Sitake pecurke
Šitake pečurka U svetu su sve popularnije gljive s medicinskim dejstvom. Na tržištu se pojavljuju u obliku cajeva, supa, tableta i kapsula s koncentrisanim aktivnim supstancama ekstrahovanim iz gljiva. Pored kombinovanja sa standardnim metodama lecenja, gljive s lekovitim svojstvima preporucuju se i kao preventiva. Danas možda najcuvenija gljiva shiitake (kod Kineza najcešce "siang gu"), Lentinula edodes, pocinje se u Kini uzgajati oko 1000. godine, kako navodi još 1313. Wang u "Knjizi o poljoprivredi". Lentinus edodes je latinsko ime pecurke, nadaleko poznate kao šii take (shii - hrast i take pecurka). Prema sistematici gljiva Shii-take spada u: Razred: Basidiomycetes Podrazred: Holobasidiomycetes Red: Agaricales Porodica: Lentinacae Rod: Lentinus Vrsta: Lentinus edodes (Berk) Aktivne materije Shii-take:
Lentinan: beta 1,3 glukan je znacajan zbog antitumornog delovanja. Vršena su istraživanja na životinjama gde se utvrdila znacajna efikasnost inhibicije rasta tumora (sarkoma) nakon cega su usledila i klinicka istraživanja, te je 1986 godine lentinan uveden u klinike kao antitumorno sredstvo. Eritadenin: derivat butanske kiseline, a delovanje mu je registrovano kao antiholesterolemik (smanjuje kolicinu holesterola u krvi), te prevenira arteriosklerozu, infarkt i dr. Shiitake tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao ko-ko ili hoag-ko. Šii take je samonikla u Japanu, Kini i drugim azijskim zemljama sa umerenom klimom. Ova pecurka potice iz Japana gde je vec dva milenijuma zovu carskom gljivom, jer je na jelovniku na imperatorskoj trpezi u Kjotu, ali je bila i sastavni deo jela imucnijih samuraja. Najstariji zapis o iskustvima tradicionalne japanske medicine u lecenju gljivama vezan je uz godinu 199. n. e., kada je japanski car Chuai dobio http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/zdravzivot/zdravlje/prirodnilekovi/sitake.html[26.6.2009 12:39:04]
Sitake pecurke
shiitake na poklon od jednog domorodackog plemena. Ona je dobar izvor minerala : kalcijuma(Ca), fosfora(P), gvožda(Fe), kalijuma(K) i magnezijuma(Mg). Bogate su i vitaminima iz grupe B: B1 (tijamin), B2 (riboflavin), B3 (nijacin), B5 (pantenol), B6 (peridoksin), B11(folna kiselina), B12 (kobalamin), D (kalciferol) dok ostale sadrži u manjem procentu. Shiitake takode sadrže sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna (deo biljnih celija koji ne podleže varenju) koja imaju važnu ulogu za probavni sistem. Azijski narodi koriste plod shiitake vekovima u narodnoj ili tradicionalnoj medicini. Savremena medicina koristi mnogo precišcenije, koncentrovanije derivate shiitake. Prema tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini shi-take znacajno povecava snagu i vitalnost organizma i omogucava telu da se bolje odbrani od velikog broja organskih poremecaja (Stamet, P., 1993). Japanski i Americki istraživaci su pokazali da ova vrsta gljiva poseduje odreden broj biološki aktivnih jedinjenja koja inhibiraju celijsku degeneraciju. Medu ovim supstancama narocito se isticu dva zaštitna polisaharida - lentinan i AC2P. Lentinan stimuliše imuni sistem kod iznemoglih osoba kao i produkciju interferona (Mori et al, 1987). Deluje aktiviranjem celija ubica i pomocnika T celija. Drugi polisaharid AC2P ometa kolonizaciju i razvoj nepoželjnih mikroorganizama. U združenom delovanju predstavljaju znacajan element zaštite organizma. Ova gljiva ima izvanredna medicinska, ne samo nutritivna svojstva na ljudski organizam, jer sadrži citav skup vrednih vitamina, aminokiselina i polisaharida koji pomažu organizmu u borbi protiv malignih i infektivnih bolesti. Šitake nazivaju ubicom raka, a ova gljiva smanjuje nivo masti u krvi i reguliše krvni pritisak, te oporavlja bolesnu jetru i pankreas Gljive jacaju obrambeni sistem organizma, sprecavaju rast tumora, snižavaju holesterol, smanjuju krvni pritisak, sprecavaju srcani udar i još dosta toga. One sadrže puno vode i vrlo malo masti, ugljenih hidrata i kalorija – kilogram svežih gljiva ima samo 250 kalorija. Istraživanja su potvrdila njihovo lekovito delovanje, a pokazalo se i da mogu da deluju protiv virusno, slicno leku amantadinu, ali bez štetnih nuspojava. Lentinan supstanca iz Shitake gljiva-koje se rado upotrebljavaju u ishrani u Kini i Japanu-koristi se uspešno, na Dalekom Istoku kao dodatak hemoterapiji u lecenju karcinoma u sistemu za varenje (kolorektalni i želucani). Kao i ostali polisaharidni lekovi, lentinan ispoljava imunostimulacijsko delovanje. Postoje i radovi koji pokazuju pozitivno dejstvo ove supstance na imunološki odgovor kod HIV inficiranih osoba, koji su dobijali ovaj preparat zajedno sa antivirusnim lekovima. Najcešci uzrok zdravstvenih tegoba i smrti savremenog coveka ipak su kardiovaskularne bolesti. Previsoki nivo masnoca u krvi, uz pomoc visokog pritiska, dovodi do temeljnog poremecaja krvnih žila - ateroskleroze, koja sužava žile, remeti krvotok i prouzrokuje sve slabiju ishranu tkiva i organa i tako uzrokuje http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/zdravzivot/zdravlje/prirodnilekovi/sitake.html[26.6.2009 12:39:04]
Sitake pecurke
razlicite bolesti srca i krvnih žila. Sama pak arterijska hipertenzija (visoki pritisak), jedna od najcešcih zdravstvenih tegoba, oštecuje unutrašnjost zidova arterija i ubrzava razvoj koronarne ateroskleroze, pa je zato jedan od glavnih faktora rizika za nastanak srcanih bolesti (angina pektoris, predinfarktno stanje, infarkt miokarda, miokardiopatija, iznenadna srcana smrt), ishemije i moždanog udara, tromboze, plucne embolije, gangrene, slabljenja rada bubrega, smetnji potencije... Ateroskleroza se razvija tako što nakupine holesterola u arterijama postepeno blokiraju krvotok. Previsok nivo holesterola prvenstveno onoga niske gustoce, uzrokuje slepljivanje krvnih zrnaca, odnosno povecanu viskoznost ( lepljivost) krvi, a u 30-tim godinama života zidova naših krvnih žila postaju manje rastezljive. To dovodi do slepljivanja krvnih zrnaca, a sa smanjenom elasticnošcu žila smanjuje se i protok krvi, a time i "ispiranje" ugrušaka. Što je još gore, ugrušci se još lakše lepe za zidove arterija kada smo pod stresom, a u tome još pomaže prehrana bogata masnocama. Naucna su istraživanja potvrdila popularno shvacanje narodne medicine dalekoistocnih naroda da je gljiva shiitake (L. edodes) takva hrana koja "aktivira krvotok" i sprecava ili cak i leci "izliv krvi u mozak". Ne samo shiitake, nego i neke druge vrste lekovitih gljiva, sadrže eritadenin, grifolin, visoko nezasicene masne kiseline, derivate nekih ganodericnih kiselina, neutralna detergentvlakna i hitinska vlakna... , koji u znatnoj meri snižavaju odnosno održavaju normalnu nivo masnoca (holesterola, triglicerida i fosfolipida) u krvi. Druge materije (germanij, lentinan, tirozinaza...) neposrednije poboljšavaju krvotok, šire krvne žile, sprecavaju gubitak njihove elasticnosti, i posebno povecavaju opskrbu mozga i srca krvlju. Te procese dodatno potpomažu materije koje na neškodljiv, prirodni nacin deluju smirujuce na središnji i autonomni živcani sistem, što dodatno regulise pritisak. Nukleozidi i drugi derivati nukleinskih kiselina, kao i adenozin, sprecavaju agregaciju krvnih zrnaca (antitrombotski efekt). Prvo istraživanje objavili su vec davne 1974. godine Kaneda i sur. sa Sveucilišta Tohoku u Japanu. Oni su 10 nedelja u prehranu štakora dodavali odredjenu kolicinu gljiva, i utvrdili da je shiitake snizila koncentraciju holesterola u krvi za prosecno 24 %. Kad je životinjama u hranu dodano 1 % holesterola, ucinak je bio još dramaticniji - smanjenje holesterola za 36 - 45 %. Glavni aktivni sastojak shiitake s hipolipidemickim delovanjem nazvan je http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/zdravzivot/zdravlje/prirodnilekovi/sitake.html[26.6.2009 12:39:04]
Sitake pecurke
eritadenin. Utvrdjeno je najpre na štakorima da on pocinje snižavati holesterol u krvi vec 3 sata nakon uzimanja, i da to delovanje traje i do godinu dana nakon što se iskljuci iz ishrane! Pokazalo se da eritadenin snižava nivo svih masnoca u krvi - holesterole (posebno onaj "opasni" - niske gustoce), trigliceride i fosfolipide. Pri tome ne utice na sintezu holesterola neophodnog za izgradnju celija, nego deluje tako što ubrzava preradu holesterola u jetri i njegovo izlucivanje varenjem, s tim što ta prilagodba metabolizma na pojacano "odmašcivanje" krvi traje dugo vremena. Ovi pozitivni efekti dokazani su, naravno, i kod ljudi. Suzuki i Ohshima su još 1974. godine na Nacionalnom institutu za ishranu u Tokiju obavili eksperiment sa 3 grupe zdravih mladih žena: nakon samo 7 dana, u 2 grupe koje su jele prethodno sušene shiitake zabelezeno je smanjenje holesterola za prosecno 7 %, a u grupi koja je jela sveže shiitake smanjenje je iznosilo prosecno 12 %. Kada je isti eksperiment ponovljen na ljudima starim 60 i više godina, nivo holesterola u krvi nije padala u prva 2 - 3 dana, da bi nakon nedelju dana pad iznosio prosecno 9 %. I što je posebno znacajno, povecanje masnoca u prehrani izaziva još veci ucinak smanjenja holesterola: kod grupe ispitanica koja je u prehrani bez gljiva uzimala dnevno dodatnih 60 g maslaca, nivo holesterola za nedelju je dana porasla za 14 %, a kod grupe koja je uz taj maslac uzimala i sveže shiitake, nakon nedelju dana holesterol pada za 4 % - dakle, ukupno sniženje nivoa holesterola kod te je grupe iznosilo celih 18 %. Kod muškaraca srednjih godina, oko pola svih slucajeva smrti uzrokovanih srcanim bolestima vezano je za previsok nivo holesterola. Sa svakim porastom holesterola raste i njihov rizik od koronarne skleroze. Kod žena je stopa niža, ali je - kako je pokazao L. A. Simons u analizi smrti od skleroze koronarnih arterija u 19 zemalja sa svetskim prosekom od 31 % smrtnih slucajeva od srcanih bolesti, vezanima uz povišeni holesterol još uvek visoka. Vecina ljudi s previsokom razinom holesterola trebala bi tu nivo smanjiti za 30 - 50 %. Farmaceutska industrija proizvodi lekove i za tu svrhu. No, postavlja se pitanje koja je cijena upotrebe lekova za tako veliko snižavanje holesterola, uz koje nuspojave i s koliko trajnim dejstvom. Potrebno je upozoriti i na rezultate istraživanja koja su dokazala da povišeni holesterol znaci npr. i veci rizik obolevanja od raka dojke, kao i raka pluca kod žena nepušaca, ali i smanjeno stvaranje antitela, manju sposobnost makrofaga da iz organizma ciste strane celije, i druge imunološke poremecaje. . Pored svega, shiitake snažno sprecava slepljivanje krvi ili agregaciju krvnih zrnaca, što su prvi dokazali Hokama i Hokama sa Havajskog sveucilišta http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/zdravzivot/zdravlje/prirodnilekovi/sitake.html[26.6.2009 12:39:04]
Sitake pecurke
1981. godine. Što se tice prevencije ateroskleroze, kojoj se zaista ne poklanja dovoljno pažnje, riziku od ovog temeljnog poremecaja krvnih žila nacelno su izloženi svi muškarci bez obzira na godine i sve žene iznad 35 godina starosti. Dodatno i pojacano su tom procesu izloženi, i njime ugroženi, svi koji jedu mnogo masne, pre svega životinjskim mastima bogate hrane, osobe kod kojih je povecana verovatnost da su teška ateroskleroza i njome uslovljene kardiovaskularne bolesti rezultat nasledja, pušaci, bubrežni bolesnici, oboleli od šecerne bolesti, bolesnici s visokim pritiskom, te nedovoljno telesno aktivni. Upotrebom sitake gljive moguce je delotvorno ublažavati hronicne bolesti srca i krvnih žila i ubrzavati oporavak od njihovih akutnih komplikacija, zatim kod visokog pritiska (posebno teške i maligne hipertenzije), arterioskleroze, tromboze dubokih vena, plucne embolije, suhe gangrene, koronarne skleroze, srcanog udara, ishemije, moždane kapi, aterosklerozom uzrokovanih bolesti bubrega i oka i sl., kao i hiperlipidemije, žucnih kamenaca, gihta, aterosklerozom i hipertenzijom uzrokovanih smetnji potencije i dr. . Glavnina istraživanja antitumor efekata gljiva ipak je sprovedena u Japanu. U Istraživackom institutu Nacionalnog centra za rak u Tokiju, Ikekawa i saradnici ispitali su vec davne 1969. na miševima kojima su prethodno presadili sarkom 180, antitumorno delovanje ekstrakata 7 vrsta jestivih gljiva, što su 5 godina kasnije potvrdili i proširili Hamuro i Chihara u zajednickom istraživanju toga instituta i poznate prehrambene kompanije Ajinomoto. Osnovni rezultati tih i brojnih drugih istraživanja su sljedeci: Lentinula edodes (shiitake) - stopa kocenja rasta tumora iznosi 80,7 %, s potpunim povlacenjem tumora u 6 od 10 slucajeva (kod nekih komponenti stopa kocenja tumora iznosi do 100 %, s potpunom regresijom tumora u svim slucajevima); Posebni su napori uloženi u izolaciju aktivnih komponenti iz gljiva s antitumornim efektima. Chihara sa saradnicima prvi je iz shiitake izolirao lentinan (i još nekoliko drugih antitumor materija), utvrdivši da taj cudesni polisaharid vrlo velike molekularne težine može, zavisno o dozi, kociti sarkom 180 od 90 - 100 % i dovesti do njegova potpunog povlacenja. Kako antitumorne materije iz gljiva uopste deluju protiv raka? Pre svega pokretanjem mnogih imunobioloških promena u živome organizmu "domacina" - glavnu ulogu ima sam organizam koji pomocu odredjenih materije menja svoje funkcioniranje da bi ozdravio. Od 1980. za takve je materije u upotrebi izraz "biomodulatori", odnosno "modifikatori biološkog odgovora": medju onima biološkog porekla, jednu http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/zdravzivot/zdravlje/prirodnilekovi/sitake.html[26.6.2009 12:39:04]
Sitake pecurke
od tri osnovne grupe cine biomodulatori poreklom iz gljiva (pored onih iz bakterija i onih iz živih celija). Te materije jacaju i/ili ponovno uspostavljaju imunološke funkcije organizma, kako one "nespecificne", odnosno generalne, tako i specificni imunitet protiv tumora. Osim toga, te materije koce razvoj tumorskih celija, neposredno ih uništavaju, modificiraju tumorske celije tako da ih odbrambeni sistem organizma može lakše prepoznati kako bi ih uspešnije uništavao, a u nekim situacijama i ubrzavaju sazrevanje tumorskih celija, koje se time od malignih ponovno pretvaraju u benigne. Navedimo za primer samo imunološke funkcije lentinana u ljudskom organizmu in vivo: on nema direktan citotoksicni efekt na tumorsku celiju, nego deluje posredno preko organizma domacina (host-mediated), pa tako koci stvaranje materije koje slabe imunitet, a jaca stvaranje materije koje ga jacaju, pospešuje stvaranje antitiela i jaca proizvodnju sopstvenog interferona u organizmu, aktivira tzv. prirodno-ubilacke celije (NK), aktivira citotoksicne makrofage, ubrzava stvaranje interleukina 1 koji aktivira limfocite, kao i još nekih interleukina, aktivira klasicnu i alternativnu "putanju" komplemenata, a posebno aktivira citotoksicne i "pomagacke" Tlimfocite, itd. Isto tako, ili vrlo slicno, i PSK, schyzophyllan i neki drugi polisaharidi iz gljiva snažno poticu sposobnost odbrambenih celija da prepoznaju i ubijaju celije razlicitih tumora, ali takodje - aktiviranjem tih i drugih faktora humoralne i stanicne imunosti - jacaju i funkcije normalnih celija i sprecavaju slabljenje imuniteta. Buduci da su egzaktna istraživanja potvrdila pojedina verovanja tradicionalne medicine i uopste tradicionalne narodne kulture, posebno one velikih civilizacija Dalekog Istoka, neke vrste gljiva u odnosu na rak zaista se moraju tretirati kao "hrana lek". To vredi za shiitake, ali i za šampinjone i bukovace, kao i još neke vrste gljiva. Nitriti, koji se prirodno nalaze u mnogim vrstama mesa i nekim vrstama povrca, a ciju koncentraciju u našoj hrani posebno povecava obilato djubrenje azotnim djubrivima, u ljudskom organizmu mutiraju u druge, kancerogene spojeve. Te mutacije mogu blokirati spojevi "cistaci" nitrita koji se nalaze npr. u shiitakeu, Zanimljivo je da prisutnost "cistaca" tioprolina u sirovoj shiitake nije moguce utvrditi dok ga u kuvanoj ima cak 843 mg/100 g gljiva. Slicno je npr. i s vitaminom D, uz ciji je manjak u ishrani vezano znatno ucestalije obolevanje od raka dojke i debelog creva: svega 2 g na suncu sušene shiitake sadrži skoro punu preporucenu dnevnu kolicinu D vitamina. Glavni nacin delovanja lekovitih gljiva u prevenciji tumora ipak je imunostimulacijski: antitumorne materije iz gljiva aktiviraju citavu "mrežu" imunoloških reakcija, a posebno potenciraju odbrambeno delovanje makrofaga, prirodnoubilackih (NK) celija i limfocita T. Gljive s antitumornim efektima trebali bi, dakle, ukljuciti u svoju redovnu ishranu ili koristiti preparate iz lekovitih gljiva, svi koji žele ojacati svoj opsti imunitet i svoj specificni imunitet protiv tumora. posebno se to preporucuje osobama izloženima vecem broju faktora razika obolevanja od raka:
Indikacije: caj od pecurke sitake eliminise tzv. "staru" so; prema tome, koristan je za one -koji konzumiraju previse soli (meso i druge slane proizvode ili samu so), ova pecurka razlaze i odstranjuje holesterol iz krvi, ublazava lak hronican kasalj, ali je ne treba davati veoma jin osobama (to su one http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/zdravzivot/zdravlje/prirodnilekovi/sitake.html[26.6.2009 12:39:04]
Sitake pecurke
osobe koje ne podnose hladnocu i cije su ruke i stopala lako rashladjuju itd.), smanjuje visok krvni pritisak, Anti-virusni stimulans, pomaže kod ispucanih kapilara. relaksira preteranu napetost i stresna stanja. Uzima se samo 1 pecurka dnevno po osobi, jer je to veoma jin biljka. Priprema: Potopiti jednu pecurku jedan sat ili dok ne omeksa. Isecite je na cetvrtine, dodajte 2 solje vode i 1 prstohvat morske soli pa pustite da provri a zatim da se krcka 10-20 minuta dok ne preostane 1 solja caja. Svaki put piti samo pola solje caja. Proizvodnja Proizvodnja japanske gljive šitake, bez koje se ne može zamisliti makrobioticki jelovnik, može biti unosan posao. Njeno posejavanje na sto kubika drvenih oblica daje vecu zaradu nego najskuplje sorte maline zasejane na jednom hektaru. Postoje dva nacina da se šitake odgaji na našem podrucju. Prvi je putem zasejavanja oblica sveže odsecenog drveta tako što se u zarez na oblici ubacuje micelijum. Oblica se zatvara voskom i inkubira godinu dana na vlažnom mestu. Iz micelijuma se razvijaju hife koje prožmu celu oblicu koja postaje stanište i hrana gljive. Nakon toga oblicase potapa u hladnu vodu. Ako se pravilno inkubira, takva oblica daje plodove od tri do pet godina. Na ovaj nacin šitake se u farmerskim kompleksima proizvodi u SAD. Proizvodnja gljive shiitake može se vršiti tradicionalnim nacinom na drvenim oblicima, kako se i danas najcešce obavlja u Japanu ili na odgovarajucem supstratu. Proizvodnja na supstratu je ekonomicna i svi tehnološki postupci su dosta slicni proizvodnji gljive bukovace. Kao supstrat koriste se biljni ostatci kao što su slama citarica, strugotina drveta, slama leguminoza i slicno. Veoma dobri rezultati se postižu na supstratu koji je napravljen od mešavine slame graška, piljevine i mekinja. Proizvodnja se pri tome obavlja u tri faze. Prva faza obuhvata pripremu supstrata, sitnjenje i sterilizaciju. Nakon sterilizacije, supstrat se ohladi, inokulira micelijom, dobro izmeša a potom se pristupi punjenju vreca. Vrece se cvrsto nabiju i izbuše na više mesta radi lakše izmene gasova. Druga faza je inkubacija (prorastanje supstrata micelijom) koja se obavlja na temperaturi 20-22°C i traje oko 30 dana. Završetak ove faze je kada micelija potpuno proraste supstrat, odnosno kada se belicasta paucina pojavi na unutrašnjoj strani vreca. Treca faza je plodonošenje. U ovoj fazi je najbitnije održavanje vlažnosti na nivou 85-90%, temperature na 20°C, i redovno provetravanje. Prva berba je izmedu 40-45 dana nakon usejavanja, a sledeca za 10-12 dana. Period plodonošenja traje 60-70 dana. U zavisnosti od održavanja uslova i kvaliteta supstrata, prinos je 20-30% od težine supstrata. Najpogodnije drvo za za gajenje na oblicima je hrast, bukva, breza i pitomi kesten. Trupci treba da budu 1,0-1,5 m dugi i 8-12 cm debeli. Koristi se http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/zdravzivot/zdravlje/prirodnilekovi/sitake.html[26.6.2009 12:39:04]
Sitake pecurke
sveže poseceno drvo (ne starije od 5 meseci). Drvo se navlaži (zalivanjem ili potapanjem u vodu). Vlažnost je optimalna, ako se piljevina od tog drveta, stiskanjem u šaci formira u grudve koje se ne raspadaju. Za gajenje se koristi mesto u bašti zašticeno od direktnog suncevog svetla i jakog vetra. Micelija se seje u rez, napravljen testerom na dva mesta u oblici. Rez napunjen micelijom prekrije se plasticnom trakom, koja se pricvršcuje za drvo. Tako zasejane oblice poslažu se na odabrano mesto jedna preko druge, pokriju se sa 20 cm debelim slojem vlažne slame i sve zajedno se pokrije tamnom plasticnom folijom. Na foliji se izbuši 5-6 rupa na svaki m?. Zasejava se i pomocu specijalnih cekica, s kojim se ukucavaju komadici vec proraslog drveta u nove trupce koji se žele zasejati. Najpogodnije vreme za setvu micelije je u prolece. U toku 3-4 meseca micelija proraste trupac i za to vreme nije potrebno ništa raditi. Onda se otkrivaju trupci i postavljaju u kosi položaj jedan do drugog. Ovako složene trupce treba jednom nedeljno zaliti, a ako je godina vlažna onda se u jesen javljaju prva plodna tela, ali najcešce prva berba je iduce godine. Optimalna temperatura za razvoj plodnih tela se krece od 1420°C, a optimalna vlažnost od 80-90%. Trajnost drveta zasejanog shiitake gljivom iznosi 5-6 godina. Za to vreme se postiže se prinos do 15-20% težine zasejanog drveta. Proizvodnja 2 Osim na drvenim oblicama, moze se uzgajati i na supstratu od piljevine. U supstrat za uzgoj Shiitaka stavlja se 20-25% rižinih mekinja ili krupno mlevenu pšenicu kao obogaceno hranivo i po koji put kalcij-karbonat zato što regulira pH vrednost u supstratu. Piljevina se meša s rižinom mekinjom ili mlevenom pšenicom u pravom promeru i uskladi se sa zadovoljavajucim promerom vode od 62-68%.Mešanu piljevinu pakujemo u plasticne vrece do vrha kako bi stvorili panj. Na kraju se zavežu pamucnom vezicom i vrece su spremne za sterilizaciju. Vrece sa supstratom se sterilisu od 121-123*C od 2-3 sata ili u posebnoj sobi sa parom od 97-103*C od 6 do 8 sati. Sterilizacija uništava materije koje štete miceliju. Nakon hladjenja vrece se nacepljuju micelijem. Nakon nasadjivanja ili inkulacije, piljevinu obrasta micelij ,takodje postoji alat koji se koristi kod nasadivanja, buši se 5-6 rupa na svaki uzdužni centimetar , 0,5-1,2 cm u dubinu. Te rupe zalepimo samolepivom trakom da ne bi došlo do ispadanja micelija i isparavanja vlage. Nakon inkulacije, vrece se stavljaju na police u zasebnu sobu gde je temperatura od 25 – 28*C Nakon 60-90 dana a najbolje je nakon 120 dana, micelij je tada obrastao substrat, sledi šokiranje ili potapljanje stubica u vodu, u kojoj je temperatura niža od temp. u prostoriji za oko 5*C, stubici moraju odstajati u vodi nekoliko sati,najpoželjnjije 24 sata, . Vrece se skidaju i stubici se slože u police, na odredjenu udaljenost od 10-20 cm, radi strujanja vazduha i mesta za rast gljiva. Ako se gljiva koristi za sušenje, berba pocinje kada se rub klobuka izravna tj. pre nego plodno telo pocne bacati spore. Ako se koristi u svežem http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/zdravzivot/zdravlje/prirodnilekovi/sitake.html[26.6.2009 12:39:04]
Sitake pecurke
stanju, bere se kad je 50-60% klobuka otvoreno tj. klobuk je savijen prema dole, a opna koja pokriva himenij je pukla. Beru se na nacin da se lagano pritisne strucak i zaokrene (vrtenje levo desno). To je najbolji nacin odvajanja gljive od oblice jer npr. ako se gljive cupaju dolazi do oštecenja kore. Ono može izazvati zagadjenje plesnima i gubitak vlage i tako skratiti period iskorištavanja oblica. Berba (prvi talas) traje oko 7 dana, a ako se potapa treba pricekati još 3 dana da bi se obnovio micelij na ožiljcima te tako prevenirati eventualna zagadenja ili truljenja na ožiljcima. Nakon berbe mora se paziti na kolicinu vlage u oblicama. Ako se primeti da su ubrane gljive izvukle vecinu vode iz oblica, potrebno ih je potopiti da bi se nadoknadila vlaga. Ukoliko je vlage dovoljno, tada sledi faza odmora odnosno faza obnavljanja micelija u oblicama. Temperatura u prostoriji treba biti malo povišena (za 5-6°C) uz jace kretanje vazduha medju oblicama da bi se sprecila zaraza plesnima, medjutim oprez je neophodan da se oblice ne bi isušile. Shii-take se najcešce skladišti sveža ili sušena. Sveža se skladišti na temperaturi od 0-2°C kroz 7-10 dana. Sušenje se može provoditi na suncu ili u sušioniku. Sušenjem na suncu gljive su kvalitetnije jer se povecava kolicina vitamina D i za 10 puta. Pretvaranje ergosterola u vitamin D možemo podstaknuti pomocu UV-lampa, tako da obasjavamo himenij 1-2 sata dnevno. Za sušenje, gljive se okrecu naopako (na klobuk), a traje dok plodište ne otvrdne toliko, da pod pritiskom prstiju puca . U sušioniku se suši postepeno u nekoliko faza: I. pocinje se od 30°C, polako se penje na 50°C i to traje 3-4 sata II. 50°C kroz 12-13 sati III. 60°C kroz 1 sat Osušena gljiva se ostavlja u staklenku ili PVC ambalažu da bi se sprecilo ovlaživanje gljive koje bi prouzrokovalo kvarenje.
http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/zdravzivot/zdravlje/prirodnilekovi/sitake.html[26.6.2009 12:39:04]
