UNIVERZITET U BIHAĆU Visoka zdravstvena škola Smjer: Sestrinstvo
ZAAĆA IZ !RE"ETA !RE" ETA IN#$R"ATI%A ZADATAK: Sistemski softver
!redmetni nastavnik: Doc. dr. Mehmed Arnautović &'($%S
St&dent: Selma Hadzipaić !"#$%S Admira Sivić
Akademska 'odina: ")*!$")*#
SAR(A) +,-D........................................................................................................................( *.Sistemski softveri...................................................................................................( *.*.-snove MS D-Sa................................................................................../ *.".0o1am datoteke2 direktori1a i ure3a1a....................................................4 *.&.0isan1e i sadr5a1 komandi........................................................................4 *.!.0re6led direktori1a...................................................................................4 *.#.7risan1e direktori1a..................................................................................' *.(.Kreiran1e datoteka....................................................................................' *./.Kopiran1e datoteke...................................................................................' *.4.0rem1etan1e datoteke............................................................................*) *.'.0reimenovan1e datoteke.........................................................................*) ".7risan1e datoteke...................................................................................................*) ".*.0ovrat iz8risane datoteke.......................................................................** ".".9tampan1e datoteke................................................................................** ".&.%ad sa diskom i disketama.....................................................................** ".!.,ri1eme i datum......................................................................................*" ".#.7risan1e ekrana.......................................................................................*" ".(.MS D-S editor teksta.............................................................................*" "./.spravke teksta........................................................................................*& ".4.Kopiran1e teksta......................................................................................*! ".'.7risan1e teksta.........................................................................................*!
2
&.Tra5en1e teksta........................................................................................................*! &.*.Zam1ena teksta.........................................................................................*! &.".Kreiran1e datoteka....................................................................................*# &.&.-tvaran1e posto1eće datoteke..................................................................*# &.!.Spaavan1e posto1eće datoteke...............................................................*# &.#.9tampan1e datoteke..................................................................................*( &.(.Spisak osnovnih komandi MS D-Sa....................................................*( !.Zakl1u;ak................................................................................................................*/
3
UV$ Svaki savremeni elektronski ra;unar2 pored svo1e fizi;ke konstrukci1ehardvera pos1edu1e i sistem pro6ramasoftver. Softver 1e niz nared8i ko1i 1e sm1eten u memori1i ra;unara2 izvrava se na nekom hardveru i neophodan 1e za svrsihodno d1elovan1e 1edno6 ra;unarsko6 sistema. 0rvu teori1u o softveru osmislio 1e Alan Turin6 *'&#. u svom ese1u Computable numbers with an application to the Entscheidungsproblem (Decision problem).
0o1am softver prvi 1e iskoristio
*'#/. 6odine. 0o1am 1e nastao kao analo6i1a po1mu hardver. ?a en6leskom ri1e; hardver ozna;ava ;vrste2 opipl1ive di1elove ra;unara2 dok 1e softver do8io naziv od en6leske ri1e;i @softmeko. Dakle2 softver mo5e da se definie kao sveou8hvatni z8ir informati;kih pro6rama2 procesa2 pravila2 dokumentaci1e i datoteka u vezi2 ko1i ;ine dio operaci1a 1edno6 informati;ko6 sistema. 7ez softvera hardver informacionih sistema 1e prakti;no neupotre8l1iv. -snovna karakteristika ra;unarsko6 sistema 1e inte6ralna povezanost mainske i pro6ramske podrke2 odnosno hardvera i softvera. z to6 razlo6a 1e razvo1 hardvera pratio razvo1 softvera. Softver o8uhvata sve nemateri1alne2 lo6i;ke komponenet ko1e su neophodne za pravilan i kvalitetan rad i koristen1e ra;unara. Softver ;ine pro6rami ko1i sa 1edne strane kontroliu funkcionisan1e ra;unara i ostalih di1elova informaciono6 sistema2 a sa dru6e strane vre o8radu podataka. ?a hardveru Bkao to 1e hard disk2 CD2D,D2 flash memori1a se nalazi softver B kao to 1e operativni sistem i dru6i. Softver upravl1a hardverom. -8i;no2 softver sa hard diska se u;itava na %AM memori1u odakle se prosli1e3u1e procesoru ko1i izvrava nared8e ko1e sadr5i neki pro6ram Bsoftver. ?a1ni5i nivo softvera 1e mainski kod B8inarni kod2 na11ednostavni1i o8lik pro6rama ko1i 1e o8i;no teko promi1eniti. Softver se zato ;eće pie u pro6ramskim 1ezicima vie6 nivoa ko1e l1udi mno6o 8ol1e razumi1e ne6o nule i 1edinice.
4
Za prevo3en1e pro6ramskih nared8i se koristi kompa1ler ko1i ponovo prevodi ta1 kod u na1ni5i2 mainski kod ko1i ra;unar razumi1e Bnule i 1edinice. Sve to ra;unar radi2 rezultat 1e sekvenci ekstremno 1ednostavnih aritmeti;kih i lo6i;kih operaci1a izvrenih velikom 8rzinom. Zadatak pro6ramera 1e da razvi1e instrukci1e ko1e o81edin1ava1u ove operaci1e na upotre8l1iv i od6ovara1ući na;in ko1i ra;unar prepozna1e. Al6oritam 1e set procedura ko1e se izvrava1u korak po korak u cil1u o8avl1an1a neko6 zadatka. %a;unarski pro6ram po;in1e sa nekim al6oritmom napisanim na prirodnom 1eziku2 a zadatak pro6amera 1e da al6oritam prevede u pro6ram. ?a osnvu funkci1a ko1e izvrava2 softveri se di1ele na sl1edeće 6rupe: • •
Sistemski softveri Aplikativni softveri
*+ SISTE"S%I S$#TVERI 5
Sistemski softveri su pro6rami ko1i pokreću ra;unar i u stan1u su da o81edine sve hardverske komponente ra;unara. MicroSoft Disk -peratin6 S>stem BMS D-S 1e 8io na1raireni1i i svakako na1popularni1i operativni sistem B-S za personalne ra;unare u svi1etu. 0oput većine operativnih sistema i MS D-S 1e od svo6 nastanka B*'4*. 6odine pretrpio mno6e verzi1e: od po;etne *.) verzi1e do danan1e verzi1e (.". 0oput većine operativnih sistema i MS D-S 1e od svo6 nastanka B*'4*. pretrpio mno6e verzi1eEod po;etne *.) verzi1e do danan1e (.".0rva verzi1a 8ila 1e prila6o3ena tadan1im komp1uterima ko1i su koristili samo flopp> diskove kapaciteta &() K7.Svaka nova verzi1a 8ila 1e u stan1u da podr5i rad sa većom centralnom memori1om i sa većim kapacitetom tvrdo6 diska.K-%S?K
*+*+
$SN$VE "S $S,a
MS D-S upravl1a tokom informaci1a u i iz razli;itih di1elova ra;unarsko6 sistema.%ad sa MS D-Som podrazumi1eva upotre8u do8ro definiranih komandi ko1e osi6urava1u korisniku ele6antno i 1ednostavno koriten1e ra;unara. Kad ukl1u;ite komp1uter ko1i radi pod MS D-Som operativnim sistemom2ili ako oda8erete komandni prompt iz =indoIs '#2prvo to će vam se ukazati 8it će: C:$J ili CJ Ako kod upisa komande korisnik naprani 6reku2 n1u 1e mo6uće ispraviti koristeći tipku @L@ B7ACKS0ACF ko1om se 8rie znak ispred kursora. Tipkom LDFFTFJ 8rie se znak na kom se kursor nalazi.
6
0ritiskom na tipku LFSCJ 6u8i se sadr5a1 ko1i se trenutno nalazi na komandno1 lini1i. Ako korisnik 5eli ponoviti zadn1u koritenu komandu2 pritiskom na tipku L&J2 ona se po1avl1u1e na komandno1 lini1i. Koristeći tipku L*J zadn1e koritena komanda se ispisu1e na komandno1 lini1i2 ali ne ci1ela2 već znak po znak2 te 1e mo6uće izvriti odre3enu korekci1u.
*+-+
!$)A" AT$TE%E. IRE%T$RI)A I URE/A)A
?a1man1a 1edinica or6anizaci1e podataka na neko1 memori1sko1 1edinici naziva se datoteka ili file Bfa1l. Mo6uće 1e razlikovati pro6ramske datoteke i datoteke podataka. 0ro6ramske datoteke sadr5e instrukci1e ;i1im izvravan1em se realizira zadatak samo6 pro6rama. Datoteke podataka sadr5e informaci1e relevantne za izvren1e neko6 pro6rama ili odre3ene tekstualne informaci1e. Korsnik dod1el1u1e imena datotekama kako 8i kasni1e lake mo6ao prepoznati n1ihov sadr5a1. ?a disku 1e o8i;no pohran1en veliki 8ro1 datoteka. Z8o6 to6a se datoteke or6anizira1u u man1e 6rupe srodnih datoteka. Te 6rupe zovu se direktori1i Bimenici. mena direktori1a vezana su za sadr5a1 direktori1a. DatotekeBfa1lovi sadr5e informaci1e ko1e koristi ra;unar. sam MS D-S 1e pohran1en u datoteka ko1e se upisu1u u memori1u kada se ra;unar upali.0osto1i velik 8ro1 tipova datoteka.Svaka datoteka ima 1edinstveno ime.,ećina ima i dodatnu oznaku tipa datoteke u okviru svo6 imena ko1a se naziva ekstenzi1a. me se 6radi od maksimalno 4 karaktera2a ekstenzi1a od & karaktera.me i ekstenzi1a su odvo1eni ta;kom.=indoIs
'#
omo6ućava
formiran1e
datoteka
sa
mno6o
du5im
imenom.Me3utim kod rada u MS D-Su moramo na ovo o6rani;en1e.
7
Fkstenzi1a poma5e korisniku da identificira tip datoteke. Za MS D-S su karakterist;ne sli1edeće ekstenzi1e: • • • • •
SNS za datoteke ko1e sadr5e informaci1e o hardveru 7AT za komandne datoteke TOT za datoteke ko1e sadr5e tekst D-C datoteke ko1e sadr5e dokumente H0 datoteke sadr5e podatke o datotekama ko1e sadr5e informaci1e ko1e su neophodne za rad sa nekim pro6ramom.
*+0+
!ISAN)E I SAR(A) %$"ANI
-va1 dio o81an1ava kako da piete komande na komandnom promptu. ?akon svake otkucane komande mora se pritisnuti @F?TF%. Komanda mo5e 8iti en6leska ri1e; Bnpr. time ili skraćenica Bnpr. dir. 0ri tome se komande MS D-Sa mo6u sasto1ati iz tri di1ela: • • •
me komande 0arametri -pci1e
*+1+
!RE23E IRE%TR$I)A
Datoteke su u D-Su 6rupirane u direktori1e ili imenike. menici su or6anizirani u formu sli;nu drvetu. Direktori1 ko1i se kreira pri postavl1an1u operativno6 sistema B-S na disk se naziva kori1enski Broot direktori1. -stali imenici se 6rana1u iz ovo6 direktori1a. MS D-S o8avezno za svaku datoteku ve5e informaci1e o veli;ini datoteke2 o datumu i vremenu kada 1e datoteka kreirana ili eventualno modificirana. ?avedene informaci1e su dostupne nakon upotre8e komande dir.
*+4+
BRISAN)E IRE%T$RI)A
8
+koliko 5elite iz8risati direktori12 u ovom slu;a1u AA koristit ćete komandu %M B%emove Director>. Kako iz8risati AA direktori1:
morate 8iti si6urni da komandni prompt iz6leda sl1edeće C:$autoJ napisat ćete komandu %D AA da 8iste potvrdili usp1eno 8risan1e direktori1a2 napisat ćete D% na komandnom promptu. Direktori1 AA vie ni1e na listi direktori1a
?A0-MF?A: Direktori1 se ne mo5e iz8risati ukoliko se radi o tekućem direktori1u. 0ri1e ne6o to po;nete sa 8risan1em2 morate otipkati CD. Direktori1 mora 8iti prazan.
*+5+
%REIRAN)E AT$TE%A
Datoteke se kreira1u o8i;no u okviru samo6 pro6rama. - ovome ćemo vie 6ovoriti kada 8udemo 6ovorili o editorima teksta i pro6ramima ko1i rade u =indoIs okru5en1u. Datoteku mo5emo kreirati i koriten1em dir komande. Ako preusm1erimo sadr5a1 komande u datoteku um1esto na ekran2 do8it ćemo novu datoteku: D% J nova.tPt
*+6+
%$!IRAN)E AT$TE%E
Cop> komanda 1e primarna alatka MS D-Sa za pravl1en1e kopi1a datoteka.-va komanda omo6uću1e iz8ren1e sl1edećih zadataka:
kopiran1e datoteke sa 1edno6 diska na dru6i kopiran1e 6rupe datoteke reimenovan1e datoteke kopiran1em.
0ri kopiran1u tre8a paziti da se ime datoteke u ko1u kopiramo razliku1e od imena posto1ećih datoteka na direktori1u ili disku na ko1i kopiramo.+ protivnom2sadr5a1 takve datoteke će 8iti prepisan datotekom ko1u kopiramo ili zauvi1ek iz6u8l1en. Kopiran1e 1edne datoteke korisnik ostvaru1e koriten1em komande Qcop>Q iza ko1e navodi ime datoteke ko1u kopira i potom ime datoteke u ko1u kopira.0ored imena datoteke navodi se m1esto Bput na ko1em se nalazi datoteka.
*+7+ !RE")E8TAN)E AT$TE%E 9
Koristimo komandu M-,F.?a;in rada 1e veoma sli;an kao kod komande cop>.%azlika 1e ta to će izvorna datoteka 8iti iz8risana.
*+9+ !REI"EN$VAN)E AT$TE%E Koristimo komandu %F?AMF.?a;in rada 1e veoma sli;an kao kod komande cop> i move.%azlika 1e ta to će izvorna datoteka 8iti iz8risana2a u istom direktori1u će se naći datoteka sa dru6im imenom.
-+ BRISAN)E AT$TE%E Koristimo komandu F%ASF ili kraće DF.Mo5emo ovom komandom 8risati 1ednu datoteku2vie datoteka ili kompletan direktori1.
-+*+!$VRAT IZBRISANE AT$TE%E Grekom iz8risane datoteke mo5emo restaurirati koriten1em komande +?DFFTF iza ko1e navodimo m1esto i ime datoteke ko1a 1e 6rekom o8risana.MS D-S nakon to6a tra5i da upiemo prvo slovo iz imena datoteke ko1a 1e 8ila o8risana.0reporu;l1ivo 1e da restaurirana 10
datoteka ima isto ime kao i o8risana2da restauraci1om ne prepiemo neku dru6u datoteku.Ako 1e prethodno neka dru6a datoteka zapisana na dio diska ko1i 1e ova datoteka koristila2nećemo 1e moći restaurirati.
-+-+ 8TA"!AN)E AT$TE%E Za tamapn1e neformiranih tekst datoteka iz MS D-Sa koristi se 0%?T komanda.
-+0+ %$RI8TEN)E AT$TE%E +koliko korisnik ne zna parametre ili opci1e ko1i se mo6u koristit uz odre3enu komandu2mo6uće 1e koristit komadnu HF02i to na sl1edeći na;in:informaci1u o komandi del korisnik do8i1a navo3en1em imena 5el1ene komande i iza n1e opci1e @$ ?a ova1 na;in osi6uravamo prikaz svih parametara i opci1a ko1e se koriste kod komande del.
-+0+ RA SA IS%$" I IS%ETA"A Diskovi omo6uću1u du6otra1no pohran1ivan1e podataka.0odaci osta1u na disku sve dok ih korisnik ne o8rie sa diska.0ri1e ne6o to upotri1e8imo disk za sm1etan1e podataka
i
pro6rama2potre8no 6a 1e formatirati koriten1em komande -%MAT iza ko1e se navodi slovna oznaka diska na ko1e6 se odnosi komanda.-va komanda se vrlo ri1etko odnosi na tvrdi disk2a mno6o ;eće se upotre8l1ava kod flop> diskova.Komandama: • •
format a: format 8:2
formatira1u se flopi diskovi a i 8 respektivno.Tre8a 8iti pa5l1iv prilikom koriten1a ove komande 1er 1e destruktivna2t1. ?1enim izvren1em 6u8e se podaci na disku.Ako se npr.formatira disketa formata #2"# in;a kapaciteta &() K8 iza komande format a: tre8a navesti opci1u Q$!Q -va komanda ri1etko se koristi 1er su skoro svi diskovi prethodno formatirani. 11
-+1+ VRI)E"E I ATU" TMF nformaci1u o vremenu 1e mo6uće do8iti koriten1em komande time B8ez parametara. Kao rezultat ove komande do8i1a se informaci1a o trenutnom vremenu i mo6ućnost za korekci1u isto6. DATF +potre8om komande date korisniku 1e na raspola6an1u informaci1a o tekućem datumu. Tako3er 1e mo6uće izvriti korekci1u tekuće6 datuma koriten1em iste komande.
-+4+ BRISAN)E E%RANA CS Komandu CS koristimo za 8risan1e ekrana. Komandni prompt će se po1aviti u li1evom 6orn1em u6lu.
-+5+ "S $S EIT$R TE%STA FDT MS D-S editor 1e tekst editor ko1i korisniku mo5e poslu5iti za pisan1e za8il1eki2 pisama i sli;no2 te za eventualne ispravke ili tampu istih. Datoteke kreirane ovim editorom su tekst datoteke. -snovi postulati ko1i su predstavl1eni ovd1e i odnose se na rad sa ovim editorom mo6u se primi1eniti i na većinu pro6rama ko1i rade u =indoIs okru5en1u. 0arametar komande FDT mo5e 8iti ime datoteke 0okretan1e MS D-S editora sa komandno6 prompta vri se upisom komande edit nakon to6a pritisne se tipka F?TF%. 0otom se na monitoru prikazu1e inici1alni prozor MS D-S editora. Ako pritisnemo tipku FSC2 do8it ćemo prozor za upis teksta2 a ako pritisnemo tipku LF?TF%J na monitoru se prikazu1e Help Bpomoć za rad sa MS D-Sovim editorom.
12
Ako se 5eli otvoriti već posto1eća tekst datoteka iza komande edit potre8no 1e navesti puno ime datoteke Bsa ekstenzi1om i putem dolaska do n1e kroz direktori1e: edit c: $tekstovi$tekst.tPt Za kretan1e unutar po1edino6 prozora koristi se tipka LTA7J. +koliko koristimo mi2 dovol1no se pozicionirati u odre3eni dio prozora u ko1i 5elimo preći i pritisnuti kra1n1i li1evi taster na miu i ta1 dio prozora će postati aktivan. 0rozori za di1alo6 sa korisnikom o8i;no se sasto1e od sli1edećih sekci1a: • • •
tekst prozora u ko1i se upisu1e tekst ko1i 1e zaht1evan 6rupu opci1a sa oznakom trenutno oda8rane opci1e listu datotek2 imenika i diskova
-+6+ IS!RAV%E TE%STA Koristeći komande na Fdit meni1u korisnik mo5e vriti ispravke teksta u smislu kopiran1a ili prem1etan1a teksta iz 1endno6 di1ela datoteke u dru6i. ?aime2 tekst ko1e6 korisnik o8radu1e sm1eta se u privremeni prostor za sm1etan1e zvani 8afer. Koristeći Search komandu2 mo6uće 1e tra5iti zadati skup znakova unutar tekuće datoteke. 0om1eran1e teksta vri se koriten1em komandi Cut i 0aste iz Fdit meni1a.0rvi korak ove akci1e 1e selekci1a 8loka teksta na ko6 se pom1eran1e odnosi. Ako koristimo tastaturu2 pozicioniran1e na po;etak 8loka ostvarimo strelicama2 zatim pritisnemo tipku LSHTJ i pom1eramo se ka kra1u 8loka koristeći strelice a da pritom dr5imo pritisnutu tipku LSHTJ.
-+7+ %$!IRAN)E TE%STA Za kopiran1e i prem1etan1e 8loka teksta koriste se komande Cop> i 0aste i to na sl1edeći na;in: •
ozna;imo 8lok teksta ko6 5elimo kopirati 13
• • •
iz Fdit meni1a oda8eremo komadnu Cop> pom1eramo kursor na lokaci1u u datoteci na ko1u kopiramo ozna;eni tekst izvren1em komande 0aste iz meni1a Fdit ozna;eni teskt će 8iti u8a;en na 5el1eno m1esto
-+9+ BRISAN)E TE%STA • •
ozna;imo 5el1eni 8lok teksta izvren1em komande Clear iz Fdit meni1a 8lok će 8iti o8risan
0+ TRA(EN)E TE%STA Da 8ismo nali odre3eni tekst u tekućo1 datoteci2 koristimo komandu ?D2ko1a se nalazi unutar Search meni1a.Dakle2prvo iza8eremo ind komandu2nakon ;e6a se na ekranu po1avi prozor za di1alo6 sa korisnikom u ko1i se upisu1e ri1e; ko1u tra5imo.0retra5ivan1e datoteke po;in1e od trenutne pozici1e kursora2nakon to iniciramo pretra5ivan1e iz8orom opci1e L-KJ unutar prozora za di1alo6 sa korisnikom.
0+*+ ZA")ENA TE%STA CHA?GF komanda se koristi za zam1enu teksta unutar tekuće daoteke.-vom komandom pronalazimo tekst i mien1amo 6a sa 5el1enim tekstom.0o;etak ove akci1e 1e pozicionirn1e na dio datoteke odakle 5elimo po;eti sa zam1enom teksta.z search meni1a 8iramo komandu Chan6e. ?a ekranu se po1avl1u1e prozor za di1alo6 sa korisnikom. +nutar ?D =HAT prozora upisu1emo tekst ko1i 5elimo zami1eniti u CHA?GF T- prozoru se upisu1e tekst ko1i mi1en1a rani1e navedeni tekst.Zam1enu pokrećemo iz8orom opci1e L-KJ unutar prozora.
0+-+ %REIRAN)E AT$TE%A ?ovu datoteku kreiaramo koristeći komandu ?F= iz ile meni1a.Ako datoteka sa ko1om smo radili do otvaran1a nove datoteke ni1e spaena2MS D-S nas upozorava na to2da1ući nam kroz prozor za di1alo6 sa korisnikom mo6ućnost da spasimo tu datoteku iz8orom opci1e -K. Ako
14
ne 5elimo spasiti prom1ene iz prethodne datoteke 8iramo opci1u CA?CF.Komande SA,F i SA,F AS krosite se za spaavan1e sadr5a1a nove datoteke.
0+0+ $TVARAN)E !$ST$)EĆE AT$TE%E Koristeći komadnu -0F? iz ile meni1a mo5emo otvoriti nekoliko tipova datoteke: • • •
datoteke rani1e kreirane MS D-S editorom dru6e tekst datoteke tekstove kreirane nekim dru6im tekst editorom
?akon kreiran1a datoteke i pravl1en1a izm1ena na posto1ećo1 datoteci2potre8no 1e sa;uvati novi tekst ili izm1ene koristeći komande Save ili Save as iz ile meni1a.Spaavan1e teksta u vie navrata tokom rada 1e vrlo korisno 1er nestankom napa1an1a nesta1e samo dio datoteke nastao posli1e zadn1e6 spaavan1a.Spaavan1e nove datoteke: • • •
iz ile meni1a 8iramo komandu Save2na ekranu se po1avi prozor upisu1emo ime datoteke 8iramo opci1u -K
0+1+ S!A8AVAN)E !$ST$)EĆE AT$TE%E z ile meni1a 8iramo komandu Save.?a ova1 na;in spaavamo posto1eću daotteku pod imenom pod ko1im već e6zistira. z ile meni1a iza8eremo komandu Save asEna ekranu se po1avl1u1e Save as di1alo6 prozor2 • •
upisu1emo ime pod ko1im spaavamo datoteku 8iramo opci1u -K
-vo spaavan1e koristimo kada 5elimo sa;uvati modificiranu verzi1u datoteke 8ez 6u8l1en1a ori6inalne verzi1e datoteke.
0+4+ 8TA"!AN)E AT$TE%E
15
0%?T komandu iz ile meni1a koristimo za tampu di1ela ili ci1ele tekuće datoteke.-tvorimo datoteku ko1u 5elimo tampati.Ako 1e potre8no tampati samo dio datoteke2ozna;imo ta1 dio teksta koristeći strelice i tipku SHT.z ile meeni1a 8iramo 0rint komadnu.?a ekranu će nam se po1aviti 0rint di1alo6 prozor.0oto 5elimo tampati samo ozna;eni dio teksta28iramo opci1u SFFCTFD TFOT -?N.+ protivnom2ako se tampa ci1eli tkst2ostavl1amo aktivnom inic1alnu opci1u C-M0FTF D-C+MF?T.
0+5+S!ISA% $SN$VNIH %$"ANI "S $S,a
,F% TMF DATF CS D% Tree TN0F MF DAT. FDT MF DAT %F? MF DAT MF DAT " C-0N Z,-%9TF -D%FD9TF DF MF DAT. +?DFFTF MD MF D%FKT-%
Da1e verzi1u operativno6 sist. Tekuće vri1eme Tekući datum 7risan1e sadr5a1a ekrana 7risan1e sadr5a1a direktori1a Grafi;ki prikaz strukture diska 0rikaz sadr5a1a tekstualne dat. ?a ekranu 0oziv editora teksta 0rom1ena imena datoteke Kopiran1e sadr5a1a datoteke 7risan1e sadr5a1a datoteke ,raćan1e o8risanih datoteka Kreiran1e direktori1a Kretan1e kroz strukturu sta8la diska 7risan1e sadr5a1nih direktori1a -pis po1edinih komandi Komanda za formiran1e diska
1+ ZA%3)UA%
7ez sistemsko6 softvera2rad ra;unara 6otovo pa i ni1e mo6uć2ko1em 1e nam1ena da omo6ući ra;unaru samo pokretan1e i izvravan1e osnovnih funkci1a. Sistemski softver 1e zadu5an za upravl1an1e po1edina;nim hardverskim di1elovima. Sistemski softver izvrava zadatke kao to 16
1e pri1enos podataka sa memori1e na disk2 ispisivan1a teksta na ekranu i tako dal1e. Sasto1i se iz nekoliko kate6ori1a2 to su -perativni sistem ;i1e 1e 1ez6ro kernel2firmIare ko1i predstavl1a ;ip ko1i se nalazi u %-Mu2Dra1veri2Asem8leri2kompa1leri itd. -n upravl1a hardIareom2 a i usko 1e povezan sa Aplikativnim softIareom ko1i predstavl1a razli;ite aplikaci1e i pro6rame ko1i funkcioniu na operativnom sistemu. Dra1veri su vrlo 8itni pro6rami ko1i slu5e 6eneralno za upravl1an1e hardIareskim komponentama ra;unara. +tilities su pomoćni pro6rami na ra;unaru ko1i slu5e za pomoć te zatitu korisnika i n1e6ovo6 ra;unara. ?eosporno 1e da 1e ra;unarstvo i informatika u stalnom napretku2te se sve vie tehnolo6i1a po Mooreu sman1u1e26d1e sada imamo i smartphone na ko1ima 1e implementiran sistemski softIare. Smartphoni 8ro1e mili1arde korisnika2 a operativni sistem Android zasniva se na ra;unarskom kernelu inuPa. 0roizvo3a;i operativnih sistema sada uporedu razvi1a1u sistemske softvere i za ra;unare2ali i za smartphone2ta8lete itd. Tre8a zakl1u;iti da sistemski softver zavisi i od hardIaresko6 di1ela2tako da se ne mo5e na zastar1eo ra;unar instalirati novi1i operativni sistem itd2 te u sutini Sistemski softver predstavl1a mozak 1er on uspostavl1a na1u5u vezu izme3u korisnika i ra;unara.
3ITERATURA
17
