СТИЛСКЕ ФИГУРЕ “УЏБЕНИК” ОСНОВНИХ ПОЈМОВА И КАКО ИХ НАУЧИТИ И ПРЕПОЗНАТИ
ЕПИТЕТ БЛИЖЕ, ЛЕПШЕ ОПИСУЈЕ ПЕСНИЧКУ СЛИКУ, ДОПУНОСИ ПОЕТИЧНОСТИ И СЛИКОВИТОСТИ ИЗРАЗА ПЕСНИКА НАЈЧЕШЋА СТИЛСКА ФИГУРА КОРИСТИ СЕ У СВИМ ВРСТАМА И РОДОВИМА КЊИЖЕВНОСТИ НЕМА ОГРАНИЧЕЊА У УПОТРЕБИ ПОКЛАПА СЕ СА ФУНКЦИЈОМ АТРИБУТА У ГРАМАТИЦИ ЈЕДИНА ОПАСНОСТ ЈЕ ДА СЕ МОЖЕ ПРЕТЕРАТИ СА УПОТРЕБОМ ЕПИТЕТА, ТАДА КЊИЖЕВНО ДЕЛО ОБИЧНО ОКАРАКТЕРИШУ КАО “СЛАДУЊАВО”
ПРИМЕРИ: МИРИСНО ЦВЕЋЕ ОКИТИЛО ЈЕ СВАКИ КУТАК ЛИВАДЕ НЕ ГОВОРИМ ВИШЕ ЈЕЗИКОМ КРИЛАТИМ ГРАНАТО ДРВО НЕМО ЈЕ СТАЈАЛО НАД ГРАДОМ ЈУТРО ЈЕ БИЛО ЛЕПО, СВЕЖЕ; МАЛИ ШАРЕНИ ОБЛАЦИ СТАЈАЛИ СУ КАО ЈАГАЊЦИ НА БЛЕДОМ, ВЕДРОМ АЗУРУ МРАК ЈЕ. НА ДНУ ШУМЕ ИЗ МАЛЕНА ВРЕЛА КАПЉЕ ТРОМА ВОДА И ТИХ ГРГОЉ СТОЈИ. КОРИТУ ЈЕ НА РУБ НИЈЕМА СЈЕНА СЕЛА, ПА У МИРУ ГЛУВУ ЗВОНКЕ КАПЉЕ БРОЈИ.
СТАЛНИ ЕПИТЕТ ВЕЗУЈУ СЕ УЗ ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ТО ЗНАЧИ ДА СЕ ОДРЕЂЕНИ ПРИДЕВИ ПОЈАВЉУЈУ КАО СТАЛНИ ПРАТИОЦИ ОДРЕЂЕНИХ ИМЕНИЦА ТАКВЕ КОНСТРУКЦИЈЕ НАЗИВАЈУ СЕ ЈОШ ОКАМЕЊЕНИ ЕПИТЕТИ
ПРИМЕРИ: РУЈНО ВИНО
ВЈЕРНА ЉУБА БРИТКА САБЉА РУСА КОСА БОЈНО КОПЉЕ ОЧИ ЧАРНЕ
БЕЛИ ДВОРИ, БЕЛА КЊИГА, БЕЛО ГРЛО, БЕЛА ВИЛА, БЕЛИ ДАНАК
КОМПАРАЦИЈА СТИЛСКА ФИГУРА КОЈА СЕ ЈОШ ЗОВЕ ПОРЕЂЕЊЕ
ТО ЈЕ КЊИЖЕВНИ ПОСТУПАК КОЈИМ СЕ НЕЈАСНЕ, НЕПОЗНАТЕ ПОЈАВЕ УПОРЕЂУЈУ СА ПОЗНАТИМ, СЛИЧНИМ ПОЈАВАМА ИЛИ ПРЕДМЕТИМА ДА БИ СЕ ПРИБЛИЖИЛЕ ЧИТАОЦУ И УЧИНИЛЕ СЕ РАЗУМЉИВИЈИМ УМЕТНИЧКО ПОРЕЂЕЊЕ ИМА ЕСТЕТСКО И САЗНАЈНО ДЕЈСТВО НА ЧИТАОЦА САСТОЈИ СЕ ИЗ ТРИ ДЕЛА: 1) ОНО ШТА СЕ ПОРЕДИ 2) ВЕЗА КАО, ПОПУТ, НАЛИК НА, СЛИЧАН 3) ОНО СА ЧИМ СЕ ПОРЕДИ
ПРИМЕРИ: ЛИЦЕ БЕЛО КАО СНЕГ, ОБРАЗИ РУМЕНИ КАО КРВ, ОЧИ ЦРНЕ КАО ДРВО АБОНОСА САМ ОСТАДЕ У СРИЈЕМУ РАЈКО КАО СУВО ДРВО У ПЛАНИНИ И ДОК ГОЛА ДУША ПЛАЧЕ У ДНУ МЕНЕ ТРНЕМ КАО ЗВИЈЕЗДА САМ У СВОМЕ ЈАДУ ЈЕДНО ОСЕЋАЊЕ ЈЕ ДАНАС ОТИШЛО КАО ПУТНИК КАД КРЕНЕ ПО ПУТУ
МЕТАФОРА ЈЕДНА ОД НАЈСЛОЖЕНИЈИХ И НАЈЛЕПШИХ СТИЛСКИХ ФИГУРА СТИЛСКА ФИГУРА ПОРЕЂЕЊА ФИГУРА ПРЕНЕСЕНОГ ЗНАЧЕЊА ПРЕ СВЕГА ФИГУРА ПОЕЗИЈЕ МЕТАФОРУ ЈОШ ЗОВУ И СКРАЋЕНО ПОРЕЂЕЊЕ ИМА ДЕО КОЈИ СЕ ПОРЕДИ, ДЕО СА КОЈИМ СЕ ПОРЕДИ, АЛИ ЈЕ ИЗБАЧЕНА СВЕЗА КАО, ПОПУТ И СЛ. СВАКА РЕЧ ПОРЕД СВОГ ОСНОВНОГ ЗНАЧЕЊА МОЖЕ ДОБИТИ И ДРУГО, ПРЕНЕСЕНО (=СКРИВЕНО) ЗНАЧЕЊЕ
ПРИМЕРИ: КАД ГОВОРИ ГРОМОВИ ПУЦАЈУ, КАД ПОГЛЕДА МУЊЕ СИЈЕВАЈУ ОБЛАК СЕ ВИЈЕ ПО НЕБУ ВЕДРОМЕ ЛЕПИ РАНКО ПО ДВОРУ БИЈЕЛОМЕ ТИЈО НОЋИ, / МОЈЕ ЗЛАТО СПАВА; ЗА ГЛАВОМ ЈОЈ / ОД БИСЕРА ГРАНА, А НА ГРАНИ / КÂ ДА НЕШТО БРУЈИ, ТО СУ ПАЛИ / СИЋАНИ СЛАВУЈИ... СВЕ СУ ЊЕГОВЕ НАДЕ И СВИ НАПОРИ ПРЕТРПЕЛИ БРОДОЛОМ НЕШТО ПРЕТУРАЈУ ПО ПЕПЕЛУ ПРОШЛОСТИ
СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА ТО ЈЕ ВИД ПОРЕЂЕЊА КОЈИ СЕ ИСКАЗУЈЕ КОНТРАСТОМ САСТОЈИ СЕ ИЗ ТРИ ДЕЛА: 1.
ПИТАЊЕ
2.
НЕГАТИВАН ОДГОВОР
3.
ПОЗИТИВАН ОДГОВОР ЈАВЉА СЕ У НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ СВИХ СЛОВЕНСКИХ НАРОДА У НАШОЈ ПОЕЗИЈИ ПРВИ ЈЕ ЗАПАЗИО И ФОРМУЛИСАО ЈАКОБ ГРИМ ПРЕВОДЕЋИ НАШЕ ЕПСКЕ ПЕСМЕ
ПРИМЕРИ: ШТА СЕ БИЈЕЛИ У ГОРИ ЗЕЛЕНОЈ? АЛ` ЈЕ СНИЈЕГ АЛ` СУ ЛАБУДОВИ? ДА ЈЕ СНИЈЕГ ВЕЋ БИ ОКОПНИО, ЛАБУДОВИ ВЕЋ БИ ПОЛЕТЈЕЛИ. НИТ` ЈЕ СНИЈЕГ, НИТ` СУ ЛАБУДОВИ, НЕГО ШАТОР АГЕ ХАСАН-АГЕ.
ЈА ЛИ ГРМИ, ЈАЛ СЕ ЗЕМЉА ТРЕСЕ? ЈА СЕ БИЈЕ МОРЕ О МРАМОРЈЕ? ЈА СЕ БИЈУ НА ПОПИНИ ВИЛЕ? НИТИ ГРМИ, НИТ` СЕ ЗЕМЉА ТРЕСЕ, НИТ` УДАРА МОРЕ О МРАМОРЈЕ, НИ СЕ БИЈУ НА ПОПИНА ВИЛЕ, ВЕЋ ПУЦАЈУ НА ЗАДРУ ТОПОВИ: ШЕНЛУК ЧИНИ АГА БЕЋИР-АГА УХВАТИО МАЛОГ РАДОЈИЦУ.
КОНТРАСТ ВЕОМА УПЕЧАТЉИВА СТИЛСКА ФИГУРА, КОЈА ПОДРАЗУМЕВА УСПЕЛО И ЕФИКАСНО ПОРЕЂЕЊЕ ПО СУПРОТНОСТИ КАД СЕ ДВЕ ПОЈАВЕ, ДВА ЛИКА, ДВА ПОЈМА, ДВА ОСЕЋАЊА СУПРОТНИХ ОСОБИНА СТАВЕ ЈЕДНО ПОРЕД ДРУГОГ ДА БИ СЕ ПОЈАЧАО ЊИХ УТИСАК КОНТРАСТ СЕ ЈОШ ЗОВЕ И АНТИТЕЗА ОВО ЈЕ ВАЖНА ФИГУРА ЗАТО ШТО ПОСТАЈЕМО СВЕСНИЈИ ОСОБИНА НЕКИХ ЛИКОВА У КЊИЖЕВНОСТИ КАДА ИМ НАСУПРОТ ПОСТАВИМО САСВИМ РАЗЛИЧИТЕ ЛИКОВЕ
ПРИМЕРИ: ЈА БОСИЉАК СЕЈЕМ МЕНИ ПЕЛИН НИЧЕ. НЕМАЧКЕ ЛАДНЕ РЕЧИ МИСУ СКРОЈЕНЕ ЗА ФРАНЦУСКА ТОПЛА ОСЕЋАЊА, А ФРАНЦУСКИ ЛАКИ МОЗАК НИЈЕ СКРОЈЕН ЗА НЕМАЧКЕ ТЕШКЕ МИСЛИ. ТИ ЗА МИРОМ ЖУДИШ, БОГАТ УСПОМЕНА А МЕНЕ УБИ ПОКОЈ И МРТВИЛО ТИ: БЈЕГУНАЦ ВЈЕЧНИ; ЈА: САПЕТА ЗВЈЕР, ПРОГНАШЕ НАС ОБА: МЕНЕ ЛАНАЦ ДРЖИ, ТЕБЕ ВЈЕТРА КРИЛО. ЗЛА ПОГЛЕДА И ДОБРА ЈУНАКА.
ПОСЕБНЕ ВРСТЕ КОТРАСТА
ОКСИМОРОН ДВЕ РЕЧИ СУПРОТНЕ ПО ЗНАЧЕЊУ, КАД СЕ НАЂУ ЈЕДНА ПОРЕД ДРУГЕ, СЛИВАЈУ СЕ У ЈЕДАН ПОЈАМ ПРИМЕР: ЗДРАВО БОЛЕСТАН, МУДРА БУДАЛА, РЕЧИТО ЋУТАЊЕ О ЗМИЈСКО СРЦЕ ИСПОД ЦВЕТНОГ ЛИКА! ЖИВИ ЛИ ИКАД АЖДАЈА У ТАКВОЈ ПЕЋИНИ ДИВНОЈ? ЧУДОВИШТЕ КРАСНО ДЕМОНЕ АНЂЕОСКИ! КОПЧЕ ПЕРЈА ГОЛУБИЈЕГА! ЈАГЊЕ КРВОЖЕДНО!...
ПОСЕБНЕ ВРСТЕ КОТРАСТА ПАРАДОКС РЕЧ ЈЕ ГРЧКОГ ПОРЕКЛА, ЗНАЧИ НЕОЧЕКИВАН, НЕОБИЧАН. У АНТИЧКОЈ РЕТОРИЦИ ЦЕНИЛА СЕ ТАКВА СПОСОБНОСТ ГОВОРНИКА ДА ПОВЕЖЕ ДВА ПОЈМАКОЈИ СУ ПРОТИВРЕЧНИ ЈЕДАН ДРУГОМ НАИЗГЛЕД НЕМОГУЋА МИСАО, ЈЕР ИЗНЕНАЂУЈЕ СВОЈИМ ОБРТОМ У ДОНОШЕЊУСУПРОТНИХ И НЕЛОГИЧНИХ ЗАКЉУЧАКА, А КОЈИ ОПЕТ ИСКАЗУЈУ НЕКУ МУДРОСТ И ИСКУСТВО. ПРИМЕР: СРЕЋАН ЈЕ ОНАЈ КОЈИ НЕМА МНОГО СРЕЋЕ. ПРЕВЕЛИКО ЗАДОВОЉСТВО НИЈЕ ЗАДОВОЉСТВО.
СОКРАТ: ”ЗНАМ ДА НИШТА НЕ ЗНАМ”
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА СТИЛСКА ФИГУРА ПРЕНЕСЕНОГ ЗНАЧЕЊА ПРОСТО ОБЈАШЊЕЊЕ БИЛО БИ ДА ЈЕ ТО ДАВАЊЕ ЉУДСКИХ ОСОБИНА НЕЖИВИМ ПРЕДМЕТИМА И ПОЈАВАМА, ЖИВОТИЊАМА И БИЉКАМА И ДР. РАЗВИЛА СЕ ИЗ КОМПАРАЦИЈЕ И МЕТАФОРЕ У ЈАЧЕМ ЗАНОСУ И ИНТЕНЗИВНИЈЕМ ДОЖИВЉАЈУ ПРИРОДЕ ЧОВЕК ЗАМИШЉА ДА И СТВАРИ ОСЕЋАЈУ, ДА И У ЊИМА ИМА ДУШЕ
ПРИМЕРИ: И ОВАЈ КАМЕН ЗЕМЉЕ СРБИЈЕ ШТО ПРЕТЕЋ СУНЦУ ДЕРЕ КРОЗ ОБЛАК СУМОРНОГ ЧЕЛА МРАЧНИМ БОРАМА О ВЕКОВЕЧНОСТИ ПРИЧА ДАЛЕКОЈ ПЛАНИНСКИ ВРХУНЦИ НАТМУРЕНО ВИРЕ ИЗ МАГЛЕ КАО СНАЖНИ, НАМРГОЂЕНИ ДИВОВИ, ПОКИСНУЛИ И РАЗЉУЋЕНИ НА ЛЕДЕНУ СТУДЕН ПОЗНЕ ЈЕСЕНИ.
ГРАДАЦИЈА ПОСТУПНО НИЗАЊЕ ПРЕДСТАВ, ПОЈМОВА ИЛИ ОСЕЋАЊА ПО ЊИХОВОЈ ЈАЧИНИ ЗОВЕ СЕ ГРАДАЦИЈА ВЕОМА ЈЕ СЛИКОВИТА СТИЛСКА ФИГУРА ЊОМЕ СЕ ЧИТАЛАЦ ПОСТЕПЕНО ДОВОДИ ДО КУЛМИНАЦИЈЕ, ДО ЗАВРШНЕ НАЈЈАЧЕ СЛИКЕ У КОЈОЈ СЕ СЛИВАЈУ СВЕ ПРЕТХОДНО НАВЕДЕНЕ СЛИКЕ
ПРИМЕРИ: КАО МЛАДО ВИНО КАО ПЛАХЕ КИШЕ КАО МОРЕ КАД СЕ УЗГИБА, ЗАПЕНИ, НОЋАС СЕМЕ БУНЕ РАЂА СЕ У МЕНИ. СВА ЈЕ МОЈА ДУША ИСПУЊЕНА ТОБОМ, КАО ТАМНА ГОРА СТУДЕНОМ ТИШИНОМ; КАО МОРСКО БЕЗДНО НЕПРОВИДНОМ ТМИНОМ КАО ВЕЧНИ ПОКРЕТ НЕВИДЉИВИМ ДОБОМ.
ХИПЕРБОЛА ЈЕ СТИЛСКА ФИГУРА ПРЕУВЕЛИЧАВАЊА ЊОМЕ СЕ ПОСТИЖЕ ПОЈАЧАВАЊЕ ЕМОЦИЈА И ИСТИЦАЊЕ СЛИКА ВЖНИХ ЗА КЊИЖЕВНО ДЕЛО ХИПЕРБОЛА МОЖЕ БИТИ ПРЕТЕРАНО УВЕЛИЧАВАЊЕ ИЛИ СМАЊИВАЊЕ ПОЈАВА
ПРИМЕРИ: ЈА САМ ГАЗИО У КРВИ ДО КОЛЕНА
СТО ГОДИНА И ТРИ СВЕМИРА МОЈА ЈЕ ЉУБАВ ДАЛЕКО ОД МЕНЕ КОЛИКО ЈЕ ДИВНА И ЛИЈЕПА ЧЕЛО ЈОЈ ЈЕ ВИСОКА ПЛАНИНА У ЛИЦУ ЈЕ БИЈЕЛА И РУМЕНА ИЗДАЛЕКА ДВОРУ СВЈЕТЛОСТ ДАВА НОКТИ СУ МУ ОРАТИ БИ МОГ`О УБИ МАРКО ДВЕ ИЉАД ТУРАКА
АЛЕГОРИЈА СЕ ЈОШ НАЗИВА И ПРОШИРЕНОМ МЕТАФОРОМ
КАДА СЕ МЕТАФОРА ПРОШИРИ НА ДЕО ИЛИ НА ЦЕЛО КЊИЖЕВНО ДЕЛО (ПЕСМУ, ПРИЧУ, БАЈКУ) У АЛЕГОРИЈИ ЈЕ ПРЕНЕСЕНО ЗНАЧЕЊЕ ДРУГАЧИЈЕ ФОРМУЛИСАНО: РЕЧИ ЗАДРЖАВАЈУ СВОЈЕ ОСНОВНО ЗНАЧЕЊЕ, АЛИ СЕ СМИСАО ЦЕЛЕ СЛИКЕ ОДНОСИ НА НЕШТО ДРУГО ИСПОД АЛЕГОРИЈСКЕ СЛИКЕ СЕ ЧЕСТО КРИЈЕ НЕКА ПОРУКА КОЈУ НЕ МОЖЕ ДА СХВАТИ ОНАЈ КОЈИ СЕ НЕ ДОСЕТИ ДА ЈЕ У ПИТАЊУ АЛЕГОРИЈА
ПРИМЕРИ: ВИЛА ГНЕЗДО ТИЦА ЛАСТАВИЦА, ВИЛА ГА ЈЕ ЗА ДЕСЕТ ГОДИНА, А ЈУТРОС ГА ПОЧЕ ДА РАЗВИЈА, ДОЛЕТИ ЈОЈ СИВ ЗЕЛЕН СОКОЛЕ ОД СТОЛИЦЕ ЦАРА ЧЕСТИТОГА ПА ЈОЈ НЕДА ГНЕЗДО ДА РАЗВИЈА. ТОМ СЕ СВАТИ НИШТА НЕ СЕЋАЈУ: ДОСЕТИ СЕ СТОЈАНОВА ЉУБА. ОВА АЛЕГОРИЈА ОДНОСИ СЕ НА ПЕСМУ “РОПСТВО ЈАНКОВИЋ СТОЈАНА”, У КОЈОЈ СЕ СТОЈАН ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА ТАМНИЦЕ ВРАЋА КУЋИ И У СВОМ ДОМУ ЗАТИЧЕ ЖЕНИНЕ ПРОСЦЕ И СВАТОВЕ.
МЕТОНИМИЈА СЕ КАО И МЕТАФОРА ЗАСНИВА НА ПРОМЕНИ ЗНАЧЕЊА РЕЧИ КОД МЕТАФОРЕ ЈЕ ТА ПРОМЕНА ЗНАЧЕЊА ОБИЧНО ВЕЗАНА ЗА НЕКУ СЛИЧНУ ОСОБИНУ ДОК ЈЕ У МЕТОНИМИЈИ ПРЕНОШЕЊЕ ЗНАЧЕЊА ИЗВРШЕНО ПО НЕКОЈ ЛОГИЧКОЈ ВЕЗИ МЕЂУ ПРЕДМЕТИМА КОЈЕ ТЕ РЕЧИ ОЗНАЧАВАЈУ. НПР СЕДА КОСА НЕ ОЗНАЧАВА ОСОБУ КОЈА ЈЕ СЕДА НЕГО ПОДРАЗУМЕВА ДА СЕ ГОВОРИ О СТАРОСТИ С КОЈОМ ЈЕ У ЛОГИЧКОЈ ВЕЗИ. РАЗЛИКА: ДОДАВАЊЕМ ВЕЗЕ КАО ОД МЕТАФОРЕ МОЖЕ ДА СЕ НАПРАВИ ПОРЕЂЕЊЕ ОД МЕТОНИМИЈЕ НЕ МОЖЕ
ПРИМЕРИ: РАНИ МАЈКА ДВА НЕЈАКА СИНА, У ЗЛО ДОБА У ГЛАДНЕ ГОДИНЕ, НА ПРЕСЛИЦУ И ДЕСНИЦУ РУКУ. АКО СИ СТАРИЈИ ПО КАПИ ПО ГЛАВИ СИ МЛАЂИ ОД МЕНЕ (У ОВОМ ПРИМЕРУ КАПА ЗНАЧИ ЧИН У ВОЈСЦИ, А ГЛАВА ОЗНАЧАВА ПАМЕТ) БИЋЕ ТУ ДИЗАЊА ДИМА И ДИЗАЊА ПУСТЕ ПРАШИНЕ, АЛИ СЕ НИ КУЋА ПОМЕСТИ НИ ВАТРА УКРЕСАТИ НЕЋЕ (ДИМ И ПРАШИНА ОЗНАЧАВАЈУ УЗАЛУДАН ПОСАО КОЈИМ СЕ ИЗАЗИВА БУКА, А ДРУГИ СТИХ ОЗНАЧАВА НЕМОГУЋНОСТ ДА СЕ НА ТАКАВ НАЧИН СРЕДЕ СТВАРИ)
СИМБОЛ КАО СТИЛСКА ФИГУРА СИМБОЛ ЈЕ РЕЧ ИЛИ СКУП РЕЧИ КОЈЕ, ОЗНАЧАВАЈУЋИ КОНКРЕТАН ПРЕДМЕТ, УПУЋУЈУ НА НЕКИ АПСТРАКТНИ ПОЈАМ ИЛИ ПОЈАВУ. СИМБОЛОМ ПЕСНИК НЕКОМ НЕСВАКИДАШЊЕМ ПРЕДМЕТУ ПРИДАЈЕ ШИРЕ ЗНАЧЕЊЕ, ДУБЉИ СМИСАО. НАЈУПЕЧАТЉИВИЈИ ЈЕ СИМБОЛ КАДА ЧИТАЛАЦ САМ НАСЛУТИ ИЛИ ПОГОДИ СИМБОЛИЧНУ СЛИЧНОСТ ПРЕДМЕТА И АПСТРАКТНЕ ПОЈАВЕ С КОЈОМ СЕ ТАЈ ПРЕДМЕТ ДОВОДИ У ВЕЗУ.
ПРИМЕРИ:
ЈОВАН
ДУЧИЋ
“МРАВИ”
СВЕ ПУТЕМ КОЈИ ВОДИ СЛАВИ, КРЕНУШЕ КАО ВОЈСКА МРАКА. БИЋЕ СЕ ДАНАС КАО ЛАВИ У НОЋИ ТУЂЕГ МРАВИЊАКА. УЧИНИЋЕ ГА ОПШТИМ ГРОБОМ, СВУД ОСТАВИВИШИ СМРТ И СЕНКЕ; ПОНЕЋЕ СВОЈЕ МРТВЕ СА СОБОМ. И НОВО БЛАГО И СВЕ ЖЕНКЕ.
А ВРАТИЋЕ СЕ МИРНО ТАДА, СВЕ КАО РЕКЕ КОЈЕ ПЛАВЕ, ДОКЛЕ ЗА КРВАВ ЗАПАД ПАДА КРУПНО И СТРАШНО СУНЦЕ СЛАВЕ.
ЕУФЕМИЗАМ ОЗНАЧАВА УБЛАЖАВАЊЕ ЗЛЕ, ОПАСНЕ ИЛИ НЕПРИСТОЈНЕ РЕЧИ ИЛИ ИЗРАЗА РЕЧЈУ И ИЗРАЗОМ ДОБРИМ, ПРИЈАТНИЈИМ И БЕЗОПАСНИЈИМ ЗНАЧЕЊЕМ. КАДА ПИСАЦ ЖЕЛИ ДА ГРУБ, ОШТАР, УВРЕДЉИВ ИЛИ ПРОСТАЧКИ ИЗРАЗ ЗАМЕНИ РЕЧЈУ КОЈА ЈЕ МНОГО БЛАЖА, ОНДА ЋЕ ЗА ПИЈАНЦА РЕЋИ ДА ЈЕ МАЛО ВЕСЕО ИЛИ ЗАГРЕЈАН, ЗА ЛОПОВА ДА ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ПРИЛИЧНО ВОЛИ ТУЂЕ, ЗА ПРОСТАКА ДА ЈЕ ЧОВЕК БЕЗ ЛЕПИХ МАНИР... У ЗАВИСНОСТИ У ККВОМ ЈЕ ОДНОДУ ПИСАЦ ПРЕМА ОСОБИ О КОЈОЈ ГОВОРИ МОЖЕ ДЕЛОВАТИ ПОДСМЕШЉИВО, ИРОНИЧНО ИЛИ ЧАК ПОНИЖАВАЈУЋЕ.
ПРИМЕРИ: ОН НИЈЕ ВИШЕ МЕЂУ ЖИВИМА. О ЊЕМУ СЕ ДАВНО НИШТА ДОБРО НЕ ЧУЈЕ. НЕЧАСТИВИ ЈЕ УШАО НА ВРАТА. (У СТАРА ВРЕМЕНА ИЗ СТРАХА ЉУДИ НИСУ ИЗГОВАРАЛИ РЕЧ ЂАВО ИЛИ САТАНА)
ИРОНИЈА ИРОНИЈОМ СЕ РЕЧИМА ПРИДАЈЕ СУПРОТАН СМИСАО ОД ОНОГ КОЈЕ ИМАЈУ У СВОМ ОСНОВНОМ, БУКВАЛНОМ ЗНАЧЕЊУ. ИРОНИЈУ МОЖЕМО РАЗУМЕТИ САМО АКО ЗНАМО КОНТЕКСТ, АКО НАМ ЈЕ ПОЗНАТО ДЕЛО У ЦЕЛИНИ ИЛИ АКО ЈЕ ТО НЕКА НАМА ПОЗНАТА СИТУАЦИЈА. ОВОМ ФИГУРОМ ПИСАЦИЗРИЧУЋИ ЈЕДНО МИШЉЕЊЕ ПОСТИЖЕ ДРУГО СУПРОТНО ЗНАЧЕЊЕ.
ПРИМЕРИ: А ЗА ЊИМЕ ТАПКА, ТРЧИ, СКАКУЋЕ
ЈУНАЧКЕ КРВИ НАЈМЛАЂИ СИН.
НАЗИВ ЋОРОВИЋЕВЕ ПРИПОВЕТКЕ “БАРОН ИЗ ДАНГУБИЦЕ”
“ЖИГОВЕ УДАРА НАРОЧИТИ ЧИНОВНИК У БЕЛОМ, СВЕЧАНОМ ОДЕЛУ И БЛАГО УКОРЕВА НАРОД: “ПОЛАКО, ЗА БОГА, ДОЋИ ЋЕ СВАКИ НА РЕД!”
САРКАЗАМ ЗАЈЕДЉИВ И ПОНИЖАВАЈУЋИ РАЗГОВОР СА ЛИЧНОШЋУ ПРЕМА КОЈОЈ СЕ ИСКАЗУЈЕ ОТВОРЕНО НЕПРИЈАТЕЉСКИ И ЦИНИЧАН ОДНОС. У АНТИЧКОМ ГОВОРНИШТУ ТО ЈЕ БИО ИЗРАЗ ЗА ЈЕТКУ ИРОНИЈУ, ОДНОСНО ПОРУГУ, СПРЕМНОСТ ДА СЕ ПРОТИВНИК ПОРАЗИ И ПОНИЗИ. У НАШИМ НАРОДНИМ ПЕСМАМА ИМА ОКРУТНЕ ШАЛЕ, ПОГОТОВО У КЛЕТВАМА.
ЗА РАЗЛИКУ ОД ХУМОРА, САРКАЗАМ ЈЕ УГЛАВНОМ НЕГАТИВАН, С НАМЕРОМ НЕ САМО ДА ПРОТИВНИКА ПОРАЗИ ВЕЋ И ПОНИЗИ.
ПРИМЕРИ: ГОРИ МУ ОБРАЗ К`О МОКРА ПОЊАВА
ТВОЈ ЈЕ СИНАК ЈУНАК БИО, АКО Ј` УМ`О КАМЕН ГРИСТИ МОРА ДА СЕ УГОЈИО” ДАБОГДА ХЛЕБА НЕ УМЕО ЈЕСТИ
СИНЕГДОХА ВРСТА СТИЛСКЕ ФИГУРЕ БЛИСКА МЕТОНИМИЈИ КОЈА СЕ ЗАСНИВА НА САЗНАЊУ ЈЕДНОГ ПОЈМА ПОСРЕДСТВОМ ДРУГОГ ПОЈМА ИЛИ РЕЧИ НА ОСНОВУ ЊИХОВЕ УЗАЈАМНЕ ЗАВИСНОСТИ. У ЊОЈ СЕ ВРШИ ЗАМЕНА ПОЈМОВА ПРЕМА СПОЉАШЊИМ И МАТЕРИЈАЛНИМ ЗНАЦИМА ИЛИ СЕ УЗИМА ЈЕДИНА УМЕСТО МНОЖИНЕ, ДЕО УМЕСТО ЦЕЛИНЕ И ОБРНУТО.
ПРИМЕРИ: НА КОСОВУ ЈЕ СИЛАН ЈУНАК ИЗГИНУО
РАСТУРИЛИ СУ МИ ОГЊИШТЕ НЕЋЕ МУ НИ ПРАГ ВИШЕ ПРЕСКОЧИТИ НИКО НАХРАНИО ЈЕ ГЛАДНОГ И ПОДАРИО СИРОТОГ КАД ГОД ЈЕ ИМАО ПРИЛИКУ.
АСОНАНЦА СТИЛСКИ ПОСТУПАК КОЈИ ЕФЕКАТ ПРАВИ ТАКО ШТО ПОНАВЉА ИСТЕ САМОГЛАСНИКЕ НАИЗМЕНИЧНА УПОТРЕБА ЈЕДНОГ ВОКАЛА КОЈИ ОДРЕЂУЈЕ СЛУШНУ СТРАНУ У РЕЧЕНИЧНОМ НИЗУ ИЛИ СИТХУ, А САМИМ ТИМ ИСПОЉАВА ОДРЕЂЕНО ДУШЕВНО СТАЊЕ
ПРИМЕРИ: ПУЧИНА ПЛАВА СПАВА ПРОХЛАДНИ ПАДА МРАК. ВРХ ХРИДИ ЦРНЕ ТРНЕ ЗАДЊИ РУМЕНИ ЗРАК У МРТВИ СУТОН ШТО СЕ ХВАТА ЈЕДНАЧИ, ЈЕЦА, ВЕСМА, ПО ТРУЛОМ ЛИШЋУ, ПРЕКО БЛАТА СТАРА, БОЛНА И ПОЛАГАНА, УБОГИХ, МУТНИХ, ШТУРИХ ДАНА ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА...
АЛИТЕРАЦИЈА У ОВОЈ СТИЛСКОЈ ФИГУР ЕФЕКАТ ЕМОЦИЈА СЕ ДОБИЈА ПОНАВЉАЊЕМ ИСТИХ СУГЛАСНИКА МОГУЋНОСТИ ЗА ОВУ СТИЛСКУ ФИГУРУ СУ МНОГО ВЕЋЕ НЕГО ЗА АСОНАНЦУ ЈЕР ВОКАЛА ИМА САМО ПЕТ, А СУГЛАСНИКА ПЕТ ПУТА ВИШЕ ЊОМЕ СЕ ИЗРАЖАВАЈУ ОСОБИНЕ И ПОЈМОВИ КОЈИ СЕ ТЕШКО МОГУ ИМЕНОВАТИ, ОБЕЛЕЖИТИ РЕЧИМА
АЛИТЕРАЦИЈА УПОТПУЊУЈЕ ЗНАЧЕЊЕ ПЕСМЕ
ПРИМЕРИ: СНОВЕ СНИВАМ, СНУЈЕМ СНОВЕ, СНУЈЕМ СНОВЕ БИСЕРОВЕ, У СНУ ЖИВИМ, У СНУ ДИШЕМ, И НЕ МОГУ СНИТИ СНОВЕ НЕ МОГУ ИХ ДА ЗАПИШЕМ ... АЛ` СУ САНЦИ ПОЛЕТАНЦИ Лаза Костић “Снове снивам”
ОНОМАТОПЕЈА ЈЕ СТИЛСКА ФИГУРА ПРЕНЕСЕНОГ ЗНАЧЕЊА ОДНОСИ СЕ НА ПОДРАЖАВАЊЕ ЗВУКОВА ИЗ ПРИРОДЕ
ПРИМЕРИ: ЈОШ ЈЕ ЗБОРИТ ХТЕО, АЛИ ЧВОРАК НАГНЕ: ЧВАКНУТ, МУЊКА, ЧВАКНУТ! ЧВРСТИМ ЧВОРОМ ЧВАКНУТ! ШУШТАТИ, ЦВРКНУТИ, ПИСНУТИ
КОКОДАКАТИ, КУКУРИКАТИ, ГАКАТИ, МЈАУКАТИ КРЕКЕТ, КРЕКЕТАТИ МЕКА, БЛЕКА, МУКА, РИКА, ДРЕКА ГРМЕТИ, ПЉУШТАТИ СИКТАТИ
АНАФОРА АНАФОРА ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА СТИЛСКА ФИГУРА ПОНАВЉАЊА, ЕМОЦИОНАЛНОГ ИСТИЦАЊА ОДРЕЂЕНИХ ПОЈМОВА И ПОЈАЧАВАЊЕ ДРАМАТИЧНОСТИ И ОСЕЋАЊА У АНАФОРИ СЕ ПОНАВЉАЈУ ПОЧЕЦИ ДВА ИЛИ ВИШЕ СТИХОВА И ТО ЈЕДНА РЕЧ ИЛИ ГРУПА РЕЧИ У СТИХУ
ПРИМЕРИ: ПЕСМУ СРЏБЕ, ПЕСМУ ГНЕВА, ПЕСМУ ШТО ИМ СТРАХ УЛЕВА ПЕСМУ ЈАДА, ПЕСМУ БЕДЕ... ЗАР ТАКО, БЕЗУМНИЧЕ ЗАО, ЗАР ТАКО ПОКЛОН НАТРАГ УЗИМАШ? ГДЕ СИ ДУШО? ГДЕ СИ РАНО? ГДЕ СИ ДАНЧЕ МИО? ГДЕ СИ СУНЦЕ ОГРЕЈАНО? ГДЕ СИ ДО САД БИО?
ЕПИФОРА ЕПИФОРА ЈЕ ЗАВРШЕТАК ДВА ИЛИ ВИШЕ СТИХОВА ИСТИМ РЕЧИМА ИЛИ ГРУПАМА РЕЧИ ЕПИФОРА ДОПРИНОСИ ЕМОЦИОНАЛНОСТИ СТИХА И ЊЕГОВОЈ РИТМИЧНОСТИ.
ПРИМЕРИ: ГОЛА САБЉА ТРИ СТОТИН ДУКАТИ КОРЕ СУ ЈОЈ ТРИ СТОТИН ДУКАТИ А ГАЈТАНИ ТРИ СТОТИН ДУКАТИ Марко Краљевић познаје очину сабљу ЦАР-МЕМЕДЕ, ТУРСКИ ГОСПОДАРУ, КУПИ ВОЈСКЕ КОЛИКО ТИ ДРАГО, ПОД СТАЛАЋА, КАД ЈЕ ТЕБИ ДРАГО, УДРИ СТАЛАЋ КАКО ТИ ЈЕ ДРАГО, ЈА ТИ ДОБРА НЕ ДАМ НИЈЕДНОГА. Смрт војводе Пријезде
СИМПЛОКА СТИЛСКА ФИГУРА ПОНАВЉАЊА НАСТАЛА ЗДРУЖИВАЊЕМ АНАФОРЕ И ЕПИФОРЕ, ОДНОСНО, ПОНАВЉА СЕ ПОЧЕТАК И КРАЈ ДВА ИЛИ ВИШЕ СТИХОВА. ТО ДОПРИНОСИ ИСТИЦАЊУ ПИШЧЕВИХ МИСЛИ КОЈИМА ЖЕЛИ ДА УТИЧЕ НА ЧИТАОЦА ИЛИ СЛУШАОЦА, ПА СЕ ЗАТО МОЖЕ ЧЕСТО СРЕСТИ У БЕСЕДНИШТВУ.
ПРИМЕРИ: БЛАГО МЕНЕ И ДО БОГА МОГА БЛАГО МЕНЕ ЕТО СИНА МОГА СЛАВА ТЕБИ, МОРЕ ДУБОКО И СИЊЕ СЛАВА ТЕБИ, СУНЦЕ ДУБОКО И СИЊЕ СЛАВА ТЕБИ, ЦВИЈЕЋЕ БИЈЕЛО ГОЛУБИЊЕ; СЛАВА ТЕБИ, НЕБО, ПЛАВЕТНО, БЕСКРАЈНО ТВРДА ВЈЕРА ОСТАВИТ ТЕ НЕЋУ, ТВРДА ВЈЕРА, ПРЕВАРИТ ТЕ НЕЋУ
ПАЛИЛОГИЈА ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА ФИГУРА ПОНАВЉАЊЕ, А НАСТАЈЕ ТАКО ШТО СЕ ПОНАВЉА КАО ПОЧЕТАК СТИХА РЕЧ ИЛИ ГРУПА РЕЧИ СА КРАЈА ПРЕТХОДНОГ СТИХА СЛУЖИ ЗА ПОСЕБНО ИСТИЦАЊЕ ОДРЕЂЕНОГ ЕЛЕМЕНТА ИЛИ ПОЈМА И ТО БАШ ОНОГ КОЈИ СЕ ПОНАВЉА
ПРИМЕРИ: О, ЈЕЛИЦЕ, МОЈА МИЛА СЕЈО! ДОНЕСИ МИ ЈЕДНУ КРПУ ПЛАТНА, УТЕГНИ МЕ, СЕЛЕ, ОД БЕДАРА, ОД БЕДАРА ДО ВИТИХ РЕБАРА ДА СЕ МОЈЕ КОСТИ НЕ РАЗМИНУ, НЕ РАЗМИНУ КОСТИ МИМО КОСТИ. ГДЕ СИ БИЛА ГДЕ СИ ДАНГУБИЛА ДАНГУБИЛА ТРИ БИЈЕЛА ДАНА
