SVE_OSIM_LJUBAVI.PDF

SV  E  O OS I  M  L  L J U  UB    AV  I 

1. po g lavl je

Većina gostiju obratila je pažnju na trojicu pridošlica. Nekolicina muškaraca, ali pre svega žene, gledali su golfere s mešavinom zavisti i divljenja, i to ne samo zato što su oni bogati. Većina članova kraljev skog golf-kluba bili su bogataši. Ra zlog što su se pre svega s vega žene intere sovale za njih morao je biti dublji. Od davnina su žene instinktivno volele alfa mužjake koji su mogli da ih zaštite i podare im snažne naslednike. Moderne žene su, navodno, više polagale na druge atribute nego što su simpatičan izgled ili smisao za humor. Ali novija naučna istraživa nja potvrdila su da to nije uvek slu čaj. Očigledno je i visina odlučivala o tome da li žene nekog muškarca smatraju atraktvino m. A ova trojica bili su izuzetno viso ki, a uz to su odlično izgledali, sva trojica tamnokosi i... veoma bogati.

Čovek koji je išao prema baru verovatno da bi naručio prvu turu pića, bio je Henri Piters, jedinac i naslednik Pitersove medijske imperije. Ovaj tridesetšestogodišnjak bio je najpoželjniji neženja u Sidne ju, poznati

plejboj, a iz beskrajnog niza žena s kojima je bio, začudo, nikada se nijedna o njemu nije negativno izjasnila. Silno šarmantan, uživao   je u životu punim plućima, voleo je slobodu, a posao prepuštao drugima. Druga dvojica su oženjeni radoholičari i život ih ranije nije mazio. Rodni Meklaren vlasnik je firme "Meklaren nekretnine", najuspeš nije u svojoj oblasti, a Džoni Lester je direktor n ajpoznatije reklamne i marketinške firme u gradu.  Još iz školskih dana njih trojica bili su najbolji prijatelji. Odlično su se poznavali i zajedno su prolazili i dobro i zlo. Međutim, nedeljom pre

 2

podne na terenu za golf nisu bili milostivi jedan prema drugom. Igrali su u novac i vodila ih je isključivo želja da p'obede. - Šta je danas s Henrijem? - upitao je Džoni Rodnija sedajući za sto. -

Nikada nije tako loše igrao. - Tih nekoliko nedelja koliko si bio u inostranstvu, lako sam ga

pobeđivao. - Smešno. - Hvala - prokomentarisao prokomentarisao je Rodni. - Daj, znaš na šta mislim. Dobar si igrač, ali je Henri bolji. - Nikakvo čudo, jer on praktično živi na terenu za golf. - Tako je - Džoni je bio odličan golfer, ali zbog svog venčanja u decembru i društvenih obaveza u vreme Božića nije mogao često da dolazi. - Kad bolje razmislim, Henri ni prošle nedelje nije bio u formi.

 Jedva nas je pobedio. Šta misliš, zašto? - Pojma nemam šta je s njim u poslednje vreme, ali u novembru je imao problema s nekom ženom. n ije imao problema sa Džoni je iznenađen o podigao obrve. Henri nikada nije ženama, čak mu je bilo dosadno kad su pokušavale da ga šarmiraju. Mogao je da ima bilo koju. - Kakve probleme? - upitao je oprezno. - Jedna je bila drugačija, pretpostavljam. - To bi bilo nešto novo. Znaš li o kojoj je reč? - Nije mi rekao, a ja ga nisam pitao. - Hm - Džoni se namrštio primetivši da im se Henri približava noseći tri

čaše piva. - A možda sam sve pogrešno shvatio - uzdahnuo je Rodni. -Možda je malo spavao zato što mu to najnovija ljubavnic a nije dozvoljavala. Obojica znamo da nijedna žena ne može da odoli njegovim plavim očima,  još ako aktivira svoj šarm... Jedino su moja Nensi i tvoja Marsi imune na njega.

3

- Ma hajde, nije baš toliko neo doljiv - ipak je i Džoni morao da prizna da

njegovom prijatelju žene ne mogu da odole. - Nadam se da si za mene poručio svetio pivo - rekao je Henriju koji je spustio krigle na sto. - Popodne moram da radim. -I ja - dodao je Džoni. Henri je složio grimasu. - Onda smo trojica koji moraju da rade. - Šališ se? - začudio se Džoni. -Ti da radiš? Šta se desilo? Neko je umro? - Ne baš, ali skoro - Henri je podigao kriglu i otpio gutljaj. - Tata je sa

svojom petom suprugom otišao na medeni mesec i ja sam preuzeo kormilo. - Treba li odmah da prodamo akcije? - upitao je Džoni. Henri je slegnuo ramenima. - Mislim da ne treba. Niko ne donosi gore poslovne odluke od tate kad se zaljubi. Ko zna, kad se ponovo spusti na zemlju i odluči da opet preuzme rukovođenje, možda ću dotad zaraditi nekoliko milijar di, koje je

on proćerdao. Možda si zaboravio, ali ispite iz ekonomije i prava položio sam bez po muke. - Sad bar znamo zašto ti golf ovih dana ne ide - zaključio je Rodni. -A kad si preuzeo firmu? - Prošlog vikenda. - Zato si tako umoran. Kladim se da odavno nisi radio puno radno vreme. - Pa, prošlo je od tada... - priznao je Henri. Nije hteo da kaže prijate ljima

da je nedelju dana pred Božić praktično svakodnevno bio u firmi radeći do iznemoglosti.

A razlog te iznenadne posvećeno sti radu bio je... njegova lična asistentkinja. Kad je pre nekoliko meseci zaposlio Kerol Hart, Henri nije slutio da će mu se jednoga dana dopasti.

 4

Nije bila lepa u klasičnom smislu reči, crte lica bile su joj pomalo na glašene, a usne baš pune. Na inter vjuu za posao nije primetio da njene zanosne obline, jer ga je oduševila obrazovanjem. Tada je bio pod pritiskom. Očeva odluka da mu prepusti rukovođenje izdavačkom kućom pogodila ga je kao grom iz vedra neba. U stvari, ništa konkretno nije nameravao da radi bar dok mu je otac živ. Pošto nije nameravao da se odrekne uobičajenog načina života, ba cio se u potragu za ličnom asistentkinjom sa iskustvom u poslovima izdavaštva: tražio je samostalnu i pouzdanu osobu, koja će uskočiti umesto njega kad to bude potrebno. Kerol mu se učinila savršenom... ni pokušala nije, kao ostale kandidatkinje, da flertuje s njim.

Ko bi pomislio da će gospođica Vrednica vršiti toliki pritisak na njega da preuzme odgovornost i da će mu iz dana u dan postajati sve privlačnija? Situacija se zaoštravala. Nije mo gao da obuzda osećanja koja je ona budila u njemu. A i zašto bi? Međutim, Kerol je već bila verena, a venčanje zakazano. Mada je većina ljudi Henrija sma trala lakomislenim, on je bio veoma osećajan i uvek se trudio da nikoga ne povredi, pa tako nije dolaz ilo u obzir da nekome preotme ženu. Seks mu je bio veoma važan, ali sa mo ukoliko ne izaziva komplikacije.

Da je Kerol slobodna, Henri bi pokušao da je zavede i svakodnev ni rad u firmi pretvorio bi u erotičnu stvarnost. Ovako nije smeo da dopusti da se primeti koliko ga asistentkinja privlači. I izgubio je in teresovanje za bilo koju drugu ženu. A baš nju nije mogao da ima. Ni kada mu se pre to nije desilo. - Jesi li se preselio u očev pentha us? - upitao je Džoni. Henri je odmahnuo glavom. - On mi je to po nudio, ali nisam želeo. Draži mi je moj apartman mada je podaleko.

5

Henri je apartman kupio bez očeve pomoći kad je zaradio na berzi. Radio je svuda po Australiji da bi dokazao da mu nije potreban očev novac i da ume sam da se snađe. To je ponos progovarao  iz njega. Nedavno renovirani apartman na obali bio je udaljen stotinak metara od

uvale u kojoj je redovno plivao. Nije ga privlačio boravak u očevom luksuznom penthausu, u istoj zgradi u kojoj su prostorije firme. - Ali onda ne bi morao svakodnevno da se voziš do posla - naglas je razmišljao Džoni. - To bi odgovaralo i tvojoj asistentkinji, koja te stalno

zivka. Kako je ime toj ženi, goniču robova? - Kerol - kašnjenje je bilo jedino što je radio u inat maloj veštici. Ke rol je bila opčinjena tačnošću i z nao je da je ludela kad on kasni. Nešto mu je palo na pamet... Po gledao je na sat, skoro je podne. Za popodne je zakazana sednica predsedništva i ne sme na nju zakasni ti. Bilo bi neučtivo prema ostalim direktorima, a morao je i da ostavi dobar utisak. Nešto odeće ostavio je u očevom penthausu da po potrebi može tamo da

se presvuče. U odeći za golf ne bi trebalo da se pojavi na sastanku. - Žao mi je, momci, moram da pođem - Henri je ispio ostatak pića. - Popodne imam važan sastanak. Bilo mu je zabavno gle dajući zapanjena lica prijatelja, međutim, Henrijev osmeh nestao je kad je stigao do automobila.

Petnaest minuta kasnije bio je u centru Sidneja, za još pet ući će u lavlju pećinu. Uzburkanih oseća-nja, povećao je brzinu. Obožavao je Kerol, ali razum mu je govorio drugačije. Zar nije pametnije da je se reši? Ali kako? Razmišljao je o tome kako da je zauvek otera iz svog života. Ali ona je vredna, pedantna i savesna, nije napravila nijednu grešku... jednom rečju, idealna asistentkinja. Dakle, preostaje mu nada da će se Kerol za pet nedelja udati...

Nije ona planirala dug medeni mesec. Gospođica Radoholičarka isplanirala je venčanje u taj petak u krugu najbližih, zatim da dva dana

6

provede na medenom mesecu u ne kom hotelu, a već u ponedeljak da bude na poslu!

Možda će uskoro postati majka. Znao je da joj je tridesetak godina, a žene tada postaju svesne da njihov biološki sat otkucava. Nedavno je u neobaveznom razgovoru pomenula da bi volela da ima dvoje dece, prvo

dečaka, pa devojčicu. Ipak, ni trudnoća ne bi rešila ovaj problem, jer bi ona sigurno radila do porođaja. Da li će on izdržati godinu dana ovako? Ne preostaje mu ništa drugo.  Jedno je mogao da učini: da ponudi Kerol šest meseci porodiljskog s punom platom. Ako treba, i dvanaest.

Dotad će se snalaziti. Najbolje je da nađe naočitu, posebnu devojku. Kandidatkinja je bilo napretek. Ako izabere brinetu, mogao bi da se pretvara da je to Kerol.

Ugledao je poslovni centar Sidneja i želudac mu se stisnuo. Nadao se da nije obukla tesni crni kostim, koji je svak i put poželeo da joj strgne s tela... Henri se trudio da izgleda opušteno kad je značajno pogledala na sat, a zatim na njegovu odeću za golf. - Ne mislite valjda takvi da se po javite na sednici predsedništva? upitala je ledenim tonom. Henri joj se osmehnuo. - Kerol, čak ni ja to ne bih učinio. Idem nakratko u očev penthaus da se presvučem. Zbog ove sednice doneo sam nekoliko odela - dodao je. - Sve  je u planiranju - uživao je u iznenađenom izrazu njenih sivih očiju. Molim vas, poručite mi kafu i sendvič. Neka bude tu za... - pogledao je na sat -... dvadeset minuta.

7 

 2. po g lavl je Kerol je brojala do deset da bi se smirila pre nego što je podigla slušalicu i naručila kafu i sendvič. Bože! Ako ikada ikome uspe de je dovede do ludila, to će sigurno biti Henri!

U početku je oklevala da se prijavi za mesto njegove asistentkinje. Nije imala nikakvo mišljenje o muškarcima koji su rođeni sa srebrnom kašikom u ustima, a još manje privlačnom činila joj se ideja da radi za takvog. Njen prethodni šef bio je neopisivo lenj, ali rođen je bogat i za dvadeset četvrti rođendan deda mu je kupio izdavačku kuću. Kerol je tamo mnogo naučila, jer je sve radila umesto njega. Pritom je saznala da mladi bogataši često pokušavaju da se zbliže sa ženama koje rade za njih. Dala je otkaz i pa žljivije je birala novog šefa. Zgodni plejboji s mnogo novca nisu više dolazili u obzir. Zato je oklevala da prihvati posao kod najbogatijeg i navodno najprivlačnijeg plejboja u Sidneju. Ipak, plata koju je ponudio bila je previš e primamljiva.  Jedno je morala da prizna: razgovor za posao protekao je u formalnoj atmosferi i Henri je ostavio dobar utisak na nju. Laskalo joj  je kad je posle dvadesetminutnog razgovora izjavio da je ona izabrana. Na razgovor je otišla diskretno našminkana, uredne kose, u tamnom kostimu na pruge.

Pošto nije pokušao da flertuje s njom, Kerol je zaključila da žuta štampa ipak preteruje. On nije plejboj, zaključila je tog dana, nego ozbiljan poslovni čovek koji je, samo zato što je neženja i što odlično izgleda, postao predmet tračeva. Tek posle mesec dana Kerol je otkrila da se prevarila. Henri jeste onakav kakvim su ga okarakteri sali i izbegavao je posao kao i njen prethodni šef. On zapravo nije želeo pomoćnicu, nego zamenicu koja će umesto njeg a

8

odraditi posao dok se on zabavlja na ručkovima, igrajući golf ili provodeći vreme u društvu lepih žena. Ali ona neće to dozvoliti još jednom! Taktično, ali jasno, Kerol je objasnila Henriju da urednici časo pisa - bar onih za koje je on zadu žen ne žele da pregovaraju s njegovom asistentkinjom, nego s njim lično. Hteli su da mu izlože svoje ideje pa da on o tome odluči. U početku je povremeno dolazio u firmu,   a ona ga je stalno zvala i podsećala na obaveze dok nije shvatio da je jednostavnije da svakodnevno provede nekoliko sati u kancelariji.

Trebalo je da zbog toga bude srećna. Ali nije bila. Nije znala zašto, ali Henrijevo stalno prisustvo počelo je da je ner vira. Kao i Denijelova ljubomora. - Nijedan muškarac ne želi da nje gova devojka radi za milijardera - žalio se. - Pogotovo ne za nekoga ko je na takvom glasu kao Henri Piters. Šta

ćeš učiniti ako pokuša da ti se približi? Ili ako ti naredi da pođeš s njim na neku konferenciju?

Kerol je pokušala da ga smiri re čima da samo njega voli i da nikada ne bi dopustila da je zavede neko poput Henrija.

To mora da mu dokaže, izjavio je Denijel, tako što će se udati za njega. Tada se Kerol uplašila. Naravno da je planirala udaju, ali se potajno plašila vezivanja za celi život. Prečesto se zaljubljivala u pogrešne. Onda su se dogodile dve stvari, koje su je podstaknule da se predomisli. Prvo je njena prijateljica Vanesa podlegla bolesti protiv koje se godinama borila. Iako njena smrt nije bila neočekivana, strašno je po godila Kerol. Potom je dobila dopis od advokata, koji joj je saopštio da je njegova klijentkinja Vanesa svo joj najboljoj prijateljici ostavila kuću na obali, pod uslovom da se uda do tridesete godine. Ukoliko na svoj trideseti rođendan bude neudata, kuća će se prodati, a novac uplatiti Druš tvu za borbu protiv raka.

9

U početku je Kerol doživela kao učenu to što je njena prijateljica prisiljava na brak. A onda joj je postala zahvalna što ju je tako naterala da se odluči. Pa, dobro. Denijel nije savršen, ali nije ni ona. Ako bude čekala čoveka svog života, možda će završiti kao usedelica. Začudo, Denijel nije bio preterano oduševljen kad je Kerol prihvatila njegovu prosidbu. Ona ga zapravo ne voli, tvrdio je, već samo želi da se uda za njega da bi dobila kuću vrednu više miliona dolara, za koju j e vežu mnoge neprocenjive uspomene. Kad je Kerol odlučila da se uda za njega, počela je da kuje zajedničke planove za budućnost. Izabrala je prsten, jer bi se Denijel sigurno odlučio za neki preterano skup. Počela je sistematično da planira venčanje za samo desetak gostiju, zatim dva dana u hotelu umesto medenog meseca,

 jer to neće mnogo koštati. Kad je prokomentarisao da je to škrtarenje, rekla mu je da ne želi svoj teško zarađeni novac da potroši na slavlje i bračno putovanje, koji će proleteti. Trebao im je svaki cent za kaparu za kuću. Sidnej je grad s najvišim troškovima života i kuće su preskupe. A tek kamate! Ne želi da ima veliku hipoteku, koje posle ne bi mogla da se oslobodi kad rodi bebu i kad više ne bude mogla da radi. Ni ona ni Denijel nisu imali roditelje, od kojih bi mogli očekivati finansijsku podršku. Oboje su bili deca iz rasturenih brakova. Zato je Kerol postala brižna, do bro organizovana i racionalna osoba, a Denijel je bio impulsivan i nije umeo s novcem. Ipak je bio mraljiv i dobro  je zarađivao kao šef prodaje u jednoj firmi kancelarijskog materijala i

vozio je službeni automobil. Kerol je bila ubeđena da će moći da se izbori s njegovom rasipnošću kad se budu venčali. Biće on dobar muž i otac. Uzdahnuvši, Kerol se vratila u re alnost. Trenutno ju je Danijel nervirao. Njen poslovni uspon kao da je pojačao njegovu ljubomoru. Sve češće se

10

bunio što ona prekovremeno radi. Kad je prethodne večeri zbog priprema za sednicu ostala do pola osam u firmi, zahtevao je od nje da uruči otkaz. - Posle venčanja - pokušala je da ga uteši. - To kažeš onako - rekao je neras-položeno. - Poznajem te. Voliš da radiš za tog tipa, jer si zaljubljena u njega. Ne misliš valjda da to ne vidim? - Pričaš koješta! - napala ga je. Bilo joj je preko glave takvih svađa. - Nisam slep! On je zainteresovan za tebe. Nije mi promaklo to kako te je

odmeravao na proslavi povodom Božića. - Bože! - uzviknula je Kerol. - To je smešno! Svih ovih meseci otkad radim za njega, nije rekao niti učinio ništa neprilično. Uopšte nije zainteresovan za mene.

Možda je upravo zato danas nervozna. Začudo, smetalo joj je to što ona, kao žena, nije postojala za svog šefa. Koja je žena želela da se prema njoj ophode kao prema kancelarijskom nameštaju? Kerol je zamišljeno pogledala u svo j srebrni sat i u tom trenutku pozvonio je telefon. Obezbeđenje ju je obavestilo da je stigla dostava. Kad je momak otišao, unela je kesu u kuhinju i poredala sendviče na porcelanski tanjir. Kafu je ostavila u plastičnoj čaši. Henri je retko tražio da mu kuva kafu mada je ona to volela da radi. Nije  joj bilo ispod časti da to učini. Uostalom, smatrala je da je njen posao da udovolji šefu. Osim kad on to ne zaslužuje.  A Henri to nije zasluživao, prošlo joj je kroz glavu dok je nosila po služavnik. Jedinac sin i naslednik poslovne imperije zapravo je razma žen, lenj i neorganizovan.

Kerol je iznervirano pogledala na sat. Prošlo je dvadeset pet minuta otkad je naručio hranu. Gde li je on? Gledala je u zatvorena vrata, iza kojih je bio privatni lift koji je vodio

direktno u penthaus. Moglo se u njega ući samo pomoću posebne kartice. Duboko je uzdahnula kad su se vrata otvorila a njen šef ušetao. U odelu koje dosad nije videla izgledao je odlično. Bela košulja naglašavala je njegove plave oči, preplanulu kožu i vlažnu tamnosmeđu kosu. 11

A tek kravata! Crvena sa srebrnim prugicama. -I, šta kažete? - upitao je prilazeći svom radnom stolu. - Mogu li ovakav da se pojavim?

Kerolino lice ništa nije odavalo. Ako je Henri očekivao izliv oduševljenja, razočaraće se. Ipak bi možda trebalo da mu uputi nekakav kompliment. - Izgledate... atraktivno - rekla je. Podigao je obrvu prebacivši sako preko naslona stolice. - Znači li to da vam se moje odelo dopada? - upitao je ironično.

Kerol nije mogla da objasni zašto joj je bilo neprijatno. Već ga je viđala bez sakoa. Čak i u šortsu posle popodnevnog jedrenja. Možda ju je zbunjivao egzotični miris njegovog afteršejva, koji je dopirao do nje. Nije poznavala taj miris, bio je veoma... seksi. - Da li je sve pripremljeno za sastanak? - Henri je seo za radni sto

zagrizavši sednvič. - Ja... mislim da jeste - smešno, ali Kerol se osećala nesigurnom. Mož da

zato što je prvi put organizovala sastanak predsedništva. Dobro je da je bivša sekretarica Ema u kompju teru ostavila fajl sa uputstvima! Sve što je Kerol morala da zna bilo je u kompjuteru. Ema je ostavila i broj svog mobilnog. Kerol ju je zvala u toku prepodneva da se konsultuje s njom. - Da, sve je spremno - potvrdila je. - Konferencijska dvorana je pripremljena. Na svim mestima su kopije mesečnog izveštaja. Nećemo

voditi zapisnik, jer nije u pitanju kvartalni ni godišnji izveštaj. Ema smatra da treba sve da snimim na traku i da ostanem u sali ako bi neko

poželeo da popije kafu, čaj ili nešto drugo. Sad ćemo uneti čaše i vodu. Ema je savetovala da, ukoliko sastanak potraje, serviramo kanapee. Ja,

naravno, neću sedeti za stolom nego ću biti u pozadini. - Čini se da sve konce držite u rukama. Pobrinuću se za to da se sastanak ne oduži previše. A šta zatim sledi?

1 2

- Naručila sam ketering pored konferencijske sale. Sve će biti spre mno u

četiri. Pre toga sastanak ne bi trebalo da se završi. Henri je klimnuo glavom. - Odlično. A šta mislite, kad će direktori da se raziđu? Kerol je slegnula ramenima. - Ne znam. Nažalost, nemam iskustva sa sastancima predsedniš tva, ali vi verovatno imate. - Sto godina nisam bio ni na jednom. Koliko se sećam, oni uvek bu du

strašno dosadni. - Sigurna sam da ćete vi podići atmosferu - pokušala je da ga oraspoloži. Možda Henri pravi greške i ima mane, ali njegovom šarmu ne može se odoleti. - Opet kompliment - primetio je. - Pripazite, možda ćete steći dobro mišljenje o meni. Tu si se prevario, dragi moj! - Nije moj zadatak da oformim mišljenje o vama - odgovorila je hladno. - Ovde sam da vam pru žim podršku. -I to odlično radite - Henri je otpio gutljaj kafe pogledavši je u oči.

Te nebeskoplave oči nisu bile bezbrižne kao inače. Gledao ju je prodorno, kao da želi da pronikne u njenu dušu... Kerol je osetila slabost u kolenima i shvatila je zašto žene toliko luduju za njim. Istovremeno je osetila stid. Ka ko prema ovom čoveku, poznatom plejboju, oseća toliku privlačnost? Opomenula je sebe da se sabere i učinila ono što je jedino razumno. - Moram da se pobrinem za nešto  - rekla je i napustila prostoriju.

13

3. poglavlje - Tvoja asistentkinja je divna žena. Henri je pratio Majlsov pogled.

Čitavog popodneva trudio se da ne gleda u Kerol, što tokom sastanka nije bilo teško, jer je sedela iza njega. Sad je pričala s grupom direktora i mrzovoljne starce uspevala   je da nasmeje! - Da - potvrdio je. - Jeste. - Bolja je od Derekove asistentki-nje. Tvoja je inteligentnija, ima stila.

Verovatno je dobro plaćaš da bi je zadržao. - Nisam siguran. Kerol je verena i uskoro se udaje. - Pa šta? Danas većina udatih žena radi. Osim toga, čini mi se da ona nije

tip domaćice. Previše je posvećena poslu. Henri ju je i dalje posmatrao. - Zaista tako misliš? - odgovorio je nestrpljivo. - Kako ti to znaš? - Malopre sam razgovarao s njom o najnovijem zakonu, kojim se podiže kamata. Kritikovao sam Centralnu banku i rekla mi je da zaboravljam kakav bi uticaj inflacija imala na privredu. Izgovorila mi je to u lice iako

sam direktor u ovoj firmi, a ne nekakav neupućeni čovek. - Kerol je poznata po tome da nema dlaku na jeziku - prokomentarisao je Henri. Sad se Majls nasmejao. - Bila ti je potrebna takva. Dosad si isuviše lako izlazio na kraj sa

ženama. - Moram s tim da živim - odgovorio je Henri. - Izvini, moram da se pobrinem i za ostale goste. Sat kasnije Henri je ispratio i poslednjeg direktora do lifta. Kad se vratio u prijemnu prostoriju, ugledao je Kerol kako, mršteći se, zuri u svoj mobilni telefon.

1 4

- Tipično - promrmljala je. - Nešto nije u redu? - upitao je Henri.

Iznenađeno ga je pogledala, jer nije primetila da se vrat io. - Ma jeste. Denijel je hteo da večeras izađemo na večeru, ali... nešto je iskrslo i otkazao je.

Henri ni za šta na svetu ne bi otkazao večeru s Kerol, pogotovo kad bi postojala šansa da posle toga noć provede s njom. - U tom slučaju, pozivam vas na večeru ako nemate ništa drugo u p lanu - rekao je ljubazno.

Kerol je začuđeno podigla obrvu. Nika da dosad nije je pozvao na večeru, čak ni na ručak. Van kancelarije sretali su se samo u kantini u prizemlju, uz kafu. Izuzetak je bila prosla va Božića, koju je organizovala firma.

Kakvo glupo veče! Bilo mu je grozno da gleda Kerol u društvu njenog atraktivnog verenika. Konačno je Henri počeo da flertuje s drugom po lepoti ženom u sali, novom pravnicom Karolinom, koju je njegov otac zaposlio. Uzdahnuo je. Ranije je napustio proslavu i s Karolinom završio u hotelskoj sobi.

Iako se lepotica dobro pokazala, nikada više nisu izašli zajedno. To liko  je žudeo za Kerol da druge nisu imale nikakvu šansu. - Nemojte mi reći da niste gladni - nastavio je pre nego što  je mogla da smisli izgovor. - Koliko sam primetio, niste pojeli ni zalogaj. Kerol je slegnula ramenima. - Ne volim tu vrstu hrane. - Slažem se s vama. Draže mi je da sedim dok jedem. Hajdemo u

restoran „Neptun". - U „Neptun"?! Ali to je jedan od najskuplji h restorana u Sidneju! Henri se nasmejao. - Mislim da mogu sebi to da pri uštim, Kerol. - Zar tamo ne mora unapred da se rezerviše sto?

15

- Četvrtkom uveče nije tolika gužva, pa neće biti problema ako odmah pozovem. Tek je pola sedam - prećutao je podatak da konobari za njega uvek čuvaju sto.- To je jedna od prednosti kad neko ima mnogo novca. Henri je, zahvaljujući svojoj baki, odavno imao više nego što mu tre ba.

Staroj gospođi je smetalo to što njen sin lako odlučuje da se venča i zato je celokupnu imovinu zaveštala unuku. S trideset godina raspolagao je velikom sumom. Spretno je ula gao i novac se uvišestručio. By voki Ljudi su ga smatrali lenjivcem, Henri je to znao i nije mu smetalo. Kad je trebalo, umeo je da potegne. A onome što ga je zaista zanimal o - golfu,  jedrenju i, naravno, seksu - potpuno se predavao. Bar donedavno.

Dođavola, ova žena ga je izluđivala i činila komplikovanim njegov dosadašnji lagodni život plejboja. Nije bila raspoložena čak ni da ode s njim na večeru! Izraz u njenim očima govorio je da će ga odbiti. - Žao mi je - izvinjavala se - ali mislim da to nije dobra ideja. Prokletstvo! Želeo je da ona pođe s njim, makar samo ovoga puta! - Nije neobično da šef svoju asi stentkinju, u znak zahvalnosti za dobro odrađen posao, izvede na več eru - objasnio je poslovnim tonom. - Vaš verenik sigurno ne bi imao ništa protiv. O, imao bi!, pomislila je Kerol, ali to nije naglas izgovorila. Nije mogla da prizna svom šefu da je njen vere nik ljubomoran na njega.

A tako bi rado izašla sa šefom na večeru! I to u „Neptun"! Nikad tamo nije bila i ni u snu nije pomišljala kako je to večerati u tako luksuznom restoranu s pet zvezdica! Ona to sebi ne bi mogla priuštiti, a Denijel se ne bi usudio da joj to predloži. Večeras su planirali da odu u kineski restoran. Kerol je verovala da joj je Denijel namerno otkazao u poslednjem trenutku, pa je otišao na piće s ko legama - to je bio njegov način da je kazni što je prethodne večeri kasno došla kući. Ponekad je umeo da bu de

osvetoljubivi malograđanin.

16

Šta bi učinio kad bi ona zaista otišla sa svojim šefom u „Neptun"? Verovatno danima ne bi pričao s njom. Ili ne bi spavao s njom. Znao je da bi patila kad bi bio hladan prema njoj. Nije mogla da podnese ignorisanje. Ono što ne zna... Nije morao da sazna. On se sa svojim ortacima stalno sastajao u hotelu van centra grada. Teško je poverovati da bi je neki od njego vih

malobrojnih prijatelja video u „Neptunu"... - Ne prihvatam odbijanje - rekao je Henri odlučno. - Ali nisam prikladno obučena za takav restoran - zaključila je. - Koješta, izgledate božanstveno! Uzmite tašnu, a ja ću pozvati resto ran. - Henri, ne mislim... - Bože! - prekinuo ju je nestrpljivo. - Ne tražim od vas da provedete

vikend sa mnom! Ovo je najobičnije večera. Njegov ispad učinio ju je nesigurnom. Mora da ju je smatrao guskom, koja"ko zna kako tumači njegov poziv na večeru. - U pravu ste, izvinite - rekla je brzo. - Dajte mi nekoliko trenutaka da se

osvežim. Kerol je posmatrala svoj odraz u ogledalu. Nije smela da mu dozvoli da je nagovori. Zašto nije jasno i glasno  rekla: Ne, hvala, moram kući 7 . A sad je stajala ovde, nanosila sjaj za usne, skidala ukosnice da bi pustila ko su, raskopčavala gornju dugmad na blejzeru... a srce joj je besno udaralo.

Dosad nije dozvoljavala da na nju utiče šefov šarm, bila je imuna na njega. Ignorisala je Henrijevu pri vlačnost odbijajući da prizna koliko je on atraktivan.

On je razmažen i površan, navi kao na brza osvajanja i nije sposoban za duboka osećanja. Nepregledna kolona atraktivnih žena u Henrijevom ži votu navodila ju  je na zaključak da on nema savest. Kerol je smatrala da je još tužnije to što su žene ipak trčale za njim.

17 

Ponekad nije shvatala pripadnice svog pola. Zar lepotice nemaju nimalo ponosa, nimalo razuma? Trebalo je da im je odavno jasno da su za

kazanove poput Henrija one igračke, seksualni objekti, kojima bezdušno okreću leda kad se umore od njih. S takvim muš karcima nema budućnosti! Kerol nije razumela sebe. Zašto je bilo tako uzbudljivo izaći s njim? Ispitivački je posmatrala svoj lik u og ledalu. Obrazi su joj goreli ispod očiju punih sjaja, a u poslednjih nekoliko minuta ni pomislila nije na Denijela. A sad se nervirala zbog njega, jer ju je otkazivanjem večere doveo u ovakvu situaciju. - Jeste li spremni, Kerol? - čula je Henrija iza vra ta. - Rezervisao sam sto za sedam sati. Sigurno ne želite da zakasnimo?

Henri Piters, poznavalac žena! Morala je da se nasmeši. I osetila se uhvaćenom. Nije trebalo da izađe s njim niti da mu se smeši. To je isuviše opasno. I nije trebalo da pusti kosu. He nri ne treba da pomisli da ona želi da mu se dopadne... - Odmah dolazim - odgovorila je. - Samo da sredim kosu.

Brzo je veži! Nikako punđa, to bi suviše dugo trajalo. Samo je podigni i zakači šnalom. Zakopčala je ponovo blejzer i skinula maramicom malo sja ja sa usana.

Protiv snažnog udaranja srca ništa nije mogla da učini, ali on to, na sreću, nije mogao da primeti. Henri nije mogao da kaže šta je ' očekivao kad se Kerol konačno pojavila. Dok je čekao, zamišljao je kako se ona od zaposlene žene, kao magijom, pretvara u zavodljivu vamp- ženu s kosom poput sirene i potpeticama od dvanaest centimetara. Zabluda, naravno, morao je da zaključi kad su se vrata otvorila i dobro

poznata Kerol izašla. A zapravo, ona nije morala bilo šta da učini, i ovako ga je zaludela.

18

 Ali zašto joj je trebalo toliko vremena?, pitao se, iznerviran. Doduše, malo je promenila frizuru, ali i dalje je delovala strogo. Poželeo je da provuče prste kroz njenu kosu i da je pusti da slobodno pada po ramenima. Ne preteruj, mladiću!, čuo je glas razuma.

Na putu do lifta Henri je odoleo iskušenju da je uhvati podruku. Osetio  je da je uzbuđen i to bi moglo biti neprijatno. Dovoljno ju je dobro poznavao pa je znao da bi ona odbila bilo kakav gest zbližavanja. Čudno, ali to mu se baš dopadalo. Imponovalo mu je to što je čuvala svoj lični prostor.  Ali zato je seksi! Prokleto seksi! Henri se ponovo zapitao da li je ona svesna

svog izgleda i da li je ikad pokušala da iskoristi tu prednost? Dođavola! Henri je zabranio sebi da razmišlja na takav način. Kerol mu se hladno nasmešila kad su ušli u lift. - Konferencija je dobro protekla, zar ne? - upitala je. - Svi s kojima sam pričala bili su zadovoljni kvar-talnim rezultatima firme i vama.

Henri se nasmešio. - Vi ste pravo čudo kad je reč o ophođen ju prema ljudima. Uspevalo joj je da čak i kompliment zvuči kao kritika. - Inače, Majsl je oduševljen vama - nastavio je. - Oduševilo ga je vaše mišljenje o inflaciji. Uznemireno ga je pogledala. - To nije bila šala - brzo je dodao. -Dopadate mu se. Savetovao mi je da učinim sve da vas zadržim u firmi. Time dolazimo do sledeće tačke - u tom trenutku otvorila su se vrata lifta. - Zaista? A to je...? - Nameravate li da nastavite da ra dite kod nas i posle venčanja?

Ništa nije morala da kaže, odgovor je pročitao u njenim očima. - Razumem - i sebe je začudio svojom reakcijom. Gde je očekivano olakšanje? Osećao je razočarenje. Pa to je smešno! Kad već ne može da je ima, bolje je da ona ode. Daleko od očiju, daleko od srca. Onda će se sve normalizovati. Sledeći put će prilikom izbora lične asistentkinje biti 19

oprezniji. Možda bi bolje bilo da izabere nekoga poput očeve sekretarice. Ema je pedesetogodišnjakinja, neudata žena od karijere i čitavu večnost radi u firmi. Njegov otac nije bio glup. I on se jednom o pekao i naučio je nešto iz

toga. Prva žena, Henrijeva majka, nekada mu je bila lična asistentkinja, a bila je prelepa... Neupadljivo je posmatrao Kerol. Ne bi je opisao kao lepoticu, ali njeno lice ga je fasciniralo. A tek njena građa! Bujne grudi i divno oblikovani bokovi bili su pravi izazov! - Kada ste nameravali da mi saopštite da ć ete dati otkaz? - upitao je grubo. Mada je odlučio da je ne dodiruje, uzeo ju je podruku i izveo iz lifta. Iznenadila ju je njegova ishitrena reakcija. Henri se obično ni zbog čega nije uzbuđivao, uvek je delovao opušteno. Život je zabava, objasnio joj je  jednom prilikom kad mu je prigovorila da je retko u kancelariji.

Pogodio ju je njegov ton, kao i to što ju je povukao za sobom. Bože, kako mu je stisak snažan! Mora da je zbog igranja golfa. - Nisam rekla da ću dati otkaz -pobunila se. -  Još nisam razmišljala o tome. - To ne liči na vas. Stičem utisak da ste čitav svoj život isplanirali. Henri ju je očigledno smatrao do sadnom i predvidljivom. - Šta imate protiv planova i ciljeva? -pokušala je da se opravda. - Ne

može svako živeti ne razmišljajući o tome šta će biti sutra. - U pravu ste - ponovo se bezbrižno nasmejao. Takvog gaje poznavala. Neraspoloženje je nestalo i Kerol se opustila. A to je verovatno bilo u vezi sa čin jenicom da joj je Henri pustio ruku. Nije volela da je dodiruje, jer su  je žmarci, koji su je obuzimali, činili nervoznom. Tek kada je Henri otvorio vrata automobila, Kerol je primetila da je vozilo crveno i sportsko.

Kao većini žena, bilo joj je važno da je automobil čist i funkcionalan i da  je bezbedno preveze s jednog na drugo mesto.  20  20

A Henrijev automobil bio je sjajno ispoliran i Kerol je smatrala da simbolizuje sve osim bezbednosti: opasnost, uzbuđenje i seks.

Dok se spuštala na suvozačko sedište, suknja joj se povukla naviše. Pošto Henri nije odmah zatvorio vrata, podigla je pogled i... zaključila da on zuri u njene noge.

Činilo joj se da je prošla čitava večnost pre nego što ju je konačno pogledao u oči. On uopšte nije izgledao uzbuđeno, možda malčic e zainteresovano. - Pazite na laktove - upozorio ju je pre nego što je zatvorio vrata. Kerol je čvrsto stezala tašnu dok je njen šef obilazio automobil. Teško joj je bilo da se opusti. Srce joj je uznemireno udaralo otkad je primetila njegov pogled na svojim nogama. Seo je za volan. - Nikada se niste vozili mojim "ferarijem" - prokomentarisao je. - Nisam - odgovorila je kratko. A i kuda je mogla da se vozi s njim? Pogledao ju je ispod oka. - Vezivanje je obavezno.

Kerol se ljutila na sebe što nije mogla da izađe na kraj s pojasom za vezivanje. - Pustite mene - nagnuo se preko nje da bi joj pomogao.

Znala je da je on pritom sasvim slučajno dotakao njene grudi, ali istog trena se uzbudila i tako se odala. Duboko je uzdahnula. - Izvinite - promrmljao je pogrešno shvativši njenu reakciju. - Ovde je tesno. Kad je startovao motor, Kerol je dobila priliku da se sabere. Njeno olakšanje nije potrajalo. Motor je zabrujao i u sledećem tre nutku Henri je velikom brzinom napustio parking. Kerol je obuzelo nepoznato

uzbuđenje, osećala se čarobno omamljenom. U principu je mrzela brzinu, ali ovog trenutka ništa nije bilo kao obično. U tren oka bili su u centru, gde ih je saobraćaj usporio.

 21  21

- Šta mislite o mom "ferariju"? -upitao je Henri kad se zaustavio na semaforu. Šta misli o njemu? Ta mašina je seksi poput greha, ali ni izbliza ko liko njen vlasnik. - Veoma je lep - rekla je. Nasmejao se. - Samo vi možete "ferari" nazvati lepim - uključilo se zeleno svetio na semaforu i Henri je dodao gas do parkinga u blizini luke. - Da li ste nekad bili u „Neptunu"? - Henri je otkopčao pojas. - Nisam. - Dopašće vam se.

Kerol nije sumnjala u to. Kome se ne bi dopalo da dođe u najpoznatiji restoran u Sidneju, gde se služe najukusnija jela i pića? Sad je shvatala zašto su žene trčale za Henrijem. Nije razlog bio to što žele da se udaju za njega mada bi većini najverovatnije to odgovaralo: milioner ženi može da ponudi sve: vožnju sportskim automobilom, privatnim avionom, putovanja po svetu...

Muškarci poput Henrija mogu da ispune ženi svaku želju. Osim trajne veze. I vernosti.

Opasna misao izbila je u prvi plan. Mora da je fantastičan u kre vetu. Ona to nikada neće otkriti, jer je nije interesovao kao ženu. Bilo joj je  jasno s kakvim ženama on spava, a ona, Kerol, nije spadala među takve . Henri je otvorio vrata s njene stra ne i pružio joj je ruku da izađe. Nije joj preostalo drugo nego da prihvati ponuđeno. Ovoga puta njegov pogled neće ostati prikovan za njene noge. Ostani mirna, govorila je sebi. Kad je osetio dodir njenih prstiju, Henri je morao da uloži veliki napor da se obuzda. Otkad joj je video no ge, osećao je uzbuđenje. Po milioniti put zamislio ih je oko svog tela. Ka da je slučajno dodirnuo njene grudi, gotovo je napravio budalu od sebe. Dobro je što je uspeo da se savlada. Tokom kratke vožnje ponovo je stekao kontrolu nad sobom.  2 2  2 2

Odglumio je kavaljera pridržavajući vrata da bi osetio dodir njenih prstiju. Samo ga je neobičan izraz u njenim očima zbunio... Dođavola! Zašto je mobilni morao baš sad da mu pozvoni? Ona je brzo povukla ruku. - Henri Piters -  javio se nervozno. Bio je budala koja kažnjava sebe, jer

mu je mazohizam inače bio stran. - Henri, dragi - čuo je ženski glas. - Da li sam pozvala u pogrešno vre me? - Nikako, mama. Šta ima novo? -zaključao je automobil. - Neću sutra moći da dođem na ručak. Žao mi je. - Nije važno, pomerićemo za sledeći petak - u poslednje vreme njegova

majka se stalno bunila što se retko viđaju, svelo se to samo o Božiću i na venčanjima njegovog oca. Zato su odlučili da se svakog drugog pet ka nađu na ručku. Začudo, u tim susre tima postali su nekako bliskiji. - Moram da proverim kada sam slobodna, pozvaću te - rekla je. -Možda ćemo susret morati da po-merimo na drugi dan. - Izgleda da si stalno zauzeta. - Da li bi ti bilo draže da sam kod kuće i da žalim za tvojim ocem? - Da li si ikada to činila? - Samo prvih desetak godina. Dakle, dragi, šta planiraš za večeras?

Nemoj mi reći, pogađaću. Konačno imaš novu devojku i želiš da ostaviš utisak vodeći je na večeru u „Neptun". Henri se namrštio. Izgleda da ga majka odlično poznaje. - Ne baš - objasnio je. - Vodim Kerol na večeru zato što je odlično odradila posao. - U „Neptun"? - insistirala je njegova majka. -Da. -I ona je prihvatila poziv? - Zašto ne bi? Ovo je sasvim be zazleno. Njegova majka se nasmejala.

 23  23

- Ti si, dragi, sve, ali bezazlen nisi. U svakom slučaju, to nisi kad ti se

neka žena sviđa. Henri je ostao bez reči. - Mislio si da ne znam šta se dešava? Ponovo nije imao odgovor. - Odavno ti ne dajem savete, du šo, ali danas ću to učiniti. Muškarci koji spavaju sa svojim sekretaricama često naprave problem, i to uglav nom sekretaricama. Pogotovo ako su one verene. Zato poslušaj majku i ne pokušavaj ništa. - Neću - jedva je izgovorio. - Dobro. Meni se Kerol baš dopada. Ako joj učiniš nešto nažao, naljutiću se. - Mama, moram da prekinem. Rezervisali smo sto za sedam - sklonio je mobilni i pogledao Kerol. - Moja mama ne može sutra sa mnom na ručak - objasnio joj je. - Šteta. Nas dve se uvek lepo ispričamo kada dođe u firmu. - Tako sam i mislio. Šta kažete na to da isključimo mobilne telefone u naredna dva sata? Mrzim kad me prekidaju dok jedem. Primetio je da Kerol okleva, a on da je otvorila tašnu i isključila svoj mobilni. Bila je to mala pobeda, ali Henri je bio zadovoljan. - Dobro - uhvatio ju je podruku i uveo u restoran.

 2 4  2 4

 4. po g lavl je „Neptun" je nudio sve što je Kerol očekivala: klasični ambijent, predi van pogled na luku i izbor deserta od kojeg joj je voda pošla na usta. Ipak je oklevala. Sve je neopisivo skupo. Koliko košta boca vina? - Ne brinite za cene - upozorio ju je Henri jer je ona dugo razgledala meni. - Naručite ono što vam se jede. Ali požurite, inače ćemo umreti od gladi. Kerol je uprkos tome bila neodlučna. - Da naručim za vas? - predložio je nestrpljivo. - To bi bilo najbolje - priznala je, jer im je prišao konobar.

Herni je rekao konobaru da neće uzeti predjelo, nego samo glavno jelo. Odlična riba sa egzotičnim prilozima, o kojima Kerol nije usu dila da se raspituje da ne bi ispala neznalica. Henri je naručio i sveže pečeni hleb, koji se servira odmah uz crno vino. Konobar se u tren oka vratio i nalio im je po malo vina da ga probaju.

Tek kada je Henri klimnuo glavom, napunio im je čaše. - Ovo vino mi je nepoznato -objasnio je Henri kad se konobar udaljio. - Preporučio mi ga je dobar prijatelj. Molim vas, recite mi kako vam se

čini? Otpila je gutljaj i uzdahnula uživajući. - Odlično je! - Pio sam i bolja vina - prokomentarisao je Henri. - Ovo nije loše. Evo,

stiže hleb. Baš u pravo vreme. Treba mi nešto što će upiti alkohol da bih vas večeras bezbedno odvezao kući. Kerol zamalo da prospe vino po sebi. - Nema potrebe - odgovorila je brzo. - Ići ću metroom. - Mislite da bih vas pustio samu po mraku? - Tek posle osam pada mrak.

 25  25

- Kad ovde završimo, sigurno će napolju biti noć. Dakle, bez pro tivljenja.

I nemojte mi spominjati taksi. Odvešću vas kući i tačka. Ne brinite, popiću najviše dve čaše, ostatak je za vas. Posle sat vremena Kerol je shvatila da neće odoleti šarmu svog pratio ca. Čak se nije usprotivila kad joj je Henri naručio kaloričan komad torte s bademima, kikirikijem i šlagom. Doviđenja, vitkosti! Kerol inače ni u snu ne bi palo na pamet da pojede takvu kalorijsku bombu, jer se lako gojila.

Ali ove večeri uživala je u svakom zalogaju. Tek kad su ponovo seli u njegov "ferari" i odmakli niz auto-put, Kerol je

uhvatila sebe da razmišlja o Denijelu. Da li je pokušavao te večeri da je pozove na mobilni? Šta će pomisliti kad vidi da je nedostupna, a nije kod kuće? Nadala se da će pomisliti da j e ona u teretani. Ipak je bila nepromišljena što je s Henrijem izašla posle radnog vre mena. Time je prekršila svoje strogo pravilo da se nikada ne upušta ni u šta s pretpostavljenim. Ali Henri ni za vreme ni posle ve čere ništa nije pokušao. Uopšte nije b io zainteresovan za nju. Pa ipak, Kerol je morala priznati sebi da u njemu sad više gleda

muškarca nego šefa u elegantnom odelu. Posle ove večeri biće joj teško da ne misli na to kako se u sportskim kolima nagnuo preko nje. Smatra la ga je donžuanom, koji ima više novca nego morala, ali sad su bili na istim talasnim dužinama i želela je opet da se vozi s njim, da večaraju u ekskluzivnom restoranu, da je žene sa zavišću gledaju... Takve misli su, naravno, ugrožavale njihovu dalju saradnju. Najbolje da potražim drugo radno mesto... - Sad morate da mi kažete kuda da vozim - oglasio se Henri. - Znam u kom delu grada živite, ali retko dolazim u ovaj kraj. - Mogu da zamislim - promr-mljala je Kerol ironično.

 26  26

Pošto će za njega raditi još neko liko nedelja, odlučila je da njihov međusobni odnos što pre vrati na poslovni nivo. Henri je potisnuo uzdah. Dakle, opet smo na početku, pomislio je. Kerol se neko vreme ponašala kao normalna žena. Vino i večera u „Neptunu" kao da su je opustili, nije više bila tako nepristupačna. Uživala je u svakom zalogaju hrane. Nikakvo čudo što ima tako zanosne obline. - Na sledećem skretanju levo -objasnila je. Henri je strpljivo slušao njena uputstva i konačno su ušli u pravu ulicu. - Tamo živim - Kerol je pokazala visoku zgradu. - Molim vas, nemojte skretati, ostavite me na uglu, peći ću tih nekoliko koraka... Međutim, Henri je naglo skrenuo i zaustavio se baš ispred ulaza u nje nu zgradu. Kerol je poželela da ga ošamari. - Žao mi je ako sam vas uplašio -rekao je nonšalantno. - Molim vas, sama ću izaći -izašla je pre nego što je uspeo da reaguje. - Hvala na večeri i što ste me dovezli kući. Vidimo se sutra... ukoliko ne odete na golf - dodala je i zatvorila vrata.

 Još uvek van sebe, Kerol je otključala vrata svog stana. Jedva je čekala da mu uruči otkaz. Bacila je tašnu na fotelju i pogle dala u telefonsku sekretaricu. Osetila je olakšanje. Lampica nije svetlela, znači, niko je nije tražio. Čak ni Denijel. Dok je otkopčavala jaknu, ušla je u spavaću sobu i zastala kao ukopa na. Denijel!

Ležao je potpuno obučen u krevetu, s rukama ispod glave i gledao ju je prekorno. - Ah! Kako to da si tako rano došao kući?

Nije odgovorio, ustao je s kreveta ne skrećući pogled s nje. - Pokušao sam da te zovem - re kao je, polako joj prilazeć i. - Ali mobilni ti je bio isključen. Onda sam zvao ovamo. Zabrinuo sam se i došao - stao  je pred njom. - Gde si bila, Kerol? - Otišla sam posle posla s prijateljicom da nešto prezalogajim - slagala je. - Lažljivice! - ošamario ju je. Vrisnula je, bila je u šoku.  27   27 

- Upravo sam video da si izašla iz Pitersovog automobila - vikao je. - Misliš da sam budala?! Misliš da nisam znao šta se među vama

dešava? - Nema ničeg među nama - rekla je zbunjeno. - Lažeš čim zineš! Takvi muškar ci spavaju sa svojim sekretaricama. I da budem jasan, dušo: tebi treba seks. Dakle? Da li je Piters dobar? Bolji od mene? Da li je vredan toga da izgubiš kuću na obali, koju želiš po svaku cenu?

Kerol je sluđeno gledala u čoveka za koga je mislila da ga voli. Denijel se zlurado smejao. - Čini mi se da shvataš koliko će te koštati afera sa šefom. Sigurno se

neću oženiti tobom. Šok je popuštao, ali je bes rastao u njoj. - Misliš da sad želim da se udam za tebe? - uzvratila je. - Ne bih to učinila i da si poslednji čovek na svetu! Budi srećan ako te ne prijavim policiji i ako te ne tužim zbog nanošenja povreda. A upravo to ću učiniti ako me još jednom udariš. A sad, napolje! Odmah! Pokupi svoje prnje i nestani! - Ne možeš me isterati - tvrdio je Denijel. - Naravno da mogu! - besnela je. - Stan je iznajmljen na moje ime. Ja sam

kupila nameštaj. Ovde sve pripada meni, čak i tvoje stvari. Ako ne odeš svojevoljno, pozvaću Henrija i zamoliću ga da pošalje svoje telohranitelje da te izbace - to je izmislila. Za razliku od svog oca, Henri nije imao telohranitelje. - Znači, priznaješ da spavaš s njim? - Ništa ne priznajem.

Denijel ju je gledao očima punim mržnje. - Ako odmah ne počneš da se pakuješ, zvaću policiju - pripretila mu je Kerol.

Kao da se borio sa sobom, a onda je požurio do orma ra u kome su bile njegove stvari.  28  28

Kerol se povukla u drugi kraj sobe, prekrstila je ruke na grudima i gledala ga je ledenim pogledom mada je iznutra drhtala. Tek sad je postala svesna da ju je ošamario. Ni je odrasla u idealnoj porodici, ali u njoj nikada nije bilo nasilja. S druge strane, Denijel je njoj priznao da je njegov otac bio nasilan. Kakav otac takav sin... Kerol je postala svesna činjenice da je za dlaku izbegla strašnu sud binu. Napeto je gledala kako on ubacuje svoje stvari u dva kofera, koji su za-

pravo bili njeni, ali ništa nije rekla. Želela je da on što pre ode. Konačno je zatvorio kofere i pogledao ju je besno pre nego što je otišao u dnevnu sobu noseći CD-ove. - Ovi su moji - rekao je ubacivši ih u kofer. - Ti si mi ih poklonila. Verenički prsten, naravno, možeš zadržati, jer si ga ti kupila. Verovat -no ćeš ga baciti u neku fioku dok sledeća budala ne zaluta ovamo. Bože, šta sam video u tebi? Škrta si i voliš da komanduješ. Sigurno me je zaslepelo to što si dobra u. krevetu, inače bih ra nije shvatio kakva si zapravo. Sad su mi se otvorile oči! -Denijel je podigao kofere i otišao do vrata. - Prepuštam ti da venčanje i sve ostalo otkažeš, draga - dobacio joj je preko ramena. Kerol je stajala kao okamenje na. Zatvorila je oči dok nije začula zatvaranje ulaznih vrata. Onda je pojurila u hodnik i drhtavim prstima stavila je sigurnosni lanac, pa je požurila do stočića, gde je bio tele fonski imenik. Pet minuta kasnije pričala je s bravarom, koji je radio non -stop i koji je obećao da će odmah doći. voki

Kerol je za tu uslugu dala dvesta dolara, ali bar Denijel meće moći da uđe u apartman. Ne samo da se plašila njegove agresivnosti, nego je mislila da bi on mogao ujutro navratiti dok je ona na poslu, da bi

ispraznio stan. Ipak će promenjena brava to sprečiti. Posle svega nije plakala, samo se spustila na krevet. Ponovo sama, pomislila je izgubljeno.

Pre godinu dana otišla bi kod Vanese, jer je njena prijateljica bila jedina osoba ne koju je uvek mogla da računa. Ali Vanese više nema...  29  29

Kerolino tugovanje bilo je podnošljivo samo zato što je znala da će kuća

na obali biti njena kad napuni trideset godina. Mogućnost da tamo nađe utočište ohrabrila ju je da pri hvati Denijelovu prosidbu. Rasplakala se, ali ne zbog Denijela, on nije bio vredan suza. Plakala je jer

 je izgubila i kuću na obali. Nikada više neće kročiti na verandu niti će kuvati čaj i uživati u njemu gledajući u more... - Nikada više - uzdahnula je Kerol. Kad više nije bilo suza, bacila se na krevet i, iscrpljena, utonula je u san. Probudila se tek kada se sunce probilo kroz prozor.

Henri je zatečeno zurio u nju. Kad se Kerol s pola sata zakašnjenja pojavila u kancelariji, odmah je pri-metio da joj je obraz natečen. Jedva se savladavši, ispričala mu je šta se desilo, pa je briznula u plač. - Ah, pustite me - uzdahnula je kad joj je pružio maramice sa svog stola. Henriju nije palo na pamet da je ostavi na miru. Najradije bi je uzeo u

naručje, ali to bi bila greška. Zato je strpljivo stajao pred njom čekajući da se ona smiri. - Ne možete se udati za njega, Kerol - rekao je konačno. - To i ne nameravam - u njenom glasu bio je odlučan ton. - Izbacila sam ga. -I otišao je? - Henriju je to zvu čalo neverovatno. - Naravno, prvo se opirao, ali zapretila sam mu policijom. A onda i vašim telohraniteljima. - Ali ja ih nemam. - On to ne zna. . - Mogao bi da se vrati. - Mislila sam na to pa sam pro-menila brave. - Pametno - pohvalio ju je Henri. - Ali bolje je da nekoliko noći

provedete van kuće. U međuvremenu će on pronaći gada i objasniće mu ponešto. U srednjoj školi Henri je trenirao boks, jer je njegov otac bio previše zauzet firmom, a majka nije mogla da izađe na kraj s viškom energije, koju je on imao. - Mislim da to nije potrebno -branila se Kerol. 30

-  Ja mislim da jeste. Nećete mi biti od pomoći ako noću ne spavate i

iscrpljeni dolazite na posao. Slušajte, Kerol, možete boraviti u penthausu mog oca dok se on he vrati. Znam da mu to ne bi smetalo. - Ne mogu to. - A zašto? - Jer... to ne priliči. - Koješta. Najbolje da donesemo neke vaše lične stvari, pa ćete veče ras ostati ovde.

Kerol je skočila sa stolice. - Opet to radite! - Šta? - Hvatate me na prepad... kao si noć. Nisam htela da idem s vama na

večeru, ali ste mi to nametnuli. Onda nisam htela da me vozite kući, ali ste insistirali. Da nije bilo toga, Denijel ne bi dobio napad ljubomore, pa

bismo se venčali i ne bih izgubila ono što mi je najvažnije na svetu. Henri je ćutao nekoliko trenutaka. - Ne mogu da verujem. Žalite za čovekom koji vas je udario? Mislio sam da razumna i snažna  osoba poput vas prezire kukavice. - Ne pričam o Denijelu, njega za ista prezirem. - A o čemu govorite? Kerol je umorno uzdahnula. - To je duga priča - ponovo se sputila na stolicu. - Imamo čitav dan. - A posao? Henri je slegnuo ramenima. -  Ja sam šef i mogu da radim šta hoću. Uključite telefonsku sekretaricu pa idemo nekud na kafu. - Ne - branila se. - Neću. Ovako kako izgledam ne mogu među ljude.

Bilo je dovoljno neprijatno u metrou, jer su me svi čudno gledali. - Da, naravno. Nisam na to pomislio, kao ni na to da biste mi mogli prebaciti da navaljujem... možemo gore u penthaus mog oca da popi jemo kafu na terasi.

31

U nekoj drugoj situaciji Kerol bi od bila ponudu, ali sad se osećala bespo -

moćnom i opet je bila na ivici suza. - Dobro - pristala je. Henri ju je uznemireno posmatrao. - Nemojte opet plakati. Sabrala se. - Neću, nema više suza. - Dobro - promrmljao je. - Hajdemo. Penthaus je bio opremljen vred-nim italijanskim nameštajem, ali nekako nije bilo lične note. Preo -vlađivale su crna i bela boja, pa su prostorije

delovale hladno. Zidovi i mermerni pod bili su beli, kuhinja takođe, ali sa crnim elementima i ultramodernim električnim uređaji ma. I aparat za kafu bio je crn. Kraj njega su bile crne šolje. - Odmah dolazim - Henri je uključio aparat za kafu i uzeo je dve šolje. - Možete izaći na terasu  - predložio je. Na prostranoj terasi bio je baštenski nameštaj od crvenog drveta, ko ji se Kerol više dopao od hladnih prostorija u stanu. Bila je tu i bašta puna cveća, a pogled na grad i luku - jedinstven. Sela je za sto. Henri je ubrzo doneo kafu. Kad ga je ugledala, srce joj je

ubrzalo rad. Zaista je zgodan muškarac: markantnih, muževnih crta lica, senzulanih usana... A njegove oči neopisivo plave...  Još nedavno bila je imuna na njega. Sad gaje videla u sasvim novom svetlu. - Nadam se da sam se dobro sna šao - rekao je spuštajući šolje na sto. - Kako vam se sviđa tatin stan? - Terasa i bašta su predivne. Ali prostorije su nekako... - Bezdušne? Sve su tatine kuće takve. - A koliko ih ima? - Kerol je uzela solju. - Previše da bi ih iko prebrojao. Samo održavanje košta čitavo bo gatstvo.

Ali nismo došli ovamo da razgovaramo o njemu. Želim da čujem vašu priču. Zato počnite, nestrpljiv sam. 3 2

Nestrpljiv je bila blaga reč. Intere -sovalo ga je sve što je u vezi sa ovom

ženom. Tek danas je shvatio koliko malo zna o njoj. Znao je podatke iz CV-a i ono malo što mu je ispričala kad su pili kafu u kantini. Tako je saznao da joj je otac pre mnogo godina preminuo, a majka nedavno umrla

i da nije imala braće ni sestara. I ponešto o vezi s Denijelom... o planovima za venčanje, koji su sad propali. Divno je to što je ponovo slobod na! Henri ju je posmatrao. U tom trenutku toliko ju je silno želeo da se plašio da bi ona to mogla  osetiti. - Obećajte da me nećete osuđivati kad vam ispričam sve. To ga je učinilo još nestrpljivijim. - Ne mogu da zamislim da ste učinili nešto loše. - Nije loše... - uzdahnula je. -Ispričaću vam kraću verziju. Prošle godine umrla je jedna starija gos pođa, koju sam dobro poznavala. U svom testamentu prepisala mi je kuću, pod uslovom da se udam do svog tridesetog rođendana. Ako na taj dan budem neudata, kuća na obali biće prodata, a novac uplaćen u svrhu pronalažanje leka protiv kancera. Henri je bio iznenađen. - Da li je to zakonom dozvoljeno? - Jeste. Raspitala sam se. -I? - Nekako u to vreme pristala sam da se udam za Denijela.

Henri se namrštio. - Hoćete da kažete da Denijela niste voleli, već ste hteli da se udate za njega da biste nasledili kuću n a obali? - Eto vidite! - uzviknula je. - Zna la sam da ćete to pomisliti. - Šta bih drugo mogao da pomi slim? - Zaista sam verovala da ga volim. - Ali nije bilo tako? - Sad više nisam sigurna. Raskid mi nije slomio srce. Samo gubitak... - Kuće na obali? - pomogao joj je Henri. - Da - priznala je uzdahnuvši. - A gde je ta kuća? 33

- U Perl Biču. To je bilo poznato mesto. Jedan njegov prijatelj slikar imao je tamo

vikendicu. Koliko je znao, tamo su nekretnine bile užasno skupe. - Razumem - rekao je. - Ne razumete! Ne možete razu -meti, jer me ne poznajete i ne znate zašto tu kuću želim po svaku cenu. To nema veze s novcem ili posedo -

vanjem. Ne bih prodala tu kuću ni za šta na svetu. Nikada! Vanesa je to znala. To je... - bespomoćno je slegnula ramenima. - Ah, čemu sve ovo? Prekasno je. - Zašto je vaša prijateljica posta vila taj uslov?

U Kerolinim očima pojavio se bol. - Mislim da se plašila da se nikada neću udati. Želela sam to, ali bilo mi  je teško da se odlučim na tako veliki korak. Nekako sam osećala da  nisam za brak. - Razumem šta osećate - rekao je Henri. Kerol ga je pogledala. - Pre godinu dana bila sam s De- nijelom kod Vanese za Božić. Svideo joj se. Verovali ili ne, on ume da bu de neverovatno šarmantan. Vanesa je mislila da smo dobar par i rekla je da treba da se udam za njega. Odgovorila sam joj da ću se sigurno jednom udati, ali izgleda da mi nije poverovala. To je jedini razlog koji mi pada na pamet. - Zvuči uverljivo. A zašto, vam ta kuća toliko znači? Odmahnula je glavom. - To ne biste razumeli. Ne mogu vam objasniti. - Pokušajte. - Recimo to ovako: za mene je ta kuća kao Tara za Skarlet O'Haru.

Nije razumeo, jer nije pročitao „Prohujalo s vihorom". Ali dobro, iznajmiće DVD, pa će pogledati bar film. - S devet godina prvi put sam gledala taj film - nastavila je Kerol. - Preko

leta sam najčešće bila kod Vanese. Uvek je bila dobra prema meni. Čak i kasnije, kao odrasla osoba, kod nje sam nalazila utehu i mir. Njena kuća je 3 4

za mene dom, moje pribežište. Ne znam šta ću bez nje. Ali nema mi druge. Život ide dalje - Kerol je progutala knedlu, pogled joj je bio hladan. - Izvinite, Henri, ali želim da dam otkaz. - Otkaz?! - uhvatila ga je panika. - Zašto? Ne udajete se i nema razlo ga da odete iz firme. - U Sidneju su samo tužne uspome ne... jednostavno moram otići

odavde. Sigurno ćete mi lako naći zamenu. - Naravno - promrmljao je. - Dajem otkaz, ali ostaću dok ne nađete drugu asistentkinju.

Zagledao se u njene oči. - Ali ja ne želim da odete. Kerol je bilo neprijatno. - Žao mi je, moram. - Ne morate, vi to želite. - Pa, dobro, želim. - Isto tako želeli ste da se udate za muškarca koga niste voleli. - Nije lepo da mi to prebacujete. - Ali to je istina.

Henriju je čudna misao pala na pamet. - Pod uslovom da postoji mogućnost da dobijete kuću vaše prijateljice rekao je polako - da li biste ostali? - Kako to mislite?

Video je nadu u njenim očima i osetio je da je spremna da sasluša njegov predlog. - Kad punite trideset godina? Kerol ga je nesigurno pogledala. - Dvadeset trećeg februara. - Znači, imamo još pet nedelja. - Za šta? - Da se pobrinemo za papire i da se venčamo.

35

5. po g lavl je

Šoljica je ispala iz Keroline ruke, a kafa se prosula po stolu. - Oh! - skočila je, pa je zbunjeno pogledala Henrija. - Kako možete to da mi predložite? Bila je u pravu, to je ludost. Po- slednjih nedelja postajao je sve luđi zato što ju je sve više želeo. Morao ju je imati. Kerolina reakcija pokazala mu je da joj ni na kraj pameti nije da prihvati njegov predlog. Celog života žene su trčale za njim. Zašto mu ova  toliko

otežava? Pritom je znao da ona nije tip žene koju će lako namamiti u krevet i baš mu se to sviđalo. Želeo je da mu ona svojevoljno dođe. Treba da ga gleda kao muškarca za koga želi da se uda. Mnogo bolji plan pao mu je na pamet. Naravno da je pddrazumevao

strpljenje, ali čekanje će se isplatiti. Izazov ga je uvek privlačio, a ova žena bila je pravi izazov. Henri je ustao i uzeo njenu š. - Doneću vam drugu kam, a onda ću vam izložiti pan koji nije tako lud. Kad se vratio, Kerol ga je prekor- pogledala. - Ne mislite ozbiljno. Spustio je solju pred nju, pa je seo. - Naravno da vam ne predlažem pravi brak. Tajno ćemo se venčati i kasnije tajno razvesti. Pre toga mo raćete da potpišete predbračni ugo vor

u kojem se zaklinjete na ćutanje i da nećete zahtevati ništa od moje imovine. Tako će kuća vaše prijate ljice u skladu s testamentom postati vaša. To je ono što želite? To vam je najvažnije na svetu? - Da, ali... - Ali šta? - A šta vi imate od toga? Henri se nasmejao.

36

- Kerol, znate mnogo bolje od bilo koga da sam zapravo egoista. Na ovaj način dobiću vas... ostaćete moja lična asistentkinja - dodao je kad je video

koliko je šokirana. Dobro je pretpostavio. Ovo je bio pogodak. Kerol će postati njegov dužnik, a možda će ga kasnije i za voleti... Kerol je bila van sebe. Koji bi se muškarac oženio svojom asistent kinjom samo zato da bi ona ostala da radi za njega? - Da li vam je palo na pamet da bih mogla da dam otkaz čim dobi jem

kuću? Ostao je pribran. -I šta ćete onda? Danima zuriti u prazno? To ne liči  na vas. - Mogla bih da nađem drugi po sao. - Ali ni upola toliko zanimljiv, a pogotovo ne s platom kakvu ovde imate. - Smatrate da je raditi za vas zanimljivo? - upitala je izazivački. Henrijev osmeh bio je neopisivo seksi. - Za vaš posao mnoge su žene bile spremne na bilo šta. - Baš ste arogantni! Trebalo bi da to odbijem...

 Još uvek se smešio. - Ali nećete to učiniti. - Zašto mislite da neću? - Zato što ste Kerol Hart, praktična žena, i ne možete da odolite izuzetnoj ponudi. A sad popijte kafu. Idemo u Perl Bič, želim da vidim tu kuću. - Ne mogu. Znate li koliko mej-lova i poziva dnevno dobijate, a na koje moram da odgovorim? - Ni na šta ne morate da odgovorite. Ništa nije toliko važno da ne može

da sačeka. Šta bi bilo da danas niste došli na posao? U vašoj situaciji svaka bi žena javila da je bolesna. Mislite li da bih u tom slučaju celog dana sedeo ovde? Otišao bih na golf. Znači, nema prigovora! Javiću da vas vozim kući, jer se ne osećate dobro. Zaista ste bledi. 37 

Kerol je bila neodlučna. Šta da radi? Henri je primetio da Kerol obuzima slabost i to je besramno iskoristio. Nije joj dao vremena da se pobuni, obavio je razgovor i poveo ju je u

garažu. Kad je sa uzdahom sela u njegov sportski automobil, pustio je laganu muziku i posavetovao ju je d a se opusti. Činilo se da ga je poslušala. Dok

su se vozili, zatvorila je oči, pa je ćutao. Kad je u jednom trenutku hteo da pređe iz jedne u drugu traku, Kerol je otvorila oči i uplašeno ga je pogledala. - Izvinite - rekao je. - Odavno nisam dolazio u ovaj kraj. Koliko nam

treba do Palm Biča? - Sat i po ili dva. - A gde je to tačno? - Znate li gde je Voj-Voj? - Da, tamo sam bio. - Palm Bič je malo južnije. Vanesina kuća je na obali. - Da li je prazna? - upitao je Henri. - Jeste. Notar nije dozvolio da bu de iznajmljena. Čak mi ju je za Božić prepustio na nekoliko dana. - Da li je Denijel bio tamo s vama? Kerol se trudila da ne misli na Denijela. Nikada ga nije volela, to joj je sad bilo jasno. Šta ih je povezivalo? U stvari, samo seks. Možda ona uopšte nij e sposobna da voli... kao ni Henri. - I? - ponovio je. - Da li je bio tamo s vama? Kerol je uzdahnula. - Jeste.

S Denijelom se često svađala. Posle boravka u kući rekao joj je da je glupa što neće da je proda. Nije mu bilo jasno zašto joj je toliko stalo. Već tada je trebalo da primeti da je Denijel ne voli, inače bi bar pokušao da je razume... i nikada je ne bi udario. Kerol je rukom dodir nula otok na licu. Mora da grozno izgleda. 38

- Da li je notar upoznao Denijela? - upitao je Henri. - Nije. - To je dobro. Najbolje da ne zna ništa o meni. - Ali pročitaće vaše ime na venčanom listu. - Moje prezime je često. Zna li da radite za mene? - Nisam to spominjala. - Onda je najbolje da ne otkrivamo moj identitet. - Ali kako? Neko će morati da bu de svedok na venčanju. Neko će vas prepoznati. - Pobrinuću se da to sprečim. - Kako? - Ne možete zamisliti šta plava perika i naočare za sunce mogu da učine. Kupicu i vama periku - nasmejao se. - Niko nas neće prepo znati.

Kerol je prevrnula očima. - Nemojte život shvatati toliko ozbiljno. Uostalom, uskoro ćemo se venčati i trebalo bi da izbacimo persiranje iz razgovora. - Dobro. Znam da... ti ništa ne shvataš ozbiljno. - Zašto bih? Budi opuštenija. Juče si bila verena s nekim ljubomornim tipom, koji bi ti život pre tvorio u pakao. Danas si slobodna kao ptica i možeš činiti šta ti je volja... i s kim god želiš. Kerol je poželela da je on ne gleda tako tim neverovatno plavim očima. Zamislila je kako bi to bilo kad bi s njim ležala naga... Šokirana time, okrenula se od njega. Dobro je što ne ume da joj čita misli! - Samo muškarci kakav si ti slo bodni su da čine sve što žele - podsetila ga je. Zvonko se smejao. - Tačno je - tvrdila je. - Kada si poslednji put spavao s nekom prijateljicom?

Henri se ironično nasmešio. - Prošlo je neko vreme. 39

- Možeš da pričaš šta hoćeš. - Ali istina je.

Kerol se zamislila. Zaista je bilo manje žena oko njega u poslednje vreme. Možda je plejboj pronašao lepoticu, koja neće biti tek kratka epizoda u njegovom životu. - Još nisam izgubio nadu - dodao je. Kerol se borila s ljubomorom. I znala je da nijedna žena ne može dugo da odoleva Henrijevom šarmu. Pre ili kasnije svaka će završiti u njegovom krevetu. Uostalom, i ona je slaba kao i žene koje su ju rile za njim. - Baš je gužva u saobraćaju - pri-metio je Henri. - Tipično za petak - prokomenta-risala je Kerol. - Svi koriste priliku da

odu na vikend. Popodne će biti još gore. - Zvuči kao da si dobro upućena. - Ovde sam odrasla. Kad sam po čela da radim, u početku sam automobilom išla za Sidnej.  Ali bilo je naporno svakondevno se voziti četiri sata i preselila sam se. - Četiri sata vožnje dnevno! Pa nisi imala vremena za privatni život. - Tako je, ali mnogi moraju tako jer su kirije u Sidneju užasno visoke. - Da, čitao sam o tome. Zamolio sam Rodnija da mi pronađe neki apartman. - Ko je Rodni? - Kerol je znala imena nekih Henrijevih bivših de vojaka, ali je malo znala o njegovim prijateljima. - Rodni ima firmu koja se bavi nekretninama. Bili smo zajedno u internatu. - Aha... - još jedan bogataš. - Ne izvodi pogrešne zaključke -upozorio ju je. - Rodni je vredno radio

da bi uspeo. U internatu je bio zahvaljujući stipendiji. - Srećnik. Zbog njenog ironičnog tona stogo ju je pogledao.

 40  40

- Pretpostavljaš da su svi moji prijatelji slični meni: lenji, razmaženi i egoisti. - Nisam to rekla. - Ali si mislila. Kerol je ćutala. - Ne ljutim se što imaš tako loše mišljenje o meni - nastavio je Henri - ali

ne mogu dozvoliti da tako misliš o mojim prijateljima. Rodni ne samo da marljivo radi nego je i iskren, pristojan i lojalan. Dopao bi ti se.

Kerol se svidelo to što je Henri branio svog prijatelja. - Da li je to jedan od onih s kojima četvrtkom igraš golf? - dosad ga nikada nije pitala o ljudima s kojima se privatno druži. - Jeste - odgovorio je. - Rodni i Džpni. - Ko je Džoni? - Džoni Lester ima marketinšku firmu. Možda si čula za njega. - Naravno. Ko nije?

I da nema vrlo uspešnu firmu, poznat je zbog venčanja sa super modelom i kasnijeg razvoda. -I on je bio u internatu, ali bez stipendije. Njegov otac je mnogo zaradio zahvaljujući transportnoj firmi, ali Džoni je sam izgradio svoj biznis.

Pretpostavljam daje hteo da se dokaže ocu. Kad nešto odluči, ume da bude baš tvrdoglav. - Zar nisu svi uspešni muškarci takvi? - Mnogi jesu.

Kerol nije izgovorila da će on svoju imovinu naslediti, a da sam ništa nije postigao. Ali na sastan ku predsedništva prvi put je na nju ostavio utisak. Shvatila je koliko je inteligentan i da ume s ljudima. Danas ga je upoznala u sasvim novom svetlu. - Mislim da ti se još nisam zahvalila što želiš da mi pomogneš - rekla je. - Ne možeš zamisliti šta mi znači Vanesina kuća. - Zato želim da je vidim. Najzad su izašli na auto -put. - Ako želiš, mogu da podignem krov - rekao Henri vozeći sve brže. - Volim vetar.  41  41

- Dobro. Gde možemo otići na ručak? - Na plaži ima odličan restoran, ali tamo izlaze bogataši i lepotice. Ne bi

bilo dobro da nas vide ako će naša veza biti tajna. - Mi nismo u vezi. - Znaš na šta mislim. Predlažem da kupimo   hranu i da je pojedemo u

Vanesinoj kući. - A kako ćemo ući? Sigurno je zaključana. - Izradila sam duplikat ključa. Henri ju je iznenađeno pogledao. - To nikada ne bi pomislio o tebi. - Tada sam mislila da će mi kuća pripasti. - I hoće. - Da - po Kerolinom glasu shvatio je koliko je ganuta. - Nećeš valjda opet plakati? - A ako hoću? - Ne mogu da gledam ženske suze - priznao je Henri. - Onda moraš bolje da se ophodiš prema njima. Sad se nasmejao. - Majls te je dobro procenio. Rekao je da bi mi prijalo da je uz mene žena

koja mi bez okolišanja servira istinu. Kerol se nasmejala, a Henri ju je pogledao ispod oka. - Mislim da te prvi put čujem kako se smeješ. -Je li? - Da. Ponekad si se smešila, ali nikada se nisi smejala. - Bože, to zvuči strašno! - Previše si ozbiljna, a život je tako kratak. Zar se ne plašiš da ćeš ka snije

zažaliti što si nešto propustila? Henri je rođen sa zlatnom kaši kom u ustima i sve je mogao kupiti novcem. Nije imao pojma kako je njoj bilo u detinjstvu. - Nije svima lako kao tebi - podsetila ga je. - Za mnoge je život

preživljavanje. Ne možeš zamisliti kako je to kad si gladan ili kad ne možeš otići na izlet sa školom jer nema novca.  4 2  4 2

- To zaista ne znam - Henri se zamislio. - Ali imati mnogo nocvca nije uvek zabavno kako se čini. Ne mogu se svi problemi time rešiti. I novac

može predstavljati problem. - Srce mi se čepa. Sad se Henri nasmejao. - Zaista umeš da budeš sarkastič na. - Naravno. To je moja karakterna osobina. - Imaš li još neku? - Pokušavam svima da popujem i volim sve da r eorganizujem. Nered i loše planiranje ne mogu da pod nesem. Opet se nasmejao. - Pričaj mi o tome. - Pokušavala sam u više navrata. -1 uspevaš, rekao bih. - Ma hajde! - Kerol se uozbiljila. - Primetila sam da si se ove nedelje poboljšao, ali generalno si ne odgovoran i nepouzdan. - Stvarno? To je dobro. Nema ničeg dosadnijeg od odgovornih i pouzdanih ljudi. - Hoćeš da kažeš da sam ja do sadna? - Danas nisi. Ovde si sa mnom, pobegla si s posla, smeješ se i deluješ

srećno, Ker, draga. Duboko je uzdahnula. - Ne zovi me tako! - Zašto? Ker ti nekako baš pristaje. Ili imaš nešto protiv „draga"? Sve svoje devojke zovem draga. - Nisam tvoja devojka nego lična asistentkinja - podsetila ga je. -I uskoro moja žena. - Ali ne zapravo. - Možda. Ipak to ne treba da nas spreči da budemo prijatelji, zar ne?

Zato ćeš ti za mene biti Ker, sviđalo ti se to ili ne. - Nemoguć si.

 43  43

- To si mi više puta rekla. A sad mi reci gde smo. Mora da si hiljadu puta prolazila ovuda. Kad treba da izađem sa auto -puta? - Za desetak minuta.

6. po g lavl je Perl Bič je zaista divno mesto, kao s razglednica, Kerolina kuća iz sno va na severnoj obali. Bila je to mala kuća, ali plavo obojeni prozori da vali su toplinu pravog doma. Henri nije hteo odmah da razgleda kuću, seo je na verandu i zagri zao hamburger. - Ovo je najbolji hamburger koji sam pojeo - rekao je uživajući u svakom zalogaju. - Ti nisi gladna? - Ješću kasnije. Zavalila se u stolicu za ljuljanje, zadovoljno uzdišući. Divna je u sivom kostimu s roze svilenom košuljom, pomislio je Henri. Bilo je preko trideset stepeni, pa je skinula blejzer, a on sako i kravatu.

Oduvek su mu se dopadale žene u roze odeći. I svili. A žena koja ga je sludela nosila je upravo to.

Nadao se da ona ne sluti šta se u njemu dešava. Obuzele su ga erot ske fantazije, zamišljao ju je nagu, u providnoj košulji... Kerol je okrenula glavu i pogledi su im se sreli. Ustala je, otpakovala hamburger i zagrizla. Nagnula se preko ograde

verande da ne bi isprljala odeću. Iako nije gledala u Henrija, oseća la je da je on posmatra. Unervozila se i počela je brzo da jede. Na kraju je polizala prste, jer nije imala sal vetu.

 4 4  4 4

Henri je prigušio uzdah. Dođavola, neće dugo izdržati. - Idem da operem ruke - rekao je i pobegao. - Kupatilo i kuhinja moraju da se renoviraju - zaključio je kad se vratio na verandu. - Ali u pravu si, ovde se čovek dobro oseća. Bila bi šteta da

izgubiš kuću. Kerol ga je iznenađeno pogledala. - Ozbiljan si? - Naravno.

Pogledala ga je zamišljeno. - Umeš da budeš saosećajan. – I moji prijatelji to kažu. - Ali ti ne misliš tako? Slegnuo je ramenima. - Takav sam kakav sam. - A kakav si?

Nasmešio se. - Arogantan, neodgovoran, nepo uzdan. I prilično egoističan. - U stvari nisi egoističan... inače se ne bi oženio mnome samo zato da

ostanem tvoja lična asistentkinja. To je smešno. Izmislio si to da mi ne bi rekao pravi razlog. - A to je? - upitao je. - U srcu si prijatna osoba. Henri je morao da se nasmeje. Kad ga je Kerol zbunjeno pogledala, učinio je jedino što nije smeo da uradi: privukao ju je sebi i poljubio.

Da ga je bar ošamarila! Nekoliko trenutaka bila je šokira na, a onda mu je spremno uzvratila. Kad se konačno izvukla iz njego vog zagrljaja, bilo je prekasno. - Šta to radiš? - upitala je uplašeno. - Hteo sam da ti pokažem pravi razlog moje bračne ponude. Možda ti se čini neverovatnim, Ker, draga, ali želim te. - To je nemoguće - izletelo joj je. - Da ti pokažem još jednom? Povukla se korak unazad.

 45  45

- Ne znam kako se ovo dogodilo - nastavio je Hetiri zavukavši ruke u džepove za svaki slučaj. - Nisam te onomad zaposlio zato što sam hteo da

spavam s tobom. Nikada to ne bih uradio. Ali s vremenom si me sve više privlačila. Kad sam toga po stao svestan, verila si se s Denijelom. Verovala ili ne, ne upuštam se u vezu s verenim ženama, pogotovo ne sa udatima. Kad si mi jutros rekla da si raskinula veridbu, bio sam presrećan, ali si gotovo istog trenutka najavila da ćeš napustiti firmu. Tad me je uhvatila panika.

Kerol nije mogla da veruje svojim ušima. Da li ovo treba da joj laska ili treba da je naljuti? - Znači, ponudio si mi brak ne zato što si hteo da mi pomogneš da

dobijem kuću, nego zato što... hoćeš da spavaš sa mnom. - Tako nekako.

Ćutala je. Sad joj više ništa nije bilo jasno. Henri je želi. Zašto baš nju? Ona nije ništa posebno. - Ali rekao si da ovo neće biti pra vi brak. Slegnuo je ramenima. - Mislio sam da drugo ne bi prihvatila. Hteo sam da dobijem na vremenu.

Za njega je ovo, dakle, samo igra. A ona je pomislila da je saosećajan! Srce joj je snažno udaralo, bilo joj je teško da se kontroliše. - Znači, sve vreme ti je bio na umu cilj da spavaš sa mnom? - Iskreno govoreći... da. - Bože! - začudo, uzbudilo ju je njegovo priznanje. Trebalo bi da ga prezire, a obuzele su je erotske misli. - Kako vidim, nisi oduševljena - zaključio je Henri. - Ako si još uvek luda

za kućom, moraćeš da se uživiš. - To je ucena! - Taktičko pregovaranje bolje zvuči. - Znači, oženićeš se mnome samo ako budem spavala s tobom? - Ne bih to tako grubo opisao. Ali u principu... da.  46  46

-I... koliko dugo?

Namrštio se. - Pitaš li koliko ćemo često upražnjavati seks ili koliko dugo treba da traje naša veza? Kerol se razbesnela. - Prestani da se šališ, to nije smešno. To što predlažeš ne samo da je

ponižavajuće nego je odvratno! Bio je iskreno iznenađen. - Zašto? I s Denije lom si spavala mada g a nisi volela. Čak si bila spremna da se udaš za njega da bi dobila kuću. To je ponižavajuće i odvratno. - Nije bilo tako, i to dobro znaš! - Ne znam. Ker, draga, priznaj da je to istina. - Ne zovi me tako! - Dama se previše buni. - A šta sad to znači? - Odala si se kad sam te poljubio - izvadio je ruke iz džepova prišavši joj. - Uzvratila si mi poljubac - pomilovao joj je obraz. - Dopalo ti se, Ker, draga. Veoma ti se dopalo - zagledao joj se duboko u oči. Ponos joj nije dopustio da se pre pusti osećanjima, koja su njegovi dodiri

izazivali u njoj. Poželela je da mu prizna: Da, dopalo mi se. Želim da spavam s tobom s venčanim listom ili bez njega. - Dobro se ljubiš - mirno je rekla. - Još sam bolji ljubavnik. - Ko to kaže? Žene koje jure novac i muškarcima poput tebe govore sve što želite da čujete? Kao da se za tren pojavila senka u Henrijevim očima, a onda se opet nasmešio. - Savetujem ti da i ti budeš takva. Ti želiš kuću. Ubeđen sam da nećeš brzo pronaći nikoga ko bi pristao da se oženi tobom. - Ti si đavo!  47   47 

- Možeš da ne prihvatiš moju ponudu, ali ćeš je ipak prihvatiti. - Tako je. - Kako bi bilo da dogovor zapeča timo poljupcem, Ker, draga?

Ne čekajući odgovor, privukao ju je sebi i poljubio. Nije disala, stisnu la  je usne da on ne bi pomislio da uživa u poljupcu. Da ju je grubo poljubio, uspela bi da odglumi ravnodušnost. Ali on ju je ljubio nežno... Kad je njene usne dodirnuo jezikom, Kerol se izgubila. Prepustila se, a Henrija su obuzela do tad nepoznata osećanja. Nije trebalo daje ucenjuje da spava s njim. Ali ovo je tako uzbudljivo! Kerol je uzbudljiva! Nije se pretvarala, osećao je to. Nije želela da mu uzvrati poljup ce, ali je

to činila. Sad više nije bilo povratka. Ljubio ju je sve strasnije, privlačeći je sebi da bi joj pokazao koliko je želi. Uzdisala je, pa ga je zagrlila oko vrata. Henri se odvojio od nje. Zadovoljno je primetio da je iznenađeno otvorila oči razočarano ga gledajući. - Mislim da je bolje da sačekamo da budemo sami negde gde nas niko ne može uznemiriti - rekao je gledajući plažu, na kojoj je bilo kupača. Morao je da prizna: brzo se sabrala. - Ako misliš da ću spavati s tobom pre nego što se venčamo, prevario si se - rekla je strogo.

Palo mu je na pamet da je odmah uzme. Ali zar neće biti hiljadu puta uzbudljivije ako još malo sačeka? Naravno, ne pet nedelja! To bi bilo smešno. - Dobro, tražiću posebno odobrenje - to je učinio i za svog prijatelja Rodnija kad je on hteo na brzinu da se venča. Novac je otvarao sva vrata. - Do kraja nedelje bićemo muž i žena. Kerol se nije bunila. Nije mogla da shvati zašto opsesivno želi da spa va s njom. Zašto je bio spreman na toliki ustupak? Nije lepotica, nije ni savršeno građena. Lako se goji. Na početku veze s Denijelom on joj je predlagao da oslabi. Zato je odlazila u teretanu, ali nije mogla da se meri s

mršavim Henrijevim devojkama.  48  48

I sam je priznao da ga ona kao žena u početku nije interesovala. Da li je ovo za njega izazov zato što je bila tako hladna prema njemu? To je zbunjujuće, a ipak joj je laskalo. Morala bi biti na oprezu. Bila bi najveća greška kad bi se zaljubila u Henrija. - Ne nameravam s tobom da živim - grubo je rekla. - Dobro. - I čim kuća postane moja, tražiću razvod. Želim decu, a neću biti mlada. - U redu. - Onda ću dati otkaz. - Da - odgovorio je ne trepnuvši. On je potpuno ravnodušan prema meni, shvatila je... Samo želi da spava sa mnom dok se ne zasiti. Onda mogu da idem.

Zgražavala ju je njegova hladnoća, ali ga je ipak želela. Prodorno ju je gledao. - Dotad očekujem da ne odbijaš sek s sa mnom. Kerol se zavrtelo u glavi. - Ali ne pristajem ni na kakve nastranosti - izjasnila se. - Dajem reč da neću zahtevati ništa što ne želiš.

Umirilo ju je to obećanje. Sumnjala je da će joj se sa ovim muškar cem sve svideti. - Kako ćemo se venčati ? - upitala je da bi promenila temu. - Kod

matičara? - Ne, predomislio sam se. Jedan moj prijatelj je sveštenik, on neće postavljati pitanja i mediji ništa neće saznati. Venčaćemo se u mom apartmanu, u najužem krugu ljudi. Samo će moji prijatelji s golfa biti prisutni kao svedoci. Oni će čuvati tajnu. - Šta ćeš im reći? - Istinu. Ali samo najvažnije, ono o seksu ostaje među nama. Misliće da sam lud. - Ti jesi lud. Ironično se nasmejao. - Oboje smo ludi. Ti za kućom... ja za tobom.  49  49

Ćutala je, jer je odjednom postala svesna u šta se upušta. Henri se namrštio. - Šta je bilo? Nešto nije u redu? - Samo razmišljam - zapravo, borila se protiv panike. - Pobrini se još ove nedelje za potrebne papire - rekla je brzo. - Ali kako ćeš izvesti to da niko ne sazna? - Za to će se pobrinuti porodični advokat. Odlično je plaćen da ču va

porodične tajne. Još nešto, Ker, draga? - Da. Prestani tako da me zoveš! Smešno je i odaće nas. Rezignirano je uzdahnuo. - U redu... Kerol. Da li je to sve? - Trenutno mi ništa drugo ne pada na pamet - čim se vrati, mora da ot-

kaže pripreme za venčanje s Denijelom. Zaboga, još juče je bila ubeđena u to da će se udati za Denijela, a sada, dvadeset četiri sata kasnije, spremna  je da se venča s drugim. Ispitivački gaje gledala dok je st ajao na verandi zagledan u more. Preplavio ju je talas osečanja. Trebalo bi da ga mrzi jer ju je ucenio, ali nije mogla. Zar joj ne laska to što je muškarac, može imati svaku ženu koju poželi, toliko želi da je spreman da se venča s njom? Obuzela ju je v relina. Seks je bio njena slabost, uživala je u njemu, a Henri mora da je sjajan ljubavnik...

Okrenuo se pogledavši je. - Treba da se vratimo u Sidnej inače ćemo zaglaviti u saobraćajnoj gužvi. Odvešću te kući. Hajdemo! Smetena, još jednom je prošla kroz kuću i proverila brave na vratima i prozorima. Henri ju je sludeo strasnim poljupcima, priznanjima i zahtevima, ali najviše bračnom ponudom. Ako nabavi posebnu dozvolu, a Kerol je znala

da on to može, za koji dan će postati njegova žena... Sad nije trenutak da razmišlja o tome. Ne danas. O tome će misliti sutra. Nasmešila se. To je Skarlet O'Hara rekla u filmu „Prohujalo s vihorom". 50

7 . po g lavl je

Henriju je bilo žao što nije zaveo Kerol u toj kući. Zašto nije iskoristio priliku? Bila je spremna na sve. A sada od osećajne žene, kakva je bila posle poljubaca, nema ni traga. U međuvremenu se pretvorila u dobro poznatu praktičnu i razdražljivu asistentkinju. - Setila sam se - rekla je kad je ušla u automobil - da za dobijanje dozvole za brak treba izvod iz ma tične knjige rođenih. Imam ga kod kuće. Odvezi me tamo, pa ću ti ga doneti. I molim te, ne kupuj burme, jer bi pronicljivi prodavci mogli nešto da naslute i da obaveste medije. Uzeć u one koje sam kupila sebi i Denijelu. Ionako ih nećemo dugo nositi. Uključio je radio da bi prekinuo razgovor. Kerol je gledala kroz pro zor. O čemu razmišlja? Bila mu je zagonetka. Inače je tač -no znao kako žene razmišljaju, ali mu  je ona nedokučiva. Činjenica da će uskoro oboje završiti u krevetu kao da  ju je ostavila hladnom, dok se on mučio da obuzda strast. Nije smeo da je poljubi! Nekome ko umire od žeđi nećeš dati samo kap vode...

Neće ući s njom u njen stan. Bolje je da sačeka u kolima. Vožnja mu se učinila beskrajnom. Prošlo je četiri sata kad se zaustavio ispred njene zgrade. - Sačekaj ovde - Kerol je uzela blejzer i tašnu, a onda se, na njego vo

iznenađenje, ponovo zavalila u sedište. - Šta je bilo? - upitao je. - Automobil preko puta. Denijelov je. Da je Henri bio pribran, ne bi pokazao koliko je besan. - Dobro - rekao je. - To će mi uštedeti vreme da ga tražim.

Kerol ga je uplašeno pogledala. - Nemoj! Upozoravam te, Denijel je odrastao među kavgadžijama...

51

Henri se nasmejao. - Ne brini, znam takve tipove. Haj de da vidimo šta je Denijel naumio. Kerol je bila uplašena. Kako će Deni jel reagovati kad je vidi s Henrijem? Situacija je bila krajnje neprijatna. Denijel je stajao na hodniku i prskao farbom njena vrata. Kad je čuo

glasove, iznenađeno se okrenuo. Kerol je shvatila zašto. Na vratima je crvenim sprejom napisano: Droljo!

Henri je u dva koraka prišao Denijelu i, uhvativši ga za kragnu, gur nuo ga je na zid. - Ako vas još jednom vidim u Kerolinoj blizini, policija će vas uhapsiti zbog vređanja i primene sile - pripretio mu je. - Nećete se izvući. Angažovaću vojsku advokata. Jasno?! Denijel je klimnuo glavom. - Osim toga, što pre se morate preseliti u drugi grad, ovde ničeg nema za vas. A sad, nestanite! - Henri ga je gurnuo prema stepenicama. - Odvešću umetnika do parkinga i odmah se vraćam! - dobacio je Kerol preko ramena. - Uđi i pronađi izvod. Kerol je gledala za njima. Nije mogla da shvati šta se upravo desilo. A

ona se plašila da će Denijel poludeti i napasti Henrija!  Još se nijedan muškarac nije tako zauzeo za nju. Prosto joj je pružio osećaj... da je voljena.bd - Zašto još uvek stojiš pred vra tima? Okrenula se. Kad ga je pogledala, srce je počelo snažno da joj udara u grudima. Pogledala je reč na vra tima i bilo joj je neprijatno.  Mož da sam zaista drolja, jer želim da spavam s Henrijem mada sam tek raskinula s Denijelom. - Ne uzbuđuj se zbog toga - pokušao je Henri da je uteši. - Denijel je

otišao i neće se vratiti, obećavam. - Hvala ti. Za sve. Bio si... divan. Nije odgovorio. S njegovog lica ništa

nije mogla da pročita, ali govor njegovog tela odavao je koliko je želi.

5 2

Varnice su prštale među njima i Kerol je znala da će mu se, ako se pomeri, baciti oko vrata. - Ne funkcioniše - prošaputao je. - Šta? - upitala je šapatom. - Ne mogu da čekam još nedelju dana. Hoću da spavam s to bom. Molim te, nemoj me odbiti.

Želela je da mu prizna da oseća isto, ali je osećala da ne treba da se oda. Neka on misli da želi da spava s njim samo zato da bi dobila kuću. - Dobro - jedva je izgovorila. -Ali... Ne ovde. - U redu, idemo kod mene. Pone si izvod i ono što ti treba za jednu noć. Kerol se iznenadila kad je ušla u Henrijev apartman. Bio je prostran , ali

ne preterano velik. Salon je bio opremljen elegantnim nameštajem i skupim umetničkim predmetima, a u njemu je vladala prijatna atmos fera. - Dođi, Kerol - Henri ju je poveo u spavaću sobu, koja je bila neobič no velika i uređena po meri neože njenog milijardera: persijski tepih, ogroman krevet, plazma televizor. Staklena vrata vodila su na balkon, odakle se pružao predivan pogled na obalu. Tu s u bila i vrata koja su vodila u veliko kupatilo s džakuzijem. byvoki - Hoćeš li prva u kupatilo? - upitao je. Kerol je klimnula glavom. - Dobro, ja ću posle tebe. Prvi put tog dana Kerol je na tre nutak ostala sama. Događaji su se redali  jedan za drugim i sve joj se činilo nestvarnim. - Šta on pronalazi na meni? - pitala je svoj odraz u ogledalu. Nije mogla da se meri s njegovim dosadašnjim prijateljicama, glamuroznim glumicama, manekenkama, lepoticama koje su sigurno i

bez odeće savršene. Osetila je jezu niz kićmu kad je pomislila da naga neće odgovarati Henrijevim očekivanjima. - Zašto ti treba toliko vremena?   - doviknuo je. - Nećeš valjda da se svučeš? Želim da ja to uradim - potom je otvorio vrata i ušao u kupatilo. 53

Oklevajući, Kerol se okrenula i upitala je: - Zašto ja? Nasmešio se i počeo da radi ono o čemu je mesecima sanjao. - Zato - rekao je vadeći šnale iz njene   kose, koja joj se rasula po ramenima. –I zato - dodao je otkop čavajući dugmad na njenoj bluzi. - Zašto ja? - ponovila je drhtavim glasom. - Ja... ne razumem. - Ne pokušavaj, dušo - odgovorio je. - Smem li tako da ti se obraćam? Niko neće čuti. Valjda nemaš ništa protiv da pričamo dok upražnjava mo seks? Mislim da je to erotično. Konačno je otkopčao poslednje dugme. Srce mu je neujednač eno tuklo dok je spuštao bluzu niz njena rame na. Pala je na pod. Prevukao je dlanovima preko njenih nagih ramena. Nosila je beli grudnjak, koji je na glašavao bujnost njenih grudi. - Seksi grudnjak - dodirnuo ga je prstima. - Ali grudima poput tvojih nije potreban.

Otkopčao ga je i bacio na pod. Koliko je čeznuo da je konačno vidi i oseti!

Krv mu je ključala dok je posma trao njene grudi. Potpuno su prirodne, pomislio je uzbuđeno. Dosta mu je bilo onih silikonskih. - Predivno - zadovoljno je uzdahnuo kad ih je obuhvatio rukama. Kerol je uzdahnula od zadovoljstva. - Imam osećaj da nećeš samo ležati i razmišljati o kući na obali  - šaputao  je igrajući se njenim bradavicama. - Da prestanem, lepoto... ili da nastavim? Kerol i dalje ni reč nije mogla da izgovori, a to ga je još više uzbuđi valo. Upravo o tome je sanjao: nje gova stroga asistentkinja pričalica toliko je

uzbuđena da ne može da misli, a kamoli da govori... Kad je počeo da otkopčava rajsferšlust na suknji, duboko je uzdahnula. Znao je da je spremna. Odjednoj je Henrija obuzelo spokojstvo. Ona mu pripada, mogao je da

radi s njom šta mu je volja. I to će učiniti. 5 4

Tek kad ju je podigao, postala je svesna činjenice da je on još uvek odeven, a ona razgolićena... a to ni je podrazumevalo samo da je bez odeće. Lagano ju je spustio na krevet, osetila je dodir svile na svom telu. Šta li on misli? Njegovo lice ništa nije odavalo. Milovao ju je gledajući je pravo u oči. - Volim što nisi mršava - osmehnuo se milujući je sve smelije. Pokušavala je da ne reaguje na njegove dodire, koji su bili sve intimniji, ali uzalud...

Bože! Ne mogu više da se uzdržavam... - Ne još, dušo - povukao se Henri. - Ne tako brzo. Ustao je i počeo da se svlači. Bio je visok i atletski građen, imao je ši roka ramena i tamnu kožu, opaljenu suncem. Nikada nije bila s tako atraktivnim muškarcem. Kliznuo je u krevet kraj nje. - Konačno - obuhvatio je njeno lice rukama i ljubio ju je željno. Njeno nestrpljenje je raslo. - Dođavola! - bio je veoma uzbuđen. - Šta mi to radiš? Ti si kriva što mi se ovo prvi put desilo!

Pogledala ga je iznenađeno. - Za šta sam kriva? Odmahnuo je glavom. - Gotovo sam zaboravio kondom. Odmah se vraćam. Zatvorila je oči i pokušala Henriju da kaže: zaboravi. Ali on se ne bi upustio u to. Nije bio budala. A da ima i mrvicu razuma, ni ona ne bi s njim spavala bez zaštite.

Vratio se i ona je otvorila oči. Zastao joj je dah kad je primetila koliko je on uzbuđen. Sklonio joj je pramen kose sa čela. - Želim da te gledam u oči... Rukama joj je milovao bedra gledajući kako njeno uzbuđenje raste. - Henri - izgovorila je molećivo. - Da, lepoto? - Molim te... 55

- Želiš me? - Da, da... - šaputala je.

Polako je prodirao u nju slušajući njene uzdahe dok su im se tela spajala. Kerol se nikada nije osećala tako ispunjenom. - Zagrli me... Tako... - gledao ju je u oči. - Reci da ti se bar malo dopadam. - Možda malo.

Kerol je uplašila jedna misao. - Ti... oženićeš se mnome? Henri je bio uvređen. - Zar sumnjaš u to? - Ne znam, ali ni sa jednim muš karcem nije mi bilo kao s tobom. - Šta hoćeš da kažeš? - Ne mogu da verujem! Koji se muškarac zaustavlja u ovakvom trenutku da opušteno pričao? Henri se nasmejao. - Čbvek za koga više nema pre preka.

Njegovi pokreti postali su brži i Kerol je zahvatio talas strasti. - Dušo - uzdisao je Henri - bolja si nego što sam mislio. - I ti - priznala je.

Kerol više nije mogla da se uzdržava, snažno se privila uz njega. Henri  je potražio njene usne. Dok su se ljubili, osetila je da je i on doživeo vrhunac.

56

8. po g lavl je - Da, znam - Herni je razgovarao telefonom. - Šteta. I ja sam se radovao

večerašnjem susretu... Da, Fiona, vraćam se u krevet i tamo ću ostati ceo dan - namignuo je Kerol, pa je isključio telefon. - Tako - rekao je zadovoljno. - Sve je sređeno. Nema jedrenja po podne niti večere. A sad... - pošao je prema Kerol koja je nalivala kam. - Ostani gde si! - upozorila ga je pre nego što je uspeo da je zagrli. - Molim? - Henri je bio sasvim nag, a Kerol je na sebi imala njegovu

košulju. - Otkad smo juče došli, ne ostavljaš me  na miru... osim ona dva sata kad sam zaspala od iscrpljenosti. Treba mi koji trenutak da se odmorim! vreme je da svoj život ponovo uzme u ruke. - Nisam pojela ni zalogaj. - Ah, Kerol - rekao je nežno. - Ne budi takva. Dobro, napraviće mo pauzu, ali moramo ostati ovde. Ne smem da izađem, jer sam svima javio da imam grip, koji me je prikovao za krevet. - Svima? Nazvao si dvoje ljudi. - Može biti, ali Fiona poznaje svakoga i pravi je izvor tračeva. Šta misliš o tome da naručim da nam donesu DVD? Šta bi volela da gledaš? bd Kerol je uzdahnula. U stvari, htela je da ode kući. Mora da pokaže Henriju da nije poput drugih njegovih devojaka, koje su činile sve što je

želeo. - Ništa nepristojno - upozorila ga je. –I ne želim to da gledam u spavaćoj sobi. I ti moraš nešto da obučeš. Henri je rezignirano otišao u spavaću sobu i vratio se ubrzo u crnim satenskim boksericama. - Ti to nazivaš odećom? - upitala je Kerol ironično. - Ne budi kruta, dušo - Henri je podigao slušalicu. - Dakle, koji film? upitao je.

57 

- Ne znam. Ti izaberi. - Dobro.

Iznenadila se kad je izabrao „Pro hujalo s vihorom". - Taj film dugo traje —rekla mu je kad je spustio slušalicu. - Stvarno? Dođavola! - Idem da se istuširam. Sama -naglasila je pre nego što je njemu moglo nešto da padne na pamet. Njegov je pogled govorio da pauza neće dugo trajati. - Za to vreme pripremiću doručak - najavio je. - Nemoj mi reći da umeš da kuvaš? - Kad sam poslednji put pokušao, nisam umeo. Ali odlično umem da prelijem musli mlekom. Bocu soka otvaram kao profesionalac. I niko ne kuva bolju kafu od mene - dodao je. - Iznenađuješ me - prokomenta-risala je.

Henri je znao o čemu ona razmišlja. Bila je iznenađena sopstvenom spremnošću da mu se prepusti. Mogao je da radi s njom šta mu je volja. Prošlo je mnogo vremena otkad ga je neka žena toliko zaludela. Prevario se ako je mislio da će seks -maraton sa asistentkinjom ublažiti želju, ko ja ga je prethodnih nedelja mučila. Sada, jutro posle, želeo ju je isto kao i pre.

Posle tuširanja Kerol nije znala šta da obuče . Bilo je glupo da se pred Henrijem pojavi u odeći koju nosi na posao, jer će ostati u stanu i gledati film.

Konačno je obukla roze bluzu i gaćice. Ni pokušala nije da osuši kosu, vezala ju je u rep. Činilo joj se glupim da se šminka, pa je nanela tek mal o ruža na usne. - Lepo mirišeš - rekao je Henri kad mu se pridružila u kuhinji. - Šampon s mirisom jabuke - odgovorila je. - Vidim da si bio vredan gledala je poslužavnik s pahuljicama, mlekom, voćem. - Može kafa? - upitao je. - Da, molim. 58

Kad mu je mobilni zazvonio, Henri je rekao: - To je dostava. Idem dole po DVD. - Zar ćeš u tome? - upitala je. Pogledao je u svoje bokserice. - Hoćeš li ti sići? - Ne dolazi u obzir. - Onda moram da obučem farmerke.

U farmerkama, nag do pojasa, izgledao je još privlačnije. - Henri, obećao si... - Šta sam obećao? - Da ćemo praviti dužu pauzu. - Stvarno? Ne sećam se. - Ne teraj me da odem kući. - Niko te ni na šta ne primorava, Kerol - rekao je glumeći nevinašce. - Sinoć si želela isto što i ja. - Pa sad... - Među nama je nešto posebno  - prekinuo ju je Henri. - Zašto se boriti

protiv toga? Pokušao sam i zamalo poludeo. I da si ostala s Denijelom, udvarao bih ti se ja i... uspeo bih. Kerol je ostala bez teksta. - Ne gledaj me tako. Znaš da ni sam svetac, a nisi ni ti. Hajde da budemo

iskreni. Gledaćemo zajedno film, ali radije bih spavao s tobom. Laskala joj je njegova opsednutost, ali bila je i opasna. - A ako se složim? Želiš iskren odgovor. I ja želim s tobom da spavam, ali razum mi govori da se nećeš mnome oženiti   ako ti ovog vikenda

ispunim baš sve želje. - Ne misliš da je to grubo? - Biću iskrena. Uskoro ću napu niti trideset i upoznala sam mnogo muškaraca, pa znam da svašta obećavaju da bi devojku odvukli u krevet, a čim postignu cilj, gube in -teresovanje, jer je izazov zadovoljen. - Donekle si u pravu - priznao je. - Za mene si zaista bila izazov. I da, nadam se da ću ovu opsednutost jednoga dana pobediti - ironično se 59

smejao. - Nažalost, izgleda da se moja opsednutost pretvorila u za visnost. Neverovatna si, ljubavnica iz snova.

Uprkos ovakvom objašnjenju, Kerol se trudila da sačuva hladnu glavu. - Ipak razumem tvoje strahove - nastavio je Henri. - Da me bolje

poznaješ, verovala bi mi. Čime ću te ubediti da držim reč i da ću se oženiti tobom? - s njenog lica pročitao je odgovor. - Da, znam. Danas više nema seksa. - Uopšte? - iznenađeno ga je po gledala. - Uopšte. Dođi... - uhvatio ju je za ruku i odveo do sofe. - Gledaćemo „Prohujalo s vihorom", nećemo sedeti preblizu jedno drugog, a zatim

ćemo razgovarati. Oklevajući, Kerol ga je poslušala. - O čemu? - O najdubljim, najmračnijim tajnama. Moramo postati prijatelji pokušao je da nabaci svoj najopasni ji osmeh. - Misliš da je nemoguće da budemo prijatelji? Rekla si da ti se malo dopadam.by voki I na tome treba da ostane. Međutim, Kerol se plašila da će joj se sve više

sviđati ako on ovako nastavi da se razbacuje šarmom. - Ne verujem da ćeš uspeti - odgovorila je. - Šta? Da ti budem prijatelj? Ili da izdržim dan bez seksa? Zabacila je glavu. –I jedno i drugo. - Nemoj me izazivati, dušo. A sad da gledamo film. Film je počeo i Skarlet se pojavila u haljini s dubokim izrezom. - U pravu si - rekao je Henri. - Ona je posebna: površna, egoistična, glupa. - Ali je prelepa. - Lepota je stvar ukusa. A ja n e mislim da je baš toliko lepa - Henri je zadivljeno posmatrao Kerol. -Iskreno govoreći, mnogo si lepša od nje. Da

ona sad uđe u sobu, znao bih koju bih izabrao. - Čuti i gledaj film! - Razumem! 60

Začudo, priča je ubrzo zaintereso -vala Henrija. Ko bi pomislio da film, koji je snimljen pre više od pola ve -ka, može biti tako napet? Posle nekog vremena Henriju je počela da se dopada Skarlet, pogo tovo njena ljubav prema porodici i prema Tari, domu u kojem je odrasla. I

dopalo mu se to što je uložila sav trud i što ni od čega nije prezala kad je trebalo preživeti. Na kraju filma Henri je bio ubeđen da bi Skarlet uspela ponovo da pridobije Reta. - Možda - rekla je Kerol. -  Ja sam ubeđen u to. A sad želim da čujem sve o tvojoj Tari. I nemoj mi opet reći da je to duga priča. Ali prvo da prezalogajimo. Da naruči mo

nešto? Klimnula je glavom. - Dobro. Dok ne dostave hranu, poslužićemo se šampanjcem i

grickalicama. Sešćemo na balkon i pričati svoje životne priče. Kerol od detinjstva nije volela da se ispoveda. Kad su se drugarice

čudile što ih nikada ne zove u goste, tvrdila je da su njeni roditelji mrtvi. To nije bilo sasvim tačno. Otac joj je zaista umro, ali majka je bila živa do pre dve godine... ako se to može nazvati životom. Samo je Denijelu pričala o svom detin jstvu, jer je i njegova mladost bila tužna. Denijel nije razumeo zašto je ona toliko patila zbog nervno rastrojene majke i zašto je se stidela. Ni Henri to neće shvatiti. Ali želeo je da sazna zašto joj Vane -sina kuća toliko znači, a posle svega duguje mu objašnjenje. - Pričaj - rekao je kad su seli na balkon. Otpila je gutljaj šampanjca razmišljajući o tome kako da počne. Da li pričom o drogi, zbog koje je njen otac završio u zatvoru, pa je njena duševno obolela majka morala sama da podiže dvogodišnju kće rku? Ili da priča od trenutka kad je njen otac u zatvoru pretučen nasmrt, a njena 61

majka zbog zdravstvenih problema nije mogla da izađe na kraj sa svakodnevicom, a ka moli s potrebama jedne učenice? Kerol nikada neće zaboraviti prvi dan u školi. Pošla je s tri dana zakašnjenja u prvi razred, jer je majka za boravila da je odvede u školu. Njena školska uniforma bila je polovna i prevelika. Za užinu je nosila dva parčeta hleba namazana margarinom. I najtragičnije od sve ga bilo je to što se nije uzbuđivala, jer je navikla da je zapuštena, nije znala za bolje. Tek je zbog dece u razredu postala svesna činjenice da je drugačija. bd Često su je ismevali, a njena učiteljica nije bila saosećajna. Pošto je Kerol mrzela školu, imala je najgore ocene. Kako neko može da uči ako iz dana u dan živi u strahu? - Po izrazu tvog lica može se zaključiti da si imala teško detinjstvo primetio je Henri. Kerol se polako okrenula prema njemu. Odjednom ga je videla u drugom svetlu: ne kao svog zgod nog šefa, nego kao saosećajnog č o-veka. - Da, tako je - odgovorila je. - Ne moraš mi pričati ako ne želiš - rekao je nežno. - A ukoliko ipak

hoćeš, obećavam da te neću osuđivati niti komentarisati. Samo ću slušati. I zaista, ni reč nije rekao dok je pokušavala da mu objasni svoju ve zu s Vanesom. - Očajno sam tražila prijateljicu, ali nisam mogla da je nađem. Nikoga

nisam mogla da odvedem kući. Ne možeš zamisliti kakav je haos vladao kod nas. Moja majka je gomilala bespotrebne stvari. Takose stidim... suze su joj se pojavile u očima. - Izvini. Plač ne pomaže. Da skratim priču: kad mi je bilo devet godina, došao je čovek iz Vojske spasa. Verovatno ih

 je neko obavestio o tome u kakvoj bedi živimo. Nikada neću zaboraviti šok na njegovom licu. Bio je veoma fin. Kad je moja majka počela d a plače, zagrlio ju je i obećao da će joj pomoći da sredi stan. Zatim joj je rekao da njena devojčica mora na neko vreme da promeni sredinu i učinio je nešto divno: poslao me je da ostatak raspusta provedem kod Vanese Kerol se nasmešila, jer su je prepl avile uspomene. - Otkad je postala 6 2

udovica, tokom raspusta do vodila je u svoju kuću decu kojoj je bila

potrebna pomoć. - Koliko je ona tada imala godina? - upitao je Henri. - Šezdeset pet. Ali bila je puna života mada joj život nije bio lep. Obojica njenih sinova izgubila su život: dvanaestogodišnjak je pao s drveta, a

osamnaestogodišnjak je poginuo vozeći motor. Vanesa mi je ispričala da su bili kao njihov otac... uvek u potrazi za adrenali nom. Njen muž je za svoj pedeseti rođendan kupio helikopter i srušio se čim je poleteo. -I za mene kažu da sam kao moj otac - prokomentarisao je Henri. Kerol gaje iznenađeno pogledala. - U kom smislu? Ne ličite. - Ne. Likom sam više na majku. Ali ja sam kao on: nesposoban da budem veran. Već sa osamnaest imao sam mnogo devojaka. Ali nisam, kao moj otac, svakoj kupovao verenički prsten. - Dosad - izletelo je Kerol. Henri se nasmejao. - Vratimo se Vanesi i kući. - Teško mi je da ti objasniti po zadinu. - Zašto? - Nećeš razumeti šta mi je značilo stanovanje u čistoj kući, sa ženom koja

se ša mnom igrala. Uveče smo sedele na verandi i jele sladoled, a onda igrale karte. Niko se dotad nije tako brinuo o meni. -I meni je, dok sam bio klinac, nedostajala ljubav. Moj otac je bio isuviše zauzet da bi se igrao sa mnom. Nikada nije dolazio u školu na sportske

događaje ili na dodele diploma. Nikada nije slušao šta sam mu govorio. - Ali imao si majku - rekla je Kerol. - Čini mi se da je veoma osećajna. - Varaš se. Posle razvoda je pala u depr esiju. Kao i tvoja majka, provodila je dane u krevetu. Osim toga, mnogo je pila. Ali u pravu si,

nisam odrastao u haosu. Imali smo služavke i neko je uvek vodio računa o tome da li se redovno kupam i perem zube. - Možeš li da zamisliš da nisam p rala zube dok nisam upoznala Vanesu? - Bože, Kerol, to je strašno! 63

- Vanesa je bila zapanjena i od vela me je zubaru. Na sreću, imam zdrave

zube. Zatim me je svakog raspusta vodila na kontrole i plaćala iz svog džepa. - Mora da je bila divna žena - zaključio je Henri. - Da, bila je. Ali nije mi sve dozvolja vala. Na zidu je bila okačena lista pravila za decu koja su boravila kod nje. Sami smo nameštali kreve te, spremali sobe, pomagali u kući, prali sudove. Ja sam smatrala da je to u redu, čak mi je pričinjavalo za dovoljstvo. Vanesa mi je pomogla da izdržim. Naučila me je da kuvam i bila je pažljiva prema meni - Kerol je uzdahnula. - Znam da te nervi ra to što stalno nešto organizujem i sređujem, ali potrebni su mi red i ciljevi u životu. - I Vanesina kuća - dodao je. Čutali su neko vreme. - Moram nešto da ti priznam -rekao je Henri. - Bila si u pravu. Ne mogu da budem s tobom, a da te ne dodirnem. Želim da spavam s tobom, odmah - odložio je čašu šampanjca. - Ah - njeno disanje se ubrzalo. Prišao joj je. - Nešto sam naučio iz filma - rekao je privukavši je u zagrljaj. - Ne treba moliti za seks.

Nešto kasnije Kerol je prošapu tala: - Moram da pođem kući. Henri se zavalio u džakuzi. - Zašto? - Kasno je. - Ostani još jednu noć - predložio je. Uzdahnula je boreći se sa sobom.

Bilo je to veliko iskušenje. - Ne mogu - odlučno je izjavila. - Zašto? Odmahnula je glavom. - Jednostavno ne ide tako. Videlo se da je razočaran. - Mislio sam da smo to resili. Obećali smo da ćemo biti iskreni jedno prema drugom.

6 4

- Neće ti se dopasti moj odgovor - ipak, najbolje je da sad bude brutalno otvorena. - Dakle, poslednjih dana postala sam svesna toga da imam problem sa seksom. - Zaista? Nisam to primetio. Najstra snija si žena s kojom sam ikada bio. Uzdahnula je. - Ne pričam o telesnom doživljaju, nego o osećanjima koja seks u meni izaziva. - Kakva su to osećanja? - Kad me neko telesno privuče, pre ili kasnije zaljubim se u njega, pogotovo ako spavam s njim. Što je bolji seks, to se jače vezujem. Deni jel  je bio dobar u krevetu, zato sam mislila da ga volim. Ali ti si najbolji ljubavnik koga sam imala. - Dođavola, Kerol, da li to znači da si se zaljubila u mene? - upitao je uznemireno. - Ne - branila se. -  Još nisam. Ali trenutno sam veoma ranjiva. Zato mislim da je bolje da se smirimo. - Da li bi pomoglo ako bih bio egoističniji u krevetu? - predložio je. -Nema predigre, nema šaputanja na jastuku... uzeću te na stolu, u liftu, pa

nećeš toliko uživati. Kerol je osetila vrelinu u telu kad je zamislila takve scene. Sklonila je pogled da on ne bi primetio koliko je uzbuđena. Prekasno... Stopalom je razmaknuo njene noge dodirnuvši prstom njeno naj osetljivije mesto. Zadrhtala je celim telom. - Voliš ovo? - upitao je promuklim glasom gledajući je pravo u oči. - Ovo će ti se još više dopasti -obećao je. Ušao je u nju pod vodom. Snažno ga je

zagrlila uživajući. - Dođavola! - procedio je. - Šta je bilo? - Zaboravio sam kondom. - Nije važno, uzimam pilule. - Nije stvar u tome... 65

- Nema rizika sa mnom... Ovo je fantastično... Previše fantastično, pomislio je. - Ah... - Kerol se prilagodila njegovom ritmu. Henri više nije mogao da se kon -. Ne uništavam ja nju, nego ona mene!

Nikada nije doživeo takav vrhunac. Za svaku drugu ženu pomislio bi da pokušava da ga zadrži trudnoćom. Ali znao je da Kerol nije takva. I nije  joj novac mnogo značio. Želela je pristojnog čoveka, koji će je voleti do kraja života. Želela je povezanost, ljubav i sigurnost, za sebe i svoju decu.

Osim papira o vlasništvu kuće ona ne želi ništa od tebe, rekao je sebi. Osim seksa.

 A ni ja ne želim ništa više, pomislio je, jer ga je obuzimao čudan osećaj. Zaboravi sve i uživaj! - Bolje da se vratimo u krevet - predložio je.

9. po g lavl je

- Kancelarija Henrija Pitersa, Kerol Hart je na vezi. Izvolite? - Kerol, draga. Dobro jutro! Da li je Henri tamo? Bila je to njegova majka. Obično je Kerol bila opuštena u razgovoru s njom, ali danas... - Žao mi je, gospodo Piters, otišao je na golf. - Tako sam i mislila. Znam da uvek četvrtkom pre podne igra golf. Pokušala sam da ga zovem na moblini, ali je isključen. To je ne oprostivo

kad čovek pomisli da bi moglo biti u pitanju nešto važno, a on je nedostupan. -I ja sam mu to rekla - odgovorila je Kerol.

66

- Verujem, draga - nastavila je gos pođa Piters. - Sigurno je naporan kao

šef. Veoma naporan, pomislila je Kerol. Čitave  nedelje Henri nije spavao s

njom. U ponedeljak ujutro saopštio joj je da do nedelje neće insistirati na seksu. Pošto mu se tokom vikenda sasvim predala, sad je bio u stanju da se kontroliše. Posle poljupca u obraz rekao joj je da ne brine. Razum joj je govorio da je ovako bolj e. Kad ju je u nedelju uveče odvezao kući, znala je da je zaljubljena u njega. A to je poslednje što je sebi smela da dozvoli! Iako je bila pogođena, samo je rekla: - U redu - kao da joj je svejedno. A naravno da nije bilo jer, čim bi je

pogledao, osećala je žmarce po telu. Zato ovog četvrtka nije bila najbolje raspoložena. - Mogu li da mu ostavim poruku? - upitala je Henrijeva majka. - Naravno. - Recite mu da dogovor za sutrašnji ručak ostaje. U pola jedan doći ću u njegovu kancelariju. Rezervisala sam sto u novootvorenom restoranu, nedaleko od vaše firme. - Preneću mu, gospođo Piters. - Hvala, dušo, videćemo se sutra.

Spustivši slušalicu, Kerol je uzdahnula. Bilo je teško glumiti ljubaznost kad se čovek ne oseća dobro. Pogle dala je na sat. Pola dvanaest. Partija golfa uskoro će se završiti. Šta će reći njegovi prijatelji kad ih z amoli da mu budu svedoci na venčanju? Nadala se da će ga izludeti. Zaslužio je to. - Pošto smo sami, Rodni, šta zaista misliš o Henrijevoj nameri da se oženi svojom asistentkinjom zbog nekog smešnog testamenta? - upitao je

Džoni. Rodni je samo o tome razmišljao otkad im je Henri izneo svoje planove.

67 

- Ne znam - odgovorio je zamišljeno. Činjenica da je njihov prijatelj opet

loše odigrao partiju golfa značila je da s njim nešto nije u redu. - Naravno da liči na njega da želi nekome da pomogne - nastavio je Rodni. - Znaš da ima veliko srce. Dao je mnogo novca za sirotište. Ali ovo  je drugačije. Mislim da se iza toga krije nešto više. -I ja to mislim - potvrd io je Džoni. - Šta znaš o njoj? Ja  je nisam upoznao. - Nisam ni ja. Kad je pričao o njoj, stekao sam utisak da ga ona nervira. Sad se pitam da li gaje libido naveo...? - Henri se nikada ne bi oženio zbog seksa - usprotivio se Džoni. - Zašto? Njegov otac to  stalno radi. - Henri kaže da će ovo biti brak forme radi, a on nema običaj da laže. - Svi lažu, pogotovo kad je o vezama reč. Mada je Henri bio plejboj, u dubini duše bio je romantičan i staromodan. Uvek je govorio da čovek treba da se oženi samo iz lj ubavi i da to treba da bude zauvek. Pošto je sebe smatrao nesposobnim za večnu lju bav i

vernost, odlučio je pre mnogo godina da se neće oženiti. A u nedelju namerava upravo to da učini. Sve to nije imalo nikakvog smisla. - Mislim da nas Henri laže - zaključio je Rodni. - Moguće. U nedelju ćemo znati više kad upoznamo nevestu, a dotad treba da proverimo da li se ona udaje za njega samo zbog novca. - Misliš da je to moguće? - Priča o kući i testamentu zvuči kao bajka. Zanima me da li je Henri video testament. - Mislim da je on sasvim sluđen. - Priznajem, jesam pomalo - re kao je Henri spustivši čaše na sto. - Juče je

Kerol potpisala predbračni ugovor. Rodni se setio da mu je Henri prošle godine pričao o nekoj ženi koju ne može da osvoji. Da li je to bila njegova lična asistentkinja? Ne bi bilo prvi put da se šef zaljubi u svoju sekretaricu. A njih dvoje su provodili mnogo vremena zajedno... 68

- Da li je Kerol lepotica? - upitao je Rodni.

Henri je otpio poveći gutljaj piva pre nego što je odgovorio. - Ni je u klasičnom smislu. - Da li je atraktivna? - Veoma. - Plava? - Ne baš.

Rodni se namrštio. Henri nije bio preterano pričljiv i to nije ličilo na njega. - Jasno ti je da će taj brak biti nevažeći ako ga ne konzumirate? Henri se trgnuo. - Ko će to znati? Ona nije nevina. Ne znam zašto toliko brinete, samo

želim da joj pomognem. - Mislio sam da ti se ne dopada -prokomentarisao je Džoni. - Ponekad me nervira - priznao je Henri. -1 voli sve da kontroliše, ali je

dobar čovek. I glupa je ta klauzula u testamentu... kao i njen bivši verenik. Nisam vam rekao, ali osećam se odgovornim što su njih dvoje raskinuli. - Kako to? - upitao je Rodni. - Prošlog četvrtka imali smo sastanak predsedništva. Uveče je verenik hteo da je izvede na večeru, ali je u poslednjem tre nutku otkazao. Onda sam je ja izveo, u znak zahvalnosti za dobru organizaciju sastanka.byvoki

Džoni i Rodni su se pogledali. - Nije tako bilo! - branio se Henri. - Samo smo večerali, ali je njen verenik bio ljubomoran. Odvezao sam je kući, on je to video,  poludeo je, vikao je na nju i udario ju je. - Divno - rekao je Džoni ironično. - Bez njega joj je bolje - zaključio je Henri. - Ali ne bez kuće. Samo ću

vam reći... - Gde si je izveo na večeru? - prekinuo ga je Rodni. - U „Neptun".

69

- Aha - Rodni je znao da se Henri trudio da razmazi žene, koje je želeo

da zavede. Prva stanica je uvek bio „Neptun". - Vidim da mislite da sam lud -rekao je. - Ali verujte mi, znam šta radim. Kad je upoznate, videćete da nije nameštaljka. - Verovatno ćeš imati dobro objašnjenje kad te salete mediji. - Neće... osim ako se vas dvojica izlanete. - Mi nećemo. A staje sa svešte nikom? - Svake godine dajem novac za crkvenu opštinu. On ništa neće reći. - Ali uvek neko nekako sazna, zar ne? Sprečiću to, pomislio je Henri dok se vozio prema firmi.

Kad sve prođe, zaboraviće da je Kerol postojala i nastaviće tamo gde je stao. Ona mu se uvukla pod kožu kao nijedna žena pre nje. Gotovo je pomislio da se zaljubio u nju! Ta misao pala mu je na pamet kad je prvi put spavao s njom. Ne, ona je spavala s njim... Milovao joj je kosu, ona je podigla glavu i pogledala ga u oči i... obuzela su ga nepoznata ose ćanja. Snažna, neverovatna oseća nja, koja su ga šokirala. bd

Posle mu je laknulo što je izrazila želju da ode u svoj stan. Trebalo mu je vremena da razmisli.

Čini se daje Kerol odlično spavala, pomislio je kad je došao u kancela riju. Izgledala je divno, veoma seksi u crnom kostimu, koji je poželeo da strgne s njenog tela. Danas je obukla crvenu košulju i na usne je nanela ruž iste boje. Nije umeo da objasni sebi zašto je odlučio da se uzdržava od seksa.  Jasno je da se nije zaljubio u nju. A nije ni ona u njega. Kad ga je pogledala, nije video žudnju u njenim očima, nego radoznalost. - Šta su ti prijatelji rekli? - upitala je. -  Jesu li bili zatečeni? - Da. Misle da si sa mnom zbog novca - seo je za radni sto. - Nisi im spomenuo testament? -  Jesam, ali nisu mi poverovali. Nije važno šta oni misle - rekao je nestrpljivo. - A ja znam da ti nije stalo do mog novca. 7 0

- Zvala je tvoja majka - rekla je. - Šta je htela? - Žalila se da ti je mobilni isključen.

Henri je uzdahnuo, pa je uključio telefon. - Još nešto? - Kaže da dogovor za sutra ostaje. Rezervisala je sto u blizini i doći će po tebe. Jesi li pobedio? - Nisam - nasmejao se. - Loše sam igrao. - Zašto? Iznervirano ju je pogledao. Zar ona ne shvata koliko je lud za njom? - Zato što sam mislio na tebe -stigao je do tačke odakle nema povratka. - Video sam te pred sobom... nagu... Primetio je da su  joj oči zasijale. Znači, nije hladna kao što glumi. Zadovoljno se nasmejao pruživši joj ruku. - Hajde sa mnom pod tuš. Nije se pomerila. - Ali rekao si... - Znam šta sam rekao - odgovorio je. - Predomislio sam se. Ne želim da

navaljujem. Hajde sa mnom... ako i ti to želiš. Promenio se izraz u njenim očima. - Prvo... moram da uključim telefonsku sekretaricu - glas joj je podrhtavao. - I da zaključam vrata. - Čekam te. Kad se vratila, Henri ju je privukao sebi i počeo daje ljubi. Onda su otišli liftom u penthaus njegovog oca, gde  ju je lagano svlačio. - Sad ti svući mene. Zajedno su stali pod tuš. Henri je iscedio gel za tuširanje na sunđer pruživši ga potom Kerol. - Nežno me kupaj - zamolio je. Ovo je bilo nešto najerotičnije što  je Kerol uradila. Srce joj je snažno tuklo dok je sunđerom prelazila preko Henrijevih ramena, grudi, stomaka... Bio je to novi svet i ona bi sve uči nila da zadovolji Henrija. Sve... 7 1

10. poglavlje Evo, opet!, pomislio je Henri očajno. Obuzimala su ga snažna osećanja.

Poželeo je da je zgrabi i da joj prizna: Ne, ne ovako! Želim istinski da te volim i da budem s tobom... Ovo nije ljubav, upozorio je sebe gledajući njeno lice pod mlazom vo de. Dešavalo se da ga ovakva osećanja preplave  samo tokom seksa. Ali bila su uznemirujuće snažna i zbunjujuća. Go tovo da je mogao da razume svog oca.

Zbog ovoga se on ženi! Pritom je znao da to ne može potrajati, kao ni brak.

Sklonio joj je kosu da bi joj video oči. Bile su neobično krupne. - Šteta što sutra ujutro neću igrati golf - rekao je, - Ovoga puta bio bih bolji. - Ni ja nisam mogla ni na šta da se koncentrišem - priznala je i to ga je uznemirilo. osm eh - Nećeš se valjda zaljubiti u mene? Osetio je olakšanje kad se osmeh nula. - Mrzela sam te cele nedelje. - Zato što si želela seks? - Da-priznala je. - Uzećemo slobodno popodne - zavrnuo je vodu.

Kad se umotala u peškir, zazvonio mu je mobilni. - Dođavola! - Trebalo je da isključim prokletu spravu, pomislio je. -Izvini, Kerol - potom se javio. Bio je to Rodni. - Šta ima? - Loše vesti, bojim se - uzdahnuo je Rodni. - Marsi je imala pobačaj. Pokušao sam da ti javim, ali telefon je bio isključen. Brinem za Džonija, nikada ga nisam video tako slomljenog. Henri je ćutao, bilo mu je teško.

7  2

- Možeš li doći u bolnicu? - nastavio je Rodni. - Našem prijatelju treba uteha. - Dobro. U koju bolnicu da dođem? - potom se okrenuo Kerol. - Zaista

mi je žao, moram da odem. Džonijeva žena imala je pobačaj. - Nisam znala da se opet oženio. -I nije trebalo, jer još uvek  voli svo ju prvu ženu. Razveli su se zato što ona ne može da zatrudni. - Zašto nisu usvojili dete? - Očigledno ona to nije želela - slegnuo je ramenima. - Nije bilo lepo što se oženio nekom koju ne voli samo da bi imao decu... Ti uzmi slobodno popodne. Idi u šoping, ali ostavi uključen mobilni, pa ću te pozvati kad budem mogao. Ako si raspoložena, možeš otići u moj stan, daću ti ključ. - Ako odem u tvoj stan, neću ostati preko noći - upozorila gaje. - U redu. Odvešću te kući. - Da skuvam nešto? - Ne. Dočekaj me naga, na visokim potpeticama. po tpeticama. Kerol ga je zbunjeno gledala, pa se nasmejala. - Dogovoreno.

Kako da se zaljubi u čoveka koji samo seks želi? Sišla je dole s Henrijem. Dao joj je ključ, a onda ju je poljubio. - Ostaću još malo u kancelariji— rekla je. - Ako se ne javiš do pola pet, otići ću taksijem u tvoj stan. Izvadio je novčanicu od pedeset dolara, ali Kerol je odmahnula rukom. - Ne treba, sama ću platiti. p onašaš se - Kad budemo u braku, dušo, mo-raću da te prevaspitam. Ne ponašaš kao milijarderova že na. - Nisi ti milijarder, dragi moj, nego tvoj otac - podsetila ga je. Hteo je nešto da kaže, ali se predo mislio. Mogla bi je uhvatiti panika kad bi saznala koliko je on bogat. - Dobro je što ćemo se brzo rastati. Nepopravljivo si gunđalo. - To sam već čula. 7 3

- Fina si samo kad spavaš sa mnom. - Je li? - upitala je ratoborno. - A ti si fin samo kad želiš da spavaš sa mnom. - Koješta, ja sam uvek fin - privukao ju je sebi i poljubio. - Ovako je bolje - rekao je. - Ovo je jedini način da se čovek zaštiti o d

tvojih sarkastičnih izjava. U frižideru je odličan šardone. Vidimo se... - Henri... Podigao je pogled s jelovnika. - Da, mama? - Šta se dešava između tebe i Ke rol?

Začuđeno ju je pogledao. - Kako to misliš? - Dobro ti znaš - odgovorila je. - Ne glumi nevinašce. Tvoj otac je to odlično umeo. Kad bi me tako pogledao, znala sam da laže. Spavaš s Kerol, ne poriči. To odmah osetim. Mislio si da neću primetiti da više ne nosi verenički prsten? A juče je bila sva smetena kad sam nazvala. Ne poznajem je takvu.

Henri je odlučio da majci ispriča cenzurisanu verziju. - Raskinula je veridbu - objasnio je. - Tip ju je ošamario. - Sirota devojka. Nadam se da si ga pozvao na odgovornost? - Naravno. I morao sam da je utešim. - Henri... nisi valjda... Nestrpljivo je podigao ruke. - Zaboga, mama, znaš kakvi su muškarci u našoj familiji. Kao što si primetila, već neko vreme zaintere sovan sam za nju. - A spavao si s njom da je utešiš? - To je bio najbolji trenutak. Da sam čekao, odlučila bi drugačije. Nije oduševljena mnome, misli da sam razma žen, arogantan i egoista. - I u pravu je! - Niko nije savršen. Ali ne brini, ova veza neće dugo trajati. - Zato sam zgrožena. Sirota devojka će se zaljubiti u tebe. - Sumnjam u to. 7  4

- Henri, površno poznaješ žene, baš kao i tvoj otac. Danas sam se čula s njim... Henri je podigao obrve. - Uvek me nazove kad hoće da se razvede - objasnila je. - Nemoj mi reći da mu je već dosa dila! Pa tek su godinu dana u braku. - Nisi se čuo s njim? - Nisam. - Ubrzo će ti se javiti. Sutra će do putovati ovamo. Henri se jedva savladavao. -I š ta  je ovoga puta razlog? Obično je govorio da se prevario, da je život

isuviše kratak da bi ostao u braku s nekim koga ne voli... - Koliko sam shvatila, ona je njega napustila. Saznala je da se podvrgnuo vazektomiji. - Kada? - Posle tvog rođenja. Ni meni to tada nije rekao. Pustio me je da verujem

da možemo imati još dece. Kasnije sam saznala da on ne može. Verovatno  je mislio da me to neće zaboleti. - Baš je nesavestan! - Možda si u pravu. A ako ne pripaziš, bićeš kao on. Henri nije želeo da ga porede sa ocem. - Nijednoj ženi nisam obećao brak, a pogotovo ne decu. Uvek sam iskren sa ženama s kojima spavam. - To ne može sprečiti da se neko veže za tebe osećanjima. Žao mi je žene tvog oca. Znam da si mislio da se ona udala za njega samo zbog novca, ali

tvoj otac je šarmantan čovek i, uprkos godinama, dobar je u krevetu. Henri nije verovao svojim ušima. - A otkud ti to znaš? Još uvek spa vate zajedno? Henrijeva majka je pocrvenela. - Samo kad nije u vezi. -Bože!

7 5

- Nikada nisam prestala da ga volim - priznala je. - Ali ovde nije reč o

mojim osećanjima. Većina žena želi bebu. Koliko godina ima Kerol? - Sledećeg meseca puni trideset. - Onda njen biološki sat otkucava. Volim te, sine, ali nemoj da ona zbog tebe gubi vreme. Nećeš joj dati ono što želi. Mogao je da kaže majci da je on Kerol dao ono što ona želi: seks, seks, seks i kuću na obali. Kad bolje razmisli, Kerol je jutros zaista bila nekako drugačija. Svidelo mu se kako su joj oči zasijale kad je ušao   u kancelariju. Ali majčino upozorenje dalo je tom sjaju drugačije značenje. Zar mu Kerol nije rekla da se uvek zaljubljivala u muškarce s kojima je upražnjavala dobar seks? I nema sumnje da je jedva čekala da s njim spava. Sinoć mu je odmah ispunila želju: dočekala ga ja naga, u cipelama s visokim potpeticama, pa su narednih nekoliko sati proveli su erotskoj igri. Razmazila ga je predanošću. Kad ju je uveče vozio kući, bio je još luđi za njom. voki Pomisao na to da će svemu za ne koliko nedelja biti kraj nije mu se dopadala.

Naravno da su postojale i druge mogućnosti. Mogao bi da joj prizna da  je voli, da joj ponudi pravi brak i poželi da ima decu s njom. Sigurno ne bi rekla ne. Bilo bi lako nagovoriti je.bd Ali dok je sad sedeo s majkom i slu šao o još jednom neuspelom braku

svog oca, morao je da se suoči s realnošću. Da li je njegov otac svojoj ženi obećao decu kad su se venčali, iako je želeo samo seks s mladom ženom, koja je kćerka mogla da mu bude?  Verovatno. A on... Uzimaće ono što mu je Kerol nudila dok mu to bude prijalo, a onda će je napustiti, kao što je njegov otac to učinio majci. Ali nije tako želeo. Biće osećajniji i pustiće Kerol da sama ide. Kad se oko dva vratio u kancelariju, Keroline oči opet su zasijale. Bila je u elegantnom belom kostimu i izgledala je veoma zavodljivo. Sigurno je to kupila da mu se dopadne. To je još jedan razlog da učini ono što mora. - Već si se vratio? - upitala je. - Ne što nije bilo u redu? 7 6

- Ne, sve je u redu. Da li te je Ema zvala? - Nije. Sad sam se vratila s pauze. Zašto? - Kerol je preletela mejlove. - Tatin najnoviji brak se raspada. On se vraća kući. - Šališ se - zbunjeno je zatreptala. - Nažalost, ne. - Evo mejla od Eme. I da... u pravu si. Tvoj otac se sutra ujutro vra ća u Sidnej. U ponedeljak će biti n a poslu. - Mogao je da me pozove - gun đao je Henri. - Možda je pokušavao. Da li ti je uključen mobilni?

Henri ga je izvukao iz džepa. Isključio ga je prethodnog dana u bolnici i zaboravio je da ga ponovo uključi. - Možeš li ga pozvati? - predložila je Kerol. - Radije ne bih, jer bih mogao reći nešto što ću posle zažaliti. - Da javim kolegama da ćeš od ponedeljka biti u svojoj kancelariji? upitala je Kerol. - Ne - odgovorio je. - Zašto? - Jer se ne vraćam u svoju kancelariju. U ponedeljak dajem otkaz. - Otkaz?! - Da. Vreme je da pođem svojim putem. - Ali... šta ćeš raditi? - Razmisliću o tome. Ne zavisim od očevog novca, imam dovoljno svog. - A šta ću ja? Ako ti daš otkaz... izgubiću posao! - Ne brini, bićeš obezbeđena -obećao je. - Dobićeš odlične preporuke,

veliku otpremninu i imaćeš u rukama važan dokument: venčani list.  Ali tebe, nažalost, neću imati, pomislila je tužno. Nemoj da se rasplačeš! Ustala je i otrčala u toalet da se sabere. Kad se vratila, Henri ju je uhvatio za ruke. - Žao mi je, Kerol, nisam hteo da te uznemirim. Kad razmisliš, shvatićeš da je ovako najbolje. - Ne znam šta da misl im - priznala je. 7 7  7 

- Znam da si van sebe - nasmešio se. - Bila je ovo čudna nedelja, ali znali

smo da neće potrajati. Ja ni zbog čega ne žalim. A ti? Kerol je gledala u te neverovatno plave oči i znala je: voli ga! Ali to nije mogla da kaže Henriju. Od ponedeljka će im se putevi razići i do kratkog susreta sa advokatima prilikom razvoda neće se nikada više videti.

Kerol se prisećala zajedno provede nih sati i pokušala je da se uteši time što ga je od srca volela. Nije žalila što mu je poklonila i telo i dušu. Bilo je čarobno. Kako da ga zaboravi? I zašto da ga zaboravi? Bio je tako dobar prema njoj, poklonio joj je Vanesinu kuću i nezaboravne sate. Ali ostatak života sigurno neće trčati za njim. Izgradiće novi život, udaće se za dobrog čoveka i rodice decu... Koliko god da je to želela, Henri ne može biti taj čovek. - Kerol? - glas mu je bio zabrinut. - Nisi mi odgovorila. Žališ li što si spavala sa mnom? - Ne - odgovorila je iskreno. - Ni zbog čega ne žalim. - Dobro, to mi je drago. Sad ću sazvati sastanak šefova i reći ću im da od

sledeće nedelje moj otac opet preuzima kormilo. Možda su se u poslednje vreme malo opustili - re kao je ironično. - A šta ja da radim? - upitala je. Okrenuo se. - Za mene ništa. Ali pozovi Emu i vidi da li je nešto pripremila za očev povratak. Zatim isprazni svoj sto i idi kući. Zvaću te kasnije da se dogovorimo za nedelju. Rodni je predložio da njegova žena bude svedok umesto Džonija. Džoni mora biti uz Marsi. I ne brini, ona će ćutati kao zalivena. Kerol nije brinula zbog toga. Pi tala se šta će raditi od ponedeljka.

Budućnost joj se nikada nije činila tako beznadežnom.

7 8

11. poglavlje - Proglašavam vas mužem i ženom. Nensi je stegnula Rodnijevu ruku. Bože, pomislila je, ovo venčanjeje prava tragedija. Henri se oženio svo jom asistentkinjom da bi ona dobila onu

smešnu kuću. A svi su osećali da je on voli. Rodni je bio ubeđen, a sad i Nensi.

Kako se nežno ophodio prema n joj, a ona je bila tako hladna! - Možete poljubiti nevestu - rekao je sveštenik. Nensi nije znala šta je Henri njenom mužu rekao o venčanju, ali slutila je da tu nešto nije u redu. Kerol nije lepotica u klasičnom smislu, ali Nensi je znala da muškarci smatraju da je veoma seksi. Nensi je bilo jas no šta se Henriju na njoj dopada. On je navikao da ga žene jure, a za ovu je brak bio samo sredstvo za ostvarenje cilja.

Uskoro će biti gotovo, pomislila je Kerol potpisujući dokument. Prsti su joj drhtali. Niko nije smeo da primeti da joj se srce slama.

Trebalo je da bude hladna. Dosad se hrabro držala mada joj je bilo teško da igra ulogu, pogotovo što ju je Nensi pažljivo posmatrala. Kerol je postala svesna toga da je Henrija privukla ti me što je glumila nezainteresovanost.

Možda bi se on zaista zaljubio u nju da izgleda kao Nensi... lepa, rafinirana, manekenski tip.

 Moram biti zahvalna što sam spasla kuću, pokušavala je Kerol da se uteši. A saznala je i šta je prava ljubav i spavala je s muškarcem, koji je, doduše, ne voli, ali ju je želeo toliko da se ože nio njome samo da bi spavao s njom. Održao je reč. Sad je Vanesina kuća njena. Začudo, sad joj se to nije činilo važnim. Kao u transu primala je čestitke od sveštenika. Henri mu je pružio kovertu. Koliko košta njegovo ćutanje?

7 9

- Kao što sam ti sinoć rekao, nećemo slaviti - rekao je Henri svom

prijatelju. - Hvala što ste došli - nasmešio se Nensi, izvinjavajući se. Ke  Treba da popričam o mnogo toga važnog s Kerol. - Razumemo - odgovorio je Rodni. - Želimo vam sve najbolje, Kerol. - Šta je to važno? - uznemireno je upitala Kerol kad su ostali sami.

Henri je izvukao koverat iz džepa. - Ovo nije tvoja zvanična otpremnina, nju ćeš dobiti kad personalno odeljenje izvrši obračun. Ovo je od mene  - naglasio je. Kerol je gledala u koverat, kao daje pred njom zmija. - Ne želim to! - Uzmi - Henri je otvorio koverat pruživši joj ček. - Time duže možeš da

se izdržavaš ako budeš pametno raspolagala. Znam da si želela da se udaš i da rodiš decu, ali može se do goditi da se tvoj muž razboli, ili da umre, ili da te napusti. Ali bar ćeš biti obezbeđena. To je zvučalo razumno. Bilo bi detinjasto da to odbije zato š to je ponosna. - Misli na svoju decu - navaljivao je Henri. - Ne želiš da im bude kao što  je tebi bilo, nego da imaju sigurnost. Novac će ti pomoći. Da, znam, sreća i ljubav ne mogu se kupiti novcem, ali on olakšava život - tužno se nasmešio. - Dobro - rekla je Kerol uzi majući ček. Bio je ispisan na dva miliona dolara. -Ima još nešto. Rekao je Henri.Kerol nije bila sigurna u to da li će moći da podnese.Suze su joj navrle na oči. - U ponedeljak ne moraš doći u

kancelariju, neću biti tamo. - Dobro - umorno je klimnula glavom. - Šta još? 80

- Hajde sa mnom. Odveo ju je na parking do svog "ferarija". Pored njega je bio novi BMW

karbriolet. Spustio joj je ključeve u ruku. - Registrovan je i osiguran. Dokumenta su unutra. - Ah, Henri - rasplakala se. - Nemoj - zamolio je. - Nemoj pla kati, i ja se grozno osećam. Gledala ga je kroz suze. - Nisi to morao da uradiš. - Ali sam želeo. A sad, idi. I nemoj se osvrtati.

Izgubljeno je gledala za njim dok je odlazio. Možda se prevarila. Možda  je on ipak voli? Ali ne onako kako ona voli njega.

Vožnja do stana bila joj prava noćna mora, sve vreme slivale su joj se suze niz obraze. U jednom trenutku zama lo da se okrene i pođe za njim. A šta bi mu rekla? Volim te i želim da ostanem u braku s tobom? Pomisao na njegovu reakciju odvratila ju je od tog nauma.

Znala je šta treba da uradi. Ubrzo je bila na putu prema kući na obali.

Henri je sedeo na balkonu, zagle dan u more. Još uvek mu je je pred

očima igralo Kerolino uplakano lice. Pomisao na to da joj je slomio srce bila mu je neizdržljiva. To nije smeo da joj uradi. Zašto se nije samo ože nio njome da bi dobila kuću, a onda se razveo? Zašto ju je primorao da spava s njim? Isti je kao njegov otac. Nije pomoglo ni to što je ona uživala s njim, samo je pojačalo osećaj krivice u njemu. Iskorist io je njenu ranjivost i spremnost na seks ignorišući upo zorenje da bi se ona mogla zaljubiti u njega, mislio je samo na svoje seksualne potrebe. Poneo se kao bednik najgore vrste. Kakav otac, takav sin. To ga je zabolelo. Ali nije tako! On ima srce. I savest. Telefon je pozvonio. Javio se. - Zdravo Rodni. Šta ima novo? 81

- Jesi li sam? - Jesam. - Tako sam i mislio. Otišla je, zar ne? -Da. - Nije se desilo onako kako si se nadao. - Kako to misliš? - Ma hajde, mene ne možeš preva riti. Odavno sam to primetio: ona je

žena koju si želeo, a nisi mogao da je imaš. - Jeste. - A onda se to preokrenulo i zaljubio si se u nju. Henri je hteo da porekne, ali se zamislio. Postojali su trenuci kad su ga

obuzimala osećanja iako nije bio s Kerol u krevetu. Reči sveštenika kad ih  je proglasio mužem i ženom izazvale su nešto neopisivo u njemu, kao i trenutak kad joj je dao ključeve od kabrioleta... Ipak, Henri nije bio ubeđen da je to ljubav, pogotovo ne za celi život. - Zar je to uopšte važno? - Možda - rekao je. - Nema "možda". Nensi vas je po smatrala, ona je u to sto posto ube đena. - Onda zna više nego ja. To je bio samo seks, Rodni. - Kako može biti seks kad nisi spa vao s njom? - Ma daj, ti me bar poznaješ! - Znači, spavao si s njom? - Rodni je bio šokiran. - Od trenutka kad sam joj ponudio venčanje. - Nemoguće! - Moguće je. Uslov je bio seks bez obaveza. - Ne znam da li da ti se divim ili da te pljunem. Ipak, ne mogu te

osuđivati. Nisam ni ja bio anđeo kad sam upoznao Nensi. - To je tačno. - A gde je Kerol sada? Zašto ne iskoristiš dogovor? Mora ostati s tobom u braku dok ne dobije kuću. - Tačno. Ali vreme je da prekinemo, dosta  je bilo. 8 2

- Dosta seksa ili dosta za tvoju sa vest? Ne moraš mi odgovoriti. O tvo joj

savesti je reč. - Dobro me poznaješ - uzdahnuo je Henri. - Tačno. Kakva je bila u krevetu? Nije moj tip, ali mogu da shvatim šta si u njoj video. - Džentlemen ne priča o tome. - Od kada? Daj mi kraću verziju. - Žao mi je... neću. - Dobro. A sad drugi razlog mog po ziva: da li bi došao kod nas na

večeru? Nensi misli da ti treba malo podrške. - Nije mi do druženja. - Šta ćeš večeras raditi? - Nemam pojma. Možda ću se napiti. - Izađi u grad. Gledaj u budućnost, počni sve iz početka. - Možda si u pravu. - Šta ti drugo preostaje? Da se zavu -češ u kuću i napiješ? Ili ćeš zakazati kod psihijatra da te analizira? - Nisam za to. -I  ja mislim. Ti si čovek od akcije. Zato, preduzmi nešto! Henri se

ironično nasmejao. - Ti baš umeš da ohrabriš čoveka! - Ove nedelje sam to baš praktiko-vao. -I? Da li pomaže? - Džoni će preurediti kuću da bi Marsi skrenuo misli s pobačaja. A kad  joj bude bolje, ići će na još jedno svadbeno putovanje. - Dobro zvuči. - A šta ćeš ti? Nemoj mi reći da nemaš planova. Vreme je da misliš na budućnost. Moraš odlučiti šta želiš od života i to ostvariti pre nego što ostariš. Kad su završili razgovor, Henri je dugo razmišljao o Rodnijevim reč ima. Odavno je odlučio da neće sebi postavljati visoke ciljeve i da neće 83

ponavljati očeve greške. Zato nije težio za novcem i moći. Niti za ljubavlju i brakom.

Njegov bezbrižan odnos prema životu i ženama pokazao se kao dobar... dok nije naišla Kerol. Ali sad opet može da se vrati starom načinu života, zar ne?

Ali to ga nekako više nije privlačilo. Otišao je u spavaću sobu po mobilni, a onda je, oklevajući, p ozvao broj iz memorije. - Karolina Filds - javio se ženski glas. - Zdravo, Karolina! Ovde Henri Piters. -Henri! Bože! - oduševila se. -Odavno se nismo čuli. Već sam pomislila

da sam nešto pogrešila. - Nisi. Bio sam veoma zauzet. - Čula sam da si privremeno preuzeo očevu fimu.

Henri je stisnuo usne. Zašto ju je pozvao? Nije želeo da izađe s njom. Ali da sedi sam kod kuće... - Jesi li raspoložena da večeras izađemo? - Pa, u stvari, imam dogovor... ali mogu ga otkazati - dodala je. Pogledao je na sat. Malo je kasno da se nešto otkaže.

Kerol nikada ne bi učinila ništa slično. Divio joj se zato što je karakterna, osetljiva i draga.

Rodni mu je savetovao da razmisli šta želi od života. I shvatio je: želeo je Kerol iznad svega. - Nemoj zbog mene otkazivati - re kao je odlučno. -Ali ja... - Ne, ne. Lepo se provedi - dodao je i spustio slušalicu. Pet minuta kasnije automobilom je jurio do Keroline zgrade. Nije bila u

stanu. Slutio je gde bi mogao da je nađe. Sigurno je pobegla u kuću, kao i ranije kad je bila nesrećna. Nadao se da ona tamo traži utehu... zato što je zaljubljena u njega. Odjednom kao daje dobio krila. 8 4

Da li da je pozove na mobilni? Šta da joj kaže? Shvatio sam da si ti ljubav mog života i želim da mi se vratiš... Ako ga odbije? Ionako ga smatra arogantnim, lenjim, razmaženim plej bojem, koji joj ništa drugo sem novca i seksa ne može ponuditi. Rodni je u pravu. Henriju treba plan. Nasmešio se. Imati plan i sprovesti ga u delo... to će se dopasti Kerol. Nije imao mnogo vremena. Osećao se jadno. Ona je još u braku s njim i ostaće dok ne napuni trideset godina. A rođendan joj je za mesec dana. Imao je dovoljno vremena da joj pokaže da  je karakteran čovek, koga treba shvatiti ozbiljno i na koga se mo že osloniti. Odjednom je osetio priliv dobre energije i nije nogao da dočeka na redni dan. Možda mu Rodni može dati koji savet. Pozvao ga je. - Važi li još uvek poziv za večeras? - upitao je. - Naravno. - Krećem.

85

1 2. po g lavl je Kerol je neko vreme uživala u talasima, pa je sela na peškir i zagledala se u more. Poslednjih dana je dva puta dnevno plivala i dobro se osećala. Videla je u ogledalu da joj telo odlično izgleda, koža je dobila preplanulu boju. Pa ipak, gušila ju je praznina iznutra. Danas je njen tri deseti rođendan i proslaviće ga sama. Njene komšije su fini ljudi, ali Kerol im se samo učtivo javljala. Nije bila osoba koja lako sklapa prijateljstva. Vreme je provodila plivajući, šetajuć i, čitajući, gledajući TV i konkurišući za radna mesta. Henri je bio u pravu. Teško će naći zanimljiv posao. Ali više joj nije bilo važno da to bude dobro plaćeno rad no mesto, imala je dva miliona na računu. Prihvatiće bilo kakav posao samo da zađe među ljude. Pre dve nedelje išla je na dva raz govora za posao, ali rekli su joj da je previše kvalifikovana. Ustala je, istresla peškir i krenula prema kući... svojoj. Od danas. Polako je hodala gledajući u pesak. bd - Kraljevstvo za tvoje misli.

Srce joj je snažno zakucalo pre nego što je podigla pogled. Na verandi je stajao Henri. - Henri! Otkud ti ovde? - nosio je farmerke i belu majicu, izgledao je

odlično. - Hteo sam da proverim kako si. Predivno izgledaš - odmeravao ju je od glave do pete.

Brzo je disala i po tome se videlo da je uzbuđena. Čim se on pojavi, ona  je izgubljena. Ogrnula se peškirom pokušavajući da deluje opušteno. - Šta želiš? - upitala je hladno. - Doneo sam ti rođendanski poklon - odgovorio je. - Na stolu je. Kad je videla pakovanje, njene nade su nestale.

86

- Baš si dugo putovao da bi mi do neo hamburger. - To nije jedini razlog moje posete. Ponosno ga je pogledala. - Ako si došao da bi spavao sa mnom, zalud si se trudio. Henri se nasmejao. - Nisam zbog toga ovde mada si u tom minijaturnom bikiniju pravo iskušenje. Želeo sam s tobom da popričam. - Ah, razumem. Pošto sad kuća pripada meni, želiš razvod. - Nije ni to razlog. Slušaj, Kerol, pojedi hamburger pre nego što se

ohladi. Posle ćemo razgovarati. Bila je iznervirana. Zašto je nije pozv ao telefonom ako je hteo da razgovara? - Hamburger može da čeka - rekla je. - Idem da isperem slanu vodu iz kose i s tela.

Kerol je izvukla ključ ispod otirača i otključala je kuću. - Svaka čast, imaš odličan sigurno sni sistem. - Bila sam nakratko na plivanju -odgovorila je. - Bolje da su ključevi tu nego da ih izgubim u pesku. - U pravu si. U tom mini-bikiniju nema mesta za njih. - Toliko mini ipak nije. - Onda na tebi tako deluje. Kerol je pobesnela. - Hoćeš da kažeš da sam debela? - Bože, što si osetljiva! - Henri se smešio. - Naravno da nisi, odlično si

građena. - Prestani da mi se rugaš! - Zaboravio sam koliko si ratoborna. - To je verovatno zato što si opet sa o nim tvojim lutkicama prokomentarisala je. - Hajdemo u kuću.

Sedeo je za stolom čekajući je da se vrati iz kupatila. Uneo je hamburger s verande i podgrejao ga u mikrotalasnoj rerni. 87 

Očekivao je da će ona biti presrećna kad ga vidi, zamišljao je da će ga dočekati raširenih ruku. Nije trebalo da pridaje toliki značaj suzama na venčanju, jer ga ona ne voli kao on nju. S druge strane, dobro je što je tako reagovala. Zar to nije dokaz da nije ravnodušna? I kako ga je pogledala...voki Silno ju je želeo, ali morali su prvo da razgovaraju. Iskreno. - Dragi Henri, mogao si bar kafu da skuvaš - rekla je ulazeći u kuhinju. - Mislio sam da ti se neće dopasti da preturam po tvojoj ku hinji. - Odličan izgovor! - pristavila je vodu i pripremila šolje. Naslonivši se na kuhinjske elemente, prekrstila je ruke na grudima. - Dok čekamo da voda prokuva, možeš početi. Stalo joj je do mene, zaključio je. Samo je pitanje koliko. - Sačekaću da sedneš. I pojeo bih koji kolač ako imaš. Bez reči je spustila kutiju peciva na sto. I kafa je bila gotova. -  Jeste li zadovoljni, šefe? - upitala je podrugljivo, sedajući naspram njega.

Smešio se onim osmehom, kojim je osvojio njeno srce. - Veoma, gospođo Piters. Puls joj se ubrzao. - Ne obraćaj mi se tako! - zvučalo je grublje nego što je nameravala. - Zašto? - Jer nisam zaista tvoja žena. - Želiš li da budeš?

Bila je zatečena. Odlučno ju je gledao u oči. - Zato sam došao. Da te zamolim da se još jednom venčamo, ovog puta  javno. I istinski. Nije odmah odgovorila. - A zašto bi to uradio? - Zato što te volim - priznao je. -Volim te i ne mogu bez tebe da živim.

Bože! Da li ga je dobro razumela? Borila se protiv sreće koja ju je obuzela. 88

- Ali uvek si govorio... - Znam šta sam govorio, ali to nije bilo tačno. Volim te, Kerol, celim

svojim bićem. Ruku je nesvesno položila na srce, jer se plašila da će iskočiti. - Kad si otišla, pokušao sam da te zaboravim - nastavio je Henri - ali nisam mogao. Samo nekoliko sati kasnije postalo mi je jasno da nas povezuje mnogo više od seksa. Površni Henri Piters konačno zna š ta je ljubav.

Kerol još uvek nije pronalazila reči. - To je bio šok - priznao je Henri. -Saznanje da sa m i ja najzad našao ljubav promenilo je moj svet iz korena. - Ti me voliš? - konačno je izgovorila. - Moraš mi verovati, dušo. Pokrila je lice rukama, jer su joj su ze potekle. - Nadam se da ove suze znače da me voliš? - Ti... znaš - šaputala je. - Dođavola, ne znam! Ništa ne znam - skočio je povukavši je u svoje naručje. - Reci mi. - Volim te - pokušala je da zaustavi suze. - Još jednom! -Volim te. Odahnuo je. - Onoga dana kad smo se venčali bio sam gotovo siguran u to da me

voliš. - Zašto nisi odmah pošao za mnom? - Jesam, ali nisi bila u stanu. - Došla sam pravo ovamo. - Shvatio sam. Postalo mi je jasno da moram nešto da preduzmem da ti

dokažem da nisam lenj, razmažen i arogantan tip. Želeo sam da ti pokažem da mogu da ti ponudim više od novca i seksa. Poslednjih mesec dana mnogo sam se trudio i osnovao svoju firmu. - Kakvu firmu?

89

- Izdavačku kuću... jedino u šta se razum em. Ali izdajem knjige, ne

časopise. Objavljivaću romane. Ovde ima mnogo dobrih autora i svakome ko ima talenta želim da pružim priliku. - Divno! - Vidiš? To sam želeo da vidim u tvojim očima: priznanje. Hoćeš li se

vratiti u Sidnej da mi pomogneš? - Misliš, kao lična asistentkinja? -

Ne!

Kao

poslovni

partner

i

supruga.

Za

dva-tri

meseca

organizovaćemo veliko venčanje. Tata će se čuditi, a mama će poludeti od sreće. - Lud si, znaš li to? - Kerol se smešila od sreće. - Jesam, otkad si ušla u moj život. - Volim te. - To je dobro, jer sam na ovo potro šio malo bogatstvo - izvadio je kuti jicu iz džepa. - Ako ti se ne dopada, možemo ga zameniti. Kerol je zurila u dijamantski prsten. Nije bio ni prevelik ni previše napadan. I nije bio od zlata. - Predivan je - prošaputala je. - Kako si znao da više volim srebro? - Meni ništa ne može da promakne. Ali to nije srebro, nego belo zlato stavio joj je prsten, bio je kao saliven. - Otkud si znao veličinu? - Nisam, pogodio sam. Dobićeš i burmu, ali tek na venčanju.

Ljubio ju je nežno, a zatim sve strasnije. Nekako su stigli do spavaće sobe, gde su jedno drugom strgnuli odeću s tela...

90

13. po g lavl je Na dan venčanja Kerol nije bila ner vozna. Bila je spokojna - i presrećna čekajući obred koji je trebalo da se održi pred zalazak sunca. Henrijeva želja bila je da prisustvuje samo šezdesetoro ljudi. Začudo, otac se složio s njim. Bio je srećan što se njegov jedinac konačno ženi i ponosan što je započeo sopstveni posao. Posle medenog meseca odlučila je da prestane da uzima pilule za kon tracepciju. - Spremni smo - viknula je Henrijeva majka. - A ti? - Odmah dolazim - uzvratila joj je Nensi. - Zvoni mi mobilni. Reci Kerol da ne gubi živce. Treba da se pojavi mo koji minut kasnije. Neka se Henri

krčka na tihoj vatri. Kerol se nasmejala. Brzo se sprijateljila s Rodnijevom suprugom i zato ju

 je zamolila da joj bude kuma na venčanju. - Kerol, predivna si - oduševljeno je uzviknula Nensi kad je ugledala nevestu.

Uz božanstvenu venčanicu i frizuru koju joj je napravio čuveni frizer, nosila je buket belih ruža i nakit koji joj je Henri kupio za venčanje. Kerol  je znala da nikada u životu nije bila lepša. - Rodni je zvao - rekla je Nensi. - Kaže da je Henri potpuno sabran. Verovatno tako deluješ na njega. Rodni kaže da požurimo da nam zalazak sunca ne bi promakao.

Henri ih je čekao na palubi očeve jahte. Ukipio se kad je video majku da seda pored bivšeg muža i lj ubi ga u obraz. A onda je ugledao sjaj u majčinim očima. - Bože!

91