Prva moja tehnologija LR košnicom (na kraju sa dodatkom) POSTAVLJENO 17.08.2012. 13.349 PREGLEDA
PRVA MOJA TEHNOLOGIJA LR KOŠNICOM (NA KRAJU SA DODATKOM U ODNOSU SA PRETHODNIM ČLANKOM)
Imajući u vidu kako izgleda prirodno zimsko klube, (Sl.1) zazimljavanje pčelinjeg društva sam vršio na dva LR nastavaka sa 18 do 22 kgr. meda, stim da se pčelinje klube formira u gornjem nastavku. Tako je zimovalo do marta meseca. Kada je vreme bilo pogodno t. j. kada je temperatura u hladu bila bar 14OC (bolje je ukoliko je veća), tada sam vršio prvi letimični pregled. Kad kažem letimićni to znači da mora trajati što kraće, odnosno ne duže od par minuta. Pregled uopšte mora biti kratak da ne bi se izgubila temperatura u klubetu koja iznosi oko 35 o C i nesme biti čest, zato što svaki pregled uznemirava pčele, zadaje im dopunske poslove i time usporava redovne poslove.
Mr Naum Bandžov
Slika 1 Ovim pregledom ustanovljavao sam sledeće: – Dali pčelinje društvo ima maticu – Kakvo je stanje pčelinjeg legla – Kakvo je zdravstveno stanje pčela i legla (za nešto sumljivo, uvek sam konsultovao iskusne pčelare)
- Kolike su zalihe hrane – Jačinu pčelinjeg društva (koliko uliča pčele pokrivaju) – Stanje podnjaće (koliko ima mrtvih p?ela i ostatke voska od voštanih poklopaca) Da li pčelinje društvo ima maticu, saznavao sam, odnosno ustanovljavao sam na osnovu legla. To sam činio tako što izvadim prvi okvir do zida (koji obično nije zaposednut pčelama) da bi dobio više prostora za manipuliranje ostalim okvirima kao i da bi bio siguran da neću oštetiti ili prignječiti maticu. Zatim ostale okvire pomerao sam dok ne naiđem na leglo i proveravao, dali u leglu postoje sve stadijume, a to znači jaja, larve svih veličina i poklopljeno leglo, i ako to naiđem, tada sam bio siguran da matica postoji. Čim vidim leglo, odmah sam proveravao kakvo je njegovo stanje. Istovremeno sam konstatovao zdravstveno stanje pčela i legla. Ako saće i satonoše su čiste, bez tamnih ili žuto smeđih mrlja i ako su larve sedefasto sjajne boje, ako su poklopci na zatvorenom leglu ravni bez udubljenja, onda sa sigurnošću sam smatrao da je pčelinje društvo zdravo. Zalihe hrane na početku marta nisam dozvoljavao da padnu ispod 10 kilograma zbog održavanje mikroklime u košnici. Ovde moram da spomenem jedno zlatno pravilo u pčelarstvu koje sam ga pročitao u literaturi, a to je da rezerve hrane nikad ne smeju da padnu ispod 9,6 kilograma meda (naučni podatak). Jačinu zajednice ocenjivao sam brojem ulica (ulica je prostor između dva rama) koje pčele zauzimaju. Sredinom marta jačinu društva sam klasirao tako, da jako društvo treba da zauzima 89, srednje 6-7, a slabo 4-5 ulica sa pčelama ili još manje. U normalnim godinama jaka i zdrava pčelinja društva sredinom marta imala su od 4 – 5 okvira sa leglom. U nekim godinama zavisno od vremenskih prilika bilo je više ili manje od navedenog broja okvira sa leglom. Obično sam kod ovog pregleda čistio podnjaće od ostatka mrtvih pčela i ostatka voska od voštanih poklopaca koje pčele su stvarale prilikom zimske ishrane, ako to ne bi uradio, pčele su same to radile, odnosno čistile. Što je društvo bilo jaće to su lakše i brže radili. Sigurno je da takvo čišćenje, prilično je opterećivalo pčele i to naročito je bilo vidljivo, ako je bilo mnogo mrtvih pčela a društvo slabije. Ako to ćišćenje podnjače nisam uradio u februaru, što je pravo vreme, onda sam obavezno radio prilokom ovog pregleda. Ko ima pokretne podnjače na bilo koji tip košnice, to može učiniti i za vreme hladnijih dana, ali samo ukoliko pčelar ima rezervnih podnjača. Prilikom zamene podnjače treba dezinfikovati ili dobro ostrugati sa pčelarskim nožem izvađene podnjače pre nego što ih ponovo stavimo na drugu košnicu. Sve što se nalazi na podnjačama, mora se staviti u prethodno iskopanu rupu u zemlji, zapalimo i rupu zatrpamo. Ako sumnjamo da pčele boluju od neke bolesti – nozeme ili drugih bolesti odraslih pčela, onda „zimske gubitke“ pčela koje se nalaze na podnjaći, šaljemo na anlizu i to tako što najmanje 50 mrtvih pčela sa svake podnjaće stavljamo u posebne papirnate kesice i napišemo broj košnice i prema utvrđenim pravilima šaljemo na analizu. Sve što sam primećivao prilikom pregleda, upisivao sam u evidencioni karton društva koji se nalazio ispod poklopca, ili sam zapisivao u svoju beležnicu gde sam crtao i šemu.
Šeme o tehnologiji koje ih ovde prikazujem odnose se samo na jaka pčelinja društva i ne važe za pčelinja društva koja su u vreme klasifikacije bila kao srednja i slaba pčelinja društva, a tada na mom pčelinjaku bilo ih je svakakvih. Radeći tada sa svakakvim, sticao sam vrlo veliko iskustvo i praksu, što je bilo preduslov da menjam tehnologije u narednim godinama, odnosno kako je moje znanje išlo uzlaznom linjom. KAKO SAM SANIRAO PROBLEMATICNA DRUSTVA Pčelinja društva koja sam hitno sanirao, su ona društva koja nisu imali maticu ili imali maticu trutovnjaču (koja nosi neoplođena jaja) ili imale lažne matice, kao i ona društva koja nisu imali dovoljno hrane. Ako u ovo doba nema legla ni u jednom stadijumu, to je siguran znak da društvo nema maticu. U društvo koje nema maticu pčele pojačano bruje, a kad otvorimo košnicu vidimo na satonošama pčele koje drhte krilima, a to isto vidimo i kad izvadimo okvir sa pčelama. Ako pčele unose polen, na letu možemo primetiti da tovari polena na nogama kod bezmatka su znatno manji nego kod pčela iz normalnih društava. Ako na?emo na okvirima leglo koje je razbacano i sa ispupčenim poklopcima kakvi se nalaze na trutovskom leglu, radi se o matici trutovnjači koja nosi samo neoplođena jaja iz kojih će se izleći samo trutovi. Ako pčelinje društvo ostane u dužem periodu bez matice (novembar – mart) tada se javljaju lažne matice koje takođe nose neoplođena jaja i po više u jednu ćeliju. Lažnih matica u jednom društvu može biti nekoliko i to su ustvari obične pčele hranjene mlečom.
U sva ova tri slučaja hitno sam intervenisao i to dodavanjem oplođene matice u kavezu iz rezerve ili sam spajao bezmatka sa normalnim ili slabim društvom koje sam ih klasificirao kao takve preko novinske hartije i matične rešetke, stim da nukleus ili slabo društvo sam uzvek stavljao iznad društva gde nije bilo matice, odnosno kao gornji nastavak. Pčelari početnici i bez iskustva za ove radnje treba da se posavetuju sa iskusnijim pčelarima. Ako sam prilikom pregleda ustanovlavao, da nema dovolno hrane, odnosno ispod 10 kgr., tada sam zavisno od spoljnih temperatura, primenjivao dva načina prihrane. a) Kada su temperature bile, naročito noću prilično niske (ispod 10OC) onda sam prihranjivanje vršio čvrstom hranom (šećerno-mednim ili čisto šečernim mekšim pogačama) ili sam dodavao okvire sa medom od društava koja su stradala tokom zime zbog mojih grešaka. b) Kada su dnevne i nočne temperature bile preko 10O C, tada sam prihranjivao i tečnom hranom t. j. šećernim sirupom (u razmeri šećer : voda = 2 : 1) u većim količinama i to 1 – 2 litre u razmacima od po nekoliko dana 3 – 4 puta, odnosno dok ne popune biološki minimum zaliha od 10 kilograma.
Ovakav način prihrane zove se prihranjivanje iz nužde jer time sprečavamo pčelinje društvo da gladuje i štedi. Vakvim načinom ishrane (ne kažem stimulativne prihrane) terao sam pčelinje društvo da se normalno razvija do prve bagremove paše. Pčelaru ovakva ishrana, zapravo ne bi smela da se desi, zato što pri uzimljavanju dobar pčelar to i ne dozvoli i on osigura 18 – 25 kgr. kvalitetne hrane po košnici i u proleće će imati jaka društva, a problema sve manje. U proleće sa problemima se sreću samo čuvari košnica sa pčelama koji ne poznaju biološke zakonitosti socijalnog društva-bića gde na zemaljskoj kugli, pored PČELINJA DRUŠTVA, spadaju još i mravi, termiti i LJUDI. Drugu vrstu prihranjivanja, takozvano podražajno, odnosno špekulativno sa malim koli? inama šećernog sirupa, 200 do 300 grama, kako neki autori u knjigama to preporučuju, ja nisam primenjivao jer mi se PČELINJAK i u Maradiku i u Skoplju uvek nalazio na udaljenosti od oko 20 do 25 kilometra iz čisto ekonomsko – profitabilnih razloga U toku marta pojačavao sam utopljavajući materijal kod slabijih društava jer sam vodio računa da u košnicama funkcioniše ventilacija (pogotovo gornja ventilacija) i mikroklima. Stalno sam vodio računa, pošto pčelama najviše smeta vlaga, da u košnici napravim pravu ventilaciju. U to vreme (1969) početkom marta odomačivalo se i bila polemika u pčelarskim časopisima takozvano posebno utopljavanje pčelinjih društava plastičnom folijom koja se postavlja preko satonoša. Ja sam to prihvatio i prilikom davanja pogače na satonošama i nakon pojedene pogače, nisam skidao plastičnu foliju nego sam je ostavljao preko satonoša sa nekoliko rupica u sredini zbog ventilacije. Utopljavanje je naročito potrebno izvršiti slabijim društvima, jer ako je temperatura bila 13-28O C kada nije bilo legla, sada kada ima legla temperatura u zoni legla mora biti 34-35O C. P?ele sad moraju zagrejati i prostor van klubeta što nije bio slučaj dok nije bilo legla. Za takvu situaciju pčele moraju trošiti i veće koločine hrane, koja je u to vreme itekako potrebna za ishranu mladih larvi. Krajem marta kada je vreme prilično otopljavalo, pravio sam detaljan pregled pčelinjih zajednica, posebno one koje sam ranije na bilo koji način sanirao ili sam ih ostavljao za kasniju sanaciju. Zbog toplog vremena (preko 20O C) svi pregledi su duže trajali, pa time moje posmatranje i zapažanje bilo temeljitije. Bez obzira, što pregled je bio temeljitiji, ne znači time da bez razloga i bez naročite potrebe produžavao vreme pregleda. Tada je bilo i pravo vreme da izvršim prvo proširenje legla kod slabijih društava i to samo sa okvirima sa medom i izgrađenim saćem koje sam kod slabijih društava stavljao između prvog okvira sa leglom i okvira sa medom i polenovim prahom, a kod jačih društava u sredinu klubeta. Pri detaljnom pregledu sklanjao sam svo nepravilno saće, pretežno sa trutovskim ćelijama u gornjem delu, ispod satonoše, a to je bilo zbog horizontalnog užičavanja. Mesto njih stavljao sam lepo i izgrađeno saće kako bi matica mogla razviti pravilno leglo. U martu mesecu nisam stavljao satnih osnova, jer je za njihovu izgradnju potrebno pored dobre paše (nektarska i polenska) potrebno je i veliki broj mladih pčela sposobnih za lučenje voska, a u martu mesecu njih još nema u dovolnom broju, odnosno preko 50% u odnosu na stare jesenske generacije. Navedeni procenat preko 50% mladih pčela u odnosu na stare u pčelarskoj nauci i praksi javlja se u aprilu mesecu, kada počinje nagli razvoj pčelinje zajednice kod Apis mellifera carnice.
Marta meseca obavezno sam aktivirao pojila na pčelinjaku Sl.2, jer su pčelama za razvoj legla potrebne velike količine vode.
Slika 2
Slika 3
Slika 4
Slika 5
Ukoliko je mart mesec hladan, a pojilo ne aktiviramo na pčelinjaku, veliki broj pčela u potrazi za vodom stradaju, a to netreba da nam bude cilj. Tada sam pravio privremena pojila od plastičnih boca od koca cole okrenute naopačke sa sunđerom na otvoru okačene sa kanapom na drvo, dok nisam napravio pravo standardno pojilo na pčelinjaku od starog bojlerskog kazana od 80 litara. Pojilo (Slika 2)treba da stoji na suncu i nikad ne sme ostati bez vode, zato što će pčele takvo pojilo koje neredovno kaplje, ili nema uvek vode, brzo ga napustaju i traže nove izvore vode. Pojilo treba povremeno čistiti i dezinfikovati. Kada nisam imao pripremljeno dovoljan broj okvira, početkom matra obavezno sam ih sastavljao u dovoljnom broju, i u njih uvlačio žicu horizontalno i pomoću žvrka sam stavljao saće. Prvo za bušenje straničnih letvica sam koristio obično šilo, pa spravu za bušenje letvica i na kraju iz Nemačke sam kupio specjalnu spravicu za bušenje letvica (Sl. 3) i automatski ubacivalo nitne u letvice i tako žicu bolje zatezao horizontalno (Sl. 4). Sam postupak rada o ovome opisan je u svakoj pčelarskoj knjizi. Ja sam tako radio od 1964 do 1970 god. kada sam specjalnim RAZBOJEM (Sl. 5), kojeg sam dobio od G-na Venera, počeo da pravim armirano saće pomoću Električnog žvrka. DODATAK U ODNOSU NA PRVI ČLANAK PRVA MOJA TEHNOLOGIJA LR KOŠNICOM Kod jakih društava zavisno od vremenskih uslova, a večinom u prvoj polovini aprila kada se pokriju 9 ulica sa pčelama, što odgovara 6 – 7 ramova sa leglom (Šema 2) vršio sam jednostavno dislokaciju spratova kako pokaziva( šema 3) i stvarao sam prostor matici da stvara novo leglo, odnosno da matica (Apis mellifera carnika) zadovoli svoj genetski potencijal, da spoji razdvojeno leglo i napravi još veće klube. Ova operacija je trajala vrlo kratko. Proširivanje pčelinjeg gnezda kod normalnih-jakih društava
Tako sam je ostavljao do 4 do 5 dana pre početka cvetaja bagrema, odnosno kako pčelari kažu kada cvetovi bagrema zabele. Tada sam vršio zadnju operaciju pre bagremove paše, tako što na podnjaći u
jednom spratu (1) obavezno sam stavljao maticu sa 2 do 3 ramova sa otvorenim leglom, a ostatak sa lepo izgrađenim praznim saćem. Nad njim sam obavezno stavljao žičanu matičnu rešetku koja Šema 1
Šema 2
Šema 3
Šema 4
pokriva ceo nastavak, a na nju stavim novi nastavak (3) sa praznim izgrađenim saćem, stim da sam obavezno stavljao u sredini dva rama sa zatvorenim leglom i na kraju nad njim treći nastavak (2) (Šema 4) sa ostatkom ramova sa zatvorenim leglom, a ostatak sa praznim izgrađenim saćem. Kod slabijih pčelinjih društava koja sredinom aprila imaju 4-5 okvira sa leglom, pretežno na prednjem delu okvira, proširivanje legla sam vršio tako što svaki drugi okvir sa leglom okretao za 180O. Pčelinja društva koja polovinom aprila imala manje od 4 okvira sa leglom proglašavao sam ih, odnosno klasificirao sam ih kao škart i njih sam ihostavljao da bi za vreme glavne paše pojačavam nedovolno razvijena društva sa izletnicama ili leglom, a ostatak sam koristio za pravljenje oplodnjaka odnosno nukleusa za proizvodnju mladih matica, dok sam stare matice likvidirao između dva prsta. Izvlačenje satnih osnova i zamena starog saća
Nauka preporučuje da svake godine treba menjati staro saće u plodištu za 25%, što praktično znači da za četiri godine moramo zameniti svo saće iz plodišta. Ovo je najvažnije kao preventiva i protiv pojave
Slika 6
Slika 7
Slika 8
bolesti pčelinjeg legla. Sa ovim dobijamo i još nešto veoma važno, a to je da ćemo imati krupnije pčele koje su sposobne da donesu i veće količine nektara. Zbog ovih saznanja u vočnoj paši sam koristio da mi mlade pčele izgrade što više satnih osnova kako bi izvršio zamenu starog i nepravilnog saća. Za vreme cvetanja maslačka, (Sl. 6) vočnoj paši i uljanoj repici izvlačili mi po 2 – 4 satne osnove, a u toku bagrema i kasnije, gradili mi više čak i celi sprat sa 10 LR satnih osnova. Sakupljanje cvetnog praha i propolisa Za vreme cvetanja voća, postavlao sam skupljaće polenovog praha koje sam kupio od G-na Venera koje sam ih postavljao preko cele podnjaće sa pokretnom štancovanom pločom sa otvorima promera 4,3 mm. i fiokom ispod gde je padao polenov prah. (Sl. 7) Postavljao sam i
mreže za sakupljanje propolisa. Mreže za sakupljanje propolisa postavljao sam na gornji nastavak preko satonoša ispod poklopne daske.(Sl. 8)
Prva moja tehnologioja LR košnicom POSTAVLJENO 17.08.2012. 7.663 PREGLEDA
PRVA MOJA TEHNOLOGIJA LR KOŠNICOM
Imajući u vidu kako izgleda prirodno zimsko klube, (Sl. 1) zazimljavanje pčelinjeg društva sam vršio na dva LR nastavaka sa 18 do 22 kgr. meda, stim da se pčelinje klube formira u gornjem nastavku. Tako je zimovalo do marta meseca. Kada je vreme bilo pogodno t. j. kada je temperatura u hladu bila bar 14 o C (bolje je ukoliko je veća), tada sam vršio prvi letimični pregled. Kad kažem letimični to znači da mora trajati što kraće, odnosno ne duže od par minuta. Pregled uopšte mora biti kratak da ne bi se izgubila temperatura u klubetu koja iznosi oko 35 o C i nesme biti čest, zato što svaki pregled uznemirava pčele, zadaje im dopunske poslove i time usporava redovne poslove. Ovim Mr Naum Bandžov
pregledom ustanovljavao sam sledeće:
- Dali pčelinje društvo ima maticu - Kakvo je stanje pčelinjeg legla - Kakvo je zdravstveno stanje pčela i legla (za nešto sumljivo, uvek sam konsultovao iskusne pčelare) - Kolike su zalihe hrane - Jačinu pčelinjeg društva (koliko ulica pčele pokrivaju) - Stanje podnjače (koliko ima mrtvih pčela i ostatke voska od voštanih poklopaca)
Sl. 1 (Prirodno zimsko klube) Da li pčelinje društvo ima maticu, saznavao sam, odnosno ustanovljavao sam na osnovu legla. To sam činio tako što izvadim prvi okvir do zida (koji obično nije zaposednut pčelama) da bi dobio više prostora za manipuliranje ostalim okvirima kao i da bi bio siguran da neću oštetiti ili prignječiti maticu. Zatim ostale okvire pomerao sam dok ne naiđem na leglo i proveravao, dali u leglu postoje sve stadijume, a to znači jaja, larve svih veličina i poklopljeno leglo, i ako to naiđem, tada sam bio siguran da matica postoji. Čim vidim leglo, odmah sam proveravao kakvo je njegovo stanje. Istovremeno sam konstatovao zdravstveno stanje pčela i legla. Ako saće i satonoše su čiste, bez tamnih ili žuto smeđih mrlja i ako su larve sedefasto sjajne boje, ako su poklopci na zatvorenom leglu ravni bez udubljenja, onda sa sigurnošću sam smatrao da je pčelinje društvo zdravo. Zalihe hrane na početku marta nisam dozvoljavao da padne ispod 10 kilograma zbog održavanje mikroklime u košnici. Ovde moram da spomenem jedno zlatno pravilo u pčelarstvu koje sam ga pročitao u literaturi, a to je da rezerve hrane nikad ne smeju da padnu ispod 9,6 kilograma meda (naučni podatak). Jačinu zajednice ocenjivao sam brojem ulica (ulica je prostor između dva rama) koje pčele zauzimaju. Sredinom marta jačinu društva sam klasirao tako, da jako društvo treba da zauzima 89, srednje 6-7, a slabo 4-5 ulica sa pčelama ili još manje. U normalnim godinama jaka i zdrava pčelinja društva sredinom marta imala su od 4 – 5 okvira sa leglom. U nekim godinama zavisno od vremenskih prilika bilo je više ili manje od navedenog broja okvira sa leglom. Obično sam kod ovog pregleda čistio podnjače od ostatka mrtvih pčela i ostatka voska od voštanih poklopaca koje pčele su stvarale prilikom zimske ishrane, ako to ne bi uradio, pčele su same to radile, odnosno čistile. Što je društvo bilo jaće to su lakše i brže radili. Sigurno je da takvo čiščenje, prilično je opterećivalo pčele i to naročito je bilo vidljivo, ako je bilo mnogo mrtvih pčela a društvo slabije. Ako to čišćenje podnjače nisam uradio u februaru, što je pravo vreme, onda sam obavezno radio prilokom ovog pregleda.
Ko ima pokretne podnjače na bilo koji tip košnice, to može učiniti i za vreme hladnijih dana, ali samo ukoliko pčelar ima rezervnih podnjača. Prilikom zamene podnjače treba dezinfikovati ili dobro ostrugati sa pčelarskim nožem izvađene podnjače pre nego što ih ponovo stavimo na drugu košnicu. Sve što se nalazi na podnjačama, mora se staviti u prethodno iskopanu rupu u zemlji, zapalimo i rupu zatrpamo. Ako sumnjamo da pčele boluju od neke bolesti – nozeme ili drugih bolesti odraslih pčela, onda „zimske gubitke“ pčela koje se nalaze na podnjači, šaljemo na anlizu i to tako što najmanje 50 mrtvih pčela sa svake podnjače stavljamo u posebne papirnate kesice i napišemo broj košnice i prema utvrđenim pravilima šaljemo na analizu. Sve što sam primećivao prilikom pregleda, upisivao sam u evidencioni karton društva koji se nalazio ispod poklopca, ili sam zapisivao u svoju beležnicu gde sam crtao i šemu. Šeme o tehnologiji koje ih ovde prikazujem odnose se samo na jaka pčelinja društva i ne važe za pčelinja društva koja su u vreme klasifikacije bila kao srednja i slaba pčelinja društva, a tada na mom pčelinjaku bilo ih je svakakvih. Radeći tada sa svakakvim, sticao sam vrlo veliko iskustvo i praksu, što je bilo preduslov da menjam tehnologije u narednim godinama, odnosno kako je moje znanje išlo uzlaznom linjom. Kako sam sanirao problematična društava Pčelinja društva koja sam hitno sanirao, su ona društva koja nisu imali maticu ili imali maticu trutovnjaču (koja nosi neoplođena jaja) ili imale lažne matice, kao i ona društva koja nisu imali dovoljno hrane. Ako u ovo doba nema legla ni u jednom stadijumu, to je siguran znak da društvo nema maticu. U društvo koje nema maticu pčele pojačano bruje, a kad otvorimo košnicu vidimo na satonošama pčele koje drhte krilima, a to isto vidimo i kad izvadimo okvir sa pčelama. Ako pčele unose polen, na letu možemo primetiti da tovari polena na nogama kod bezmatka su znatno manji nego kod pčela iz normalnih društava. Ako nađemo na okvirima leglo koje je razbacano i sa ispupčenim poklopcima kakvi se nalaze na trutovskom leglu, radi se o matici trutovnjači koja nosi samo neoplođena jaja iz kojih će se izleći samo trutovi. Ako pčelinje društvo ostane u dužem periodu bez matice (novembar – mart) tada se javljaju lažne matice koje takođe nose neoplođena jaja i po više u jednu ćeliju. Lažnih matica u jednom društvu može biti nekoliko i to su ustvari obične pčele hranjene mlečom. U sva ova tri slučaja hitno sam intervenisao i to dodavanjem oplođene matice u kavezu iz rezerve ili sam spajao bezmatka sa normalnim ili slabim društvom koje sam ih klasificirao kao takve preko novinske hartije i matične rešetke, stim da nukleus ili slabo društvo sam uzvek stavljao iznad društva gde nije bilo matice, odnosno kao gornji nastavak. Pčelari početnici i bez iskustva za ove radnje treba da se posavetuju sa iskusnijim pčelarima. Ako sam prilikom pregleda ustanovlavao, da nema dovolno hrane, odnosno ispod 10 kgr., tada sam zavisno od spoljnih temperatura, primenjivao dva načina prihrane.
a) Kada su temperature bile, naročito noću prilično niske (ispod 10OC) onda sam prihranjivanje vršio čvrstom hranom (šećerno-mednim ili čisto šećernim mekšim pogačama) ili sam dodavao okvire sa medom od društava koja su stradala tokom zime zbog mojih grešaka. b) Kada su dnevne i noćne temperature bile preko 10O C, tada sam prihranjivao i tečnom hranom t. j. šećernim sirupom (u razmeri šećer : voda = 2 : 1) u većim količinama i to 1 – 2 litre u razmacima od po nekoliko dana 3 – 4 puta, odnosno dok ne popune bioločki minimum zaliha od 10 kilograma. Ovakav način prihrane zove se prihranjivanje iz nužde jer time sprečavamo pčelinje društvo da gladuje i štedi. Vakvim načinom ishrane (ne kažem stimulativne prihrane) terao sam pčelinje društvo da se normalno razvija do prve bagremove paše. Pčelaru ovakva ishrana, zapravo ne bi smela da se desi, zato što pri uzimljavanju dobar pčelar to i ne dozvoli i on osigura 18 – 25 kgr. kvalitetne hrane po košnici i u proleće će imati jaka društva, a problema sve manje. U proleće sa problemima se sreću samo čuvari košnica sa pčelama koji ne poznaju biološke zakonitosti socijalnog društva-bića gde na zemaljskoj kugli, pored PČELINJA DRUŠTVA, spadaju još i mravi, termiti i LJUDI. Drugu vrstu prihranjivanja, takozvano podražajno, odnosno špekulativno sa malim količinama šećernog sirupa, 200 do 300 grama, kako neki autori u knjigama to preporučuju, ja nisam primenjivao jer mi se PČELINJAK i u Maradiku i u Skoplju uvek nalazio na udaljenosti od oko 20 do 25 kilometra iz čisto ekonomsko – profitabilnih razloga U toku marta pojačavao sam utopljavajući materijal kod slabijih društava jer sam vodio računa da u košnicama funkcioniše ventilacija (pogotovo gornja ventilacija) i mikroklima. Stalno sam vodio računa, pošto pčelama najviše smeta vlaga, da u košnici napravim pravu ventilaciju. U to vreme (1969) početkom marta odomaćivalo se i bila polemika u pčelarskim časopisima takozvano posebno utopljavanje pčelinjih društava plastičnom folijom koja se postavlja preko satonoša. Ja sam to prihvatio i prilikom davanja pogače na satonošama i nakon pojedene pogače, nisam skidao plastičnu foliju nego sam je ostavljao preko satonoša sa nekoliko rupica u sredini zbog ventilacije. Utopljavanje je naročito potrebno izvršiti slabijim društvima, jer ako je temperatura bila 13-28O C kada nije bilo legla, sada kada ima legla temperatura u zoni legla mora biti 34-35 O C. Pčele sad moraju zagrejati i prostor van klubeta što nije bio slučaj dok nije bilo legla. Za takvu situaciju pčele moraju trošiti i veće kiločine hrane, koja je u to vreme itekako potrebna za ishranu mladih larvi. Krajem marta kada je vreme prilično otopljavalo, pravio sam detaljan pregled pčelinjih zajednica, posebno one koje sam ranije na bilo koji način sanirao ili sam ih ostavljao za kasniju sanaciju. Zbog toplog vremena (preko 20O C) svi pregledi su duže trajali, pa time moje posmatranje i zapažanje bilo temeljitije. Bez obzira, što pregled je bio temeljitiji, ne znači time da bez razloga i bez naročite potrebe produžavao vreme pregleda. Tada je bilo i pravo vreme da izvršim prvo
proširenje legla kod slabijih društava i to samo sa okvirima sa medom i izgrađenim saćem koje sam kod slabijih društava stavljao između prvog okvira sa leglom i okvira sa medom i polenovim prahom, a kod jačih društava u sredinu klubeta. Pri detaljnom pregledu sklanjao sam svo nepravilno saće,pretežno sa trutovskim čelijama u gornjem delu, ispod satonoše, a to je bilo zbog horizontalnog užičavanja. Mesto njih stavljao sam lepo i izgrađeno saće kako bi matica mogla razviti pravilno leglo. U martu mesecu nisam stavljao satnih osnova, jer je za njihovu izgradnju potrebno pored dobre paše (nektarska i polenska) potrebno je i veliki broj mladih pčela sposobnih za lučenje voska, a u martu mesecu njih još nema u dovolnom broju, odnosno preko 50% u odnosu na stare jesenske generacije. Navedeni procenat preko 50% mladih pčela u odnosu na stare u pčelarskoj nauci i praksi javlja se u aprilu mesecu, kada počinje nagli razvoj pčelinje zajednice kod Apis mellifera carnice.
Slika 2
Slika 3
Slika 4
Marta meseca obavezno sam aktivirao pojila na pčelinjaku, jer su pčelama za razvoj legla potrebne velike količine vode. Ukoliko je mart mesec hladan, a pojilo ne aktiviramo na pčelinjaku, veliki broj pčela u potrazi za vodom stradaju, a to netreba da nam bude cilj. Tada sam pravio privremena pojila od plastičnih boca od koca cole okrenute naopačke sa sunđerom na otvoru okačene sa kanapom na drvo, dok nisam napravio pravo standardno pojilo na pčelinjaku od starog bojlerskog kazana od 80 litara. Pojilo (Sl. 2) treba da stoji na suncu i nikad ne sme ostati bez vode, zato što će pčele takvo pojilo koje neredovno kaplje, ili nema uvek vode, brzo ga napustaju i traže nove izvore vode. Pojilo treba povremeno čistiti i dezinfikovati. Kada nisam imao pripremljeno dovoljan broj okvira, početkom matra obavezno sam ih sastavljao u dovoljnom broju, i u njih uvlačio žicu horizontalno i pomoću žvrka sam stavljao saće. (Sl. 3) Prvo za bušenje straničnih letvica sam koristio obično šilo, pa spravu za bušenje letvica i na kraju iz Nemačke sam kupio specjalnu spravicu za bušenje letvica i automatski ubacivalo nitne u letvice i tako žicu bolje zatezao. Sam postupak rada o ovome opisan je u svakoj pčelarskoj knjizi. Tako sam radio od 1964 do 1970 god. kada sam specjalnim RAZBOJEM, kojeg sam dobio od Gna Venera, počeo da pravim armirano saće pomoću Električnog žvrka. (Sl. 4)
Drugi moj sistem pčelarenja LR košnicom – dvomatični POSTAVLJENO 15.08.2012. 34.940 PREGLEDA
DRUGI MOJ SISTEM PČELARENJA LR KOŠNICOM – DVOMATIČNI
Mr NAUM BANDŽOV,
[email protected] Kako sam naveo od 1970 god. uvodim moju novu DRUGU tehnologiju, a to je dvomatični sistem pčelarenja, odnosno sa dve matice u toku cele pčelarske sezone, a zazimljavao sam ih uvek u tri LR nastavka (2+1) i dve matice odvojene pregradnom daskom. (Slika 1 i 2). Zaslugu da dođem do ove tehnologije ima knjiga Dr bioloških nauka Sime Grozdanića ,,DVOIMATIČNI SISTEM PČELARENJA izdata od Zavoda za izdavanje udžbenika Narodne republike Srbije – Beograd, izdata 1962 god. koja se odnosi na dvomatični sistem pčelarenja sa pološkama i biološkim pogledom na pčelinje klube i
njegovo ponašanje tokom godine. Kada pčelar shvati taj biološki aspekt (fenomen), onda nije uopšte teško primeniti ga na bilo koji tip košnice. Ja sam taj njegov biološki pogled, odnosno ponašanje pčelinjeg klubeta prihvatio i primenio na LR košnicu sa jednakim 10 ramnim nastavcima i uveo sam ga kao sistem u daljem toku do 1973 god. Langstrot-Rutova košnica interesantna je za naše pčelare, jer daje veliku mogućnost manipulacije sa nastavcima, a ujedno omogučavaju da tehnologiju pčelarenja podignu na najviši nivo. Vrlo važno je da i naši poljoprivredni stručnjaci prihvate pčelarstvo kao privrednu granu, a ne da je tretiraju samo kao oprašivač, s tim da edukacija o pčelarstvu treba da je podignu na viši nivo u odnosu na dosadašnje i današnje programe obrazovanja od srednjeg do
najvišeg obrazovanja, a Veterinari i Veterinarska struka Pčelu ne smeju je tretirati Pčelu ne smeju je tretirati kao stoku Slika 1
Slika 2
gde su je svrstili u sadašnje zakone o zdravstvenoj zaštiti. Stoka i insekti dijametralno se razlikuju u biološkom i zdravsvenom pogledu. Većina pčelara u našoj zemlji pčelari na klasičan način s jednom maticom i standardnim delovima Langstrot-Rutove (LR) košnice: podnjača, dva ili tri nastavka, poklopna daska sa običnom plastičnom hranilicom ili zbeg sa hranilicom i krovom. Manje njih pčelari savremenije, klasičnim dvomatičnim sistemom, a vrlo malo na savremen način po zahtevima svetske tehnologije koja se primenjuje u celom svetu. Savremena tehnologija pčelarenja LR košnicom ide brzim koracima napred, pa i mi treba da pratimo taj trend, kako bismo za desetak godina mogli da budemo ravnopravni partneri u Evropskoj uniji i da naše pčelarske proizvode plasiramo na svetsko tržište ne samo kao sirovinu, med u kantama, nego treba da se trudimo da i ostale pčelinje proizvode proizvodimo i plasiramo ih kao polufinalne i finalne proizvode. Ja sam još 1970 god. u dvomatični sistem pčelarena počeo da uvodim dodatne pomoćne delove koje su mi omogučavale višu tehnologiju pčelarenja LR košnicom.U ovom članku želim da iznesem isključivo moja iskustva koja sam ih stekao u pčelarenju dvomatičnim sistemom, koristeći saznanja domačih i stranih naučnih stručnjaka i praktičara. Ovaj sistem – način pčelarenja, je nadgradnja nad mojim prvim sistemom pčelarenja sa jednom maticom. Pčelarenje dvomatičnim sistemom kroz nekoliko varijanti, koristio sam ga sve do 1984 god. do upisa na postdiplomske studije na Biološkom fakultetu – grupa pčelarstvo u Beogradu, na katedri prof. Dr Krunića i prof. Dr Kulinčevića, kao i stalnim kontaktom sa najboljim pčelarom – tehnologom ne samo u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, nego svetskim tehnologom gospodinom Ivanom Venerom. Dvomatični sistem pčelarenja kod mene imao za cilj da dobijem tada maksimalan višak meda i ostalih pčelinjih proizvoda od svake košničine jedinice. Imajući u vidu ogled koji je izveo Farrar(1937) i gde je dokazao da jedno jako pčelinje društvo proizvede više meda nego dva slaba, svatio sam da dvomatičnim načinom pčelarenja razvijam drustva kroz ceo pašni period koji nije kod nas dugačak, nego vrlo kratak i to samo 3 meseca maj, juni i juli i da za taj period proizvedem više pčelinjih proizvoda, a tehnologiju podignem na viši nivo.Dvomatični sistem, uopste uzevsi, uveo sam ga snamerom, da ga primenim na slabim i srednjim pčelinjim društvima, uglavnom da izbegnem veći trud i više zivog rada, kao što sam ga imao u radu sa slabim društvima iz prethodnog sistema sa jednom maticom. Ovakav sistem može, ali ne mora biti praktičan i rentabilan u svim uslovima, ali moja iskustva pokazuju da nisam pogrešio i mislim dase može primeniti u svim regionima (Vojvodina i Makedonija) Bilo kakav pokušaj primene dvomaticnog sistema pčelarenja, ili bilo koj drugi napredniji sistem od prethodnih od strane drugih mladih pčelara, moj savet bi bio da treba da počnu sa manjim brojem košnica, dok se ne uvere i
ne dođu do povoljnog usavrsavanja, da bi se uklopio u način rada određenog naprednijeg ili savremenijeg pčelara u određenoj oblasti. Ovo može zahtevati godine eksperimetisanja, pošto uslovi variraju od jedne oblasti do druge ili čak unutar jednog kraja.Dvomaticni sistem koji ću ovde opisati namenjen je na manjim pčelinjacima od 50 do 100 košnica, iako to ne isključuje mogučnost primene i komercijalnom pčelaru koj pčelari i sa više od 200 košnica. Primena ovog sistema, ne može se ostvariti i biti uspešan bez korišćenja DODATNIH DELOVA DODATNI DELOVI Za dobijanje svih pčelinjih proizvoda iz jedne košnice, neophodno je potrebno uvesti dodatne delove na klasičnu LR košnicu. Upravo ti delovi svrstavaju ovu košnicu na prvo mesto u svetskoj standardizaciji. Važno je naglasiti da se pčelarenjem, odnosno dodavanjem delova ovoj košnici, ne narušavaju se biološke zakonitosti u ponašanju pčelinjeg organizma – društva. Naprotiv, sa malim tehnološkim zahvatima stimuliše se na aktivniji rad, a time i na veći prinos pčelinjih proizvoda. Napominjem da nije samo reč o proizvodnji meda, kako smatra preko 90% pčelara, nego treba nastojati da se dobiju svi pčelinji proizvodi. Za mene je med sirovinska osnova za dobijanje drugih, mnogo skupljih polufinalnih i finalnih proizvoda. Takva proizvodnja, u stvari predstavlja visoku tehnologiju i produktivnost u pčelarstvu. LR košnica iz godine u godinu dokazuje svoju prednost i uspešnost u tehnološko-biološkom suzbijanju bolesti pčelinjeg legla, kao što su varoa, američka kuga, krečno leglo i sl., prvenstveno genetskim potencijalom matice, pčele kao jedinke ili pčelinje društvo kao socijalno biće. Prednost LR košnice je u lakom korišćenju dodatnih delova: rešetkaste podnjače, Rošfusovog nastavka, Rošfusove rešetke, Snelgrove pregrade, žičane pregrade, matične rešetke, sakupljača polena i perge, plastične mreže za sakupljanje propolisa, ram hranilice, kombinovanog zbega, bežalice, plastičnih ili voštanih matičnjaka za proizvodnju matičnog mleča i matice, Pored toga u sistemu pčelarenja sa jednom maticom, dvomatičnog sistema isključeno je svako rojenje, odnosno u svako doba možemo da intervenišemo i sprečimo rojidbeni nagon – najveći neprijatelj u amaterskom i profesionalnom pčelarstvu. Ako i dođe do rojidbenog nagona, korišćenjem Rošfusove rešetke i rošfusovog nastavka, prekidamo rojidbeni nagon za vrlo kratko vreme i uspemo da dobijemo sve pčelinje proizvode koje jedno pčelinje društvo može da da, od meda do svih drugih pčelinjih proizvoda: matice, rojeve, matičnog mleča, propolisa, polenovog praha i dr.
1. REŠETKASTA PODNJAČA Vrlo vašan dodatni deo LR košnice za savremeno pšelarstvo. Postavlja se iznad klasične podnjače, odnosno između nje i prvog nastavka. Visine je 50 mm. Sa glavnom podnjačom stvara ispod pčelinjeg društva prazan prostor od oko 50 mm. štoobezbeđuje dodatnu donju ventilaciju jer spreda ima otvor – leto za ulazak većih količina vazduha, kako u vreme mirovanja tako i tokom selidbe. U određenom momentima višak mladih pčela koje teraju maticu na rojidbeni nagon hvataju se na letvice i tako one prave bradu unutar košnice, a ne ispred leta i na određen način sprečavaju roidbeni nagon. U proizvodnji nukleusa te mlade pčele koje vise na letvicama lako se uzimaju. Zatim, sprečava se svaki vid grabeži zbog mračnog tunela i nemogućnosti direknog dolaska pčela grabljivica do meda. Pri stalnog postojanja ove rešetkaste podnjače na košnici i saće u donjem nastavku biva pravilnije izgrađeno. Istovremeno pčele ne grizu saće u donjim delovima rama donjeg nastavka.
2.ROŠFUSOV NASTAVAK je u stvari LR nastavak pregrađen sa tri pokretne pregradne daske (mogu biti i od presovanog lesonita) koje služe za formiranje četiri oplodnjaka za oplodnju matica ili kasnije vađenjem dve pregradne daske prva i treća, stvaramo dva nukleusa u sistemu proizvodnje rojeva zajedno sa Rošfusovom rešetkom i poklopnim daskama za smeštaj medne pogače. 3. ROŠFUSOVA REŠETKA: je ustvari drvena pregrada sa 4 perforirana otvora 35 x 3 cm. Prekrivena sa duplom matičnom rešetkom i 3 pregrade (pregrade mogu biti od lesonite ili drvene) koje stvaraju 4 oplodnjaka. Svaki oplodnjak – pregrada ima leto za izletanje pčela i matica kad treba da ide na oplodnju. Postavlja se na podnjači ili na vrhu proizvodne košnive, zavisno koju metodu ste savladali.
4. SNELGROVA PREGRADA služi za odvajanje dva društva u jednoj košnici, pod jednim krovom i jednom podnjačom, ima minimum sa svake strane po 2 leta, od koje jedno leto je za usmeravanje pčela izletnica na gore, a jedno leto za usmeravanje na dole, odnosno za pojačavanje osnovnog društva ili vrlo slabog društva sa izletnicima, zavisno koju radnju želimo da izvedemo. Na sredini ima otvor 10 x 10 cm. prekriven sa jednostrukom žičanom ili plastičnom mrežom promera 3 mm. Moja dugogodišnja praksa pokazala je da dupla mreža nije potrebna, jer između te dve mreže, moljci stvaraju njihovo leglo, a mišljenje koje vlada među pčelarima da će se pčele ubijati međusobno preko jednostruke mreže, nije tačna. U tome ja sam se uverio, jer u jednom vremenskom tehnološkom procesu, umesto snelgrove pregrade, stavljam jednostruku Žičanu pregradu, a nisam primetio nikad mrtvih pčela.
5. ŽIČANA PREGRADA: Umesto Snelgrove pregrade u tehnologiju L.R. košnicom, u jednom tehnološkom procesu ja sam uveo i žičanu pregradu 1975 god. sa okcima veličine 3 mm preko cele površine, a ne samo 10 x 10, kao kod Snelgrove pregrade. I ova žičana pregrada ima minimum po 2 otvora sa svake strane za usmeravanje pčela izletnica na dole prema osnovnom društvu, ili na gore za pojačavanje slabijih nukleusa. (Vidi 6. MATIČNA REŠETKA je najvažniji deo u pčelarenju sa dve ili više matica. Savremena tehnologija ne može ni da se zamisli bez matičnih rešetki i to od jedne do tri. Pored toga što služi za odvajanje matica, koristi se i u proizvodnji matičnog mleča kod normalnih društava koja nemaju rojidbeni naon. Postoje više vrsta i to: Žičane sa i bez drvenog okvira (ja sam pristalica i preporučujem žičanih, kroz ceo otvor LR nastavka sa drvenim ramom i leto na njemu.), limene i plastične štancovane različitih dimenzija i dr.
7. SAKUPLJAČ POLENA I PERGE služe za sakupljanje polenovog praha i vađenje perge iz ćelija u kojem su ga pčele stavile i konzervirale. Postoje razne vrste i sve mogu uspešno da se koriste. Mogu biti na podnjači, na leto i sl.. Ja sam koristio i koristim skupljač polena koji se stavlja na podnjači sa večom fijokom, koja sa donje strane treba da ima žičanu mrežu zbog večeg prisustva vazduha, kako se ne bi u slučaju nešto dužeg stajanja, ne bi li se grudvice slepile ili umoljčale.
8. RAM HRANILICE se mnogo koriste u savremenoj tehnologiji pogotovo prilikom sušnih godina za držanje medno-šećerne pogače, koja stimuliše maticu za aktivniji rad. Vrlo je pogodna za hranjenje (ne stimulativno) pčelinjih društava sa tečnom hranom (sirupom) kada društvo gladuje i kada nema u košnici biološki minimum od 9,6, odnosno 10 kg. meda. U savremenim tehnologijama gde se proizvode sve pčelinje proizvode, Ram hranilica uvek se nalazi u košnici sa medno-polensku-šećernu pogaču. Ona se stavlja na jedan kraj plodišta umesto jednog rama.
9. Kombinirana poklopna daska sa zbegom i hranilicom i OTVOR ZA GORNJU VENTILACIJU, koristi se umesto klasične obične pregradne daske. Sam naziv kaže da ima zbeg zbog vrlo važne gornje ventilacije. Zimi mali otvor koji je
uvek otvoren zbog brzog izlaska pčela kako bi se pročistile, da ne bi balegale po satonošama. Pčele tokom jeseni i zimi taj mali ventilacioni otvor same ga regulišu sa propolisom. Moja istraživanja pokazuju, bez obzira koliki je, pčele ga ostave najviše 1 do 2 cm. Ostali deo zatvore ga propolisom. Drugi deo zbega, veliki otvor služi za stavljanje izolacionog materjala i čuvanja mikroklime u zimskom klubetu. Zbeg u kasnu zimu i ranu prolet (februar i mart) služi za davanje medno-polensko-šećernu pogaču u nedostaku Ram hranilice. Leti, odnosno za vreme pašnih prilika kada izvadimo izolacioni materjal, zbeg služi (kada izvadimo jednu ili više pokretnih daščica – ima ih četiri) za bržeg isparenja vode iz nektara i bržeg skladiranja meda u medišta. Drugi deo sadrži hranilicu za dodavanje tečne hrane uz dodatak polena, prilokom razvoja pčelinjeg društva u proletnom razvoju ili za popunjavanje zimskih rezervi ukoliko pčelinje društvo nije ih uspelo popuniti iz prirode.
10. BEŽALICA, Ima ih raznih vrstai služe za isterivanje pčela iz medišta i time mnogo olakšavamo rad pčelara kod vrcanja meda. Ja bežalice stavljam pred veće ispod medišnog nastavka uoči dana kada želim da vrcam. Kada se Bežalica stavi, pčele koje su ostale u tom medištu, osečaju se kao društvo bez matice. Kroz otvore na sredini bežalice, pčele osećaju miris svoje matice koja se nalazi ispod i kroz osam otvora – tunela koje se nalaze sa strane, mlade pčele napuštaju medne ramove i prelaze dole kod svoje matice i ostavljaju nastavak spreman za vrcanje u roku od 10 do 12 časova. Ako želim da pčele brže napuste medište, ja otvaram i pomočna leta koja se vide na slici i pčele, pogotovo izletnice odmah napuštaju medište.
11. OBIČNI LR RAM SPECJALNO NAPRAVLJEN ZA POSTAVLJANJE PLASTIČNIH ILI VOŠTANIH MATIČNJAKA,To prestavlja jedan normalan LR ram koji se pripremi tako, da se mogu postaviti tri letvice na kojoj se postavi kao osnova, satna osnova i na vosku se nalepe na svakoj letvici po oko 25 do 30 plastičnih ili voštanih matičnjaka, ukupno oko 80 matičnjaka, koje služe za proizvodnju MATIČNOG MLEČA. Isto tako se priprema i ram za odgajivanje matica, stim što se na takvom ramu postave dve letvice sa ukupno 40 – 50 matičnjaka koji se stavljaju u odgajivačkom društvu.
12. MREŽE ZA SAKUPLJANJE PROPOLISA: Mreže za sakupljanje propolisa takođe spadaju u dodatnih delova u savremenoj tehnologiji. Vrlo rado ih koristim i to, prvo običnu mrežu, zatim plastičnu nemačku perforiranu plastičnu mrežu, a od 1994 god. kao najbolji specjalni trodelni bugarski skupljač propolisa koji se sastoji od jedne pocinkovane ili dur-aluminiske duple rešetke. Nad njim se postavi jedinstvena plastična mreža sa otvorima od 1,5 ili 2 mm., a preko nje jedna gusta platnena tkanina. Kao apotekar po struci od sakupljenog propolisa pravim propolis kapi i druge preparate što na kraju knjige daću i određene recepte kako se prave. 13. PREGRADNA DASKA SA I BEZ OTVORA(vidi sl.1) Ko nema Rošfusove sisteme za proizvodnju veštačkih rojeva na samoj LR košnici, mogu da koriste pregradnu dasku sa otvorima i na njima pokretni mali okvirić sa mrežom promera 3 mm. i još jedan mali okvirić sa matičnom rešetkom, koje se menjaju zavisno šta želimo u tehnološkom procesu. Takođe imamo i pregradnu dasku i bez otvora koja se može koristiti za razne tehnološke radnje, kao i za zazimljavanje dva nukleusa sa po pet ramova iznad normalnog – jakog pčelinjeg društva. Svaka pregrada ima svoje leto.
14. PČELARSKA VAGA, Pčelarska vaga prestavlja neophodni dodatni deo na jednom pčelinjaku koji ima minimum 20 košnica, a sve potrebnija ukoliko ima više košnica. Ja je koristim višenamenski ali najosnovnije je da što manje puta otvaram i pregledam pčelinje društvo. Pored toga koristim je: 1. za tačno određivanje količine zimske hrane, 2. Potrošnja hrane za period od 01 oktobra do 31. marta. 3. Unos nektara pogotovo za vreme pašnih perioda i 4. Kao pokazatelj kada se trebaju dodavati novi nastavci ili polunastavci.
Na Skopskom Poljoprivrednom sajmu demonstrirajući uloga DODATNIH DELOVA u funkciji savremenog i naprednog pčelarstva dobio sam ZLATNU PLAKETU i Diplomu.
Dodatni delovi za visoku tehnologiju prezentirani na Poljoprivrednom sajmu u Skoplju Dvomatično društvo sam pripremao u kasnu jesen tako što na jedno jako osnovno društvo sa 2 LR nastavaka, iznad, preko pregradne daske sa ili bez otvora 10 x 10 cm. zatvoren jednostrukom žičanom mrešom od 3 cm. stavim drugo pomoćno društvo koje preko zime i u proleće koristeći toplotu od jaćeg osnovnog društva. (Vidi Sl. 2)Tako pripremljeno pčelinje društvo u proleće, brže se razvija. Ovako zazimljena društva zimuju. U proleče, zavisno od vremenskih prilika, krajem marta proširenje donjeg društva sam radio kao i u mojoj prvoj tehnologiji, jednostavnim zamenenom tela.
Treća moja tehnologija sa LR košnicom – uvođenje polunastavaka POSTAVLJENO 14.08.2012. 20.641 PREGLEDA
VISOKA TEHNOLOGIJA LR KOŠNICOM Mr Naum Bandžov
Kada sam se uverio da jedna polovina donjeg LR nastavka kod prirodno zazimljenog pčelinjeg društva prestavlja višak, (Vidi šemu) počeo sam istraživanja za bolje tehnologije, imajući u vidu Američka iskustva. To se poklopilo mojim odlaskom u Skoplje 1972 god. Pre toga sam kupio 20 polunastavaka od Gna Vener Ivana i počeo da ih koristim u dotadašnji II moj sistem dvomatičnog pčelarenja, stim što sam LR polunastavak pri zazimljavanju pčelinjeg dsruštva stavlao umesto donjeg LR nastavka. U potpunosti sam sistem sa polunastavcima uveo kao sistem 1975 god. nakon tro godišnjeg istraživanja, odnosno iskustva. Ovo sam radio, jer je to prirodno i biološki ispravnije kod zazimljavanja od prethodnog sistema u normalnim LR nastavcima i približio sam se dubokom ramu kao kod DB košnice za koju smo znali da Pčelinje društvo bolje prezimljuje u DB košnici u odnosu na LR košnici sa 2 nastavaka. Sam rad sa polunastavcima u toku pčelarske sezone sam radio u nekoliko varijante i to: 1. Sa više polunastavaka. 2. Sa jednim polunastavkom ispod i iznad matične rešetke 3. Sa polunastavkom iznad podnjaće i rešetkaste podnjaće.
Moja praktična i naučna saznanja do 1988 god. su bila da nornalna pčelinja društva u LR košnici treba da ih zazimljavam dvomatično sa po jednim nastavkom i jednim polunastavkom, odvojena Snelgrovom ili žičanom pregradom.
Kada sam početkom septembra imao slabija društva ili nukleuse stavljao sam ih u jednom nastavku iznad Snelgrove pregrade ili Pregradne daske podeljena na dva jednaka dela sa jednom letvicom u sredini. Svaki deo u sredini ima po jedan okrugli otvor koji je pokriven sa mrežom promera 3 mm. koja služi za zazimljavanje 2 nukleusa Tako postavljeno slabije gornje društvo ili 2 nukleusa sa po 5 ramova, zimi, za njihovo prezimljavanje i njihov razvoj u rano proleće, za njihov kasniji brži razvoj koristi, odnosno koriste toplotu iz donjeg, jačeg društva preko otvora na snelgrovoj dasci ili duple pregrade sa okruglim otvorima koji se mogu prema potrebi otvoriti za prelazak određen deo pčela za njihovo pojačavanje, ili zatvoriti pokretnim delovima takođe sa otvorima, ali pregrađene sa mrežom promera 3 mm.
Nakon mog ličnog ispitivanja nekoliko godina na određen broj košnica, imajući u vidu iskustva drugih autora, došao sam do zaključka da je najbolje zazimiti pčelinje društvo sa polunastavkom ispod normalnog 10 ramnog nastavka, sa mednom kapom u sredini klubeta minimum 10 sm. za razliku od G-na Venera kome je polunastavak pun sa medom tada uvek bio obavezno iznad desetramnog nastavka prilikom zazimljavanja kako Venerovo zazimljavanje
Moje zazimljavanje
pokaziva Venerova šema 1, koja je objavljena u časopisu PČELAR br. 1 – 2 / 95 str. 2 do 7. I u njegovim predavanjima G-in Vener, uvek govorio da mu polunastavak služi kao mednu kapu, koji ga nikad nije vrcao. Ja sam tada razmišljajući sa biološke tačke gledišta i mojih istraživanja kako bi došao do najbolje rešenje, ja sam tada bio pristalica da medna kapa bude minimum 10 cm. u kontinuitetu na normalnom nastavku kao što je plodište DB košnice. Takvo iskustvo sam stekao još na početku mog pčelarenja sa mojom prvom DB košnicom, odnosno kako pokazuje šema 1 prirodno – biološkog društva, jer u suprotnom zimsko klube pčelinjeg društva kod jakih i dugih zima, pogotovo u drugom delu zime kad počne leglo, pčele ne napuštaju leglo i u nedostatku dovolno hrane u normalnom nastavku, pčele su osuđene da uginu jer zimsko klube je odvojeno od medne kape. (Vidi Sl. levo)
Pčela da bi došla do hrane u polunastavku koj bi bio gore, treba da pređe put od najmanje 5 cm. (Satonoša rama od nastavka 2 cm., prazan prostor između nastavka i polunastavka 1,2 cm., donja letvica od rama polunastavka 1 cm, što ukupno iznosi oko 5 cm. ) što na tom putu ona će se ohladiti, njena temperatura pasti ispod 13o C i tako postaje nepokretna i kroz izvesno vreme ona ugine i padne na podnjači ili ostanu mrtve na samom ramu sa glavama uvučene u ćelije. Kod vrlo hladnih zima, kao što je to bila i 2005 na 2006 u Maradiku, tačnije od 16 novembra 2005 do 18 februara 2006 (ukupno 94 dana) nije bilo pročisnog izleta pčela i neminovno dolazi do uginuća slabijih društava. Prilikom zazimljavanja moramo da razmišljamo prvenstveno za takve ekstremne godine. Kod hladnih i dugih zima klube se ne premešta ni na druge ramove sa medom i u samom nastavku. Zbog ovakvih naučnih i praktičnih saznanja koje sam ih stekao, a imao sam i spoznaje o biološkom ponašanju pčelinjeg klubeta u zimskom periodu, ja sam od 1975 god. uveo polunastavak u sistem dvomatičnog pčelarenja obavezno ispod normalnog LR nastavka. Logično razmišljanje u pčelarstvu ne može da ima veliki uspeh, ako ne primenimo naučne biološke i praktične sponzaje do kojih sami moramo da dođemo. Samo kopiranje nekoga u tehnologiji pčelarenja, ne znači da ćemo imati i iste uspehe, dok sami ne dođemo do takvog saznanja. Kada imamo blagih zima i kada pčele barem jednom u 30 dana imaju pročisni let, kao što su to bile mnoge zime, a karakteristična je bila 2006/2007 u Maradiku, tada uopšte nije važno kako smo ih zazimili, kakvim medom smo ih zazimili, one će ostati u životu. Svaki pčelar prilikom zazimljavanja mora da razmišla da će svaka zima biti ekstremna i mora sprovesti određena pravila koja ih nauka dala i preporučuje da ih primenjujemo. PRAVILA ZA PREZIMLJAVANJE Krajem leta, ta?nije od sredine avgusta počinje priprema za sledeću pčelarsku godinu. Pčelar krajem leta i početkom jeseni mora da ispuni osam osnonih pravila u pipremi košnica za pravilno prezimljavanje i rani prolećni razvoj društava, a to su: 1. Mladu, genetski produktivnu i higijensku maticu; 2. Brojno jaka društva sa 20.000 – 25.000 pčela; 3. Dovoljnu količinu rezervne hrane, 18 – 22 kg meda i minimum oko 1.800 cm2 polena u vidu perge; 4. Gornje leto, odnosno gornja ventilaciju; 5. Dobar i lak prelaz pčela između ramova; 6. Vodu po potrebi; 7. Ulazi u košnice moraju biti zaštićene od ekstremnih vetrova; 8. Zdrava pčelinja društva.
Mlada prod. matica
Perga na ramu
Pojilo obavezno u proleće
Gornja ventilacija
Ako se sve ovo obezbedi prilikom pripreme za zimu, onda nema razloga za zabrinutost kako će pčelinja društva prezimeti i kako će se na proleće razvijati. Naši pašni uslovi su vrlo kratki, svega tri meseca, od maja zakljućno sa julom i moramo maksimalno da ih iskoristimo. Nasuprot ovome devet meseci, od avgusta zaključno sa aprilom, pčelinja društva pripremamo, razvijamo i
negujemo da bismo u naredna tri meseca vratili uloženi trud i višestruko zaradili i pokazali našu rentabilnost i profitabilnost. Ovo lako možemo da postignemo, samo ako poznajemo BIOLOGIJU PČELINJEG KLUBETA i visoku tehnologiju. Ko ovako ne radi i nije pčelar, nego samo čuvar košnica sa pčelama. Needukovan pčelar je sebi najveći neprijatelj. PROŠIRIVANJE LEGLA
Šema 1
Kod normalnih društava, krajem marta ili početkom aprila, tačnije posle cvetanja vrbe, kad pčele zaposednu sve ulice desetoramnog nastavka, između nastavka i polunastavka dodajem nov nastavak (5 odnosno 6) sa izgrađenim saćem (Šema 1). Dodavanje nastavka traje vrlo kratko, ne više od jedan-dva minuta. Budući da je to period punog razvoja i širenja legla, pčele će maticu brzo spustiti u dodati nastavak i tu će produžiti da polaže jaja. Ako vremenske prilike dozvoljavaju, kada je dnevna temperatura iznad 20 stepeni, dva okvira s otvorenim leglom spuštam u donji nastavak (6), odnosno gornji (5), kako bi matica brže sišla dole i povečala broj polaganje jaja. Dodavanjem drugog nastavka u oba društva (5 i 6), košnica je praktično prostorno pripremljena za bagremovu pašu. Postoji još jedan način proširivanja legla kod normalno jakih društava. Ako u polunastavku ima četiri-pet poluramova s medom, tada se polunastavak 2 i 4, stavljaju iznad dodatnih nastavaka 5, odnosno 6, a plodišta 1 i 3, dolaze sasvim dole do podnjađe. Med u polunastavku kao najbolji toplotni izolator, zadržava toplotu koja se stvara u plodištima 1 i 3 i prelazi u novo dodatih nastavaka 5, odnosno 6.. Zbog toga se u dodatim nastavcima stvara odlična mikroklima i matica vrlo brzo dolazi u nastavak 5, odnosno 6, i tu počinje da proširuje leglo do bagremove paše. Ako društva krajem marta nisu jednako razvijena – jedno je jako, a drugo slabo, ne dodaju se novi nastavci, nego se zamenjuju mesta. Gornje (1 i 2) i donje (3 i 4) društvo zamenjuju mesta, odnosno vrši se dislokacija zajedno sa polunastavcima, tako da nastavak 1 i polunastavak 2 dolaze na podnja?u, a nastavak 3 i polunastavak 4 dolaze iznad snelgrove pregrade, ili žičane pregrade ili matične rešetke, zavisno koju tehnologiju pčelar primenjuje (Šema 1 samo obrnuto)
U drugoj polovini aprila pripremam odgajivačko društvo za izgradnju matičnjaka, kako bi mlade matice bile spremne za oplodnju u vreme bagremove paše, oko 10-15.maja. Odgajivačko društvo pripremam po Brader-Adamovoj metodi koje je već opisano. PRIPREMA PROIZVODNIH DRUŠTAVA ZA PRVU PAŠU
Šema 2
Kad se cvet bagrema zabeli, ?etiti-pet dana pre bagremove paše, p?elinja društva pripremam za proizvodnju meda, polena, propolisa i mati?nog mle?a. To radim na slede?i na?in (Šema 2) u donje plodište (6) stavljam dva okvira s otvorenim leglom i maticom i osam okvira bez legla, s nešto meda. Preko tog nastavka postavljam mati?nu rešetku, a nad nju polunastavak (4), pa nastavak (3) sa svim zatvorenim leglima donjeg društva. Iznad postavljam polunastavak (2) gornjeg društva, pa nastavak (1) sa zatvorenim leglom gornjeg društva. Preko njega Snelgrovu ili ži?anu pregradu, a iznad nje plodište (5) gornjeg društva s dva okvira otvorenog legla i maticom i tu stresem sve mlade p?ele gornjeg društva. Na Snelgrovoj ili ži?anoj pregradi zatvorim leto koje usmerava izletnice nagore, a otvorim drugo leto koje izletnice usmerava nadole. Pozadi otvorim leto za mlade p?ele. ?esto mi na predavanjima postavljaju pitanje zašto radije stavljam ži?anu pregradu, odnosno nekad mati?nu rešetku. Odgovor je: izletnice gornjeg društva, ako je stavljena ži?ana pregrada, radije ostaju u nastvku 1 i tu skladište nektar, jer ose?aju miris svoje gornje matice. Zna?i, raspored p?ela u košnici je pravilniji. Ako stavim mati?nu rešetku onda postaje klasi?no dvomati?no društvo, stim što matice ostaju jedna dole, a druga gore, a izme?u zajedni? ko medište. Sa ovakvim sistemom p?elarenja sa ži?anom mrežom ili mati?nom rešetkom fakti?ki prestavlja kombinacija izme?u DVOMATI?NOG sistema p?elarenja i DVOJNOG sistema, ja i razlikujem od G-na Velep?elara Ivana Venera koji isklju?ivo p?elari dvojnim društvima razdvojenim
što se
Šema 3
Snelgrovom pregradom. Pošto gornje društvo ostaje bez izletnica kod p?elarenja sa snelgrovom ili ži?anom pregradom, tu postavim i ram – hranilicu sa še?erno-mednom poga?om, da stimuliše maticu na polaganje jaja, a kada stavljam Mati?nu rešetku onda nema Ram hranilicu. Kada se gornje društvo razvije i dobije izletnice, na gornje leto postavim sakuplja? polena, a ispod poklopne daske mrežu za sakupljanje propolisa. Ako se pokaže da je paša izuzetno dobra, iskoristim donje društvo za proizvodnju voska tako što dodajem novi nastavak (7) sa satnim osnovama, s tim da naizmeni?no izmešam ramove s nastavcima (3 i 1) i to, ram s medom, ram sa satnom osnovom (Šema 3) U nastavku 3, može da se proizvodi i mati?nu mle? sa 80 plasti?nih mati?njaka (Vidi ta?ku 11 kod Dodatnih delova u II tehnologiji) u koje se presa?uju dvodnevne larve i svakih 48 do 60 ?asova, može da se izvadi 20 – 25 grama mati?nog mle?a od jedne košnice. Kad ovako pripremim pčelinja društva pre bagremove paše i za vreme Bagremove paše isključen je svaki rojidbeni nagon za narednih 20-30 dana, a prinos svih pčelinjih proizvoda ukoliko želimo i znamo da proizvodimo, je odličan za vreme bagremove paše, a i narednih paša. PROIZVODNJA MATICA Istovremeno s pripremom društva za bagremovu pašu pripremam i Rošfusove oplodnjake za proizvodnju matica. Završetkom bagremove paše imam oplo?ene matice, od kojih formiram nukleuse sa po ?etiri, pet ili šest okvira. Mlade p?ele koristim iz normalnih društava, a to su one p?ele koje prave bradu na rešetkastoj podnja?i. Isto tako iz normalnih društava mogu da se uzmu po dva-tri okvira sa zatvorenim leglom, bez biološke štete po društvo i prinosu p?elinjih proizvoda. Biološki je opravdano da se od jednog jakog društva napravi jedan roj, odnosno nukleus. Posle suncokretove paše sre?ujem društva za narednu godinu, s tim da prvo obavim tehnološko-biološko suzbijanje varoe. Ovom metodom oslobodim p?elinja društva od varoe 85 % i ispunjavam 8. zahtev – da pčelinja društva budu zdrava.
Šema 4 i 5
Zatim spajam dva društva, gde ostavim da same pčele odaberu bolju maticu. Moja iskustva pokazuju da u 80 odsto slučajeva odaberu mladu, a u 20 odsto staru maticu. Time sam ispunio zahtev 1 i 2. Zahtev 3 ispunjavam od 15. avgusta do 15. septembra. U drugoj polovini septembra pčelinje društvo izgleda kao na Šemi 5, s tim da kasnije odozgo dodam novopripremljeno društvo i ponovo sam došao na početak. Od 1988 god. u sistem mog pčelarenja uvodim KOMBINIRANU METODU PČELARENJA SA LR. KOŠNICOM koja metoda detalno će biti obrađena i opisana kao ČETVRTA MOJA TEHNOLOGIJA..
IV MOJA TEHNOLOGIJA POSTAVLJENO 11.08.2012. 3.955 PREGLEDA
EKOLOŠKO-BIOLOŠKA KOMBINOVANA METODA PČELARENJA DVOJNIM DRUŠTVIMA U LR KOŠNICI
U zborniku referata Jugoslovenskog skupa o pčelarstvu sa međunarodnim učešćem koji se održao u Sremskim Karlovcima od 1. do 3. juna 1994., u mom referatu: „Uspešno biološko-tehnološko suzbijanje varoe u pčelarenju dvojnim društvima“, naveo sam moje razlike u odnosu na originalnu Venerovu Kombiniranu metodu pčelarenja dvojnim društvima. Mislim da je dobro da ih sada navedem za naše čitaoce-pčelare koje su to razlike, sa ciljem da bolje shvate i eventualno primene moju Ekološko-Biološku Kombiniranu metodu pčelarenja dvojnim društvima. Razlike su sledeće: 1. Umesto Snelgrove pregrade sa otvorom 10 x 10 cm, sa duplom mrežom (razmera 2 – 3 mm), koja služi za odvajanje pomoćnog društva od osnovnog, ja u određenim periodima koristim
žičanu pregradu preko celog otvora LR-ovog sprata sa razmerom rupica od 2 – 3 mm, s time što imam napravljen ulaz za usmeravanje pčela gore i dole i sa zadnje strane. 2. Pri uzimljavanju pčelinjih društava, polunastavak koji sam uveo u sistem pčelarenja još 1975. godine, nalazi se isključivo ispod desetoramnog LR nastavka, a u vreme sezone jedan ili dva polunastavka se nalaze iznad matične rešetke u medišnom delu, zavisno od pčelarske godine (slaba, normalna ili dobra), 3. Obavezno u prvoj polovini avgusta kada pristupam pripremi za uzimljavanje pčelinjih društava, donja matica je stara jednu do dve godine, u zavisnosti koja je ostala pri prošlogodišnjem spajanju dva društva, a gornja matica je obavezno mlada, starosti jedan do dva meseca, 4. Metoda koji opisujem je izvodljiva samo sa manjim brojem košnica (do 50 proizvodnih) i odgovara amaterima, a ne profesinalcima koji pčelare sa većim brojem košnica (ponekad je u amaterskom pčelarenju obavezno intervenisati sa ramom u interesu bioloških zakona u pčelinjem društvu za dobijanje većih prinosa pčelinjih proizvoda. U pomenutoj kombinovanoj metodi G-din Vener je prihvatio neka moja viđenja i operacije koja imaju bioločku opravdanost, a nešto sam i ja prihvatio od njegovih profesionalnih tehnoloških viđenja i operacija. Ovo uzajamno dopunjavanje sigurno je doprinelo da kvalitet pčelarenja LR košnicom bude na višem nivou od prethodnih. U pčelarskoj nauci timski projekti uvek daju bolje rezultate od pojedinačnih. (ovo se potvrdilo i u timskom projektuNove tehnološko-biološkopreventivno genetske metode za suzbijanje Američke truleži legla, objavljene u Makedonskom časopisu Melitagora br 7-8/97, str 241-246, Niška Matica br. 10, 11, 12, i 13/99, kao i u Poljoprivrednom kalendaru za 2000. godinu). Ova tema je obrađena na ovom sajtu kao ,,Nova metoda suzbijanja ATL ……,, METODA KAO KRITIKA DOSADAŠNJIH METODA Dosadašnji realni uslovi pčelarenja sa varoom i nekim drugim okolnostima (prskanje voća insekticidima, prskanje protiv komaraca i dr) idu na štetu brojnosti-jačini pčelinjeg društva, čime se narušava biološka celina u odnosu na mlade pčele prema starijima koji omer treba da bude 2 : 1 u korist mladih kućnih pčela, a time pčelinje društvo-organizam slabi i postaje podložan raznim bolestima (nozema, američka trulež, evropska trulež, krečno leglo i dr). Široko je prihvaćena metoda ojačavanja samo jednog pčelinjeg društva koje predstavlja najsavremeniju proizvodnu laboratoriju za pčelinje proizvode, na račun drugog ili trećeg pčelinjeg društva, koji postaju pomoćna (u savremenoj – najnovijoj tehnologiji za tako nešto ne postoji opravdanje). U Jugoslaviji, odnosno sada u svim bivšim republikama postoje pčelari koji se deklarišu da pčelare sa 100, 200 i više košnica, a sele, odnosno pripremaju samo 1/3 do najviše 1/2 za pašu, a ostatak ostavljaju na oporavak. Takvo rešenje napravljeno je iz potrebe ili ličnih iskustava i znanja pčelara t.j. nepoznavanja boljih rešenja za stvaranje vrlo jakih društava idobijanja većih prinosa. Ovakvo pčelarenje i nije tako loše, ali ima mnogo slabosti, a to su što:
- traži više od dvostrukog ulaganja u kupovini košnica - više rada i žrtvovanja pčelara - pri pojačavanju proizvodnih društava leglom, narušava se prirodna biološka celina društva i potstiče ih prirodnom rojenju, što za pčelara pretstavlja nepopularno krajnje rešenje, a rezultat toga je šteta u količini pčelinjih proizvoda i velikog oduzimanja vremena, a znamo, da je VREME NOVAC. Za prevazilaženje ovih nedostataka, koji su jako bitni za pčelara, a u potrazi za boljim rešenjima, 1988 god. kada sam počeo istraživanja za DOKTORAT na Poljoprivrednom fakultetu u Skoplju na katedri Pčelarstvo kod Prof. Dr Bogoljuba Konstantinoviće koji je vodio tu katedru u nedostatku pčelarskih kadrova iz Makedonijeuveo sam ovu EKOLOŠKO-BIOLOŠKI kombinirani sistem pčelarenja dvojnim društvima, sa ciljem da smanjim ukupne investicije, rad i da sprečim prirodni roidbeni nagon što je osnovni preduslov za dobijanje viskoih prinosa. Isto tako se uštedi dosta vremena, što mi omogućavalo da učestvovanjem na raznim predavanjima, simpozijumima i kongresima kao i više vremena za privatne poslove, za porodicu i sl. jer ne smemo biti žrtve samo pčelama i pčelarstvu.
ŠEMA 1 i 2
Sada sa ovom metodom pčelarenja dobijam još jednu veliku pogodnost, a to je ušteda u hrani i povećanje proizvodnje za 15-20 kg. Ako sam do sada za uzimljavanje jednog dvojnog društva (Vidi Šemu 1) pod jednim krovom za zimu ostavljao po 20 kg meda svakom društvu (ukupno 40 kg), sada za jedno vrlo jako, uzimljeno društvo upotrebljavam 25 kg hrane, a pri tome se ne gubi u prinosu pčelinjih proizvoda u narednoj godini već naprotiv dolazi do povećanja. Suština novog sistema je, da se pčele od jednog dvojnog društva sa dve matice zazimljuju sa jednom maticom, tako da se u društvu nalazi 30000 – 40000 pčela i 20 do 25 kgr. meda. (Vidi šemu 2)
EDUKACIJA USLOVLJAVA PRIMENU
Ovu Ekološko-Biološku kombinovanu metodu mogu da primene i isplativa je za sve pčelare koji žele da se edukuju preko pčelarskih knjiga, časopisa, poseta iskusnim pčelarima, izložbama, savetovanjima, raznim simpozijumima kao i boljom organizacijom u pčelarskim udruženjima ili društvima. Ulaganje u pčelarsku nauku i praksu nikada ne može da šteti. Štetu ili gubitnik će imati samo onaj ,,nazovi,, pčelar koji ne želi da se usavršava, odnosno ostaje da bude samo čuvar košnica sa pčelama. Pčelar koji misli da štedi na račun stručne literature neka proceni koliko svojim neznanjem izgubi u jednoj pčelarskoj godini u proizvodnji pčelinjih proizvoda ili gubitkom pčelinjih duštava. Osnovna karakteristika ove metode je, da se stvarno radi sa proizvodnim košnicama i pčelar koji kaže da radi sa 50, 100 ili 200 košnica, da to stvarno radi sa toliko košnica, za razliku od onih koji je ne primenjuju i navodno pčelare sa 100-200 košnica, a ustvari na proizvodnju pčelinjih proizvoda (ne samo meda) rade samo sa 1/2 ili 1/4 od tog broja. Opravdanost za ovu moju EKOLOŠKO-BIOLOŠKU kombinovanu metodu našao sam u lakoj zameni matica svake godine i uvođenje druge matice u košnicu posle bagremove paše, a da pri tome ne likvidiram postojeću maticu. U naredna tri meseca obe matice
ostvario sam moj cilj da pod jednim krovom i jednom podnjačom proizvodim sve pčelinje proizvode (med, polenov prah, propolis, vosak, matice, rojeve i pčela (Vidi sliku 1)
Crtez 1A (Vener 97 g.)
Crtez 1 (Vener 94)
Posle završetka aktivne pčelarske sezone (mesec avgust) g-din Vener dvojna pčelinja društva, posle ubijanja gornje stare matice, svodio pčelinje društvo na jednu maticu u plodištu, prvo sa jednim polunastavkom iznad plodišta (Vidi crtež 1) koji je objavljen u časopisu ,,Pčelar,, br. 1/1995 str. 2 do 7,,. Nakon izmenjivanja iskustva sa mnom 1997 god. na svoj prethodni postojeći sistem uveo je drugi polunastavak kojeg ga 1997 god. stavljao ispod plodišta(crtež 1A iz “Pčelara” br 1/98 Zbog toga što se moja Ekološko-Biološka kombinovana metoda u nečemu se razlikuje od Venerove, opisaću je onako kako je ja praktikujem. Posle završetka aktivne pčelarske godine (druga polovina avgusta) pčelinje društvo svodim na jednu maticu u jednom plodišnom nastavku sa obavezno jednim polunastavakom koji se nalazi ispod plodišta (crtež 2)
Crtež 2
Crtež 3
Crtež 4
Crtež 5
Zbog čega to radim pokazuje slika prirodnog položaja jednog pčelinjeg društva sa dva LR nastavka gde vidimo da se pojavljuje višak praznog prostora u donjem nastavku (crtež 3). Pri sjedinjavanju samim pčelama ostavljam da odaberu koju će od dve matice zadržati. Moja istraživanja pokazuju da u oko 20% slučajeva ostaje stara matica od prethodne godine. Nemam ništa protiv toga, ukoliko su je pčele same odabrale. Ukoliko konstatujem u pripremnom periodu da nedostaje dovoljna količina hrane (20 – 25 kg) u drugoj polovini avgusta koristim kombinovanu zbeg hranilicu u koju može da stane 2-3 kg sirupa i jedna Ram hranilica u plodištu, ili koristim još jedan prazan sprat iznad društva gde stavljam dve ram hranilice zapremine od po 2,5 – 3 litre (crtež 4 i 5). U jednoj se nalazi pogača koju sam pripremam, a druga se koristi za dodavanje sirupa, pri čemu cilj nije stimulativno prihranjivanje, već pravo prihranjivanje iz nužde, i to sa većim količinama sirupa zbog nadoknađivanja razlike u hrani do 25 kg. Najnovija napredna svetska pčelarska tehnologija preporučuje prihranu većim količinama hrane i što brže smeštanje u košnicu u ranijoj fazi (kraj avgusta). Ova preporuka ima opravdanje sa biološkog gledišta, za očuvanje mikroklime u pčelinjem društvu u slučalu hladnijeg septembra, kako ne bi matica smanjila nošenje jaja. Mikroklima u centru pčelinjeg društva gde se gaji podmladak (zimske pčele) u septembaru i oktobru gde noćne temperature, znaju da budu i ispod 10OC, jedino može da se očuva samo sa prisustvom dovoljne količine hrane (meda preko 20 kg i polena preko 1500 cm 2). Ako obezbedimo gore spomenute zahteve, imaćemo neometan razvoj legla u septembru i oktobru, a maticu ćemo zadržati u maksimalnoj biološkoj mogućnosti za nošenje jaja, a sa time ću imati i veoma jako društvo i garanciju da će pčelinje društvo rano (krajem januara) poćeti sa leglom i biće dovolno vremena da se maksimalno razvije i dobijemo maksimalne prinose pčelinjih proizvoda u sledećoj kalendarskoj (pčelarskoj) godini. U ovom pripremnom periodu u prvoj polovini meseca avgusta obavezno je potrebno intervenisati nekim od lekova za suzbijanje varoe, ili primeniti tehnološko-biološku metodu za suzbijanje varoe. Pčelar uz pomoć iskusnog pčelara neka se opredeli koju će metodu primeniti. (Pogledaj temu MOGUČNOST SUZBIJANJE VARROE U ZATVORENOM LEGLU)
Vrskara Sl. 2
Što se tiče nekakve preventive protiv Američke truleži legla (ATL), ne radim i ne preporučujem nikakvu preventivu antibioticima ili hemoterapeuticima kod zdravih društava, kao što ne preporučuje ni Dr Vilson, autor masne pogače sa oksitetraciklinom. Davanjem nekakve preventive za ATL zdravim društvima kao što preporučuju neki naši i strani “stručnjaci”, samo sakrivamo BOMBU koja može eksplodirati sledeće godine, kao što navodi i Edvard Alen (Melitagora br. 3/96). Ako neki pčelar dijagnostikuje AT u ovom periodu u košnici sa pokretnim saćem, preporučujem primenu brze tehnološko-biološko-preventivno-genetske metode koja ne predstavlja lečenje već suzbijanje ATL. (Ova tema obrađena je na ovom Sajtu kao ,,Nova metoda suzbijana ATL……,, Ako neko pčelari sa VRŠKARAMA (Sl. 2) i dijagnostikuje AT u tim vrškarama sa nepokretnim saćem, ne sme se preduzimati nikakvo lečenje ili suzbijanje, već treba postupiti po zakonu, odnosno spaliti. Pčelari koji pčelare sa jednom maticom, često i pored velikog uloženog rada, pažnje, potrošenog vremena i uzimljavanja sa dovoljnom količinom hrane, nisu zadovoljni sa jačinom mnogih društava zimi, pa na proleće ta društva izlaze kao škart. Ako primene kombinovanu metodu i ispune osam principa za uspešno pčelarenje – uzimljavanje (Vidi temu: Pravilno uzimljavanje pčelinjih društava je garancija za dobijanje visokih prinosa na ovom sajtu) kao i ako obezbede mirovanje u zimskom periodu, mogu sigurno da očekuju visoke prinose od svih uzimljenih pčelinjih društava čak i u srednjim godinama nektarenja.
Nastavak IV moje sadašnje tehnologije – Priprema za glavnu bagremovu pašu POSTAVLJENO 10.08.2012. 6.843 PREGLEDA
Kod ovako pripremljenih jakih pčelinjih društava, leglo sa pojavljuje već krajem januara, ili ako je zima jako hladna onda početkom februara. Najbolja stimulacija jakog društva za brže i dobro razvijanje je dovoljna količina dobre hrane (20 – 25 kg meda i minimum 1780 cm 2 cvetnog praha). Potreban minimum polenovog praha garantuje da gubitak pčela preko zime ne bude veći od 5%. Do sredine aprila leglo bi trebalo da je lepo razvijeno i da preovlađuju mlade novoizležene pčele. U ovom periodu se zaokružuje potrebna biološka celina 2 : 1 u korist kućnih mladih pčela u odnosu nad izletnicama. Isto tako u ovom periodu, kao i preko cele sezone, rezerve hrane ne smeju da padnu ispod 10 kg. U suprotnom mora da se prihranjuje i održava potreban minimum koji je dala nauka i praksa za normalni razvoj žlezdi koje luče matični mleč i vosak. Ova dva pčelinja proizvoda, normalno sa prisustvom dovoljnih količina meda su najvažniji za rađanje podmladka. Ako se rezerve meda i polena smanje ispod potrebnog minimuma, u pčelinjem društvu počinje instiktivna štednja, čime se narušava metabolizam, društvo se slabije razvija, a to znači da mlade pčele proizvode manje matičnog mleča (potrobnog svim larvama prva tri dana) i
voska. Matica se slabije hrani, a samim tim slabije nosi jaja i društvo stagnira, odnosno ne razvija se onom brzinom kojom želimo. Ovo navodim jer želim da pčelarima usmerim pažnju na važnost biologije pčelinjeg društva, koja je jako važan momenat zbog određivanja vremena za proširivanje prostora u košnici. Pčelar mora sam da oseti i tako odredi kada to proširenje trba da se uradi. Svako prerano dodavanje nastavka i proširenje legla sa ramovima sa izgrađenim saćem ili satnim osnovama, može da izazove prehlađivanje legla i pojavu raznih bolesti, dok svako kašnjenje će se odraziti pojavom prirodnog nagona rojenja. Ovo je posebno važno ako je pčelar sa svojim košnicama smešten u oblastima sa dobrim pašnim uslovima za rani i brzi proletnji razvoj. (Ja sam u Maradiku vrlo zadovoljan) Cvetanje voća i rana livadska paša u prisustvu uljane repice, deluju posebno stimulativno na razvoj i jačanje društva. To je ustvari vreme kada se u ovoj kombinovanoj metodi vrši proširivanje odnosno dodavanje jednog polunastavka br. 3 i nastavka br. 4 (Vidi crtež 6) To se radi na sledeći način:
Crtež 6
Crtež 7
Crtež 8
Crtež 9
Crtež 10
Crtež 11
Na podnjaču se prvo stavlja prazni polunastavak 3, a na njega plodište 2 zajedno sa maticom, a na nju prazni nastavak (4) i na kraju polunastavak (1) koji je bio ispod plodišta sa dosta hrane. U nastavak 4 pored izgrađenog saća, stavlja se i dva do tri rama sa satnim osnovama, da bi zadovoljili biološki nagon mladih pčela koje izlučuju vosak. Ako se uspe (ako vremenski uslovi dozvole) da se u nastavak 4 iz plodišta 2 stavi dva rama sa zatvorenim leglom, učinili smo mnogo. Sa ovim proširenjem, sa nastavkom 4, dobija se veliki prostor. Ovaj prostor je potreban za smeštaj viška mladih pčela koji vrše pripremu, odnosno čiste izgrađeno saće da bi matica počela da nosi jaja, a takođe taj prostor služi da prerađeni nektar pčele skladiraju u medište. Sa dva rama izgrađenog saća koji su stavljeni u plodište 2, omogućavam veći pristup kiseonika u leglo, a time se smanjuje angažovanje mladih pčela koje ventiliraju i troše veliku količinu nektara. Polunastavak 1 sa medom se stavlja najvišlje da bi zadovoljio instikt pčela da hranu skladiraju iznad legla. U praznom prostoru nastavka 4, zbog meda u polunastavku 1 popraviće se mikroklima i pčele će ga sa zadovoljstvom popunjavati s medom iz polumedišta 3 i plodišta 2, gde ga nose izletnice i
tako će oslobođati prostor matici za nošenje jaja. Leglo u plodištu (2) dolazi do same satonoše. Plodište 2, koje ima 60000 ćelija (10 X 6000), sasvim je dovoljno da matica zadovolji biološki maksimum, čak i najplodnije matice koja dnevno nosi 2000 – 2500 jaja. Ako znamo da biološki ciklus razvoja pčele radilice traje 21 dan, to znači da nam je potrebno od 42000 do 52000 ćelija, što je sasvim dovoljno za dobar razvoj. Ako imamo u vidu polunastavak 3 koji je ispod plodišta i koji služi za smeštaj sveže donesenog nektara sasvim je dovolno. Ako se matica popne u nastavak 4, a dešava se, nemam ništa protiv. Ova operacija je obično jedinstvena operacija kod pčelinjih društava pre bagrema. Ovako se pripremaju pčelinja društva i za selidbu i u ovakvom stanju se sele. Ipak moje opredelenje je stacionarno pčelarenje sa visokom tehnologijom na boljem pašnom području sa visinskom razlikom. U ovom periodu pripreme društva za bagremovu pašu, pripremam i odgajivačko društvo za odgoj matica. ODGAJIVAČKO DRUŠTVO PO SISTEMU BRADER -ADAMOVE - METODE Odgajivačko društvo pripremam na sledeći način: Odabirem jedno srednje pčelinje društvo koje je na dva LR nastavka. Plodište svedem na jedan nastavak sa deset ramova. U ovaj nastavak stavim ram sa maticom zajedno sa pčelama i ostalih šest ramova sa leglom. Ostala tri rama koje stavim sa zatvorenim leglom bez pčela su iz drugih košnica. Preko ovog nastavka stavljam matičnu rešetku i jednu novinska hartiju, pa preko toga stavim jedan nastavak sa sedam ramova sa leglom iz drugih košnica zajedno sa pčelama bez matice. U ovom nastavku stavim dva rama sa polenovim prahom, koji ga čuvam preko zime na temperaturi dubokog zamrzavanja (ko nema ovakve ramove može da doda dva rama sa polenom iz drugih košnica), kao deseti ram dodajem RAM-HRANILICU sa medno šećernom pogočom. Ovu košnicu (odgajivačko društvo) ga pokrijem KOMBINOVANIM ZBEGOM. Ovako pripremljeno „SUPER“ društvo koje treba da gradi matičnjake ima 17 ramova sa leglom, 2 rama sa polenom i 1 ram-hranilicu sa medno šećernom pogačom. Pored ovoga, svaki treći dan u hranilicu koja je montirana u kombinovanom zbegu dajem po jedan litar meda razređenog u vodi u odnosu 1:1. Posle osam dana pregledam gornji nastavak i svi prisilno izvučeni matičnjaci uništim na taj način što sa svakog rama prethodno otresem pčele da ne bi slučajno ostao neki matičnjak. U donjem nastavku, gde se nalazi matica, društvo se zbog velikog broja pčela uveliko sprema za rojenje i posle nekoliko dana dostiže najoptimalnije stanje za izgradnju matičnjaka. Petnaestog dana vršim poslednje primreme odgajivačkog društva koje će graditi matičnjake. Za svaki slučaj gornji nastavak pregledam još jedanput da ne bi ostao još neki matičnjak. Zatim taj gornji nastavak postavim ga na novu podnjaču koju je postavim pored odgajivačkog društva. Donji nastavak sa maticom premestim nekoliko koraka u stranu, a na to mesto stavim podnjaču sa gornjim nastavkom. Zatim pronađem maticu i privremeno taj ram ostavim sa strane. Pčele sa ostalih sedam ramova iz ovog nastavka istresem pred leto košnice-nastavka koji se nalazi na
starom mestu (odgajivačko društvo), a ramovi sa otvorenim i zatvorenim leglom vraćam u košnice iz kojih sam ih uzeo, ili u slabije košnice na pčelinjaku. Nastavak gde se nalazi matica, sa tri rama sa leglom i pčelama ostavim na novo mesto gde sam prethodno pomerio na pčelinjaku. Društvo koje treba da gradi matičnjake sada ima veliki broj pčela skupljačica nektara i ogroman broj mladih pčela, kao i hrane u izobilju. Ovo „SUPER“ društvo u jako razvijenom stanju roidbenog nagona, bez matice, bez otvorenog legla, je u idealnom stanju da neguje presađene larve uzete od odabranog društva koje se najhigijenskije odnosi, koje ima izražen nagon nošenja nektara i polena i koje je po prirodi mirno. Iz odgajivačkog društva izvadim ram-hranilica, ostale ramove pomerim i u sredini pored ramova sa polenovim prahom napravim mesto gde ću staviti ram sa veštačkim matičnjacima dali po Jenterovim ili Dulitlovom sistemu posle nekoliko sati kada se društvo smiri, odnosno u popodnevnim satima. Presađivanje larvi radim, kako sam naveo po JENTEROVIM ili DULITLOVOM sistemu u plastične matičnjake. Kada ram sa prenesenim larvama iz JENTEROVOG aparata ili sa presađenim larvama po Dulitlovom načinu stavim (60 – 80 matičnjaka) u novo stvorenom ODGAJIVAČKOM DRUŠTVU ne postoji mogućnost da larve od Jenterovog aparata starosti 10 časova ili presađene larve po Dulitlovim načinom ne starije od 20 časova, budu zanemarene prvih nekoliko sati da ne budu hranjene sa odgovarajućim matičnim mlečom, kao što je slučaj kod drugih metoda. Prihranjivanje razređenim medom u vodi u količini od 1 litra nastavim i to svaki drugi dan u sledećih šest dana, dok se matičnjaci ne zatvore. U popodnevnim časovima jedanaestog dana od presađivanja larvi matičnjaci se dodaju u ROŠFUSOVE OPLODNJAKE, koji se formiraju istog dana pre podne sa po dva rama. Rošfusove oplodnjake formiram na mestu 10 do 15 društava koja su ostala slabija, odnosno koja se nisu dovoljno razvila za proizvodnju pčelinjih proizvoda. Na podnjaču se postavlja Rošfusova rešetka, pa na nju Rošfusov nastavak sa tri pregrade, koji je podeljen na četiri dela. Tako se dobije 40 do 60 oplodnjaka sa po dva rama i to jedan sa leglom i jedan sa medom. Na svaki oplodnjak se stavlja poklopac koji je napravljen tako da može da primi medno-šećernu pogaču. Matice izlaze posle dva dana od kad postavim zrele matičnjake i izvršim kratak i brz pregled kako bi video da nije neka matica falična, invalid tj. dali su krila, tri para nogu i drugo normalno razvijeni. Posle 10-15 dana treba da budu oplođene i da počnu da nose jaja. Ukoliko matica nije oplođena ili je nestala, stavlja se novi matičnjak. Prva partija matica obično se oplodi u vreme cvetanja bagrema. To znači da u vreme bagremove paše počinje komercijalna proizvodnja meda, matica, matičnog mleča, propolisa, polenovog praha, voska i veštačkih rojeva. (RAD SA ROŠFUSOVIM OPLODNJACIMA posebno je obrađen u ovoj skripti) BAGREMOVA PAŠA
Na tri do pet dana pre bagremove paše dodajem još jedan nastavak 5 popunjen mladim izgrađenim saćem, a između tih ramova može da se nalazi i pet ramova sa satnim osnovama i to naizmenično postavljeni. Taj nastavak 5 postavlja se iznad matične rešetke iznad plodišta 2. Kod ove operacije, sa biološkog gledišta kao i za veće prinose, neophodno je potrebno da pčelar iz plodišta (2) izvadi dva do tri a možda i četiri rama sa pretežno zatvorenim leglom bez matice i da ih stavi u nastavak 5. Za vreme bagremove paše jednom dobro razvijenom društvu potrebna su dva do tri medišna nastavka, a to se dobija sa postavljanjem nastavaka 4 i 5. Ovaj postupak je neophodan za dobro iskorištenje bagremove paše (naravno uz dobro i vlažno vreme bez vetra). U nastavku 4 u bagremovoj paši ukoliko mi dozvole vremenske prilike, obično proizvodim matičnu mleč sa posebnim ramom sa 70 – 80 plastičnih matičnjaka koga postavim u medištu 4. Ako je paša izuzetno dobra, a vaga 4 dana pokaziva unos nektara od preko 2 kgr. dodajem još jedan nastavak 6(Crtež 8) sa satnim osnovama iznad matične rešetke i maksimalno iskoristim biološki nagon mladih pčela za proizvodnju voska, ali tako što ramove sa satnim osnovama naizmanično pomešam sa ramovima iz nastavka 5. Dodavanjem nastavka 6 maksimalno zaposlim mlade pčele na izgradnju voska i time sprečavam rojidbeni nagon. Radi svake sigurnosti da ne bi slučajno došlo do roidbenog nagona izvadim dva, tri do četiri rama sa zatvorenim leglom iz plodišta 2 u nastavak – medište 6, a mesto ramove sa leglom koje sam izvadio iz plodišta 2 stavljam ramove sa mladim izgrađenim saćem. Suština svih operacija koje sam uradio do završetka bagremove paše je bila u tome da u društvu ima dovoljno prostora kao i da zaposlim mlade pčele da ne bi krenule u roidbeni nagon. U vreme cvetanja bagrema nikako ne bi smelo da dođe do pojavljivanja matičnjaka, a to kontrolišem po izletu i doletu pčela na leto i eventualno kontrolisanim pregledom plodišta sa donje strane. Ovako pripremljena pčelinja društva su u stanju da za kratko vreme (10 dana) donesu i preko 60 kg. nektara, ako pašne i vremenske prilike dozvoljavaju. U slučaju pojavljivanja roidbeni nagom pomoću Rošfusovog sistema sprečavam roidbeni nagon u roku od 24 časa i unos nektara se vraća kao i kod ostalih društava. POSTUPAK ZA SPREČAVANJE ROIDBENOG NAGONA (Crtež 9) Plodište 2 i polunastavak 3 (crtež 7 ili 8) sklanjam na stranu i na njihovo mesto dolaze polunastavak 1 (Vidi crtež 8) i nastavak-medište 5 ili 6 sa Crteža 7 ili 8 dolazi iznad polunastavka 1 i taj nastavak 5 ili 6 sa crteža 7 ili 8 dobija novu oznaku plodište broj 2. (Vidi Crtež 9) U plodištu 2 (Crtež 7 ili 8) obavezno tražim maticu koju brzo je pronalazim jer je obeležena i zajedno sa ramom sa zatvorenim leglom, gde nema matičnjaka, stavlja se u nastavak 6, odnosno sada plodište 2 (Crtež 9) mesto jednog rama. Na taj nastavak stavljam matičnu rešetku(MR), a na nju medišta 5 pa 4, pa polunastavak 3, koji je bio ispod plodišta 2 sa crteža 7 ili 8. Iznad polunastavka 3 stavljam Rošfusova pregrada (RP) pa Rošfusov nastavak – telo 7 (RT). U svaki od četiri oplodnjaka stavlja se po jedan ram sa matičnjacima iz plodišta 2 i po jedan ram sa
medom iz nastavka 5 ili 4, time što mesto njih stavljam ostala četiri rama sa leglom iz plodišta 2. Za 24 časa gubi se roidbeni nagon i društvo normalno počinje da radi na medu, a u Rušfusovom telu proizvode se matice. Obično se oplode tri a retko sve četiri matice ali se i to dešava. U ovakvoj roidbenoj košnici vrši se veštačko rojenje sa prirodnim matičnjacima, za razliku od drugih, gde se ovo radi posle bagremove paše. UVOĐENJE NOVE MATICE I STVARANJE DVOJNA DRUŠTVA (Crtež 10) Po završetku bagremove paše oduzimaju se medišta, obično 4 i 5 a u dobrim godinama i 6 (crtež 8), izvrcaju se, a posle toga vrši se priprema za uvođenje nove matice, odnosno vrši se veštačko rojenje, sa ciljem da se zadovolji biološki nagon za rojenjem. To se radi na sledeći način (Vidi crtež 10): Na podnjaču se prvo stavlja polunastavak 1 sa crteža 7 ili 8 sa nešto meda koji se nikad ne cedi. Na njega se stavlja nastavak – plodište 4. Iz plodišta 2 ( iz Crteža 7 ili 8) uzimaju se tri do četiri rama sa leglom (pretežno otvoreno) zajedno sa starom maticom koja se posebno traži i stavlja se u nastavak – plodište 4, i dopunjava se sa praznim izvrcanim ramovima od meda. Na njega se stavlja Snelgrova pregrada (SP), a na nju se stavi pčodište 2 sa crteža 7 ili 8, sa preostala 2 do 3 rama, sada sa pretežno zatvorenim leglom, dopunjenim praznim ramovima koji su ostali iz nastavka 4 ili 5. Na isto staro plodište 2 (Crtež 10) u kavezu stavljam mladu oplođenu maticu, a preko matične rešetke (MR), stavljam polunastavak 3 koji je i do sada pripadao tom društvu, a nalazio se na podnjači crteža 6 ili 8. Matična rešetka se ovde postavlja sa ciljem da mlada matica ne ode u polunastavak 3 i zalegne ga sa jajima. U donje društvo gde je stara matica, pretežno ostaju sve pčele koje su bile u gornjem polunastavku 1 (Crtež 7 ili 8) i sve izletnice koje se vraćaju sa paše na svoje staro donje leto. Pošto u plodištu 2 ima pretežno zatvoreno leglo, brzo će se pojaviti i mlade pčele, iz dodata 3 do 4 rama iz plodišta 2. iz crteša 7 ili 8 Donje društvo, sa polunastavkom 1, gde ima dovoljno hrane sa dovoljnom količinom polenovog praha, koga u junu mesecu ima dosta, stara matica povešće društvo u intenzivni razvoj. Gornje plodište 2 ima isto tako 2 do 3 rama sa pretežno zatvorenim leglom i sve mlade pčele, i to predstavlja idealan roj za primanje mlade matice koju smo je dodali u kavezu. Za dodavanje matice koristi se bilo koj kavez. Ja koristim Jenterov plastični kavez za matičnjake, koji se odozgo zatvaraju sa žutim držačima, na osnovi za matičnjake u koje se stavlja pogača. Ovako pripremljeni kavez se pričvršćuje između ramova i pčela. Za jedan do dva dana kad pojedu pogaču, pčele će osloboditi mladu maticu. Prijem matica je 100%. Mlada matica posle malog stresa brzo počinje da nosi jaja i za kratko vreme mlade pčele postaju izletnice, a od pretežno zatvorenog legla koje sam ostavio, izvešće se kućne pčele, čime brzo zadovoljavam biološku celinu i društvo će se lepo razvijati. U slučaju da se pri izvođenju spomenute tehnološke operacije
veštačkog rojenja naiđe na neko društvo koje ima povučene prirodne matičnjake vršim tehnološku operaciju koja je opisana na crtežu 9. SLEDEĆE PAŠE Pre početka druge paše, košnice proširujem na taj način što se na donje plodište 4 (crtež 11) postavim matičnu rešetku (MR), a na nju dva prazna nastavka 5 i 6 sa ramovima sa izgrađenim saćem. Na te nastavke umesto Snelgrove pregrade sada postavljam žičanu pregradu (ŽP), a na nju postavljam društvo koje se do sad nalazilo u gornjem položaju Crteža 10. Istovremeno preko leta na žičanoj pregradi usmeravam pčele izletnice prema dole. Sve izletnice iz gornjeg društva prelaze u medište 5 donjeg društva i nose nektar. Pčele izletnice iz gornjeg društva pošto osećaju miris svoje bivše svoje matice, nektar skladiraju u natavak 5 (Crtež 11). Sada je donje društvo značajno pojačano i spremno za drugu i naredne paše, stim što, kada god je potrebno, usmeravam pčele izletnice iz gornjeg društva u donje. Gornje društvo sa mladom maticom brzo se ojačava i mlade pčele iz tog društva izleću na leto sa suprotne strane. Pčelinje društvo koje je pripremljeno na ovakav način nije smanjilo svoju jačinu za donošenje nektara, već naprotiv ono je odlično društvo sa mogućnošću donošenja velikih količina nektara (ako pašne i vremenske prilike dozvole). Posle sazrevanja meda oduzimam medišta 5 i 6 i idu na centrifugiranje meda. Na njihovo mesto, može a ne mora u zavisnonsti od pašnih i vremenskih prilika, kao i od jačine društva, stavljam jedan ili dva nastavka ili jedan nastavak i jedan polunastavak sa izgrađenim saćem koje je namenjeno za prihvat pčela iz donjeg durštva i smeštaj eventualnih dopunskih prinosa nektara sa livade i sl. Tehnološka operacija sa dodavanjem jednog sprata izgleda kao na crtežu 12. Polunastavak 1 i plodište 4 ostavljam ih na istom mestu, na podnjači. Iznad plodišta 4 stavljam matičnu rešetku (MR), a na nju jedan nastavak (5) sa izgrađenim saćem, a na njega žičanu pregradu (ŽP). Na tu žičanu pregradu postavljam gornje društvo sa natavkom 2, matičnom rešetkom i polunastavkom 3. U ovakvom položaju iskorišćava se i suncokretova paša. Ukoliko je paša bila dobra medište broj 5 iz donjeg društva i polunastavak 3 iz gornjeg društva idu na centrifugiranje. Posle suncokretove paše vršim tehnološku operaciju, kojom pripremam društva za zazimljavanje prema crtežu 13.
Crtež 12
Crtež 13
Crtež 14
Crtež 15
Crtež 16
Na podnjaču prvo stavljam polunastavak 1, na njega plodište 2 sa gornjom mladom maticom, pa na njega preko matične reštke prazni nastavak 5. Mesto žičane pregrade (ŽP) sada stavljam matičnu rešetku, a na nju donje plodište 4 sa starom maticom. Iznad druge matične rešetke stavim natavak 5 sa ram-hranilicom, a u njoj pogača od oko 3 kg.Pogača u ovom periodu služi kao stimulacija za obe matice da ne bi došlo do smanjenja nošenja jaja zbog obično sušnog perioda. Sada sam praktično oba društva spojio u jedno klasično dvomatično društvo razdvojeno matičnim rešetkama. Tako ga ostavljam da još jedno određeno vreme obe matice nose jaja i jačaju društvo sa mladim pčelama koje ću ih iskoristiti u drugoj polovini avgusta da prerade šećerni sirup. Na suncokretovoj paši izletnice se smanjuju.
Posle ovoga dolazi pretposledna
operacija (Vidi crtež 14) kada praktično spajam dva društva u jedno sa mladom i starom maticom bez ikakvih mirisa ili novinskih hartija jer za to nema potrebe. Ovo društvo se ponaša kao društvo kada se vrši tiha zamena matica sa majkom (starom maticom) i ćerkom (mladom maticom). Ovo društvo sa 2 matice ostavljam ga toliko dugo, koliko to pčele radilice dozvoljavaju. Spajanjem oba društva ostavljam mogućnost pčelama da same odaberu maticu sa kojom će prezimiti. Ova tehnološka operacija je biološki opravdana ako je uporedimo sa efektima prirodne tihe zamene kad se u jednom gnezdu nalaze dve matice. Moja iskustva pokazuju da u 80% slučajeva ostaje mlada matica, a u 20% slučajeva ostaje stara matica U ovakvom obliku pčelinje društvo ostaje do perioda od 15 do 20. avgusta, kada ga svodim na polunastavak 1 i nastavak 2 plus jedan prazan nastavak i u njemu dve ram-hranilice (jedna sa pogačom a druga služi za dodavanje sirupa, ( crtež 15). Ukoliko je broj ram-hranilica nedovoljan koritim kombinovanu zbeg hranilicu koja može da primi do 2 kg hrane(crtež 16). i tako zazimim Pčelinja društva.
Mogućnosti suzbijanja Varroe Jacobsoni u zatvorenom leglu POSTAVLJENO 25.06.2009. 7.050 PREGLEDA
Autor Mr Naum Bandzov Na početku ću citirati predsednika komisije za patologiju APIMONDIJE (svetske pčelarske organizacije) Dr V. Rittera (1997) sa Kongresa APIMONDIJE u Antverpenu (gde sam i sam učestvovao):
„SVE ŠTO URADIMO NA SUZBIJANJU VARROE U KOŠNICI PRE JULA,
POMAŽEMO ZIMSKIM PČELAMA. KASNIJIM SUZBIJANJEM POMAŽEMO PROLETNJEM RAZVOJU P?ELA U SLEDEČOJ GODINI“. Na Kongresu u Vankuveru, 1999. godine u svom referatu je napisao: „NAJVAŽNIJE OD SVEGA JE DA POČNEMO UNIŠTAVATI VARROU TOLIKO RANO KOLIKO JE TO MOGU?E U PČELARSKOJ SEZONI“. To je ustvari period intenzivnog razmnožavanja pčelinje zajednice i to u aprilu, maju i junu. U tim mesecima izumiru pčele koje su prezimile zimu, pojavljuje se trutovsko leglo, pčele intenzivno grade saće i pojavljuje se višak mladih pčela koje dovode pčelinju zajednicu u roidbeno stanje. Taj period intenzivnog razvoja pčelinje zajednice možemo nazvati kao period prikrivenog, to jest sporog razmnožavanja Varroe u prividno zdravom leglu. Ovaj period uspava svakog pčelara pošto ne primećuje napasnika, koji je skoro 90% sakriven u zatvorenom leglu. Za vreme dok se pčelinje društvo intenzivno razvija (negde do kraja juna), veliki broj Varroa sakrivene su u hiljadama ćelija sa leglom i ne možemo ni da naslutimo katastrofu koja se približava. Katastrofa nastaje u vremenu kada se smanjuje pčelinje leglo (u julu i avgustu) i tada hiljade Varroa počinje da se naseljava u sve manjem broju ćelija radiličkog legla, što značajno oštećuje zimske pčele koje se tu razvijaju. Kao posledica, zavisno od stepena zaraženosti, dolazi do pojave oštećenih zimskih pčela pa čak i do mrtvog legla. Ovim se poremeti biološka celina pčelinjeg društva (odnos 2 : 1 u korist kućnih pčela. U ovom periodu često se dešava da letnje pčele naglo počinju da uzimaju hranu, a da pri kraju jeseni uzimaju hranu sa smanjenim intenzitetom. Kasnije se živost pčelinjih društava smanjuje a kod nekih se za nekoliko dana ta živost drastično smanjuje. Košnice ostaju bez pčela, a sa puno unapred pripremljene hrane za zimu i sa površinski perforiranim – izbušenim leglom. Ako odstanimo voštani poklopac sa jedne takve ćelije, vrlo često ćemo naći i do desetak Varroa (Neumann, 1999). Uzrok za propadanje pčelinjeg društva u ovo doba je naš aljkav rad na početku nove sezone. Pčelinja društva koja krajem zime to jest na početku razvoja legla (kraj januara i februar) imaju Varrou slabo se razvijaju. Koliko će zdravih, a koliko oštećenih mladih pčela izaći zavisi od stepena zaraženosti. Matica tada nosi jaja u ograničenom broju i to u februaru oko 135, a u martu oko 220 jaja dnevno (Jeftić, 1961) i ukoliko je broj Varroa veći od novo izleženih larvi tada više Varroa napada jednu larvu. Nerazvijene i oštećene pčele će biti izbaćene iz ćelija i prilikom prolećnog pregleda možemo ih videti na podnjači zajedno sa otpatcima voska, a čak neke mtrve larve možemo videti i na letu. Postavlja se pitanje da li u tom slučaju, u februaru ili početkom marta možemo da sprečimo potpuno propadanje pčelinje zajednice. Uobičajeno je da napadnute zajednice lečimo sistemicima u decembru ili januaru i iskustva nam pokazuju da je uspešnost ustvari isto tolika kao da smo ih lečili u februaru ili martu. Eksperti za Varrou, Nemac Hanel i Rusi Melnik i Pileckaja, utvrdili su sledeće pojave. Ženke Varroe u februaru i martu su praktično neplodne odnosno jalove i u to vreme 92 – 96 % pčelinjeg legla je zdravo. Iako u ćelijama ima položenih jaja Varroe ona nisu sposobna za razvoj i u raznim
stadijumima svog razvoja propadaju. Krajem zime i početkom proleća, odnosno sve do početka intenzivnog unosa nektara i polena, sve Varroe koje se nalaze na pčelama dostupne su sredstvima za suzbijanje Varroe. PROVERA STEPENA ZARAŽENOSTI PČELINJE ZAJEDNICE U OVOM PERIODU Ova provera se vrši kada su vremenski uslovi dobri i to na dva načina kod mladih izleženih pčela u košnici starosti do 20 dana, kod kojih Varroa je zastupljena do 15% 1. Uzimamo iz košnice jedan okvir sa pčelama, palcem i kažiprstom hvatamo pčelu za oba krila i posmatramo je sa donje strane stomaka gde se na člancima može primetit crvenkasti stomak krpelja Varroe. 2. Ako nismo vešti u hvatanju pčela, uzimamo veću staklenu epruvetu u koju se sipa 100 ml etil alkohola (može i rakije), i unutra se stavlja 50 ili 100 pčela. Posle toga zatvorimo epruvetu i promučkamo je, a pri tome krpelj otpada sa pčela. Ako na 100 pregledanih pčela nađemo samo jednu Varrou dolazimo do zaključka da ih u košnici ima previše za to doba godine, i da je potrebno nešto preduzeti radi njihovog suzbijanja. Poznato je da pojedine košnice nisu podjednako napadnute Varoom te zato opisani test treba ponoviti u još nekoliko košnica. Ukoliko ovaj test ne uradimo, onda smo obavezni da napravimo 2 prave dijagnostike i to prva krajem aprila, a druga krajem jula meseca u zatvorenom leglu, a to se vrši na sledeći način: 3.Ova dijagnostika je najpouzdanijana Varrou i vrši se kroz otvaranja po 50 trutovskih ćelija od 5 košnica po slobodnom izboru (u zatvorenom leglu varroa je zastupljena 85 do 90%). Ako izbrojimo krajem aprila 2 varroe u 250 ćelija, to bi odgovaralo 400 varroa na približno 50.000 ćelija, odnosno na oko 20.000 ćelija zatvorenog legla u proseku po jednoj košnici. Ova brojka odgovara približno po 160 varroa po jednoj košnici, a to odgovara oko 0,60% zaraženosti sa Varrom u proseku kod svih 5 košnica krajem aprila. Druga ista dijagnostika se treba ponoviti krajem jula i ako konstatujemo da ima preko 10% Varroe, mora hitno da pristupimo EKOLOŠKO – TEHNOLOŠKO – BIOLOŠKOJ metodi suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu u vremenu od 1 – 15 avgusta. ŽIVOT I RAZMNOŽAVANJE VARROE Kako bi lakše razumeli pojave u pčelinjem društvu, kao i odabir pravog momenta i načina suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu moramo imati osnovna saznanja o životu i razmnožavanju Varroe. Ženke Varroe nose 5 jaja u ćeliju radiličkog legla od kojih se izleže 1,5 do 2 odrasle jedinke koje su sposobne za dalje razmnožavane, dok u trutovsko leglo snesu 7 jaja gde može da se izleže i do 5 odraslih jedinki sposobnih za dalje razmnožavanje (u jednu ćeliju jaja može položiti više Varroa).
Ženke Varroe oplođuju se u unutrašnjosti ćelije. Mužjaci uginu a ženke se prilepe na dnu ćelije kada je ćelija otvorena. Kada se ženka Varroe izleže, u roku od 5 – 6 dana polno sazreva, odnosno počinje da nosi jaja. Kad se ćelija otvori iz nje ispadaju uginuli mužjaci i nesazrele ženke koje su manje i svetlije su boje i njh možemo nači među voštanim otpadcima na podnjači. Neke od ženki Varroe takođe otpada na podnjaću košnice dok traže adekvatnu ćeliju gde će položiti jaja. Varrou više privlači pčelinje leglo koje je obilno hranjeno i kada polenovog praha i meda ima u izobilju. Krajem zime i početkom proleća skoro cela populacija Varroe nalazi se van legla. U drugoj polovini leta 60 – 70 % prirodno otpalih Varroa su svetlije boje, a u leglu ukoliko ima više Varroa, ve?inom su svetlije boje. Intenzitet razmnožavanja Varroe prema istraživanjima Liebega i saradnika (1994) u periodu od 12 godina je nedvosmisleno povećan. U periodu 1983-1985 godine, odnos prirodno uginulih Varroa i živih Varroa u košnici iznosi 1:200. Taj odnos je u 1993 je došao do vrednosti 1:1000. Prirodno odumiranje jedne Varroe dnevno u avgustu ili septembru znači da u košnici ima 500-2000 živih Varroa u ćelijama. Na osnovu toga kao i iskustava iz osmdesetih, za ugroženost pčelinjih zajednica važe sledeći zaključci i uputstva. 1.
Ako usled prirodnog odumiranja Varroe otpadne manje od 10 krpelja dnevno, ili ako posle
zadimljavanja otpadne manje od 100 krpelja, pčelinja zajednica nije ugrožena. 2.
Lečenje u zimskom periodu je potrebno ako je pčelinja zajednica mnogo zaražena to jest
ako je veća od 12%, što znači da na 100 pčela nađemo više od 12 Varroa. U zajednicama u kojima je zaraženost od Varroe do 12,8% prezimljavanje je dobro(Martinov 1983). Melzer (1985) napominje da štetno delovanje Varroe kada u pčelinjom društvu ima približno 5000 Varroa. Kada ih ima 8000-10000 šteta postaje očigledna. Ako pak zajednicu napadne 10000-20000 Varroa ona propada – nestaje. Najnoviji podatci (Pistoia, 1997) opominju da zajednica propada kada u njoj ima 50006000 Varroa. NAČINI UNIŠTENJA VARROE U ZATVORENOM LEGLU 1. Sečenje trutovskog legla Kaučić je dopunio klasične metode sečenja trutovskog legla i između ostalog kaže: Trutovsko leglo ne otsecam, nego oštrim nožem otsecam voštane poklopce na ćelijama zajedno sa glavama trutova. To radim 13. ili 14. Dan. Tada je zatvoreno trutovsko leglo staro približno 8 dana. Vreme sečenja je veoma bitno, pošto su trutovske larve još vlažne od belančevinske tečnosti. Pčele čistaćice ih lako izvlaće iz ćelija, tako što ih čiste i za kratko vreme izbacuju ispred košnice i to potpuno suve. Pčele su prilično zadovoljne i to brzo pokazuju pošto im je dato
belančevinaste tečnosti u izobilju. Zajednica vidljivo pokazuje veću živost, a pčelama je ušteđen rad za izgradnju novih trutovskih ćelija na građevnjaku. Glavni razlog što ovo radim je to što sprečavam dalji razvoj Varroe. Kaučić istiće da ovaj posao nije jednostavan, pa ga preporučuje na malim pčelinjacima, pošto i on pčelari sa nešto više od 30 društava. 2. Omogučavanje slobodne gradnje trutovskog legla Pčelar Jože Rihar ima nešto više od 100 pčelinjih društava u košnicama tipa AŽ. On ima specifičnu metodu uništavanja Varroe u trutovskom leglu. On trutovsko leglo ne postavlja pored legla, niti u sredini, a ne upotrebljava ni ram građevnjak već pčelama ostavlja dosta prostora iza okvira za gradnju trutovskog saća. Kada je 1/3 trutovskog saća zatvoreno on ga otseca. Do bagremove paše on otsecanje vrši dva puta. Ako pčele brže izgrađuju trutovsko saće on povečava broj isecanja. Odsečeno trutovsko saće stavlja u posudu i kuva na vatri dok provri kako se ne bi usmrdilo. 3. Inkubatorska metoda Jakovljev (1998) izvodi svoj način suzbijanja Varroe na temelju saznanja stručnjaka da se u proleće u zatvorenom leglu nalazi više od 90% Varroe. U kasnijem proleću, u praznu košnicu (on je nazvao inkubator) premešta svo saće sa zatvorenim leglom, kao i saće koje će uskoro biti zatvoreno i to sa pćelama, ali bez matice i to iz nekoliko zajednica. Kada se sretnu pčele iz raznih zajednica bez matice, međusobno nisu neprijateljski raspoložene. U novoj košnici, inkubatoru, pčele same odgaje maticu koja će početi da nosi jaja kad izađe celo donešeno leglo zajedno sa Varroom. Na taj način sve Varroe se nalaze na pčelama pošto više nema larvi na koje bi ženke Varroe mogle da polože jaja. Sa namerom da ih uništi Jakovljev u inkubator stavi jedan do dva okvira sa mladim nepoklpoljenim leglom iz bilo koje košnice, za lov na Varrou. U te okvire će se skupiti sva Varroa i kada leglo bude zatvoreno on ih vadi iz košnice i pretapa vosak. Na taj način osnovne zajednice i inkubatori praktično se potpuno oslobode Varroe. Zbog veće sigurnosti postupak može da se ponovi posle 5-6 dana. Ovim načinom Jakovljev pčelari od 1978. godine i Varroe praktično nema. Inaće Jakovljev pčelari stacionarno sa oko 100 košnica, a u okolini nema drugih pčelinjaka. 4 ORIGINALNI IZOLATORSKO – EKOLOŠKI NAČIN UNIŠTENJA VARROE U ZATVORENOM LEGLU Mr BANDŽOVA
Na kraju da iznesem moju najnoviju sadašnju metodu suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu, koju je primenjujem sa raznim poboljšanjima od 1984. godine kada sam imao usmeno izlaganje na 3-em Internacionalnom sipozijuma o Varroi održan u Splitu – Hrvatska u saradnji sa Svetskom pčelarrskom organizaciom APIMONDIJOM (Bandžov N., 1984, Pčelar br. 11 str. 329 – 330; Slika 1
i I Međunarodnom simpizijumu ,,Standardni kvaliteti pčelinjih proizvoda, bolesti pčela i rezidue,, održan u Ohridu – Makedonija pod pokrovitelstvom APIMONDIJE, gde sam usmeno prezentirao 2 referata. (Bandžov N. 1990, Pčelar br. 8 str. 241 – 242 i 243 – 245). Ovu metodu o biološkom suzbijanju VARROE primenjivao sam je od kada sam uveo novi sistem pčelarenja 1988 god., „Kombinovani metod pčelarenja sa dvojnim društvima“ Ovu najnoviju metodu koju je nazvam još i potpuno ekološkom metodom, primenjujem je u periodu od 01. – 15. avgusta kada sređujem pčelinja društva za zimu i kada želim da sačuvam zdrave zimske pčele koje su garancija dobrog proletnjeg razvoja i dobijanja visokih prinosa pčelinjih proizvoda u narednoj godini. (Slika 1)
Zbog naučnog saznanja da se Varroa nalazi
oko 85 – 90% u zatvorenom leglu, a da na nju nijedan dosadašnji lek ne deluje, kompletno zatvoreno leglo iz dvojnog društva (slika 2) prebacim u izolator (slika 3). Obično u plodištu osnovnog društva u to doba ima 3-4 okvira sa zatvorenim leglom i 2-3 okvira sa otvorenim leglom i jajima. Pomočno gornje društvo je nešto slabije i ima 2-3 okvira zatvorenog i 1-2 okvira otvorenog legla sa jajima. Sve okvire sa otvorenim leglom i jajima (3-5 okvira sa oko 30000 jaja i
larvi) stavim u plodište osnovnog društva, koje se sada sastoji od jednog nastavka i jednog polunastavka (slika 4) sa medom (6-8 kg) i maticom koju one same odaberu. Tu stavim još dva okvira sa polenom i 3-5 praznih okvira sa nešto meda (3-5 kg) da bi matica nastavila sa nošenjem jaja i tako da do kraja septembra stvorivrlo jako društvo sa oko 40000-45000 mladih zdravih zimskih pčela, koje će vrlo uspešno prezimiti, i da bi krajem januara matica počela da nosi prva jaja kako bi se do bagremove paše razvilo vrlo moćno društvo sa oko 60000 pčela. Da napomenem da u novembru kada nema više legla izvršim jedno tretiranje zadimljavanjem pomoću samogorećih filter papirića (KNO3) na koje nakapljem 2-3 kapi alkoholnog rastvora fluvalinata (2:1)
Okvire sa zatvorenim leglom iz osnovnog i pomočnog društva (5-7 okvira) zajedno sa pčelama bez matice, stavim u praznu LR košnicu koju ja nazivam „Izolator“ koja se se sastoji od 2 nastavka i može da primi zatvoreno leglo iz 3-4 dvojna društva sa 20 okvira zatvorenog legla sa Varroom (oko 100000 ćelija) iz kojih će izaći oko 30000-35000 mladih zdravih pčela, koje kasnije koristim za pojačavanje slabijih društava ili nukleusa. Kada formiram izolatore, u njih stavim i 3-4 letvice sa fluvalinatom ili Flumetrinom zbog velikog prisustva Varroe. Za 10-15 dana izađu sve pčele od kojih je veliki broj defektnih (bez krila) i one padnu na podnjaču zajedno sa velikim brojem Varroe.
Pune linje prestavlja zatvvoreno leglom isprekidane otvoreno leglo Na kraju da napomenem da pčelarim stacionarno sa oko 50 proizvodnih košnica i 20 za naučna saznanja i proizvodnju VISOKO KVALITETNIH HIGIJENSKIH MATICA I ROJEVA Rošfusovim sistemima. DISKUSIJA
Iz referata podnetih u Antverpenu 1997. i Vankuveru 1999. godine na Kongresima Apimondije koji su tretirali uništenje Varroe pomoću trutovskog i radiličkog legla možemo pročitati još neka zapažanja.Te metode su najefikasnije kad su pčelinja društva jako zaražena Varroom i prihvatljiva su na stacionarnim malim pčelinjacima od 30-50 košnica, dok nisu prihvatljive za velike pčelinjake. Pored toga intenzivno oštećenje legla, oslabljuje pčelinje društvo i poremećuje se biološka celina. Alen (1965) je posmatrao jednu grupu pčelinjih zajednica koje su slobodno gradile trutovsko saće i drugu grupu kod kojih je bilo ograničeno trutovsko leglo, na poluokviru LR-ovog normalnog rama (Slika br. 5) i zaključio je da u prinosima meda nije bilo značajnih razlika između te dve grupe. Poluokvire sa trutovskim saćem možemo da ih postavimo za izgradnju u medište još prethodnog leta, tako što u proleće možemo da ih premestimo u plodište. Slika 5 Trutovsko leglo je biološka potreba pčelinjeg društva i ako pčele imajudovoljno trutovskog saća neće kvariti radiličko saće. Toma (1987) navodi da ženke Varroe počinju da nose jaja u radiličko leglo, kada nema dovoljno trutovskog saća. Iskustva raznih autora koji govore o biološkoim načinima otklanjanja Varroe kao na pr. Kaučić i Rihar, efikasna su oko 30%. Oni kažu da odsecanje voštanih poklopaca iz ćelija sa trutovskim leglom potstiće pčelinje društvo na razvoj, kao i to da je ovo odsecanje primenljivo na pčelinjacima do 100 košnica. Iskustva Jakovljeva ukazuju na uspešnost suzbijanja Varroe, (Trutovsko leglo na LR-ovog poluokvira.) suzbijanja Varroe, ali slabljenje biološke generacijske strukture osnovne pčelinje zajednice, što ne garantuje dobijanje visokih prinosa meda i drugih pčelinjih proizvoda, barem na našem području gde su maj, juni i juli glavni meseci za prinos. Metoda koju opisuje AUTOR sa saradnicima pokazuje i dokazuje uspešno tehnološko biološko suzbijanje Varroe u pripremnom periodu uzimljavanja pčelinje zajednice u prvoj polovini avgusta
meseca, tačnije od 1 – 15 avgusta, kako pokaziva Slika 1. Ulazak u zimski period sa jakim društvom i mladim i zdravim zimskim pčelama, rani razvoj i stvaranje jakih društava za maksimalno iskoriščenje pašnih prilika u maju, junu i julu bez poremečaja biološke celine 2:1 u korist kućnih pčela i sa potrebnim brojem trutova.
Lična iskustva u suzbijanju Varroe u LR košnici (Referat iz Splita/84) POSTAVLJENO 25.06.2009. 3.650 PREGLEDA
LIČNA ISKUSTVA U SUZBIJANJU VARROE U LR KOŠNICI
(Tehnološko – biološko –
hemiska metoda) (Referat sa međunarodnog simpozijuma SPLIT/84) Kada sam rešio da prijavlm referat na III Međunarodni Simpozij o Varroi, pošao sam od toga da se jedno dvadesetgodišnje uspešno pčelarenje LR košnicom ne začauri, nego da ta moja skromna saznanja prenesem na druge i da eventualno pomognem pčelalma koji takođe imaju velike probleme sa Varroom.
Sanitetski major
Službeni beđ Simpozijuma
Radno predsedništvo jedne
Dr Rutner
Završna Naum Bandžov sesije
reč Velika želja bi mi bila ako ovo moje izlaganje ostavi nekakav trag i da se eventualno od
njega izvuće odredjena korist, i još nesto, da pcelarima u buducem njihovom radu nesto i znaci. Ono što ja mogu sada korisno da vam isnesem, to je jedan moj eksperimenat koji sam uradio prošle godine, a zasniva se na naučnoj osnovi i pokazao je odlične rezu1tate u ovoj godini. I još nešto, kao farmaceut, da lznesem moje gledanje na lekove koji se korlste protiv Varroe. To moje 20 godišnje uspešno pčelarenje je rezultat onoga što sam mogao do sada da saznam, pročitam, utvrdim, iskusim i unesem u moju pčearsku praksu. U narednom periodu kao rukovodilac Vojnog pčelinjaka imaću mnogo više mogucnosti i vremena da još više izučavam, isprobavam i dokazujem odredjena naučna saznanja i iz tog razloga ovom prilikom nudlm
saradnju sa svim naučnim institutima i fakultetima u Jugoslaviji koji se na odredjen način bave pčelarstvom u cilju obostrane koritsti. Ovaj naučno praktični eksperiment, koji sam uradio sa dve moje kosnice, za koje mislim da ću ga uvesti kao sistem pcelarenja uz Varrou, je rezultat razgovora sa Dr. Jovanom Kulinčevićem, koji mi je rekao da se kineski pčelari isecanjem poslednjeg legla uspesno se bore sa Varrooa. Ja Sam ovo nešto modificirao, prilagodio za LR kosnicu i sada mogu slobodno reći,kada se završila pčelarska godina da je eksperiment u potpunosti uspeo.
Sl. 1
Izgled Varroe
Napad na lutku
Varroa pre ulaska u traheju
Ulazak Varroe u ćeliju
Napad
na larvu
Ulazak u traheju
Sl. 8
Defekne pčele Dakle, iz te dve košnice da ih nazovemo MATORKE, koje su zavrsile pčelaraku godinu 17.08.1983 god. na 3 nastavaka, izvadio sam svo zatvoreno leglo i leglo pre zatvaranja sa nešto pčela bez matice, u posebnu košnicu – IZOLATOR koji se sastojao od jednog posebnog LR nastavka na posebnoj podnjaći sa poklopnom daskom i krovom kako bi za petnaesetak do dvadeset dana izašle sve mlade pčele. Znači u te dve MATORKE ostalo je u svakoj po 19 ramova, od čega 2 su bila sa jajima i otvorenim leglom gde Varroa još nije ušla i 17 ramova sa nešto meda, polenovog praha i praznih ramova gde će mlada julska matica nesmetano da nastavi sa nošenjem jaja. (Da napomenem, ja menjam matice jula meaeca.) Istog dana 17
avgusta 83 god. pred veće t.j. kad su se sve pčele vratile sa paše, prvo sam ih zadimio običnim dimom da bi napunile medni mehur medom, istegnu zadak i otvore prostore izmedju hitinskih prstenova kako bi bolje i efikasnije delovao lek. Zatim sam tretirao sa APIACARIDIMOM, ne 2 po 2 dima iz dimilice, nego mlazom dima, jer posedujem električnu dimilicu sa ventilatorom gde se drveni ugalj jako razgori, stvori veliku temperaturu i ne prestoji opasnost da će ostati Ugljen monoksid koji je jak otrov za ljude i pčele, koj može, ukoliko drveni ugalj potpuno ne sagori da ima teške posledice na pčelama. Pored ove dve ,,matorke“ tretirao sam i nastavak (Izolator) koji je imao 8 ramova zatvorenog legla i nesto pčela kako sam napred izneo. Rezultat dimljeja je sledeci: U one dve ,,matorke,, sa po dva sprata, po mojoj slobodnoj proceni palo je oko 3-5% Varoe, a u IZOLATORU skoro ništa. Sutradan, l8 avgusta 83 god. tretirao sam još jednom, ali mogu da kažem da je palo neznatan broj kod matorki. Od 18 avgusta počeo sam stimulativno da prihranjujem ,,matorke,, svaki dan po 300 – 400 g. sirupom u razmeri 1 : 1. Tada sam izvadio krajnje ramove u oba nastavaka. Taj prostor mi je bio potreban da razmaknem ramove kod tretiranja, a zatim da stavim ram hranilicu sa pogacom, što je garancija da ce mlada julska matica vrlo uspesno nastavti sa nosenjem jaja. Po literaturi matica od 16 avgusta do 6 septembra polaže oko 450 jaja dnevno, a od 6 septembra do 27 septembra oko 83 jaja, što ne sumnjam de ce mlada julska matica tu brojku povećati ako joj se obezbede optimalnl uslovi, a ja sam ih obezbedio. Kada sam 24 avgusta 83 god. trebao da odem u Budimpeštu na Kongres Apimondsije, 23.08.83 god. tretirao sam samo onu kosnicu, odnosno onaj nastavak (IZOLATOR) gde su mlade pčele uveliko počele izlaziti iz zatvorenog legla i imao sam šta da vidim. Varroe je palo isto onoliko koliko i prethodni put kod ,,matorki,, Da napomenem kad sam 17.08.83 pogledao u trutovskim celijama kojih je bilo vrlo malo, dali ima Varroe, u nekima je bilo i po 5-6 Varroe u jednoj celiji. Dok sam bio otsutan od 24.08.89 do 02.09.83 god. zadužio sam saradnike da nastave sa prihranjivanjem ,,matorki,,. Kada sam se vratio 3 septembra još jednom sam tretirao IZOLATOR i palo je toliko Varroe, kao i prethodni put. Posto nije vise bilo zatvorenog legla, tretirao sam ga i sledeceg dana 4.09.83 god., ali Varroe nije bilo. U IZOLATORU na podnjaći i ispred izolatora je bilo svakakvih pčela i bez krila i bez nogu i sa drugim deformacijama. Sl. 8.
Sl. 9
Sl. 9 A
S. 9 B
Ostale mlade i zdrave pčele sledećeg dana vratio sam dvema MATORKAMA – košnici od kojih sam izvadio zatvoreno leglo za IZOLATOR u vidu trensfuzije na poklopnoj dasci ispred leta. (Sl.
9, 9A, 9B) Kada sam 06.09.83 god. pregledao,,matorke,, svaka je imala na 6 ramova legla. Sledeći pregled bio je 19 novembra 83 god. i legla vise nije bilo. Tretirao sam ih još jednom ali Varroe bilo vrlo malo, što smatram da sam tretiranjem smanjio na najnizu mogucu meru. Tim datumom sam i završio sa uzlmljavanjem. Po mojoj slobodnoj proceni medne rezerve je bilo izmedju 15 i 18 kgr., a pčele su pokrivale po 8 ulica. Ovde mozemo izvuci zaključak, da bez obzira što se oduzelo zatvoreno leglo i leglo pre zatvaranja od MATORKI, (ako to na vreme uredimo) nije uticalo bitno na jačinu drustva preko zime i u proleće. U prolece 15 maja 84 god. umesto ram hranilice stavio sam gradjevnjak i treći nastavak. Gradjevnjake sam prekontro1isao 16 juna 84 g. i u 500 trutovskih ce1ija našao: u prvoj 18, a u dugoj 12 Varroa, što sam zaključio da u leglu ima: u prvoj 3,6%, a u drugoj 2,4% zarazenosti sa Varroom, što sam smatrao de nemoze stetiti drustvu, pa nisam preduzimao druge mere zaštite. Kada sam 04.08.84 god. došao da izvadim med, od prve sam izvadio 16, a od druge 17 punih remova sa medom i izvrcao 60 kgr. mada, ćime sam zadovoljan, jer se radi o stacioniranim kosnicama koje su veoma udaljene od mog mesta stanovanja. (Skopje-Makedonija – MaradikVojvodina, odnosno na padinama Fruške Gore) Ovde možemo izvući još jedan zaključak, a to je da pomenuti postupak nije bitno uticao na prinosu meda. Kada pišem ovaj reterat, a to je 6 avgust 1984 god. dolazim još do jednog zaključka, a to je, da je zaraženost u odnosu na prošlu godinu mnogo manja, pa sam mišljenja, da ovakav pomenutl postupak može da se izvodi svake druge godine.
Delegacija iz Makedonije
Slušaoci simpozija
NA KRAJU MOJ ZAKLJUČAK BI BIO:
Zahvalnost Dr Sulimanoviću
1. U avgustu mesecu tačnije od 01 do 15 avgusta uraditi metodu kako sam je napred izneo jednput godisnje ili jednom u dve godine. 2. Novembra meseca, kada nema legla ako se prednja radnja radi svake godine, jedno tretiranje, a ako se radi jednom u dve godine, onda u onoj godini kada se ne radi ova TEHNOLOŠKO – BIOLOŠKA metoda, u istom periodu od 1 – 15 avgusta, potrebno je trokratno valjano tretiranje sa jednim od registriranih lekova, odnosno HEMISKA metoda. 3. Prolece, maj mesec, staviti gradjevnjak radi kontrole-dijagnostike Varroe u trutovskim ćelijama, pa ako je potrebno, treba se boriti i tom metodom, odnosno isecanjem trutovskog legla. II Drugo što bi zeleo de kažem, kako sam napred najavio, a osecam se i obaveznim kao farmaceut da upoznam pcelare sa dva osnovna principa u Farmaceutskoj sluzbi o korišcenju lekova. Mi pcelari, koji smo se suocili sa istinom da cemo u buducem našem radu sve cesće koristiti lekove, moracemo nesto vise procitati i saznati o tim principima a to su: 1. Postupnost davanja leka t.j. davanje leka od slabibjeg ka jacim. 2. Pravilnost davanja leka, sto znaci da svaki lek dat u propisanoj dozi deluje kao lek, a u suprotnom kao otrov ili uopste ne deluje, zavisno od čuvanje leka, roka trajanja i sl. Bas upravo nepoznavanjuci ova dva principa puno pcelara cak i vrsnih imali ogromne gubitke i štete. Ja se ne slazem sa pcelarima koji koriste vise lekova u jednoj godini, odnosno u jednom ciklusu tretiranja. Neki pčeleri idu toliko daleko da u jednom tretiranju stavljaju u dimilicu 2, 3 i vise lekova, ne svaćajući posledice koje mogu proizaci od takvog rada, a posledice su sledece: 1. Brza rezistentnost parazita, odnosno otpornost parazita prema odredjenom leku i u nedostatku novih i efikasnijih lekova sam se osudjuje na propast. 2. Poznata je netrpelivost lekova jedan sa drugim, pa sagorevanjem ili mesanjem dobja se novi kvalitet koji može – biti otrovan, ili se lekovi medjusobo nautralisu pa delovanje je svedeno na minimum. Rukovodilac Vojnog pčelinjaka San. major Naum Bandžov V.P. 5573 Skopje
Sve Isto samo od drugog autora mnogo sažetije i jednostavnije napisano
Naum Bandžov: Moja iskustva s LR košnicom Autor Damir Rogulja Ponedjeljak, 17 Prosinac 2012 20:53
U okviru naslova LR KOŠNICA - MOJA ISKUSTVA, kojeg sam dobio od Organizator
Ova knjiga, siguran sam da će dati neke nove poglede u suvremenom pčelarstvu koje traži suvremeni razvijeni zapadn
Ekološko - biološko pčelarstvo počeo sam da ga primjenjujem od 1980 god., a da idem pravim putem, potvrđeno je ovd 1. LIČNA ISKUSTVA O SUZBIJANJU VARROE U LR KOŠNICI 2. Principi u liječenju i pravilna upotreba lijekova protiv varoe
bio prihvaćen od strane stručne komisije na čijem čelu je bio Prof. Dr Đuro Sulimanović, redovni profesor na Veterinars 3. INTERNACIONALNOM SIMPOZIJUMU O VARROI održan u Splitu od 30 septembra do 02 oktobra 1984 god.
Od 1964. od kada sam postao čuvar košnica sa pčelama, pa do 1968. god. dok predočim budućim pčelarima, da ne bi pravili iste ili slične greške i da ne bi gubili dragocjeno vrijeme u svom napredova
U ovoj knjizi, pored ostalog, opisane su četiri moje tehnologije pčelarenja LR košnicom, koje će biti predmet mog današ
Moje tehnologije pčelarenja su se mijenjale iz godine u godinu kako su rasla moja TEHNOLOŠKA, BIOLOŠKA I GENET
Od 1968. godine od mog prvog poznanstva sa g. Venerom mogu slobodno da kažem da sam za prvi put u mom sistem
kada dvije pčelarske sezone nisu iste kao što nisu jednaka ni dva pčelinja društva. Pčelar koji poznaje biološke osobine
Pri racionalnom radu sa pčelinjim društvom, postoje praktične radnje koje ne dolaze jednim prirodnim redoslijedom u sv
Rad sa LR košnicom zahtjeva rad sa nastavcima. Kod jakih društava zavisno od vremenskih uvjeta, a većinom u prvoj
Sljedeće drugo proširivanja legla sam vršio tako, što sam između prvog (1) i drugog (2) nastavka, stavljao treći (3) nast Od 1970 god. uveo sam moju novu DRUGU tehnologiju, a to je dvomatični sistem pčelarenja, odnosno sa dvije matice
T To iskustvo sam ga ja lično stekao i na mojoj prvoj standardnoj 10 okvirnoj DB košnici (Sl. 1) od 1964/65 god. i kasnije.
Od 1987. godine kada sam počeo istraživanja za moj magistarski rad, a usporedno od 1989 i za DOKTORAT na temu:
Zaslugu da dođem do ovih tehnologija ima knjiga Prof. Dr bioloških nauka Sime Grozdanića ,,DVOIMATIČNI SISTEM P
Ja sam taj njegov biološki pogled, odnosno ponašanje pčelinjeg klubeta prihvatio i primjenio na LR košnicu sa jednakim
Langstrot-Rutova košnica interesantna je za naše pčelare, jer daje veliku mogućnost manipulacije sa nastavcima, a uje sa ostalim nesocijalnim životinjama. Na zemaljskoj kugli socijalnim životom žive samo četiri vrste, a to su: LJUDI, PČEL
Većina pčelara u svim bivšim republikama EX - JUGOSLAVIJE pčelari na klasičan način s jednom maticom i standardn
Suvremena tehnologija pčelarenja LR košnicom ide brzim koracima naprijed, pa i mi treba da pratimo taj trend, kako bis
Ja sam još 1970 god. u dvomatičnim sistemima pčelarenja počeo da uvodim dodatne pomoćne dijelove koje su mi omo
Opravdanje uvođenja polunastavaka u sistem pčelarenja pokazuje i navedena Šema 1(a
Dvomatični i Kombinirani sistemi pčelarenja kod mene imali su i imaju za cilj da dobijem tada, a i sada maksimalan viša
Dvomatični sistemi, općenito uzevši, uvodio sam ih s namjerom, da ih primijenim na slabim i srednjim pčelinjim društvim povoljnog usavršavanja, da bi se uklopio u način rada određenog naprednijeg ili suvremenijeg pčelara u određenoj obla
Dvomatični sistemi koji su opisani u knjizi, namijenjeni su za pčelinjake od 50 do 100 košnica i najposjećeniji su na Web
Za dobivanje svih pčelinjih proizvoda neophodni su dodatni dijelovi za klasičnu LR košnicu. Upravo ti dijelovi svrstavaju pčelarenju.
LR košnica iz godine u godinu dokazuje svoju prednost i uspješnost u tehnološko-biološkom suzbijanju bolesti pčelinjeg
Prednost LR košnice je u lakom korištenju dodatnih dijelova: rešetkaste podnjače, polunastavka, Rošfusovog nastavka Rošfusove rešetke i nastavka dobivaju se, pored meda, i drugi finalni proizvodi: matice, rojevi, matični mlječi i sl.
Demonstracija dodatnih dijelova za Visoku tehnologiju LR košnice prezentirani su na Skopskom poljoprivredno
Edukacija uslovljava primjenu IV moje tehnologije
Ekološko-Biološku kombiniranu metodu mogu da primjene i isplativa je za sve pčelare koji žele da se educiraju preko p kombinirane metode je da se stvarno radi sa jednom košnicom tako da pčelar koji kaže da radi sa 50 košnica, on to stv Opravdanost za ovu kombiniranu metodu našao sam u lakoj zamjeni matica svake godine i uvođenjem druge matice u
U knjizi opisana je onako kako je ja prakticiram od 1987 i 1988 god. Pri sjedinjavanju dva društva od 1 - 15 avgusta od hranilica u plodištu (Crtež 2) ili u nedostatku kombiniranih zbeg hranilica, koristim još jedan prazan nastavak iznad druš
U jednoj se nalazi pogača koju sam pripremam sa polenovim prahom, a druga se koristi za dodavanje tečne hrane, pri Mikroklima u centru pčelinjeg klubeta ne smještanje da se poremeti gdje se gaji pomladak (zimske pčele). U septembru sirupom bez polena, gubitak kod zimskih pčela iznosi 76%. Ako prihvatimo ovaj naučni podatak, tada sigurno ć
Ako osiguramo sve uvjete za prezimljavanje, imat ćemo neometan razvoj legla u septembru i oktobru, a maticu ćemo z
U ovom pripremnom periodu u prvoj polovini mjeseca avgusta obavezno je potrebno intervenirati nekim od lijekova za s
Što se tiče nekakve preventive protiv Američke truleži legla (AT), ne radim i ne preporučujem nikakvu preventivu antibio metoda suzbijanja ATL ......,,)
Ako neko pčelari sa Vrškarama, Panjevima ili bilo kakvim košnicama sa nepokretnim saćem (Sl. 16 i 17) što čisto sumn
Pčelari koji pčelare sa jednom maticom, često i pored velikog uloženog rada, pažnje, potrošenog vremena i uzimljavanj PRIPREMA ZA GLAVNU BAGREMOVU PAŠU
Kod ovako pripremljenih jakih pčelinjih društava, leglo se pojavljuje već krajem januara, ili ako je zima jako hladna onda održava minimum koji je dala nauka i praksa za normalni razvoj žljezdi koje luče matični mliječi i vosak. Ova dva pčelin
Ovo navodim jer želim da pčelarima usmjerim pažnju na važnost biologije pčelinjeg društva, koja je jako važan momen društva.
To je ustvari vrijeme kada se u ovoj kombiniranoj metodi vrši proširivanje odnosno dodavanje jednog nastavka br. 4 i jed Na podnjaču se prvo stavlja prazni polunastavak 3, a na njega plodište 2 zajedno sa maticom, a na nju prazni nastavak leglo, a time se smanjuje angažiranje mladih pčela koje ventiliraju i troše veliku količinu nektara. Polunastavak 1 sa me
U praznom prostoru nastavka 4, zbog meda u polunastavku 1, popravit će se mikroklima i pčele će ga sa zadovoljstvom Ako se matica popne u nastavak 4, a dešava se, nemam ništa protiv.
Ova operacija je obično jedinstvena operacija kod pčelinjih društava pre bagrema. Ovako se pripremaju pčelinja društv
BAGREMOVA PAŠA: Na tri do pet dana pre bagremove paše, vrši se sljedeća operacija. (Crtež 7) Na podnjaći se stav Za vrijeme bagremove paše jednom dobro razvijenom društvu potrebna su dva do tri medišna nastavka, a to se dobije
U nastavku 4 Crteža 7 u bagremovoj paši ukoliko mi dozvole vremenske prilike, obično proizvodim matični mliječ sa po
Sa pripremom pčelinjih društava za bagremovu pašu, paralelno pripremam i oplodnjake u Rošfusovim tjelima za oplodn i da zaposlim mlade pčele da ne bi krenule u rojidbeni nagon. U vrijeme cvjetanja bagrema nikako ne bi smelo da dođe
POSTUPAK ZA SPREČAVANJE ROJIDBENOG NAGONA
Plodište 2 i polunastavak 3 (crtež 8) sklanja se u stranu i na njihovo mjesto dolaze polunastavak 1 i nastavak-medište 6 oplodnjaka stavlja se po jedan okvirne sa matičnjacima iz prethodnog rojidbenog plodišta 2 i po jedan okvirne sa medo
UVOĐENJE NOVE MATICE: Po završetku bagremove paše oduzimaju se medišta, obično 4 i 5 a u dobrim godinama i
Na podnjaču se prvo stavlja polunastavak 1 sa pet do osam kg meda koji se nikad ne cijedi. Na njega se stavlja prazni Matična rešetka se ovdje postavlja sa ciljem da eventualno matica ne ode u polunastavak 3.
U donje društvo gdje je matica, pretežno ostaju sve pčele koje su bile u gornjem polunastavku 1 i sve izletnice koje se v
Gornje plodište 2 ima isto tako 2 do 3 okvira sa pretežno zatvorenim leglom i sve mlade pčele, i to predstavlja idealan r
Mlada matica posle malog stresa brzo počinje da nosi jaja i za kratko vrijeme mlade pčele postaju izletnice, a od pretež
U slučaju da se pri izvođenju spomenute tehnološke operacije vještačkog rojenja naiđe na neko društvo koje ima povuč SLEDEĆE PAŠE:
Pre početka druge paše, košnice se proširuju na taj način što se na donje plodište 4 (crtež 11) postavlja matična rešetk
Istovremeno preko leta na žičanoj pregradi usmjeravaju se pčele izletnice prema dole. Sve izletnice iz gornjeg društva p
Gornje društvo sa mladom maticom brzo ojačava i pčele iz tog društva izleću na suprotnu stranu. Pčelinje društvo koje
Tehnološka operacija sa dodavanjem jednog nastavka izgleda kao na crtežu 12. Polunastavak 1 i plodište 4 ostaju na i
Posle suncokretove paše vrši se tehnološka operacija kojom se približava pripremi društva za zimu (crtež 13). Na podn nose jaja i jačaju društva mladim pčelama, zbog toga što su na suncokretovoj paši izletnice već reducirane. Posle određenog vremena vadim donju MR i pčele odabiru bolju maticu od postojeće dvije. U 80% slučajeva nadvlada Posle ovoga obavlja se pretposljednja tehnološka operacija (crtež 14)i to u periodu od 01-10. avgusta. Vrši se spajanje
U ovakvom obliku društvo ostaje do perioda od 15 do 20. avgusta, kada se svodi na polunastavak 1 i nastavak 2 plus je
Današnja poboljšanja ove ČETVRTE MOJE TEHNOLOGIJE sastoji se u tome što sam uspeo moju davnašnju že
