SRPS-EN-1991-1-1

СРПСКИ СТАНДАРД

SRPS EN 1991-1-1 Aвгуст 2012.

GRAÐEVINSKI FAKULTET SUBOTICA, KOZARACKA 2 a, 24000 SUBOTICA ; 6. februar 2014

DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA, ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI !

Идентичан са EN 1991-1-1:2002 + AC:2009

Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-1: Општа дејства — Запреминске тежине, сопствена тежина, корисна оптерећења за зграде

Eurocode 1: Actions on structures — Part 1-1: General actions — Densities, self-weight, imposed loads for buildings

I издање

Референтна ознака SRPS EN 1991-1-1:2012 (sr)

RACUN BROJ - 00169



АУТОРСКА ПРАВА ЗАШТИЋЕНА Ауторска права за српске стандарде и сродне документе припадају Институту за стандардизацију Србије. Умножавање, у целини или делимично, као и дистрибуција српских стандарда и сродних докумената, дозвољени су само уз сагласност Института за стандардизацију Србије.

© ИСС Издаје Институт за стандардизацију Србије ИНСТИТУТ ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ 11030 Београд, Стевана Бракуса 2, п.ф. 2105 Телефони: Директор: Телефакс: Продаја: Информациони центар:

(011) 75-41-421, 34-09-301 (011) 75-41-256 (011) 75-41-257, 75-41-938 (011) 65-47-496 (011) 65-47-293

[email protected] [email protected] www.iss.rs

RACUN BROJ - 00169

© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012

Овај стандард донео је директор Института за стандардизацију Србије решењем бр. 2517/59-51-02/2012 од 27. aвгуста 2012. године.



Овај стандард је идентичан са европским стандардом EN 1991-1-1:2002, укључујући и његову исправку АС:2009, и објављен је уз дозволу Европског комитета за стандардизацију CEN, Avenue Marnix 17, B-1000 Brussels. CEN и његове чланице у потпуности задржавају сва права репродуковања и умножавања европских стандарда у било ком облику и на било који начин и они се не могу умножавати без писаног одобрења CEN-a Институту за стандардизацију Србије. This standard is identical with EN 1991-1-1:2002, including its corrigendum АС:2009, and is reproduced by permission of CEN, Avenue Marnix 17, B-1000 Brussels. All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.

Национални предговор Овим стандардом повлаче се и замењују SRPS U.C7.121:1988, SRPS U.C7.122:1988 и SRPS U.C7.123:1988. Овај стандард припремила је Комисија за стандарде из области основа прорачуна конструкција, дејстава на конструкције и сеизмичких прорачуна, КS U250-1, 8. Стандард SRPS EN 1991-1-1 представља превод европског стандарда EN 1991-1-1:2002 и његове исправке АС:2009 са енглеског на српски језик. За потребе овог стандарда извршене су следеће редакцијске измене: — текст исправке АС обележен је у тексту стандарда ознакама

;

— додате су националне фусноте за додатнa објашњења; — набрајања у тексту су дата по азбучном уместо по абецедном редоследу.

Веза српских докумената и цитираних европских докумената SRPS EN 1990:2012, SRPS EN 1991-1-3:2012, SRPS EN 1991-1-4:—*), SRPS EN 1991-1-6:2012, SRPS EN 1991-1-7:2012, SRPS EN 1991-2:2012, SRPS EN 1991-3:2012, SRPS EN 1991-4:2012,

Еврокод — Основе прорачуна конструкција (EN 1990:2002 + A1:2005 + A1/AC:2010, IDT) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-3: Дејства снега (EN 1991-1-3:2003 + AC:2009, IDT) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-4: Дејства ветра (EN 1991-1-4:2005 + A1:2010 + AC:2010, IDT) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-6: Дејства у току грађења (EN 1991-1-6:2005 + AC:2008, IDT) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-7: Инцидентна дејства од удара и експлозија (EN 1991-1-7:2006 + AC:2010, IDT) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 2: Саобраћајна оптерећења на мостовима (EN 1991-2:2003 + AC:2010, IDT) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 3: Дејства услед кранова и машина (EN 1991-3:2006, IDT) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 4: Дејства у силосима и резервоарима (EN 1991-4:2006, IDT)

*) Биће објављен.

i RACUN BROJ - 00169

RACUN BROJ - 00169



EN 1991-1-1

ЕВРОПСКИ СТАНДАРД EUROPEAN STANDARD NORME EUROPÉENNE EUROPÄISCHE NORM

Април 2002.



ICS 91.010.30

Замењује ENV 1991-2-1:1995 Верзија на српском језику



Eurocode 1: Actions sur les structures — Partie 1-1: Actions générales — Poids volumiques, poids propres, charges d'exploitation bâtiments

Eurocode 1: Einwirkungen auf Tragwerke — Teil 1-1: Wichten, Eigengewicht und Nutzlasten im Hochbau

Овај европски стандард одобрио је CEN 30. новембра 2001. године. Чланице CEN-а обавезне су да се придржавају Интерних правила CEN/CENELEC у којима су дефинисани услови под којима европски стандард, без измена, стиче статус националног стандарда. Ажурирани спискови и библиографске референце које се односе на те националне стандарде могу се добити од Централног секретаријата или од чланица CEN-а. Овај европски стандард постоји у три званичне верзије (на енглеском, француском и немачком језику). Верзија на неком другом језику, настала превођењем на национални језик под одговорношћу чланице CEN-а и пријављена Менаџмент центру, има исти статус као званична верзија. Чланице CEN-а су националне организације за стандардизацију Аустрије, Белгије, Грчке, Данске, Ирске, Исланда, Италије, Луксембурга, Малте, Немачке, Норвешке, Португала, Уједињеног Краљевства, Финске, Француске, Холандије, Чешке Републике, Швајцарске, Шведске и Шпаније.

CEN Европски комитет за стандардизацију European Committee for Standardization Comité Européen de Normalisation Europäisches Komitee für Normung Менаџмент центар: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels © 2002 CEN Сва права репродуковања и умножавања у било ком облику и на било који начин задржавају чланице CEN-а у свим земљама.

Реф. ознака EN 1991-1-1:2002 Е

RACUN BROJ - 00169

SRPS EN 1991-1-1:2012

© ИСС 2012

Предговор



Овај документ (EN 1991-1-1:2002) припремио је Технички комитет CEN/TC 250, Еврокодови за конструкције, чији je секретаријат у надлежности BSI-ја. Овај европски стандард мора да добије статус националног стандарда или објављивањем идентичног текста или проглашавањем најкасније до октобра 2002. године, а сви национални стандарди који су у супротности са њим морају се повући најкасније до марта 2010. године. CEN/TC 250 је одговоран за све еврокодове за конструкције. Овим документом замењује се ENV 1991-2-1:1995. Прилози А и Б су информативни. Према Интерним правилима CEN/CENELEC-a, националне организације за стандардизацију следећих земаља обавезне су да примењују овај европски стандард: Аустрије, Белгије, Грчке, Данске, Ирске, Исланда, Италије, Луксембурга, Малте, Немачке, Норвешке, Португала, Уједињеног Краљевства, Финске, Француске, Холандије, Чешке Републике, Швајцарске, Шведске и Шпаније.

2 RACUN BROJ - 00169

EN 1991-1-1:2002/AС

ЕВРОПСКИ СТАНДАРД EUROPEAN STANDARD NORME EUROPÉENNE EUROPÄISCHE NORM

Март 2009.



ICS 91.010.30 Верзија на српском језику



Eurocode 1: Actions sur les structures — Partie 1-1: Actions générales — Poids volumiques, poids propres, charges d'exploitation bâtiments

Eurocode 1: Einwirkungen auf Tragwerke — Teil 1-1: Wichten, Eigengewicht und Nutzlasten im Hochbau

Ова исправка ступа на снагу 18. марта 2009. године и уграђује се у све три верзије европског стандарда на званичним језицима.

CEN Европски комитет за стандардизацију European Committee for Standardization Comité Européen de Normalisation Europäisches Komitee für Normung Менаџмент центар: Avenue Marnix 17, B-1050 Brussels © 2009 CEN Сва права репродуковања и умножавања у било ком облику и на било који начин задржавају чланице CEN-а у свим земљама.

Реф. ознака EN 1991-1-1:2002/АC:2009 Е

RACUN BROJ - 00169

SRPS EN 1991-1-1:2012

© ИСС 2012



Историјат програма eврокодова Комисија Европске заједнице је 1975. године одлучила да покрене посебан програм активности у области грађевинарства, заснован на члану 95 Уговора о ЕЗ. Циљ програма био је уклањање техничких препрека за трговину и хармонизацију техничких спецификација. У оквиру тог програма активности, Комисија је преузела иницијативу да успостави скуп хармонизованих техничких правила за прорачун грађевинских објеката, којa би у почетку служила као алтернатива важећим националним правилима у државама чланицама, а касније би их потпуно заменила. У току следећих петнаест година, Комисија је уз помоћ Управног одбора у којем су били представници држава чланица, руководила развојем програма еврокодова, што је омогућило израду прве генерације европских стандарда у току осамдесетих година прошлог века. Комисија и државе чланице EУ и Европског удружења за слободну трговину EFTA одлучиле су 1989. године, на основу споразума1) између Комисије и CEN-а, да низом посебних овлашћења пренесу припрему и објављивање еврокодова у надлежност CEN-а, како би се еврокодовима обезбедио статус европских стандарда (EN). Тиме су еврокодови, у ствари, повезани са одредбама свих директива Савета и/или одлука Комисије које се односе на европске стандарде (нпр. Директива Савета 89/106/EEC о грађевинским производима – CPD, и директиве Савета 93/37/EEC, 92/50/EEC и 89/440/EEC о грађевинским радовима и услугама, као и еквивалентне EFTA директиве, донете у циљу успостављања унутрашњег тржишта). Програм еврокодова за конструкције обухвата следеће стандарде, који се углавном састоје од већег броја посебних делова: EN 1990, EN 1991, EN 1992, EN 1993, EN 1994, EN 1995, EN 1996, EN 1997, EN 1998, EN 1999,

Еврокод — Основе пројектовања конструкција; Еврокод 1 — Дејства на конструкције; Еврокод 2 — Пројектовање бетонских конструкција; Еврокод 3 — Пројектовање челичних конструкција; Еврокод 4 — Пројектовање спрегнутих конструкција од челика и бетона; Еврокод 5 — Пројектовање дрвених конструкција; Еврокод 6 — Пројектовање зиданих конструкција; Еврокод 7 — Геотехничко пројектовање; Еврокод 8 — Пројектовање сеизмички отпорних конструкција; Еврокод 9 — Пројектовање алуминијумских конструкција.

У еврокод стандардима истиче се одговорност организација за стандардизацију сваке државе чланице и не доводи у питање њихово право да на националном нивоу одреде вредности којима се дефинише сигурност конструкција, када се те величине разликују од државе до државе.

Статус и подручје примене eврокодова Државе чланице EU и EFTA сагласне су да се еврокодови користе као референтни документи у следеће сврхе: — за доказивање усаглашености зграда и инжењерских грађевинских објеката са основним захтевима Директиве Савета 89/106/EEC, посебно са Основним захтевом Nо1, Механичка носивост и стабилност, и са Основним захтевом No2, Безбедност у случају пожара; — као основа за утврђивање уговора за грађевинске објекте и одговарајуће инжењерске услуге; — као оквир за израду хармонизованих техничких спецификација за грађевинске производе (EN и ETA). 1)

Споразум између Комисије Европске заједнице и Европског комитета за стандардизацију (CEN) о раду на еврокодовима за прорачун зграда и инжењерских грађевинских објеката (BC/CEN/03/89).


© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012



Еврокодови, у мери у којој се односе на грађевинске објекте, директно су повезани са интерпретативним документима2) на које се позива члан 12 CPD, иако се они у суштини разликују од хармонизованих стандарда за производе3). Због тога, технички аспекти који произлазе из еврокодова морају на одговарајући начин да се разматрају на техничким комитетима CEN-а и/или радним групама EOTA које раде на стандардима за производе, како би се постигла пуна усклађеност тих техничких спецификација и еврокодова. Еврокод стандарди обезбеђују уобичајена конструкцијска правила за свакодневни прорачун, како традиционалних тако и иновативних конструкција у целини или њихових елемената. Неуобичајени начини грађења или услови прорачуна нису посебно обухваћени и пројектант ће у таквим случајевима морати да се ослони на допунске експертске анализе.

Национални стандарди којима се уводе еврокодови Национални стандарди којима се уводе еврокодови садржаће комплетан текст еврокода (укључујући све прилоге), онако како га је објавио CEN, којем може претходити страница са националним називом и национални предговор, а може да се дода и национални прилог. Национални прилог може да садржи само податке о оним параметрима који су у еврокоду остављени отворени за утврђивање на националном нивоу, такозваним национално одређеним параметрима који се користе за прорачун зграда и инжењерских грађевинских објеката који се граде у одређеној земљи, као што су на пример: — вредности и/или класе, када су у еврокоду дате алтернативе; — вредности које се користе када је у еврокоду дат само симбол; — специфични подаци који важе за поједину земљу (географски, климатски, итд.), на пример, карта оптерећења од снега; — поступци који се користе када су у еврокоду дати алтернативни поступци. Национални прилог може да садржи и: — одлуке о примени информативних прилога, и — референце за неконтрадикторне комплементарне информације које могу помоћи кориснику при примени еврокода.

Везе између eврокодова и хармонизованих техничких спецификација за производе (EN и ETA) Неопходно је да се обезбеди усклађеност хармонизованих техничких спецификација за грађевинске производе и техничких правила за грађевинске објекте4). Осим тога, у свим информацијама, које на грађевинским производима прате знак CE, а позивају се на еврокодове, мора бити јасно наведено који су национално одређени параметри коришћени.

2)

Према члану 3.3 CPD, основни захтеви се морају конкретизовати у интерпретативним документима (ID) да би се оствариле неопходне везе између основних захтева и пројектних задатака за израду хармонизованих EN и ETAG/ETA докумената. 3) Према члану 12 CPD, интерпретативни документи морају да: а) конкретизују форму основних захтева хармонизацијом терминологије и техничких основа и указивањем на класе или нивое за сваки основни захтев када је то неопходно; б) укажу на методе за обезбеђење корелације између тих класа или нивоа основних захтева са техничким спецификацијама, као што су на пример: методе прорачуна и доказивања, техничка правила за прорачун објеката, итд.; в) служе као референца за успостављање хармонизованих стандарда и упутстава за Европска техничка одобрења. Европкодови, у суштини, имају сличну улогу у области ER1 и делу ER2. 4) Видети члан 3.3 и члан 12 CPD-а, као и тачке 4.2, 4.3.1, 4.3.2 i 5.2 Интерпретативног документа ID 1.


SRPS EN 1991-1-1:2012

© ИСС 2012

Допунске информације специфичне за EN 1991-1-1 У ЕN 1991-1-1 приказана су упутства за прорачун конструкција зграда и инжењерских грађевинских објеката, укључујући и следеће аспекте:



— запреминске тежине грађевинских материјала и ускладиштених материјала; — тежину конструкцијских елемената, као и — корисна оптерећења у зградама. ЕN 1991-1-1 је предвиђен да га користе инвеститори, пројектанти, извођачи и органи власти. За прорачун конструкција, предвиђено је да се ЕN 1991-1-1 користи заједно са ЕN 1990, другим деловима ЕN 1991, као и са ЕN 1992 до ЕN 1999.

Национални прилог за ЕN 1991-1-1 У напоменама овог стандарда приказани су наведени алтернативни поступци, вредности и упутства за које је допуштено да се усвоје национално одређени параметри. Због тога, национални стандард којим се ЕN 1991-1-1 уводи у одређеној земљи, треба да има национални прилог који садржи све национално одређене параметре који се примењују приликом прорачуна зграда и других грађевинских објеката у одређеној земљи. Избор националних параметара у ЕN 1991-1-1 допуштен је у следећим тачкама:

— — — — — — — — —

2.2(3), 5.2.3(1) до 5.2.3(5), 6.3.1.1(1) (табела 6.1), 6.3.1.2(1)П (табела 6.2), 6.3.1.2(10) & (11), 6.3.2.2(1)П (табела 6.4), 6.3.3.2(1) (табела 6.8), 6.3.4.2, (табела 6.10) и 6.4(1)П (табела 6.12).


© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012

Садржај



Страна Предговор..........................................................................................................................................................2 Историјат програма еврокодова......................................................................................................................4 Статус и подручје примене еврокодова .........................................................................................................4 Национални стандарди којима се уводе еврокодови ....................................................................................5 Везе између еврокодова и хармонизованих техничких спецификација за производе (EN и ETA)..........5 Допунске информације специфичне за ЕN 1991-1-1 ....................................................................................6 Национални прилог за ЕN 1991-1-1................................................................................................................6 Одељак 1: Опште 1.1 1.2

Предмет и подручје примене ...........................................................................................................9 Нормативне референце...................................................................................................................10

1.3 1.4 1.4.1 1.4.2 1.4.3 1.4.4 1.4.5 1.4.6 1.4.7 1.5

Разлика између принципа и правила за примену .........................................................................10 Термини и дефиниције ...................................................................................................................11 Запреминска тежина .......................................................................................................................11 Угао унутрашњег трења .................................................................................................................11 Бруто тежина возила .......................................................................................................................11 Конструкцијски елементи ..............................................................................................................11 Неконструкцијски елементи ..........................................................................................................11 Преграде...........................................................................................................................................11 Покретне преграде ..........................................................................................................................11 Симболи ...........................................................................................................................................11 Одељак 2: Класификација дејстава

2.1 2.2

Сопствена тежина ...........................................................................................................................12 Корисна оптерећења .......................................................................................................................12 Одељак 3: Прорачунске ситуације

3.1 3.2 3.3 3.3.1 3.3.2

Опште ...............................................................................................................................................13 Стална оптерећења..........................................................................................................................13 Корисна оптерећења .......................................................................................................................13 Опште ...............................................................................................................................................13 Допунске одредбе за зграде ...........................................................................................................14 Одељак 4: Запреминске тежине грађевинских и ускладиштених материјала

4.1

Опште ...............................................................................................................................................14 Одељак 5: Сопствена тежина елемената грађевинских објеката

5.1 5.2 5.2.1 5.2.2 5.2.3

Приказ дејстава ...............................................................................................................................14 Карактеристичне вредности сопствене тежине............................................................................15 Опште ...............................................................................................................................................15 Допунске одредбе за зграде ...........................................................................................................15 Допунске одредбе специфичне за мостове ...................................................................................15 Одељак 6: Корисна оптерећења у зградама

6.1 6.2 6.2.1 6.2.2 6.3

Приказ дејстава ...............................................................................................................................16 Диспозиције оптерећења ................................................................................................................16 Плоче, греде и кровови...................................................................................................................16 Стубови и зидови ............................................................................................................................16 Карактеристичне вредности корисних оптерећења .....................................................................17 7 RACUN BROJ - 00169



SRPS EN 1991-1-1:2012 6.3.1 6.3.1.1 6.3.1.2 6.3.2 6.3.2.1 6.3.2.2 6.3.2.3 6.3.2.4 6.3.2.5 6.3.3 6.3.3.1 6.3.3.2 6.3.4 6.3.4.1 6.3.4.2 6.4

© ИСС 2012

Стамбене, друштвене, трговачке и административне површине зграда ...................................17 Категорије ........................................................................................................................................17 Вредности дејстава..........................................................................................................................17 Површине за складиштење и индустријску употребу .................................................................19 Категорије ........................................................................................................................................19 Вредности дејстава..........................................................................................................................19 Дејства проузрокована виљушкарима...........................................................................................20 Дејства проузрокована транспортним возилима..........................................................................22 Дејства проузрокована специјалним средствима за одржавање.................................................22 Гараже и саобраћајне површине за возила (изузев мостова) ......................................................22 Категорије ........................................................................................................................................22 Вредности дејстава..........................................................................................................................22 Кровови ............................................................................................................................................23 Категорије ........................................................................................................................................23 Вредности дејстава..........................................................................................................................23 Хоризонтална оптерећења на парапетима и преградним зидовима, који делују као баријере ................................................................................................................24

Прилог А (информативан) Табеле називних запреминских тежина грађевинских материјала, као и називних запреминских тежина и углова унутрашњег трења ускладиштених материјала...........26 Прилог Б (информативан) Баријере за возила и парапети за паркиралишта..........................................35 Библиографија ................................................................................................................................................36




© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012

Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-1: Општа дејства — Запреминске тежине, сопствена тежина, корисна оптерећења за зграде Одељак 1: Опште 1.1

Предмет и подручје примене

(1) ЕN 1991-1-1 даје упутства за прорачун и дејства за прорачун конструкције зграда и инжењерских грађевинских објеката, укључујући неке геотехничке аспекте, за следеће величине: — запреминске тежине грађевинских материјала и ускладиштених материјала; — сопствену тежину елемената грађевинских објеката; — корисна оптерећења у зградама. (2) Одељак 4 и Прилог А дају називне вредности запреминских тежина материјала специфичних за зграде, додатних материјала за мостове и ускладиштених материјала. За одређене материјале је додатно дат и угао унутрашњег трења. (3) Одељак 5 обезбеђује методе за одређивање карактеристичних вредности сопствене тежине елемената грађевинских објеката. (4) Одељак 6 даје карактеристичне вредности корисних оптерећења међуспратних конструкција и кровова, у зависности од категорије употребе за следеће делове зграда: — стамбене, друштвене, трговачке и административне површине; — гараже и саобраћајне површине за возила; — површине за складиштење и индустријске активности; — кровове; — површине за слетање хеликоптера. (5)

Оптерећења саобраћајних површина, дата у одељку 6, односе се на возила највеће бруто тежине до 160 kN. Прорачун саобраћајних површина за тешка возила, бруто тежине преко 160 kN, мора да буде усаглашен са одговарајућим органом власти. Даље информације могу да се добију у ЕN 1991-2.

(6)

За баријере или зидове који имају функцију баријере, хоризонталне силе дате су у одељку 6. У Прилогу Б приказана су допунска упутства за баријере за возила на паркиралиштима.

НАПОМЕНА Силе од удара возила утврђене су у ЕN 1991-1-7 и ЕN 1991-2.

(7)

За прорачунске ситуације и утицаје дејстава у силосима и резервоарима проузроковане водом или другим материјалима, видети ЕN 1991-3.


SRPS EN 1991-1-1:2012



1.2

© ИСС 2012

Нормативне референце

У овај европски стандард уграђене су, путем позивања на датиране и недатиране референце, одредбе из других публикација. Ове нормативне референце цитиране су на одговарајућим местима у тексту, а списак публикација дат је овде. Када се наводе датиране референце, накнадне измене и допуне или ревизије било које од ових публикација, примењују се на овај европски стандард само ако су у њега укључене путем измене и ревизије. Када се наводе недатиране референце, примењује се најновије издање публикације на коју се позива (укључујући и измене). НАПОМЕНА 1 Еврокодови су публиковани као европски предстандарди. Следећи eвропски стандарди, који су публиковани или су у припреми, цитирани су у нормативним тачкама:

EN 1990, EN 1991-1-7, EN 1991-2, EN 1991-3, EN 1991-4,

Eurocode: Basis of Structural Design Eurocode 1: Actions on structures — Part 1-7: Accidental actions from impact and explosions Eurocode 1: Actions on structures: Part 2: Traffic loads on bridges Eurocode 1: Actions on structures: Part 3: Actions induced by cranes and machinery Eurocode 1: Actions on structures: Part 4: Actions in silos and tanks

НАПОМЕНА 2 Еврокодови су објављени као eвропски предстандарди. Следећи eвропски стандарди који су објављени или су у припреми, цитирани су у напоменама у нормативним тачкама:

EN 1991-1-3 EN 1991-1-4 EN 1991-1-6

Eurocode 1: Actions on structures: Part 1-3: Snow loads Eurocode 1: Actions on structures: Part 1-4: Wind actions Eurocode 1: Actions on structures: Part 1-6: Actions during execution

1.3

Разлика између принципа и правила за примену

(1)

У зависности од карактера појединих тачака, у овом делу се прави разлика између принципа и правила за примену.

(2)

Принципи обухватају: — опште ставове и дефиниције за које нема алтернативе, као и — захтеве и аналитичке моделе за које се алтернатива не допушта, уколико то није посебно наведено.

(3)

Принципи су означени словом П иза броја одредбе.

(4)

Правила за примену су општеприхваћена правила која одговарају принципима и испуњавају њихове захтеве.

(5)

Допуштено је коришћење алтернативних правила за прорачун, различитих од правила за примену датих у ЕN 1991-1-1 за грађевинске објекте, под условом да се покаже да су алтернативна правила у складу са релевантним принципима и да су барем еквивалентна у погледу сигурности, употребљивости и трајности конструкције која би се добила применом еврокодова.

НАПОМЕНА Ако алтернативно правило за прорачун замени неко правило за примену, не може се тврдити да је прорачун који одатле следи потпуно у складу са ЕN 1991-1-1, иако ће тај прорачун остати у складу са принципима ЕN 1991-1-1. Када се ЕN 1991-1-1 користи у вези са неким својством, наведеним у Прилогу З стандарда за производе или у ETAG, употреба алтернативног правила за прорачун не би могла да буде прихватљива за знак CЕ.

(6)

У овом делу, правила за примену приказана су бројем у загради, на пример као ова тачка.


© ИСС 2012 1.4

SRPS EN 1991-1-1:2012

Термини и дефиниције



За потребе овог европског стандарда користе се термини и дефиниције дати у ISО 2394, ISО 3898 и ISО 8930, као и овде наведени. Основни списак термина и дефиниција је дефинисан у ЕN 1990, 1.5, за потребе овог стандарда. 1.4.1 запреминска тежина (bulk weight density) запреминска тежина је укупна тежина по јединици запремине материјала, укључујући нормалан садржај микрошупљина, шупљина и пора НАПОМЕНА У свакодневној употреби, овај појам се често скраћује на густина ("density" – што значи "маса по јединици запремине").

1.4.2 угао унутрашњег трења (angle of repose) угао унутрашњег трења је угао између природног нагиба страна насутог невезаног материјала и хоризонтале 1.4.3 бруто тежина возила (gross weight of vehicle) бруто тежина возила обухвата сопствену тежину возила, укључујући и максималну тежину терета коју оно сме да превози 1.4.4 конструкцијски елементи (structural elements) конструкцијски елементи обухватају основни конструкцијски склоп и ослонце. За мостове, конструкцијски елементи обухватају носаче, коловозне плоче и елементе ослонца (коси каблови код мостова са косим затегама) 1.4.5 неконструкцијски елементи (non structural elements) неконструкцијски елементи су они који обухватају завршне елементе повезане са конструкцијом, укључујући коловозне засторе и неконструкцијске парапете. Они обухватају и инсталације и сталну опрему која је повезана са конструкцијом 1.4.6 преграде (partitions) зидови који не носе оптерећење 1.4.7 покретне преграде (movable partitions) покретне преграде су оне које могу да се померају, да буду додате или уклоњене, или поново изведене на другом месту

1.5

Симболи

(1)

За потребе овог европског стандарда, примењују се следећи симболи.

НАПОМЕНА Коришћени симболи заснивају се на ISО 3898:1997.

(2)

Основна листа симбола приказана је у ЕN 1990, тачка 1.6, а допунски симболи специфични за овај део ЕN 1991 су следећи:

Велика латинична слова А А0 Qk

оптерећена површина основна површина карактеристична вредност променљивог концентрисаног оптерећења 11 RACUN BROJ - 00169

SRPS EN 1991-1-1:2012

© ИСС 2012

Мала латинична слова



gk n qk

тежина по јединици површине, или тежина по јединици дужине број спратова карактеристична вредност једнако подељеног оптерећења, или линијско оптерећење

Мала слова грчког алфабета αА αn γ ϕ ψ0 φ

коефицијент редукције коефицијент редукције запреминска тежина динамички коефицијент повећања коефицијент за вредност променљивог дејства у комбинацији, видети табелу А1.1 у ЕN 1990 угао унутрашњег трења (степени)

Одељак 2: Класификација дејстава 2.1

Сопствена тежина

(1)

Сопствена тежина конструкцијских елемената треба да се класификује као стално дејство, видети ЕN 1990, 1.5.3 и 4.1.1.

(2)

Када ова сопствена тежина може да варира током времена, у прорачун треба да буде уведена преко горње и доње карактеристичне вредности (видети ЕN 1990, 4.1.2). Међутим, у неким случајевима, када је она слободна (на пример покретне преграде, видети 6.3.1.2(8)), треба да буде третирана као допунско корисно оптерећење.

НАПОМЕНА Ово се нарочито примењује када "стална" дејства могу да буду повољна.

(3)П Оптерећења од застора морају да буду разматрана као стална дејства, а могуће неравномерности морају да се узму у обзир у прорачуну, видети 5.2.2(1) и (2). (4)П Оптерећења од земље на крововима и терасама морају да буду разматрана као стална дејства. (5)

С обзиром на 2.1(3)П и 2.1(4)П, у прорачуну треба да буду разматране промене садржаја влаге и дебљине које могу да буду проузроковане неконтролисаним нагомилавањем у току прорачунског века конструкције.

НАПОМЕНА За детаљније информације о притисцима земље видети ЕN 1997.

2.2

Корисна оптерећења

(1)П Корисна оптерећења морају да се класификују као променљива дејства, уколико није другачије одређено у овом стандарду, видети ЕN 1990, 1.5.3 и 4.1.1. НАПОМЕНА За корисна оптерећења на мостовима видети ЕN 1991-2.

(2)

Када се разматра инцидентна прорачунска ситуација, у којој удар од возила или инцидентна оптерећења од машина могу да буду релевантна, ова оптерећења треба да се преузму из ЕN 1991-1-7.

(3)

Корисна оптерећења треба да се узму у обзир као квазистатичка дејства (видети ЕN 1990, 1.5.3.13). Модели оптерећења могу да укључе динамичке утицаје ако нема ризика од појаве резонантних ефеката, или другог значајног динамичког одговора конструкције, видети ЕN 1992 до ЕN 1999. Ако могу да се очекују резонантни ефекти услед синхронизованог ритмичког кретања људи, или, пак, плесања или скакања, треба да се спроведе посебна динамичка анализа.

НАПОМЕНА Поступак који треба да буде примењен може да буде дат у националном прилогу.


© ИСС 2012



(4)

SRPS EN 1991-1-1:2012

Када се разматрају оптерећења од виљушкара и хеликоптера, треба да буду разматрана допунска оптерећења од маса и инерцијалних сила узрокованих осцилирајућим утицајима. Ови утицаји се узимају у обзир преко динамичког коефицијента ϕ, који повећава статичке вредности оптерећења, као што је приказано у изразу (6.3).

(5)П Дејства која изазивају значајно убрзање конструкције или конструкцијских елемената, морају да се класификују као динамичка дејства и морају да се разматрају применом динамичке анализе.

Одељак 3: Прорачунске ситуације 3.1

Опште

(1)П Релевантна стална и корисна оптерећења морају да се одреде за сваку прорачунску ситуацију у складу са ЕN 1990, 3.2.

3.2

Стална оптерећења

(1)

Укупна сопствена тежина конструкцијских и неконструкцијских елемената треба да се узме у обзир у комбинацијама дејстава као појединачно дејство.

НАПОМЕНА Видети ЕN 1990, табела А1.2(Б), напомена 3.

(2)

За површине на којима се очекује уклањање или додавање конструкцијских или неконструкцијских елемената, у прорачуну треба да се узму у обзир неповољне комбинације оптерећења.

(3)

Сопствена тежина нових облога и/или инсталационих канала, за које се очекује да буду додати после извођења, треба да се узме у обзир у прорачунским ситуацијама (видети 5.2).

(4)П Ниво воде мора да се узме у обзир за одговарајуће прорачунске ситуације. НАПОМЕНА Видети ЕN 1997.

(5)

Порекло и садржај влаге растреситих материјала треба да буду разматрани у прорачунским ситуацијама у случају зграда које служе за складиштење.

НАПОМЕНА

3.3 3.3.1

Вредности запреминских тежина, приказаних у Прилогу А, односе се на материјале у сувом стању.

Корисна оптерећења Опште

(1)П За површине које су предвиђене да буду изложене различитим врстама оптерећења, у прорачуну мора да се разматра најнеповољнији случај оптерећења. (2)П У прорачунским ситуацијама у којима корисна оптерећења делују истовремено са другим променљивим дејствима (на пример: дејства услед ветра, снега, кранова или машина) укупна корисна оптерећења разматрана као посебан случај оптерећења морају да се узму у обзир као појединачно дејство. (3)

Када број промена интензитета оптерећења или утицаји вибрација могу да изазову замор, треба да се примени модел прорачуна који узима у обзир замор.

(4)

За конструкције подложне вибрацијама, када је то релевантно, треба да се разматрају динамички модели корисних оптерећења. Поступак прорачуна је дат у ЕN 1990, тачка 5.1.3.

3.3.2

Допунске одредбе за зграде

(1)

Корисна оптерећења на крововима (посебно на крововима типа Н) није неопходно да буду примењена у комбинацији са оптерећењем од снега и/или дејствима ветра . 13 RACUN BROJ - 00169

SRPS EN 1991-1-1:2012



(2)П

© ИСС 2012

Када се корисно оптерећење разматра као пратеће дејство у комбинацијама, у складу са ЕN 1990, мора да буде примењен само један од два коефицијента ψ (ЕN 1990, табела А1.1) и αn [(6.3.1.2 (11)].

(3)

За динамичка оптерећења од машина видети ЕN 1991-3.

(4)

Корисна оптерећења која треба да се узму у обзир за прорачунске доказе граничног стања употребљивости, треба да се одреде у складу са условима употребе и захтевима који се односе на понашање конструкције.

Одељак 4: Запреминске тежине грађевинских и ускладиштених материјала 4.1

Опште

(1)

Треба да се утврде карактеристичне вредности запреминских тежина грађевинских и ускладиштених материјала. Као карактеристичне вредности треба да се користе средње вредности. Видети ипак 4.1 (2) и 4.1 (3).

НАПОМЕНА У Прилогу А дате су средње вредности за запреминске тежине и углове унутрашњег трења за ускладиштене материјале. Када је дато подручје вредности у одређеним границама, претпоставља се да средња вредност умногоме зависи од порекла материјала и може да се изабере уз разматрање сваког појединачног пројекта.

(2)

За материјале (на пример нове и иновиране материјале), који нису обухваћени табелама у Прилогу А, карактеристична вредност запреминске тежине треба да се одреди у складу са ЕN 1990, 4.1.2, и да се договори за сваки појединачни пројекат.

(3)

Када се користе материјали са знатним расипањем вредности запреминских тежина, на пример услед њиховог порекла, садржаја воде итд., карактеристична вредност тих запреминских тежина треба да буде процењена у складу са ЕN 1990, 4.1.2.

(4)

Ако се спроводи поуздана директна процена запреминских тежина, онда могу да се користе те вредности.

НАПОМЕНА Може да се користи ЕN 1990, Прилог Д.

Одељак 5: Сопствена тежина елемената грађевинских објеката 5.1

Приказ дејстава

(1)

Сопствена тежина елемената грађевинских објеката, у већини случајева треба да се представи преко појединачне карактеристичне вредности и израчуна на основу називних димензија и карактеристичних вредности запреминских тежина.

(2)

Сопствена тежина елемената грађевинских објеката обухвата конструкцијске и неконструкцијске елементе, укључујући непокретне инсталације и опрему, као и тежину земље и застора.

(3)

Неконструкцијски елементи обухватају:

— — — — — — — — —

кровни покривач; облоге и покривке; преграде и опшивке; рукохвате, заштитне баријере, парапете и ивичњаке; зидну облогу; спуштене плафоне; топлотну изолацију; опрему мостова; непокретне инсталације, видети 5.1(4).

НАПОМЕНА За информације о непокретним машинама видети ЕN 1991-3. За осталу индустријску опрему (на пример, заштитну), треба да се консултује произвођач.


© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012

(4) Непокретна опрема обухвата: — опрему лифтова и покретних степеница; — опрему за грејање, вентилацију и климатизацију; — електричну опрему;



— цеви без њиховог садржаја; — кабловске разводне канале и цевоводе. (5)П Оптерећења услед покретних преграда морају да се третирају као корисна оптерећења, видети 5.2.2(2)П и 6.3.1.2(8).

5.2 5.2.1

Карактеристичне вредности сопствене тежине Опште

(1)П Одређивање карактеристичних вредности сопствене тежине, као и димензија и запреминских тежина, мора да буде у складу са ЕN 1990, 4.1.2. (2) 5.2.2 (1)

Називне димензије треба да буду оне које су приказане у плановима. Допунске одредбе за зграде Произвођач може да обезбеди податке за индустријски произведену опрему, као што су системи подова, фасаде и спуштени плафони, као и лифтови и опрема за зграде.

(2)П За одређивање утицаја сопствене тежине покретних преграда, мора се применити еквивалентно једносмерно подељено оптерећење које се додаје корисном оптерећењу, видети 6.3.1.2(8). 5.2.3 (1)

Допунске одредбе специфичне за мостове Горње и доње карактеристичне вредности запреминских тежина неконструкцијских елемената, као што су застор на железничким мостовима или насип изнад укопаних конструкција, пропуста, треба да се узму у обзир ако се очекује да се тај материјал сабије, постане засићен или на други начин промени својства у току експлоатације.

НАПОМЕНА Одговарајуће вредности могу да буду дате у националном прилогу.

(2)

Називне дебљине застора на железничким мостовима треба да буду утврђене. За одређивање горњих и доњих карактеристичних вредности дебљине застора на железничким мостовима треба да се узме у обзир одступање од називне дебљине од ±30 %.

НАПОМЕНА Одговарајућа вредност може да буде дата у националном прилогу.

(3)

За одређивање горњих и доњих карактеристичних вредности сопствене тежине хидроизолације, застора коловозне плоче и других облога за мостове, када варирање њихових дебљина може да буде велико, треба да се узме у обзир одступање укупне дебљине од називне или друге утврђене вредности. Уколико није другачије утврђено, требало би да ово одступање буде ±20 %, ако је у називну вредност укључено накнадно извођење облоге, а +40 % и –20 % ако такво облагање није укључено.

НАПОМЕНА Одговарајуће вредности могу да буду дате у националном прилогу.

(4)

За сопствену тежину каблова, цеви и инсталационих водова, треба да се узму у обзир горње и доње карактеристичне вредности. Уколико није другачије одређено, треба да се узме у обзир одступање које је ±20 % од средње вредности сопствене тежине.

НАПОМЕНА Одговарајуће вредности могу да буду дате у националном прилогу. Видети и ЕN 1990, 4.1.2(4).


SRPS EN 1991-1-1:2012 (5)

© ИСС 2012

За сопствену тежину других неконструкцијских елемената, као што су:

— рукохвати, заштитне баријере, парапети, ивичњаци и друга опрема мостова; — везе / спојна средства;



— цевоводи, треба да се узме да су њихове карактеристичне вредности тежине једнаке називним вредностима, уколико није другачије утврђено. НАПОМЕНА Одговарајуће вредности могу да буду дате у националном прилогу. У зависности од пројекта може се узети у обзир могућност пуњења цевовода водом.

Одељак 6: Корисна оптерећења у зградама 6.1

Приказ дејстава

(1)

Корисна оптерећења у зградама јесу она која потичу од уобичајеног коришћења. Вредности дате у овом одељку обухватају:

— уобичајену употребу од стране људи; — намештај и покретне предмете (на пример покретне преграде, ускладиштена роба, садржаји контејнера); — возила; — предвиђене ретке догађаје, као што су концентрације људи или намештаја, или померање или гомилање предмета у току реорганизације или адаптације. (2)

Корисна оптерећења утврђена у овом делу узимају се као једнако подељена оптерећења, линијска оптерећења или концентрисана оптерећења, или као комбинације ових оптерећења.

(3)

За одређивање корисних оптерећења, подне површине и површине кровова у зградама треба да буду додатно подељене у категорије, зависно од њихове употребе.

(4)

Тешка опрема (на пример, у јавним кухињама, радиолошким собама, просторијама са клима-коморама итд.) није укључена у оптерећења дата у овом одељку. Оптерећења за тешку опрему треба да буду договорена између инвеститора и/или релевантног органа власти.

6.2

Диспозиције оптерећења

6.2.1

Плоче, греде и кровови

(1)П За прорачун конструкције једног спрата или крова, корисно оптерећење мора да се узме у обзир као дејство које се наноси на најнеповољнији део површине на којој се разматрају утицаји дејстава. (2)

Када су оптерећења на другим спратовима релевантна, може да се претпостави да су она подједнако подељена.

(3)П Да би се осигурао минимум локалне носивости међуспратне конструкције, мора да се спроведе посебан доказ са концентрисаном силом, која не сме да се комбинује са подједнако подељеним оптерећењима или другим променљивим дејствима, уколико није другачије наведено. (4)

Корисна оптерећења истих категорија могу се умањити у зависности од површина које припадају одговарајућем елементу конструкције, преко коефицијента умањења αА, у складу са 6.3.1.2(10).

6.2.2

Стубови и зидови

(1)

За прорачун стубова или зидова, корисна оптерећења треба да се претпоставе на свим неповољним местима.

НАПОМЕНА У националном прилогу могу да се дају додатна поједностављена правила. Препоручује се да се максимална аксијална сила израчунава са претпостављеним укупним корисним оптерећењем на међуспратној конструкцији сваког спрата, које треба да буде једнако подељено .

(2)

Када корисна оптерећења од више спратова делују на стубове и зидове, укупна корисна оптерећења могу да се умање преко коефицијента умањења αn, у складу са 6.3.1.2(11) и 3.3.1(2)П.


© ИСС 2012 6.3

Карактеристичне вредности корисних оптерећења

6.3.1

Стамбене, друштвене, трговачке и административне површине зграда


6.3.1.1


SRPS EN 1991-1-1:2012

Категорије

(1)П

Површине у стамбеним, друштвеним, трговачким и административним зградама морају да се поделе на категорије, у складу са њиховом специфичном употребом, приказаном у табели 6.1.

(2)П

Независно од ове класификације површина, динамичка дејства морају да се разматрају када се предвиђа да ће њихово коришћење изазвати знатне динамичке утицаје (видети 2.2(3) и (5)П). Табела 6.1 — Категорије употребе

Категорија Специфична употреба А Стамбене површине B C

D

Канцеларијске површине Површине на којима је могуће окупљање људи (са изузетком површина дефинисаних у категоријама А, B и D1))

Продајне површине

Пример Собе у стамбеним зградама и кућама; спаваће собе и одељења у болницама; спаваће собе у хотелима и преноћиштима; кухиње и тоалети. C1: Површине са столовима итд., на пример: површине у школама, кафеима, ресторанима, трпезаријама, читаоницама, салама за пријеме. C2: Површине са непокретним седиштима, на пример: површине у црквама, позориштима или биоскопима, конференцијским салама, учионицама, салама за скупове, чекаоницама, железничким чекаоницама. C3: Површине без препрека за кретање људи, на пример: површине у музејима, изложбеним просторијама итд., као и приступне површине у јавним и административним зградама, хотелима, болницама, предворјима железничких станица. C4: Површине на којима су могуће физичке активности, на пример: плесне дворане, гимнастичке сале, позорнице. C5: Површине на којима су могућа велика окупљања људи, на пример: у зградама за јавне догађаје, као што су концертне дворане, спортске дворане, укључујући трибине, терасе и приступне површине, као и железничке платформе. D1: Површине у малопродајним радњама, D2: Површине у робним кућама

1) Обратити пажњу на 6.3.1.1(2), посебно за C4 и C5. Видети ЕN 1990 када је потребно да се разматрају динамички утицаји. За категорију Е видети табелу 6.3. НАПОМЕНА 1 У зависности од њихове предвиђене употребе, површине које вероватно треба да буду категорисане као C2, C3, C4, по одлуци инвеститора и/или одредби националног прилога, могу да буду категорисане као C5. НАПОМЕНА 2 У националном прилогу могу да буду дате поткатегорије за А, B, C1 до C5, D1 и D2. НАПОМЕНА 3 Видети 6.3.2 за складишта или индустријску употребу.

6.3.1.2 (1)П

Вредности дејстава Категорије оптерећених површина, како су утврђене у табели 6.1, морају да се унесу у прорачун коришћењем карактеристичне вредности qk (једнако подељено оптерећење) и Qk (концентрисано оптерећење).

НАПОМЕНА Вредности за оптерећења qk и Qk дате су у приложеној табели 6.2. Када је у овој табели дато подручје са граничним вредностима, вредност може да буде одређена преко националног прилога. Подвучене су препоручене вредности предвиђене за појединачну примену. Оптерећење qk је предвиђено за одређивање општих утицаја, а оптерећење Qk за локалне утицаје. У националном прилогу могу да се дефинишу различити услови за коришћење ове табеле.


SRPS EN 1991-1-1:2012

© ИСС 2012

Табела 6.2 — Корисна оптерећења на подовима, балконима и степеништима зграда



Категорије оптерећених површина Категорија А — подови — степеништа — балкони Категорија B Категорија C — C1 — C2 — C3 — C4 — C5 Категорија D — D1 — D2

qk [kN/m2]

Qk [kN] 2,0 до 3,0 2,0 до 4,0 2,0 до 3,0

1,5 до 2,0 2,0 до 4,0 2,5 до 4,0 2,0 до 3,0 2,0 до 3,0 3,0 до 4,0 3,0 до 5,0 4,5 до 5,0 5,0 до 7,5

1,5 до 4,5 3,0 до 4,0 2,50 до 7,0 (4,0) 4,0 до 7,0 3,5 до 7,0 3,5 до 4,5

4,0 до 5,0 4,0 до 5,0

3,5 до 7,0 (4,0) 3,5 до 7,0

(2) Када је неопходно, оптерећења qk и Qk треба да се увећају у прорачуну (на пример за степеништа и балконе, у зависности од коришћења и димензија). (3)

За локалне доказе треба да се узме у обзир концентрисана сила Qk, која делује самостално.

(4)

За концентрисана оптерећења од полица или од уређаја за подизање, оптерећење Qk треба да се одреди за сваки појединачни случај, видети 6.3.2.

(5)П Концентрисано оптерећење мора да се разматра тако да делује у било којој тачки на поду, балкону или степеништу, преко површине одговарајућег облика у зависности од употребе и врсте међуспратне конструкције. НАПОМЕНА Површина обично може да се претпостави као квадратна, странице 50 mm. Видети и 6.3.4.2(4).

(6)П Вертикална оптерећења на међуспратну конструкцију, услед саобраћаја виљушкара, морају да се узму у убзир сагласно са 6.3.2.3. (7)П Када су међуспратне конструкције изложене различитим наменама оне морају да се прорачунају за најнеповољнију категорију оптерећења, која даје највеће утицаје дејстава (нпр. силе и угибе), у разматраном елементу. (8)

Под условом да је на међуспратној конструкцији омогућено попречно распростирање оптерећења, сопствена тежина покретних преграда може да се узме у обзир преко подједнако подељеног оптерећења qk које треба да се дода корисним оптерећењима, добијеним из табеле 6.2. Ово подједнако подељено оптерећење зависи од сопствене тежине преграда на следећи начин: qk= 0,5 kN/m2; — за покретне преграде са сопственом тежином по дужини зида ≤1,0 kN/m:

—

за покретне преграде са сопственом тежином по дужини зида >1 ≤2,0 kN/m: qk=0,8kN/m2;

— за покретне преграде са сопственом тежином по дужини зида >2 ≤ 3,0 kN/m: (9)

Теже преграде треба у прорачуну да се разматрају узимајући у обзир:

— положај и правце пружања преграда; — врсту међуспратне конструкције. 18 RACUN BROJ - 00169

qk=1,2 kN/m2

.

© ИСС 2012 (10)

У складу са 6.2.1(4), коефицијент умањења αА може да се примени на корисна оптерећења qk за међуспратне конструкције (видети табелу 6.2 и тачке (8) и (9), и кровове који се користе, категорије I (видети табелу 6.9) .


НАПОМЕНА 1 следећи начин


SRPS EN 1991-1-1:2012

5 7

αA = ψ0 +

Препоручена вредност за коефицијент умањења αА, за категорије од А до D, одређује се на

:

A0 ≤ 1,0 A

изузев за категорије C и D:

(6.1) αА ≥ 0,6

где је: ψ0 коефицијент према ЕN 1990, Прилог А1, табела А1.1; А0 = 10,0 m2; А оптерећена површина. НАПОМЕНА 2 У националном прилогу може да буде дата алтернативна метода.

(11) У складу са 6.2.2(2), као и под условом да су површине класификоване у складу са табелом 6.1 у категорије од А до D, за стубове и зидове укупно корисно оптерећење од више спратова може да се помножи коефицијентом умањења αn. НАПОМЕНА 1 Препоручене вредности за коефицијент умањења αn су:

αn =

2 + ( n − 2)ψ 0

(6.2)

n

где је: n број спратова (>2) изнад оптерећених конструкцијских елемената који су исте категорије; ψ0 коефицијент у складу са ЕN 1990, Прилог А1, табела А1.1. НАПОМЕНА 2 У националном прилогу може да буде дата алтернативна метода.

6.3.2 6.3.2.1

Површине за складиштење и индустријску употребу Категорије

(1) П Површине за складиштење и индустријску употребу морају да се поделе у две категорије, у складу са табелом 6.3. Табела 6.3 — Категорије складиштења и индустријске употребе Категорија Специфична употреба Е1 Површине на којима је могуће нагомилавање складиштеног материјала, укључујући приступне површине Е2 Индустријска употреба 6.3.2.2

Пример Површине за складиштење, укључујући складиштење књига и других докумената

Вредности дејстава

(1) П Површине под опетрећењем категорисане као што је утврђено у табели 6.3, морају да се прорачунају коришћењем прорачунских вредности qk (једнако подељеног оптерећења), као и Qk (концентрисаног оптерећења). НАПОМЕНА Препоручене вредности за оптерећења qк и Qk дате су у доњој табели 6.4. Вредности за одређени пројекат могу да се промене, када је то неопходно, у складу са употребом (видети табелу 6.3 и Прилог А) или преко националног прилога. Оптерећење qk је предвиђено за одређивање општих утицаја, а Qk локалних утицаја. У националном прилогу могу да буду дефинисани различити услови коришћења табеле 6.4.


SRPS EN 1991-1-1:2012

© ИСС 2012

Табела 6.4 — Корисна оптерећења подова услед складиштења Категорије оптерећених површина



Категорија Е1

qk [kN/m2] 7,5

Qk [kN] 7,0

(2) П Карактеристична вредност корисног оптерећења мора да буде максимална вредност, узимајући у обзир динамичке утицаје, ако је то одговарајуће. Диспозиција оптерећења мора да се дефинише тако да представља најнеповољнији могући распоред у експлоатацији. НАПОМЕНА За повремене прорачунске ситуације услед постављања и замене машина, опреме итд., упутство је дато у ЕN 1991-1-6.

(3)

Карактеристичне вредности вертикалних оптерећења на површинама за складиштење треба да се одреде узимајући у обзир запреминску тежину и горње прорачунске вредности висине ускладиштеног материјала. Када ускладиштени материјали изазивају хоризонталне силе на зидовима итд., хоризонтална сила треба да се одреди у складу са ЕN 1991-4.

НАПОМЕНА Видети Прилог А за запреминске тежине.

(4)

Треба да се узме у обзир било који утицај пуњења и пражњења.

(5)

Оптерећења површина за складиштење књига и других докумената треба да се одреде из површине под оптерећењем и висине полица за књиге, коришћењем одговарајуће вредности запреминске тежине.

(6)

Оптерећења на индустријским површинама треба да се процене разматрајући предвиђено коришћење и опрему која треба да буде инсталирана. Када треба да буде инсталирана опрема, као што су кранови, покретне машине итд., утицаји на конструкцију треба да се одреде у складу са ЕN 1991-3.

(7)

Дејства проузрокована виљушкарима и транспортним возилима треба да се разматрају као концентрисана оптерећења која делују заједно са одговарајућим подељеним корисним оптерећењима, датим у табелама 6.2, 6.4 и 6.8.

6.3.2.3 (1)

Дејства проузрокована виљушкарима

Виљушкари треба да се класификују у 6 класа, од FL1 до FL6, у зависности од нето тежине (сопствене тежине виљушкара), димензија и терета који дижу (видети табелу 6.5). Табела 6.5 — Димензије виљушкара, у складу са класама FL

Класа виљушкара FL FL1 FL2 FL3 FL4 FL5 FL6 (2)

Нето тежина [kN] 21 31 44 60 90 110

Терет који се диже [kN] 10 15 25 40 60 80

Осни размак предњих точкова a [m] 0,85 0,95 1,00 1,20 1,50 1,80

Укупна ширина b [m] 1,00 1,10 1,20 1,40 1,90 2,30

Укупна дужина l [m] 2,60 3,00 3,30 4,00 4,60 5,10

Статичко вертикално осовинско оптерећење Qk виљушкара зависи од класа виљушкара, од FL1 до FL6, и треба да се добије из табеле 6.6.


© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012 Табела 6.6 — Осовинска оптерећења виљушкара



Класа виљушкара FL1 FL2 FL3 FL4 FL5 FL6 (3)

Осовинско оптерећење Qk [kN] 26 40 63 90 140 170

Статичко вертикално осовинско оптерећење Qk треба да се повећа преко динамичког коефицијента ϕ, користећи израз (6.3): Qk,dyn = ϕ Qk

(6.3)

где је: Qk,dyn динамичка карактеристична вредност дејства; ϕ динамички коефицијент; статичка карактеристична вредност дејства. Qк (4)

За динамички коефицијент ϕ за виљушкаре урачунавају се инерцијални утицаји изазвани убрзањем и успорењем терета који се диже, и он треба да буде: ϕ = 1,40 ϕ = 2,00

(5) (6) (7)

за пнеуматске гуме, за пуне гуме.

За виљушкаре који имају нето тежину већу од 110 kN, оптерећења треба да се дефинишу преко тачније анализе. Вертикално осовинско оптерећење Qk и Qk,dyn виљушкара треба да се одреди у складу са сликом 6.1. Хоризонтална оптерећења услед убрзања или кочења виљушкара, могу да се узму као 30 % од вертикалних осовинских оптерећења Qk.

НАПОМЕНА Нема потребе да се примењују динамички коефицијенти.

Слика 6.1 — Димензије виљушкара


SRPS EN 1991-1-1:2012 6.3.2.4 (1)


Дејства проузрокована транспортним возилима

Дејства од транспортних возила која се слободно крећу по поду или по шинама, треба да се одреде помоћу шеме оптерећења од точкова. Статичке вредности вертикалних оптерећења од точкова треба да се дају као стална тежина и оптерећење од терета. Њихов спектар треба да се користи да се дефинишу коефицијенти за комбинацију и оптерећења од замора. Вертикална и хоризонтална оптерећења од точкова треба да се одреде за сваки посебан случај. Диспозиција и димензије оптерећења које су релевантне за прорачун, треба да се одреде за сваки посебан случај.

(2)


© ИСС 2012

(3) (4)

НАПОМЕНА Погодни модели оптерећења из ЕN 1991-2, могу да се користе када је то релевантно.

6.3.2.5 (1)

Дејства проузрокована специјалним средствима за одржавање

Специјални уређаји за одржавање треба да се моделирају као оптерећења од транспортних возила, видети 6.3.2.4. Диспозиције и димензије оптерећења релевантне за прорачун треба да се одреде за сваки посебан случај.

(2) 6.3.3

Гараже и саобраћајне површине за возила (изузев мостова)

6.3.3.1 (1) П

Категорије Саобраћајне и паркинг површине у зградама, морају да се поделе на две категорије, сагласно њиховој приступачности за возила, како је приказано у табели 6.7. Табела 6.7 — Саобраћајне и паркинг површине у зградама

Категорије саобраћајних површина F G

Специфичнa употреба Саобраћајне и паркинг површине за лака возила (≤ 30 kN бруто тежине возила и ≤8 седишта, не укључујући возача) Саобраћајне и паркинг површине за средња возила (>30 kN, ≤160 kN бруто тежине возила, на 2 осовине)

Примери гараже; паркинг-површине, паркинг-хале прилази; доставне зоне; приступне зоне за ватрогасна возила (≤160 kN бруто тежине возила)

НАПОМЕНА Приступ површинама, прорачунатим за категорију F, треба да буде ограничен физичким баријерама уграђеним у конструкцију. НАПОМЕНА Површине, прорачунате за категорије F и G, треба да буду обезбеђене са одговарајућим саобраћајним знацима обавештења.

6.3.3.2 Вредности дејастава (1)

Треба да се користи модел оптерећења са појединачном осовином и са оптерећењем Qk, димензија приказаних на слици 6.2, као и једнако подељено оптерећење qk и Qk дате су у табели 6.8.

НАПОМЕНА Оптерећење qk je предвиђено за одређивање глобалних утицаја, а Qk за локалне утицаје. У националном прилогу могу да буду дефинисани различити услови коришћења ове табеле.

Слика 6.2 — Димензије осовинског оптерећења 22 RACUN BROJ - 00169

© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012

НАПОМЕНА За категорију F (видети табелу 6.8), ширина квадратне површине је 100 mm, а за категорију G (видети табелу 6.8), ширина квадратне површине је 200 mm

Табела 6.8 — Корисна оптерећења за возила у гаражама и на саобраћајним површинама



Категорије саобраћајних површина Категорија F Бруто тежина возила ≤30 kN Категорија G 30 kN < бруто тежина возила ≤160 kN

qk [kN/m2]

Qk [kN]

qk

Qk

5,0

Qk

НАПОМЕНА 1 За категорију F, оптерећење qk може да се изабере у оквиру подручја 1,5 kN/m до 2,5 kN/m2, а Qk може да се изабере у оквиру подручја 10 kNдо 20 kN. НАПОМЕНА 2 За категорију G, оптерећење Qk може да се изабере у оквиру подручја 40 kN до 90 kN. НАПОМЕНА 3 Када се вредност оптерећења налази у подручју које је дато у напоменама 1 и 2, вредност може да буде одређена у националном прилогу. Препоручене вредности су подвучене.

(2)

2

Осовинско оптерећење треба да се примени на две квадратне површине, са страницом од 100 mm за категорију F, а 200 mm за категорију G, и то у могућим положајима који производе најнеповољније утицаје.

6.3.4

Кровови

6.3.4.1

Категорије

(1)П Сагласно њиховој приступачности, кровови морају да се категоришу у три категорије, како је то приказано у табели 6.9. Табела 6.9 — Категоризација кровова Категорије оптерећене површине

Специфична употреба Кровови који се не користе, осим за уобичајено одржавање и поправке Кровови који се користе у складу са категоријама oд А до G Кровови који се користе за посебне намене, као што су површине за слетање хеликоптера

H I K (2)

Корисна оптерећења за кровове категорије H дата су у табели 6.10. Корисна оптерећења за кровове категорије I дата су у табелама 6.2, 6.4 и 6.8, у складу са специфичном употребом.

(3)

Оптерећења за кровове категорије K, код којих су предвиђене површине за слетање хеликоптера, треба да буду за класе хеликоптера HC, видети табелу 6.11.

6.3.4.2 (1)

Вредности дејстава

За кровове категорије H, минималне карактеристичне вредности Qk и qk које би требало да се користе, дате су у табели 6.10. Оне се односе на пројекцију површине крова који се разматра. Табела 6.10 — Корисна оптерећења за кровове категорије H qk [kN/m2] qk

Кров Категорија H

Qk [kN] Qk

НАПОМЕНА 1 За категорију Н, оптерећење qk може да се изабере од 0,00 kN/m2 до 1,0 kN/m2, а Q k може да се изабере у оквиру од 0,9 kN до 1,5 kN. Вредности могу да буду одређене у националном прилогу. Препоручене вредности су: qk = 0,4 kN/m2, Qk = 1,0 kN НАПОМЕНА 2 У националном прилогу оптерећење qk може да варира у зависности од нагиба крова. НАПОМЕНА 3 Може се претпоставити да оптерећење qk делује на површини А, која може да буде одређена у националном прилогу. Препоручена вредност за површину А је 10 m2, у оквиру подручја од нуле до укупне површине крова. НАПОМЕНА 4 Видети и 3.3.2(1).


SRPS EN 1991-1-1:2012 (2)

© ИСС 2012

У оквиру минималних вредности датих у табели 6.10, не узимају се у обзир неконтролисана нагомилавања грађевинских материјала, која могу да се јаве током одржавања.



НАПОМЕНА Видети и ЕN 1991-1-6: Дејства у току извођења.

(3)П За кровове морају да се спроведу посебни докази за концентрисану силу Qk и једнако подељено оптерећење qk, који независно делују. (4)

Осим оних са кровним покривачем, кровови треба да се прорачунају тако да прихвате концентрисано оптерећење 1,5 kN које делује на површини квадрата странице 50 mm. Елементи крова са профилисаном или дисконтинуалном површином, треба да се прорачунају тако да концентрисано оптерећење Qk делује на ефективној површини која се одређује у зависности од начина распростирања оптерећења.

(5)

За кровове категорије K, утицаји од хеликоптера на површинама за слетање треба да сe одреде у складу са табелом 6.11, а уз коришћење динамичких коефицијената, датих у 6.3.4.2 (6) и изразу 6.3. Табела 6.11 — Корисна оптерећења на крововима категорије K за хеликоптере Класа хеликоптера

Оптерећење Q при полетању хеликоптера

Оптерећење при полетању Qk

HC1 HC2

Q ≤ 20 kN 20 kN < Q ≤ 60 kN

Qk = 20 kN Qk = 60 kN

Димензија оптерећене површине (m × m) 0,2 × 0,2 0,3 × 0,3

(6)

Динамички коефицијент ϕ који треба да се примени на оптерећење при полетању, Qk, ради узимања у обзир ударних дејстава, може да се узме као ϕ = 1,40.

(7)

Треба да се претпостави да су приступне пењалице и стазе оптерећене у складу са табелом 6.10, за нагиб крова <20°. За приступне стазе, које су део пројектованог пожарног пута, оптерећење qk треба да буде у складу са табелом 6.2. Приступне стазе за сервисирање треба да имају минималну карактеристичну вредност Qk од 1,5 kN.

(8)

За прорачун оквира и поклопаца отвора (изузев застакљених), као и ослонаца плафона и сличних конструкција, треба да се користе следећа оптерећења:

а) без приступа: нема корисног оптерећења; б) са приступом: корисно оптерећење од 0,25 kN/m2, распоређено преко читаве површине или преко површине испод ослањања, и концентрисана сила од 0,9 kN, постављена тако да изазива максималне напоне у оптерећеном елементу.

6.4 Хоризонтална оптерећења на парапетима и преградним зидовима који делују као баријере (1)

Карактеристичне вредности линијског оптерећења, qk, које делује на висини преградног зида или парапета, али не на висини већој од 1,20 m, треба да се узму из табеле 6.12.

НАПОМЕНА су подвучене .

Вредности qk из табеле 6.12 могу бити дате у националном прилогу. Препоручене вредности


© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012

Табела 6.12 — Хоризонтална оптерећења на преградним зидовима и парапетима (оградама)



Оптерећене површине Категорија А Категорије B и C1 Категорије C2 до C4 и D Категорија C5 Категорија E Категорија F Категорија G

qk [kN/m2] qk qk qk qk qk видети Прилог Б видети Прилог Б

НАПОМЕНА 1 За категорије А, B и C1, оптерећење qk може да се изабере од 0,2 kN/m до 1,0 kN/m (0,5 kN/m). НАПОМЕНА 2 За категорије од C2 до C4 и D, оптерећење qk може да се изабере од 0,8 kN/m до 1,0 kN/m. НАПОМЕНА 3 За категорију C5, оптерећење qk може да се изабере од 3,0 kN/m до 5,0 kN/m. НАПОМЕНА 4 За категорију Е, оптерећење qk може да се изабере у оквиру подручја од 0,8 kN/m до 2,0 kN/m. За површине категорије Е, хоризонтална оптерећења зависе од заузетости површине. Због тога, вредност оптерећења qk дефинисана је као минимална вредност и треба да се провери за сваку заузетост. НАПОМЕНА 5 Када се вредности оптерећења налазе у подручју које је дато у напоменама 1, 2, 3 и 4, њена вредност може да буде одређена у националном прилогу. Препоручена вредност је подвучена. НАПОМЕНА 6 У националном прилогу могу да буду прописана допунска концентрисана оптерећења Qk и/или подаци о удару чврстог или меког тела, који ће служити за аналитички или експериментални доказ.

(2)

За површине на којима је могуће масовно окупљање људи везано за јавне догађаје, на пример за спортске стадионе, трибине, позорнице, хале за скупове или конференцијске сале, оптерећење треба да буде у складу са категоријом C5.


SRPS EN 1991-1-1:2012

© ИСС 2012



Прилог А (информативан) Табеле називних запреминских тежина грађевинских материјала, као и називних запреминских тежина и углова унутрашњег трења ускладиштених материјала Табела А.1 — Грађевински материјали – бетон и малтер Материјали бетон (видети ЕN 206) лаки бетон класа запреминске тежине LC1,0 класа запреминске тежине LC 1,2 класа запреминске тежине LC1,4 класа запреминске тежине LC 1,6 класа запреминске тежине LC 1,8 класа запреминске тежине LC 2,0 бетон уобичајене тежине тешки бетон

Запреминска тежина γ [kN/m3] 9,0 до 10,01) 2) 10,0 до 12,01) 2) 12,0 до 14,01) 2) 14,0 до 16,01) 2) 16,0 до 18,01) 2) 18,0 до 20,01) 2) 24,01) 2) >1) 2)

малтер цементни малтер гипсани малтер продужни малтер кречни малтер

19,0 до 23,0 12,0 до 18,0 18,0 до 20,0 12,0 до 18,0

1) Повећање од 1 kN/m3 за уобичајени проценат челика за армирање и претходно напрезање. 2) Повећање од 1 kN/m3 за неочврсли бетон. НАПОМЕНА Видети одељак 4.

Табела А.2 — Грађевински материјали – елементи за зидање Материјали елементи за зидање елементи за зидање од глине елементи за зидање од калцијум силиката елементи за зидање од бетона елементи за зидање од аутоклавираног ћелијастог бетона елементи за зидање од вештачког камена елементи за зидање од стаклених блокова, шупљих елементи за зидање од теракоте eлементи за зидање од природног камена, видети prЕN 771-6*) гранит, сијенит, порфир базалт, диорит, габро тахилит базалтна лава граувака, пешчар збијени кречњак остали кречњак вулкански туф гнајс Избрисан текст НАПОМЕНА Видети одељак 4. Национална фуснота *) Друго издање овог стандарда је објављено 2011. године.


Запреминска тежина γ [kN/m3] видети ЕN 771-1 видети ЕN 771-2 видети ЕN 771-3 видети ЕN 771-4 видети ЕN 771-5 видети ЕN 1051 21,0 27,0 до 30,0 27,0 до 31,0 26,0 24,0 21,0 до 27,0 20,0 до 29,0 20,0 20,0 30,0

© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012 Табела А.3 — Грађевински материјали – дрво



Материјали

Запреминска тежина γ [kN/m3]

дрво (видети ЕN 338 за класе чврстоће грађе) класа чврстоће грађе C14 класа чврстоће грађе C16 класа чврстоће грађе C18 класа чврстоће грађе C22 класа чврстоће грађе C24 класа чврстоће грађе C27 класа чврстоће грађе C30 класа чврстоће грађе C35 класа чврстоће грађе C40 класа чврстоће грађе D30 класа чврстоће грађе D35 класа чврстоће грађе D40 класа чврстоће грађе D50 класа чврстоће грађе D60 класа чврстоће грађе D70

3,5 3,7 3,8 4,1 4,2 4,5 4,6 4,8 5,0 6,4 6,7 7,0 7,8 8,4 10,8

лепљено ламелирано дрво (видети ЕN 1194 за класе чврстоће дрвета) хомогено лепљено ламелирано дрво GL24h хомогено лепљено ламелирано дрво GL28h хомогено лепљено ламелирано дрво GL32h хомогено лепљено ламелирано дрво GL36h комбиновано лепљено ламелирано дрво GL24c комбиновано лепљено ламелирано дрво GL28c комбиновано лепљено ламелирано дрво GL32c комбиновано лепљено ламелирано дрво GL36c

3,7 4,0 4,2 4,4 3,5 3,7 4,0 4,2

шперплоча шперплоча од четинара шперплоча од брезе панел плоча и столарска плоча

5,0 7,0 4,5

иверице иверица иверица са цементним везивом фурнирана, пресвучена, пресована

7,0 до 8,0 12,0 7,0

плоче влакнатице лесонит стандардна и тврда плоча плоче влакнатице средње густине плоче влакнатице мале густине

10,0 8,0 4,0

НАПОМЕНА Видети Одељак 4.

Табела А.4 — Грађевински материјали – метали Материјали метали алуминијум месинг бронза бакар гвожђе, ливено гвожђе, ковано олово челик цинк

Запреминска тежина γ [kN/m3] 27,0 83,0 до 85,0 83,0 до 85,0 87,0 до 89,0 71,0 до 72,5 76,0 112,0 до 114,0 77,0 до 78,5 71,0 до 72,0 27

RACUN BROJ - 00169

SRPS EN 1991-1-1:2012

© ИСС 2012

Табела А.5 — Грађевински материјали – остали материјали Материјали




остали материјали стакло, ломљено стакло, равно

22,0 25,0

пластичне масе акрилна плоча полистирен, експандиран, гранулиран пенасто стакло шкриљац

12,0 0,3 1,4 28,0

Табела А.6 — Материјали за мостове Материјали


коловоз друмских мостова ливени асфалти и асфалтни бетони мастикс асфалт врућеваљани асфалт

24,0 до 25,0 18,0 до 22,0 23,0

испуне за мостове песак (суви) застор, шљунак (невезани) тврдо језгро дробљена шљака повезани камени отпаци глина у виду блата

15,0 до 16,01) 15,0 до 16,01) 18,5 до 19,5 13,5 до 14,51) 20,5 до 21,5 18,5 до 19,5

коловоз железничких мостова бетонски заштитни слој нормални застор (нпр. гранитни, гнајсни итд.) базалтни застор

25,0 20,0 26 Тежина по јединици дужине постељице2) 3) gk [kN/m]

конструкције са застором 2 шине UIC 60 претходно напрегнути праг са колосечним прибором бетонски прагови са металним угаоним ојачањима дрвени прагови са колосечним прибором конструкције без застора 2 шине UIC 60 са колосечним прибором 2 шине UIC 60 са колосечним прибором, мостном гредом и заштитним шинама 1) Дато у другим табелама као ускладиштени материјали. 2) Искључује додатак за застор. 3) Претпоставља растојање од 600 mm. НАПОМЕНА 1 Вредности за колосек применљиве су и ван железничких мостова. НАПОМЕНА 2 Видети одељак 4.


1,2 4,8 — 1,9 1,7 4,9

© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012 Табела А.7 — Ускладиштени материјали – за зидање и изградњу



Материјали агрегати (видети ЕN 206 лаки уобичајени тешки шљунак и песак, насут песак


Угао унутрашњег трења φ [ o]

9,0 до 20,01) 20,0 до 30,0 >30,0 15,0 до 20,0 14,0 до 19,0

30 30 30 35 30

17,0 12,0 9,0 15,0

40 30 35 35

1,0 6,0 до 9,0

— —

8,0 11,0

40 —

16,0 15,0 10,0 до 14,0 25,0 15,0 15,0 13,0 13,0 12,0

28 — 25 — 25 20 25 25 до 27 —

6,4 5,9 11,8 13,0 10,0

30 40 — —

)

згура из високих пећи грумење грануле дробљена ситнеж од опеке, дробљена опека, ломљена опека вермикулит експандирани, агрегат за бетон сирови бентонит растресити збијени цемент ринфуз (расут) у врећама летећи пепео стакло, равно гипс, млевени филтерски пепео од лигнита креч кречњак, у праху магнезит, млевени пластичне масе полиетилен, полистирол гранулиран поливинилхлорид у праху полиестерска смола епокси смоле вода, свежа 1) Видети табелу А.1 за класе запреминске тежине лаког бетона. НАПОМЕНА Видети одељак 4.


SRPS EN 1991-1-1:2012

© ИСС 2012

Табела А.8 — Ускладиштени производи – пољопривредни



Производи природно ђубриво гнојиво (минимум 60 % чврстих честица) гнојиво (са сувом сламом) суво кокошије ђубриво исплака (максимум 20 % чврстих честица) ђубриво вештачко NPK, гранулирано базна згура, дробљена фосфатно, гранулирано калијум-сулфат уреа сточна храна, зелена, растресито ускладиштена зрнасти производи цела зрна (14 % садржаја влаге, уколико није другачије назначено) генерално јечам пиварски јечам (влажан) семе трава и биљака кукуруз насут кукуруз у врећама зоб уљана репица раж пшеница, насута пшеница у врећама бале траве сено (у балама) (уролане бале) штављена кожа и сирова кожа хмељ слад прекрупа млевена коцке тресет суви, растресити, истоварени суви, пресовани у бале влажни силажа слама набацана (сува) у балама дуван у балама вуна набацана у балама НАПОМЕНА Видети одељак 4.



Угао унутрашњег трења φ [°]

7,8 9,3 6,9 10,8

— 45 45 —

8,0 до 12,0 13,7 10,0 до 16,0 12,0 до 16,0 7,0 до 8,0 3,5 до 4,5

25 35 30 28 24 —

7,8 7,0 8,8 3,4 7,4 5,0 5,0 6,4 7,0 7,8 7,5 7,8

30 30 — 30 30 — 30 25 30 30 — 40

1,0 до 3,0 6,0 до 7,0 8,0 до 9,0 1,0 до 2,0 4,0 до 6,0

— — — 25 20

7,0 7,0

45 40

1,0 5,0 9,5 5,0 до 10,0

35 — — —

0,7 1,5 3,5 до 5,0

— — —

3,0 7,0 до 13,0

— —

© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012 Табела А.9 — Ускладиштени производи – намирнице


Производи


4,0 до 5,0

Угао унутрашњег трења φ [°] —

6,0 5,0

25 —

8,3 6,5 7,8 5,9 2,0 1,2 6,8

30 — — — — — —

7,5 до 10,0 16,0

35

4,0 5,0

— —


јаја, пакована брашно насуто у врећама воће јабуке – растресите – у кутијама трешње крушке малине, у гајбама јагоде, у гајбама парадајз шећер растресити, у гомилама збијени и у врећама поврће, зелениш купус зелена салата поврће, махуне пасуљ – генерално – соја грашак поврће, коренасто генерално цвекла шаргарепа лук репа кромпир набацани у кутијама шећерна репа осушена и исецкана сирова влажни одломци

8,1 7,4 7,8

35 30 —

8,8 7,4 7,8 7 7

— 40 35 35 35

7,6 4,4

35 —

2,9 7,6 10,0

35 — —

НАПОМЕНА Видети одељак 4.


SRPS EN 1991-1-1:2012

© ИСС 2012

Табела А.10 — Ускладиштени производи – течности



Производи пића пиво млеко вода, свежа вино природна уља рицинусово уље глицерол, глицерин ланено уље маслиново уље органске течности и киселине алкохол етар хлороводонична киселина (40 % тежински) шпиритус азотна киселина (91 % тежински) сумпорна киселина (30 % тежински) сумпорна киселина (87 % тежински) терпентин, замена за шпиритус угљоводоници анилин бензен, бензол катран креозот нафта парафин, керозин бензин, бензолин нафта – сирова, петролеј гориво тешки мазиво бензин, гасолен, гасолин тешни гас бутан пропан остале течности жива минијумска боја оловно белило, у уљу муљ, преко 50 % запреминске воде

Запреминска тежина γ [kN/m3] 10,0 10,0 10,0 10,0 9,3 12,3 9,2 8,8 7,8 7,4 11,8 7,8 14,7 13,7 17,7 8,3 9,8 8,8 10,8 до 12,8 10,8 7,8 8,3 6,9 9,8 до 12,8 8,3 7,8 до 9,8 12,3 8,8 7,4 5,7 5,0 133 59 38 10,8



© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012 Табела А.11 — Ускладиштени производи – чврста горива



Производи дрвени угаљ растресит збијен угаљ блок-брикети, истоварени блок-брикети, наслагани јајасти брикети угаљ, сиров из јаме угаљ у базенима за испирање угљена прашина кокс угаљ средњег квалитета у површинском копу отпаци при испирању у угљенокопу све остале врсте угља огревно дрво лигнит/мрки угаљ брикети, истоварени брикети, наслагани влажни суви угљена прашина нискокалорични кокс тресет црни, осушени, чврсто упаковани црни, осушени, растресито истоварени



4 15

— —

8 13 8,3 10 12 7 4,0 до 6,5 12,3 13,7 8,3 5,4

35 — 30 35 — 25 35 до 45 35 35 30 до 35 45

7,8 12.8 9,8 7,8 4,9 9,8

30 — 30 до 40 35 25 до 40 40

6 до 9 3 до 6

— 45


Табела А.12 — Ускладиштени производи – индустријски и остали Производи књиге и документа књиге и документа густо наслагани полице и ормани одећа и крпе, у свежњевима лед, у коцкама кожа, наслагана папир у ролнама наслаган гума камена со со пиљевина сува, у врећама сува, растресита влажна, растресита катран, битумен



6,.0 8,5 6,0 11,0 8,5 10,0

— — — — — —

15,0 11,0 10,0 до 17,0 22,0 12,0

— — — 45 40

3,0 2,5 5,0 14,0

— 45 45 —



SRPS EN 1991-1-1:2012

© ИСС 2012

Прилог Б (информативан)



Баријере за возила и парапети за паркиралишта Б(1) Баријере и парапети на површинама за паркирање возила треба да се прорачунају тако да прихвате хоризонтална оптерећења дата у Б(2). Б(2) Карактеристична хоризонтална сила F (у kN), подједнако подељена по било којој дужини од 1,5 m и управна на баријеру паркиралишта за коју се захтева да издржи удар возила, дата је изразом:

F=

0,5 mv 2 δc + δb

где је: m бруто маса возила (kg) v брзина возила (m/s), управна на баријеру δc деформација возила (mm) δb деформација баријере (mm) Б(3) Када се паркиралиште пројектује на бази бруто масе возила која не прекорачује 2 500 kg, за одређивање силе F узимају се следеће вредности: m = 1 500 kg v = 4,5 m/s δc = 100 mm, ако прецизнији подаци нису на располагању За круту баријеру, за коју деформација δb може да буде дата као нула, карактеристична сила F, која одговара возилима до 2 500 kg бруто масе, треба да буде 150 kN. Б(4) Када се паркиралиште пројектује за возила чија бруто маса прекорачује 2 500 kg, за одређивање арактеристичне силе F узимају се следеће вредности: m = стварна маса возила за коју је паркиралиште пројектовано (kg); v = 4,5 m/s; δc = 100 mm, ако прецизнији подаци нису на располагању. Б(5) Сматра се да сила, која је одређена према Б(3) или Б(4), делује на висини браника. У случају паркиралишта предвиђених за возила чија бруто маса не прекорачује 2 500 kg, ова висина треба да буде 375 mm изнад нивоа пода. Б(6) Баријере за прилазне рампе паркиралишта, морају да издрже половину силе одређене у Б(3) или Б(4), која делује на висини од 610 mm изнад рампе. Б(7) Наспрам крајева правих делова рампи предвиђених за силазни саобраћај, чија је дужина већа од 20 m, баријере треба да издрже двоструку силу одређену у Б(3), која делује на висини од 610 mm изнад рампе.


© ИСС 2012

SRPS EN 1991-1-1:2012



Библиографија ISO 2394,

General principles on reliability for structures

ISO 3898,

Basis of design of structures — Notations — General symbols

ISO 8930,

General principles on reliability for structures — List of equivalent terms




ICS 91.010.30

Класификациона група U.C9

Дескриптори: еврокод, конструкцијски системи, пројектовање конструкција, конструкције, зграде, запреминска маса, оптерећење, корисно оптерећење, тежина (маса), грађевински материјали Descriptors: eurocode, structural systems, structural design, structures, buildings, density, loading, imposed loading, weight (mass), construction materials

Укупно страна 37 RACUN BROJ - 00169

SRPS-EN-1991-1-1

Recommend Documents