Xegan Marija
HERODOT
1.
O
H E RO D O T O VO M
I VO T U
Najstariji spisi o Herodotu i njegovom ivotu jesu Suidin qlanak 1 i Plutarhov qlanak O Herodotovoj zlobi u zborniku Moralia . Od Suide saznajemo da se Herodot rodio u Halikarnasu, gradu u Maloj Azij Aziji, i, taqn taqnij ijee u treze trezensk nskoj oj naseo naseobi bini ni u Kari Kariji ji.. Hero Herodo dot t je bio bio iz ugle ugledne dne 2 Likse je bio poreklom Karanin , a majka Drija poreklo je vodila porodice. Otac Likse od Helena. Herodotova porodica je bila pristalica Helenizma. Tako Herodotov brat Teodor, dobija helensko ime. Jedan od Herodotovih Herodotovih roaka, Panijasid, bio je poznat poznati i epski pesnik pesnik (spevao (spevao Pesmu o Heraklu ), ), qija qija su dela danas izgublje izgubljena. na. Panija Panijasid sid je verova verovatno tno bio Herodotov ujak, koji je pisao i o osnivanju Jonije. Apolodor, II vek p. n. e., u delu Hronike smatra da se Herodot rodio 40 godin godina a pre osnivanja osnivanja Turij Turije, e, oko 484. p. n. e. Ovu Ovu godinu godinu prihvat prihvata a i modern moderna a istoriografija Dionisije Halakarnaxanin, od 30. 30. godin odinee p. n. e., e., u spisu spisu O Tukididovu stilu , smatra da se Herodot rodio neposredno pre poqetka persijskih ratova i iveo do poqetka peloponeskog. Iako Herodot ne pixe o peloponeskom ratu, on je sigurno doiveo doiveo makar makar Prvi Prvi koji je zakljuqen zakljuqen 446. 446. godin godinee p. n. e., jer je 444/443. 444/443. p. n. e. Herodot jedan od osnivaqa osnivaqa panhelenske panhelenske kolonije Turij u Italiji. Italiji. Aul Gelije Gelije, rimsk rimski i pisa pisac c iz II vek veka a n. e. daje daje pod podat atak ak da da Pamfila3 u svojim svojim pixe da su Helanik, Herodot i Tukidid bili savremenici. savremenici. Naime, Naime, u Zapisima pixe poqetku Peloponeskog rata Herodot je imao 53 godine.
Herodot Herodot nije ceo ivot proveo u Halikarnasu Halikarnasu.. Kao aktivni uqesnik uqesnik u politici, politici, kada je njegova njegova stranka izgubila izgubila4 , bio je prinuen da napusti grad i izvesno vreme provede na Samosu, ostrvu kojem je posvetio dosta prostora u svome delu. Kad je uspela buna njegove stranke, koja je proterala dotadaxnju vlast, Herodot se vraa u Halikarnas. Da bi upotpu upotpunio nio svoja svoja geogr geografsk afska, a, etnogr etnografsk afska a i istori istorijska jska znanja, znanja, mnogo mnogo je putovao. putovao. Herodot je posetio Egipat, Egipat, koji je ostavio veoma snaan utisak jer je ovoj zemlji posvetio qitavu drugu knjigu, i Kirenu u severnoj Africi. Kako sam pixe stigao je do Elefantine, a o udaljenijim zemljama saznaje preko usmene usmene tradicije. tradicije. Posetio Posetio je Tir u Fenikiji, Fenikiji, Mesopotamiju Mesopotamiju sve do Vavilona, Vavilona, Crno more sa Krimom, zemlju Skita Trakiju, Makedoniju i severni Egej, uz na jvanije gradove Male Azije i Grqke, kao i junu Italiju. Italiju. Texko je odrediti kada je posetio odreeni grad ili zemlju, jer o tome nije ostavio podataka. Jedno vreme je iveo u Atini i to za vreme Periklove vlade (461 1
Suidas je naslov velike vizantijske enciklopedije enciklopedije iz X veka, veka, koja koja sadri sadri izgubljene izgubljene fragmente antiqkih i vizantijskih pisaca 2 Likse je dorsko ime 3 Obrazova Obrazovana na ena koja je ivela u doba cara Nerona, Nerona, oko 54 i 68 godine n. e. 4 Herodot je uqestvovao u neuspeloj buni protiv treeg tiranina u Halikarnasu, Ligda-
mida –1–
429. p. n. e.). U Atini Herodot dobija najvanije podatke o Persijsko helenskim ratovima. Postaje prijatelj Sofokla, atiqkog tragiqara, i Perikla. Da je bio veliki poxtovalac Perikla, vidimo iz njegova dela kad pominje slavnog Klistena, a uz njega i Perikla. Sam Perikle je veoma cenio Herodota, te je njemu kao i Protagori (zakonodavac), Empedoklu (filozof prirode i lekar), Hipodamomu (arhitekta) poverio osnivanje grada Turije. Oko 510. godine p. n. e. na prostoru kasnijeg Turija, najpre je postojao bogat grad Sibaridu koji je u jednoj invaziji razoren od strane Krotonjana. Kako Sibariani nisu uspeli da sami obnove grad, trae pomo od Atinjana. Perikle je predloio panhelensku naseobinu i to, najverovatnije, iz qisto ekonomskih motiva. Naime, Atini je bila neophodna drvena graa za sklapanje brodova, a sam Turij se nalazio u blizini Silejskih xuma u Brutiji (juna Italija). Oko 407. godine p. n. e. u atiqkim poslovnim knjigama se i pominje turijska drvena graa. O Herodotu Turinaninu pixe Strabon, grqki geograf oko 50 godine p. n. e. Godina Herodotove smrti danas nije poznata. Na osnovu prouqavanja podataka iz Herodotova dela, smatra se da je ovaj doiveo Peloponeski rat. Herodot pominje tri persijska vladara koji su naneli najvee nevolje Heladi: Darija, Kserksa i Artakserksa. Poxto ne pominje vladu Artakserksova naslednika Darija Nota, koji je vladao od 424 do 405. p. n. e., sledi da je umro najkasnije do 424. godine p. n. e. Kao mesto Herodotove smrti pominju se Atina, Turij i Pela (Makedonija). Suida tvrdi da je Herodot umro u Turiji, xto Stefan Bizantinac potvruje navodei epigram sa Herodotova spomenika.
2.
O
H E R OD OT O VO M
D ELU
Znaqaj Herodota kao istoriqara je u tome xto je teio istini, xto je pokuxao da izvrxi kritiku predanja i da jednu veliku grau sredi prema jednom jedinstvenom universalno - istorijskom gledixtu. Herodot opisujui pojavu trai uzroke te pojave i zakonitosti po kojima se ona odvijala. Nije na odmet pomenuti komentar Dionisija iz Halikarnasa da je Herodot uspeo da dogaaje u Evropi i Aziji povee u jednu celinu. Izgleda da je poqeo da pixe kao struqnjak za strane kulture, putujui sofist koji dri predavanja o svetskim qudima. Herodot je otvoren i tolerantan prema drugim kulturama te su ga prozvali Filobarbarosom . U ovoj njegovoj osobini su doxla do izraaja stara jonska shvatanja iz vremena istraivanja, kao i uticaj stava njegove porodice i zaviqajnog Halikarnasa. U Atini je pod uticajem sofistiqke xkole kritiqki obradio svoje delo i kao glavni predmet dela uzeo borbu izmeu helenskog republikanizma i persijskog monarhijskog despotizma. Naime, napisao je delo koje za temu ima istoriju o Grqko - persijskim ratovima, kao i uporeivanje kultura grqkog i negrqkoga sveta. Herodot je bio upoznat sa delima starijih logografa, a glavni knjievni izvori pod qijim je uticajem i stvarao, bila su dela Homera i Hekateja iz Mileta (500 godine p. n. e.). Verovatno se koristio i istoqnjaqkim natpisima. Da je koristio egipatske natpise svedoqi deo o Keopsovoj piramidi, gde pixe kako su mu svextenici bili prevodioci. Pomou prevodioca koristio se vavilonskim i persijskim hronologijama, preko kojih saznaje o Persijskom carstvu, istoriografiji, vladarima. Sluio se grqkim natpisima, npr. natpis o Termopilima, na zavetnim darovima u Delfima... Postoji verovatnoa da nije govorio nijedan drugi jezik do Grqki. On za sebe tvrdi da upranjava najmoderniju istorijsku disciplinu, usmenu istoriju. Njegovi izvori su ,,vid i sluh”, ono xto je video i ono xto mu je reqeno. Kada bi doputovao u jedno mesto nastojao je da pronae ,,ljude od tradicije”, bilo pripadnike odreenih druxtvenih grupa, svextenike, prevodioce ili vodee graane. Od brojnih verzija jedne priqe koje bi quo, beleio je –2–
samo jednu. Razliqite verzije belei samo ako potiqu iz razliqitih mesta. Njegovo izlaganje nije bilo verski niti moralno obojeno. Istoriju je shvatio pragmatiqki, gde dogaaje objaxnjava racionalistiqkim uzrocima. Prikupljanje podataka nije bilo sistematsko, a isto tako nije bilo ni proizvod besciljne radoznalosti. Ono je od poqetka bilo proeto naqelom logosa. Termin ,,logos” nema neko xire znaqenje od naxe reqi ,,priqa”, gde priqa mora imati odreeni oblik i svrhu. Tukidid je Herodota i video kao logografa , pisca logosa. Bilo je logografa i pre Herodota, ali je Herodot nadmaxio sve svoje prethodnike, odbacujui mitsku tradiciju. Najvee dostignue sastojalo se u tome xto je povezao vextine logo pisca s opisivanjem ljudskih druxtava u miru i ratu. Sam naziv celokupnog Herodotova dela Historie 5 , je dat tek po njegovoj smrti. Njegovo delo je najstarija u celini saquvana grqka prozna knjiga i obuhvata oko 600 strana. Herodotov rad je podeljen na 9 posebnih knjiga. Ovu podelu je, verovatno, izvrxio jedan od aleksandrijskih filologa, a ne sam Herodot. Cilj ovakve podele je bio iz dva razloga, da izdvoji celine prema sadraju i da se svakoj celini daju odreeni nazivi. Rimljani su knjige nazvali prema muzama, morskim nimfama koje su bile odgovorne za razliqite umetniqke forme. Izdavaqi su, svojevremeno, naglasili da ovakvi nazivi nee pomoi qitaocu da razume sadraj dela koji sledi, ve e pomoi qitaocu da ceni raznovrsnost Herodotova stila. Neizvesno je da li je Herodot dovrxio svoje delo. U jednom delu nas obavextava da e se ozbiljnije pozbaviti pitanjem Asirije, a kako to nigde ne qini, postoji verovatnoa da Herodot nije dovrxio svoje delo. (kad se zavrxava knjiga?) Pored velikog znaqaja njegovog dela, postoje i mane. Izgleda da je Herodot jox krajem V veka p. n. e. bio prevazien, jer je Aristofan u svo joj komediji Aharnjani parodirao Herodotov prikaz uzroka rata sa Persijom. U staro vreme Herodota su prekoravali da je lakoveran pripovedaq priqa. Kao i njegovi savremenici, verovao je u bogove, u efikasnost proroqixta, pridavao znaqaj snovima, kao i navodnoj pojavi utvara, koji su ipak, nadistorijski qinioci. Herodot se koristio i teocentriqkim pragmatizmom . Naime ivot pojedinca i krupni istorijski dogaaji predstavljeni su kao lanac uqinjene krivice i zasluenog ispaxtanja. Priqa o Grqko - persijskim ratovima je o tome kako,:,, bog udara gromom sva iva bia koja xtrqe iznad ostalih...ne dira ono xto je malo...uvek baca munje na najvee kue i najvee drvee...” (7.10). Sredstva kojim se ova poruka prenosi preuzeta su iz umetnosti narodne pripovetke. Bio je veliki putnik, xto mu je omoguilo da proxiri svoje znanje po pitanju qoveqanstva, ali je zatajio u prouqavanju politike izvesnih gradova - drava. Poxtuje demokratiju u Atini, ali se nije potrudio da razume prirodu i motive Klistenovih reformi. Pojedine stvari nije mogao uopxtiti. Ne zanima se previxe za vojne taktike, iako je poseivao mesta bojixta. Koristi izvesne dijaloge kako bi oiveo naraciju, ne navodei pri tom ko je izgovorio te reqi. Meutim, opet, treba napomenuti, da se Herodot svojevremeno trudio da dozna istorijsku istinu. On je zabeleio ono xto je video, quo, od drugih raspitivanjem doznao i ono xto po svom sudu smatra istinitim. Bax zbog ovih osobina, svi nedostaci u Herodotovom delu ponekad izgledaju beznaqajni i, danas, on nosi laskavu titulu, koji mu je dao Kikeron jox sredinom poslednjeg veka p. n. e., Otac istorije . Zbog qega je Herodot odluqio da pixe o Grqko-persijskim ratovima?
,,Ovo je pregled istorije Herodota Halikarnaxanina, koji je napisan radi 5
Pripovesti –3–
toga da se vremenom ne bi umanjio znaqaj onoga xto je qoveqanstvo stvorilo, te da velika i divna dela, i ona koja su stvorili Heleni, kao i ona koja su stvorili varvari, ne bi bila zaboravljena, a najzad, pored ostalog, i zato da bi objasnio zaxto je izmeu Helena i varvara dolazilo do ratova... ”6 .
Literatura: — Milox uri, Istorija helenske knjievnosti, Beograd 1982. — Oksfordska istorija Grqke i helenistiqkog sveta, Beograd 1999. Belexke: — sa predavanja S. Ferjanqi u toku letnjeg semestra 2001/2002.
6
Herodotova istorija I, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980, 7. –4–
