Послaніе пeрвое къ солyнzнwмъ С™aгw ґпcла пavла.
ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА СОЛУЊАНИМА.
Глава 1. ГлавA 1. Поздрав. Захвалност Богу за примјерну вјеру Солуњана у Јеванђеље. (Зачaло 262.) Пavелъ и3 сілуaнъ и3 тімоfeй (Зач. 262). Павле и Силван и Тимотеј Цркви Солунској која је у Богу Оцу и цRкви солyнстэй њ бз7э nц7Ё и3 гDэ ї}сэ хrтЁ: 1 Господу Исусу Христу: Благодат вам и блгdть вaмъ и3 ми1ръ t бGа nц7A нaшегw и3 гDа мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса ї}са хrтA. Христа. 2
Благодари1мъ бGа всегдA њ всёхъ вaсъ, поминaніе Захваљујемо Богу свагда за све вас помињући вас у молитвама својим, њ вaсъ творsще въ моли1твахъ нaшихъ,
непрестaннw поминaюще вaше дёло вёры, и3 Сјећајући се непрестано вашег дјела вјере, и труда љубави, и постојане наде у 3 трyдъ любвE, и3 терпёніе ўповaніz гDа нaшегw Господа нашега Исуса Христа пред Богом ї}са хrтA, пред8 бGомъ и3 nц7eмъ нaшимъ, и Оцем нашим, 4
Α ΠΡΟΣ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΕΙΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗ
Κεφάλαιο 1 Παῦλος καὶ Σιλουανὸς καὶ Τιμόθεος τῇ ἐκκλησίᾳ Θεσσαλονικέων ἐν Θεῷ πατρὶ καὶ Κυρίῳ Ἰησοῦ Χριστῷ· χάρις ὑμῖν καὶ εἰρήνη ἀπὸ Θεοῦ καὶ πατρὸς ἡμῶν καὶ Κυρίου Ἰησοῦ Χριστοῦ. Εὐχαριστοῦμεν τῷ Θεῷ πάντοτε περὶ πάντων ὑμῶν μνείαν ὑμῶν ποιούμενοι ἐπὶ τῶν προσευχῶν ἡμῶν, ἀδιαλείπτως μνημονεύοντες ὑμῶν τοῦ ἔργου τῆς πίστεως καὶ τοῦ κόπου τῆς ἀγάπης καὶ τῆς ὑπομονῆς τῆς ἐλπίδος τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ ἔμπροσθεν τοῦ Θεοῦ καὶ πατρὸς ἡμῶν,
вёдzще, брaтіе возлю1бленнаz, t бGа и3збрaніе Знајући, браћо љубљена од Бога, да сте εἰδότες, ἀδελφοὶ ἠγαπημένοι ὑπὸ Θεοῦ, изабрани. τὴν ἐκλογὴν ὑμῶν, вaше:
ћкw бlговэствовaніе нaше не бhсть къ вaмъ Јер јеванђеље наше није проповиједано въ сл0вэ т0чію, но и3 въ си1лэ, и3 въ д©э с™э, и3 вама само ријечју, него и у сили и у Духу 5 во и3звэщeніи мн0зэ, ћкоже и3 вёсте, какови2 Светоме, и са пуним убјеђењем, као што знате какви смо били међу вама ради вас. бhхомъ въ вaсъ рaди вaсъ.
ὅτι τὸ εὐαγγέλιον ἡμῶν οὐκ ἐγενήθη εἰς ὑμᾶς ἐν λόγῳ μόνον, ἀλλὰ καὶ ἐν δυνάμει καὶ ἐν Πνεύματι ἁγίῳ καὶ ἐν πληροφορίᾳ πολλῇ, καθὼς οἴδατε οἷοι ἐγενήθημεν ἐν ὑμῖν δι’ ὑμᾶς·
(За? 263.) И# вы2 подHбницы бhсте нaмъ и3 гDу, (Зач. 263). И ви се угледасте на нас и на καὶ ὑμεῖς μιμηταὶ ἡμῶν ἐγενήθητε καὶ τοῦ 6 пріeмше сл0во въ ск0рби мн0зэ съ рaдостію д¦а Господа, примивши ријеч у големој Κυρίου δεξάμενοι τὸν λόγον ἐν θλίψει невољи са радошћу Духа Светога, πολλῇ μετὰ χαρᾶς Πνεύματος ἁγίου, с™aгw, 7 ћкw бhти вaмъ w4бразъ всBмъ вёрующымъ
Тако да постадосте образац свима ὥστε γενέσθαι ὑμᾶς τύπους πᾶσι τοῖς вјерујућима у Македонији и у Ахаји. πιστεύουσιν ἐν τῇ Μακεδονίᾳ καὶ ἐν τῇ
Н0вый завётъ ГDа нaшегw Ї}са хrтA. ‐ Нови завјет Господа нашег Исуса Христа. ‐ Η ΚΑΙΝΗ ΔΙΑΘΗΚΗ. въ макед0ніи и3 ґхaіи.
Ἀχαΐᾳ.
T вaсъ бо промчeсz сл0во гDне не т0кмw въ Јер је од вас одјекнула ријеч Господња не макед0ніи и3 ґхaіи, но и3 во всsко мёсто вёра само у Македонији и у Ахаји, него се и у 8 вaша, ћже къ бGу, и3зhде, ћкw не трeбовати сваком мјесту разгласи вјера ваша у Бога, тако да нам није потребно што говорити. нaмъ глаг0лати что2. Тjи бо њ нaсъ возвэщaютъ, как0въ вх0дъ Јер они сами причају о нама како нас ви дочекасте, и како се од идола обратисте 9 и3мёхомъ къ вaмъ, и3 кaкw њбрати1стесz къ Богу, да служите Богу живом и бGу t јдwлъ, раб0тати бGу жи1ву и3 и4стинну истинитом, и3 ждaти сн7а є3гw2 съ нб7съ, є3г0же воскRси2 и3з8 И да очекујете Сина његова с небеса, 10 мeртвыхъ, ї}са, и3збавлsющаго нaсъ t гнёва којега подиже из мртвих, Исуса, који нас избавља од гњева који долази. грzдyщагw. ГлавA 2.
1
Глава 2. Апостолово богоугодно владање у Јеванђељу. Подстицај на владање достојно Бога.
ἀφ’ ὑμῶν γὰρ ἐξήχηται ὁ λόγος τοῦ Κυρίου· οὐ μόνον ἐν τῇ Μακεδονίᾳ καὶ ἐν τῇ Ἀχαΐᾳ, ἀλλὰ καὶ ἐν παντὶ τόπῳ ἡ πίστις ὑμῶν ἡ πρὸς τὸν Θεὸν ἐξελήλυθεν, ὥστε μὴ χρείαν ἡμᾶς ἔχειν λαλεῖν τι· αὐτοὶ γὰρ περὶ ἡμῶν ἀπαγγέλλουσιν ὁποίαν εἴσοδον ἔσχομεν πρὸς ὑμᾶς, καὶ πῶς ἐπεστρέψατε πρὸς τὸν Θεὸν ἀπὸ τῶν εἰδώλων δουλεύειν Θεῷ ζῶντι καὶ ἀληθινῷ, καὶ ἀναμένειν τὸν υἱὸν αὐτοῦ ἐκ τῶν οὐρανῶν, ὃν ἤγειρεν ἐκ τῶν νεκρῶν, Ἰησοῦν τὸν ῥυόμενον ἡμᾶς ἀπὸ τῆς ὀργῆς τῆς ἐρχομένης. Κεφάλαιο 2
(Зачaло 264.) Сaми бо вёсте, брaтіе, вх0дъ (Зач. 264). Јер и сами, браћо, знате да Αὐτοὶ γὰρ οἴδατε, ἀδελφοί, τὴν εἴσοδον долазак наш к вама није био узалуд; ἡμῶν τὴν πρὸς ὑμᾶς, ὅτι οὐ κενὴ γέγονεν, нaшъ и4же къ вaмъ, ћкw не вотщE бhсть:
но предпострадaвше и3 досаждeни бhвше, ћкоже Него, пошто најприје страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што вёсте, въ філjппэхъ, дерзнyхомъ њ бз7э 2 знате, ми се осмјелисмо у Богу нашем да нaшемъ глаг0лати къ вaмъ бlговэствовaніе вам казујемо јеванђеље Божије уз велику б9іе со мн0гимъ п0двигомъ. борбу. Ўтэшeніе бо нaше не t прeлести, ни t Јер наша проповијед није од заблуде, 3 нити од нечистоте, ни у лукавству, нечистоты2, ни лeстію: ‐ 2 ‐
ἀλλὰ προπαθόντες καὶ ὑβρισθέντες, καθὼς οἴδατε, ἐν Φιλίπποις, ἐπαρρησιασάμεθα ἐν τῷ Θεῷ ἡμῶν λαλῆσαι πρὸς ὑμᾶς τὸ εὐαγγέλιον τοῦ Θεοῦ ἐν πολλῷ ἀγῶνι. ἡ γὰρ παράκλησις ἡμῶν οὐκ ἐκ πλάνης οὐδὲ ἐξ ἀκαθαρσίας, οὔτε ἐν δόλῳ,
Послaніе пeрвое къ солyнzнwмъ С™aгw ґпcла пavла. – 1. ПОСЛ. СВ. АП. ПАВЛА СОЛУЊАНИМА. - Α ΠΡΟΣ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΕΙΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗ. но ћкоже и3скуси1хомсz t бGа вёрни бhти Већ као што нас је Бог провјерио да смо способни да нам се повјери јеванђеље, пріsти бlговэствовaніе, тaкw глаг0лемъ, не тако говоримо, а не као они који угађају 4 ѓки человёкwмъ ўгождaюще, но бGу људима, него Богу који испитује срца и3скушaющему сердцA н†ша. наша. Никогдaже бо въ словеси2 ласкaніz бhхомъ къ Јер, као што знате, никада не наступасмо
ἀλλὰ καθὼς δεδοκιμάσμεθα ὑπὸ τοῦ Θεοῦ πιστευθῆναι τὸ εὐαγγέλιον, οὕτω λαλοῦμεν, οὐχ ὡς ἀνθρώποις ἀρέσκοντες, ἀλλὰ τῷ Θεῷ τῷ δοκιμάζοντι τὰς καρδίας ἡμῶν.
οὔτε γάρ ποτε ἐν λόγῳ κολακείας вaмъ, ћкоже вёсте, нижE въ винЁ лихоимaніz: 5 ради ласкања, нити због похлепе: Бог је ἐγενήθημεν, καθὼς οἴδατε, οὔτε ἐν свједок; προφάσει πλεονεξίας, Θεὸς μάρτυς, бGъ свидётель!
οὔτε ζητοῦντες ἐξ ἀνθρώπων δόξαν, οὔτε Ни и4щуще t человBкъ слaвы, ни t вaсъ, ни t Не тражећи славе од људи, ни од вас ни 6 ἀφ’ ὑμῶν, οὔτε ἀπὸ ἄλλων, δυνάμενοι ἐν од других. и3нёхъ: βάρει εἶναι ὡς Χριστοῦ ἀπόστολοι, могyще въ тzготЁ бhти, ћкоже хrтHвы Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли; међутим, бијасмо ἀλλ’ ἐγενήθημεν ἤπιοι ἐν μέσῳ ὑμῶν, ὡς 7 ґпcли, но бhхомъ ти1си посредЁ вaсъ, ћкоже благи међу вама као дојиља када негује ἂν τροφὸς θάλπῃ τὰ ἑαυτῆς τέκνα· дои1лица грёетъ сво‰ ч†да. своју дјецу. Тaкw желaюще вaсъ, благоволи1хомъ подaти Тако смо чезнули за вама, да смо готови οὕτως ὁμειρόμενοι ὑμῶν εὐδοκοῦμεν били дати вам не само јеванђеље Божије μεταδοῦναι ὑμῖν οὐ μόνον τὸ εὐαγγέλιον 8 вaмъ не т0чію бlговэствовaніе б9іе, но и3 него и душе наше, зато што нам бијасте τοῦ Θεοῦ, ἀλλὰ καὶ τὰς ἑαυτῶν ψυχάς, дyшы сво‰, занeже возлю1блени бhсте нaмъ. омиљели. διότι ἀγαπητοὶ ἡμῖν γεγένησθε. (За? 265.) П0мните бо, брaтіе, трyдъ нaшъ и3 (Зач. 265). Јер ви, браћо, памтите труд μνημονεύετε γάρ, ἀδελφοί, τὸν κόπον ἡμῶν καὶ τὸν μόχθον· νυκτὸς γὰρ καὶ п0двигъ: н0щь бо и3 дeнь дёлающе, да не наш и напор; јер дан и ноћ радећи да не 9 ἡμέρας ἐργαζόμενοι πρὸς τὸ μὴ њтzготи1мъ ни є3ди1нагw t вaсъ, бисмо били на терету икоме од вас, ἐπιβαρῆσαί τινα ὑμῶν ἐκηρύξαμεν εἰς проповиједасмо вам јеванђеље Божије. проповёдахомъ вaмъ бlговэствовaніе б9іе. ὑμᾶς τὸ εὐαγγέλιον τοῦ Θεοῦ. Ви и Бог сте свједоци како се свето и ὑμεῖς μάρτυρες καὶ ὁ Θεός ὡς ὁσίως καὶ Вы2 свидётелє и3 бGъ, ћкw прпdбнw и3 првdнw и3 10 праведно и непорочно владасмо пред δικαίως καὶ ἀμέμπτως ὑμῖν τοῖς непор0чнw вaмъ вёрующымъ бhхомъ, вама који вјерујете. πιστεύουσιν ἐγενήθημεν, 11 ћкоже вёсте, занE є3ди1наго ког0ждо вaсъ, Као што знате како сваког појединог од καθάπερ οἴδατε ὡς ἕνα ἕκαστον ὑμῶν ὡς ‐ 3 ‐
Н0вый завётъ ГDа нaшегw Ї}са хrтA. ‐ Нови завјет Господа нашег Исуса Христа. ‐ Η ΚΑΙΝΗ ΔΙΑΘΗΚΗ. ћкоже nтeцъ ч†да сво‰, молsще
и3
ўтэшaюще
вас, као отац дјецу своју,
πατὴρ τέκνα ἑαυτοῦ παρακαλοῦντες ὑμᾶς καὶ παραμυθούμενοι
вaсъ,
и3 Преклињасмо вас и храбрисмо и καὶ μαρτυρόμενοι εἰς τὸ περιπατήσαι 12 свидётелствующе вaмъ ходи1ти дост0йнw бGу, свиједочисмо, да се владате достојно Бога, ὑμᾶς ἀξίως τοῦ Θεοῦ τοῦ καλοῦντος ὑμᾶς који вас призива у своје Царство и славу. εἰς τὴν ἑαυτοῦ βασιλείαν καὶ δόξαν. призвaвшему вы2 во своE цrтво и3 слaву. Сегw2 рaди и3 мы2 благодари1мъ бGа непрестaннw, Тога ради и ми непрестано захваљујемо ћкw пріeмше сл0во слhшаніz б9іz t нaсъ, Богу, што примивши ријеч Божију коју од нас чусте, прихватисте је не као ријеч 13 пріsсте не ѓки сл0во человёческо, но, ћкоже човјечију, него што заиста и јесте као є4сть вои1стинну, сл0во б9іе, є4же и3 ријеч Божију, која и дјејствује у вама дёйствуетсz въ вaсъ вёрующихъ. вјерујућима. (За? 266.) Вh бо подHбницы бhсте, брaтіе, (Зач. 266). Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји цRквамъ б9іимъ сyщымъ во їудeи њ хrтЁ 14 у Христу Исусу, зато што и ви пропатисте ї}сэ, занE т†zжде и3 вы2 пострадaсте t свои1хъ од својих сународника исто што и они од сплемє1нникъ, ћкоже и3 тjи t їудє1й, Јудејаца, ўби1вшихъ и3 гDа ї}са и3 є3гw2 прbр0ки, и3 нaсъ Који убише и Господа Исуса и своје 15 и3згнaвшихъ, и3 бGу не ўгоди1вшихъ, и3 всBмъ пророке, и нас прогонише, и Богу не угађају, и противни су свима људима, человёкwмъ проти1вzщихсz, нас да говоримо (и3) возбранsющихъ нaмъ глаг0лати kзhкwмъ, Спречавајући незнабошцима да би се спасли; и кроз то 16 да спасyтсz, во є4же и3сп0лнити и5мъ грэхи2 сво‰ за свагда да наврше мјеру гријехова всегдA: пости1же же на ни1хъ гнёвъ до концA. својих, али их на крају сустиже гњев. А ми, браћо, одвојивши се од вас за неко 17 Мh же, брaтіе, њсиротёвше t вaсъ ко врeмени вријеме, лицем а не срцем, још више с ‐ 4 ‐
Διὰ τοῦτο καὶ ἡμεῖς εὐχαριστοῦμεν τῷ Θεῷ ἀδιαλείπτως, ὅτι παραλαβόντες λόγον ἀκοῆς παρ’ ἡμῶν τοῦ Θεοῦ ἐδέξασθε οὐ λόγον ἀνθρώπων, ἀλλὰ, καθώς ἐστιν ἀληθῶς, λόγον Θεοῦ, ὃς καὶ ἐνεργεῖται ἐν ὑμῖν τοῖς πιστεύουσιν. ὑμεῖς γὰρ μιμηταὶ ἐγενήθητε, ἀδελφοί, τῶν ἐκκλησιῶν τοῦ Θεοῦ τῶν οὐσῶν ἐν τῇ Ἰουδαίᾳ ἐν Χριστῷ Ἰησοῦ, ὅτι τὰ αὐτὰ ἐπάθετε καὶ ὑμεῖς ὑπὸ τῶν ἰδίων συμφυλετῶν καθὼς καὶ αὐτοὶ ὑπὸ τῶν Ἰουδαίων, τῶν καὶ τὸν Κύριον ἀποκτεινάντων Ἰησοῦν καὶ τοὺς ἰδίους προφήτας, καὶ ἡμᾶς ἐκδιωξάντων, καὶ Θεῷ μὴ ἀρεσκόντων, καὶ πᾶσιν ἀνθρώποις ἐναντίων, κωλυόντων ἡμᾶς τοῖς ἔθνεσι λαλῆσαι ἵνα σωθῶσιν, εἰς τὸ ἀναπληρῶσαι αὐτῶν τὰς ἁμαρτίας πάντοτε. ἔφθασε δὲ ἐπ’ αὐτοὺς ἡ ὀργὴ εἰς τέλος. Ἡμεῖς δέ, ἀδελφοί, ἀπορφανισθέντες ἀφ’ ὑμῶν πρὸς καιρὸν ὥρας, προσώπῳ οὐ
Послaніе пeрвое къ солyнzнwмъ С™aгw ґпcла пavла. – 1. ПОСЛ. СВ. АП. ПАВЛА СОЛУЊАНИМА. - Α ΠΡΟΣ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΕΙΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗ. часA лицeмъ, ґ не сeрдцемъ, ли1шше тщaхомсz великом жељом настојасмо да видимо καρδίᾳ, περισσοτέρως ἐσπουδάσαμεν τὸ лице ваше. πρόσωπον ὑμῶν ἰδεῖν ἐν πολλῇ ἐπιθυμίᾳ. лицE вaше ви1дэти мн0гимъ желaніемъ. Тёмже хотёхомъ пріити2 къ вaмъ, ѓзъ ќбw
διὸ ἠθελήσαμεν ἐλθεῖν πρὸς ὑμᾶς, ἐγὼ Зато хтједосмо доћи к вама, бар ја Павле 18 пavелъ, є3ди1ною и3 двaжды: и3 возбрани2 нaмъ μὲν Παῦλος καὶ ἅπαξ καὶ δίς, καὶ неколико пута, и спречи нас сатана. ἐνέκοψεν ἡμᾶς ὁ σατανᾶς. сатанA. Кт0 бо нaмъ ўповaніе и3ли2 рaдость и3ли2 вэнeцъ Јер ко је наша нада или радост или вијенац хвале? Зар нисте то и ви пред 19 похвалeніz; Не и3 вh ли пред8 гDемъ нaшимъ Господом нашим Исусом Христом о ї}съ хrт0мъ во2 пришeствіи є3гw2; његову доласку? 20 (За? 267.) Вh бо є3стE слaва нaша и3 рaдость. (Зач. 267). Јер сте ви наша слава и радост.
τίς γὰρ ἡμῶν ἐλπὶς ἢ χαρὰ ἢ στέφανος καυχήσεως ἢ οὐχὶ καὶ ὑμεῖς ἔμπροσθεν τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ ἐν τῇ αὐτοῦ παρουσίᾳ; ὑμεῖς γάρ ἐστε ἡ δόξα ἡμῶν καὶ ἡ χαρά.
Глава 3. Радост због добрих вијести по Тимотеју о ГлавA 3. Κεφάλαιο 3 вјери и љубави Солуњана. Апостолова молитва за њих. Зато, не могавши више издржати, Тёмже ўжE не терпsще, благоволи1хомъ Διὸ μηκέτι στέγοντες εὐδοκήσαμεν нађосмо за добро да останемо сами у 1 καταλειφθῆναι ἐν Ἀθήναις μόνοι, њстaтисz во ґfи1нэхъ є3ди1ни, Атини, и3 послaхомъ тімоfeа, брaта нaшего и3 Па посласмо Тимотеја, брата нашега и καὶ ἐπέμψαμεν Τιμόθεον τὸν ἀδελφὸν ἡμῶν καὶ διάκονον τοῦ Θεοῦ καὶ συνεργὸν служи1телz б9іz и3 споспёшника нaшего во служитеља Божијега и сарадника нашега 2 ἡμῶν ἐν τῷ εὐαγγελίῳ τοῦ Χριστοῦ, εἰς τὸ бlговёстіи хrт0вэ, ўтверди1ти вaсъ и3 у јеванђељу Христовом, да вас утврди и да στηρίξαι ὑμᾶς καὶ παρακαλέσαι ὑμᾶς περὶ вас ободри у вјери вашој, ўтёшити њ вёрэ вaшей, τῆς πίστεως ὑμῶν, ћкw ни є3ди1ному смущaтисz въ ск0рбехъ си1хъ: τὸ μηδένα σαίνεσθαι ἐν ταῖς θλίψεσι Да се нико не поколеба у овим невољама; 3 сaми бо вёсте, ћкw на сіE и4стое лежи1мъ ταύταις. αὐτοὶ γὰρ οἴδατε ὅτι εἰς τοῦτο јер сами знате да нам то предстоји. κείμεθα· (ўчинeни є3смы2). 4
И$бо є3гдA ў вaсъ бёхомъ, предрек0хомъ вaмъ, Јер кад смо још код вас били, ми смо вам καὶ γὰρ ὅτε πρὸς ὑμᾶς ἦμεν, προελέγομεν ћкw и4мамы скорбёти, є4же и3 бhсть, и3 вёсте. казали унапријед да ћемо имати невоља, ὑμῖν ὅτι μέλλομεν θλίβεσθαι, καθὼς καὶ ‐ 5 ‐
Н0вый завётъ ГDа нaшегw Ї}са хrтA. ‐ Нови завјет Господа нашег Исуса Христа. ‐ Η ΚΑΙΝΗ ΔΙΑΘΗΚΗ. и као што знате, то се и догодило. Сегw2 рaди и3 ѓзъ ктомY не терпS, послaхъ Ради тога и ја, не могавши више издржати, послах да сазнам о вјери вашој, 5 разумёти вёру вaшу, да не кaкw и3скуси1лъ вы2 да вас како није искушао кушач, па да и3скушazй, и3 вотщE бyдетъ трyдъ нaшъ. наш труд буде узалуд. Нн7э же пришeдшу тімоfeю къ нaмъ t вaсъ и3 А сада, када нам је Тимотеј дошао од вас, благовэсти1вшу нaмъ вёру вaшу и3 люб0вь, и3 и донио нам добре вијести о вашој вјери и 6 ћкw и4мате пaмzть њ нaсъ блaгу, всегдA љубави, и да нас се свагда радо сјећате, желећи да видите нас, као и ми вас, желaюще нaсъ ви1дэти, ћкоже и3 мы2 вaсъ:
ἐγένετο καὶ οἴδατε. διὰ τοῦτο κἀγὼ μηκέτι στέγων ἔπεμψα εἰς τὸ γνῶναι τὴν πίστιν ὑμῶν, μή πως ἐπείρασεν ὑμᾶς ὁ πειράζων καὶ εἰς κενὸν γένηται ὁ κόπος ἡμῶν. Ἄρτι δὲ ἐλθόντος Τιμοθέου πρὸς ἡμᾶς ἀφ’ ὑμῶν καὶ εὐαγγελισαμένου ἡμῖν τὴν πίστιν καὶ τὴν ἀγάπην ὑμῶν, καὶ ὅτι ἔχετε μνείαν ἡμῶν ἀγαθὴν, πάντοτε ἐπιποθοῦντες ἡμᾶς ἰδεῖν καθάπερ καὶ ἡμεῖς ὑμᾶς, διὰ τοῦτο παρεκλήθημεν, ἀδελφοί, ἐφ’ ὑμῖν ἐπὶ πάσῃ τῇ θλίψει καὶ ἀνάγκῃ ἡμῶν διὰ τῆς ὑμῶν πίστεως·
7
сегw2 рaди ўтёшихомсz, брaтіе, њ вaсъ, во Зато се вама утјешисмо, браћо, вјером вашом при свој нашој невољи и биједи. всsкой ск0рби и3 нуждЁ нaшей, вaшею вёрою:
8
ћкw мы2 нн7э жи1ви є3смы2, ѓще вы2 стои1те њ Јер сад смо живи, кад ви чврсто стојите у ὅτι νῦν ζῶμεν, ἐὰν ὑμεῖς στήκετε ἐν Господу. Κυρίῳ. гDэ.
(За? 268.) К0е бо бlгодарeніе бGу м0жемъ (Зач. 268). Јер какву захвалност можемо τίνα γὰρ εὐχαριστίαν δυνάμεθα τῷ Θεῷ ἀνταποδοῦναι περὶ ὑμῶν ἐπὶ πάσῃ τῇ 9 воздaти њ вaсъ, њ всsкой рaдости, є4юже одати Богу за вас, за сву радост којом се χαρᾷ ᾗ χαίρομεν δι’ ὑμᾶς ἔμπροσθεν τοῦ радујемо због вас пред Богом нашим? рaдуемсz вaсъ рaди пред8 бGомъ нaшимъ, Θεοῦ ἡμῶν, νυκτὸς καὶ ἡμέρας ὑπερεκπερισσοῦ Ноћ и дан најусрдније се молимо Богу да н0щь и3 дeнь преизли1ха молsщесz ви1дэти лицE δεόμενοι εἰς τὸ ἰδεῖν ὑμῶν τὸ πρόσωπον 10 видимо лице ваше и да допунимо оно καὶ καταρτίσαι τὰ ὑστερήματα τῆς вaше и3 соверши1ти лишeніе вёры вaшеz; што недостаје вјери вашој. πίστεως ὑμῶν; Αὐτὸς δὲ ὁ Θεὸς καὶ πατὴρ ἡμῶν καὶ ὁ Сaмъ же бGъ и3 nц7ъ нaшъ и3 гDь нaшъ ї}съ А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус 11 Κύριος ἡμῶν Ἰησοῦς Χριστὸς κατευθύναι Христос да управи пут наш к вама. хrт0съ да и3спрaвитъ пyть нaшъ къ вaмъ. τὴν ὁδὸν ἡμῶν πρὸς ὑμᾶς· же гDь да ўмн0житъ и3 да А вас Господ нека обогати и преиспуни ὑμᾶς δὲ ὁ Κύριος πλεονάσαι καὶ 12 Вaсъ ‐ 6 ‐
Послaніе пeрвое къ солyнzнwмъ С™aгw ґпcла пavла. – 1. ПОСЛ. СВ. АП. ПАВЛА СОЛУЊАНИМА. - Α ΠΡΟΣ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΕΙΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗ. и3збhточествитъ люб0вію дрyгъ ко дрyгу и3 ко љубављу једних према другима и према περισσεύσαι τῇ ἀγάπῃ εἰς ἀλλήλους καὶ свима, каква је и наша према вама, εἰς πάντας, καθάπερ καὶ ἡμεῖς εἰς ὑμᾶς, всBмъ, ћкоже и3 мы2 къ вaмъ, во є4же ўтверди1ти сердцA в†ша непорHчна въ Да би се утврдила срца ваша непорочна у с™hни пред8 бGомъ и3 nц7eмъ нaшимъ, въ светости пред Богом и Оцем нашим о 13 пришeствіе гDа нaшегw ї}са хrтA со всёми доласку Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовим. Амин. с™hми є3гw2. Ґми1нь. ГлавA 4.
Глава 4. Живјети у светости и братољубљу. Хришћанска нада за умрле. Васкрсење мртвих.
(Зачaло 269.) Тёмже u5бо, брaтіе, пр0симъ вы2
(Зач. 269). А надаље, браћо, молимо вас и и3 м0лимъ њ хrтЁ ї}сэ, ћкоже пріsсте t нaсъ, савјетујемо у Господу Исусу, да као што 1 кaкw подобaетъ вaмъ ходи1ти и3 ўгождaти примисте од нас: како вам се ваља бGови, ћкоже и3 х0дите, да и3збhточествуете владати и Богу угађати, да још више напредујете. пaче: 2
εἰς τὸ στηρίξαι ὑμῶν τὰς καρδίας ἀμέμπτους ἐν ἁγιωσύνῃ ἔμπροσθεν τοῦ Θεοῦ καὶ πατρὸς ἡμῶν ἐν τῇ παρουσίᾳ τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ μετὰ πάντων τῶν ἁγίων αὐτοῦ. Κεφάλαιο 4
Τὸ λοιπὸν οὖν, ἀδελφοί, ἐρωτῶμεν ὑμᾶς καὶ παρακαλοῦμεν ἐν Κυρίῳ Ἰησοῦ, καθὼς παρελάβετε παρ’ ἡμῶν τὸ πῶς δεῖ ὑμᾶς περιπατεῖν καὶ ἀρέσκειν Θεῷ, ἵνα περισσεύητε μᾶλλον·
вёсте бо, какwвA повелBніz дaхомъ вaмъ Јер знате какве вам поуке дадосмо кроз οἴδατε γὰρ τίνας παραγγελίας ἐδώκαμεν Господа Исуса. ὑμῖν διὰ τοῦ Κυρίου Ἰησοῦ. гDемъ ї}сомъ.
Τοῦτο γάρ ἐστι θέλημα τοῦ Θεοῦ, ὁ Сіs бо є4сть в0лz б9іz, с™ость вaша, храни1ти Јер је ово воља Божија: светост ваша, да се 3 ἁγιασμὸς ὑμῶν, ἀπέχεσθαι ὑμᾶς ἀπὸ τῆς чувате од блуда, себE самёхъ t блудA, πορνείας, (и3) вёдэти комyждо t вaсъ св0й сосyдъ И сваки од вас да зна држати своје тијело εἰδέναι ἕκαστον ὑμῶν τὸ ἑαυτοῦ σκεῦος 4 у светости и у части, κτᾶσθαι ἐν ἁγιασμῷ καὶ τιμῇ, стzжавaти во с™hни и3 чeсти, 5
(ґ) не въ стрaсти п0хотнэй, ћкоже и3 kзhцы А не у страсној жељи, као и незнабошци μὴ ἐν πάθει ἐπιθυμίας καθάπερ καὶ τὰ који не познају Бога; ἔθνη τὰ μὴ εἰδότα τὸν Θεόν, не вёдzщіи бGа,
6 (и3) є4же не преступaти и3 лихои1мствовати въ И да нико не преступа и не штети брата τὸ μὴ ὑπερβαίνειν καὶ πλεονεκτεῖν ἐν τῷ ‐ 7 ‐
Н0вый завётъ ГDа нaшегw Ї}са хrтA. ‐ Нови завјет Господа нашег Исуса Христа. ‐ Η ΚΑΙΝΗ ΔΙΑΘΗΚΗ.
7
8
вeщи брaта своегw2: занE мсти1тель є4сть гDь њ својега у свему томе, јер је Господ πράγματι τὸν ἀδελφὸν αὐτοῦ, διότι всёхъ си1хъ, ћкоже и3 прeжде рек0хомъ къ вaмъ осветник за све то, као што вам и прије ἔκδικος ὁ Κύριος περὶ πάντων τούτων, рекосмо и свједочисмо. καθὼς καὶ προείπομεν ὑμῖν καὶ и3 засвидётелствовахомъ. διεμαρτυράμεθα. Не призвa бо нaсъ бGъ на нечистотY, но во Јер нас не призва Бог на нечистоту, него у οὐ γὰρ ἐκάλεσεν ἡμᾶς ὁ Θεὸς ἐπὶ с™ость.
светост.
Тёмже u5бо tметazй не человёка tметaетъ,
Који, дакле, одбацује, не одбацује човјека τοιγαροῦν ὁ ἀθετῶν οὐκ ἄνθρωπον него Бога, који је и дао Светога Духа ἀθετεῖ, ἀλλὰ τὸν Θεὸν τὸν καὶ δόντα τὸ својега вама. Πνεῦμα αὐτοῦ τὸ ἅγιον εἰς ὑμᾶς.
но бGа, дaвшаго д¦а своего2 с™aго въ нaсъ.
ἀκαθαρσίᾳ, ἀλλ’ ἐν ἁγιασμῷ.
Њ братолю1біи же, не трeбуете, да пи1шетсz къ А о братољубљу не треба да вам се пише, Περὶ δὲ τῆς φιλαδελφίας οὐ χρείαν ἔχετε 9 вaмъ, сaми бо вы2 бGомъ ўчeни є3стE, є4же јер сте сами од Бога научени да се љубите γράφειν ὑμῖν· αὐτοὶ γὰρ ὑμεῖς θεοδίδακτοί међу собом, ἐστε εἰς τὸ ἀγαπᾶν ἀλλήλους· люби1ти дрyгъ дрyга: и4бо творитE то2 ко всeй брaтіи, сyщей во всeй Јер ви то и чините према свој браћи по καὶ γὰρ ποιεῖτε αὐτὸ εἰς πάντας τοὺς ἀδελφοὺς τοὺς ἐν ὅλῃ τῇ Μακεδονίᾳ. М0лимъ же вы2, брaтіе, цијелој Македонији. Али вас молимо, 10 макед0ніи. παρακαλοῦμεν δὲ ὑμᾶς, ἀδελφοί, браћо, да још обилније чините, и3збhточествовати пaче, περισσεύειν μᾶλλον и3 любeзнw прилэжaти, є4же безм0лвствовати И да се усрдно старате да живите мирно, καὶ φιλοτιμεῖσθαι ἡσυχάζειν καὶ πράσσειν и да гледате своја посла, и да радите 11 и3 дёzти сво‰ и3 дёлати свои1ма рукaма, ћкоже τὰ ἴδια καὶ ἐργάζεσθαι ταῖς ἰδίαις χερσὶν својим сопственим рукама, како вам ὑμῶν, καθὼς ὑμῖν παρηγγείλαμεν, повелёхомъ вaмъ: заповиједисмо; да х0дите благоwбрaзнw ко внBшнимъ и3 ни Да се владате поштено према онима што ἵνα περιπατῆτε εὐσχημόνως πρὸς τοὺς 12 су изван, и да вам ништа не треба. ἔξω καὶ μηδενὸς χρείαν ἔχητε. чесогHже трeбуете. (За? 270.) Не хощy же вaсъ, брaтіе, не вёдэти (Зач. 270). Нећемо пак, браћо, да вам буде Οὐ θέλομεν δὲ ὑμᾶς ἀγνοεῖν, ἀδελφοί, непознато шта је са онима који су уснули, περὶ τῶν κοιμωμένων, ἵνα μὴ λυπῆσθε 13 њ ўмeршихъ, да не скорбитE, ћкоже и3 пр0чіи да не бисте туговали као они који немају καθὼς καὶ οἱ λοιποὶ οἱ μὴ ἔχοντες ἐλπίδα. не и3мyщіи ўповaніz. наде. 14 Ѓще бо вёруемъ, ћкw ї}съ ќмре и3 воскRсе, Јер ако вјерујемо да Исус умрије и εἰ γὰρ πιστεύομεν ὅτι Ἰησοῦς ἀπέθανε καὶ ‐ 8 ‐
Послaніе пeрвое къ солyнzнwмъ С™aгw ґпcла пavла. – 1. ПОСЛ. СВ. АП. ПАВЛА СОЛУЊАНИМА. - Α ΠΡΟΣ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΕΙΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗ. тaкw и3 бGъ ўмeршыz во ї}сэ приведeтъ съ васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у ἀνέστη, οὕτω καὶ ὁ Θεὸς τοὺς Исусу довести с Њим. κοιμηθέντας διὰ τοῦ Ἰησοῦ ἄξει σὺν αὐτῷ. ни1мъ. Сіe бо вaмъ глаг0лемъ сл0вомъ гDнимъ, ћкw Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку 15 мы2 живyщіи, њстaвшіи въ пришeствіе гDне, не Господњем, нећемо претећи оне који су и4мамы предвари1ти ўмeршихъ: уснули. ћкw сaмъ гDь въ повелёніи, во глaсэ Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с 16 ґрхaгGловэ и3 въ трубЁ б9іи сни1детъ съ нб7сE, и3 неба, и прво ће мртви у Христу мeртвіи њ хrтЁ воскрeснутъ пeрвэе: васкрснути;
τοῦτο γὰρ ὑμῖν λέγομεν ἐν λόγῳ Κυρίου, ὅτι ἡμεῖς οἱ ζῶντες οἱ περιλειπόμενοι εἰς τὴν παρουσίαν τοῦ Κυρίου οὐ μὴ φθάσωμεν τοὺς κοιμηθέντας· ὅτι αὐτὸς ὁ Κύριος ἐν κελεύσματι, ἐν φωνῇ ἀρχαγγέλου καὶ ἐν σάλπιγγι Θεοῦ καταβήσεται ἀπ’ οὐρανοῦ, καὶ οἱ νεκροὶ ἐν Χριστῷ ἀναστήσονται πρῶτον, пот0мъ же мы2, живyщіи њстaвшіи, кyпнw съ А потом ми живи који останемо бићемо ἔπειτα ἡμεῖς οἱ ζῶντες οἱ περιλειπόμενοι ἅμα σὺν αὐτοῖς ἁρπαγησόμεθα ἐν ни1ми восхищeни бyдемъ на w4блацэхъ въ заједно с њима узнесени на облацима у 17 νεφέλαις εἰς ἀπάντησιν τοῦ Κυρίου εἰς срётеніе гDне на воздyсэ, и3 тaкw всегдA съ сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо ἀέρα, καὶ οὕτω πάντοτε σὺν Κυρίῳ свагда с Господом бити. гDемъ бyдемъ. ἐσόμεθα. Тёмже ўтэшaйте дрyгъ дрyга въ словесёхъ Тако утјешавајте једни друге овим Ὥστε παρακαλεῖτε ἀλλήλους ἐν τοῖς 18 ријечима. λόγοις τούτοις. си1хъ. ГлавA 5.
1
Глава 5. Дан Господњи доћи ће изненада. Треба бдити, молити се и међусобно изграђивати у врлини.
Κεφάλαιο 5
(Зачaло 271.) Ґ њ лётэхъ и3 њ временёхъ, (Зач. 271). А о временима и роковима, Περὶ δὲ τῶν χρόνων καὶ τῶν καιρῶν, браћо, није потребно да вам се пише; ἀδελφοί, οὐ χρείαν ἔχετε ὑμῖν γράφεσθαι· брaтіе, не трeбэ є4сть вaмъ писaти,
αὐτοὶ γὰρ ἀκριβῶς οἴδατε ὅτι ἡ ἡμέρα сaми бо вы2 и3звёстнw вёсте, ћкw дeнь гDень, Јер ви сами добро знате да ће Дан 2 Κυρίου ὡς κλέπτης ἐν νυκτὶ οὕτως Господњи доћи као лопов у ноћи. ћкоже тaть въ нощи2, тaкw пріи1детъ. ἔρχεται. 3 Е#гдa бо рекyтъ: ми1ръ и3 ўтверждeніе, тогдA Јер када говоре: Мир је и сигурност, тада ὅταν λέγωσιν, εἰρήνη καὶ ἀσφάλεια, τότε ‐ 9 ‐
Н0вый завётъ ГDа нaшегw Ї}са хrтA. ‐ Нови завјет Господа нашег Исуса Христа. ‐ Η ΚΑΙΝΗ ΔΙΑΘΗΚΗ. внезaпу
нападeтъ
на
ни1хъ
всегуби1телство, ће наићи на њих изненада погибија, као αἰφνίδιος αὐτοῖς ἐφίσταται ὄλεθρος, ὥσπερ ἡ ὠδὶν τῇ ἐν γαστρὶ ἐχούσῃ, καὶ οὐ ћкоже болёзнь во чрeвэ и3мyщей, и3 не и4мутъ бол на трудну жену, и неће избјећи. μὴ ἐκφύγωσιν. и3збэжaти. 4
Вh же, брaтіе, нёсте во тмЁ, да дeнь вaсъ Али ви, браћо, нисте у тами, да вас тај ὑμεῖς δέ, ἀδελφοί, οὐκ ἐστὲ ἐν σκότει, ἵνα Дан затече као лопов. ἡ ἡμέρα ὑμᾶς ὡς κλέπτης καταλάβῃ· ћкоже тaть пости1гнетъ:
5
вси1 бо вы2 сhнове свёта є3стE: и3 сhнове днE: Јер сте ви сви синови свјетлости и синови πάντες ὑμεῖς υἱοὶ φωτός ἐστε καὶ υἱοὶ дана; нисмо ноћи нити таме. ἡμέρας. οὐκ ἐσμὲν νυκτὸς οὐδὲ σκότους. нёсмы н0щи, нижE тмы2.
6
Тёмже u5бо да не спи1мъ, ћкоже и3 пр0чіи, но Зато немојмо спавати, као и остали, него ἄρα οὖν μὴ καθεύδωμεν ὡς καὶ οἱ λοιποί, бдијмо и будимо тријезни. ἀλλὰ γρηγορῶμεν καὶ νήφωμεν. да б0дрствуимъ и3 трезви1мсz.
7
Спsщіи бо, въ нощи2 спsтъ, и3 ўпивaющіисz въ Јер који спавају, ноћу спавају, и који се οἱ γὰρ καθεύδοντες νυκτὸς καθεύδουσι, опијају ноћу се опијају. καὶ οἱ μεθυσκόμενοι νυκτὸς μεθύουσιν· нощи2 ўпивaютсz.
Мh же, сhнове сyще днE, да трезви1мсz, А ми који смо синови дана будимо ἡμεῖς δὲ ἡμέρας ὄντες νήφωμεν, 8 њболкшeсz въ броню2 вёры и3 любвE и3 шлeмъ тријезни и обучени у оклоп вјере и ἐνδυσάμενοι θώρακα πίστεως καὶ ἀγάπης љубави и с кацигом наде спасења. καὶ περικεφαλαίαν ἐλπίδα σωτηρίας· ўповaніz спcніz, (За? 272.) ћкw не положи2 нaсъ бGъ въ гнёвъ, (Зач. 272). Јер нас Бог не одреди за гњев, ὅτι οὐκ ἔθετο ἡμᾶς ὁ Θεὸς εἰς ὀργὴν, ἀλλ’ 9 но въ получeніе спcніz гDемъ нaшимъ ї}съ него да добијемо спасење кроз Господа εἰς περιποίησιν σωτηρίας διὰ τοῦ Κυρίου нашега Исуса Христа, ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ, хrт0мъ, Који умрије за нас да бисмо ми, било да τοῦ ἀποθανόντος ὑπὲρ ἡμῶν, ἵνα εἴτε 10 бдимо или да спавамо, заједно с њим γρηγορῶμεν εἴτε καθεύδωμεν ἅμα σὺν спи1мъ, кyпнw съ ни1мъ живeмъ. живјели. αὐτῷ ζήσωμεν. Διὸ παρακαλεῖτε ἀλλήλους καὶ Сегw2 рaди ўтэшaйте дрyгъ дрyга, и3 созидaйте Зато се тјешите узајамно, и изграђујте 11 οἰκοδομεῖτε εἷς τὸν ἕνα, καθὼς καὶ један другога, као што и чините. кjйждо бли1жнzго, ћкоже и3 творитE. ποιεῖτε. (За? 273.) М0лимъ же вы2, брaтіе, знaйте Молимо вас пак, браћо, одајите Ἐρωτῶμεν δὲ ὑμᾶς, ἀδελφοί, εἰδέναι τοὺς 12 труждaющихсz ў вaсъ, и3 настоsтелей вaшихъ признање онима који се труде међу вама, κοπιῶντας ἐν ὑμῖν καὶ προϊσταμένους ўмeршимъ за нaсъ, да, ѓще бди1мъ, ѓще ли
‐ 10 ‐
Послaніе пeрвое къ солyнzнwмъ С™aгw ґпcла пavла. – 1. ПОСЛ. СВ. АП. ПАВЛА СОЛУЊАНИМА. - Α ΠΡΟΣ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΕΙΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗ. њ гDэ, и3 наказyющихъ вы2,
и вашим претпостављеним у Господу, и онима који вас поучавају, И да их поштујете веома много са и3 и3мёйте и5хъ по преизли1ха въ любви2 за дёло 13 љубављу због дјела њиховога. Живите у и4хъ: ми1рствуйте въ себЁ. миру међу собом. вразумлsйте (Зач. 273). Молимо вас пак, браћо, М0лимъ же вы2, брaтіе, 14
безчи6нныz,
заступaйте всBмъ. Блюди1те,
да
ὑμῶν ἐν Κυρίῳ καὶ νουθετοῦντας ὑμᾶς, καὶ ἡγεῖσθαι αὐτοὺς ὑπερεκπερισσοῦ ἐν ἀγάπῃ διὰ τὸ ἔργον αὐτῶν. εἰρηνεύετε ἐν αὐτοῖς.
Παρακαλοῦμεν δὲ ὑμᾶς, ἀδελφοί, ўтэшaйте малод{шныz, савјетујте неуредне, тјешите малодушне, νουθετεῖτε τοὺς ἀτάκτους, παραμυθεῖσθε немощнhz, долготерпи1те ко подржавајте слабе, будите великодушни τοὺς ὀλιγοψύχους, ἀντέχεσθε τῶν према свима. ἀσθενῶν, μακροθυμεῖτε πρὸς πάντας. никт0же
ѕлA
за
ѕло2
комY Гледајте да нико не враћа коме зло за зло; ὁρᾶτε μή τις κακὸν ἀντὶ κακοῦ τινι ἀποδῷ, 15 воздaстъ: но всегдA д0брое гони1те и3 дрyгъ ко него свагда идите за добром, и међу ἀλλὰ πάντοτε τὸ ἀγαθὸν διώκετε καὶ εἰς собом и према свима. ἀλλήλους καὶ εἰς πάντας. дрyгу и3 ко всBмъ. 16 ВсегдA рaдуйтесz.
Радујте се свагда,
Πάντοτε χαίρετε,
17 Непрестaннw моли1тесz.
Молите се без престанка,
ἀδιαλείπτως προσεύχεσθε,
18
Њ всeмъ благодари1те: сіs бо є4сть в0лz б9іz На свему захваљујте; јер је ово воља ἐν παντὶ εὐχαριστεῖτε· τοῦτο γὰρ θέλημα Божија за вас у Христу Исусу. Θεοῦ ἐν Χριστῷ Ἰησοῦ εἰς ὑμᾶς. њ хrтЁ ї}сэ въ вaсъ.
19 Д¦а не ўгашaйте.
Духа не гасите,
τὸ Πνεῦμα μὴ σβέννυτε,
20 Прbр0чєствіz не ўничижaйте.
Пророштва не презирите,
προφητείας μὴ ἐξουθενεῖτε.
21 Вс‰ же и3скушaюще, дHбраz держи1те.
Све испитујте, добра се држите,
πάντα δὲ δοκιμάζετε, τὸ καλὸν κατέχετε·
Од зла у сваком виду уклањајте се.
ἀπὸ παντὸς εἴδους πονηροῦ ἀπέχεσθε.
22
T всsкіz вeщи ѕлhz (t всsкагw ви1да ѕлaгw) њгребaйтесz.
вaсъ А сам Бог мира да вас посвети потпуно, и всесовершeнныхъ во всeмъ: и3 всесовершeнъ вaшъ васцијели дух ваш и душа и тијело да се 23 дyхъ и3 душA и3 тёло непор0чно въ пришeствіе сачува без порока за долазак Господа нашега Исуса Христа. гDа нaшегw ї}са хrтA да сохрани1тсz. Сaмъ
же
бGъ
ми1ра
да
њс™и1тъ
‐ 11 ‐
Αὐτὸς δὲ ὁ Θεὸς τῆς εἰρήνης ἁγιάσαι ὑμᾶς ὁλοτελεῖς, καὶ ὁλόκληρον ὑμῶν τὸ πνεῦμα καὶ ἡ ψυχὴ καὶ τὸ σῶμα ἀμέμπτως ἐν τῇ παρουσίᾳ τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ τηρηθείη.
Н0вый завётъ ГDа нaшегw Ї}са хrтA. ‐ Нови завјет Господа нашег Исуса Христа. ‐ Η ΚΑΙΝΗ ΔΙΑΘΗΚΗ.
25 Брaтіе, моли1тесz њ нaсъ.
Вјеран је Онај који вас призива, који ће то πιστὸς ὁ καλῶν ὑμᾶς, ὃς καὶ ποιήσει. и учинити. Браћо, молите се за нас. Ἀδελφοί, προσεύχεσθε καὶ περὶ ἡμῶν.
26 Цэлyйте брaтію всю2 лобзaніемъ с™hмъ.
Поздравите сву браћу цјеливом светим.
24 Вёренъ призвaвый вaсъ, и4же и3 сотвори1тъ.
Ἀσπάσασθε τοὺς ἀδελφοὺς πάντας ἐν φιλήματι ἁγίῳ.
Заклинaю вы2 гDемъ, прочести2 послaніе сіE пред8 Заклињем вас Господом да се прочита ова Ὁρκίζω ὑμᾶς τὸν Κύριον ἀναγνωσθῆναι посланица свој светој браћи. τὴν ἐπιστολὴν πᾶσι τοῖς ἀδελφοῖς. всeю с™0ю брaтіею.
27
Благодат Господа нашега Исуса Христа с Ἡ χάρις τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ вама! Амин. μεθ’ ὑμῶν· ἀμήν.
28 Блгdть гDа нaшегw ї}са хrтA съ вaми. Ґми1нь. Конeцъ
пeрвому
послaнію
є4же
къ
fессалонjкwмъ: и4мать въ себЁ глaвъ 5, зач†лъ же церк0вныхъ 12
‐ 12 ‐
