojiti ljudsku duhovnu iskru, očovečiti se, postati stvarnost, odnosno stvarni život. Pokušava ukrasti život od ljudi. Suština ovog antagonizma je u crkvenom plasiranju ideje da je ona magijski oponašana od suprotnosti Boga i da je ta strana suprotna i crna, odnosno zla, a s obzirom da ona za sebe prisvaja dobrotu i nevinost, odnosno belinu, antagonizam je ovde posve logičan. Satanizam se u svojoj filosofiji danas samostalno i munjevito razvija, brže od ijedne paradigme, ali on je i dalje samo forma ovog antagonizma. Iako je crkva posejala "seme" Satanizma, ona više nema nikakvu kontrolu nad njegovim rastom. Crkva je u potpunosti svesna svoje istorije i svoje svetovnosti kao institucije i ostalo joj je još samo jedno oružje u rukama, a to je antagonizam same paradigme. Paradigma Satanizma izgrañena je na temeljima svega onog što crkva nije, ali postepeno izrasta i razvija se u sopstvenoj posebnosti. No tu se i dalje oseća jako prisustvo antagonizma za koje crkva tvrdi da se gradi samo na tumačenju "vidljive crkve", odnosno

33

njene svetovne institucionalnosti. Opšti je stav crkve da protivnici Hrišćanstva i "majke crkve" nisu u stanju da vide i spoznanju njen drugi, viši vid postojanja, "nevidljivu crkvu" na kojoj se i temelji njena dogmatična teologija. Iz ovoga proizilazi da treba sagledati na čemu se to bazira antagonizam Hrišćanstva i Satanizma i to kroz prizmu satanističkog učenja. Crkva je institucija dobro organiziranih čarobnjaka koji su se kroz dugu ljudsku istoriju dočepali vlasti i uništavali sve i svakoga ko nije pristajao na polazište da je ona ta povlaštena institucija koja može spasiti verom kroz ispovedanje greha i davanjem oprosta, odnosno "ulaznice" s pravom prioriteta pri razmatranju zasluga za večni život. Dakle, ovde nije važna istinitost pojma Boga, ili stvaranja, već crkva, njeni rituali, magijske i pseudo-magijske tehnike ovladavanja psihom čoveka kojima ga sveštenici jednostavnim magijskim postupcima uzdižu u religijski zanos i time ga uveravaju da je crkva njegov jedini put ka spasenju. Prvo treba reći kako se uobičajeno postaje hrišćanin. Crkva je davno prepoznala i shvatila kako funkcioniše ljudska psiha i uočila zakonitosti čija će upotreba uvek i iz generacije u generaciju dovoditi nove ljudske duše, odnosno materiju koju će oni nastaviti da oblikuju u dobre i poslušne vernike. Sistem je zapravo više nego jednostavan. Čovek roñenjem na svet donosi u genima upisane nužne podatke i potencijal za prilagoñavanje prirodi života. Tu su uključeni osim borbe za sam život i nagoni za razmnožavanjem itd. No, čovek se sam raña kao prazna kutija i njegov se um počinje razvijati i upijati znanja tek odrastanjem u toku života s naročitim naglaskom na važnost prve faze, odnosno na detinjstvo i mladost. To je najbitnije doba kada se taj novi ljudski univerzum razvija u sebe samoga, odnosno odraslog čoveka koji će isto tako stvoriti novu generaciju i njenu sposobnost učenja iskoristiti da u nju pretoči svoja znanja i iskustva. To traje iz generacije u generaciju. Samo zaista glup čovek neće uočiti činjenicu da su deca hrišćana i sama hrišćani, deca muslimana takoñe su muslimani, deca budista isto tako su budisti. Tako je u svakoj religiji. Činjenice jasno i nedvosmisleno govore da će novoroñenče biti kršteno. Uobičajeno je da se dete ne pita želi li biti hrišćanin, već je to nešto što je ispunjavanje zakletve odraslog čoveka i roditelja dano u crkvi prilikom sklapanja bračne zajednice. Potom sledi odgajanje i vaspitanje u duhu tradicije (vere). Roditelji hrišćani uče dete molitvi i "svetim" zapovestima koje počinju rečima: "Ja sam Gospod Bog tvoj i nemoj imati drugih Bogova osim mene". Slede zatim rituali, "svete tajne" ispovesti, pokajanja i oprosta greha da bi se pristupilo pričešću, miropomazanju i tako dalje. Kada tako indoktriniran i začaran čovek ulazi u bračnu zajednicu, jedno od obećanja koje mora dati je da će svoju decu odgajati u saglasju sa "verom svojih otaca", verom u jednog Boga, u jednu crkvu itd. Dakle, začarani krug koji se ponavlja iz generacije u generaciju. Čovek roñenjem postaje nužno zavistan od svoje najbliže okoline koja ga podučava i obučava za buduće stanje samostalnog življenja na način da postane nezavistan od onih koji su mu pomogli da postane jedinka, pojedinac koji će razmnožavanjem omogućiti dalji ljudski život na planeti. Čovek takoñe ima i razvija svoju sposobnost prenošenja znanja i iskustva na novu generaciju. E, na tu sposobnost su propovednici vere položili pravo i svakoj novoj generaciji se nameću odmah po roñenju obezbeñujući tako sopstveni primat u društvu i svoj opstanak u suštini. Čarobnjak, odnosno mag je osoba koja poznaje i zna koristiti magijske zakonitosti. On je posrednik izmeñu viših sfera, energija i čoveka, ali je istovremeno i osoba koja, s obzirom da se proces dogaña kroz nju, osoba koja je i tumač, ali i zagovornik,

34

jer može uticati i na samo dogañanje u promeni tih istih sfera. Prevedemo li sve to u hrišćanski oblik tumačenja, imamo crkvu, odnosno hram gde se sve to dogaña, sveštenika koji je posrednik izmeñu Boga i čoveka i sveto bogosluženje (liturgija, misa), odnosno ritual koji je potreban da se delo izvrši. Sveštenik-mag, u posebno sagrañenom hramu i ceremonijalnoj odori izvodi rituale koji imaju za cilj da se viša Božanska sfera otvori i postane dostupna ljudskoj želji za odreñenom promenom (postoje različite molitve u kojima su izražene različite želje). Želju upućuje kroz posebne obredne tajne posvećen (rukopoložen) i izvežban opunomoćenik (sveštenik) koji je ujedno i propovednik koji usmerava želje vernika. Prva i osnovna magijska zakonitost kaže: "Ono što je gore, jednako je onom što je dole, te tako čini čudo jedne i jedine tvari". Mnoge magijske zajednice veruju da je to nešto što pripada samo njima, da je to deo jedino njihove istinite i istinske magijske tajne, pri tome ne uviñajući da se radi o Univerzalnom magijskom Zakonu koji može biti izrečen na više načina iako je suština uvek ista bez obzira kroz koju se paradigmu izgovara. Ceo svet danas počiva na aktivnom čarobnjaštvu, živoj magiji u šta se svakako ubrajju i religije, jer i sveštenik crkve radi po toj istoj osnovnoj zakonitosti koja je temeljni magijski ključ za ljudsku psihu i operacije sa njom. Čovek je na Zemlji, a Bog je na Nebu. Da bi "nemoćan" čovek primio "milost" Boga on se Bogu mora obratiti i tu se kao posrednik uključuje čarobnjak (sveštenik), znalac koji je obučen i vešt u posredovanju, i koji će svojim znanjem kroz verske obrede, želju koja je dole, preneti gore i tako ostvariti čudo sjedinjenja koje se manifestuje kao milost. Uslov njegovog uključivanja je taj, da čovek pristane i želi njegovu čarobnjačku veštinu, odnosno da poveri svoju sudbinu, svoje tajne i svoj dalji duševni život u njegove ruke. Zbog toga je prioritet svake religije da čovek ostane "nemoćan" kako bi čarobnjaci (sveštenici) zadržali svoj status izabranih koji uprvljaju životima nemoćnih laika (onih koji nemaju znanje i ne poseduju veštine). Čarobnjak, da bi bio uspešan, mora raspolagati s tom vrstom tuñe ljudske energije i ona mu mora biti poverena bez ikakve rezerve i zauvek. Magijski postupak, uglavnom, mora biti potpomognut "svetim" i za to odabranim mestom. Prostor koji će biti odabran, posvećen, odnosno izdvojen kao mesto čarobnjačkog dela u magiji je najpoznatiji pod imenom Magijski Krug, mesto koje postaje hram sile koja se mora privući "odozgo", prizemljiti i spojiti, povezati sa onim ili onima koji stoje u njemu. Hram je mesto u kojem je čarobnjak suveren, kojim on vlada i koji ga izdvaja kao osobu kroz koju će se sve odviti. Bez njega nema dogañanja ni svekolike promene u skladu sa silom koja se priziva. To je u ovom slučaju svešenik u crkvi sa oltarom i ostalim oruñima (magijska sredstva) kojima jedino mag uspešno barata. To je Svešenik-Mag, njegov hram, njegov oltar i posvećenost u tajne komunikacije s višim svetom. Mag, odnosno sveštenik je bezgranični vladar ljudske duše i svih njenih tajni. On je taj mag koji može izopštiti iz zajednice, baciti anatemu (prokletstvo) i uništiti ljudski život. Mag koji jednim "škropljenjem" može "posvetiti" svaku stvar i čoveka samog. Mag koji može navući večno prokletstvo takvim i sličnim postupcima, njegova moć u očima laika postaje bezgranična. On je u svakoj kući, u svakom poslu i u svakom krevetu. Mag čiju moćnu kuću treba ukrasiti, a njegov Božiji oltar okititi zlatom. Mag pred kojim se kleči i ljubljenjem ruke mu se priznaje moć vladara duše i posrednika prema višim silama, zaštitnika koji brani od nižih, crnih sila koje navodno jurišaju na čoveka. Njegova se moć ne preispituje, a da se to ne bi dogodilo mora postojati jaka i neuništiva dogma koja govori: Ne sumnjaj u Boga i On će ti pomoći. Mag ili sveštenik je onaj koji zna tajnu zakonitosti "Kako

35

gore, tako dole". On je mag koji je kadar to iskoristiti, i koji to koristi u praksi kao magijski uticaj. Meñutim, ako razmotrimo način kako sveštenik-mag to načelo kao svoju veštinu upotrebljava i iskorištava, ubrzo nam postaje jasno da se radi o destruktivnom i nemoralnom magijskom činu iako se on javno i deklarativno bazira kao suprotan ovoj konstataciji. Njegova nemoralnost i opasnost koja iz svega toga proizlazi, vidi se iz nekoliko temeljnih činjenica. Činjenica da se dete po dolasku na svet automatski izručuje u čarobnjačku iluziju svojih budućih duhovnih i duševnih vodiča, a od strane svojih iluzijom opčinjenih roditelja. Ovim se činom automatski oduzima pravo na njegovu stvarnu slobodu odlučivanja. Ovde se zapravo radi o protivprirodnom magijskom zaposedanju temeljnog i najbitnijeg dela psihe koji se guši i pretvara u zakržljani oblik te iste psihe koju će sveštenik-mag oblikovati sa svojom prisilnom slikom sveta koju će dete, pa i kao odrasli čovek, sve do kraja svojeg života razvijati i hraniti je samim sobom. Dakle, u snažnu dečiju dušu, u njen jak prirodni potencijal se magijskim postupkom usañuje religija, a o njenom daljem razvoju se sveštenikmag, nastavlja brinuti i odstranjivati svaku anomaliju da se čovek ipak ne izrodi u nepoželjno biće i kao takav da neočekivane plodove, ili da ih uopšte nema. Ovo je prikaz satanističkog učenja po kome je sveštenik crkve ili bilo koje religije kradljivac duše čoveka i to još u dobu dok taj čovek nije uopšte svestan svoje duše, jer je još samo dete. Naravno, sve se dogaña uz formalno saučesništvo roditelja koji su i sami ostali osakaćeni u svom detinjstvu na isti način. Oni koji su na neki način izbegli svoju sudbinu da budu versko roblje su uglavnom ucenjeni od svoje okoline i u većini slučajeva pristaju na formalno učešće u ovom procesu kako bi izbegli pritisak društva koji se na njih vrši na mnogo načina. Tako se u moderno doba počela razvijati svest o tradiciji, formalnoj pripadnosti veri koja se uobičajeno i nerazdvojno povezuje i sa pripadnošću narodu, odnosno naciji. Posle dve hiljade godina, crkva ima u rukama veoma moćno oružje. Više nije ni potrebna indoktrinacija. Nije više ni važno da li je neko vernik. Svešteniku više uopšte nije bitno da li se neko moli, da li dolazi u crkvu na obrede i živi li u skladu sa zapovestima. Važno je samo da se čovek izjasni kao vernik i da u skladu sa tradicijom krštava decu, venčava se u crkvi, sahranjuje mrtve po propisima, proslavlja velike praznike, koji su pri tom u većini slučajeva i državni praznici. Ko se još ne raduje danu kad ne mora ići na posao, u školu ili slično. Naravno, tu je i obavezni cenovnik "usluga" za vršenje obreda, a prilozi se podrazumevaju. Na taj način crkva i društvo u celini ostavljaju čoveku iluziju slobode da u neznanju živi kako hoće, s obavezom da barem javno čuva minimum moralnih načela. Dovoljno je samo da tu slobodu "plati". Ni sveštenik više ne mora biti čarobnjak. Dovoljno je samo da izuči "zanat" i sistem će funkcionisati "besprekorno". Nema više potrebe ni za "vezama" sa Nebom. Sve je prepušteno kolotečini i opštem beznañu u neznanju. Važno je samo sačuvati tradiciju. Ni na izopačenost sveštenika se ne obraća pažnja, jer i popovi su ljudi i oni greše. O tome treba ćutati jer treba sačuvati tradiciju. Civilizacija tone i propadanje zapadnog hrišćanskog društva je sve intezivnije. Crkva nema više onu snagu, jer je napustila moćnu magiju, napustila je misterije i mističnost posvećenja. Nema više čime da se odbrani. Preostalo je još samo da se izbori da očuva tradiciju. Ali ni to više sama nije u stanju da radi. Svi koji su iole ozbiljnije upućeni u funkcionisanje društva shvataju da je danas jedan od ključnih uticaja politika i da je ona kreator i upravljač većine dogañanja u javnom životu. To se najlakše

36

uočava opštim mišljenjem da je sve politika, pogotovo u današnje "moderno" doba. Jednako tome svi oni koji su se iole ozbiljnije posvetili proučavanju religije na kraju su došli do nesumnjivog zaključka da su crkva i politika stvorile snažnu simbiozu. Meñutim, magije tu još uvek ima, no ona je sad privilegija malog broja odabranih meñu crkvenim velikodostojnicima, dok je sveštenstvo postalo puka radna snaga. Treba napomenuti i to da se magija jednim delom izmetnula iz religijskih krugova i prenela u politiku, u male i moćne krugove vlastodržaca i to ne onih koji su na javnim funkcijama, koji su opet samo radna snaga, mada privilegovana, već u tajne krugove, bratstva, lože, razne klubove i slično. Cilj je isti, zadržati masu u neznanju i ne dozvoliti Spoznaju, čime se omogućava eksploatacija i održava robovlasnički sistem, koji se kroz vešto kreiranje iluzorne svesti o demokratiji, ljudskim pravima i slobodama oblikuje u obrazovnom sistemu i delovanjem medija. A princip je isti kao nekada. To se radi "od malih nogu" u čemu su opet roditelji svesni saučesnici, jer su i sami prošli kroz isti sistem. Krug je opet zatvoren. Kada crkva i politika idu ruku pod ruku dolazi do naglog jačanja crkve u svetovnom smislu. Naravno, dolazi i do podupiranja odreñene politike od strane crkve. Najdrastičniji primeri su hrišćanstvo i islam. Satanizam rezultat tog pakta vidi kao tamnicu naroda, doživljavajući je kao obmanu i za njih je to krunski dokaz naivnosti ili opčinjenosti čitavih naroda. Sasvim je sigurno da je afirmisanje materijalističke doktrine snažno doprinelo jačanju ovog "saveza". Afirmacija materijalizma kroz "potrošački mentalitet" treba da zada završni udarac svakom nastojanju da se preispituje stanje u društvu i odstrani svako stremljenje istinskoj Spoznaji. Ni najnaivnijem posmatraču neće promaći činjenica istovetnosti magijskog operativnog šablona koji je gotovo u potpunosti isti sa šablonom pakta države i crkve sa svim podudarnostima kakve su bile i ranije. Politika uvek nudi "bolje sutra" i na kraju, obično u budućnosti, "raj" na zemlji ukoliko se čovek odrekne jednog dela individualnosti u korist opšteg dobra zajednice i jednog dela njegovog svetovnog života i ekonomskih dobara, koje ustupa na upravljanje "nadahnutim" političkim prvacima, ili harizmatičnim voñama. Po istom modalitetu crkva, ojačana potporom politike, takoñe nudi perspektivnu budućnost i "raj" na Nebu ukoliko se čovek odrekne jednog dela svoje duše u korist duhovne zajednice, dozvoljavajući da njegovim duševnim resursima i duhovnim pravima, raspolažu i upravljaju "nadahnuti" zastupnici, odnosno sveštenici i harizmatični proroci. Naravno, politika je svesna vrednosti crkvenih ljudskih "resursa" i moći sveštenstva koji njime upravljaju. Jednako tome je i crkva svesna ekonomske moći političke uprave i pakt meñu njima je logičan sled dogañanja. Političke voñe i pripadajuće mu oligarhije naglašeno ističu svoju pripadnost verskoj zajednici. Za uzvrat crkva poradi na isticanju istih kao primerenih osoba za voñstvo u bolje svetovno sutra. Iako u prvi mah sve ovo izgleda kao neuspela i ekscesna karikatura temeljnog magijskog Zakona Suprotnosti, "savez" duhovnih i svetovnih vladara u relaciji zakona "Kako gore tako dole", nedvosmisleno deluje kao opskurna crnomagijska sila koja upravlja današnjim društvom. Svako ko razume kako deluje crna magija u praksi, u stanju je da ovo vidi i zna kuda to vodi. Satanizam religiju doživljava kao tek trećerazrednu i jeftinu crnu magiju opšteg tipa čija se moć temelji na odnosu "pastira i ovaca" i njenom masovnom zastrašivanju koje ne preza ni od najvećih zločina. Po tipu, načinu, obliku i sredstvima sprovoñenja svog nauka, crkva je prilagoñena sopstvenom samodržanju koji je uvek primarni cilj. Nebrojeni milioni žrtava kroz istoriju su više nego dovoljan dokaz beskompromisnog

37

postupanja u tom smislu i sve je to bilo uvek i uvek će biti uništavanje ljudi zarad Boga i Vere. Na kraju Satanizam religiju definiše ne kao učenje o Bogu, već kao zatiranje neprijatelja koji proslavljaju Boga i sa njim opšte. U svom razvoju, Satanizam dostiže svoj spiritualni nivo gde se Satana doživljava kao simbol težnje ka spoznaji i simbol otpora postojećem poretku. Tako, "seme" Satanizma koje je isklijalo u "krilu" crkve, izraslo je u ukorenjeno stablo koje se pretvorilo ne samo u antagonizam Hrišćanstvu i religiji uopšte, nego u antagonizam ukupnog društvenog poretka. Zbog toga je Satanizam prokužen kao zlo ne samo od strane crkve već i svih institucija društvenog poretka. Kada bi iz ove filosofije koja tumači poredak spoljašnjeg i vidljivog sveta, izbacili reč Satanizam i to predstavili, zagovornici ovakve filosofije bi bili uzdignuti na pijadestal borbe za slobodu i osloboñenje čoveka. Bili bi, današnjim jezikom rečeno, najmoćnija organizacija za zaštitu ljudskih prava i sloboda i zaštitu prava deteta. Sve ovo gore rečeno, istina je i malo ko razuman bi u to uneo bilo kakvu sumnju. Meñutim, Satanizam nikada nije ni pokušao da izañe iz okvira antagonizma iz kojeg je potekao. Postoje izvesna nastojanja u stremljenju ka stvaranju sistemskog i sistematičnog učenja, ali to uvek ostaje u okviru pokušaja i ništa više. Čak i kad se taj "sistem" u nekom obliku zaokruži, on se i dalje nastavlja transformisati. Ne retko se dešava da se stare prakse napuštaju i usvajaju nove, učnja se dopunjavaju, ne retko i izmišljenim vrednostima te se konstantno oblikuju i preoblikuju prema potrebi trenutnog stanja svesti. Usled ovakvog unutrašnjeg stanja same paradigme, Satanizam se ne može drugačije odrediti nego kao "pradigma u pokušaju". Zašto? Ovde se ujedno i vraćamo na pitanje: Da li Satanizam može da bude Put Spoznaje?

38

SATANIZAM KAO PUT SPOZNAJE Oportunizam umesto paradigme

Satanizam zapravo ne može da izañe iz okvira antagonizma iz kojeg je proistekao. Razlog tome je što Satanizam ne poseduje autohtonost. Samim tim on nema ni oruñe kojim bi mogao da prevaziñe svoj inicijalni antagonizam. Samo ona snaga koja izrasta na autohtonosti ima snagu da postane pokretačka sila i okidač za iniciranje u posvećeništvo koje vodi istinskoj Spoznaji. Ovo zna crkva i to znaju moćni vlastodršci. Zbog toga nema više inkvizicije, sudova, lomača, proterivanja i prokazivanja. Satanisti danas mogu, uz uslov odbacivanja agresivnih formi ponašanja, potpuno slobodno da osnivaju svoje crkve, bratstva, redove, da šire svoje učenje, objavljuju knjige, učestvuju u javnim debatama, da se slobodno deklarišu i neometano pokazuju svoju ornamentiku i simbole, mogu i medijski da se eksponiraju i slobodno šire internetom, što i ne treba posebno naglašavati. Kada bi sabrali sve sataniste, njihov broj bio bi manji od 0,1% populacije i svako ko poznaje teoriju društvenih analiza i tokova zna da se ovakva cifra smatra "statističkom greškom". Ovaj "dodeljen" mu nivo u okviru svetskog poretka, Satanizam neće moći nikada da prevaziñe i izraste u silu koja je sposobna da menja svet, jer se on planski kontroliše svim sredstvima od strane sprege crkva-politika, s jedne strane, a s druge, autohtonost koja Satanizmu nedostaje, uzrokuje pre svega ukupnu šarolikost samog Satanizma kao učenja i konstantno cepanje i raslojavanje meñu samim satanistima na mnogobrojna "učenja", crkve, organizacije, grupe, pokrete, redove, bratstva, lože, sekte ili kako god se nazivali, a ne retko i sa izraženim meñusobnim sukobima. Odsustvo autohtonosti znači zapravo nedostatak učenja koje dolazi direktno iz Izvora ili se od Izvora prenosi nasleñem. Sve forme satanističkih učenja predstavljaju sinkretizam koji nastoji da u vezu dovede mnoge drevne misterije i predstavi kao svoje "nasleñe". Otuda se rañaju fanatična nastojanja da se prouče i inkorporiraju sva moguća učenja i tradicionalna znanja. I zbog toga je raznovrsnost spoznaje u Satanizmu tolerantna, prihvatljiva pa čak i potrebna. Iz istog razloga je i osnovni moto satanističke doktrine samostalan put, samorazvoj i izgradnja sopstvenog sistema kroz iskustvo. Meñusobno povezivanje ovakvih individua je samo uslovno povezivanje čija je svrha povezivanje stečenih znanja i iskustava koja treba da doprinesu ubrzanom procesu samorazvoja i olakša pristup iskustvenoj spoznaji svake individue za sebe. Čak se ne insistira ni na izjašnjavanju kao sataniste, dovoljno samo prihvatiti osnovna načela Staze Leve Ruke - LHP (Left Hand Path) tradicije modernog i spiritualnog Satanizma. Sinkretizam kao glavno obeležje satanističkog učenja i neautohtoni samorazvojni put spoznaje kroz LHP otvara jednu ogromnu širinu stvarajući iluziju slobode i osloboñenja koja u svojoj krajnosti takoñe predstavlja ograničenje i nemogućnost Istinske Spoznaje Prirode Stvarnosti. Iskustvo koje se ovde naglašava kao najvažniji princip spoznaje nije ona vrsta duhovnog iskustva Spoznaje koju poseduje svaka autohtona tradicija. Ovde se radi o takozvanom eksperimentalnom iskustvu zasnovanom na "praksama" proisteklim iz "teorija" sinkretistističkog pristupa saznavanju prostim upijanjem informacija kroz proučavanje knjiga, raznih spisa i drugih posrednih izvora. Otuda je u Satanizmu ta velika šarolikost teorija i praksi koje nisu ništa drugo do mentalna lutanja u nastojanju da se doñe do spoznaje. To je izrok konsta-

39

ntnog skakanja sa sistema na sitem, prelaska iz prakse u praksu, eksperimentisanja i preispitivanja. Kada se takvo opskurno znanje udruži sa prenaglašenim egom stvara se nepremostiva blokada direktnom iskustvu spoznaje, pa otuda u Satanizmu ima toliko "padova" i neuspeha koje upravo ego u izvesnim trenucima nemoći koristi primoravajući čoveka da posegne za svim mogućim i dostupnim sredstvima da bi se eventulano dosegao cilj. Otuda je u Satanizmu i ta opšta tolerancija prema svim sredstvima, koja ne retko vode svakavim izopačenostima. Mnogo je tu tužnih i jadnih životnih priča koje, s druge stane, predstavljaju "vetar koji duva u leña" crkvenim apologetama. Dakle, opet je forma antagonizma u potpunosti uspela. Oni pak "malo uspešniji" tvrde kako oni koji su "pali" nisu dovoljno radili na sebi, a kako je Satanizam individualni put, to je i odgovornost za sve posledice na samoj individui. Preživljavaju samo najači (animalizam je u priličnoj meri karakteristika svih formi Satanizma). Ima meñu satanistima i onih kojima ovo neprestano lutanje na mentalnoj ravni odgovara kao stanje. Oni su uspeli da svoj sinkterizam "oplemene" izveznim mentalnim tehnikama, po istom principu, i ostvare kakve takve rezultate, "zaokružujući" to svoje iskustvo kao sistem. Kada se takav sistem pomeša sa svetovnim oblikom života on, s jedne strane, pruža egu autoritarnost, a s druge, omogućava solidan izvor prihoda i lagodan život. Ne prevaziñeni antagonizam izmeñu LHP i RHP pravaca osnovni je uzrok nemogućnosti direktnog iskustva Spoznaje. Satanisti tvrde da oni komuniciraju sa višim silama, Demonima, raznim entitetima, pa i samim Satanom i da je u toj komunikaciji i izvor njihovog saznanja. Ova tvrdnja proističe upravo iz onog okvira pokušaja da se nadomesti neautohtonost i prikaže suprotno. Tvrdim, a to kažem upravo iz "spoznaje" i opisa "prakse" samih satanista, da ove komunikacije nema i da se sva praksa odvija na mentalnom nivou koja uz pomoć raznih meditacija moći i sličnih tehnika, delimično izvlači iz nesvesnog senke arhetipova. Kada se ova "saznanja" pomešaju sa znanjem prikupljenim kroz svetovno izučavanje onoga što je dostupno, svest sataniste izrasta i utemeljuje se u samobmani "uspešne prakse". Ta iluzija uspešnosti i postizanja "rezultata" potpuno samostalnim radom i pristupom, kamen je temeljac razvijanju ega i egoističnom pristupu posmatranju i doživljavanju sveta, što je i temeljna osobina svakog sataniste. Težnja da se čovek usavršava stalnim radom, učenjem, širenjem znanja, meditacijama i ritualima jeste pozitivna kvalifikacija, ali bez autohtonosti najviši stepen duhovne Spoznaje, nivo adepta ostaje nedostižan cilj. Satanizam svestan ograničenja i nedostataka prihvata, pa u izvesnoj meri čak i prisvaja adepte, neke više, neke manje, a neke čak i odbacuje. I ovde se jasno ogleda onaj egoistični pristup poimanja koji teži da sve stvari prilagodi sebi i kroz sebe i koji u krajnjoj instanci prarasta u narcisoidni egoizam. Težnja da se dosegne stanje adepta ide u obrnutom smeru, kroz poništenje ega kako bi se iskonsko Sopstvo oslobodilo. I to se dogaña u jednom trenutku kao Prosvetljenje na Stazi Spoznaje, i to u onom trenutku Spoznaje kad se dodirnu protežna i neprotežna Beskonačnost, trenutku u kojem ego potpuno iščezava i iskra Sopstva se rasplamsava u Jedinstvu Univerzuma. Adept je adept zbog toga što je dostigao najviši nivo Spoznaje i uvid u Prirodu Stvarnosti, bez obzira na ono šta je vidljivi prikaz njegovog postinuća i Spoznaje. Uzimajući sve u obzir, Satanizam kao učenje ne može biti Put Spoznaje. Satanizam može da bude, i jeste samo jedan od okidača koji pokreće na akciju traganja, akciju koja treba da probudi uspavano ljudsko biće, ali samo uz uslov da ta potraga, što pre i što brže iskorači iz okvira Satanizma. Satanizam može da bude i Kult Satane, ali

40

opet, to može da postane samo ukoliko poseduje autohtonost, što se za moderne samoproklamovane obožavaoce Satane ne može reći. Moderni Satanizam, koji je nastao iz antagonizma uz odsustvo autohtonosti, je paradigma iz koje nikada nije izrastao nijedan adept. Stoga, pre bi se moglo reći da je Satanizam praksa koja razvija oportunizam umesto paradigme. Kad je reč o ateističkom satanizmu, doktrinama Lavejevskog Satanizma tu se čak i ne može govoriti o Satanizmu u pravom smislu reči. To je u potpunosti paradigma koja je izgrañena na antagonizmu sa hrišćanstvom. Egzistencija obe antagone strane je meñusobno uslovljena te jedna drugoj predstavljaju "hranu života" odnosno supstrat opstanka. U takvoj poziciji obe antagone strane podložne su raspadu i nestanku delovanjem Univerzalnog Zakona Kretanja po kojem svaka forma koja teži statičnosti biva uništena u vremenu. Da bi Satanizam izrastao u učenje koje može da čoveka dovede na Stazu Spoznaje neophodno je da samog sebe prevaziñe kako bi iskoračio iz okvira antagonizma iz kojeg je potekao i da se usredsredi na stvaranje potpuno samostalnog i nezavisnog autohtonog sistema, i to sistema koji u kranjoj instanci dovodi do poništavanja samog sebe. Ni jedan od od oblika formalnog Satanzma, u ovoj njegovoj kratkoj istoriji postojanja nije pokazao takvu sposobnost. Ne vide se čak ni tendencije razvoja u tom pravcu. Ovo se odnosi i na sve eksperimentalne oblike i neformalne grupe teističkog i spiritualnog Satanizma.

41

FILOSOFIJA MRAČNOG ČAROBNJAŠTVA Satanizam koji prevazilazi samog sebe

Red Devet Uglova Izvor: Connell Monette, "Krv, Vino, i Zlatni Lanac", 2012

Sigil Reda Devet Uglova Uporedo, sa razvojem ostalih satanističkih doktrina, sedamdesetih godina prošlog veka, nastaje i razvija se "treći" pravac koji doktrinarno u potpunosti uspeva da izañe iz okvira izvornog antagonizma i preraste u formu sa težnjom ka prevazilaženju i same forme. To je takozvana "sinsterna", sedmorostruka staza spoznaje ONA tradicije (Order of Nine Angles) - Red Devet Uglova. Bez obzira na različitost pristupu i interpretaciji ove paradigme usled krajnje individualnog pristupa (LHP) i pojedinim osobenostima kojima bi se mnogo što šta moglo zameriti, ONA paradigma predstavlja skoro zaokružen sistem koji po svojim karakteristikama prevazlazi okvir samog Satanizma, zbog čega sam je u ovom spisu uslovno i označio kao "treći pravac". Za razliku od teističkog i ateističkog Satanizma, ONA izrasta u potpuno samostalno i nezavisno učenje, koje je iskoračilo iz okvira antagonizma paradigmi formalnog Satanizma. Po svojim osobenostima razvoja paradigme, Red Devet Uglova se ne može svrstati u Satanizam iako se u temelju same doktrine oseća njegovo snažno prisustvo. Anton Long, inicijalni pokretač ONA, prestavlja misteriju koja se ne razotkriva članovima pokreta, čiji stvarni identitet ostaje skriven. Long tvrdi u svojoj biografiji da je roñen kao Britanski grañanin, koji je u mladosti intenzivno putovao širom sveta gde se susretao sa različitim tradicijama kroz koje je stekao izvesna saznanja. Bio je posvećen učenju klasičnih i drugih starih jezika i okrenut izučavanju okultnog i paranormalnog. Nakon istraživanja nekoliko engleskih okultnih društava, smatrajući ih

42

uobraženim i ne tako prikladnim, počeo je tragati za grupama koje su bile primerenije njegovom shvatanju toga kako zapravo okultna društva treba da izgledaju. Jedna od takvih je bila i Mančesterska satanistička grupa pod imenom "Ortodoksni Red Princa" (Ortodox Temple of the Prince), a kasnije i "Red Sunca" (Temple of the Sun). Nakon izvesnog vremena, došao je u kontakt sa tajnom paganskom tradicijom matrijarhalnog karaktera, nazivanom s njegove strane "kamladska" (Camlad) tradicija. Long je iniciran u kamladsku tradiciju, nakon čega je postao i voña. Pod njegovim voñstvom, negde u ranim sedamdesetim kamladski koven se spojio sa dva slična društva "Noktulijanci" (Noctulians) i "Redom Sunca" koji izrastaju u Red Devet Uglova. Povezivanje ova tri reda, uslovilo je sintezu hermetičkih, paganskih i satanističkih elemenata na kojima je utemeljena nova paradigma. Meñutim, Long u svom kritičkom preispitivanju zaključuje da je satanizam samo "kozmetička" forma te se okreće sinkretizmu i paganstvu, ali ne neopaganskim pokretima poput Vike, Asatru i sličnih. Do devedesetih godina prošlog veka, Long intezivno razvija i oplemenjuje osnovne postavke Reda Devet Uglova, zajedno s mitosom, strukturom, strategijskim ciljevima i formama izražavanja i ispoljavanja same paradigme. Struktura Reda je zamišljena kao "virtuelna" organizacija bez autoritarnog voñe sa ciljem da preraste u "globalni entitet" koji sačinjavaju takoñe "virtuelni" ogranci (Neksioni). Takvi danas postoje u Americi, Australiji, Brazilu, Egiptu, Nemačkoj, Italiji, Irskoj, Portugalu, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji i Južnoj Africi. Izvorni ogranak, znan kao "Nulti Neksion" (Nexion Zero), bio je smešten u Engleskoj, ali s dolaskom novih zemalja, dva najstarija ili "admiralna" neksiona postaju WSA352 u Americi predvoñen od strane Chloe Ortega, koja posle povlačenja Longa 2012. godine postaje službeni portparol Reda, i "Temple of Them" u Australiji koji predvodi Rjan Anšaung. Red je zamišljen kao tajna organizacija koja nema stvarnog voñu niti centralnu upravu koja ima autoritet nad članstvom. Organizacija je zapravo skup samostalnih individua, koje se meñusobno nazivaju "devetnjacima" a neformalno su okupljeni u neksione prema najbližoj geografskoj pripadnosti. Devetnjaci nisu članovi Reda, već slobodni i samostalni "saradnici" koji doprinose ukupnoj izgradnji paradigme. Anton Long, kome su pripisane zasluge za začetak Reda, takoñe prestavlja "virtuelnu" ličnost kreiranu od strane nepoznatog osnivača ili nekolicine individua, te on u stvarnosti i nije voña već samo "ideja voñe", koja se može pojavljivati i u budućnosti da pruži voñstvo Redu po potrebi. Long je zamišljen kao energija koja ima funkciju validacija struja i ideja unutar samog Reda. Ovako razvijena struktura Reda stvorena je sa ciljem da se onemogući eventualni pokušaj "preuzimanja" Reda i podložnost raskolima kakvi prate druga okultna društva. "Jedna osoba može voditi jedan neksion, a nikada ceo Red". Iako nema centralnog autoriteta unutar Reda, ne treba reći da nema voñstva ili strukture. Članovi koji su osnovali Red, često poznati kao "Stara Garda", služili su kao unutrašnji savet od začetka Reda. Direktno ili indirektno, Stara Garda je vodila i oblikovala mnoge mlañe neksione, i njihova reč nosi popriličnu težinu. Mnogi mlañi saradnici Reda rade na tome da ostvare kontakt sa Starom Gardom u nadi da će dobiti podučavanje ili pristup originalnom usmenom učenju ONA. Meñutim, taj "unutrašnji krug" zadržava popriličnu skrivenost pa time i uslovnu nedostupnost pravom identitetu Stare Garde koja se drži u tajnosti. Oni su poznati pod pseudonimima Christos Beest, Sinister Moon, DarkLogos, PointyHat15. Stara Garda je radila zajedno sa Antonom Longom kako bi odlučili koji aspekt paganske tradicije će preneti na mlañe generacije Reda, a te odluke su najbolje vidljive kroz mnoge

43

ONA "objave" javnosti. Meñutim, krajem 2011, Stara Garda se povlači iz sfere javnosti, neposreno pre povlačenja Longa nekoliko meseci kasnije. Na scenu stupa "Nova garda", novi devetnjaci koji su se uzdigli na istaknute pozicije, iako, tehnički, ni jedan neksion nije iznad drugog, jer meñu "ćelijama" Reda postoji sistem ravnopravnog prepoznavanja. Meñu novim neksionima su: britanske Kćerke Bafometa (Dauthers of Baphomet), italijanska Secuntra, kanadski Aerhaosh, i Strana Nacija (Alien Nation) na Islandu. Najistaknutiji i najglasovitiji su, meñutim, vodeći neksioni: australijski "Hram Njih" (Temple of Them) i američki "Priznanje Bele Zvezde" (White Star Acception), poznatiji kao WSA352. Odsustvo formalnog centralnog autoriteta nadomešteno je pozicijom unutar Reda znanom kao "Spoljni Predstavnik" ili "Portparol ONA za spoljašnjost". Ova figura je de facto glas Stare Garde u samom Redu. Tokom poslednjih četrdesetak godina, brojne poznate ličnosti su imale tu poziciju. Najzapamćeniji je bio Christos Beest, pseudonim za britanskog umetnika i kompozitora Richarda Moulta, koji je služio kao Spoljni Predstavnik tokom devedesetih godina prošlog veka. Savremeni okultista Majkl Ford postao je spoljni predstvanik ONA 1996., pod pseudonimom "Vilnius Thornian", ali se 2002. godine odrekao te uloge. Chloe Ortega iz WSA352 je nominovana kao Spoljni Predstavnik od Stare Garde upravo pre njihovog povlačenja 2011. godine. Ona je prvi ženski Spoljni Predstavnik u javnoj istoriji Reda. Poznata po svojim progresivnim idejama i nastojanju da unese promene u Red posvećujući se stvaranju "hibrida" paganske, hermetičke i satanističke ONA filosofije sa budističkim, pa i drugim orijentalnim učenjima. Ovakva nastojanja se ogledaju u nameri da Red bude manje asociran sa satanizmom, kao u prošlosti, a više sa tantričkim, islamskim, i drugim istočnim tradicijama. Iz ovog spoljašnjeg i vidljivog predstavljanja Reda Devet Uglova, prostim logičkim sagledavanjem ne vidi se nikakva posebnost niti "novoeonska" forma koja ovu organizaciju izdvaja iz korpusa sličnih starih organizacija koje devetnjaci nazivaju "staroeonskim" i prevaziñenim. Iako je sve pretočeno u "virtuelnu" formu, sama forma sadrži sve osnovne elemente na kojima počivaju i sva ostala okultna udruženja. Ima svog osnivača i utemeljivača u Antonu Longu, ima svoju centralnu upravu oličenu u "Staroj Gardi" sa svojim "Spoljnim predstavnikom" kao spoljašnjim koordinatorom, ima svoje emisare prestavljene kao "Novu Gardu" i ima svoje članstvo, "saradnike" koji predstavljaju telo organizacije ili jednostavnije rečeno "radnu snagu" koja treba da radi na stvaranju "novog poretka". Osim kompletne organizacione strukture, Red ima, što ćemo kasnije videti, i svoje fundamentalne principe, ontologiju i filosofiju, okultnu teologiju i demonologiju, i ima svoju praksu (sinsterna staza), a sve to se "objavljuje" članstvu (spoljašnji krug) i javnosti u skladu sa odlukama "unutrašnjeg kruga" odnosno Stare Garde. Ukoliko nešto i zakaže u radu i razvoju, tu je uvek "virtuelni" Anton Long koji će se po potrebi pojaviti, čak i u budućnosti, kao stub i stožer oganizacije i koji će svojim savetima koordinisati rad i ideje unutar samog Reda, čuvajući tako jedinstvo i opstanak same organizacije i njene paradigme. Odlično zamišljena ideja, ali neodoljivo podseća na mesijansku ideju voñe (mojsijevski kompleks), koji u ovom slučaju nije klasični pojavni voña niti spasitelj već ideja ili entitet koji upravlja svaranjem novog poretka i koji treba da "povede" članstvo, odnosno sledbenike iz kauzalnog, ovog sveta u akauzalni svet, odnosno "obećanu zemlju". Takoñe, upečatljivo se vidi i težnja za naglašavanjem autohtonosti same paradigme kroz inicijaciju i posvećenje samog osnivača u stari paganski koven kojem čak

44

i sam daje ime kako bi ga formalno predstavo, jer je koven tajan, pa samim tim i nedokaziv u smislu njegovog postojanja, nakon čega on vrši "istorijsku misiju" sinkretističkog spajanja nekoliko tradicija u novu koju objavljuje javnosti kao Red Devet Uglova koji treba da donese novi poredak. Tu je i nedodirljivost Stare Garde, odnosno unutrašnjeg kruga, do kojih se može doći uz posvećeništvo i mukotrpan rad da bi se primilo i ono tajno, skriveno znanje. Analogije koje sam ovde izneo jesu krajnje prizemne, možda čak i tendeciozne da se može reći da one nemaju utemeljenje sa realnošću samog Reda, ali su neophodne kako bi se razumela ukupna struktura same organizacije, njenog nastanka i razvoja. Uvek se može izneti mišljenje da je ovakvo viñenje "nerazumevanje" same paradigme na višem akauzalnom nivou, za koji je potrebno "prosvetljenje", meñutim, priroda samog Reda egzaktno jeste zemaljka u svom pojavnom smislu pa se i ne može drugačije tretirati. Ukoliko bismo posmatrali stvarnost pojavnog isključivo iz perspektive akauzalnog, u tom smislu sama paradigma, a posebno njena organizaciona struktura nisu ni potrebni, pa bila to i "virtuelna" varijanta pojavnosti. Red Devet Uglova ima pet suštinskih principa i to: 1. Put praktičnih dela - Odnosi se na ubeñenje da je ONA kolektiv delovanja, a ne samo razmišljanja. Od Inicijanta se očekuje da živi egzeatičan život, što znači život suprotan društvenim konvencijama i zaista zakonima. ONA Inicijant tako može odlučiti, po sopstvenom izboru, da postane osvetnik, vojnik ili kriminalac u svojoj potrazi da shvati život kroz delovanje. 2. Put Redukcije - Najkontroverzniji je ONA princip i ima dve strane sagledavanja. S jedne, odnosi se na uverenje ONA da nekom ljudskom "šljamu" nema mesta u društvu, tako da zaslužuje da bude uklonjen. Stoga, ONA član može odlučiti da se priključi policiji kako bi stekao borbeni trening, i tako iskoristi svoj položaj vlasti da ubija kriminalce umesto da ih hapsi. S druge strane, ovo načelo se takoñe odnosi na krvnu žrtvu Mračnim Bogovima, na način sličan onom opisanom u prehrišćanskoj Evropi meñu keltskim i germanskim plemenima ili meñu nekim šaivitskim sektama u klasičnoj Indiji, ili kao u ranom modernom društvu Tugija. 3. Put Rodne Časti - Ovaj princip naglašava neophodnost solidarnosti i meñusobnog poverenja, časti i poštovanja meñu različitim neksionima i članovima ONA. Red posmatra svoje članove kao proširenu porodicu, i za retke slučajeve svañe, poseduje vrlo jasne smernice kako je dozvoljeno postupiti u takvim slučajevima. Jednostavno govoreći, ONA štiti svoje. 4. Put Opozicije Magijanskim Apstrakcijama - Ovaj princip se odnosi na protivljenje ONA onome što doživljavaju kao nelegitimnu Magijansku (zapadnu Judeo-hrišćansku) kontrolu nad globalnom kulturom i ekonomijom. Red insistira da se njegovi članovi bore protiv sila poput globalizma i osionog kapitalizma u nameri da se vrate ranijem, manje eksploatativnom obliku društva. 5. Put Rounwytha Tradicije - ONA uči da je Magijanska kultura značajno umanjila ulogu žene u društvu i duhovnosti. Stoga, ona ohrabruje povratak Rounwytha tradicije, koja je mistična, empatska i narodna tradicija, koja obuhvata i koja se ugleda na Božanski Ženski Princip. Sam termin gotovo izvesno potiče od staro engleskog runwita što znači "onaj koji razume" ili možda "onaj koji zna tajne".

45

S obzirom na sve što je rečeno, poseban komentar na osnovne principe Reda Devet Uglova nije potreban osim što treba naglasiti njegovu crtu destruktivnosti u odnosu na ostatak ljudske civilizacije, bez obzira kakva ona uistinu jeste. Spiritualna paradigma Reda Devet Uglova je sinkretistička i evoluirajuća. Začeta je na tri odvojene tradicije Kamladsku, Nokturijansku i učenju Hrama Sunca. Najbolje se može opisati kao mračni anglo-keltski paganizam sa snažnim satanističkim prizvucima. Tokom svog razvoja, ONA je inkorporirala izvesno, i nadalje rastuće, hermetičko znanje, alhemijsko nasleñe i terminologiju koja potiče iz srednjovekovne indijske i islamske ezoterije. Red je u osnovi veoma raznovrstan povodom tipa "saradnika" koje privlači. Meñutim, suštinska mistična tradicija ONA je Sedmostruka Staza, poznata još kao Hebdomadrija. Sedmostruka Staza je u suštini hermetički sistem koji sebe definiše kao duboko ukorenjenog u Zapadnom okultizmu, i pruža put ka uzdizanju koji je izuzetno težak u fizičkom i psihičkom smislu. Sedam se odnosi kako na sedam stepena Puta, tako i na sedam planeta kojima se pripisuje ezoteričnost. Sedam etapa Staze su: 1) Neofit, 2) Incijant, 3) Spoljni Adept, 4) Unutrašnji Adept, 5) Majstor/Gospodarica, 6) Veliki Majstor/Gospodarica i 7) Besmrtnik. Za razliku od ostalih sistema zasnovanih na stepenima, ONA ne nudi inicijaciju svojim učenicima, već umesto toga učenici se moraju sami inicirati kroz lične rituale stepena i izazove. Na primer, osoba koja želi započeti Put mora pribaviti i proučiti ključne tekstove, i izvesti privatni hermetički ritual pod Punim Mesecom. Nakon što to učini, stiče prvi stepen (Inicijant). Da bi dostigao drugi stepen, od njega se zahteva da nauči suštinske tekstove i počne ovladavati odreñenim ključnim praksama, kao i da se podvrgne režimu fizičke pripreme. Važne prakse takoñe uključuju učenje raznih varijanti speva (čanta), rad sa stazama pomoću posebnog "sinisternog" tarota koji magičar mora konstruisati ili poručiti, te razvoj veštine u posebnoj igri poznatoj kao Zvezdana Igra, o kojoj su dati detalji u ključnim tekstovima Reda. Rituali stepena (u smislu rituala prelaska) za četvrtu etapu (Unutrašnji Adept) uključuju i život u potpunoj izolaciji u trajanju od najmanje jednog godišnjeg doba, kao i sposobnost preći biciklom, pretrčati ili prepešačiti značajne razdaljine. Stoga, svaki naredni stepen zahteva sve teže izazove, koji kulminiraju na petom stepenu (Majstor) na kom mistik treba preduzeti fizičke izazove koji se mogu porediti sa triatlonom, kao i razviti/naučiti nekoliko ezoternih veština tokom puta. Iz prezentovanog se jasno vidi da je inicijacijska praksa Reda Devet Uglova sasvim uobičajna sledbenička forma, iako je inicijat čak i formalno samostalan i nezavistan te sve mora obaviti sam i bez prisustva autoriteta, pa čak i sam osmisliti, tj graditi svoj Put (LHP). U sutini je nalik mnogim paganskim i šamanističkim praksama samoinicijacije i inicijacije u kojima postoji izvesna sloboda i samostalnost, koje su zapravo privid jer postoji osnovna suštinska forma koja se mora striktno poštovati. Praksa sedmorostruke staze je, ne po formi, već po svojoj suštini, u potpunosti nalik svakoj drugoj inicijacijskoj okultnoj praksi. Sedmostruka Staza u jednom od svojih vidova insistira na učenju kroz poteškoće, nalik spartanskoj obuci u staroj Grčkoj, ali i kroz sve druge oblike takozvanog "uvida". Kada inicijant doñe do odreñene etape u svom duhovnom razvoji (Spoljni Adept), od njega se zahteva da preuzme ulogu koja se ne razlikuje od ostalih svetovnih ili profesionalnih praksi, gde za period od nekoliko meseci inicijant mora praktikovati novi način života. Uloge "uvida" koje je ONA predlagala tokom osamdesetih i ranih deve-

46

dsetih godina prošlog veka su pretežno bile kriminalne ili vojne. U jednom od takvih "uvida" inicijant treba da postane profesionalni provalnik. Cilj je specijalizovati se u odreñenoj oblasti, kao što su fina umetnost ili nakit, i postati "ekspert" u toj oblasti i u tehnikama potrebnim da se te stvari pribave. Jedan od predloga je i preuzimanje uloge ekstremnog političkog aktiviste kroz učešće u aktivizmu ekstremne Desnice. Cilj je izraziti fanatizam na delu i biti smatran od strane "ljudi koji ispravno misle" ekstremistom ili opasnim. Jasno da su ove rane uloge su bile potencijalno vrlo opasne, sa velikim izgledima da inicijanta suoče sa opasnošću i nasiljem. Stoga se krajem devedesetih godina prošlog veka i u prvim godima ovog, uvode i nove prakse "uvida" koje podrazumevaju obavezu da se jedan deo života provede kao pripadnik neke od religija ili grañanskih organizacija. Ovaj drastični zaokret u mogućim ulogama može se tumačiti ne kao omekšavanje pronasilnih ubeñenja ONA, već pre kao korak ka internacionalizaciji Reda i sticanju iskustva u svim svetovnim aktivnostima. Takoñe, prilično podseća na razvijanje sposobnosti infiltriranja u sve pore društva i javnog života i ovaj koncept nalik je praksama terorističkih organizacija. Slike koje slede, preuzete sa internet strana ONA, nedvosmisleno pokazuju ove tvrdnje.

Praksa "uvida" Sedmorostruke staze U istoriji ezoteričnih i hermetičkih organizacija je uvek bilo i danas ima sličnih tendencija, kao što su masoni, iluminati i razne slične organizacije iz miljea "tajnih društava", meñutim, ONA je prva organizacija koja je javno istupila sa ovakvim stavovima kao što su destruktivnost, nasilje i žrtvovanje ljudi u cilju odstranjivanja slabosti i bezvrednosti iz čoveka. Prema mišljenju nekih pripadika Reda, ONA je pravi Satanizam koji zahteva prelazak na stranu zabrenjenog i protivzakonitog, odnosno na stranu "zlokobnih sila kosmosa". ONA individua treba da bude neustrašiva, slobodna, orna da istražuje i otkriva život. Takav pojedinac će društvo transformisati u višu, "bolju civilizaciju". Zbog ovakvih radikalnih razmišljanja Red Devet Uglova je odbačen od strane pripadnika mnogih satanističkih grupa, a prema policijskim izvorima, nalazi se na prioritetnim listama za nadzor i praćenje.

47

Red Devet Uglova smatra da je pojavni svet koji mi nastanjujemo, kauzalni svet u kome važe zakoni uzroka i posledice, vremena, prostora i gravitacije. Kauzalni svet je mesto gde su zakoni fizike apsolutni i gde je nauka dovoljna da objasni i shvati sve stvari. Pored ovog, kauzalnog sveta, ONA uči i o postojanju akauzalnog koji se odnosi na natprirodnu oblast u kojoj su zakoni fizike besmisleni i gde se vreme i prostor poimaju ili postoje na načine koje većina ljudi ne može shvatiti. Akauzalno igra centralnu ulogu u mističnoj tradiciji Reda. Sam koncept Adepta je povezan sa poimanjem akauzalnog i sposobnošću da ga "uprisutni" odnosno da privuče numinozne energije iz akauzalnog i da ih sprovede u ovaj svet, kako bi izazvao promene u skladu sa čarobnjačkim namerama. To je ono što je efektivno i što čini magiju ili čarobnjaštvo, prema mističnoj paradigmi ONA. Prema glavnim tekstovima Reda, čarobnjaštvo je kompleksno i podeljeno na tri kategorije. Najjednostavniji vid magije je spoljna (ili hermetička) i odgovara onome što većina ljudi i zamišlja kada pomisli na magiju: ljubavne čini, kletve, čini za sreću, čini za bogatstvo, dobru žetvu i slično. Druga kategorija magije je unutrašnja, koja se fokusira na transformaciju čarobnjaka iz nečeg ljudskog u nešto vanzemaljsko. Poslednja kategorija je Eonska Magija koja nije fokusirana na čarobnjaka ili njegove ciljeve, već na stvaranje široko rasprostranjene promene na nivou društva. U smislu teorije koja je iza magije ili čarobnjaštva, smatra se da su ljudi sposobni stvarati natprirodne promene u kauzalnom svetu, jer su i sami živi neksioni (ulazi) ka natprirodnoj akauzalnoj ravni. Kako je akauzalno izvor ogromne moći, ne smatra se potpuno sigurnom ili prijateljskom oblašću i veruje se da je nastanjeno bićima koja su drevna i moćna. Mračni Bogovi su jedna od definišućih odlika Reda Devet Uglova koji predstavlja jedinstven panteon sinisternih entiteta sa kojima se od "mistika" očekuje da radi. Mračni Bogovi su jedinstveni za ONA, jer njihova imena i sigili se ne mogu naći u drugim savremenim ili istorijskim sistemima hermetičke ili paganske tradicije. Red nije dogmatičan povodom njihovog postojanja i smatra da mistik može sam odlučiti da te entitete doživljava kao stvarne entitete ili kao delove podsvesti. Tekstovi ONA daju imena i sigile nekih mračnih Bogova zajedno sa instrukcijama kako ih kontaktirati, uz upozorenje da takav poduhvat može izazvati ludilo ili čak smrt ukoliko se loše odradi. U eseju "Mračni Bogovi: Osnovni Uvod za ne-Adepte", ONA kaže: "Prema sinsternoj tradiciji, Mračni Bogovi su stvarni entiteti koji postoje u akauzalnom univerzumu. Prema našoj prostornoj, kauzalnoj percepciji, ova bića se mogu posmatrati kao "bezvremena" i "haotična" (i takoñe zastrašujuća, da ne kažemo i "nemoralna"). Kako je naša svest delom akauzalna, ovi entiteti nam se mogu manifestvovati, ili ih možemo delimično opaziti. Iskušenje Ambisa uključuje suočavanje sa tim entitetima i prihvatanje njih onakvih kakvi jesu, odnosno nevezano našom iluzijom suprotnosti i navodnim konfliktom izmeñu "dobra i zla". Filosofija kauzalnog i akauzalnog uopšte nije nova niti po bilo čemu posebna. Kompletna predstava mistične tradicije ONA je identična drugim mističnim i hermetičkim tradicijama koje se isto tako zasnivaju na poimanju ovog pojavnog sveta i onostranog u kome borave stvarni entiteti. Magija se u svim tradicijama ovog tipa i doživljava kao sposobnost i veština kojom mag iz onostranog privlači sile kojima deluje u ovom pojavnom svetu. Najstarije magijske tradicije takoñe smatraju da su Drevni Bogovi bezvremena i neuslovljena bića polarnostima poput dobra i zla, a Iskušenje Ambisa koje se navodi nije ništa drugo do praksa Prelaska Bezdana u kojoj se mag suočava sa ovim arhetipskim i običnom čoveku nespoznatljivim silama. Po

48

drevnim magijskim tradicijama mag se takoñe smatra Kapijom kroz koju se sile onostranog mogu manifestovati u pojavnom. Dakle, ovaj deo učenja Reda Devet Uglova je i jedini deo koji ima utemeljenje u klasičnom magijskom smislu te se stoga i može smatrati ispravnim pogledom na ukupnu pojavnost univerzuma. Imena mračnih Bogova panteona mistične tradicije ONA neću spominjati osim napomene da su njihova imena izvedena iz zvezdane mape, a u jezičkim oblicima su to najčešće forme starih grčkih, arapskih, persijskih i indijskih naziva sa latinsko grčkim prizvukom. Isti je slučaj i sa sigilima ovih entiteta. Kako ova bića nemaju izvornost u bilo kojoj od tradicija, a sama ONA paradigma ne poseduje autohtonost u tom smislu očigledno je da se radi o potpuno izmišljenom panteonu Bogova, odnosno bića koja borave u akauzalnom, pri čemu su postojeće tradicije predstavljale samo uzor po kome je izgrañen ovaj jedinstven sistem i krajnje vidljivo u nameri da se stvori sopstvena autohtonost. Dalja analiza i predstavljanje paradigme Reda Devet Uglova nepotrebna je, jer se iz ovog vidljivog prikaza jasno može sagledati priroda same paradigme i pokreta u celini. Treba naglasiti još samo jedan momenat, a to je da ONA veruje da je trenutni eon propao, i da je globalna kultura obolela od tereta sopstvene stagnacije. Korporacijska pohlepa, politička nestabilnost, religjiski ekstremizam, ekološka razaranja su sve samo simptomi Magijanskog (judeo-hrišćanskog) neuspeha u voñstvu. Rešenje Reda jeste objavljivanje novog doba, neke vrste zlatnog doba u kom bi se društvo vratilo nekim plemenitijim idealima i kulturnim normama, i u kom bi socijalna struktura bila bazirana na plemenima više nego na državama. Ovo će biti ostvareno povratkom mračnih Bogova, koji se mogu razumeti u bukvalnom ili figurativnom smislu. ONA veruje da će promena u sadašnjem dobu biti oglašena dolaskom Vindeksa, herojskog revolucionara koji će voditi pokret za obnavljanje pravde. Vindeks (osvetnik na latinskom) se smatra za onog ko će biti uspešan u "uprisutnjavanju" akauzalnih energija u kauzalnom svetu. Vindeks se doživljava kao heroj u homerskom grčkom smislu te reči, što bi označavalo polubožanskog ratnika. Veruje se da će Vindeks povesti ONA do istaknute pozicije ili dovesti na vlast u novom eonu. Vindeks može biti muško ili žensko i bilo koje etničke pripadnosti i smatra arhetipom čijem otelotvorenju treba da teži svaki mistik na Sedmostrukoj Stazi. Da li je uopšte ovde potreban još neki komentar. Sasvim se jasno vidi onaj prvobitni satanistički pristup poimanja ovog sveta kao pokvarenog koji viče na judeo-hrišćansku tradiciju. Samoproklamovanje u silu novog eona je očigledno sa sve prisutnim iščekivanjem "heroja" koji će ih povesti u novi eon. Tipična interpretirana mesijanska ideja koja se čak i ne razlikuje od jevrejske interpretacije mesije koji takoñe treba da bude junak, kralj i oslobodioc na zemlji svih izraelaca koje će povesti u novo doba. Po svemu što se iz ovog ukupnog prikaza vidi ONA, iako izlazi iz okvira formalnog Satanizma, prevladava u dobroj meri izvorni antagonizam i stvarajući samosopstvenu autohtonost izrasta u samostalnu paradigmu sa svim obeležjima klasične religije iako se praksa u potunosti zasniva na strogoj individualnosti i krajnjem LHP. Pored svega pomenutog, devetnjaci nastoje da se približe svakoj praksi ili pojedincu koji ima neko znanje kako bi to iskoritili za sopstveno napredovanje i ciljeve Reda. ONA paradima je u osnovi kranje egoistična individualna filosofija. Ova tradicija je spram Svete Magije potpuno bezvredna paradigma jer predstavlja potpuno izokrenuto i materijalističko tumačenje poruke: "Da bi promeno svet, najpre treba da promeniš sebe".

49

LHP I RHP Anatagonizam meñu stazama spoznaje

"Staza Leve Ruke" je preveden termin iz engleskog jezika (Left Hand Path) skraćeno LHP i predstavlja jedan osobeni Put Spoznaje. Ne u potpunosti, ali mnogostrano je suprotnost "Stazi Desne Ruke" (Right Hand Path) ili skraćeno RHP. Oba termina izvedena su iz Tantrizma uz mnogo novih i pridodatih odreñenja i tumačenja ovde na Zapadu. U Tantrizmu ili, slobodno zapadnjački rečeno, Seksualnoj Magiji (transformacija seksualne energije) postoje dve Staze koje vode istom cilju, Desna i Leva. Prva podrazumeva tehnike transformacije seksualne energije kroz potpuno odsustvo svake seksualne aktivnosti, a druga, nasuprot ovoj, podrazumeva istu transformaciju, ali kroz seksualnu aktivnost. I to je sve o poreklu ovih temina. RHP se na Zapadu obično vezuje za religijske sisteme spoznaje koji podrazumevaju da se čovek prepusti voñstvu učitelja (sledbeništvo), a to su i svi klasični hermetički redovi i bratstva i naravno sve religije. LHP se odlikuje individualističkim pristupom, samostalnim radom i više je "magijski", uslovno rečeno. U LHP nema slušanja i voñstva. Ne postoji pravilno i pogrešno te ne postoji crno-belo. Sam odabiraš šta želiš da radiš i budeš, i sam, dobrovoljno, "plaćaš" cenu za takav izbor. Neću objašnjavati ni jednu od ove dve Staze, već ću pokušati da skrenem pažnju na nešto sasvim drugo, jer je antagonizam izmeñu ove dve grupe ogroman iz prostog razloga što onima sa desna, svi koji su LHP su bezbožnici, nevernici i slično, dok su onima sa leva, ljudi koji se nalaze na RHP sluge svojih gospodara. Naravno, uz ostale epitete kojima se meñusobno "časte", a koji su isti ma kojoj struji pripadali. U suštini, glavne osobine obe Staze se svode na fanatizam (RHP) i iluziju slobode (LHP). Zbog toga imam običaj da kažem: Izmeñu RHP i LHP biram NHP (Non Hand Path) "Stazu bez Ruku". Jedan od mnogih "branilaca" LHP-a mi je u razgovoru koji smo vodili o ovoj problematici rekao: "Taj tvoj NHP je opet LHP samo u svojoj ekstremnoj formi". To je tačno, odgovorio sam, ako na stvari gledaš kao crno-belo, kao levo-desno ili kao svetlost-tama, da ne nižem dalje sve dualističke forme. Vidiš, da upotrebim teoriju prostog kretanja, ako kreneš "desno" neminovno ćeš doći na levu stranu tačke sa koje si krenuo, i obrnuto, ako kreneš "levo" svakako na kraju dolaziš s desne strane polazne tačke. Ovo je neminovnost Univerzalnih Zakona kojima podleže Sve. Naravno, ovo je grubo rečeno u kontekstu prostornog odreñenja levo-desno. Hajde da vidimo šta je suština u svemu ovome. Svi se mi od prvog dana roñenja krećemo Desnom Stazom. Vode nas i uče najpre roditelji, potom učitelji u školama, sredina, društvo u celini i tako dalje. Kasnije počinjemo da razmišljamo i da se delimično odvajamo stvarajuči sopstvenu Levu Stazu kojom odreñujemo sebe i svoje mesto u svetu koji nas okružuje. Šta je poenta? LHP ne postoji bez RHP, niti vas RHP može odvesti bilo gde bez LHP. Poenta je u Jedinstvu. RHP je Staza koja stvara baznu osnovu. Ona gradi temelj bez kojeg se ne može niko otisnuti na LHP. Pogledajte na malo dete, ili bilo koje mladunče životinje. Zar mislite da ono može bez ovog Jedinstva preživeti!? Desilo se svakom da nekad sretne na ulici malo mače ili štene psa. Tek roñeni i otvorenih očiju, kad prohodaju, ako su odbačeni prići će svakom u nagonskom porivu za vodičem koji će ga uvesti u život, obezbediti hranu i zaštitu, a onda i sve ostalo (nagon održanja). Bez toga može naći samo smrt. Tek kasnije kada se svi instinkti (kod ži-

50

votinja) razviju ili stekne znanje (kod čoveka), jedinka je spremna da se sama o sebi stara i otisne u svet gradeći svoj "put" i slobodno birajući kakav će on biti. Prema tome, nema Levo ili Desno, već samo onako kako je jedino moguće. Kreće se Desnom Stazom da bi su trenutku izgañenog temelja moglo zaokrenuti na Levu Stazu pri čemu se stvara "spirala kretanja" kojom se nikada ne vraća na polaznu tačku već se konstantno usavršava i uzdiže. Zapadnjački um je takvog sklopa da on mora sve da razdvaja pa onda u iluziji slobode "bira". To je čest slučaj. Većina danas misli kako postoji mnogo knjiga, pa internet strana i još koje čega, pa će "on" da odluči šta će i kako će činiti. Kaže sebi: A ha, ovo je prava stvar za mene, ovo ću da radim i sigurno će mi doneti uspeh. A onda posle izvesnog vremena naiñe na nešto drugo pa kaže: Oooo, pa ovo je izuzetno, mnogo je bolje od ovoga što sam radio, sad ću ovo da radim i to će mi svakako doneti uspeh. I tako prolaze godine oprobavanjem kroz paradigme, a uistinu od početne se tačke odmakao nije. I taman kad bi trebao da i sam doñe do tog zaključka, na scenu stupa ego koji već iluzorno zaslepljenom umu kaže: Ma ja ću da gradim svoj sistem, uzeću od svega po malo što mi se svidi i nešto ću sam da smislim i to će da bude moj "put", to je prava stvar. Ali avaj kad malo bolje pogledate, onako sa strane, videćete da takav i dalje nije odmakao od polazne tačke, samo što on to više nije u stanju da vidi. Potpuno je podlegao iluzijama. Ovakav Put Spoznaje, unekoliko, može doneti neke rezultate, ali tek toliko koliko je potrebno egu da održi iluziju. I ništa više. Primera je bezbroj koje bih mogao navesti kao dokaz da se ovakav Put Spoznaje uvek vraća na polaznu tačku, ili još gore, da se uopšte i ne pomera sa polazne tačke. Stare magijske tradicije uče grañenju Jedinstva, zato se nemoj premišljati oko RHP ili LHP, već prigli zdušno NHP koji nije Staza u suštinskom odreñenju kao ove dve, niti znači odbacivanje i jedne i druge. "Staza bez Ruku" je ono što sam u jednom od mojih ranijih predavanja objašnjavao: Magijski sistem koji vodi poništenju sistema. Ili, gledaj na to ovako: Svako "busanje u prsa" u smislu "ja sam LHP" u svojoj krajnjoj instanci je ipak RHP. Kako? Kada se na tom kvazi individualizmu stvaranja sopstvene Staze odrediš prema nekom sistemu ili sinkretizmu više sistema po nekim svojim "merilima" i bez ikakvih pravila i vodiča, ti ipak prihvataš odreñene autoritete, bilo sakupljanjem knjiga po knjižarama i bibliotekama, bilo jurnjavom po virtuelnom svetu interneta. Sve to je već neko napisao, rekao ili uoblčičio u sistem. Birajući to ti prihvataš voñstvo tog autoriteta ili više njih. I slediš sistem. Dakle to je sledbeništvo, suštinski RHP. I obrnuto je slično, a u krajnjoj instanci isto. Prihvatanjem nekog sistema klasičnog hermetizma ili učenja bilo koje vrste sa voñstvom kažeš: "ja sam RHP". Imam svog učitelja i on će me odvesti na pravu Stazu kad ću biti sposoban da se samostalno otisnem u "nepregledna prostranstva Spoznaje". Dakle, suštinski je to na kraju opet LHP. Pa šta je onda bolje, ispravnije? Ni jedno ni drugo, jer su obe Staze neizvesne. Neizvesnost LHP-a se ogleda u tome što se kaže da sam odabiraš šta želiš da radiš i budeš, i sam, dobrovoljno, "plaćaš" cenu za takav izbor. A šta ako si pogrešio, a cenu moraš da "platiš"? S druge strane RHP je isto tako neizvestan. Nema garancije da je baš taj put ispravan. Dobro se zna da je svaki organizovan sistem sredstvo za "nešto drugo", o tome neću ni da govorim. Tu je odgovor za neuspeh uvek isti: "nisi se dovboljno trudio da uspeš". A da li si dobio sve da bi mogao da uspeš? I opet na kraju "plaćaš" cenu.

51

Pa dobro onda, gde je rešenje ove dileme. U Jedinstvu koje ja nazivam NHP. Dobro razmislite i pogledajte na bilo kojeg poznatog adepta, i kakav je bio njegov put. I razumećete. I ovo znajte. Spoznaja nije moguća izvan RHP-a, niti bez LHP-a. Kako ovo pomiriti? Jednostavno. Bez učitelja ili vodiča nije moguće nikamo stići. A učitelj može biti samo samo onaj ko će te naučiti kako da sam doñeš do spoznaje i izgradiš sopstvenu Stazu. I to je sve. I pored svih napisanih knjiga i nebrojenih internet prezentacija sa raznim uputstvima i opisima tehnika i rezultata koji se očekuju nigde još napisano nije kako neuk kroz samonauk da postane "bauk". Niko još nije postao mag niti adept izvan "linije učeničkog nasleña". Naravno, smislili su zapadnjaci i drugi termin za to što se u sinkretističkim učenjima zapada nudi - "magika". I zaista "magičar" možda i postaneš, ali mag - to je malo verovatno. Ima i takvih "sistema" na Zapadu koji "garantuju" da ćeš postati adept, ali samo ako se potrudiš. Uvek ima neko "ali". U magiji ne postoji "ali". Ili jeste, ili nije. I baš zbog toga nijedan mag, nijedan adept nikada nije "platio" cenu, već je samo blagodat beskrajnu stekao. To je Moć. Instant magija ne postoji, i ko ti ponudi znanje, prosvetljenje i moć "na brzaka" nećeš dobiti ništa mnogo, pre ćeš mnogo izgubiti, a možda i sve, što nije redak slučaj. Da čovek na svet dolazi kao "prazna kutija", to je posve tačno, ali uslovno, s obzirom na "nesvesno" za koje ne postoji prirodni mehanizam da preñe u "svesno". Da se ta "kutuja", um čovekov, prisilno puni iluzijama tokom odrastanja i ranog života, a kasnije dobrovoljno, i to je tačno. Takav um nije u stanju da u sebe primi blagodat Spoznaje. Um se mora najpre isprazniti da bi se mogao ponovo napuniti. To je proces. Mi smo svi individue i meñusobno se umnogome razlikujemo. Ono što je za jednog dobro, za drugog može biti loše, pa čak i pogubno. Zbog toga je uvek neophodan prosvećeni učitelj koji će svakome prići u skladu sa njegovom prirodom. Ovo podrazumeva samo tri "magične" reči: Hteti, Smeti i Istrajati. Potom se one svode na jednu Reč Moći - Volja. Naš je život kao iskra. Učitelj će je rasplamsati, a nakon toga Svetlost buktinje svako sam održava u Beskraju Tame. Tako je uvek bilo, i tako će uvek biti. Ja sam uz svog učitelja proveo punih petnaest godina, s manjim ili većim pauzama, jer su one ontološki neophodne. Jednom sam čak svojevoljno pauzu hteo u egoističnom zanosu i za malo da "platim" cenu. Učitelj me je pustio, a kola krenula nizbrdo iako ja bejah ubeñen da ka vrhu grabim. Tada me on, kao grom ošinu sa astralne ravni i ugledah u trenu da Bezdan nema ni visinu ni nizinu. Bezdan je dubina čak i kad plitko gaziš! Neću reći da kroz život nisam iskusio svakakve "probleme". Slagao bih. Ali mogu da kažem da je svaka "stanca" izrasla u blagodat. Svaka ekstremna forma ili krajnost u odabiru RHP ili LHP u smislu kretanja Stazom Spoznaje onemogućava da se pristupi Izvoru. Spoznaja podrazumeva Jedinstvo ukupne pojavnosti koja omogućava pristup Izvoru. Tek tada, kada se mag približi Izvoru on može da nadraste svaku suprotnost i postane Adept. To je u krajnjem smislu, dualistički posmatrano, LHP. Adept je ono stanje koje obesmišljava i LHP i RHP, stanje koje se ne može drugačije opisati osim kao Božanstveno. Magija je moć dodira protežne i neprotežne beskonačnosti u trenutnom. Tada možeš da vidiš ono što prolazi a još nije prošlo i ono što dolazi a još nije došlo. U tom "bljsku" postaješ Jedno sa Univerzumom. Neki "To" nazivaju "prosvetljenje" ali to je štura reč. Šta je "To"? Raznim imenima su "To" nazivali, ali nijedno ime "To" ne može opisti. Opet, svako ime jeste "To", jer da nije tako "To" ne bi bilo "To". Ovo sad na kraju liči na "Dao De ðing". Ako, i treba da liči.

52

KO JE SATANA? Sledi niz pitanja koja se pokreću samim pitanjem: Ko je Satana? Pokušaću da u kratkim crtama odgovoritim na svako od njih. Pre nego što odgovim na pitanje ko je Satana, sledeći "pravac ka izvoru", najpre treba da da odgovorim na pitanje ko je "Biblijski" Bog.

Jahve Prevara starog Duha pustinje Bog Jevreja obznanjen u "Tori" označen je sa četiri slova JHVH (tetragram). Njegovo ime se ne izgovara osim u slučaju preke potrebe u skladu sa zapovešću: "Ne uzimaj uzalud Ime Gospoda svog". Usled toga ostala je misterija samog izgovora "Imena Božijeg", odnosno misterija, koji se samoglasnici i gde umeću meñu ova četiri suglasnika. Uobičajene su i najrasprostranjenije dve verzije izgovora: JaHVeH i JeHoVaH pri čemu se u obe verzije u duhu jevrejskog jezika H na kraju ne čuje u izgovoru, dakle Jahve ili Jehova. Ova misterija izgovora je poznata samo najvišim posvećenicima u Kabalu, jevrejskim rabinima čuvarima tradicije. Ko je Jahve? U drugoj knjzi "Tore", poznatoj kao "Izlazak", Mojsije je čuvajući stado ovaca svoga tasta Jetre, sveštenika Midijanskoga, jednoga dana odveo stado u pustinju i tako došao na Božiju goru Horiv. (Izlazak, 3.1). Tu mu se ukaza Duh kao plamen u grmu koji je goreo, a nije sagorevao (Izlazak, 3.2). Kad ga je Mojsije upitao kako mu je ime (Izlazak, 3.13), Duh koji se već predstavio kao Bog (Izlazak, 3.6) mu reče: "Ja Jesam koji Jesam. Tako reci sinovima Izraelovim: Ja Jesam, posla me k vama!" (Izlazak, 3.14). Ove četiri reči (Ja Jesam koji Jesam) su odrednica i značenje tetragrama JHVH, a skraćena verzija koju ponavlja u istom stihu "Ja Jesam" uzrokovala je da se i u svojim obredima Jevreji najčešće Bogu obraćaju ovom verzijom imena JaHo ili JaH. Već u sledećem stihu (Izlazak, 3.15) Bog se zapovedno obraća Mojsiju govoreći: "Jahve, Bog otaca vaših, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, posla me k vama. To je ime moje do veka, i tako me zovite kroz sve naraštaje". Dalja priča o obznanjenom Bogu nije ovde bitna, osim jedne u kojoj Bog daruje Mojsija magijskim štapom, a videćemo i zašto je važna. "Mojsije reče: Ali ako mi ne budu verovali i ne poslušaju me, nego reknu: Nije ti se Gospod objavio! Tada mu reče Jahve: Šta ti je to u ruci? Odgovori: Štap. I zapovedi on: Baci ga na zemlju! On ga baci zemlju, a on posta zmija i Mojsije pobeže od nje. I Jahve zapovedi Mojsiju: Pruži ruku svoju i primi je za rep! On pruži ruku i uhvati je, a ona opet posta štap u ruci njegovoj" (Izlazak, 4.1-4). Ko je zaista bio Duh koji se Mojsiju ukazao kao Plamen? Njegovo prvobitno ime, pre nego što se Mojsiju predstavio novim imenom je ime starog Duha koji bdi nad pustinjama Natte, ime koje nalazimo u sumerskoj Knjizi Mtvih Imena, i u kojoj se za

53

ovog Duha kaže: "...Ovaj Duh je veoma opasan i može lako zavesti magavana znanjem i moćima koje je spraman da pruži za koje On uvek traži vernost i privrženost. Ovaj Duh zna doći i bez izgovaranja Njegovog imena i mnogim je ljudima u mučnim i teškim trenucima odgovorio na vapaj, pružajući utehu, ali zahtevajući pri tom bezuslovnu pokornost koju većina olako prihvati zavedena darovima..." (Knjiga Mrtvih, X-21). Isto ime je zabeleženo i u kabalističkim spisima kao Nataniel ili Natanael i koje označava "Dar od Boga" ili "Božiji dar", a ovo su ime Jevreji zadržali kao epitet Bog Darovatelj. Dakle, Bog Jevreja Jahve nije Bog, već Duh koji bdi nad pustinjama, i to Duh Zemaljske ravni. Prevarant, koji se Mojsiju ukazao u trenutku njegovog velikog očajanja zbog patnje njegovog naroda u egipatskom ropstvu. Zaveo ga je već svojom pojavnošću u grmu koji je goreo a nije sagorevao, uz obećanje da će mu pomoći da izvede svoj narod iz ropstva u "obećanu zemlju" uz uslov da On bude njihov jedini Bog. Pri tom ga je darovao magijskim štapom i poučio magijskim veštinama uz pomoć kojih je pobedio u magiji egipatske sveštenike i izveo narod iz ropstva "okrutnog" faraona. Osim toga Natte (Jahve) je kao Duh veoma ljubomoran i osvetoljubiv prema onima koji prekrše ili na bilo koji način izigraju Zavet koji se s njim Postigne. Deset Božijih Zapovesti koje počinju rečima: "Ja sam Jahve, Bog Tvoj i nemoj imati drugih Bogova osim Mene", su Zavetne ploče koje je Mojsije doneo Jevrejma, i imajući znanje da je On i osvetoljubiv Bog, sasvim je razumljiva jevrejska kompaktnost i kao naroda i kao religije u svim njenim posebnostima i specifičnostima očuvanja vere i tradicije. Tako je sasvim običan Duh Zemlje koji bdi nad pustinjama prevarom zadobio obožavanje od strane jednog naroda stvarajući oko sebe silu elementala lažne predstave Boga, koji je kao i poput svih elementala i egregora crpeo energiju zajednice, hraneći se njihovim dušama i strahom od osvete, uvećavajući time svoj potencijal i sam uzrastajući u moći. U tom uzrastanju, energija jednog naroda mu nije bila dovoljna te je tako izrastao i u Boga Oca hrišćana, podstičući osvajačke pohode protiv naroda sveta kako bi se svima nametnuo kao Bog i imao neograničene ljudske resurse "sirove" energije kojom se "hrani". Ponovio je to još jednom ukazujući se Muhamedu u pustinji učinivši ga Prorokom i tražeći istu pokornost njegovog naroda. Dalja istorija širenja Islama je opšte poznata. Inače, odlika je svih Duhova Zemaljske ravni da su oni "mučitelji" čoveka i uzurpatori slobode koju nastoje da oduzmu kroz Zavete u zamenu za ono što čovek od Njih traži. Ovo je slika Boga Jevreja i slika Boga hrišćana i slika Boga muslimana. Religijske dogme i učenja koje šire ove religije nemaju nikakvu važnost na lestvici Magijske Spoznaje niti učenje bilo koje paradigme koja je u neposrednoj ili posrednoj vezi sa ovim religijama. I gle čuda: Ovo su jedine religije koje propovedaju monoteizam.

*** Na kraju ove priče doñe mi i da se malo našalim. Prvobitno ime ovog Duha sa jevrejskom morfologijom i dodatkom "el", kao što rekosmo označava "Božiji dar". Ekvivalent ovom imenu u srpskom jeziku je Božidar, pa mi doñe prosto da uzdahnem: Eeeeeeeh Božo, Božo... šta uradi od ljudske civilizacije? No na momenat se brecnuh mogućnosti da se srpski zagovornici ideje "narod najstariji" ne istripuju pa pomisle kako je i Bog Srbin i da se zove Boža. No, šalu na stranu, da se ipak vratimo pitanjima.

54

Satana Religijski okvir Ko je Satana? Samo ime potiče iz jevrejske tradicije (ha šatan - suprotna strana) i izvorno označava Pricip Suprotnosti, osnovni Univerzalni Zakon bez kojeg nema iskre Stvaranja i postojanja uopšte. Iz ovoga je kasnije potekla ideja meñu satanistima da je zapravo Satana Otac i Tvorac, ali doći ćemo i do toga. Jevrejska doktrina kazuje da je u doba pre nego što je išta stvoreno Šatanael bio prvostvoreni Anñeo i dosioc Svetlosti. Kada je Bog dovršio Stvaranje, Šatanael postade ljubomoran i htede da se učini gospodarem stvorenog sveta pa Evu i Adama, krunu Božije kreacije, nagovori da okuse plod sa zabranjenog Drveta Spoznaje. Učinio je to u obličju zmije pa otuda je zmija postala simbol spoznaje. Bog se razljutio i proterao iz raja prvostvoreni par, a Šatanaela prokleo oduzimajući mu Božansku prirodu. Tada gubi i "el" iz svog imena, odrednicu Božanske prirode te postaje Šatan. No kako je prvobitno označavao Pricip Suprotnosti te ga nije mogao izgubiti, biva proglašen za Protivnika Boga i proteran sa Nebesa na Zemlju zajedno sa svojim vernim mu Anñelima i svi postaše Demoni. Otuda dolazi tvrdnja hrišćana da je Satana "vladar ovog sveta" i kako je protvnik Božiji, On je i klevetnik Boga kod ljudi koje nagovara da se odreknu Boga, nudeći im slobodu od Boga i Božansko Znanje. Na ovome je izgrañen ukupni antagonizam Satanizma u kojem Satana postaje univerzalni simbol spoznaje satanista. Ni u "Tori" niti u ostalim poučnim i kabalističkim spisima Jevreja se ne govori mnogo o Satani, Demonima i demonskim silama. O njemu se priče više nalze meñu jevrejskim sektama tog doba, prvenstveno Esenima i Isusovim sledbenicima. Doktrinarna uloga Satane je tek u Hrišćanstvu počela da se razvija i neguje. Mlado, tek nastalo, učenje je moralo da stvori avoj antagonizam (o čemu sam govorio na početku) kako bi moglo da opstane. Satana u Hrišćanstvu postaje sredstvo za procese "satanizacije". U početku, hrišćani su ovaj proces primenjivali samo na fariseje, a kasnije, kako se širilo Rimskim carstvom, i na sve stare religije (pagane). Kad je crkva ustoličena kao državna religija u Rimskom carstvu, proces satanizacije je primenjivan za sve neprijatelje crkve, a posebno jeretike. Meñu hrišćanima se u ovom smislu pojavljuju razna imena za Satanu, no to su više kvalifikacije i različite jezičke forme poput imena ðavo, Vrag, Pali Anñeo, Zli Demon, Nečastivi i mnoge duge slične ili istovetne verzije na mnogim jezicima.

Belzebub i Lucifer Analogno poistovećivenje kao posledica neznanja Imena Belzebub i Lucifer se u hrišćanskoj doktrini pogrešno pripisuju Satani. O Belzebubu govore neki rani esenski rukopisi do kojih su hrišćani došli, no nemajući znanje o Demonima, poistovetili su ga sa Satanom. Belzebub, je zapravo Baalzebub, veoma stari Duh iz sumerske tradicije i nikako se ne sme poistovećivati sa Satanom.

55

Baalzebub je Demon kraljevskog dostojanstva iz mračnog nebeskog Kraljevstva Jugot (oblast mračnih nebesa iza Saturna, sfere planeta Uran, Neptun i Pluton). Lucifer, takoñe, izvorno nije Satana. I ovo poistovećivanje izvršila je Hrišćanska crkva i to po osnovu sličnosti njihovih atributa. Lucifer je staro rimsko Božanstvo i bio je personifikacija zvezde Danice (Venera) bivajući tako zvezda Večernjača koja u sumrak najavljuje dolazak Tame i zvezda Zornjača koja u svitanje najavljuje dolazak Svetlosti. I kao što mu ime samo kaže (lux-svetlost cipher-šifra) on je šifra svetlosti odnosno u prenesenom značenju, onaj koji otkriva i sakriva svetlost. Bio je sin Boginje jutarnjeg rumenila i praskozorja Aurore, a kod Grka je to Eosforos, sin Boginje Eos i titana Astreja. U hrišćanskoj doktrini se pod imenom Lucifer pojavljuje jedan od vodećih Anñela koji je zbog pobune protiv Boga bačen u pakao i postao Demon sa zvanjem Gospodar Pakla. Ova priča je izmišljena u hrišćanskom učenju kako bi se satanizovao veoma poštovan Kult Lucifera u Rimskom carstvu. Zbog sličnih atributa sa Satanom vremenom je došlo do njihovog poistovećivanja.

Šejtan i Iblis Izvanhrišćanska doktina Šejtan je u islamskom verovanju isto što i Šatan kod Jevreja ili Satana kod hrišćana i ima gotovo ista odreñenja, a razlikuje se samo u jezičkoj formi izgovaranja u arapskom, jevrejskom i latinskom jeziku. Iblis je takoñe ime iz islamskog verovanja koje se pripisuje Šejtanu kao atribut, a zapravo je poseban entitet iz stare arapske preislamske religije. Iblis je Gospodar Džina ili ðina, posebne vrste starih Duhova, koji su meñu muhamedancima svi oglašeni zlim duhovima, pa je njihov Gospodar Iblis poistovećen sa Šejtanom.

Ptah, Set i Enki Pogrešne analogije kao posledica mentalne samoobmane Ovo su bila razjašnjenja pomenutih imena Satane iz religijskih tradicija. Meñutim, moderni Satanizam u svojoj samorazvijajućoj doktrini i tendenciji da svoje učenje poveže sa drevnim tradicijama, usled nedostatka sopstvene autohtonosti, počeo je da proizvodi komparativne teorije povlaćenjem analogija izmeñu Satane i starih Bogova drugih tradicija, sve u nameri da se Satana prikaže kao Bog, Tvorac, Otac, Najviša Sila Bezdana i tako dalje, a sve tradicije prikažu kao učenja koja nastaju iz jednog izvora, kome savremeni Satanizam treba da bude stožer i tako postane jedini ispravan put koji ovim posredno postaje i najstariji put. Korišćenjem metode analogija moglo bi se svako biće povezati i poistovetiti u ovakvim nastojanjima, ali to se ne može uzeti kao pravilo. Poreñenja koja vrše istorija religije i uporedna teologija imaju

56

etnološki karakter te poistovećivanja koja se pojavljuju imaju utemeljenje u dubokom i studioznom proučavanju sličnosti i razlika njihove fundamentalne prirode na ontološkom nivou. Stoga, može da bude razumljivo poreñenje, na primer, Zevsa, Jupitera, Peruna i Odina. Meñutim, komparacije na osnovu samo jedne ili nekoliko osobina ne mogu izvršiti analogno spajanje. Takve tendencije mogu samo da unesu opštu pometnju i ukupno nerazumevanje autohtonih tradicija. No, možda to i jeste posredni cilj ovakvih nastojanja u Satanizmu. Neznanje, Egoizam i Iluzija su "tri šićardžije" koji uvek nastoje da za svog gospodara "pometnju" ućare još koju ljudsku dušu. Govoriću o samo tri ovakve novonastale analogije, iako ih ima mnogo više. To su poistovećivanje sa Ptahom, a kasnije Setom u egipatskoj i Enkijem u sumerkoj tradiciji. Ptah je staroegipatski Bog oblasti Memfis i predstavljao je glavno zemaljsko Božanstvo. Njegova žena je Sekmet koja se prikazuje kao lavica, a sin mu je Nefertem koji se prikazuje kao lotos. Bio je Bog zanatstva i u Starom carstvu je sa njim povezivan Džed stub pa se često u spisima naziva imenom Plemeniti Džed. Kasnije je u doba Novog carstva izjednačen sa Bogovima Donjeg sveta. Smatran je za Boga pomoću kojeg se ujedinjuju muški i ženski princip. Elementi koji su ovde poslužili za povlačenje analogije i poistovećivanje sa Satanom su sledeći: Ptah je glavno zemaljsko Božanstvo, a za Satanu hriščanska doktrina kaže: On je vladar ovog sveta (zemlje). Ptah je kasnije izjednačen sa Bogovima Donjeg sveta, a za Satanu hriščanska doktrina kaže da je proteran sa nebesa (pad Satane) u donji svet (zemlja). Ovde treba napomenuti da u doktrini Novog carstva u Egiptu Ptah nije poistovećen sa Bogovima Donjeg sveta, već je samo izjednačen sa Njima po svom rangu i nadležnostima. Dalje, Ptah se smatra Bogom pomoću kojeg se ujedinjuju muški i ženski princip bez kojih nema iskre stvaranja potomstva, a Satana je po jevrejskom učenju predstavljao izvorni princip suprotnosti bez kojeg nema iskre Stvaranja. Odavde potiču čak i predstave Satane u muškom ali i u ženskom liku, mada najčešće u vidu hermafroditnog bića (Bafomet). To su sve analogije, meñutim da li su one dovoljne da se Satana poistoveti sa Ptahom? Nisu, a evo i zašto. Satana je po jevrejskom učenju, a videćemo kasnije, i najbližem izvormom poimanju, prvostvoreni Anñeo i izvorni princip suprotnosti. Satana nije biće Zemlje iako je, po jevrejskoj doktrini zbačen sa nebesa. On se nikada nije utelovio na zemlji. Svi egipatski Bogovi su otelovljena bića na zemlji u svojim zoomorfnim ili antropomorfnim obličjima. Oni su živeli neko vreme na zemlji vršeći svoju dužnost, imali su žene i decu, da bi se potom kada završe svoju misiju, ponovo (uznesenjem) vraćali na nebesa u svoja prebivališta. Kako vidimo, Satana i Ptah ontološki ne mogu da budu jedno te isto biće, jer se Njihova fundamentalna priroda u potpunosti razlikuje, a to će tek biti jasnije kada budem govorio o tome ko je zaista Satana. Dakle, Satana nije Ptah. Slično je i sa analogijama koje proističu iz poistovećivanja Satane i Seta. Uzgred, ovo poistovećivanje se javlja kod pojedinih, a ne svih satanističkih paradigmi. U egipatskoj tradiciji Set (Sutek, Seteš, Seteh) je drevni Bog, koji je dok je boravio na zemlji predstavljao Božanstvo pustinje. Setovi su roditelji Geb i Nut, a sestre su mu Izida i Neftis, koja mu je i žena. Brat mu je Oziris. Svog sina Tota je Set stvorio iz svoje glave. Anubis i Horus sinovi su njegovog brata. Setov deda je Šu, a baba mu je Tefnut. Pradeda mu je bio veliki Ra, Bog Sunca. Set je imao svetlu put a njegov brat Oziris tamnu. Ovo je glavna analogija ka primarnoj suprotnosti Svetlosti i Tame u je-

57

vrejskoj doktrini. Set se oženio sa Neftis, ali nisu imali dece. Zato je Neftis otišla Ozirisu i rodila mu Anubisa, ali ga je zbog izgleda odbacila. Set je zbog toga još više mrzeo Ozirisa, a izvorna mržnja je nastala kad je Geb Setu darovao pustinje, a Ozirisu Nil i plodnu Zemlju. Besni i ljubomorni Set ubio je Ozirisa i rasekao ga na komade koje je razbacao po Egiptu. Potom se bori za presto sa Horusom sinom Ozirisa i Izide. Najpe je na savetu Bogova, Ra izabrao Seta za vladara Zemlje, gde vidimo analogiju sličnu gornjoj kod Ptaha i Satane, "vladara ovog sveta". Set nije ovim bio zadovoljan i najavio je da će nastaviti borbu sve dok ne sedne na presto. Tada je Ra ponudio Setu da zajedno s njim plovi nebom u Sunčevoj lañi, što je Set i prvobitno hteo. Ovo je ujedno i najvažnija analogija jer se Satana predstavlja kao protivnik Boga, a namera mu je da se vrati na nebesa i vlada kao Bog ili, u najmanju ruku, zajedno sa Bogom. Isto kao i Ptah, Set je takoñe ovaploćeni Bog na Zemlji, i da ne ponavljam, Njegova fundamentalna priroda se u potpunosti razlikuje od prirode Satane. Dakle, Satana nije Set. Priča o Satani i Enkiju kao istom Bogu je narasprostranjenija i nastala je iz istih pobuda koje sam već objasnio. Zašto baš Enki, posle cele predhodne priče to će biti svakom jasno. Enki poznatiji pod imenom Ea je jedan od Starih Velikih Bogova u sumerskoj tradiciji koja se održala u skoro neizmenoj formi kroz sve kulture drevne Mesopotamije, Akada Asirije i Vavilona. Enki je bio zaštitnik grada Eridu, a kasnije se Njegov moćni uticaj proširio po čitavim prostranstvima Mesopotamije. Enki je Bog mudrosti, tvorac sveta kao i svih magija koje služe samo za dobrobit čoveka i Bogova koji zatraže pomoć od Njega. Enki je bio i Gospodar Abzua, slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutrašnjosti zemlje. On je i Gospodar Podzemnog sveta, upravlja oplodnjom i rañanjem iz semena. Prema verovanju, Enki je ljudima poklonio znanje i dar vladanja (kraljevanja). Enki se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi i obučen u kožu šarana. Njegovi simboli su koza i riba, a u astrologiji simbol mu je planeta Merkur. Enki je unuk Absua i Tiamat, Anu mu je otac, a majka Boginja praistorijske kreativnosti Namu. Enki je Bog života i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i koje predstavljaju Tigar i Eufrat. Pored Njega su dva drveta koja predstavljaju principe muškog i ženskog kao aspekte prirode. Enki je Bog koji nikada ne laže i ukoliko bi bio prevaren, On bi na klevetnika bacio užasno prokletstvo. On je veliki dobrotvor i zaštitnik ljudi kojima je veoma naklonjen. Podučava ih magiji i pomaže im u svakom drugom smislu. Ne znam da li je uopšte potrebno ovde bilo šta komentarisati i obrazlagati analogije s obzirom na to da je već mnogo rečeno, a i dosta se zna o tome kako satanisti doživljavaju i opisuju Satanu. Dovoljno je reći da Satana u ontološkom smislu nije Enki. A kad smo već u sumerskoj tradiciji, najstarijoj koja nam je znana, i tradiciji sa najstarijim pisanim tekstovima, tu ćemo i ostati i dati odgovor na pitanje: Ko je zapravo Satana?

58

KO JE ZAPRAVO SATANA? Satana je u jevrejsku tradiciju ušao direktno iz sumerske u vreme njihovog "ropstva", življenja pod vlašću Vavilonskog carstva. Prvobitni Pricip Suprotnosti sa kojim su ga poistovetili, de fakto, jeste suština Njegovog bića, a u skladu s tim i u duhu svog jezika, nazvaše ga imenom Šatanael. To nije Enki, Veliki Stari Bog, koji dolazi kasnije. To biće starije je i od samog Enkija. Starije od svih znanih Bogova. Njegova prvobitnost je zaista Princip Suprotnosti i On je Drevni Bog Druge Strane. Nosilac je Elementa Svetlosti i u Svetlosti boravi. Sa Svetlošću On personifikuje i sve ono što Svetlost jeste. On je Šub Nigurat, Brat Azagtotov, Njegov suvladar i saučesnik u Stvaranju. Obojica Doñoše iz Tame kad je "...Nakšir izgovorila Svoja Imena, te se uobličio Krug Bogova. I Oni su došli, Nevidljivi i Užasni. I vladali su od početka Vremena" (Knjiga Mrtvih, III-1). "Azagtot, Prapočetni Haos, koji nastanjuje središte beskrajnog Ništa je Nakširin mladoženja i sin. Prvi Pokretač Tame..." (Knjiga Mrtvih, III-2). "Šub Nigurat, Crni Jarac Hiljade sinova je Azagtotov Suvladar. Njegovog se lika svuda i na svakom mestu plaše" (Knjiga Mrtvih, III-6). Azgagtot i Šub Nigurat, Drevni Bogovi prvi su se manifestovali iz Nakširinog Ništa da bi se oblikovao svet. Azagtot je Pokretač Beskrajne Tame a Šub Nigurat, Njegova suprotnost, Donosilac je Iskre Svetlosti. Azagtot je "Vrhovni vid Iskonske Vatre" (Knjiga Mrtvih, III-2), a Šub Nigurat je Svetlost te Vatre. Ovu priču o Stvaranju doslovno prenose i Jevreji: (Tora - Postanak, 1-4) "U početku stvori Bog (Nakšir) Nebo (Krug Bogova) i Zemlju (pojavni svet). A Zemlja (pojavni svet) beše bez oblika i pusta (Prapočetni Haos), i beše Tama (Azagtot) nad Bezdanom (središte beskrajnog Ništa), i Duh Božiji (Nakšir) dizaše se nad Vodom (Eter). I reče Bog (Nakšir je izgovorila...): Neka bude Svetlost (Šub Nigurat) i bi Svetlost. I vide Bog da je Svetlost dobra, i Rastavi Bog Svetlost od Tame" (Vrhovni vid Iskonske Vatre - iskra Stvaranja, Veliki Prasak). Ovo je i suština i poruke koja se prenosi u "Novom zavetu" (Jevanñelje po Jovanu, 1-5) "U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Bogu. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo, što je postalo. U njoj beše život, i život beše Svetlost ljudima. Svetlost zasvetli u Tami, ali Tama je ne obuze." Šub Nigurat je Iskonska Svetlost, "druga strana" (suprotnost) Iskonskoj Tami (Azagtot) sa kojim tvori osnovni Zakon Suprotnosti iz kojeg se manifestuje (oblikuje) Univerzum (Svemir - celokupno postojanje). Šub Nigurat je Drevni Bog, Iskonska Svetlost i Iskra Stvaranja. Sve ovo jeste On, "ali i drugo jeste Šub Nigurat". Neka o tome "Knjiga" kaže sama: "Šub Nigurat, Silni nad Silnima. Njemu je sve dozvoljeno. Da bi se spustio u Tamu ljudi, On se, kada Mu je to po volji, podigne iz svoga Prebivališta Svetla. I ovde On čini čuda, veća no što mašta može smisliti. Pravedne Spašava, dok ološe, koji smetaju Njegovim Izabranicima, Kažnjava. On je Drevni Bog Pravde i Vlasti. On je Šub Nigurat, Silni i Mračni Jarac hiljade mladića. On je Snaga i Moć Svemira. On je Svemir sam. Pazi da Ga ne uvrediš, jer ti, o čitaoče, ne smeš Ga ni zamišljati. Tajna Šub

59

Nigurata sakrivena je u Njemu samom. Približi Mu se i razumećeš. Ali, ako se približiš nespreman, Crni će se u svom Besu podići i Hiljadu Vrištećih Rogatih podići će se sa zemlje i gordost i glupost će te raskomadati. Ovo je Šub Nigurat. Ispred Njega se baci na kolena, čoveče, ali ne traži milost, jer kod Njega milosti nema. Ako budeš dovoljno Očišćen, sam ćeš stvoriti vlastito spasenje. Šub Nigurat je iznad toga. On brine za održavanje Božanskih Svesti koje tonu u Svet običnih smrtnika. On održava budnim Plamen Znanja koji će jednoga dana osvetljavati Zemlju i Sedišta Bogova koji se vraćaju. Ovo i drugo jeste Šub Nigurat. Ne usudi se da Ga Prizoveš, jer neće doći. Ali, ako si jedan od Njegovih dragih mu Sinova, uvek je prisutan pored tebe. Idi, o čoveče, i imaj na umu ove moje Reči. I možda ćeš ga jedne Noći, u kojoj će Svet drhtati kad se Zvezde i Planete na pozadini Plamtećih Sunaca sudare, videti kako se, kao Crna Senka koja te netremice motri, urezuje u sve to. I tada ćeš razumeti. Razumećeš ono što sada ne shvataš. Ovo neka ti bude dovoljno. Šub Nigurat Jeste i uvek će da Bude. Bog koji neće nestati i koji će Nebesa i Zemlje potresti svojom Mračnom pojavom." Pre nego što zaključim ovaj deo izlaganja imam još par napomena, takoñe važnih: Nakšir, Beskrajno i nespoznatljivo Ništa (broj 0), Azagtot, Prvi Pokretač Tame (broj 1) i Šub Nigurat, Nosilac Svetlosti (broj 2) Jesu Iskonsko Trojstvo Stvaranja. Oni su temelj svake kreacije (u atomu: Neutron 0, pozitron 1 i elektron 2). Oni su i zbirno Tri (0+1+2=3) i brojevi koji rañaju sve druge brojeve. Oni su Zakon Univerzuma. Šub Nigurat, Crni Jarac sa hiljadu mladih (muški princip) istovremeno je i Išnigarab, Crna Koza sa hiljadu mladih (ženski princip). On je nosilac Života, seme i zemlja, sperma i jajašce. On je Tvorac Života i naš iskonski Tvorac. Svi Drevni Bogovi spoznaju se kao neuslovljena i izvanvremenska bića. Dakle, u shvatanju prirode Drevnih Bogova ne mogu se primeniti principi polarnosti i suprotnosti u vidu odreñenja muško-žensko, svetlo-tama, dobro-zlo koje su karakteristike pojavnog sveta. Drevni Bogovi dolaze iz nepojavnog i borave u Onostranom koje u sebi sažima sve principe. U pojavnom smislu, Drevni Bogovi se mogu manifestovati i uzeti bilo koje pojavno obličje jer je izvorno, svaki oblik Njihov oblik. Drevni Bogovi jesu entiteti, ali je priroda njihovog bića nespoznatljiva spram ograničenog uma čoveka. Otuda čovek pribegava prikazivanju Drevnih Bogova kao dvopolna (hermafroditna) bića iako je njihova onostrana priroda iznad ovih suprotnosti. Karakterišu Ih, uslovno i simbolički rečeno, posedovanje sve tri moći, oplodnje, rañanja i samoreprodukcije. S obzirom na ovo, kad se za Šub Nigurata kaže Tvorac, prvenstveno se misli na izvorni Princip a ne na predstavu nekog lika koji nešto radi, odnosno stvara i oblikuje, Princip Stvaranja je isto tako čoveku nedokučiv i bilo bi potrebno mnogo napora da se objasni priroda Drevnih Bogova, odnosno Principa koje Oni predstavljaju. Možda bi najjednostavnije bilo, uporediti Ih sa Energijom, koja je nevidljiva, ali može poprimiti ili zaposesti bilo koji oblik. Dok je u stanju čiste Eergije, ne može se videti ali se može osetiti prisustvo. Čovek ima suštinski istu, ili bolje rečeno prirodu nalik Njihovoj te se stoga biće čovekovo smatra Kapijom izmeñu Pojavnog i Onostranog, kroz koju se Oni mogu manifestovati, bilo u vidu čiste Energije unutar samog bića čovekovog, bilo posredno izračenjem te Energije iz čoveka kao provodnika u drugi pojavni oblik. Zapravo, Drevni Bogovi su Misterija koja se ne može objasniti. Ta misterija zahteva Spoznaju.

60

Bafomet "Šub Nigurat je preuzeo oblik Crnog Jarca sa Tri Roga i Orlovim Krilima belim kao Sjaj najsjajnijeg Sunca" (Knjiga Mrtvih, III-37). Ovu predstavu Šub Nigurata sa telom crnog polu-čoveka polu-jarca, rogatom glavom jarca iz čijeg se temena izdiže treći, plamteći rog koji daje Vatru Života i Svetlost Spoznaje, dvopolno biće sa izraženim ženskim grudima koje daju "Hranu Života" i uzdignutim falusom, koji daje Seme Života i Belim kao svetlost krilima orla, prvi put je svojom rukom nacrtao i u vidu slike prestavio Elifas Levi u svojoj knjizi "Dogma i Ritual Visoke Magije", 1855. godine. Ova predstava, poznatija pod imenom Bafomet (vidi sliku ispod), prva je i jedina slikovna predstava izvornog Šub Nigurata. Levi nikada nije otkrio tajnu porekla inspiracije za ovaj crtež. Knjiga Mrvih (Nekronomikon) u to vreme je bila strogo čuvana u krugovima posvećenika.

Šub Nigurat (Bafomet), slika za Oltar Zahvalnosti Alexandar Thorn, tempera na drvenoj ploči, 100x80cm. 2002. Prema izvornom crtežu Elifasa Levija u delu, Dogma i Ritual Visoke Magije, Pariz 1855. (slika na drugoj strani)

61

"On je Šub Nigurat, Silni i Mračni Jarac hiljade mladića. On je Snaga i Moć Svemira. On je Svemir sam." Elifas Levi je ovo znao. Posvećenik u Misterije i Tajne Univerzuma je znao ko je Drevni Bog kroz kojeg se ispoljavaju Zakoni Svemira. On je sjedinjenje crnog i belog, ženskog i muškog, mikrokosmosa i makrokosmosa, dobrog i zlog, pozitivnog i negativnog te predstavlja savršeni princip Uravnoteženja izdizanjem iznad Suprotnosti kroz interaktivno dejstvo svih Sedam Univerzalnih Zakona. Slika Bafometa ima isto značenje kao i simbol Jin-Jang u drevnom učenju o Dao-u. Desnom rukom, na kojoj je napisano "solve", što znači "razredi", Bafomet pokazuje na Beli Mesec, Stazu Desne Ruke. Levom rukom, na kojoj je napisano "coagula", što znači "zgusni" pokazuje na Crni Mesec, Stazu Leve Ruke. "Razredi i Zgusni" je temelni princip Spoznaje. Sam pojam Bafomet, takoñe, dugo je bio velika misterija. Značenje je čuvano samo meñu velikim posvećenicima. Najčešće se pripisuje Templarima za koje se smatra da čuvaju mnoga skrivena znanja. Reč Bafomet dešifrovana uz pomoć Atbaške šifre. Atbaška šifra je sistem u kome poslednje slovo predstavlja prvo, a pretposlednje slovo drugo. U rimskom pismu, ona izgleda ovako:

Normalan tekst:

ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ

Šifrovan tekst:

ZYXWVUTSRQPONMLKJIHGFEDCBA

Atbašku šifru je otkrio dr Hju Šonfild koji je bio jedan od izvornih istraživača koji su radili sa "Rukopisima sa Mrtvog mora''. On je primenio Atbašku šifru na neke svitke

62

koji su inače bili nečitljivi njegovim kolegama istraživačima. Ona je korišćena da se sakriju imena u tekstovima Esena, Zadokita i Nazarena u prvom veku. U stvari, prvi su je koristili pisari iz petog veka p.n.e. koji su pisali Knjigu proroka Jeremije. Ona je jedan od nekoliko sistema šifrovanja koji se koriste u jevrejskom jeziku. Kako je Šonfild bio fasciniran Bafometom koga su obožavali vitezovi Templari, primenio je Atbašku šifru i na reč "Bafomet”. Na svoje iznenañenje, otkrio je da se reč "Bafomet’ pretvorila u "Sofia”, što na grčkom znači "Mudrost”. Reč "Bafomet” se na hebrejskom piše na sledeći način, imajući u vidu da Jevreji pišu s desna na levo: (taf)(mem)(vav)(pe)(bet) Kad je primenio Atbašku šifru na to, Šonfild je otkrio sledeće: (alef)(jod)(pe)(vav)(šin) što je grčko "sofia” napisano na jevrejskom s desna na levo. "Sofia” ne znači samo "Mudrost”. Sofija je takoñe Boginja koja bi trebalo da bude Božija nevesta. Mnogi veruju da su vitezovi Templari obožavali tu Boginju, i da je ona ustvari Eon Sofia Pistis, Božanstvo iz Gnostičkih tekstova. U šta god verovali i šta god mislili, slika Bafometa (Šub Nigurat) predstavlja Ključ Mudrosti, simbolički prikaz dostizanja najvišeg stupnja Spoznaje: "Razredi i Zgusni". Ma koliko pričali o Drevnima, Oni ostaju misterija, nespoznatljiva i nedokučiva priroda ljudskom umu, jer "Drevni sada ne borave u Prostranstvima koje ljudi poznaju, već u procepima izmeñu Nebesa. Oni sada caruju van Zemaljskog Plana i bez prestanka čekaju trenutak kada će proći kroz Veliku Kapiju, jer Zemlja ih je znala i Zemlja će ih znati. I Drevni čekaju" (Knjiga Mrtvih, III-14). "Čarobnjaci što su opijeni svojom slavom i opravdani svojim Moćima, zaista jesu Budale, jer ophode se prema Starim Bogovima kao da su obični Demoni i pokušavaju da prizovu ih raznim vradžbinama, Prizivima i Petokrakom Zvezdom. Jer Demoni zaista odazivaju se ovakvim stvarima, ali Stari Bogovi su daleko više od Demona i drže svu magiju Zemlje za uzaludnu i nemoćnu koliko i sve Čarobnjake Zemljine dece što prave se da upravljaju Vetrom koji ovde duva" (Knjiga Mrtvih, III-204). "...Stoga govorim ti istinu da Stari Bogovni ne slušaju svoje prizivače, već preziru ih i znaj da za neke od Njih prolaz jeste i uvek će biti Kapija koja je otvorena" (Knjiga Mrtvih, III-206). Da li treba išta još dodati i reći ko je Šub Nigurat? Sve ovo jeste Šub Nigurat, i sve to jeste Satana (Šatan, Satanas, Šejtan).

63

Reči koje razotkrivaju misteriju "On je Šub Nigurat, Silni i Mračni Jarac hiljade mladića. On je Snaga i Moć Svemira. On je Svemir sam."

Ovo su reči koje razotkrivaju misteriju pitanja. Ima pitanja još mnogo, no s obzirom na sve što je rečeno, posredno je već dat odgovor, te mislim da bi bilo suvišno o tome još govoriti. Ipak, ostalo je još jedno pitanje, možda čak najvažnije: Da li su ove reči demisterijum misterije? Rekoh da ovo jesu reči koje razotkrivaju misteriju, ali one nisu njeno rastajnjivanje. Misterija ostaje skrivena. Kada bi se tajne olako rastajnjivale, tada bi ovaj naš pojavni svet bio jednak Ravni Bogova. Ali on to nije, kao što ni mi nismo Bogovi. Ista nam je samo priroda, a ona je Božanstvena. Svet je naš Božanstven isto tako kao i svet Onostrani. Božanstvena je i Staza kojom hodamo i ta je Staza život koji živimo. Onoliko koliko spoznamo svoju Božanstvenost, toliko ćemo spoznati i Božanstvenost Njihovu. Zato, kad me pitate: Ko je Šub Nigurat? Ne mogu vam odgovor dati. Čuo sam priče o Njemu i u svetu ovom i na ravni Onostranoj, ali Ga ne znam, nisam još spoznao ko je. Ne usudih još da u Bezdan tako duboko kročim. I kad me pitate: Jesu li Šub Nigurat i Satana jedno? Ni ovde vam ne mogu pomoći. Jer, ako jednog ne znaš, kako ćeš znati je li sa drugim jedno ili isto? Ni Satanu nikad prizivao nisam, te je moguće da On bude i sasvim biće drugo. Kako i ne bi. Zar nije rečeno kako je Duh Zemlje Natte, onaj koji bdi nad pustinjama, postao Bog jer ga ljudi obožiše. Ne znači li to da i Satana može biti Bog? Čak i da nikad postojao nije, On to postati može. Samo jedan čovek je dovoljan da sliku iz uma svog izračenjem u Beskraj Svemira unese. A Svemir je takav, shodno Zakonima Univerzalnim on odgovara istom slikom. Kakva li je tek slika kad se mnogo ljudi na nju usmeri? Uvek je kao što je rečeno: "Ono što je Gore, jednako je onome što je Dole, i ono što je Dole jednako je onome što je Gore, te tako tvore čudo jedne jedinstvene tvari". Pa šta je onda rešenje ove misterije. Alhemičari su davno na ovo pitanje odgovor dali. I ja sam to u spisu ovom kroz alegorije izvesne reako isto. "Siñi u utrobu zemlje i prečišćavajući ćeš otkriti Kamen Mudrosti". Ovo jeste rešenje misterije, da u najdubljoj nutrini svog bića prečišćavanjem pronañeš iskonsko Ja, Čisto Sopstvo, ono neraskidivo jezgro na kome treba da izgradiš novog čoveka, novo preobraženo biće. Sve reči ovde napisane izraz su moje duše, ali duša moja nije isto što i duša svakog od vas. Zato, nemojte me pitati za misterije i tajne najveće. Čak i da ih znam sve, nijednu vam ne mogu otkriti. Takav je Zakon. Jedino što vas mogu naučiti jeste kako da svoje biće dovedete u stanje dodira neprotežne i protežne Beskonačnosti. Sve ostalo je na vama.

64

Sad na kraju, da kontradiktornost bude još veća, pitanje jedno da ponovim opet: Može li Satanizam da bude Put? Ako ko od vas izabere takav put, onda može. Jer, da nije tako, ne bi bilo ni vas, ni puta, ni mene ne bi bilo, ni ovih reči koje čitate. Tako je i sa svakom paradigmom. Uistinu, život svakog od nas je paradigma. Zato je svaki Put ispravan Put. Ostaje samo jedno pitanje još, ali na to pitanje mora da odgovori svako sam. Kuda me vodi ovaj Put? Ia Alal!

65

66