Suhoj-35

D. Dragović: SUHOJ-35

Astronomski magazin

31. maj 2014.

SUHOJ-35

Ruski dvomotorni mlazni višenamenski avion, koga u NATO nazivaju

„Flakner-T+“, predstavlja „stealth“-lovca tzv. „4++ generacije“. Glavni proizvoĎač slavne moskovske holding-kompanije „Suhoj “, fabrika „КнААЗ“ u gradu Komsomoljsk na Amuru, ima zadatak da do 2015. vojnim snagama zemlje ispotuči 48 ovih letilica. Oni su već 2012. isporučili Vazduhoplovstvu federacije 5 prototipova radi probnih letova. NATO generali su očajni, jer je ovaj avion već sada u nekim segmentima bolji od njihovih ljubimaca.

1


Astronomski magazin

“Suhoj -35”.

U starom ruskom maniru, pod ovom oznakom se zapravo kriju dva odvojena, kompletno prepravljena derivata dugogodišnjeg trna u oku NATO-a, “Suhoja-27”.

Prva varijanta je konstruisana još tokom osamdesetih, kada je od kompanije “ Suhoj ” zatraženo da dubinski usavrši svog aduta, “Su-27”, stvorivši tada avion sa oznakom “Su-27M”1 (“M” od reči Модернизация ). Nova aerodinamička rešenja ruskih konstruktora povećala su pokretljivost letilkice, usavršena je avionika , povećan je domet, a montirani su i snažniji motori. Ubrzo je ova verzija dobila novo ime – “Su-35”, a prvi probni let zveden je u junu 1988. godine. Proizvedeno je ukupno 15 ovih aviona, od kojih su neki završili u akro -grupi probnih pilota “Русские Витязи“ vazduhoplovne baze

1

Interni naziv novog aviona bio je „T-10M“.

2


Astronomski magazin

Kubinka Moskovske oblasti. Nedugo potom, prvi „ Su-35 “ su modifikovani u „ Su-37 “, koji su posedovali vektorske motore2 i bili korišćeni kao tehnološki demonstratori.

2003. godine, “Suhoj ” je pristupio drugoj modernizaciji “Su-27 ” s namerom da proizvede ono što je kompanija nazvala 4++ generacijom3 lovaca, koji su trebali da predstavljaju prelazne aparate pre nego što stignu “Su PAK FA”4. Taj derivat, ne računajući “kanarde” (prednja krilca) i vazdušne kočnice , poseduje pojačani ram, unapreĎenu avioniku i radar, vektorske motore i smanjeni frontalni radarski odraz (RCS). Ratno vazduhoplovstvo Ruske federacije naručilo je 48 ovih lovaca, označenih za tu namenu kao “Su-35S”. Oba modela “Su-35 ” su namenjena za prodaju mnogim zemljama, uključujući Brazil, Kinu, indiju, Indoneziju i Južnu Koreju, ali za sada nema mnogo narudžbi, najviše zahvaljujući snažnom lobiranju Amerike i satelita. “ Suhoj ” je prvobitno imao u planu da inostranstvu proda najmanje 160 komada drugi put modernizovanog “Su-35 ”.

Lovac “Suhoj PAK FA”, odn “T-50”. Kada za par godina uĎe u naoružanje, pružaće superiornost u vazduhu i davaće podrĎku misijama na zemlji. Konstruktori su prevazičli ograničenja američkog F-22 “Raptora”. Avion je dug 19,8 m, raspon krila 14 m, a maksimalna težina uzletanja 35 tona.-

2

Mislim na TVS (thrust vestoring control ), vektorsku kontrolu potiska, sposobnost avionskih (ili raketnih)

motora da manipulišu pravcem potiska motora. Rusi ovaj metod nazivaju gasno-dinamičkom kontrolom (УВТ). Ovaj sistem su koristile i nacističke rakete „ V-2 “, a danas sve interkontinentalne rakete i bezbrojni , „Су-30 projektili svih namena. Skoro svi borbeni avion XXI veka imaju ovakve motore: F-22 „R a p t o r “ И“ , itd. MK 3 Uslovna oznaka koja ukazuje da se sve karakteristike aviona, ne računajući „stelt “ tehnologiju, približavaju avionima pete generacije. Drugim rečima, lovac je ispred letilica 4. generacije („Su-27 “, Mig.29“, „F-14“ i „F15“) a iza letilica 5 generacije (američkog „F-35“, ruskog „T-50“ i kineskog „J-20“). 4 „Сухой ПАК ФА“ („Перспективный Авиационный Комплекс Фронтовой Авиации“), lovac 5. generacije. Ovaj dvomotorni „stelt “ jednosed nosi fabričku oznaku „T-50 “. Namera je bila da budu naslednici „Miga-29“ i „Su-27 “. Bili su to prvi avioni sa „stealth“ tehnologijom u ruskoj avijaciji. Pet prototipova je poletelo 2010, a u naoružanje će biti pušteni 2016. Čitav program će koštati preko $10 milijardi. 3


Astronomski magazin

Amblem filijale u kojoj se proizvode “Suhoji”. U zavodu radi 13,5 hiljada ljudi, a godišnji obrt im je preko milijardu dolara. Fabrike proizvode još od 1934. godine, a u istoriji su sastavljali vojne avione takvih aviokonstruktora kao što su bili Tupoljev, Iljušin, Mikojan i Gurjevič, Suhoj i Berijev. Sertifikovani su snabdevač i američkog “Boeinga”.

ISTORIJA Sredinom 2006. godine započeta je proizvodnja prve serije “Suhoja-35 ”. Letna testiranja prvog aparata nove serije bila su planirana za 2007. godinu, ali zbog notornog kašnjenja u ruskoj vojnoj industriji, prvi letovi su izvedeni tek početkom 2008. godine.

Montaža prvog probnog aviona “Su-35” (борт № 901) završena je u leto 2007. u pogonima Gagarinovog Avijacionog zavoda “КнААЗ“ iz Komsomoljska na Amuru (rus. Комсомольский-на- Амуре авиационный завод имени Ю. А. Гагарина), posle čega je mašina bila predstavljena domaćoj i stranoj javnosti na tradicionalnom moskovskom aviosalonu MAKS 2007. ali samo kao neletni model. Prvi let probnog multifunkcionalnog lovca “ Su-35 ” sa motorima AЛ-41Ф1С proizvoĎača iz Ribinska НПО „Сатурн“ izvršen je 19. februara 2008. godine. Avion je uzleteo sa aerodroma naučnog centra u Žukovskom, a njim je upravljao probni pilot pukovnik Sergej Leonidovič Bogdan (1962).

Već sutradan, avion je predstavljen predsedniku ruske Federacije, V.V. Putinu i prvom vice-premijeru V.I. Zubkovu tokom njihove posete gradu Žukovskom. 7. jula 2008. “Su-35 ” je izvršio prvi demonstracioni let u Žukovskom. 2. oktobra iste godine, sa fabričkog aerodroma u Komsomoljsku poleteo je u vazduh i drugi prototip, izvršivši ukupno 20 letova. Do 3. oktobra 2008. godine izvedeno je 40 letova a do kraja marta 2009. 100 letova.

Tokom održavanja podmoskovskog avio -kosmičkog salona MAKS 2009, zaključen je najveći ugovor o kupovini bojevih aviona na sajmu u poslednjim decenijama. Dogovorena je isporuka 48 najnovijih višenamenskih lovaca “Su-35S” počev od 2012. a zaključno sa 2015. godine. Planirano je takoĎe da će se novi ugovor praviti 2015 -2020. godine. Juna 2010. godine kompanija “ Suhoj ” je objavila da je konačno završila sa preliminarnim testiranjima “Su-35 ”, te da su u potpunosti potvrĎene karakteristike kompleksa vojne opreme i superpokretljivosti, čime su se stekli uslovi da započnu državna testiranja o bojevoj primeni zajedno sa probnim pilotima Ratnog vazduhoplovstva Rusije.

3. maja 2011. u vazduh je poleteo prvi serijski “ Su-35S”.

4


Astronomski magazin

“Su-35” na aviosalonu MAKS 2011.

Tokom naredna 4 meseca izvršeno je ukupno 300 letova. Tom prilikom je postignuta maksimalna brzina od 2.400 km/h i visina od 18.000 metara. 2. decembra 2011. stigao je drugi serijski “Su-35S” (№ 902), a u naredna dva meseca još dva. Do 8. avgusta 2012. godine obavljeno je 650 probnih letova, te je Ministarstvo odbrane 25. decembra naručilo prvih šest serijskih aviona “ Su-35S”.

20. februara 2013. godine, stručnjaci instituta „ ЛИИ имени Громова“5 pristupili su testiranjima „Su-35S“. Očekuje se da će ta faza trajati godinu ipo dana, te da će se do 2015. obaviti planiranih 1.000 letova.

5

Letno-probni institut akademika M.M. Gromova, u koji spadaju naučni centar i aerodrom Žukovski. Institut poseduje najdužu pistu u Evropi, dugu 5,403 m, sa betoniranom površinom od 2,5 miliona m2. To je bila jedna od planiranih lokacija za testiranje i sletanje sovjetskog šatla „Буран“. Tu se od 1992. svake druge godine održavaju mežunarodne izložbe MAKS. 5


Astronomski magazin

Vazduhoplovstvo Rusije je 2013. godine po ručila 12 novih lovaca “Su-35S”. To je 25. decembra objavio zapovednik ruskog Ratnog vazduhopšlovstva general -pukovnik Viktor Bondarev. Na taj način, u letačkim jedinicama Rusije bilo je ukupno 22 jedinice. 12. februara 2014. godine, ratni sastav vojno-vazdušnih snaga Rusije popunjen je sa 12 novih lovaca “Su-35S”, koji su formalno isporučeni vazduhoplovstvu krajem prošle godine. Avioni su ušli u sastav naoružanja 23 -eg lovačkog vazduhoplovnog puka (aerodrom Dzjomgi vojne baze u Habarovskom Kraju6) iz sastava Treće komande Ratnog vazduhoplovstva i PVO Rusije.

KARAKTERISTIKE Iako spolja snažno podseća na “ Su-27 ”, “Su-35 ” je duboko modernizovan što se tiče nosećeg rama, avionike, pogona i oru žnih sistema. Tehnološka poboljšanja su dala kompaktniju i lakšu opremu, kao što je recimo radar, pomerajući centar gravitacije (težište) aviona u nazad. Ta poboljšanja su uklonila potrebu za “kanardima” i dovela do ukidanja tzv. “tandem triplana”7 koji su se pojavljivali kod nekih verzija “ Su-27 ” (slike dole). TakoĎe su izostale i leĎne vazdušne kočnice, koje su zamenjene suprotn im okretanjem vertikalnih stabilizatora prilikom ateriranja. MeĎu ostala aerodinamička poboljšanja spada i veće redukovanje vertikalnih (repnih) stabilizatora, manja grba iza

kabine i kraća projekcija “strele” krila.

“Suhoj -27K”. Ispred glavnih krila se vidi par manjih (“kanardi ”). Taj avion je bio prvi Ruski koji je 1. novembra 1989. konvencionalno sleteo na jedan nosač aviona.

6

Federalna jedinica Rusije na Dalekom istoku, na obali Tihog okeana. Aerodrom Dzjomgi (rus. Дзёмги) nalazi se na samo 8 km od grada Komsomolska na Amuru. 7 Misli se na tip aviona koji ima tri para površina za uzgon: prednja krilca, centralna krila i repne horizontalne stabilizatore. Neke od akrobatskih figura tokom leta vojnih aviona, kao npr. Pugačevljeva kobra i Kulbit, prvi put su izvedeni “Suhojima” i to baš zahvaljujuži tim trima površinama.

6


Astronomski magazin

“Suhoj -47” “Berkut”. Iako nikada nije serijski proizveden, mnoge napredne tehnologije su kasnije iskorišćene za lovca 4.5 generacije “Su-35M ” i prototip lovca 5 generacije “Su PAK FA”. TakoĎe se i ovde ispred glavnih krila vidi par manjih (“kanardi ”).

Ojačani konstruktivni ram se odlikuje velikom upotrebom titanijumskih legura, povećavajući rok trajaja lovca na oko 30 godina, ili 6.000 radnih sati, a maksimalnu nosivost pri uzletanju na 34,5 tona. U isto vreme, težina praznog aviona (bez oružja i goriva) uporediva je sa težinom od 16,5 tona “Su-27 ”. Količina goriva je povećana za više od 20% i iznosi 11,5 tona, a dodatkom spoljnjih rezervoara može da se poveća na 14,5 tona. Treba reći da je predviĎena i mogućnost punjenja gorivom u toku leta. “Suhoj ” poseduje poboljšanu celokupnu avioniku, u čijem srcu se nalazi sistem za obradu podataka koji se uveliko oslanja na interakcije čovek-mašina. Sistem, koji čine dva digitalna računara, prikuplja i obraĎuje podatke različitih taktičkih i letačkih sistema i prikazuje pilotu relevantne informacije na dva glavna višenamenska dis pleja, koji, zajedno sa tri sekundarna monitora, čine “stakleni kokpit ”. Avion sadrži i mnoga duga usvršavanja i poboljšanja, uključujući digitalni “ fly-by-wire” kontrolni sistem letenja, dok je pilot opremljen head-up displejem i naočarima za noćni let .

7


Astronomski magazin

“Su-35 ” je opremljen radarom sa hibridnim pasivnom elektronskom skenirajućom antenskom rešetkom 8 tipa НО35 „Ирбис “, koji predstavlja glavnu komponentu avionskog sistema za kontrolu vatre. Radar moskovskog proizvoĎača „ НИИП “ može da detektuje metu površine 3 m2 na udaljenosti do 400 km, i može da u isto vreme prati do 30 vazdušnih ciljeva, od čega njih 8 da obradi za napad. Radar takoĎe može da mapira teren ispod sebe koristeći različite režime rada, uključujući režim sintetičkog otvora9 (SAR). „Irbis“ je upotpunjen optičko -elektronskim nišanskim sistemom „ОЛС-35“ (rus. „Оптико- локационная станция -35 “) koji omogućava lasersko merenje udaljenosti i TV i infracrveno otkrivanje. “Su-35 ” je kompatibilan sa brojnim projektilima vazduh -vazduh kratkog i dugog dometa, precizno nevoĎen im oružjem vazduh-zemlja u koje spadaju projektili, “fuel-air ” bombe10 i rakete. Maksimalnu količinu oružja od 8 tona avion može da ponese pomoću 12 podvesnih tačaka.

Radar “Ирбис-Э“. Treba da se remontuje svakih 1.500 sati, a radni vek mu je 12 godina. Remont ne traje duže od 30 min. Prečnik rešetke je 90 cm, a čini je 1.772 prijemno-predajna modula. Radar može da prati

30 vazdušnih (ili 4 zemaljska cilja) i da u pravom trenutku odabere do 8 najzgodnijih za primarno gaĎanje aktivno samonavoĎenim raketama.

8

Radar ima maksimalnu snagu do 20 kW, te mogu da prate vazdušne ciljeve veličine nekoliko metara na daljini od 350-400 km, a cilj veličine 1 cm na daljini od ~90 km. 9

Osnovna karakterisitka je korišćenje relativnog kretanja antene iznad ciljnog regiona da bi se dobili jasni varijacije u koherentnom signalu, što u konačnom zbiru daje bolju prostornu r ezoluciju od konvencionalnog tipa radara. Danas se na ovaj način postiže rezolucija ispod 10 cm a u laboratorijama i ispod mm. 10 Termobarsko oružje čiji ekspoloziv koristi okolni vazduh da bi proizveo eksploziju veće temperature i snage, gde udarni talas t raje znatno duže nego kod konvencionalnih eksplozija. Većina klasičnih eksploziva predstavlja mešavinu goriva i oksidatora (npr. barut sadrži 25% goriva i 75% oksidatora), dok kod termobarskog oružja skoro 100% je gorivo. Ove bombe se koriste za rušenje tunela, pećina i bunkera. Žrtve umiru od nastalog vakuuma koji uništava pluća, i izaziva gućenje. Rusi koriste ove bombe protin Čečena, ali ništa nisu bolji ni Zapadnjaci, koji ih koriste protiv Talibana u Avganistanu. 8


Astronomski magazin

Optičko-elektronskim nišanskim sistemom „ОЛС-35“ za potragu, otkrivanje i prepoznavanje meta, merenja udaljenosti i praćenje ciljeva prednje i zadnje hemisfere. Gabarit ureĎaja – 76,6 × 54 × 76,3 cm; težina 71

kg; udaljenost traženja prednja polusfera 40 km, zadnja polusfera 70 km.

Pilotski kokpit je potpuno prilagoĎen složenim zadacima. Poseduje dva velika displeja u boji, sa potpuno dupliranim informacijama.

“Su-35 ” pokreće par turboreaktivna motora “АЛ-41Ф1C“ („Изделие 117 C“ , odn „Proizvod 117S“) sa forsažnom komorom , proizvedenih združeno u “ Suhoju”, NPO 9


Astronomski magazin

“Saturnu” i UMPO-u. Motori predstavljaju kompletno poboljšanu varijantu motora “ АЛ 31Ф“11 i konstruktivno predstavljaju „prvu etapu“ verzije motora „ A Л -41Ф1“ aviona pete generacije „Su PAK FA“.

Mlazni motori “Suhoja 35”. Snaga potiska svakog je 8.800 kg a u “forsažu” skoro 15.000 kg. D užina motora je 4,99 metara. Preo 80% detalja na novom tipu motora je inovativan u odnosu na motore prethodne generacije.

Mlaznice za vektorsko upravljanje mlazom sagorenih gasova “Suhoja 35S”.

Potisak motora se procenjuje na oko 14.500 kg, što je preko 2 .000 kg više od motora “ АЛ -31Ф“ koji pokreću lovce „ Su-27M “. Radni vek motora je oko 4 .000 sati, naspram

11

Modifikacija ovog motora je pre par godina prodata Kinezima za njihov prvi stelt avion „J-10“. Kinezi su

kupili 399 motora, od ćega su 2013. dali $500 miliona za 123 komada. Ugovor je potpisan još 1992. a čitav projekat su finansijski pomogli Kinezi.

10


Astronomski magazin

1.500 “ АЛ -31Ф“, a da bi kompenzovao odsustvo „kanarda“ motori poseduju sposobnost vektorske kontrole potiska.

Pored navedenog, “ Su-35 ” poseduje sposobnost superkrstarenja (nadzvučnog leta bez korišćenja dodatnog sagorevanja), što mu daje glavnu prednost u odnosu na konkurente koji to ne mogu. Materijali koji upijaju radarsko zračenje prekrivaju otvore motora i prednje delove kompresora motora, te za polovinu smanjuju radarski odraz aviona; čak je u kabina prepravljena da bi što lakše eliminisala radarske talase. Možda nije zgoreg da kažem da avion poseduje o pomoćni turbinski motor ВГТД ТА14-130-35 snage 105 kW proizvoĎača НПП " Аэросила". Motor obezbeĎuje klimatizaciju kabine i delova aviona i snabdeva naizmeničnom strujom odreĎene instrumente.

MODIFIKACIJE “Su-35S” – serijski lovac za Ratno vazduhoplovstvo Ruske federacije (ВВС России).

KORISNICI Rusko vazduhoplovstvo – 26 “Su-35S” prema stanju od 12. feb. 2014. U akrogrupi “Русские Витязи” avioni “Su-27 ” su zamenjeni sa “Su-35 ”.   

Ahtibunsk (aerodrom) – 10 kom. (feb. 2013.); Dzjomgi (vazduhoplovna baza) – 12 kom. Čkalovljev aviocentar u Lipeckom – 4 kom.

TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Tehničke karakteristike (podaci proizvoĎača “КнААЗ“)       

Posada: 1 čovek; Dužina: 22.18 m; Raspon krila: 14,75 m; Visina: 6,43 m;

Površina krila: 62,04 m 2; Ugao “strele” prednje ivice krila: 42°; TEŽINA: o o

o o

prazan: 19.000 kg;

normalna letna težina (2 × raketa РВВ- АЕ (Р-77) + 2 × ракета RР-73Э (Р73): 25.300 kg; maksimalna težina pri uzletanju: 34.500 kg; težina goriva: 11.500 kg;

MOTORI: tip motora: turboreaktivni sa frsažnom komorom u upravljivim vektorom o potiska; o potisak: maksimalni: 2 × 8.800 kg: pri forsažu: 2 × 14.500 kg; upravljanje vektorom potiska: o uglovi otklona vektora potiska: ±15° u ravni; brzina otklona vektora potiska: 60°/sec.



 

 

11


Astronomski magazin

težina motora: 1.520 kg: površina radarskog rasipanja: 0,5 – 2 m2; o



Letne karakteristike Maksimalna brzina: o pri zemlji: 1.400 km/h; na visini: 2.500 km/h (2,25 Maha, na visinama iznad 11 km); o o bez „forsaža“: 1,1 Mah; Dolet: pri zemlji (visina 200 m, brzina 0,7 Maha): 1.580 km; o o na visini: bez dodatnih tankova: 3.600 km; sa 2 tanka od po 2.000 l: 4.500 km; Plafon leta: 18.000 metara;





 



12

D. Dragović: SUHOJ-35  



Astronomski magazin

Brzina penjanja: >280 m/s;

Dužina: uzletanje (sa forsažom): 450 m; o o sletanje (sa padobranom i kočnicama): 650 m; Opterećenje krila: pri normalnoj uzletnoj težini: 410 kg/m 2; o o pri max. uzletnoj težini: 611 kg/m2;

Naoružanje    

Mitraljez: 30 mm ГШ-30-1 sa 150 redenika; Težina naoružanja: 8.000 kg;

Podvesne tačke: 12; Naoružanje: vazduh-vazduh: rakete velikog dometa: РББ-БД/K-37 (AA-X-13 „ Arrow “); sredsnjeg dometa: 6 × Р-27ЭР (АА-10 „ Аlamo“), Р-27П, Р-27Т; 10 × РВВ- АЕ/К-77 (АА-12 „ Аdder “); kratkog dometa: 4 × Р-73 (АА-11 „ Аrcher “); o vazduh-zemlja: protivbrodske rakete: 6 × Х-31 (AS-17 „Krypton“); 2 × Х-59М (AS-13 „Kingboat “); raketa velikog dometa vazduh-zemlja; precizno-navoĎeni projektili: 6 × Х-29 (AS-14 „Kedge“) Х-25 (AS-10 „Karen“); С-25ЛД; 6 × КАБ-500; КАБ-1500; o







 







 



    



nenavoĎeni projektili: С-25 (НАР); С-8; bombe različite namene i kalibra do 1.500 kg;   

13


Astronomski magazin

14


Astronomski magazin

Avionika Lovci „Su-35S“ koriste radare sa pasivnom faznom antenskom rešetkom Н035 „Ирбис “. Каrakteristike radara 

Frekventni opseg: X (8.12 GHz);



Prečnik fazne rešetke: 900 mm;



Broj prijemno-predajnih modila: 1772; Ugao posmatranja: 240° (±120°); Srednja snaga: 5.000 W; Pik snage: 20.000 W;



Daljina nalaženja ciljeva:

  

sa tragom na radaru od 3 m2: na kursu sudara: 350-400 km (u zoni 100 kv. stepeni, na fonu neba); sa tragom 0,01 m2: do 90 km;

o



o

Ciljevi:



o o

naoružavanje i praćenje: 4 na zemlji ili 30 u vazduhu: jednovremeno gaĎanje: raketama sa poluaktivnom samonavoĎenom glavom (P-27Р, Р-27ЭР) – ne više od 2 cilja; raketama sa aktivnom samonavoĎenom glavom (Р-77, РВВ- АЕ, РВВ-СД, Р-37) – ne više od 8;

15


Astronomski magazin

16

Suhoj-35

Recommend Documents