Slučajni-susret

~1~

SLUČAJNI SUSRET

Eli Haden

~2~

I Dešavalo se ono što ga je najviše nerviralo. Istovremeno su se oglašavali mobilni i telefon pored uzglavlja. Treptao je pospano nadajući se da će neprijatni zvuci prestati sami od sebe. - Ooo, prokletstvo, javi se više... - devojka pored njega je demonstrativno gurnula glavu pod jastuk. Pitao se bezuspešno kako joj je ime i pogledao ekran mobilnog. Zvala ga je sestra. Prekinuo je vezu bez razmišljanja i dohvatio drugi telefon. Tamo je pisalo Etel. Bio je u iskušenju da se ne javi, ali pomisao da će majčin glas odjekivati preko automatske sekretarice kroz sobu dok je nepoznata osoba u krevetu s njim, bila je krajnje neprijatna. - Da...

- Mama ovde, uspavao si se? - Jesam li? Reci... - preikinuo je majku, nestrpljivo.

Gospođa Sinkler je ignorisala njegovu očitu želju da razgovor traje što kraće.

- Samo da napomenem za našu svečanost koju pripremamo već mesecima. Pričali smo o tome još za Uskrs... Naravno, ti si tada bio zauzet, ali svejedno sam ti već pominjala...

U trenutku nije imao pojma o čemu priča, ali pomirljivo je tu i tamo ubacivao mrmor koji je trebalo da liči na odobravanje. - Dakle, godišnjica je za manje od mesec dana i uopšte ne sumnjam da ćeš biti ovde. Ovo je samo da ti napomenem da na vreme otkažeš moguće obaveze. Mi smo planirali da se porodica i prijatelji okupe za vikend. I naravno, svi očekujemo da konačno upoznamo tvoju devojku...

- Molim te... Znam za godišnjicu - lagao je, naravno, a onda mu se iz dubine svesti vratilo sećanje. Majka je insistirala na svečanosti za četrdeseto-godišnjicu braka. Pomislio je kako je to neviđena glupost. - I da, obavezno ćete je upoznati... - još jedna laž, jer ni jedna od njegovih trenutnih devojaka nije bila ni blizu te titule. - Ne brini već sam prilagodio raspored. Videćemo se... - Tata te pozdravlja dušo! – uzvikivala je. - Da, da, pozdravi i ti njega - osetio je olakšanje kada se veza prekinula.

Pogledao je devojku pored sebe. I dalje nije mogao da se seti kako joj je ime. Izgleda da je ponovo zaspala. Pokupio je mobilni i prešao u dnevnu sobu. Živo ga je zanimalo da li i sestrin poziv ima veze sa godišnjicom braka njihovih roditelja. ~3~

- Hej Džil, šta ima? - upitao je kada je čuo sestrin glas.

- Izvini što te cimam u nezgodno vreme. Nadam se da te nisam prekinula u nekom važnom zahvatu. He, he! Kladim se da nisi sam u krevetu. - Pobedila si kao i obično... delimično. Ona je u krevetu, ja u dnevnoj sobi... Zahvate smo obavljali noćas, ako te baš zanima, a vezu sam prekinuo jer je naša draga mama zvala u isto vreme.

- Uuuu... Zato sam te i zvala. Udavila me jutros u ranu zoru beskrajnom pričom o tvom životu i želji da se konačno skrasiš i sve u tom stilu. Znaš, ona je naša majka, ali je ponekad nepodnošljiva zbog toga. I sad je uvrtela u glavu kako ćeš na proslavu doći sa devojkom, bolje rečeno verenicom, i svima priča o tome... - Hajde Džil, ako se ja preterano ne potresam oko toga, što se ti uzbudjuješ?

- Zaboga Tome, mene uvek iznervira tim zabadanjem nosa u tudje živote, pogotovo naše. Zar ne može jednom da nas ostavi na miru?! Moja deca su već na koledžu, a i ti si daleko od prve mladosti, no ona se uporno ponaša kao da još nismo pošli ni u osnovnu školu. - Slušaj Džil, ako je to sve... - već neko vreme je utvrdio da i sestra sve više liči na njihovu majku, bar po količini brige za celi svet. - Mislim da se moja... mhm... prijateljica... upravo mi nešto signalizira - opet je izmišljao samo da prekine ovo beskrajno isprazno ćeretanje.

- Izvini još jednom što te zadržavam. Trebalo bi nešto da im kupimo za godišnjicu, pa, ako nemaš ništa protiv, došla bih u grad da to zajednički obavimo. - Važi, javi se kad god. - Hvala dragi, čujemo se onda... Konačno je pogledao koliko je sati.

Bilo je prošlo deset. Morao je što pre da se spremi ako je želeo da stigne na uobičajen rani nedeljni ručak sa prijateljima. Izgledalo je da devojka u njegovom krevetu nema nameru da ustane. Slegnuo je ramenima i otišao da se tušira.

Kada je petnaestak minuta kasnije izašao iz kupatila čuo je kako pevuši u kuhinji. Nosila je samo jednu od njegovih starih majica, ali je izgledala poput boginje sa dugom kosom boje meda, krupnim svetlim očima i savršeno oblikovanim licem i telom. Nasmešila se umiljato. - Zdravo zavodniče, brzo ću zbrisati, samo da popijem čaj pogledala je na sat okačen pored frižidera. - Možeš li mi pozvati taksi? Klimnuo je glavom razmišljajući da li da je konačno pita za ime kada je ona nastavila. ~4~

- Uzgred, ja sam Loren, čini mi se da se ti i ja nismo upoznali prsnula je u sladak, skoro dečiji smeh. - Ne zameraš? I sam se osmehnuo, odmahujući glavom. - Ne, divna si Loren, a ja sam Tom.

- I ti si bio divan - odvratila je i požurila u sobu. - Zovi mi taksi, odmah!

Pre nego što je devojka otišla, razmenili su brojeve telefona i lak poljubac. Dok se po običaju pažljivo oblačio, čak i za nedeljni izlazak sa drugarima, razmišljao je da li da joj se ponovo javi. Bez sumnje je bila dobra.

Otkako je pre dve godine raskinuo dugogodišnju vezu sa Merion, bolje rečeno otkako ga je ona ostavila, ljubavni život mu se svodio na prolazne avanture sa devojkama za koje nije gajio nikakva osećanja. Zatrpan poslom, nije želeo, niti je imao vremena, za više. Istovremeno, bio je i povredjen, što nikome nije priznavao, jer je Merion, posle ultimatuma “brak-deca ili raskid” zaključivši da se on koleba, otišla bez reči. Njegova majka je mnogo volela Merion i otvoreno patila što dečak, koga je rodila bivša Tomova devojka, nije unuče Sinklerovih. Vrlo brzo, posle raskida s njim, Merion se udala za svog, odnosno njihovog zubara. Nevolja je bila što je on morao posle toga da nadje novog zubara, a još veća što je iskreno voleo Meri, ali se u tom trenutku još uvek nije osećao spremnim za brak.

Pre izlaska iz stana još jednom je bacio letimičan pogled na veliko ogledalo u hodniku. Izgledao je sasvim pristojno u mekim sportskim pantalonama bež boje, nešto tamnijoj polo majici i smeđoj antilop jakni. Imao je dopadljivo, muževno lice na kome su se isticale naglašeno tamne oči za koje je sagovorniku bilo teško da utvrdi koje su boje. Mimo svih modnh trendova kojih se uglavnom pridržavao, crna malo talasasta kosa mu je uvek bila nešto duža i razbarušena, ali ne neuredna. Uz njegov večiti vedri osmeh bila je to definitivno dobitna kombinacija kojoj nije mogla da odoli ni jedna žena.

Merion Filips se probudila kao i obično, nešto pre sedam. Zatim je sledio njen uobičajeni jutarnji ritual koji se sastojao od meditacije, tuširanja i lakog doručka. Onda je, obučena u meku plišanu trenerku, zauzela svoje mesto ispred računara pored prozora. Bila je na polovini novog romana i imala je problem sa zapletom. Obično se to nije dešavalo. Međutim, otkako joj je otac doživeo moždani udar morala je da ~5~

prekomponuje svoje obaveze, pa je, uz poslove u školi i skoro svakodnevne posete bolesnom ocu, imala veoma malo vremena za pisanje. Kako je bila nedelja, odlučila je da iskoristi prepodne pre odlaska u roditeljsku kuću na ručak, i da se pozabavi pričom koja je zapala u ćorsokak.

Međutim, misli su joj neprestano bežale na drugu stranu. Zavrzlame sedmogodišnjaka iz razreda i njihovi prezahtevni roditelji iscrpljivali su je više nego ranije. Već izvesno vreme bila je opterećena i finansijama. Porodični problemi bili su posebna priča i po običaju samo njena briga. Ma koliko da se trudila da nadje opravdanje za svog brata i sestru zbog zanemarivanja bolesnog oca, ovog prepodneva joj to nikako nije uspevalo. Zvuk telefona trgao je iz razmišljanja. Slika smajlija sa opuštenim usnama bila je znak da je sa druge strane linije njena majka. - Da mama. kaži...

Glas Glorije Filips je bio na ivici plača. - Tvoj otac je nepodnošljiv. Od jutros me maltretira da mu namestim ležaljku iza kuće kako bi mogao da uhvati malo sunca. Provalila sam ga i kako sakriva pivo ispod sofe u dnevnoj sobi. Poludeću! Molim te, dođi što pre! Ti jedina možeš da ga ubediš da prestane da se ponaša kao dete. Merion je napravila grimasu.

- Doći ću kad stignem i nemoj biti tako kritična prema njemu. Zamisli da si ti bila zatvorena u kuću skoro dva meseca strahujući da nećeš biti u stanju da nastaviš normalan život! - Bože sačuvaj! Kakav je to odgovor! - opet je usledio uzdah nalik jecaju. -Znam ja dobro da bi ti više volela da sam ja imala moždani udar umesto Aleka. Lepo je meni govorila majka da sam najveću grešku učinila što se nisam razvela na vreme! - ovo je bilo upućeno na Merioninu adresu. Baba je uvek tvrdila da se iznenadna trudnoća sa Merion našla na putu razlazu Glorije i Aleka.

- Slušaj mama, ukoliko imaš nekih problema sa mnom, probaj da animiraš Kejt ili Troja da dolaze i obavljaju sve one poslove koje obavljam umesto tebe, da ti ne bi kvarila svoje redovne aktivnosti, frizera, šoping ture sa prijateljicama, tombolu... Razumeš? Verujem da će tvoja omiljena deca oberučke prihvatiti poziv da ti se nađu! Razgovor se približavao opasnim vodama, a Merion je bila suviše umorna i ljuta da bi ponovo popuštala. - Ti kao da meni nešto prebacuješ? I bratu i sestri? Toliko poslova obavljaju! Sram te bilo! Osim malo obaveza u školi, ne radiš ništa, a žališ se što si tu i tamo uskočila da pripaziš oca. Uostalom, zar nisi baš ti njegova zakletva?! ~6~

- Uh, mama! Ovo je baš nisko od tebe! Hajde da se zaustavimo u optuživanju. Znaš dobro da sam vam trenutno jedini oslonac. I naglašavam, ne radim to zbog tebe, već da bi tata imao najbolji mogući tretman i što pre se oporavio. Nije vredelo da krije, obožavala je oca. Bio je građevinski preduzimač, visok, snažan, bučan, šarmantan i daleko od sveca. Klanjao se bogu fudbalu, i bio slab na lepe žene. Ali, bio je divan otac. O odnosu između njega i majke, Merion nije želela da daje nikakav sud. Kao u mnogim porodicama, neprijatne stvari su brižljivo gurane pod tepih i, zarad viših razloga, okolini se večito pokazivala blistava slika zamotana u ukrasni papir sa velikom mašnom na vrhu. - Naravno, sve za dragog Aleka - odvratila je Glorija, naoko pomirljivo. -Za ručak će biti ovčija pita. Znam da je ne mariš, ali eto, meni se baš jede, pa... uvek možeš nešto poručiti. Merion je ponovo napravila grimasu. - Ne mari, naći će se nešto za mene i tatu. Hvala što si zvala! Vidimo se uskoro! - samo je rekla. Zurila je u prazan list na ekranu računara i pitala se koliko moraš biti samoživ da zoveš rođeno dete na ručak i spremaš jelo koje ni ono ni tvoj bolesni muž ne jedu.

I onda ta priča o Troju i Kejt, kako su obuzeti poslom. Dobro, to što se Troj blizu četrdesete napokon smirio oženivši se i treći put nije bilo loše. S obzirom da je već tri godine istrajavao sa istom ženom, bilo je za nadati se da će ovaj brak uspeti. Ali priča o njegovoj zauzetosti je najblaže rečeno smešna. Sve poslove u turističkoj agenciji koju su držali u Svindonu obavljala je njegova supruga Sendi sa još dvoje zaposlenih. Troj se aranžmanima zanimao samo ukoliko je lično obilazio destinacije na koje su njihovi klijenti putovali. Bolesnog oca je prvi i jedini put posetio pre desetak dana, i to na samo pola sata. Merion je pomislila i na stariju sestru Kejt koja je tek bila poseban slučaj. Uspešna tridesetpetogodišnja pravnica, sa meteorskim uspehom u vladajućoj političkoj partiji, lepotica kojoj bi pozavidele i filmske zvezde, nije znala za prepreke. Ona ih je jednostavno gazila. Imala je deset godina kada je, gledajući Margaret Tačer, rekla: “I ja ću biti premijerka kad porastem. Ali ne ovako stara”. Naravno da su se svi smejali. Danas se Kejt više niko ne smeje. lako je u političkim istupima rado isticala svoje skromno poreklo, Kejt se nije nešto lomila obilazeći roditelje i stari kraj. Tako je bilo i tokom očeve bolesti. Smatrala je da je kratka poseta u bolnici i više nego dovoljna. Merion se stresla zbog ovih misli. Vratila se na neke ranije napisana poglavlja pokušavajući da uhvati nit sopstvene priče. Na žalost, kada je ~7~

došlo vreme da se spremi i krene utvrdila je da se nije makla dalje od početka rada. Jutro joj je bukvalno proteklo niučemu.

Ustala je sa stolice i osetila vrtoglavicu. Trajalo je samo nekoliko trenutaka i ona je požurila da se presvuče.

Tom je zaustavio svoj bmve kupe na semaforu. Odjednom je primetio da se neka devojka sa obe ruke naslanja na haubu automobila, a onda, poput krpene lutke, klizi nadole. - Šta kog đavola?! - uzviknuo je, a zatim nevoljno izašao da vidi šta se dešava. Retki prolaznici su radoznalo zagledali scenu, ali nisu prilazili.

Devojka je sedela naslonjena na branik, kao obamrla, zatvorenih očiju. Tom se sagnuo prema njoj. Delovala je poput neke tinejdžerke u jarko crvenoj mantil jakni, helankama veselog žakar dezena i kratkim zelenim martinkama. Bila je bleda kao kreč. Dotakao joj je rame.

- Je li sve u redu? Treba li vam pomoć? Hmm, blokirali ste mi put rekao je kada se na semaforu promenilo svetio. Vozači iza njega nestrpljivo su trubili, a onda krenuli da ga bezočno obilaze. Devojka je zatreptala, a onda otvorila oči. - Bože, jesam li se to onesvestila?

- Nije Bog, - našalio se - zovem se Tom - sada je već dohvatio za ruku ispod pazuha pokušavajući da je podigne. Uspeo je nekako da je skloni na trotoar i nasloni uz stub semafora. I dalje je sedela na zemlji prilično nesigurno. - Ne izgledaš baš sjajno, hoćeš da pozovem pomoć ili da te odvezem do bolnice - nije spadao u kategoriju spasilaca, ali ona je izgledala tako nemoćno, a istovremeno čudno-slatko pa je želeo da bude siguran da će je ostaviti sa nekim ko će se dobro brinuti o njoj. - Ne, ne, - odmahnula je glavom - biću dobro, hvala ti - sada je širom otvorila oči i zahvalno ga gledala svojim nebo plavim očima. Ipak, njene reči se nisu slagale ni sa onim kako se zaista osećala, niti kako je izgledala. Tomu je bilo sve neprijatnije jer je i dalje zakrčivao saobraćaj, a besni vozači su im sve drskije i drskije dobacivali. Bilo je vreme da ili ode ili odlučno preuzme inicijativu. Mimo običaja odlučio se za ovo drugo.

- Slušaj, ako se ne uklonimo odavde što brže ili ćemo dobiti batine od ovih divljaka ili će nas pokupiti policija. Grozno izgledaš plus što si zaprljala odeću. Šta misliš da te odvezem do kuće? - počeškao se po glavi ~8~

u nedoumici. - Ne boj se, nisam neki serijski davitelj, samo bih voleo da znam da ćeš biti dobro.

Još uvek je bila prilično ošamućena i osećala je neverovatnu žeđ. Momak je delovao sasvim pristojno, a ako ne iskoristi priliku koju joj pruža, verovatno će morati da baulja nazad do kuće. Pokušala je da se osmehne. - To je baš kavaljerski, hvala. Samo mi pomozi da ustanem.

Pošto su se smestili u kola, dala mu je svoju adresu, što je podrazumevalo da će morati da se vozi malo unaokolo da bi se vratili do njene ulice. Prokomentarisala je kako je neopisivo žedna, a Tom je uzvratio, izvinjavajući se, kako ima jednu dopola otpijenu flašicu, ali da će stati negde da kupi vodu za nju. - Ma daj to što ima... - prosto je zavapila devojka. Pružio joj je vodu i ona je halapljivo otpila nekoliko gutljaja, a ostatak sasula po licu i u dekolte majice koju je nosila.

- Nemoj me tako gledati, upravo sam kolabirala, zar se ne sećaš. Zadužio si me sa ovim - konačno je osetila da se potpuno osvestila. Nadam se da ti ovo neće mnogo poremetiti obaveze - dodala je i Tom se tek sad setio da je već trebao biti na ručku.

- Ništa važno, možda će pre tebi pokvariti dan... - Teško se poseta roditeljima koji imaju krizu srednjeg doba uz oporavak od lakšeg moždanog udara može nazvati dobrim nedeljnim provodom - rekla je i istovremeno prekorela sebe što tako lupeta pred potpunim strancem. Saosećajno je klimao glavom. - Pričaj mi o tome... Je li ovo tvoja ulica?

- Da, vozi do onog poštanskog sandučeta... - Odlično! - uzviknuo je. - Ima čak i slobodno mesto za parkiranje!

Podigla je obrve, pitajući se da li on stvarno misli da se zadržava, odnosno da će ga ona pozvati u kuću.

Ipak, sve što se dešavalo posle toga ličilo je na pravu tv limunadu. Dečko je istrčao da joj otvori vrata automobila za koga je tek tada shvatila da je luksuzni bmw, pa je čvrsto držeći ispod ruke pratio do ulaznih vrata. A onda, kada su već zakoračili u ulazni hol insistirao da je otprati do stana. Tek kada su ušli u stančić koji se nalazio u dnu stepeništa i svim prozorima gledao u prilično zapušteno dvorište i komšijsku visoku ogradu zidanu od cigle setila se da joj u dnevnom boravku preko fotelje, po običaju, visi trenerka i grudnjak koje je promenila pre izlaska. ~9~

Kiselo se osmehnula.

- Nisam planirala goste danas - dodala je odmeravajući ga prvi put zaista pažljivo. - Verujem da si se ovoga već nagledao u svom životu zgrabila je stvari jednim hitrim potezom i nemamo ubacila u drugu sobu, zatvarajući vrata. - Pa, dobro došao i još jednom, veliko ti hvala.

Oglasio se njegov telefon i ona se još jednom osmehnula. Šapatom je rekla da ide da se osveži. Dok je zapanjeno gledala svoj bledi lik u ogledalu mimo običaja je prisluškivala telefonski razgovor koji je njen spasilac vodio. Shvatila je da nekome otkazuje sastanak jer je imao manji udes i kako uverava sagovomika da je sve u najboljem redu i da će mu se javiti kasnije. Ipak, pomislila je da bi umesto prisluškivanja bilo daleko pametnije da se stvarno dovede u red. Njen spasilac je bio u pravu. Odeća, kosa, sve je bilo u haosu. Skinula je jaknu i konstatovala da joj je i majica mokra od samopolivanja u kolima.

- Merion Filips, izgledaš kao kreten - šapnula je sebi, a onda odvrnula hladnu vodu i odlučno ispljuskala lice. Napokon se osećala zaista dobro. Kada je izašla iz kupatila zatekla je svog pratioca kako se zanima njenom bibliotekom koja je zauzimala ceo jedan zid sobe. Primetila je da je skinuo jaknu i da se ponaša krajnje opušteno. - Sviđaju ti se moje knjige? – dobacila je.

- Uh, zapanjujuće - iskreno je uzvratio, jer osim u biblioteci svog oca i zeta pravnika ni u jednom stanu nije video toliko knjiga. - Jesi li ti profesor ili pisac? - sada je on nju diskretno odmeravao i dopadalo mu se to što vidi.

U suštini nije bila lepotica u klasičnom smislu, ali je bila potpuno prirodna, bez šminke na licu u toj bledocrvenoj majici mestimično pokvašenoj vodom koja joj je dosezala do polovine butina. Crvenkastosmeđa, gusta kosa bila je ravno podšišana koji centimetar ispod ušiju i na njenom malo nepravilnom trouglastom licu delovala poput grive. - I jedno i drugo - uzvratila je opet zapanjena sopstvenom iskrenošću. Za njenu spisateljku avanturu niko živi nije znao osim urednika i njene komšinice Betine. - Učiteljica sam, a u slobodno vreme pišem ovo... - pokazala mu je na niz sveščića koje je potpisao Jonas Smit. - Šališ se - razvukao je usne u veliki osmeh. - Pišeš krimiće! Genijalno! Čekaj, već skoro sat vremena sam odgovoran za tebe, a onda saznajem da se zoveš Jonas?! Odmahnula je glavom.

~ 10 ~

- Ma ne, to mi je pseudonim, zovem se Merion Filips - pružila je ruku prema njemu.

Zamucao je. - Merion... Ja sam Tom, Tom Sinkler... Da li bih mogao da dobijem neki čaj ili vodu, bilo šta... A posle ću te napokon odbaciti tamo gde si pošla kada si se onesvestila pred točkovima automobila.

~ 11 ~

II Prošlo je dvadesetak dana otkako je Merion pala na ulici. O incidentu je ispričala samo svojoj komšinici Betini sa drugog sprata i Džonu, kolegi sa posla i starom drugaru sa koledža. Za razliku od Betine koju je samo interesovalo da li su ona i Tom razmenili brojeve telefona i da li će se ponovo videti, Džon je bio mnogo brižniji i pažljiviji. - Molim te javi se lekaru. Ko zna šta se krije iza tako iznenadnih vrtoglavica.

Kategorično je odbijala da sasluša i jedno i drugo. Betini je govorila da je Tom Sinkler bio samo pristojan i kavaljerski raspoložen i da se tu priča završava, a Džonu da je jednostavno iscrpljena do krajnjih granica i da joj nedostaje pravi odmor koji je propustila tokom leta zbog očeve bolesti. Mesec oktobar je već bio pri kraju i mali školski predah pred vratima. Radovala se ovom odmoru nadajući se da će napokon završiti svoju priču i moći da očekuje novi honorar. Opet je bio vikend i umesto da se odazove pozivu Džona i njegove vesele porodice da se zajedno odvezu izvan grada na izlet, odlučila je da se posveti pisanju. Istovremeno je roditeljima stavila na znanje da ne očekuju da im posveti ceo vikend, osim nedeljnog ručka. U poslednje vreme je sve više razmišljala kao i njeni brat i sestra, i odlaske roditeljima svela na minimum. Samo što je sela za računar posle doručka oglasio se telefon. - Tom... - premišljala je kratko oko imena. - Hej, šta ima? Otkuda se mene seti?

- Često mislim na tebe - uzvrato je iskreno. - Skoro svaki put kad zastanem na semaforu - oboje su počeli da se smeju. - Danas je baš lep dan i ja sam pomislio da bi bilo pristojno da te pitam za zdravlje, ali i da ti ponudim ručak negde napolju. Šta misliš? - Stvarno si me iznenadio. Hvala što si se setio. Dobro sam, mada me neki teraju da idem na temeljni zdravstveni pregled. - Pa, i sam sam pomislio slično, ali o tome možemo pričati uz ručak. Šta misliš? - osećao je da ona okleva, što joj i nije zamerao. Nekoliko puta je bio uiskušenju da joj se javi ali bi se uvek predomislio ne želeći da se name će i da joj dosađuje. Krug ljudi u kome se kretao bio je daleko od jednostavnog i nepretencioznog života Merion Filips. Nekako je bila previše mila i slatka i potpuno je odudarala od tipa devojaka sa kojima se viđao. Nije ličila ni na njegovu bivšu Merion. O svemu ovome razmišljao je već nekoliko dana. ~ 12 ~

Sa druge strane linije Merion je sebe videla kao Bridžet Džons i zamalo počela da se kikoće naglas. Tom Sinkler bi svakoj devojci bio princ iz bajke. Tako je izgledao, a tako se i ponašao. Iz razgovora je saznala da ima i plemićko poreklo. Međutim, ona se nije uklapala u ovakve stereotipe i njegovu ponudu nije doživljavala kao romantičnu. U prvi mah je pomislila da ga odbije, a onda se predomislila. Mislila je da je njegov gest da je nazove zaista lep i zašto da ne, otići će s njim na ručak. Možda joj se napolju pročiste misli i nadođe inspiracija za pisanje. Uostalom, pred njom je duga noć i popriličan deo nedelje. Ima dovoljno vremena da napravi čudo. - Važi, može ručak. Gde ćemo se naći? - ipak je osećala da je preplavljuje lako uzbuđenje. - Neće ti smetati da dođem po tebe, pa ćemo se dogovoriti gde ćemo? Oko podne? - Dobro, onda smo se dogovorili. Samo što je prekinula razgovor Betina je zakucala na vrata. - Otvori, otvori, otvori!!!

- Gde gori? Zašto praviš toliku buku? - ponekad je Betinino ponašanje bilo na granici infantilnosti iako je imala neku godinu više od Merion i vrlo značajnu poziciju u uspešnoj informatičkoj kompaniji. - Dobila sam dve karte za izložbu u

Tejt galeriji i još te izvodim na ručak pride. Merion se nasmejala.

- Danas je moj srećan dan. Ceo svet je rešio da me vodi na ručak nehotice je pocrvenela. - Nećeš verovati, samo što sam se dogovorila za ručak sa mojim spasiocem, Tomom Sinklerom, moraćeš da nađeš nekog drugog za društvo. - Oh, moj Bože! - uskliknula je Betina u zanosu podigavši ruke ka nebu, tačnije plafonu. - Onaj Tom Sinkler! Naslednik dvanaestog baroneta! Jesam li ti rekla?! - sada je počela da pocupkuje unaokolo kao da je potpuno poremetila pameću -Da! Da! Da! - zatim se ukopala ispred Merion sa tako ozbiljnim izrazom lica da se ova prepala. - Molim te, zakuni se da ćeš me uzeti za deverušu na vašem venčanju. Merion je uhvatila za ruke i počela da se naglas smeje. - Da, obećavam da ćeš mi biti glavna deveruša i da ćeš sama izabrati haljinu kakvu god želiš. Betina je prihvatila igru i nastavila da skandira.

- A na nogama obavezne martinke, ho! ho! ho! Ala će se mama Sinkler naći u problemu... ~ 13 ~

Merion je prekinula ovo blesavljenje.

- Dobro Betina, zaklela sam ti se, sad ti meni pomozi da nađem nešto adekvatno da obučem. Nemam mnogo vremena. Doći će po mene oko podneva.

Prijateljica se bacila na bledozelenu sofu, nemarno se protežući. - Moj savet ti je da ne odstupaš od svog stila. Znači, uobičajeno, neki od tvojih učiteljskih džemperčića, karo suknjica, koledžice... Dečaci se pale na takve stvari. Opet su počele da se smeju.

- Mnogo si neozbiljna za svoje godine - prekorela je Betinu. - Šta ćeš uraditi sa tim kartama za galeriju žudela je da vidi veliku Tarnerovu izložbu. Betina se naglo uspravila u sedeći položaj, pažljivo je posmatrajući iza svojih ekstravagantnih naočara. - Pokloniću ih tebi i mladom Sinkleru. Mislim da će to za njegov pohlepni berzansko-kapitalističko-plemićki um biti pravo osveženje. Šta god! - Ne mogu da verujem! Nemoj! Ne mogu to da prihvatim! -

- Možeš i moraš, uz jedan mali uslov. Da me upoznaš s njim kad dođe! - Pristajem, samo prestani da praviš predstavu. - Da i da mi prepričaš do najsitnijih detalja kako ste proveli dan i sve dane koje ćete provoditi u budućnosti na sledećim ljubavnim sastancima.

- Oooo, uspori malo, neće biti budućnosti i ljubavnih sastanaka. Nemam takvih pretenzija zaista, ne budi smešna. Betina je nestrpljivo prekinula. - Ti nemaš, ali on? Listaš li ti stranice tabloida na internetu?

- Baš! - nasmejala se Merion. - Ja? To prognoziraš da će se i moja fotka naći tamo! Betina, mašta ti je bujnija nekog kod pisca epske fantastike. Hajde da vidimo koji džemperak bi bio najseksipilniji.

Kikoćući se prešle su u spavaću sobu i počele preturanje odeće po plakaru.

~ 14 ~

Tom Sinkler je nestrpljivo pogledao na vrata malog kafea u blizini svoje kancelarije u Sitiju očekujući da se njegova sestra Džil napokon pojavi. Nije znao šta ga više nervira, to što je po običaju kasnila ili ono što sledi iza susreta, odabir poklona roditeljima. Istovremeno ga je hvatala jeza od vikenda koji će morati da provede sa porodicom i specijalnim gostima, pažljivo mereći svaku reč. Bio je siguran da su i članovi kraljevske porodice provodili opuštenije zajedničke susrete od Sinklerovih. Ubijajući vreme, nemarno je listao poruke na telefonu i među njima pronašao jednu koja mu je izmamila široki osmeh. Merion Filips mu se javila nekoliko dana pošto su zajedno ručali: Odavno nisam provela lepše subotnje popodne. Hvala!

Doduše, i on je trebao njoj da se zahvaljuje, jer mu nikada ne bi palo na pamet ni da ode u Tejt galeriju, a kamo li da bi nakon provedenih nekoliko sati tamo mogao biti ispunjen takvim zadovoljstvom. Pre toga su ručali i neko vreme bazali po Hajd parku vodeći opušten razgovor uglavnom ispunjen prepričavanjem dogodovština sa posla kojih je bilo jednako mnogo kako u drugom razredu osnovne škole, tako i u berzanskim kancelarijama Tomove firme. U tom vedrom raspoloženju nisu poštedeli ni sopstvene porodice. Tom je bio zapanjen sa kakvom lakoćom je pričao o uštogljenosti svoje majke nekome koga jedva poznaje. Merion je opisivala svoje i slatko su se smejali ljubomornim ispadima njenog oca zbog udvarača koji su njenu majku opsedali na tombolama u centru za stara lica. Nijedan od njih nije bio mlađi od osamdeset godina. Da, mogao je da zaključi da je dan proveden sa Merion bio izuzetno zabavan i opušten. Sa druge strane, veče koje je sledilo u poznatom noćnom klubu sa njegovim prijateljima bilo je prava bomba. Tim više što je ponovo sreo Loren, zavodljivu plavušu koja se i ovaj put pokazala kao pravi dragulj. Pomislio je kako bi mogli početi i da se ozbiljnije viđaju. U tom trenutku je ugledao svoju sestru Džilijen kako po običaju cima vrata kafea na pogrešnu stranu i bezuspešno pokušava da uđe. Na sreću, par koji je izlazio spasio je daljih muke i ona se konačno našla za Tomovim stolom. - Napokon! - poluglasno je prokomentarisao.

- Prokleta, prokleta gužva! - uzvikivala je dok je teatralno odlagala tašnu i skidala mantil žustrim pokretima kao da joj život zavisi od toga. Onda se sagla preko stola i cmoknula Tomov obraz, opasno preteći da obori njegovu čašu vina. - Izvini, baš sam se iznervirala. Da čujem, jesi li smislio šta ćemo kupiti? Znaš, nemam mnogo vremena... - već se osvrtala oko sebe u potrazi sa konobarom. - Služe li ovde kakvu hranu. Mrtva sam ~ 15 ~

gladna - konačno je sela i upiljila se svojim tamnoplavim očima pravo u njega. - Dakle!

- Dobra dan, sestrice - rekao je pošto je napokon dobio priliku da progovori. -Mislio sam da ćemo nas dvoje imati celo popodne pred sobom - sada ga je hvatala i ljutnja jer je zbog ovoga otkazao i neke poslovne obaveze. - I naravno da nisam razmišljao o tome šta ćemo kupiti mami i tati. Možda neke igračke za spavaću sobu? - obešenjački je namignuo Džilijen zbog čega je ona napravila grimasu.

- Stvarno si nemoguć! Kao naslednik imanja i titule trebalo bi da o svojim roditeljima govoriš sa malo vise poštovanja. Osim toga, češća pojavljivanja kod kuće takođe ne bi škodila ni tvom, ni imidžu porodice. Pobogu Tomase, još malo pa ćeš imati četrdeset godina!

- Zbog ovoga se glasno nasmejao odmahujući glavom. - Ne ja seko, ti ćeš dogodine imati toliko, zar si zaboravila da sam ja drugorođeni, tako željeni naslednik. Daj Džil, malo se opusti. Ako nastaviš da se ponašaš kao do sada prevazići ćeš mamu i pretvoriti se u smrtno dosadnu sredovečnu domaćicu od koje će bežati i deca i muž.

Iako je pokušala da se i sama nasmeje Džil je uspela samo da ponovo iskrivi lice. - Mislim da sam je već dostigla - promrmljala je, a zatim pošto im je konobar prišao poručila najobilniji i najmasniji sendvič koji su imali na meniju i dupli skoč. Tom se vratio na pređašnji razgovor. - Ne znam o čemu se radi, ali ono što znam je da nam majka nije alkoholičarka. Šta znači toliko piće? - nije mu se sviđalo što gleda neku novu Džilijen koja kao da je izgubila kontrolu nad sobom. - Pa, to što si rekao. Ista sam mama. I gora - šmrcnula je iznenada dok su joj se oči zacrvenele. - Deca me izbegavaju, a Malkolm... - piće je stiglo i ona je uzela dug gutljaj. - Mislim da me Malkolm vara - usledio je još jedan gutljaj. - Opet! I ja to više neću da trpim! Sada je Tom ostao bez teksta. Sve njegove teorije o slobodi u braku, toleranciji i drugim sličnim stvarima koje je smatrao normalnim za savremeno doba i planirao da ih primenjuje kada jednog dana, u dalekoj budućnosti, i sam bude bio u bračnom statusu, odjednom su pale u vodu. Ovo nije bila teorija, ovo je bila njegova sestra Džilijen, simpatična, šarmantna, doterana dama za kojom su se okretali i muškarci mlađi od njega. - Ubiću tog mamlaza! - prasnuo je impulsivno. - Majke mi, umlatiću ga načisto!!! Šta on zamišlja ko je? ~ 16 ~

Preko Džilinog lica prešao je mali osmeh. Pružila je ruku i dotakla njegovu. - Naravno da nećeš, ali ti moram reći da mi je milo što sam čula kako reaguješ.

Stigli su sendviči koje su poručili. Džilijen je navalila kao da je gladovala danima. - I stvarno nameravaš da okončaš svoj brak? - tema još nije bila završena. Slegla je ramenima. - Šta mi drugo preostaje? - Jesi li sigurna u to, mislim da ti je Malkolm neveran? - Paaa, ne baš, ali nekako gajim osnovane sumnje...

Odgurnuo je dopola pojeden sendvič sa piletinom koji je imao ukus gume i naslonio se na stolicu. Nekoliko trenutaka je gledao kroz prozor kafea.

- Mislim da ne bi trebala da se zavitlavaš sa takvim stvarima. Ozbiljno porazgovarajte... - Sa Malkolmom, advokatom! Pa znaš šta je on radio svedocima u sudnici! Jadni ljudi, na kraju nisu bili sigurni ni u rođeno ime. Počeo je da se ljuti.

- Slušaj Džil, šta god da rešiš imaš moju podršku, ali nemoj da reaguješ unapred. Molim te. Kada budemo kod kuće malo ću se muvati sa njim, onako diskretno, da probam da ga provalim... - Eh, da. A koja devojka dolazi s tobom? - Džil se već prebacivala na sledeću zanimljivu temu.

- Videćete - odvratio je uzdržano, misleći kako će nešto već smisliti do tada. - Znaš to je sledeći vikend. Nadam se da si se organizovao. I zamisli, nikada nećeš pogoditi koga je mama još pozvala... - gledala ga je malo izazivački što mu se takođe nije dopadalo. - Rođaka Derila, a on dolazi sa nekom čuvenom advokaticom! Uvek isti, zna da pokupi najbolje...

- Da, zna da povređuje ljude. Tom se prisetio svoje mladalačke romanse od pre petnaestak godina koja je doživela fijasko jer je nešto stariji Deril odmah po dolasku na imanje devojci potpuno zavrteo mozak i za nekoliko dana su njih dvoje kao sretan par napustili Sinkler Hol. Naravno, veza nije potrajala duže od par meseci, ali on to poniženje nikada nije zaboravio, i dobro je pazio da se više ne sreće sa Derilom. ~ 17 ~

- Uh! Izgleda da će vikend biti baš uzbudljiv.

Za manje od pola sata jurio je za Džilijen u pravcu čuvene aktikvarnice nedaleko od Oksford strita. Na sreću, ona je uvek imala dobre ideje za kupovinu poklona. Kako su dalje odmicali ulicom u njegovoj glavi se sve više učvršćivala misao o tome koju devojku će pozvati da ga prati u Kornvol.

Prvih nekoliko dana posle subotnjeg izlaska sa Tomom, Merion je razmišljala o tome kako su lepo proveli vreme i u duhu te pomisli mu je prosledila i poruku. Kako on nije odgovorio pažljivo je ispremeštala kockice tog mozaika i dobila konačnu sliku. Čovek je bio samo ljubazan. Osim što je pomogao u nevolji, potrudio se i da proveri da li je ona zaista dobro i tome žrtvovao jednu subotu. Bilo im je prijatno oboma i to je to. Dobro, kada je dovezao pred stan i otpratio do ulaza poljubio je u obraz.

Nikome nije priznala, ni Betini, ali otvarala je neke internet stranice da se malo informiše. Pa, sve je to bilo malo previše za njen ukus. A sa druge strane kao da osoba sa tih fotografija i tabloidskih priloga nije bila isti muškarac sa kojim se ona upoznala.

Tako je dočekala mali raspust i bacila se na pisanje. Upornost se isplatila jer je njena priča dobila konačno logičan pravac i uspešno se privodila kraju. Stanje kod kuće je bilo manje više nepromenjeno, no kako se otac osećao sve bolje i bolje, ozbiljno je razmišljala da otputuje izvan grada. Možda čak negde na obalu mora, da malo napuni baterije. Pošto je pristala na Betinino navaljivanje i prethodno veće provela sa njenim prijateljima na jednoj rođendanskoj zabavi, koja je ispala veoma zabavna i relaksirajuća, Merion se te nedelje probudila kasnije nego obično. Još je bila u krevetu kada je zazvonio telefon. - Kako je moja prijateljica? - čula je vedri glas Toma Sinklera i osetila neobičnu prijatnost. - Hej, spasioče, hvala, dobro sam. Šta ti radiš?

- Jesi li išla na pretrage kako smo pričali?- ubeđivao je da proveri zašto povremeno ima vrtoglavice, jer mu je priznala da joj se to više puta dešavalo, ali da nije padala u nesvest. - Oh, nisam - odvratila je iskreno. - U suštini sam bolje, mnogo bolje.

- Aha, - nastavio je Tom - ako je tako, jesi li raspoložena za kratko putovanje do Kornvola? ~ 18 ~

- Pa, ne znam, to je... baš iznenada... kako, kad... - gotovo je mucala zbunjena njegovim pitanjem.

- Slušaj, možemo li se naći kasnije večeras da porazgovaramo o tome? Da budem iskren, nadam se da te neću naljutiti, trebaš mi kao par za sledeći vikend kod mojih roditelja. Neko vreme je na vezi zavladala tišina, a onda je čuo kako se Merion smeje od srca.

- Mora da se šališ? Mislim, od svih devojaka... Šta će reći tvoja devojka? Oh, Tome, otkud ti ja padoh na pamet? - Sećaš li se kada sam te vozio kući pošto si pala u nesvest kako si rekla da mi duguješ? - nije se nimalo ponosio zbog ovog niskog udarca. Sa druge strane Merion je pocrvenela, ali on to, na sreću, nije video. - I? Mogu li računati na tebe? - i dalje je navaljivao da dobije potvrdan odgovor ne dozvoljavajući joj da se puno premišlja.

- Pa, dug je zao drug, kako ono kažu, znači vreme je za naplatu pokušavala je da zvuči duhovito, ali samoj sebi je više zvučala patetično. Duboko je udahnula. - Dobro, pristajem - rekla je na kraju. - Odlično, vidimo se večeras da utanačimo detalje... Razgovor se završio, a ona je ostala da sedi na krevetu sa srcem koje je odjednom tako snažno lupalo da je pomislila kako će je čuti u stanu do nje. Onda je pozvala Betinu, i pošto joj je telefon naravno bio isključen, popela se na gornji sprat i divljački zalupala na vrata.

- Šta kog đavola izvodiš?! - uzvikivala je Betina dok je otključavala vrata. Šta se desilo? Jesi li opet pala u nesvest?

- Nećeš verovati! Upravo me je Tom Sinkler pozvao da provedem vikend s njim! Da bih mu vratila uslugu...

- Ma, nemoj mi reći. Uslugu. Maco, on se zagreva za tebe. Ne zvala se ja Betina... Oh, upadaj ovamo, ako me u ovom izdanju vidi onaj opičeni pesnik sa drugog sprata neću ostati živa... Čoveče, znaš li šta to podrazumeva, večernju haljinu! Ne jednu, najmanje dve! Uh! verovatno će biti i lov na neku životinjicu, ili bar gađanje onih glinenih tanjira... Merion je osećala kako je od prijateljičinog brbljanja hvata ne vrtoglavica, već prava pravcata mučnina. Nijedna od ovih stvari njoj nije bila na pameti. Istog trena je čvrsto odlučila da neće ići sa Tomom u Kornvol i da do večeri ima dovoljno vremena da smisli neki suvisli izgovor da ipak odbije poziv. ~ 19 ~

III S obzirom da je Merion bila cele sedmice na raspustu, ona i Tom odlučili su da već u četvrtak krenu na put. Planirali su da se zaustave najpre negde na obali u Dorsetu i da tamo provedu opušten dan pored mora. Merion je bila posebno oduševljena što je Tom ponudio da ona vozi i sada je neobuzdano pritiskala papučicu za gas crvenog kupea. - Misliš li da preterujem sa brzinom? - upitala ga je.

Nasmejao se. - Ne brini, još uvek si daleko od mog rekorda. Znaš, bez obzira koliko si se uspaničila u vezi s ovim putovanjem, čini mi se da ti samopouzdanja ne manjka i da ćemo se sasvim lepo provesti. Jeste da su moji beskrajno uštogljeni i dosadni, ali još nisu nikoga pojeli. - Da, sve mi je to jasno, ali i dalje mislim da nije lepo što vodiš potpunog stranca sa sobom i nameravaš da me lažno predstaviš kao svoju devojku. Ne znaš ništa o meni Tome. Možda ja tamo napravim cirkus uputila mu je kratak malo prekoran pogled.

Bocnuo je kažiprstom njenu mišicu. - Zar učiteljica? Ne verujem! Pre bih to mogao očekivati od nekih drugih devojaka sa kojima se povremeno viđam. Hajde Merion, opusti se. Pruža ti se prilika za lep izlet u jednu od najstarijih kuća u kraju sa čuvenim vrtom koji je na listi nacionalnih spomenika. Ovo ti dođe kao plaćena ekskurzija.

Ideja oko obnavljanja zaveta, odnosno ponovnog venčanja njegovih roditelja, bila mu je i smešna i otužna. Otac je imao sedamdeset, a majka šezdeset i pet godina. Uostalom, ceremonija bi imala smisla da je u pitanju srebrna ili zlatna godišnjica. Za trenutak se u mislima potpuno isključio. Merion ga je ponovo kratko pogledala ali, shvativši da je odlutao duhom, fokusirala se na vožnju i na sopstvene misli. I dalje joj nije bilo jasno zašto je dozvolila da je uz Betininu pomoć Tom nagovori na ovaj ludi poduhvat. Nije ni najmanje bila raspoložena da glumata kako su njih dvoje zaljubljeni par. Osim toga, visoko društvo je imala prilike da vidi samo na televiziji i novinskim člancima i uopšte nije imala želju da ih nešto bliže upoznaje. Naravno, Betina joj je dodala još veću paniku sa svojom pričom o specijalnoj garderobi. No, uspela je nekako da to prevaziđe i da osim jedne vintidž večernje haljine koju joj je prijateljica gotovo silom ugurala u prtljag, ostane dosledna svom stilu i ponese stvari u kojima će se osećati prijatno. ~ 20 ~

Još jedan uzdah i auto je opet poleteo.

- Hej, mala! - Tom je lako ćušnuo po ruci. - Opasna si za volanom! Pitam se hoćeš li se tako ponašati i među mojima. Uh! To bi ih baš protreslo - zasmejao se. - Pogotovo što sam mami poručio da insistiraš da budemo u istoj sobi. Uputila mu je zapanjen pogled. - Tome Sinkleru, pokvarenjaku! To nije bilo planirano kada si me nagovarao na ovo! - bila je baš iznervirana i osećala se užasno neprijatno. Tom se i dalje opušteno smejuljio, pomalo uživajući u njenoj iskrenoj nelagodi. Ipak je utešio.

- Bez brige, u pitanju je soba sa budoarom tako da ćemo se već nekako snaći. Uostalom, mnoge bi platile za ovakvu priliku, znaš - dodao je, još jednom odmerivši njen profil. - Da, ali ja nisam mnoge - osećala je kako joj se puis ubrzava i kako je obuzima istinska ljutnja zbog ove prevare i njegovog komentara. Odmerila ga je oštro. Imala je želju da se zaustavi, izađe iz kola i ostavi ga zapanjenog na sred puta prema njegovom blistavom Sinkler Holu. - Nemoj da si na kraj srca, malo te začikavam. Imaj poverenja u mene. Uostalom, zar ja nisam tvoj spasilac? Merion. Merion... jesam li ti rekao da se moja velika ljubav zvala Merion? Zamisli, ostavila me je zbog našeg zajedničkog zubara. Mama će potpuno odlepiti kada te predstavim!

- Zašto, zašto mi to nisi rekao?! -opet je pogledala u njega dok su joj ruke čvršće stezale volan. Pitala se zar je moguće da je neka žena ostavila ovakvog muškarca. Ipak, nije mogla da kaže tako nešto naglas. - Pobogu Tome, ko zna kako će to oni primiti? Mislim... bojim se da ovo na kraju ne ispadne baš neprijatno za sve. - Hej, draga, imaj poverenja u mene, - opušteno je odgovorio - a i u sebe. S obzirom da si i pisac krimića, izlet ti može koristiti za neku novu priču. Zamisli naslov “Ubistvo u Kornvolu” ili “Obnovljeni zavet ili smrt”, aha, ha! -obuzeo ga je glasan smeh. - Mislim da ćeš kada upoznaš Sinklerove dobiti mnoštvo ideja. I sama je odgovorila smehom, ali ga je i prekorela. - Baš preteruješ, ne verujem ti ni reči

- onda je i sama uzvratila šalom. -Uostalom, ne želim da preuzmete primat nama Filipsovima, Jeste da nismo plave krvi kao vi, ali...

- Oh, draga - zakolutao je očima nameštajući uštogljeni akcent tipičan za njegovu majku. - Potpuno si u pravu, u bočnoj od pobočne linije predaka mi smo u vezi sa kraljem Ričardom. Smejali su se oboje. Merion je kratko uzvratila. ~ 21 ~

- Mi definitivno nismo...

Bili su odavno na deonici puta pored mora, i sada su obratili pažnju na putokaze, vrebajući izlaz prema mestašcu na obali koje su odabrali za predah.

Bilo je kasno popodne drugog dana njihovog putovanja prema Sinkler Holu.

Tom je sigurno vozio kroz poznate komvolske pejzaže gledajući s vremena na vreme prema Merion koja je ćutala držeći uporno sklopljene oči, kao da spava. Onog raspoloženja i drugarske atmosfere koja ih je pratila prvog dana putovanja nije bilo ni na vidiku. Desilo se neizbežno, počeli su igru s vatrom i opekli se. Celim putem Tom se preispitivao kako je došlo do toga da se prošle noći nađu u vrelom ljubavnom zagrljaju. Činilo se da će mu laknuti ako precizno odredi krivca za učinjeno, iako je u dubini duše znao da to nema nikakve veze. A krivci su bili i on i Merion, i mirna morska noć, dobra hrana koju su poručili za večeru, a još više odlično vino koje su oboje pili kao vodu. Sve je počelo bezazlenim začikavanjem na plaži dok su posmatrali zalazak sunca.

- Misim da bi trebalo da se poljubimo, onako probe radi, čisto da se ne obrukamo kad budemo kod mojih - našalio se.

I ona je dodala nekoliko šaljivih opaski u istom stilu, ali ga nije odbila. Od prvih bojažljivih i slatkih dodira usana, dok su talasi zapljuskivali obalu, a sunce gasnulo na horizontu, uz večeru i bocu vina stigli su do vrelih zagrljaja i poljubaca koje su razmenjivali penjući se korak po korak uskim i strmim stepeništem pansiona prema svojim sobama. Već sledećeg trenutka su, kao pomamni u njegovoj minijaturnoj sobi, razodevali jedno drugo, goreći od nestrpljenja i ljubavne želje. I to je bilo to. Ne baš vatromet, ali svakako noć za pamćenje. Pre nego što su se smirili i zaspali, nakon silnog ćućorenja, maženja i povremenog kikotanja, negde pred zoru, Merion je prokomentarisala da su bespotrebno bacili pare na drugu sobu. ~ 22 ~

Poljubio je u vrh nosa i ozbiljno odgovorio da mu ne bi bilo žao ni da je iznajmio ceo pansion. Ličila mu je tada na božanstvenog divljeg labuda, maskiranog u bezazlenu učiteljicu. Pre nego što je zaspao, osetio je njen dlan na obrazu i čuo kako šapuće:

- Tome Sinkleru, nemoj mi slomiti srce, molim te. Kada se probudio Merion nije bila u postelji, a prema mestu koje je sunce zauzimalo u prozoru shvatio je da je dan uveliko odmakao. Nedugo posle pronašao je kako sedi u bašti pansiona čitajući neku knjigu. - Dobro jutro draga moja - započeo je nestašno, ali neskriveno nežno. - Dobro jutro, ako ti tako kažeš - uzvratila je nabusito, ne podižući pogled. Začuđeno je podigao obrve. - Nešto nije u redu? Ti kao da si ljuta na mene? - prokomentarisao je zauzimajući mesto nasuprot nje. Blistavo plave oči su blesnule. - Mislim da ovo nije trebalo da se desi.

- Uh, šta konkretno? To što sam prispao? Putovanje? Seks? Objasni mi Merion. Nemam dar za čitanje misli. I pre nego što počneš, rekao bih da si i ti sve do ovog časa izgledala kao da uživaš u svemu - pokušavao je da uhvati njen pogled koji je spustila na knjigu. I dalje ga nije gledala, ali je osula paljbu. - Ma znala sam da će ovo da krene naopako, mislim, od početka. Nas dvoje stvarno nemamo nikakvih dodirnih tačaka. I to... tvoja devojka... da glumim... da umem, valjda bih bila glumica... A ono sinoć, noćas... Najbolje da se pravimo kao da se nije desilo. Osećao je da ga pomalo izdaje strpljenje. - Dobro. Ako želiš da prekinemo sa pretvaranjem, nije problem, organizovaću ti prevoz nazad. Što se tiče prethodne noći, sa zaboravljanjem takvih doživljaja nikada nisam imao problem - znao je da će je povrediti, ali prosto je želeo da prekine prepirku koja mu je išla na živce i kojih se uvek grozio.

Odmahnula je glavom srdito. - Ne, ne moraš da mi organizuješ prevoz. Održaću obećanje, ne brini. I neću te obrukati u tvom savršenom svetu - već je ustajala od stola. Naravno, ako samo nešto pokušaš... - nije dovršila misao. Kod ulaza u ~ 23 ~

zgradu pansiona je doviknula: - Odavno sam spremna za polazak, čekaću te u holu.

I evo ih sada kako se približavaju odredištu, prava slika i prilika zavađenih ljubavnika. On mozga do iznemoglosti, dok ona mudruje skoro dva sata, ne progovarajući ni reči. Morao je da istera stvari na čistac.

- Molim te Merion, reci nešto. Ovo je baš glupo. Hajde da zakopamo ratne sekire i da ovaj vikend provedemo kako dolikuje. Molim te!

Napokon ga je pogledala. - Naporan si Tome Sinkleru, zaista - oko usana je zatitrao iskrivljeni osmeh. - I ja sam naporna, znam... U pravu si. Potrudiću se da sve protekne u najboljem redu, budi siguran. Uspeli su nekako da nastave normalnu komunikaciju tih par kilometara do kuće i kada su se našli na prilazu pred zdanjem starim tri veka, delovalo je da je prepodnevni incident bio zaboravljen.

~ 24 ~

IV Dan dug kao godina bio je napokon pri kraju. Bližila se ponoć. Merion je sklopljenih očiju ležala na kraljevskom krevetu s baldahinom u Tomovoj sobi u Sinkler Holu. Neprestano je pritiskala na čelo rashlađen ubrus koji je Tom pripremio za nju. Pitala se kako je ona, koja je važila za najracionalniju osobu na svetu, svoj život dovela u ovako neverovatnu situaciju. Onda joj je na pamet pala Betina. Skoro da se naglas nasmejala. Za dva dana, otkako je napustila London, primila je od nje nebrojeno poruka. Naravno, nije se ni osvrtala na njih, ali sve što je Betina svojim brbljanjem insinuirala, realizovalo se jedno po jedno, kao u nekom lošem filmu. Kroz izmaglicu glavobolje koja je pritisnula tokom popodneva i večeri čula je da Tom izlazi iz budoara gde se povukao da bi odgovorio na telefonski poziv. Krevet se ugnuo pod njegovom težinom kada je seo pored nje. Dohvatio je za slobodnu ruku i čvrsto stisnuo prste. tiho.

- Dao bih sve na svetu da se nisam upustio u ovo, veruj mi - rekao je Uzvratila je stisak i pokušala da se osmehne. - Nisi ti sam kriv - promrsila je. - Ja sam ta koja je pristala.

- Ostaviću te sad - šaputao je sagnuvši se skoro do njenog uha. Otvorila je naglo oči. - A gde ćeš ti da spavaš?

Kada su se smestili, videla je maleno i neudobno kanabe u susednoj prostoriji i već tada rešila da mu ustupi mesto pored sebe u krevetu, uprkos ljutnji. - Pa... - gledao je istinski nežno. Još uvek su se držali za ruke. Još jednom je pojačala stisak. - Nemoj, ovde ima mesta za celo selo. Nasmešio se.

- Kako ti kažeš. Kunem se neću te ni taći. Opet je zatvorila oči.

- Sreća pa sam glavobolna, možda bih ja tebe iskoristila. Osetila je kako spušta usne na njenu slepoočnicu.

- Ludice, posle ovakvog dana, nije ni čudo što si pala u postelju. Hajde, odmaraj se. ~ 25 ~

Nije prošlo dugo, kada je osetila da je Tom zauzeo drugu stranu postelje i ubrzo se čulo njegovo ravnomerno disanje. Merion je i dalje, obuzeta glavoboljom, razmišljala o neverovatnoj situaciji u kojoj su se našli. Kada su krenuli na put Tom joj je predočio da će pored njih u gostima u kući biti njegova sestra Džilijen sa suprugom Malkolmom i decom, kao i jedan, njemu ne baš drag rođak, Deril sa svojom pratiljom, nekom poznatom advokaticom. Ostali gosti su bili planirani tek na subotnjoj velikoj zabavi koja je zamišljena kao prava svadba. S obzirom na tako mali broj posetilaca u Sinkler Holu, Merion je bila sigurna da će uspeti da iznese taj vikend i zajedno sa Tomom dobro odigra ulogu koja joj je namenjena. Ipak, od prvog trenutka njihovog dolaska, neprijatnosti i zavrzlame su se nizale jedna za drugom. Setila se Tomove majke i osetila jezu. Žena je prosto isijavala negativnu energiju oko sebe i stvarno delovala kao da je progutala motku. Rukom, hladnom kao led, samo je vrhom prstiju dotakla Merionin dlan kada ih je Tom predstavljao.

- Merion?! - gospođa Etel Sinkler je trznula krajem usana, gledajući gošću s nipodaštavanjem. Pretpostavljala je da nije ni blizu bivše devojke njenog sina. -Tome, dragi, mislila sam da imaš malo više mašte i stila, ali tvoja opsesija stvarno nema granica - rekla je i okrenula mu napućeni obraz na poljubac, a onda odmahnula rukom i izgubila se negde u unutrašnjosti kuće. Na sreću, Tomov otac je bio sasvim druga priča. Osim što se srdačno zagrlio sa sinom, i prema Merion je bio fin.

- Dobrodošla devojko u naš skromni dom. Osećaj se kao kod kuće. Za razliku od svoje supruge, koja je izgledala kao za paradu, on je bio u pohabanom somotnom sakou boje duvana i mrkim vunenim pantalonama koje su sigurno videle bolje dane. Susret sa porodicom Trojeve sestre, nešto kasnije, bio je uglavnom prijatan, ako se izuzme nekoliko simptomatičnih pogleda njenog muža Malkolma koje joj je kriomice uputio dok su ostali bili zabavljeni pozdravljanjem i ćaskanjem. Džilijen je bila simpatična i razgovorljiva, kao i njeni sin i kćreka, što je Merion prilično opustilo i vratilo joj osećaj samopouzdanja.

Ipak, vrhunac dana usledio je nešto kasnije dok su u salonu očekivali poziv za večeru i kada su im se pridružili rođak Deril i njegova devojka. Merion nije mogla da veruje kada se našla oči u oči sa svojom starijom sestrom Kejt. Doduše i ova je na trenutak izgubila kontrolu zbog situacije, ali se brzo pribrala. Kada je stigla do Toma i Merion, domaćica je ~ 26 ~

predstavila samo sina, prosto ignorišući prisustvo mlade žene pored njega, no Kejt je mimo svog običaja dograbila sestru u zagrljaj uzvikujući: - Oh! Ovo je neverovatno! Meri seko, pa ti nikome ne pričaš o poznanstvu s Tomom! I još da se nađemo zajedno u gostima! Kakva slučajnost! Baš mi je milo! - Pa, mi smo više od poznanika, vereni smo već neko vreme, ali nismo hteli da širimo priču. To je, paaa, za sada naša mala tajna - rekao je Tom, sagnuo se i cmoknuo Merion u obraz. - Zar ne, srce? Malo privatnosti ne škodi.

Merion je bila svesna da se izveštačeno osmehuje hvatajući nasumično poglede ljudi oko sebe, koji su uglavnom delovali šokirano, dok je Kejt to i naglas prokomentarisala. - Ne mogu da verujem! Oh, ko bi rekao da će mala Meri tako dobro da se snađe! Mama će biti oduševljena!

Merion je poželela da nestane. Onda je Deril pružio ruku da joj čestita. Dodir njegovog toplog dlana palio joj je kožu, a pogled kojim je utonuo u njene oči izazivao vrtoglavicu. I ostali su krenuli sa čestitkama, sa izuzetkom gospodje Sinkler. Na sreću, batler je najavom večere prekinuo nelagodnu situaciju pa su krenuli u trpezariju.

Iako se cele večeri osećala krajnje uznemireno sa glavoboljom koja je sve više tištala, Merion je junački stisnula zube i igrala ulogu koja joj je namenjena. Istovremeno je vrlo pronicljivo posmatrala društvo koje je okruživalo, i zaključila da mnoge stvari nisu onakve kako se čini. Malo joj je laknulo, shvativši da ona nije jedina osoba koja se pretvara.

Iako se Etel Sinkler trudila da veče održava na nivou, krajnje uštogljeno i protokolarno, to joj nikako nije uspevalo. Tomov otac, dvanaesti baronet Angus Sinkler jeo je mnogo i još više pio, uz silne zdravice za novopečene verenike i ostale prisutne. Između toga je komentarima zasmejavao Kejt koja je sedela sa njegove desne strane i ne baš diskretno flertovala sa Malkolmom Džarvisom, Tomovim zetom.

Deril je za to vreme obasipao rođaku Džilijen komplimentima i šalama, povremeno uključujući i Merion u istu šemu, gledajući je na način od koga je osećala da je podilaze žmarci. Nije joj promaklo da mu je Tom zbog toga neprikladno uskakao u reč, otvoreno jetkog tona i narogušeno. Zvučao je kao pravi ljubomorni verenik. Pitala se zašto je između njih dvojice tolika količina negativne energije. Takođe je primetila i da Džilijen često daje znak da joj se dopuni čaša sa vinom, zbog čega je njena majka dobila još ukočeniji izraz lica. ~ 27 ~

Među tom neobičnom skupinom jedino su Džilina i Malkolmova deca, Džoržina i Hari, oboje mladi studenti, bila sasvim svoji i izuzetno prijateljski nastrojeni prema Merion, čime su je potpuno osvojili. Posle večere, najveći deo vremena provela je s njima razgovarajući opušteno, dok je među ostalima, kako je mogla primetiti i dalje vladala vidno naelektrisana atmosfera.

Vratila se u stvarnost poluosvetljene sobe u kojoj se čulo samo Tomovo duboko disanje sa druge strane kreveta. Bilo je krajnje vreme da se mane nepotrebnog razmišljanja o danu koji je svejedno bio završen. Trebalo je pregurati sutrašnji dan, a i dane nakon toga, suočena sa sećanjem na zajedničku noć u pansionu, u Dorsetu. Na tren je zatvorila oči, ali umesto Tomovih tamnih očiju i lica, pred njom se stvorio plameni pogled i zavodljivi osmeh njegovog rođaka Derila. - Oh!- uzdahnula je prigušeno i krenula da se napokon pripremi za spavanje. Iako je od prethodne noći u Dorsetu napravila pravu dramu, Merion nije smetalo kada je Tom, pod izgovorom brige za njeno zdravlje, lako poljubio vrh nosa, kada su se probudili. Pa onda usne. I, neumitno, jedno je vodilo drugom. Ona je uzvraćala poljupce i na kraju su ponovo vodili ljubav i oboje beskrajno uživali.

- Nadam se da me nećeš napadati zbog ovoga ceo dan - našalio se Tom pre nego što je napustio sobu. Nedugo zatim vratio se donoseći joj poslužavnik sa doručkom. To ju je načisto oborilo s nogu. - Ne bi trebalo da se navikavam na doručak u krevetu, ali hvala ti ipak je rekla. Gledao je raspoloženo.

- Ne brini, to je moje malo iskupljenje zbog situacije u koju sam te upetljao ali i spasenje od društva u trpezariji - zamišljeno je dodao. - Ne mogu da ukapiram šta se dešava, ali dole je prava kamerna atmosfera. Džil, Malkolm, tvoja sestra i dragi Deril izgledaju kao da će svakog trena da se poubijaju. Pomislila je da prokomentariše svoje viđenje prethodne večeri, ali je ipak prećutala. ~ 28 ~

- Sestra ti je baš fina kao i njena porodica... I mislim da tvoji roditelji nisu baš onakvi kakvim si ih predstavio.

- Ha! Ha! Šališ se! Pa videla si ih sinoć. Moja priča je bila ublažena verzija - pažljivo je pogledao. - Ne kažeš ništa za Derila?

Na pomen Derilovog imena osetila je ponovo prijatnu jezu, neprimerenu osećanjima prema muškarcu sa kojim je pre nekog vremena vodila ljubav i koji joj se sviđao. Osećala je da između njih dvojice postoji neko neraspoloženje, no nije htela da ispituje, bar ne u ovom trenutku.

- Zašto mi se čini da o sebi misli kao o neodoljivom? - nasmejala se. Ipak, to kod Kejt ne pali, pošto i ona misli isto o sebi.

- Nisam znao da imaš tako opasnu sestru - prokomentarisao je. - U kom smislu? - upitala je. Nekako je i sama imala slično mišljenje o Kejt. Ona se nije dvoumila da uzme od života sve što poželi i profesionalno i privatno. Tom je pripremao drugo parče tosta sa puterom i sirom za nju. Nekoliko trenutaka je prošlo dok nije odgovorio. - Pa, eto, ima blistavu karijeru i uporedo radi na svojoj političkoj karijeri, a još je i smuvala Derila, navodno,,, -opet je napravio pauzu. Mada mislim da ima nešto između nje i Malkolma. - Oh! Otkud ti to! - Merion je sada bila sigurna da ne treba da govori o svojim sumnjama.

- Taj pokvarenjak! - Tomove oči su blesnule. - Džili mi je nedavno priznala da imaju problema u braku i da je sigurna da je vara, po ko zna koji put. A ja sam siguran da ću ga naučiti pameti, čim dođem do nepobitnih dokaza. Smatrala je da ipak treba nešto da kaže.

- Ne verujem da bi Kejt bila tako g|upa da sebe uvaljuje u neprijatnosti dolazeći u goste... i... ma koliko da je samoživa i samouverena, zaista ne verujem da bi se upuštala u takav rizik - pričala je iako ni sama nije verovala u to. U stvari, pitala se koliko ona uopšte poznaje svoju sestru, i bila je nekako sigurna da se Kejt, ne jednom do sada, upuštala upravo u slične avanture. Odlučila je da promeni temu. Nadam se samo da ćemo nas dvoje sa ovom predstavom pregurati danas i sutra. Pogotovo što si nas mimo dogovora proglasio verenicima. Zamalo da padnem u nesvest sinoć. - Ali eto, nisi. Mislim da nam predstava sasvim dobro ide - uzvratio je ozbiljno, uputivši joj dug topao pogled. - Nadam se da više nisi ljuta na mene i da ćeš prihvatiti poziv za izlazak kada se vratimo u London. Čini mi se da nas dvoje možemo i malo više od ove predstave za Sinklerove. ~ 29 ~

- Uh!

Tom je počeo da se smeje. - Šta ti znači to “uh!”? Odbijanje? Pristanak?

I sama se nasmejala, doduše nešto uzdržanije. - Iznenadio si me. Eto! Malo sam zbunjena. Pričaćemo o tome kada se vratim na domaći teren. Važi? I naravno, volela bih da se vidimo i posle ovoga. Zadovoljan? - Da, draga verenice! - i sam se častio posluženjem koje je bilo između njih. - I moraš sve pojesti. Ovaj dan će biti dug do bola, ručak je planiran tek od četiri. Prema tome, ne bih da padaš u nesvest unaokolo. - Ha, ha, ha! - ovo je baš oraspoložilo. - Tvoja majka mi nikada ne bi oprostila što sam joj upropastila godišnjicu. Mada, s obzirom da neću nositi ništa firmirano danas, svejedno će biti ljuta na mene. Tom se okrenuo prema ormaru na koji je bila zakačena zeleno-plava haljina koju je Merion ponela za danas. - Meni se sviđa, - nestašno je dobacio - sviđaš mi se i bez haljine. S obzirom da do početka žurke ima još vremena, ako požurimo mogli bismo prošetati po imanju da vidiš park i vrt. Šteta je da to propustiš kada si već ovde. - Da, već sam pomislila da si zaboravio kako si mi obećao ekskurziju. Daj mi pola sata - žurila je da završi sa doručkom, obradovana saznanjem da će još koji sat provesti sami, na miru. Ipak, planirano se po običaju nije ostvarilo. Već na izlazu iz kuće naleteli su na Džordžinu i Harija koji su odlučili da im se pridruže, što i nije bilo tako strašno, ali kada ih je sustigao Deril, Merion je osećala da se Tomovo raspoloženje potpuno promenilo, a lice zaledilo u masku. Nije bilo ni čudo. Deril se uz diskretno udvaranje, neprestano trudio da se s njom izdvoji od grupe i do detalja je zapitkivao o poznanstvu sa Tomom i njihovoj vezi. Stvari koje mu je pričala, izmišljajući na licu mesta, terale su Toma da povremeno zaintrigirano podiže obrve ili i sam reaguje, doduše ledenim glasom. Ništa od toga Derilu kao da nije dopiralo do mozga. Na sreću, Džordžina je bila pametna cura i shvatila situaciju, pa je na kraju dohvatila Merion pod ruku i odbrusila muškarcima. - Dosadni ste. Derile ponašaš se kao islednik! A ti ujače sad više nego ikada ličiš na baku - pogledala je ujakovu verenicu zamišljeno. - Mada, ne bi mi smetalo da imam ovako ljubomornog verenika. Ovaj komentar malo je zagrejao atmosferu, pa su nekako pregurali ostatak šetnje. ~ 30 ~

Za stotinak zvanica na proslavi četrdesetogodišnjice braka i obnove bračnog zaveta Etel i Angusa Sinklera, ceremonija je bila božanstvena, glavni akteri na nivou događaja, a ručak i zabava daleko bolji nego na mnogim venčanjima mladih parova. S obzirom na ćudljivo i hladno oktobarsko vreme domaćini su za svečanost izabrali veliki zastakljeni trem na južnoj strani kuće, što su svi ocenili kao pun pogodak. Ipak, najveće zanimanje izazvala je vest da je Sinkler mlađi došao kod roditelja u pratnji verenice, pa su prisutni, na ovaj ili na onaj način, gledali da se sretnu s njima i upoznaju devojku koja je osvojila njegovo srce. Na momente je čak delovalo da su Tom i Merion zasenili slavljenike.

Merion se na početku osećala neprijatno, no kako je vreme odmicalo, a Tom neprestano bio u njenoj blizini, uhvatila je sebe da se malo-pomalo uživljava u ulogu i sasvim opušteno ćaska sa njegovim brojnim rođacima i porodičnim prijateljima. I mogla je da zaključi kako je Tom uglavnom bio nepravedan prema njima, opisujući ih kao dosadne i uštogljene, lako su listom poticali iz porodica sa dugim i plemenitim rodoslovima, bili su neobično prijateljski nastrojeni i krajnje jednostavni i prijatni. - Nije li se i ona prošla zvala Merion? - upitala je Tomova tetka po ocu, starija dama sa bledo žutim šeširom veličine sombrera i nemogućim ukrasom od perja. - Ona što je pobegla sa ginekologom? - posmatrala je Merion procenjujući je od glave do pete. - Da, u pravu ste što se imena tiče, ipak, pobegla je sa zubarom. I zbog toga sam joj zahvalna, tako je Tom bio slobodan za mene, zar ne? Merion se šalila. - Neko je ispričao da ste se upoznali kada si se bacila pod njegov auto, htela si da se ubiješ, šta li? - dama nije odustajala sa pitanjima i prepričavanjem netačnih informacija koje su iz časa u čas postajale sve neverovatnije. - Ništa tako drastično, verujte. Samo sam imala vrtoglavicu koja se još više pojačala kada sam ugledala Toma - uputila je nežan pogled u njegovom pravcu i sa olakšanjem shvatila da je rešio da im se pridruži.

- Tetka Fransin kako si? Izgleda da ti se dopada Merion, jer mi se čini da ni s kim nisi tako dugo razgovarala danas - rekao je i nežno obuhvatio Merion oko struka, od čega je ona osećala kako joj se toplina širi celim telom. ~ 31 ~

- Kaže da ima vrtoglavice - tetka je terala dalje svoju nit razgovora. Nije ni čudo, vi manekenke nikad ništa ne jedete zarad vitke linije.

- Merion je učiteljica teto, i lepša je od svake manekenke, zar ne? nije samo Merion bila uzbuđena, već je i Tom osećao da se sve više zagreva za nju.

Danas mu je bila posebno slatka, i više od toga. Među svim tim otmenim svetom plenila je svojom jednostavnošću i prirodnom lepotom. Sviđala mu se njena malo neukrotiva kosa ali i neobična zvonasta haljina, koja joj je sa teget kaputićem i istim takvim lakovanim cipelama, davala pravi kraljevski izgled. Pogledao je pravo u oči. - Zaista si lepa, draga moja, i sretan sam što si se onesvestila baš pred mojim autom. - Nemoj preterano verovati u sve što ti kaže. Sinklerovi su oduvek bili nepopravljive varalice i pijanci, - prokomentarisala je tetka Fransin počevši od osnivača naše loze. Merion i Tom su se nasmejali. Dok su se udaljavali od nje Tom je i dalje držao ruku na njenom struku.

- Možeš skloniti ruku, tvoja tetka je već zaboravila na nas, pošto sad propituje Džordžinu. Još čvršće je privukao k sebi. - Nemoj me izazivati, mogao bih da te poljubim, ovako, pred svima.

- To bi im tek dalo materijala za priču - smešila se raspoloženo, jer je trenutno uživala u svemu. Ipak, pogled Etel Sinkler koji je tog trena uhvatila, malo joj je poljuljao samopouzdanje. - Mislim da je i tvoja majka neraspoložena iz istog razloga - tiho je prokomentarisala. Tom je uzvratio.

- Grešiš draga, to je njeno uobičajeno kiselo otmeno lice. Vremenom ćeš se privići na to. Plešeš li? - pažnju mu je zaokupljala nežna melodija uz koju je već nekoliko parova počelo da se vrti na prostoru odvojenom za ples. U trenutku kada su se i njih dvoje zavrteli, krajičkom oka je spazila kako je Deril pomno posmatra stojeći pored improvizovanog bara. Zadrhtala je i podigla pogled ka Tomovom licu. Samo nekoliko taktova kasnije Deril je izronio pored njih držeći u naručju prelepu mlađahnu plavušu, predstavljenu ranije kao suprugu nekog bogatog Amerikanca koji je išao u školu sa Tomovim ocem. Već pri sledećem taktu čuli su kako Deril uz najšarmantniji osmeh predlaže promenu partnera i dok si trepnuo Merion se našla u njegovom naručju. ~ 32 ~

Bila je svesna da se Tom osmehuje na silu i da ga samo pristojnost sprečava da ne prekine šaradu koju izvodi njegov rođak.

- Napokon sam te uhvatio, mala verenice - prošaputao je Deril raspoloženo i zavrteo je tako da se između njih i Toma odjednom našlo nekoliko drugih parova, a Merion prepuštena sama sebi.

Bilo je vreme da “pokaže zube”. - Dragi rođače, - uzvratila je najslađim glasom iako joj je iznenada srce lupalo kao ludo - ne mogu da provalim koju igru igraš, ali je tvoja namera da iznerviraš Toma uspela. Je li ti lakše sad? - osmehivala mu se, iako bi ga najrađe ošamarila. Osećala je vrelinu njegovih dlanova na svojim leđima i kako mu zagrljaj postaje čvršći.

- Ovo nema veze sa Tomom, ti si u pitanju. Kako mu samo uvek uspe da vas naivke tako smota. Navuče vas na bajkoliku priču o ljubavi, braku, sreći do kraja života i onda vas, kad mu dosadite, a to se vrlo brzo dešava, veruj mi... - uranjao je svojim tamnim očima u njene i Merion ga je gledala kao hipnotisana. - Pa, oslobodi vas se, prosto... A da bismo to predupredili, nudim ti sebe za spasioca. Bila je zapanjena. Nije joj se ni malo dopadalo kako govori o Tomu i znala je da, čak iako je to istina, ona tek igra ulogu koja joj je namenjena, pa je takve stvari neće pogoditi. Sa druge strane, negde u dubini duše osećala se malčice iznevereno. Ipak, mnogo više je nervirao Derilov nastup. Uostalom, zar on i njena sestra Kejt nisu u vezi. I gde je dođavola Kejt?

- Slušaj Derile! - zastala je tako da je i on morao da stane i sada su stajali na sred podijuma dok su se ostali vrteli oko njih, gledajući ih pomalo začuđeno. -Mislim da ti je nastup krajnje nepristojan, pogotovo što si pratilac moje sestre - govorila je tihim glasom ali dovoljno jasno i Ijutito. - Stoga, pod jedan, ne vređaj domaćine, pod dva ne vređaj moju sestru i pod tri, ne vređaj moju inteligenciju. Iako se Deril i dalje šarmantno osmehivao, videla je kako su mu se oči suzile u ljutnji koju nije mogao da prikrije. Naklonila mu se lako i glasno rekla. - Hvala za ples, dragi rođače. Odoh da potražim verenika! Dok je pogledom pretraživala skup pokušavajući da locira Toma, muzika je zaćutala da bi usledila najava kako će se slavljenici obratiti gostima. Bilo je previše gužve, pa je rešila da malo izađe napolje.

~ 33 ~

V Povratak u London trajao je beskrajno. Merion i Tom su se povremeno smenjivali za volanom, uglavnom ćutljivi, zabavljeni svojim telefonima dok je ono drugo vozilo.

Napokon je Merion odlučila da progovori o vikendu koji se završavao. Ipak, kad sabere i oduzme sve što se desilo, mogla je da zaključi da dosadno nije bilo, da je upoznala zanimljive ljude i da se sasvim dobro izborila sa pričom u koju je Tom upleo. Nehotice je zapljusnuo talas topline, zbog činjenice da su njih dvoje za to kratko vreme postali i ljubavnici i da je izgledalo kako oboje uživaju. Nije žalila zbog toga, ali nije pravila ni nerealne projekcije za budućnost.

Da, Tom joj se neosporno sviđao i delovalo je da se i on zagrejao za nju, ali nakon cirkusa sa Kejt i Tomovim zetom Malkolmom, većina Sinklerovih nije blagonaklono gledala na članove porodice Filips. - Mnogo mi je neprijatno zbog Kejtinog ispada i kamo lepe sreće da ja nisam bila tu - rekla je napokon dok je Tom vešto preticao automobile ispred njih. - Kako možeš biti odgovorna za tuđe postupke, pa i rođene setre? nadovezao se bacivši pogled prema njoj. - Ne drami, molim te. Uostalom, i da nisi bila tamo, Kejt i Malkolm bi uradili isto. Njihov dogovor je bio da se sretnu kod nas. Budale! Uh! - opet je dodao gas i auto je poleteo napred sa još većom silinom. - Ma znam ja to, ali nekako je cela situacija bljak! I šta ti je trebalo da ga udariš, zaboga?

- Da sam ga udario on danas ne bi bio u stanju da ustane. Ne preteruj! Nego, šta je tebi trebalo da te Deril teši? Misliš da nisam video i kako te je muvao dok ste plesali?

Bila je zapanjena. - Šta god da je između vas dvojice, molim te izostavi me. Tvoj rođak je krajnje napadan i neprijatan čovek. Iskreno govoreći, nije mi jasno zašto su ga tvoji pozvali. Jednostavno ne izgledaju kao ljudi koji bi se družili s nekim kao što je on.

- Moja majka uživa da mi kontrira. Prosto! lako je moj brat od strica, Deril i ja se izbegavamo već petnaest godina, ali ne bih o tome. - Iskreno, i ne zanima me, samo je krajnje drsko i od njega i Kejt što su se jutros pojavili na doručku. Da sam ja izazvala takav skandal verovatno bih nestala pod okriljem mraka. ~ 34 ~

- Mala moja, ti nisi cura od skandala

- Tomov glas se smekšao, ali je ponovo dobio narogušenu notu kada je nastavio. - To je tako derilovski, znaš. A sestra ti je kao što sam već rekao, baš opasna. Ne znam da li si čula kako muva oca da joj pomogne oko nekih stranačkih zavrzlama. Opasna! Nije ona samo došla zbog Malkolma - bacio je opet pogled prema njoj. - Bože, jesi li sigurna da ste vas dve deca istih roditelja? Nije mogla da uzdrži kikot. Najpre zbog njegovog komentara, a i zbog činjenice da napetost između njih nakon sinoćnjeg skandala konačno popušta.

- Stoposto! - dotakla mu je mišicu. -No, moj karakter mi nije do sada bogzna koliko vredeo. Na ovaj, ili onaj način, nekako u svemu izvisim.

- Ne vidim kako. Radiš posao koji voliš, tako si bar rekla. Pisanje je hobi koji te ispunjava, a evo sad si sa mnom - osmeh mu je bio vragolast, ali i nežan.

Slegla je ramenima. - Ne kažem da nisi u pravu, samo je ponekad frustrirajuće kada te porodica posmatra kao nekoga ko nije postigao ništa u životu. - E, nazdravlje! Ako je otimanje tuđih muževa uspeh, kao i gaženje ljudi zarad lične koristi, onda ste po ludilu vi Filipsovi u blagoj prednosti u odnosu na nas Sinklerove. Oboje ih je uhvatio smeh. Merion još i više, jer joj je pred oči iskrsnula scena prethodne večeri. Džili koja histerično plače. Kejt kako hladnokrvno popravlja frizuru, dok Malkolm zeva poput ribe i ponavlja kao navijen: “Maco, maco, sve je greška, pogrešno si shvatila, mogu da objasnim”. Nije ni znala kako se obrela u tom krilu kuće kada je na podijumu ostavila Derila. Najpre je ugledala svoju sestru i Malkolma u strasnom zagrljaju, a zatim je začula Džilijen kako odnekud proklinje i plače. Pitala se zašto je požurila u sobu misleći da se ova povredila ili nešto slično. Sve se odigralo za nekoliko trenutaka. Kroz vrata na drugoj strani uleteo je narogušeni Tom, a za njim Deril. I dok je Merion gledala kao u usporenom filmu kako Tom prilazi svom zetu i hvata ga za revere smokinga, a zatim ćuška po licu kao nevaljalo dete, Deril se stvorio pored nje pokušavajući da joj obgrli ramena, kao štiteći je, bog zna od čega. Uspela je da se izmigolji i odbrusi mu narogušeno da je dobro i da izvede iz prostorije Kejt koja se uopšte nije potresla. ~ 35 ~

Čula je kako Džilijen govori mužu kroz jecaje da odmah može da ide u hotel. Merion je smatrala da je dovoljno videla i brzo je napustila prostoriju. Čula je da se zabava nastavila jer je muzika svirala iz sve snage. Ipak, dan je već bio dovoljno dug i naporan, pa je odlučila da se popne u sobu. Spavala je tako čvrsto da nije čula Toma kada je došao. Ujutro su se i jedno i drugo pravili kao da se ništa nije desilo i skoro da nisu ni razgovarali. Takva atmosfera je bila i u trpezariji gde su ipak svi bili na okupu za doručak.

Svi su se pravili nevešti i vodili konverzaciju “na note”. Etel Sinkler je blistala jer je zabava koju je priredila imala neopisiv uspeh. I njen suprug je bio mnogo pribraniji u ponašanju i komentarima nego na onoj prvoj zajedničkoj večeri. Merion se pitala da li oni znaju šta se sinoć desilo. Između Džilijen i Malkolma je vladala ledena tišina. Kejt je bila sušta ozbiljnost i zvaničnost, dok se sa domaćinom i Derilom bavila političkim i ekonomskim temama. Merion su nedostajali Džordžina i Hari, ali verovatno su još spavali i doručak im je bio poslednja briga. Osim što se osećala kao višak, bilo joj je žao i što se Tom prema njoj drži uzdržano i ukočeno. Ipak, ovaj razgovor tokom povratka kući, opustio je dovoljno da zaboravi nelagodne sate u Sinkler Holu i uveri se da između njih dvoje ipak nema nesporazuma. - I, hoćeš li me pozvati na kafu sad kad te dovezem kući - prekinuo je Tom u razmišljanju.

Osmehnula se raspoloženo. - Ne, - uhvatila je njegov začudjen pogled sa podignutim obrvama prvo te vodim na kasni ručak na jedno božanstveno mesto - uputila mu je još jedan osmeh. - A za posle,,, videćemo. Ipak, romantično veče nije im bilo suđeno. Neposredno pred njenom ulicom oglasio se telefon sa plačljivim smajlijem na displeju. Nevoljno je odgovorila na poziv. - Oh, hvala Bogu da si odgovorila. Tata je ponovo u bolnici. Imao je incident... Merion više nije slušala.

- U kojoj bolnici? U istoj? Dolazim iz ovih stopa! - Šta se desilo? Ko je u bolnici? - upitao je Tom zabrinuto. - Gde da te vozim? - Tata je loše... - jecaji su je savladali i ona je kroz suze rekla ime bolnice. ~ 36 ~

Dohvatio je njenu ruku i nežno joj stegao prste. - Ne brini, sve će biti u redu. Ja sam s tobom. Ubrzo su stigli.

- Znaš, ja ne bih ulazio unutra - rekao joj je na bolničkom parkingu. Nikada nije voleo bolnice. - Ali ne znam šta ćemo sa tvojim prtljagom.

Bila je potpuno ošamućena od majčinog poziva i činjenice da će se uskoro suočiti sa porodičnom dramom zbog očevog lošeg stanja i ko zna kakvim ishodom. Imala je problem sa razložnim rasuđivanjem u tom trenutku i samo je slegla ramenima. Tom je nastavio. - Nije problem da se čujemo kasnije pa ćemo se dogovoriti da ti dovezem kofer kada budeš kući. - Da, da, kako god - promrmljala je namerna da što pre izađe iz auta.

Tom je nežno uhvatio za ruku i privukao sebi. - Ne brini, sve će biti u redu - prošaputao je poljubivši joj lako usne. Idi sad, zvaću te.

Kada se u bolničkom holu obratila za informaciju o Aleku Filipsu, verujući da je on negde na intenzivnoj nezi neurologije, zapanjila se kada su odgovorili da nemaju pacijenta pod tim imenom. Bila je na ivici plača.

- Jesi li sigurna da je baš u ovoj bolnici, dušo? - sestra sa prijemnog bila je dobroćudna dama srednjih godina i nagledala se devojaka nalik Merion, misleći o tome kako ih za roditelje uglavnom nije briga dok ne stignu na intenzivnu negu. - Da, sigurna sam, i pre nekoliko meseci je bio ovde. Dama, na čijoj kartici je pisalo ime Peni, odmahivala je glavom zureći u ekran računara. Onda je uzviknula kao da je otkrila nešto zaista epohalno.

- A da probaš na urgentnom, možda je tamo? - uputila je saosećajan pogled. - Zbog čega god da je ovde, njih nije mogao zaobići. U tih nekoliko minuta Merion se delimično sabrala.

- U pravu ste, hvala! - odgovorila je i već hitala hodnikom prema drugom krilu bolnice. ~ 37 ~

Uspela je da nekako preko reda stigne do ivice prijemnog pulta i zatraži informaciju. Uprkos neopisivoj gužvi i galami koja je vladala unaokolo ona je bila svesna samo zvuka vlastitog srca koje je lupalo poput bubnja. Kako su sekunde otkucavale, bila je sve pesimističnija. Najzad joj se tamnoputi momak, ne podižući pogled sa kompjutera, obratio.

- Filips, Alek šezdeset tri godine, trauma, sala osam, idite redom, od kreveta do kreveta, pa ćete ga naći. Sledeći molim! Odmakla se sada začuđena i zabrinuta. Pokušavala je da na svetlećim panelima postavljenim visoko uz plafon pronađe putokaz za traumatologiju, pitajući se kako je otac završio na ovom odeljenju. Umesto oduzetog od novog moždanog udara, pred oči su joj iskrsavale jednako strašne slike kako leži u gipsanom koritu zbog povred kičme, ili je sa nekom skalamerijom na nozi koja je zadobila otvoreni prelom. Na sreću, brzo je pronašla strelicu koja je upućivala na pravu stranu i u nekoliko koraka se našla u sali osam. U stvari, radilo se o malo većoj bolničkoj sobi sa šest kreveta i samo dva pacijenta od kojih je jedan bio i njen otac. Zastala je na vratima zapanjena, slušajući bučni smeh kojim je Alek Filips zasipao sve u sobi. A pored njegovog cimera, sa gipsom na levoj ruci i nozi, bile su tu majka i začudo, Kejt, kao i Deril Sinkler. Merion u prvi mah nije mogla da poveruje, noge su joj klecnule. - Ohoj, Meri! - uzviknuo je otac mahnuvši joj. - Zašto si sama? Mislio sam da će te dopratiti tvoj tajanstveni dečko - pružao je ruke ka njoj poput razmaženog deteta. - Hodi da zagrliš svog starog oca.

Već joj je bilo svega previše. Oči su joj se zamutile od suza i ona je nekako doterurala do oca i bacila mu se u zagrljaj. - Šta si sad uradio, molim te? - rekla mu je polugnevno - Već sam te zamišljala kako ležiš potpuno oduzet ili... - uzdah joj je prekinuo misao. - Ili spreman da mirišem cvetiće odozdo, ha!

I ostali su se ponovo zasmejali naglas. Bila je besna u dubini duše, ali na njega nije mogla, niti je znala kako da se naljuti. Ipak mu je uputila namrgođen pogled. - I stvarno, otkud ti ovde?

- Uvek sam govorio da će me Glorija ubiti - namignuo je prisutnima. - Eto, danas je i pokušala, vošteći podove. Klizao sam se preko cele dnevne sobe i na kraju zakucao ispod prozora. Na sreću, samo sam istegao članak i dobro se ugruvao - prozvanoj Gloriji uputio je jedan mangupski osmeh, a zatim nastavio. - Nego, ne reče ti meni gde ti je momak? Verenik, ej! Kejt i Deril su nam sve ispričali. Čestitamo, čestitamo! Jedva čekamo da ga upoznamo, zar ne Glorija? ~ 38 ~

Merion je treptala, bilo je vreme da se sabere i nastavi predstavu. Uostalom, sve opcije su bile u igri, i njoj i Tomu su se po svoj prilici smešili lepi zajednički dani. Obrisala je ovlažene oči i počastila ih jednim od svojih najslađih osmeha. - Nisam ni sumnjala da će draga Kejt da me pretekne sa novostima. Ali, eto, čuda su moguća, neko se zainteresovao i za vašu drugu, neuspešnu kćerku. - Otkuda to? - prekinula je majka. -Oduvek sam u potaji mislila kako ćeš daleko dogurati. - Ali nikada tako visoko kao mila Kejt - nastavila je Merion poluzajedljivo. -Trebalo je da je vidite u Sinkler Holu. Izgledala je kao jedna od njih - bacila je pogled prema sestri koja je posmatrala sa nekim izveštačenim poluosmehom. - No, naravno, Tom i ja smo sve bacili u zasenak. Sada se oglasio i Deril. - Da, čak i drage slavljenike Etel i Angusa. Nije ni čudo što je strina Etel bila neraspoložena. Očekivala je da će taj dan pripadati samo njoj. - Ah, gluposti - dobacio je Alek Filips.

- Šta ta stara koka umišlja, pored vas momaka i devojaka? Ne kažem da smo za staro gvožđe, evo Glorija će vam reći kako je to kod nas dvoje, ali definitivno više nismo u prvoj ligi - sada je namigivao svom cimeru.

Napokon je Glorija prekinula čudni razgovor. - Hajde, dosta priče, treba da nađemo doktora da vidimo ostaješ li noćas u bolnici ili te vodimo kući. Devojke! Merion! Budi zlato pa idi i raspitaj se! Kejt draga, Derile, mislim da nema razloga da se vas dvoje zadržavate, imate obaveza verovatno. I tako se u samo nekoliko minuta opet sva odgovornost i briga prebacila na Merionina pleća. Za trenutak, dok je Kejt nešto u poverenju pričala sa majkom, Deril je prišao Merion i prošaputao: - Ono što sam ponudio, još uvek važi

- njen iznenađen pogled nije ga zbunio. - Ne računaj na Toma previše. Ti si već prošlo vreme za njega, ali zato sam ti ja uvek na raspolaganju.

Blazirano joj se osmehivao i prosto mamio da bude neprijatna i gruba. Ipak, za to više nije bilo vremena, jer se Kejt u trenu našla pored njih. ~ 39 ~

- Deril kaže da je Tom s tobom izvukao premiju - osmehivala se široko svom pratiocu. - Ukoliko nastavi da te hvali, mogla bih postati ljubomorna, seko. Ajd' u zdravlje - dobacila joj je poljubac i povukla Derila za sobom niz hodnik. Merion je zapanjeno zurila za njima kada se on posle nekoliko koraka malo okrenuo i sam joj usnama poslao poljubac. Napravila je grimasu, razmišljajući o njima dvoma kao o licemerima. Znala je da je ružno misliti tako o rođenoj sestri, ali njena afera sa Tomovim zetom Malkolmom tokom vikenda je bila daleko od pristojnog i poštenog ponašanja.

Filipsovima je trebalo skoro dva sata da pronadju doktora, obave razgovor i papirologiju oko očevog odlaska kući. Kada je Merion napokon stigla do svog stana bila je toliko iscrpljena, da je samo želela toplu kupku i odlazak u krevet. Zaboravila je koliko je dan bio dug i da osim doručka u Sinkler Holu i sendviča na jednom odmorištu, prilikom povratka u London, nije ništa stavila usta. Telefon je ćutao. Od Toma nije bilo ni traga ni glasa. Premišljala se da li da ga ona pozove, ali je odustala. Na sreću, dok je dolazila videla je da u Betininom stanu nema svetla, pa je i ste strane bila pošteđena ispitivanja i dugog noćnog druženja koje joj je komšinica mogla prirediti. Možda je krevet u Tomovoj sobi imao odlike kraljevskog, ali sa njenom posteljom se ipak nije mogao porediti. Sa tom mišlju je utonula u čvrst san, bez snova i fantazija.

Već sledećeg dana, od ranog jutra, bila je kao na nekom ludom ringišpilu. Betinu je izbegla tokom večeri, ali je ona digla iz postelje u vreme kada su i đubretari još spavali. - Zaboga Betina, znaš da danas radim - prostenjala je dok je ova pobedonosno ulazila u sobu malo posle šest, već skockana za posao. Stvarno nisi normalna! - nije bilo razloga da je poštedi prekora.

- Slike su ti na intemetu curo! - Betina je već sedela za njenim računarom nestrpljivo listajući stranice, a onda trijumfalno otvorila jednu od njih. Merion je još uvek bila u šoku, a sada se dešavalo i ovo. Da, ona i Tom su bili na jednoj od fotografija, uhvaćeni u trenutku dok se gledaju neopisivo nežno, sa njegovom rukom oko njenog struka. ~ 40 ~

- I vidi šta piše - Betina nije odustajala. - Još jedna priča o devojci iz susedstva koja je pronašla svog princa - čitala je naglas prateći tekst. Merion Filips kaže da je Tom Sinkler najbolje što može da se dogodi nekoj ženi. Zlatni dečko, budući trinaesti baronet, nije dao nikakav komentar. Njegova verenica nije štedela komplimente za porodicu koja je primila otvorenog srca. Etel i Angus Sinkler priznaju da im je objava veridbe njihovog sina najlepši poklon za godišnjicu. Kako je buduća mlada nagovestila, venčanje će biti u skorije vreme i svakako će nama dati ekskluzivnu izjavu kada bude objavljen tačan datum. Sa nestrpljenjem čekamo dalji razvoj događaja... bla, bla. Merion nije mogla da veruje, potpuno je izgubila moć govora. Odmahivala je glavom zureći u ekran i šarenu stranicu koja je odjednom počela da se muti ispred očiju dok joj je u glavi sve bučalo.

- Ne, ne, ne - ponavljala je i dalje nemoćna da sastavi suvislu rečenicu. Betina kao da ništa nije primećivala. - Oh, ovo je samo početak, ima toga još, sad ćeš videti... Kad si stigla da daš tolike izjave?

Odjednom je Merion pritisla taster i ekran je potonuo u mrak. - Hej, šta ti bi!? - uzviknula je prijateljica okrenuvši se zapanjena. Jedan pogled na Merion bio je dovoljan da shvati da nešto nikako ne valja. - Ti nisi davala izjave? - videla je kako ova odmahuje glavom. - Sto mu gromova, tabloidi!!! - onda se pobedonosno osmehnula. - Još bolje! Tužićeš ih! Opa, aia ćeš ih opelješiti! Napokon je Merion smogla snage i progovorila:

- Zaboga, Betina, umukni već jednom! Nije problem što su oni napisali lažne izjave, već šta će Tom pomisliti, a tek njegova porodica! Nemaš pojma kako mi je bilo! Oh, kako ste me uvalili u problem! - osećala se krajnje jadno.

Betina se Ijutnula. - Izvini, ko te uvalio? Ja? I uostalom, šta te briga za sve ovo, ionako je to bila predstava. Za dva dana izbaciće Tomovu sliku sa nekom od onih nalickanih manekenki dvometrašica i ti ćeš biti zaboravljena, kao i celi vikend.

- Ah, Betina, nije baš tako prosto i nije baš bila predstava. - Kako misliš nije bila predstava? Nemoj mi reći da ste se smuvali? Oooo! A zato ti nisi odgovorila ni na jednu poruku i poziv! Draga Merion, sada je pažljivije zagledala svoju prijateljicu još uvek razbarušenu i polusnenu - hajde da mi ispričaš sve po redu. Šta se to dešavalo u ova tri dana? - podigla je ruke prema tavanici. - Čoveče, pustim te jedan vikend iz ~ 41 ~

vidnog polja i vidi išta se desi! Idem da nam skuvam čaj. A ti, ništa da nisi izostavila.

I tako je Merion krenula od početka putovanja. Betina je slušala pažljivo, povremeno uzdišući, praveći grimase ili dobacujući tek poneku reč umesto komentara.

- Eto, to bi otprilike bilo sve - dodala je Merion nakon skoro sat i po ispovesti.

- Dobro, da rezimiram, vi ste se smuvali, on je ne konsultovavši te objavio da ste vereni u trenutku kada se pojavila Kejt sa pratiocemparavanom, koja je u stvari došla zbog njihovog zeta sa kojim ima aferu. Matorci te nisu bog zna kako primili. Kejtin momak je zainteresovan za tebe. Tom je definitivno zainteresovan za tebe. Bar do ovog cirkusa sa vestima. Hmm, ne znam šta da ti kažem! Ako mu je stalo do tebe, sigurno neće obraćati pažnju na tabloid stranice. Oni uvek lažu i prave afere ni od čega. Uostalom, ako ima neke namere prema tebi, vrlo važno što pominju veridbu. Ako je stvarno bude, dobro je, ako je ne bude, opet dobro. Lepo si predstavila njegove... Slušajući Betinu, Merion je bila na ivici plača. Nekako joj se sve to činilo kao vrlo loša priča koja njoj nimalo ne ide na ruku i koja je predstavlja jeftinom curom u lovu na dobru partiju. Gotovo da je osećala fizički bol i mučninu. Više nije ni slušala Betinino brbljanje.

- Miolim te, - prekinula je u monologu - nemam još puno vremena do posla. Treba da se spremim i da bar stignem na vreme. Nadam se da mali đavoli danas neće biti nepodnošljivi. Ne znam kako ću se još i s njima boriti... - ipak, pomisao da će nakon desetak dana ponovo sresti svoje drage đačiće malo je obodrila i dala nade da će dan biti lep, uprkos svom prilično neobičnom, pa i šokantnom početku. Dok je taksi vozio nekoliko blokova dalje do njene škole, jer nije imala vremena za uobičajeno jutarnje pešačenje, nadala se da će je Tom pozvati. Ipak, koliko god zurila u telefon koji je nosila u ruci, on je ostao nem. Verovala je da je taj ponedeljak njen najgori dan u životu. Već na prvom odmoru koji je provela u zbornici kolege su joj prilazile da čestitaju veridbu, neki iskreno obradovani, a neki iz radoznalosti i očigledne zavisti. Odgovarala je nevoljno, izveštačeno se osmehujući i pitajući se, duboko u sebi, kako je dozvolila da joj se tako nešto desi. Istovremeno je proklinjala savremenu tehnologiju koja je svima omogućavala da zaviruju u tuđe živote ali i onoga ko je celu priču plasirao u jasnost.

Među gomilom pošte i poziva na telefonu koji su se u međuvremenu pojavili, od Toma nije bilo ni traga. Ugrabila je trenutak kada su je ~ 42 ~

napokon ostavili na miru i nazvala ga. Želela je da ga čuje, da joj kaže da je sve u redu i da ga internet glasine ne potresaju.

Dok je slušala beskrajnu zvonjavu njegovog telefona srce joj je neprestano podrhtavalo od strepnje. Kada se oglasila govorna pošta uspela je jedva suvislo da promuca. - Merion je, molim te javi se, da se dogovorimo da preuzmem moje stvari... i da... popričamo, molim te.

Stajala je još nekoliko trenutaka zamišljena u maloj čajnoj kuhinji, kada je pronašao njen kolega Džon. Pažljivo je dotakao po ramenu pokušavajući da pronikne u njen pogled. - Hej, šta nije u redu? Odmahnula je glavom pokušavajući da se osmehne, ali je od toga samo ostala grimasa dok su suze, koje su je već neko vreme pekle u očima, potekle kao u nekog od njenih sedmogodišnjih đaka.

- Oh! Džone, kako sam se upetljala! - prošmrcala je i pala mu u zagrljaj. Onda je i zajecala. - Hej, mala, tiše, smiri se, znaš kakve su aždaje oko nas - nežno je milovao po glavi, tešeći je, zabrinut iskreno što je njegova prijateljica toliko potresena. -Hajde, biće sve u redu. Gledaj, ima još par minuta odmora, idi do toaleta i malo se osveži, a ja ću tvoje divljake poterati u učionicu. Osmehnula mu se na silu, očiju blistavih od suza. Klimnula je glavom i krenula da se umije.

Uspela je nekako da pregura ostatak nastave. Tek kada je poslednjeg učenika otpremila iz škole i vratila se u učionicu da obavi ostale obaveze koje je imala, posegnula je za telefonom. Od Toma još uvek nije bilo poziva. Više nije htela da bilo šta čeka i kalkuliše. Bila je sigurna da je na pomolu katastrofa između njih dvoje i želela je da sve što pre preturi preko glave. Ponovo ga je pozvala, čvrsto rešena da, ako joj se javi, bude razumna i dostojanstvena. Javio se posle prvog zvona. - Da Merion, reci? - Tomov glas je bio odsečan i kao u žurbi. Srce joj je zastalo.

- Pa, zdravo. Pitam se... - mrzela je sebe zbog zamuckivanja. - Hajde, Merion, šta je posredi? Ako zoveš za kofer, već sam ga prosledio brzom dostavom. Ima li još šta? - glas mu je zvučao hladno i poslovno. - Oh! - uspela je da odvrati. - Dobro, hvala... - opet je zastala. ~ 43 ~

- Dakle, ako je to sve, ja bih da se vratim poslu. Čeka me gomila obaveza.

Htela je da mu kaže da je zapanjena njegovim skoro neprijateljskim tonom, da ne može da veruje kako je on preko noći promenio svoj odnos prema njoj ali nije bilo svrhe ubeđivati se. Obuzeo je talas srama, potpuno iracionalan, ali dovoljno jak da i sama poželi da što pre završi njihov razgovor. - Da, u pravu si. I mene čekaju obaveze. Hvala što si odgovorio na poziv. Prijatan dan. Nije bila sigurna da li je sa njegove strane čula nešto nalik smehu.

- Prijatno i tebi Meri - odvratio je tiho i veza se prekinula. Osećala se tako poniženo i smešno posle ovoga. Stidela se sebe i svoje slabosti. Ali je sve više i više bila ljuta i na Toma koji je tako nesmotreno i nepotrebno iskonstruisao priču o njihovom vereništvu. Sela je za sto sa računarom namerna da se bavi pripremom časova za naredne dane, ali nakon više od sat vremena nije bila dalje od naslova.

Onda je potpuno iracionalno krenula na internet stranice koje su plasirale vesti sa društvenih događaja. Zaledila se od količine vrištećih naslova u kojima se pominje verenica Toma Sinklera i njene izjave povodom boravka u Kornvolu. Doduše nije bilo njenih fotografija, već samo Sinkler Hol u svoj svojoj veličini i lepoti. Pred očima joj se zamutilo i ona nije išla dalje sa čitanjem. Zatvorila je stranicu sa osećajem poraza i neviđenog blama. U glavi joj je bila samo jedna misao, ko li je toliko ne voli kada joj ovako podmeće. A zatim i misao da nije ni čudo što je Tom bio onako uzdržan i hladan, lako šokirana, pomislila je najednom kako nije isključeno da je njegova porodica i optuži za klevetu. Osetila je karakteristično zujanje u ušima i napad panike sa sumanutim lupanjem srca. Ruke su joj drhtale i činilo se da je ni jedan mišić više ne sluša. Naterala je sebe da počne da diše duboko da bi se nekako smirila. U takvom stanju zatekao je Džon. Nije želeo da je ostavi samu više ni trenutka.

- Kupi svoje stvari! Vozim te kući! I molim te, isključi telefone i ni sa kim ne komentariši ove gluposti. Ko zna šta sve može da ispadne, a i ovako izgleda dovoljno loše. Bila mu je zahvalna za pažnju i saosećanje koje je pokazao. Iako je Džon strahovao da bi je ispred stana mogao sačekati buljuk novinara niko se nije pojavio. ~ 44 ~

VI Dani su promicali kao u magli. Veridba Toma Sinklera i Merion je, na sreću, pala u zaborav. Ako bi se neko toga i dotakao, tema je prekidana bez objašnjenja. Sažaljivi pogledi kojim su je pojedini pratili u školi nisu je doticali. Već je bila dovoljno ophrvana samosažaljenjem da bi obraćala pažnju na njih. Prvi put kada je posetila roditelje posle one večeri u bolnici majka je počela sa zapitkivanjem i insinuacijama. - Kejt je zvala i raspitivala se za tebe. Reče da je negde izlazila i srela Toma u društvu jedne dame. - Da, iiii? - gledala je izazivački u nju. Na sreću, otac je mudro stavio tačku na to pitanje.

- Ne znam šta je bilo i ne zanima me. A i ti Glorija, za promenu, gledaj malo svoja posla, jel' jasno! Ljudi koji su je voleli, Betina, Džon i ostali prijatelji, tešili su je svojim prisustvom i razumevanjem u tim tužnim jesenjim danima. Posebnu radost činili su joj njeni učenici, čak i svojim nestašlucima. Ipak, kada bi ostala sama na nju bi se spuštao pravi oblak tuge. Nije mogla reći da joj je srce slomljeno. Ona i Tom jedva da su se poznavali, ali je bila neizmerno razočarana što je ono lepo osećanje razumevanja, koje se između njih uspostavilo prilikom prvog susreta, bilo tako lako narušeno. Još više je bolelo njegovo okretanje leđa bez reči, bez oproštaja. Više od mesec dana prošlo je od vikenda u Sinkler Holu. Iz dana u dan Merion je ustajala ujutro i obavljala svoje uobičajene dnevne obaveze u školi, kod kuće, obilazila roditelje, družila se sa prijateljima, čak i predala tekst krimića sa kojim je uspela da se izbori. Jesen se obrušila svom silinom, sa hladnim sivim danima i neprestanom kišom. Na momente je delovalo da uopte ne sviće. Ili se bar njoj tako činilo. Nekoliko puta je imala i vrtoglavice. Na sreću, uvek su je hvatale dok je bila u kući, pa bi nemoćna i uplašena prilegala na najbliži ležaj, osluškujući uznemireno srce i moleći se da sve prođe što pre.

U tim trenucima nije bila loše samo zbog vrtoglavice, već i zbog sećanja na sve što je imalo veze sa Tomom Sinklerom i njihovim odnosom. Praznična atmosfera trajala je više od mesec dana. Božić se neumitno približavao, a s njime i pomama kupovine. Grad je goreo milionima ukrasnih svetiljki i reke i reke uzbuđenih ljudi tekle su ulicama ~ 45 ~

u potrazi za rasprodajom ili adekvatnim poklonom za nekog posebnog u njihovom životu.

Merion je obavezu kupovine božićnih poklona odlagala iz dana u dan. Bila je još uvek suviše neraspoložena da bi uživala u pretprazničnoj atmosferi kako je to inače činila. Na kraju se odlučila da ode do tržnog centra u kraju, samo nekoliko blokova dalje od njenog stana. Tumarala je više od sata kroz različita odjeljenja, bez ikakvog cilja i plana, ili bolje rečeno plovila kroz masu, ne obraćajući posebnu pažnju ni na koga. Pomalo se bojala da je ne uhvati vrtoglavica od tolike gungule. Zastala je na trenutak pred izlogom parfimerije odmeravajući ponudu u potrazi za adekvatnim poklonom za Betinu, kada je neka devojka nehotice odgurnula s leđa. - Oh, zaboga! - uzviknula je unoseći joj se u lice. - Milion puta izvinite! Oh! Merion! Merion, pa to si zaista ti! - dohvatila je uzbuđeno za ruke. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da prepozna to simpatično lice sa dugom ravnom crnom kosom i tamnim očima Sinklerovih.

- Džordžina! - ciknula je i sama iskreno obradovana, a onda su se neočekivano, ali sasvim iskreno zagrlile. - Kako se radujem! Kako mi je milo!

- Jao, kako sam ljuta - nadovezivala se devojka. - Da onako odeš, i sve to sa Tomom, a ja ne mogu da te nađem, nemam broj telefona, adresu... Čak sam te tražila na društvenim mrežama. Merion se nasmejala malo iskrivljeno.

- Ćorak! Ja živim stvarnim, a ne virtuelnim životom, a ono što je neko postavio, nadam se da je videlo jako malo sveta. - Zaboravi to, molim te. Imaš li vremena da malo sednemo i ispričamo se? - Džordžina je iskreno mislila to što je rekla. - Naravno, ako te ne zadržavam - osvrtala se oko sebe. - Jesi li sama ovde? Ja jesam i imam vremena na pretek. Hoćeš li, molim te? - Da, hoću rado - odvratila je i dalje držeči devojku pod ruku, da bi drugom rukom pokazala na kafeteriju na spratu iznad. - Idemo gore. Nekoliko minuta kasnije sedele su opušteno jedna naspram druge sa čajem i sendvičima koje su uzele. - Otkud ti ovde? - upitala je Merion. - Nikad ne bih pomislila da ću te sresti na ovakvom mestu. ~ 46 ~

- Ih, pa nisam ja baš takav snob - slatko se nasmejala Džordžina. Bila sam kod prijatelja nedaleko odavde, pa sam iskoristila priliku da se malo promuvam, a ti?

- Živim u blizini i, ma koliko odgađala kupovinu poklona, morala sam da nateram sebe da to obavim. A nemam pojma ni kome, ni šta bih mogla da kupim. - Uh! Znam taj osećaj, veruj mi! Ipak, ove godine mi se posrećilo. Idem sa prijateljima u Portugaliju za vreme praznika, pa nema mnogo brige oko toga. A za mamu i Harija odavno sam pripremila iznenađenje. Merion je začuđeno podigla obrve, pošto nije pomenula oca. - Ne brini za Malkolma, - odvratila je Džordžina - mama ga je izbacila iz kuće kada smo se vratili sa one proslave kod bake i deke. Trenutno je u Vašingtonu. Nikom živom se ne javlja.

- Oooh, nisam znala - rekla je Merion snebivljivo. - Bez žaljenja, molim te. I ptice na grani znaju da ju je varao ceo život. To što je uhvaćen sa Kejt samo je stavilo tačku na sve. A i Tom se lepo pokazao - sada je gledala sagovornicu pronicljivo. Merion je ćutala nekoliko trenutaka.

- Izvini, glupo je da bilo šta komentarišem, s obzirom da je Kejt moja sestra. - Ne govorim ja o tome, niti o činjenici da je ujko ćaleta malo treskao kada ste ih uhvatili. Hajde, istinu na sunce, šta se desilo sa vama? On ćuti kao zaliven. Čak ni mami ništa nije rekao - sklonila je žustrim pokretom pramen kose koji joj je pao preko očiju. - Mnogo mi se sviđaš Merion, svima nama... - Pa, Tomu baš i ne, - uzvratila je ne bez gorčine, a zatim uz kiseo osmeh dodala - a ni tvojoj baki. Džordžina je odmahnula rukom.

- Hajde Merion, šta je to bilo, ispričaj mi. - Ali draga devojko, Tom i ja se uopšte ne poznajemo na način kako vi zamišljate. Sreli smo se samo tri puta pre onog vikenda u Sinkler Holu. I onda je on insistirao da dođem glumeći njegovu devojku, pa me onda preko noći unapredio u verenicu i ne pitajući me. Na povratku u London dogovorili smo se da nastavimo da se viđamo jer smo mislili da nam je lepo skupa... - nije znala kako i šta da priča dalje. - I onda je neko plasirao one gluposti na internetu, i to mi je poznato, to su budalaštine, naravno - Džordžina je zastala očekujući nastavak. ~ 47 ~

- Da, ali Tomu je to bilo važno. Mogu ti reći da mi nije bilo ni malo prijatno. Uplašila sam se i da će me tužiti,

- Gluposti! Trebalo je da ti tužiš njih, zajedno sa nama. To je bilo tako davno, i već zaboravljeno - srknula je malo čaja. - I Tom ti se više nije javljao? - Ne, - Merion je počela da se otkravljuje - bila sam baš... uvređena, ne znam... tužna.

- Pa mogla si ti njega da nazoveš. - Čemu? Kada sam ga nazvala nije hteo ni da se javi na telefon. Čak mi je i stvari, koje sam ostavila u kolima kada me je vozio do bolnice da vidim tatu, poslao po dostavljaču. - Tata ti je bio u bolnici? Je li nešto ozbiljno?

- Na sreću nije bilo, ali baš sam se osećala... Izdanom? Zaboravljenom? Ostavljenom? - Džordžina je iskrivila lice. - Tom se baš pokazao. Izvinjavam se u njegovo ime. - Ma, nema veze, sada je to ionako zaboravljeno. Nema potrebe da pričamo o tome. Šta ti radiš osim studiranja? Ima li među tim prijateljima nekog zgodnog mladića zbog koga ti srce kuca brže? Devojka je nehotice pocrvenela i zaklimala glavom.

- Zajedno ćemo na putovanje. Zove se Vili. Mami se sviđa. Hari ga zna iz internata. Ludo, nikad nisam verovala da ću se tako zaljubiti zakikotala se. - Eto, čim počnem da pričam o tome smejem se kao luda. Oprosti. Merion joj je nežno dotakla ruku koju je držala na stolu.

- To je prva velika ljubav u tvom mladom životu, draga moja. I tako se svi zaljubljeni osećaju bez obzira koliko godina imaju. Ćaskale su još neko vreme, a zatim razmenile brojeve telefona uz čvrsto obećanje da će se uskoro ponovo videti. Pre nego što su se rastale, Merion je zamolila da porodici, ne pominje njihov susret.

Otkako je u tržnom centru naletela na Merion, Džordžina nije imala mira. lako je Merion bila tabu tema pri porodičnim susretima, Tom je isijavao neku hladnoću i negativnu energiju koja mu je bila potpuno nesvojstvena. Čak je i njegova majka Etel primetila da se s njim nešto dešava i da ne liči na sebe. ~ 48 ~

- Tom je nekako čudan - prokomentarisala je prilikom posete Londonu, dok je sa kćerkom i unukom ručala u omiljenom restoranu. - Možda zbog ljubavi - prokomentarisala je Džordžina. Džil je prekorno pogledala, dok je baka prezirivo iskrivila lice.

- Ako to povezuješ sa onom strašnom devojkom koja mu se jesenas nakačila i bila u našoj kući... Devojka je nestrpljivo prekinula. - Bako, govoriš o njoj kao da je zarazna bolest.

- Ne prekidaj me, nepristojna si - uzvratila je Etel, a onda se obratila Džil još oštrije. - Eto šta dobiješ kada se klase mešaju, nevaspitanu decu, neverne muževe, razvode, povlačenje po tabloidima... - iskoristila je priliku i stavila do znanja kako je bila u pravu kada se pre dve decenije protivila Džilinom braku sa Malkolmom, jeftinim skorojevićem kako ga je tada ocenila. Ponovo je ispravila ramena kao da ne sedi dovoljno kruto. Dakle, kao što sam rekla, brinem se za Toma i sigurna sam da to nema nikakve veze sa... sa... incidentom u oktobru. Džili draga, imaš li ti pojma šta se dešava s njim? Džordžina se više nije sećala dalje priče, ali je ovo sasvim uverilo da pravilno zaključuje u vezi s Tomovim neraspoloženjem. Rešila je da stvari ne sme da pusti tek tako. Prvi put zaljubljena i voljena kao odrasla osoba, želela je da i drugi uživaju. Smatrala je da Merion i Tom zaslužuju još jednu šansu. Brinulo je samo što su dani do njenog putovanja u Portugaliju promicali brzo i ona nije imala puno vremena za realizaciju svoje namere. Već sledećeg dana pozvala je Merion. - Razmišljam da odemo negde na ručak i da se lepo ispričamo. Nemoj da shvatiš ovo kao laskanje, ali ti si mi nešto poput starije drugarice. S tobom sam tako opuštena i mogu da pričam o svemu bez bojazni da ćeš me kritikovati ili nešto pametovati. - Eh, Džordžina, baš me raznežuješ, hvala ti što misliš na mene. A kad bi se videle? Devojci je laknulo što je Merion pristala bez mnogo navaljivanja.

- Znaš da ja putujem za vikend, pa sam mislila prekosutra, u jednom divnom francuskom restoranu nedaleko od Tejt galerije. Ne brini, nije ništa snobovsko. Zakikotale su se obe zbog ove opaske, iako je Merion nešto štrecnulo na pomen galerije. Tamo je provela neke od najlepših trenutaka sa Tomom. Utanačile su vreme i još nekoliko minuta opušteno ćaskale. ~ 49 ~

Džordžina je bila zadovoljna, ali je čekao i teži deo plana, da uhvati Toma i natera ga da pristane da se vide. Ipak, njena bojazan je bila bez osnove. Kada se javio Tom je zvučao raspoloženije nego prethodnih dana i odmah je prihvatio njen poziv. - Samo, imam jednu molbu, da li bih mogao... Dok je trajala pauza jer ga je neko animirao sa druge strane Džordžini je srce gotovo prestalo da kuca. Bila je sigurna da će reći kako želi da dovede neku devojku.

- Izvini zbog prekida, potpisivao sam nešto. Gde sam ono stao? Ah, da, malo ću kasniti, pa ili da se vidimo uveče ili da... - Ne, ne, sve je u savršenom redu, zakasni koliko god želiš. Vidimo se dakle prekosutra.

I onda je vreme počelo da otkucava. Džordžini se činilo beskrajnim. Istovremeno, obuzimalo je više strahova. Bojala se da nešto ne iskrsne Tomu ili Merion pa da joj plan propadne. Još veći strah je trpela od pomisli na njihov susret i činjenicu da ga upravo ona režira. Misli su joj lepršale konstruišući neverovatne obrte koji su izazivali prave panične napade. Na sreću, Vili se pojavio tokom sledeće večeri sa ponudom za izlazak iznenađenje. U kombinaciji sa Vilijevom pažnjom i ljubavnim izlivima, concert popularnog rok sastava koji je prvi put imala priliko da sluša uživo potpuno je izbrisao svaku nelagodu u vezi sa sastankom koji je čekao nastupajućeg dana. Dok je Džordžina uživala u koncertu, na drugoj strani grada Merion je slušala Betininu pridiku.

- Znaš koliko te volim - frktala je prijateljica. - I znaš da ti samo želim dobro! E sad, ako ti sebi želiš dobro, po mom mišljenju, trebalo bi da uradiš dve stvari. Prvo, da hitno zakažeš neurološki pregled i drugo, da možda odmah, dakle sad, bez odlaganja, slušaš li me, dakle, bez odlaganja, nazoveš Tomasa Sinklera i konačno s njim razjasniš tu svinjariju zbog koje izgledaš kao... kao isprana krpa i nesretna do neba - odmahivala je glavom gledajući Merion koja je i dalje zurila negde mimo nje sedeći sa kolenima ispod brade na drugom kraju sofe.

Zatim je skočila sa svog mesta, vidno iznervirana i raširila ruke. - Ne treba da guram nos u tuđe stvari ali zar ti nije žao sebe? Znam da te nije briga za moje mišljenje, ali zašto bar ne odeš kod lekara? Hoćeš da stvarno negde Ijosneš usput i završiš pod vagonom podzemne?! Merion je osećala kako joj se u očima skupljaju suze. Šmrcnula je nesvesno. ~ 50 ~

- U pravu si Betina, sve znam i zaista se loše osećam u poslednje vreme, ali, nekako... Ne marim, šta god da bude.

- Oooo, luda curo! Šta ima da bude. Uostalom, što pričam s tobom, zakazaću ti pregled i to je to. Tvoje će biti samo da se pojaviš u ordinaciji. Važi? Merion je klimnula glavom, pa je Betina nastavila. - Uz malo sreće, možda uspem da te uguram za pregled popodne kod one moje ekipe. Kada je čula za mogućnost da joj Betina organizuje pregled za sutra popodne Merion se usprotivila. - Ne sutra! Ne!

Drugarica je pomirljivo klimnula glavom. - Dobro, zauzeta si. Ne moraš da dramiš, zakazaćemo neki drugi termin.

Bilo joj je milo kada je Betina napokon otišla. Nije joj rekla ništa o susretu sa Džordžinom u tržnom centru, kao ni o dogovoru za ručak. Jednostavno joj nije bilo do toga da Betina sa preciznošću patologa secira trenutke provedene sa nekim bliskim Tomu.

~ 51 ~

VII Da bi sprečila bilo kakva iznenađenja Džordžina je u restoranu odabrala sto u jednom separeu i sela tako da ima na oku sve koji dolaze. Merion je sedela preko puta nje, potpuno zaklonjena visokim naslonom sedišta. Sedele su već neko vreme opušteno i ćaskale o koncertu koji je Džordžina gledala prethodno veče. Merion je predložila da malo kasnije poruče hranu, a da za početak najpre uživaju u aperitivu. U jednom trenutku je uhvatila nemiran blesak u Džordžininom pogledu uperenom negde iza njenih leđa, a nekoliko trenutaka kasnije je od glasa koji je čula iza sebe osetila vrele žmarce od glave do pete, dok joj je srce prebacivalo rad u petu brzinu. - Pa, gde si se zavukla tamo, pobogu - uzvikivao je Tom Sinkler nezadovoljno. - Uz prozore ima slobodnih stolova. Džordži, Džordži, šta izvodiš?

Merion je mislila da tone ispod zemlje i nije smela da napravi nijedan pokret, a devojka preko puta nje se osmehivala sagovomiku sve nesigumije i nesigurnije, da bi se na kraju javila nekim neprepoznatljivim, dečije stidljivim glasom. - Iznenađenje Tome! Vidi!

I onda se desilo. Tomove oči su srele Merionine i ona je istovremeno želela da nestane kao i da on nikada ne prestane da je gleda.

- Zdravo Merion - rekao je napokon. - Zdravo Tome - uzvratila je shvativši da je i njen glas dobio neprepoznatljivu piskavu modulaciju. - Dugo se nismo videli - nastavio je Tom, gledajući sada naizmenično, čas jednu čas drugu.

Džordžina je napokon povratila samopouzdanje i progovorila uobičajenim tonom.

- Da i eto, desilo se i to, ponovo, i sad nemoj tu da stojiš kao ukipljen, nego sedi da poručimo neku hranu. Umiremo od gladi, zar ne, Merion? - Nemoj da ga foliraš - prekorela je prijateljica. - Da smo baš toliko gladne ne bismo pola sata ispijale aperitiv. Tom je još uvek bio pod utiskom nameštaljke i dvoumio se da li da im se pridruži. Bio je pomalo ljut ali i zaintrigiran mogućnošću da ponovo bude u blizini Merion. Naravno, na umu nije imao ništa više od ručka u društvu dve simpatične devojke. ~ 52 ~

Onda je zauzeo mesto između njih dve i, reč po reč, upustili su se u neobavezan razgovor o dobroj hrani, omiljenoj muzici, koncertima koje su gledali. Gotovo neprimetno, poručena hrana je stigla na sto i ručak je prolazio u najboljoj atmosferi. Između njih su opet strujala osećanja bliskosti i razumevanja. Džordžina je lukavo posmatrala kako se Tom i Merion gledaju sve duže i duže i kako je ona prvobitna napetost koja ih je oboje držala potpuno nestala. Bilo joj je neizmerno drago zbog toga.

- Nešto si se ućutala - opomenuo je Tom. - S obzirom da si ti sve organizovala, očekujemo punu pažnju, zar ne Merion? Način na koji je izgovorio njeno ime naterao je Merion da ponovo zadrhti. - Nemoj da je zadirkuješ — skupila je hrabrost da ga ukori. Džordžina je pravi dragulj. Volela bih da ja imam nekoga u porodici kao što je ona. Za trenutak je zavladala tišina, a njoj je došlo da propadne u zemlju od stida. - Verujem. Mi Sinklerovi smo čudne ptice, ali vama Filipsovima skidam kapu. Nemoj se vređati, to govorim iz iskustva - Tom je polušaljivo-poluozbiljno odvratio. - Znam, volela bih da o tome popričamo - gledala ga je sada otvoreno, bez truna snebivanja, pravo u oči. - Oh, Tome, ne možeš da zamisliš u kakvoj noćnoj mori živim otkako se ono desilo. U tom trenutku Džordžina je skočila kao oparena.

- Aji! Vili me čeka! Ja moram da bežim! Vas dvoje samo opušteno, ja ću se pobrinuti za račun. Vidimo se - cmoknula je Toma u obraz, a zatim Merion i prosto otrčala prema šanku - Šta ovo bi? - upitao je. Merion je slegla ramenima. - Verovatno je htela da nam pruži priliku da razgovaramo nasamo.

Tom se namrštio. - Pa hajde da to obavimo jednom za svagda. Da čujem... - trudio se da je gleda oštro, all od njene blizine, diskretnog mirisa parfema koji bi povremeno doplovio do njega, plavih očiju koje su gledale otvoreno i blago, slatkog osmeha i razbarušene neukrotive kose, osećao je kako se sav njegov otpor i čvrstina otapaju, malo po malo, a srce sve više i više zagreva i treperi. I ona je njega gledala nekoliko trenutaka, a zatim podigla ruku i dlanom mu dotakla obraz. ~ 53 ~

- Mili Tome, - prošaputala je - ti zaista nemaš predstavu u kakvoj noćnoj mori živim.

Dohvatio je njenu ruku i vrelim usnama utisnuo poljubac. - I meni je jednako teško, Merion. Kako se to desilo? Zašto si i kome ispričala one gluposti? Bila je uvređena, ali nije htela da započinje prepirku.

- Nisi u pravu, nemam veze s tim. Dovoljno si pametan da proceniš da bi se i starleta očajnički željna slave reklamirala na malo prefinjeniji način. Onakve stvari je mogao plasirati samo neko ko me baš, ali baš, ne voli. Blam koji sam pretrpela nije ništa sa sramotom zbog toga što je u sve umešana i tvoja porodica. Naterala sam se da to zaboravim i, najgore od svega, uporno teram sebe da zaboravim tebe. Ali to mi baš i ne ide od ruke. I zato nisam ljuta na Džordžinu što je napravila ovu lukavštinu. Kada sam te videla pomislila sam: dobro, sad kad sam ga videla ne žalim ni da umrem - osećala je kako joj se pogled muti od suza. Tom je dohvatio salvetu i nespretno počeo da joj briše oči. - Oh, Bože, Merion - govorio je. - Nemoj da govoriš takve stvari. I ja sam se poneo kao budala. I priznajem, žao mi je zbog toga. Da znaš i meni je drago što je Džordži izvela ovaj trik - osmeh mu se vratio na lice. - Neću joj to zaboraviti.

Tom je ležao potpuno miran sa usnulom Merion u naručju. Nije mogao da je se nagleda. I morao je sebi da prizna da je nemir, koji je neprestano osećao u proteklim danima, potpuno iščilio iz njegovog srca. Osmehivao se u polumraku sobe, gledajući kako ona pravi neku nehotičnu grimasu i kako joj se grudi ravnomerno spuštaju i podižu u snu. Nije mogao da odoli i spustio je poljubac na njene usne. Prvo lagan, a zatim sve izazovniji i zahtevniji, nameran da je vrati iz sveta snova i navede da mu odgovori i ponovo se preda ljubavnom zagrljaju. - Hej, hej, - prošaputala je između poljubaca - ja sam spavala. - Da, ali ja nisam i neću. Poželeo sam te. Nema vremena za gubljenje.

Obuzeo ih je kikot, ali su nastavili da razmenjuju nežnosti i uskoro je njena mala soba ponovo zamirisala na ljubav. Bila je skoro ponoć kada ih je glad naterala da potraže nešto za jelo. Tom je leškario na sofi listajući njen poslednji roman, naoko kritički ~ 54 ~

komentarišući pojedine pasuse, što je kod nje izazivalo naizmenično smeh i želju za prepirkom.

Onda je neko divljački zalupao na vrata. Merion je znala da je u pitanju Betina, ali nije bila sigurna da li da otvara. Sa druge strane, Tom je bio zapanjen neopisivom i nasilnom bukom i u trenutku pomislio da bi trebalo da pozovu policiju. Kako lupa nije prestajala, Merion je prelomila. - To je Betina - dobacila je krenuvši prema vratima. Tom se u dva skoka vratio u spavaću sobu da se upristoji.

- Ej, jesi li gluva?! - po običaju Betina je upala u stan, ne čekajući da je Merion pozove. Onda je, videvši da je ona polunaga, umotana samo u izbledeli svileni kimono, shvatila da je napravila grešku. - Ups, preterala sam! Odoh ja! Nije ni završila sa izvinjenjem kada se Tom vratio iz sobe.

- Ti sigurno nisi slušala kada su roditelji govorili da nije lepo uznemiravati susede kasno noću? - uputio joj je veliki kez u znak pozdrava.

Betina je zgranuto gledala čas jedno, čas drugo, a zatim se uštinula za obraz. - Ne sanjam. Ipak! Ha, ha, ne mogu da verujem - zatim je po običaju podigla ruke prema plafonu. - Oh, hvala ti Bože što si ove ljude ponovo spojio.

Ovo ih je sve nateralo na smeh, posle čega se Betina naglo uozbiljila. - Izvinjavam se za ispad, zaista. Moje blebetanje Merion može čuti i sutra. Merion je uzvratila u njenom stilu.

- Naravno draga, i još jednom hvala što si svratila. - Da Betina i meni je milo što smo se sreli - dobacivao je Tom i dalje se široko osmehujući. Samo što je zatvorila vrata za prijateljicom Merion se ponovo našla u njegovom zagrljaju. - Zar nisi rekao da si gladan? - pitala je privijajući se mazno uz njega.

- Jesam, jesam, ali si tako slatka i ne mogu da prestanem da te ljubim - ipak se odmakao nežno je štipnuvši za obraz. - Da vidimo onda, kakva si kuvarica. ~ 55 ~

Iako se sendviči sa ostacima iz frižidera ne mogu svrstati u kulinarsko remek delo, jeli su ih u slast omamljeni blizinom onog drugog i srećom koja je prosto isijavala iz njih. - Nisam imao pojma da ste ti i Džordžina tako zbližile.

- Ovo nam je tek drugo viđenje, - smeškala se raspoloženo, pokušavajući da se izbori sa komadićem sira koji je virio iz njenog sendviča - ali će svakako ostati nezaboravno. Bar meni. Gledao je nekoliko trenutaka zamišljeno. - Bio sam šokiran kada sam te ugledao, znaš. Ljut i na korak da se okrenem i odem. Na sreću nisam.

- Da, posrećilo ti se sa mnom, opet - nije mislila da ga izaziva, ali tako je njemu zvučalo.

- Nemoj da si zajedljiva. Nema ovo veze s tim. Mislim da i ti osećaš da između nas postoji i nešto dublje od gole požude. Spustila je pažljivo ostatak sendviča na tanjir ispred sebe. Dvoumila se nekoliko trenutaka šta da odgovori. Pogledala ga je pravo u oči. - Ja verujem u ljubav, znaš. Kada sam te srela, kada si me onako kavaljerski pomogao, - uputila mu je širok osmeh - mislila sam o tebi samo kao o dobrom čoveku i bila sigurna da te više nikada neću sresti. Iskreno, srce mi nije davalo nikakve posebne signale. Posle onoga što se desilo tokom našeg putovanja, sve mi se pomešalo, ali srce se nije moglo prevariti. Izgleda da me je dotakao plamen ljubavi. Eto, sad znaš. Posegao je za njenom rukom preko malog niskog stola za kojim su sedeli i nežno je prineo usnama.

- Svidela si mi se još pri prvom susretu, iako nisam ni bio svestan toga. Valjda me je to i vodilo da ti ponudim zajedničko putovanje.

- Da, uz tvoje i Betinino navaljivanje nije bilo šanse da te odbijem. - Koliko se sećam i nismo baš morali da te mnogo nagovaramo ponovo je zadirkivao. - Ah, kako si nevaljao! - izvukla je ruku iz njegove i počela da prikuplja ostatke hrane i posuđe. - Pošto si gost, moram biti ljubazna i činiti sve da ti ugađam i dalje, - zastala je za trenutak i usnama mu poslala poljubac, a onda šaljivo dodala - zato diži zadnjicu i pomozi mi da ovo raskrčim. Inače ćeš ostatak noći provesti na sofi, kunem ti se. Osmehnuo se raspoloženo i podigao ruke u znak predaje. - Ti si šef! ~ 56 ~

VIII Merion i Tom su zajedno izašli iz njenog stana, ali je ona odbila da je odveze na posao. Posle svega što se desilo trebalo joj je malo vremena i prostora da provede nasamo, a to će joj upravo omogućiti dvadesetominutno pešačenje do škole. Ipak, uz telefonske pozive, nije bilo šanse za to. - Hej, kad ste pre zbrisali? - bilo je prvo što je Betina rekla.

- Dobro jutro, draga - uzvratila je Merion kriveći lice. - Nigde nismo zbrisali, ja jurim do škole, a Tom ode za svojim poslovima. Zaboga Betina, tek je prošlo osam, šta je tako hitno?

- Šta, šta je hitno? Pa sve? Otkud vi ponovo zajedno, na primer? Ne kažem da se ne radujem, ali jesi li dobro razmislila da li je gospodin budući baronet vredan poverenja posle onoga od pre dva meseca?

- Betina, znaš da te volim, i da si mi stvarno najbolja prijateljica, da si mi bliža od moje rođene sestre, ipak, ne bih da pričam o tome... sada. Čak ni sa tobom. Videćemo se večeras... - Ne, ne... - Betina je dahtala u slušalicu verovatno i sama jureći da uhvati slobodan taksi koji će je odvesti na posao. - Umreću do večeras ako sve ne saznam. Hajde da ručamo zajedno. Merion je morala da se nasmeje. - Nemoguća devojko, zvaću te kad uhvatim vremena pa ćemo smisliti nešto. Na ulazu u školsku zgradu dobila je poziv od Džordžine.

- Dobro jutro! Izvini što te cimam ovako rano, ali nisam mogla da se smirim celu noć razmišljajući kako ste vas dvoje završili ručak juče. Nisam smela da zovem Toma. Otkud znam...

“Bože, ona kao da je Betinina sestra blizankinja”, pomislila je Merion raspoloženo.

- Hej, Džordžina. Dobro se sve završilo, ne brini. Tom i ja... pa, najkraće rečeno, zahvaljujući tebi, palo je veliko pomirenje, možeš da zamisliš.

Sa druge strane čuli su se zvuci nalik cijukanju. - Jao, jao, kako sam srećna. I tako mi je žao što nemam vremena da se sretnemo i da mi sve potanko ispričaš. Putujemo večeras! Ali zvaću te! Čim se vratim, moramo da se vidimo. Moramo! Oh, Merion! Ne mogu ti opisati koliko se radujem! - I ja. Hvala ti! I želim ti najlepši Božić! ~ 57 ~

- Da i ti se lepo provedi. Zakoračila je u zbornicu i videla

Džona kako petlja oko aparata za vodu. Poželela je da ga odmah odvede negde na stranu i sve mu ispriča. Džon je svojom dobrotom i poverenjem još od prvog dana njihovog poznanstva preuzeo ulogu koju je trebalo da ima njen stariji brat Troj. Bilo joj je žalosno da tako nešto prizna, ali istina se nije mogla poreći. Zaželela je svima dobro jutro i krenula na svoje mesto. Džon se okrenuo i otpozdravljajući namignuo. - Kako je moja mala od jutros? -pitao je sedajući na slobodno mesto do nje. Ne, neće mu ništa pričati, pomislila je odjednom. - Hvala, super sam. Jedino što sam se nešto zamajala juče popodne i zaboravila da pripremim one matematičke zagonetke. Imaš li neku od tvojih vežbi da se provučem danas. Džon se široko osmehivao.

- Kladim se da si sa onom tvojom luckastom komšinicom po običaju bila u maratonskom šopingu. Ali neka, lepo je kada se devojke dobro zabavljaju. A za vežbice ne brini, sad ću ti štampati. - Ih, Džone, prava si lafčina! Dugujem ti! - Naravno, stoga očekujem da novogodišnju noć provedeš na našoj zabavi. Laura mi je rekla da te, ukoliko se budeš opirala izlasku među ljude, prosto donesem. Mislim da je dvojici svojih kolega rekla da si najpoželjnija samica koju zna i da čezneš da nađeš srodnu dušu, što pre.

- Bože, Džone! - smejala se od srca. Uskoro su krenuli svako u svoje odeljenje. Merion je imala pune ruke posla sa đačićima pri rešavanju zadataka. Bilo je mnogo pitanja, ali i smeha. Uprkos tmurnom i hladnom decembarskom vremenu svet oko nje prelivao se u toplim nijansama duginih boja. Nakon poslednejg časa, krenula je u Siti na sastanak sa Betinom. U opštoj gužvi koja je bila uobičajena u vreme ručka jedva su našle mesto u nekom pretrpanom i zagušljivom prostoru koji je pre zasluživao naziv rupa, a ne restoran. Imale su sreće pa su hranu naručile brzo. - Izvini što nisam rezervisala ništa bolje, ali klopa nije loša pravdala se Betina. - Sad možeš da mi pričaš - požurivala je Merion. Otkud vas dvoje zajedno? - Džordžina, njegova setričina nam je namestila sastanak. Betina je delovala malo razočarano.

- Namešteni sastanak, oh! Mislila sam da je nešto mnogo romantičnije, da je on došao, molio za oproštaj,.. ~ 58 ~

Merion je bila uvređena komentarom, ali je i sama u sebi želela da su se stvari tako odvijale. Uzvratila je malo grubo.

- Pa, eto, nije. Znaš, doba Džejn Ostin je prošlo! I ako se ja radujem ovakvom nastavku veze, zašto mi to kvariš? Jednostavno smo nastavili gde smo stali, pa dokle doguramo. Ne želim ništa više i neću se preterano zamarati sa osećanjima i analizom. Bilo čega. Prijateljica je pažljivo slušala. Dobro, i sama je bila propagator ljubavi bez obaveza i bežala je glavom bez obzira od svih muškaraca koji su imali ozbiljne namere prema njoj. Nije baš da u neke nije bila zaljubljena, ali je uvek sebe uspela da ubedi kako ona ne želi da se vezuje. Na kraju je zaključila pomirljivo. - U pravu si, nemoj mi zameriti što guram nos tamo gde mu nije mesto. Ali, pošto si tako postavila stvari, mogu samo da ti poželim da se dobro zabavljaš i da uživaš. Ostale kockice će se složiti same od sebe. Mada sam noćas stvarno odlepila od sreće, kada sam vas videla zajedno. Sada bi bilo dobro popiti nešto u to ime. - Da idem po neko vino? - Merion se već dizala sa stolice. - Ne, ne, - Betina je dohvatila za ruku - to je bilo samo figurativno. Imam sastanak glavnog odbora za manje od sat i treba mi bistra glava. Nastavile su da ćaskaju. Betina se preispitivala u vezi odlaska kod roditelja u Kent tokom Božića, dok joj je Merion prepričala Laurin plan za njeno udomljavanje.

- Nema šanse - odvratila je prijateljica. - Kad se tamo pojaviš sa Tomom, svi muškarci će se posakrivati u mišiju rupu, a žene će obletati oko njega kao muve.

- Neću unapred da pravim neki plan. Možda bih i mogla otići sama na zabavu i videla kakvi su Laurini kandidati koje mi namešta - u tom trenutku ova pomisao joj se učinila vrlo zabavnom. - Kako god - uzvratila je Betina prateći poruku na telefonu. - Izvini, imam gomilu posla. Hvala što si prešla pola grada da bi mi ugodila. Pravo si srce. I dabogda ti se i večeras posrećilo.

Zakikotale su se vedro i uskoro napustile restoran u najboljem mogućem raspoloženju.

Otkako ih je Džordžina ponovo spojila, Merion i Tom su slobodno vreme u danima pre praznika provodili zajedno. Uživali su u svakom ~ 59 ~

trenutku. Bliskost koju su osećali, ispunjavala ih je neizmernim spokojem kakav i jedno i drugo dugo nisu iskusili.

Bila je ushićena kada je predložio da prvi zajednički vikend provedu u njegovom stanu. Međutim, taj veliki prostor u varijanti sive i neke neodređene nijanse prljavo plave, nije joj se mnogo dopao. Tom je vrlo brzo pročitao signale njenog lica i očiju. - Veruj mi, i ja sam isto pomislio kada sam prvi put kročio u stan. Tako je kad daš profesionalcima da ti urede životni prostor. Posle sam se navikao - nije pominjao kako ga je dekoraterka odrala za honorar i još ponešto iz njihovog odnosa. - Nemoj zameriti, znam da je moj stan u odnosu na ovo baš jadan, ali ipak, tako je deprimirajuće. Moderno možda jeste, no nema dušu. Bio je to divan vikend ispunjen satima ljubavi i uzajamne posvećenosti. Ipak, znali su dobro da njihovi životi nisu tek pusto ostrvo odvojeno od ostalih ljudi i da će vrlo brzo morati da se suoče sa njima. Prilika se ukazala već posle nekoliko dana, kada je Tom nagovestio da treba da prisustvuje Božićnoj zabavi koju je pređivala njegova kompanija i da bi mu bila čast da se pojavi zajedno s njom. - Oh, to je baš izazov! - odvratila je Merion iskreno, zaplašena opcijom da se ponovo eksponira na nekom glamuroznom događaju. - Znaš i sam da mi boravak u visokom društvu baš i ne ide od ruke. - Bez kisele face, molim - Tom je nežno prekoreo. - Nisam još čuo da je na tim događajima neko od zvanica bio pojeden ili žrtvovan. To je samo glupi koktel na kome će se većina prisutnih napiti za manje od sat i mi ćemo moći da zbrišemo - dok je govorio nije prestajao da je mazi i obasipa poljupcima.

Uspravila se naglo i odmakla od njega. - Znam da će te moj komentar nervirati, ali ja stvarno nemam šta da obučem za takvu priliku. - E, pa ja mislim da će ona haljina sa večere kod mojih biti savršena. Ukoliko ponudim da ti kupim novu haljinu siguran sam da ćeš me najuriti iz stana i svog života. A s tim ne bih da se kockam. I tako je opet lepa crna haljina prošetala jedan sprat niže iz Betininog stana, a zatim sa Merion krenula u novu avanturu. Činjenica da su sve goste dočekivali na crvenom tepihu uz obavezno fotografisanje dobrano je poljuljala njeno samopouzdanje. - Ne brini, - došapuno je Tom - već sam ti rekao da izgledaš božanstveno. Samo se smeši i gledaj unaokolo nezainteresovano. ~ 60 ~

Bili su na korak od mesta za poziranje i on je zagrlio oko ramena. Već sledećeg trenutka počeli su da sevaju blicevi.

Na sreću sve je trajalo vrlo kratko i kada su ruku pod ruku ušetali u veliku bleštavo osvetljenu salu delovalo je da su svi zaboravili na njih. Posluženi su pićem i Tom joj je diskretno objašnjavao ko je ko među prisutnima iz njegove kompanije. - Trebalo bi da malo prošetamo okolo i da se javim nekim ljudima rekao je Tom i zastao za trenutak. - A i da tebe predstavim. I tako su zaplovili zajedno prema očima javnosti. Sve je teklo dobro, i Merion je prijala otvorena naklonost Tomovih prijatelja i kolega sa kojima su ćaskali, posebno žena. Bilo je mnogo šale na njegov račun, ali i saveta Merion da beži od njega što dalje dok je vreme. - Jesi li i ti u nekoj berzanskoj kompaniji? - pitala je supruga jednog Tomovog starijeg kolege.

- Ne, učiteljica sam - odgovorila je iskreno ponosna na svoje zanimanje. - Oh! Kako je to lepo. Verovatno te đaci obožavaju. Moja deca su obožavala svoje učitelje. A onda se posle nekog vremena na horizontu pojavio tamni oblak. Stigao je iznebuha u obliku Kejt i Derila. Sestre se nisu ni videle ni čule od one večeri kod oca u bolnici. Žalosno, ali istinito. Kejt nije mogla da sakrije iznenadjenje što je vidi na ovakvom mestu, i to ponovo sa Tomom. Ipak, prećutala je i cmoknula sestru u obraz.

- Pa, gde si ti, mala? Draga moja, izgledaš... drugačije i... lepo, moram da priznam - prepoznala je haljinu koju je sestra već nosila u Sinkler Holu, ali je večeras u njoj zaista delovala drugačije, nekako zrelo i puna samopouzdanja. - Gle, gle - počeo je Deril. - Mislio sam da ste vas dvoje raskinuli odavno. - Ko uopšte mari za to šta ti misliš, Derile? - uzvratio je Tom suvo. Merion nije želela da se njih dvojica prepiru.

- Hajde vas dvojica, odrastite već jednom. Ne morate se baš poljubiti kao Kejt i ja, ali nemojte da mi cure iz radničke četvrti pomislimo kako vas u onim skupim školama nisu učili lepom ponašanju.

Ovo je delovalo. Onda je muzika, koja se diskretno čula u pozadini, zasvirala malo glasnije neku lepu melodiju. Merion se već sledećeg trenutka našla se u Derilovom naručju. ~ 61 ~

oči.

- Mala, mala, kada ćeš se opametiti?-

- Nemam pojma o čemu govoriš? -uzvratila je gledajući ga drsko u

- Odabrala si pogrešnog Sinklera, ali nikako da to shvatiš?

- Izvini Derile, jel' se ti to meni nabacuješ? Nemoj džabe trošiti energiju. Nisi moj tip. Ili samo pokušavaš da iznerviraš Toma? No, taj deo priče me ne zanima. Tom će to sam rešiti - krajičkom oka je spazila da Kejt i Tom plešu sasvim blizu njih. Lukavo je napravila manevar i kada su se našli jedni uz druge, razdragano uskliknula - Zamena partnera!!! Već sledećeg trenutka obrela se u Tomovom naručju.

- Stvarno si neverovatna - prokomentarisao je, dok mu se licem razlivao raspoloženi osmeh. - Da li je moguće da si matirala mog dragog rođaka. - Je li s njim sve u redu? Otkud tolika netrpeljivost između vas dvojice? - u tom trenutku je shvatila da se njegov pogled promenio. Uostalom, šta me briga! Drži me čvrsto, čvrsto, hajde da se zabavljamo! Poljubio je nežno u slepoočnicu. - Sviđaš mi se ovako. Lud sam za tobom Merion Filips. Znaš li to? - Mmm, sve bolje od boljeg. I ja se sebi sviđam. U poverenju, već dugo se nisam ovako dobro osećala. - Da li to znači da nastavljamo i sledeći ples? - Apsolutno! I onaj iza njega!

~ 62 ~

IX Merion i Tom su odlučili da Božić provedu odvojeno, svako sa svojom porodicom. S obzirom na sve što se za kratko vreme desilo između njih, smatrali su da bi eventualno zajedničko pojavljivanje kod Sinklerovih ili Filipsovih izazvalo mnoštvo različitih pitanja i komentara. Bili su sigurni da sami mogu lakše da se izbore sa takvim izazovom. Jedva su čekali novogodišnju zabavu kod Laure i Džona na koju će ići skupa. Merion je kod svojih stigla neposredno pred praznični ručak, i zatekla uobičajenu konfuziju i buku. Glorija Filips je bila u kuhinji pokušavajući da radi više poslova istovremeno, odbijajući bilo čiju pomoć, dok su se ostali u dnevnom boravku nadvikivali, boreći se sa preglasnim tonom na televizoru. - Evo naše zvezde! - uzviknula je majka, nakon što su razmenile čestitke, a zatim otrčala u kuhinju. Kada se Merion pojavila na vratima dnevne sobe, razgovor je za sekundu utihnuo.

- Dođi starom tati da te izljubi! -uzvikivao je Alek nespretno ustavši sa sofe. - Divno izgledaš dušo - rekao je nežno, gledajući je u oči, a zatim čvrsto zagrlio. Sendi, bratova žena, takođe je uhvatila u zagrljaj, privijajući je ushićeno na svoja pozamašna prsa. Za razliku od nje, Troj je sa snebivanjem prihvatio poljubac koji mu je Merion spustila na obraz.

- Malena, baš se radujem. Mislili smo da ćeš doći sa onim lepotanom s kojim posećuješ čuvene zabave u gradu. - Ne veruj svemu što vidiš i pročitaš Troj - pripretila mu je šaljivo, očajnički želeći da se manu priče o njoj i Tomu. Kada se našla oči u oči sa Kejt, nekoliko sekundi su se gledale bez reči, a onda je sestra poljubila. - Drago mi je da te ovako brzo vidim ponovo. Mada, kako te je krenulo s mladim Sinkerom, možda bi više volela nešto glamurozniju atmosferu od ovoga?

- Kejt nije imala nameru da je zadirkuje, ali je Merion njen komentar zaparao uši. - Pa, i ti se ne odmičeš od jednog od Sinklerovih kako mi se čini. - Da, ali Deril nikada neće biti baronet.

- Draga Kejt, zašto vodimo ovakav razgovor? Kao da nam je deset godina! -uzviknula je Merion rezignirano. - Nisam znala da učestvujem u takmičenju. Uostalom, s tobom je trka odavno izgubljena. Hajde da ~ 63 ~

budermo dobre cure, za pramenu i da naše mile roditelje bar danas ne boli glava od naših zađevica - iskreno je mislila sve što je rekla. Otac je prekinuo tišinu koja je ponovo zavladala među njima. - Ako ste završile obračun, hajde da nazdravimo za ovaj veseli susret, a i da se pripremimo za Glorijine kulinarske veštine - poslednje reči propratio je neverovatnom grimasom zbog koje su se svi nasmejali. Glorijino kuvanje odavno je bilo predmet porodičnih šala.

- Čula sam te Aleku Filipsu! I teško tebi kada ostanemo sami! - nisu imali pojam kada se majka pojavila u sobi. - I šta razvlačiš sa tim pićem?! - Možda bi ćale trebalo da preskoči ovu turu - počeo je da se šali Troj. - Od jutros se ne odvaja od čaše. - Eh, samo da vam kažem da je doktor rekao da ćale može da se vrati na posao. - Oooo, bravo!!! - zapljeskali su mu. Merion je morala da prizna da se otac lepo oporavio, bilo joj je neizmemo drago zbog toga. Pošto su čaše napunjene odličnim punčom sa džinom, za koji je Glorija zaista bila majstor, javio se Troj.

- Nadam se da nećete zameriti što tražim malo pažnje i ja. U stvari Sendi i ja nešto želimo da kažemo... Glorija je ispustila prigušen uzdah, pokrivši usne prstima, dok su Merion i Kejt razmenile kratak pogled. - No! - opomenuo ih je otac. - Brzo! Jako sam žedan!

Svi su se nasmejali u iščekivanju. - Eto! - i Troj i Sendi su počeli uglas, što je opet izazvalo smeh, a onda je Sendi napokon objavila novost. - Da znate, na ovoj zabavi će dogodine u gostima biti još jedan član porodice Filips. Od uzvika radosti i čestitanja, opet je zavladala poprilična buka. Glorija je čak zašmrckala, dok je otac nestrpljivo podigao čašu.

- Dakle pijem u to ime! Napokon! Opet je usledio smeh, pa nekoliko trenutaka mira dok su se bavili ispijanjem punča. Merion i Kejt su ponovo ukrstile poglede, ali ovaj put bez nelagode i osećanja međusobnog neraspololoženja. - Nadam se da ću uskoro ove iste vesti čuti i od mojih kćerki dobacio je Alek Filips, gledajući ih razneženo. Kejt mu je uputila iskrivljen osmeh.

- Mene možeš prekrižiti u toj jednačini - zatim je umekšala izjavu. Bar u skorije vreme - a onda uputila pogled pema Merion. - Evo male, ona ~ 64 ~

je kako mi se čini već skuvana od onog baroneta. Ha, a plemstvo kao i naša klasa, još uvek mnogo drži do potomstva.

- Ostavi Merion na miru! - javila se začudo Glorija. - I ti matori, šta se mešaš u njihov život. Kad to nisi radio dok je trebalo, ne moraš ni sad, kada su odrasle žene - bacila je pogled na sat. - Vreme je da ručamo, pa ko preživi, videćemo! Napokon su se našli za stolom i dobro raspoloženje podgrejano je još više podelom božičnih poklona. Merion je po običaju ostala do kasnih sati. Troj i Sendi, kao i Kejt otišli su odavno, no ona je najpre pomagala majci da sve pospremi, a zatim i da se dotera za tradicionalni ples u centru za stara lica u kome je redovno volontirala. Najbolje je bilo što je i otac ove godine rešio da ide s njom.

- Ukoliko nastavim da je puštam samu, može je smuvati neki od onih staraca. Nisam verovao, ali ima ih tamo sa povelikim imetkom. Nije mi što će me napustiti, nego što bi svojim kuvanjem mogla ubiti nesretnika, i onda zamisli, sud, blam, šta bi bilo sa vama deco i sa vašim životima. - Zaboga tata, prestani! - prekorevala ga je Merion kikoćući se, dok su se vozili. Začudo, majka je stoički ćutala. Kada je Merion izašla iz kola dohvatila je za ruku i kratko rekla:

- Videla sam one fotografije. I one iz Sinkler Hola, bila si divna. Inače si divna. I da znaš, ono jesenas ti je neko namestio, neki emotivni bogalj, a ti dobro razmisli ko te ne voli. Čuvaj se mila, možda ti opet sprema neku podvalu.

Ostala je da stoji pored zapanjena, još neko vreme pošto se očev karavan izgubio iz vida. Njena majka je odavno prestala da je hvali, a pogotovo da iskazuje brižnost prema njoj. Ipak, bila je dirnuta. Dok je čekala lokalni voz, pozvala je Toma, videvši nekoliko propuštenih poziva. - Izvini, tek sad... - Nema veze, pretpostavljam da ti je bilo lepo - prekinuo je nežno. - Paaa, jeste, mada sam mislila na tebe.

- I ja sam mislio na tebe i nedostaješ mi... - zvučao je kao da bi još nešto rekao. - A ti, kako je bilo u Sinkler Holu? - Praznično, ukočeno, uobičajeno... Uh, pričaću ti kad se vidimo. Važi! Javiljam se sutra, čim stignem. - Ne mogu dočekati!

~ 65 ~

- Ni ja! Ljubim te - prošaputao je tako nežno da je zadrhtala. - I ja tebe!

Tom je samo delimično opisao atmosferu koja je vladala u njegovom domu. U Sinkler Hol je stigao neposredno iza Džilijen koja je, ne obaveštavajući nikoga, došla sa pratiocem. Verovatno to ne bi bio problem da se nije radilo o muškarcu koga niko u porodici nije poznavao i koji je vidno bio mlađi od nje. Osim toga, za porodicu je bilo dovoljno mučno ono što se desilo između nje i Malkolma. Naravno, Sinklerovi su imali dovoljno takta pa su porodični obračun obavili bez svedoka. Tako je četvoro Sinklerovih sedelo pre svečanog ručka uz piće i pucketanje vatre iz kamina u malom salonu, a vazduh oko njih bio je nabijen negativnom energijom.

- Šta ovo znači, Džilijen? - započela je Etel bez uvijanja. Krenula je žučna rasprava. Tom nije mogao da veruje u ono što se odvijalo pred njegovim očima. Osim toga, nije se sećao da je ikada majku čuo da izgovara takve reči. Otac je takođe bio nezadovoljan, ljut i neraspoložen. Iako je znao da nije mudro da se meša, Tom je pokušao da malo smiri situaciju. - Dajte molim vas. Praznik je, hajde da ovo ostavimo za drugi put.

Naravno da je odmah dobio packu od Etel. - Ti da ćutiš. Sita sam tvojih plejbojevskih izleta. O tome tek nameravam da govorim - zatim je bacila pogled na srebrni časovnik na kaminu. - Ali ne sada. Verovatno je Frensin već stigla i pita se gde smo. Ručak će biti serviran za sat. Neću da bilo ko kasni - uputila je Džilijen značajan pogled. - Molim te, skreni pažnju gospodinu Vejnu da su za stolom obavezni sako i kravata - zatim se obratila mužu. - To isto važi i za tebe Anguse, i molim te da se zaustaviš kod druge čaše. Mislim da u poslednje vreme preteruješ sa pićem. - Da draga - odvratio je pomirljivo, a onda iskapio čašu koju je držao u ruci. Tom i Džilijen su razmenili poglede, čekajući da roditelji izađu napolje. - Uh! Šta ovo bi? - Tom je othuknuo. ~ 66 ~

- Pa, naša majka. Iskreno, znala sam da će Džefrijev dolazak izazvati buru, ali sam sita više njenog pametovanja i likovanja zbog Malkolma.-

- Da, bilo joj je teško da prihvati vaš brak na početku. - Jeftin skorojević, tako ga je zvala! -Džilijen je odvratila besno. - Ne potresa se ona zbog mene i moje budućnosti, već kako će naš razvod odjeknuti u javnosti i kako će se odraziti na društveni status porodice. Pih! - Dobro, dobro, proći će i to. Hajde da ne zakasnimo, i ne izazovemo novu gužvu. - Mislim da je ona rešila da svima pokvari dan. Upravo tako je i bilo. Samo što su se nešto kasnije okupili za trpezom tetka Fransin je dala povod za novu prepirku.

- Tome dragi, mislila sam da će s nama biti i ono tvoje devojče. Baš znaš da odabereš. I kako je samo lepo pričala sa mnom kada smo se upoznale. Retko je da mlad svet želi da sasluša starije. Blago tebi Etel, kad ti dođe u kuću. Tom je bio u iskušenju da je ćušne ispod stola ne bi li napokon zaćutala. Video je kako preko puta njega Džilijen grize usnu da obuzda smeh. - Ti stvarno ne umeš da vodiš konverzaciju za stolom Frensin. Samo brbljaš bezveze - rekla je Etel.

Tom je majci uputio prekoran pogled, a video je da i ocu nije prijatno. Džilin pratilac, mučeni Džefri, osećajući da nije poželjan, ćutao je kao zaliven ne trepćući i ne dišući. Džili se naprotiv uspravila na stolici nestrpljivo čekajući nastavak. - Hajde Etel, zato se od tvoje konverzacije za stolom, čovek uglavnom uspava na pola obroka - Fransin je odbrusila, a zatim se opet obratila Tomu. - I gde ti je draga? - Kod svojih, kao i ja. - Pa, s obzirom na doček ovde, pametno je postupila. I kad će svadba?

- Još nismo pričali o datumu, ali ti ćeš svakako biti među prvima obaveštena-Tom je prihvatio izazov. - Samo preko mene mrtve može se oženiti tom malom rospijom prosiktala je Etel razdraženo, zaboravljajući na sopstveno zlatno pravilo da za vreme jela treba biti uvek hladnokrvan i ne upuštati se u verbalne duele. Tomu je prekrdašilo.

~ 67 ~

- Pa, ako je tako majko, onda možeš odmah da pripremaš sahranu. Čim se vratim u London planiram da zaprosim Merion.

- Anguse zaboga, slušaš li ovo?! - prekorela je muža povišenim tonom. - Mislim da malo preteruješ draga - promrmljao je između zalogaja. Dok je Džilijen ponovo nevešto prigušila smeh, tetka Fransin to nije učinila. - Ho! Ho! Koliko se sećam nešto slično je i naša majka mislila za tebe Etel, iako si imala plemenit rodoslov.

- No, no, dame, - pokušao je sada Tom da malo smiri situaciju - nije lepo da se ovako prepirete, danas...

Majka mu nije dozvolila da završi rečenicu. - Tvoja drskost je bezgranična! Stidi se! Da ti nisi sve zakuvao dovodeći nam u kuću tu nevaljalicu, ništa od ovoga se ne bi desilo! I ona njena sestra, Malkolmova ljubavnica, ovde! Bruka! Bruka! - Pa, zar ona nije došla sa Derilom? -Tom je odložio pribor za jelo i gledao je pažljivo. - I otkud se dođavola Deril počeo opet pojavljivati u našoj kući? - Ovo nema veze s njim! Molim te da ne koristiš psovke u ovoj kući i da mi ne oponiraš neprestano! Ja sam ti majka! - Baš zato i govorim! Valjda bi kao majka trebala da nas podržavaš, a ne da se ponašaš kao neki policajac! Dvadeset i prvi vek je majko! Ti se samo brineš za tračeve i društvene skandale, i kako se to može odraziti na tebe. Uvek se sve vrtelo oko tebe! E, pa sad je valjda vreme i da se svet malo zavrti oko nas! Dođavola!!! - uzviknuo je besno i ustao od stola bacivši salvetu preko tanjira ispred sebe. - Izvinite me, nisam više pri apetitu.

Iako je u tom času poželeo da se odmah vrati u London, utehu i smirenje potražio je u dugoj šetnji kroz veličanstveni park oko kuće.

Na žalost, njegova majka kao da je bila zaposednuta nekim zlim duhom tog dana, pa ga je na kraju završila skandalom koji je sama izazvala, optuživši oca pred gostima kako se uprkos njenom upozorenju napio i još flertovao sa jednom od lokalnih devojaka. To za piće je delimično i bila u pravu, ali sve ostalo je bila čista frustracija. Na sreću, Džili i tetka Fransin, bile su dovoljno razumne pa su uspele da amortizuju bruku i da se zabava sprovede do kraja. Domaćini su neprimetno sklonjeni u svoje odaje, za što su se pobrinuli Tom i Džefri Vejn, Džilin pratilac. ~ 68 ~

Kada se sve smirilo i poslednji gost napustio kuću, njih četvoro su ostali sami u velikom salonu.

- Čoveče, - komentarisao je Džefri - kakav haos. Izvinite... nije da nisam navikao. Moji matorci su to radili pre dvadeset godine ali su se i razveli.

- Ne mari, - odvratila je Džilijen - svi smo mi ljudi. - Ona ne može da podnese činjenicu da je ostarila - odvratila je tetka Fransin - i da joj stvari izmiču iz ruku, da nema kontrolu. Nad vama, nad Angusom. Ukoliko uskoro nešto ne pronađe da se zanima, završiće na psihijatriji. Sto posto - nekoliko trenutaka je ćutala. - Imam ideju kako da je zaposlim, ali o tom potom. Deco, baš mi je bilo drago da sam vas videla. I bez obzira na sve, super sam se provela. Mislim da je vreme za spavanje. Njih troje su još neko vreme ostali uz piće i razgovor. Ispostavilo se da je Džefri sasvim pristojan i zanimljiv mlad čovek, koji prema Džilijen gaji samo nežno prijateljstvo. Poverio im je da već neko vreme pregovara sa jednom američkom kompanijom i da se nada skorom trajnom preseljenju na zapadnu obalu.

Kada se popeo u svoju sobu Tomove misli ponovo su se vratile slatkoj Merion i kratkom telefonskom razgovoru koji su vodili. Kako mu se činilo, ona je sa svojom porodicom provela dan daleko lepše od njega.

~ 69 ~

X Novogodišnja zabava koju su organizovali Laura i Džon, podrazumevala je najpre dugu i obilnu večeru, a zatim i obavezno đuskanje. Da ne bi dovela domaćine u nedoumicu zbog nepozvanih gostiju, Merion im je najavila da će doći sa pratiocem.

I tako su se Tom i Merion našli u prijatnom domu njenih prijatelja u šarolikom društvu koje se i poznavalo i nije, ali je vrlo brzo ostvarilo dobru komunikaciju. Razgovor i smeh nisu prestajali ni jednog trenutka. Tom je bio iznenađen kako su ga prihvatili, kao i činjenicom da se od prvog trena osećao kao da ih sve poznaje godinama. Posebno je to važilo za Lauru i Džona, koji su stvarno davali primer skladnosti u svakom pogledu. Večera je bila odlična i sve vreme su se smenjivale zdravice prisutnih. U jednom trenutku je i Tom zatražio reč. - Ne mogu vam opisati kako se radujem što sam sa vama večeras, uživam u svakom trenutku...

Prekinulo ga je jedno bučno nazdravljanje od strane većine prisutnih. Nastavio je klimajući glavom unaokolo i počastivši ih širokim, raspoloženim osmehom.

- U ovom divnom domu, sa savršenim domaćinima... U njihovo zdravlje! - svi su uzeli po gutljaj pića. - naravno, sa Merion, mojom dragom devojkom, verenicom i predivnom ženom sa kojom bih voleo da provedem ostatak života - odjednom je zavladao tajac za stolom i samo se čula tiha muzika. - I zato te pitam, ovde pred prijateljima, Merion Filips, hoćeš li da se udaš za mene? Sada je i muzika prestala i sve oči su u potpunoj tišini bile uperene u njih dvoje. Činilo se da su svi prestali da dišu. Napokon je Merion progovorila dok joj je srce kucalo kao da će iskočiti iz grudi, pa je nehotice položila ruku na grudi. - Dragi Tome... ovo je... da, udaću se za tebe. - Juhu! Da! Da! E, sad pijemo u to ime!!! - uzviknuo je Džon.

Merion se našla u čvrstom Tomovom zagrljaju. Poljubili su se nežno, obasuti radosnim uzvicima prisutnih.

Tom ih je utišao tražeći još malo pažnje. - Naravno, moja buduća i prisutni će mi oprostiti što nisam doneo prsten - spustio je još jedan poljubac na Merioninu ruku. - Rade ga već neko vreme, i planirao sam da te zaprosim čim bude gotov. Ali, kad sam vas video, kad sam osetio ovu divnu pozitivnu energiju koju zračite, ~ 70 ~

pomislio sam, to je to, nema boljeg trenutka od ovog. Merion mila, opraštaš li mi?

- Naravno! - smešila se radosno. -Zaista sam u šoku, prijatnom i divno se osećam. I tako je zabava nastavljena, prvo čestitkama za njih dvoje, a uskoro i razmenom čestitki za Novu godinu. Merion i Tom su ipak već iza ponoći pošli kući. - Tako sam srećan - govorio je dok su se vozili prem njenom stanu.

- I ja. Iznenadio si me - smejala se raspoloženo cmoknuvši ga u obraz. - Luda sam od sreće! Mada, pitam se kako će to biti prihvaćeno... Tom je kratko pogledao. Setio se svađe u Sinkler Holu i teških reči koje su on i njegova majka razmenili. - A ko treba da odobri odluke dvoje odraslih ljudi? Hajde da se ne opterećujemo i da uživamo u ovoj divnoj noći. - U pravu si, jedva čekam da stignemo kući - prošaputala je mazno.

I zaista, bila je to noć za pamćenje. Poljupci, milovanja, zagrljaji, smenjivali su se i stapali u jedinstveni osećaj ljubavi muškarca i žene koji su pred sobom videli samo zajedničku budućnost. Merion se probudila kasno. Tom nije bio u postelji. Ogrnula se svojim starim kimonom i krenula da ga potraži. Našla ga je zatvorenog u njenoj minijaturnoj kuhinji kako se bori sa tosterom, tavicom sa kajganom i aparatom za kafu uz nesnosnu buku respiratora.

- Dobro jutro vrednice - rekla je i isključila izvor neprijatnog zvuka. Za tvoju informaciju, ova sprava je pokvarena - dodala je osmehujući se, a zatim ga zagrlila i nežno poljubila. - Mnogo buke, a efekat nikakav.

- Ne brini, to ćemo uskoro ostaviti iza sebe. Planiram da potražimo neki veći stan nalik ovome i naravno u blizini. Sviđa mi se kraj, a i ti bi bila svoja na svome. Miris koji se podizao iz tave sa jajima bio je sve intenzivniji.

- Uuuuf! Zamalo! - uzviknuo je vešto baratajući širokom kašikom kojom je u trenu sadržaj prebacio u već pripremljenu zdelu. - Jel' ti to ozbiljno? - bila je zaista iznenađena kako je razmišljao i kao da joj je čitao misli. - Ovo sa kajganom? - odvratio je obešenjački. Ćušnula ga je nežno. - Ne izazivaj me, znaš o čemu pričam, o stanu.

- Naravno, ne bih da te teram da se mučiš u onom prostoru bez duše, kako si nazvala moj skromni dom - karikirao je i pomalo je izazivao. ~ 71 ~

- Nemoj se šaliti, pričamo o mestu na kome ćemo živeti skupa zastala je za trenutak. - Podizati decu, primati goste, da, da. I mislim da smo u ovom trenutku na savršenoj lokaciji - dovršio je. -Zadovoljna? Gladna?

Nije mogla da odgovori jer joj je ponestalo daha. Zaklimala je glavom umesto odgovora. Kasnije tokom večeri kada je ostala sama, jer je Tom otišao zbog priprema za novi radni dan u kome su ga čekale mnoge obaveze, napokon je imala vremena da o svemu razložno razmišlja. Sve je izgledalo kao u romantičnom filmu. Pronašla je ljubav svog života. On je zaprosio, ona je pristala. Trebalo bi da bude u zanosu, ali kako su sati odmicali osećala je kako ona silna dobra energija kojom je bila obuzeta još od večeri posle susreta koji im je namestila Džordžija, negde otiče. Pokušavala je da nađe razlog za to. I naravno, nije trebalo da dugo traži. Njen racionalni um je sejao sumnje protiv činjenice da je tako brzo zavolela osobu koju jedva poznaje. Suštinski, ona i Tom nisu znali ništa jedno o drugom. Što je duže razmišljala sve joj je bilo teže, shvatajući da između njih stoje mnoge prepreke za koje nije bila sigurna kako mogu da se uklone. Pitala se, koliko snage imaju i jedno i drugo da se uhvate u koštac s njima.

Merion je zatvorila vrata, upravo je ispratila Betinu. Onda je poletela ka telefonu. Kada se Tom napokon javio shvatila je da ga je probudila, lako se trudio da zvuči raspoloženo, osetila je u njegovom glasu nezadovoljstvo.

- Uh! Rekao si da ćeš raditi do kasno, izvini. - Da, samo što sam zaspao. Letim za Hong Kong u cik zore. Saznao sam popodne i nije bilo vremena da ti javim. Oprosti zbog toga. Zapljusnuo je talas razočaranja. Uskoro će postati njegova žena, a nije našao za shodno da joj javi da putuje. A onda je sustiglo i saznanje da je Hong Kong na drugoj strani sveta i da tamo niko ne putuje na jedan dan. - Koliko... koliko ostaješ? - jedva je skupila snage za suvislo pitanje.

- Predugo bez tebe, ljubavi. Celu sedmicu, zamisli! Kako ćeš mi nedostajati, Merion, mila. ~ 72 ~

Trebalo je da je ove njegove reči malo uteše, ali nije se tako osećala.

- Bez tebe će mi dani biti beskrajni, mili. Oh, vrati se brzo. Nije više mogla da govori. Grlo joj se steglo i pretila je opasnost da se rasplače, što sebi nikada ne bi oprostila. - Hoću, ljubavi, volim te, Merion. Pomislila je da nije baš morao to da joj prvi put kaže telefonom.

- I ja tebe. Srećno. Onda se ipak ispružila preko sofe i zaplakala kao dete, a da ni sama zaista nije znala zašto.

~ 73 ~

XI S obzirom na vremensku razliku Merion i Tom nisu imali mnogo prilika za razgovor tokom njegovog odsustva. I stalno je razmišljala kako su im razgovori nekako nategnuti. Kako su dani prolazili, hvatala je sve više neobjašnjiva nervoza i iracionalno nezadovoljstvo. Još uvek nije išla kod roditelja, a tokom nekoliko telefoniranja i s njima je bila usiljena i kao u grču. Dvoumila se da li da im kaže za Tomovu prosidbu. Bila je u strahu da će oni to preneti Kejt, a ova Derilu, a on bi mogao bog zna šta da uradi s tom informacijom. Negde duboko u podsvesti čučala je misao kao mali crv, da je ona internet afera možda bila njegovo maslo. Onda je odlučila da jednostavno sačeka da se Tom vrati i da zajedno reše šta će, kada, kome i kako saopštiti. Onda se javila Džordžina. - Vratila sam se!!! Jedva čekam da te vidim, ali stvarno! Imam toliko toga da ti pričam, ali i da te propitam. Kad možemo da se vidimo?

Ispaljivala je rečenice jednu za drugom tako brzo da je Merion, u svom blago rastrojenom stanju svesti, jedva pratila, lako joj je Džordžina zaista bila neizmemo draga, pitala se ima li snage da se izbori sa njenom brbljivošću i Ijubopitivošću. Ipak je pristala na njen predlog. - Eh, radujem se! Pa, ne znam, mogle bismo večeras ili sutra, ili kad hoćeš. Jedva čekam da čujem kako ti je bilo. - Oh! Ekstra! Večeras mi savršeno odgovara. Vili je skoknuo do svojih u provinciju, tako da sam slobodna kao ptičica. Ha! Ha! A znam da si i ti sama pošto je ujko u Kini. Htela je da je ispravi, i da kaže da je u Hong Kongu, onda se setila da je to sada valjda isto. Ili nije. Ni u šta više nije bila sigurna. - Da, može i večeras. - Super, ja sam za italijansku klopu, šta kažeš?

Merion je odmah pomislila na restoran u blizini iz koga je rado poručivale hranu. Nije bila raspoložena da se cima negde na suprotni kraj grada. - Može, ako nije problem neka bude u mom kraju.

Džordžina je rado pristala, pa je Merion čim su završile razgovor nazvala restoran za rezervaciju. Samo nekoliko sati kasnije sedele su jedna naspram druge za nevelikim stolom pokrivenim crveno-belim stolnjakom uz bocu odličnog vina koje je mirisalo na plodnu napolitansku zemlju. Poručile su i ~ 74 ~

tradicionalno jelo sa raznovrsnim kuvanim povrćem i slaninom uz fokaća hleb

- Mmmm, savršeno - prokomentarisala je Džordžina pažljivo ispitujući ukus i aromu vina dok je maleni gutljaj kotrljala u ustima. - I u Portugalu sam uživala u vinu. Lepo si odabrala ovo. Jesi li bila u Italiji? Mi smo nekoliko puta letovali u Toskani, davno, kada smo bili klinci. Planiram da idem, možda na leto. Vili i ja, ovaj put sami. Mada, ne žalim se, bilo nam je divno i sad.

Merion se smeškala i klimala glavom s odobravanjem, jer joj devojka prosto nije davala priliku da progovori. - Uh! Samo brbljam. Draga Merion, šta se dešava, mnogo si ćutljiva? Nadam se da je između tebe i Toma sve u redu. Onda si zvučala kao opijena. Bila sam tako srećna što sam pomogla da se vaša romansa nastavi.

- Ah, nije ništa, malo sam tužna pošto je Tom tako daleko. A juče je nagovestio da će možda i produžiti boravak za koji dan. Pa eto, nedostaje mi.

- Kako je to divno - pažljivo se zagledala u njeno lice. - Nešto bih te pitala, je li tebe Tom zaprosio? Mislim zvanično, mimo onog zezanja koje ste prodavali jesenas? Jeste da ne vidim prsten...

Merion je pogledala iznenađeno. - Otkud znaš? - bila je sigurna da Tom nije govorio nikome od svojih. -Mislila sam da to ne zna niko osim prijatelja koji su bili na zabavi kada se desilo. Džordžina se malo lecnula, pitajući se da nije pogrešila što je započela temu, a onda je pomislila da time nikome neće naškoditi. - Uh! Pa, mama je pričala kakav haos je bio u Sinkler Holu tokom Božića i kako se baka posvađala sa svima. Mamu je spopala zato što je tamo povela nekog mladića kao pratioca. Onda je zaratovala sa Tomom zbog tebe, ali joj je odgovorio da može odmah da umre, jer on planira da te zaprosi čim se vrati u London. I na kraju je, zamisli, deku optužila da je pijanica i da juri devojke, a on je, ha - prekinula je rečenicu pošto je uhvatio smeh. - Izvini, ovo je nabolje. A deka je odgovorio da bi i ona postala pijanica i sve ostalo da je četrdeset godina živela sa Etel Sinkler, ha, ha, ha! Sve pred gostima! Zamisli! Malo mi je žao što to nisam videla! Merion je osećala kako je hvata vrtoglavica od svega izrečenog. Naterala je sebe da se nasmeši. - Mislila sam da ne postoji situacija sa kojom tvoja baka ne može hladnokrvno da izađe na kraj. ~ 75 ~

- Pa, eto, ni ona nije više što je nekad bila - odvratila je Džordžina. Stvari su otišle potpuno izvan njene kontrole. - Da, a ja sam jedna od tih neprijatnosti i stvari izvan kontrole. I zbog toga se ne osećam nimalo lepo. Znaš, Tom mi nije pričao o tome.

Iako je Džordžinina priča baš pogodila, izazivajući mnoštvo nedoumica i sumnji, uspela je da se sabere i razgovor skrene na drugu temu.

- No, dobro, nećemo valjda celo veče pričati o meni. Da čujem, kakav je bio provod u Portugalu? Priča je potekla, a Merion je mogla napokon da odahne, bar dok nije ispratila Džordžinu do prve taksi stanice. Onda je krenula lagano prema stanu dok su je obuzimale sve neprijatnije i neprijatnije misli. Kako se desilo da joj Tom ne ispriča za svađu koju je zbog nje imao kod kuće? A sa druge strane, šta je mogao i da joj kaže, da će ga ona odvojiti od porodice, ili bar majke. Nezadovoljstvo koje se danima skupljalo pretilo je da eskalira. Nije bila raspoložena da ide kući. Nije bila raspoložena da bilo s kim komunicira. Ne znajući kako, obrela se pored knjižare-galerije u koju je povremeno svraćala. Imali su odeljak sa starim knjigama koje je rado prelistavala. Cene su im bile vrlo šarolike, od smešnih i simboličnih do onih zbog kojih se čoveku zavrti u glavi.

Kada je zakoračila u knjižaru uputila se bez razmišljanja u suteren, u kome se ovo odeljenje nalazilo.

Tek što je krenula između polica začula je poznati glas od koga je najpre osetila hladnoću oko srca, a onda je istovrmeno obuzela muka i vrućina. - Gle, gle, Merion draga, ko bi rekao da ćemo se ovde sresti? - Deril Sinkler osmehivao se neodoljivo i pružao ruku na pozdrav.

Po inerciji je i sama pružila ruku koju je on dohvatio i prineo usnama. Ovo je nateralo na smeh. - Izvini Derile, nisam navikla na ovakav način pozdravljanja pažljivo je izvukla ruku što je njega nateralo da se osmehne. - Vidiš, tvoja sestra Kejt baš voli kad te fore izvodim u društvu dodao je. - Da, Kejt je oduvek volela fore - odvratila je pitajući se kako da se što pre izgubi odatle.

- Tražiš nešto posebno? - upitao je dohvativši jednu staru knjigu u izuzetno reljefno ukrašenom povezu od tamnocrvene kože. - Ja sam pronašao ovu lepoticu sa početka prošlog veka, - prineo je blizu lica i ~ 76 ~

žudno udahnuo njen miris - biblija. Kada sam ugledao ovaj senzacionalni povez, pomislio sam kako mora biti moja - u tom trenutku je uronio svojim očima u njene i ona je ponovo osetila hladnoću i neprijatnost.

se.

- Verovatno je skupa - bubnula je, a onda pokrila usne izvinjavajući

Deril se nasmejao glasno, zabacujući glavu. - Ooo, suze su me oblile. Ha! Ha! Sad znam na šta si uhvatila milog Toma. Zbilja, čuo sam da su neki Kinezi ozbiljno zainteresovani da ga zadrže? - sve je ovo izrekao u jednom dahu, pažljivo prateći njenu reakciju. Trebalo joj je mnogo snage da sačuva miran izgled lica. Uspela je čak i da se osmehne. - To samo dokazuje kako je dobar u svom poslu, zar ne? - Zar se ne bojiš da će ti ga ukrasti neka egzotična Kineskinja?

- Tom nije moje vlasništvo - onda je rešila da je vreme da prekine njihovo druženje. - Drago mi je što smo se sreli. Ostaviću te tvojim knjigama. Odoh, obaveze... - nije čekala njegov odgovor. Pohitala je uz uzano strmo stepenište pa između polica prema vratima. Kada se našla na ulici pojurila je kao bez glave u pravcu svoje ulice. U strahu da je Deril ne prati, povremeno se osvrtala preko ramena.

~ 77 ~

XII Tom se vratio nakon tri nedelje. lako navikao, da zbog posla godinama, jurca sa jednog kontinenta na drugi bez mnogo napora, ovaj put nije mogao da dočeka da se vrati. Merion je bila nežna misao koja ga nije napuštala ni jednog trena. Stoga je želeo da je vidi što pre.

Pojavio se pred njenim vratima istog popodneva, nenajavljen, sa bocom šampanjca u jednoj i poklonom u drugoj ruci.

- Tome! - ciknula je Merion oduševljeno i sve njene sumnje i ljutnja zbog toliko dana razdvojenosti su nestale. - Skoro da sam umro tamo bez tebe - odvratio je dok ju je uzimao u zagrljaj i ljubio dugo i željno. Napokon su se razdvojili i on je zamolio da otvori poklon koji je doneo za nju. Nestrpljivo je skinula ukrasni papir sa kutije koja je bila laka kao pero. Ispod poklopca se ukazao divan svileni kimono tamnoplave boje dezeniran fantastičnim višebojnim cvetnim viticama. U neverici je podigla pogled i susrela njegove oči. Nežno je dlanom dotakla osetljivu tkaninu. - Pretpostavljam da tvoj pogled znači odobravanje - rekao je vedro.

Klimnula je glavom i podigla nežni predmet u želji da ga vidi u celosti i da ga što pre isproba. Iznenada joj se u krilo dokotrljala kutijica presvučena istim svilenim materijalom.

- Tome, a ovo? Već je klečao pred njom, otvarajući kutijicu iz koje je blesnuo famozni verenički prsten. - Sada je zvanično da zvaničnije ne može biti - našalio se. - I neću te ponovo pitati, samo ti dajem ovaj prsten kao potvrdu.

Nije uspela da prozbori ni reč, a prelepi prsten od platine sa savršenim dijamantom i dva mala safira našao se na njenoj ruci. - Predivan je! - gledala ga je pravo u oči. Usledio je još jedan vreli zagrljaj začinjen dugim poljupcem.

- E, sad, molim te da obučeš i kimono da vidimo kako ti pristaje, da bismo napokon mogli otvoriti šampanjac. Vrlo brzo se pojavila u kimonu, a Tom je dočekao zviždukom odobravanja. Zatim je otvorio šampanjac. - Jesam li ti rekao koliko si mi nedostajala? Bilo je nepodnošljivo. Posao, posao, posao... ~ 78 ~

- Zar tamo nema lepih i egzotičnih mladih dama? - počela je da ga zadirkuje.

- Naravno da ima - smešio se raspoloženo. - Šta misliš? - dotakao je prstima njen obraz, a zatim lagano krenuo naniže duž brade i vrata. - Ali moj um i moje srce potpuno je zauzela jedna slatka, plavooka, smeđokosa - ruka mu je sada lutala između krajeva mekog kimona. - Daaa, - otezala je mazno - koju si ostavio tako dugo samu - privukla ga je u zagrljaj. - Tome, ljubi me. Nešto kasnije dok mu je ležala u naručju, započeli su razgovor o venčanju.

- Želim da bude što pre - bio je kategoričan Tom. - Ako ti naravno možeš da se organizuješ. Vi devojke volite da to bude spektakl. Uostalom, uzećemo nekog profesionalca.

Merion je nekoliko trenutaka ćutala. - Odmah da ti kažem, meni spektakl ne treba. I što se mene tiče možemo odmah sutra da odemo u opštinu i potpišemo se. Ali, postoje i druge stvari, odnosno drugi ljudi na koje treba da misliš. - Za mene je to pitanje rešeno. U ovome smo ti i ja, i samo smo nas dvoje bitni, malena. - Da, ali ne želim da budem uzrok raskola u tvojoj porodici.

- Otkud ti ta ideja? - zagledao joj se u oči. - Oh, Tome, saznala sam da si se posvađao sa majkom zbog mene i neizmerno mi je žao. Stvarno, ne mogu da dozvolim da se tako nešto dešava. - Ne razumem. Šta ti to znači? I od koga si uopšte čula o tome? - Videla sam se sa Džordžinom - osmeh joj je bio kiseo gledajući kako mu se čelo mršti.

- Brbljivica jedna, samo kad je vidim... - Nemoj, to nema veze s njom. Ja bih volela da mi ti kažeš šta se u stvari desilo. - Uh! Neke stvari će te baš povrediti. Moja majka ti, hm, nije baš naklonjena. - To mi je bilo jasno još tamo. Svako ima pravo na svoje mišljenje.

Zagrlio je ponovo, osećajući da joj ipak nije svejedno. Nastavila je da govori. Sva ona premišljanja koja su je mučila tokom njegovog odsustva počela su da naviru iz nje. ~ 79 ~

- Mnogo sam razmišljala o nama ovih dana dok smo bili razdvojeni, znaš. Ponekad sam pomišljala da se sve dešava prebrzo i da nismo sebi dali vremena da se dovoljno upoznamo.

- Ne razumem o čemu govoriš? - njegov zagrljaj je popustio i on se iznenada odmakao od nje. - Upravo smo prstenom ozvaničili naš dogovor, Merion! Stvarno me zbunjuješ! - Zaboga Tome! I mene zbunjuje način na koji nas dvoje funkcionišemo. Koliko puta smo uopšte bili zajedno od dana kad smo se upoznali do sad? Koliko smo realnog vremena proveli skupa? Šta uopšte znaš o meni? - reči kao da su joj nadolazile same od sebe i nije više imala kontrolu nad njima. - Da nam Džordžina nije namestila ponovni susret da li bi se ikada više javio? Jesi li zaista siguran u svoja osećanja? Možda sam ja samo pogodan način da rešiš neke porodične razmirice? - Kako možeš da govoriš tako nešto?! - bio je zapanjen. - Pa, eto, govorim - uzvratila je malo nabusito. - Ja nisam zaboravila poniženje kada mi je podmetnuta ona priča na internetu. A šta si ti povodom toga uradio? Okrenuo se i otišao. Nisi se odvažio ni da se čak suočiš sa mnom. Da mi zapretiš ili već nešto, ako si me smatrao odgovornom. I na kraju, tek tako se pokupiš i odeš u Kinu, ne obaveštavajući me. Da te nisam ono veće nazvala ne bih imala pojma gde si. I umesto nekoliko dana, ti ostaneš tri nedelje. Jesu li ti ponudili posao tamo? Ćutiš?! Pitaš se verovatno i kako znam. Znam da ću te iznervirati, ali Deril mi je rekao. Kad si mislio da mi to kažeš? - Merion, Merion, zašto komplikuješ sve?

- Šta sve? Tome! Izjasni se! Zašto ćutiš? Jesam li te pogodila? Uvredila? Čoveče, progovori! Način na koji je primio njenu tiradu i reagovao, odnosno nije, posebno je iritirao. - Misliš li stvarno da se na takvim osnovama može zasnovati brak? Imaš li ti uopšte ikakvog poverenja u mene? - i dalje je ćutao. - Onda ja ne vidim svrhu ovoga - dok je govorila skinula je prsten koji je dobila pre samo nekoliko sati. Spustila ga je na posteljinu između njih.

Uputio joj je dug tužan pogled pre nego što je počeo da se oblači. - Nije mi jasno kako smo od razgovora o datumu venčanja za manje od sata stigli do raskida - glas mu je odavao duboko razočaranje, ali i dalje nije odgovarao na njena pitanja i konstatacije. - Eh, Tome, u tome upravo i jeste poenta. Kada ti neke stvari nisu jasne ili nisu po volji, ti ih jednostavno ignorišeš i nastavljaš dalje. Ono što se tiče moga srca i mog života ne mogu da ignorišem. Oprosti mi, ne mogu. ~ 80 ~

- Zbogom Merion - rekao je pogledavši je poslednji put razbarušenu, meku i nežnu kako sedi na sredini kreveta poput malog bude, umotana samo u čaršaf. - Zbogom Tome - protisnula je stegnuta grla, nemoćna da se pokrene i da bilo šta kaže da ga spreči da ode.

Čula je kako su se zalupila vrata od stana. Spustila je pogled i pre nego što su je savladala osećanja i suze shvatila je da se među naborima zgužvane postelje i dalje nalazi njen jedinstveni verenički prsten.

Merion je naterala sebe da potpuno izbriše svaku pomisao na Toma Sinklera. Kretala se i živela kao u transu. Radila je više nego ikad. Osim redovnog učiteljskog posla upisala se na večernji kurs pisanja, a novi krimić Jonasa Smita bio je završen i objavljen u rekordnom roku. Kontakte sa porodicom, ali i prijateljima svela je na minimum.

Betina nije mogla da dođe sebi. Prvi put kada je pokušala da je natera da razgovaraju o tome, Merion je oštro prekinula.

- Znam da će ovo zvučati grubo, ali gledaj svoja posla, molim te. Okrenula sam novi list, i kao i ti živim kako mi se sviđa. Ja sam ovako srećna, pokušaj da to poštuješ. Naše prijateljstvo mi je mnogo važno i nemoj da ga kvarimo.

Vrtoglavice su se vratile, ali prvi put kada se na poslu osetila kao da je zaljuljao ringišpil, zamolila je Džona da je odveze lekaru.

- Laura i ja smo mnogo zabrinuti za tebe - rekao je pažljivo dok su se probijali kroz uobičajeni saobraćajni haos.

- Znam, - prostenjala je držeći oči čvrsto zatvorene - ali nema razloga. Sasvim sam dobro, ako izuzmemo ovo - u dubini duše je obuzimala istinski morbidna misao, kako ne bi bilo loše ni ako joj pronađu neku neizlečivu bolest. Time bi se sve okončalo.

Na sreću, nakon temeljnog pregleda ispostavilo se da su njene vrtoglavice posledica blage anemije i veoma niskog krvnog pritiska. Dobila je gomilu vitamina i tabletice koje bi trebalo da joj poprave opšte stanje organizma. Mesec dana nakon što je raskinula veridbu javila joj se Džordžina.

- Merion, moram da razgovaram s tobom - rekla je bez uvijanja. - U haosu smo. ~ 81 ~

Međutim, ona nije bila raspoložena za bilo kakve novosti o Sinklerovima, dobre ili loše. Odmah je prekinula sagovomicu.

- Žao mi je, ne želim da znam bilo šta, što se tiče vaše porodice. Veruj mi, smatram i dalje da si divna osoba i prijatelj ali i da više nemamo šta da pričamo. Oprosti mi, Džordžina. Neću se ljutiti šta god ružno pomislila o meni, možda si i u pravu. I, molim te, nemoj više da me zoveš - prekinula je vezu, a zatim i njen broj izbrisala iz adresara. Srce joj je bilo poput kamena. Počela je povremeno da izlazi sa Stivenom, kolegom sa večernjeg kursa. Radio je u centru za azilante i čekao poziv za odlazak u Afriku sa nekom humanitarnom misijom. Pitala se zašto ne bi i sama pokušala tako nešto. Osećala je kako je deo njenog života završen i da definitivno mora da učini nešto sa sobom. Prilika za promenu ukazala joj se ubrzo. Stiven je jedan dan nazvao, nudeći da se kao nastavnik engleskog pridruži njegovoj ekipi koja putuje u Benin. Istog trena je pristala, bez puno premišljanja. Odlučila je da nikome ne govori za angažman. Kako su za ovakvo putovanje pripreme trajale nekoliko meseci imala je dovoljno vremena da završi školsku godinu i zaključi sve obaveze. Kada je obavestila direktoricu da je našla novi posao, ova je iskreno žalila zbog njene odluke i pokušavala da je privoli da se predomisli.

- Nemojte me nagovarati - Merion je rekla raspoloženo. - Možda se i pokajem kasnije, ali u ovom trenutku mi se to čini kao pravi izbor. - Ali, Merion, zapadna Afrika, vrelina, ratovi, bolesti, draga moja, znaš li uopšte u šta se upuštaš? - direktorica je navodila sve strahote kojih je u tom trenutku mogla da se seti. - Delimično znam, ali mi se čini da će mi pomoći da u svom životu uredim neke stvari. - U redu, kako hoćeš. Ja samo mogu reći da ćeš nam nedostajati. - Imam i jednu molbu za vas... Da ovo ostane u tajnosti do kraja školske godine. Ne bih želela da se priča pročuje zbog mojih đaka.

- Da, ne brini. I tako su dani nastavili da se kotrljaju, sve bliže novom cilju koji je Merion postavila ispred sebe, dok je jednog majskog popodneva, nakon što je otpremila svoje đake kući, nije iznenadilo kucanje na vratima učionice u kojoj je obično završavala tekuće poslove. - Da, da, napred! - uzvikivala je ne podižući glavu sa računara i pripreme časova kojom se bavila. ~ 82 ~

A onda je posetilac ušao i poželeo dobar dan, prilično uzdržanim glasom. Merion je zabezeknuto podigla glavu, ne verujući svojim ušima i očima. Ustala je poput đačeta i tiho odgovorila.

- Dobra dan i vama gospođo Sinkler. Nekoliko trenutaka su se gledale ili bolje rečeno odmeravale u tišini, a onda je gošća iskrivila usne u neku vrstu osmeha. - Trebalo bi da razgovaramo, gospođice Filips, o nekim važnim stvarima.

- Izvolite sedite - pokazala je na jedan od stolića koji su koristili njeni đaci. - Izvinjavam se, malo je neudobno, ali imam samo jednu normalnu stolicu - rekla je Merion gledajući kako Etel Sinkler pokušava da održi dostojanstven stav smeštajući se na neadekvatno sedište. - Ne mari, - odvratila je gošća - neću dugo. Znate gospođice Filips... počela je pa zastala kao da se premišlja. - Možete me zvati Merion, molim vas.

- Dakle, Merion... Ne znam kako da ovo formulišem... Došla sam da te zamolim da se javiš Tomu i pokušaš da ga urazumiš. Znaš, otkako se... otkako ste raskinuli veridbu, on je prekinuo svaki kontakt sa nama, svima. Mislim porodicom... ne samo sa Angusom i sa mnom. Sa svima, Džilijen, decom... i već četvrti mesec kako je u Kini. Otišao je odmah posle vaše... pa, svađe. I... tako, kao da ne postojimo više. - Gospođo Sinkler... Etel Sinkler je podigla ruku odmahujući glavom. - Etel, i ti mene možeš zvati Etel.

- Dobro, ali kakve veze ja imam s tim?

- Oh! Ne znam, jednostavno sam pomislila da si ti jedina osoba koja s njim može da izađe na kraj. Merion je pažljivo posmatrala sagovornicu. Odjednom je videla ono što joj je, u prvi mah šokiranoj, promaklo. Oklop dostojanstva i arogancije koji je tako uspešno nosila Etel Sinkler bio je dobrano oštećen. I njen fizički izgled nije delovao onako sveže i sjajno kao prošle jeseni kada su se upoznale.

- Nemojte me pogrešno shvatiti, ali vaš sin je vrlo čudan. Kad pogledam unazad i naš odnos je bio vrlo čudan. Znate li da sam kod vas jesenas pošla, nakon što smo se nas dvoje dva puta sreli u životu? Zato što je uspeo da me ubedi kako je to super štos kojim će doskočiti porodici. Ne kažem, u tih nekoliko dana svašta se dogodilo između nas, ali su one lažne vesti ipak učinile svoje i Tom je sa mnom, bez reči obrazloženja, prekora ili svađe, prekinuo svaki kontakt. Verovatno više i ne bismo čuli jedno za ~ 83 ~

drugo da se nakon mesec i po dana nismo ponovo slučajno sreli - nije htela da pominje Džordžininu ulogu u tome. - I onda, onda su nas osećanja zavrtela i vrlo brzo me je i formalno zaprosio. I raskinuli smo zato jer sam insistirala na otvorenom razgovoru o nama i posebno, vašoj porodici. Nisam htela da dozvolim da se nađem između vas i njega, i da on bude odbačen od porodice zbog mene. Nikada ne bih imala mira zbog toga i ne bih mogla biti srećna. Etel joj je uputila saosećajan iskrivljen osmeh.

- To tako liči na Toma. Kada su u pitanju poslovi i riskantne investicije, nema straha ni od koga, ali kada su u pitanju osećanja, na prvi pritisak se povlači i diže ruke od svega. Tebi dugujem veliko izvinjenje zbog mog ponašanja. Bila sam veoma nepravedna misleći kako te jedino interesuje naš društveni položaj i novac - sklonila je pogled u stranu. Doduše, Deril je znatno pomogao u tome, ukazavši mi na one vesti. Merion kao da se upalila sijalica u glavi.

- Taj pokvarenjak! Sad mi je jasno da je on i bio izvor glasina. Znao je da će vas to sigurno odvratiti od mene, ali i Toma. Oh, Bože! lako sam se trudila da taj blam ostavim iza sebe i izbrišem iz sećanja, povemeno se nametala misao da je Deril iz toga - zatreptala je u nevrici. - Zašto, ali pobogu, zašto? - Između njih dvojice još od ranog detinjstva postoji rivalstvo. U stvari, Deril, koji je nešto stariji, smatrao je kako je Tom kao budući baronet privilegovan od rođenja, za razliku od njega koji je samo sin Angusovog mlađeg brata. I uvek je kojekakvim sitnim podvalama pokušavao da naudi Tomu, još kad su bili deca.

- Da, Etel, ali ovo nije sitna podvala. Zbog njegovih gluposti sam mogla dospeti na sud, da ste me tužili. I sa druge strane, svojim podvalama je doprineo da se Tom i ja raziđemo, pogotovo jer ste vi bez truna sumnje poverovali u sve što je ispričao o meni i niste se ni trudili da me zaista upoznate - sada je obuzimala ljutnja, ali se trudila da zadrži hladnokrvnost i stvari istera na čistac. - Ali sada smo to razjasnili i ja te preklinjem da pokušaš da učiniš nešto. Etel Sinkler je bila skoro na ivici suza. Ni Merion se nije osećala ništa bolje, ali iz sasvim suprotnog razloga. Odmahnula je glavom. - Žao mi je. - Ne voliš ga više?

- Volim ga, naravno, ali neću više da dozvolim sebi da i jedan trenutak života potrošim u patnji zbog njega. I ja uskoro napuštam ~ 84 ~

zemlju, tako da... - skoro se zagrcnula od bola u grudima, pa je morala duboko da udahne da bi nastavila dalje. - Tako da je ovaj razgovor bio uzaludan - ustala je naglo i nekoliko trenutaka bukvalno sa visoka posmatrala svoju sagovornicu. Etel Sinkler je shvatila da je razgovor završen i da je njena misija bila neuspešna. Ipak, pre nego što je izašla, zastala je na trenutak i Merion uputila dug pronicljiv pogled. - Bez obzira na sve, mislim da ste stvoreni jedno za drugo i žalim što sam dozvolila da me drugi ubede u suprotno. Rastale su se bez pozdrava. Dok se baronesa Sinkler udaljavala dugim hodnikom, Merion je naslonjena na vrata slušala kako odjek njenih visokih potpetica postaje sve tiši i tiši.

~ 85 ~

XIII Iako je u Afriku otputovala sa čvrstom odlukom da kući ne dolazi pre nego što se njen šestomesečni angažman ne završi, Merion je popustila navaljivanju porodice da ih poseti tokom Božićnih praznika. Za tako nešto bilo je više razloga. Jedan je bio dolazak brata Troja i njegove supruge Sendi sa prinovom, malim Alekom Filipsom. Dečak je imao već šest meseci i bio je nalik kolačiću. Bar su tako pokazivale brojne fotografije kojima su naprosto zasipali Merioninu elektronsku poštu.

Drugi, još važniji razlog bio je Kejtin poziv na venčanje koje su ona i njen verenik zakazali prvog dana nove godine. Vest o tome da se njena starija sestra ekspresno zaljubila, verila i uskoro udaje, delovala je kao bomba. Tim više, što je rešila da život u metropoli i uzbudljivu karijeru napusti zarad selidbe u provinciju gde će se pridružiti suprugu u njegovoj porodičnoj advokatskoj kancelariji. Čuda su zaista moguća, razmišljala je

Merion o svemu dok se njen avion pripremao za sletanje na londonski aerodrom, lako je višesatni let bio iscrpljujući, i napolju je čekala hladnoća i susnežica, ona se začudo osećala sveže i raspoloženo

Carinske i ostale formalnosti pri dolasku bile su, s obzirom na veliku gužvu, razmerno brzo obavljene i ona se pridružila pravoj reci putnika koja je tekla prema izlazima. Kako je insistirala da je niko od porodice i prijatelja ne dočekuje, išla je opušteno, vukući iza sebe poveći kofer sa zakačenom torbom u koju je pre polaska ugurala zimsku jaknu neophodnu da se obuče pre napuštanja aero-dromske zgrade. U ruci je nosila telefon i prebirala po sadržaju koji je pristigao tokom leta.

Ipak, trenutak nepažnje je koštao skretanja sa relativno prave putanje koje se držala i ona se našla na putu nekome ko se slično ponašao.

- Oprostite molim vas - rekla je ne podižući glavu i šeprtljeći oko kofera koji nije mogla da ispravi. - Baš nepažljivo od mene.

A onda je shvatila da muškarac kome je zasmetala, nije nastavio dalje kako to obično ljudi čine na ovim mestima, žureći svojim putem. Podigla je pogled i ispred sebe ugledala Toma Sinklera, koji je posmatrao netremice sa čudnim poluosmehom na licu.

- Zdravo Merion - rekao je napokon i jednim pokretom ispravio njen kofer. I dalje je treptala u neverici. - Zdravo i tebi - brana u njoj se slomila, stara osećanja su navrla kao bujica. -Dugo se nismo videli... ~ 86 ~

- Za mesec i po dana biće puna godina - odgovorio je bez razmišljanja. Nova reka putnika je već tekla oko njih, i čuli su se i prvi Komentari da smetaju.

- Ovo je kao prošlog septembra kada smo blokirali saobraćaj jer si mi pala pred auto - našalio se. Nije se pobunila kada je Tom uzeo i njen kofer i pošao na stranu gde neće nikome smetati. Uspeo je da nađe miran kutak sa nekoliko praznih stolica. Ovo je bio izlazni terminal i niko se nije preterano zadržavao. Po inerciji su seli jedno do drugog tako da ipak mogu da se gledaju. - Divno izgledaš, sa tim preplanulim tenom. Otkuda da si sad na odmoru?

Bio je u pravu što se njenog izgleda tiče. Koža joj je bila tamnozlatne boje, zbog čega su joj plave oči blistale poput zvezda. - Hvala, nisam bila na odmoru, tamo gde sad boravim ima sunca u izobilju - Uzvratio je ljubopitivim pogledom i lakim klimanjem glave. I postavio novo pitanje. - A gde je to? Ne mogu da verujem da si napustila svoju školu. Nasmešila se i sama, pokušavajući da se oslobodi lake drhtavice koja je obuzimala u talasima. Bila je bolno svesna njegove blizine kao i želje da mu se baci u naručje.

- Ovdašnju školu jesam, ali sada predajem u jednoj misiji u Beninu, u zapadnoj Africi.

Nije se trudio da sakrije iznenađenje. - Ne mogu da verujem! Da odeš tamo! Pobogu Merion, šta ti je bilo na pameti?! - Pa, da odem što dalje. Isto kao i ti, zar ne?

Nekoliko sekundi su samo ćutali gledajući se netremice. Morala je da nastavi da govori, da sve izbaci iz sebe, da bi konačno mogla rasterećeno da nastavi sa životom. Kao da joj je pročitao misli. Naglo je ustao i pružio ruke prema njoj. - Hajde, glupo je da sedimo ovde. Pošto često letim tamo-amo, kola su mi dole garažirana, pa ćemo se brzo prebaciti do grada. - Oh! Pa, ne znam... - petljala je da izbegne takvu opciju, ali nikakvo opravdanje nije mogla da smisli. - Koliko je to... mislim... s obzirom na...

- Merion! Ne drami! Uzmi torbu, a ja ću se baviti našim koferima. Crveni bmve kupe je stajao kočoperno između jednog srebrnog mercedesa i tamnoplavog rovera. ~ 87 ~

- Nadam se da će u prtljažniku biti dovoljno mesta za tvoj kofer našalio se Tom.

- Eh, ne preteruj. Kofer koji sam ostavila u Africi je dva puta veći. Doduše ćale ga je prebacio u svom karavanu.

- Zbilja, je li on sada dobro? - setio se njene priče o očevim zdravstvenim problemima, i to je iskreno dimulo. - Prilično. Vratio se na posao i svaki put kada se čujemo hvali se kako mu ide bolje nego ikad. - Lepo, lepo, - mrmljao je Tom, posebno zadovoljan što je bez problema zatvorio gepek. - Je li, hoćeš ti da voziš? - zastao je gledajući kako je stegla ruke oko sebe držeći preklopljene krajeve jakne. Ipak, nije bilo lako prilagoditi se razlici temperature vazduha od skoro trideset stepeni. Odmahnula je glavom. - Hvala, ali ne.

Prišao je i po običaju otvorio vrata za nju, čekajući da se smesti. - Ništa, drugi put, onda. Za kratko vreme bili su na putu prema gradu.

- Gde da te vozim? Kod roditelja? Odmahnula je glavom.

- Na staru adresu, zadržala sam stan. - Super, nadam se da će mi se posrećiti sa parking mestom i ovaj put.

- Da - odgovor je bio škrt. - Zašto si tako ćutljiva? Pričaj, šta radiš u toj afričkoj školi?

I tako je reč, po reč, počela da opisuje svoj susret sa svetom potpuno različitim od njihovog, sa zemljom koja je i blistava i strašna, sa predivnim, pitomim i prostodušnim ljudima. Slušao je pažljivo, i ponešto pitao, podstičući je time da govori još više. Nije ni primetila kada su stigli do njenog stana. I zaista, imali su sreće sa parkingom. - Jesam li ti rekao? - zadirkivao je.

- Da, i? - nije mu ostajala dužna. - Sad ću ti pomoći sa koferom do stana, i moraćeš da me pozoveš na osveženje. Eto! Nije bila raspoložena za tako nešto, ali htela je da dokaže i njemu, a još više sebi, kako može da se nosi sa tim. Čim su ušli u stan, uputio se pravo prema njenoj polici sa knjigama. ~ 88 ~

- Jonas, samo jedan roman od prošle godine? - pogledao je upitno.

- Eh, nemoj da me zavitlavaš - odmahnula je rukom dok se majala oko prozora, a onda zaćutala gledajući u neugledno zajedničko dvorište koje je delimično pokrila susnežica. Afrika je bila čudesna, ali njeno srce je i dalje bilo ovde. Već sledećeg trenutka osetila je Tomove ruke oko sebe, i usne kako joj dodiruju kosu. - Bez obzira na sve, nedostaje ti tvoj kutak, zar ne? Okrenula se zapanjena i dalje u njegovom naručju.

- Kao da si mi pročitao misli?! Poljubio je pored oka, jednog, pa drugog.

- I ti meni nedostaješ. Znaš Merion, tamo, na kraju sveta... ne može se pobeći od samog sebe... Nedostaješ mi danonoćno... I znaš šta mislim, da i ja tebi nedostajem iako si i ti otišla u nedođiju.

- Eh, tvoja samouverenost je... Prekinuo je poljupcem, nalik onom prvom na plaži u Dorsetu, pa novim, smelijim, i sledećim još vrelijim. - Uostalom, prsten je i dalje kod tebe - prošaputao je. - U stvari, i nije - došlo joj je da se naglas nasmeje.

Tomove ruke čvrsto su stegnule njene mišice. - Kako nije? - zagledao joj se u oči. - Ne bi me začudilo da si ga prodala, i novac poklonila toj svojoj misiji u Africi? Jesi li? Ona je i dalje ćutala dok su joj se usne razvlačile u osmeh.

- Ah, dođavola! - uzviknuo je. - Neka si. To samo potvrđuje tvoju dobrotu. Kupiću ti novi, lepši... - počeo je da je ljubi. Za trenutak je prekinula poljubac i pogledala ga. - Stvarno misliš da je to sa prstenom u redu?

- Oh, Bože! On je tvoj, pa čak i da si ga bacila. Ne marim! Rekao sam da ću ti kupiti novi, još skuplji...

Bila je dirnuta, ali joj je bio i smešan, razmećući se. - Šašavko, - prošaputala je - ostavila sam ga u sefu u banci. Planirala sam nekada da ti ga vratim, na adresu kompanije, ili Sinkler Hola. Opet je usledio poljubac. - Svejedno, kupiću ti još jedan! Sada se počela naglas smejati.

- Nemoj se smejati. I ako misliš da sam lud, u pravu si. Potpuno sam poludeo za tobom. ~ 89 ~

Kada je dograbio u naručje i poneo prema sofi osećala se kao da je zaplovila na čarobnom ćilimu.

Nekoliko sati kasnije, pošto je ispratila Toma, poslala je Betini poruku: Draga moja deverušo, glancaj martinke do visokog sjaja! Datum i mesto venčanja javićemo uskoro! (Kraj) PDF BY FOXY

~ 90 ~