Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet Subotica
Seminarski rad SVOP ARANŽMANI
Studenti:
Subotica, 2012
1
SADRŢAJ
UVOD ........................................................................................... Error! Bookmark not defined. 1. POJAM I KARAKTERISTIKE SVOP POSLOVA ................. Error! Bookmark not defined. 2. VRSTE SVOP POSLOVA
..................................................................................................... 6
2.1. SVOP KAMATNE STOPE .................................................................................................. 6 2.1.1.VRSTE KAMATNIH SVOPOVA ............................... Error! Bookmark not defined. 2.2. VALUTNI SVOP .............................................................. Error! Bookmark not defined. 2.2.1. UNAKRSNI VALUTNI SVOP ................................ Error! Bookmark not defined. 2.3. AKCIJSKI SVOP .............................................................. Error! Bookmark not defined. 2.4. ROBNI SVOP................................................................................................................... 14 3. ZAKLJUĈAK ........................................................................... Error! Bookmark not defined. LITERATURA .............................................................................. Error! Bookmark not defined. SPISAK TABELA I GRAFIKONA ............................................. Error! Bookmark not defined.
2
UVOD Finansijski derivati predstavljaju izvedene hartije od vrednosti, kojima se trguje na razvijenim trţištima. Nazivaju se izvedenim hartijama od vrednosti pošto se kreiraju na osnovu neke druge aktive i njihova osnovna uloga je zaštita od rizika, tj. smanjenje i eliminisanje štetnih posledica nekog finansijskog rizika. Osim toga, derivati se mogu koristiti za stvaranje špekulativnih pozicija na razliĉitim segmentima novĉanog trţišta, trţišta deviza, trţišta obveznica i trţišta nekretninama. Najpoznatiji finansiski derivati su fjuĉersi, forvardi, opcije i svopovi. Kao jedan od finansijskih derivata javljaju se svop poslovi, koji predstavljaju ugovor izmeĊu dve strane o zameni periodiĉnih plaćanja u toku odreĊenog vremenskog perioda. Kroz prvo poglavlje ćemo se bliţe upoznati sa karakteristikama ovih poslova, kao specifiĉne vrste finansijskih derivata, u drugom poglavlju središte razmatranja je u pojedinim vrstama svop poslova, kao što su svop kamatne stope, valutni svop i akcijski svop. Osnovni predmet istraţivanja u ovom radu su svop poslovi kao jedan od karakteristiĉnih finansijskih derivata, ĉija je osnovna svrha smanjenje troškova, eliminisanje rizika deviznog kursa i rizika kamatne stope, kao i upravljanje aktivom i pasivom kroz zamenu, a ne trajnu prodaju ili kupovinu finansijske aktive ili otplatu neke obaveze. U narednim poglavljima prikazane su osnovne karakteristike i naĉin realizacije svop poslova, kao i pojedine vrste svop poslova, na osnovu kojih je moguce uvideti njihove specifiĉnosti. Svop kamatne stope se odnosi na zamenu fiksne sa promenjivom kamatnom stopom u istoj valuti, gde dolazi do smanjenje troškova finansiranja. Valutni svop se odnosi na zamenu kamate u jednoj valuti za kamatu u nekoj drugoj valuti i on se najĉešće primenjuje u situaciji kada jedna strana ima povoljniji pristup prema odredjienoj valuti. Za razliku od njih, akcijski svop podrazumeva, da investitor ostvaruje prihod po osnovu nekog trţišnog indeksa. Aranţmani vezani za akcijski svop omogućavaju investitorima da ostvare prednost na osnovu promena cena u akcija u odreĊenoj drţavi, a da direktno nisu kupili akcije. Robni svop omogućava investitoru da ostvari prinos na akcije koje se ne nalaze u njegovom portfoliu.
3
1. POJAM I KARAKTERISTIKE Svop (swap) je engleska reĉ, koja oznaĉava "zamenu" i njome se uglavnom obuhvataju razni aranţmani zamene jedne aktive za drugu aktivu. Svop aranţman se definiše kao ugovorna transakcija u kojoj dve ili više ugovornih strana (transaktora) razmenjuju instrumente u istoj ili nekoliko razliĉitih valuta za unapred definisan vremenski period i po unapred definisanoj kamatnoj stopi. Nakona zakljuĉenja transakcija izmeĊu ugovornih strana, vrši se zamena isplate kamate jednog kvaliteta i jedne vrste za isplatu kamata drugog kvaliteta i druge vrste. Vaţno je istaći da se prilikom svop ugovora ne vrši zamena dugova, nego isplata kamata po datom dugu. Vreme nastanka svop ugovora (swaps) jesu sedamdesete godine XX veka - period kolebanja kamatnih stopa i deviznih kurseva, kada se javila potreba da investitori koji su izloţeni naglim promenama kamatnih stopa i deviznih kurseva izvrše transfer rizika. MeĊutim, neki oblici svopa postojali su i pre toga. U Velikoj Britaniji, dugo godina, vlada je ograniĉavala domaćim kompanijama kupovinu strane valute za ino-investiranje. Ove restrikcije su naterale britanske firme da ugovaraju tzv. back-to-back kredite. Britanska firma bi pozajmila funte inostranoj kompaniji, recimo u SAD, i istovremeno pozajmljivala dolare koje bi koristila za strano investiranje. Ugovorom bi se britanska firma obavezala da vrši seriju dolarskih plaćanja u zamenu za primanja u funtama sterlinga. Krajem sedamdesetih godina, ove restrikcije su ukinute ali su ubrzo banke pokrenule sliĉan posao u obliku svopa. Trţište svopova se lagano razvijalo a postalo je naroĉito poznato od 1981. god. posle velike i javne transakcije izmeĊu ameriĉke kompanije IBM i Svetske banke, u kojoj je prva preuzela na sebe plaćanje obaveza Svetskoj banci po dolarskim kreditima, a ova u zamenu servisiranje obaveza IBM u švajcarskim francima i nemaĉkim markama. Osnovna uloga derivata je ograniĉavanje i osiguravanje od valutnih rizika i rizika promene kamatnih stopa. Preduzeće mora u potpunosti biti sigurno u svoje potrebe jer izbor pogrešnog instrumenta radi zaštite od rizika moţe imati više negativnih efekata nego da se ne koristi nijedan instrument, pri tome se mora imati u vidu fleksibilnost zakljuĉene transakcije i trošak zaštite u odnosu na rizik od koga se štiti. Osnovna struktura svop aranţmana je relativno jednostavna. Najjednostavniji svop posao naziva se generiĉki ili vanila svop (plain vanilla). U ovom aranţmanu dve strane se obavezuju da će vršiti periodiĉna plaćanja jedna drugoj na bazi neke podloge ili osnovnog iznosa koji se obiĉno ne razmenjuje. Ovaj iznos se ĉesto naziva “notionals” da bi se razlikovao od fiziĉkih razmena novca na trţištu, koje se nazivaju stvarne (actuals). U svop aranţmanu ugovor predviĊa jednu realnu ili hipotetiĉku razmenu na poĉetku i završnu razmenu na kraju svop aranţmana. Svop aranţman poĉinje od efektivnog datuma, a završava se na dan prekida ili dospeća. Period izmeĊu ova dva datuma zove se tenor svop aranţmana ili zrelost. Ugovori o svop poslu se zakljuĉuju na period od 3 do 10 godinu i uobiĉajeno je da se dogovaraju telefonom uz dostvljanje manje dokumentacije.1 Osnovna svrha svop poslova je smanjenje troškova, eliminisanje rizika deviznog kursa i rizika kamatne stope, kao i upravljanje aktivom i pasivom kroz zamenu, a ne trajnu prodaju ili kupovinu finansijske aktive ili otplatu neke obaveze.
1
Dţeletović M. (2008), Finansijska tržišta i instrumenti, Beograd, Beoprint Petrovic, str.123-124
4
Posrednici na svop trţištu su investicione i komercijalne banke. Porastom obima transakcija, investicione banke se sve više pojavljuju u ulozi dilera na finansiskom trţištu. Za svop transakcije je karakteristiĉno, da je prisutan rizik ukoliko jedna strana ne izvrši svoju obavezu, koja se odnosi na plaćanje kamate na zajedniĉki utvrĊeni iznos glavnice kredita.2 Svop poslove olakšava svop banka, finansijska institucija koja u poslovima posreduje kao broker ili diler. Kao broker, svop banka povezuje zainteresovane strane za svop posao, ali ne preuzima rizik. Kao diler, svop banka uĉestvuje u poslu na taj naĉin što zauzima poziciju u svop poslu - javlja se kao ugovorna strana, i to privremeno, dok ne pronaĊe drugog investitora koji je voljan da se upusti u svop posao i preuzme njenu poziciju.3
2 3
Vunjak, M. N., Kovacevic, D. Lj. (2006), Bankarstvo, Becej, Proleter, Ekonomski fakultet Subotica, str. 523. www.ekof.bg.ac.rs (http://www.ekof.bg.ac.rs/upload/113312.%20Svopovi.ppt ,19.maj.2012.)
5
2. VRSTE SVOP ARANŽMANA U praksi su najĉešće prisutne sledeće vrste svop poslova:
svop kamatne stope valutni svop akcijski svop robni svop
2.1 Kamatni svop Svop kamatne stope predstavlja sporazum izmeĊu dve strane, pri ĉemu se vrši razmena fiksne sa fluktuirajućom kamatom u istoj valuti. Svop kamatne stope se najĉešće koristi radi smanjenja troškova finansiranja.4 Svopovi kamatne stope su nastali posle valutnih svopova, ali su vremenom postali instrumenti koji se više koriste i koji su vremenom usavršavani i prilagoĊavani potrebama prakse. Pojavili su se u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama 1982. kada je došlo do porasta traţnje za finansijskim instrumentima da bi se mogao smanjiti kamatni rizik. U ugovoru se odreĊuju: 1. 2. 3. 4.
kamatne stope na obaveze koje se razmenjuju vrsta kamatne obaveze (fiksnu ili varijabilnu) iznos iskazane glavnice na koji se plaća kamata vremensko razdoblje tokom kojeg će se obaviti razmena5
Postavlja se pitanje kako je to moguće i ko onda gubi ako obe ugovorne strane dobijaju. Odgovor se nalazi na samom trţištu dugoroĉnih i kratkoroĉnih kredita, u mogućnosti da se razliĉite kompanije zaduţe po razliĉitim, fiksnim i varijabilnim kamatnim stopama. Trţište razliĉito vrednuje pojedine duţnike, a s druge strane duţnicima moţe odgovarati fiksna ili varijabilna kamatna stopa u zavisnosti od trenutne situacije. I banke će u zavisnosti od trţišnih kretenja preferirati da odobravaju kredite po fiksnoj ili varijabilnoj stopi.
4
Vunjak M. N., Ćurĉić N. U., Kovaĉević D. Lj. ,( 2008), Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica, str.271. 5 www.scribd.com (http://www.scribd.com/doc/91565164/Diplomski-rad-Swop-aranţmani , 18.maj 2012.)
6
Na
osnovu
kako
se
dogovori
razmena
plaćanja
razlikuju
se:
1. Fiksni varijabilni kamatni svop. Moţe se dogovoriti razmena obaveze plaćanja izraţena u fiksnoj kamatnoj stopi za plaćanja u varijabilnoj kamatnoj stopi. Preduzeće A prihvata obavezu preduzeća B prema kojoj će morati da otplaćuje kredit po fiksnoj kamatnoj stopi od 5 %, dok preduzeće B preuzima obavezu plaćanja preduzeća A po uslovima LIBOR +1 procentni poen. 2. Varijabilno-varijabilni kamatni svop. Dogovara se razmena obaveza plaćanja sa varijabilnom stopom, pri ĉemu ugovori sa varijabilnom kamatnom stopom imaju razliĉite karakteristike. Preduzeće A prihvata obavezu preduzeća B prema kojoj se plaća dug po stopi LIBOR +2 procentna poena, a preduzeće B prihvata prethodno preuzetu obavezu preduzeća A da vraća kredit po stopi EURIBOR +1,5 procentnih poena. PoĊimo od pretpostavke, da na trţištu postoje dva uĉesnika sa razliĉitm kreditnim rejtingom i mogućnošću da se zaduţuju i po fiksnoj i po varijabilnoj kamatnoj stopi. Tabela br.1. Kamatne stope učesnika na tržištu UĈESNIK
FIKSNA KAMATNA STOPA
PROMENJIVA KAMATNA STOPA
A
10%
EURIBOR* +3%
B
12%
EURIBOR +3,5%
Izvor: www.krediti.rs (http://www.krediti.rs/clanci/svop-ugovori-swap-agreements/45/ *EURIBOR – evropska meĊubankarska stopa, predstavlja dnevnu referentnu kamatnu stopu po kojoj banke jedna drugoj nude novac na meĊubankarskom trţištu. Uĉesnik A moţe da se zaduţi po povoljnijim uslovima od uĉesnika B i kada je fiksna i kada je promenljiva kamatna stopa u pitanju. On moţe da se zaduţi ili po fiksnoj kamatnoj stopi od 10% ili po promenljivoj kamatnoj stopi u iznosu EURIBOR + 3%. Na drugoj strani uĉesnik B moţe da se zaduţi ili po fiksnoj kamatnoj stopi od 12% ili po promenljivoj u iznosu EURIBOR +3,5%. Pretpostavimo da se uĉesnik A zaduţio po fiksnoj kamatnoj stopi od 10%, a uĉesnik B po promenjivoj kamatnoj stopi od EURIBOR +3,5 %. U ovakvoj situaciji i jednom i drugom uĉesniku se isplati da zakljuĉe kamatni svop. Uĉesnik A će se obavezati da plaća uĉesniku B kamatu u iznosu EURIBOR + 3 (dakle, neće mu platiti kompletan oznos), dok će se npr. uĉesnik B obavezati da uĉesniku A plaća fiksni iznos od 11%. Rezultat ovakvog svop-a je sledeći: Uĉesnik A: (EURIBOR +3%) + 10% - 11%= (EURIBOR +2 %), umesto EURIBOR +3% UĉesnikB: (EURIBOR +3,5 %) + 11% - (EURIBOR + 3 %)=11,5% umesto 12%
7
Kao što vidimo, i jedan i drugi uĉesnik su profitirali, doduše uĉesnik A nešto više. Uĉesnik A će platiti 1% niţu promenljivu kamatnu stopu, dok će uĉesnik B platiti 0,5% niţu fiksnu kamatnu stopu nego što bi inaĉe platio. Kako će se kamatni svop aranţirati zavisi od meĊusobnih pregovora samih uĉesnika. Primetićemo na kraju da mogućnost svopovanja znaĉajno umanjuje proseĉne kamatne stope koje na trţištu.6 Primer kamatnih svopova se moţe prikazati na sledećem primeru. Kompanijama AAA i BBB je potrebno petogodišnje finansiranje u istim iznosima. Investitori su, prvenstveno vodeći se kreditnom riziku ponudili sledeće kotacije: Tabela br.2 Kamatne stope učesnika na tržištu KOMPANIJA FIKSNA KAMATNA VARIJABILNA KAMATNA STOPA STOPA AAA 11% LIBOR7+ 10 o.p. BBB 12% LIBOR+50 o.p. Izvor: www.krediti.rs (http://www.krediti.rs/clanci/svop-ugovori-swap-agreements/45/ Evidentna je razlika u riziko premiji: 40 osnovnih poena kod varijabilne kamatne stope i 100 osnovnih poena kod fiksne kamatne stope. Apsolutnu komparativnu prednost ima banka AAA , što je sasvim prirodno i daleko atraktivnije za ulagaĉe. U relativnom smislu, ona je samo u privilegovanom poloţaju kod fiksnih kamatnih stopa (gde je prisutna veća margina), dok za BBB vaţi obrnuto. Ako kompanija AAA preferira varijabilne kamatne stope, a kompanija BBB fiksne kamatne stope, zadovoljavajuće rešeće će pruţiti svop kamatne stope. Šema br.1: Svop kamatne stope kompanija AAA11%
11,2% LIBOR
kompanija BBB
LIBOR + 0,50%
investitori koji plasiraju sredstva po fiksnim kamatnim stopama
investitori koji plasiraju sredstva po varijabilnim kamatnim stopama
Izvor: www.scribd.com ( http://www.scribd.com/doc/91565164/Diplomski-rad-Swoparan%C5%BEmani#outer_page_20, Dolazi do meĊusobne razmene gotovinskih tokova, u skladu sa zajedniĉkim prihvatljivim uslovima. Na primer, kompanijaAAA moţe da plaća ĉist LIBOR bez margine u zamenu za 11,20% koliko bi primala od kompanije BBB naravno na istu nominalnu glavnicu. Korist za kompaniju AAA je u obezbeĊivanju modaliteta finansiranja po LIBOR-u umanjenom za 20 osnovnih poena (LIBOR +11% - 11,20%), što je za 30% osnovnih poena niţe nego zaduţivanje po varijabilnim kamatama. TakoĊe, i BBB je profitirala za 30% osnovnih poena, jer je redukovala rashode sa 12 % na 11,70% godišnje (LIBOR 0,50% + 11,20% - LIBOR).
6
www.krediti.rs (http://www.krediti.rs/clanci/svop-ugovori-swap-agreements/45/, 18.maj 2012) LIBOR- kamatna stopa koja se koristi na kratkoroĉnom meĊubankarskom trţištu u Londonu. Po toj ceni banke nude jedna drugoj novac. Visinu LIBORA odreĊuje 5 glavnih londonskih banaka i sluţi kao pokazatelj na trţištu novca. 7
8
Ukupan finansijski pozitivan efekat iznosi za 60% osnovnih poena i ravnomerno se rasporeĊuje na uĉesnike. Ukluĉivanjem banaka kao posrednika u svop aranţmane baziĉna šematski prikazana struktura se ne menja, osim što bi kompanije ostvarile manje uštede. 8 2.1.1 Vrste kamatnih svopova Potreba za zaštitom od kamatnog rizika banaka, preduzeća ili drugih subjekata bilo prilikom zaduţivanja, bilo prilikom ulaganja sredstava dale su podsticaj finansijskoj teoriji i praksi za razvoj raznih vrsta kamatnih svopova: a) Kuponski kamatni svop - predstavlja prvu vrstu svop poslova u kojoj se razmenjuju kamatne obaveze izraĉunate po fiksnoj kamatnoj stopi za kamatne obaveze obraĉunate po promenjivoj stopi. b) Bazni kamatni svop - predstavlja razmenu plaćanja kamata obraĉunatih na osnovu promenjivih kamatnih stopa. Kamatni svop se u ovom sluĉaju aranţira na naĉin da jedna promenjiva kamatna stopa, primer LIBOR, zamenjuje drugom, takoĊe promenjivom kamatnom stopom, npr US Prime Rate. Pretpostavlja se da zbog razlike na ameriĉkom i evropskom finansijskom trţištu nema potpunog sklada u promenama kamatnih stopa, pa će se sklapanjem ovakvog aranţmana nastojati zaštititi od mogućih rizika. c) Ostale vrste kamatnih svopova - Na finansijskom trţištu razvile su se razliĉite vrste svop poslova u kombinaciji sa opcijama, kao što su: Podni svop (floor)- daje kupcu pravo na ostvarenje kompenzacije kada se referentna kamata smanji ispod najniţe, tzv. podne stope poziva. Ova vrsta svop posla garantuje kupcu podne opcije povrat-naplatu minimalne kamatne stope tokom nekog investicionog perioda. Krovni svop (car)- predtavlja opciju kojom se odreĊuje gornja granica promenjive kamatne stope. Kupac ovog instrumenta dobija pravo na novĉani prihod koji je rezultat razlike izmeĊu stvarne trţišne kamatne stope i krovne cene ili cene poziva ukoliko doĊe do porasta trţišne cene – kamatne stope iznad stope poziva. Svopovi okovratnici (collars)- podrazumeva istovremenu kupovinu krovne svop transakcije (cap) i prodaju podne svop transakcije (floor). U praksi se pojavljuju i neke druge vrste kamatnih svopova kao što su amortizacijski svop, unapred dogovoren terminski svop i opozivi kamatni svop.9
8
www.scribd.com ( http://www.scribd.com/doc/91565164/Diplomski-rad-Swoparan%C5%BEmani#outer_page_20, 18.maj 2012) 9 Fabozzi F., Modigliani F., (2003), “Capital markets, institutions and instruments”, Prentice Hall, str. 620.
9
2.2 Valutni svop Valutni svop predstavlja zamenu kamate po fiksnoj stopi u jednoj valuti za kamatu sa promenjivom stopom u drugoj valuti. Ovakav vid svopa se primenjuje kad jedna strana ima pristup odreĊenoj valuti po povoljnijim uslovima u odnosu na drugu stranu. Prvi put valutni svop se pojavljuje 1981. godine kod transakcija izmeĊu IBM i World Bank. Realizacija ovakvog ugovora se zasniva na jednom poslu u kojem se pojavljuju promptna i terminska transakcija što znaĉi da su kupovina i prodaja valute vremenski razdvojene. Korišćenje valutnih svopova je prvenstveno motivisano korišćenjem komparativnih prednosti. Ako posmatramo neku ameriĉku kompaniju A koja ţeli da pribavi eure za finansiranje ekspanzije na evropsko trţište videćemo da ona moţe uzeti zajam u eurima, ali jeftinije joj je da uzme zajam u dolarima. Ako u isto vreme postoji i evropska kompanija B koja ima potrebu za dolarima, a moţe jeftinije da se zaduţi ako uzme zajam u eurima, te dve kompanije mogu da zakljuĉe valutni svop na osnovu kojeg će svaka od njih raspolagati odgovarajućom valutom. Svaka od ovih kompanija pozajmljuje na trţištu na kojem ima komparativnu prednost, a zatim koriste valutni svop da transformišu zajam kompanije A u zajam kompanije B. Uz pomoć svopa kompanije su se pojavile na trţištu na kojem se nisu mogle pojaviti ili se nisu mogle pojaviti pod istim uslovima. Obe kompanije su obezbedile finansiranje pod povoljnijim uslovima, ali i zaštitu od promene deviznog kursa na dugi rok.10 Slika br.1 Valutni svop po fazama FAZA 1
INICIJALNA RAZMENA VALUTA
FAZA 2
PLAĆANJE KAMATA
A prodaje (n) dolara B B prodaje (nk) eura A
B plaća kamatu dolarim u A A plaća kamatu u eurima B
FAZA 3 FINALNA RAZMENA VALUTA
A kupuje (n) dolara od B B kupuje (nk) eura od A
nk- odnos euro/dolar u trenutku zakljuĉenja ugovora n-iznos dolara Izvor: www.scrbd.com (http://www.scribd.com/doc/91565164/Diplomski-rad-Swoparan%C5%BEmani#outer_page_20
10
www.scrbd.com (http://www.scribd.com/doc/91565164/Diplomski-rad-Swoparan%C5%BEmani#outer_page_20 18. maj 2012)
10
Obiĉan vanila valutni svop ukljuĉuje razmenu glanice i fiksne kamate na kredit u jednoj valuti za glavnice i fiksna plaćanja kamate na sliĉan kredit u drugoj valuti. Za razliku od zamene kamatne stope, strane u valutnom svopu će zameniti glavne koliĉine na poĉetku i na kraju svopa. Na primer: Kompanija C iz US i kompanija D iz Evrope ulaze u petogodišnji valutni svop za 50 miliona dolara. Pretpostavimo da je kurs u to vreme $ 1.25 evra. Prvo, firme ce razmeniti glavnice. Znaĉi da kompanija C plaća 50 miliona dolara a kompanija D 40 miliona evra. Ovo zadovoljava potreba svakog preduzeća za denominovana sredstava u drugoj valuti. Šema br.2: Novčani tok za običan vanila valutni svop prvi korak $ 50 miliona Kompanija C (US) Kompanija D (Evropa) € 40 miliona Izvor: http://www.investopedia.com/articles/optioninvestor/07/swaps.asp U intervalima utvrĊenim svop ugovorom strane će razmenjivati kamate njihovih glavnih iznosa. Da stvari uĉinimo lakšim, recimo da oni ĉine ove isplate godisnje poĉevši od godinu dana od razmene glavnice. Budići da je kompanija C pozajmila evre, ona mora da plati kamatu u evrima, na osnovu evro kamatne stope, isto tako kompanija D koja je pozajmila dolare će platiti kamatu u dolarima, zasnovanu na stopi dolarske kamate. Za ovaj primer recimo da je za dolar kamatna stopa 8.25% a za evro kamatna stopa je 3.5%. Dakle, svake godine Kompanija C plaća 40.000.000 evra * 3.50%=1.400.000 evra kompaniji D Kompanija D plaća 50.000.000 dolara * 8.25%=4.125.000 dolara kompaniji C Strane ce zaprevo vršiti neto isplate protiv drugih na tada preovlaĊujućem kursu. Ako je na godišnjem nivou, kurs 1.40 dolara po evru, kompanija C ce isplatiti iznos od 1.960.000 dolara a isplata kompanije D će biti 4.125.000 dolara u praksi, kompanija D će platiti neto razliku od 2.165.000 dolara (4.125.000-1.960.000) kompaniji C. Šema br.3: Novčani tok za običan vanila valutni svop drugi korak kamata: €40 miliona*3.50% Kompanija C (US)
Kompanija D (Evropa)
kamata:$50 miliona*8.25% Izvor: http://www.investopedia.com/articles/optioninvestor/07/swaps.asp Na kraju svop ( obiĉno je to I datum konaĉne kamate) strane vraćaju originalni iznos glavnice duga. Šema br.4: novčani tok za običan vanila valutni svop treći korak glavnica:€40 miliona Kompanija D (Evropa)
Kompanija C (US)
glavnica:$50 miliona Izvor:http://www.investopedia.com/articles/optioninvestor/07/swaps.asp
11
2.2.1. Unakrsni valutni svop Unakrsni valutni svop predstavlja istovremenu zaštitu ugovornih strana od kamatnog i valutnog rizika. Pogodan je za preduzeća koja ţele da kontrolišu svoju izloţenost promeni kamatnih stopa i kurseva valuta. Unakrsni valutni svop podrazumeva istovremenu kupoprodaju dve valute u dva razliĉita vremenska perioda. Za razliku od valutnog svopa, jedna valuta nosi varijabilnu, a druga fiksnu kamatnu stopu ili obe nose promenjive kamatne stope. Osnovna suštima unakrsnog svopa je da kod njega postoji razmena osnovnih iznosa tek po isteku svop aranţmana, a da se unakrsni valutni svop ugovara na period od dve do pet godina, ĉak i deset godina. Primer unakrsnog valutnog svopa: Klijent ţeli da se zaštiti od rizika kredita, koji je uzeo, a koji glasi na 3-meseĉni Eurolibor +2,5%. Ukoliko pretpostavimo da klijent ima prilive u dinarima, a kredit mu je vezan za varijabilnu kamatnu stopu i ţeli da se obezbedi od rasta Euribora, od rasta stope u dinarima, kao i od kretanja kursa EUR/RSD, klijent moţe da uĊe u svop aranţman sa bankom. Banka kupuje od klijenta kredit denomiran u EUR i prodaje svoje potraţivanje u RSD koje glasi na fiksnu stopu od 8 %. Banka kupuje od klijenta EUR/RSD u visini nominalnog potraţivanja, a istovremeno se ugovara kurs EUR/RSD, po kome banka prodaje klijentu EUR/RSD po isteku svop aranţmana. U toku svop aranţmana banka plaća Euribor+2,5%, dok klijent plaća banĉinu obavezu u RSD po 8% fiksno. Na kraju aranţmana banka prodaje klijentu EUR/RSD po kursu dogovorenom na poĉetku svop aranţmana. Nominalne glavnice se razmenjuju, tj. banka dobija iznos RSD, dok klijent dobija ugovoreni iznos EUR. Klijent u toku svop aranţmana plaća fiksnu kamatnu stopu od 8 %, kao i razliku izmeĊu kupovnog i prodajnog kursa EUR/RSD, pri ĉemu su kursevi definisani na poĉetku svop aranţmana. Banka je plaćala EURIBOR+2,5% i zaradila je na razlici izmeĊu kupovnog i prodajnog kursa. Uslov da bi se ostvario ovakav ugovor je bio da, je da banka ima interes da plaća kamatu i EURIBOR+2,5%, tj. da ima izvore u pasivi vezane za varijabilnu kamatnu stopu, da ima potraţivanja vezana za dinarsku stopu i da klijent ima interes da plaća fiksnu kamatnu stopu.
12
2.3. Akcijski svop Akcijski svop podrazumeva poslovnu aktivnost u kojoj investitor ostvaruje prihod po osnovu nekog trţišnog indeksa, a u zamenu svop dileru plaća promenjivu ili fiksnu kamatnu stopu ili prihod po osnovu trţišnog indeksa. Kod akcijskog svopa je karakteristiĉno, da investitor ostvaruje prihod na osnovu odreĊenog trţišnog indeksa, a u zamenu za prihod plaća svom dileru LIBOR. Aranţmani vezani za akcijski svop omogućavaju investitorima da ostvare prednost na osnovu promena cena u akcija u odreĊenoj drţavi i to bez direktne kupovine akcija. Najĉešći oblik akcijskog svopa se odnosi na plaćanje zasnovano na indeksu, s tim da se plaća fleksibilna kamatna stopa drugom uĉesniku u svop aranţmanu. Penzioni fondovi imaju mogućnost da u svom postfoliu drţe HOV sa varijabilnom kamatnom stopom. Ukoliko kompanije imaju nameru da deo novĉanog toka zasnovanog na drugim HOV konvertuje u akcije, one to mogu uĉiniti na dva naĉina. Prema prvom naĉinu, kompanije mogu da prodaju deo dugovnih HOV iz svog portfolia i da na osnovu toga kupe akcije. Drugi naĉin se odnosi na primenu metodologije vezane za akcijski svop. Na ovaj naĉin se smanjuju transakcioni troškovi, jer nije menjana sruktura datog portfolia. Penzioni fond dobija od emitenta LIBOR i vrši plaćanje LIBOR-a drugoj strani u svop aranţmanu, a za uzvrat ostvaruje prihod po osnovu akcijskog indeksa uvećanog za visinu raspona. Šema br. 5 : Akcijski svop Akcije + raspon Penzioni fondovi
LIBOR
Partner u svopu
LIBOR
Emitent
Izvor: Vunjak, M. N., Kovacevic, D. Lj, (2009), Finansijska tržišta i berze, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, str. 272. Akcijski svop stvara mogućnost korisnicima:11 da ostvare prihod na akcije koje nemaju u svom portfoliu da ostvare fiksni prihod ukoliko u portfoliu imaju samo akcije da drţe portfolio domaćih akcija, a da pri tome primaju prihod od portfolia stranih akcija.
11
; Vunjak, M. N. ,Kovacevic, D. Lj., (2009), Finansijska tržišta i berze, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, str. 272.
13
2.4 Robni svop U okviru robnog svopa prisutne su dve strane kao uĉesnici koji vrše periodiĉna plaćanja jedna drugoj za odreĊenu koliĉinu robe. Prvi uĉesnik plaća drugom uĉesniku fiksnu cenu, dok drugi uĉesnik plaća prvom uĉesniku pomenljivu cenu za odreĊenu koliĉinu robe.12 Vrste robnih svopova13 fiksno-plutajući roba za interes Faktori koji utiĉu na robne svopove:14 troškovi hedţinga administrativni troškovi institiucionalna struktura na odreĊenom trţištu roba likvidnost na trţištu robe sezonski efekti na trţista roba varijabilost fjuĉers ponude kreditni rizik i kapitalni troškovi
12
Vunjak, M. N., Kovacevic, D. Lj., (2008), Korporativno i investiciono bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, str. 272. 13
http://www.finpipe.com/commodswaps.htm (20.05.2012)
14
http://www.finpipe.com/commodswaps.htm(20.05.2012)
14
ZAKLJUČAK Pojava svop aranţmana, kao jedne od najznaĉajnijih finansijskih inovacija u poslednje dve decenije, nastala je kao rezultat fluktacija deviznih kurseva i kamatnih stopa. Znaĉajan doprinos njihovoj pojavi dali su i procesi deregulacije i liberalizacije u uslovima veoma dinamiĉnog razvoja meĊunarodnog finansijskog trţišta. Svop aranţmani su poslovi koji omogućavaju partnerima da razmene buduća plaćanja po kvalitetu, a u sluĉaju valutnih svop poslova i po kvantitetu. Iako jednostavni u svom osnovnom obliku, svop poslovi se mogu uspešno koristiti u graĊenju sloţenih struktura u cilju smanjivanja finansijskih troškova, ali i otklanjanju razliĉitih vrsta rizika i nestabilnosti finansijskih trţišta. S obzirom da predstavljaju vanberzanske finansijske instrumente, svop poslovi najĉešće predstavljaju bilateralne ugovore u kojima se uĉesnici ovih poslova obavezuju da će razmeniti svoje obaveze plaćanja kamata na isti nominalni iznos osnovice. Osnovni oblici svop aranţmana su: valutni svop, kamatni svop i akcijski svop. Primena svop poslova je omogućila povećanje efikasnosti finansijskog posredovanja i smanjenje zaduţenosti zemalja u razvoju. Trţište svop poslova je u velikoj meri doprinelo evoluciji i globalizaciji meĊunarodnog finansijskog trţišta. Ovi poslovi predstavljaju efikasno rešenje u mnogim situacijama i predstavljaju jedan od najefikasnijih finansijskih derivata, koji se nalaze u upotrebi. Sa druge strane, svopovi, kao ugovori, mogu trajati dugo vremena, na primer 10 i više godina, što im daje izrazitu prednost u odnosu na kamatni hedţing sa drugim derivativnim hartijama od vrednosti. Ono što je karakteristiĉno, da svop poslovi kao finansijski derivati nisu standardizovani, kao i da su oni skuplji u odnosu na primenu npr. fjuĉersa, kao finansijskih derivata. Njihova osnovna prednost je u tome što oni neizvesnost budućeg dogaĊaja svode na sadašnjost i na taj naĉin podrazumevaju odgovornost obeju strana u ugovoru o finansijskom derivatu da se jednom ugovoreno do kraja ispoštuje bez obzira na ishod o njegovom dospeću. Veliki znaĉaj svopova kao finansijskih derivata je da oni doprinose zaštiti izloţenosti riziku kamatne stope, valutnom riziku i da su oni kao instrumenti zaštite od trţišnih rizika na našem trţištu već dostupni, ali trţište derivata nije još uvek dovoljno razvijeno kod nas.
15
LITERATURA: 1. Dţeletović M. (2008), Finansijska trţišta i instrumenti, Beograd, Beoprint Petrovic 2. Fabozzi F., Modigliani F., (2003.), “Capital markets, institutions and instruments”, Prentice Hall 3. Vunjak M. N., Ćurĉić N. U., Kovaĉević D. Lj., (2008), Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica 4. Vunjak, M. N., Kovacevic, D. Lj., (2006), Bankarstvo, Becej, Proleter, Ekonomski fakultet Subotica 5. Vunjak, M. N.,Kovacevic, D. Lj., (2009) Finansijska trţišta i berze, Ekonomski fakultet Subotica 6. www.nbs.rs( Preuzeto sa http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/15/konferencije_guvernera/prilozi/200 80424_finansijski_derivati.pdf 17. maj. 2012.) 7. www.nbs.rs( Preuzeto sa http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/15/konferencije_guvernera/prilozi/200 80424_finansijski_derivati.pdf 17.maj 2012.) 8. www.ponude.biz.com ( Preuzeto sa http://ponude.biz/skripte/berzanski_pojmovi%20PRIRUCNIK%20%20seminarski,%20diplomski,%20maturski%20radovi,%20ppt%20i%20%20skripte%20na% 20www.ponude.biz.d 17.maj 2012.) 9. www.ekof.bg.ac.rs ( Preuzeto sa http://www.ekof.bg.ac.rs/upload/113312.%20Svopovi.pptoc 19.maj 2012.) 10. www.scribd.com ( Preuzeto sa http://www.scribd.com/doc/91565164/Diplomski-radSwop-aranţmani ,18.maj 2012.) 11.www.krediti.rs ( Preuzeto sa http://www.krediti.rs/clanci/svop-ugovori-swapagreements/45/ , 18.maj 2012.) 12. www.scribd.com ( http://www.scribd.com/doc/91565164/Diplomski-rad-Swoparan%C5%BEmani#outer_page_20 , 18.maj 2012) 13. www.scrbd.com (http://www.scribd.com/doc/91565164/Diplomski-rad-Swoparan%C5%BEmani#outer_page_20 18. maj 2012.) 14. www.finpipe.com ( Preuzeto sa http://www.finpipe.com/commodswaps.htm 20. maj 2012) 15. www.finpipe.com (Preuzeto sa http://www.finpipe.com/commodswaps.htm 20. maj 2012) 16. www.investopedia.com ( Preuzeto sa http://www.investopedia.com/articles/optioninvestor/07/swaps.asp , 21. maj 2012.)
16
SPISAK TABELA I GRAFIKONA •
Tabela br. 1: Kamatne stope uĉesnika na trţištu.....................................................7
•
Tabela br. 2: Kamatne stope uĉesnika na trţištu....................................................8
•
Slika br 1 : Valutni svop po fazama......................................................................10
•
Šema br 1 : Svop kamatne stope.............................................................................8
•
Šema br 2 : Novĉani tok za obiĉan vanila svop prvi korak..................................11
•
Šema br 3 : Novĉani tok za obiĉan vanila svop drugi korak................................11
•
Šema br. 4: Novĉani tok za obiĉan vanila valutni svop treći korak......................11
•
Šema br 5 : Akciski svop......................................................................................13
17
