Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
1.
Oni koji su ga licno poznavali kazu da je covek. Slava koja traje za njim i klasican duh k njegovi filmovi napravili su od imena Sergeja sino si noni nim m za ono on o sto st o je u film fi lmuu film fi lmsk sko. o. Ne Neki ki soni, son i, melije mel ijesi si i grifit gri fitii petlja pet ljali li su nesto nes to pre neg pojavio, pojav io, kinematog kine matografir rafirali, ali, nabadali, naba dali, kao slepa filmsk fil mskee umetno ume tnosti sti proiz pr oizvo vodec decii zive ziv e fotogr fot ografi afije. je. kreator i zakonodavac, proklamovao svojim d ranje novog sveta. Njeg Nj egov ovoo shva sh vata tanj njee film fi lmsk skee mont mo ntaz azee cini ci ni polovi pol ovine ne filmsko film skogg svet s vetaa — prvim prv im imen i menom om films f ilms A sta st a je sa d rugo ru gom m polo po lovi vino nom m film fi lmss kog ko g s Za Svet Sv etsk skuu izlo iz lozb zbuu 1958 19 58.. u Bris Br islu lu orga or gani ni trazili od najstrucnijih filmskih ljudi iz pedeset odgovore koji je najbolji film svih vremena. M medu ostalima i jugoslovenski predstavnici, z koja je iskrsla: O k l o p n j a c a P ot em k i n za z l a t o m ? Ajze Aj zens nsta tajn jn Hi Capl Ca plin in?? Ajzens Ajz enstaj tajnn je velema vel emajst jstor or filmsk fil mskee forme, for me, efekta — Caplin, cinilo se, filozof, humanista covek. AH prisetimo se malo bolje njihovih fi bismo smeli odreci Caplinu ono sto smo navel staj st ajno novu vu vrli vr linu nu — stva st vara rala lack ckuu vest ve stin inu, u, dina di na Hi Ajze A jzenst nstajn ajnuu odre o dreci ci humani hum anizam zam,, filo f ilozof zofiju iju,, lju l ju Postoji Post oji jedna jedn a njihova njiho va zajednick zaje dnickaa fotografij fotog rafij koja daje odgovor na ovo pitanje. U gostima kod Caplina, na teniskom igrali njih dvojica pred foto-aparatom sa reketima u AH — — ne drze ih kao teniseri. Drze Dr ze ih — kao balalajke. Ajze Aj zens nsta tajn jn je sust su stin inuu stva st vara ranj njaa film fi lmaa vide vi de dva parceta filma, u montazi dve slike, iz c spec sp ecifi ificn cnom om suda su daru ru Sign dvej dv eju jevote dini nica pojm po jmov ova, a, uputojedi on ca, this,title
Useful
Not useful
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
10
of 144
DUŠAN MAKAVEJEV
staje sta je nešto neš to novo, nov o, tre e. To »tre e«, objasnio je Ajzenštajn, to je film. Zajedni ki ki fotos Ajzenštajna i aplina aplina otkriva nam specifi an a n odnos prema predmetu karakteristi an a n za aplina, koji odgovara Ajzenštajnovim zahtevima o sudaru aplina, dve slike koji stvara novi smisao. »Sudar dve slike« zbio se u tr enut en utku ku kada ka da su gl um ci, ci , sv esno es no m za buno bu no m, po eli e li da sviraju na predmetu iji iji je zadatak da odbacuje loptice. Po ja vi li su se , u n o š e n j e m od no sa , u je dn om je di nom snimku — dva, i reket i balalajka. Proces filmske montaže mole se, dakle, obaviti i bez makaza i acetona. Tek nedavno autori »novog talasa«, šabrol, Godar i ostali, nau ili ili su nas da postoji i »montaža unutar kadra« i razni drugi filmski fenomeni koje kao da su tek oni pro naš li te su pos tal i nov zak on. Danas nas Antonioni uzbu uje uje slikama tako vesto ispra žnjeni žnj enim m da ne zna e ništa drugo do same slike, pa time, valjda, izražavaju ne zbivanje nego »stanje«. Njegovo delo kao da se otima klasi nim n im principima filmske montaže. U samom inu f i l m s k o g g l e d a n j a , me utim, utim, sadr žan je proces sudaranja dve slike! Ne sumnjam da bi malom broju italaca italaca bilo zanimljivo dokazivanje da se klasi an an pri nci p ajz enštaj enš taj novske nov ske fil mske msk e montaž mon taž e zadrža zad ržaoo neo krnjen kod Antonionija u odnosu (sudaru) izme u slike sveta koju gledamo i slike koju u tom svetu vidimo, dakle u ra zlomku zlom ku gleda g ledati-v ti-videt idet i! Rekl Re klii smo sm o ve da je Ajzenštajnovo ime sinonim za sve što je u fi lmu lm u fi lmsk lm sko. o. aplina a plina i nekoliko modernih film sk ih im ena en a pome po me nu li sm o da bism bi sm o po kaza ka zali li da nj ih ove ov e osobenosti ne proisti u iz napuštanja Ajzenštajnovog shvatanja filma, ve , napro na pro ti v, iz kont ko ntakt akt a na dublj du blj em planu pl anu . Kol iko ik o god da njego nj ego vo delo de lo izazi iz azi va strah st rah opo štov št ovanj anj e, ono se i opire miru muzejskih vitrina i sudbini etiketiranih eksponata i svrstava uvek ponovo u dela današnje avan garde, gard e, koje k oje odoleva odol eva prove ravanju ravan ju i podsti po dsti e na stvarala ki ki dijalog. 2.
Iza Sergeja Serg eja Ajzenštaj Ajze nštaj na ostalo osta lo je sedam završenih završ enih filmova i dve objavljene knjige eseja o filmu. Da o nj egov eg ovom om živo ži votu tu i radu ra du ne znam zn amoo ni šta št a drug dr ugoo
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
AJZENŠTAJN
se ve pri prvom pokušaju zaklju ivanja ivanja na osn sedam filmova pred obavezom da tuma imo imo jed izlomljenu razvojnu liniju.
ŠTRAJK, nemi, crno-beli, 1924. g. OKLOPNJA A POTEMKIN, nemi, crno-beli kadrom u boji, 1925. g. OKTOBAR, nemi, crno-beli, 1928. g. STARO I NOVO, nemi, crno-beli sa nekoliko u boji, 1929. g. ALEKSANDAR ALEKSAN DAR NEVSKI, N EVSKI, zvu ni, ni, crno-beli, 193 IVAN GROZ NI I DEO, zvu ni, ni, crno-beli, 1945 IVAN GROZNI GROZ NI II DEO, DEO , zvu ni, ni, crno-beli s finalom u boji, prvi put javno prikazan devet autorove smrti, 1957. g.
Nekim^ nevidljivim nevidlj ivim rafalom prese eno eno je to stv po sred ini , pa je zatim zat im vaskrsl vas krsl o u sasv im Aj ze nš ta jn Iv an a Gr oz no g ni je vi še on aj stvarno stv arno sti i revolu rev olucij cij e kakav kak av je bio u svoj im vima, nego mese ar ar iji i ji je svet sav od neobi sna nato pljenog plj enog sve anoš anoš u i stravom. Ekspl Ek spl odi ra, na sam om kra ju, ju , taj ta j san u zarno odabranih boja: crvena, crna, zlatna! Posled šta jnovo jn ovo del o zav rša va se ludom lu dom , obe sno m igr ljudi u ast a st cara koji je pobedio sve svoje nepr U životu — posle primanja Staljinove Stalji nove nagrade toga filma, laureat Ajzenštajn veselo je igrao n prire enom enom u njegovu ast, ast, dok nije pao, pokoše napadom, da se više i ne digne — pao u sopst Crveno, zlatno, crno. Pr va etiri e tiri filma na inio i nio je gotovo u jedno u razmaku od pet godina (1924 — 1929), 1929), sva crvenu temu: klasna borba. Borba ugnjetenih prav du, slobod slo bodu, u, za samosve sam osve st, samoup sam oupravu ravu . U Š t r a j k u i O k l o p n j a i P o t e m k i n njeni radnici i pobunjeni mornari jurišaju na po nosno oficire. U Sign O k tup o bto r uvote ve v e on organizovana this title revolucija, al kao masa, juriša na Zimski dvorac. US tUseful a r o m inovom noNot vomuseful bije se bitka bitka sa neprijateljima: zaostaloš u, primitivizmom i nepo Jasno se ocrtava o crtava individualn i ndividualnii heroj nosilac te borbe
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
10
of 144
DUŠAN MAKAVEJEV
staje sta je nešto neš to novo, nov o, tre e. To »tre e«, objasnio je Ajzenštajn, to je film. Zajedni ki ki fotos Ajzenštajna i aplina aplina otkriva nam specifi an a n odnos prema predmetu karakteristi an a n za aplina, koji odgovara Ajzenštajnovim zahtevima o sudaru aplina, dve slike koji stvara novi smisao. »Sudar dve slike« zbio se u tr enut en utku ku kada ka da su gl um ci, ci , sv esno es no m za buno bu no m, po eli e li da sviraju na predmetu iji iji je zadatak da odbacuje loptice. Po ja vi li su se , u n o š e n j e m od no sa , u je dn om je di nom snimku — dva, i reket i balalajka. Proces filmske montaže mole se, dakle, obaviti i bez makaza i acetona. Tek nedavno autori »novog talasa«, šabrol, Godar i ostali, nau ili ili su nas da postoji i »montaža unutar kadra« i razni drugi filmski fenomeni koje kao da su tek oni pro naš li te su pos tal i nov zak on. Danas nas Antonioni uzbu uje uje slikama tako vesto ispra žnjeni žnj enim m da ne zna e ništa drugo do same slike, pa time, valjda, izražavaju ne zbivanje nego »stanje«. Njegovo delo kao da se otima klasi nim n im principima filmske montaže. U samom inu f i l m s k o g g l e d a n j a , me utim, utim, sadr žan je proces sudaranja dve slike! Ne sumnjam da bi malom broju italaca italaca bilo zanimljivo dokazivanje da se klasi an an pri nci p ajz enštaj enš taj novske nov ske fil mske msk e montaž mon taž e zadrža zad ržaoo neo krnjen kod Antonionija u odnosu (sudaru) izme u slike sveta koju gledamo i slike koju u tom svetu vidimo, dakle u ra zlomku zlom ku gleda g ledati-v ti-videt idet i! Rekl Re klii smo sm o ve da je Ajzenštajnovo ime sinonim za sve što je u fi lmu lm u fi lmsk lm sko. o. aplina a plina i nekoliko modernih film sk ih im ena en a pome po me nu li sm o da bism bi sm o po kaza ka zali li da nj ih ove ov e osobenosti ne proisti u iz napuštanja Ajzenštajnovog shvatanja filma, ve , napro na pro ti v, iz kont ko ntakt akt a na dublj du blj em planu pl anu . Kol iko ik o god da njego nj ego vo delo de lo izazi iz azi va strah st rah opo štov št ovanj anj e, ono se i opire miru muzejskih vitrina i sudbini etiketiranih eksponata i svrstava uvek ponovo u dela današnje avan garde, gard e, koje k oje odoleva odol eva prove ravanju ravan ju i podsti po dsti e na stvarala ki ki dijalog. 2.
Iza Sergeja Serg eja Ajzenštaj Ajze nštaj na ostalo osta lo je sedam završenih završ enih filmova i dve objavljene knjige eseja o filmu. Da o nj egov eg ovom om živo ži votu tu i radu ra du ne znam zn amoo ni šta št a drug dr ugoo
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
AJZENŠTAJN
se ve pri prvom pokušaju zaklju ivanja ivanja na osn sedam filmova pred obavezom da tuma imo imo jed izlomljenu razvojnu liniju.
ŠTRAJK, nemi, crno-beli, 1924. g. OKLOPNJA A POTEMKIN, nemi, crno-beli kadrom u boji, 1925. g. OKTOBAR, nemi, crno-beli, 1928. g. STARO I NOVO, nemi, crno-beli sa nekoliko u boji, 1929. g. ALEKSANDAR ALEKSAN DAR NEVSKI, N EVSKI, zvu ni, ni, crno-beli, 193 IVAN GROZ NI I DEO, zvu ni, ni, crno-beli, 1945 IVAN GROZNI GROZ NI II DEO, DEO , zvu ni, ni, crno-beli s finalom u boji, prvi put javno prikazan devet autorove smrti, 1957. g.
Nekim^ nevidljivim nevidlj ivim rafalom prese eno eno je to stv po sred ini , pa je zatim zat im vaskrsl vas krsl o u sasv im Aj ze nš ta jn Iv an a Gr oz no g ni je vi še on aj stvarno stv arno sti i revolu rev olucij cij e kakav kak av je bio u svoj im vima, nego mese ar ar iji i ji je svet sav od neobi sna nato pljenog plj enog sve anoš anoš u i stravom. Ekspl Ek spl odi ra, na sam om kra ju, ju , taj ta j san u zarno odabranih boja: crvena, crna, zlatna! Posled šta jnovo jn ovo del o zav rša va se ludom lu dom , obe sno m igr ljudi u ast a st cara koji je pobedio sve svoje nepr U životu — posle primanja Staljinove Stalji nove nagrade toga filma, laureat Ajzenštajn veselo je igrao n prire enom enom u njegovu ast, ast, dok nije pao, pokoše napadom, da se više i ne digne — pao u sopst Crveno, zlatno, crno. Pr va etiri e tiri filma na inio i nio je gotovo u jedno u razmaku od pet godina (1924 — 1929), 1929), sva crvenu temu: klasna borba. Borba ugnjetenih prav du, slobod slo bodu, u, za samosve sam osve st, samoup sam oupravu ravu . U Š t r a j k u i O k l o p n j a i P o t e m k i n njeni radnici i pobunjeni mornari jurišaju na po nosno oficire. U Sign O k tup o bto r uvote ve v e on organizovana this title revolucija, al kao masa, juriša na Zimski dvorac. US tUseful a r o m inovom noNot vomuseful bije se bitka bitka sa neprijateljima: zaostaloš u, primitivizmom i nepo Jasno se ocrtava o crtava individualn i ndividualnii heroj nosilac te borbe
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
12
Gary Rydstrom
1
of 144
DUŠAN MAKAVEJEV
do revolucije nepismena seljanka, skoro životinja, koja u toku izgradnje postaje aktivista i kvalifikovani radnik. Masa — kolektivni junak Ajzenštajnovih revolucionarnih filmova — nije bezglava hiljaduruka i hiljadunoga gomila. mila. Ona ima ima svoje svoje vrlo vrlo izrazit izrazitoo l i c e : radni radni ko, ko, selja ko, ko, mornarsko. A i neprijateljska gomila ima svoje lice: oficirsko, damsko, inteligentsko, kula ko. ko. Mase koje se sukobljavaju nisu, dakle, kao što se docnije pripisivalo Aj zenš tajnu, taj nu, neod re ene ene i bezli ne — ne — naprotiv. naprotiv. Sva etiri etiri filma prepuna su slika opojne likovnosti, ali montažni ritam, gra en en dosledno na sukobu, ne dozvoljava oku da pase u esteti koj koj narkozi: montaža je razara da bi gled gl edao aoca ca uv ukla uk la u lj udsku ud sku dram dr amu, u, da bi je proi pr oizv zvel elaa u njemu. Gledalac, bio on pristalica autorovih revolucionarnih ideja ili ne, nesvesno biva, logikom radnje, uvu en en u uzbu enje enje istorijskih zbivanja i primoran na aktivnost i opredeljivanje, i to ne bilo kakvo. (Vidi šta kaže Bela Balaš u »Filmskoj kulturi« o tome kako je Oklopnja a P ootem ki n uspel uspelaa u burž buržoa oask skom om svet svetuu ne z b o g svog svog rev revoolucionarnog sadržaja ve uprkos njemu, zahvaljuju i e s t e t s k o j s n a z i k o j a je p r o b i l a i d e o l o š k e b a r i j e r e s v e s t i !) !) Agi t-pla t- pla kat ski ton koj im su ra eni e ni ovi filmovi nimalo ih ne degradira. U istoj istoj dokumentaristi dokumentaristi koj koj fakturi snimljeni, gotovo muzi ki ki organizovani, ovi filmovi su nabijeni patetiko pate tikom m življenj živl jenjaa istorijs isto rijskog kog trenutka tren utka onih koji su »ništ a« a »bi e sve« na samom prelazu iz ništavila u postojanje, h predistorije u istoriju ljudskog društva. Sekvence ovih filmova, filmova , jedna za drugom, uzbu uju uju mogunoš u akcije preure enja enja sveta iz poretka koji vlada ljudima u poredak samih sam ih tih ljudi. lju di. Ve smo pisali, na drugom mestu (Delo, 8-9/57, Rit am am i i d e j a u A j ze ze nš nš t a j n o v i m s e k ve ve nc nc am am a) a) , o dve dve sekvenc sekvencee najbolje najboljegg Ajzenš Ajzenštajno tajnovog vog filma S t a r o i n o v o : s e k v e n c i m o l e p s t v i j a za za k i š u i se se p a r a t o r a. Sekvenc Sekvencaa litije litije koja puzi puzi i kora kora a prašnjavim seo ski m put em, vuk ui po žezi i suncu ripide i verska znamenja, mole i boga za kišu, završava se prolaskom slu ajnog a jnog oblaka — bog izneverava ljudi ostaju poniženi u prašini. Pravoslavnu ekstazu molepstvija bogu, koju je izgradio divljim ritmom montaže, Ajzenštajn ne završava nego je prekida ustupaju i mesto sceni u kojoj agitatori — se prikazuju nepoverljivim nepoverlji vim seljacima seljacim a ameri ku ku mašinu — se e parator para tor za m asla c. Kada na k raju scene, scen e, posl e du gog iš e-
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
AJZENSTAJN
kivan ja, mašina proradi, brižnu vodoskoci po nu nu da prskaju lice radosne Marfe Lapkine bradurine nepoverljivih seljaka, po licima titraju neke vode. vode. Tako Tako je dao dao k i š u ljudima, ljudima, koji nisu dobili pomou sujevernog rituala. Izazvavši p sekvencom že i želju za kišom, da je nesvesno ra dovolji scenom u kojoj trijumfuje separator, A ideju: ne veruj popu i bogu, veruj mašini i zadruz va angažujui duboke, nesvesne slojeve gledao Po sl e zeva ze va od de set se t godi go di na, na , posl po sl e najb na jb ol i novo, pojavljuje se najgori Ajzenštajnov f zv u n i , A l e k s a n d a r Ne Ne v s k i . Ajzenštaj Ajze nštaj nov filmski fil mski genije geni je osea se u ovom zraci sunca u razmrskanom razmrska nom ogledalu: ogledal u: u slu ajnim ajnim ima. N ev s k i je istori istorijsk jskaa polubajk polubajkaa iz ima. U filmu se oseaju kulise i karton, u daljini se v tani horizonti, a po junacima sa zalepljenim b bradama pada sneg od gipsa i krede! Film — cve a, sa mestimi nim nim lepotama kao što su udes udes rani tevtonski vitezovi, ija i ja se lica ne vide od kalpaka grotesknog kroja. Kao da je upavi upavi gen Ajnšt ajn napustio napu stio svoju svoj u velemaši vele mašinu nu me2 , pa lopaticom u ruci po eo eo da zida kule u pesku. Dv a dela de la Ivan Iv anaa Grozn Gr ozn og, og , sedam se dam god in a da su ponovno progledavanje preminulog geni dalje, mrtav, sablasno stvara. Ceo ovaj film rask stim a, u prost rano m dekoru deko ru Ivanovi Ivan ovihh dvora, dvor a, kamenim svodovima a malenim vratima, u koji izgleda kao miš koji viri iz rupe, pun je karakte kreu kao pod vodom — usporeno i bez re i. Sve j straha str aha,, sumnje sum nje i nep overen ove ren ja. eka eka se nož u le imaju o i ogromnih svetaca, tamni uglovi dvora škuju svaki razgovor. Bije se bitka za vlast, grozn monolitnu, za svemonu rusk ruskuu držav državu. u. Bitk Bitkaa se se bi kom, za v e r o m i p o l i t i k i m u b i s t v i Ivan je grozan iz nužde — iz njega dejstvuje isto perativ perat iv da se likvidi likv idiraju raju svi unutrašnj unutr ašnjii nepri jate sa bol ostvari jedinstveno carstvo; Grozni Ivan upike, to,vote onjethis svoj e Sign prot ivnike ivn on truje tru pridruž prititle druž uju i patnji ž duhovni bol. Not useful Useful Pred kraj eksplodi eksp lodi ra kolo r nimalo nim alo vese pom aman am an:: crni cr ni isp unje un jeni ni labud la bud ovi, ov i, crven cr ven i zi i zlatne odežde velikodostojnika, te boje seku jed i ne daju jedna drugoj da dišu! Zatim u prohladn
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
14 DUŠAN MAKAVEJEV
beloj, dvorani crkve Grozni sebi namenjeno ubistvo tako 1910. Porodici se priklju uje otac, i sad žive utroje dobro izrefira, da majka-zaverenik ubija ro enog sina i još do dana kad otac i sin zati u potpuno ispražnjen s se zakratko veseli pred nama dok ne shva ti šta je u i nila. Majka je rasprodala sve stvari iz ku e i otišla u P Da Ivan na kraju filma ponovo dobije rumeno lice i zlatni Nedeljama otac i sin žive u potpuno pustom stanu oreol sveca i zagrmi šovinisti ki, ali i tragi no-monumen Mihai l Ajzenštaj n nema novc a da kupi nove stvari. talno, kako su sad na redu spoljni neprijatelji. kad, no u, otac svira na pijaninu, koji je slu a jno o Slika je u ova dva filma ponovo onako opojna svojom i i ji zvu i odjekuju u praznom stanu. dubokom plasti noš u kao što je i u ranim Ajzenštajnovim 1914. Šesnaestogodišnji Sergej postaje student gr filmovima, ali ovaj put u službi sasvim druga ijeg raspolovinarstva. Odsek arhitekture predstavlja kompromis izm ženja. Bespomo ni pred tiranijom i zlom, ovi filmovi somo eve želje da mu sin bude gra e vinac kao što je nambulno u e kako treba živeti na dvoru u vremenu hipnoi sinovlje želje da studira slikarstvo. Ni prvi ni posle tisanom nadljudskom idejom države. Za razliku od Alekkompromis u životu. san dra N ev s ko g, koj i osi m muz ike Pro kof jev a i neš to Feb rua r 1911. Besni rat. De vetna estog odišn malo dobro smišljenih i komponovanih slika nema ak dent odlazi na premijeru Ljermontovljeve Mas k ni dvodimenzionalnih veza, Grozni I i II je ponovo film u režiji Majerholda. Zatvoreno pozorište skre e mla sa mn og im sloj ev im a, ka o št o su P o t em ki n i S t a r o pažnju na revoluc iju koja je izbi la toga dana. Mlad You're Reading a Preview i novo, sa slojevima manifestnim i latentnim, u kojima zatim sve manje neangažovani svedok burnih revoluc se kre tan je ne vrši uve k parale lno : litera rni niv o i niv o nih dana. Istog dana kada mu otac emigrira u Nema slike (podložni analizi sadržaja) ne poklapaju se uvek sa full access with Unlock a free trial. stupa sa kolega ma sa godine u odr stud ent Sergej nesvesnim, latentnim tokovima filma (podložnim psihoanaarmiju radnika i seljaka. liti koj ili sociološkoj analizi). Dve godine vojevanja. Na frontu kod Minska od štaba, ranijeg profesora japanskog jezika, crvenoarm Download With Free Trial Ajzenštajn u i japanski i po inje da ulazi u tajnu kin 3. ideograma. S r e d i n a 1920. Iz Crvene armije demobi Deo podataka koji nam nedostaje pruži e nam kratki studenti i šalju na univerzitet. Sergej Ajzenštajn dola Životopis Sergeja Mihajlovi a. Mosk vu da studi ra — japanski. Sergej Mihajlovi Ajzenštajn, proslavljeni tvorac U Moskvi je zima i glad. Hleb dobijaju samo oni fi lm a Ok lop nj a a Potemkin, najrevolucionarrade. Ajzenštajn nalazi posao kao slikar dekora u te nijeg filma svih vremena, nosilac ordena Lenjina, Proletkulta. Gladni i promrzli reditelji i glumci ugledni profesor filmske režije, nosilac po asnog dokumetnost koja treba da izrazi duh revolucije ne samo r torata umetnosti koji mu je dodelila Akademija nauka nego i oblikom. SSSR-a, jedan od najumnijih, najduhovitijih i najta Kao sc en ogra f u koma du Meks ik anac , dr lentovanijih ljudi svoga društva i svoga vremena. adaptaciji Londonove pripovetke o mladi u koji se p Živeo pedeset godina. Od 1898. do 1948. sionalno boksuje da bi pribavio sredstva za revoluciju U kui u kojoj je odrastao Ajzenštajn govorilo se ne predlaže da se boks-me , koji je centralni doga a j dr to vote onpublici this title ma k i, francuski i engleski. De a k je rastao uz dadilju ne dešavaSign van up scene dok se prikazuju samo r koja mu je pri ala udesne narodne pri e, u ila ga da se cije navija a.Useful On predlaže da ri n g p o s t a v i Notseuseful moli pred ikonom i kandilom i govorila mu o životima d i n u a u d i t o ri j uma i da se u o k v i r sve tac a, njihov im viz ija ma i o u dima koja su izvodili. m a d a o d r ž i p r a v i b o k s - m e . P o s l e m a l i h p 1905. Madam Julija Ajzenštajn napušta muža i sa sed govora sa jednim uniformisanim licem — pozorišnim mogodišnjim Serjožom, koga mnogo voli i pazi, odlazi u trogascem, koji službeno zabranjuje da ring bude u sr
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
16
Gary Rydstrom
1
DUŠAN MAKAVEJEV
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
AJZENŠTAJN
mu ne scene i suze on je uvek ponovo vra a u L Me ksikanca publ ika im a pril ike da navija , gl eda ozno(ovo e potrajati više od 20 godina). jena tela, sluša udarce kožnih rukavica i sudijski gong. Na Jedino mes to na kome se eksperime nti sal scenu je uleteo odlomak živo ta. U službu umetnos ti. Da bile su Centralne filmske novosti. Ure i vao ih pom ogne razvijanje i saopštavanje ide je. po imenu Dziga Vertov, tvorac teorije »Filmsko U oronulu zgradu teatra, kao voda u brod koji tone, matelji njegovog žurnala po imenu »Kino-istina« pro dire život sa svih stran a: aktuelne parole, dokumenti na fabri ke dimnjake, vozili su se na blatobran sa ulice, dnevni šlageri. Za Ple tnjovljev komad Amb is mobila, snimali sa krovova tramvaja. Ajzenšt ajn smišlj a pokretan dekor koji bi nosili glumci na Kada se u studiju Goskino pojavio neobi rolšuama. nakostrešene kose, veseo, srda a n i pun neobi Za tradicionaliste i staro »pozorište mrtvih« mladi avan sa sce narijem za film Š t r a j k , dodelili su gardisti nemaju nim alo pošte. Starovremski, carskovrem jedno g o d Ver tovljevih »fi lmski h o i ju«. ski Stanislavski je u zapeku. Ko bi sanjao da e se vratiti U filmu štrajk, koji nije li i o ni na jeda njegovih petsto godina! Tairovljevu postavu Fe d r e pavi e ni, nema ni kulisa ni maski. Nebrojeni pros rodiraju ekscentri n om burleskom Fe t ra — Fenom evaju po rupama kao pacovi, policija šmrkovima nalna t r a g e d i j a . Umesto muzike nastupa orkestar štrajka e, mesari kolju stoku, po stepenicama i koji pravi galamu, u komadu nastupa i »mašinski banajamnih kuerina jašu žandarmi na konjima. let« itd. u film. Proletkultov teatar, zasi Ajzenštajn plani ra osniv anje Akrobatskog teatra. To bi Reading aeksplodirao You're Preview pret vara se na filmu u jednost avno i snaž no bila neka vrsta marksisti k i koncipiranog cirkusa. kazivanje dramati nih zbivanja. U Ajzenštajnov Mart 1923. U Areni proletkulta održava se premijera je postojala re »montaža«. Unlock trial. »montaže atrakcija«: Kola mudrosti — dvoja lu-full access withveafree Da li je kona no postalo jasno šta je za nje d o s t i od Ostrovskog. Reditelj Ajzenštajn maštovito je »japanski«? Hteo je da nau i vizuelno izražavanje pretvorio Ostrovskog u cirkus, varijete i komediju del'arte. mova, japanski je bila re -šifra za onda još n Jedan od karaktera, koga igra Grigorije Aleksandrov Download (docniji With Free Trial umetnost — film. Posle prvih uspelih re enica po a ut or f il mo va P a s t i r K os tj a, V ol ga V ol ga , C i r k u s stvara svoj jezik, brzo, strastveno, uspešno. Š i P r o l e e) ulazi na scenu ekvilibriraju i na žici razape ži vljava veliki uspeh u Parizu i u Nema k oj... toj iznad gledališta, glumci vrše salta i dube na glavi, u 1925. U ast dvadesete godišnjice revolucije komadu se prikazuje i desetminutni film D e t e k t i v s k i stv ara film O k l o p n j a a Potemkin. Isti d n e v n i k G lu mo va i od rža va itava pravoslavna re Aleksandr ov koji je u Ost rov skom ulazio »e ligiozna procesija, ali u službi antireligiozne propagande, na scenu po žici razapetoj preko gledališta, sad pa uz krstove i ripide u enici povorke nose i transparente sti ki snažno« ska e sa visokih jarbola igraju sa Mark sovim recima »religija je opijum za nar od«. e ne u more. 1924. Ajzenštajn rešava da Tre akovljevu dramu Gas J u l i 1926. Dag las Ferbanks i Meri Pik mask e postavi autenti n o, gde se ona po naznakama po se te Mo sk vi , no se fi lm Ok lo pn j a a P o t pi sca stvarno i doga a — u fabrici gasa! Na licu mesta, u SAD. Premijerom u Njujorku otpo i nje svet u moskovskoj plinari, predstava prolazi neslavno. Umetnost ovog filma. Zatim Nema ka, Francuska, Englesk koja je izišla u susret stvarnosti raspala se pred njom u sobi štaj n ima 28 godina i on živithis i dalje u jednoj paramp ar ad. »Ko ije su se raspale i ko ijaš je uleteo u Sign up to vote title kom stanu. Priprema grandiozni film o Kini u tri film« , k aže za sebe na jednom mes tu Ajz enštaj n. nove prekida Kaj Šekov pu i promena U me uvremenu vratila se iz inostranstva Julija AjzenUseful ang Not useful kineskih odnosa. Priprema novog filma o genera šta jn u nam eri da živ i sa sinom. Ajz enštaj n joj nal azi stan Part ije na selu prekida odgo vora n zadatak — u Lenjingradu i izdržava je tamo, samo da ne bi došla u za desetu go dišnjicu Okto bra. Moskvu. Ona ipak uporno dol azi, zaht eva od nje ga da se
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
18
Gary Rydstrom
1
DUŠAN MAKAVEJEV
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
AJZENŠTAJN
Ajzenštajn stvara O k t o b a r — mamutski film o »de Ajzenšt ajn odmah po inje da priprema grandi set dana koji su uzd rmali svet«. U njegovo m jurišu na o Meksiku u pet delova, sa prologom i epilogom; film o ljudima, zem lji, živ otu , ljuba vi i smr ti zimski dvorac, rekon struisanom ta film , polup ano je više siku je sve »manjana« — sutra, i snimanje je prozora nego što ih je str adalo u p ravom jurišu. oteže. Ostali su na snimanju godinu i po dana i O k t o b a r 1927. Na sve anoj akademiji povodom dedvaput više nego što je ugovoreno — 53.000 dolara setgodišnjice revolucije delegati gledaju — Pudovkinov film vaju se sukobi sa misterom Hanterom Kimbrou Kr aj Sa nkt P e t e r b u r g a . A št a je sa O k t o b r o m? klerovim šurakom, koji je elu stvar kontrolisao U poslednjem trenutku reditelj filma dobio je nalog da iz sijske stra ne, a ina e bio zadrt katolik i puritana filma izreže jednu li nost iju je ulogu u danima revolucije stalno zgražao nad ponašanjem tih komunista trebalo pokriti kapom nevidimkom. Nekoliko meseci AjzenSinkler nare u je ekipi da se smesta vrati u Njujo štajn disciplinovano se e film i marta 1928. pojavljuje se . Tako po i nje poznata afera u kojoj e se s O k t o b a r nekoliko stotina metara krai, bez Lava veliki novac koji je utrošen, me utim: 50.000 dola Trockog. je idu e godine samo jedna sekvenca holivudsk Kra j 19 29v . Pre mi jer a naj le pše g Ajz en št aj nov og »Viva Vila!« snimljena na istom mestu gde je fil ma S t a c I novo, filma o politici Partije na selu. Ajzenštajn. Ajzenštajnova ekipa radila je, dakle To je najskladnije njegovo delo, u kome rad na pojedina produ žavanja, des et put a jeftini je od ameri nim slikama i unutarnjoj izgradnji ritma pojedinih sekda! Sinkler obe ava zbunjenom Ajzenštajnu da venci dobija dalju nadgradnju odnosima koji nastajuYou're izme u Reading a za Preview njim poslati u Moskvu sav mate rijal za monta scena. Po sopstvenim izjavama, Ajzenštajn je pri montaži štajn polazi za SSSR, u koji stiže posle skoro izvesnih sekvenci ovog filma padao u »stvarala ku ekstazu«. stranstvovanja. trial. Još pre premij ere fi lm a Aj zenštajn polazi sa Unlock Tiseomfull access with a free To je sad zemlja pobedni k ih petoljetki i ko i Aleksandrovom na studijski boravak u inostranstvo. rane poljoprivrede. Novo društvo, koje se sve brže Berlin, Pariz, Švajcarska, London, Brisel. On je odmah jali zuje , traži sve glasnije »adekvatnu« umet nost sv ugde »kod ku e«, me u ljudima koji ga dobroDownload znaju i da slavi, da u i i da vaspitava ljude u skladu sa n With Free Trial vole njegov rad. Predavanja u kino-klubovima, na Sorboni, nim politi k im zahtevima. Ali u ovom slu razgovor sa Džojsom o eventualnom prenošenju U Us a u dne varnice: da li je iko pre i posle Ajzenšta na film, susreti sa Grirsonom, Jorisom Ivensom, poseta tako dobro i tako iskreno da stvara a da bude baš Lur du. . . Otkrivanje sveta. sa tim »zahtevima«? Pa ipak... po i nju komplika 1930. Na poziv »Paramunta« odlazi u Holivud i potpi Nude mu da radi lak u muzi ku komediju »P suj e u gov or na šest mes eci , p o 9 00 dol ara ned elj no, s t im stja«. Ajzenštajn to odbij a i taj posao uzim što e, im po ne snimanje, primati 3000 dolara nedeljno. Aleksandrov. Nek aka v r asista maj or Pis v odi pro tiv njeg a o gor enu Sinkler ne šalje materijal, nema o igledno ni kampanju. On u lecima i brošurama traži da se protera iz Nije jasno ni da li se sovj etski trgovinski pred Amerike taj komu nist i ki agent — »crveni pas Ajzenštajn«. Amer ici trude da otkupe meksikansk i materij al Posle še st m eseci ne uspelog pregovaranja oko snim anja ili ne. Ajzenštajn ose a sve veu izdvojenost i usa »Ameri ke tragedije« ( ija se filmska adaptacija mnogo Govori se da je P o t em k i n bio veliko delo »za dopala Drajzeru), Ajzenštajn ugovara sa Aptonom Sinkleme«, ali da je sada ve demodiran. .. Traži se um rom snimanje filma o Meksiku. Novembra 1930. on prihvata kojoj Sign e delovati individualni karakteri, traži se up to vote on this title da sa svojim saradnicima na ini za 25 hiljada dolara, u roku heroj... Ajzenštajn se pita zar Marfa Lapkina, j od 3 — 4 meseca, film o Meksiku po sopstvenoj zamisli. Nije S t a r o g Useful i novog, nijeNot tajuseful pozitivni heroj... predavanja iz režije na Institut u za kinemato graf tražio nikakav honorar, samo da ima šta da jede i da može laže razne filmove, ali se projekti jedan za dru da snima što ho e. Naknadno bi dobio 10% od eksploatao nerazumevanje druga Šumjackog, zaduženog za u cije filma.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
20
Gary Rydstrom
1
DUŠAN MAKAVEJEV
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
AJZENŠTAJN
(U svetlu ove izjave razmotri malo dalje šta Serg nje kinematografijom. Istovremeno sve se eš e postavlja lovi Ajzenštajn ini 18. februara 1940.) pitanje zašto Ajzenštajn ništa ne radi, zašto ne krene sa ne Januar 1935. Sovjetska kinem atografija kim filmom i njegov »nerad« tuma i se kao njegova koest godišnjicu. U vezi sa proslavom organizuje lebljivost. dnevno savetovanje filmskih stvaralaca o budu Maj 193 3. U Hol ivudu je premijera fil ma Bura nad u svetlosti prošlih uspeha i neuspeha. Ajzenštajn Mek sikom, koji je iz materijala za Que vi va, Me kljaju da predsedava konferenciji, a zatim predst s i k o ! za Sin klera izmontirao Sol Leser, reditelj filmova u etvoro asovnom govoru poimeni n o osu 0 Tarzanu. Film se naveliko reklamira i prikazuje kao radnike i deli im packe. Prvi je na redu Sergej M kompletno Ajzenštajnovo delo. Avangardisti celog sveta po Ajz enštaj n, njegovi fil movi i lanak koji je neko kre u kampanju protiv trgovine Ajzenštajnovim imenom pre toga objavio u Izv e s t i j ama. Serija gov 1 protiv komercijalnog kasapljenja filma otetog autoru. Punavlja i razra uje sugerirane im ideje, ogra uju blikuju se manifesti i leci, pred bioskopima dežuraju de zenštajn a, od njegove teorij e in telekt ualn og monstranti sa natpisima. Sa svoje strane, Sinkler u kamod Oklopnja e . Filmovi Ajzenštajnovi progl panju uvl a i razne prljave argumente protiv Ajzenštajna, zasta rel im, u njima posto ji samo mas a, a nov pominje ime Tro ckog, govori u p ola g lasa kak o mu je skom filmu potrebni su karakteri. Uzor film Staljin poslao telegram da vrati Ajzenštajna u Moskvu (taj na kom je ba š ti h da na završeni a pajev bra telegram niko Uvi nije video). Hanter Kimbrou izjavljuje You're Reading ju a Preview Ijevih. Kritike padaj u i na Aleksandrova, Pudovk da su Ajzenštajn i ostali Rusi homoseksualci, da su snimali že nk a, Er ml er a, Ku le šo va , svi kr it ik uj u sv e, parenje životinj a i crtali skaredne cr teže. a onda Ajzenštajna. Unlock full access with a freeuglavnom trial. Avg u s t 193 3. Posle nervnog slo ma Ajzenštajn odl azi I Ajzenštajn uzima re — delimi no se kaje, u sanatorijum na oporavak. objašnjava, »vrši samokritiku«. 1934. Radi kao supervizor u proizvodnji filmskih bajki F e b r u a r 1935. Odmah posle uzbudljivog za decu, na Krim u... Download With Free Trial Ajzenštajn po i nje da radi na film preispitivanja, Odbijaju mu projekat za satiri n u komediju MMM. I u g. Scenarista Ržeševski je po narudzbini Koms Traže se komedije, ali lake. Priprema sa Zarhijem kome pisao scen ario o doprinosu pionira kolektivizac diju Moskva druga, za teatar je izradio kompletnu je opisan sukob oca kul aka i sina pionira. Ku mizanscenu, scenografiju i kostime. Komad je vrlo zanimu trenutku kad otac-saboter zatekne na njivi sin ljive fabule: po liku jednog radnika na injena je skulptura ostalom decom u va žetvu od paljevine. Otac ub udarnika. Malo-pomalo mladia koji je pozirao umetniku Izgleda da je Ajzenštajn radio kao nikad, krenu po i nju da optužuju što ne li i dovoljno na »sebe«, onog vom snagom i ekipa je radila vrlo dobro, premaš seb e izlivenog u bro nzi , ideal nog . Ne mog avši da doraste kove. Me utim, krajem godine om a se steže. do svog sopstvenog lika, pod pritiskom sa svih strana da mjacki, nezadovoljan rezultatima — snimljeni bude idealan, junak komada se propije i sasvim propadne. lom, zahteva od Ajzenštajna da ponovo napiše A spomenik i dalj e stoji. U toku rada na kom adu Zarhi presnimi vei deo filma. Da borbu dobra i z umre. soci jalisti ko-realisti kim prikazom klasne Kra j 1934 . Aj ze nšt ajn javn o re ag uje na u venu borbe 1936. itavu izjavu Jozefa Gebelsa da nema koj umetnosti trebaju »naSign up to godinu vote onAjzenštajn this title prera uje film 17. mart 1937. Proizvodnja filma B j e ž cional-socijalisti ke O k l o p n j a e P ot em ki n « . Hitle stavlja se.Useful Film je bunkerisan, uskoro ga sasvim rov agitpropagandista Gebels visoko je cenio Oklop Not useful 19. marta, dva dana posle toga, po inje trodnev n j a u i stavljao je nacisti kim umetnicima u zadatak da rencija filmskih radnika povodom ovog slu Stvore delo takvog kvaliteta i takve propagandne snage. nije kritika nego pljuvanje. Govori se o forma Ajzenštajn publikuje OTVOREN O PISMO JOZEFU GEotrovu u Ajzenštajnovom delu, o politi koj nepr
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
22
Gary Rydstrom
1
DUŠAN MAKAVEJEV
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
AJZENŠTAJN
štajna zadužuju da napravi program nema lom i detaljno analizira razloge svog odvajanja od nakulturne saradnje. roda. Osuda zbog izolovanosti poga a Ajzenštajna na naj18. f e b r u a r 1940. Preko radiostanice K traumati nije mesto i rasplamsava njegovo ose anje krina svom briljantnom nema kom, Ajzenštajn s vice. On se iskreno trudi da shvati kako je došlo do tolikih Nemcima. Govori o tome da je avgu stovski spor grešaka u njegovom radu. Gledano danas, sa strane, bez rio solidnu osnovu »za poja anu kulturnu saradn emocionalnih strujanja koja su prožimala takve skupove u dva naroda«. Da li je tu emisiju slušao i Jozef Ge uzbudljivoj homogenosti misli i oseanja, teško se to može Na zapa du divlja rat. Ajzenšt ajn post avlja shvatiti: ljudi kao od plast elina. Govore kao na dugme. teatru Vagnerovu operu Va l k i r e. Ajzenštajn kriti kuju i sebe samo što ne prepri ava lanak Posl e uspe ha N ev s k o g, poverav aju mu Šumjackoga iz Pravde. i tave tu e re enice i fraze iznosi likom istorijskom filmu o Ivanu Groznom. SSS on o sebi kao svoje mišljenje. To se verovatno smatralo rat. Ajzenštajn se sa filmskim studiom evakuiše u pravilnim ponašanjem. Oko kinematografije, verova tno i u Az ij u, u Al ma Atu i ta mo snim a. njoj, ve se razvila praksa li nih progona i politi kih ubi Plani ra film u tri del a. sta va. Mahnit a j edn o n esre no vreme. Januar 1945. Premijera prvog dela I Let o 193 7. Pre mijer a op er e Okl opn ja a Pot emn o g. k i n ukrajinskog kompozitora iška. Libreto je veoma sroSaopšteno je da e posle završetka G r dan filmu, scenografija tako e, ak su i maske izra ene zenštajn snimat i Stalji novu biografiju. Ajz enš prema »tipažu« iz film a. Pa ipak, u prikazima o o peri nigde You're Reading a da Preview je snimi u tri dela: Kavkaz, Moskva se ne spo minju ni Ajzenštajn n i film. Kapa nev idimka. Na proslavi pov odom Staljinove nagrade Uskoro je Šumjacki streljan kao saboter. Docnije, posle dobio za I deo Groznog, dobija napa a freejetrial. Ajz enštajnovog uspeha sa Nevs kim, pripis iva eUnlock se Šu-full access withkoju pektor is. Mese cim a je na ivi ci života i smrti. mjackom namerno sabotiranje Ajzenštajna — iz neprijateljvaju mu da je II deo Groznog zabranjen. skih pob uda . Zva ni n a verzija posta e: da su neprijatelji 4. septembar 1946. Pojavljuje se u štam u aparatu kinematografije ometali Ajzenštajna daDownload ostvaWith Free Trial CK o stanju u filmskoj umetnosti, ko rezolucija ruje svoje zamisli. filmove V e l i k i ž i v o t od Luk ova , O b i J e s e n 1937. Ajzenštajn po inje da radi na filmu od Kozinceva i Trauberga, Admirala Nah A l e k s a n d a r N ev s k i i dob ija nove saradnike koji Pudo vkina i dru gi deo Ivan a Grozn og. To treba da mu pomognu da ide pravilnim putem. Na scenai štetni filmovi, kaže se u odluci. »Ovaj film (Dru riju sa njim radi Pavlenko, koreditelj mu je D. Vasiljev, ne e se nikad pojaviti u kinematografima, jer no kompozitor Prokofjev, a mora da uzme i profesionalne gove površne interpretaci je istorije, prezrivo glumce iz pozo riš ta. ma obavezi umetnosti da daje autenti nu i ta 23. novembar 1938. Premijera Nevs k o g i uspeh! rijske istine... « Nadmena, arogantna staljinska Staljin je, navodno, potapšao Ajzenštajna po ramenu i redocira, udara packe, šutira umetnike. Oni se kao: »Sergeje Mihajlovi u, vi ste ipak dobar boljševik«. Ajzenštajn: »Oštra i pravovremena opomena Cen Sergej Mihajlovi Ajzenštajn postaje umetni ki direkmiteta zaustavila je nas sovjetske umetnike od d tor Mosfilma, Akademija nauka SSSR-a daje mu titulu tanja u pravcu opasnog i kobnog puta koji vod doktora umetnosti. bezidejnu umetnost radi umetnosti i u stvarala Fe br ua r 19 39 . Aj ze nšta jn do bi ja or de n Le nj in a. Sign up to vote on this title daciju ... Rezolucija CK podse a nas novom sna Živi u etvorosobnom stanu i ima letnjikovac na sprat so vjet um etnosti je dno od naj a sniji sa sedam soba. Njegovi prijatelji Babelj, Majerhold i drugi ne Useful Not useful skoj dato u odlu n oj bici ideologije naše zemlje protiv pominju se više u razg ovor ima. Nest ali su kao da ih nikad ideologije buržoaskog sveta...« ltd. nije ni bilo. Piše pismo Staljinu i ovaj ga prima u Krem Avg u s t 1939. Potpisivanje sovjetsko-nema kog pakta. jav prisutn ih, Staljin je bio vrlo nakl onj Za di i da N ski iš e zava sa ekrana. Ajzen-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Search document
DUŠAN MAKAVEJEV
24
hajlovi u i obe ao mu je pomo i da, i m se oporavi od bolesti po n e rad na III delu Ivana. 10. f e b r u a r 1948. Ajzenstajn umire. 13. f e b r u a r . Spaljen je u krematorij umu. »Crveni pas Ajzenstajn ...«
Višekanlano snimanje zvuka
AJZENSTAJN
u kome je nešto »kvrcnulo«, o oveku koji se trud pra vi o vek svoga vremena i koji to u periodu N i Va l k i r a i uspeva.
5.
Da li bismo smeli rei: »jedno bogato delo«, a izvitopereni život« ? Jednu možda obi nu mlado cija je razigrala i dala joj sve uslove za na j pun u dan je bio Ajzenstajnov odnos prema ženama. rala ku realizaciju. Danas se više ne može re Posle njegove smrti Pera Ataševa, na osnovu dokumenta revolucija je omogu ila stvaranje najdivnijih fil 0 registraciji u ZAGS-u, dobija kao Ajzenštajnova žena na se mogu zamisliti. Jer se ta revolucija ve obele u vanje pokojnikove rukopise i knjige. Ali pokojnik je za fil mov ima kao svojim bitnim karakteristikam živ ota živ eo sam . i tav niz godina izme u Pot em k i n a bili su o i te revolucije, njena stvarala ka groz 1 Bje ž i n o g l u g a Pera Ataševa bila mu je i sekretamu an san, njena radost. rica koja obavlja prepisku i rediguje rukopise, i doma ica, Kada se revolucija razbolela, razboleo joj i drug, ali se sa njom nigde nije javno pojavljivao, niti vešta kim papirnatim zdravljem. je stan ovala kod nj ega. Meri Si ton, koja je Ajzenštajn a Da nas u novoj sovjetskoj kinemato graf sigurno mnogo volel a, pominje samo jedan strasni poljubac koji se budi iz zimskog sna, ponovo izbijaju sv You're Preview na rastanku posle višemese nog druženja i zajedni kog Reading aneo e kivanih, no v i h slika, koje tako za u boravljenja na Jalti (1934, kada je Ajzenštajnu bilo veoma podse aju na mladost Dovženka, Aj teško uopšte i vrlo lepo s njom). Na rastanku, kada je full access withuzbudljivo Unlock aPudovkina, free trial. na mladost revolucije i ji su oni b i kretala u inostranstvo da se više nikada ne vide. telji i propagandisti. Nema sumnje da je Meri Siton bilo važno da dokaže da Sergej Mihajlovi Ajzenstajn nije bio homoseksualac Download With Free Trial i ona je, mislim, to i uspela u biografiji koju je napisala, 6. najozbiljnijoj dosad napisanoj knjizi o njemu, kojoj du gujemo najvei deo podataka. Trudila se da pokaže da je Ajzenstajn, uprkos svojoj društvenosti i veselosti, bio vrlo Ostali su kilogrami rukopisa, rediteljskih bele nesrean ovek, duboko povu en u sebe i zatvoren. Iskrenografisanih predavanja iz režije. Pri izboru ovih nost s kojom Meri Siton piše tu knjigu uverava nas da bi ogleda namerno nismo poklanjali ve u pažnju te nam ona saopštila, uprkos tome što je knjigu posvetila u kojima veliki reditelj objašnjava svoju »teorij svo me sup rug u Donal du Heson u, i neš to više da je toga tualnog filma«. Izvesne Ajzenstajnove zablude bilo. Zanimljivo je kako biografija treperi na mestima gde tom teorijom umno je i slikovito dokazao Slavko je dužna da govori o Jeleni Telješo voj, glumici koja igra (Kritika teorije intelektualnog filma u B j e ž i n o m lu gu , i a k i radi sa glumcima. Kako danas 10/59). Veliki stvaraoci nisu, po pravilu Meri Siton fino zapaža antagonizam izme u Pere Ataševe, tuma i svoga dela. Teško je zamisliti jabuku ko koja je u tom filmu bila asistent režije, i samouverene njava kako postiže so nost svojih plodova. Ono gl um ic e, ko ja e uskoro po e ti da prisvaja Ajzenštajna zen sta jn mislio o svome stvar alašt vu (a e sto j vote ondathis titlekad je ak mor i da se pojavljuje na prijemima kao njegova žena. Meri mislioSign kad up nijetomogao radi, Siton vidi u Telješovoj ženu iz starog doba, koja uživa u pravda) naj eš e je vrlo ograni eno i suvo. Mnog Useful stajn Not useful luksuznim prijemima, koji su ponovo postali na in života je Ajzen kad objašnjava tu e filmove, kad m visokog društva. Ne zaboravimo da je re o Ajzenštajnu nira i razmišlja o budu em stvaralaštvu ili govo 4.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
A J I C K A R T A A Ž A T N O M
You're Reading a Preview
V E J E V A K A
. e , - a j - a - j a l o o e r s d v n n o k o e l o s a , d p o g e v o f e i m a o o j o o r k m r n n K f a a i s p k . š d d u i f e u a u n a g i k d j , c l n o e j u n v s e a a š , t p o o s u k š a j o m a a n a m T i v m o j e n r d s z a . j j a i a e t v o u t r A n r j v a e i o s o e v a r n l t j c i k k s e j i l i o z g o e š o k a j e i f r a e o j n u k k , i n s l k S
Unlock full access with a free trial.
V E JDownload With Free Trial E V A K A M n a š u D Sign up to vote on this title
Useful
Not useful
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
MONTAŽA ATRAKCIJA
Osnovni materijal pozorišta nalazi se u daocu — i u našem usmeravanju gledao u željenom pravcu (ili ka željenom raspolo i jeste glavni zadatak svakog funkcionalnog tovskog, plakatskog, zdravstveno-prosvetnog stva za postizanje ove svrhe nalaze se u c nasle enom pozorišnom aparatu (»naklapa ževa vredi koliko ruži asti triko primadon u talambase koliko Romeov monolog, cvr ništa manje no ule ispaljeno iznad glava Jer sva ta sredstva, svako na svoj na in, v jedinstvenom idealu — od njihove pojedina kojavrednosti, ka zajedni kao atrakcija. You're Reading Preview Atrakcija (u našoj dijagnozi pozorišt Unlock full access with a free trial. agresivni momenat u pozorištu, to jest, sva kojiDownload izvla i With na Free površinu ona gledao eva ose Trial hološka stanja koja mogu uticati na njego — svaki elemenat koji se može proveriti prora unati u cilju izazivanja izvesnih emoti po odre e nom redosledu i u okviru celokup što jedino omogu ava prihvatanje krajnjeg klju ka. Put do saznanja »kroz živu igru st i to važi (sa gledišta na i na primanja utis zor ište. Sign up to vote on this title ulno i psihološko, Useful naravno, Not usefulu smislu dejstvuje — neposredno aktivne, kakva je Ginjol, gde se vade o i, gde se ruka ili no
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
30
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
MONTAŽA ATRAKCIJA
jedinjuju zbivanja) atra kcija — sve u cilju oduške u ludilu. U tom smislu, dakle, a ne u smislu onog ljanja nekih krajnjih tematskih efekata. To je psiho loškog pozorišta kod kojeg je atrakcija samo u atrakcija. temi, pa i postoji i deluje iza radnje; ak i onda kada Pozorište se suoava sa problemom pr je tema krajnje aktuelna. (Greška ve ine agitovskih po»iluzornih slik,— i »predstava« u montažu zorišta je u tome što se zadovoljavaju onim atrakcijama predmeta«, uz istovremeno uplitanje u tu mon koje ve postoje u rukopisnim tekstovima.) punih »odlomaka prikaza« vezanih za razvoj Ja uvodim atrakciju kao redovan, nezavisan i prvomada, ali ne više samostalnih i presudnih, ve stepeni elemenat u konstrukciju pozorišne predstave — usmerenih u pravcu doprinosa celini predsta kao molekularno jedinstvo (to jest, jedinstvo sastavnih branih samo zbog njihove snage aktivnih atr elemenata dejstvene snage pozorišta, i to pozorišta Predstava se ne zasniva ni na »otkrivanju uopšte. Ovo u potpunosti odgovara »slikovnom arsenamere, ni na »ta nom tumaenju autora«, ni nalu« koji upotrebljava Georg Groš ili sastojcima fotonitom odrazu epohe«. Jedina prava i vrsta grafske ilustracije (f oto-montaže) Rod enka. predstave mož e se na i u samim atrakcijam I mada je teško odrediti pojam »sastavnog eletemu atrakcija. Ako reditelj vrsto drži u ru menta«, sigurno se može re i da on prestaje sa plemenidetalje, on e uvek nekako intuitivno ume ti da tim herojem koji o arava (psihološki momenat) a poYou're Reading a Preview ali ne u montaži ili konstrukciji, v atrakcijom, inje sa koncentracijom njegove li ne privla nosti (to cijom kao delom jedne »harmoni ne kom jest, njegovog eroti kog delovanja), kao što i lirski je proizišao itav žargon — »efektna efekat pojedinih aplinovih scena ni najmanje Unlock ne od-full access with(odakle a free trial. »bogat izlazak sa scene«, »dobra numera« itd vla i pažnju od atrakcija donetih specifi nim mehaiskljuivo pod uslovom podudarnosti sa sižeo nizmom njegovog kretanja. Isto je tako teško uspostanom Trial nesvesno i u traženju neeg sasvim drugo viti graninu liniju izme u religioznog patosa i sadisti Download With Free ne eg što je ve od po etka proba prisutno) kog oseanja zadovoljstva za vreme scena muenja u datak preobražavani a režije sastoji se u pr mirakulama. centra pažnje na ono što je neophodno, uz U atrakciji nema nieg zajednikog sa trikom. Trivrednosti svakog detalja kao funkcije prelazn kovi po inju i prestaju na polju iste veštine (akronjavajueg ili injeninog iznošenja osnovno batski trikovi, na prime r) i sadrže jednu vrstu atrak predstave, a ne zbog njegove veze sa loginim, cije koja je vezana za proces davanja (u cirkuskom i literarno-tradicionalnim zna enjem koje je žargonu — »prodavanja«) sebe. Prema samom cirkushvaeno. Naš je zadatak da ovaj postupak kom izrazu, oigledno inspirisanom stanovištem izvometod režije (u emu se i sastoji rad Proletku a a, trik je potpuno suprotan atrakciji — koja se dionice od jeseni 1922. naovamo). zasniva isklju ivo na reakciji publike. Za montažera rad na filmu, a naro ito u m Suštinski gledano, to u osnovi odre uje eventualna i u cirkusu, može da posluži kao vežbanje ko na ela konstrukcije kao »akcione gra e« ( ele pred štinski govore i) sigurno dovesti do dobre Sign up to vote on this title stave). Umesto stati nog »odraza« nekog zbivanja, koji — sa gledišta publike. Za stvaranje upeatljivo obuhvata sve mogunosti za akciju u granicama logi ne Not usefulzasnovanog na Useful holsko-cirkuskog programa, radnje tog doga aja, prelazimo na jedno novo polje — prona enoj u osnovi nekog pozorišnog koma na slobodnu montažu proizvoljno odabranih, nezavisnih vežbanje postaje neophodno. (u okviru date kompozicije i predmetnih veza koje ob-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
KROZ POZORIŠTE KA FILMU
KROZ POZORIŠTE KA FILMU
dozvoljavaju svaki stepen izobli enja — bilo ni ku neizbežnost ili namerno sraunat efekt. se kre u od vernih naturalistikih kombinaci sobno povezanih vizuelnih iskustava do krajnj enja, do rasporeda koje priroda nije predvide i do apstraktnog formalizma pomešanog sa stvarnosti. Prividna proizvoljnost ove gra e u od status quo prirode mno go je man je proiz vo se ini. Kona an raspored je neizbežno, svesn Bilo bi zanimljivo pre i u obrnutom smeru razliite svesno, odreen društvenim premisama tvorc razvojne puteve današnjih filmskih radnika, sve do njikompozicije. Njegova klasno uslovljena tende hovih prvih stvarala kih pokušaja, koji sa injavaju melj je onog što izgleda kao proizvoljan kinem šarenu pozadinu sovjetskog filma. Kada smo, poetkom ski odnos prema predmetima koji su postavl dvadesetih godina, svi mi ušli u sovjetsku kinematograkameru ili su tu prona eni. fiju, ona, zapravo, nije ni postojala. Nismo zatekli ve Rado bismo u ovom dvojnom procesu (fr Preview izgraenu varoš, nije bilo trgova, ulice nisu bileYou're prose- Reading anjegovi odnosi) otkrili nagoveštaj specifinosti ene, ak ni krivudave uliice i orsokaci kakve možemo ne možemo pore i da se taj proces može u na i u savremenoj filmskoj metropoli. Kao Beduini Unlockilifull access withdrugim a free trial. umetni kim medijumima, bili oni srod kopai zlata, stigli smo na nalazište ije je bogatstvo ili ne (a koja umetnost nije srodna filmu?). Ip pr em aš al o ma št u (i da na s je is ko ri š en tek njegov se tvrditi da su ovi sa inioci specifini za fil mali deo). filmska specifi nost ne sastoji u samom proc Download With Free Trial Razapeli smo šatore i u logoru nagomilali svoja u stepenu intenziviranja pomenutih sa inilaca iskustva sa razliitih podru ja. Privatne delatnosti, zaniMuzi ar upotrebljava skalu tonova; slik manja kojima smo se slu ajno bavili u prošlosti, ne boja; pisac, niz zvu kova i reci — sve je to, slu eni zanati, erudicije o kojima ni sanjali nismo — nakoj meri, preuzeto iz prirode. Me utim, u sve je to objedinjeno i iskoriš eno za gra enje tvoremerima neizmenljivi deli konkretne stvarno vine koja nije posedovala pisanu tradiciju ni ta ne sti je i po zna enju — neutralniji, elasti niji je p listi ke odredbe, pa ak ni formulisane zahteve. novanju, te po obavljenom spajanju nestaju sv Ne zalazei predaleko u teorijsko smetlište specifitragovi, spoj deluje kao organska celina. Jed nosti filma, hteo bih da ovde razmotrim dva njegova ili ak tri uzastopne note izgledaju kao organs sa inioca. To su, tako e, elementi ostalih umetnosti, no Zašto bismo kombinaciju tri par eta filma u u filmskoj imaju poseban znaaj. Primo: fotografski se smatrali trostrukim sudarom, impulsima t beleže delovi prirode; secundo: ti fragmenti se kombi stopnih slika? Sign up to vote on this title nuju na razne na ine. Tako dobijamo kadar, odnosno Plava boja se pomeša sa crvenom — rezu — montažu. ramo ljubi astom bojom, a ne »dvostrukom Useful Not useful Fotografija je sistem reprodukcije ija je svrha cijom« crvene i plave. Isti spoj verbalnih fr »hvatanje« stvarnih zbivanja i elemenata stvarnosti. Te dozvoljava sve vrste izražajnih varijacija. Kak reprodukcije, ili foto-odrazi, mogu se kombinovati na razlikovati u jeziku tri nijanse zna enja — na razli ite na ine. I slike i na in njihovog kombinovanja
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
34
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
KROZ POZORIŠTE KA FILMU
»prozor bez svetla«, »mra an prozor« i »neosvetljen lavljaju drugim problemima, niti ih mogu z prozor«. recimo, problem pri e. Pokušajte da ove razli ite nijanse izrazite kompoziVratimo se dvojnom procesu koji je pom cijom kadra. Da li je to uopšte mogu e? po etku ovih beležaka: ako je taj proces svojstv Ako jeste, kakav li je složen kontekst potreban da i budui da je došao do punog izraza tokom dru bi se par i i filma nanizali tako da se crni etvorokut razvoja sovjetske kinematografije, vredi istraživ u zidu pokaže kao »mra an« ili »neosvetljen« prozor? ralake biografije fn-fanskih radnika tog razdobl Koliko duha i domišljatosti treba utrošiti da bi se dobio kako su se elementi filmskog izraza javljali i efekt koji se tako jednostavno postiže recima? još u pretfilmskoj delatnosti. U to doba, svi Kao izdvojen deo, kadar je mnogo teže obradiv no vodili u Rim. Pokuša u da opišem stazu ko što su to re ili zvuk. Otuda je uzajamno dejstvo kadra dovela do na ela filma. i montaže zapravo uveli avanje jednog procesa koji, u Obino se kaže da je moja filmska karijera mikroskopskim razmerama, podrazumevaju sve umetrežijom komada Kola mudrosti, dvoja ludosti nosti. Me utim, u filmu je taj proces doveden dotle da, irovskog u pozorištu Proletkulta (Moskva, mar ini se, sti e novu osobinu. To je istovremeno ta no i neta no. Nije ta Kadar, shva en kao gra a kompozicije, otporniji je se ova tvrdnja« temelji isklju ivo na injenici d od granita. Ta otpornost je njegova osobenost. Sklonost predstavu You're Reading a Previewbio uklopljen kratak komi an film, kadra da ostane potpuno injeni no nepromenjen ima snimljen u tu svrhu (film nije bio izdvojen doda koren u njegovoj prirodi. Otpornost kadra, uglavnom, deo montažnog plana predstave). Bliža je istin a free trial. uslovljava bogatstvo i raznovrsnost vidova i Unlock stilovafull access withzasniva na karakteru predstave, jer su ve montaže — jer montaža postaje najmo nije sredstvo za mogli biti zapaženi pomenuti specifi no film odista suštinsko stvarala ko preoblikovanje prirode. menti. With Free Trial smo se da je prvi znak filmskog — Tako je film, više no i jedna druga umetnost,Download u staSložili nju da razotkrije proces koji jedva primetno te e u vanje što je mogu e manje iskrivljenih doga svim ostalim umetnostima. janje da se o uva injeni na realnost fragmena Kadar je deli prirode najmanje podložan »iskrivTraganje u tom pravcu otkriva po etke mo ljavanju« ; montaža je veština kombinovanja tih deli a. žavanja filmu tri godine ranije u predstavi Me Analizi ovog problema poklanjala se najve a (po pri i Džeka Londona). Tu je moj doprinos b (možda preterana) pažnja tokom druge petoljetke sošenje samih »doga aja« u pozorište — što je vjetske kinematografije (1925—30). Bilo koja nemerski element, za razliku od »reagovanja na doga ljivo si ušna promena injenice ili doga aja koji su se isto pozorišnog elementa. našli pred kamerom razrastala se, preko svih razumnih Sadržaj komada je ovaj: grupi meksikansk granica, u itave teorije dokumentarizma. Zakonita nužlucionara potreban je novac za njihovu de nost kombinovanja tih deli a stvarnosti pretvarala se Jedan mladi , Meksikanac, ponudi seda pribav u shvatanja montaže koja su njome htela da zamene Sign boks up to ivote on this titlepo kome On trenira sklapa ugovor sve druge elemente filmskog izraza. za deo nagrade, dozvoliti da ga šampion pobedi Not useful U normalnoj meri, ovi elementi su obuhva eni toga, on Useful pobe uje prvaka i sam osvaja elu svim kinematografskim stilovima. Ali oni se ne suprotSada, kad bolje poznajem osobenosti revolu borbe u Meksiku , a o tehnici boksa i d a ne
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
36
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
KROZ POZORIŠTE KA FILMU
cija) nije se ra ao iz iluzionisti ke glume, ve ne bi mi ni na um palo da ovu gra u interpretiram konkretnosti akrobatike. Gest prerasta u g onako kako sam to u inio 1920, a još manje — da upoobrt, gnev se izražava premetom preko glave trebim tako neubedljivu fabulu. — salto-mortalieom, liri nost se ispoljava Vrhunac drame je boks-me. U skladu sa osveštanim smrti«. Grotesknost ovog stila dozvoljavala j tradicijama Hudožestvenog teatra, trebalo je da se on iz jednog vida izražavanja u drugi, kao i ne odigra van scene (kao borba s bikovima u Kar men ), preplitanja dvaju izražajnih oblika. U jed dok bi na pozornici glumci predstavljali uzbu ivanje režiji, Slušaj Moskva! (leto 1923) ove dve o borbom koju samo oni vide i prikazivali razli ita osenije »stvarnih zbivanja« i »likovne maštovit anja li nosti zainteresovanih za njen ishod. vrgnute su sintezi iji je izraz bila naro Prvi moj potez bio je predlog da na videlo iznesemo glume. samu borbu (time sam se umešao u rediteljev posao, U Gas-maskama TretJakova (1923—24) pošto je moje zvani no zaduženje bila scenografija). jav ljaju se opet još otvoren ije suprotsta Sem toga, predložio sam da se scena postavi nasred metno odeljena. Da je bio u pitanju film, s gledališta kako bi se vaspostavile okolnosti pod kojima ostao »u bunkeru«. se održava istinski bokserski okršaj. Tako se odvažismo Šta je uzrok? Sukob materi jalno-prakti You're Reading a Preview da se ponesemo sa konkretnoš u stvarnih zbivanja. tivno-opisnog na ela nekako je bio zataška Borba je bila prethodno pažljivo isplanirana, ali je drami, ali ovde je izbio i mi smo sasvim trebalo da bude sasvim realisti ka. Unlock full access with a free trial. ije su se raspale i ko ijaš je uleteo u film Ko U sceni borbe igra naših glumaca-radnika oštro se Sve se to dogodilo zato što je reditelj je razlikovala od njihove glume u ostalim delovima preddošao na sjajnu zamisao da komad o plinari stave. U svim ostalim scenama, jedno ose anje ra alo pravoj plinari. Download With Free Trial je drugo (radili su po sistemu Stanislavskog), a ovo je Kako smo kasnije shvatili, realni enterije onda koriš eno kao sredstvo delovanja na publiku; u nisu imali ni eg zajednikog sa našim pozoriš sceni me a gledaoci su bili neposredno uzbu eni. ljotinama. Istovremeno, vizuelna privla nost Dok su druge scene delovale na publiku intonau fabrici tako je oja ala da je element stvarn cijom, gestovima i oponašanjem, ova je koristila realinovu snagu, preuzeo stvari u svoje ruke i sti ka sredstva, ak samu fakturu — istinsku borbu, enu umetnost. ostavio za sobom obezvlaš tela koja se stropoštavaju na pod ringa, dahtanje, sjaj Time nas je doveo na ivicu filma. oznojenih prsiju i, konano, nezaboravan zvuk udaranja Ali ovo nije kraj naših pustolovina u p rukavica u zategnutu kožu i nabrekle miši e. Izmišljeni stvaralaštvu. Pošto smo prešli na film, ova dekor ustupio je mesto realisti kom ringu (istina, nije dencija je napredovala i postala poznata ka bio u sredini sale, i to zbog vatrogasca, tog neprijatelja »Tipaž« je isto toliko karakteristi an za to svakog pozorišnog eksperimenta) a statisti su okružakoliko »montaža«. Napominjem da ne želim vali ring. na svoja ni Sign im pojam ili »montaže« up to »tipaža« vote on this title Tako shvatih da sam otkrio novu zlatonosnu žilu — Hteo bih da istaknem da »tipaž« treba sh jed an stv arnosno -materijalisti ki element u pozorištu. ne samo kao lice Notšminke useful ili zamenjivanj Useful bez U Kolima se ovaj element javlja u novom i istijem »prirodno izrazitim« tipovima. Po mome miš vidu. Preko fantasti nih suprotnosti, ekscentri nost paž« podrazumeva poseban pristup dog pr edstave ocrtavala je tu istu liniju. Smisao (tenden-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
38
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
KROZ POZORIŠTE KA FILMU
hva enim sadržajem filma. I to je metod koji se najsa nekoliko stepenica. Scena sa Mamajevom manje mesa u prirodni tok i kombinacije doga aja. Po odigravala se u podnožju, dok su delovi sa že koncepciji, Oktobar je, od po etka do kraja, ist »tipaž«. majeva (Janukova) igrani na postolju. Ume Koren »tipaža« je, možda, u pozorištu; prerastaju i scene smenjuju, Glumov (Ježikainov) tr ao je iz pozorišta u film, ova tendencija stvara mogunosti za scene u drugu i natrag — nastavljaju i dijalo izvrstan stilski razvoj, u širem smislu reci — kao pohodne scene, prekidajui ga odlomkom iz na kazatelj jasnih veza sa stvarnim životom uspostavljenih tako su se dijalozi sudarali, stvaraju i nova pomou kamere. a ponekad i igre.reci. Glumovljevi skokovi služ cezure izmeu dijaloških fragmenata. Razmotrimo sad drugu osobenost filma — naela Tempo »montaže« bivao je sve brži. Najza montaže. Kako se to izražavalo i uobli avalo u mom je da krajnja oštrina ekscentri nosti nije odu radu do prelaska na film? konteksta ovog dela komada; nikad nije p Usred poplave ekscentrinosti u predstavi Kola komiku radi komike, ve se držala teme, (ukljuuju i tu i kratku filmsku komediju) nalazimo isticalo njeno scensko oživotvorenje. nagoveštaje jasno izražene montaže. Tu je dejstvovalo i drugo izrazito filmsko Akcija se razvija kroz gusto tkivo intrige. Mamajev ustaljene fraze u novoj sredini sti u nov smis šalje svoga sestria Glumova da motri na njegovu ženu. Ko god je imao u rukama par e filma Glumov prekorauje ujakova ovlašenja a ujna ozbiljno montirati, inje Reading a Preview iz iskustva zna kako je ono neutra shvata njegovo udvaranje. U isto vreme, Glumov po You're je de o plan iran e se kven ce ) sv e do k se da ugovara ženidbu sa Turusinom, neakom Mamajeva, drugim par etom, kada odjednom stie i saopš ali krije svoje namere od ujne. Udvaraju i se ujni, a free j itrial. i sasvim razli it smisao od onog na ko Glumov vara ujaka; laskajui ujaku, Glumov Unlock s njimfull access with ziti nalo u vreme snimanja. udešava kako e obmanuti ujnu. To je bio temelj mudre i opake umetnosti Na komi an nain, Glumov odražava situacije, neoravanja buzdane strasti, finansijske bure kroz koje prolazi njeDownload With Free Trialtu ih dela, iji se najdalekosežnij mogu nai u razdoblju ra anja naše kinem gov francuski prototip, Balzakov Rastinjak. U Rusiji je kada su se svi majstori filmske montaže — E tip Rastinjaka još bio u povoju. Boga enje je neka bra a Vasiljevi, Benjamin Boj tier i Biroa vrsta de je igre izme u ujaka i sestri a, ujni i njihovih veštim prepravljanjem filmova uvezenih na udvara a. Ostaje u porodici i ostaje bezna ajno. Otuda lucije. — komedija. Ali, intriga i zapleti su ve tu, jednovre Ne mogu odoleti zadovoljstvu da naved mena igra na dva fronta — sa obe ruke, dvoli ni karakmontažni tour de force ove vrste koji je izve teri. .. a sve smo to pokazali montažom dveju razli itih Meu filmovima kupljenim u Nema koj bio je scena (Mamajev daje oiputstva, Glumov ih izvršava). sa Emilom Janingsom. U verziji prikazivanoj Neo ekivana ukrštan ja dvaju dijaloga daju karakterima ekranima postoji sledea scena: Kamij Demul i komadu ve u oštrinu, ubrzavaju tempo i umnožavaju en na smrt giljotiniranjem. Veoma potrese komine mogunosti. pritr e u stranu ava Robespjeru, koji se okre Za predstavu Kola scena je imala oblik cirkuske Sign up to vote on this title briše suzu. Natpis je glasio otprilike ova arene, oiviene crvenom ogradom i sa tri strane okruslobode morao sam žrtvovati prijatelja...« K žene publikom. Na etvrtoj strani visila je prugasta Useful Not useful zavesa ispred koje se nalazilo uzdignuto malo postolje
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
40
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
KROZ POZORIŠTE K A FILMU
0 snovima, predoseanjima, magnetizmu. Po Ko bi pogodio da je u nema kom originalu Danton kolevke društva, govornik je slikao ona d bio prikazan kao badavadžija, ženskaroš, sjajan ova i mena kada su ljudi živeli od žira, po gustim jedini pozitivan lik meu zlotvorima? Da je taj Danton Oni su zatim zbacili sa sebe životinjske kož pritr ao zlom Robespjeru i... pljunuo mu u lice? Da je sukno, izdubli brazde, zasadili lozu. Je li to b 1 nije li u tom pronalasku bilo više nezgod Robespjer maramicom otirao njegovu pljuva ku? I da risti? Gospodin Derozre postavljao je sebi t je natpis izražavao Robespjerovu mržnju prema DanRodolf, malo po malo, bese prešao od ma tonu, mržnju koja, na kraju filma, predstavlja motiv na sredstva, i dok je gospodin predsednik p osude na smrt izre ene Dantonu-Janingsu? Cincinata za njegovim plugom, Dioklecija Dva mala reza sasvim su preokrenula smisao ove sadi kupus, i kineske careve koji su sve ljivali poetak godine sejanjem, dotle je mla scene! objašnjavao mladoj ženi da uzrok te neodo Gde su izvori mojih montažnih eksperimenata u vla ne sile valja tražiti u nekom ranijem živ opisanim scenama Kola? — Eto, mi, — govorio je on — zašt upoznali? Kakav je sluaj hteo da tako bude? U novom »levom« filmu ve se oseala »aroma« su nas, pored sve udaljenosti, kao što dve montaže, naroito meu dokumentaristima. Zamenjida se sastave, naše line naklonosti gura vanje Glumovljevog dnevnika (po tekstu Ostrovskog) drugome. kratkim filmskim »dnevnikom« bilo je, samo po sebi, Reading a Preview You're I on je uze za ruku; ona je ne trže. parodija prvih eksperimenata na polju filmskih novosti. »Nagrada za ukupno gazdinstvo!' viknu sednik. Mislim da, pre svega, dobar deo zasluga moramo Unlock full access with a free trial. — Malopre, na primer, kad sam doša pripisati osnovnim naelima cirkusa i mjuzik-hola, koje »Gospodinu Bizeu iz Kenkanpoa.' sam još od detinjstva strasno voleo. Ta rana ljubav — Je sam li zna o da u vas pratiti? cvetala je pod uticajem francuskih komi ara, aplina »Sedamdeset franaka!' Download With Free Trial — Š tav iše , sto puta sam hteo da ode (o kome smo samo s lušali) i prvih vesti o fokstrotu sam išao za vama, ostao sam. i džezu. ,Za ubre.' Oigledno je tada bio neophodan element mjuzik — Kao što bih ostao ve eras, sutra, dru hola da bi se javio »montažni« na in mišljenja. Arlekicelog svog života*!« nov šareni kostim rastao je.i rasprostirao se najpre I tako dalje, pri emu »par i i« izazivaju strukturom programa, a kona no i režijskim metodom. napetost. No pozadina je zalazila još dublje u tradiciju. udno Kako vidimo, ovde je re o uplitanju dv zvu i, ali Flober nam pruža jedan od najlepših primera tematski istovetnih, podjednako bezna ajnih. paralelne montaže dijaloga, korišene u istu svrhu: za sublimiše u monumentalnu bezna ajnost, iji s bolje isticanje ideje. To je scena zbližavanja Eme i Rodoseže nastavljanjem primene paralelne mont dolfa iz »Gospoe Bovari«. Prepletene su dve govorne re i, a smisao uvek zavisi od suprotstavlja linije: govor besednika na trgu i razgovor buduih linija. Sign up to vote on this title ljubavnika: Književnost obiluje takvim primerima. Ov »Gospodin Derozre ustade i otpoe drugi govor... je postaj ao sve popularnij i me u Floberavim Useful Not useful Pohvala vlade zauzimala je u njemu manje mesta, kim naslednicima. vera i zemljoradnja više. Iz njega se mogao videti Naša šega enja sa Ostrovskkn ostajala su odnos jedne i druge, i kako su obe uvek doprinosile ni im neskrivenog »avangardizma«. To seme m civilizaciji. Rodolf je razgovarao s gospoom Bovari
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
42
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
KROZ POZORIŠTE KA FILMU
tendencija se, meutim, brzo i sjajno razvilo u Patatri, nai u Gogol jevim delima, ali mi to nismo zap koja je zbog toga što nismo imali dvoranu i odgovaranam Andrej Beli nije razjasnio Gogoljev oso ju e tehnike mogunosti ostala projekt. Plan te pred bizam. Još pamtim etiri noge dvojice bankar stave obuhvatao je »potere«, brzo smenjivanje radnje, držale proelje berze, a sve krunišu dva cilindr mešanje scena i istovremeno izvoenje više scena na potu i jedan policajac, sav ispresecan i raš etvore zornici okruženoj gledalištem opremljenim sedištima ajem. Kostimi su blistali od uskomešanih sve koja se okreu. Jednim još ranijim projektom pokušalo slikanih u perspektivi, iznad njih su se vide se da se kompozicijom predstave obuhvati itava zgrada ogromne nakarminisane usne. Sve je to ostalo pozorišta. Tokom proba došlo je do nesporazuma a pred papiru, a sad, kad ak ni tih hartija više nema, stavu su ostvarili drugi, u isto pozorišnom stilu. To je biti do mile volje lirski pateti ni u svojim prise bila Hridina od Pletnjova, na kojoj smo, nakon MeksiTi krupni planovi umontirani u gradske pr kanca, radili Smišljajev i ja, dok nije došlo do na elnog staju drugi beo ug u našoj analizi, element f neslaganja i razvrgavanja našeg ortakluka. (Kad sam se, je pokušao da se uklopi u tvrdoglavo uporno godinu dana kasnije, vratio u Proletkult da pripremim Tu su, tako e, i elementi dvostruke i višestruk Kola, bio sam reditelj, mada sam i dalje radio dekore zicije — »nadodavanje« ovekove slike na sli za svoje predstave.) — a sve u pokušaju da se u jednom slože You're Reading avina Preview Hridina sadrži jednu scenu u kojoj pronalaza, uzkazu uzajamno povezu i uslove ovek i njegova buen svojim novim izumom, kao Arhimed juri gradom (ainjenica free trial.da film Štrajk obiluje ovakvim slož (ili ga, možda, gone gangsteri — ne se am seUnlock ta no).full access withznak je »de je bole sti levi arstva« kojom su Zadatak je bio: resiti problem do aravanja dinaminosti ženi ti prvi filmski pokušaji.) gradskih ulica, a, tako e, pokazati bespomonost pojeIz mehanikog spajanja, iz plasti ne sin Download With Free dinca ostavljenog na milost i nemilost »velegrada*. kušaj Trial se razvija u tematsku sintezu. Štrajk (Naše pogrešne maštarije o Evropi dovele su nas, pri pribegavanje tehnici kamere . Kompoz icija rodno, do lažnog koncepta »urbanizma«). filma postižu efekt i ose anje nenarušenog Pala mi je na um zanimljiva zamisao: ne samo da kolektiva i sredine koja kolektiv oblikuje. A upotrebim pokretan dekor — delove zgrada i detalje jedinstvo mornara, oklopnja a i mora koje se (Majerhold još nije bio razradio — za predstavu D. E* tuje plasti nim i tematskim kombinacijama — neutralne uglaane plohe, murs mobiles, za objedinjanije postignuto trikovima, ili dvostrukom eksp vanje nekoliko mesta radnje) ve i da ove pokretne deili mehani kim ukrštanjem, ve ukupnom st koracije povezem sa ljudima (to je, verovatno, iziskivao kompozicije. Meutim, nemogu nost razvijan pomi an dekor). Glumci na koturaljkama nisu prenosili en-scene kroz gledalište i spajanja pozornice preko pozornice samo sebe ve i svoje »delove grada«. u organizam koji se razvija bili su razlog što s Na naše rešenje problema — ukrštanje oveka i njegove rištu sve usredsreivalo na režijske problem okoline — nesumnjivo su uticala na ela kubista. No tu Sign up to vote on this title scenskih zbivanja. je od »urbanistikih« Pikasovih slika bitni ja potreba Gotovo geometrijski konvencionalna mise izražavanja dinamike grada — munjevito sagledana proUseful nastavka Not useful Kola i njihovog u pogledu forme — elja, ruke, noge, stubovi, glave, kubeta. Sve se to može Moskva! postaje jedan od osnovnih izraža * . E. (Aa eiu Eep on y! ) od Uje Erenburga — Prim. prev. nata. Montažni zahvati na kraju postaju odve šeno tani. Kompozicija predstave izdvaja grupe
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
44
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
KROZ POZORIŠTE KA FILMU
gledaoevu pažnju s jedne take na drugu, isti e krupne naši tadašnji filmovi napravili su nagao zaokr planove: ruku što drži pismo, pokret obrva, pogled. Tehstoje i da masa bude shva ena kao junak. nika istinske režijske kompozicije postepeno je savladaDotada nijedan ekran nije odrazio sliku k vana i bližila se svojim granicama. Ve je pretila opasakcije. Sada je trebalo izraziti pojam »kolektiv nost da postane što i potez konjem u šahu: kretanje tim, naše oduševljenje je urodilo jednostranim isto plastinih oblika po ve nepozorišnim obrisima masa i kolektiva, jednostranim zato što kol detaljnog crteža. podrazumeva maksimalni razvoj pojedinca Skulpturalne pojedinosti sagledane kroz okvir lektiva. Ta koncepcija je nepomirljivo supro kadra, prelazi iz kadra u kadar ukazali su se kao logi an buržoaskom individualizmu. Naši prvi masovn lek za preteu hipertrofiju mise-en-scene. To je teorijski ispustili su iz vida ovo dublje zna enje. uspostavilo našu zavisnost u "odnosu na mise-en-scene Ipak, siguran sam da je u ovom razdoblj i montažu. Sa pedagoškog stanovišta, time su za budu tanje bilo ne samo prirodno ve i nužno. Bilo nost odreeni pristupi montaži i filmu, do kojih se došlo da se na ekran najpre probije opšta slika — ovladavanjem pozorišnom konstrukcijom i umetnoš u ujedinjen i pokretan jednom željom. »Indiv mise-en-scene. Tako je nastao pojam mise-en-cadre. Kao unutar kolektiva«, taj dublji smisao koji se d sto je mise-en-scene meusobni odnos ljudi koji You're delaju, Reading a Preview kuje od filma, teško bi se probio da put nije tako je mise-en-cadre likovno komponovanje uzajamno opštiji pojam. zavisnih kadrova u montažnu sekvencu. Unlock full access with a freeGodine trial. 1924. pisao sam sa mnogo žara: »D Videli smo kako su se u Gas-maskama našli na fabula!« Danas se pria, koja je onda izgledal okupu svi elementi filma. Turbine, dekor fabrike otrii kao »atak individualizma« na našu revolucion su poslednjie ostatke šminke i pozorišnih kostima,Download a svi matografiju, With Free Trial vraa na mesto koje joj pripad elementi kao da su se, sami od sebe, sjedinili. Pozorišni obra anju prii leži istorijski znaaj tre rekviziti su smešno delovali usred plastinosti prave fasovjetske kinematografije (1930—35). brike. Element »komada« bio je nespojiv sa oštrim miA sada, kada zapoinjemo etvrtu filmsku risom plina. Bedno postolje se gubilo me u odistinskim kada se apstraktne rasprave sledbenika filma s platformama radne delatnosti. Ukratko, predstava je i za etnika filma »bez fabule« smiruju, došao propal a. A mi smo se našli na fil mu. se svede ra un dobitaka i gubitaka. Naše prvo filmsko delo, štrajk (1924—25), odsliSmatram da, pored ovladavanja elementim kavalo je izvrnuto, kao u ogledalu, našu predstavu Gasdikcije, tehnikom kadriranja i teorijom mon maski. Filmu su, meutim, smetale olupine preterane žemo navesti još jedan dobitak — uvi anje teatralnosti, koja mu je bila strana. veza sa tradicijama i metodologijom književn U isto vreme na elni raskid sa pozorištem izvršen slu ajno što se baš u ovom periodu, kada je fi je tako potpuno da sam u svojoj »buni protiv teatra« da oživotvori filozofiju i ideologijupobedni izbacio veoma vitalan sainilac pozorišta — poriu. Signrodilo up to vote this title filmskog jezik tarijata, novoon shvatanje Tada je to izgledalo prirodno. Mi smo na ekran shvaenUseful ne kao jezikNot filmskih kritiara ve useful na ina mišljenja. izveli kolektiv i masovnu akciju nasuprot drami buržoafilmskog skog filma zasnovanoj na »bra nom trouglu«. OdbacuStreme i novom literarnom kvalitetu — ju i individualistiku koncepciju buržoaskog junaka, teme — film ne može zaboraviti zna ajna is
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
46
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENŠTAJN
NEOEKIVANO
prethodnih razdoblja. Ali put ne vodi natrag, ve naprcd — ka sintezi najboljih dostignu a našeg nemog filma, ka njihovoj sintezi sa zahtevima današnjice zasnovanim na fabuli i marksistiko-lenjinistikoj ideološkoj analizi. Razdoblje monumentalne sinteze slika ljudi iz epohe socijalizma razdoblje je socijalisti kog realizma. (1934)
u j! fazanov krik
ispi široko po u jednom gutl
;
You're Reading a Preview Unlock full access with a free trial.
Download With Free Trial
Slavni komi ar Malog tea morao je jednom, u poslednj da nastupi umesto popularn skog basa Lavrova u ope Bajaderka«. Givo ini, me nije imao glasa. Njegovi pri brinuto klimali glavama: »Ka vati tu ulogu, Vasilije Ignjati malo obeshrabren, Givo ini r »Note koje ne budem mogao kazau rukama.« Ane gdo te
Posetilo nas je pozorište Kabuki — festacija pozorišne kulture. Svi kritiari listom sipaju pohvale upu nom majstorstvu tog pozorišta. Ali nema oce ini to udo. »Muzejski« elementi kabukija, hodni za ocenjivanje njegove vrednosti, ne pribaviti zadovoljavajuu ocenu ove pojave, »udo« mora doprineti kulturnom razvoju podsti i intelektualna ovog vrem uup Sign to vote on thistraganja title kabukija se prelazi otrcanim frazama: »K Not useful Useful koriš kalnost!«, »Kakvo enje predmeta!«, » stinost!« I dolazimo do zaklju ka da tu nem nau i, da tu (kako je objavio jedan od naši nijih kriti ara) nema ni eg novog: Majerh
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
48
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
NEOCEKIVANO
kupio sve što je bilo upotrebljivo u japanskom ponosti slobodnijih veza, u drevnom Japanu (u d zorištu! vanja radnje komada) udata žena je uništava Iza preterano laskavih opštih mesta otkrivaju se pri vla nost, pošto bi minula potreba za njom izvesni stvarni stavovi. Kabuki-pozorište je konven je obrve i crnila (a ponekad — vadila) zube cionalno ! Gde bi takve konvencije mogle uzbuditi EvroPre imo na najvažnije, na onaj konvenci pejce! Njegovo majstorstvo je puko hladno savršenstvo koji se objašnjava posebnim japanskim pogl forme! A komadi koje izvodi su feudalni! — Kakv a svet. On se naro ito jasno ispoljava tokom nep mora! percipiranja predstave, i to u stepenu koji Taj konvencionalizam, više no sve druge prepreke, opis nije mogao preneti. spreava nas da temeljno iskoristimo sve što se može Tu nalazimo nešto sasvim neo ekivano — pozajmiti od kabukija. ta ku kabuki-teatra i onih najekstremnijih tr pozorištu preko kojih se pozorište preobražava Meutim, konvencionalnost koju smo upoznali »iz I gde film ini poslednji korak u svom razvoju knjiga« pokazuje se u stvarnosti kao konvencionalnost neobi no zanimljivih odnosa. Konvencionalnost kabu zvu ni film. Najoštrija razlika izme u kabukija i našeg kija nipošto nije stilizovani i smišljeni manirizam kakav sastoji se u — ako se tako može re i — monizm poznajemo iz našeg sopstvenog pozorišta, vešta ki nakaYou're Reading a Preview Navikli smo na emocionalnu celovitost lemljen na površinske tehni ke zahteve osnovne poMoskovskog hudožestvenog teatra — celovito stavke. U kabukiju je ta konvencionalnost duboko loa free trial. kolektivnog »preživljavanja«; zatim, n gi na, kao u bilo kom isto nja kom pozorištu,Unlock recimofull access withnjenog lizam koriš en u operi (orkestar, hor i solisti — u kineskom. dekor doprinosi ovom paralelizmu, takvo pozo Meu ustaljenim li nostima kineskog pozorišta naDownload With bij Freea Trial pogrdnu oznaku »sinteti nog«; »animalni« lazi se i »duh ostrige«! Pogledajte šminku tuma a te se, na kraju, sveti: kao u onom zastarelom vidu uloge, one nizove koncentri nih krugova koji se prostiru pozornica kokotanjem i lavežom i mukanjem s leve i desne strane nosa, grafi ki reprodukuju i poturalisti ku imitaciju života u kojoj predvo lutke ostrdgine ljušture, i bi e vam jasno da je potpuno sutna« ljudska bi a. »opravdana«. To nije ni više ni manje konvencionalno Japanci su nam pokazali drugi, krajnje z od generalskih epoleta. Od njihovog strogo utilitarnog vid skupnog delovanja — monisti ku celinu. porekla, kada su služile da zaštite rame od udaraca pokret — prostor — glas tu ne prate jedni bojne sekire, pa do njihovog ukrašavanja hijerarhijskim ni paralelni), ve dejstvuju kao podjednak zvezdicama, epolete se u na elu ne razlikuju od plave inioci. žabe nacrtane na elu glumca koji igra »duh žabe«. Gledaju i kabuki najpre se setimo fudb Druga konvencija preuzeta je neposredno iz života. kolektivnijeg sporta. Glas, egrtaljke, mimi U prvom prizoru komada etrdeset sedmorica vernih pripoveda evi kineski zidovi koji se sk ( ušingura) So o se, u ulozi udate žene, pojavljuje bez Sign up touzvici, vote on this title imaju uloge bekova, polutki, vratara, napa obrva i sa ocrnjenim zubima. Ta konvencija nije više Useful dodaju Not useful jedandrugom loptu dramati nosti i u nerealisti ka od obi aja Jevrejki da svoju kosu šišaju je ka golu — opsenjenom gledaocu. tako da otkriju uši, ili crvenih marama koje, kao neku vrstu »znaka«, nose komsomolke. Za razliku od prakse * Ube en sam da je film sav rem eni obl ik, poz ori šta u Evropi, gde je brak pretvoren u obezbe enje od opasu svojim ranijim vidovima, mrtvo i da postoji samo po ine
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
50
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
NEOEKIVANO
zna i da je još odmakao. Juranosuke ide dal pozadine je navu ena mrko-zeleno-crna zave više ne vidi zamak. Opet nekoliko koraka. Ju stupa na »cvetni put«. Ovo novo udaljavanje n je .. . sa miseno m* tj. zvukom!!! Prvo udaljavanje — koraci, tj. glum evo u prostoru. Drugo udaljavanje — pljosnata slika: pozadine. Tre e udaljavanje — intelektualno — ukazivanje: shvatamo da zavesa »briše« nešto etvrto udaljavanje — zvuk! Evo primera isto filmskog metoda iz završ komada e trdeset sedmorica vernih: Tako sam pisao 1923, stavljaju i znak jednakosti Posle kratke borbe (»nekoliko metara tra me u elemente svih vrsta, teorijski uspostavljaju i oslazi predah — prazna pozornica, predeo. Pa op novno jedinstvo pozorišta, koje sam tada nazvao »atrakšto bismo u film umontirali komadi sni You're Reading aKao Preview cijama«. dela da stvorimo ugoaj scene, ovde je umont Japanac u svojoj, nara Amo, instinktivnoj, praksi desnežni predeo u no i (na praznoj pozornici). I a free trial. luje ukupnoš u pozorišne predstave, baš kakoUnlock sam tofull access withnekoliko metara, dvojica od » etrdeset sedmo bio zamislio. Obra aju i se razliitim ulnim organima, nih« primeuju kolibu u kojoj se krije zloinac on sve zbira u velianstveni totalni nadražaj ljudskog to ve zna). Baš kao u filmu, tako zaoštren dr Download With Free Trial mozga, ne obra aju i nikakvu pažnju na to kojim od trenutak iziskuje primenu neke ko nice. U ovih nekoliko puteva ide. nakon pripreme za komandu »Pali!« — na Umesto pratnje, u kabuki-teatru je zablistao ogo pokrivene jedrilom, pre no što se izda kona ljeni metod prenošenja. Osnovni afektivni cilj prenosi se uba eno je nekoliko kadrova »ravnodušnih« iz jednog materijala u drugi, iz jedne vrste »nadražaja« oklopnjae: prova, usta topovskih cevi, pojas z vanje itd. Radnja je zako ena a napetost poja u drugu. Doživljavaju i kabuki, ovek se nevoljno prise a * U ovom pozorištu nije ostavljeno slu aju ni ono što onog amerikog romana o oveku kome su bili ispreme Ni sa m im ao pr il ik e da ut vr di m da li se je de ri tu al na hr an •".to god se na e ili postoji utvr eni jelovnik? Ako je potonje t štani nervi za sluh i vid, pa je svetlosna talasanja opažao u celinu moramo uklju iti i ulo ukusa! ». . .da bi izrazila ose anja, samisenska muzika gotovo p kao zvukove a treperenje vazduha — kao boje: uo je vi si od ritma, a ne od melodije. Zvuk je neiscrpan a grupisanje n promenljivom ritmu svira i na samisenu postižu željene svetlost i video zvuk. To se doga a i u kabukiju! Odista ".umor-zvonkost-odsenost, glatkost, grubost, zlo u, spokoj, pad li-t ptica, vetar u krošnjama, arke i okršaje, mir mese »ujemo pokret« i »gledamo zvuk«. ljubavnika lanka, proletnje ushi enje, stara ku slabost, radost Jedan primer: Juranosuke napušta predati zamak. i još mnogo drugih stvari samisen do title arava onima koji su ka Sign up to vote on this vi re iza zavese koja ovaj muzi ki svet zatvara za uho zapadn 1 iz dubine pozornice dolazi sasvim napred. Iznenada /ato što po iva na zbunjuju im zvu nim konvencijama, a ne na - Kinkejd. Useful Not useful biva uklonjena pozadina sa kapijom naslikanom u prirodnoj veliini (krupni plan). Na njenom mestu vidimo drugi zaklon sa si ušnom slikom kapije (total). To
U kabukiju se ne može govoriti o »pratnji«, kao što ne ete rei da, pri hodu ili tr anju, desna noga »prati« levu ili obe — dijafragmu! Umesto toga javlja se jedinstven monistiki oset pozorišnog »nadražaja«. Japanac ne smatra svaki pozorišni element nesvodivom jedinicom meu razliitim kategorijama delovanja (na razne ulne organe), ve elementom pozorišta. «... »naklapanje' Ostuževa vredi koliko ružiasti triko primadone, udaranje u talambase koliko Romeov monolog, cvr ak na ognjištu ništa manje no ule ispaljeno iznad glava gledalaca«.*
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
NEOEKIVANO 52 S. M. AJZENŠTAJN
Ono je u kabukiju savršeno. Prelaze Trenutak otkrivanja skrovišta mora biti kone što teku izme u pozorišta i filma, film naglašen. filma — i mi moramo ste i to ulo. Od Ja Da bi se našlo pravo rešenje za taj naglasak, on mora žemo nau iti kako da razvijemo tu sposobn biti uobli en od istog ritmi kog materijala — zna i: "j impresionizam nepobitno duguje japanskom vra anje na onaj isti pusti, zavejani predeo u no i... postimpresionizam — crna koj skulpturi, tak Ali sada su na pozornici ljudi! Ipak, Japanci nalaze iilm biti ne manji dužnik Japanaca. pri kladno reš enje — i tu se trijumfalno umeša flauta ! I ne samo japanskog pozorišta, jer te o Pa vidite ona ista snežna polja, istu zvu nu prazninu i like, po mome mišljenju, duboko prožimaju no koje ste uli malo as kada ste gledali praznu po japanskog shvatanja sveta. Bar u onim nepo zornicu. lomcima japanske kulture koji su mi dostu Povremeno (obi no u trenutku kad nervi samo što da prodiru do samog temelja. ne prsnu od silne napetosti), Japanci udvajaju svoje Nema potrebe da van kabukija tra efekte. Savršeno vladaju i ekvivalentima vizuelnih i identi nog percipiranja naturalisti ke trod zvu nih slika, oni odjednom daju obe, »dižui ih na nosti i pljosnate slike. »To nam je strano kvadrat« i sjajno prora unavajui kako e njihov ulni lonac mora da uzavri na svoj na in pre n You're bilijarski tak pogoditi gledao evu cerebralnu metu. NeReading a Preview nemo svedoci savršenog rešenja kakvo je on umem bolje da objasnim onu kombinaciju pokreta ruke obeležen vertikalnim linijama, kroz koji, l ikave Enosukea dok vrši harakiri — sa jecavim zvuo ajni ki pliva zmijasta riba-zmaj n Unlock full access with akonac, free trial. kom što dopire iza scene, grafi ki saglašen sa kretastaniola. Ili kad se sklope paravanski zidovi njem noža. sti ke ajdžinice »u dolini lepeza«, pa se uk Tu smo: »Note koje ne budem mogao otpevati po pozadina, Download With Free Trial po kojoj se koso spušta ka sre kaza u rukama!« Samo, ovde su otpevane i pokazane data u »perspektivi«. Naša pozorišna scenog rukama! Ostajemo zapanjeni takvim majstorstvom — nije znala za takav dekorativni kubizam, n montaže. mitivizam slikane perspektive. Povrh svega, Svi znamo ona tri zaku asta pitanja: Kakvog su simultanost — koja ovde, izgleda, sve pro oblika spiralne stepenice? Kako biste opisali »kom. Kostim. U Igri zmije Odato Goro ulazi o paktno«? Šta je to »uzbibano more«? Na ova pitanja ne nopcem, koji tako e izražava (prenošenjem mogu se sro iti intelektualno proanalizirani odgovori. konop asta šara njene haljine; njen pojas j Možda bi to umeo Boduen de Kurtenej,* no mi smo pritrodimenzionalno uže — tre i vid. siljeni da odgovaramo pokretima. Težak pojam »kom Pisanje. Japanci raspolažu na izgled neo paktnog« pokazujemo stisnutom pesnicom i tako redom. koliinom hijeroglifa. Hijeroglifi, nastali iz Štaviše, takav odgovor sasvim zadovo ljava. I mi nalizovanih svojstava predmeta, spojeni izra smo mal ice kabukijanci! Ali nedovoljno! move, tj. sliku pojma — ideogram. Pored up to vote fonetskih on this title U našoj »Izjavi« o zvu nom filmu pisali smo o konniz Sign evropeiziranih azbuka: Manyo trapunktalnom metodu kombinovanja vizuelnih i zvu nih gana druge. Ali piše sva pism Not useful ii Useful Japanac slika. Da bismo ovladali ovim metodom, moramo u sebi vaju istovremeno oba oblika! Ne smatra se razviti novo ulo: sposobnost svo enja vizuelnih i zvu zetnim sastavljanje re enica od hijeroglif nih percepcija na »zajedni ki imenilac«. slova nekoliko sasvim suprotnih azbuka.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
54
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
NEOEKIVANO
Poezija. Tanka je gotovo neprevodiv oblik lirskog epigrama strogo odreene forme: 5, 7, 5 slogova u prvoj strofi (kami-no-ku) i 7, 7 slogova u drugoj (shimo-no-ku)* To je,.po svoj prilici, najneobinija poezija koja postoji. I po formi i po sadržini. Kada je zapisana, može se ocenjivati i s likovnog i sa pesnikog stanovišta. Kaligrafija se ceni koliko i sama pesma. A sadržina? Jedan kriti ar s pravom veli o japanskoj lirici: »Japansku pesmu treba pre sagledati (tj. vizueleo predstaviti — S. A.) no uti.«
japanska lirika svedoi o zanimljivoj »fuziji« se obra a najrazliitijim ulima. Ovaj origin ini »panteizam« nesumnjivo se temelji na ciranosti percepcije — dobro poznatom odsus nja »perspektive«. Druk ije nije moglo biti. istorija prebogata je istorijskim iskustvom, feudalizma, mada politiki prevazienog, još vena nit provlai kroz kulturnu tradiciju Jap rencijacija, koja se javlja kad društvo prelazi lizam i sobom, kao posledicu ekonomskog ranja, donosi diferenciranost percepcija sveta ne primeuje na mnogim podru jima japans PRI BLI ŽAV ANJ E ZIM E Japanci i dalje misle »feudalno«, tj. neizdifer Odlazi na istok To zapažamo u umetnosti dece. To se, ta Let e i most svraka gaa osobama izleenim od slepila, za koje sv Potok preko neba ... Dosadne no i sveta, daleki i bliski, ne postoje u prostoru, v You're Reading a Preview Ukrasie slana. milaju tik oko njih. kabukija, Japanci su nam prikaza Preko mosta nainjenog od svraka u letu, Jakamo i full access with a freePored Unlock trial. film, Kar aku ri-musum e. U njemu je nedifere (umro 785) kao da iš ezava u eteru. u kabukiju dovedeno do tako sjajne neo ostvareno u negativnom smislu. VRANA U PROLETNJOJ MAGLI Karakuri-m usu me je melod ram ska far Download With Free Trial kao neki film Montija Benksa*, okonava se Onde na vorena vrana Upola je skrivena vatnom emeru, a u dugim intervalima nedo Ki mo no m ma gl e ... razdiru ta suprotna stremljenja. Kao sv ilena peva ica Pokušaj da se povezu ovi suprotstavljen Naborima pojasa. obi no je najteži od svih poduhvata. ak i majstor kakav je aplin ( iji je sp Nepoznati autor (oko 1800) hoe da kaže kako se protnosti, u Mališanu, nenadmašan) nije bio vrana samo nazire kroz jutarnju izmaglicu, kao ptica u Poteri za zlatom uravnoteži ove sa inioce. na šari svilene haljine kad se oko ove obavije pojas. je klizio s jednog plana na drugi. U Karaku Strogo ograniena po broju slogova, kaligrafski neuspeh je potpun. privlana u opisu i poreenju, sa upadljivim nepoduKao uvek, odjek, neoekivani spoj nastaj darnostima koje su ipak udesno bliske (vrana, upola polarnim krajnostima. Na jednoj strani skrivena, maglom, i ptica-šara, upola skrivena pojasom), neizdiferenciranih »nadražaja« u ka ulnih Sign up to vote on this title • »Metar klasi ne strofe naziva se shichigoto, ili sedmo-petinski drugoj — vrhunski domet umovanja zasnovano stav, svi Japanci veruju da je on odjek božanskog bila njihove rase.« — Useful zasnovano Umovanje Not useful taži. Brajan. na montaži — vrh renciranog ulnog ose aja i odgonetanja »or
* Ameri ki glumac i reditelj filmskih komedija. — Pri
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
56
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENSTAJN
sveta — dobij a novi vid u instrumentu-mašini koja matemati ki nepogrešivo funkcioniše. To podsea na Klaj stove reci, tako bliske kabukiju, proizašlom iz marionetskog pozorišta:
OSNOVNO NAELO FILMA I IDE
»(skladnost) najbolje ispoljavaju one ljudske telesne tvorevine koje svesti uopšte nemaju ili im je ona bezgrani na — to e re i: mehani ka lutka ili bog«.
Krajnosti se dodiruju.. . Nepojaman je i udesan podvig napi Ništa se ne e dobiti jadikovanjem nad bezdušnoš u o ne emu ega u stvarnosti nema. Na pr kabukija, ili, što je još gore, pronalaženjem »potvrde kinematografije bez pravog filma. A pisac b teorije Stanislavskog« u Sadanjijevom stilu glume! Ili prethodi ovom ogledu* uspeo je da napi traženjem stvari koje »Majerhold još nije ukrao«! kinematografiji jedne zemlje koja ne Radije — pozdravimo spajanje kabukija sa zvu nim film. O kinematografiji zemlje u ijoj je filmom ! You're Reading a Preview jano bezbroj filmskih svojstava, sa jednim (1928) zetkom — u kinematografiji. Unlock full access with a free trial. Ovo je ogled o filmskim svojstvima ja ture koja se nalaze izvan japanske kinema odvojen je od spisa koji mu prethodi baš ta Trial svojstva odvojena od japanske kinemato Download With Free Kinematografija: toliko preduze a, to utržak, toliko i toliko zvezda, takve i takve Film je, pre svega, montaža. Japanska kinematografija izvrsno je kompanijama, glumcima i pri ama. Me kinematografija uopšte nije svesna zna Ipak, na elo montaže može se ozna iti k element japanske reprezentacione kulture. Pisma — jer je njihovo pismo poglavi taciono. Hijeroglif. Naturalisti slika nekog predmeta, kaon Sign up to vote this title vestom kineskom rukom Cang ija 2650 Useful Not useful i sa svojih 53 ere, naše ovlaš se formalizuje, sa injava prvi »kontingent« hijeroglif a. Z lusom na kori bambusa^ portret izvesno
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
58
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
OSNOVNO NA ELO FILMA I IDEOGRAM
ostajao je u svakom pogledu sli an svome modelu. No krajem tre eg veka prona ena je ki ica. U prvom veku nakon »sre nog dogaaja« (A. D.) — hartija. I, konano, godine 220 — tuš. Potpuni preokret. Revolucija na polju crtanja. I, pošto je tokom istorije prošao kroz ne manje od etrnaest raznih stilova rukopisa, hijeroglif se iskristalisao u sadašnji oblik. Oblik su uslovila proizvodna sredstva (ki ica i tuš). Evo rezultata:
naslikati« postiže se prikaz ne eg što se gr možs predstaviti. Na primer: slika vode i slika oka zna slika uha kraj crteža vrata = »slušati«; pa s + us ta = »l aj at i« ; usta + dete = »vrištati«; usta + ptica = »pevati«; nož + srce = »tuga«, i tako dalje. Pa to ije — montaža! Da. Upravo ono što inimo u filmu kad k jemo depiktivne kadrove, jednog smisla, neut držine — u intelektualne kontekste i nizove. U svakom filmskom izlaganju ovo sredstv metod su neizbežni. U kondenzovanom i pro vidu, oni su polazna taka »intelektualnog film You're Reading akoji Preview teži maksimalnom lakonizmu vizuelnog ljanja apstraktnih pojmova. Pozdravljamo metod dugo oplakivanog C Unlock full access with a free trial. kao prvi korak u tom smeru.
Download With FreePomenusmo Trial lakoninost. Lakoninost
U vatreno razdžilitanom hijeroglif u ma (konj) ve je nemogue raspoznati crte ljupkog konjia, pateti no obešene stražnjice, u rukopisnom stilu Cang ija, tako dobro poznatom sa drevnih kineskih bronzi. Ali, nek po iva u gospodu taj dragi konji, zajedno sa ostalih 607 hsiang cheng simbola — najstarijom sa uvanom vrstom hijeroglif a. - Zaista zanimljive stvari javljaju se sa drugom vrstom hijeroglif a — huei, što e re i, »vezivnim«. Stvar je u tome što vezivanje (možda e biti bolje da kažemo — kombinovanje) dva hijeroglif a najjednostavnije vrste ne treba smatrati njihovim zbirom, ve proizvodom, tj. vrednoš u druge kategorije, drugog stepena; izdvojen, svaki hijerogldf odgovara jednom predmetu, jednoj injenici; njihova kombinacija odgovara jednom pojmu . Samostalni hijeroglif i spojeni su u — ideogram. Kombinacijom dveju stvari koje se »mogu
služiti za prelaz na drugo pitanje. Japan pose lakonskiji vid poezije: haikai (nastao poetko stog veka a danas poznat kao »haiku« ili »h još ran iji, tanka (po mitologiji, sazdan kad zemlja). Oba oblika jedva da su nešto više od hi poredanih u fraze; tako da se polovina vredn pisama odre uje njihovom kaligrafijom. M hovog raš lanjavanja savršeno je istovetan turom ideograma. Kao što ideogram predstavlja sredstvo za Sign up nekog to voteapstraktnog on this title pojma, isti m saopštavanje se primeni u književnom izlaganju, dovodi Useful useful lakonizma vetnog upeNot atljivih slika. Primenjen na sudar stroge kombinacije ovaj metod daje kao rezultat suvu def iniciju a
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Gary Rydstrom
1
Download
News
Documents
Sheet Music
60S.
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
M. AJZENŠTAJN
ndh pojmova. Isti metod, razvijan u raskoši skupine ve uobli enih verbalnih kombinacija, razrasta se u divotu imagisti kog efekta. Pojam je ogoljen obrazac; ukrašavanje (proširivanje dodatnim materijalom) preobražava obrazac u sliku — dovršen oblik. Baš kao što se, istina, obrnutim redosledom, primitivni misaoni proces (mišljenje u slikama), kad je do- | voljno poreme en, preobražava u mišljenje pomo u pojmova. No, pozabavimo se primerima. Haiku je sažet impres ionist i ki crtež:
OSNOVNO NA ELO FILMA I IDEOGRAM
S našeg stanovišta, ovo su montažne fra kadrova. Jednostavna kombinacija dve ili ja lne pojedinost i daje sa vrše no potp un druge kategorije — psihološke. A ako su fino izbrušene ivice intelektu sanih pojmova, nastalih kombinovanjem id ovim pesmama zamu ene, emocionalna vr mova je neizmerno porasla. Treba zapaziti cija usmerena ka itaocu, jer, kako re e J »itaoci pretvaraju nesavršenost haikua umetnosti«.
U japanskom pismu nije izvesno koji v dava: sistem znakova (denotativni) ili nez fi ka tvorevina (depiktivni). U svakom slu You're Reading a Preview BASO dvostrukim spajanjem depiktivnosti (po denotativnosti (po svrsi), ideogram produž Kakav bli stav mesec! Unlock full access with a linije free trial. (bez istorijskog kontinuiteta, ali zato On baca senku borovih grana Na asure. tinuitet na ela u umovima onih koji taj KIKAKU vijaju). Download With Free Trial Ne samo što se denotativna linija nas Ve ernji povetarac arlija. ževnosti, u metodu tanka, kako smo poka Voda mreška Oko nogu plave aplje. isti metod (u svom depiktivnom vidu) tak BUSON u najsavršenijim uzorcima japanske likovne Šaraku — tvorac najlepših drvoreza o Praskozorje. Za mak je op kolj en stole a, a, posebno, besmrtne galerije portre Kricima divljih patki. Japanski Domije. Uprkos tome, gotovo ne KIOROKl) nas. Osobenosti njegovog dela analiziran našem veku. Jedan od tih kriti ara, Juli ju Stariji na in, tanka, malo je duži (za dva stiha) matraju i pitanje uticaja vajarstva na šara O planinski fazanu njegov drvorez-portret glumca Nakajame T duga k o je perje što ga vu eš sa jednom drevnom maskom polureligiozno po šumovitoj padini — rišta, maskom Rozoa. Sign up to vote on this title kao što mi izgledaju duge no i Usamljena vrana Na gran i bez li š a Jedn e jesen je ve eri.
na usamljenoj postelji dok e kam san. HITOMARO (?)
Useful useful i maske istove Notdrvoreza »Na licima Crte i mase su sli no rasporeene iako stavlja starog sveštenika a drvorez mlad odnos je upadljiv, no inae su ova dva razli ita; to je, samo po sebi, dokaz ša
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
62
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
OSNOVNO NA ELO FILMA I IDEOGRAM
mi iznova sastavljamo razloženi doga aj u c kako smo ga mi sagledali. U skladu s našim prema tom z bivanju. Nesrazmerno predstavljanje nekog doga eno nam je još od malih nogu. Profesor Lur skovskog Psihološkog instituta, pokazao mi jedno dete nacrtalo »loženje pe i«. Sve je p dovoljno ta nom odnosu i sa mnogo pažnje. Dimnjak. Ali šta predstavljaju one cikcak ogromnog središnog pravougaonika? Isposta su to — šibice. Uzimaju i u obzir presudan bica za proces koji slika, idete ih prikazuje juoj veliini.* Predstavljanje predmeta u stvarnim (a razmerama koje su im svojstvene, naravno ustupak ortodoksnoj formalnoj logici. Pot You're Reading a Preview narušivom poretku stvari. u slikarstvu i u vajarstvu dolazi do po Unlockna full access with a freeI trial. dežno su pogrešno povezani. To se može zapaziti i nepromenljivih povrataka razdobljima usp svim glavama koje je Šaraku radio u velikom formatu. Naravno, ne dolazi u obzir mogu nost da umetnik apsolutizma. Izražajnost arhai ne nesrazm nije bio svestan pogrešnih razmera. Sasvim svesno menjuje Download With Free Trial se propisanim »kamenim plo ama on je odbacio normalnost, i mada crtež pojedinih crta obnarodovane harmonije. lica zavisi od strogo koncentrisanog naturalizma, njiApsolutni realizam nipošto nije jedini is hove razmere su podreene isto intelektualnim shvatanjima. On je suštinu spiritualnog izraza postavio percepcije. On je, jednostavno, funkcija izves kao normu koja odre u je razmere pojedinih crta strukture društva. Nakon državne monar lica.« stavlja se državna jednoobraznost misli. T loška jednoobraznost može se likovno izraž Zar to nije proces kojim nastaje iideogram: komvima boja i šara gardijskih pukova... binuju se nezavisna »usta« i disocirani simbol »deteta« Tako smo vidsli kako se na elo hijerog da bi se uobli ilo zna enje »vrištanja«? notacija depikcijom« — raspada nadvoje: Zar to nije upravo ono što mi na filmu inimo u vremenu (dok šaraku to radi simultano) kada prouzro* Mogue je pratiti ovu sklonost još od njetiog drev kujemo udovišnu nesrazmernost delova nekog zbiistorijskog izvora (» . . . u svakoj ideatikoj umetnosti v odre uje njihov zna aj: kralj je dva puta viši od svojih vanja koje normalno te e, kad iznenada razu ujemo upola manje od oveka on kadthis služititle samo da nas uputi d vote Sign up to grava napolju. U kineskoj tradiciji preostalo je nešto dogaaj na »krupni plan ruku koje gr evito hvataju«, 'veliina prema znaaju'. Omiljeni Konfuijev uenik u p Not useful »srednji plan borbe« i »detalj iskola enih o iju«, kad izgleda kao deak a najzna linost u bilo kojoj s ajnija Useful najvea«), pa preko vrhunca kineske umetnosti, srodni montažno razlažemo doga aj na razli ite planove? ifike: ». . .prirodni razmer uvek se povinuje likovnom ra veli ine i udaljenosti nikad nije sledio zakone geometri ne i da oko bude dva puta ve e od itave ljudske five zahteve kompozicije. Stvari u prvom planu mogle gure, kombinuju i ove udovišne nepodudarne elemente, kako bi se izbeglo zaklanjanje i prenaglašenost, a sasvi li no ta nim anatomskim razmerama, razmere portreta u drvorezu su prosto nemogue. Prostor izmeu o iju toliko je širok da se ruga zdravom razumu. Nos je gotovo dva put duži no što bi se ijedan normalan nos usudio da bude, a brada nema nikakve veze s ustima; obrve, usta i sve crte lica — bezna-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
64
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
OSNOVNO NAELO FILMA I IDEOGRAM
Kulješov, na primer, ak i za pisanje upo svoje svrhe (na elo »denotacije«) — na na elo obrazociglu: vanja literarnih slika; po liniji metoda postizanja te svrhe (na elo »depikcije«) — na neobi ne izražajne »Ako imate izvesnu ideju-frazu, metode koje je primenjivao šaraku.* beoug u elom dramskom lancu, tada id Kao što se dva kraka hiperbole, kako to kažemo, izraziti i složiti nadodavanjem kadrova-znak nih ciglama.« sre u u beskona nosti (mada niko nije posetio tako dalek kraj!), tako se na elo hijeroglifa, koje se (u »Kadar je element montaže. Montaža je skladu sa funkcijom simbola) neprestano raspada na tih elemenata.« Ovo je najpogubnija kobajagi dva dela, neo ekivano ponovo objedinjuje na etvrtom Tu se poimanje itavog procesa (veza, ka podru ju — u pozoristu. taža) zasniva isklju ivo na spoljašnjirn znac Tako se, dugo odeljeni, njegovi sa inioci opet — u govog toka (jedno par e zalepljeno za drugo). razdoblju nastanka drame — javljaju u paralelnom recimo, bilo mogu e doi do onog dobro poz vidu, u udnom dualizmu. klju ka da tramvaji postoje da bi se, preture Smisao (denotaciju) radnje saopštava glas iza scene, ili preko ulice. To je sasvim logi na dedukci odakle recituje Joruri — radnju prikazuju (depikcija) ovek ograni i na spoljne pokazatelje o njiho itim Reading aPreview nerae marionete na pozornici. Zajedno sa naro You're ciji tokom uli nih borbi u februaru 1917. ovde na inom kretanja, ovaj arhaizam se preselio i u rano No mater ijalisti ko shvatanje is tori je to kabuki-pozorište. Do danas je, kao delimi an metod, Unlock full access with a free i.trial. tuma o uvan u klasi nom repertoaru (gde se izvesni delovi Najgore je što se ovakav pristup odis radnje prepri avaju dza pozornice dok glumac izvodi kao nisprelazni tramvaj pred mogu nostima pantomimu). Download With Free Trial forme. Takav pristup opovrgava dijalekti Ali nije stvar u tome. Najvažnija je injenica da se osu uje oveka na puko evolutivno »usavr u samu tehniku glume na najzanimljivije na ine uklinio ku suštinu z bud u i da ne zadire u dijalekti ideografski (montažni) metod. Me utim, pre no što ovo razmotrimo, dozvolimo Konano, takvo evolucionisanje vodi ili sebi raskoš jedne digresije o problemu kadra, kako bi rafinovanje —dekadenciji ili jednostavnom od se jednom zasvagda resilo toliko raspravljano pitanje prouzrokovanom ustajaloš u krvi. njegove prirode. Ma koliko udno izgledalo, najnoviji Ku Kadar. Par e celuloida. Si ušan pravougaoni okvir film Veseli kanarinac (1929) milozvu ni je sv u kome se nalazi deo nekog zbivanja, organizovan na ova zastrašuju a ishoda u isti mah. izvestan na in. »Slepljeni, ovi kadrovi sa injavaju montažu. Naravno, kad im se da odgovaraju i ritam!« Kadar nipošto nije element montaže. Tome, otprilike, u i stara, stara škola filmskog Sign up vote on this title Kadar je to montažna elija. stvaranja iji pripadnici pevaju: KaoUseful što elije deobom stvaraju pojavu dr Not useful — organizam ili za etak, tako je na drugoj s »Zrno po zrno poga a, lekti kog skoka iz kadra — montaža. Cigla po cigla pala a...« Šta, onda, karakteriše montažu, pa, sle • Džemsu Džojsu je prepušteno da u književnosti razvije depiktivnu liniju japanskog hijeroglifa. Svaka re Kurtove analize Sarakua može se
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
66
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
OSNOVNO NA ELO FILMA I IDEOGRAM
Sudar. Sukob dva suprotstavljena par eta. Sukob. tažne par adi. Tako se mimikrijskim cikcak Sudar. scene istim lomom izliva u prostorni cikc Preda mnom leži zgužvan i požuteo list hartije. Na krilatica »Rusi ne znaju za prepreke« šikne njemu tajanstvena zabeleška: zbivanja u »Ratu i miru«. »Spajanje — P« i »Sudar — A«. Ako montažu treba sa neim porediti, To je opipljiv trag vatrene prepirke o montaži izmontažne par adi — kadrova treba upored me u P (Pudovkina) i A (mene). eksplozija u motoru s unutrašnjim isagore To se pretvorilo u naviku. U ravnomernim razma pokre u automobil ili traktor: jer, slino cima, kasno no u, on me pose uje pa iza zatvorenih mika montaže služi kao podsticaj koji ceo f vrata raspravljamo naelna pitanja. Pošto je izašao iz napne d. Kulješovljeve škole, on glasno brani shvatanje po kome Sukob unutar kadra može biti veoma je mon taž a spa jan je par adi. U lanac. Opet »cigle«. prirode: ak može biti sukob u — pri Cigle poredane u niz da bi izložile izvesnu ideju. »preistorijskom« dobu filma (mada i dan Suprotstavljam mu se svojim sagledavanjem mondosta takvih primera) kada su itave sce taže kao sudara. Gledištem po kojem iz sudara dva data u jednom, neprekidnom kadru. To je, m faktora nastaje pojam. izvan podru ja važ enja zakona filmsko g S mog stanovišta, spajanje je samo jedanYou're mogu Reading a Preview Ovo su »filmski« sukobi unutar kadra: poseban slu aj. Unlock full access with a free Sukob trial. grafi k ih pravaca. Setite se da fizika zna kako udarom (sudarom) (Linije — stati ne ili dveju lopti može nastati neogranien broj kombinacija. Sukob razmera. U zavisnosti od stepena elastinosti lopti. Meu ovim Sukob volumena. Download With Free Trial kombinacijama je ona prilikom koje je udar tako slab Sukob masa. da se sudar svede na jednako kretanje obe lopte u (Volumeni razli itog svetlosnog istom pravcu. Sukob dubina. To je kombinacija koja bi odgovarala PudovkiSledei sukobi iziskuju samo još jeda novom shvatanju. poja anjem pa da se raziu u antagonist Nedavno smo opet razgovarali. Sad se Pud ovkin par adi: slaže s mojim gledištem. Istina, u meuvremenu je Krupni planovi i totali. iskoristio priliku da se upozna sa serijom predavanja koja sam tokom tog razdoblja držao u Državnom insti Par a d grafi ki razli itih smerova. Su tutu za kinematografiju... razbijene po obliku i par adi razbijene na Dakle, montaža je sukob. staja u ravni. Kao što je temelj svake umetnosti sukob (»knagiTamna i svetla par ad. Sign up to vote on this title st i ki« preobražaj zakona dijalektike). Kadar je I, najzad, postoje neoekivani sukobi k elija montaže. Stoga i on mora biti razmotren sa stanoNot useful i njegovih dim Sukob u predmeta Usefulizme višta sukoba. sukobi izme u izvesnog zbivanja i njegov Sukob u kadru je potencijalna montaža pošto poMada možda udno zvu e, poznate su n rast intenziteta lomi etvorostrani kavez a sukob se vrste sukoba. Prvi se postiže optiki defor eksplozivno pretvara u montažne impulse
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
68S.
Gary Rydstrom
of 144
M. AJZENŠTAJN
Sažimanje svih filmskih inilaca i svojstava u
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
OSNOVNO NA ELO FILMA I IDEOGRAM
Kako se kod nas predaje crtanje kakav bilo etvorougaoni komad bele hartije. U obi no ne koriste i ivice (uglavnom uma gog dirin enja), neku karijatidu obrvan kakav uobraženi korintski kapitel ili gips (ne ma ioniara koji nastupa u moskovsko ve onog drugog — Aligijerija, komediogr Japanci stvari prilaze iz suprotnog trešnjeve grane.* A u enik iz ove celine drata, šestara i lenjira iseca kompozicione
dijalekti ku formulu sukoba nije pusta retori ka razbibriga. Mi tražimo jedinstven sistem u metodima filmskog izražavanja koji e važiti za sve njegove sa inioce. Njihovo sabiranje u niz zajedni kih odlika resice ceo problem. Iskustva na podru jima izdvojenih sa inilaca filma ne mogu se apsolutno ta no izmeriti. Dok prili no znamo o montaži, u teoriji kadra se još uvek batrgamo sred najakademskijih stavova, neodreenih traženja i svojevrsnog tupavog radikalizma koji oveka nervira. Ako kadar smatramo posebnim, gotovo molekularYou're Reading a Preview nim vidom montaže, to omogu uje neposrednu primenu pra kse montaže u teoriji kadra. Slino je i sa teorijom osvetljavanja. Ako ovofull shvaUnlock access with a free trial. timo kao sudar svetlosnog mlaza i prepreke, kao udar mlaza iz vatrogasne štrcaljke o konkretan predmet, ili kao vetar što šiba oveka, neminovno e se i upotreba Download svetla shvatiti na drugi na in, koji e se potpuno razli-With Free Trial kovati od onog primenjenog u poigravanju raznim kombinacijama »gaze« i reflektora. Zasad raspolažemo jednim takvim suštinskim na elom sukoba: na e lom opti k og kontrapunkta. A ne zaboravimo da emo se uskoro su eliti sa drugim, manje jednostavnim problemom kontrapunkta: sukobom zvuka i slike u zvu n om filmu. i: Uokviruje kadar! Ova dva na ina nastave crtanja mog Vratimo se jednom od najzanimljivijih opti kih suterišu glavne struje koje se bore u dana koba : sukobu izme u okvira kadra i predmeta! Prva: metod artificijelne prostorne organ Položaj kamere, kao opredme enje sukoba izmeu aja up pred kamerom (ovaj Sign to vote on this title metod je na i logike reditelja koja organizuje i inertne logike pred»režiranja« sekvence do podizanja Vavilo meta, u sudaru odražava dijalektiku ugla snimanja. sveUseful se odigrava preduseful objektivom. Druga: Not Tu smo još uvek impresionisti i mu no besprincikamerom — organizovanje pomo u kam pijelni. Ipak, na elna oštrina može se posti i i u ovoj vom se iseca deo stvarnosti, kao sekiram tehnici. Nek suvi etvorokut krene u opasna prostran* Ilustracija broj 12: »Kako odabrati kompoziciju« stva prirode...
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
70
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
OSNOVNO NA ELO FILMA I IDEOGRAM
Me utim, u ovom trenutku, kada se u intelektualDa li e se mleko zgusnuti ili nee? Bogatstvo? nom filmu središte pažnje kona no po inje da preTu se psihološki proces izmešane vere i sum mešta sa same filmske grae na »dedukcije i zaklju ke«, delio na dva ekstremna stanja: radost (pou na »parole« zasnovane na gra i, nestaju razlike meu tugu (razo aranje). Uz to, ovo je snažno n školama i one se mogu tiho sintetizovati. svetlom — osvetijenje ni po emu ne odgovara Nekol iko stranica ranije izgub ili smo , kao kal ja u svetlosnim prilikama. To je osetno doprinelo u tramvaju, problem pozorišta. Vratimo se problemu napetosti. metoda montaže u japanskom pozorištu, posebno — Druga znaajna osobenost kabukija j vi glumi. »rašlanjene« glume. Soo, tuma glavnih žen Prvi i najizrazitiji primer je, naravno, isto filmski u kabuki-trupi koja je gostovala u Moskvi metod »glume bez prelaza«. Uporedo sa mimikim preerku na umoru u Rezbaru maski (Jašao) lazima dovedenim do granice istananosti, japanski glusvoju ulogu u sasvim odvojenim partijama gl mac koristi i upravo suprotan metod. U izvesnom tremio je samo desnom rukom. Samo nogom. S nutku svoje igre on zastaje, kuro go u tamnom ogrtau tom i glavom. (Ceo proces umiranja raš predusretljivo ga zaklanja od pogleda gledalaca. I gle! solo-partije u kojima je svaki deo tela ig glumac vaskrsava sa novom šminkom i novom perikom ulogu noge, ulogu ruke, ulogu glave.) You're Reading a ulogu: Preview koje oznaavaju drugi stupanj njegovog emocionalnog bijanj e na kadrov e. Sa pri bli žavanjem tra stanja. ovi zasebni, trial. sukcesivni par i i bivali su sve k Tako, recimo, u kabuki-komadu Narakumi Unlock glumacfull access with a freeGlumcu osloboenom jarma primitivno Sadanji treba iz pijanstva da pre e u ludilo. Taj prelaz lizma ovaj metod omoguuje da pomou »rit rešen je mehani kim rezom. I promenom u arsevršeno ovlada gledaocem, i ini ne samo pri Download With Free nalu boja šminke na njegovom licu, naglašavanjem ve iTrial sasvim privlanim pozorište zasnovano n onih poteza ija je dužnost da daju izraz ve eg intenkontinuiranom i iscrpnom naturalizmu, na kr ziteta od onog koji su postizali potezi iz šminke za pretnaturalizma. hodnu scenu. Pošto više ne pravimo na elnu razliku i Taj metod je filmu uro en. Nasilno uvo enje tanja sadržaja-kadra i montaže, možemo nave evropske tradicije glume u film (deonice »emocional primer: nih prelaza«) još jedan je uticaj koji ometa razvoj japansko pozorište koristi spori tempo filma. Metod glume »s rezovima, meutim, omoguuje je u našem pozorištu nezamisliva. uvena s razradu sasvim novih metoda. Zamenjivanje jednog lica kirija u etrdeset sedmorici vernih temelji se koje se men ja itavom skalom tipova lica razliitih mernom usporavanju svih kretanja — koje raspoloženja postiže se mnogo izrazitiji rezultat od sve što smo ikad videli. Dok smo u malop onog koji je dostupan suviše prijem ivoj i organskog primeru uo ili rašlanjavanje prelaza izme procesa otpora lišenoj promenljivoj površini lica bilo kojeg ovdeSign vidimo raš samog lanjavanje up to vote on this title profesionalnog glumca. tj. usporeno kretanje. Cuo sam samo za jed U našem novom filmu (Staro i novo) izbacio sam Not metoda, useful pri emu s potpune primene ovog Useful me ufaze izmeu oštro suprotstavljenih krajnjih stupmogu nosti filma iskorišene prema planu po njeva jednog izraza lica. Tako je postignuta vea zakompoziciji. Inae, efekt usporenog kretanja oštrenost u »igri sumnje« oko novog separatora mleka. koristi u isto likovne svrhe (kao u »pod
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
72
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENŠTAJN
carstvu« iz Bagdadskog lopova) ili za prikazivanje sna DIJALEKTI KI PRISTUP FILM (kao u Zvenigori). A još eš e se upotrebljava naproFORMI sto za formalisti ke kerefeke i bezrazložne vragolije kamere (kao u oveku s filmskom kamerom Dzige Vertova). Film Žana Epštajna Pad ku e Ašer, bar sude i po novinskim izveštajima, sadrži, izgleda, pohvalniji primer. U tom filmu normalno glumljene emocije, snimljene ubrzanom kamerom, navodno izazivaju neobi an emocionalni pritisak svojom nestvarnom sporoš u na ekranu. Ako se ima na umu da se u inak glum eve igre na publiku temelji na prepoznavanju, U prirodi ništa ne sagleda bi e lako povezati oba primera (kabuki i Epštajnov jeno, ve sve u vezi s onim pored, ispod i iznad posma film) istovetnim uzro nim tuma enjem. Intenzitet permeta. cepcije raste ukoliko se didakti ki proces prepoznavanja lakše vrši raš lanjenom radnjom. Po Marksu i Engelsu, di ak se i veština rukovanja puškom može usaditi i You're stem samo je svesna repro u naj stisnutij i motorni mentalitet grupe neobu enihReading a Preview lektikog toka (suštine) spo regruta al o instruktor primeni metod »raš lanjavanja«. vanja u svetu. Najzanimljivija spona japanskog pozorišta Unlock je, na-full access with a free trial. ravno, ona što ga spaja sa zvu nim filmom, koji može i mora od Japanaca nau iti ono osnovno — svo enje Tako: vizuelnih i zvu nih nadražaja na zajedni ki fiziološki Download With Free Trial imenilac. Projekcija dijalekti kog sistema stv Tako smo uspeli da (na brzinu) pokažemo kako u apstraktno stvaranje naj razli iti je ogranke japanske kulture prožima jedan u misaoni proces isto filmski element, osnovni nerv filma — montaža. daje: dijalekti ki metod mišljenja; Jedino japanski film ponavlja grešku »levi arskog« dijalektiki materijalizam — kabukija. Umesto da u e kako da izvuku na ela i stil svoje izvanredne glume iz tradicionalnih feudalnih formi svoje gra e, najnapredniji predvodnici japan A tak o e: skog pozorišta tra e energiju na adaptiranje sun eraste bezobli nosti našeg vlastitog »unutarnjeg« naturalizma. Projekcija istog sistema stvari Na sli an na in Japan svojim filmom oponaša najodna tok konkretnog stvaranja vratnije uzore ameri kih i evropskih u esnika u me una to tokvote uobli vanja athis Sign up on title narodnoj komercijalnoj filmskoj trci. daje: Zadatak je Japana da shvati svoje kulturne osobe Useful Not useful nosti i da ih primeni u filmu! Kolege Japanci, zar ete zaista dozvoliti da mi obavimo taj posao umesto vas? Temelj ove filozofije je dinami ko poimanj Bi a — kao neprestane evolucije, proistekle (1929)
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
74
Gary Rydstrom
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Search document
Sinteze — koja nastaje iz suprotnosti izme u teze i antiteze. U istoj meri, dinamiko poimanje stvari uslovljava pravilno razumevanje umetnosti i svih umetni kih formi. Na podru ju umetnosti, ovo dijalekti ko naelo dinamike ovaploeno je SUKOBOM kao suštinskim principom postojanja svakog umetni kog dela i svakog vida umetnosti. (1) po svojoj društvenoj misiji, (2) po svojoj prirodi, (3) po svojoj metodologiji.
DIJALEKTIKI PRISTUP FILMSKOJ FORMI
S. M. AJZENŠTAJN
Je r um et no st je uv ek suk ob :
Višekanlano snimanje zvuka
Njihovo uzajamno delovanje stvara i odr namizam. (Ne samo u smislu jednog prost menskog kontinuuma ve i na polju ap mišljenja. Takoe, nastajanje novih shvatanja sukobom ustaljenog shvatanja i odre ene smatram dinaminim — dinamizacijom jedno cionalnog shvatanja« u potpuno novo.) Koli ina intervala odre uje stepen napetos ti, na primer, pojam intervala u muzici. Mogu slu ajevi kada je razdaljina tolika da dovodi d — do sloma celovitog koncepta umetnosti. izvesnih intervala, na primer.) Prostorni oblik ovog dina mizma je Stupnjevi njegove napetosti: ritam.
You're Reading a Preview
Ovo važi za svaki vid umetnosti i, zapravo, Po svojoj društvenoj misiji, zato što je zadatak vrstu izraza. umetnosti da ispolji protivrenosti postojanja. Unlock Da uo-full access with a free Natrial. slian nain, izraz ljudskog lica je suko bli i ispravna shvatanja podstiui protivrenosti u gleuslovnih i neuslovnih refleksa. (U ovom p dao evom umu i da, u dinami nom sukobu suprotstavmogu se složiti sa Klagesom, koji, a): ne pos ljenih strasti, iskuje tane intelektualne pojmove.Download With Free Trial vekov izraz dinamiki — kao proces, ve stati Po svojoj prirodi, zato što je priroda umetnosti rezultat, i koji, b ) : sve pokretno pripaja sukob izme u prirodnog postojanja i osmišljene ini»duše«, a samo ono što kretanje ometa — » cijative. Hipertrofija osmišljene inicijative — naela (Idealisti ki pojmovi »razum« i »duša« ovd racionalne logike — okoštava umetnost u matemati ki uzev, odgovaraju uslovnim i neuslovnim refl tehnicizam. (Slika predela postaje topografska karta, Isto je tako na svakom podru ju koje se slika svetog Sebastijana — anatomski presek.) Hipertrati umetnošu. Recimo: logi no mišljenje, trofija organske prirodnosti — organske logike — razkao umetnost, pokazuje isti dinamiki me vodnjava umetnost u bezoblinost. (Jedan Maljevi se izvrgava u jednog Kaulbaha, jedan Arhipenko se pret»... intelektualni život Platona ili Dante vara u vašarsku galeriju voštanih figura.) ili Njutna uglavnom je usmeravalo i pods Jer granica organskog oblika (pasivnog na ela pohovo uživanje u nepomuenoj lepoti ritmi stojanja) je Priroda. Granica racionalnog oblika (aktivzakona i sluaja, vrste i jedinke, ili uzroka i po Sign up to vote on this title nog naela proizvodnje) jeste Industrija. Na prese noj ta ki Prirode i Industrije stoji Umetnost. OvoUseful važi i nadrugim poljima, na primer Not useful Sudar logike organskog oblika i logike racionalnog ija se sva sonost, životnost i dinaminost ra oblika daje pravilnosti dela u odnosu na zakone sistema dijalektiku umetni kog oblika. * Graham Wallas: The Great Society, of Psychological An
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
76
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Kao suprotnost možemo zapaziti izražajnu jalovost u veštakim, potpuno »propisanim« jezicima kakav je esperanto. Iz ovog na ela proistie sva privla nost poezije. Nj en rita m nast aje sukobom upotrebljene metr i ke stope i rasporeda naglasaka koji prestiže tu stopu. Pojam jednog formalno statinog fenomena kao dinamike funkcije dijalektiki izražavaju slikom mudre Geteove reci:
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIJALEKTI KI PRISTUP FILMSKOJ FORMI
par adi pretvore u na elo. Takav odnos dužin žemo opisati kao ritam. Iz njega proizlaze ri ki no ritmiki odnosi, a ovi su me usobn stavljeni kao što su to, u pitanju telesnih rad zendikov mehaniko-metriki sistem i Bodeo sko-ritmi ka škola. Po ovoj definiciji, koju usvaja ak i Pudo teoretiar, montaža je sredstvo za razvijanje mo u pojedinih kadrova: »epsko« naelo. Po mome mišljenju, me utim, montaža Die Baukunst ist eine ertarrte Musik. koja proizlazi iz sudara nezavisnih kadrova (Arhitektura je zamrznuta muzika.) suprotstavijenih kadrova: »dramsko« na elo.* Sofizam? Nipošto. Jer mi tražimo definici Baš kao kad je u pitanju neka celovita ideologija prirode, primarnog stila i duha filma, zas (jedno monistiko gledište), celinu, kao i najsitniju njegovim tehni kim (opti kim) temeljima. pojedinost, mora prožimati jedno jedino naelo.You're Tako, Reading a Preview Znamo da fenomen filma po iva na injen svrstana uz sukob društvene uslovljenosti i sukob podve nepokretne slike tela koje u pokretu sle stoje e prirode, metodologija jedne umetnosti otkriva drugoj spajaju u privid kretanja ako se p Unlock a free trial. ovo isto naelo sukoba. Kao osnovno na elo ritma kojifull access with brzinom prikažu u sekvenc i. treba stvoriti i ishodište umetni kog oblika. Ovaj uproš eni opis zbivanja kao spaja Umetnost je uvek sukob, po svojoj metodologiji. deo odgovornosti za rasprostranjeno pogrešn Ovde emo razmotriti opšti problem umetnosti na Download With Free Trial montaže koje smo ranije naveli. nje prirode specifinom primeru njenog najvišeg vida — filma. Ispitajmo tanije pojavu o kojoj rasprav Kadar i montaža su osnovni elementi filma. pogledajmo kakav je zapravo njen tok — toga donesimo svoje zakljuke. Smeštene jed Montaža druge, dve fotografisane nepomi ne slike p je nerv fil ma, kao što su to dokazali sovjet ski filmovi. privid kretanja. Da li je to tano? Slikovno zeološki — jeste. Odrediti prirodu montaže zna i resiti specifini No mehaniki — nije. Jer, u stvari, svak problem filma. Najraniji svesni filmski stvaraoci i naši sekvence se ne opaža nakon prethodnog, prvi filmski teoretiari smatrali su montažu sredstvom prethodnog. Jer ideja (il i utisak) kretanja opisivanja redanjem pojedinih kadrova jedan iza drucesom nadodavanja na zadržani odraz prve gog, slino kockama za gra enje. Pokret unutar tih predmeta — jedne nove, primetno udaljenije kocki-kadrova i sledstvena dužina sastavnih par i a predmeta. Ovoto je, uzgred Sign up vote on thisbudi titlereeno, uzrok filma smatrani su onda ritmom. prostorne dubine kad se u stereoskopiji opt To je sasvim pogrešno shvatanje! daju dvaUseful plana. Superimpozicijom Not useful dva elemen Ono podrazumeva da se jedan dati predmet defimenzije uvek se postiže nova, »viša« dimenzij niše isklju ivo u odnosu na prirodu njegove spo* Oznake »epsko« i »dramsko« su ovde upotrebljene ljašnjosti. Hteli bi da mehani ki postupak lepljenja metodologiju forme — ne odnose se na sad ria j ili zap let !
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
78
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENSTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIJALEKTI KI PRISTUP FILMSKOJ FORMI
iskljuivo osnovnim elementima. Sluaj III, m štava prirodnost, još ne prelazi u apstrakciju dvodimenzionalnih slika postiže se stereoskopska troIV. Sukob smerova može biti i ideograf dimenzionalnost. smo dobili, recimo, smislom bogate karakteriz Ili na dragom podru ju: konkretn a re (denotanog Šarakua. Tajna njegove do krajnosti cija) postavljena pored druge konkretne reci obrazuje izražajnosti po iva u anatomskoj i prosto apstraktan pojam — kao u kineskom i japanskom jemeri delova — u pore enju s njom, ovu naš ziku, gde materijalni ideogram može nazna iti trans bih nazvati vremenskom nesrazmernoš u. cendentni (pojmovni) rezultat. Obino nazivana »nepravilnošu«, ova Nepodudarnost obrisa prve slike — ve utisnute u vazda je privlaila umetnike i s nesrazmernost mozak — sa potom percipiranom drugom slikom izaziva, kao instrument. Pišui o Rodenovim crtežim u sukobu, utisak kretanja. Stepen nepodudarnosti odMokler nagoveštava jedno objašnjenje ovih re uje jainu tog utiska i uslovljava onu napetost koja postaje pravi ele men t aut enti nog ritma. »Najvei umetnici, Mikelanelo, Remb Ovde imamo vremensku protivuvrednost onoga što lakroa, kao da su svi u izvesnom trenutk se prostorno zbiva na površini grafike ili slike. svog genija odbacili balast ta nosti kako je Šta sainjava dinamiki efekt neke slike? Oko prati Reading a Preview . naš uprošavanju skloni razum i naše obi You're bi postigli fiksiranje zamisli, sintezu, likovn smer jednog elementa slike. Zadržava jedan vizuelni svojih snova.« utisak, koji se potom sudara s utiskom nastalim pra eUnlock full access with a free trial. njem smera nekog drugog elementa. Sukob tih smerova U devetnaestom stoleu, dva umetnika-ek daje pri sagledavanju celine dinami an efekt. tatora — jedan slikar i jedan pesnik — poku I. Efekt može biti isto linearan: Fernan Leže ili estetiTrial ki formulišu tu »nepravilnost«. Renoar Download With Free suprematizam. sledeu tezu: II. Može biti »anegdotski«. Tajna udesne pokret»Izvor privlanosti svake Iepote je u ljivosti Domijeovih i Lotrekovih figura krije se u injesti. Priroda se gnuša i praznine i pravilnos nici da su razni anatomski delovi tela prikazani u prorazloga, nijedno delo se ne može smatr stornim okolnostima (stavovima) koje su vremenski umetnikim ukoliko ga nije stvorio umetni ruje u nepravilnost i odbacuje svaki kalu razli ite, odeljene. Ako, na primer, na Tuluz-Lotrekovoj nost, red, žudnja za savršenstvom (koje je u litografiji gospoice Cisi Loftus logiki razvijemo A savršenstvo) uništavaju umetnost. Ukus u stav stopala, sazda emo telo u odgovaraju em A stavu. ouvae se jedino ako se umetnicima i pu Me utim, od kolena naviše, telo je ve prikazano u svest o znaaju nepravilnosti. Nepravilnost stavu A + a. Tu je ve postignut kinematografski efekt vaskolike umetnosti.«* spojenih nepokretnih slika! Od kukova do ramena moA Bodler je zapisao u svoj dnevnik: žemo videti stav A + a + a. Figura oživljava i kree se! Sign up to vote on this title »Onome što nije ovlaš izobli eno nedo III. Izmeu I i II slu aja nalazi se primitivni itali privla nost, iz ega sledi da je nepravilnos janski futurizam — u koj i spada Balin » ovek sa šest usefulenje i zapanjen reUseful Notiznena i: neoekivanost, nogu u šest stavova« — jer se u II sluaju efekt dobija štinski sainilac i svojstvo Iepote.« zadržavanjem prirodne celovitosti i anatomske pravil* Ovako u svojoj knjizi »Slikarstvo i slikari« Lionello V nosti, dok se u I slu aju, s druge strane, to postiže manifest za »La Societe des Irr gularistes« (1884). aju stereoskopije, superimpozicijom dveju neistovetnih
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
80
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIJALEKTIKI PRISTUP FILMSKOJ FORMI
filmske gramatike. A, tako e, i jednu sintaks Kad pobliže ispitamo odreenu lepotu nepravilnosi manifestacija u kojoj vizuelni kontrapunkt mo (kako je koristi slikarstvo), bilo kod Grinevalda ili kod| viti itav nov sistem oblika ispoljavanja. Renoara, vidimo da je u pitanju nesrazmera odnosa de-j Za sve ovo, osnovna postavka glasi: talja u jednoj dimenziji spram drugog detalja u drugoj dimenziji. Kadar n ipošto nije element m ontaž Prostorno razvijanje relativne veli ine jednog de-, Kadar je montažna elija (ili moleku talja u saglasnosti s drugim, i sledstveni sudar razmera koje je umetnik u tu svr hu smislio, daju kao rezultat karakterizaciju — definiciju prikazane stvari. U ovoj formulaciji dualisti ka podela na I konano: boja. Bilo koja nijansa izvesne boje prenosi našem ulu vida odreen ritam treperenja. To nije natpis (titl) i kadar metafora, ve fiziološka injenica, pošto se boje razli• kuju po broju svetlosnih treptaja. kadar i montažu Susedna nijansa ili ton boje ima drugu u estalost treptaja. Njihov kontrapunkt — sukob zapam ene ueYou're Preview kim skokom prelazi u dijalekti ko stalosti treptaja sa u estaloš u novopercipirane boje — Reading a analiti natpisa, kadra i montaže kao triju razli itih ishodište je dinamike našeg opažanja me usobnog meizražajnog zadatka, ija h sanja boja. Unlock full access withinog a freejedinstvenog trial. svojstva uslovljavaju jednoobraznost njihovih Tako se, pošto samo jedan korak deli vizuelna treralnih zakona. perenja, od akusti nih, naosmo na polju muzike. Iz u sobni odnos triju faza: podru ja prostor no-likovnog prešli smo na podru je Download With Free Me Trial Sukob unutar teze (apstraktna ideja) — vremensko-likovnog, u kome važi isti zakon. Jer u muse u dijalektici natpisa — prostorno se uobli zici kontrapunkt nije samo vid kompozicije ve i bo m u ka dr u — is por as to m in te nzi te ta osnovni inilac koji omogu uje percepciju tonova i njiu montažni sukob samostalnih kadrova. hovo razlikovanje. To se u potpunosti podudara sa na inom Gotovo bi se moglo re i da smo u svim navedenim vog psihološkog izražavanja. Ovaj predstav primerima posmatrali delovanje istog na ela pore enja, motiva koji, tako e, može uklju ivati tri faze koje nam na svim podru jima omog u uje percepciju 1. isto verbalni iskaz. Bez intonacije — i definiciju. govoru. U pokretnim slikama (filmu) imamo, da tako ka2. Gestikulatorni (mimiko-intonacioni) i žemo, sintezu dva kontrapunkta — prostornog kontrakob se projicira na ceo ovekov izražajni telesn punkta grafi ke umetnosti i vremenskog kontrapunkta Gest telesne kretnje i gest intonacije. muzike. 3.Sign Sukob sevote prenos u prostor. up to on ithis title S ja anjem U filmu nastaje ono što se može opisati kao cikcak mimi kog izraza se istiskuje u okolni Not useful pri emuUseful sledi isti obrazac izoblienja. Dobij a s vizuelni kontrapunkt. linija izraza, nastala prostornom podelom ovek koji se kree kroz prostor. Mise-e n-s On je osobenost filma. Primenjujui ovaj pojam na film, Ovo nam daje osnovu za potpuno novo dobili smo nekoliko ukazatelja za rešavanje problema
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
82
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENŠTAJN
DIJALEKTI KI PRISTUP FILMSKOJ FORMI
Kao primere tipova sukoba unutar forme (podjednako karakteristine za sukob u kadru i sukob sudarenih kadrova, tj. montažu) možemo navesti: 1. Grafi ki sukob 2. Sukob planova 3. Sukob volumena 4. Prostorni sukob 5. Sukob svetlosnih vrednosti 6. S ukob tempa, i tako dalje.
Tako sukob opti kih i akusti kih i proizvodi zvu n i film,
koji se može ostvariti u vidu audio-vizuelnog kontrapunkta.
Formulisanje i ispitivanje filmskog fenome oblika sukoba pruža prvu mogunost za sa jednog celovitog sistema vizuelne dramaturgi Napomena: Ovo je lista glavnih sa inilaca, domiopšte i posebne vidove problema filma. nanti. Samo se po sebi razume da se one, uglavnom, Za sainjavanje jedne dramaturgije vizueln javljaju u s klopovima. forme, koja bi bila sreena i ta na koliko i Da bi se prešlo na montažu, dovoljno je podeliti dramaturgija filmske pri e. bilo koji kad ar uzet za primer na dva nez avisn a priKada se medijum filma tako sagleda, sjed marna dela, kao u slu aju grafikog sukoba, mada se Reading a iPreview You're mogu nosti stila mogu se smatrati filmskom sli na podela može obaviti u svim ostalim slu ajevima. som, ili e, možda, biti ta nije ako ovo Unlock full access withnazovemo a free trial.
Download With Free Trial Dodatni primeri: 7. Sukob gra e i ta ke sa koje se posmatra (postiže se prostornim izoblienjem pomou ugla snimanja). 8. Sukob grad je i njenih prostornih svojstava (postiže se opti kom deformacijom, pomo u so iva). 9. Sukob nekog zbivanja i njegovih vremenskih svojstava (postiže se ubrzanim i usporenim sni. manjem). i najzad 10. Sukob itavog opti kog sklopa i neke sasvim razliite sfere.
opitnom filmskom sintaksom.
Naveš emo ovde izvestan broj mogunost tikog razvitka koje se mogu izvu i iz ove koncept pokretne slike (koja troši vreme) na dodavanjem — ili kontrapunktom — dveju nepokretnih slika. I. Svaka slika je pok retni deli montaže. fotografski snimljeno par e. Tehni ka definic mena kretanja. Još nema kompozicije. ( Pucanj puške. Pljusak vode.) II. Vešta ki proizvedena slika kretanja. opti ki element se koristi Sign up to vote on thisza titlesmišljene ko A. no Useful Logi
Not useful
Prvi primer (iz Oktobra): montažni p canja mitraljeza, montažnim povezivanjem nosti procesa pucanja.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
84
.
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIJALEKTIKI PRISTUP FILMSKOJ FORMI
smo posle jednog baroknog Hrista (k eksplodira u blistavim zracima svog ore tirali kadrove jajolike maske Uzume, b selja (zatvoren oblik). Vremenski sukob jajastog oblika i grafi kog zvezdastog o veo je uinak trenutnog rasprskavan ja — šrapnela.* Dovde su primeri ilustrovali primitivn slu ajeve — u kojima je isklju ivo koriš vanje optikog kretanja. III. Emocionalne kombinacije, ne samo elementima kadra ve poglavito s nizovima asocijacija. Asocijativna montaža. Kao sreds B. Nelogi no cionalno zaoštravanje situacije. Tre i primer (iz Potemkina): isto sredstvo se U prvom primeru imali smo dva sukces koristi za postizanje likovne simbolinosti. KadReading a Preview A i B, sa istovetnom sadržinom. Me utim, o You're zagrme topovi »Potemkina«, jedan mermerni lav vetni po mestu koje ova zauzima u kadru: ska e na noge, negodujui zbog krvoproli a na full access with a free trial. odeskim stepenicama. Ova kombinacija seUnlock sastoji od tri kadra statinih mermemih lavova iz dvorca Alupka, na Krimu: lav koji spava, probueni lav, Download With Free Trial lav koji se podiže. Efekt je postignut ta nim prora unom dužine drugog kadra. Njegovo nadodavanje na prvi kadar proizvodi prvu radnju. Time što proizvodi dinamizaciju u prostoru — je gledao evom umu ostavljeno dovoljno vremena storne dinami nosti: da registruje utisak prvog stava. Nadodavanje tre eg stava na drugi proizvodi drugu radnju: lav najzad ustaje. etvrti primer (iz Oktobra): Prvim primerom je pokazano kako je pucanje simbo li no sazdano od elemenata koji nisu deo samog procesa pucanja. Kad je trebalo prikazati monarhistiki pu, koji je pokušao da izvede general Kornilov, palo mi je na Stepen razlike izme u pozicije A i B odre Sign up to vote on this title um da bi se njegova militaristika tendencija mogla kretanja. pokazati montažom koja bi kao gra u koristila aj,Not nov slu pretpostavimo da sadrž Useful useful Kao verske detalje. Jer Kornilov je otkrio svoje namere A i B nije istovetna, mada su asocijacije neobinim »krstaškim pohodom« protiv boljševika, identi ne, to jest: asocijativno istovetne. iji su u esnici bili muslimani ( !), njegova kav* Ovde spadaju i primeri primitivnijih efekata, ka Ko mbi na ci ja A: ja rk o os ve tl je n mi tr al je z. Pa f je da n ta ma n ka da r. Dv os tr uk a ek sp lo zi ja : i grafika+svetlosna. Krupni plan mitraljesca. Kombinacija B: Montažnim efektom nagomilavanja gotovo se postiže utisak dvostruke ekspozicije. Dužina montažne par adi — svako po dva »kvadrata«. Drugi primer (iz Pot emkina) : ilustracija trenutne radnje. Žena s cvikerom. Sledi odmah — be z prel az a — ka da r u ko je m je cv ik er sm rs ka n, a ženino oko krvari: to deluje kao da hitac poga a oko.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
86
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENŠTAJN
Ova dinamizacija sadržim, ne u prostoru, ve
na polju psihologije, tj. ose anja, tako prouzrokuje
emocionalnu dinamizaciju. Prvi primer (u Štrajku) : montažna deonica ubi janja radnika je, zapravo, paralelna montaža ovog pokolja i klanja bika na klanici. Mada su sadržine razli ite, »klanje« služi kao asocijativna spona. To mono oja ava emocionalno delovanje ove scene. Zapravo, u ovom slu aju, homogenost gesta igra važnu ulogu pri postizanju efekta — i pokret dinami kog gesta u kadru i stati ni gest koji grafi ki deli kadar.
DIJALEKTI KI PRISTUP FILMSKOJ FORM
Drugi primer (u Oktobru): drama priklju ivanja Motociklisti kog batalj sovjeta dinamiziran je kadrovima to koji se apstraktno okre u, kao asocija novih delegata. Tako je zamašan emoc doga aja pretvoren u stvarnu dinami
To isto na elo — ra anja novih pojm spajanjem dva razli ita doga aja — dove IV. Osloba anja itave radnje od vrem stornih odre enja. Moji prvi pokušaji u obuhva eni su Oktobrom. Prvi primer: ini se da rov pun ogromno topovsko postolje koje se Ovo na elo je potom primenio Pudovkin You're u filmu Reading a Preview spušta. Kao antimilitaristi ki simbol s Kraj Sankt Petersburga, u snažnoj sekvenci paralelne sa stanovišta sadržaja, ovaj efekt je montaže kadrova berze i bojišta. Njegov raniji film Unlock full access with a free trial. vidnim spajanjem jednog nezavisno po Mati sadrži jednu sli nu sekvencu: pucanje leda na i jednog nadmo nog vojnog proizvod reci paralelno je dato sa radni kom demonstracijom. fiziki nezavisnog. Jedno ovakvo sredstvo može se patološki iskvariti Download With Free Trial Drugi primer: u sceni Kornilovlje bude li zaboravljena osnovna svrha: emocionalna dinadokraj uje bonapartisti ke snove Ker mizacija sadržine. im filmski stvaralac izgubi iz vida jedan Kornilovljev tenk uspinje i tu suštinu, ovo sredstvo okoštava se u beživotni lite Napoleona koji stoji na stolu Kerensko rarni simbolizam i stilisti ki manir. Padaju mi na um dvorcu. Spoj isto simboli nog zna dva primera ovakve prazne upotrebe tog sredstva: Ovaj metod je sad primenio Dovž Prvi primer (iz Oktobra) : u sladunjave komproavanje itavih sekvenci Arsenala, miserske pojave menjševika na Drugom kongresu šub prilikom koriš enja arhivskih sn sovjeta — za vreme napada na Zimski dvorac — Rusija Nikolaja II i Lava Tolstoja umontirani su kadrovi ruku koje prebiraju po harŽeleo bih da dam još jedan primer z fama. To je isto literarni paralelizam koji ni im narušavanja konvencionalnih na ina obr ne dinamizira sadržinu. Na sli an nain su u Oce mada još nije prakti no ostvaren. povom Živom lesu paralelno montirani crkveni torSignGodine up to vote on this title 1924—25, bavio sam se zamiš njevi (imitacija onih iz Oktobra), lirski predeli i portretu stvarnog oveka. Useful usefulU to vreme pr govori tužioca i branioca u sudnici. Ista greška Not tendencija da se na filmu stvarni ovek p kao u sekvenci »harfi«. u dugini, neseenim dramskim scenama. V bi montaža uni štila autent i nost. Abram S druge strane, ve ina i sto dinami k ih efekata
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Search document
Njegova vrana kosa... Talasi njegove kose ... O i mu zra e ažurne zrake ... Ima eli ne miši e ...
DIJALEKTI KI PRISTUP FILMSKOJ FORM
S. M. AJZENŠTAJN
filmu Zaliv smrti upotrebio nese ene dramske kadrove duge i do 40 metara. Smatrao sam (i smatram) takvo shvatanje sasvim nefilmskim. Lepo — kako bi izgledao lingvisti ki taan opis nekog oveka?
Višekanlano snimanje zvuka
sveobuhvatni kompleks emocionalnog dož dicionalno : '
1. Ruka zamahuje nožem. 2. O i žrtve se brzo otvaraju. 3. Njena ruka se gr evito hvata za ivic 4. Trzaj nožem uvis. 5. O i nehotice trepnu. 6. Krv šikne. 7. Usta vi u. 8. Nešto kaplje na cipelu.
U svakom, ak i manje preteranom verbalnom opisu i sli ni filmski klišei. Ipak, u odnosu na izvesne osobe obavezno e se upotrebiti probrani vodocelinu, svaki fragment (par e) skoro je padi, munje, predeli, ptice itd. su izdiferenciraniji, to postaju apstraktnij Zašto bi film sledio formu pozorišta i slikarstva, a samo jednu odre enu asocijaciju. ne metodologiju jezika koja dopušta da sasvim novi Reading a Preview You're Sasvim logi no javlja se misao: zar s idejni koncepti nastanu kombinacijom dveju konkretne bi mogla posti i produktivnije, ne ta nih detonacija dva konkretna predmeta? Jezik jeUnlock mnogofull access with a pra freetrial. enjem fabule, ve ovaplo enjem ideje, bliži filmu no slikarstvo. Na primer, u slikarstvu forma stva slobodnim nagomilavanjem asocijativn nastaje od apstraktnih elemenata linije i boje, dok u još uvek je najvažniji zadatak uspostaviti filmu materijalna konkretnost slike obuhva ene oseTrial ajni doživljaj ubistva kao takvog. Zap Download With Free kadrom pri injava — kao element — najve e teško e sredstvo bez kojeg još nismo kadri da ne pri baratanju. Zašto se ne bismo radije priklonili jegledaocu! U svakom slu aju, napor uprav zi kom sistemu, koji je prinu en da za izmišljanje pravcu izvesno bi urodio najzanimljivijom reci i sklopova reci koristi istu mehaniku? formi. S druge strane, zašto ni ortodoksni filmovi ne mogu Bar bi trebalo da neko pokuša! Otkako bez montaže? na ovu misao, nisam imao vremena da i Diferencijacija montažne par adi proizlazi iz injeogled. A danas me zaokupljaju sasvim dru nice da ona ne postoje kao zasebne jedinice. Svako Me utim, vra aju i se glavnoj liniji naš par e može izazvati samo jednu asocijaciju. Nagomimožda emo nai i na nešto što e nas pr lavanje tih asocijacija može posti i isti efekt koji isto zadacima. fiziološkim sredstvima gledaocu pribavlja zaplet realiDok je u I, II i III slu aju napetost bi sti ki izvedenog komada. samo naupfiziološki efekt Sign to vote on this — titleod isto opti Recimo: ubistvo na pozornici ima isto fiziološki cionalnog — ovde moramo pomenuti i slu u inak. Snimljeno u jednom montažnom par etu, ono Not useful sukob (napetost) za uobli avanje nov Useful služi može delovati kao informacija, kao natpis (.titl). Emocinovih stavova, dakle: u isto intelektualne onalno dejstvo po inje tek rekonstrukcijom doga aja pomo u montažnih fragmenata, od kojih svaki doziva Prvi primer (u Oktobru) : Uspon Ke
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
90
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENSTAJN
DIJALEKTIKI PRISTUP FILMSKOJ FORMI
stignut je komi an efekt natpisima koji ozna avaju Konvencionalni deskriptivni vid filma d kako inovi koji ravnomerno rastu postaju sve viši mogunosti formalnog filmskog mišljenja; dok (»Diktator« — »Generalisimus« — »Ministar vojske cionalni film usmerava oseanja, ovo nagoveš i mornarice« itd.) — montiranjem uporedo sa pet gunost podsticanja i usmeravanja celokupnog ili šest kadrova u kojima se Kerenski penje uz ste procesa. penice Zimskog dvorca (u svim kadrovima istom Veina kritiara oštro je napala baš ove d brzinom). Ovde suk ob bes mislene laskavosti sve rimentalne sekvence. Jer su smatrane isklju viših inova i »junaka« koji kaska neizmenjenim tikim. Ne bih pokušavao da poriem da je najpogodnija za izražavanje ideološki zaoštre stepeništem daje intelektualni rezultat: satiri ki je ali je šteta što su kriti ari sasvim prevideli pokazana suštinska beznaajnost Kerenskog. Tu ske mogunosti ovog pristupa. imamo kontrapunkt literarno izražene konvencioSa ova dva ogleda nainili smo prvi, em nalne ideje sa slikom prikazanim postupcima izvekorak ka potpuno novoj formi filmskog izraza. sne osobe nedorasle dužnostima koje se brzo umnointelektualnom filmu, oslobo enom tradiciona žavaju. Nesklad ova dva inioca privodi gledaoca nienja, koji pronalazi neposredne forme za isto intelektualnom sudu o doti noj osobi. Intesteme i pojmove i ne mora da pribegava p lektualna dinamizacija. i parafrazama. Možda emo još i posti i Drugi primer (u Oktobru): Kornilovljev marš na Petrograd izvo en je »U ime Boga i Otadžbine«. You're Reading a Preview sin tez u ume tno sti i n auke. Ovde smo pokušali da racionalistiki razotkrijemo religiozni smisao te epizode. Umontiran je niz verUnlock Totrial. bi bilo prikladno ime za našu novu skih likova, od veli anstvenog baroknog Hrista dofull access with a free polju umetnosti. To bi bilo kona no opravdan eskimskog idola. Dok su u prvom prikazanom kipu novih reci da je »film najvažnija umetnost«. ideja i slika na izgled u potpunom skladu, sa svakim narednim kadrom ta dva elementa se sve više Download With Free Trial (1929) ludaljuju. Zadržavaju i znaenje »Boga«, slike se sve više kose s našim pojmom o bogu, što meiz bežno vodi individualnim zakljucima o pravoj prirodi svih božanstava. U ovom slu aju, lanac slika je tiako e pokušao da postigne isto intelektualno rešenje, koje bi nastalo iz sukoba unapred posto jeeg mišljenja i njegovog postepenog diskreditovanja smišljenim potezima. Malo po malo, procesom poreenja svake nove slike sa zajednikim znaenjem nagomilava se snaga koja se može formalno poistovetiti sa snagom logi ke dedukcije. Odluka da se oslobode ove ideje, kao i primenjeni metod, ve su intelektualno uoblieni.
Sign up to vote on this title
Useful
Not useful
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
TRE A GODINA
TREA GODINA
koju su uneli u bioskop. »Razonoda«, u stvari svim bezopasan pojam: iza njega se krije sas kretan, aktivan proces. No zabavu i razonodu upravo treba pukog kvantitativnog opunomo enika same tematske grae, a ne kao kvalitativnu snagu u smislu.
Dok smo proizvodili filmove koji su »držal ca, nismo pominjali razonodu. Nismo imali vr dosa ivanje. Ali onda je negde izgubljena ta s »hvatanja«. Izgubljena je veština pravljenja Stephen (pogleda za sobom). E da bi koji »drže«. I po esmo da pri amo o razonod kretnja, a ne glazba ni mirisi, postala Ovaj potonji cilj nemogue je ostvariti ak univerzalan govor, nadahnuti jezik, koji e uiniti vidljivom prvu entelehiju, osnov pre ne savlada raniji metod. ni ritam, a ne obi ni smisao. Mnogi su smatrali da krilatica o razonodi You're izvesne nazadne elemente i u najgorem sm Utiks Reading a Preview D2EMS DŽOJS: krivo tumai ideološke premise naših filmova Unlock full access with a free trial. opet posedovati jedan metod, put Moramo Ljute me diskusije o »zabavi« i »razonodi«. Pošto treba ovaplotitJi uzbudljivim umetnikim de sam ne mali broj radnih asova posvetio problemu nam niko ne može pomo i. Moramo to obav »oduševljavanja« i »obuhvatanja« publike objedinjenim Kako to posti i — ili bar: kako se prip Download With Free Trial i opštim impulsom apsorpcije, re »zabava« zvui mi taj posao, to je tema o kojoj bih želeo da protivno, strano i nep rijateljski. Kad god se kaže da Rehabilitacija idsološke premise nije ne film treba da »razono uje«, ujem reci: »Poslužite se«. unosd spolja, »kako se Repertkomu svidi«; Kad vas uvaženi Ivan Ivanovi Penerepenko »hoe biti sagledana kao osnovni, životvorni, mo ponuditi burmutom, onda uvijek najprije jezikom obkoji oplo ava baš najuzbudljiviji element stv lizne poklopac burmutice, onda kvrcne prstom po njoj, rada na polju filmske režije: rediteljevu »kon pruži vam je i kaže, ako ste mu znanac: »Smi je m li To jie zadatak ovog ogleda. vas moliti, gospodine, da se poslužite?« A ako mu niste On ima i sasvim konkretan povod — uob poznati, onda: »Gospodine, premda nemam ast pozna pedagoškog rada na tre oj, završnoj godini vati ni vaše ni o evo vam ime, smijem li vas moliti da žije u Državnom institutu za kinematografij se poslužite?« Ivan Nikiforovi (Dovgohun), opet, jedkoje, po nastavnom planu, studenti moraju za nostavno vam daje u ruku svoj roži i tu gestu samo ralaSign ko majstorstvo roditeljskog ukratko popra a rijeima: »Poslužite se«. up to vote on this title rada. Neka me grde talmudisti metoda, akad Ja sam za Ivana Nikiforovia s njegovim nepouseful Useful Not marksizma, ali želim da ovoj temi i ovoj nasta srednim »Poslužite se«. jednostavno — kao životu, kao radu. Jer, Zadatak filma je da natera publiku da se »posluži«, obzira da li se skriva iza akademskih citata il a ne da je »razono uje«. Da »drži«, a ne da zabavlja. konkretno ne zna kako se ovim ovladava. Da snabde gledaoce mecima a ne da rasipa energiju
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
94
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
TRE A GODINA
Junošu punog iluzija o ekuju mnoga izne Ve duže vreme, godinama, zabrinuto razmišljam Dozvolite mi da, u vezi s jednom stvari, z 0 onim izvesnim natprirodnim mo ima što prevazilaze pre em na stranu pristalica »razonode«. zdrav razum i ljudski um, koje se ine neophodnim za jednog od naj ve ih »zabavlja a«, Aleksand poi manje »ta jni « stvarala ke filmske režije. zbog kojeg se njegov sin Dima fit s izvinjav Sekcirati muziku stvarala ke filmske režije! otac je moja velika beba — ro ena dok sam Sekcirati, ali ne kao što bi se sekcirao les (na Salijesasvim mali.« rijev nain) — to e biti predmet našeg rada sa stuKoga nije oarala klasi na harmoninost dentima završne godine Instituta. ske strukture »Grofa Monte-Krista« ! Koga n Mi ovom problemu pristupamo jednostavno, ne njila smrtonosna logika koja ispreda i utkiva polaze i sa unapred izgra enih stanovišta skolastickih zbivanja tog romana, kao da su ti meusob metoda, I neemo na leševima ishabanih filmova ispiti postojali od samog njegovog zaetka. Najzad vati procese nastajanja naših sopstvenih dela. Anatomzamislio onaj ekstati ni trenutak kada je, o ska sala i sto za sekciranje najmanje su pogodan ogledni u mozgu tog »debelog crnje« Dime blesnul poligon za prou avanje požarišta. A prouavanje filma zdanje romana u svim svojim pojedinostima i mora te i nerazdvojno od prou avanja pozorišta. a preko proelja blista naslov — »Grof M Graditi kinematografiju polaze i od »ideje You're filma« Reading a tima Preview sto«. A ta vizija ima svoj uobi ajeni odjek: 1 apstraktnih na ela varvarski je i glupo. Samo kri bih ja ikad mogao posti i nešto slino!« I kak ti kim poreenjem sa osnovnim ranijim vidovima spekUnlock full access with a free trial. ohrabruje kad, kušaju i, prepoznamo to takla može se kriti ki ovladati posebnom metodoloume e, nain na koji je takva neobina kom gijom filma. stvarno sklopljena i otelotvorena. Kad doznam »Kritika se mora sastojati u poreenju iDownload suprotova knjiga With Free Trial nastala pomamnim radom — a ne b , stavljanju date injenice ne nekoj ideji, ve drugoj prosvetljenjem u magnovenju. injenici; za tu svrhu jedino je važno da obe injeTo je delo jednog crnca, no ornca koji je ra nice budu što je mogue pažljivije ispitane i da obe, liko teško koliko bi morao pod bi em nadzorni u odnosu jedna na drugu, predstavljaju.razliite trenutke razvoja.«* je odista bio crnakog porekla a ro en je na poput Tus ena L'Uvertira, jun aka filma ko Mi emo ovu stvar prouavati u živom stvaralakom da snimim. Dimin deda — general Toma Aleks procesu. I to prvenstveno na ovaj na in. imao je nadimak »crni avo«, a samog Dimu Moramo jednovremeno graditi delotvorni proces i Ijivd savremenici i suparnici zvali »debelim metod. Ali neemo plehanovski ii od unapred stvorenih Izvbsni skromno nareeni Žako, skriven iza uz stavova prema »metodu uopšte« ka konkretnom posebzvuka imena »Ežen de Mirkur«, objavio je jed nom sluaju, ve o ekujemo da datom konkretnom pod naslovom »Fabri ka romana: Firma obradom odre ene grae do emo do jednog metoga Dime d kamp.« u kojem je povezaoDimino rediteljevog filmskog stvaranja. Sign up to vote on this title njegove metode: Da bismo to postigli, moramo razotkriti rediteljev Useful Not useful »intimni« stvarala ki proces u svim njegovim fazama »Zagrebite kožu g. Dime i nai ete d i krivudanjima i izneti ga pred publiku, na videlo. On ruava krompire koje vrele vadi iz pep šta i proždire ih neoljuštene — pravi Crna • Lenjin: Ko s u »p rija telj i na rod a«. mu je potrebno 200.000 franaka godišnje)
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
96
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENŠTAJN
TRE A GODINA
mljuje intelektualne dezertere i prevodioce uz nadnice koje ih degradiraju na položaj Crnaca što argatuju pod mulaitovom kandžijom!
»Tokom krstarenja Sredozemljem, Dim šao kraj jednog ostrvceta na koje se nije mo cati jer se nalazilo 'pod karantinom'. To be ' Monte-Kristo. Ve tada ga je ovo ime zagolic nekoliko godina, 1843, ugovorio je s jednim »Vaš otac jie bio crn«, viknuo mu je neko u lice. objavljivanje dela koje je trebalo da se zo »Deda mi je bio majmun«, odvrati Dima. Izgleda da ga sa putovanja Parizom', ali mu je nedostaja je više pogodila optužba o »fabrici«. ti an zaplet. Sre nim sluajem proitao je i osvetu', priu od dvadeset stranica koja se za vreme druge Restauracije a bila je uvršte »Dima je samo jednom bio odista ražalošen. šeovu knjigu »Policija bez vela'. Pria mu s Beranže, koga je istinski voleo, napisao mu je pismo Eto teme o kojoj je sanjao: Monte-Kristo i zamolio ga da ukljui jednog zanimljivog izgnanika otkrije svoje neprijatelje skrivene u Parizu! ,me u rudare koje upotrebljava za kopanje minerala Potom je Make došao na zamisao o p koje potom sam pretvara u isto zlato'; Dima je od bavi Monte-Krista i lepe Mercedes i Dangla govorio: 'Dragi stari prijatelju, moj jedini rudar je dajstvu, pa dva prijatelja krenuše sasvim n moja levica, kojom držim otvorenu knjigu dok moja zom — 'Monte-Kristo' se iz putnikih utisak desnica radi dvanaest sati na dan'. romana pretvorio u ist roman. Opat Fari ja en u Goi, koga je Šatobrijan posmatrao Preterivao je. Imao je saradnike, ,ali kao što man pokušava da hipnozom ubije kanarinca je Napoleon imao generale'.« je pove anju tajanstvenosti a na vidiku ukazivati tvr ava If...« Teško je ve kad ovek radi tako grozni avo. Ali Reading a Preview You're
je još teže posti i išta vredno bez te grozniae. Tako se stvari sklapaju
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
98
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
TRE A GODINA
Nastavnikov zadatak je samo da dobro »minih de jih uspomena o Šeherezadi i Ali-Babinom podgurkivanjem upuuje kolektiv ka »norm blagu. Sama injenica da je jedan mornar mogao po»plodonosnim« teškoama i da navade kolekti stati grof zna ila je da bi to »svako« mogao. tano i razgovetno postavi baš ona pitanja U sveopštoj jagmi za zlatom i aristokratskim tituvode konstrukciji, a ne jalovom brbljanju lama, mornar Dantes koji je postao mitski bogati grof Tako vas u cirkusu ue da letite. Trapez s Monte-Kristo služio je kao divotan »društveni ideal« srdno povlai unatrag, ili u enik, ako mu je v buržoaziji koja se grozni avo bogatila. Ne pripisuju se prora un pogrešan, naie na pesnicu umesto bez razloga ovom liku crte idealizovanog autoportreta. pomo nicu. Nijie velika šteta ako jednom i Jer sam Dima se, zajedno sa ostalima, kupao u mutnoj padne van sigurnosne mreže, na stolice oko vodi sumnjivog zlata nakrmljenog nepoštenim špekude i put ne e na initi istu grešku. lacijama za vlade le roi bourgeois. No ne manje pažljivo, na svakom stupn »Milion? Obi no baš toliko nosim kao džeparac!« la kog procesa, mora se nazna avati sekundar U istoj meri je ova opaska nedostižni ideal i »dea iskustvo »nasle ene prošlosti« na pravo belog crnje«, tadašnjeg književnog vladara pariškog treba da bude tutnuto u ruke zapletenim il novinarskog feljtonistikog i pozorišnog sveta, You're koji je Reading a ljenim »ratnicima«. To nije dovoljno ako pri Preview podjednako nehajno rasipao reci i novac, i nepreglednih onaj sveobuhvatni sintetiki džin — film, koj hordi pohlepnih prevaranata i propalica koje su bile postaje nešto više od »nasle Unlock full access withkom a freezaokretu trial. preplavile ekonoms ki ž ivot Pariza. šlosti« i »živog naslednika«, pa sam, na svom Me utim, da bi se sasvim osetilo kako neumitno uobli uje jednu solidnu tehniku. ove društvene, ekonomske i ideološke premise odreTokom ove tri godine, u Institutu su si Download With Free Trialspecijalnih predmeta smenili tanak uju i najsitniju pojedinost forme, moramo nezavisno te ajevi i savesno pre i kontinuiran i potpun stvaralaki ciklus sporadinih predavanja «istaknutih« filmskih od po etka do kraja. svih vrsta. Ti ljudi su utr avali u Institut kao Naravno, najzanimljivije bi bilo uloviti novog Getea vaj, tu i i me usobno nepovezani, baš kao ili Gogol ja, postaviti ga pred publiku i dati mu da tramvaju; im bi izglagoljali 45 minuta nepov napiše trei deo »Fausta« ili da nanovo stvori drugu i epizodinosti, jurili su ka izlazu. I onda su, privatnih delatnosti, nestajali ispred oiju svo knjigu »Mrtvih duša«. Ali na raspolaganju (nemamo ojenih preobraenika. nijednog živog Aleksandra Dimu. Zato se mi s tre e Ta »mala epizoda« takoe je morala biti godine Instituta preobražavamo u kolektivnog reditelja preureena. Po planu opšteg te aja, strunjaci i neimara filma. vaju u odgovarajuem trenutku da bi se p Nastavnik je samo primus inter pares — prvi meodre enim, konkretnim slu ajevima u jednakima. Kolektiv (a kasnije — i svaki njegov na od stupnju opšteg razvoja stvarala kog procesa. Sign up to vote on this title lan pojedinano) nosi se sa svim teškoama i mukama po za ba vili on im po se bn im pr oble mom stvarala kog rada tokom itavog procesa stvaralakog stru ni. Useful Not useful uobliavanja: od prvog nejasnog, treperavog nagovjeSve ovo služi dovoljno zamašnom projekt štaja teme pa do odluke da li kožni kaput poslednjeg kolektiv (ili — kasnije — pojedinac) odgova statiste odgovara potrebama snimanja. mog kraja. Otresavši se »malih epizoda«
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
100
Gary Rydstrom
M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
TRE A GODINA
plana, oslobodili smo se i bednih »malih epizoda« koje studenti prolaze kroz dugaku »šibu« živih su studenti pripremali za diplomski ispit. Te raznovrsne »strunjaka«. i jadne, ali samozadovoljne studentske »etide«, kra e Na izvesnom stupnju ova e dobiti oblik pameti no trake, morale su biti odba ene kao sasvim kusija o tipu, liku i karakteru li nosti studen nepodesne. Nakon rada na diplomskom projektu raz jek ta. U takvi m dis kusijama bi e uznemir mera katedrale, obino se na kraju dogaa da diplomiBalzaka, Gogolja, Dostojevskog i Bena Džo rani arhitekt gradi nešto što je svima dostupno — krsnue pitanje: kako personificirati neki t nužnik. Ali, ako je za diplomski ispit projektovao makarakter. Tu emo zavisiti od onog što nam leni pi so ir , teško e se usuditi da se ma ega lati! bude poverio o svom radu na ulozi »Barona« A ipak, iz godine u godinu gledali smo kako se baš ovo Na dnu; s nama e razgovarati Batalov ili dogaa diplomiranim studentima Instituta. To je mosim Štrauh govoriti o mehanici stvaranja lika ralo biti u potpunosti odba eno. Ulici radosti u od Zarhog. Ta no je da se u praksi jedan film razbija na po Probijaju i se kroz šumu konstrukcije fa sebne epizode. Ali su sve te epizode ogranci jedne ideotavi emo s Aksjonovom skelete elizabetana loške, kompozioione i stilske celine. oca emo Dimu a Viktor Šklovski e govori Umetnost filma se ne sastoji u » udnom« kadriraYou're Reading a Preview vanju strukture pri e i metodima Veltmano nju ili u snimanju iz neo ekivanog ugla. A onda, pošto prodiskutujemo o dramskim s Umetnost nastaje kada jie svaki fragment filma sa Džonom Viebsterom, Natanom Zarhim Unlock full access with a free trial. organski deo jedne organski smišljene celine. štajnom, zainteresovaemo se kako te situac Dakle: organski smišljen i snimljen deo neke zaodevene recima. obimne i osmišljene koncepcije, te i studentski radovi Aleksej Maksimovi Gorski verovatno ne Download With Free Trial moraju biti odlomci neke celine, a nipošto — raštrkane, nas uputi u metode pisanja dijaloga za dram šetne etide. Jegor Buli ov. Nikolaj Erdman e nam re i Snimljeni ise ci, nesnimljene, ali razraenie epizode stoji u njegovim komadima, a Isak Babelj koje im po planu prethode ili slede, razvijanje monriti o specifi noj fakturi slike i re i i o tehn tažnih planova i lista u skladu s mestom tih delova u lakoni nosti izražajnih sredstava književnos celini — to e biti temelj stvarne likvidacije stvarala ke koji možda bolje nego iko prakti no zna on neodgovornosti me u studentima. »nema se iva koje tako smrtonosno prodire u Njihov ra d e biti od po etka do kraja ispitivan, srce kao ta ka, upotrebijena u pravom tren a uporedo s tim mora e na odgovoran nain da pokažu e nam, možda, ispri ati kako je tom lak koliko su sposobni da prakti no ostvare vrsto zasnoonako neponovljivo sazdao svoju udesnu (i n vanu opštu koncepciju. Mada na ovom stupnju to još Zalazak sunca, dovoljno cenjenu) dramu nije studentova sopstvena individualna koncepcija, ve vatno najbolji primer izvrsnog dramskog d delo kolektiva, ona ga u i teškoj pouci samodiscipline. Sign up to vote on this title poslednjih nekoliko godina. Samodiscipline koja e mu biti još potrebnija kad kon e se ovo SveUseful na odgovaraju im st Not useful cepcija bude individualna, njegova sopstvena. javiti jedinstvenog stvarala kog razvojnog rada na Pre no što dospeju do ovog stupnja, do ove posledtivnog reditelja na njegovom filmu. nje prepreke, koja se ve granii sa radom van škol/e, Spajanje odvojenih stupnjeva nezavisnih
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
IO;
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
TRE A GODINA S. M. AJZENSTAJN
mehanikog sagledavanja »društvene« temat mogu ponekad biti sasvim nezavisne od njihovog verdovoljno mesa i miši a. balnog razvijanja. Zar i Revizor i Mrtve duše nisu sjajni Zato je Jegor Buli ov Gorkog pozdravlj primeri razvija nja pr i a koje su Gogolju »zadane« sveopštOim radošu. Mada to delo nije odgo spolja? naše suštinsko pitanje, mada ljudi i žene koje Problem muzike pratnje u zvunom medijumu. misu naši, ne pripadaju današnjici. Ceka Problem materijalnih sredstava. Analiza izvesnog broja da nam um Alekseja Maksimovi a i njih da. primiera našeg »nasle a« s drugih podru ja. Sva ko e Ali, meso je tu. Miši i su tu. I to meso j biti razmotreno u odnosu na onu posebn u potrebu kad danas, kad su pozornica i ekran oko nas — n baš ono može biti dvostruko korisno. futroli« o kojima je pisao ehov, ve napro Džems Džojs i Emil Žolai. role bez ljudi. Kad, koliko god bila natrpana Onore Domije i Edgar Dega. citatima, naša dela li 3 na bodljikavu žicu o Tuluz-Lotrek ili Stendal. prekrivenu musMnom — pa se udimo što bo Stru njaci za marksizam4enjinizam iscrpno e i dekola krv i što u muslinu ne k uca uzbu eno b taljno analizirati pitanje pravilnog ideološkog formuliOd uzvišenog do smešnog samo je jed sanja problema sa stanovišta pristupa temi i njenom Od uzvišeno postavljene ideje formulisane You're Reading a Preview društvenom znaenju. Oekujemo da emo tako dobiti do živog umetnikoig dela — nekoliko stotin ljude koji e, pokretani iskustvom i pou eni postojanim inimo samo jedan korak, postii Ako a free na trial. usmeravanjem, biti kadri da stvaraju filmove.Unlock full access with smešan uspeh ugaanja onom što je u dana Najozbiljniji i najzanimljiviji deo ovog posla — bezvrednijis. središte roditeljevog stvaralakog rada — jeste obu aMoramo poeti da u imo kako se stvaraj Download With Free Trial vanje studenata u uobli avanju »koncepcije« i saoradnja zaokrugljena dela, koja od dvodimenzionaln s njima tokom njenog razvijanja i ostvarivanja. natih šema, »direktnom linijom«, idu s parol U suštini, mi se bavimo tako malo eksperimental — bez presedanja. nom beznaajnošu uprošeno sagledanih zadataka da prosto nemamo prilike da posmatramo dela koja su originalna, živa, kreativna, koja poseduju me usobno U mom sopstvenom delu, mada pod ma uslovljenu društvenu obradu i koncepciju u razvijenom nim društvenim okolnostima, možemo pratiti obliku. stvuje jedan ideološki koncept, kako uslovljav Naša dela su toliko uprošena da oveka podseaju pristup filmu. To se doga a u Holivudu. U sv na uvenu karikaturu automatske fabrike kobasica: na mount Pictures, Ine«. A u pitanju su scenari jednoj strani ulaze sanduci puni svinja, na drugoj izlaze snimanja po delu neobi no velike vrednosti. ti isti sanduci ispunjeni kobasicama. Mada nije lišena ideoloških nedostataka, » Izmeu šematski sklepanog skeleta parole i prazne Sign upTeodora to vote on this title tragedija« Drajzera je delo koje kože spoljašnjeg oblika nema slojeva opipljivog, živog prilici, biti ubrajano me u klasike svog r Useful nastanka. mesa i mišia. mesta Da Not ovauseful graa nosi u sebi Ne postoje organi koji rad e u vezi jedan s drugim. nepomirljiva gledišta — gledišta »direkcije« i A ljudi se još iš uavaju što koža tako bezoblino visi. postalo je jasno od trenutka podnošenja prv Kroz njeno tanušno uproš avanje štr e šiljate kosti nacrta knjige snimanja.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
104
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
TRE A GODINA
»Da li je, po vama, Klajd Grifits kriv ili nije?« — knjigu snimanja završimo po »svom oseanju emo vidsti«... bilo je prvo pitanje direktora »Paramounta« B. P. šul berga. Iz ovog što sam rekao savršeno je o »Nije kriv«, glasio je naš odgovor. u našem slu aju, za razliku od prethodnih o »Ali onda je vaša knjiga snimanja udovišan izazov podudarnost mišljenja nije zasniva la na odl up u en ameri kom društvu...« odreenoj situaciji, ve je bila mnogo dublja i suštinski j.e zadirala u pitanje društvenog Objasnili smo da zloin koji je Klajd izvršio smaZanimljivo je sada pratiti kako tako od tramo ukupnim zbirom onih društvenih odnosa ijem po inje da uslovljava uobli avanje pojedini je uticaju tokom filma bio izložen na svakom stupnju kako taj cilj, sa svojim posebnim zahtevima razvoja svoje biografije i karaktera. U tome je, za nas, sve probleme odreivanja situacija, psiholo bila sva zanimljivost ovo g deia. dubljivanja i » isto formakie« vidove kons »Mi bismo više voleli jednostavan, zgusnut detekcelini — i kako oveka gura ka sasvim nov tivski film o ubistvu...« formalnim« metodkna koji, kad se uopšte, ».. i o ljubavi mladi a d idevojke«, dodade neko objedinjeni u novo teoretsko shvatanje ru s uzdahom. discipline kinematografije kao takve. Ne treba da se udite mogu nosti postojanjaYou're dvaju Reading a Preview Bilo bi teško ovde izložiti itavu situacij tako suštinski suprotnih shvatanja glavne li nosti ne može se u pet redaka obaviti ono za Šta s romana. Unlock full access with bile a freepotrebne trial. dve debele knjige. Ukratko Drajzerov roman je širok i razliven kao reka Had baviti samo spoljnim središtem spoljašnje son; ogroman je kao sam život, dozvoljava sva mogua dije — samim ubistvom, iako, naravno, trag tuma enja. Kao svaka »neutralna« injenica iz same With Free Trialve u traginom putu kojim Klajd id u tome, prirode, njegov roman se sastoji od devedesetDownload devet struktura društva nagoni na ubistvo. U našoj procenata saopštavanja fakata i jed nog procenta odmanja to je temeljito naglašeno nosa prema njima. Ovaj ep kosmi ke istinoljubivosti i Pošto je zaveo jednu mladu fabriku ra objektivnosti trebalo je preobratiti u tragediju — a to posle nu u odelj enju kojim on upravlja, je nezamislivo bez stava prema svetu izraženog usmeranije kadar da joj pomogme da izvrši nedozvo vanjem i isticanjiem. aj. Vidi da e biti primoran da se njome ože Rukovodioce studija je pitanje krivice, odnosno tim, taj brak bi predstavljao slom svih njeg nevinosti, uznemiravalo iz drugog razloga: kriv — to bi tanja o karijeri, jer bi onemogu io njegov zna ilo — neprivla an. Kako možemo dozvoliti da junak bogatom devojkom koja ga voli. izgleda neprivla no? Šta bi rekla blagajna? Klajdova dilema: zauvek se odrei kari No, kad ne bi bio kr iv... štvenog uspeha, ili se otarasiti devojke. Zbog teškoa sa »tim prokletim pitanjem« »Ame Klajdovi u sudarima sa ameri rika tragedija« se povlaila pet godina nakon što je Sign up todoživljaji vote on this title noš u ve su uobli ili njegovu psihologiju, »Paramount« otkupio pravo snimanja. Pristupali su. joj posle unutarnje borbe (ne sa moralnim Useful useful duge Not — ali samo pristupali — ak i patrijarh kinematografije no slabim ka ve sa sopstvenim neurasteni Dejvid Vork Grifit, Lubi i mnogi drugi. odlu uje za drugo rešenje. Sa svojom uobiajenom obazrivošu, »direktori« su i u. našem slu aju izvrdali odluku. Predložili su da
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
106
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
TREA GODINA
On pažljivo, do poslednje pojedinosti, smišlja i Zbog toga je scena u amcu obavezno m priprema ubistvo — amac treba da se na izgled slu prikazana sa nesumnjivom ta noš u što se ajno prevrne. Sve pojedinosti su predviene s pretedove formalne nevinosti. Ali bez ikakvog op ranom dscrpnošu neiskusnog zloinca, što kasnije dileKlajda i bez uklanjanja mrvice krivnje. tanta zapli e u sudbonosnu mrežu nepobitnih dokaza. Odabrali smo ovakav pristup: Klajd žel Zajedno sa devojkom isplovio je amcem. U amcu ubistvo, ali nije kadar da to u ini. U trenutk sukob sažaljenja i odvratnosti prema devojci, njegovih skuje odluan in, on ustukne. Jednostavno beskarakternih kolebanja i pohlepna žudnje za sjajnom slabosti volje. materijalnom budunoš u dolazi do vrhunca. Upola Me utim, do ovog svog unutarnjeg »p svesno, upola nesvesno, u divljoj unutarnjoj panici — je Robertu tolik o uznemir io da devojka, amac je prevrnut. Devojka se udavi. nagne prema njoj, ve u sebi poražen i sp Napustivši je, Klajd se spašava po ranijem planu »sve povue«, uzmie užasnuta. Nakrivljen, i upada u onu mrežu koju je ispteo da bi se izvukao. zaljulja. Pokušavaju i da joj pomogne, Kla Epizoda u amcu data je kao što se takvi slu ajevi ajno udari kamerom po licu, Roberta sasv odista odigravaju: niti je sasvim definisana, niti u glavu, u strahu se spotakne, pada, amac se vor. Reading a Preview potpunosti percipirana — to je jedan nerazmrsivYou're Radi ja eg naglaska, pokazujemo kak Drajzer stvar tako nepristrasno prikazuje da je dalji ponovo izbija na površinu. ak pokazujemo k razvoj zbivanja formalno prepušten ne logi nom tokufull access with a pokuš Unlock free trial. ava da zapliva prema njoj. No meh pri e, ve zakonskom procesu. ina je pokrenut i ide do kraja, pa i protiv Mi smo neizostavno morali da naglasimo stvarnu volje: Roberta slabašno krikne, pokuša da i fo rm al nu Klajdovu nevinost tokom samogDownload ina obuzeta With Free Trialužasom, i, pošto ne zna da pliva, po zloina. Budui dobar pliva, Klajd stiže do obal Jedino tako smo mogli u initi dovoljno ta nom tivši se, nastavlja da dela u skladu sa prip »udovišnu optužbu« društva iji mehanizam dovodi sudbonosnim planom zloina — od kojeg j prili no beskarakternog mladia u takav bezizlazan trenutak odstupio u amcu. položaj, pa ga onda, pozivaju i se na moral i pravdu, Data u ovom obliku, situacija je nepobi pos adi na elektrinu stolicu. loški i tragi no produbljena. Tragedija je Svetinja formalnog naela u kodeksima asti, moskoro na gr ku razinu »slepe Moire-sudbi rala, pravde i religije — u Americi dolazi pre svega i pošto je prizvana u život, ne ispušta on na njoj se sve temelji. Na njoj se zasniva beskrajna igra dozvao. Podvedena je pod dejstvo mu iteljsk advokature po sudovima i složene igre pravnika i parianosti«, koja, kad jednom spozna svoja prav loginom ishodu sve što je oživelo tokom nem mentaraca. Suština stvari o kojoj se formalno rastoka njenih procesa. pravlja sasvim je sponedna. Sign upmlavljenju to vote on this title bi a »slepim U tom ljudskog Zato bi presuda izreena Klajdu, mada suštinski kim naUseful elom, inercijom delovanja zaslužena njegovom ulogom u ovoj aferi (koja se nikog useful zakona izva imamo Not vlasti, jednu od osnovnih postavki a ne ti e), ukoliko bi bila doneta uprkos dokazima o gedije. Ona odražava pasivnu zavisnost on njegovoj formalnoj nevinosti, u Americi smatrana »udo oveka od sila prirode. To se poklapa
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
108
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
TREA GODINA
Kao deo pozadine, naznaeno je da pr su enja Klajdu nema s njim nikakve vez svrha je da okružni tužilac Mejson stekne p mfe u farmerskim delom stanovništva držav »Njegovo uenje o predestinaciji bilo je religi je fa rm er ov a erka) i tako obezbedi pot ozni izraz injenice da u trgovakom svetu, u kome dršku svojoj kandidaturi za sudiju. vlada konkurencija, uspeh ili bankrotstvo ne zavise od de/latnosti ili od umešnostd pojedinca, ve od Odbrana preuzima sluaj za koji zna da okolnosti koje ne zavise od njega. ,Odreuje ne volja dežan (»najmanje deset godina u kaznionici« ili delatnost pojedinca nego milost' nadmo nih, ali neke borbe. Pošto pripadaju supr polju politi poznatih ekonomskih snaga.« boru, glavni cilj bran ila ca je da daju svie bi li po bedili ambicioz no g tužioca. I za Pribegavanje atavizmu primitivnih kosmi kiri kondrugu stranu, Klajd je samo sredstvo za cepcija, sagledanih kroz neku sluajnu situaciju iz daizvesnog cilja. našnjice, uvek je sredstvo za izvlaenje dramske scene Ve igraka u rukama »slepe Moire«, ud na visove tragedije. Naš scenario se nije ograni io samo zalnosti« a la greque, Klajd postaje tako na to. On je obilovao smišljenim isticanjima i u itavom rukama nimalo slepie mašinerije buržoaske p daljem toku radnje. You're Reading a Preview šinerije koja se koristi kao oru e politi ke in U Drajzerovoj knjizi bogati ujak, »da bi o uvao Tako su sluajne okolnosti posebnog slu Grifitsa ast porodice«, pribavlja Klajdu »aparat« odbrane. Unlock full access with a free trial.tragi no proširene i uopštene u pr ri ku tragediju kao takvu« — karakteristi U suštini, branioci ne sumnjaju da je zlo in izvrmladog Amerikanca s poetka dvadesetog v šen. Ipak, oni izmišljaju »promenu u srcu« koju je itav zamršeni zaplet samog su enja bio Klajd iskusio pod uticajem svoje ljubavi i sažaljenja Download With Free Trial u potpunosti odbaen prilikom konstruisa prema Rob erti. Na brz inu izmišljen o, ovo objašnjenje snimanja i zamenjen predizbornim denkanje jie prili no dobro. vim iza nameštene sve anosti sudnice, koja Ali to stvari ini još gorim ukoliko je zaista došlo samo kao probno tlo za politi ku kampanju do takve promene. Kada su motivi promene sasvim Ovakva temeljito zasnovana koncepci druk iji. Kad zapravo nije bilo zlo ina. A advokati su uslovljava tragino produbljivanje i pove ub e eni da je zlo in izvršen. Pa golom laži, tako oštrinu jednog drugog dela filma i jednog dr lika majke. bliskom istini, a u isti mah tako udaljen om od nje, Klajdova mati upravlja verskom misijo po kušava ju da na taj klevetni ki na in opravdaju i vera je slepi fanatizam. Ona je toliko ube spasu optuženog. nost svoje besmislene dogme da njen lik A to postajie još dramati nije zlo kad u slede em pobu uje poštovanje i postaje gotovo monu trenutku »ideologija« vaše obrade naruši razmere i, eni naziremo sjaj kog title oreola. Sign up to mu vote onthis na jednom drugom mestu, poremeti epsku ravnoUprkos injenici da je ona prvo oli useful na Klajda: nje dušnost Drajzerove povesti. Useful Not ameri kog društva u odnosu Gotovo elu drugu knjigu ispunjava opis su enja i na ela, njeno stremljenje Nebu, zbog koje Klajdu zbog ubistva Roberte i hajka na Klajda iji je nau ila da radi, bili su po etne postavke trag je usledila. cilj osuda, elektri na stolica. Engels, u vezi s jednim drugim razdobljiem, napisao o Kalvinu:
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
110
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
TRE A GODINA
Drajzer pokazuje kako se ona do kraja bori da doonica pored osu enikovih nogu (koju sam li kaže sinovljevu nevinost, radi kao sudski izvešta u Sing Singu) — sve je to samo dovršavanja nekog lista kako bi bila uz sina, obilazi Ameriku (kao renja one tragedije koja se u Sjedinjenim D majka i sestre brae Skotsboro) i drži predavanja da bi dalje, svakog asa i svakog minuta, odigrav sakupila dovoljno novca za ulaganje priziva na presudu rica romana. u Klajdovom slu aju. Ona odista stie samopožrtvovanu Izbor takvog »suvog« i »otrcanog« društv uzvišenost junakinje. U Drajzerovom delu, iz ove uzvimana ne doprinosi samo zaoštravanju situac šenosti zrai naklonost prema njenim moralnim i verdubljivanju izražaj nosti slika i likova. skim nazorima. Takva obrada veoma mnogo utie na U našem scenariju, Klajd, u eliji osu enog na metode. Baš zahvaljuju i njoj, i iz nje, bio je smrt, priznaje majoi (umesto pre asnom Mekmilanu, formulisan pojam »unutarnjeg monologa« kako je to u romanu) da je, iako nije ubio Robertu, zamisao koju sam nosio u sebi ve šest godi što je uvo enje zvuka omogu ilo njeno plan irao da to u ini. ostvarenje. Nj eg ov a ma ti , ko jo j je re delo, a pomisao na greh — isto što i sagrešicnje, zgromljena je ovim priKao što smo videli, bila je potrebna znanjem. Sasvim suprotno uzvišenosti majkeYou're iz ro- Reading a izdiferencirana tanost izlaganja onog što se Preview mana Gorkog, ova majka postaje i izdajnica svog sina. Klajdu tokom »nesrenog sluaja« sa amcem Kad odlazi guverneru s molbom za pomilovanje, pre-full access with shvatili da prikaz spoljašnje strane tog doga Unlock a free trial. seneti je njegovo neuvijeno pitanje: »Da li vi sami veresiti naš problem. rujete da je vaš sin nevin?« U tom trenutku koji je Ceo arsenal nabranih obrva, kolutanj pr esud an za su dbinu njenog sina — ona uti. teškog disanja, gr enja, okamenjenih lica il With Free Trialruku što se trzaju nije zadovoljava Hrišamski sofizam idealnog jedinstva (ina Download i misli) planova i materijalno jedinstvo (de facto) — par odija dijale kizražavanja tih tananosti unutarnje borbe u tike koja dovodi do kona nog tragi nog raspleta. nim pojedinostima. Molba je odbijena, a dogma i dogmatinost njenog Kamera J12 morala da »ue« u Klajda. podnosioca podjednako su obezvreene. Sudbonosni vizuelno se mora registrovati grozniava trenutak maj inog utanja ne mogu sprati ni njene naizmence sa spoljašnjom stvarnoš u — suze dok se zauvek oprašta sa sinom koga je, sopstvevojka koja sedi nasuprot Klajdu, njegovi nim rukama, bacila u ralje hriš anskog Vaala. što jie Rodio se »unutarnji monolog«. bolni ja tuga ovih poslednjih prizora, to oštrije oni Ti nacrti montaže bili su divni. šibaju ideologiju koja je tu tugu prouzrokovala. Na ovom podru ju ak je i književnost Po mome mišljenju, naša obrada je uspela da mo na. Ograniena je ili na primitivnu reto strgne nekoliko maski (mada ne i sve) — sa monuDrajzer upotrebljava za opis Klajdovog u mentalnog lika majke. Sign up to title pseudoklasi mrmorenja* ili vote na on jošthisgore A Drajzw je prvi pozdravio sve što je naša obrada * Jedan uzorak: »Mogao je spasti. A možda i ne bi Useful Notbi useful dodala njegovom delu. gledaj kako mlatara rukama. Van sebe je. Ona nije u stanju ali. ako ioi se približiš sad, mogla bi u svom bezumnom str U našoj obradi, tragedija obuhva ena romanom kovati i tvoju smrt. Ali ti želiš da živiš! A njen život u tvoj život bezvrednim. Miruj za trenutak — za sekund! odigrala se mnogo pre ovih završnih prizora. Taj kraj: uguši samilost i ne obziri se na njeno dozivanje. A onda — elija — elektri na stolica — blistavo ugla ana pljuva-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
112
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
TREA GODINA
naloga« postižu, trideset i jednu godinu kasni O' Nilovih junaka u » udnoj me uigri«, koji, »govore i i Larbo. za sebe«, saopštavaju publici šta misle ne bi li time Svoj puni izraz on, me utim, nalazi tek upotpunili ono što govore jedan drugom, što se toga Jer jedino je zvu ni film u stanju da rek ti e, požarište hramlje još i više od ortodoksne knjisve faze i osobenosti toka misli. ževne proae. Kakvi su divni nacrti bile te montažne lis Jedino film raspolaže sredstvom za odgovaraju i Poput misli, one su se ponekad razvijale pri kaz itavog toka misli u uznemirenom umu. nim slikama. Sa zvukom. Sinhronim ili a Ukoliko i književnost može to da ostvari, re je o Zatim zvukovima. Bezobli nim. Ili zvu književnosti koja izbija van ograda svog tradicional propra enim objektivnim realisti kim zvu nog zabrana. Najblistavije dostignu e književnosti na Onda odjednom iskrsavaju odre ene inte tom polju jesu besmrtni »unutarnji monolozi« Leopolda formulisane reci — »intelektualne« i bezose Bluma u »Ulisu«. Kad smo se Džojs i ja upoznali u izgovorene reci. Crn ekran i bujica vizuelnosti b Parizu, on se veoma mnogo interesovao za moje plaPa strastan nepovezan govor. Samo im nove filmskog unutarnjeg monologa, koji bi imao dasamo glagoli. Zatim uzvici. Sinhrono sa njima leko vte i opseg od onog koji dopušta književnost. besciljni cikcak oblici. You're Uprkos svom gotovo potpunom slepilu, Džojs je Reading a Preview Onda zahuktale vizuelne slike u potpun želeo da vidi one delove Potemkina i Oktobra koji, izZatim, povezane sa polifonim zvukovim Unlock full access with polifone a free trial. ražajnim sredstvima filmske kulture, idu sli nim slike. Pa obe vrste istovremeno. smerom. Onda ubacivanje ovih slika u spoljašnji nje, pa uklju ivanje elemenata spoljašnje Primer upotrebe »unutarnjeg monologa« kao knjiDownload With Free Trialmonolog. unutarnji ževnog metoda ukidanja razlike izme u subjekta i obMonolog koji kao da u unutrašnjosti li jek ta pri likom sao pšt avanja junak ovi h preživl javan ja kazuje unutarnji igrokaz, sukob sumnji, e u kristalisanom obliku — prou avaoci književnih ekstrasti, glas razuma — brzo ili usporeno, sa sperimenata nalaze još u 1887. godini, u delu »Lovorike u ritmu, a sve je to suprotstavljeno gotovo su pose ene« od Eduara Dižardena, pionira »toka odsustvu spoljašnjih zbivanja: grozni ava svesti«. prepirka iza kamen e maske lica. Kao tema, na in opažanja sveta, kao »senzacija«, Kako fascinira kad slušamo sopstveno niz kao opis nekog predmeta, ali ne kao metod, »unutarnji (naro ito ako smo uzbu oni) da bismo seb monolog« se, naravno, može na i i pre toga. »Klizanje« kako zagledamo i osluškujemo sopstveni um iz objektivnog u subjektivno i nazad svojstvo je dela razlika izme u govorenja »u sebi« i »iz seb romantiara — E.T.A. Hofrnana, Novalisa, žerara de ite sintakse unutarnjeg i spoljašnjeg govora Nervala. No kao met od književnog stila, a ne kao unutarnje recitokojo Sign up voteodgovaraju on this titlevizuelnim slika umetak u pri u ili vid književnog opisa, prvi put natrasti sa spoljnim okolnostima. Njihovo lazimo kod Dižardena »unutarnji monolog« upotrebljen Useful Not useful dejstvo... kao poseban metod izlaganja, poseban metod konstrukSlušati i prou avati — da bismo shvati cije. Apsolutno književno savršenstvo »unutarnjeg moralne zakone i objedinili ih u unutarnjem eto! Gle. Svršeno je. Ona tone. Nikad, nikad je više ne eš videti živu
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
114
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
TRE A GODINA
konstrukciju, izraz maksimalne napetosti unutarnje uju i dodatnom tonažom piš evu klinastu borbe tra gi nog preživljavanja. Kako to o arava! giju. Jeziva parodija onog što se, polaze i od I kakvo široko polje za stvarala ko pronalaženje na ela montaže, moglo posti i — unutarnj i posmatranje. I kako postaje o igledno da gra a logom. zvu nog filma nije dijalog! Uzeti delo sli nog tipa. Do i do rešenja Naravn o, pra va gra a zvu nog -filma je monolog. dela koje je pri ruci. Procena obradom. To je I kako se svojim prakti nim ovaploenjem jednog zna ajna, konstruktivno umetnika i za form nepredvienog, posebnog, konkretnog sluaja koji treba nosna uloga ove »dosadne«, »obavezne«, »n izraziti sve ovo nadovezuje na teorijski odavno predideologije i ideoloških spona. vi enu »poslednju re« o samoj montaži. Da je mon Ne šematsko ostvarenje, ve živ organiza tažna forma, kao struktura, rekonstrukcija zakona micije — to je osnovni radni zadatak s kojim saonih procesa. rediteljski kolektiv Tre eg teaja Državnog i Ovde osobenost koncepcije, oploena novim i dotle kinematografiju. Na sve na ine tražiemo tem nepostoje im formalnim metodom, prelazi svoje gradelo u nepreglednom tematskom okeanu ko nice i, uopštavaju i se, otvara nova teoretska podru ja oko nas. i preobražava se u na elo same montažne forme. You're Reading a Preview (1932) (Me utim, to nipošto ne podrazumeva da misaoni proces u montažnoj formi nužno mora imati proces miUnlock full access with a free trial. šljenja za sad rzinu!)
Download With Free Trial Beleške o ovom preokretu za sto osamdeset ste peni u kulturi zvu nog filma po ivale su u koferu, u hotelu,' a kona no su bile sahranjene pod gomilom knjiga, kao Pompeji. I dok su ekale na ostvarenje... Filmovanje »Amerike tragedije« povereno je Jozefu fon Šternbergu, koji je, ne ase i asa, doslovno odbacio sve na emu se temeljila naša koncepcija i vratio natrag sve što smo mi bili odbacili. A »unutarnji monolog« mu ni na um nije pao... Šternberg je svu svoju pažnju usredsredio na želje studija — pa je snimio ist detektivski slu aj. Stari sedi lav Drajzer borio se za naše »iskrivljavanje« njegovog dsla, pa je izveo pred sud »ParaSign up to vote on this title mount«, koji je snimio formalno i spol ja vernu verziju Useful Not useful njegove pri e. Dve godine kasnije adaptirana je za ekran O' Nilova »udna meuigra«, i tu smo uli dvostruke i trostruke glasove koji su objašnjavali junakov nemi lik, optere-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
se javljali. Ranija epinost i njoj svojstvene razmere poele su a se sužavaju u tvorevine maturgiji u užem zna enju tog pojma, dra u stvari, mnogo tradicionalnijeg kova i mn stranoj kinematografiji no što su to bila del svojevremeno, objavila rat samim njenim n metodima. Najbolji filmovi snimljeni u posled (recimo, apajev) uspeli su, ipak, da donek epski kvalitet prvog razdoblja sovjetske kinem No ve ina filmova je gotovo sasvim izgubil Ijag (što ga sainjavaju naelo i forma) koj Još je onaj drevni starina Heraklit primetio da se vremeno uslovljavao posebno i osobeno sv niko ne može dvaput okupati u istoj reci. Isto tako, sovjetskog filma, svojstvo koje se nije dalo nijedna estetika ne može cvetati na istim na elima u novine i neobinosti odraza neobi ne i dotle n dva razli ita stupnja svog razvoja. Pogotovo, kad se zemlje Sovjeta, njenih stremljenja, ciljeva estetika o kojoj je re bavi najpokretljivijom meu borbi. You're Reading a Preview umetnostima i kada granicu meu epohama obeležavaju Mnogima se ini da je postojano napred dva uzastopna Petogodišnja plana najmo nijeg i najzna ajnijeg graditeljskog poduhvata na svetu — Unlock izgrad-full access with avjetskog free trial.filma zaustavljeno. Govore o nazado je, naravno, neta no. Dok preneraženo gle nje prve socijalistike države i društva u istoriji. Na se raaju sovjetski filmovi po formi umnog osnovu ovog, jasno je da je ovde naša tema estetika stranim, vatrene pristalice starog nemog s filma, ili — još odreenije — estetika filma u zemlji Download With Free Trial filma potcenjuju jednu okolnost. Ako se u mn Sovjeta. ajevima odista može zapaziti gubljenje sjaja Tokom poslednjih nekoliko godina u sovjetskom koji su inostrani prijatelji naših filmova sv filmu došlo je do velikog preokreta. Taj preokret je, posledica injenice da je naša kinematografija pre svega, ideološki i tem atski. Vrhunac dostignu a stupnju svog razvoja, sasvim zaokupljena t tokom procvata nemog filma dosegnut je pod sveobui produbljivanjima u drugoj sferi. Izvestan z hvatnom krilaticom o masi, »masovnom heroju« i medaljem usavršavanju forme i sredstava filmsk todima filmskog prikaza koji iz ovih neposredno pro ja vlja se ka o neiz be žna po sl edic a sk re ta izlaze; bila su odba ena usko dramaturška shvatanja u drugi smer, skretanja koje je po elo ned u korist epa i lirizma, »tip« i epizodni protagonisti zatraje, skretanja ka produbljivanju i širenju menili su individualne junake, što je.sve za neizbežnu i ideološkog formulisanja pitanja i problem posledicu imalo usvajanje montaže kao rukovode eg enih sadržinom filma. Nije sluajno što uprav na ela filmskog izraza. Meutim, tokom poslednjih ne u našoj asu Sign koliko godina, što e re i: tokom prvih godina sovjetup tokinematografiji vote on this title po inju da se javljaju prve dovršene slike linosti, i to ne b skog zvu nog filma, promenjena su rukovodea na ela. Not usefullikova vode ve onihUseful najboljih: Iz nekadašnjeg sveobuhvatnog masovnog prikaza istaknutih i boljševika. Kao što je iz revolucionarnog kretanja i iskustava masa, na ovom stupnju poeli su da masa iznikla jedna revolucionarna partija, Pa se izdvajaju individualni junaci-karakteri. Njihovu poševika koja predvodi nesvesne revolucionarne javu pratila je strukturalna promena dela u kojima su
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
118
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENšTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
Krenimo od poslednjih ta aka dosegnu i privodi ih svesno revolucionarnim ciljevima, tako skim istraživanjima tokom pomenutog razdob filmski likovi vodeih ljudi našeg vremena, tokom saskog filma (1924—1929). dašnjeg perioda, po inju da se kristališu iz opšterevoJasno je i nesumnjivo da je njihovo non lucionarne masovnosti filmova ranijeg tipa. Zamenjujui bila teorija »intelektualnog filma«. opšterevolucionarnu parolu, komunisti ka parola još Ta teorija je sebi postavila zadatak »vasp zvonki je odzvanja. emocionalne puno e intelektualnog proce Sovjetski film sada prolazi kroz jednu novu fazu stveno, ta teorija se posvetila prenošenju na — fazu još otvorenije bolj ševizacije, fazu još naglašestraktnog pojma, toka i obustavljanja toka nije ideološke i suštinski borbene oštrine. Fazu koja ideja. Bez pribegavanja pri i ili izmišljeno je istorijski logi na, prirodna i bogata plodnim mogu u stvari, neposredno — pomou slikovno kom nostima razvoja filma, te najznaajnije umetnosti. elemenata onakvih kakvi su snimljeni. Ta te Novo usmerenje nije došlo iznenada, ono je logi an stavljala je široko, možda i preširoko, uopšta Stupanj rasta, proistekao iz same biti prethodnog izražajnih mogunosti koje su nam na raspol stupnja. Tako je ovek koji je, možda, najodaniji pristavili metodi montaže i njihove kombinaci lica masovno-epskog stila u filmu, ovek ije je ime uvek intelektualnog filma predstavljala je svojev povezivano sa »masovnim« filmom — pisac ovih redaka You're Reading a Preview nost, reductio ad absurdum one hipertrofij — podvr gnut istom tom procesu u svo me pos lednj em montaže kojim je bila prožeta estetika fil filmu — Staro i novo, gde se Marfa Lapkina ve pojavUnlock full access with a free trial. nastajanja sovjetske kinematografije u cel ljuje kao izuzetni individualni protagonist radnje. sopstvenog dela posebno. Me utim, naš zadatak je da ovaj novi stupanj u iPošto se setimo »uspostavljanja apstra nimo dovoljno sinteti nim. Moramo se postarati da u Download With Free ma«Trial kao okvira za eventualne proizvode int svom pohodu ka novim osvajanjima ideološke osmišljefilma, kao osnove njegovih filmskih platna, nosti film ne samo ne izgubi savršenstvo ve postignutih u obzir injenicu da razvoj sovjetskog filma dostignua nego da ih stalno razvija u nove i još neostvadruge ciljeve (naime: pokazivanje takvih rene vrednosti i sredstva izraza. Moramo, još jednom, po st ulat a po mo u konkretnih zbivanja i ž uzdi i formu na razinu ideološke sadržine. — kao što je ra nije prime eno), pogleda Pošto se trenutno bavim prakti nim rešavanjem može, i mora, biti dalja sudbina ideja izraž ovih problema u svom novom filmu Bježin lug, koji tek vreme. što je zapo et, hteo bih da ovde izložim niz zbrzanih Da li treba odbaciti svu ogromnu teorets opaski o problemu forme uopšte. la ku gradnju iz ijeg je komešanja nastala Na ovom stupnju, problem forme, zajedno s prointelektualnog filma? Da li se pokazalo da blemom sadržine, podvrgnut je najozbiljnijem naelnom udan i uzbudljiv paradoks, -fata morgana produbljivanju. Redovi što slede moraju poslužiti pokakompozicionih mogu Ili se pokazalo d zivanju smera u kojem se ovaj problem kre e i stepena Sign up to vote onnosti? this title salnost nije u njegovoj suštini, ve u podru prisne povezanosti novog smera misli na ovom podru ju te da sad, pošto se ispitaju neka njegova na Useful Not useful sa razvojem okon anim krajnjim pronalascima uinjetualni film može da se javi u novom liku, s n nim u vrhunskom razdoblju našeg nemog filma. trebom i primenom, da su tada izraženi po grali, a i dalje mogu igrati, veoma pozitivn
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
120
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
pot injavanje ideji odista moraju usloviti ceo teoretskom poimanju, razumevanju i ovladavanju tajni kog dela, i ako svaki sa inilac jednog u nama filma? dela ne predstavlja ovaplo enje prvobitne id italac je, nema sumnje, ve pogodio da smo skloni ne emo dobiti kao rezultat umetni ko delo ba š ta ko da tu ma imo ovu situaciju i da e sve što u svoj svojoj punoi. Naravno, podrazumeva sledi poslužiti da se pokaže (možda samo u glavnim umetnikova zamisao nipošto nije spontana ili crtama) šta tano pod tim podrazumevamo i šta upove da predstavlja društveno odraženu sliku u trebljavamo kao osnovu rada, da se pokaže kako ove odraz društvene realnosti. Ali, od trenutka ideje kao radna hipoteza u pitanjima kulture filmske umetniku uobli e stav i ideja, ta ideja odre forme i kompozicije dobi ja ju sve ve e osnažen je, i tako kupnu stvarnosnu i materijalnu strukturu nje se pretvaraju u sasvim loginu koncepciju svakodnevne revine, itav »svet« njegovog stvaralaštva. prakse. Ili da uzmemo drugo podru je: Lavate Hteo bih da zaponem slede im razmatranjima: nomiju«. Ona je, svojevremeno, smatrana o Veoma je udno što izvesne teorije i gledišta koja nau nim sistemom. Danas fizionomija nij u odreenoj epohi predstavljaju izraz nau nog znanja, nauka. Lavatera je ve Hegel ismejao, mad — u slede oj gube svoju nau nu vrednost, ali i dalje recimo, saraivao s Lavaterom. Istina, anon You're pos toj e kao neš to mogu e i dopustivo, ne u nauci, ve Reading a Preview teu se, na primer, mora pripisati autorstvo u umetnosti i likovno-metafori nom izrazu. ke studije Brutove glave.) Mi fizionomij Ako uzmemo mitologiju, videemo da, na odre e-full access with asti Unlock free trial. jemo nikakvu objektivnu nau nu vrednost, no nom stupnju, mitologija nije ništa drugo do skup sau svestranom prikazivanju karaktera izve vremenih znanja o prirodnim pojavama, uglavnom ustreba spoljašnja karakterizacija lika, sm izraženih slikovno i pesnikim jezikom. Sve one mitoDownload With Free Trial njemo da upotrebljavamo lica na Lavaterov loške figure koje sad, u najboljem slu aju, smatramo stupamo tako zato što nam je u takvom slu gra om alegorije, predstavljale su na izvesnom stupnju da prvenstveno stvorimo utisak, posmatra slikovnu kompilaciju znanja o kosmosu. Kasnije, umettivni utisak, a ne objektivnu koordinacij nost je prešla sa pri anja slikama na pojmove, a zaliha suštine koja stvarno sainjava karakter. Drug nekadašnjih persomjficirano-mitoloških simbola prirode shvatanje koje je Lavater smatrao nau nim i dalje postoji u vidu niza slikovnih prikaza, književnih, vamo« u umetnosti, gde je ono potrebno liko lirskih i drugih metafora. Na kraju se iscrpljuje i ova ponenti. njihova upotrebljivost i one išezavaju u arhivama. Razmotrite ak i savremenu poeziju i uporedite je s poKakva je svrha ovih razmatranja? Pone ezijom osamnaestog veka. todima umetnosti dolazi do sli nih situaci svojstva koja su sasvim logi na ako se prime Drugi primer: uzmite postulat kakav je apriornost strukciju forme brkaju sa elementima sadržin ideje, o kojoj Hegel govori u vezi sa stvaranjem sveta. kao n logika sasvim dopustiva kao metod, Na izvesnom stupnju, to je bio vrhunac filozofskog znaSignjeup to vote on this title strukcije, ali se pretvara u pravu moru budu nja. Kasnije je vrhunac nadmašen. Razmatraju i pitanje useful metod, ta ista logika konstrukcije istovremen Useful Not poimanja istinske stvarnosti, Marks je taj postulat okre jedinom sadržinom. nuo naglavce. Meutim, ako pogledamo naša umetnika dela, stvarno zapažamo stanje koje gotovo li i na hegeVi ve opažate kuda ovo vodi, ali bih hte lovski obrazac, jer autorova zasienost idejom, njegovo dem još jedan primer iz književnosti. Sada je
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
122
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
nom od najpopularnijih književnih rodova — o detekiju: bukvalno prenošenje. U tom sluaju tivskom romanu. dobijaju besmislice i mora. Pol Feval je napi Svi znamo šta predstavlja detektivski roman, koje u kojem crvenokošci izvode svoje majsto društvene oblike i stremljenja izražava. O toj temi Pariza, pa, u jednoj sceni, tri Indijanca skalp dovoljno je govorio Gorki na nedavnom kongresu knjižrtvu u fijakeru. Navodim ovaj primer da bih se još jedn ževnika. Meutim, zanimljivo je poreklo izvesnih odlika intelektualnom filmu. Specifino svojstvo inte tog roda, izvori grae upotrebljene za stvaranje idealnog filma proglašeno je sadržinom filma. Smer m oblika detektivskog romana kojim su ovaplo eni izvesni tanje misli prikazivani su kao isklju iva osn vidovi buržoaske ideologije. što se u filmu zbiva, tj. kao zamena prie. U to Ispostavlja se da detektivski roman me u svoje — kao iskljuiva zamena prie — intelektualn prete e, koji su mu pomogli da poetkom devetnaestog opravdao oekivanja. Možda usled sagledav veka doživi pun procvat, ubraja Džem sa Fenimora Kunjenice, intelektualni film je hitro razvio nov per a — pisca roman a o sev eroam eri kim Indijancima. koncepciju: on sti e malog naslednika u te S ideološkog stanovišta, taj tip romana, slavei podvige tarnjeg monolga«. kolonizatora, sasvim se po smeru podudara sa detektivTeorija unutarnjeg monologa unekoliko j skim romanom, koji služi kao jedan od najotvorenijih You're Reading a Preview asketsku apstrakciju toka pojmova, prenose vidova izražavanja ideologije privatne svojine. O tome na, prii bliže, podru je slikanja junakovi svedo e Balzak, Igo, Ežen Si, koji su dosta stvarali po Unlock full access with aTokom free trial. diskusija o unutarnjem monologu ipa ovom književno-kompozicionom uzoru, iz kojeg se, kaljena siušna rezerva da se taj unutarnji mon snije, razvio pravi detektivski roman. koristiti i za sazdavanje stvari, a ne samo Opisujui u svojim pismima i dnevnicima inspiraWith Free Trial monologa. Malena zaka ka, dat unutarnjeg tivne slike koje su ih vodile pri konstruisanjuDownload pri a dama, no o njoj visi suština stvari. Ove zagr o bekstvima i poterama (»Jadnici«, »Votren«, »Jevre biti smesta Uklonjene. I tu je glavna stv jin lutalica«), svi oni pišu da je prauzor koji ih je priželeo da se pozabavim. vla io bio dekor mrane šume iz dela Džemsa Fenimora A to je — sintaksa unutarnjeg govora. Kupera, i da su tu mra nu šumu i zbivanja u njoj želeli me u sintakse unutarnjeg govora i sintakse iz da presele iz netaknutih zabiti Amerike u lavirint uzanih govora. Unutarnji govor, tok i nizanje misli ulica i sokaka Pariza. Prikupljanje tragova proizlazi iz nih u logi ne konstrukcije kojima se izražavaj metoda »izvidnika« koje je Kuper slikao u svojim formulisane misli ima svoju naroitu stru delima. struktura se zasniva na nizu sasvim razgovetn Tako slika »mra ne šume« i tehnika » itanja traVažno je (te zato o ovome i govorim) što se t gova«, preuzete iz Kuperovih dela, služe velikim romada su zakoni konstrukcije unutarnjeg govo nopiscima kakvi su Balzak i Igo kao svojevrsna po etna zakoni koji su temeljon ithis tavetitle vrste zakona koji metafora njihovih detektivskih zapleta i pustolovnih Sign up to vote gra enjem forme i kompozicije umetni kih d konstrukcija u lavirintu Pariza. One, takoe, doprinose nijednog formalnog koji nije slika i p Not useful Useful metoda oblikovanju u književni rod ideoloških tendencija ugraili onog zakona koji odre uje konstrukciju enih u temelje detektivskog romana. Tako je sazdan govora, za razliku od logike izgovorenog gov potpuno nezavisan tip konstrukcije. No uporedo sa tak ije nije ni moglo biti. vom upotrebom Kuperovog »nasle a« vidimo i druga-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
124
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
ranih oblika procesa mišljenja. Ovde nemam m Znamo da u osnovi stvaranja forme po iva ulni da vam naslikam njegova osnovna specifi i imagistiki misaoni proces.* Unutarnji govor je upravo na stupnju slikovno- ulne strukture, još nije postigao koja su odraz tanog oblika rane društvene o onu logiku formulisanost kojom se govor zaodeva pre komunalnih struktura. Nije as da pratimo no što izae na istinu. Vredno je pažnje da, kao što se tih opštih postavki razraeni posebni osobe logik^a u svojim konstrukcijama pokorava itavom nizu forme graenja prikaza. Ograniiu se na nav zakona, tako i ovaj unutarnji govor, ovo ulno mišljenje ili tri primera koji oli avaju naelo da je ov podležu ne manje odre enim zakonima i strukturalnim dati inilac u praksi gra enja forme istovre osobenostima. One su poznate, a u svetlosti ovde izloment obiajne prakse razvojnog stupnja na ženih razmišljanja predstavljaju neiscrpno skladište za prikazi još grade po zakonima ulnog mišlj kona konstrukcije forme, ije prouavanje i analiziranje ipak naglašavam da takvo graenje ni u kom ima ogroman znaaj u ovladavanju »tajnama« tehni ke iskljuivo. Naprotiv, od najranijih vremena forme. men je tok prakti nih i logi nih iskustava, Prvi put posedujemo vrsto stovarište postulata koji iz prakti nih radnih procesa; tok koji se po se odnose na promene kojima je osnovna teza teme poširi, odbacujui ranije oblike mišljenja i poste dvrgnuta prilikom prevoenja u lanac ulnih slika. hvatajui ne samo sva polja rada ve i sf You're Podru je prou avanja u tom smeru nepregledno je. Reading a Preview intelektualnih delatnosti, prepuštajui ranije o Naime, oblici ulnog, preloginog mišljenja, sa uvani ulnih manifestacija. trial. u vidu unutarnjeg govora kod naroda koji su Unlock dostiglifull access with a freeRazmotrite, na primer, onaj najpopula odgovarajuu razinu društvenog i kulturnog razvoja, niki metod, takozvani pars pro toto. Svima tako e istovremeno predstavljaju za ljude koji žive u mo njegovog delovanja. Cviker lekara iz zori kulturnog razvoja — opšte norme ponašanja, to Download With Free Trial je usaen u se anju svakog gledaoca vrsto jest, zakoni koji odre uju tok procesa ulnog mišljenja tod se sastoji u zamenjivanju celine (lek izjednaeni su za te ljude sa »obi ajnom logikom« budelom (cviker) koji igra njenu ulogu, a pok dunosti. U skladu s ovim zakonima, oni grade norme ulno-intenzivnije odigra je cvi ker mnogo ponašanja, obrede, obi aje, govor, izraze i tome sli no, što bi to mogao i sam lekar da se još jedno a ako se obratimo neizmernoj riznici folklora, preživelih Ovaj metod je najtipi niji primer oblika m i još živih normi i oblika ponašanja o uvanih u druarsenala ranih misaonih procesa. Na tom s štvima koja su još u zori svog razvitka, na i emo da ne posedujemo jedinstvo celine i dela kako je ono što je za njih bilo, ili je još uvek, norma ponashvatamo. Na tom stupnju neizdiferencirano šanja i obi ajna mudrost — istovremeno upravo ono je deo istovremeno i celina. Nema jedinst što mi koristimo u našim umetni kim delima kao dela, ali zato postoji objektivna istovetnost p »umetnike metode« i »tehniku ovaploavanja«. Nemam nja celine i dela. Nije važno da li je o de dovoljno prostora za podrobno raspravljanje pitanja re sku — predstava igra ulogu Sign up toneiz votemenljivo on this title To se ne doga a samo na najjednostavnijim * Ova teza se ne iznosi kao nova ili originalna. Hegel i Plehanov su Usefuli radnjama useful jima Notve podru se ukazuje im p posve ivali podjednaku pažnju ulnom misaonom 'procesu. Ono što ovde izgleda novo jeste konstruktivno razlikovanje zakona tog ulnog mišljenja, nice »najjednostavnije objektivne» prakse. Ta jer klasi ci nisu poseb no obrad ili taj aspek t, a radna primen a ove teze u umetnikoj praksi i zanatskom obuavanju nije moguna bez tog razlikomer, ako primite ukras na injen od medve vanja. Slede e razvijanje ovih razmatranja, materijala i analiza ima za zna i da vam je poklonjen itav medved ili, š cilj baš prakti nu primenu.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
126
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
3. deo umesto celine (»Pod paskom gosp okolnostima znai isto* — sva medvedova snaga. U uslooka«); vima moderne prakse, takav postupak bio bi besmislen. 4. odre en izraz umesto neodre enog ( Nik o ne e, kad dobije dugme, zamišljati da je obu en smo kazali...«) ; u itavo odelo. Ali im za emo u sferu u kojoj ulne 5. vrsta umesto roda. i slikovne konstrukcije imaju presudnu ulogu, isto naDruga vrsta sinegdohe sastoji se u upot elo pars pro toto smesta i za nas sti e ogromnu važumesto jednog dela. Ali, kao što vidite, za nost. Cviker koji zamenjuje lekara ne samo što potpuno i njihovih nekoliko podvrsta važi jedno ist »popunjava« njegovu ulogu i mesto ve to ini sa pravilo. To pravilo glasi: deo i celina su ident ogromno pojaanim ulno-emocionalnim dejstvom, znat»istovrednost«, isti smisao pri zamenjivan no veim od onog koje bi se postiglo ponovnom pojadrugim. vom samog lekara. Ne manje upadljivi primeri iste pojave Kako primeujete, upotrebili smo kao kompozicioni na slikama i crtežima gde dve mrlje boje i j metod za izazivanje ulnog umetnikog doživljaja jedan linija u potpunosti ulno zamenjuju itav pre od tih zakona ranog mišljenja, koji se, na odgovarajuim stupnjevima, iskazuje u vidu normi i prakse svako Nas ovde ne zanima sama navedena lista, dnevnog ponašanja. Upotrebili smo konstrukciju tipa nica koju ona potvr uje. Naime: da se mi ov You're Reading a Preview ulnog mišljenja i kao rezultat, umesto »logi ko-inforvimo specifinim metodima svojstvenim ovom mativnog« dejstva, ovom konstrukcijom, u stvari, postiumetni kom medijumu, ve pre svega speci Unlock full access with akom free itrial. žemo emocionalni ulni efekt. Ne registrujemo injenicu okolnostima ovaplo enog mišljenja: da se lekar udavio, ve emocionalno reagujemo na šljenjem za koje je izvesna odre ena strukt kon. Ova naroita, sinegdohska upotreba »kr injenicu posredstvom odreenog kompozicionog priDownload With Free kaza te injenice. na«,Trial mrlje boje i krive linije samo je poseb Ovde je važno uoiti da metod analiziran u primeru dejstva zakona pars pro toto, karakteristi upotrebe krupnog plana (u našem sluaju — lekarevog mišljenje i zavisnog od onog umetni kog m cvikera) nije svojstven samo filmu. On tako e ima svoje kojem dejstvuje u svrhu ovaplo enja osnovn metodološko mesto i primenu, recimo, u književnosti. la kog nacrta. Pars pro toto na polju književnih formi poznat nam je Drugi primer. I te kako smo svesni da sva enje mora biti strogo umetni ki uskla eno pod imenom sinegdohe. Zbilja, prisetimo se kako glase definicije dveju vrtivnom situacijom koja se ovaplo uje. Zna sta sinegdohe. Prva: umesto prikaza celine dobi jamo uskla enost obuhvata kostim, dekor, prop prikaz jednog dela. Ova vrsta opet deli se na niz ziku, osvetljenje, boju. Znamo da se ta uskla podvrs ta: odnosi samo na zahteve naturalistike uverl 1. jednina umesto množine (»Sin Albiona slobod i takoe, a možda i u ve oj meri, na zahteve n stremi« umesto »Sinovi Albiona itd.«); nja emocionalnog Sign up to voteizraza. on thisAko titledramati areva 2. kolektiv umesto pripadnika klana (»Meksiko pod seduje izvestan »ton«, onda svi sa inioci nj usefultonu. Za ovo p ropstvom španije« umesto »Meksikanci porobljeni plo enjaUseful moraju biti Not u istom itd.«); nadmašan primer u Kralju Liru, ija unuta ima odjek u buri nad mo varom, koja oko n * Diferencirani pojam »snage« odvojen od specifi nog nosioca te pozornicom. Možemo na i i primere obrnutih
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
128
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
shvatanje po kome ovek, ostajui to što je i cija — u cilju kontrasta: tako da se najve e divljanje svest o samom sebi, istovremeno sebe smatr strasti rešava namernom stati noš u i nepokretnoš u. drugom osobom ili stvari, koja je podjednako I tu e svi sa inioci ovaplo enja biti ostvareni u stroi konkretno materijalna. Speci jalizovana li goj saglasnosti s temom, mada u ovom slu aju — u suovoj temi sadrži jedan izuzetno popularan pr protnom smeru. jansko g plemena iz severn og Brazila. Taj zahtev važi i za kadar i montažu, ija izražajna Indijanci iz ovog plemena — Bororo — sredstva takoe moraju biti kompozicioni odjek osnovsu istovremeno ljudska bia i crveni papaga nog kompozicionog kljua obrade celog dela i svake vrste, rasprostranjene u Brazilu. Zapazite d njegove scene, moraju mu biti saobražena.* ne misle da e se posle smrti pretvoriti u t Izgleda da ovaj element, dovoljno priznat i prisuda su u dalekoj prošlosti to bili njihovi preci tan u svakoj umetnosti, možemo, na izvesnom stupnju Oni doslovno tvrde da su oni u stvarnosti razvoja, nai u sli nim neizbežnim i obaveznim vido ptice. Ovde nije u pitanju istovetnost imen vima ponašanja u životu. Evo jednog primera iz prakse oni podrazumevaju njihovu potpunu istovrem Polinežana — prakse koja je, s malim promenama, outinost. vana u današnjim obiajima. Kada se neka Polinežanka Ma koliko nam ovo zvu alo udno i neo poraa, strogo pravilo nalaže da sve kapije u You're naselju Reading a Preview gu e je, ipak, navesti silesiju primera iz umetn moraju biti otvorene, sva vrata širom raskriljena, svi se koji bi gotovo doslovno zvu ali kao idej (uklju uju i i muškarce) moraju skinuti pojaseve, keUnlock full access with a free trial. o istovremenoj dvostrukoj egzistenciji dveju s celje, ukrase za glavu; svi zavezani vorovi moraju biti li itih i odvojenih, ali ne manje stvarnih slika razdrešeni, i tako dalje: to jest, sve okolnosti, sve pra je dota i pitanje glum evih oseanja tokom te e pojedinosti moraju se uskladiti sa osnovnom teDownload With Free Trial nja ili tuma enja neke uloge. Tu se odmah mom zbivanja — sve mora biti otvoreno, odvezano, blem »mene« i »njega«; pri emu »ja« preds kako bi se što je mogu e više olakšao dolazak novog aevu individualnost, a »on« individualnos deteta na svet. glumi. Taj problem simultanog postojanja »ja Pr e imo na drugi medijum. Uzmimo slu aj kada u stvaranju i tuma enju izvesne uloge jedna je sam umetnik gra a stvaranja forme. I ovo potvr uje dišnih tajni gluma kog stvaralaštva. Njeno istinitost naše teze. Još više: u ovom slu aju ne samo od potpunog potinjavanja »njega« — »meni« što struktura dovršene kompozicije kao da reprodukuje izjedna avanja s »njim« (potpuno ovaplo otisak strukture zakona koji upravljaju tokom ulnog se savremeni stav prema ovom problemu s misaonog procesa, ve su same okolnosti, ujedinjene mulacijom približava dovoljno jasno dija s objektom-subjektom, u celini kopija duševnog stanja obrascu »jedinstva suprotnosti koje se prož i na ina prikazivanja koji odgovaraju ranim oblicima glumevog »ja« i tumaenog lika, s tim što j mišljenja. Pogledajmo još jednom primere. Sve istra uju Sign a suprotnost, preživljav živa e i putnike obavezno je unekoliko iznena ivalo up to votepri onkonkretnom this title što se glumca ti e, nije uvek tako jasna i od jedno svojstvo ranih oblika mišljenja koje je potpuno Useful Not useful ovaj ili onaj na in, na svakom stupnju raz nepojmljivo ljudskom bi u sviklom da razmišlja u kaneizbešno se javljaju »ja« i »on«, »njihov« tegorijama savremene logike. To svojstvo podrazumeva odnos, »njihove« veze, »njihovo« uzajamno Velika veština koju je na tom polju stekao naš film osetno ni film — za dokaz pogledajte veinu je opala od tka prela ska
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
130
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
Navedimo bar jedan pr imer najned avnijih i najpopularnijih mišljenja izre enih o ovoj temi. Glumica Serafima Birman (pristalica druge krajnosti) kaže ovo:
»Beli ovek je isprva ljubazno primi kako bi ga naveo da mu uva ovce; poto zlostavljao Bušmana, ovaj je utekao; na uzeo drugog Bušmana, koji je isto tako pro
»itala sam o jednom profesoru koji nije slavio ni roendane ni imendane svoje dece. Proglasio je praznikom dan kada je dete prestalo da o sebi govori u treem licu: JLjilja ho e šeta' i reklo: ,Ho u šetam'. Za glumca je isti takav praznik kad prestaje da o liku govori kao o ,njemu', ve kaže ,ja'. Kad, zapravo, ovo novo Ja' nije li no Ja' glumca ili glumice, nego ,ja' li nosti koju tuma i...«
Ovaj jednostavan koncept (koji opisuje j nu, u kolonijalnom opho enju neizuzetnu pr ib liž no je ov ak o iz ra že n na je zi ku Bu šm
»Bušman-tamo-ii, ovde-tr ati-do-belac -duvan-Bušman-i i-pušiti, ii-napuniti-duva lac-dati-meso-Bušman, Bušman-i i-jesti-me ii-kua, ii-sreno, ii-sesti, uvati-ovce-bela udariti-Bušman, Bušman-vikati-glasno-bolet ii-tr ati-od-belac, belac-tr ati-za-Bušman, B da-drugi, on- uvati-ovce, Bušman-svi-oti
Ne manja otkri a sadrže memoari itavog niza glumaca u kojima je opisano njihovo ponašanje za vreme šminkan ja i obla enja kostima, propraeno potpunim Nas zapanjuje ovaj duga ki niz opisnih »magijskim« preobražajem, pri emu šapu u:You're »Ovo Reading a Preview slika, ova gotovo asintakti ka serija. No pret više nisam ja«, »Ve sam taj i taj«, »Evo, po injem da da nam padne na um da radnjom na pozornici Unlock full access with a free trial. se pretvaram u njega«, itd. prikažemo one dve razvojne linije koje Na ovaj ili onaj na in, više ili manje kontrolisano, po etni koncept; na naše iznena enje, vid simultana stvarnost u igranju uloge obavezno e biti smo po eli da gradimo nešto što veoma mno prisutna ak i u stvarala kom procesu najokorelijeg Download With Free dati Trial primer bušmanske konstrukcije. A kad pristalice potpunog »ovaplo enja«. U istoriji pozorišta, jednako asintakti koj tvorevini dodamo niz zapravo, ima odve mali broj poznatih slu ajeva da se pretvori e se u ono što nam je svima poznato neki glumac naslonio na »etvrti (nepostojei) zid«! gu snimanja, orue transponovanja injenice Karakteristino je da i kod gledaoca postoji sli no vane u pojam, natrag u lanac konkretnih izdv dvojno primanje scenske radnje kao stvarnosti pozonova. Na to se, tako e, svodi proces prevo rišta i stvarnosti predstave. I tu je ispravno poimanje skih uputstava u radnju. Tako se bušmansko objedinjena dvojnost, koja, s jedne strane, zadržava ukazuje kao ortodoksni montažni opis dva ka gledaoca da ne ubije zloinca, dok mu, s druge strane, šman-ii-tr ati-od-belac« i »belac-tr ati-za-Bu pruža priliku da se smeje ili pla e, zaboravljajui da za etak je montaže jedne amerikanske prisustvuje predstavi, glumi. potere«. Pozabavimo se drugim primerom. U svojoj »Volker Apstrakcija »ljubazno izražena j Sign up to vote on this primio« title psychologie« Vilhelm Vunt navodi neke rane govorne nijim konkretnim stvarima, ijim se posredstv konstrukcije. (Nas ovde ne zanimaju Vundtova shvaUsefulljubaznog Not useful avaprikaz prijema: pripaljivanje tanja, ve jedino provereno verodostojan dokumentarni punjena duvankesa, kuvano meso itd. Tu uzorak koji on citira.) Konstrukcija ima slede e zna primer koji pokazuje kako, im preemo sa enje: tivnog izraza na realistiki, neizbežno usvajam
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
132
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
je stanovala u cipe li«. Pr e uvo enja staric turalne zakone koji odgovaraju ulnom mišljenju, ija ljuje se neodreeni glagolski oblik. Ipak, tim je uloga pretežna u prikazima karakteristi nim za rano namah gubi ranija svakodnevno konverzac razdoblje razvitka. stva, a sti e druga, koja su na neki na S tim u vezi postoji još jedan primer koji dopris poetsko-kompozicionim prikazivanjem. nosi rasvetljavanju problema. Poznato je da na ovom Na ovu vrstu efekata skr enuo je paž stupnju još ne postoje uopštavanja i uopšteni »ki meni« Spenser. On takvu transpoziciju smatra više pojmovi. Levi-Bril daje konkre tan primer iz Klamatkom, ali ne daje nikakvo objašnjenje. U jezika. Ovaj jezik ne sadrži pojam »hodanja«, umesto slu aju, pominje »štednju mentalne energij njega upotrebljava se beskrajan niz izraza za svaki bilit eta« koja odliku je ov aj dr ugi tip ko poseban vid hoda. Brzi hod. Geganje. Umoran hod. Šuto samo po sebi sasvim izvesno izisk njanje. I tako dalje. Svaki na in hoda, ma koliko tanane objašnjenje. bile njegove osobenosti, dobij a svoje ime. To nam može U me uvremenu, tajna se skriva uprav izgledati udnovato — ali samo dok ne budemo prinici na koju uporno ukazujemo. Njisn uzro morani da izvadimo iz zagrada naznaku »On prilazi...« You're Reading a Preview u injenici da ova transpozicija odgovara je (u tekstu nekog pozorišnog komada) i pokažemo je kao saonom procesu iz ranijih vremena. Kod E lanac koraka kojima jedan glumac prilazi drugom. NajUnlock full access with amože free trial. na i opis toga procesa: divotnije svesno poimanje pojma »hodanja« potpuno nas izneverava. I ako se glumevo (i rediteljevo) shva»Ako s razmišljanjem posmatramo tanje »hodanja« munjevito ne vrati »unatrag«, itavom ove anstva, ili našu sopstvenu d istoriju With Free Trial onom zbiru moguih i posebnih vidova, moguihDownload naina latnost, najpre nam se ukazuje slika beskra povezan osti i uzajamn og dej stv a u ko prilaženja iz kojeg e se odabrati varijanta najprilagoostaje ono što je bilo, gde je bilo i onako k enija datoj situaciji... može se o ekivati da e glum nego se sve kre e, menja, postaje i nes eva kreacija biti tužan, ak tragi an neuspeh!* tome, mi najpre vidimo celokupnu sliku, Koliko je ovo jasno, ak i u pojedinostima, može jedinosti još, više ili manje, ostaju u se sagledati uporeivanjem razliitih verzija rukopisa više obraamo pažnju na kretanje, na povezanost nego na o n o što se kree, pr nekog pisca. Izme u prvih nacrta i kona ne verzije, u vezi.« u mnogim delima, naroito pesnikim, »glaanje stila« vrlo esto dobij a oblik na izgled bezna ajnih transpoIz ovog sledi da se red reci u kome zicija reci. Me utim, ove transpozicije uslovljavaju opisup kretanje ili radnju (glagol) pretho upravo zakoni iste vrste. Zapravo, vrlo esto se ispoili stvari koja se kre e ili radi (imenica) u stavlja da se transpozicije svode na puko premeštanje po klap a sa ra nijom fo rmom kons tr uk ci Sign up to vote on this title glagola i imenice. Poslovna i prozai na izjava: »Jedna van granica našeg — ruskog — jezika, što j starica živela je tada i tada« u svojoj poeti noj variUseful budu ljivo, je Not ova useful pojava prvenstveno i da jan ti neizbezno gla si: »Bila jed nom jed na sta ric a koj a sa specifi nom strukturom mišljenja. Na • Razlika izme u ova dva primera je u tome što bi kod istinskog majstora pojedinosti hodanja i odabrane kretnje, ma koliko prefinjene, Die Gdnse flogen (guske lete) zvui suvo i i bil e ist ovr emen o i »pro vodn ik« uop šten og sadr žaja koj i on daj e u odr eno, dok ak i govorni obrt kakav je Es flogen
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
134
!'
i
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
Engelsove napomene i svojstva pojave upravo opida su forme mišljenja odraz (u svesti) onih sane kao prilaženje i vra anje oblicima karakteristi formacija kroz koje, u datom trenutku, kole nim za ranija razdoblja mogu se lepo ilustrovati slu alazi ova ili ona zajednica. No protivnici Le jev ima u kojim a s mo mi sam i s uo eni sa upe atljivim ko e odlaze u suprotnu krajnost pokušavaju i medicinski utvr enim prizorima duševne regresije. da prenebregnu specifinost ove nezavisne Na primer, takve poj ave reg res ije mog u se p osmatr ati nosti ranih oblika mišljenja. Me u njima prilikom nek ih operacija mozg a. Imao s am mog u nost Olivije Leroa, koji, na osnovu analizom do da u moskovskoj Neuro-hirurškoj klinici, specijalizosokog stepena loginosti proizvodne i tehn vanoj za operacije mozga, budem svedok jednog tivnosti tzv. »primitivnih naroda«, u potpu veoma zanimljivog slu aja ove vrste. Jedan pacijent postojanje bilo kakvih razlika izme u njiho je neposredno nakon operacije , u srazmer i s a svojom procesa mišljenja i postavki naše opšteusv duševnom regresijom, pokazao kako njegova verbalna To je isto toliko neta no i skriva jednaku definicija nekog predmeta postepeno i jasno prolazi canja zavisnosti datog sistema mišljenja o kroz ranije nazna ene faze: u ovom slu aju, prethodno nosti proizvodnih odnosa i društvenih prem imenovani predmeti su potom bili identifikovani proizlazi. specifi n im glagolima za ozna a vanje radnje koja se You're Reading a Preview Sem toga, osnovna greška ima koren u * pomo u predmeta vrši. jer oba nedovoljno cene kvalitet gradacije Tokom svog izlaganja esto sam upotrebljavao frazu vidno nesvodivih sistema mišljenja i sasvim full access with a free trial. »rani oblici procesa mišljenja« i ilustrovao Unlock sv oja razkvalitativnu prirodu prelaza sa jednog mišljanja reprezentacioniim slikama kojima se služe drugi. Upravo nedovoljna pažnja posve narodi koji još žive u zori kulture. Kod nas je ve ponosti je uzrok što se ak i mi preplašimo stala tradicionalna praksa da se podozrivo odnosimo Download With Free sija Trialusredsredi na pitanje ranih misaonih prema svim stv ari ma koje zalaze u ovo podru je isp i je utoliko udnije što citirano Engelsovo tivanja. I ne bez razloga: ovo podru je je po tp un o pune tri stranice iscrpnog razmatranja zatrovano svakovrsnim predstavnicima »teorije rase« misaonih konstrukcija kroz koje ove anst i još otvorenijim apologetima kolonijalne politike imsvom razvoju. Od ranog difuznokompleks perijalizma. Stoga ne bi bilo r avo još jednom naglasiti (deo opaski o njemu smo naveli), preko f da ovde izložena razmatranja slede sasvim drugu liniju. gi nog stupnja koji ga negira, pa, najzad, d Obi no se konstrukcija takozvanih ranih misaonih kog stupnja, koji »fotografski verno« ap procesa shvata kao oblik miš ljenja utvr en jednom prethodna. Levi-Brilov pozitivisti ki pristu zasvagda, svojstven takozvanim »primitivnim narodiisklju uje ovakvu dinami nu percepciju po ma«, od njih rasno neodeljiv i nepodložan ma kakvim No u svemu ovome najhitnija je inje prome nama. Tak o ona s luži kao nau na apologija me proces razvoja ne samo što ne ide pravom toda porobljavanja, kojem takve narode podvrgavaju e nepres bilo koji razvojni proces) ve te beli kolonizat ori, jer podrazu meva da su ovi narodi Sign up vote on this title bez obzira da meraju unazad i unapred, i to »beznadno izgubljeni« za kulturu i kulturni reciprocitet. napredovanju (kretanje zaostalih naroda k Useful Not useful Umnogome, ak ni slavni Levi-Bril nije izmakao stignu ima kulture — u socijalisti kom por ovakvoj koncepciji, mada on ne stremi svesno takvom zadovanju (rušenje duhovne nadgradnje po cilju. Po toj liniji ga s pravom napadamo, pošto znamo nacional-socijalizma). Ovo neprestano kliza
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
136
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
na razinu, napred i natrag, as ka višim oblicima jednog Svojstvo klizanja iz jednog na ina mišljenj intelektualnog poretka, as ka ranijim formama ulnog iz jedne kategorije u drugu, i, štaviše — jedn mišljenja, dogaa se takoe na svakoj dosegnutoj taki, uporedno prisustvo razliitih naina i stupnjev im se ova privremeno ustali kao razvojna faza. Ne itim razmerama) i uzimanje u obzir te okol samo sadržina mišljenja ve i sama njegova konstruk jednako su važni, podjednako razjašnjavaj cija suštinski su razli ite za ljudsko bi e bilo kojeg vaju na ovom podru ju, kao i na svako m datog, društveno uslovljenog tipa mišljenja, u zavisnosti od stanja u kojem se nalazi. Margina izme u tipova je »Taan prikaz svetske celine, njenog pokret ljiva i dov olj an je ne nar o ito oštar afektivni razvitka oveanstva, može se, dakle, po impuls pa da krajnje logi na osoba iznenada reaguje dijalekti kim putem, uzimajui stalno u po naredbi iz unut arnj eg arsenala ulnog mišljenja uzajamna dejstva postaj an i a i nestajanja (koji nikad ne po iva) i prema normama ponašanja nih i regresivnih prometa.« (Engels) koje otud proizlaze. U našem slu aju, ovo potonje se nepos Kada devojka koju ste izneverili »u besu« epa vašu fotografiju u parampar ad, uništavajui time »zlog nosi na one prelaze u oblicima ulnog mišlje nevernika«, ona za trenutak ponavlja magi ni obred sporadino javljaju u stanju poremieenosti uništavanja oveka uništavanjem njegove slike (zasnookolnostima, i na slike koje su uvek prisutne van na ranom poistove ivanju slike i objekta). Tretima forme i kompozicije zasnovanim na zak You're Reading a Preview nutnom regresijom devojka se, privremeno poreme ena, nog mišljenja, kao što smo to ranije pokuš vra a na onaj stupanj razvoja na kojem je takva radnja kažemo i ilustrujemo. Unlock trial. izgledala sasvim normalna i istinski delotvorna. Sraz-full access with a free Ispitavši obilnu grau o slinim pojava merno nedavno, na domaku epohe koja je ve poznasam se, prirodno, pred pitanjem koje e mo vala umove kakvi su bili Leonardo i Galileo, sjajna drditi i itaoca. Ono glasi: da li je umetnost sam žavnica Katarina de Medici bacala je, uz pomo Download dvorWith Free Trial na polju psihologije ka formama regresija skog arobnjaka, urok na svoje neprijatelje zabadaju i saonih procesa, tj. pojava istovetna sa uživ iode u njihove minijaturne likove na injene od voska. koje droge, alkohola, sa šamanizmom, religij Uz to su nam poznate i ne samo trenutne ve i sli no! Odgovor na ovo pitanje sasvim je je (privremeno!) neizleive pojave baš te iste psihološke i veoma zanimljiv. regresije, do kojih dolazi kada itav jedan društveni sistem nazaduje. Tada 93 ta pojava naziva reakcijom, Dijalektika umetnikih dela zasniva se a to pitanje najblistavije osvetljavaju plamenovi naudnom »dvojnom jedinstvu«. Afektivno del cistiko-fašistikih autodafea knjiga i portreta nepokog umetni kog dela zasniva se na injeni željnih autora na trgovima Berlina! njemu vrši dvojni proces: nezadrživo uspi Bilo kako bilo, ograniavati se na prou avanje ove višim eksplicitnim stepenicima svesti i i ili one misaone konstrukcije suštinski J12 nepravilno. prodiranje (posredstvom struktura forme) najdubljeg ulnog mišljenja. Polarizacija dv to • Cak i danas, u izvesnim zaba enijim krajevima zemlje, MeksiSign up vote on this title kanci za vreme suše izvla e iz hramova kipove onog katoli kog sveca izaziva onu udesnu tenziju jedinstva forme koji je zamenio nekadašnjeg boga nadležnog za kišu, pa ga na rubu polja useful umetni kim d bi uju zbog nepreduzimljivosti, zamišljaju i da nanose bol onome koga jeUseful Not koja svojstvena istinskim kip predstavlja. nje nema pravog umetnikog dela.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
138
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
Prouavanjem i usvajanjem ove grae mn U toj važnoj injenici, u tom svojstvu umetni kog nau iti o sistemu zakona formalne konstrukc dela izvor je njegovog naelnog razlikovanja od svih sutarnjim zakonima kompozicije. A kinematog sednih, sli nih, analognih i »reminiscentnih« podru ja i umetnost uopšte, još veoma mnogo oskude na kojima pojave povezane sa »ranim formama mišljenjima sa podru ja sistema zakona for maln nja« tako e imaju svoje mesto. Po neraskidivom jecije. Pa i u ovom trenutku, mi na tom polju t dinstvu ovih elemenata — ulnog mišljenja i izri ito jemo malobrojne osnove zakona iji su koren svesnih stremljenja — umetnost je jedinstvena i ne priro di ulnog mišljenja. može se oponašati na podru jima gde kor elativna anaU pore enju s muzikom ili književno liza zavisi od upor dnog dešifrovanja. Zato, ako imamo otkri a su neznatna, ali tako usmerenom na umu ovu osnovnu postavku, ne moramo zazirati od itavog niza problema i pojava nagomilaeem analitikog dešif rovan ja naj osnovni j ih zakona ulnog forme obilje ta nih znanja bez kojih nikad n mišljenja, ukoliko uvek imamo u vidu nužnost jedinstva sti i onaj opšti ideal jednostavnosti koji svi i harmonije oba elementa, koji jedino tako sjedinjeni sebi. Da bismo dosegli taj ideal, veoma je v daju punovredno delo. uvamo jedne druge tendencije koja, tako Dopusti li se da preovlada jedan ili drugi element, iskrsnuti: tendencije uproš avanja. U izve umetniko delo ostaje krnje. Naglašavanje tematskoYou're Reading a Preview ona je ve prisutna u našoj kinematografiji, g logike komponente ini delo suvim, logi nim, didakljudi žele da proture shvatanje da stvari tre ti nim. Preterano naglašavanje ulnih formi mišljenja Unlock full access with a»prosto«, free trial. da, na kraju krajeva, nije važn i zapostavljanje tematsko-logike tendencije podjednako snima. To je grozno, jer svi znamo da nije je pog ubno po delo: ovo je osu eno na ulnu haoti enom i lepom stilu snimanja (fotografija p nost, elementarnost, mahnitanje. Samo u »dvojno objeDownload With Free i »lepa« kad autor ne zna ni šta želi d enaTrial dinjenom« uzajamnom prožimanju ovih dveju tendenkako da snimi ono što želi). cija poiva napetošu bogato jedinstvo formo i sadržine. Suština problema je u izražajnom snim Tu je ishodište glavne razlike izme u ovekove najviše ramo stremiti krajnje izražajnoj i krajnje umetnike stvaralake delatnosti i svih drugih podru ja formi i koriš enju najjednostavnije i najšted na kojima se javlja ulno mišljenje ili njegove ranije me koja izražava ono što nam je potrebno. forme (infantilizam, šizofrenija, religiozna ekstaza, hipovim pitanjima može se pristupiti samo veo noza i tome sli no). nim analiti kim radom i veoma ozbiljnim Budui da se sada nalazimo na domaku zna ajnih njem unutarnje prirode umetni ke forme uspeha u tematskom osvajanju sveta (o emu svedoe smemo i i putem mehani kog uproš avanj naši najnoviji filmovi), tehnika našeg zanata iziskuje ve moramo krenuti putem planskog anal da na svaki na in dublje zadremo u probleme drugog zotkrivanja tajne same prirode afektivne fo sa inioca. Ove, ma koliko površne, beleške koje sam Ovde pokušao datitle ocrtamsmer svo ovde mogao da izložim služe tom zadatku. Posao ne Sign upsam to vote on this rešavanju ovih problema i mislim da je t samo što nije okon an ve jedva da je i zapo et. No istraživa ki put. AkoNot se useful sad osvrnemo na in Useful taj rad nam je u najve oj meri neophodan. Prouavanje yz on u inio uslug film, vide emo da nam prikup ljene gra e o ovim pitanjima za nas je veoma tome što je polaganjem prava da bude jedin važno. dina sadržina filma samog sebe sveo na besm
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
i 40
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
FILMSKA FORMA: NOVI PROBLEMI
Ta teorija na inila je grešku time što nam nije prustvo naše kinematografije. Može se zapaziti k žila jedinstvo forme i sadržine, ve njihovu slu ajnu teorije i pravci prestaju da postoje kao istovetnost, jer u jedinstvu je teško ta no pratiti kako »struje« i po inju da se, transmutacijom i p nastaje afektivno ovaplo enje ideje. Ali kada su ove promenama, uklapaju u probleme metodolog stvari »sažete u jednu«, otkriveno je da je kretanje unuKao na takav jedan primer možemo u tarnjeg mišljenja osnovni zakon konstrukcije forme i Marovu teoriju i na injenicu da je njego kompozicije. Ovako otkrivene zakone sad ve možemo (koje je ranije bilo »jafletovska« tendencija koristiti ne za »intelektualne konstrukcije«, nego za jeziku) sada revidirano sa stanovišta mark mnogostruke konstrukcije (i fabulativne i likovne), ušlo u praksu ne kao jedna tendencija, ve pošto ve znamo neke »tajne« i osnovne zakone konmetod izu avanja jezika i mišljenja. Nije sl strukcije forme i afektivne strukture uopšte. se svuda oko nas ra aju akademije. Nije sl Iz ovog što sam razjasnio na primeru iz prošlosti i svom sadašnjem radu proizlazi još jedna kvalitativna se u arhitekturi sporovi ne svode na supar razlika: vaca (Le Korbizje ili Želtovski), diskusija bavi tim pitanjem, spor se ti e sinteze »triju u Naime: kada smo kao pripadnici raz nih naših produbljivanja istraživanja, same prirod »škola« proglašavala vrhunsku važnost montaže, ili inYou're arhitekture. telektualnog filma, ili dokumentarnosti, ili kad smo iz- Reading a Preview Mislim da se nešto vrlo sli no doga nosili kakav sli an borbeni program, to je prvenstveno imalo svojstvo jednog pravca. Ono što pokušavam da kinematografiji. Jer na ovom stupnju m Unlock full access with a free trial. vam ukratko izložim o predmetu svog sadašnjeg rada trudbenicima, ne postoje naelne razlike u m sasvim je druge prirode. Nema svojstvo nekog posebnog i neslaganja o itavom nizu programskih pos pra vca (kakvi su futurizam, ekspresionizam ili bilo koji je prošlosti bilo. Naravno, ima individ Download With Free uTrial drugi »program«), no zadire u pitanje prirode stvari, razlika u okviru sveobuhvatne koncepcije j a tu nije re o izvrsnom vidu stilizacije, ve o traženju stila: socijalisti kog realizma. opšteg metoda i naina rešavanja problema, podjednako To nipošto nije znak mrtvila, kako nek suštinskog i prikladnog za bilo koju vrstu konstrukizgledati — »Ako se ne svaaju, znai: otegl cije u okviru našeg sveobuhvatnog stila socijalisti kog — naprotiv. Baš tu, i u tome, nalazim realizma. Bavljenje uskim problemima pravca po inje zanimljiviji beleg vremena. da se pretvara u produbljeno interesovanje za celoMisilim da sada, sa približavanj em še kupnu kulturu medijuma u kojem dielamo, tj. tendendišnjice naše kinematografije, ulazimo u jed cioznost tu skre e ka akademskom istraživanju. Ovo razdoblje. Ovi belezi, koji se danas, sem u f nisam iskusio samo stvarala ki ve i biografski: kad uo iti i u paralelnim umetnostima, vesnioi sam po eo da se zanimam za osnovne probleme kulture da sovjetska kinematografija, nakon mnogi forme i filmske kulture, nisam radio na filmu, ve samulazi u s neslaganja itorazlika u this mišljenjima, Sign up vote on title S2 bavio stvaranjem jedne filmske akademije, kojoj je period, jer odlike njenih interesovanja, pose pu t utro moj trog od išnj i ra d u Sv es av ez no m ki ne manizu ovaNot žudnja Useful usefulza sintezom, o problema, tografskom institutu u Moskvi i koja se tek sada razsanje i zahtevanje potpune harmonije svih vija, štaviše, zanimljivo je da ranije zapažena pojava (od teme do kompozicije u kadru), ovaj za uopšte nije usamljena, ta odlika nije isklju ivo svojnim kvalitetom i sve ono emu naša kine
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
142
umetnosti.
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENSTAJN
KRUPNI PLAN
Svakome je dobro poznato — premda potpuno zaboravili — da u filmu postoji nim planovima, takozvanim opštim, sredn nim planom. Isto je tako dobro poznato da ovi razm You're Reading a Preview izražavaju razne karakteristike pogleda na Opšti plan daje nam oseanje opšteg Unlock full access with a pojave. free trial. Srednji plan postavlja gledaoca u int odnos prema herojima na ekranu: kao da Download With Free Trial u istoj sobi, na istom divanu, uz s njima nim istim stolom za aj. Konano, pomou krupnog plana (veli gledalac urasta u ono naj tanani je što se ranu: ustreptala trepavica, zadrhtala ruka, v manžete s ipkama... Sve to u potrebnom asu oblikuje potankostima koje ga dokraja otkrivaju odaje. Ako se ovako, na razne naine, na tri daju pojave unutar filma, onda se isto ta naina — može gledati i film u. celini. Filmupsetoupravo i gleda. Sign vote ontako this title Kao »opšti plan« ovde može posluži Not useful uUseful njegovu film celini: na tematsku potreb menost, na odnosne potrebe dana, na id vidnu inscenaciju dodirnutih pitanja, na n sovnu pristupanost, na korisnost, na njego
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
144
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
KRUPNI PLAN
zna enje, na zaslugu da nosi visoki naziv sovjetskog U punoj meri to se doga a jedino s filmo filmskog dela. pune istinitos ti i umetni ke uverljivosti. Takav je uglavnom i odraz ovog pogleda u centralOvom gledištu odgovara u štampi recenz nim organima naše štampe. To je onaj tip crtice - prepri avanja u »Srednjim planom« gledalac u prvom redu gleda likovima na ekranu govori ne kao o glumcim film kao neki srednji tipi ni predstavnik onih koji ma e takvu i takvu ulogu, nego se analiziraj predstavljaju život naše zemlje: taj i taj komsomolac, i sudbine likova na ekranu koje su oni stvo švalja, general, uenik Suvorovskog uilišta, graditeljica radnje živih ljudi, koji žive punovrednim rea podzemne železnice, akademik, blagajnik, elektri ar, rotom, što se nekako kao slu ajno našao ba nilac, hemiar, kormilar, slaga, pastir.umesto da proitie negde u blizini samog kinem U ovom tipu pregleda-crtice uzbu uje n Ovog gledaoca pre svega uzbu uje živa igra strasti nost ili nepravilnost postupaka lica u radnji, — ljudska blizina likovima lju di na ekranu — k ojom lazite na stranu jednog heroja protiv drugog, prilikom ga zahvataju njemu shvatljiva i bliska ose ažite da vam se otkriju unutarnji uzro ni pod nja, peripetije sudbine takvih ljudi usred doga aja, u vi želite da itate o licima u radnji na ekra fazama borbe, u radostima uspeha i tugama neuspeha. ljudima koji deluju u stvarnosti. ovek snimljen srednjim planom kao da simboliTaj tip recenzije — ako se ne skotrlja You're Reading a Preview zira to drugarstvo i blizinu gledaoca s likom na ekranu. avanje — deluje pne svega kao neka v prepri Opšti obrisi teme ulaze u svest gledaoca uz'put. enog razmišljanja gledaoca nad živim utisc trial. Generalizirani smisao dogaaja ulazi sam poUnlock sebi full u access with a freeAli postoji i tre i tip gledanja na film. njegova oseanja. Da budem ta niji: on ne postoji toliko Stapaju i se s herojem na ekranu preko žive igre trebalo da postoji. Download With Free Trial njegovih preživljavanja, gledalac ujedno potiskuje u To je prosu ivanje o filmu krupnim p svojim predstavama na stranu ono važno i opšte pokroz prizmu duboke analize, od take do ta trebno o amu nam film govori. svakog šrafia, rastavljanje na elemente i nji Takav gledalac je, pre svega, u vlasti sižea, dogauavanje na onakav nain na koji inženjeri i s aja, peripetija. u svojim granama tehnike prouavaju neki n Za njega uopšte nije važno ko je napisao scenario. konstrukcije. Ovo stanovište treba da bude pogled prof On vidi zalazak sunca, a ne veštinu snimatelja. asopisa na film. On plae zajedno s junakinjom filma, a ne s gluU njemu mora da bude ocena filma micom koja uspešno ili neuspešno igra ulogu. »opšteg« i »srednjeg« plana, ali na prvom m On je zapao u raspoloženje muzike a esto nije treba proceniti »krupnim planom«, istim kru svestan da u odnosnom momentu sluša muziku koja nom obzirom na sve karike od kojih služi kao »pozadina« za vreme dijaloga koji ga je se sasto film.Sign up to vote on this title itavog zaneo. Ako su u gledanju »opštim planom« pro Sa stanovišta gledaoca ne može biti više ocene nego Useful nepogrešivo Not useful naše javnosti tana, neki put ne što je ova. ali uvek na mestu, ako na podru ju uzbudlj resovane analize dogaaja i likova u filmu vamo da se uzdignemo iznad jednostavnog,
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
146
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
KRUPNI PLAN
vanog prepriavanja — ali na podru ju dubokog profezahteva prema onome što nije ispalo tako sionalnog pogleda, koji se »uvrti« u vrednosti i nedoostalim podru jima. statke onoga što je ura eno, sa stanovišta visokih zaPosle toga je nastalo udno vreme. hteva koje s pravom postavljamo na naša dela — to Priznanje filma kao celine smatralo se ist nikako ne zna i da smo na tom podru ju blistavo i kao oprost svim njegovim pojedinim greškam savršeni. stranama. Bez ove »tree kritike« nisu mogui ni usponi, ni Se am se drugog perioda diskusija u de razvitak, ni stalno podizanje razine onoga što radimo. doba ARRK-a, kada se nije smelo istupiti pr Interes gledaoca za siže ne može poslužiti kao amkoji jie dobro prošao na ekranima, i re i, na nestija za lošu fotografiju, a rekordni blagajni ki pri je taj film fotografski bled i neinventivan hodi od filma koji je poneo gledaoce svojom uzbudizražaj nosti. ljivom temom ne skidaju s nas odgovornost za muziku Odmah bi se na vas sru ile optužbe da ti koja je u tom filmu loše komponovana, za (tako esto!) ditujete vode u produkciju sovjetske filmske loše snimljen zvuk, za loš rad laboratorija i loše • . Pred vašim se oima mahalo groznom i s kopiranje. mesnom optužbom da odriete »jedinstvo sadržaja«. Seam se davno prošlih pregleda filmova u ARRK-u, Sada sve to zvui kao anegdota, ali to j kada je režiser, sav drh u i, iznosio svoje novo delo Reading a Preview You're anegdota. To jie zatupilo oštricu zahteva za pred profesionalnu javnost. On nijie dr htao iz straha da e ga nakon pregleda »poklopiti« ovaj ili onaj ko-full access with afilma. Unlock free trial. Takav nain prigušio je oseanje odgovo lega. Drhtao je zbog toga što se ose ao kao peva pred samih filmskih radnika. auditorijem pevaa, kao bokser me u profesionalnim To je u velikoj meri odgojilo apatiju pr bokserima, kao matador pred ljubiteljima borbeDownload s biWith Free Trialpojedinih komponenata filma. nostima kovima — »afficionadoresima« — znajui da e svi Blistava jasno a i savršenstvo filmske prime tit i loše int oniranu notu, pogrešnu modulaciju po eli su bledeti i gasiti se. glasa, ili nepravilno zadani udarac, ili neta no odmereno No sada se nalazimo u — mirnom d obu vreme. Savršenstvo profesionalnog kvaliteta — Najmanja pogreška u unutarnjoj istini i najman ja poziv, i to bez obzira na vreme, mesto i pril neta nost u montaži, najmanji defekt u ekspoziciji, naj je sveta dužnost, a bor ba za uslove u koj manje nepoklapanje ritma — sve je smesta izazivalo roditi traženi kvalitet — isto je tako ne m oštru reakciju neodobravanja auditorija. dužnost. Tako je to bilo zato što, daju i dužni danak filmu Nepopustljivost u pitanjima omoguava kao celini, sudeluju i mislima i ose anjima u njegovim šenstva proizvoakih uslova za naš rad, spo zbivanjima, gledalac profesionalac nije zaboravljao da se zajem i potreban kvalitet naše on nije samo gledalac nego i — profesionalac. produk predana služba ideji, borba za umetni ke fo Sign up to vote on this title Taj gledalac jie znao da uspeh filma kao celine esto litet naših proizvoda — to je naš ratni z ada nikako ne znai savršenstvo svih delova od kojih se film Useful Not usefulsve s pr aga mi Na takav ra d pozivamo sastoji: zanese tema ili igra, zarobi plasti ko savršenDivei se (gde je to potrebno) pojedinim stvo dela. Nikako mu nije smetalo da se oduševljava »opštim planom«, zanosei se njima kao obi za ono što je zaista vredno hvale, a da bude oštar i pun
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
148
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENSTAJN
(gde je to mogu e) »srednjim planom« — mi emo »krupnim planom« biti profesionalno nemilosrdni u svojim zahtevima odnosno svih komponenata filma. Postupajui tako, ne emo se bojati povike onih poluslepih ljudi koji nas plaše sablašu »kidanja jedinstva forme i sadržaja« kada naglašavamo kvalitativno razilaženje izmeu teme i njenog vizuelnog ostvarenja. Na takvo stanovište emo stati pre svega zato što pravo jedinstvo forme i sadržaja traži i jedinstvo kvalitetnog savršenstva i forme i sadržaja. Jedino e savršena umetnost stalno da blešti s ekrana našeg pobedonosnog vremena velike staljinske epohe poratnog stvaralaštva.
SINHRONIZACIJA ULA
(1945)
You're Reading a Preview Unlock full access with a free trial.
Download With Free Trial
... zaista, što se umetnos jaju, sve više zavise jedna ho emo da ih objasnimo. zajmiti od slikarstva, i to linijom. Docnije emo zajmi i to emo nazvati ritmom.
On se postepeno topio u su mu telesna ula bila zaos bol ju ruk u, sasvi m pom mali zeleni kafanski sto njega samo kao zveckavi arp na dreavi bas sunca i sv grmljavine neba, dok se u is paranje, zveckanje volovski bražavalo u niz živih plam neugodnost rasklimane sto je sedeo u gorak miris u vama...
Montaža je ranije bila ovako definisan Kadar A, raajui se iz elemenata teme vija, i kadar B, ra ajui se iz istog izvora, vezivanjem sliku u kojoj je tematika na Sign up to vote on this title lovljena. Ili: Useful useful B moraju b Predstava A iNot predstava brane meu svim mogu im vidovima u koja se razvija, moraju biti tako na ene da vezivanje povezivanje tih samih eleme
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
150
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA.
alternativnih — izaziva u gledaoevom saznanju i oseKao uvek, najbogatiji izvor iskustva je s ajima najpoznatiju sliku same teme. Studiranje njegovog ponašanja i, naro ito u Ova formulacija data je ovako, bez pokušaja da aju, njegovih metoda saznavanja stvarnost se stvore neki zaklju ci o kvalitativnom stepenu A ili ranja slika stvarnosti bi e za nas uvek presu B, ili da se utvrdi neki sistem ocenjivanja A ili B. ForDocnije, u našem ispitivanju iskljuivo mulacija je ispravna, no mi moramo razviti njene kvacije, videemo da su opet ovek i odnosi izm litete i njene razmere. vih pokreta i intonacije njegovog glasa, koji Stav »me u svim mogu im vidovima u okviru teme iz istog oseanja, naši uzori u odreivanju koja se razvija« nije sluajno ukljuen u formulaciju. kovne strukture, koja raste savršeno na ist Uzmemo li da jedinstvena slika, ona koja ujediodreene slike. O tome — kasnije. Dok ne u njuje, koja je odreena svojim sastavnim delovima, igra lje u detalje ove paralele, bi e dovoljna ova presudnu ulogu u stvarala kom filmskom radu, želimo ju i montažni materijal što emo ga spojiti da na poetku ovog dela naše diskusije istaknemo da onu odre enu sliku koju je potrebno obrazo izražajna sredstva mogu biti upotrebljena iz ma koje da prou avamo sebe same. od raznih oblasti u svrhu daljeg oboga enja slike. Potrebno je budno paziti na sredstva i Ne srne se postaviti nikakva proizvoljna granica pomo u kojih se sama slika obrazuje u našo raznovrsnosti izražajnih sredstava kojima možeYou're da se Reading a Preview Naša prva i najspontanija zapažanja koristi filmski stvaralac. Mislim da je to bilo konano najve e vrednosti, jer ti snažni, svezi i živi ut dokazano i navedenim primerima iz Leonarda da VinUnlock full access with a free trial. menljivo izviru iz najraznovrsnijih oblasti. ija, Miltona i Majakovskog. U Leonardovom opisu »Potopa« svi raznoliki eleZato je posmatraju i klasike korisno i i oni menti — i oni isto plastini (likovni elemenat), samo dovršena dela ve i one skice i beleške Download With Free Trial koji ozna avaju ljudsko držanje (dramati an elemenat), umetnik nastoji da nam opiše svoju prvu živ i šumovi rušenja i krikovi (zvuni elemenat) — podjedsrednu impresiju. nako su se stopili u jedinstvenu kona nu sliku potopa. Iz tih razloga skica je esto življa neg Uzimajui to u obzir, mi vidimo da prelaz od neme slika (platno) — injenica koju je Bajron za montaže na zvu nu sliku, ili zvuno-likovnu montažu, svojoj kritici o jednom pesniku: ništa ne menja u pri nci pu. Koncepcija montaže koja je dovde bila iznesena »... Kempbel mnogo miriše na ulje obuhvata podjednako montažu i nemog i zvu nog filma. nije zadovoljan svojim radom; njegovi najb bili su pokvareni preteranim doterivan Pri svemu tome, ovo ne zna i da se radei na zvukontura se izgubila. Kao slikarstvo, tako i nom filmu ne susre emo s novim zadacima, s novim gu biti preterano doterane. Velika umetnos pot eškoama, ak i s potpuno novim metodama. bez obzira na to kako je postignut.« Naprotiv! u smi I zato je tako potrebno da svestrano analiziramo Leonardov »Potop« nijetitle bio skica Sign up to vote on this prirodu zvu no-likovnih fenomena. Naše je prvo pita po prirodi«, ali sigurno skica u kojoj je umet nje: gde treba da tražimo onaj siguran osnov koji nam Not useful jao da Useful opiše sve vidove predstava koje su daje iskustvo i od koga bismo mogli da otpo nemo njegovim unutarnjim pogledom. To objašnj našu analizu? njegovog opisivanja ne samo grafi kih i plas i zvu nih i dramati nih elemenata.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
152
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENSTAJN
Prou imo jednu drugu skicu koja sadrži sve drhtaje prve, neposredne impresije. Ona je iz Gonkurovog »Žurnala« — beleška na poetku dana 18. septembra 1867:
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
koja vezuje razne oblasti ose aja, naroito zvu nom, u procesu stvaranja jedne jedinstv no-likovne slike. Ovaj nam je princip bio poznat još 1928, »... Našao sam beleške iz Atletske arene u beležPudovkin, Aleksandrov i ja objavili našu » nici za naš budui roman, koji, na žalost, nije bio zvunom filmu. napisan! ... U dubokoj senci oba kraja dvorane svetluAli princip nije ništa više nego princip, caju dugmeta i balaci policajaca. sadašnji hitan zadatak u tome da na emo isp Sjajni udovi rvaa sijaju se u punoj svetlosti. nos prema toj novoj vrsti montaže. Oi se izazivaju. Ruke udaraju po mesu u nameri da zgrabe. Miriše znoj divljih zveri. Bledilo se mesa s plaMoje rešavanje tog zadatka bilo je usko vim brcima. Uštinuto meso postaje ruži asto. Lea sa stvaranjem filma Aleksandar Nevski. I tu se znoje kao kameni zidovi parnog kupatila. Idu namontaže u vezi s tim filmom ja sam nazvao: pred vuku i se na kolenima, klatei glavama, itd., itd...« Vertikalnom montažom. Koje je poreklo ovog naziva i emu t Ova nam je scena postala bliska zbog reda dobro termin? izabranih krupnih planova i neobi no opipljive slike Svako zna kako izgleda jedna muzi ajnije Reading a Preview koja proizilazi iz njihovog niza. Ali, šta je najznaYou're Tu ima više grupa notnih linija; svaka sadr u njoj? To da u tih nekoliko linija opisa raznih kadrova ki instrumenat ili za grupu sli jedan muzi »montažni elementi« dodiruju apsolutno svakD ulo, instrumenata. Svaki taj odlomak razvija se h Unlock full access with a free trial. sem, može biti, ula ukusa, ije se prisustvo pri svemu no. Ali vertikalna struktura igra isto tako va tome podrazumeva: Ona sve elemente orkestra povezuje me 1. ulo dodira (le a se znoje kao kameni zidovi dinstvo Download With Free Trialvremena. Napredovanjem vertikalne parnog kupatila). prožima ceo orkestar, i preplie sve horizonta 2. ulo mirisa (miriše znoj divljih zveri). se zamršen harmoni an muzi ki pokret celog 3. ulo vida uklju uje i sv et lo st (duboka senka: Pre emo li od te slike muzike partitur svetlucaju dugmeta i bal aci policajaca) i boje zvu no-likovne partiture, nai emo za potreb (bledilo se mesa s plavim brcima; uštinuto meso damo nov deo instrumentalnim delovima; ta ' postaje ružiasto). su likovne »notne linije«, u kojima slike p 4. ulo sluha (ruke udaraju po mesu). zano jedna drugu i slažu se prema vlastitim 5. ulo pokreta (napreduju, vukui se na kolenima, s pokretima muzike i obratno. klatei glavama). Ovo slaganje ili odnos može se isto tak 6. isto uzbu enje ili drama (o i se izazivaju). opisati ako umesto muzi ke partiture postav Mogu se navesti bezbrojni sli ni primeri, ali svi bi tažnu strukturu nemog filma. oni, više-manje, ilustrovali tezu koja je ve gore postavDa bismo to inili, izvu i emo iz naše ljena, naime: ne montaže, gd polifoni nemog Signfilma up toprimer vote on this title Nema osnovne razlike izme u prilaženja problevezan ne samo jednostavno pokretom ili s mima isto vizuelne montaže i problemima montaže Useful Not useful vrednoš radnje, ve istovre u, ili izlaganjem predovanjem mnogobrojnih nizova linij
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
154
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
svaka sadrži nezavisan kompozicijski tok i uzima udela me uvremenu druge teme idu ravnomerno u opštoj kompoziciji pokreta dotine filmske sekvence. tako dalje. No vrednost svakog montažnog p Takav primer možemo na i u montažnoj strukturi je ocenjena ne samo prema jednoj vrednost sekvence »procesije« u filmu Staro i novo (Generalna prema svim vrednosti ma, pre nego što bi linija). njeno mesto u sekvenci. U toj sekvenci nekoliko me usobno zavisnih linija Jedno par e pogodno po svom intenz li e na loptu od razli ito obojene pre e, provlae se niju vruine bilo bi loše postavljeno u onom skroz, povezuju i ujedno ceo niz kadrova. »horu« u koji bi došlo ako bismo ga meri Ovo su te linije sekvence »procesije«: njegovom intenzitetu. Dok bi dimenzija 1. Linija vru ine, koja raste sa svakim kadrom. krupnom planu mogla zadovoljiti jedno m 2. Linija naizmeni nih krupnih planova, koji opet lica u tom krupnom planu bolje bi odgovar mestu u montaži. Teško a toga rada.ne tre rastu u svom plasti nom intenzitetu. 3. Linija sve ja e ekstaze, prikazana kroz dramatda iznenauje, jer je postupak potpuno sli ski sadržaj krupnih planova. najjednostavnijem orkestriranju. Glavna je t 4. Linija ženskih »glasova« (lica pevaica). ravno, u tome što se ovaj rad vrši sa kudik 5. Linija muških »glasova« (lica peva a). savitljivim materijalom filma i što je mog You're Reading a Preview 6. Linija onih koj i kle e ispod ikona što prolaze rijacija bila ograniena zahtevima baš (sve bržim tempom). Ova struja daje pokret sekvence. ve oj, suprotnoj struji, kroz koju je provu ena full access with a free S druge strane, moramo imati u vidu d Unlock trial. primarna tema — nosa a ikona, krstova, zastava. fonina struktura, stvorena od mnogo pose 7. Linija puženja, ujedinjavajui obe struje u glavne dobija svoju kona n u formu je di no nom pokretu sekvence »od neba do prašine«. Od po kome je bila zamišljena ranije; njena kon Download With Free Trial bleštavih vrhova krst ova i barjaka na pozadini zavisi upravo toliko i od karaktera filmske neba do osoba koje leže ni ice udarajui glavom (ili celog filma) kao jedne celine — celine u prašinu. Ova je tema najavljena na po etku vane od filmskih delova koji sadrže -fotogra sekvence sa »klju nim« kadrom: brzi pokret kaTa no taj na in »kovanja«, više komp mere niže od krsta zvonika koji svetluca na nebu možda više pojednostavljen) još jednom — do podnožja crkve odakle je procesija krenula. trakom, pokušali srno da primenimo i u Glavni tok montaže je neprekidno preplitanje ovih Nevskom, naroito u sekvenci napada germ raznih tema u jedan pokret koji ujedinjuje. Svako tezova preko zale enog jezera. montažno par e ima dvostruki zadatak: da izgradi Linije tonalnosti neba — obla nog ili v gla vnu liniju opš te teme, a isto tako da nastavi pokret zanog hoda jahaa, njihovog pravca, parale u opsegu svoje dopunske teme. Rusa i vitezova, lica u krupnim planovima Povremeno bi montažno par e sadržavalo sve lištih kadrova, tonalne strukture muzike, n nije. Katkad samo jednu ili dve, isklju uju i za trenunjenih Signtempova, up to votenjenog on thisritma title itd. — sve t tak ostale. S vremena na vreme jedna od tema ustukmetnule su ovde ništa lakši zadatak od ono useful asova je utr Useful NotMnogo nula bi potreban korak natrag samo da bi u inila sekvenci »procesije«. upe atljivijim svoja sledea dva koraka napred, dok u se ti elementi spojili u jednu organsku cel
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
156
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
Prirodno je da, nezavisno od individualnih elemenata, polifonina struktura postiže svoj potpuni efekat B složenim oseanjem svih delova kao celine. Ova »fizionomija« završene sekvence predstavlja zbir individualnih A osobina i opšteg utiska proizvedenog sekvencom. Prilikom prvog prikazivanja filma Staro i novo (Generalna linija) pis ao sam o tom kvali tetu polif oni ne montaže u odnosu na »budu i zvu ni film«. U prilagoavanju muzike sekvenci ovaj opšti utisak je presu dan faktor, jer je direkt no pov eza n sa slikov itim doživljajem muzike, kao i filmskih slika. To iziskuje neprekidne ispravke i podešavanja individualnih karakteristika da bi se sa uvao opšti efekat. Da bi se pomo u dijagrama pokazalo šta se doga a u vertikalnoj montaži, možemo je zamisliti kao dve linije, imaju i u vidu da svaka od tih linija predstavlja Dijagram 2. You're Reading a Preview itav kompleks zabeleženih mnogobrojnih elemenata. Traženje saglasnosti mora proizilaziti iz namere da se Interesantno je zabeležiti da se u prin Unlock free trial. i slika i muzika prilagode opštoj složenoj slici kojufull access with aodnos izmeu zvuka i slike ne razlikuje od o stvara celina. tar muzike, niti se razlikuje od odnosa unuta Dijagram 2. pokazuje novi, »vertikalni« faktor menemog filma. uzavisnosti, koji se pojavljuje onog trenutka kada se Download With Free Trial Ostavljaju i za neko vreme po stran delovi zvu ne slike montažno ujedinjuju. o muzikom odnosu, govorimo najpre o reš Sa stanovišta montažne strukture nema više jednosaglasnosti u nemoj montaži. Ovde efekat n stavnog horizontalnog nizanja slika; sada imamo novu iz jednostavnog sleda filmskih kadrova, nego »nadgradnju«, koja je podignuta vertikalno na horizonstvarne istovremenosti, koja proistie iz tog tali likovne strukture. Ovi novi odlomci u »nadgradnji« izazvan jednim kadrom u svesti pokriva utis razlikuju se u dužini od onih u strukturi slika, ali im kadra. Tehnika »dvostruke ekspozicije« je p je — to nije potrebno ni re i — ukupna dužina jednaka. ri jalizovala ovu osnovnu pojavu filmske pe Odlomci zvuka nisu ugraeni u odlomke slika u jednom pojava postoji na višim nivoima filmske redosledu, ve u istovremenom paralelnom poretku. kao što, na samoj granici filmske iluzije, »tro stvara od sliice do sliice iluziju filmsk Videemo da se ova pojava doga a ak i n montaže u zvu no-likovn stepenu Sign razvitka up to vote on this— title »Dvostruko eksponirana« slika suštinski je Not useful sti na Useful za zvuno-likovnu montažu kao i za filmske pojave. Dijagram 1. Mnogo pre no što smo i sanjali o tonsk ja sam se kor istio ovo m naro itom tehnikom
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
158
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
hteo da stvorim efekat zvuka i muzike pomo u isto likovnih sredstava.
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
kulturne aktivnosti ve odavno znaju kako stupati s dužinama Ai, Bi itd., i to s potpun nošu. »... U Štrajku (1924) ima eksperimenata u tom Ovo nam namee prvo pitanje: kako na pravcu. Tamo postoji odlomak koji pokazuje sastanak kojima bismo mogli ustanoviti razmere izm štrajkaa pod izgovorom jedne sluajne šetnje s harmonikom. i zvuka i kako usavršiti metode koji e nam Taj se odlomak završava kadrom u kome smo iti. To u stvari zna i, nai jednu unutarn pokušali da stvorimo zvuni efekat isto likovnim sredstvima. izme u opipljive slike i druga i je opafenih Dve budue trake slika i zvuka predstavljale su Mi smo dosad savladali problem mehan tada dvostruko eksponiranu sliku (sirimpresija). U oshronizacije do te mere da možemo utvrditi novnim snimcima vidimo baru u podnožju brežuljka od jednog kvadrata u slaganju pokreta usana od koje polazi, prema kameri, jedna grupa šeta a s harmonikom. Preko toga je bila snimljena ogromna Ali ona sinhronizacija je daleko iznad harmonika u krupnom planu, koja je ispunjavala elo šnje sinhronosti koja vezuje izmu i njeno platno, a kretala se svojim svetlim dugmadima. Ovaj Mi govorimo o »skrivenoj« unutrašnjoj sinh pokret gledan iz raznih uglova, preko gore opisane druge scene, stvarao je pun doživljaj melodinog krekojoj se plasti ki i tonski elementi nalaze po tanja, koji je spajao ceo odlomak.«* dinjeni. You're Reading a Preview Da bismo doveli u vezu ova dva elementa Dijagram 1. i 2. pokazuju kako se kompoziciono im prirodan zajedni ki jezik — pokret. Pl sastavljanje u nemom filmu (1) razlikuje od onoga u Unlock full access with arekao free trial. da se sve pojave u kona noj analizi m zvunom (2). Izgleda kao dijagram zglobova, a montaža e otkrivati sve one don na pokret. Pokret je stvarno široki, tematski tok koji se razvija, napreduje unutrašnje sinhronosti koju u ovoj prilici h preko neprekidnog dijagrama individualnih zglobova. uspostavimo. Pokret e nam ista i u konkre With Free Trial Kompoziciona struktura saglasnih pokretaDownload kako smisao i metod procesa stapanja. Pre imo je ozn a ena dijagramom 2 (Ai — Bi — Ci) poznata je šnjosti i opisivanja na ciljeve unutarnjeg i d u muzici. raktera. Zakoni k'ompozicionog pokreta (A—B—C) bili Uloga pokreta u ovom problemu sinhro su razra eni u praksi nemog filma. Nov problem koji stoji pred zvu no-likovnim fil je sama po sebi. Ispitajmo izvestan broj mom u tome je da se na e sistem za koordinaciju sinhronosti u loginom smislu. To su osnovn A—Ai; Ai Bi Ci; B—Bi; C—Ci itd., sistem koji treba svakog montažera zvuka, no njihovo je da odredi zamršeni plasti ni i zvu ni pokret kroz sve bitno. razne odnose A—Ai — Bi—B—C—Ci itd. (vidi dija Najpre u onoj sferi sinhronizacije koja gram 2). dru ja umetnosti, koja je isto injeni na: Naš sadašnji problem je nai klju za te nove otkrimanje prirodnih zvukova (kreketanje žaba, t vene vertikalne zglobove, A—Ai, B — Bi, nau iti kako da slomljene harfe, kloparanje kolskih to kova po Sign up to vote on this title ih ritmi ki spajamo i rastavljamo onoliko koliko je to U svim ovim slu ajevima umetnost po danas mogu e u visoko razvijenom muzi kom izrazu onom kada prirodna ve Useful sinhronosti trenutku Not useful ili u visoko razvijenom izvezu montaže. Oba ova izraza. predmeta i njegovog zvuka nije jednostavn nego je isklju ivo diktovana zahtevima iz * S.M.A. »Budu nost tonfiima«, 1928. koje se stvara.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
160
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
U najosnovnijim formama izražavanja, oba elementa kao kretanje, ali ne više kao pokret koji pro (slika i zvuk) kontrolišu se identi noš u ritma, koji kao kretanje koje vibrira, ije karakteristike odgovara sadržaju scene. To su najjednostavnije, najosetiti kao zvukove razli ite visine tona. lakše i najuobi ajenije okolnosti zvu no-likovne monKome vizuelnom elementu odgovara ova taže, koja se sastoji od kadrova montiranih prema ritmu »kretanja« uveden tonovima u našu diskus muzike na paralelnoj tonskoj vrpci. Da li postoji pokret vidno je da e to biti elemenat koji se tako u tim kadrovima, to nije važno. Ali ako pokret postoji, u vibracijama (mada razli ite fizi ke formac jedini je zahtev da on odgovara ritmu paralelne vrpce. je isto tako okarakterisan tonovima. Ovaj Jasno je da ak i u ovom relativno niskom obliku valenat je boja. (U grubom pore enju, visina sinhronosti ima mogu nosti za stvaranje zanimljivih da odgovara igri svetlosti, a zvu nost boji.) i izražajnih kompozicija. Zastanemo li za asak da bismo na inil Od te najjednostavnije okolnosti — proste »melaciju, vide emo da smo ukazali na to da sinh tri ke« saglasnosti akcenta (filmsko »skandiranje«) — može biti »prirodna«, ritmi ka, melodijska i mogu e je stvoriti široku raznolikost sinkopiranih komSpajanjem slike i zvuka može se posti binacija i isto ritmi kih »kontrapunkta« sa kratkim i zacija koja ispunjava sve te uslove (iako dugim kadrovima, tema koje odjekuju i koje se poretko biva), ili se može graditi na kombinaci navljaju, itd. You're Reading a Preview kih elemenata, ne pokušavaju i da sakrijemo Koji je slede i korak posle ovog spoljnog sinhroniizmeu ujnog i vidljivog koje se tom priliko zovanog pokreta? To e biti onaj koji e nam omogu iti esto dešava. Kad se to dogodi, onda Unlock full access with Ovo a freese trial. da pokažemo ne samo ritmi ke pokrete ve i melodijsko vamo da vidljivo »postoji za sebe« i da muzik kretanje. za sebe« : zvuk i slika teku nezavisno, ne uj Lane je govorio ta no o melodiji kada je rekao: se uTrial organsku celinu. Važno je imati na um Download With Free koncepcija sinhronizacije ne pretpostavlja sk »... istinu govore i, melodija se ne » uje«. Mi smo koncepciji potpuno je mogu no i podudaran sposobni ili nesposobni da je pratimo, što zna i da dudaranje »pokreta«, ali u oba slu aja odnos smo ili nismo vesti da organizujemo tonove u jedno više jedinstvo ...« kompoziciono kontrolisan. Jasno je da bil ovih na ina sinhronizacije može služiti kao Me u svim plasti nim sredstvima izraza koji nam faktor u strukturi, prema potrebi. Neke scene stoje na raspolaganju možemo sigurno na i one iji su kao »vode i« faktor ritam, druge e biti pokreti u »harmonij i« sa pokret om ne samo ritmi ke zvuku, itd. ve i melodijske linije. Imamo ve neku ideju koje bi to Vratimo se na te promenljive na ine, i sredstvo bilo, ali pošto emo se ovim pitanjem kasnije na razna polja sinhronizacije. baviti vrlo detaljno, ovde emo samo pomenuti da moVide emo da se ovi promenljivi na žemo pretpostaviti da su ovi elementi izvu eni u osnovi sa promenljivim formama neme montaže ko iz nekog »linearnog« elementa plasti nih umetnosti. Sign up to1928/29. vote on this titlesmo docnije u ustanovljene i koje »Više jedinstvo«, u koje smo sposobni da organizu programUseful škole za filmsku režiju. useful jemo posebne tonove, zvu ne skale, može biti vi eno inili su se ne U ono vreme oviNot »termini« kao linija koja ih ujedinjuje preko pokreta. Tonalne drugovima kao nepotrebno pedantni, kao sme promene na ovoj liniji mogu tako e biti okarakterisane terminima drugih sredstava izraza, ak i onda
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
162
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
isticao važnost ovakvog pristupanja »budu im« probleZato se prvo posve ujemo pitanju saglas zike i boje, koje e nas odvesti do razmatr mima zvunog filma. Sada je to o evidno i stvarno znaoblika montaže koji možemo nazvati hromo ajan deo naših eksperimenata u zvu no-likovnim odili montažom boje i zvuka. nosima. Ukloniti prepreke izmeu vida i sluha, iz Te forme neme montaže obuhvatale su i »nadtodanog i slušanog sveta! Uspostaviti jedinstven nalnu« montažu. Ovaj na in sinhronizacije bio je ni an odnos izme u te dve suprotne oblast pomenut napred u vezi sa filmom Staro i novo. Pod to veliki zadatak! Grci i Didro, Vagner i Skrj ovim, možda ne tako tenim, terminom treba da razusve nije sanjao o tom idealu? Ima li nekog memo jednu složenu polifoniju i percepciju odlomaka pokušao da ostvari taj san? Me utim, naše (i muzike i slike) kao celine. Ta celina postaje faktor snova ipak ne može da otpo ne od te ta ke. saznanja koji sintetizuje onu originalnu sliku prema Naše ispitivanje mora da nas dovede do ijem kona nom otkrivanju usmeravamo svu našu aktoda sjedinjavanja zvuka sa slikom, do neko tivnost. ženja prethodnih uslova koji vode ka toj fuz To nas dovodi do osnovne i primarne injenice,koja Po e emo posmatranjem vidova koje s uobliava kona nu unutrašnju sinhronost — onu izme u snovi o stapanju slike i zvuka, snova što su You're Reading a Preview slike i sadržaja odlomaka. uznemiravali ove anstvo. Boja je vazda b Krug je zatvoren. Iz iste formule, koja ujedinjuje predmet više od polovine tih sanjarija. sadržaj celog dela (bilo celog filma ili nekog odlomka) Unlock full access with a freePrvi trial.primer nije tako udaljen, uzet je s sa pedantnim iskusnim izboro m odlomaka, proizilazi izmeu XVIII i XIX veka. Ali, to je vrlo izra slika teme, verna svome sadržaju. Tim spajanjem i spa Najpre emo navesti Karla fon Ekartshauze janjem logike filmske sadržine sa naj višom formom »Otkri a o magiji iz eksperimenata o tajnim Download With Free Trial koju dajemo toj sadržini potpuno se otkriva sadržaj skim naukama i skrivenim tajnama prirode« filma. »Dugo sam se trudio da odredim harm Takva postavka, prirodno, služi kao izvor i kao ulnih nadražaja, da ih u inim o evidnim polazna ta ka za ceo niz raznih na ina sinhronizacije. vim. U tu svrhu usavršio sam o nu muzik Jer svaki »razliit« nain sinhronizacije obuhvaen je izmislio otac Kaštel. organskom celinom i oliava osnovnu sliku pomo u vlaKonstruisao sam ovu mašinu u svoj stitih specifino odre enih granica. vršenosti, tako da ela skala boja može da kazana upravo onako kao i skala t onova. Po nimo naše istraživanje od oblasti boje, ne samo te mašine: zbog toga što je boja najvažniji i najzanimljiviji proUzeo sam cilindri na stakla promera, blem današnjeg fil ma, ve prvenstveno zato što je boja 1,25 cm, podjednake veli ine, i napunio ih ra dugo služila (a i danas služi) za odre i vanje pi ta nj a hemijskim bojama. Postavio sam ta stakla virske dirke, redaju i boje kao note. Iza t likovne i zvu ne saglasnosti, bilo apsotutne bilo relativne stavio maleon bakarne plo e koje su ih Sign upsam to vote this title — i kao karakteristika specifino ljudskih ose anja. tako da se boja nije videla. Te plo e su bile Ovo e svakako biti od prvenstvene važnosti za prožicom sa klavirskim dirkama. Micale su s Useful Not useful bleme i pri ncipe zvu no-likovne slike. Najgrafi nije i pritis nuo na dirku i otkrivale staklo sa bi koja nota prestala da zvu i pošto bih najkorisnije e se metod ispitivanja razviti u oblasti prst od dirke, tako je i boja nestajala, jer melodijske sinhronizacije, koja je najpogodnija za ana-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
164
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENSTAJN
opet sakrivala staklo. Pozadina stakla bila je osvetljena voštanim sveama. Lepota boja je neopisiva i nadmašuje najraskošniji nakit. Niko ne može opisati postignuti likovni utisak tim raznolikim akordima bo ja .. .« JEDNA TEORIJA VIZUELNE MUZIKE
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
snici«, ija je šema zvuka i boje i njihovih me usobnih veza uzbudila toliko mnogo umova: A crno, E belo, I rujno, O plavo, U zeleno: tajna ro enja vam tu je: A, crn kosmat pojas muha što blistavo Nad svirepim smradom kupe se i zuje
Upravo kao što zvui muzike moraju biti u harmoniji sa piševim recima u melodrami, tako i boje Zatoni sene; — E, koplja gordih santi, moraju na isti na in odgovarati recima. Belina šatora, cvee zanjihano; Izne u jedan primer da ovo bude razumljivo. I, krv ispljunuta, smeh što gnevno plam Napisao sam malu pesmu koju pratim svojom mu Na usnama lepim, u kajanju pjanom zikom u boji. Pesma glasi: Reci: Žalosno je šetala najlepša devojka ... U, drhtanje kružno božanstvenih mora, Muzika: Zvui flaute, tužni. Spokoj pašnjaka i stada, spokoj bora Boja: Maslinasta, mešana sa ružiastom i belom. Koje alhemijom sti u u enjaci; Reci: . .. po cvetnim livadama — Muzika: Vesela, tonovi rastu. belom. Reading a Preview Boja: Maslinasta, mešana sa ružiastom i You're O, vrhovna Truba, puna cike lude, Reci: Pevaju i pesmu, vesela Mir kojima An eli i svetovi blude, kao ševa. Unlock full access with a free trial. Omega, O iju Njenih modri zraci! — Muzika: Tihi tonovi koji rastu i nežno padaju brzo jedan za drugim. Boja: Tamnoplava, išarana skerletno crvenom i Remboova šema se približuje povreme žukastozelenom. nea Gila, iako se one uglavnom oštro razl Download With Free Trial Reci: / gospod, u hramu stvaranja, uo je nju. Muzika: Veli anstvena, divna. ou, ou, om, lou, oui smee, od crne do ri Boja: Mešavina najsjajnijih boja — plave, crvene o, o, io, oi crvene i zelene — ovenane žutom ranog jutra i pura, a, ai, ai purnom — postepeno se pretapa u nežno zelenu au, eu, ieu, eui, eui cinober i bledožutu. oranž do zlatnog, zel u, u, iu, ui, ui Reci: Sunce se diže iznad bregova. žute, zlatne, zelene e, e, e, ei, ei, Muzika: Velianstven bas iji srednji tonovi ne bele, ažurno primetno rastu. ie, ie, ie, i, i, i, ii plave,sasabledo crno ažurno Boja: Sjajno žuta mešana sa bojom zore — preta paju i se u zelenu i beli astožutu. Pošto je Helmholc objavio rezultate s Reci: / sjaj nad Ijubi icama u dolini. Muzika: Tihi tonovi padaju. rimenata o odnosu glasova i instrumenata, Boja: Ljubi asta, na smenu sa razliitim zelenim punio« svoju vlastitu šemu uvode i ne samo bojama. Ovo e biti dovoljno kao dokaz da boja takoe Sign up to vote nijanse on this title i instrumentalne ve takoe itav ima snagu da izrazi oseanja duše ...« anja, teza i hipoteza koje treba razumet useful Usefulapsolutnog Notpodudaranja. stavljanje Ako je ovaj primer izgledao suviše neobian, izaU jednoj analizi romantizma Maks Doj berimo kao slede i jedan od najuvenijih sluajeva — uje da su »sinteze raznih ose anja« osno Artura Remboa i njegov uveni »sonet boja« »Samogla-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
166
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENSTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
» itaoci ne ose aju reci kao vi. On znati da vi mislite da je slovo A grimizno slovo E bledo, nebesko plavo. Oni ne mog vi mislite da KH nosi bradu i turban, d zna i zreo Grk sa borama...« Hern odgovara na tu kritiku: »Zato što ljudi ne mogu videti boju r reci, tajnu sablasnih pokreta reci: — Zato tšo oni ne mogu uti šaputanje nje povorke, flaute sna i bubnjeve sna ko i nadzemaljski sviraju reci: — Poznije u ovom stole u drugi jedan romanti ar poZato što oni ne mogu zapaziti ispup mrgo enje reci i pušenje, pla , zadirkivan sveti e veliku pažnju istom problemu. Lafkadio Hern, i galamu reci: — me utim, ne e pokušati da izvrši nikakvu »klasifikaZato što su neosetljivi na fosforesc ciju« i ak e kritikovati udaljavanje od spontanog mirišijavost, nepodnošljivost re i, nežno bosti , surovosti ili so nosti reci — promen pr is tu pa nj a ta kv om pr ob le mu , ka o što se to mo že vi u zlatu, srebru, kalaju i bakru reci: — deti iz njegovog pisma od 14. juna 1893, u kome on You're Reading a Preview Je li to razlog da ne pokušamo da odbacuje tek štampano »U klju u plavog« od Džona u inimo da vide i da osete? ...« Edingtona Simondsa. Unlock full access with a free Na trial. dr ug om me st u on go vo ri o pr om en U istom pismu, pisanom njegovom prijatelju Bezilu i kaže: Holu emberlenu, on kaže: U potpunoj je harmoniji sa ovom definicijom šema saglasnosti izme u samoglasnika i boja koju je odredio A. V. šlegel (1767—1845): A predstavlja svetio, jasno crveno i zna i mladost, prij ateljs tvo i sj aj . I je plavo kao nebo, simbol ljubavi i iskrenosti. O je purpur. U je ljubi asto, itd.
Odavno sam znao da reci, kao gušteri, Download With Free Trial da menjaju boju prema položaju. »... Vi neposredno ilustrujete vrednosti za mene.
Kada pišete o »dubokom basu« tog zelenog, ja mogu da vidim, osetim, mirišem, okusim i žva em list: bio je dosta gorak po ukusu i gust i jedva miri šlj iv. Mislio sam na sopran, alt, kontraalt, tenor i bariton boje...« Nekoliko dana pre toga on je iskalio svoje strasno uzbu enje u vezi sa tom istom stvari: »Priznaju i ružno u reci, i vi morate priznati lepotu njihove fizionomije ... Za mene reci imaju boju, oblik, karakter; imaju lice, udove, ponašanje, kretanje, one imaju raspoloženje, imaju humora, ekscentri nosti...« Dalje, u jednom napadu na izdava e asopisa koji zameraju takav stil, on kaže da mu se oni tuže:
Ova utan anost kod Herna nije slu može delimi no objasniti njegovom kratkovid mu je izoštrila zapažanja u tim stvarima.. objašnjenje leži u njegovom dugogodišnjem ti Japanu, gde je sposobnost nalaženja zvu saglasnosti naro ito razvijena. Tako nas je Lafkadio Hern odveo na Ist zvu no-likovni odnosi ne samo deo kineskog sistema ve su stvarno uneseni i u zakon. On iz principa Jang i Jin, na kojima se zasniva kineskog pogleda na svet i filozofije.* Prem Sign up to vote (ho on this Sung ovaj zakon t'u)title dat je svetu u f grama Useful sliku) koji je, još mokar, done što(vidi Notizuseful zmaj je tek izronio reke.
* Yang i Yin — opisani kao krug, zatvoreni zajedn Yang i Yin — Yang: svetio; Yin: tama, svako nose i unut drugoga, svako podešeno prema drugom; Yang i Yin — za ujedinjeni. Za filmske radnike neobi no interesantan princip z
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
168
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
Moderna estetika izgraena je na elemenata, na pove anju suprotnosti sv naosob. Ponavljanjem istorodnih elem služe da se u vrsti intenzitet suprotno trasta ... Komentar potreban tom mišljenju jeste ljanje može dobro da izvrši dva zadatka. Prvi zadatak ponavljanja je da olakša organske celine. Drugi njegov zadatak je da služi kao sred ja nja onog porasta intenziteta koji Gijere po tr eb no tr až it i da le ko pr im er e ob a ta za emo ih u filmu. Dejstvo prvog zadatka može se na i /JETo BflACUUuiTB o HP8BH0 Po te mk in — u po na vl ja nj u re ci »Bra o« ! P BATPA SOL ona javlja na palubi pre nego što mornari o ----------o puc aju; slede i put, ne kao podnaslov, ve ka You're Reading a Preview jedr ilica koje spa jaju oba lu i br od , i k kao podnaslov »Bra o«, kada eskadra dopuš Unlock full access with atemkin« free trial.pro e kroz nju nenapadnut. c Al eksandar Nevski sadrži primer drugo ponavljanj a — porasta intenzitet a. Mesto I' Download With Free Trial muzi ki takt e tiri pu ta, ka o št o je pi sa o ja sa m ga po mn ož io sa tr i, do bi ja ju i time Je o ta nih ponavljanja takta. To se dešava u sek ruska selja ka vojska prese e pozadinu g C£6£P SUMA 3HAH>E l+PHO klina. Tako postignut efekat porasta uzbu -o--------o o B0J3.A ne promaši u svom dejstvu na gledaoca. Da nastavimo lanak Gijerea: o»... U obliku džeza, ako gledamo n zi ke elemente i njegov metod kompozic .it emo tipi ne izraze te nove estetike Njegova osnova je: sinkopa (pre u literaturi — prožimanjem istog tona od naglašenog na nenaglašeni elemenata jedne reenice cija ritma. To briše uglaene krive linije, fr i za konjunktivima i prelazima, u likovnim umetnostkna ne za Masnea uvojaka, Sign up to karakteristi vote title en uglovima — neprekidnoš u plastinih oblika i struktura i komarabeske. Ritamonjethis posvedo binacijom tih oblika. istaknutih profila. Ima tvrdu s Useful konstruisanu. rubovima Not useful solidno Teži plasti nosti. masu zvuka, masu fraze. Klasi na muzik se na površinama (ne na masama) — pov jevima, površine podignute jedna povrh šine horizontalne i vertikalne, koje stvaraj
Još interesantnija od saglasnosti izme u izvesnih zvukova i boja je sli na pojava u umetni k im tendencijama izvesnih »epoha« u strukturi muzike i slikarstva. Me u obilatom i zanimljivom literaturom na tom pol ju, koju je prvi pob eležio Vel flin, izabr a emo jedan lanak od po ivšeg Renea Gijerea o »džez-dobu«: Nem a više perspektive? Nekada je estetika bila zadovoljna principom spojenih elemenata. U muzici — neprekidnom melodijskom linijom provuenom kroz harmonijske lestvice,
< i
1
CD
00
I
1
o
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
170
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
pratnjom, kao figura ispred neke pozad turu zaista plemenitih srazmera: palate sa terasama, upotrebljivo. Svaki instrument svira svo kolonadama, monumentalnim stepenicama — sve u vreme kad i svi drugi. Orkestar je ak i dubokoj perspektivi. U džezu svi su elementi izneseni impresionistiku podelu — da sve violine u prvi plan. To je važan zakon koji možemo na i i u sviraju istu temu po harmonijskim no slikarstvu, u pozorištu, scenografiji, u filmu i poeziji stvorile ve e bogatstvo zvuka. ovog perioda. Konvencionalna perspektiva sa utvr eU džezu svaki ovek svira za sebe nom žižom i postepenim udaljavanjem svrgnuta je. ansamblu. Isti se zakon primenjuje i u lik I u umetnosti i u literaturi stvaranje prolazi kroz nosti: pozadina je sama za sebe prostor. više perspektiva jednovremeno upotrebljenih. Dnevno Gornji izvod je interesantan po slici koju nare enje je zamršena sinteza koja spaja ujedno ta ke posmatranja jednog predmeta odozdo i odozgo. dobnoj strukturi muzi ke i grafi ke umetn Stara perspektiva podarila nam je geometrijsku ito arhitekture, mada su pitanja postav koncepciju predmeta onakvih kakvi se mogu videti prvenstveno u vezi sa shvatanjima prostora samo idealnim okom. Naša perspektiva pokazuje nam Me utim, treba samo da pogledamo na grup objekt onakav kakvog ga vidimo sa oba oka — pipa jui. Mi više ne konstruišemo vidljivi svet pod oštrim kih slikara pa da se ubedimo da smo ono što uglom koji se gubi na horizontu. Mi otvaramo taj u tom slikarstvu ve uli u džez-muzici. ugao, vuemo predstavu predmeta ka nama, na nas, Ovaj odnos je isto tako o evidan u protiv nas. na arhitektura je u istom odnosu sa Klasi Mi uzimamo udela u tom svetu. Zato seYou're ne bo- Reading a Preview jimo da upotreb imo krupni plan u filmu;, portr etimuzi kom kompozicijom kao moderna varo šemo oveka, kako nam se katkada ini, izvan pritura sa džezom. rodnih proporcija, iznenada na pola metra Unlock od nas;full access with a free trial. Zaista, rimski trgovi i vile, Versajski p mi se ne bojimo da upotrebimo metafore koje ska u mogu biti »prototip« za strukturu klasi van stihova pesme ili da pustimo prodoran zvuk trom bona da agresivno isko i iz orkestra. Moderni gradski prostori, naro ito vele Download With Free Trial U staroj perspektivi površine su se ponašale kao jasna su plasti na protivvrednost džeza. Tre dekori pozorišta — odstupaju i u formi levka ka duzabeležiti karakteristiku koju podvla i Gije bini, gde se izgled zatvara nekom kolonadom ili mostvo perspektive.. numentalnim stepeništem. Isto tako u muzici dekor Sav smisao perspektive i realisti ne du su obrazovali dvostruki bas, ela i violine, poredani kao površine, jedno iza drugog, kao stepenici nekih je no nim morem elektri ne reklame. Dale velikih stepeništa koja vode preko terase prema trimalo (u prednjem planu) i veliko (u poza jumfalnom zalasku truba. U literaturi ista konstrukvisoko i umiru i negde daleko, jure i i kr cija vladala je miljeom — izra enim kao elegantno skavaju i se i nestaju i — ovo svetio tež šetalište, od drveta do drveta; svaki korak pomno opisan — po ev od boje njegove kose... svaki ose aj stvarnog prostora, stapaju U našoj novoj perspektivi nema stepenica, nema u jednu ravan obojenih svetlosnih ta šetališta. ovek ulazi u* svoju okolinu; okolinu vidimo linija koje se kre u na površini crnog kroz oveka. Obe funkcije jednu kroz drugu. neba. Tako je svet nekada zamišljaozvezde — Drugim recima u našoj novoj perspektivi — nema per spektive. Pro stori se više ne stvaraju per spektiklinove nebo! Sign zabijene up to voteu on this title vom; razne napetosti, promenljiva zasi enost boja Svetlost užurbanih automobila, svetiljk sada stvara prostor. Muziki prostor se više ne postiže Useful Not useful na mokrom koja svetlucanje nici prolazi, postupnim površinama sa zvu nim prednjim planom se ogleda u barama razaraju i svaki smisa i odgovaraju om perspektivom. Taj prostor se sada stvara obimom zvuka. Nema više velikih površina (gde je gore? gde je dole?) i dopunjavaj slikanih zvukom kao što se to radi za pozorišne poI probijaju i se izme u ta dva sveta elektr
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
172
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENSTAJN SINHRONIZACIJA ULA
kova, mi ih ne vidimo više kao jednu površinu, ve kao dobija život na ra un celine, a celina nije vi sistem pozorišnih dekora koji lebdi u zraku i kroz koji Celina je uopšte prestala da živi, ona je sra struji no na poplava saobra ajnih svetiljki. veštaki, neprirodan proizvod.« Ovo nas podse a na jedno drugo zvezdano nebo Osnovne i karakteristi ne crte leže upra zbog kojeg su li nosti u Gogoljevoj pri i »Strašna a ne u pojedinostima. Nisu li egipatski bare osveta« zamišljali da svet plovi niz obale Dnjepra, izod vrednosti iako su stvorena bez znanja lin meu stvarnog zvezdanog neba iznad njih i njegovog spektive? Nisu li Direr i Leonardo namerno u odbleska. vali u isto vreme nekoliko perspektiva i neko Pomenute utiske je imao bar jedan posetilac njujorgleda ako je to odgovaralo njihovim ciljevim ških ulica za vreme ve ernjih i no nih asova.* van Ajk u svojoj slici ovanija Arnolfinija Gijereov lanak dobij a u zna aju ne samo njegovim žene koristi potpuno t r i nedogleda (vidi s opisivanjem odnosa izme u muzi ke i grafi ke umetnogovom slu aju to je možda bio nesvestan m sti ve i idejom da sve te umetnosti spojene ujedno kako je divan intenzitet dubine ova slika tim odgovaraju istinitoj slici jedne epohe i slici procesa Nije li savršeno opravdano što slike kin razmišljanja onih koji su vezani za tu epohu. Nije li zaža izbegavaju da vode oko samo u dubin nama bliska ta slika »odsustva perspektive«, koja odravode duž itave panorame, tako da izgleda da žava nedostatak istorijske perspektive u velikom delu brda i vodopadi kre u prema nama? današnjeg sveta, ili slika orkestra u kome je svakiYou're svira Reading a Preview Nisu li japanski drvorezi koristili super-k samostalan, i napreže se da slomi tu neorgansku celinu za bliske planove i upotrebili izrazitu nesraz mnogih jedinki na taj na in što uzima nezavisanUnlock pravac,full access with a free trial. u super-krupnom planu lica? povezan sa ostalim u celinu samo gvozdenom potrebom Neko može primetiti da naš zadatak zajedni kog ritma? otkrijemo tendencije ranijih epoha prema Zanimljivo je zabeležiti da su sve te osobine koje With Free Trial samo da pokažemo upore enjem sa nekom je pomenuo Gijere bile sretane i ranije u toku Download istorije nom epohom još jedan ne tako važan i više umetnosti. Kad god se one jave u istoriji, nalazimo ih kako teže prema jednoj jedinstvenoj celini, prem a vi primer. Gde možemo na i u prošlosti takav sl šem jedin stv u. U periodima dekadencije u umetnosti vremenih ta aka gledanja odozgo i odozdo, ovo centripetalno kretanje pretvara se u centrifugalno, vertikalnih površina, ako ne u navedenom pri razbacuju i sve tendencije za ujedinjavanjem, jer su u žene sinteze«? neskladu sa epohom koja suviše akcentu je individualnost. Moderni »jednovremeni« (simultani) po kori imaju tako e svoje pretke. Takve, na pr Setimo se Ni ea: je slikao Jakulov u »kubisti koj tradiciji«, «... Šta je karakteristika svake književne deenterijere eksterijerima, iako su ta mesta kadencije? To da se život ne sastoji više u celovitosti. Reci postaju nadmo ne i iska u iz reenica, re enica udaljena. Njihov ta an prototip možemo n se suviše isteže i zatamnjuje zna enje strane, strana rišnoj tehnici XVI i XVII veka, gdevidimo cr Sign up todekora vote onkoji thissadrži title pustinju, jedinstvenog Sli ne impresije zabeležio je Antoan de Sen Egziperi opisuju i vazdušni susret sa burom: »Horizont? Nije više bilo horizonta. Bio sam pustinjaka, dvoranu u kulisama pozorišta posutim komadima dekora. Vertikalno, koso, horiUsefulkraljevsku Not krunidbenu useful grob neba zontalno, sve geometrijske površine zakovitlane. Stotinu poprenih dolina sobu, i razna — sve za istu cenu. T bil e su pome šane u per spek tiv noj zbr ci. Za jedn u seku ndu, u valc eru pejzaža kao što je taj, bio sam nesposoban da razlikujem vertikalne strane breg ova i ho rizo ntal ne p ovrš ine. . .
• U poznatoj »Tajnoj ve eri« predmeti na stolu im gled nego oni u sobi. Direr je tipian sa svojom upotr
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
174
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
vitljivost odmah nas podse a i na izvesna d iz njegovog kubisti kog kao i najnovijeg pe su lice ili figura prikazani i posmatrani sa m nih ta aka i u raznim fazama jedne akcije. Bakrorez na koricama španske biografije Krstitelja iz XVII veka prikazuje sveca u udotvornu pojavu krsta. Sa velikom upe istu sliku je unesen drugi perspektivni po krsta — vi en sa ta ke gledišta sveca. Ako su ti primeri suviše traženi, pre Greka. On nam pokazuje primer slikara k gledanja divlje ska e napred i natrag, i koj na isto platno detalje grada gledane ne samo taaka van grada ve ak i iz raznih ulica, aleja, Sve je on to dao sa takvom uverenoš radi, da je ak na mapi koju je naslikao na ležio kako je to ra eno. On je to verovatno You're Reading a Preview bi izbegao nesporazum sa ljudima koji su poznavali grad Toledo da ne bi u slikarevom oblik udljivog »leviarenja«. Unlock full access with asamo free trial. Ta slika je »Pogled i plan Toleda«, završ izmeu 1604. i 1614. godine, koja je sada u muzeju Download With Free Trialu Toledu. Ona sadrži opšti pogled sa otprilike jednog kilometra udaljenosti o pravcu is toka. Na desnoj strani mladi otv Na toj mapi Gr eko je upu tio svo g si na ove rei: »... Bilo je potrebno da se bolnica Tavera postavi u formi modela (na obla se tako nije uinilo, sakrila bi ne sauno kap ve bi njen dom ili kupola nadvisili va postavljenoj kao model i udaljenoj od mislio sam da je najbolje prikazati joj svakog drugog dela; a kako su ostali de sa gradom, može se videti sa mape...« Realis Kakve se tu on stvorile razlike? Sign up su to vote this title cije su promenjene i jedan deo grada prik Notiz useful jednog ta no suprotnog pr pravca, a detalj Useful Zato ja insistiram da se El Greko pretke • filmske montaže. Naro ito u ovom primeru
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
176
Gary Rydstrom
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
SINHRONIZACIJA ULA
u skali su promenljivi; njihova pojava za javljuje kao prete a filmskih žurnala, jer njegovo novo zanja ili spuštanja glasa, prema izrazu koj montiranje je ovde više informativno negoli u njegovom daje pevanjem...; dalje, svaka nota koj drugom »Pogledu na Toledo« (slikanom u istom pemenjati deli se, a ta deoba trpi nove deo u izvesnim slu ajevima dolazi do izme riodu). U tom, poznijem radu on vrši, ne manje radivanih nota i nekih razrešenja u fragmen kalno, montažnu revoluciju realisti kog pejzaža, ali to Ovome se može dodati portamento glasa — je dato kroz emocionalnu oluju, koja je njegovo slikarvanja koji stvara beskrajne gradacije u vi stvo u inila besmrtnim. dveju nota, jedne pored druge, ili udal miraju i re eno možemo da potvrdimo, El Greko nas vraa na prvobitnu temu, jer njegovo u kante hondu (kao i u primitivnim m slikarstvo ima precizni muzi ki ekvivalent u jednom Istoka) muzi ka skala direktna posledica delu španske mnogostrane narodne muzike. El Greko bi mog li nazvati oralnom ska lom... ulazi u naš problem montaže boje i zvuka, jer bilo bi rana skala dozvoljava nam samo da menjam jedne note; dok u »modulaciji pomou en nemogue pretpostaviti da on nije poznavao muziku — ton se modifikuje prema prirodnim potr tako je njegovo slikarstvo blisko duhu i karakteristigovih funkcija...« kama muzike koja se naziva kante Hondo* Druga specifinost kante honda je Ova duhovna veza (naravno, bez povezivanja za tervala koji retko prelazi granicu sekste. nije sastavljena iskljuivo od devet polut filmom!) utvr ena je od strane Ležendra i Hartmana što je to sluaj sa našom temperiranom u uvodu njihovog monumentalnog kataloga o delima upotrebi enharmonije javlja se ogroma You're Reading a Preview El Greka. Oni po inju citiranjem svedoanstva Djuzepa broju tonova koje peva može da proizved Martineza da je El Greko esto pozivao muziare u svoj Tre e... kante hondo pruža primere dom (Martinez to kritikuje kao »nepotrebnu raskoš«). iste note — do opsesije — esto pra Unlock full access with a free trial. rom odozgo ili odozdo. I mi smo prinu eni da smatramo da srodnost muzike Premda je ciganska pesma bogata i slikarstva mora biti prirodna u delu jednog umetnika nim figurama, one se (kao u primitivnoj koji je toliko voleo muziku. muzici) upotrebljavaju samo u odre Download With Free Trial Ležendr i Hartman otvoreno izjavljuju: tima kao lirsko proširenje ili strasni izlivi »... mi smo ubeeni da je El Greko voleo kante Hondo i mi emo nastojati da objasnimo kako njegov rad u slikarstvu predstavlja pojavu koja odgovara onome što kante hondo predstavlja u muzici.«
U traganju za opisom i analizom kante honda našli smo izvrsnu brošuru koju je anonimno izdao Manuel de Falja prilikom kante /zcmdo-festivala koji su organizovali u Granadi on i Garsija Lorka. Ova brošura sažeto je citira na u delu o Falji od J. B. Tr enda . Pošto je utvrdio elemente vizantijskih i arapskih pesama i ciganske muzike u kante hondu. »... Falja nalazi da u njemu ima sli nosti sa izvesnim tipovima melodija koje se mogu uti u Indiji i na drugim mestima Istoka. Položaj manjih intervala • Kant e ho ndo : »duboka pesma«
rišu snažna oseanja opisana recima. »Usle možemo smatrati pre kao proširenje voka nosti nego kao ornament.«
Ležendr i Hartman ne ostavljaju nikak o podudarnosti izmeu kante honda i dela E
»... kada posmatramo ove do tan »intervale« boja, gde se modulacije osno žuju u beskona nost, ove plahovite ta ove eksplozivne pokrete, ova silna iskr tako zbunjuju osrednje i bezbojne moz ujemo slikanie kante hondo — izraz — Zapada i Orijen>ta Sign up to vote on this...« title avali Greka, kao M su prou Usefulkoji Not useful I drugi Majre-Grefe, Kerer, Vilumsen, bez pozivan
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
178
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENŠTAJN
SINHRONIZACIJA ULA
ziku, ipak su opisivali, u veini, gotovo ta no istim recima taj efekat Grekovog slikarstva. Nesistematska, ali vrlo udnovata potvrda ovoga pitanja nalazi se u uspomenama Jastrebceva o Rimskom Korsakovu. Pod datumom od 8. aprila 1893:
Veut que les lettres O.E.I. Forment le drap eau tricolore . En vain le Decadent perore... *
Ipak se ovo pitanje mora rešavati, j kako da se postigne takvo apsolutno podu me u boje i zvuka još uvek uzbuuje mnog »Za vreme veeri razgovor je skrenuo na pitanje ak i ameri kih filmskih producenata. Pr tonalnosti, i Rimski je pri ao kako harmonija u duru godina naišao sam na jedan ameri ki ima za njega naro it efekat boje, dok harmonije u se ozbiljno razmišljalo o tome da li je ton molu prenose raspoloženje »veeg ili manjeg stepena toplote«. C-mol kome sledi D-dur u »egipatskoj« sceni vodi pikolo apsolutno — žut! Mlade bio je namer no uvede n da unese ose anje toAli pustimo da nam ta žuta boja koju pline, upravo onako kao što crvena boja izaziva ose proizvodi pikolo posluži kao most, ne anje topline, dok pla va i pur purna sugerišu hlad»subjektivnih apstrakcija«, ve do problem no u i tamu... »Mogu e da je zato ona udna tonalnost (E-mol) Vagnerovog inspirisanog Preludija iz se umetnik susre e u svom stvarala »Blaga Rajne« (Rheingold) uvek na mene delovala bojom. tužno. Ja bih taj Preludij stavio u E-dur«, govorio je on.« You're Reading a Preview(1940—1943)
Setimo se uzgred Džems Mak Nil Vistlerovih
Unlock full access with a free trial. i plavom, »simfonija boja« — Harmonija u zelenom Nokturno u plavom i sreb ru, Nokturno u plavom i zlatu i njegove Simfonije u belom. Asocijacije zvuka i boja zanimale suDownload ak i tako With Free Trial malo poštovane osobe kao što je bio Beklin: Njemu koji je uvek razmišljao o tajnama boja, sve boje govore — kao što to piše Flerke — i obrnuto, sve što spazi u sebi ili oko sebe preneseno je u boju. Ja sam uveren da je za njega zvuk trube bio, na primer, cimetno crven. Posmatraju i stalnost ove pojave — Novalisov zahtev je potpuno prikladan:
II
»Neka se nikada ne gledaju plastini um etniki radovi bez muzike; a, opet, muzika dela treba slušati samo u lepo dekorisanim salama.« što se ti e neke apsolutne »azbuke boja«, moramo se saglasiti sa Fransoa Kopeom kada piše: Rimbaud, fumist e r eus si, — Dans u n s onn et que je deplo re —
Sign up to vote on this title
12*
* Rembo, uspeli šaljivdžija, Useful — u son etu koj iNot ž ali museful — ho e da slova O. E. I. Sastave trobojnu zastavu. Uzaludno Dekadent brblja...
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
Klang), i to ne kao sredstvo, ve kao cilj sa kao vrhunac postignu a, kao zaklju ak. Takvo gledanje na »slobodu« osloba razuma. To je zaista retka, jedinstvena slob je mogu e posti i apsolutno samo u fašizmu Vode i predstavnik ovoga pravca, tokom života zastupnik pomenutog ideala, jeste slik ski — koji e biti i izvor prvih taktova naše u žutom«. Evo odlomka iz »Žutog zvuka«, pozorišne cije Kandinskog, kojim on zakljuuje svoje d Oblici, boje, gustine, mirisi — šta u meni odgovara njima? konjanik« (»Der blaue Reiter«). U stvari, to d VOLT VITMAN vremeno i praktini manifest umetni ke gru ziva, koja je bila od znatnog uticaja na pozn cije moderne evropske umetnosti. U prethodnom poglavlju prilino smo temeljno Ovaj »Žuti zvuk« je »program« za scen razmatrali pitanje nalaženja »apsolutnog« odnosa izYou're stavu autorovih ose anja, s obzirom na igru meu zvuka i boje. Radi daljeg rasvetljavanja ovog pi- Reading a Preview na muziku, na igru muzike kao na boje, na tanja treba da razmotrimo i jedan drugi problem koji ili onako, itd. Unlock full access with aovako free trial. se doti e prvog, naime: pitanje »apsolutnih« odnosa U njegovoj nerazumljivosti i zbrkanoj n izmeu odre enih ose anja (emocija) i odreenih boja. sti moglo bi se eventualno osetiti prisustvo Raznolikosti radi, priimo ovom pitanju ne prema sti nog »za etka« — premda bi bilo vrlo teš mišljenjima i uverenjima »autoriteta«, ve prekoDownload živih With Free Trial jasne definicije toga »za etka«. Najzad, u še ose anja i utisaka koje su nam dali umetnici u ovoj on se gotovo pobožno otkriva: oblasti. I da bismo olakšali rad, ograni imo naše primere Prigušena plava pozadina... na jednu boju. Komponujmo sami svoju vlastitu »Rap Na sredini scene stoji sjajan žuti sodiju u žutom«. belog lica i veliki h okrugli h crnih o iju.. On lagano diže svoje ruke, dlanova Naš prvi primer je jedan ekstremni slu aj. nadole, istovremeno — raste u visinu... Kada govorimo o »unutarnjoj tonalnosti« i »unuU asu kada dostiže punu visinu scen tarnjoj harmoniji linije, forme i boje«, mi mislimo o telo dobije oblik krsta, pozornica se iznena harmoniji sa ne im, o nekom odnosu sa ne im. UnuMuzika je izražajna i prati radnju na scen tarnja tonalnost mora doprineti smislu jednog unutrašnjeg oseanja. Koliko god neizvesno bilo to ose aSadržina ovog dela ne može se preneti sa nje, ono se ipak uvek kona no upravlja prema ne em, om ta noš u zato što je ta sadržina vajuSign po up to vote on this title sutna. Isto to važi i za njenu temu. što nalazi svoj spoljašnji izraz u bojama, linijama i Najviše možemo da uinimo za auto formama. Usefulšto Not useful prikažemo nekoliko primera njegovih ose Ipak ima ljudi koji izjavljuju da takvo prilaženje javljaju oko »Žutih zvukova«. problemu negira »slobodu« oseanja. Da bi pobili naša gledišta i mišljenja, predlažu besciljnu, neizvesnu »ap-
BOJA I SMISAO
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
182
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
Scena 3. Scena 2 U dnu: dve velike crvenosme e stene Plava magla postepeno propušta svetlost, potljata a druga okrugla, ve a od prve. Poza puno i razdražljivo belu. U dnu brežuljak, sas vim Divovi (iz scene 1) stoje izme u stena i n okrugao, što je mogu e više svetlozelen. pu u jedan s drugim. Katkada šapu u u Pozadina je ljubi asta, dosta svetla. katkada su svi zajedno, glava uz glavu. N Muzika razdražljiva, burna, u kojoj se stalno poostaju nepomi na. Jedan za drugim, sa s navljaju izvesni tonovi. Ove individualne tonove ko padaju oštri zraci obojene svetlosti (plav na no proguta glasni urnebes. Iznenada nastupa potliubi aste, zelene — to se doga a neko puna tišina. Pauza. Opet tonovi jadikuju, žalosno, ali Zraci se sastaju u središtu scene, gde se m odre eno i sigurno. To traje- neko vreme — onda je nepokretno. Divovi su gotovo potpuno ponovo pauza. Iznenada sve boje nestanu — pozornica j U tom asu pozadina se iznenada menja u tak crna, onda je preplavljuje prigušen prljavo sme u. Brežuljak menja boju u prljavo ze postaj e postep eno sve ja a, i kona no s lenu. U samom središtu brežuljka obrazuje se neodrezornica kupa u blistavom limun-žutom. Ka ena crna mrlja, koja na mahove postaje svetlija a raste, muzika postaje dublja i tamnija (s onda opet prljavo siva. Na levoj strani brežuljka pod se aju na puža koji se uvla i u svoju iznenada postaje vidljiv krupan žut cvet. Iz daljine Za vreme trajanja ta dva pokreta ništa iz li i na veliki iskrivljeni krastavac — i neprekidno losti nije vidljivo na pozornici — nikakvi p raste u »širinu«; njegova je stabljika duga i tanka. Jedan uzan, bodljikav list raste iz sredine stabljike Metod koji je ovde upotrebijen jasan je — i okrenut je u stranu. Duga pauza. Docnije, u mrtvoj tišini, cvet se vrlo lagano klati Reading a Preview You're »unutarnju tonalnost« od svih spoljnih stvari zdesna ulevo. Još docnije, list se pridružuje njihanju, Takvim metodom se smišljeno pokušava a
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
184
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
a odnosi se na sliku »Manao Tupapau — Duh bdenja mrtvaca.«
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
Nasl ov Mana o tupapau može da im
enja: ona misli na sablast ili sablast mi Saberiimo. Muzi ki elemenat: talasas
»Mlada devojka sa Taihitija leži potrbuške, potalne linije; harmonije narandžastog i pla kazujui deo svog uplašenog lica. Ona se odmara na zane zajedno žutim i ljubi astim i njiho pareo m postel ji pokrivenoj plavim i svetložutim sama, sve oživljeno zelenim iskrama. Lit ogrta em. Pozadina je purpurno ljubi asta, posuta menat: duh žive devojke koja je vezana cve em nalik na elektri ne varnice; neka neobi na mrtvaca. No i dan. osoba stoji pored postelje. Ova je geneza pisana za one koji uv Oaran ovim oblikom, pokretom, slikao sam bez znaju zaš to i z bog ega. ikakve druge namere osim da naslikam akt. Kako Ina e — to je jednostavan akt jedne T sada izgleda, to bi unekoliko bio nepristojan akt. Ja, me utim, želim da naslikam ednu sliku koja izraOvde je sve ono što tražimo: »Kostur žava duh Tahi ana, njihov karakter i njihovu traizgleda slike sada je postignut«, procena p diciju. vrednosti boja — »zastrašuju a« upotreba l Ja upotrebljavam ovaj par eo kao posteljni pokriva jer je on prisno vezan za život Tahi ana. Poisto kao i našeg žutog, koje je ovde sra unat kriva mora biti žut — jer ta boja sugeriše nešto riše »nešto neo ekivano za posmatra a« . neo ekivano za posmatra a; i sugeriše svetlost sveJedan Gogenov bliski drug pribeležio je s tiljke, tako da mi ušte uje trud da stvaram taj efekt. nu naše boje. U pismu svome bratu, Vincent You're Morao sam imati donekle zastrašuju u pozadinu. Lju- Reading a Preview biasta boja je oevidno potrebna. Kostur muzi kog ovako opisuje svoju »No nu kafanu«, koju izgleda slike je sada postignut. završio: Unlock da full access with a free trial. U toj, u neku ruku, smeloj pozi — šta može radi mlada Tahi anka koja leži potpuno naga na kre»U svojoj slici »No na kafana« ja sa vetu? O ekuje ljubav? To bi bilo karakteristi no za da izrazim ideju da je kafana mesto gde nja, ali to je nepristojno, i ja to ne u. Spava? U tom može upropastiti, poludeti ili po initi zlo With Free Trial slu aju izgleda e da je ljubavni in završen Download 7- i to pokušao da izrazim te snage mraka u je još uvek nepris tojno. Ja vidim samo strah — ali džinici, sonom zelenom bojom rokokoa i koju vrstu straha? Sigurno ne strah neke Suzane koju kontrastirajui ga sa žuto zelenom i oštr iznena uju starci. Taj strah je nepoznat na Tahitiju. zelenom, a sve to u atmosferi nekog avol Tupapau (duh smrti) je odgovor koji sam tražio. bledog sumpora.« On je izvor neprekidnog straha za Tahi ane. Zbog njega no u drže stalno zapaljenu svetiljku, a kada Evo drugog umetnika koji govori o žuto nema rnese ine, niko se ne kre e bez lampe, ak i ako se ide u grupi. Valtera Bondija, koji piše 1912. godine o sv Kada sam pronašao tupapau, potpuno sam se cama dekora za Strindbergov komad Br ott vezao za njega, i uzeo ga za motiv svoje slike. Akt je dobio drugostepenu važnost. Spremajui za pozorište Strindbergov Kako devojka sa Tahiti ja zamišlja sablast? Ona kušali smo da dovedemo dekore i kostime nije nikada bila u pozorištu, niti je itala romane, a srednog u eš a u radnji. kada misli o mrtvacu, ona može da misli samo o neDa bi se to postiglo, bilo je potrebn kome koga je ve videla. Moja sablast može biti samo Sign upmiljea to voteizražava on this nešto title i da igra svo detalj neka mala stara žena. Ona pruža ruku kao da ho e da specifinu ulogu. U mnogim slu ajevima, šepa svoju žrtvu. Useful smo Notene useful upotrebili odre boje zbog njihovog Izvestan dekorativni momenat rukovodio me je nog dejstva na gledaoca. Bilo je nekoliko vo da pospem cve e po pozadini. To je tupapau, cvee tiva, sprovedenih bojama, pomo u kojih koje fosforescira, pokazuju i da sablast misli na vas. dublju vezu izme u raspar anih momenat Verovanje na Tahiti ju. Tako je u tre oj pojavi ( in II, scena I) u
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
186
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENŠTAJN
BOJA I SMISAO
motiv u radnju. Moris i Henrijeta sede u »Gostionici ... o vek sa teškim o i ma Adre«; osnovni ton scene je crn, sa crnom tkaninom Odbacuje izazivanje, izgleda umoran, koja gotovo potpuno pokriva ogroman zamrljan stak Na pušt a so bu i po no vo se po ja vlj uj Izvan proz ora, naslanjajui se na njega. leni prozor; na stolu je sve njak sa tri svece. Sa kraGrane loze — vatom i rukavicama koje mu je dala Žana, i koje sada Opisuju zlatan smešak... Moris vadi iz omota, pojavljuje se prvi put žuta boja. Žuto je u bojama motiv Morisa »koji pada u greh« G. Apolinaks završava sa: (ovim darom on je neminovno vezan za Žanu i Adolfa)... Se am se kriške limuna i zagrizenog ma U petoj pojavi ( in III, scena II), kada Adolf odlazi sa scene, a Moris i Henrijeta postaju svesni Da uinimo žutu boju potpuno »zastra svog zlo ina, na scenu se donose velike kite žutog izaberimo drugi primer. cve a. U sedmoj pojavi-sceni ( in IV, scena I) Moris Malo je pisaca koji pokazuju tako veli i Henrijeta sede u Luksemburškom parku. Nebo je vost na boje kao što je Gogolj. Tako e je m sjajno žuto, a kao siluete na njemu vide se tanke, ogonašeg doba koji razumeju Gogolja toliko d lele, crne grane, klupe i figure Morisa i Henrijete... Treba pomenuti da je izvo enje celog komada bilo pokojni Andrej Bjeli. rešeno na misti an na in... U svojoj brižljivoj analizi Gogolja kao You're Reading a Preview
u poglavlju »Spektar Gogolja«, Bjeli podv Ovde se pretpostavljalo da e »odreene boje« iz preciznijem ispitivanju promene koje je Unlock full access with aljfree vršiti »odreeno dejstvo« na gledaoca. To je »otelotvoevatrial. paleta u njegovom stvarala kom radu. reno« vezom žute boje sa »grehom« i uticajem te boje tome otkriva? Aka pratimo liniju žutog na na psihu. Misticizam je tako e spomenut... Bjelog, vidimo našu boju kako ravnomern With Free Interesantno je videti kod T.S. Eliota istu Download asociVe Trial eri na selu do Tarasa Buljbe i ini najv jativnu upotrebu tih boja, naro ito u njegovim ranijim tativni skok u drugoj knjizi Mrt vih duš a. Od svih boja koje Gogolj upotrebljava u pesmama: vim delima, prošek navoenja žute boje je sa U drugoj grupi (novele i komedije) ov Sede i na rubu kreveta, gde raste na 8,5%, a u treoj grupi (Mrtve duše Vi uvijate papire iz vaše kose Ili ob uh va ta te žu te pe te no gu dostiže 10,3. I najzad (Mrtve duše, knjiga II), Dla novim a obeju prlja vih ruku... stavlja 12,8?/6 boja koje citira Gogolj. Odm je ze le na bo ja ; on a se kr e e u istim delim Dob ro! A šta ako ona umr e u nek o p opo dne , 8,6—7,7—9,6—21,6%. Ove dve boje zajedno Popodn e sivo i zadi mlje no, ve e žuto i ruži asto... više od treine Gogolj eve palete u njegovim Žuta ma gla koja trlj a svoja le a o okvire prozora delima. Žut i d im koj i s tru že svo ju nju šku o o kvire pro zor a Ovde nije ukljueno 12,8% pominjanja Ližu i svojim jezikom uglove ve e ri, Sign up to vote on this title Bjeli podvlai : Zad ržavajui se na barama što stoje u jazovima... Eliotova naglašena upotreba žute boje obuhvata ak i supstance i predmete ove boje. U »Svirci meu slavujima«:
iz II knjige Mrtvih duša »... Zlato zlatnih ploa i zlatnih žica, ve zlato kat kava, koje uzdiže uticaj uloge pravoslavne »zlata« uravnotežen je prema »crvenom Useful
Not useful
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
188
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
za ke slave. Sa linijom crvene boje koja silazi, dok žuta i zelena rastu na dijagramu, ova knjiga odvodi nas u jedan svet boja koji je daleko od spektra u Ve e rima na selu...«
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
zana sa simbolom života — rast malo krošnje drve a i samo »zelenilo« — kao što je ta povezana i sa simbolima smrti i trulje list, sluz i senke na licu mrtvaca. Još strasniji izgleda »sudbonosni« žuti ton kad se Nema kraja primerima koje možemo setimo da ta ista hromatska skala vlada i jednim druzar nam ve sada nije dovoljno primera d gim umetni kim delom, stvorenim u tragi noj poluupitamo: »Može biti da ima ne eg kobno senci — Rembrantovim autoportretom iz vremena kad žute boje?« Da ne isti emo ovde nešto dub mu je bilo pedeset pet godina. je samo konvencionalni simbolizam i uobi Da bih izbegao prigovor da imam li nih predrasuda ajne asocijacije? u opisivanju boja ove slike, ja ovde citiram ne moj, '" Za odgovor na ova pitanja treba da s ve Alenov opis ovoga dela, onako kako ga je on dao istoriji evolucije simboli nih zna enja u svom lanku o problemima estetike u odnosu na psiPostoji, sre om, vrlo temeljno delo o tom hologiju : od Frederika Portala, prvi put objavljeno 18 bolima boja u anti ko doba, u srednjem v »... boje su sve tamne i zamagljene, svetlije saYou're Reading a Preview mo u središtu slike. To središte je kombinacija prderno doba. : ljavo zelene i žutosive boje, pomešane sa izbledelo Ovaj autoritet u »simboli nom zna enj smeom. Ostalo je ve inom crna...« Unlock full access with avori free trial. iscrpno o boji koja nas ovde zanima i o kako su se ideje licemerstva, izd tome Ova žuta skala, koja se pretapa u prljavo zeleno vezale za tu boju: i izbledelo sme e, isti e se kontrastom sa donjim deDownload With Free Trial lom platna. »Božanski i crkveni govor obeležava zlata, a žutom jedinstvo duše sa bogom »... samo se u donjem delu može videti malo tome, preljubništvo u duševnom smislu. crvenkastih tonova, zagušenih i prelivenih jedni u govoru žuto je materijalizovani simbol k druge. Više ili manje potpomognuti svojom gustolja ozakonjenu ljubav, isto kao i pute om i svojim relativno velikim intenzitetom boje, oni preljubništvo koje kida veze braka...« stvaraju jasno izražen kontrast sa ostalim delovima slike...« Zlatna jabuka bila je za Grke simbol ljub i, suprotno tome, ona predstavlja neslogu i Nemogu e je porediti ovaj opis slike i ostarelog dokazuje sud Parisa. Sli no tome, Atalanta, d Rembranta kako su ga, naglašeno, dali Aleksandar Korljala zlatne jabuke ubrane u vrtu Hesperida da i arls Loton u svom filmu Re mb ra nt . Iako je je u trci i postala plen pobednika. Loton bio skrupulozno kostimiran i našminkan za Od naro itog je interesa Sign up to vote on this titlePortalovo izno završne scene, nije u injen nikakav pokušaj da se stvori crte koja e se na i u svim oblastima koje ova tragi na hromati na skala, savršeno tipi na za staUseful Not useful (ambivalentn za boju: dvostruka vrednost rog Rembranta, odgovaraju om svetlosnom skalom. koji u njoj možemo na i. Ova pojava može Postaje jasno da mnoge karakteristike koje pripinjena injenicom što u ranijim stupnjevim sujemo žutoj boji proizilaze iz njene neposredne susetke zamisli, zna enja ili reci podjednako preds u spektru — zelene. Zelena je, opet, neposredno pove-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
190
Gary Rydstrom
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
Ostajui u krugu našeg sadašnjeg interes žuto i zlatno, možemo zabeležiti još jedan s struke vrednosti: zlato — simbol najviše vre ko e služi kao narodna metafora za zna enje To je istina ne samo u jednom opštem smislu, ( »Jasno je da je dolazak hriš anstva uveo novo navedenim zapadnoevropskim primerima, neg ose anje u odnosu na žutu boju... U velikoj meri, kom jeziku, koji sadrži termin »zolotar« bez sumnje, to je bila posledica celokupnog revolukoren — zlato) sa specifinim znaenjem » cionarnog hriš anskog stava prema klasi nom svetu breta« . i odbacivanja svega što je simbol veselja i gordosti. Vide emo takoe da »pozitivno« tum Crvena i žuta bile su najmilije boje tog starog sveta. Ljubav za crveno bila je ipak suviše vrsto ukore»durskom klju u«) zlatnog ili žutog sjaja te b njena u ljudskoj prirodi, tako da je ak i hriš anstvu i jednu neposrednu senzualnu osnovu, i d bi lo te šk o da je potp uno savl ada, al i je žuta boja upletene potpuno uzgredne asocijacije (sun bila ta ka manjeg otpora i tu je nova religija trijumzvezde). fovala. Žuta je postala boja zavisti. 2uta je postala boja ljubomore, pakosti, izdaje. Pikaso je primetio ove neobi ne asocijaci Juda je slikan u žutim haljinama i u izvesnim zemIma slikara koji pretvaraju sunce u žutu You're ljama Jevreji su bili prisiljeni da nose tu boju. U Fran- Reading a Preview ima ih koji pomou svoje umetnosti i intelige cuskoj u XVI veku vrata izdajica mazana su žutom < varaju žutu mrlju u sunce. bojom. U Španiji su jeretici koji su se odrekli vere Unlock trial.Gog, za koga je žuta boja imala na morali da nose žut krst kao kaznu, a Inkvizicija jefull access with a freeVan zahtevala od njih da se pojave prilikom javnih spatalnu snagu, odbacuje u stranu njene loše a ljivanja (auto da fe) u pokajni kim haljinama, nokoje je koristio u svojoj slici »Nona kafana« sei žute svece.« Download With Free Trialkoji pretvaraju žutu mrlju u sunce: slikare Ima naroitog razloga u tome što je hriš anstvo > »... umesto da nastojim da ta no pon gledalo sa sumnjom na žutu boju. Ta je boja bila povešto vidim, ja koristim boje samovoljno, tak zana sa raskalaŠnom ljubavi. U poetku, meutim, ona no izrazim sebe. Dobro, ostavimo to kao se vezivala za zakonitu ljubav. Ali u Gr koj, i još više da u vam primer onoga što mislim. u Rimu, kurtizane su po ele to da koriste i nosile su Želeo bih da slikam portret nekog umetnika, oveka koji sanja velike sne, ko žuto. što slavuj peva, jer mu je to u prirodi. O U jednom predavanju pokojni akademik Mar ilu ovek. Ho u da unesem u sliku poštovan strovao je osnovu fenomena dvostruke vrednosti pokoju ose am za njega. Tako ga i slikam kao što jeste, što mogu vernije. mo u korena reci »kon«, što je koren obe ruske reci: Ali slika još nije dovršena. Da bih za kraj, »kon-ec«, i jedne od najstarijih reci za po etak, posta u samovoljan kolorist. Slika u prete »is-kon-i«. njegovu kosu, do i u ak do narandžasti bledeuplimun-žute boje. Stari jevrejski jezik sadrži sli an primer u reci Sign to vote on this title Iza glave, umesto da slikam obi »kodeš«, koja zna i podjednako i »svet« i »grešan«. sobe, slika u beskrajnu Useful Not usefulpozadinu punu intenzivno Dvostruko znaenje reci »tabu« — » ist« i »neist« taplave boje koju mogu da dam, i nom kombinacijom svetle glave na boga koe je poznato. A Gogen je ve napomenuo da »Manao pozadini dobi u zagonetan efekat, nalik Tupapau« sadrži dvostruko zna enje: »ona misli na
Ona pokazuje da žuta boja ima podjednako jaku vezu i sa »ljubavnim jedinstvom« i sa »preljubom«. Havelok Elis daje nam ubedljivo objašnjenje ove pojave, i to naro ito u vezi sa žutom bojom:
bl
t« i »sablast misli na nju«.
u dubini ažurnog neba...«
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
192
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Pozitivni izvor žutog u prvom primeru bilo je sunce (Pikaso) a u drugom — zve zda (Van Gog). Uzmimo drugu sliku nejasne zlatno žute boje — nalaze i je u » oveku koji je snevao velike snove« — Voltu Vitmanu koji, »žure i kroz prostor, žurei kroz nebo i zvezde«, kaže: »Slikari su slikali svoje grupe i središnu figuru meu njima. Od glave središne figure, šire i nimbus zlatne svetlosne boje. Ja sam slikao bezbroj glava, ali nisam slikao glavu bez njenog nimbusa zlatno-svetlosne boje. Mojom rukom iz mozga svakog oveka i žene on struji...«
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
Izla ze tada boga ti zlatni mlaz evi , Varnice to k a...
a iz »Pesme široke Sekire«: Iver ci boje masl a le te u v el ik im pahu
Uprkos snažnom durskom klju u u ko žuta pore enja pisana, tu je i molski klju po me nu t u op is im a se os ko g zala sk a su pr el az ak na sm rt i st ar os t st ru ji ne po sr ed
Zra ei prozirnom žutom kosom zalaze Muz ika, itali jansk a m uzi ka u D akoti . Slike rastu ih izvora, farmi, domova, Vitman je morao voleti ovu boju. On ju je dovoljno Sa ve erima etvrtog meseca pri zalasku voleo da ne ograni i njenu upotrebu samo na jednu dim proziran i svetao, žutog zlata od ponosnog ne mogu nost. Njegova opisivanja prirode su puna »poziYou're Reading a PreviewSa poplavom zalaze eg sunca, gore i, šire i vazdu tivne« upotrebe žutog, koje raste u velike, tople, »po Prolaze i žuta koplja žita, svako zrno iz s zitivne« pejzaže: sk ro vi št a u ta mnos me e m polju uz Unlock full access with a free trial. Prolaz e i jabuke u cvetovima belim vo njaku, Ja vid im b rdo vit e kraj eve Abi sinije , No se i telo tamo gde e ostati u grobu, Vidim stada koza koja pasu i vidim smokve, tamarinde,Download urme, With Free Trial No i dan putovanja jednog mrtva kog sa Vidim polja pšenice i mesta zelenila i zlata. a iz »Starosti treperastih visova«: Kalif orni ja dobij a naro itu »zlatnu« pažnju: Miran pogled — zlatni zal az sunca, bista I k ona no žuta postaje boja lica ranjenih Uvek kalifornijski zlatni brežuljci i doline, i srebrni i starih žena — i dodaje se skali boja sa bregovi Novog Meksika... Bli stavo zla tna pan orama K ali fornij e, Prev ij am ranu u st rani, duboko , dubo Neo ekivano veli anstvena drama, sun ana i bogata Za da n- dv a vi še , je r vi di ok vi r sv eg upropaš enog, zemlja... I vidi žut o-plavo drža nje . To je moje žuto i naborano lice, umesto lic Izme u važnih pozitivnih asocijacija koje mu se Sedim nisko u slamnoj stolici i brižljivo k ja vl ja ju u ve zi sa žu to m bo jo m, Vi tm an im a as ocij acij a unuka arape. na jednu temu koja ga interesuje više od prirode — temu rada: i Sign u »Bledom vencu«: up to vote on this title Kod zav iju tka n a i vic i k ald rme , Not Nek ako ne u juseful oš da pusti m d a o de, Useful mog Oštra radi oštre i na to ku veliki nož, Nagnu o s e i paž ljivo drž i k ame n n ogo m i kolenim a, Ostavimo neka tu ostane, na svoj ekser Odmerenim gaženjem okre e brzo i vritiska, lakom ali vrstom rukom.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
19 4
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Sa ruži astim, plavim, žutim, sve posedelo i belo, sada si vo i pepelj as to ...
Ali se i kod Vitmana mogu na i, u njegovoj širokoj upotrebi ove boje, izvesne naro ito utanane razlike nijansi žute boje — obuhvataju i elu skalu od zlatnog do »žute, sve posedele«. Da se vratimo našem autoritetu. Portal nam pri a o jednoj fazi u evoluciji »tradicije žutog« u srednjem veku. Jedinstvena boja, koja je u staro doba bila obeležje dveju suprotnosti istovremeno, podvrgnuta je jednom »racionalizatorskom procesu« i pojavljuje se sada u vidu dva zasebna tona, od kojih svaki predstavlja pola od prethodnog dvostrukog zna enja:
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA i SMISAO
To su »misti na« vrela iz kojih su s nasto|nli da izvuku »ve na« znaenja boja i da incnjive uticaje boja na ljudsku psihu. Ali, kolike li upornosti u uvanju trad oblasti! Baš ta no ta zna enja sa uvana su, n pariškom »argou«, šatrova kom jeziku pu narodne mašte. Otvorimo jedan od mnogih re nika arg »žuto«:
»ŽUTA boja pripisuje se obmanutim npr., njegova žena nabijala mu je strah (Sa femme le peignait en jaune de la tet igranka gde su svi muževi rogonje (un
»... Mavri su razlikovali dva simbola upotrebljavajui dve razne nijanse: zlatno žuta zna ila je To nije sve. Zna enje izdaje ide dalje izdaju iReading a Preview mudar i dobar savet, a bledožuta zna ila jeYou're obmanu...« ŽUT — lan antisocijalisti kog sindika Upotrebu ovog naziva možemo na i u m Unlock full access with a free trial. U eni rabini srednjovekovne španije dali su tumaljama. esto smo slušali da se druga in enje koje je za nas još interesantnije: spominje kao »žuta internacionala«. »Žuti s uobi ajen naziv u mnogim mestima, dok A »... rabini su smatrali da je plod zabranjenog Download With Free za Trial ugovor žutog psa. Žuto kao boja sa drveta bio limun, suprotstavljaju i njegovu bledu boju mere da obeležava izdajice radni ke klase. i njegov kiseo ukus zlatnoj boji i slatkom ukusu narandže, ili — po latinskom izrazu — zlatne jabukcc Alberto Kavalkanti uveo je u opštu upotre jodnog od najbednijih takvih izdajica — Ova podela ide dalje: Bliski ro aci pariškog argoa, ameri gleski kant, sa uvali su ista zna enja za žut »U heraldici, zlato je amblem za ljubav, posto Novi re nik iz 1725. potvr uje da je žu janost i mudrost, a, suprotno tome, žuta boja još ljubomore u poetku bio termin londonskog uvek predstavlja u naše vreme nepostojanost, lju bomoru i preljubu.« U re niku slang — i njegovim analogi šlosti i sadašnjosti — koji je praroditelj svi Tako se rodila francuska tradicija, koju pominje slang-re nika, autori nalaze starije, šire tu Elis, da se žutom bojom mažu vrata izdajnika (kao na ovu boju: primer šarla de Burbona zbog njegove izdaje za vreme Sign up to vote on this title vlade Fransoa I). Službeno odelo za dželate u srednjo»ŽUTO — opšta imenica za ljubom esto melanholiju. u poslovi nom o Useful useful za —Not vekovnoj španiji bilo je propisano u dve boje: žutoj žute akšire biti ljubomoran; nositi i crvenoj. Žuta je simbolizovala optuženu izdaju, crvena — biti rogonja...« — odmazdu. * Satira u dva ina, produkcija Majkel Balkon 1914
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA i SMISAO
Autori se pozivaju na šekspira: ... ugla en kao narandža i ljubomorne naravi;
smeh«. Ovaj se izraz može na i u ranije c risizmi) re niku. Šta on zna i? (»Mnogo vike ni oko šta«, in II, scena I) Odgovaraju i izraz možemo na i i u ruskom jeziku: gorki smešak (a sour smil ... sa zelenom i žutom melanholijom... kom tako e: ein saures Lacheln. Zanimljiv (»Bogojavljenska no «, in II, scena IV) da tamo gde francuski jezik upotrebljava ristiku boju, ovi drugi jezici upotrebljava ... izme u svih boja ju u karakteristiku ukusa. Limun španski Nije valjda žuta koja stvara sumnju u njenu decu nam klju za objašnjenje te pojave. a ne njenog muža! Tradiciju podele zna enja žute boje (»Zimske pri e«, in II, scena III) jacij ama koj e ona iza ziv a nas tavio je Ge govih odre enih asocijacija — asocijacije Ameri ki slang je naro ito živopisan u tom pogledu: riju, ali on uvodi psihološko prilaženje o novom dvostrukom koncepcijom: »plemen Žute jetre — kukavi ki. Žuto prugast — kukavi luk, nepouzdanost. »surov« (»unedel«) — gde se ve ose You're Reading a Preview Žuto pseto — izdajni ka osoba, kukavica. ja ln ih mo ti va ! U IV delu, pod naslovom »Efekat bo Unlock full access with a freemoralnim trial. Drugo je zna enje na eno za žutu boju u nazivu asocijacijama«, Geteove »Nauk »žuta stvar« — novac (ili katkada lažni novac). Spajanje tamo :
tog zna enja i jednog »tradicionalnog« zna enja porodilo je nadahnut naziv, obrazovan od reciDownload »kupljen« With Free Trial ŽUTA i »izdaja« — »žuta štampa«. Pri svemu tome, »simboli na znaenja« žute boje »765. To je boja najbliža svetlosti 766. U svojoj najve oj istoti ona najinteresantnije osvetljava injenica da, prvobitno, bom i sj aj, i vedri nu, veselje, i sv ojst žuta boja kao boja nije bila ta koja ih je odredila. * uje. Pokazali smo da je u staro doba ovo tuma enje 767. U tom vidu, primenjena na ha nastalo kao automatska suprotnost suncem motivisanog ilime itd. ona je ugodna. Zlato u potp nom stanju, naro ito ako mu je dodat pozitivnog tona žute boje. anosti, daje nam nov i blistav izgled Njena negativna »reputacija« u srednjem veku obrasli an na in jako žuta boja, kao, recim zovana je zbirom asocijacija, a ne više istim karakte javljuje na satenu, ima veli anstveno ristikama boje. Arapi su našli u toj boji »gubljenje« dejstvo... 770. Iako je ova boja u svom pre nego »briljantnost«. Rabini su gledali u žutom stanju ugodna i vesela i, u svom najve »bledilo«, pre no »živahnost«, i dali pravo mesto aso ona je, s tetu, deluje vedro i plemenito, cijaciji ukusa »izdajni ki« ukus limuna jasno odvojen Sign up to voteizložena on this title vanredno prljanju i stvara od slatkog ukusa narandže. dejstvo ako je ukaljana ili u ma kom ste Not useful ka svojoj strani. Tako boja s Useful negativnoj Ovaj obiaj je tako e sa uvan u argou. Postoji ponaginje zelenoj boji, ima u sebi ne pularan francuski izraz — »žuto se srne jati« (»rire 771. Ako se žu ta boja prene se na ne jaune«). U Balzakovom Oženjenom Parisu III poglavlje površine , ka o što je prosto plat no, nosi naslov »žuto smeškanje« (»Le risette jaune«). Pjer na kojima ne može da se pojavi u punoj
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
198
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
jedv a primetnom prom enom, di van ut isak vatr e i zlata menja se u nešto što zaslužuje pridev: izdajni ko, i boja asti i veselja preobražava se u boju sramote i odvratnosti. Tom oseanju dugujemo, možda, žut šešir bankrota i žute krugove na ogrta ima Jevreja...«
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
Švedski teozof Svedenborg daje lu zelene o i. Na jednom prozoru Šartres naslikano je iskušenje Isusovo — na n ima zelenu kožu i velike zelene o i... Oko, u simbolikoj nauci, znai svetlost razuma; može da se okrene prem ./:. zlu; Satana i Minerva, ludost i razum, ob stavljeni sa zelenim o ima.«
Pre no što nastavimo naš »žuti put« (koji nas je, izgleda, iskrcao kod nacistikih oživljavanja srednjoveKad apstrahira zeleno od zelenih objek kovne tmine!), da pribeležimo neke injenice o zelenoj od žutih objekata, uzdižu i zeleno do »ve boji, koja je u spektru suse d žutoj. Ista slika pojavljuje ili žuto do »simboli no žutog«, simbolist se i kod nje. Ako se zelena boja u svom pozitivnom ajno je srodan i blizak lu aku o kome zna zna enju potpuno poklapa sa po etnom predstavom gospo i Volan: koja je ranije pretpostavljena, onda je njeno »zlokobno« zna enje isto tako odreeno, kao i »negativna« strana ..j »... jedan poseban psihi ki kvalitet žute boje, ne neposrednim asocijacijama, ve opet dvosti razum prezauzet njim do beskona Uzmimo neku boju, na primer ž strukom vrednoš u. You're Reading a Preview stvari. žuto, svila je žuta, uznemirenost je žuta, U svom prvom zna enju zelena boja je simbol žislama je žuta; sa koliko drugih konaca se vota, regeneracije, prolea, nade. U tome se hrišanska, ova žica? Umobolnost, snovi, besciljni r Unlock full se access with a free trial.stoje se u prelaženju sa jednog predm kineska i muslimanska religija slažii. Za Muhameda pomo u izvesnog zajedni kog kvaliteta.« kazuje da su mu pomagali u svim kritinim trenucima njegovog života »an eli sa zelenim turbanima«, i tako je zelena zasta va postala Zastava pro roka. Download With Free TrialLu ak nije svestan tog prelaza. On dr slamke u ruci i kli e da je uhvatio sun ev z Uporedo s tim pojavljuje se niz suprotnih znaenja. Ovaj lu ak je ultra-formalist, i vidi Boja nade bila je takoe boja beznadežnosti i o ajanja: su n evog zraka i žu to , vidi samo liniju i bo u gr kom pozorištu tamnozelena boja mora imala je i liniji, potpuno nezavisno od stva rno g pod izvesnim uslovima zlokobno znaenje. meta, daje smisao koji mu sam odre uje. U jednom pismu upu enom meni (31. oktobra U tome nam li i na svog praoca iz dob 1931), Masaru Kobajaši, autor kona nog dela o »kuu magije. Tada su tako e zna enja za žuto madori« (šminka u Kabuki-pozorištu — japanskom po»sama po sebi«. zorištu), piše: »... Osnovne boje upotrebljavane u kumadori jesu crvena i plava. Crvena je topla i privla na. Plava je, naprotiv, boja zlikovaca i nadzemaljskih bi a, boja sablasti i zloduha...« A Portal za zelenu boju kaže ovo: »Zelena, kao i druge boje, ima loše zna enje; iako je bila simb ol regeneracije duš e i mudrost i, ona tako e zna i, po suprotnosti, moralnu degradaciju i ludilo.
Stari Indusi obavljali su složenu ceremo vanu na homeopatskoj magiji, radi le enja hov glavni cilj bio je da oteraju žutu boju stvarima, kao što je sunce, u iju sopstven i da nabave za pacijente zdravu crvenu boj Sign up to votenaime, on this snažnog vrela, odtitle crvenog bika. S to sveštenik je recitovao slede e re enice: » odeUseful tvoja sr anaNot boluseful i tvoja žutica: u bo bi ka um ot a emo te. Umotan si u crvenu b život. Neka ova osoba ode nepovre ena,
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
200
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
im damo zvuke, da ih oživimo, grade žute boje!«... Zatim, u nameri da popravi pacijentovu/ slo va jed an mali živ i organizam. Kad boju potpunim odstra njivanje m žute, ovako je postu* možemo otpo e ti da ih slažemo u reci. pao: Prvo bi prekrio bolesnika od glave do pete gustom žutom smesom i postavio ga na krevet, za koji bi vezao R ava strana ovakve metode igranja a tri ptice, papagaja, drozda i žutu plisku, i to žutim re povezivanjem raznih kategorija o igledna je. menom za noge kreveta; liju i vodu preko pacijenta, No ako pažljivije pogledamo na šeme on je prao s njega žutu smesu i, naravno, s njom i odnosa izme u boja i drugih kategorija ko žuticu, koja je odlazila pticama. Stari Grci su smatrali vodili u prethodnoj glavi, otkri emo gotov da ako osoba koja pati od žutice oštro pogleda u pticu šemi da njen autor ne govori o »apsolutno skurak (Numenius aquatus) a ptica nepomi no pogleda ranju«, ve o predstavama kojima je on dao u bolesnika, ovaj e biti izle en od bolesti... »Takav ose anje boje. Od tih raznih shvatanja preds je stvor«, kaže Plutarh, »i takva je narav stvora da izvla i - su se raznolika »»zna enja« koja su ti razn i prima bolest, koja izlazi nalik na struju kroz o ni pis ali ist oj boj i. vid«... Dejstvo ptice nije u njenoj boji, ve u njenim Rembo po inje vrlo odlu no: »A širokim zlatnim o ima, koje, prirodno, izvla You're Reading a Preview e žutilo .' belo, itd.« Ali ve u slede em stihu obe ava: žutice. Plinije pominje tako e kamen za koji se pretpor »I jednog dana re i u odakle ste stavlja da leci žuticu, jer njegova boja Unlock li i nafull kožu access with a free trial. I dalje on otkriva »tajnu«, ne samo tajnu obolelu od žutice. U savremenoj Gr koj žutica se zove vanja svog li n og shvatanja podudaranja zv »zlatna bolest« i, sasvim prirodno, može da se leci I ve i princ ipa svakog odre ivanja takvog o zlatom. Trialsamoglasnik, kao rezultat Remboovog l Mi ne smemo pasti u grešku lu aka Download ili indijskog With FreeSvaki V života i ose aj nog iskustva, spada u odre maga, koji vide svu zlu snagu bolesti ili veliku snagu I kompleksa predstava od koje svaka ima svoj iz sunca u njihovoj zlatnoj boji. »I« nije jednostavno obojeno crveno, ve Pripisivanje jednoj boji tako nezavisnog i samom sebi dovoljnog zna enja, I — pur pur , ispljun uta krv , s meš izdvajanje boje od konkretne pojave koja je bila Tako Ijubak u ljutnji ili skrušenoj njen jedini izvor za postoje i kompleks shvalanja i asocijacija, »U« nije samo zeleno ve : traženje potpune veze izme u boje i zvuka, boje i emocije, U — krugovi božanske vibracije zeleno izdvajanje stvarnog postojanja boje i sistema boja Mir paša, mir onih koje dejstvuju »same po sebi« Linija utisnu tih alhemi jom na ela m ne e nas nikud odvesti, osim do mesta kuda je došao i onaj francuski simbolista XIX veka o kome Sign up to vote on this title (Podseamo da prema Laf kadi ju He Gorki piše: ozna ava »zrelog Grka sa borama«.) Useful useful Ovde Not boja deluje samo kao podstrek, »... Mor amo, oni nam ka žu , ve za ti za sv ako refleks koji oživljava ceo kompleks u pam slovo naro it odre en oseaj — A za hladno u, O za lima, u kojima je jednom igrao neku ulogu ežnju, U za strah Ud., onda treba da obojimo slova
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
202
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
Meutim, postoji mišljenje da su Remboovi »Saizuzetaka«. Pred kraj francuske revolucije, p moglasnici« bili inspirisani se anjem na bukvar iz kojeg aristokrate, najžeš i predstavnici reakcije, je u io kao dete. Takvi su bukvari poznati svima nama, modu nošenja crvenih maramica i kravata. a sastoje se od velikih slova azbuke, pored kojih se u to vreme francuska aristokratija prihvati vidi slika neke stvari ili životinje ije ime po inje tim koja ogoljuje vrat. Ta frizura, izdaleka sli slovom. Cilj je da se zadrži slovo u pam enju pomo u cara Titusa, bila je prozvana »a la Titus«, stvari ili životinje. Lako je mogu no da su Remboovi stvarno poreklo nema nikakve veze sa Titu »Samoglasnici« izrasli u saglasnosti sa tim »slikama i sluajne sli nosti. U osnovi to je simbol nep slinostima«. Sa svakim slovom Rembo povezuje »sliku« kontrarevolucionarne mržnje, jer joj je name koja je za njega vezana uz slovo. Te slike su razne boje, putem stalno podse a na brijanje potiljka o tako da su one, prema tome, vezane za odre ena slova. krata koji su bili osu eni na giljotiniranje. To je ta no ono što se doga a i kod drugih pisaca. takoe došlo nošenje crvene marame, u spom Uglavnom, »psihološka« interpretacija boje kao marama kojima se brisala krv »žrtava gilj boje vrlo je nesiguran posao. On ak postaje apsurdan stvaraju i tako uspomenu koja je javno kada ovaj sistem tuma enja po inje da traži sociološke osvetom. »veze«. im neki deo spektra boja postigne naro You're Reading a Preview Kako bi prijatno bilo, na primer, na i u izbledelim iza te pojave možemo tražiti anegdotu stva bojama i napuderisanim perikama francuske aristokra aja koji vezuju boju za odre enu asocijaciju trial. tije XVIII veka odraz, da se tako izrazimo, Unlock »osekefull access with a freeMožda bi se isplatilo setiti se drugih p životne snage kod najviše grupe u socijalnoj strukturi, cionarnih naziva za boje — naro ito za o ije se mesto u istoriji spremaju da preuzmu gra anska sme e boje koja je bila u modi u vreme ro With Free Trial klasa i tre i stalež«. Kako savršeno ta izbledelaDownload skala od poslednjih Lujeva — nijansu koja ne o delikatnih (i suviše delikatnih) boja aristokratskih kokakvu sumnju otkuda vu e poreklo: »kaka stima odgovara ovom tuma enju. Me utim, objašnjenje naslednik« (»kaka Dofen«). Varijanta te bo te pastelne skale boja je mnogo jednostavnije: puder nazvana »kaka guska«. Druga, koja sama seb je pa da o sa pe ri ka na ko st im e ko ji su u st va ri bi li va, bila je boja »buva«. Uspeh kombinacije ž živih boja. Tako ta skala »izbledelih boja« prodire u me u dvoranima Marije Antoanete imao je smisao i postaje shva ena gotovo kao »funkcija«. To sa haljinama španskih dželata, koje smo ran je »zaštitno boj adisanje« i ima isto zna enje kao i nuli. Ova kombinacija bila je nazvana »k »kaki« boja;* puder koji je pao nije više »disonanca«, slami«, a bila je znak protesta francuske ar ve je jednostavno nezapažen. zbog zatvaranja u Bastilju kardinala od Ro Crvena i bela boja dugo su bile postavljene kao sa famoznim slu ajem kralji ine ogrlice. tradicionalne suprotnosti (mnogo pre rata dveju ruža). Svi takvi primeri, koji su bezbrojni, im Docnije se ove boje kre u u pravcu društvenih tendendotsko osnovu Signporeklo«, up to votekao on this title »specijalnih« cija (uporedo sa poja avanjem podela u parlamentarzna enja boje, i njima se neobi no mnogo a useful Useful Notsu nim situacijama na »desnicu« i »levicu«). Beli su bili dovoljilo. Ove anegdote kudikamo više graf emigranti i legitimisti i u francuskoj i u ruskoj revolužajne no misti na zna enja koja su data tim ciji. Pa ak i u takvim slu ajevima ima »povremenih Možemo li na bazi svih ovih dokaza odr u emocija glasa, zvu postojanje odnosa i
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
204
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
S. M. AJZENŠTAJN
Ako ne postoji utvr eni odnos koji važi za sve ljude, ne može li se bar zasnovati nešto što važi za posebne grupe? Bilo bi nemogu e odricati takve odnose. ista statistika spre ila bi takav mehani an zaklju ak. Da se ne bismo pozivali na specijalnu statisti ku literaturu o tome, možemo citirati lanak Gorkog: »... udno je i teško shvatljivo (Remboovo držanje) sve dok se ne setimo istraživanja koje je vršio 1885. ugledni okulista meu studentima Oksfordskog univerziteta. Pet stotina dvadeset šest tih studenata slikalo je zvuke kao boje i obratno — i oni su jednodušno utvrdili da postoji podudarnost izme u smee boje i trombona, izmeu zelene i lovakog roga. Može biti da i ovaj Remboov sonet ima neku psihijatrijsku osnovu...«
oni su »dinamogenerini«, ili »stvaraoci sn je ose anje prijatnosti — zadovoljstva uv sa dinamikom ili proizvodnjom snage, s bi e, zbog toga, instinktivno traži dinam ose ajne utiske, a izbegava umrtvljujue i i Crvena boja je naro ito dinamogeneri kaže Bine u izveštaju o eksperimentu n histerinom subjektu ija je jedna polovin paralisana, »stavimo dinamometar u neosetljivu desnu ruku Amelije Kle — p ruci dostiže 12 kgr. Ali ako joj u isto vr da gleda u crvenu plo u, kazaljka na din naglo sko i i pritisak se podvostru i... Ako je crvena boja dinamogeneri je, obratno, enervantna i inhibiciona. Nij što je ljubi asta boja izabrana kod mno kao boja žalosti... Ona deluje depresivno, no oseanje izazvano njom prouzrokuje ob u tužno raspoloženom umu... «
You're Reading a Preview
Sli ne kvalitete pripisao je i Gete crveno Jasno je da u »psihijatrijskim« stanjima ovi fenokvaliteti naveli su ga da deli sve boje na akt meni postaju daleko ja i i o evidniji. Unlock full access withsivne a free trial. grupe (plus i minus). Takva deoba je Unutar tih psihijatrijskih granica mogu e je govo popularnim grupisanjem boja u »tople« riti o vezama izme u izvesnih boja i izvesnih »odre eKada je Vilijam Blejk tražio ironi na u nih« emocija. Havelok Elis u svojim istraživanjima posvoj »Savet papama« koji su nasledili vreme Download With Free Trial minje naklonosti prema izvesnim bojama koje je uspeo upotrebio je takvu podelu: da utvrdi: »... u ahromatopsiji (slepilo za boje) histeri nih, kako nam je Šarko pokazao i kako je Parino po tom potvrdio , red po ko me boje obi no nestaju jeste slede i: ljubiasta, zelena, plava crvena: ... ova istrajnost vidljivosti crvene kod histerika je samo poj ava naklonosti prema crv enoj boj i, koja se esto vrlo izrazito prime uje kod njih.« Za ove reakcije na boje kod histeri nih osoba interesovali su se i drugi eksperimentatori, iji su rezultati za nas zanimljivi bez obzira na terminologiju: »Bineovi eksperimenti ustanovili su da nadražaji preneseni na mozak ulnim nervima vrše važan uticaj na vrstu i snagu nadražaja koje mozak raspore uje motornim nervima. Mnogi ulni nadražaji ne dejstvuju na pokrete razdražljivo, ve inhibiciono;
»Najmi idiote da slikaju sa hladnim toplom senkom ...«
Iako su ovi podaci možda nedovoljni za fo ubedljivog »nau nog zakona«, umetnost ih usvojila na isto empirijski na in i upotreb nepogrešno. Premda su reakcije jedne normalne osobe daleko manjeg intenziteta nego reakcije Am dok gleda crvenu plo u, umetnik je potpun Sign up to vote title od svoje pale u dejstvo koje možeono this ekivati nami nuUseful buru svoje slike »Seljanke« Maljavi useful preplavio svojeNotplatno zbrkom jarko ajno Gete tako e ima da kaže nešto o ovom crvenu u tri nijanse: crvenu, crvenožutu i žu
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
206
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Ovoj poslednjoj nijansi, narandzastoj, pridaje »sposobnost« da vrši psihološki uticaj:
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
Tako je S. mogao u isto vreme zapamtit ljan broj predmeta ili besmislenih reci pore i/a drugog. On je mogao da ih nabraja od p 2UTOCRVENA kraja — od kraja do po etka — preska ui sv ili tre u re , itd. Pri tom je mogao, kad bi »775. Aktivna je strana ovde u najvišoj snazi, i ne treba se uditi što plahi, snažni, neuki ljudi na posle jedne i po godine, da ponovi ceo ran laze naro ito zadovoljstvo u toj boji. Me u divlja reni niz reci, i to nepogrešno. On je mogao d kim narodima ta sklonost je bila svuda zapažena, a sve pojedinosti bilo kog razgovora koji je jed kada ostavimo decu da sama slikaju, ona nikada ne i mogao je navesti napamet sve eksperimente štede clnober i minijum. 776. Gledajui intenzivno u savršenu žutocrvenu je uzeo u eš a (liste koriš ene u tim eksper po vr ši nu , iz gl ed a kao da bo ja st va rn o pr od ir e u cesto su sadržavale nekoliko stotina reci!) ulo... Žutocrvena haljina uzbudi i razbesni životinje. bio je živi, i otuda uzbudljiviji, prototip gospod Poznavao sam kulturne ljude koji nisu mogli da podnesu osobu obu enu u skerletni ogrta po sivom, tilu u Hi kokovom filmu Trideset devet s obla nom danu...« Me u njegove talente tako e je spadala sp ta ne reprodukcije, nesvesno, automatski, s Što se ti e našeg prvobitnog interesovanja: saglateža ma koliko bio složen (ova sposobnost se You're Reading a Preview snosti zvuka i ose anja ne samo u odnosu na nadražaje gubi sa razvitkom razumevanja odnosa u cr i uzbu enja ve i me usobno, imao sam prilike da slikama i svesnog vi enja nacrtanih stvari). do em do interesantnih injenica izvan nau nih i poUnlock full access with a free trial. Ponavljam da su sve ove osobine i sposob lunau nih dela. sa uvane kod S. uporedo sa normalnim crtam Njihov izvor mož da nije bio potpuno »legalan«, nim punim razvojem aktivne svesti i procesa m ali je bio neposredan i potpuno logi no ubedljiv za Download With Free Trial S. je, naravno, bio obdaren mnogo više n mene. bi a koje sam poznavao snagom sinestezije, Poznavao sam nekog S., sa kojim su me upoznali ulne impresije j asocijativne slike na osnovu profesor Vigodski i profesor Lurija. S., ne mogu i da i ulnog utiska druge vrste. Naro iti primeri na e nikakvu drugu upotrebu svojih neobi nih sposobsobnosti, navedeni ranije, grani ili su se sa nosti, radio je više godina u Vodvilj-pozorištu, zadivlju u je boje k vidi zvuke u kategoriji boje, i da ju i publiku podvizima svoga pam enja. Kao ovek Imao sam prilike da razgovaram o tome s nji savršeno normalno razvijen, on je zadržao do svoje teresantnija injenica pri tom, za iju ta nos zrelosti sve crte prvobitnih ulnih procesa, koje ljudi jem im, bila je ta da je on skalu samogl redovno gube u razvitku svog logi nog mišljenja. U njene kao boje, ve kao skalu promenljivih govom slu aju specijalno postojala je naro ito neogravrednosti. Boja za njega pojavljivala se ni ena sposobnost pam enja odreenih predmeta poglasnicima. To je meni izgledalo ubedljivije mo u slike njihove okoline, kao i pomo u onoga što Sign up to vote on this title preds tava koje smo ran ije nav odi li. je re eno o njima (u razvitku sposobnosti uopštavanja Možemo kod oveka ovi razni oblici pam enja pomo u jednoUsefulre i, bez Notopasnosti useful od protivre ki odnosi izme u vibrac po st oj e isto fizi stavnih injenica koje se zadrže u pamenju — zai boja. kržljaju). Ali isto tako je neosporno da umetnost ima
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
208
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
BOJA I SMISAO
suprotno znaenje, što zavisi jedino od likovnosti koji je izabran za taj odre e ni f Dovoljno je zabeležiti tematsku ulo iprale crna i bela boja u filmu Staro i novo linija) i u Aleks andru Nevskom. U prvom fi bilo povezano sa svim reakcionarnim, zastarelim, dok je bela boja predstavljala »Poznavao sam jednog zlatara koji je, iako intelii nove forme ekonomije. gentan i obrazovan, bio slab umetnik. On je bio rešen da stvori po svaku cenu originalne vaze i nakit. Budu i U Nevskom, bele haljine teutonskih lišen pravog stvaralakog podstreka, došao je do ube povezane sa temom svireposti, tla enja i s enja da su prirodne forme lepe (što, uzgred budi crna boja bila vezana uz ruske ratnike i da reeno, nije tano). U nameri da postigne naj istije zitivne teme heroizma i patriotizma. Ovo s forme, on se zadovoljavao time da ta no kopdra krive opšteprihva enog znaenja tih boja ne bi koje proizvode instrumenti za fizike eksperimente namenjene analizi prirodnih pojava. Njegovi glavni na ivale stranu kritiku i štampu (te kriti uzorci su bili krive koje proizvodi svetlost na platnu po sebi vrlo interesantne) da su se seti prilikom vibracije ogledala na zvu noj viljuški, koja i snažnog odlomka književnog dela koje sa se u fizici upotrebljava za izu avanje relativne slonaknadno našao — poglavlje koje se zove ženosti raznih muzi kih intervala. Na primer, on You're Reading a Preview ho e da izradi kop u pojasa, figuru sli nu broju tova« u Melvilovom romanu »Mobi Dik«. osam, više ili manje elegantnu po svojim oblacima, Još poodavno sam se po eo baviti pre na koju proizvode dva dijapazona izmeuUnlock kojih jefulltaaccess with a freenosa trial.slike i boje, analiziraju i pitanje od oktava. Bilo bi teško ubediti ga da tonovi oktave, montaže uopšte: koja u muzici formira savršeno jednostavan akord, ne daju slinu emociju i za oko. Kad on crta broš, Ako imamo jednu sekvencu montažnih cizelirajui krivu proizvedenu sa dva dijapazona koji vrsto verujeWith Free Trial sed starac, imaju devet intervala me u sobom, onDownload seda starica, da stvara u oblasti plastine umetnosti oseanje koje odgovara onoj harmoniji što ju je Debisi uveo u beo kon j, umetnost muzike.« snegom pokriven krov, mi smo još uvek daleko od toga da sigurn U umetnosti nisu presudni apsolutni odnosi, ve da li ta sekvenca vu e ka »starosti« ili ka »b oni proizvoljni odnosi unutar sistema slika, koji je Takva sekvenca filmskih kadrova mo diktiran odre enim umetni kim delom. izvesno vreme pre no što kona no otkrije Problem nije, niti e ikada biti, rešen odre enim i kadar filma koji neposredno »identi de katalogom simbola boja, ve e emocionalna razumsekvencu u ovom ili onom smislu. ljivost i funkcija boje izrasti iz prirodnog redosleda Zato je preporu ljivo da se ovaj kadar kojim delo utvr u je slikovitost boja, jednovremenog tifikuje« stavlja što je mogu e bliže po sa procesom uobli avanja živih pokreta celog dela. (u »ortodoksnoj« konstrukciji).Katkad j ak unutar ograniene skale boja koju predstavlja hodno to uon podnaslovom. Sign updatosevote this title ini crno i belo, u kojoj se ve ina filmova još i danas pravi, To zna i da se mi ne pokoravamo izv svaki od tih tonova ne samo da ne može dobiti neku Useful Not useful »zna enja« i štem zako nu« apsolutnog »vrednost« apsolutne slike ve ak može dobiti potpuno izme u boja i zvukova i apsolutnih odnosa Cak i ako bi takvo apsolutno podudaranje boja i zvuka bilo utvr eno, takva kontrola nad našim stvaranjem filmova dovela bi nas, pod najsavršenijim uslovima, do udnovate sudbine onog juvelira koga je opisao Žan d'Idin:
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
210
i .
Gary Rydstrom
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENŠTAJN
i odre enih emocija, nego da mi sami odre ujemo koje boje i zvu i e najbolje služiti datoj svrsi ili emociji, prema tome kako nam je potrebno. Naravno, »opšteprihvaena« tumaenja mogu poslužiti kao pokreta , i to efikasan, u konstrukciji boja i slika drame. Ali zakon izložen ovde ne ozakonjuje svako apsolutno podudaranje »uopšte«, ve traži da skladnost u odreenom osnovnom koloristi kom kljuu koji prožima elo delo mora biti data likovnom strukturom koja je u apsolutnoj harmoniji sa temom i idejom dela.
(1940)
CHARLIE THE KID
Charlie the Kid.* Meni se ini da nas popularnijeg aplinovog dela može sasvim stoji uz njegovo ime: on pomaže da se razotkrije isto onako kao što epiteti »Osva srce« ili »Grozni« odre uju unutrašnji I jema, koji je osvojio ostrva budue Ve legendarno hrabrog Ri arda iz epohe krs You're Reading a Preview ili mudrog moskovskog cara Ivana Vasiljev Ni režija. Ni postupak. Unlock full access with a free trial. Ni trikovi. Ni tehnika komi nog. Download With Free Trial Ništa me od to ga ne uz bu uje. Ne že lim ja u to da proniknem. Kad ovek razmišlja o aplinu, hteo da prodre u taj neobi ni misaoni sistem vidi na tako neobian nain i odgovara neobinim likovima. A u samom sistemu — gov deo koji pre nego što se formira u po postoji u stadijumu posmatranja okol Jednom reci, neemo se baviti apli dom na svet, nego njegovim shvatanjem raa jedinstvene i neponovljive koncepci aplinskog humora. Sign up to vote on this title Vidna polja dva ze ja oka seku Useful On potiljka. vidiNot izauseful sebe. Osu en više da proganja, on se ne žali na to. Ali njegov Kid (ameri ki, razg.) — dete, mališan.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
212
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENSTAJN CHARLIE THE KID
se napred ne seku. Jedan deo prostora ispred zeca treptalo, zatim zažmirilo, ali, ostaje nastavljaju i za njega nevidljiv. I zec u punom trku može da naleti da gleda moderna vremena i pojave po na iskrslu prepreku. je, izgleda, došao u raskorak sa sops Zec vidi svet druk ije nego mi. U stilistici stvari to je dovelo do naprslin Kod ovce su o i usa ene tako da se vidna polja obradi — do udovišnosti i izvitoperava uopšte ne pokrivaju. Ovca vidi dva sveta — desni i levi, aplinovom unutrašnjem liku — do potp koji opti ki ne ine celinu. vanja tajne njegovih o iju. Razliit nain gledanja povla i za sobom i druga ije U slede im razmatranjima ja ne že slikovno-likovne rezultate toga gledanja. Da i ne gokako je aplin ravnodušan prema onom vorimo o najvišoj preradi toga gledanja u pogled i, njega doga a ili da aplin ne razume (b dalje, u gledište, od onog trenutka kad se mi od ovaca sve što se oko njega zbiva. Mene ne z i- ze ia uzdižemo do oveka u sveobuhvatnoj sredini razume. Mene zanima kako on ose a. Ka društvenih faktora koji kona no dovode do pogleda kad se prepušta »nadahnu u«. Kad mu na svet. poj ava kojima se on srne je i kad se Kako je usa eno oko — u ovom slu aju oko misli, You're smeh pojmio pretapa u formu komi kako gleda to oko — u ovom slu aju oko slike Reading a Preview trikova; i kakvim o ima treba posmatr misli, smo kako vidi to oko, Unlock full access with a free trial.ga videli onako kako ga vidi aplin neobino oko, oko aplina, oko koje je sposobno da vidi Danteov pakao ili Download With Free Trial Smeje se grupa ljupke kineske dece Gojine kapri ose u temi Modernih vremena kroz formu U jednom planu. U drugom. Krupno. bezbrižne veselosti? krupno. . v Eto šta uzbu uje, emu se smeju? eto šta zanima, Reklo bi se, prizoru koji se odigrava eto šta bi ovek želeo da odgonetne: Šta se tamo doga a? ; ijim o ima gleda na život arli aplin? Jedan muškarac se izvalio na krev je pijan. Po licu ga besno šamara mala nja. Deca pucaju od smeha. »Tajna njegovih o iju« bez sumnje je otkrivena Iako je muškarac — njihov otac. A njihova majka. I krupni muškarac uop Modernim vremenima. Dok je bila re o nizu njegovih divnih komedija, o sukobima dobrih i zlih, malih i veI mala žena ga ne udara zbog pijanstva. SignMuškarac up to votejeonmrtav. this title likih, — koji su se kao slu ajno u isti mah delili i na siromašne i bogate — njegovo oko se smejalo i plakalo I ona udara Not useful po licu baš za Useful pokojnika unisono s njegovim temama. Ali kad se u modernim i prepustio umiranju od gladi nju i tu m vremenima ameri ke depresije najednom pokazalo da se tako slatko smeju. su dobre i r ave »cike« realni predstavnici dveju nepo Naravno, to nije iz aplinovog filma
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
I W
214
S. M. AJZENŠTAJN
CHARLIE THE KID
Razmišljaju i o aplinu, ja ga uvek vidim u liku i smešljivi detinji pogled stvara seriju straš tog veselog, nasmejanog Kinešeta koje posmatra kako iz Modernih vremena. se smešno klati glava velikog muškarca od udaraca Pijani susret s nezaposlenim pljakašim ruku male žene. Scena sa crvenim barja i em... Nije važno što je Kineskinja — majka, što je muEpizoda nehoti ne provokacije pred k škarac — nezaposleni otac. I više uopšte nije važno br ik e u št ra jk u. .. ni što je mrtav. Scena pobune u zatvoru... U tome je aplinova tajna. U tome je tajna njegovih Caplinov pogled raa iskru smešnog gle oiju. U tome je on neponovljiv. U tome je njegova Ono postaje sredstvo etike tendencije veliina. Svetlosti velegrada, sentimentalne pripreme ... Videti najstrašnije, najžalosnije, najtragi nije eri u Poteri za zla tom , optužbe u Pse pojave o ima smešljivog deteta. Uspešno u Piligrimu, genijalno u Svetl Biti u stanju videti sliku tih pojava neposredno, grada, neumesno u Modernim vremenima. iznenadno — izvan njihovog moralno-etikog smisla, Ali sama ta sposobnost neoekivanog gle izvan procenjivanja i izvan suda i osude,You're onako kako Reading a Preview oima, direktnog gledanja, istog gledanja b na njih gleda dete kad prsne u smeh — eto po emu eti kog shvatanja i razjašnjenja — eto to j je on oso ben, neponovljiv i jedinst ven. Unlock full access with a free trial.Primena i upotreba. Ta iznenadna neusiljenost pogleda raa oseanje Razrada i priprema. smešnog. Ose anje se pretvara u koncepciju. Svesna ili nesvesna. Koncepcija može biti trojaka. Posebna ili nerazdvojiva od prvobi Download Ako je dogaaj istinski bezazlen — aplinsko opa- With Free Trial vatre«. žanje ga izražava nedostižnom aplinskom lakrdijom. Sa odreenim ciljem ili nezavisna. Ako je doga aj dramati an po odre enu li nost — Istovremena ili naknadna... aplinsko opažanje ra a humoristi nu melodramati Sve je to drugostepeno. Dokuivo. Mož nost najboljih uzoraka njegovog individualnog stila: Pristupano. Profesionalno. Zanatsko. Zaje spoj smeha sa suzama. voj epopeji ameri kog filma. Šlepa devo j ka može da izazove osme jak kad ne Sposobnost gledanja na de ji na in pri me uju i polije aplina vodom. neponovljiva i samo aplinu svojstvena. Devojka koja je progledala može delovati meloTako vidi jedino aplin. dramski kad se, dodirujui rukom, ne dosea da je pred Kroz sve smicalice profesionalne obr njom onaj koji je voli i koji joj je vratio vid. lebljivo prodorno posmatra i zadivljuje ba A to melodramsko može istovremeno u samom sebi aplinove ženice. biti okrenuto glav a ke — šlepu devojku prate scene Uvek i svuda: od beznaajne No i u po Sign up tosadašnjice vote on this titleernim vremen s »bonvivanom« koga je aplin spasao samoubistva; tragedije u Mod u njima bon vi van poznaje svog spasioca i prijatelja Useful Not useful jedino kad je »zasiepljen« vinskom parom . I najzad, ako je doga aj socijalno tragi an — to Tako videti svet i imati sr anosti da više nije de ja zabava, nije detinjarija niti de ja igraka, kaže na ekranu — može samo genije.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
216
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
CHARLIE THE KID
Jer on tako i samo tako vidi. I u tom malom, veselom ov e uljku ko Možda ja preterano insistiram na toj ta ki? i arobnjak i mag, opet to »vide«. Vide o nikad nije sam uneo. Mogue! Ve e u Holivudu. arli i ja spremamo s Ali mi smo ljudi »svesnog zadatka«. Moniku, na narodnu zabavu »Venis« duž mo I neizbežno — »odrasli«. Uskoro emo pucati u mehani ke prasie. O Mi smo odrasli koji su izgubili sposobnost da se kuglama jabuke i boce. Poslovno nataknuvš smeju onome što je smešno ne vodei ra una o njegoarli e uredno beležiti pogotke, da bismo u vom, možda, tragi nom smislu i sadržaju. sitnih nagrada, kao što su na primer gips Mi odrasli izgubili smo doba »nedužnog« detinjstva, »Ma ka Feliksa«, uzeli jednu veliku, recimo kad još nema etike, višeg kriterijuma ocenjivanja itd. A de urlija e ga familijarno udarati po ramen itd. itd. arli!« aplinu sekundira sama stvarnost. Sedamo u auto. On mi gura neku knjiži Krvava besmislenost rata — filmu Shoulder Arms. ma kom. »Pogledajte, molim vas, u emu je Modernim vremenima — nova era najnovijeg doba. ne zna nemaki. Ali zna da se u knjizi govor You're jaki Reading a Preview aplinov partner nikako nije visoki, strašni, »Objasnite mi, molim vas.« i nemilosrdni debeljko koji u asovima slobodnim od Knjižica je od Nemca, ekspresioniste, a Unlock full access with a free trial. snimanja upravlja restoranom u Holivudu. kraju — pozorišni komad, naravno, o kosm U itavom svom repertoaru aplin ima drugog klizmi: arli aplin, probijaju i svojim štap par tnera. prepor o eni haos, pokazuje izlaz van gran Još krupnijeg, još strasnijeg, jaeg i nemilosrdnijeg, Download With Free Trial klanja se skidaju i polucilinder. aplin i sama stvarnost, udvoje, »upareni«, igraju pred Priznajem, i ja sam se zaglibio pri tum nama beskrajni niz cirkuskih nastupa. Stvarnost je nalik na ozbiljnog »belog« klovna. Ona izgleda pametna, pos leratnog buncanja. logina. Oprezna i dalekovida. Ali u krajnjem ishodu »Objasnite mi, molim vas, u emu je stv baš ona ostaje nasamarena i isme jana. Pobe uje njen gao bi da kaže za mnogo šta što je re eno partner, naivni i detinjasti aplin. On se bezbrižno Pravo je udo kako za arlija aplina pr smeje, ne prime uju i da je uništava smehom. metafizika zavrzlama! I kao što mladi hemi ar u svojim prvim analizama Se am se još jednog mišljenja o njemu. dodaje istoj vodi (koja mu je lukavo podmetnuta) sve Izneo ga je pokojni Eli For, autor istori mogue i nemogue sastojke, tako i u ovoj istoj vodi sti u mnogo tomova. infantilnog, bezazlenog vi enja smešnog svak nalazi On je pisao o aplinu: svoje. Sign up to vote on this title U detinjstvu sam video ma ioni ara. Kao nejasna »On skae s noge na nogu — tako ž fosforescentna avetinjska prilika kretao se po zamraUseful Not nezgrapne noge —useful i time predstavlja o enoj sceni. mišljenja: jedna se naziva saznanje, dr »Mislite na onog koga želite da vidite, — vikao je Skaui s noge na nogu on traži ravnote lazi je, da bi je odmah zatim ponovo izg s pozornice taj vašarski Kaliostro — i vide ete ga!«
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
218
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENSTAJN
Meutim, nezavisno od autorove volje, socijalna sudbina njegove sredine donosi nepogrešno pravilna tuma enja. Ovako ili onako, istina na Zapadu bira tog smešljivog ove uljka da bi pod ono što njega zasmejava podmetnula i ono što je samo po sebi esto izvan kategorije ismevanja. aplin radi »barabar« sa stvarnoš u. I ono što je satiri ar prinu en da uvede dvoplanski u samo delo, to aplin komi ar ini jednim planom. On se smeje neposredno. Satiri na posrednost dobija se iz pretapanja aplinove grimase u uslove koji su je stvorili.
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
CHARLIE THE KID
Preko blistavih sun anih mrlja klizi minono fike flote SAD. Vuk. Primoran da živi u oporu. I da uvek bu ljen. Kako je to sli no aplinu! Uvek u nepr s oporom. Svaki je neprijatelj svakome i n svima. Možda aplin ne misli baš sasvim tako vori. Možda je to pomalo »poza«? Ali ako je poza, onda je to, verovatno, u poza u kojoj se osvetljavaju aplinove neu jedinstvene koncepcije. Šest meseci kasnije, na dan mog odlaska u aplin mi prikazuje još neozvu enu, tek gru ranu kopiju filma Svetlosti velegrada. Sedim u aplinovoj crnoj fotelji od voštan You're Reading a Preview »Sedate li se scene iz Mališana gde ja deci iz siroSam aplin je zauzet: on na klaviru i usnam mašne porodice prosipam hranu iz kutije kao pili ima?« njuje zvu nu montažu koje još nema. arli ( free trial. To je razgovor na aplinovoj jahti — mi Unlock smo trifull access with aspašava život pijanom buržuju koji je hteo da •dana kod njega u gostima na talasima kraj ostrva Spašeni samoubica poznaje svog spasioca TCatalina, okruženi morskim psima, lete im ribama i je pijTrial an. Download With Free podvodnim vrtovima koje posmatraš kroz stakleno dno Smešno? — Tragi no. specijalnih brodi a. To je Š edrin. To je Dostojevski. Malog »To sam radio zato što ih prezirem. Ja ne volhii liki. On je istu en. Najpre — ovek od decu.« još više — od društva. Od pojedinca policajca Autor Mališana, zbog koga je nad sudbinom napu Životu — do regularne makljaže lavine štenog deteta plakalo pet šestina zemaljske kugle — ne Modernih vremena. Od bezbrižne veselosti u voli decu. Zar je on »zver«?! u pozorištu — do pozornice užasa u Mod Ali ko normalno ne voli decu? menima. Jedino... sama deca. Tekua traka prikazana u filmu — to je b Jahta se ljulja dalje. Njeno ljuljanje podse a arsprava za mu enje, to je motorizovana Golgot lija na njihanje slona u hodu. na spravi za mu enje igra menuet dostojan »Prezirem slonove. Tolika snaga, a pokorno poJeza te podilazi od ru ice koja jednim slušna.« up to teku vote on this title menSign ja tempo e trake. »Koju zver volite?« A ovde Useful— gr evi Notsmeha usefulod svirke na t »Vuka«, odgovara bez razmišljanja. I njegove sive Nekada, vrlo davno, bila je veoma popu o i i siva boja obrva i kose izgledaju vu ji. O i su fotografija iz londonskog »Grefika« ili »Ske uperene u sun ani blesak zalaska na Tihom okeanu. »Stop! Njegovo Veli anstvo Dete!« — gl
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENŠTAJN 220 220
CHARLIE THE KID
A fotografija je pokazivala neobuzdanu bujicu
ulinog prometa na Bond-Stritu, Strendu ili Pikadili Serkasu, koji je iznenada zamro na jedan pokret ruke »bo bija« — engleskog eng leskog policajca. polica jca. Preko ulice prelazi dete i bujice uli nog prometa pokorno pokor no ekaju dok Njegovo Veli anstvo Dete ne pre e s plo nika na plo nik. »Stop! Njegovo Veli anstvo Dete!« — poželi ovek da dovikne samom sebi kad pokuša da pri e aplinu sa socijalno-eti kih i moralnih stanovišta u širokom i dubokom smislu reci. »Stop!« Primimo Njegovo Veli anstvo onako kakvo ono jeste! jes te! aplinske situacije — pa to je isto ono ime se deca zanose u bajkama gde su mu enja, ubijanja, strahote i užasi neizbežni dodaci. Omiljeni junak je strašni Barmalej (»on jede malu decu«). Zatim Džebervoki Kerola, Baba Roga i Baš elik. elik. itanje bajki traje suviše dugo. Zato se njihova kvintesencija, radi što lakše upotrebe, destilira u stihove. Tako se od pamtiveka po de jim sob sobama ama Engles Eng leske ke i Amerike vu e veseli nekrolog o desetorici crn ia koji ginu jedan za drugim, od distiha do distiha, na sve mogu e na n a ine umiranja (»Ten Little Nigger Boys«). I to bez ikakve krivice ili bar truni bilo kakvog opravdanog razloga uopšte!
Jedn o b umbar umb ar ubode, ubo de, ost ade ih pet . Pet se crn i a u advokate dade. Jedn o b ankr oti ra, etiri etiri ostade. etiri etiri crn eta eta krenuše na more. Jedno Jed no sma za har inga, in ga, ost ade ih tro je. Tri crn eta eta obilaze zoološki park. Medved smlj aska jedn o, ostad o stad oše dva. Dva crn cr n eta eta na suncu presedeše dane.
Jed no crn e tako živi usamljeno. A ka d s e ožen o ženii — ne osta nijedno.
Od preostalih sedam jedan se prese Ostaje šest. Od ostale trojice jednoga pojede medve dvojica. Najgor Naj gor e j e proš p roš ao pos posled lednj nji: i: on se ože I više nije bilo crn i a.. . Uzgred budi re eno, možda je u ovom retku sav »smisao« stihova: ženidba, to je infantilnog postojanja — gine i poslednji c jav ljuj lj ujee s e odr astao as tao crnac cr nac ! Bilo kako, za tendenciju koju analizir jasnija jasni ja zbirka Herija Grejema: Grejema : »Svirepi »Svir epi milosrdne porodice«. Kao predgovor stoji ova posveta: Ia ko se st id im i ka j em , Ip ak ov e st ih ov e da je m Svoj deci što broje godine Od dvadesete do stotine, Da ih ita, i ta, blažen bio U detinjstvo ko se povratio.
A sami stihovi, namenjeni onima koji s drugo detinjstvo, sastavljeni su po svim pra ga što je drago — prvom detinjstvu. Strogi otac i m koje dete drekne ja e, e, im Otac ga zadavi kao ma e. e. Kad Ka d posl po sled ednj njaa dva uguš ug uši, i, e : »Što od dece e: Sign up Re to vote on this title bu e uši!«
i s useful t e r Džon Dž onss Useful MNot »Sluga je vaš pao pod voz I pres pr esee en e n je, molim, nadvoje!« »Pošljite — moli mister Džons
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
222 222
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
N u ž n o s t Morao sam ubiti u biti ženu I les gurnuti gurnu ti ispod kreveta, k reveta, A to t o se s e zbil z biloo zato z ato što mi Hrkanje njeno no u smeta. Mogla bi se napisati itava disertacija o anglosaksonskom humoru u poredenju sa »slovenskom dušom«, ako bismo se ovde, u vezi s poslednjim primerom, podsetili na dramski obra enu pri u Cehova »Željna sna«. Tamo dadilja-devoj ica — i sama dete — tako e guši dete povereno njenom staranju zato što no u pla e i ne da joj da spava. I sve se to doga a uz mirne, tople odsjaje plami ka iz kandila od zelenog stakla... Na ovaj ili onaj na in, u dramski skiciranom liku devoj ice-šiparice, u fantasti noj gra i bajki bra e Grim, ili u bezbrižno podsmešljivim »svirepim« stihovima — svuda je uhva eno ono što je glavno za psihologiju deteta i de je duše, ono što je još davn davnoo zapazio zapaz io Lav Tolstoj. Maksim Gorki je zapisao njegove reci o tome:
»Andersen je bio veoma usamljen. Veoma. Ne znam njegov život; ini mi se da je živeo lakomisleno, mnogo je putovao, ali to samo potvr uje moje oseanje da je bio usamljen. Baš zato se obra ao deci, iako je to pogrešno, kao da deca tobože žale oveka više nego odrasli. Deca ništa ne žale, ona ne umeju da žale...« 0 tome govore i poznavaoci de je duše. duše . 1 zanimljivo je primetiti da baš to leži u osnovi de jih šal a i pri a. E. Kononjenko je zapisao o moskovskoj deci: »Deda, a ho eš li ti videti novu Moskvu? Šta misliš, hoeš li biti živ dotle? — surovo pita Vladilen. I ja vidim da se on odmah zbunjuje, instinktivno shvativši da nije trebalo postaviti starcu to pitanje... Oigledno, on se mal ice stidi i žao mu je dede. Uopšte uzevši, on starce ne žali, i kad su u dvorištu deca pri ala kako e od staraca praviti tutkalo, on se srne jao do suza i lukavo me pitao koliko
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
CHARLIE THE KID
O deci — engleskoj i ameri koj — piše V U svojim tvrdnjama on se oslanja na ogrom sti ki materijal. U njegovom radu » emu se s deca« itamo: »Tue nesre e kao povod za smeh vrlo esto leže u osnovi njihovih smešnih sedmogodišnje dece one sa injavaju: oko deaka i oko 16% kod devoj ica. U osm procenat proporcionalno pr oporcionalno pada na 18% od devet i deset godina, pad je još primetn Meutim to se odnosi samo na pripo sivanje sli nih injenica zadržava i dalje s koji. izaziva smeh: »... one su naro ito popularne u pe nog rašenja izme u dvanaest i etrnaes Isti Kimins u drugom svom radu, gde s nosom deteta prema životu na temelju anal pripov pri povedak edak a, navo navodi di jedn u ova ovakvu kvu de ju za srednji uzrast:
»... Neki muškarac se brijao, kad s zaulo kucanje na vratima; on se prepao spretnim pokretom odsekao sebi nos. Od je ispustio brija , koji mu je odsekao pr Pozvali su doktora i on je previo rane. K nekoliko dana skinuli zavoje, ispostavil je nos bio stavljen stavljen na nogu a prst na ozdravio, ali je bio strašno smešan, jer hteo da obriše nos, morao je da skida cipe
Ova situacija je potpuno u duhu engles (baš engleskog i tipi no engleskog), koji je panjio panj io Bod Bodler lera, a, nav navikn iknutog utog na Francu Fra ncuza za D Ali evo samog opisa: Sign thishiperbola. title »...upTotojevote bio on vihor
Pjero prolazi pored žene koja briše pod n šava da u svoje sopstvene nabije i sun i kofu, i samu vodu... ... Nije jasno zbog kog je zlo ina Pj krajeva morao biti giljotiniran. Otkud gilj
Useful useful njene džepov ulazu: pošto je opelješio nom Not
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
224
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
sto vesala u Engleskoj?... Ne znam; verovatno zbog onog što biva dalje... Pjero se otima i rie kao bik koji je nanjušio klanicu, ali na kraju podleže svome udesu. Glava se odvaja od trupa — ogromna glava, bela i crvena — i s tutnjavom se kotrlja prema šapta nici, prikazu ju i krvavi disk prerezanog grkljana, preseenu kimu i sve detalje mesine ovog asa raš ere ene za prodaju. Ali najednom se skraeni torzo, gonjen neodoljivom manijom pohljepe, uspravlja, pobedonosno gra bi sops tvenu tven u glav u i, postupa post upaju ju i mnogo praktinije nego veliki Sen-Deni, trpa je u džep kao šunku ili boc u vvina ina , s ve u o naj isti dže p s vojih voj ih pan tal ona .« Da bismo upotpunili buket, mogli bismo, recimo, da se prisetimo još i pri e Ambroza Birsa. Svirepe »humoreske« ovog autora ovde su sasvim umesne, jer su veoma karakteristi ne za anglo-ameri ki tip humora o kome je ovde re i u celini izrastaju iz jedne, zajedni ke pod log e. »... ovek i Gusan. ovek je erupao živog gusana, na što mu se njegova nezadovoljna žrtva obrati recima: »Pretpostavimo da si ti gusan; zar misliš da bi tebi prijala sli na operacija?« »U redu«, odgovori ovek. »A šta misliš da li bi ija lo da me erupaš?« tebi pr tebi prija »Naravno!« — glasio je temperamentan, prirodan, mada neoprezan odgovor. »Eto, vidiš«, završi razgovor muitelj, »to je baš ono što ja sad ose am.« Skup gegova iz Mo de rn ih vr em en a u potpuno je istom duhu! »Samo deca mogu biti sre na, pa i to ne zadugo«, kaže kod Gorkog mudra Vaša Železnova. I zaista ne zadugo, jer surovo »ne smeš« vaspita a i budu ih normi ponašanja po inje da stavlja svoje za br an e na ne ob uz da no st de ji h že lj a jo š od na jr an ij ih koraka. Onaj ko na vreme ne bude uraeo da se pot ini tim okovima i da primora ta ograni enja da služe njemu, onaj ko postavši muškarac ostane i dalje dete — taj e neminovno biti nesposoban za život, uvek e se nalaziti
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
CHARLIE THE KID
u glupom položaju, bi e uvek predmet po smeha. Ako metodika aplinovog de jeg izboru tema i obrade njegovih komedija sadržajnom planu gotovo uvek donosi kom u kojoj se de je-naiv je- naivan an pristup pris tup životu živ otu suko govim surovo-zrelim odgovorom. aplin usred ubrišta i budžaka Ist je pravi, pra vi, dirlji dir ljivi vi »sirom »si romaša ašakk u Hristu« Hris tu« sanjao ostareli Vagner, a nikako vagnerovs u bajrojtskoj raskoši i pred licem svetoga Svirepa amoralnost de jeg shvatan shva tan plinovog plin ovog stanovišt stan ovišta, a, istie se u karakteru li vih komedija iznad svih ostalih oprosti detinjstva. Onih arobnih obeležja detinjstva koj pop ut izgubl izg ubljen jen og raja, raj a, zauve za uvekk izgubi izg ubili. li. Otuda potie aplinova istinska dirljiv tovo uvek ume da se uzdrži od namerne nosti. Ponekad je ta dirljivost u stanju da do do patosa. Poput katarze deluje finale fil kad šerif, izgubivši strpljenje što aplin n govu dobru nameru, udara aplina nogom — da bi nje mu, mu , odb eglom eg lom rob ija šu, pru za bekstvo preko granice u Meksiko. Pošto je shvatio plemenitost de je robijaša aplina koji se lažno predstavl povednik, poved nik, ali je pri tom spasao novac male šerif ne e da zaostane za njim u plemenit Vodei aplina duž meksike granice suprotnoj strani sloboda, šerif se na sve m dovija da apilin to shvati i iskoristi t bekstvo. bekstv o. Sign aplin up to vote on this to nikako datitle shvati. Gubei strpljenje, šerif ga šalje po — c Useful Not useful stranu granice. aplin poslušno prelazi jarak koji de okova.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
226
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
CHARLIE THE KID
Zadovoljni šerif odlazi. Žalosno, ali se korak po korak mora odr Ali evo gde ga detinjasto pošteni aplin stiže dood privla nih osobina — nose i mu cvet. — eto , otpa da naivnost, Udarac u zadnjicu razrešava taj dramski zaplet. — sad, evo, lakovernost, aplinu je vra ena sloboda. — sad bezbrižnost, Sledi najgenijalniji finale svih njegovih filmova — — tako i od os obin a ne umes nih u ku svojim skakutavim hodom aplin se udaljava od kadini. .. evo, otpada bezobzirnost prema inter seda, gubi se otpor prema pot injavanju opš mere u dijafragmu: tim pravilima, obuzdana je iskrenost de jeg duž granine linije — jednom nogom u Americi, I ovde »sa smehom se rastajemo od svoje drugom u Meksiku. Sa smehom i žaloš u. Kao i uvek, najbolji detalji, epizode ili scene u jedAli zamislimo za trenutak da je ovek nom filmu su oni koji, pored ostalog, služe kao uzoi ujedno u punoj meri neobuzdanosti sauvao ili simbol autorovog metoda što proizilazi iz njegove pleks infantilnih osobina. izuzetne individualnosti. A kao prvu i naj glavni ju: potpuni egoizam Tako i ovde. odsustvo »moralnih okova«. Jednom nogom — na teritoriji šerifa, zakona, uYou're Tada je pred nama bezobzirni agreso leta na nozi; drugom nogom — na teritoriji slobode od Reading a Preview Atila, aplin, koji je danas žigosao savreme zakona, odgovornosti, suda i policije. Hitlera, Unlock a free trial. u prošlosti bi svakako poželeo Poslednji kadar Piligrima je pra va šema unu traš-full access with — Napoleona. njeg karaktera glavnog junaka: to je zajedni ka šema On se veoma dugo bavio tom mišlju i tim za sve konflikte u svim njegovim filmovima, koji se U tom scenariju aplin ne umire na os mogu svesti na jednu istu situaciju; grafikon Download metoda With Free Trial Jelena. On postaje pacifista, uspeva da p kojim on postiže svoje izvanredne efekte. ostrva i tajno se vra a u Francusku. Postepen Bekstvo u dijafragmu, to je gotovo simbol beziziskušenju i po inje da priprema prevrat. laznosti za odraslo poludete u uslovima i u društvu Ali u trenutku kad prevrat ve mora da definitivno odraslih. Svete Jelene stiže vest o Napoleonovoj smrti Zaustavimo se na tome! kao što se se ate, bio Napoleonov dvojnik. A Neka senka EH ja Fora padne na naš put kao grozna ruju da je umro pravi Napoleon. Svi Napole opomena protiv unošenja suvišne metafizike u cupkanje novi se ruše i on umire od tuge. Njegove pos aplinovih cipela! bi e:»Ubila me ova vest o mojoj smrti«. Utoliko pre što mi ovu dramu primamo šire, kao Ova reenica nadmašuje besmrtni Tvenov dramu »malog oveka« u uslovima savremenog društva. »Saopštenje o mojoj smrti nešto je preterano Faladino: »Kuda, mali ove e?« — kao da je mosti Sam aplin je film video kao tragi an. koji spaja ova dva štiva. Sign up to vote on this title Film je bio zamišljen, ali nije ostvaren. Kako god sam aplin itao svoj sopstveni finale Me Useful utim, obrada je jasna. — za malog ove uljka u savremenom društvu nema useful seNot Nap oleon koji vrati o pokazuje se ka izlaza. i uvreen Napoleon. Isto onako kao što malo dete ne može da ostane I na kraju — tragi no potu en : takvo zauvek.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
228
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
CHARLIE THE KID
To je de ja sloboda morala što toliko »... ubila me vest o mojoj smrti!« aplinovom gledištu. Sloboda od moralnih Simptomati no! daje autoru jedinstvenu mogu nost da Neuzdržani i neobuzdani infantilizam okovan je nom svaku pojavu, postaje ovde karakte u normalnom ljudskom društvu. govog junaka; de ja osobina primenjena Izvan granica odre enog uzrasta, Njegovo Veli anudovišna je — kad se odnosi na hitlerovs stvo Dete je obuzdano. i ubitano satirina kad je primenjena na Obuzdani Napoleon je u aplinovim rukama mogao lera — na Hinkela. pos tati dru gi oko van i P romete j infantil ne mašte. Pre je aplin uvek igrao stradalni ku U galeriji aplinovih likova Napoleon bi postao što je mali berberin iz Geta, koga igra u lik srušenog ideala infantilnosti. Diktatora. U skladu s najnovijim dobom fašizma koje je srnenilo epohu aplinovih Modernih vremena, u aplinoHinkeli njegovih drugih filmova bili s vom stvaralaštvu se doga a primetan preokret. licajac, zatim džinovski partner koji je ht Metod aplinovih komi nih efekata koji su nepo jede kao pile u Poteri za zlatom, zatim b grešivo trijumf ovali nad sredstvima njegovog infantil jaca, pa teku a traka u Modernim vrem nog pristupa životu preselio se u osnovu karaktera strašnog ambijenta stravi ne stvarnosti u You're priReading a Preview kazanog lica (Diktator). U Diktatoru on igra obojicu. Igra oba Ali ne više prigušeno kao ranije, ve Unlock trijumfalno, inf antilizma: full access with a free trial. silovito i neobuzdano. — pobednika i pobe enog. Autorov metod postaje grafikon karakternih crta Reklo bi se da je linija meksikanske njegovog junaka. vršnom kadru Piligrima presekla aplina n Download Hinkel. Tamo mali berberin. I to junaka koga na ekranu sopstvenom glumom With Free Trial ostvaruje sam autor. I verovatno je zbog toga tako udnov Eto »infantilnog« junaka na vrhuncu vlasti. tog filma. Hinkel pregleda predložene pronalaske neuspešnih I verovatno zato baš u tom filmu pronalaza a. govori. Evo »neprobojnog« kaputa. Jer prvi put on nije u vlasti svoga me Hinkelov metak bez prepreka prolazi kroz njega. gledanja, nego su metod i svesno usmereno Pronalaza je na mestu mrtav i pada kao nepotrebu njegovim odraslim rukama. na starudija. A to je zato što tu prvi put do kraja j ovek sa smešnim šeširom-padobranom ska e s najgovori gra anska hrabrost ne samo odras ve e visine dvorca. likog oveka, velikog s velikim slovom. Diktator osluškuje. Ne mari što se to vrši preko lika smeš kao odr Gleda dole. vog malog oveka, jer tu aplin Sign to vote on thissvoju title odraslu, zrelu Pronalaza je smrvljen. iznosiupprotiv fašizma raskrinkava i osu uje. Veli anstven je njegov komentar: »Opet mi podUseful Not useful goše, put Jer tu prvi nije infantilan sa me ete kojekakvo ubre!« toj rani ove anstva, nego je infantilna Zar to nije scena iz de je sob e?i i.'
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
230
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
iznošenja te osude koja žigoše i koja leži u osnovi tog odnosa. Govor u finalnom apelu na kraju Diktato ra kao da je simbol preras tanja aplina-deteta u aplina-tribuna. Jednom prilikom u intervjuu koji je dao povodom Modernih vremena aplin je izjavio:
»Mnogima se uinilo da u filmu ima nekakve propagande, ali to je samo ismevanje sveopšte neodlunosti od koje svi mi patimo. Kad bih pokušao da ispri am publici šta treba preduzeti u vezi sa svim tim, sumnjam da bih to mogao da u inim u za bavnoj formi pomou filma. Morao bih to da radim ozbiljno, sa govornike tribine.«
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
CHARLIE THE KID
ovim ili onim sredstvom, ovim ili nekim drugim putevima — baš arli, baš aplin, svojim ne samo nai i detinjski mudrim pogledom uperenim u život, stvara u Dik tatoru sjajnu i ubita nu sati pobede ove jeg Duha nad Ne ove noš u. Samim tim aplin se ravnopravno i sigu me u najvee majstore vekovne borbe Satire i pored Aristofana iz Atine, Erazma iz Rot soa Rablea iz Medona, Džonatana Svifta i Fransoa Mari Arue de Voltera iz Fernea. A možda ak i ispred drugih, ako uzme razmere Goli jata fašistike Podlosti, Zlo njaštva, koga pra kom smeha uništava n plejade Davida:
apfinov film Diktator na kraju postaje tribina. Sam autor Diktatora postaje trib un na antifašisti You're kim mitinzima, tribun koji poziva na ono jedino što Reading a Preview ARLS SPENSER APLIN IZ HOLIV ove anstvo u tom trenutku treba da u ini: na uništenje Unlock full access with a free trial. fašizma. od danas nazvan: Svoje beleške o aplinu po eo sam da pišem triCHARLIE THE GROWN-UP* deset sedme godine. Godine 1937. još nije postojao Diktator. Download With Free Trial (1945) A njegova meta — mrski lik fašizma — tek što je iz prvog blata i krvi svoje sopstvene zemlje poeo da pruža grablji ve, k rvave kandže nad Evropom. Te iste trideset sedme godine prekinuo sam pisanje o aplinu. lanak je ostao nezavršen; — kao što se danas vidi: nedostajao je Diktator da bi se lik aplina stvaraoca i oveka u potpunosti doneo. Mi smo danas ogrezli u krvi borbe protiv fašizma. Danas se zajedno s aplinom, rame uz rame ne samo kao prijatelji nego i kao saborci i saveznici, borimo protiv opšteg neprijatelja ove anstva. U toj borbi nisu potrebni samo bajoneti i kuršumi, Sign up to vote on this title avioni i tenkovi, granate i minobaca i, nego i vatrena re , mo an lik umetni kog dela, razoran temperament Useful Not useful umetnika i satiri ara koji ubija smehom. I evo danas, ovim ili onim metodom,
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
Pre svega udubimo se pažljivo u sredinu se film možda nije za eo, ali koja je bila prim za njegov procvat nevi enih i neo ekivan Mi znamo iz ega je ponikao film kao java. Poznata nam je njegova neraskidiva kom hiperindustrijalizacije u Americi. Poznato nam je kako se polet kapital stema Sjedinjenih Ameri kih Država odraz vodnji, u književnosti i umetnosti. Ameri ki film je najizrazitiji i najtipi ... Ljudi su govorili tako kao da nikad stanja ameri kog kapitalizma. pr e Vagn era ni je po stoj ala dr amati na Na prv i pogled, šta ima zaj edn i ko ili slikovita muzika, niti impresionisti ko Moloha savremene industrije, vrtoglavog te slikarstvo pre Vistlera; ja sam pak smatu gradovima i metropolama, urlanja konkure rao da bi najispravniji put za stvaranje utiska smelog novatorstva i originalnosti gana berzanskih špekulacija na jednoj stran bio: ponovo oživljavati negdašnju prinog patrijarhalnog viktorijanskog Londona vla nost opširnog retorskog naYou're ina go-Reading a Preview vih romana, na drugoj? vora, vrsto se pridržavati Molijerovih Pa ipak, po eemo baš od »munjevitosti« metoda i oživljavati likove sa stranica i »urlanja«. arlsa Dikensa. Unlock full access with a free trial. Upravo tako, ili ta nije — jedino tak BERNARD ŠO Ameriku samo onaj ko je poznaje iz knjiga, u ograni enom broju i u ne preterano dobro » ajnik je po eo...« Download With Free Trial Posetilac Sjedinjenih Država ne ostaje d To su prve reci Dikensovog »Cvr ka na ognjištu«. ljen nad tim istinskim morem svetlosti (zaist »ajnik je po eo...« nim), nad tim pravim vrtlogom berzanske Reklo bi se da ništa ne može biti dalje od filma! zaista nema ravne), nad svim tim urlanjem ( Vozovi, kauboji, potere... I najednom »Cvr ak na ogsobnim da zagluhne bilo koga). njištu« ? Što se ti e brzine uli nog kretanja, ona »ajnik je po eo...« velikih gradova i ne može da se razvije, iz pr Ma koliko bilo udno — odatle je po eo i film. loga što nje jednostavno nema. Smešna pro Odatle, od Dikensa, od viktorijanskog romana vodi sastoji se u tome što na tamošnjim ulicama svoje poreklo razvojna linija ameri ke filmske estetike, mnogo superbrzih i munjevitih automobila da vezana za ime Dejvida Varka Grifita. taju i jedni drugima u kretanju, moraju d I ma koliko se u prvi mah inilo neo ekivano i ne bloka do bloka superkornja inim hodom, mir spojivo s predstavama koje imamo o filmu, posebno o a title na raskrš ima, a raskrš avenija i stritova amerikom filmu, to je fakti ki baš tako, i kao što emo Sign up to vote on this bukvalno na svakom koraku. kasnije videti, ta veza je sasvim organska i »geneti ki« Useful useful nom automo Not I tako, dok sediš u supermo dosledna. eš se brzinom kornja e u moru ostalih gust Grifitova mišljenja na temu povezanosti njegovog saljudi, koji sede u isto tako supermo nim stvarala kog metoda s Dikensom sa uvali su i njegovi biografi i filmski istori ari.
DIKENS, GRIFIT MI
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
234
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
nepomi nim mašinama, nehotice po neš da razmišljaš A tamo gde taj provincijski talas ne dose 0 dvojnosti dinamike slike Amerike i o dubokoj uzaili crkvicom (otkidaju i ošak monumentaln jamnoj uslovljenosti te dvojnosti, koja se ogleda u svemu menog Vavilona — »Rejdio-Sitija«); ni grob 1 svaemu u Americi. se neo ekivano raširilo u samom centru S Dok se, svaki as zastajkuju i, probijaš od bloka rubljem talijanskih kvartova, koje se suši do bloka, pogled ti nehotice bludi naviše i naniže po Vol-striita — tamo se dobri stari provincijaliz oblakoderima. u stanove, sklup an pored kamina, zavalje »Zašto oni ne izgledaju visoki?« — lenjo se uvla i dedovske naslonjae s malim ipkanim »šu u glavu misao. preplavljuje uda savremene tehnike: frižide »Zašto pored sve svoje visine deluju udobno, doza pranje rublja, radio-aparate s gramofonim mai — provincijski?« Ali granica snage provincijalizma koji s I uhvatiš se u misli kako je kod oblakodera »štos« ta i ostala tehni ka uda još je daleko odatle u tome što imaju mnogo spratova, koji su, me utim, Provincijalizam je naj vrš e zaseo na sami po sebi niski. Istog asa i najviši oblakoder po inje dnevnih listova, u radiofonskoj propagandi ti se initi sastavljen od palana kih kuica naslaganih nom šairlatanstvu, koji su za mnogo godina un jedna na drugu. I dovoljno je iza i izvan podru jaYou're grada, Reading a Preview dešeni prema onome što uopšte ne treba traž a ponegde — samo izvan podru ja gr adsk og centra, leko na istoku«, jer se to može nai pod pr pa videti te iste ku ice raspore ene ne po etrdeset, cilindrom a free trial. mnogih poslenika ovog veka sup šezdeset ili sto dvadeset jedna iznad druge, negoUnlock razvu-full access with jaliza cije, na onom mestu gd e je pr ijat no ene u nepregledan niz prizemnih i jednospratnih koili imati mozak. teža duž jednolikih glavnih ulica ( uvenih Mejn-stritova) U Americi oveka pre svega i više od sve Download With Free ili poluseoskih poprenih. *ujeTrial obilje tog palana kog, provincijalnog, p Tamo možete juriti najve om brzinom, ako se ne nog duha kojim su prožeti svakodnevni život plašite »kopsova« (policajaca) ili, pošto ste stranac, moral i filozofija, idejni horizont i životna pra ako ubedljivo odglumite kako niste znali da protuma ite ri kih srednjih slojeva. znake; tamo su ulice prazne, saobra aj redak, i, nasupI da bi shvatio Grifita, ovek mora uz s rot ulicama metropole, gde se zahuktali saobra aj zamobilske jurnjave, lete ih lokomotiva, protic glavljuje u kamenim gradskim tesnacima, tamo usamgrafskih žica i teku e trake da misli i na o ljeni automobili jure uraganskom brzinom da ne bi stranu Amerike — na tradicionalnu, pat pali u praznoglavi zimski san ameri ke provincije. provincijalnu Ameriku. Tada e se ve mno Vojska oblakodera zašla je duboko u unutrašnjost uditi toj vezi izme u Grifita i Dikensa. zemlje, eli ni nervi železnikih pruga opleli su je guLinije tih dveju Amerika isprepletane s stom mrežom; ali je, ini se, u istoj meri sitnoposedtovom stilu i individualnosti kao naj udljivij ni ka farmerska provincijalna Amerika doprla gotovo njegovih Signparalelnih up to votemontaža. on this title do samih gradskih centara; ponekad je dovoljno samo Najzanimljivije je to što je jedan isti useful stila, koje zaci za ugao oblakodera pa se nai o i u o i s ku om Useful Not padsticaj za obe linije Grifitovog kolonijalne arhitekture, koja kao da je nekim udom oba nerazlu iva lika Amerike: Amerike prov prenesena iz dub ine savan a Lujzijane ili Alabame u i Amerike superdinami ne. najuži centar poslovnoga grada.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI S. M. AJZENŠTAJN 236 krutosti otkriva se lik mister Dombija. I ev Nama je lako da to priznamo kad je u pitanju »inhladnoe ve leži na svemu, svuda i u svemu. timni« Grifit, Grifit savremenog i prošlog ameri kog sva»Atmosfera« je uvek i na svakom mestu kodnevnog života, tamo gde je Grifit dubok; kad je re o najtipi nijih sredstava za objašnjenje unutraš filmovima za koje mi je sam Grifit govorio da su se i moralnog lika samih li nosti. »pravili sami od sebe i neizbežno propadali u prikaIsti taj Dikensov metod prepozna emo zivanju« . stvenim grifitovskim epizodnim li nostima, Ali smo malo za ueni kad se taj isti Dikens pojavreklo bi se, pravo iz života dotr ale na ekra ljuje kao podsticajni izvor iskustva za karakter »ofi am ko s kim razgovara na ulici u amer ne se cijelnog«, velelepnog Grifita, Grifita uraganskog tempa, riji Netrpeljivosti. Ali nikad ne u zaboraviti m vrtoglave akcije i vratolomnih potera! Me utim, to je laznika sa nosem koji mu štr i izme u nao zaista tako. bešene brade, s rukama na le ima i manija Ali, najpre o »intimnom« Dikensu. Svojim prolaskom on prekida najpateti niju Dakle, » ajnik je po eo...« govora dvoje pa enika, mladi a i devojke. Nj Dovoljno je da ovek u tom ajniku prepozna tirei i ne se am, ali prolaznika, koji je u jednom venju promakao kroz kadar, vidim pred so pi an »krupni plan«, pa da uzvikne: »Kako to ranije You're Preview iako sam film gledao pre dvadeset godi nismo zapazili! To je, dabome, ist Grifit. Koliko smo Reading a živog, Ponekad su ti nezaboravni ljudi zaista puta u njegovim filmovima videli analogan krupni plan Unlock full access withGrifitove a free trial.filmove maltene pravo sa ulice: jed na po etku epizode, scene ili filma!« bio sitan glum i koji je u Grifitovim rukam Uzgred, ne treba zaboraviti da je jedan od Grifiu zvezdu; drugi put ovek koji više nikad tovih najranijih filmova bio upravo Cvr ak na ognjištu! zaigrao; ili — ugledan profesor matematike, p Download With Free Trial O tome nas obaveštava bombast reklamni oglas u igra strašnog dželata u Americi, pokojni Luis listu »The New York Dramatic Mirror« od 3. decembra koji je kasnije tako nenadmašno odigrao vojnik 1913. godine. Na zapadu ništa novo. On je tamo ozna en kao film dvadeseti po redu, Najzad, sasvim su u Dikensovoj tradicij od — sto pedeset malih i nekoliko »velikih« filmova, starci; i oni plemeniti a pomalo jednostran kao što je Judita iz Bet uli je (prvi ameri ki film koji koji pate; i krhke devojke, kao i one seoske sp je ve imao itava etiri dela), koje je Grifit snimio u i razni osobenjaci. Oni su kod Dikensa naju periodu od 1908. do 1913. godine. kad su prikazani u okviru epizoda. Razume se, taj ajnik — to je tipi an grifitovski »Još jedno zapažanje, koje se, uostalo krupni plan. na sva Dikensova dela bez izuzetka: njego Krupni plan je pun — sada to jasno vidimo — tisu utoliko udesnije ukoliko im je dodelj pino dikensovske »atmosfere«, koju Grifit podjednako su bespr ulogaupu to romanu. Sign voteeonuNjegovi this titlelikovi majstorski ume da unese i u strogi na in života u filmu dok ih ne uvu radnju. Bembl je sasvi figura dok mu ne povere užasnu tajnu.. Daleko na istoku i u ledenu hladno u moralnog lika Useful usefulali Not je plemenit dok lenstvuje, post aje malo njegovih li nosti, koje guraju grešnu Lilijan Giš na nekad dobrovoljno po inje da špijunira Ur sigurnu površinu otkinute ledene sante. Lik Peksnifa je najsnažniji u romanu, uplete u intrigu, on bledi...« Zar Dikens ne do arava istu takvu atmosferu hlad-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S. M. AJZENŠTAJN 238
Grifit je oslobo en te ograni enosti, i njegove
DIKENS, GRIFIT I MI
li Ali pre nego što otkrijemo šta je na str nosti sa istom ubedljivoš u prerastaju iz epizoda u one Dikensa mogao da sagleda pažljivi pogled arobne i potpune likove živih ljudi kojima tako obiluje sineaste, ho u da podsetim šta je on sam — njegov ekran. Grifit — bio za nas, mlade filmske radnik Ali ne emo se upuštati u detalje. Osvrnimo se, bolje, dvadesetih na injenicu da i druga strana Grifitovog stvarala kog ' Re i emo jednostavno, bez okolišenja: majstorstva proizilazi, ovog puta zaista sasvim neo e — Otkrovenje. kivano, iz tog istog viktorijanskog izvora. Setimo se naših filmova iz najranijih g Da je poreklo toga sa istog mesta, još jednom barske socijalisti ke revolucije. Dogoreli je napomenuo Džilbert Seldes u svojoj knjizi »An Hour ih filmskih gazda, izgubile s sitnih doma with the Movies and the Talkies«, navode i Grifitove nama Avetinjske ari njihove proizvodn reci da su ga na ideju o paralelnoj radnji podstakla pobelelim usnama Zaboravi na kamin, otišli dela Carlsa Dikensa. jev i Runi , Polonski i Maksimov — u za No, iskreno govore i, sve naše uenje povodom Holodna — u grob, Možuhin i Lisenko — toga kao i prividna neo ekivanost takve izjave mogu se Mlada sovjetska kinematografija prikup pripisati jedino našem nepoznavanju Dikensa. You're Reading a Preview ske iz revolucionarne stvarnosti, prva iskustv Svi smo ga mi itali u detinjstvu, gutali ga, ponaj prve sistematske pokušaje (Kulješov), da manje razmišljaju i o tome da njegova neodoljivost ne polovini Unlock po iva samo na uzbudljivim peripetijama njegovih ju-full access with a free trial. dvadesetih godina, u nevi enom p javila kao samostalna, zrela, originalna naka — dece, nego i na onom iskreno detinjastom vo je odmah ste kla svetsko priznanje. enju pri e, podjednako tipi nom i za Dikensa i za ame Na ekranu se u to vreme ogledala prava Download With Free Trial ri ki film, koji za svoj uticaj ume neverovatno utan ano raznolikijih osobenosti filma. da iskoristi infantilne osobine svoje publike. Još manje Iz neobi ne zbrke starih ruskih filmova nas je zanimala tehnika dikensovske kompozicije — pokušavaju da nastave njihovu »tradiciju«, nije nam bilo do toga: zaneseni postupkom same te koji još nisu sovjetski i haoti no uvezenih tehnike, mi smo iz strane u stranu grozni avo pratili stranih filmova, postepeno po inju jasno da njegova lica, as ih gube i iz vida u najodsudnijem treosnovna toka. nutku, as ih ponovo nalaze i u posebnim delovima Na jednoj strani to je bila kinematogr paralelno vo ene druge linije zbivanja. posleratne Nema ke. Misticizam, dekadenci Mi kao deca na to nismo obra ali pažnju. fantastika pratili su neuspeh nema ke revol Kao odrasli — retko smo se vra ali itanju njegoset tre e godine. Taj duh odrazio se i na vih romana. platnu. A pošto smo postali filmski radnici, nismo imali Vampir Nosferatu, Ulica, tajanstvene vremena da zavirimo pod korice tih romana da bismo Sign up to vote on thisMabuze-kockar title sti no-kriminalni Doktor odgonetnuti šta je upravo to što nas je u njima tako sa ekrana zemlje koja dospela do ivice Useful Not je useful privla ilo i na koji su nas na in tako neodoljivo priki je umesto budu nosti videla pred sobom vali za sebe ti mnogobrojni tomovi s ne uvenim brojem prepu nu mis ti nih utvara i kriminala... strana! Haos višestruke ekspozicije, razlivenog Grifit se pokazao razboritijim...
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
240
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
mova, koji su ipak bili odraz istog raspoloženja (Mrtdu e inženjere oduševljavali primerci dotle va ki vor ili Tajna jedne duše). I u njima kao da se nam mašinske tehnike koja je dolazila iz te ogledao haos i izgubljenost posleratne Nema ke. znate, daleke prekookeanske zemlje. Sve te tendencije smotale su se u klup e u uvenom Nisu toliko privla ili sami filmovi. Pr kabinetu Doktora Kaligarija (1920), u tom varvarskom mogu nosti. Kao što je u traktorima ležala prazniku samouništenja zdravog ljudskog principa u gu nost kolektivnog obraivanja zemlje, tak umetnosti, u toj zajedni koj grobnici zdravih filmskih neobuzdanom temperamentu i tempu tih p na ela, u toj kombinaciji neme histerije radnje, u asordela nepoznate zemlje ve nasluivale mogu timanu obojenog platna, nadrljanog dekora, išaranih kog, smišljenog, klasno usmerenog iskoriš lica, neprirodnih nastranosti i postupaka udovišnih udesnog instrumenta, oru a, oružja, kak himera. videli film. Ekspresionizam gotovo da i nije ostavio traga na Najfascinantnija figura koja se ocrtav našem filmu. pozadini bila je Grifitova. U njegovim delim Taj dreavi, izmrcvareni »sveti Sebastijan kinemaviše nije delovao kao puka zabava i razonod tografije« bio je suviše stran mladom i zdravom telu Blistava nova sredstva ameri kog filma rastue klase. se kod njega s dubokom emocionalnošu sadr Zanimljivo je da su nedostaci u oblasti filmske teh- Reading a Preview manom glumom, sa smehom i suzama, i sve You're nike tih godina odigrali u datom slu aju pozitivnu — sa ne nadmaš nom sposobno š u da o ulogu. Oni su pomogli da ne u ine nepromišljenUnlock korak dinamizma koji nas je o arava asjaj freesvetkovine trial. oni ije su naklonosti mogle da pretegnu na tu sumnji-full access with senci, i u U znaku Zoroa, i u Ku i mržnje. vu stranu. Predoseanje da je film sposoban da pru Ni veli ina ateljea, ni svetlosni ure aji, ni kvalitet njeno više, i da e upravo to biti osnovni za Download With Free Trialfilma koji je po eo da se razvija, to na ili filmske šminke, kostima ili dekora ne bi nam omogu jetskog da natrpamo na platno takvu fantazmagoriju. bilo je naro ito prisutno u Grifitovom stva Ali glavno je bilo nešto drugo: naš duh nas je terao upravo u njemu nalazilo sve nove i nove potv u život, me u narod, u vrelo stvarnosti zemlje koja se Zaoštrena radoznalost tih godina prema preporaa. ciji i metodu brzo je otkrila u emu se krij Najja i faktor kojim je zastupljen ekspresionizam najsnažnijih uticajnih faktora u filmovima vel u istoriji stvaranja našeg filma jeste — odbojnost. rikanca. Drugaija je bila uloga drugog filmskog faktora koji Otkrila ga je u jednoj dotad malo pozna naporedo te e na traci: Siva senka, Ku a mržnje, U iji nam je naziv bio blizak ne preko umet znaku Zoroa. preko mašinogr adnje i elektri nih ure aja, Ta an datumski redosled prikazivanja ovde ne igra je u najnapredn ijoj sf eri umetnosti — ulogu — naslovi služe više kao oznake vrste nego kao grafiji. nazivi pojedinih filmova. Ta oblast, taj metod, principgradnje Sign up to vote on thistajtitle Na tim je trakama bio svet uzbudljiv i nerazumljiv, cije bila je montaža. Useful Notjeuseful ali ne odbojan i stran. Naprotiv, bio je zanosan i priOna montažaije temelje udarila ame vla an, i oduševljavao je mlade i budue filmske radska kultura, ali koja je tek u našem filmu do nike isto onako kao što su u to isto vreme mlade i bu procv at, kona no tuma enje i svetsku slavu.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
242
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
ti nim, i nezanimljivi obi ni ljudi bili su zah Montaža, ija je pojava zauvek vezana za Grifišto ih je uvrstio me u potencijalno-romanti tovo ime. Odatle tolika privrženost Dikensovim Montaža, koja je u Grifitovom stvaralaštvu igrala kao danas filmu. Otuda i toliko ushi enje najozbiljniju ulogu i donela mu njegove najblistavije uspeh njegovih romana. Frepusti emo re uspiehe. Ovajgu, koji je svoj esej o Dikensu po eo u Grifit je do nje došao putem metoda parailelne som tog masovnog uspeha: radnje. U suštini je na njemu i ostao. Ali da se ne istr avamo. Pozabavimo se pitanjem »Ne, ne treba ni u knjigama ni ko kako je montaža dospela do Grifita ili Grifit do tražiti kako su arlsa Dikensa voleli nje menici. Ljubav živi punim dahom samo u montaže. skoj reci. 0 tome treba neko da ispri Grifit jie do nje stigao preko metoda paralelne bi lo da to u ini neki Englez, jedan od o radnje. se, seaju i se mladosti, prisetiti i epohe kensovih uspeha, jedan od onih koji se A na ideju o paralelnoj radnji podstakao ga je — posle pedeset godina, ne odluuju da autor Dikens! nazovu arlsom Dikensom, nego ga zovu 0 tome svedo i sam Grifit. jateljskim, prisnijim šaljivim nadimkom njihovom zakasnelom, setom obojenom No dovoljno je makar i površno upoznati delo ve- Reading a Preview You're može se suditi o entuzijazmu hiljada ljud likog romansijera pa se uveriti da je Dikens mogao u ono doba s pomamnim ushi enjem gra filmu pružiti kudikamo ve e sugestije nego Unlock što jefull access with a free trial. se ne sveske u plavim koricama, koje su montaža paralelne radnje. gocena bibliofilska retkost. U ono doba je pri ao jedan od tih »old Dickensians« Zaista zapanjuje srodnost izmeu Dikensovog memogli da se skrase kod kue onog dana ka toda, stila, osobenosti posrnatranja i izlaganja — i od pošta, da doekaju da im poštar najzad iz Download With Free Trial lika svojstvenih filmu. uru i novi broj plave knjižice, itavog priželjkivali, sanjali o njoj, strpljivo se 1 možda baš u prirodi tih zajedni kih odlika leži pirali hoe li se Koperfild oženiti Dorom il deo tajne masovnog uspeha koji je i Dikensu i filmu radovali se što su Mikoberovi poslovi op (pored tema i sadržaja) donosila i donosi izuzetnost krizu, — radovali se, iako su vrlo dobro takvog izlaganja i rukopisa. on tu krizu herojski prebroditi uiz pomo a i dobrog raspoloženja! — i eto, sad su Šta su Dikensovi romani zna ili za svoje doba? ekaju tog poštara da se ve jednom dov Šta su oni predstavljali za svoje itaoce? jim taljigama i razre ši sve te zanimlj Iz godine u godinu tog sveanog dana i st Odgovor je samo jedan: izlazilo je dve milje pred poštara, samo — Isto ono što je danas za te iste slojeve postao dobije knjigu. Odmah na povratku ku itanja, virili jedni drugima preko ramena — film. glas; samo oni najdobroudniji tr ali su Oni su. nagonili itaoca da živi istim takvim straih noge nose da bi plen podelili sa ženo stima, pozivali ga na dobro i sentimentalno kao i film, Sign up to vote on this title voleli su Dik A tako kao u toj varošici na zgražanje nad porokom, na bekstvo u neobino, izudoba u svakom selu, u svakom gradu, u c Useful Not useful njenih granica, u elom engleskom i van zetno i fantastino iz dosadnog, prozainog, svakodnevse raselio na razne strane zemljine kugl nog. Ali i u ono što je na izgled odeveno baš u svakoga od trenutka prvog poznanstva sve do dnevno i prozaino. asa svog života. Osvetljeno obrnutim refleksom sa stranica romana
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
244
... Kad je Dikens odlu io da javno nastupi kao da se prvi put na e oi u oi sa svojom publikom, Engleska se prosto pomamila. Dvorane su bile dupke pune, osvojene na juriš; zaneseni obožavaoci su se pentrali na stubove, zavla ili se pod pozornicu samo da bi uli voljenog pisca. U Americi ljudi su po ci i zimi donosili dušeke i spavali pred biletarnicama, a kelneri su im donosili hranu iz obližnjih restorana; navala publike nije se ni im mogla zadržati; sve raspoložive dvorane bile su suviše teskobne, i, na kraju krajeva, u Bruklinu su pisci kao salu za itanje odredili — crkvu...«
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
»Dikensov pogled, koji se odlikuje iz ta noš u, predstavlja udesno i nepogre Dikens je bio genije gledanja. Ako uzmem Dikensov portret, mladala ki ili, još bolj godina, vide emo: dominiraju njegove div nisu oi pesnika zanesene u visoke sfere zamagljene, u njima nema mekote i pop ali nema ni vatrene pronicljivosti. To su o — hladne, siv e, blista ve kao elik. I zai pogled pods e a na eli ni trezor u kome od vatre, nedohvatljivo, u izvesnom smislu no vazduhu, uvalo sve ono što mu je bil ili pre mnogo godina, spolja povereno; on nije i najbezna ajnije, neka šarena firma A zar nisu trijumfalni: putovanje blaženopo ivših donskog du ana koja je još ko zna kad »Duga« i »Meri« u Moskvu, aplinovo putovanje po petogodišnjem de aku, ili rascvetalo drv Evropi, lu aki uspeh premijere Grand-hotela u Njuzorom. Ništa se nije izbrisalo iz tog oka, ja e nego vreme; ono je brižljivo slagal jorku, ije su ulaznice lovili pomo u — aviona izme u utiskom u riznicu se anja, ekajui dok i Holivuda i Long-Ajlenda?! novo ne zatraži. Ništa nije padalo u zab You're Reading a Preview Vrtoglavi masovni uspeh Dikensovih romana u bledelo, sve je mirovalo u o ekivanju, svoje vreme može se srazmerno uporediti samo sa urai aromu, živost i sjaj; ništa nije venulo, nit Dikensovo vizuelno pam enje je jedinstve ganskim uspshom kakav postigne ovaj ili onajUnlock sen- full access with a free trial. eli nom oštricom ono raseca maglu k zacionalni film. detinjstvo. U »Davidu Koperfildu«, toj I možda je tajna u tome što je Dikens blizak filmu autobiografiji, se anja dvogodišnjeg detet pre svega po udesnoj plasti nosti svojih romana. i služavku data su kao siluete, kao da su Download With Free Trial izrezane na pozadini podsvesti. Kod Dik udesna je njihova vizuelnost. Opti ka strana. razlivenih oblika; on ne daje mogu nost z Dikensove li nosti su plasti no vidljive i ovlaš tumaenja slike, on primorava na jasnos preuveli ane, kao i današnji filmski junaci. izražajna snaga ne pruža itaocu slobod Ti junaci se urezuju u gledao eva ose anja vidzira, on prisiljava itaoevu fantaziju. Po desetak ilustratora Dikensovih dela i zatra ljivom slikom, ti zlikovci se pamte po grimasama lica, portrete Pikvika i Koperfi lda: crteži e biti ti su junaci nerazdvojno vezani za onaj izuzetni, pona druge, na njima e biti neverovatnom malo neprirodni sjaj koji im daje ekran. predst avljen i debelj uškasti džentlmen Potpuno su iste i Dikensove li nosti, ta plasti ki nesluku s prijatnim pogledom ispod nao pla vokos, sti dljiv de ak u poštanskoj ko pogrešno uhva ena i nemilosrdno oštro naslikana gaza Jarmut. Dikens slika tako precizno, tak lerija besmrtnih Pikvika, Dombija, Fejgina, Tekltona da se ovek neizbežno pot injava hipnoz i ostalih. pogleda; njemu nije bio svojstven Balzak iz ognje pogled koji osloba a ljudski lik Tu Dikensovu crtu, tu sposobnost njegovog rukoSign up to vote on strasti, oblikuju ga utitle po etku haoti i this pisa, tu izuzetnost njegovog pogleda možemo da do azemaljsko oko mornara ili lovca, imao j ramo u veoma živopisnom opisu istog Stefana Cvajga. Useful oko za ljudske tri useful arije. Ali tri arije, p Not Našoj temi on može ak da u ini uslugu — u objektivrecima, ine smisao ove jeg života. hvata sitne znake, on zapaža mrlju na ha nosti, jer problem »Dikens i film« Cvajga nikad nije i nemo an gest zbunjenosti, pramen ri uznemiravao, niti mu je padao na pamet. je provirio ispod mrke perike kada se nj ita i
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
I
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
h
246
S. M. AJZENŠTAJN
DIKENS, GRIFIT I MI
da je on razgovetno uo svaku re koj ražestio. On ose a nijanse, pri rukovanju raspoznaje rala njiegova lica. svaki prst, prati promene u osmehu. Pre nego što je postao knji žev nik, on je proveo više godi na u svoj I ta sposobnost da realno vidi ono što stvu skupštinskog stenografa i vežbao se u majstoriji ne samo apsolutnu ta nost detalja nego da celinu donese u delovima, da jednim potezom ta nost skice ponašanja i postupaka njeg predstavi re , jednom kva icom — re enicu.^ Kasnije je kao pisac izgradio za sebe neku vrstu sažetog zaTo važi kako za najsitniji detalj u ponaša pisivan ja stvarnog života, opise je zamenjivao krattako i za opštu sliku ponašanja li nosti, za kim znakom, iz raznovrsnih injenica izvla io je^ svoju karakter. Zar ne li i na podrobnu roditelj posma tra ku esenciju. Imao je neverovatno izoštrenu napomenu ovaj nadohvat izvu en odloma mo da uo i spoljašnje sitnice, njegovom pogledu opisuje ponašanje mister Dombija: ništa nije moglo proma i, kao objektiv dobrog fotografskog aparata hvatao je pokret u jednoj stotinki sekunde. Ta izoštrenost još se poja avala zahvalju»Njegova ruka ve je krenula p ju i naro itoj sposobnosti prelamanja, usled koje se za zvono da po obi aju dozove Ri predmet u njegovim o ima nije odražavao u svojim pogled pade na pisai stoi koji je p prirodnim srazmerama, kao u obi nom ogledalu, ve voj pokojnoj ženi i zajedno s drugim je dobij ao izuzetno karakteristi ne obrise kao u iskri pren esen iz kabi neta u njen u sobu vljenom ogledalu. Dikens istraj no podvla i obeležja You're Reading a Preview prvi put da mu se pogl ed zadr ži svojih junaka ... je nosio u džepu; on sad prenese sto U samoj stvari, Dikensov genije je u toj svojei otvori ga — zakljuavši se prethod vrsnoj optici, a ne u duši koja je pomalo malograUnlock full access with a free trial. spretnom, sigurnom rukom.« anska. Pravo re eno, Dikens nikad nije bio od onih psih olog a koji na volšeba n na in razumeju ljudsku Ovde privlai pažnju poslednja re dušu, koji ume ju da iz njenih tamnih i svetlih korenespretna u opisu. Me utim, ta »umetnu nova razviju tajanstvene izdanke pojavaDownload odre enog With Free Trial oblika i boje. Njegova psihologija polazi od vidljivog, »zaklju avši se predhodno u sobi«, nimalo on daje karaktere prema spoljnim crtama — doduše, stoji baš na tom mestu, kao »uba ena« prema onim najfi nijim crtam a koje su vidljive samo re enice, tamo gde jie piscu pala na pam stvaralaki oštrom oku. Poput filozofa engleske škole, se po logi kom redu izlaganja nalazi isp on ne polazi od apriornih stavova, ve od privida. On hvata samo neprimetne, esto spoljašnje manifesad prenese sto i ...« , štaci je duševnog života i preko njih ini jasnim ceo U tom namernom »montažnom«- porem lik zahvaljuju i svojoj izvanrednoj karikaturalnoj kazivanja sjajno je zahva ena karakterist optici. On prepušta spoljašnjim odlikama da odrede pod muk los ti postupka, koj a promakne izgled. U itelja Krikla on je obdario tihim glasom, tako da govori s naporom. I odmah osetiš kako deca hodne radnje i akta itanja tu eg pism strepe pred ovekom kome od naprezanja pri govoru Dombi ini sa apsolutnom korektnoš iska u žile besa na elu. Njegovom Uriji Hipu uvek dostojanstva, koju on ume da prida svako su hladne i vlažne ruke — i iz celog lika ve izbija ili postupku. nešto antipati no, zmijski odvratno. Sve su to sitnice, prekid spoljna obeležja, ali takva da deliuiju na oblast duOvde sajmim Sign up to je vote on this(montažnim) title ševnog. ..« cizno uputstvo »izvo au« kako, za razlik nogUseful i sigurnog otvaranja usefulsto ia, treba Not Vizuelne slike kod Diikensa ne mogu se odvojiti od klju avanje vrata, s podtekstom jedne s auditivnih. Engleski filozof i pisac Džordž Henri Luis ije nijanse ponašanja. Uzgred, s takvom navodi (u lanku 1872. godine) Dikensovo svedocanstvo jansom« tre ba igr ati i o tva ranje pisma;
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
248
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
ono što je ovde re eno gotovo dosledn Grifitu. Po ev od eli nog sjaja prodornih o »Ispod hrpe iscepane i uništene hartije on izam iz li nih susreta s njim, sve do letim se vue pismo, koje je ostalo itavo. Nehotino zadrenog kljunog detalja ili obeležja-crte kara žavajui disanje otvori dokument i, gube i zbog tog kod Grifita ima istu dikensovsku oštrinu, postupka nešto od svog uobiajenog nadmenog stava, sede, nalakti se na jednu ruku i pro ita ga.« kao i kod Dikensa — deformantnu izražajno nih objektiva: »vizuelnost«, »kadrinost« i »kru Samo itanje ponovo proti e u tonu apsolutne Analogije i sli nosti ne treba pratiti suv džentlmenski hladne ugla enosti. — onda gube ubedljivost i lepotu. Stvar po na mahinaoiju i podvalu. Bilo bi mi veoma ž »On je itao sporo i pažljivo, marljivo se unoizgubio ubedljivost u poreenju Dikensa i G sei u svaki slog. On nije dozvoljavao nijednom svom pu sti vš i da to ob il je za je dn i kih obeležj oseanju da se ispolji ni na koji drugi nain osim neusiljenošu, koja je izgledala neprirodna i oigledno igru anegdotske podudarnosti osobina. bila rezultat ništa manjeg napora. Kad ga je proitao Utoliko pre što takva analiza Dikensa iz do kraja, on polagano presavi pismo nekoliko puta Reading a Preview You're vira interesovanja za filmsko majstorstvo Gr i pedantno ga iscepa na sitne komade. Zaustavivši inje da se ti e filmske veštine uopšte. pokret svoje ruke koja se automatski spremala da ih baci, on gurnu par ie u džep, kao da neUnlock želi da baš zbog toga mora u sve više da se freeAli trial. ih izloži riziku da makar i sluajno ponovo budufull access with aDikensove filmske osobine, da bih preko G sastavljena i proitana; i umesto da kao obi no zakrio u njima svojstva budu ih filmskih obe zvoni i naredi da mu donesu malog Pola, on provede Zato ete mi oprostiti što sam prelistav ve e sam u svojoj sumornoj sobi.« Download With Free Trial kensa naišao u njemu ak i na... »pretapan Upravo ovaj odlomak opisa Dombijeve radnje na bi se druk ije mogao nazvati ovaj opis iz » veo sam zato što on nije dospeo iz rukopisa u roman. dva grada«? U cilju pove anja napetosti radnje Dikens ga je »Po ulicama Pariza prodorno i bu izbacio po savetu Forstera, koji je u svojoj knjizi o taljige smrti, šest pokrivenih dvokolica s Dikensu sa uvao taj odlomak, isti u i nemilosrdnost giljotinu dnevnim obrokom crvenog vina. s kojom je Dikens »izbacivao« ono što je ponekad Šest pokrivenih dvokolica koturaju s s teškom mukom uspevao da napiše. Ta nemilosrdnost Pretvori ih u ono što su, o Vreme, svemog nja e, i pred našim o ima pojavi e se ko još jedn om podv la i onu oštru jasno u prikazivanja samodržaca, zaprege feudalne gospoštine, na kojoj je Dikens nastojao svim silama, trude i se da stidnih Džezabela, crkve, koje nisu hramov sa isto filmskom lakonicnoš u govori o onome što mu nego lopovske jazbine, udžerice milion je potrebno. (To, me utim, nimalo nije smetalo njegoseljaka.« vim romanima da dostignu džinovski obim.) Sign up to vote on this title Koliko slinih »filmskih« iznenaenja k Ja se ne bojim citiranja odlomaka, ne bojim se Useful Not useful Dikensove stranice! prekora da se udaljavam od predmeta. Jer dovoljno je Me utim, pošto smo se dobrovoljno ogra izmeniti dva-tri imena li nosti a Dikensovo ime zamegledajmo osnovnu montažnu konstrukciju ndti imenom glavnog lica ovoga lanka, pa da se sve rudimentarnom obuku pojavila kod Dikensa »glume« Dikens sad više ne precizira samo upadljivim razdvajanjem reci nego i ta nim opisom.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
250
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
što se razvila u elemenat filmske kompozicije u Grifitovim delima. Otvaraju i korice nadohvat izabranog romana, zadignimio krajiak zastora nad tim bogatim i do danas korisnim iskustvom. Neka to bude »Oliv er Tvist«. Otvorimo ga nasumce. Recimo, na XXI glavi. Pro itajmo njen po etak: »Glava XXI*...
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
zatim muškarci i žene nosei na glavam s ribom; pa mazge što su vukle taljige povr em; teretna kola sa živom ili zaklanom st mlekarice s kantama — nepregledna povorka ljudi koji su no namirnice u istona londonska predgra
III Što su se više približavali Sitiju, gal sve zaglušni ja, a prometna vreva i stiska Dok su prolazili ulicama Šordi sve se ve komešalo u vrevi i žamoru. Zadanilo je, i nebo nee sinuti ja sve dok opet ne padne no. I tako je po donskog stanovništva živo i buno zap poslovno jutro.
Kad su izišli na ulicu, doekalo ih je sumorno ju tr o: duva o je veta r, pada la je ki ša, sp usti li se mra ni olujni oblaci. No u je padala kiša: po ulici su bile velike bare, iz oluka se prelivala voda. You're Slabašno svitanje inilo je turobnu sliku još Reading a Preview IV žalosnijom; bleda svetlost prigušivala je sjaj ulinih fenjera, i nije davala mokrim krovovima i Unlock mranimfull access with a free trial. ... Bio je pija ni dan. Noga je skoro do lanka tonula u b ulicama mekše i svetlije tonove. sa gove ih sapi što su se isparavale U tom delu grada kao da se još niko nije pro budio: na svim prozorima još su bil i spušteni kapci, se dizala gusta para a ulice kojima su prolazili bile su tihe i puste. mešaju i se s maglom, Download With Free Trial i,koja kao da se slegla povrh dimn II nad glavama kao težak oblak. ... Seljaci, Kad su skrenuli na Betnel-Grin-Roud, sasvim se kasapi, razdanilo. Mnogi fenjeri ve su bili ugašeni: govedari, u pravcu Londona sporo se kretalo nekoliko drvenih italjiga, raznosai, s vremena na vreme protutnjale bi poštanske deurlija, ko ije poprskane blatom, lopovi, a koijaš bi pretei zamahivao biem na nespretdangube, nog vozaa koji je vozio pogrešnom stranom ulice, skitnice , usled ega je pretila opasnost da putni ka kola zasa injavali su uskomešanu gomilu; kasne etvrt Minuta. Ve su bile otvorene kr me u kojima je gorelo plinsko osvetlje nje. V Malo po malo otvarali su se i drugi du ani, a ve zviždanje gonia, su nailazili i neki ljudi. Sign uplavež to vote pasa,on this title Onda su se u raštrkanim grupicama po eli primicati radnici koji su išli na posao; blejanje ovaca, Useful rika bikova, Not useful * Radi preglednosti ja ovaj po etak glave razbijam na pasuse manje groktanje i cicanje svinja, nego kod autora i dajem novu podelu odeljaka. povici raznosaa, jauci, kletve i psovke sa svih st zveckanje klepetuša,
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
252
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
tua i zapomaganje; odvratna i prosta ka, upravo paklena buka dizala se svuda po pijaci; pa neumivena, neobrijana, jadna i prljava lica što su bez predaha vrvela tamo-amo, kr ei sebi put kroz gomile i rulje — sve je to stvaralo prizor koji zapanjuje, oduzima dah i buni svest.«
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
u vidu dinami ne (montažne) slike. Ta monta ritmom stvara ose anje vrhunskog tempa tog 1838. godine: jurenje diližanse!
»... bilo je zanimljivo posmatrati u ka nom poretku prolaze oni ispred naših o nice raskošnih haljina i tkanina dovezen krajeva sveta; primamljivi du ani gde je ivalo zasieni ukus i davalo novu aro gozbama; pozla eno i posrebreno posu bilo ljupke forme vaza, tanjira, pehara; pu pištolji i automatsko ubojno oružje; ince, povojnice za novoro enad, lekovi za sanduci za mrtvace, groblja za sahranjene to naviralo jedno preko drugog ili promi nekom šarenom kolu...«
Koliko smo puta u Grifitovim delima naišli na konstrukciju istog tipa! Sa sli nom strogoš u poja avanja i ubrzavanja tempa, sa istom takvom igrom svetlosti: od fenjera koji gore pa se gase, od no i do svitanja, od svitanja do pune dnevne svetlosti (»nebo ne e sinuti ja om svetlošu sve dok opet ne padne no «); s namernom zamenom isto vizuelnih elemenata zvu nim elementima Zar to nije prete a »simfonije velegrada« koji se s njima prepli u: najpre kao nejasna galama Ali evo i drugog, upravo suprotnog aspe You're Reading a Preview što izdaleka prati postepeno rasvetljavanje, da bi se e kao da je za osamdeset godina p koji tako zatim preko galame koja prelazi u buku pretopili u ameri kog isto zvukovnu strukturu, sad ve konkretnu Unlock i pred-full access with a free trial. sineastu u sli nom opisu. metnu (odeljak V naše podele); sa isto tako uzgredno »Njega je sa injavalo nekoliko ve uba enom scenom kao što je ko ijaš koji se žuri ka veoma nalik jedna na drugu, nastanjeni koji su isto tako li ili jedni na druge, ulazi poštanskoj stanici; i najzad, sa istim takvim Download tipiziWith Free Trial u iste sate sa podjednakom bukom, jed ranim detaljima kao što su goveda ije se sapi puše a ulicama, radi jednog istog posla, i za ko para se mesa s jut arnjom maglom u jedan oblak, ili dan bio isti kao i onaj ju erašnji i sutrašn krupni plan noge koja je »skoro do lanka utonula godina bila dvojnik prošle i nastupaju u blato«, što uspešnije nego desetine stranica opisa Engleska 1854. godine (Teška vremena) daje utisak potpune slike tržnice! Kinga Vidora 1928. godine? Divei se ovim primerima iz Dikensa ne smemo Ako se u navedenim primerima sre zaboraviti još jednu okolnost koja je vezana za njegovo tipima montažne ekspozicije karakteristi stvaralaštvo uopšte. onda treba samo da se zadubimo u roman Razmišljajui o njemu i »prijatnoj« staroj EngleTvistu, pa da odmah prona emo i drugi skoj, mi smo olako skloni da prenebregnemo injenicu metod tipi an za Grifita — metod montažno da su se Dikensova dela istakla kao dela umetnika-urba paralelnih scena koje prekidaju jedna drug niste, i to ne samo u domenu engleske ve i svetske Sign up to vote on this titlenekoliko scen Radi toga emo pogledati literature svoje epohe. On je prvi uveo u literaturu se izlaže poznata epizoda o tome kako mister fabrike, mašine, železnice. Not useful Useful ukazuje poverenje Oliveru, koga je prihvatio, Meutim, crte tog »urbanizma« kod Dikensa nisu da vrati knjige prodavcu i o tome kako Oliv vidljive samo u tematici; one se nalazie i u onom vrtodospeva u šape lopova Sajksa, njegove p glavom tempu izmene utisaka kojom Dikens daje grad
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
254
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENSTAJN
Tie se scene odigravaju potpuno grifiitovsiki: i po unutrašnjoj emocionalnoj liniji, i po neobi noj reljefnosti u skiciranju li nosti; po izvanrednoj puno i kako dramatinih tako i njihovih komi nih crta. I, najzad, tipino grifitovskom montažom paralelnog povezivanja itavog lanca pojedinih epizoda. Razmotriemo naroito detaljno ovu poslednju oso benost, koja je toliko neo ekivana za Dikiensa a toliko karakteristina za Grafita. »Glava XIV koja sadrži dalje pojedinosti o Oliverovom boravku u kui g. Braunloua i zna ajno pro* ro anstvo koje je izvesni g. Grimvig izrekao kad su Olivera poslali u grad po nekom poslu.
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
— Da vidimo: vratie se najkasnije z minuta — re e g. Braunlou izvukavši svo loživši ga na sto. — Dotle e ve pasti m — Oho! Vi se nadate da e se vratiti? g. Grimvig. — A vi ne? — upit a g. Braunlou U tom se trenutku u duši g. Grimviga j želja da protivre i, a samouvereni prijatel još je raspl amsa. — Ne! — ree on lupivši pesnicom o se ne nadam. De ak je obukao novo odelo škom ima svežanj skupocenih knjiga a u d anicu od pet funti. Oti i e svojim stari ljima lupežima, pa e vas ismejavati. Ako se ikad vrati, poješu svoju glavu, gospodine Rekavši to, on primae stolicu bliže prijatelja sedela su u nemom iš ekivan njima je ležao sat.«
... — Oh, baš mi je žao — uzviknu g. Braunlou. — Bilo mi je naro ito stalo da te knjige vratim još Posle ovoga dolazi kratak prekid u vidu veeras. You're Reading a Preview — Pošalj it e ih po Oliveru — re e g. Grimvig »Da bismo podvukli važnost koju osmehuju i se ironi no. — Pa vi znate da e ih on svojim sudovima i oholost s kojom don valjano izruiti. Unlock full access with a free trial. oštrije i na j nepromišljeni je zakljuke — — Da, molim vas, gospodine , dozvolite mi da menuti da g. Grimvig uopšte nije bio ih odnesem — zamoli Oliver. — Tr au celim putem. srca i da bi se sasvim iskreno ozlojedio ak Stari gospodin upravo htede re i da Oliver nida je njegov uvaženi prijatelj prevaren ili po št o ne srne na po lj e, ka d ga zl ur ad o ka šlDownload ju ca nj e With Free Trial pa ipak on se u tom asu najozbiljnije i g. Grimviga nagna da narnerno promeni odluku: time nadao da se Oliver Tvist nikad ne e vrat što e Oliver ita no izvršiti nalog dokazae na licu mesta g. Grimvigu neopravdanost njegovog nepoveI ponovo vra anje na dva džentlmena. renja bar u tom pogledu.« »Ve se toliko bilo smrailo da su brojaniku jedva raspoznavale; no oba st Olivera opremaju knjižaru. dina su i dalje sedela nemo a izme žao sat.« » — Neu se zadržati duže od deset minuta! — odgovori Oliver živo.« Sumrak govori o tome da je prošlo dost krupni plan sata, koji je ve dvaput p a Gospo a Bedvin, domaica g. Braunloua, daje leži izme u stare gospode, govori o tome da uputstva Oliveru, ispra aj u i ga. ve mnogo vremena. Ali pošto su u tu igru » » — Neka bog blagoslovi njegovo ljupko lice! — ne e se vratiti« uvu eni ne samo oba stara up to vote on italac, this title — ree stara gospo a gledajui za njim. — Ne znam nego Sign i blagonakloni najcrnje bojazn zašto mi je nekako teško da ga pustim od sebe. predose gospo anja stare e opravdavaju se Useful Not useful nove Baš u tom trenutku Oliver se okrenu i veselo »Glava XV u kojoj je op njem scene — joj klirrmu glavom pre nego što e skrenuti za ugao. liko zgodni stari Jevrejin i gospo i ca Nensi Stasra gospoa mu osmehom otpozdravi i, zatvorivši kapiju, vrati se u svoju sobu. vera Tvist a«.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
256
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
»moralno posrnulih linosti«, i kako nepogreš na prili no sentimentalan na in, deluju oni najve e skeptike me u itaocima i gledaocim Na kraju glave izmu eni i premoreni O » — Nanjušila si mu trag, je li, Nensi? — upita »vrstim snom«. Sajks nude i joj ašicu. Tu se prekida fizi ko jedinstvo vremena — Jesam, Bile, — odgovori mlada dama isprazi ta no , prepuni dogaaja; ali se ne prekida nivši ašicu — i svojski sam se umorila...« jedinstvo epizode koja povezuje Olivera s Braunlouom na jednoj, i Fejginovom bandom Zatim jedna od najboljih scena itavog romana, — strani. ili, u najmanju ruku, ona koja je zajedno s mra nim U XVII glavi sledi dolazak opštinskog pis Fejginovim likom još iz detinjstva najsnažnije urezana dina Bambia kod gospodina Braunloua, koji u se anje — scena kad Oliveru, koji ide s knjigama u Grimvigovom društvu. ispod miške, iznenada pritr i neka mlada žena: Sadržaj i smisao njihovog razgovora ot »On se najednom trže, preplašen povicima neke naziv glave u kojoj Olivera i dalje goni ok mlade žene: »O, dragi moj braco!« On ne stiže ni da bina; mo an ovek dolazi u London da ocr se snae i da shvati šta se zbiva, kad ga neije ruke dobar glas. You're Reading a Preview vrsto obgrliše.«
To je najpre kratka scena u kr mi izme u razbojnika Sajksa sa psom, starca Fejgina i gospo ice Nensi kojoj je bilo naloženo da otkrije Oliverovo boravište.
Tim veštim manevrom Nensi, uz saiueš e ele ulice, »... — Cimi mi se, na žalost, da je s Unlock full access with a free trial. istina — ree brižno stari gospodin, pošto vr a a Olivera, koji se o ajni ki opire, kao »bludnog dao spise. — Malo je što vam dajem za v br at a« po d ok ri lj e Fe jg in ov e lo po vs ke ba nd e. stenja, ali ja bih vam drage volje platio A sama XV glava završava se ve poznatom nam svotu da su bila povoljnija po de aka. Download With Free Trial Nije nimalo neverovatno da bi gosp montažnom frazom: da je pre ovog razgovora znao za tu nam druga ije udesio svoju priicu. Meutim, s »Plinske svetiljke su se upalile; gospoa Bedvm bilo suviše kasno; zato on s dostojanst je sa str epnjom ekala pred otvorenom kapijom; noš u zaklima glavom i, trpaju i onih služavka je ve dvadesetak puta istr avala na ulicu funti u džep, izie. da izgleda Olivera; oba stara gospodina su i dalje ... — Gospoo Bedvin, — ree gospo sedela u mra noj sobi, a izme u njih je kucao sat.« lou kad se pojavi domaica — taj Oliyer j — To nije mogu e, gospodine, nije m U XVI glavi Oliver, koji se ponovo našao u lopovenergi no odvrati stara gospo a... — Nik poverovati, gospodine... nikada! skoj jazbini, mora da podnosi zlostavljanja. Nensi ga — Vi st are že ne veruje te je di no štiti od batina. de je bajke — progun a gospodin Grimvig. to ve odavno znao... » — Ne dopuštam da se to dešava pred mojim — Bio je dob ro, pleme nitoi milo o ima, Fejgine! — povika devojka. — Dobio si dedine! —touvre se usprotivi eno Sign up vote on this title i gospo aka, pa šta bi još hteo? Ostavi ga na miru, ostavi Ja poznajem decu, gospodine, bavila sam ga, ili e neko od vas dobiti od mene takvu spomenicu punih a ljudi koji se tim etrdeset godina, Useful useful da u ja pre vremena dospeti na vešala!« poh val iti bol je iNot da ne gov ore o njima mišljenje! Kako su, izme u ostalog, karakteristi ni i za DiTo je bio oštar napad na gospodina kensa i za Grifita ti iznenadni nastupi plemenitosti kod koji je bio neženja. Kako je kod starog
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
258
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENS AJZENSTAJN TAJN
izazvao samo smešak, stara gospo a odmahnu glavom, izgladi nabore na svojoj kecelji kao da se sprema da opet progovori, ali je gospodin Braunlou sprei u tome. — Dosta! — pretvarao se stari gospodin da se ljuti, a bio je tako daleko od toga. — Da nisam više nikad uo deakovo ime! Zato sam vas i pozvao da vam to kažem. Nikada, nikada više — ni pod kakvim izgovorom, upamtite! Možete izi i, gospoo Bedvin. I ne zaboravite šta sam vam rekao! Ja se ne šalim!« I ela ta montažno komplikovana epizoda završava se re enicom: »Te noi u kui gospodina Braunloua bila su potištena potište na srca njenih nj enih stanovnik st anovnika...« a...« Ja nisam slu ajno dozvolio sebi toliko detaljne izvode, koji se odnose ne samo na kompoziciju scene nego i na prikazivanje li nosti, jer
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I Ml
9. Oliver je vra en Fejginu. 10. Digresij Digr esijaa na po etku XVII glave. 11. Put gospodina gospo dina Bambla. Bambla . 12. Stari džentlmeni i nare enje gospodin loua da Oliver mora biti zauvek zaboravljen.
Kao što vidimo, pred nama je obrazac montaže dva sižea, tipi an za Grifita, gde p nog sadržaja (džentlmeni koji ekaju) emoci ve ava napetost drugog (Oliverove zle sre ti nog samog po sebi. A »oslobodiocima«, koji hitaju da izbave junakinj juna kinju«, u«, Grifit Grif it e na polju paralelne mon da pobere svoje najsjajnije lovorike! Najzani Najz animlji mljivij vijee je, ipak, ipak , što je i u sam epizode koju smo analizirali uba ena još je dica« — itav umetak na po etku XVII glav smo dosad namerno utali. Po emu je z digresija? Po tome što ona predstavlja svojevrstan upravo o onakvoj konstrukciji sadržaja kakv tako sjajno izveo Dikens, i koja je zatim od n u Grifitov stil. Evo tog »traktata«
»Na pozornici se obi no u svim do vim melodramama naizmeni no redaju zori za komi nim, kao beli i crveni slo enom komadu mesnate i dobro osuše Junak pada na svoj slamnati ležaj, izne teretom svojih okova i neda a, a u slede njegov verni, ali neupu eni perjanik razv bliku nekom šaljivom pesmicom. Ustr gledamo glavnu junakinju u vlasti gordo srdnog barona; pri tom nije ugrožena vrlina nego i njen život. Gledamo kako Sign up to vote on this title bodeža da odbrani ast, žrtvuju i život; je naše uzbuNot na vrhuncu, za useful kad enje i Useful mi smo preneseni pravo u raskošnu d nekakav sedobradi senešal peva šaljivu p smešnijim veseljacima, koji nisu vezani mesto — ni za crkve ni palate — pa se tucaju po zemdji i pevaju vesele pesme.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
260
Gary Rydstrom
of 144
s M
- - AJZENSTAJN
Reklo bi se da su ovakve promene apsurdne, ali one nisu tako neprirodne kao što se ini u prvi mah. Prelazi u istinskom životu od bogate trpeze do samrtnog odra, od crnine do sve anog ruha nisu ništa manje neobi ni, samo što smo u životu mi angažovani glumci, a ne dokoni gledaoci, a to je ogromna razlika. Glumci u pozorišnoj imitaciji života ne vide takve nagle prelaze i provale strasti i ose anja, pa je sve to u o ima obinih gledalaca odmah osu eno kao nešto preterano i smešno. Kako su nagle promene prizora i brza izmena vremena i mesta u knjigama odoma ene dugom praksom, i ne samo dopuštene nego to mnogi smatraju velikom veštinom doti nog autora, a kako takvi kritiari piševu veštinu procenjuju srazmerno zamršenim situacijama u kojima pisac ostavlja svoje junake na kraju svakog poglavlja — ovaj kratki uvod ovog poglavlj pogl avljaa mogao mo gao bi se s e smatra sm atrati ti suviš s uvišnim. nim...« ..« U navedenom Dikensovom »traktatu« zanimljivo je još nešto: neš to: u njemu njem u Dikens Dik ens sop sopstv stveni enim m ustima ust ima skicir ski ciraa svoju neposrednu vezu s pozorišnom melodramom. Time on kao da odre uje svoju ulogu karike izme u budu e, još neslu ene filmske umetnosti i nedavno (za Dikensa) prošlih tradicija »sjajnih krvavih melodrama«. Taj »traktat« je, svakako, morao zapaziti i patrijarh amerikog filma; zato njegove konstrukcije veoma esto deluju kao otisak mudrih saveta koje je veliki romansijer sredinom XIX veka dao velikom sineasti XX veka. Ne odaje Grifit uzalud neskriveno neskri veno priznanje prizna nje Dikensovoj Dikens ovoj uspomeni. Prvu takvu konstrukciju na ekranu upotrebio je Grifit u filmu Posle mnogo godina (inscenacija Tenisonovog Enoha Ardena, Ardena , napravljena 1908. godine). Taj film je poznat još i po tome što je u njemu prvi put svesno prime njen i, što je glavno glavn o — isko svesn o bio primenjen riš en krupni plan. To su bili prvi krupni planovi u Americi posle uvenog filma Plja Plj a ka ka voza Edvina Portera, snimljenog pet godina godi na ranije ran ije,, u kome kom e je pos postoj tojao ao samo jedan jed an krup oi plan, i to isklju ivo kao senzacionalni trik: zlo inac je bio prikazan prik azan kako iz nepo neposre sredne dne blizine bliz ine puca u pu-
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
Erih Eliot, u knjizi »Anatomy of Picture Art«, navodi još jedan film mladog Vajtg epohe, koji se zvao Udovi: u svim scenam u estvovale su samo — noge glumaca: K Jong i Morisa Kostela.* Ali nije to zna ajno. Zna ajno je kako tu prvi put montažno iskoristio krupni plan Za to doba bila je smelost pokazati, u Eni Li eka povratak svoga muža, sam snimljeno snim ljeno krupno. krup no. Ve i to je izazvalo prote »Bajograf Studija«, gde je Grifit tada rad je neupo neuporedi redivo vo smelije smeli je odmah posle posl e tog ubaciti plan onoga na koga Eni Li misli i ko — plan njenog njeno g muža Enoha, Enoha , izgubljen izgu bljenog og pustom pus tom ostrvu ost rvu.. To je izazvalo pravu buru nezadovoljs vora da niko ne e razumeti takvo prenoš (cutback). Zanimljivo je da se Grifit, brane i svoj poziva pozi va upravo upra vo na n a Dikens Di kensa. a. To su bili tek prvi nagoveštaji onoga Grifit kasnije postao slavan, ali ve u njegov režiji — Usamljena ku a (1909. god.) — dostiže puni razvoj. Otada po inje era par taže kojom se postiže kulminacija napetost sceni »spašavanja žrtve u poslednjem trenu razbojnika, porodica izbezumljena od strah juri ju ri u po pomo mo ženi i deci, sve se to isprep prvi uzor onoga što e se zatim s novom jav lji vati vat i u filmo fi lmovim vimaa Ro enje e nje nacije, Ne Dve sirotice, sirot ice, Amerika Amer ika i mnogim drugim re zrele Grifitove montaže. Melodrama, koja je natitle ameri kom tlu Sign up to vote on this XIX veka dostigla svoje savršenstvo i p Useful Not useful najvišem svom stadijumu razvitka izvršila j caj na Grifita i nataložila u zlatni fond njego
* Logi no — informativni krupni plan nalazimo jo mer, kod istog Portera, u njegovom filmu Živ ot ame
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
262 262
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
znatnu koli inu izuzetnih i divnih osobina. Pa kako je izgledala i šta je bila ameri ka melodrama u periodu koji je neposredno prethodio pojavi Grifita? Najzanimljiv Najza nimljiv ija je u njoj tesna scenska scens ka povezanost povez anost onih dveju strana koje su toliko karakteristi ne za budu e Grifitovo stvaralaštvo; onih dveju strana, tipinih za njegov rukopis i stil, o kojima smo govorili u poetku. Potrudi emo se da to ilustrujemo na pojedina nom Da lek o prime pr imeru ru istor is tor ija ta scen sc ensk skog og preth pr eth od odnik nik a f ilma ilm a Dalek na Istoku. Ponešto od te ištorije sa uvano nam je u uspomenama pozorišnog producenta melodrame Viljema E. Bredija. One su zanimljive kao podatak o nastanku i popularizaciji žanra takozvane »kod ku e tkane« (homespun) lokalne melodrame. Izvesne crte ove tradicije sa uvale su se sve do naših dana. Spoljašnjim obeležjima i uhodanoj popularnosti tog žanra pripisuju se i uspesi tako snažnih sa Duv anskii put (roman Erskina vremenih dela kao što su Duvansk Koldvela, pozorišni komad i film) i Štajnbekovi Plodovi Plodov i gne va (roman i film). Ta dva dela kao da zatvaraju krug farmerske poetike posveene amerikoj provinciji. B redi j eve uspomene interesantne su po opisima postavl pos tavljanj janjaa tih melodra melo drama ma na pozo pozornic rnicu. u. Jer s režijsk rež ijskee ta ke gledišta te scenske postavke u mnogim slu ajevima bukvalno nagoveštavaju ne samo teme, sadržaje i njihovu interpretaciju nego ak one režijske metode i efekte za koje nam se oduvek inilo da su » isto filmski«, jedinstveni, da su produkti kinematografije! Zato Bredi, odmah posle podataka o tome u kakvim uslovima i u kom obliku se devedesetih godina Dale ko na Istoku Ist oku,, doformira i postiže uspehe komad Daleko nosi i ništa manje plasti an opis scenskih efekata melo Dev edeset set devet, dev et, koja je punila kasu na njujordrame Devede škoj sceni 1902. godine. Krajem sedamdesetih godina po scenama ameri -
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
sa skeom u kome predstavlja živopisruu i d nost palanakog starca Džošue Vajtkomba. Tu predstavu vidi mister Džems M. Hil — stru njak za preprodaju polovnog odela, Tompsona da oko linosti »starog Džošue« na dramu u etiri ina. Tako nastaje melodrama Stara farma Home-ste Home -stead) ad),, iju postavku finansira miste žanr teško hvata koren. Ali vesta reklama i p ine svoje: one umeju da probude sentiment rije i se anje na dobra stara, avaj, napušte ognjišta; na život dobre stare provincijaln i — komad ne silazi s repertoara dvadeset inivši za to vreme od mister Džemsa M. Hila Drugi uspeh iz kruga sline tematike pr je Seoski vašar Nejla Nej la Bar dže sa. sa . Ova režija je naro ito zna ajna po to tu prvi put od postanka pozorišta bile po pozorn poz ornici ici realne rea lne — trke. trk e. Kon Konji ji su jurili jur ili stazi, ostaju i stalno u vidokrugu pozor nalazak ovog scenskog efekta biva pat njegov izumitelj tokom mnogih decenija prik autorska prava; naime, on ih dobija u toku pet go godin din a od po pozo zoriš riš no nogg pret pr ethod hod nika ni ka venog filma Ben Hur — u kome e mnogo g nije briljirati na platnu Ramon Novaro, u sc tolomni j ih konjskih trka koje su ikad vi skopu. Novina i privla nost tematike, spojene s tivnim scenskim rešenjem, ubrzo uvode u o taj žanr lokalne drame. Džekob Lit za deset godina zgr e nekoli melodramom U starom Kentakiju. Ogestus Tomas pravi ak tri melodrame
vote on this title Ar izSign on a iup U to Misuri. Usefulne ostaje useful nijedna drža Uskoro Notbukvalno
bi imala ima la lokaln lok aln u melo m elo dramu dr amu,, saz s azda danu nu na U takvim prilikama, devedesetih godina, b meniti pozorišni menadžer i producent Viljem
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
264
Gary Rydstrom
1
S. M. AJŽENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
nice u koje su upregnuta etiri konja, bavi se još organizovanjem ega mu drago: biciklistisnežnu me avu, dupli kvartet koji u svakom kim trkama — kratkim, šestodnevnim, jednodnevnim; momentu peva pesme koje je »volela m masovnim maskaradama; kek-vokovima; bokserskim svega toga napravili smo pravi farmersk šampionatima. Izmeu tih poslova špekuliše i s melosceni. Efekat je li io na eksploziju bombe se držala u Njujorku ele sezone. Prihod j dramama. On radi u zajednici s tada još mladim Florensto hiljada dolara. Posle toga bilo je la som Zigfildom — docmije jednim od naj uvenijih kraorganizovao šest družina za turneje po pr ljeva amerikih scenskih poduhvata. Trebalo je da pro e dvadeset jedna U to vreme preduzimljivom Bredi ju dolazi do ruku bi prihodi po eli da opadaju. inilo se d gradovi nikad ne e zasititi ove predstave. rukopis komada Eni Louri. Osetivši pravu stvar, Bredi Dvadeset pet godina posle prve poz za deset hiljada dolara otkupljuje sva prava na taj komijere D. V. Grifit je za sto sedamdeset mad i predaje ga na »le enje« Džozefu R. Grizmeru. dolara kupio pravo za snimanje nemog fil Grizmer daje konanu redakciju komada pod danas na Istoku. Sasvim nedavno kompanija Fok pedeset hilj ada dolara za pravo na zvu uvenim naslovom Daleko na Ist ok (Way Dawn East). Me utim, komad doživljava potpun fijasko. Ne Evo i drugog obrasca scenskih prikaza k pomaže nikakva reklama. Gubici dostižu oko etrdeset bu ivali Njujork na granici našeg veka: hiljada dolara. Sve dok se ne dogodi ono što slikovito You're Reading a Preview opisuje sam Viljem E. Bredi: »Sedmog oktobra 1902. godine održ
mijera potresne melodrame Devedeset »Jedne ve eri naišao je nekako u naše pozorište Unlock full access with a free trial. su zablistali efekti za koje je, pre pojave jedan sveštenik, dobro poznat propovednik, i napisao kadra jedino pozornica. Evo kako je opis nam veoma ljubazno pohvalno mišljenje. To nam je zorišnoj reviji« iz tih dana: »Skromno nasel dalo ideju. Hitno smo razaslali deset hiljada besplatrazbesnelim obru om zapaljene prerije. P nih »propovedni kih ulaznica«, s molbom za mišljenje Download With Free Trial žava živote tri hiljade ljudi. Na železni — i dobili smo ih. Priredili smo »ve e propovednika« udaljenoj tridesetak milja, desetine usplah i pozorište je bilo dupke puno. Oni su svi proglasili prate kako telegraf otkucava sli ku uža komad za remek-delo, držali s pozornice duga ke govoz je spreman da krene u pomo stradal vore na tu temu i nastavili to u propovedima po nema mašmovo e, a zanosni mladi milio svojim crkvama. Ja sam radi reklame iznajmio veliku da preuzme rizik i da se probije kroz vat trouglastu elektri nu oglasnu plo u na uglu Brodveja Pojavljuje se mladi junak i smelo prihva i Dvadeset tre e ulice (prva velika reklamna tabla Mrkli mrak. Trenuci napetosti. Diže s u elom Njujorku). Ona nas je stajala hiljadu dolara otkriva uzbudljiv prizor. ela pozornic mese no... ali list »Sun« je napisao da je Dale ko na bukti u plamenu... u sre dištu vatre teš Ist ok bolje od Stare farme. To nam je pružilo reu prirodnoj veli ini... gotovo jedva vidlj klamnu krilaticu koja se održala preko dvadeset mena ... njome upravlja dobrovoljac-maši godina...« mu en i oprljen, dok ga vatrogasac poliva kofe, štite i ga od snopova lete ih varnic Bez obzira na sve to, turneja po provinciji donela je no vi fi ja sk o. Zb og to ga su po po vr at ku u Nj uj or k Komentar je, kako se kaže, Sign up to vote on this title nepotreban: bi le pr ed uz et e na jek str em ni je i na js me li je me re. petost paralelne radnje, i jurnjava, i pote Useful usefuli se kroz plam Not se stigne na vreme, probijaju »... Grizmer i ja smo zajedno promislili o svemu pr ep re ka ; tu je i mo ra ln a po uk a, ka dr i odlu ili da napravimo grandioznu režiju, uvode i hiljadu propovednika; tu je i odgovor na po u predstavu konje, goveda, ovce, sve vrste farmerskih teresovanje publike za jedan malo poznati na vozila i detalja iz farmerskog života; džinovske sao-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
Poreenjem etiri znaka-šablona, od ko nakrenut a drugi prevrnut, Džon Feniks 266 S. M. AJZENSTAJN ilustraciji »po svim pravilima umetnosti« monta koji je prikazan u svoj svojoj »egzoti nosti«; tu su i sliku« ... »Strašna katastrofa na Prinstonsko neodoljive melodije vezane za uspomene iz detinjstva Silne ljudske žrtve ! ! !« — kako glasi potpi i za »staru majku«. Montažni metod je o igledan: igrom Jednom reci, tu je nagomilan itav arsenal onoga detalj a-kadr ova, neizmenjenih i ak meusob ime e docnije Grifit tako neodoljivo osvajati svoje nih, postiže se željena slika celine! gledaoce. I ovde naroito privlai »krupni plan« Ali ako bi se sa opštih postavki o montaži prešlo lice, stavljen pored »opšteg plana« prevrnu na njene uskospecifi ne odlike, i tu bi Grifit mogao oba data u istoj veli i ni, tj. potpuno onako da prona e još »montažnih predaka«, i to kod svoje se to s njima dogodilo da su pokazani »p ku e, na svom rodnom ameri kom tlu. ekrana«. Ostavi u po strani grandiozne montažne koncepZanimljiva je i sama li nost autora koj cije Volta Vitmana. Uzgred budi re eno, Grifit i ne nim pseudonimom Feniks krije uvaženo im nastavlja njegovu montažnu tradiciju (mada je VitmaDžordža Horacija Derbija. On je jedan od pr nov stih o »kolevci vremena« poslužio Grifitu kao neukih humorista novog tipa, i nesu tijih ameri speli refrenski deo u njegovoj Netrpeljivosti — oYou're emu Reading a Preview pada pre thodnicima onog »neobuzdanog e kasnije biti reci). na filmu dostiže puni razvoj, na primer, u d Ja ovde samo ho u da se u vezi s montažom poMarks. trial. zovem na jednog od najšaljivijih i najduhovitijihUnlock savre-full access with a free Dovoljno je setiti se pri e Džona Fen nienika Marka Tvena, koji je pisao pod pseudonimom je, recimo, »Mašina za vaenje zuba«, u ko Džon Feniks. Taj montažni uzor odnosi se na — 1853. spravici koja zajedno sa zubima izvuk Download With Free Trial dame jei — < !) godinu i izvu en je iz parodije Džona Feniksa, u ugledne ceo kostur (!), posle kojoj je on ismejao jednu novost za ono vreme — pozvala »Gumena gospo a« i više se nikad n javu prvih e ngleskih ilu strovanih asopisa. reumu ( !!). Taj šaljivi list naziva se »Feniks žurnal« (»Phoenix Veseljak pukovnik Dž. H. Derbi, koji Picturial«) i docnije je stavljen u zbornik koji je Mark nije bio humorista nego vojni inženjer, ran Tven sastavio od tvorevina svojih najboljih savremenikaGordo za vreme mekšikanskog rata, umro j humorista, s karakteristinom tvenovskom »Apologijom dine od sun anice koja ga je udarila pri gra sastavljaa«. »Izbor odlomaka iz mojih sopstveriih dela nika na obalama Floride. nisam za ovaj zbornik pravio ja. Inae bi ih bilo više! Takav je bio jedan me u prvim ameri Mark Tven.« udotvornog metoda montaže! Evo i pasusa koji nas ovde zanima: Ne znam kako je s mojim itaocima, a uvek je prijatno da još jednom priznam to vote thisbez titlekorena, bez p da Sign naš up film nije on tikva tradicije i bogatog kulturnog naslea prohu Useful Not usefuli uobraženi lju Samo veoma lakomisleni grade filmsku estetiku i zakonitosti polaze
Fearful accident on the Princeton Rail Road!
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
268
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
U socijalnom pogledu Grifit je bio i njive pretpostavke samozaea ove umetnosti, valjda od i nije uspeo da ode mnogo dalje od pomalo golubova ili od vode i duha! talnog humanizma starih dobrih džentlmena Neka im Dikens i itava plejada predaka, preko prastarih dama viktorijanske Engleske, kak Grka i Šekspira, budu još jedno upozorenje da ni Grifit slikao Dikens. ni naš film ne po inju brojanje svog nastanka od sebe Bole ivi moral njegovih filmova nigde samih, ve imaju ogromnu kulturnu prošlost, što im šuje nivo hriš anskog žigosanja ljudske nimalo ne smeta da, svako u svom trenutku svetske me utim, nigde ne zazvu i protest protiv is tori je, pokre u napred veliku umetnost kinematonepravde. grafije. Neka prošlost prekori te lakomislene ljude i U svojim najboljim filmovima on je p zbog neopravdane oholosti prema literaturi, koja je pacifizma i mirenja sa sudbinom (Zar život n mnogo štošta unela u tu, reklo bi se, samoniklu umetili ovekoljublja »uopšte« (Slomljeni krin). nost, a pre svega ono najglavnije: umetnost pogleda svojim prekorima i osudama ponekad spos — ne oka nego baš pogleda — u oba znaenja koja obuuzdigne do veli anstvenog patosa (na prime hvata taj izraz. na Istok). To prerastanje estetike filmskog oka u estetiku U njegovim tematski nepouzdani jim de likovnog otelotvorenja pogleda na pojave bilo jeYou're jedan Reading a Preview je odbrana hladnog zakona (film Borba) od najozbiljnijih procesa u razvitku našeg sovjetskog filozofija o ve nosti principa Dobra i Zl filma; u tome je bila i ogromna uloga našeg filma za Unlock trial. ljivost). istoriju svetske kinematografije u celini, pri emu je full access with a free Metafizikom je prožet film Satanin veliki zna aj imalo baš to specijalno shvatanje filmske prema romanu engleske književnice Mer montaže, toliko karakteristi no za sovjetsku filmsku Download With Free Trial školu. Najzad, u njegovim odvratnim filmov takvih) vidimo Grifita kako, kao neprikrive Pa ipak, Grifitova uloga u izgradnji sistema sovjetske montaže je ogromna. rasizma, podiže celuloidni spomenik u klana koji se bori protiv crnaca (Ro enje Na Grifitova uloga je ogromna, kao što je ogromna uloga Dikensa u formiranju Grifitovog stila; kao što Pa ipak, ništa ne može da oduzme Gr je preko Dikensa ogr omn a u tom smislu uloga tradi jednog od najsavr šenijih majstora amer cije i kulturnog nasle a poznatog lanca prethodnih Ali montažno mišljenje je nerazdvojivo epoha; kao što je u još ve oj meri ogromna uloga onih idejnih osnova mišljenja u celini. socijalnih uslova koji u nekim, verovatno prelomnim Poredak koji se odrazio u koncepcijam istonijskim trenucima uvek iznova isti u elemente monmontaže — to je poredak buržoaskog društ tažnog metoda u centar pažnje stvarala kog rada. ista lii na Dikensovu »slojevitu slaninu« ; o Grifitov znaaj je ogroman, ali naša kinematografija a ne u šali, satkan od nepomirljivo ispreplet nije njegova siromašna roaka niti ve iti dužnik. Sam »belog« i »crnog« — bogatih i siromašnih. ( Sign up to vote on this title duh i suština naše zemlje pokazali su se, a nisu mogli tema Dikensovih romana, a on dalje od te da se ne pokažu, u temama i sadržaju daleko ispred ide. upravo UsefulDorit« usefultako podeljena »Mala jeNot ideala dostupnih Grifitu i njihovih umetnikih ostva• U sva tri sluaja imamo u vidu ne gotovo neprome renja. majstorstvo u tim filmovima, koje poti e iz duboke iskren ub e enja u pravilnost teme, nego pre svega same te idejni cilj.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
270
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENŠTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
renju«, tamo gde se paralele seku, to jest »Siromaštvo« i »Bogatstvo«.) To društvo shva eno na nost, isto tako nedostižnoj kao što je i jedino kao suprotstavljanje imu nih i bednih nije se u »izmirenje«! Grifitovoj svesti odrazilo dublje od slike domišljatog toka dveju paralelnih linija. Isto tako prirodno kao što se naša konce taže morala roditi iz sasvim druk ije »slike« Grifit je u prvom redu nedostižni majstor onoga što je najoiglednije u toj oblasti — majstor paralelne poj ava, koje nam je otkrio monisti ki i d montaže. pogled na svet. Za nas je mikrokosmos montaže morao b Grifit je, pre svega, veliki majstor montažne konstrukcije kojom postiže pravolinijsko ubrzanje i pojaslikom jedinstva, koje se pod unutrašnjim anje tempa (osobito u ranije pokazanim oblicima para protivrenosti razdvaja, da bi se na novom niv lelne montaže). sastavilo u novo jedinstvo, kvalitativno više, Grifitova škola je prvenstveno šk ol a te mp a. nov na in shva eno i prihva eno. Me utim, u oblasti izražajnosti i u nemilosrdnom deloMeni je palo u deo da pokušam da tu vanju ritma, iji su zadaci prevazilazili usko shva ene ciju teorijski izrazim. Ja sam je iznosio 1929 zadatke i granice tempa, Grifit nije mogao da se taklanku »Iza kadra«, ponajmanje mislei o tom mi i s mladom školom sovjetskog filma. mere je naš montažni metod i geneti ki i pr You're Reading a Preview Upravo po toj logici razornog ritma, za razliku od suprotan Grifitovoj montaži. efekata tempa, bila je zapažena pojava našihUnlock prvihfull access with a freeTo je bilo izloženo u formi postupne trial. sovjetskih filmova u Americi. kadra i montaže. Posle odziva na naše teme i na ideje naših dela, ameO tematskoj jedinici filmskog sadržaja, o ri ki listovi iz 1925. i 1926. godine na sva usta govore odlomku — »kadru«, pisao sam: Download With Free Trial baš o toj osobenosti našeg fi lma. »Kadar nikako nije elemenat montaže. Ali pravi ritam zahteva, pre svega, organsko Kadar je elija montaže. S one strane di jedinstvo. skoka, u istom nizu je kadar — m ontaža.« Ne logi an tok antagonisti kih tema koje jedna Montaža je prerastanje unutrašnjeg suk drugu mehani ki prekidaju ili se meusobno prepli u, suprotnosti) u kadru u sukob dva naporedna nego, pre svega, jedinstvo koje u igri unutrašnjih su»Unutrašnji sukob u kadru — to je potenci protnost i, promenljivom igrom napona ocrtava svoj e taža koja porastom intenziteta razbija svo organsko pulsiranje — eto šta leži u osnovi ritma. To ugaoni okvir i uzdiže svoj konflikt do mont nije spoljašnje jedinstvo sadržaja, koje nalazimo i u sticaja izmeu montažnih delova.« klasinoj sceni potere, ve je to unutrašnje jedinstvo Zatim dolazi do raspršivanja konflik sposobno da se u montaži izdvoji kao sasvim druga iji sistem planova, pomou kojih »mi ponov sistem konstrukcija, me u kojima paralelna montaža rastavljeni dogaaj u jednu celinu,ali sad v može da predstavlja jednu od najviših ili izuzetno duaspekta. S našim Sign up to votestavom on thisprema title toj pojavi«. boku posebnu odliku. Tako se montažna jedinica — elija — Useful koja Not useful I prirodno je što Grifitova koncepcija montaže kao razdvajanja, lanac se opet sastavljaju prevashodno paralelne montaže li i na kopiju njegove dinstvo — u montažnu frazu koja ostvaru dualisti ke slike sveta koja tee dvema paralelnim linikoncepciju pojave. jama siromašnih i bogatih, prema nekakvom »izmi-
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
272
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
Zanimljivo je da se identi an proces vrši i u istoriji jez ika u odnosu izm e u reci (»kadar«) i re enice (»montažna fraza«), gde se zna i za fazu »re ^reenica«, koja se tek naknadno »rastavila« u reenicu sastavljenu od pojedinih samostalnih reci. V. A. Bogorodicki piše da je »... ove anstvo na samom po etku izražavalo svoje misli izolovankn recima, što je u stvari bio prvobitan oblik re enice«. Akademik I. I. Meš aninov zadržava se podrobnije na tom pitanju u svojoj knjizi »Opšta nauka o jeziku« :
Amerikanac kaže: blizu (doslovno zna close-up*. Mi govorimo o kvalitativnoj strani poja sa njenim znaenjem (isto kao što govorimo talentu, to jest onom koji se izdvaja iz opš ili o krupnom slogu koji je nerazdvojno vez canje onog što je najhitnije i najzna ajnije) Kod Amerikanaca termin je vezan za Kod nas — za ocenu vi enog. Koliko je duboka ta razlika vide emo k razmotrimo sistem u na inu korišenja, odno »Re i reenica su istorijski produkt i ni izbliza meni krupnog plana u našem filmu, za r ne oznaavaju celokupan dugotrajni period »grlenog govora«. Njima prethodi nerazloženo stanje koje se upotrebe close-upa u ameri kom. i danas može zapaziti u obimnoj gradji inkorporiPri tom poreenju reljefno izbija naj glav rajuih jezika (tako se nazivaju savremeni jezici koji cija krupnog plana u našoj kinematografiji — su do naših dana sauvali ovu osobenost, na primer: ukotski, jukagirski i giljacki jezik. Detaljan opis i ne tek da pokaže i pre dstav i, koliko da You're osobina koje nas u tim jezicima zanimaju može se Reading a Preview redi, istakne. na i u navedenoj knjizi). I to je bila jedna od odlika »krupnog pl Pošto se raspala na sastavne delove, re^reenica a free kodtrial. nas vrlo brzo shvaen na nov na je izgradila jedinstvo izmeu izdvojenih reci Unlock i njiho-full access with je vog sklopa u sintaktikom kompleksu reenice... amerikoj kinematografiji bio jedva zapažen Zatim su ranije postavljeni zaeci sintakse, prižajno sredstvo. Još od prvih koraka na tom kriveni u inkorporiranoj rei-reenici, prilikom njenog je uTrial metodici krupnog plana privla ila upra With Free razlaganja izbili na površinu. Reenica je bilaDownload rastavljena na svoje glavne inioce, to jest stvorena je gova osobina: da komparacijom pojedina re enica kao takva, sa svojim sintakti kim pravinovi kvalitet celine. lima. ..« Tamo gde je kod Grifita izolovani kru tradiciji Dikensovog ajnika bio detalj, Ve smo izneli osobenosti našeg pogl eda na ili »klju ni«; tamo gde je promena krupn montažu. lica zna ila nemi nagoveštaj budueg sinhr Meutim, razliitost izme u naše i amerike monloga (uzgred budi reeno, Grifit nije oboga tažne koncepcije dostiže vrhunac jasnosti i pregledfilm nijednim novim postupkom) — mi sm nosti ako se razmotri identi na razlika u shvatanju ideju principijelno nove kvalitativne kovine ostalih novotarija koje je Grifit uveo u kinematograiz procesa kompariran ja. fiju, a koje su kod nas isto tako dobile sasvim drugaJa sam, na primer, maltene u svojim pr iji smisao. godina, nim Sign i pismenim izjavama Re je o takozvanom »krupnom planu«. up to vote on this dvadesetih title Principijelna razlika poinje u suštini ve od samog sam film upravo kao »umetnost kompar naziva. svega. Useful Not useful Mi kažemo: predmet ili lice snimljeni su u »krup* Sam Grifit u poznatom proglasu u listu »The New nom planu«, to jest krupno. Mirror« od 3. decembra 1913. godine upotrebljava oba
or close-up«. Ali karakteristi no je da se u amerikom film upotrebljava drugi: »close-up«.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
274
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
Seldes je oekivao tu svetlu budu nost Tamo gde je, ako je verovati Seldesu, sam Grifit grafije od nekih neznanih, sve jeftinijih filmo došao do uverenja da se pomo u podele scena na spanekih još neznanijih »istinskih umetnika«, i sila ki skok i užas žrtava grandiozno uve ava emociotvorevina posve enih amerikoj superind nalni efekat, da se celina pokazuje bezbroj puta veom ameri koj pšenici. Ali njegove proroke reci nego zbir njenih sastavnih delova — nama to nije bilo opravdanje u sasvim drugom smeru: pokazale dovoljno. predskazanje onoga št o se baš ti h godi Nije nas zadovoljio taj koli inski porast ak ni u izišla 1924. godine!) pripremalo na drugom tako »uve anom« stanju: mi smo u kompariranju tramljine kugle, da bi se ostvarilo u procvatu ple žili i našli više — kvalitativni skok. sovjetskih nemih filmova, kojima je bilo Taj skok je bio izvan okvira scenskih mogu nosti, prevazi u sva njegova predvi anja. skok izvan granica situacije — u oblast montažnog lika, Samo novi socijalni poredak, koji je za montažne ideje, montaže, pre svega, kao sredstva za bodi o umetnost uskokomercijalnih zadata otkrivanje ideološke koncepcije. da pruži punovredan život onome o emu su Uzgred, u jednoj drugoj knjizi istog Seldesa postoji njali napredni i pametni Amerikanci! opširna osuda ameri kog filma dvadesetih godina, koji Istovremeno u tehniku montaže prodrlo je za raun »artistinosti« i »teatralnosti« izgubio svoju novo shvatanje. You're Reading a Preview neposrednost. Paralelizmu i nizanju krupnih planov Ta osuda je napisana u obliku otvorenog pisma filmnaš film suprotstavlja njihovo jedinstvo u no skim magnatima. Poinje sonim oslovljavanjem:Unlock »Ne-full access with a free trial. MONTAŽNI TROP. spretnjakovii i nesrenici« a na kraju sadrži i ove Iz teorije književnosti poznato je, »trop zna ajne redove: šenje pravog zna enja reci u prenosno...«, With Free Trialum (u pravom zna enju: britka sabl bridak »... i tada e se pojaviti novi film bez Download vašeg Grifitov film ne poznaje tu vrstu mont ueša. Jer kad vi, vaš monapolizam i vaša reklamna halabuka odete do avola, ostae otvoreno polje za strukcija. Krupni planovi kod njega prave druge... Ono e postati dostojno istinskih umetninazna uju karakter li nosti; smenjuju se ka... S glumcima umesto lakrdijaša, s novim idejama ju na ka ; u ju rn ja vi go ni la ca i go nj en ih (me u kojima misao o zgrtanju velikih para može tempo. Ali Grifit svuda ostaje na nivou i da izostane) ti umetnici e vratiti filmu ono što ste vi upropastili — maštu. Oni e pomou kamere i slikovitog, ne trudei se nigde da putem stvarati, a ne samo registrovati moguno i poželjno kadrova donese smisaono i likovno. ostvarivanje velikih epova o ameri koj industriji, i Uostalom, i Grifitova praksa zna za je neka u njima mašina deluje poput linosti u drami, pokušaj, i to pokušaj gigantskih razmera. kao što i zemlja i pšenica Zapada moraju da odigraju peljivost. svoju ulogu. Grandiozne koncepcije Frenka Norisa sasvim su u granicama mogunosti kamere. Ima sceAmeriki filmski istori ar Teri Ramse nografa, arhitekata, fotografa koji su spremni da s razlog knjizi andthis One Night« stvaraju za kameru, a i pisci e, verujem, nai mnogo Sign»A upMillion to vote on title taj film »džinovskom metaforom«. Istovreme štošta interesantno u radu na scenariju kao novom manje razloga, naziva i »velianstvenim izražajnom sredstvu. Nema kraja onome što mi mouseful Useful Notga žemo postii. Jer ako Netrpeljivost — u svojoj ameri ... Jer film je stvarala ka mašta ove anstva stoji kao blistavo oli enje grifitovskog mont u akciji...«
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
276
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Search document
S. M. AJZENŠTAJN
tada, koje ni sam Grifit nije nadmašio, istovremeno, u pogledu želje da izae van okvira pri e u oblast uopdoživ ljava štavanja i metafizi ke ke alegorije — film zaista doživljava potpu po tpunn n euspe eus peh. h. Ali Teri Ramsej greši kad kinematografiji odrie uopšte svaku mogu nost likovnog kazivanja, dopušta ju i poetske slike, poreenja i ostalo jedino u titlovima! Razlog neuspeha leži ovde u neem drugom. A to je — što Grifit nije dovoljno shvatao injenicu da oblast metafori nog i likovnog pisma predstavlja sfera montažnih komparacija, a ne sami slikoviti slik oviti montažni par ii. Otud poti e neuspeh refrenskog ponavljanja kadra u kome Lilijan Giš ljulja kolevku. Odlomak iz Volta Vitmana, koji je inspirisao Grifita, nije bio preveden u sklop, u harmoni nu nu ponovljenost montažnog izraza, nego u pose po sebn bnuu slik sl iku, u, zbog ega kolevka nije mogla n og ra anja a nja epoha, da se shvati kao opšti simbol ve nog i neizbežno je ostala samo obi na na kolevka, izazivajui kod gledalaca podsmehe, u enje ili ljutnju. Gotovo identian promašaj poznat nam je i u našoj kinematografiji: to je sluaj sa ozloglašenom »golom seljankom« u Dovženkovoj Zeml Ze mlji ji.. I tu je u pitanju bilo previ anje da za likovne i nesvakidašnje »manipulacije« jedan filmski odlomak mora biti apstrahovan iz sfere uobi ajene ajene slikovitosti. Takvu apstrahovanost iz svakodnevice može u izvesnim sluajevima da postigne krupni plan. Zdravo, jedro žensko telo može zaista da se uzdigne do simbola simbo la optimisti optim isti kog kog po etka, etka, koji je, u Zemlji, Zemlj i, Dovženko morao da pokaže sukobivši ga u montaži sa sahranom. Vesto sproveden montažni sklop »rubensovski« snimljenih krupnih planova, izdvojenih iz obine sredine i apstrahovanih u potrebnom pravcu, potpuno je sposoban da se uzdigne do »ulno opipljivog« simbola. Ali itava konstrukcija u Zemlji bila je osuena na neuspeh, jer je režiser umesto toga u sahranu ubacio opšti plan ku e po kojoj se kree naga žena. Zato gle-
Višekanlano snimanje zvuka
DIKENS, GRIFIT I MI
dalac nikako ne može od te konkretne obi odvoji ono uopšteno ose anje jedne plodno optimizma, koje reditelj želi da prenese na pri p ri ro de , pa nt ei st i ki suprotstavljene tem sahrane! Smetaju žarai, lainci, pe, peškiri, klup — svi oni svakod sva kodnev nevni ni detalj det aljii kojih koj ih bi se moglo osloboditi iš iš enjem kadra, i životna ne bi smetala ostvarenju pren ostvarenju prenosn osnog og metaf m etaf Ali vratimo se Grifitu. (
Ako je zbog nemontažnog naina mišljen razrauju i povratni karakter »vremenskih sti no neubedljivim smislom ljuljanja kolev tom istom principu svoje montaže, drugom uklapanjem sve etiri teme filma — pravi mašaj. Taj splet etiri epohe zamišljen je mon Grifit je o njemu pisao:
»... najpre e te etiri pri e pote bujic bu jic e koj e ovek posmatra s planinskog etku e pojuriti svaka zasebno, teku i mirno. Ali što dalje odmi u, one sve više i više, sve brže i brže, da se n slednjem inu, sliju u jedinstvenu mo kane emocije.«
Ali efekat nije postignut. Ponovo je dobijen sklop etiri etiri razli ite ite spoj sp oj etiri e tiri pojave u jedn je dnuu li kovnu ko vnu opšt op štos os »dr ama pore por eenja« — Netrpelj Netr peljivos ivostt — »drama Grifit svoje budue delo. Netrpel Netr peljiv jivost ost drama poreenja, a ne jedinstvena, snažn Sign up to vote on this title slika. IUseful tu je isti defekt, neveština u apstra Not useful ja ve, ve , bez be z ega ona ne dopušta nikakvo d enje osim uskoslikovitog. Zato on i nije kakve »nadslikovite«, »prenosne« (metafori
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
278
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
Tek pošto se »vrelo« odvoji od termometra, može se govoriti o »vrelom ose anju«. Tek pošto se »dubina« apstrahuje od metara i hvatova, može se govoriti o »dubokom ose anju«. Tek pošto se »pad« oslobodi formule slobodnog •( mv padanja pada nja |, može se govoriti o »padu raspoloženja« ! jivost i Meutim, neuspelo »sjedinjavanje« u Netrpel jivosti ima i drugi uzrok: etiri storije koje je Grifit izabrao zaista su nespojive. forma lni neuspeh neuspe h njihovog stapanja u jedinstven jedin stvenuu I formalni sliku slik u Netrpelj Netr peljivos ivosti ti samo je odraz tematske i idejne nepravilnosti. Zar je tako si ušna zajednika odlika — zajedni ko spoljašnje obeležje metafizi ki i neosmišljeno uzete Netrpe Net rpelj ljivo ivosti sti (s veliki vel ikim m slovom slo vom!) !) — u stanju sta nju da poveže u svesti tako krvave, istorijski nesvodljive pojave kao što su fanatizam Vartolomejske no i i štrajka ka borb bo rbaa u zeml ze mlji ji krup kr upno nogg kapi ka pita tala la!! Krvave stranice borbe za prevlast u Aziji, i složeni proces proce s unutarkol unuta rkoloni oni jalnih jaln ih borbi jevrejsk jevr ejskog og naroda naro da pod ropstvom rimske metropole? I ovde nadilazimo na rešenje zašto se Grifitov montažni metod ne jednom spotie baš o problem apstrakcije. Tajna nije u profesionalno-tehni koj, ve u ideološ'ko-misaonoj strani. Nije Nij e re o tome da, pravilnim prezentiranjem i obradom, slika ne može da se uzdigne do stupnja metafore, poreenja, lika. Nije Nij e re o tome da je Grifita izneverio njegov metod ili profesionalna veština. Stvar je u tome što je on, mada neuspešno pokušava da to uini, nesposoban za pravo, osmišljeno apstrahovanje pojava: za izvla enje enje uopštenog smisla istorijske poj ave iz razno ra zno rodni ro dni h isto is tori rijs jski kihh injenica. 2
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I Ml
Bio je potreban ogromni rad Marksa i njegovog u enja da bi se u istoriji i ekonom zakoni zak onitos tosti ti proces pro cesa, a, iza koga stoji šarenilo da bi nauka uspela da haos pojedina nih nih o rakteristi nih za neku pojavu, apstrahuje u Da bi se na novom stupnju razvoja, savršenom oru u poznavanja marksizma, u rama saznanja izvršila ista onakva revoluci oveanstvo izvelo izradivši u svoje vreme vodna orua, koja su mu omoguila prvobi hovanje, prvobitan dodir s »prenosnim« p U praksi amerikih filmskih studija pos profesionalni termin »Limitations« — »gran nienja«. »Granice« tog i tog režisera su — zi ke komedije. »Ograni enja« te i te glum uloge svetskih dama. Van tih »granica«, van ni enja« (u ve ini slu ajeva sasvim razumn onaj talenat se i ne i spol java. Rizi an izlazak izvan tih »granica« po sasvim neoekivane, blistave rezultate, ali redovna pojava, vodi neuspehu. Koriste i ovaj termin, ja bih rekao d montažne slikovnosti ameriki film nije po rike, i to zbog svojih ideoloških »ograni ideoloških »granica«, svojih ideoloških Tu ne pomaže pomaže ni tehnika, ni zamah, Pitanje montažne slikovnosti zahteva o saoni sklop i sistem; on se može odrediti i samo kolektivnom sveš u, koja je odraz no listi kog) stadijuma ljudskog društva i rezu i filozofskog vaspitanja mišljenja, nerazdvo za socijalni poredak tog društva. zao štreno eno idejna ide jna Mi, naša epoha — zaoštr da —Sign morali moraup li to smo u kadru kadr u prvenst prve nstveno veno vote on this title znaka; gova svojstva ideološkog engrama — znaka; komparaciji kadrova u da zapazimo stvar Useful Not useful kvalitativnog elementa, novog lika, novog Pošto smo to otkrili, nismo mogli da krajnosti u tom pravcu.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
280
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
S. M. AJZENŠTAJN
U našem filmu Oktobar ubacili smo harfe i balalajke u scenu menjševi kih govora. Ali te harfe nisu bile prosto harfe, ve likovno obeležje slatkoreivog menjševikog oportunizma na Drugom kongresu sovjeta 1917. godine. Balalajke nisu bile balalajke, nego slika dosadnog brundanja tih praznih govora pred buru nastupaj uih istorijskih dogaaja. Stavljaju i naporedo menjševika i harfu, menjševika i balalajku, pomakli smo granice paralelne montaže do novog kvaliteta: tako je ona iz oblasti radnje prešla pre šla smi sla.. u oblast smisla Period tih prili no naivnih komparacija prošao je dosta brzo. Tada dostupnim, palijativnim sredstvima nemog filma pokušavala su (ne uvek sasvim uspešno) ovakva, pomalo »barokna« rešenja da nagoveste ono što s lakoom postiže muzika u zvu nom filmu. Ta rešenja su brzo nestala sa ekrana. Meutim, ostalo je ono glavno — ostalo je shvatanje montaže ne samo kao sredstva za postizanje efekta nego prvenstveno prvenstv eno kao govornog sredstva za izlaganje misli posebnim nainom filmskog jezika, posebnom formom filmskog govora. Put do razume raz umevan vanja ja normal nor malnog nog fil mskog msk og govora gov ora vodio je sasvim prirodno preko st ad ij um a kr aj no st i u oblasti tropa i primitivne metafore. Zanimljivo je da smo u tom pravcu naišli na sli nosti s najdubljom antikom. Na primer, »poetska« slika kentaura nije ništa drugo do spoj oveka i konja, s namerom da izrazi sliku misli, koja se ne može direktno izraziti crtežom (to jest da su stanovnici jedne pokrajine »brzohodni«, da brzo tr e). Na taj se nain sama izrada prostih pojmova po javlj jav ljuj ujee k ao pro ces kompar kom par acije aci je.. Zato i igra komparacije u montaži ima tako duboko uticajnu pozadinu. S druge strane, upravo ogoljenom komparacijom morao se izgraivati sistem složenog (ne više površinski shvatljivog) pore enja kakvo predstavlja svaka obina fraza normalno pismenog montažnog govora.
Višekanlano snimanje zvuka
Ali taj proces je pouzdan i za izgradn go vo ra uopšte. Pre svega, za književni govo mi služimo. Poznato je da je metafora skra enje (A.A. Potebnja). S tim u vezi Mautner je vrlo ta no reka je zi ku: ku :
»Svaka metafora je u suštini dosetka jim danas govori ovaj ili onaj narod pred miliona dosetaka, skup miliona anegdota, rija postanka nepovratno izgubljena. U namee nam se da ljude iz perioda jezi zamislimo kao još ve e šaljivine od dana kivala što žive od svojih dosetki... Dose daleke sli nosti. Bliske podudarnosti m lako u vrstiti pojmovima ili pomo u rec mena u zna enju reci sastoji se u meta duhovitom proširenju pojma na pojedine s
Isto tako nedvosmisleno govori o tome i tebnja:
»... polazna ta ka jezika i saznanja — jezik nastaje boga enjem te forme...« enje
Na pr ag u je zi kog stvaranja stoje pore i slika.
»Sva znaenja u jeziku su poreklom vremenom mogu postati i nelikovna. O reci, i likovno i nelikovno, podjednako s To što je nelikovnost reci bila skop prvob pr vobit itnim nim (pr emda emd a je ona uvek uve k izv otuda što ona predstavlja privremeno mir sli (dok je likovnost njen novi korak), a je upadljivij upadl jivij a i više podst i e na istraži mirovanje. posmatra , analiziraju Sign upMiran to vote on this title možeidagoto složeniju poetsku tvorevinu, na seUseful anju odgovaraju i nelikovan izraz, liko usefulevo) misaono ra niji za njegovo Not (posmatra Ako on kaže za to nelikovno »communis se offerens ratio« (u svemu se pre svega zum — S. A.), onda on svoje vlastito stanj
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
1
Download
News
Documents
Sheet Music
282
Gary Rydstrom
of 144
S. M. AJZENŠTAJN
tvorcu likovnog izraza. To je kao kad bi ovek oekivao da se usred najžeš e borbe može razmišljati kao za šahovskom tablom u dopisnoj partiji. Ako se prenesemo u situaciju onog koji govori, onda emo lako obrnuti tvrdnju hladnog posmatraa i zaklju iti da primum se offerens, mada ne i »communis«, predstavlja upravo likovnost... «
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
re i slika ine duhovnu polovinu, odnosno suštinu stvari.«
Na ov aj il i on aj na in primitivna metafora ne novno stoji na samom osvitu jezika, tesno poveza s periodom gra enja prvih prenosnih, to jest smisaon a ne samo motornih i pr ed me tn ih po jm ov a, št o Verner u svom u enju o metafori tako e stavlja s periodom postanka prvih oru a, kao prvih sredst ovu kraj same jezi ke kolevke, mada iz drugih razloga: za »prenos« telesnih funkcija i delatnosti s oveka on je ne vezuje za tendenciju upoznavanja novih oblasti, or u e u njegovim rukama. Zato nije nimalo udno osvajanja nepoznatog poznatim, ve , naprotiv, za ten je i pe ri od stva ranj a arti ku lisa no g mont až no g go denciju skrivanja, zamene i nadoknade u svakodnevnoj bu du nosti morao da pre e šaljivo-metafori nu eta upotrebi onog što je pod usmenom zabranom — »tabu«. karakteristi nu po mnoštvu ne baš uvek najvredn Zanimljivo je da je ve sama » injenica reci« u »klasinih dosetaka« ! su št in i rudiment pesni kog tropa: Me utim, te »duhovitosti« su ubrzo po ele da ose aju kao ekscesi i izvrnutosti nekakvog »jezik »Nezavisno od odnosa izmeu polaznih i izveT pažnja se postepeno prebacije s radoznalosti denih reci, svaka re , kao zvuni znak znaenja, zaYou're Reading ekscesa a Preview na interesovanje za pr ir od u sa mo g to g je snovana je na istovremenom ili sukcesivnom spoju zvuka i zna enja, prema tome, svaka re je metoTako se polako odgoneta tajna montažne konstr nimija.« cijeakao Unlock full access with freetajna trial. str ukt ure emo ciona lnog gov ora . Jer k sam princip, tako i itava svojevrsnost montažne k A onaj kome bi palo na pamet da se naljuti i postrukcije predstavljaju vernu jezi k u kopiju povišen bu ni pr ot iv to ga nemino vn o bi do sp eo u po lo ža j pe da nta emocionalnog govora. iz novele L. Tika, pedanta koji uzvikuje: » im ovek Dovoljno Download With Free Trial je pro itati definiciju takvog govora po re di je dn u st va r s dr ug om , on ve laže. »Jutarnja se bez ikakvog komentara uveriti da je to baš tak rumen rasipa ruže.« Ima li šta gluplje? »Sunce tone Na i emo odgovaraju u glavu u izvrsnoj Vand u more.« Koješta!... »Jutro se budi.« Ne postoji ni jeso vo j kn jizi »Je zik«: kakvo jutro, pa kako onda može da spava? Jer to je samo as sun evog izlaska. Prokletstvo! ak ni sunce »Osnovna razlika izme u afektivnog i logi ne izlazi — i to je besmislica i poezija. O, kad bih samo (intelektualnog) jezika sastoji se u re eni nom sk imao vlast nad jezikom, kako bih ga iš istio i raskr io ! pu. Ta raz lik a pad a u o i pri upore ivanju pisme i usmenog jezika. Kod Francuza su pismeni i usm O, prokletstvo! Raskr io! U ovom lažljivom svetu ovek jezik 'toliko me usobno daleki da se može slobod mora da govori gluposti!« re i: francuski se nikad ne govori onako kako To potvr uje i promena slikovnog smisla prostog pi še , a re tk o se pi še ka o št o se go vo ri .. . pr ik aziv an ja. O to me je lepo re eno kod istog Potebnje: ... Oni isti elementi koje pismeni jezik nast da zatvori u povezanu celinu — u usmenom jez su razdvojeni, podeljeni, raš lanjeni; a raspored »Slika je važnija od opisanog. Pri a o kalu eru nije logi elemenata sasvim je razli it... To više koji je, da se ne bi omrsio pe enim prasetom, govorio Sign up on thistotitle poredak obi to nevote gramatike; je poredak koji tako nad njim vradžbinu: »Pretvori se, prase, u karaša« ima svoju logiku, ali je to prvenstveno logika o — ta ipria, ako ostavimo po strani njen satiri ni misli nisu raspore ene prema pravilima d anja: karakter, sugenira e nam veliku istorijsku ideju da Not useful Useful
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Upload
Sign In
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
284
Gary Rydstrom
1
of 144
S. M. AJZENSTAJN
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I M I
slednog mišljenja, ve prema zna aju koji im pridaje i dugake i kraitke reci; bez kratkih bi li govornik i koji on želi da nametne svom sabesedniku. nuto kravlje mukanje, a bez duga kih — na Pojam re enice u gramati kom smislu sveden je kratkozvu no svra ije kreštanje.« u usmenom jeziku na nulu. Kad kažem: L' homme Što se tie »logike ose anja« o kojoj pi que vous voyez ld-bas assis sur la greve est celui que j'ai rencontre hier d la gare (oveka koga vidite kako i koja leži u osnovi usmenog govora, mont sedi tamo na peš anoj obali sreo sam ju e na želez brzo napipala da je stvar baš u toj »logi ni koj stanici), ja se služim metodima pismenog ali do iznalaženja njenog celokupnog siste jezika i sta vljam svoje misli u jednu jedinu re enicu. tosti montaža jie morala da izvrši još mn U usmenom govoru ja bih rekao: Voyez-vous bien cet homme — ld-bas, — U est assis sur la greve — eh bien, »prodore« — u Džojsov »unutrašnji monolo je l'ai rencontre hier, U etait d la gare (Vidite li onoga trašnji monolog« prema filmskom shvatan oveka? — Eno tamo! — Sedi na peš anoj obali. zvani »intelektualni film« — pre nego š E pa, sreo sam ga ju e, bio je na železni koj stanici). da je osnov tih zakonitosti urezan i u tre Koliko tu ima re enica? To je teško reci. Dopustite — ni u pismeni, ni u usmeni, ve u unut da zastanem na mestima ozna enim povlakom, pa e i reci ld-bas (eno tamo) predstavljati zasebnu re egde je afektivna struktura prisutna u najpu nicu, kao što bi bile i da su odgovor na pitanje: Ou istijem vidu. A sklop tog unutrašnjeg govo est cet homme? — Ld-bas (Gde je taj ovek? — Reading a Preview You're je od onoga što se naz iva ose ajnim mišlje Tamo). Pa ak i re enica: On sedi na obali (II est Tako smo stigli do prvobitnog izvora o assis sur la greve) može lako da se rastavi na dve re enice, ukoliko se zaustavim izme u njenih Unlock sastav- full access with a free njihtrial. zakonitosti koje rukovode ne samo nih delova: II est ass is (U est ) sur la gre ve, ili: est sklopom nego i unutrašnjim sklopom svakog sur la greve qu' (U) est assi s (On sedi, on je na obali, dela — do bazinih zakonitosti umetni kog ili: Tamo — na obali on sedi). Granica gramati kih — do opštih zakonitosti forme koje le reenica ovde je veoma teško uhvatljiva, pa je Download i bolje With Free šte Trial odustati od njenog odre ivanja. Me utim, sa izvesnog ne samo filmskih umetni kih dela nego gledišta ovde postoji samo jedna re enica. Literarna svake umetnosti uopšte. Ali o tome — na dru slika je jedna, mada se ona razvija, tako re i, kineVratimo se sada onoj istorijskoj etapi ti ki. Ali dok se u pismenom jeziku ta slika daje taža na našem tlu shvatila sebe kao mon odjedanput, u usmenom jeziku je razvijena na odse ke, iji broj i snaga odgovaraju govornikovim pregledajmo razvojni put koji je nainila utiscima ili tome kako on želi da deluje na slušaoca.« gradnje jedinstva dela, nerazdvojno od pro
Zar mije to verna kopija onoga što se dogaa u montaži? I zar se to što je ovde re eno o »pismenom« jeziku ne ini preslikano s glomaznog »opšteg plana«, koji je, kad god se trudi da nešto prikaže dramati no, uvek bezuspešno nalik na usiljenu, trapavu re enicu, punu sporednih reenica, glagolskih prideva i priloga »teatralnih« mizanscena, na koje je sam sebe osudio?! Uostalom, to nikako ne zna i da po svaku cenu treba juriti »za montažnom zbrkom«. Tim povodom može se na re e nice primeniti ono što je slavjanofil A.S. Šiškov, autor »Rasprave o starom i novom stilu
je po ela da shvata kako ona sama preds stalan jezik. Tako je, na svoj na in, montaža kod n biva svesna sebe još od prvih, samost torskih koraka naše kinematografije. Zanimljivo je da ak i u prelaznom s to vote on this title — istraživa meSign starog filma i našeg u up komparacije. linijom je zanimljivije št Not Još useful Useful ona u suštini idu u znaku — su prot no pre svega obeležje »pasivnog razlaganja« cionalnog sjedinjavanja u neki »nov kvali odlikuju prva traženja sovjetskog filma u
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
286
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIFIT I MI
s krvavim prizorima gradskih klanica i sliva stitog jezika. Takve spekulativne igre suprotnosti pun »de je« doba našeg filma to je delovalo Palata i kmetstv o je, na primer, film (1923), koji kao Ijivo i ostavljalo veliki utisak!) u filmsku da prenosi princip suprotnosti iz naslova u samo delo. »ljudske klanioe«, koja u sebi nosi i seanje Tu je još konstrukcija paralelizma bez ukrštanja, po represalije od strane samodržavlja. To više tipu: »ovde i onde«, »nekad i sad«. Sasvim u duhu ta pasi vna suprotstavlj anja palate i kmetst dašnjih plakata koje na listu podeljenom nadvoje — mad a još grub, lapidaran — logi an i s prikazuju: levo spahijsku kuu nekad (spahija, krepokušaj komparacije. sno pravo, bi evanje) i desno — sad (škola u toj istoj Komparacije koja teži da stremljenje rad ku i, jasle). Potpuno isti tip sukobljavanja kadrova ne samo predstavljanjem nego i uopštenim » nalazimo i u filmu: balerinine nožice na prstima (Pagovornim obrtom«, koji se približava knjiž lata) i Bajdemanove noge u okovima (Kmetstvo). Isto »krvave klanice«. tako racionalnim rasporedom paralelizama dato je i U Oklopnja i Potemkin tri nezavisna povezivanje kadrova: Bajdeman iza rešetaka i — kana itih mermernih lavova u razli itim polo razli rinac u kavezu u nadzornikovoj sobi. pila su se u skok jednog lava, i više od tog (Taj motiv, na daleko višem smisaonom nivou — filmsku slikom Bezizlaznosti — iskoristio je kasnije Pudovkin You're Reading a Preview dimenziju — olienje metafori »Diglo se kamenje!« u filmu Mati, kad scenu razgovora majke i sina u tamKod Grifita plovi led. Preko njega juri L nici prekida planovima bubašvabe kojoj uvarev prst Unlock full access with aSa freesante trial. na santu ska e Ri ard Bartelme ne da da iza e iz lepljive mase.) spase. U ovim i drugim primerima nigde još nema tendenAli paralelni tok kretanja leda i ljuds cije za sjedinjavanjem sli ka u uopšten lik; njih ne Download With Free Trial nigde se ne spaja u jedinstvo slike »ljudsk sjedinjuje ni jedinstvo kompozicije, ni — što je najvažljudskih masa koje su raskinule okove, ljud nije — emocija; date su ravnomernim izlaganjem, a ne koje poput poplave ruše sve pred sobom, na onom stepenu emocionalne povišenosti kad se je primer, završava Mati Gorkog-Zarha-Pudovkin dino prirodno i rada likovni govorni obrt, kad jedino Naravno, i na tom put u bilo je pret dobro zvui. prosto, neuspeha; bilo je, razume se, i mnog Meutim, ako nije izgovoren na odgovarajuem kako dobra namera pretrpi krah zbog previ emocionalnom nivou, do koga se došlo odgovaraju om pozicionih zakonitosti i nedovoljno jasnih emocionalnom pripremom, »lik« neminovno zvui nakonteksta. Tada je umesto blistavog jedinstva karadno. Kad Hamlet upu uje Ofeliji reci da je voli jao samo ubogi tr op, na nivou neizniklog kako ni bra e » etrdeset hiljada« ne mogu voleti — to na nivou mehani kog spajanja tipa »Nailazil je vrlo pateti no i potresno; ali pokušajte da tom izrazu i dva studenta«. oduzmete emocionalnu povišenost, prenesite ga u okol sebe sa Ali na putevima prepoznavanja nosti obi nog svakodnevnog razgovora, to jest unesite Sign up to vote on this title jedinstvu montažnog lika, du em dualisti se u neposredan predmetni sadržaj te slike — i ona sem karakteristi ni za Grifita, ipak su prit nizovi, smeha ništa drugo ne e uspeti da izazove. Useful Not useful najpre film, u celoj seriji igre montažnih Prve »probe pera« u tom novom, samostalnom montažnih metafora, montažnih kalambura. pravcu mogu se nai u punoj meri još u štrajku (1924). Pucanje u masu demonstranata u finalu prepli e se
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
288
Gary Rydstrom
1
S. M. AJZENSTAJN
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
DIKENS, GRIF1T I MI
Svoje konano umetni ko jedinstvo on To su bile više ili manje silovite bujice, koje su razrešenju problema jedinstva zvu novidn svojim širenjem omogu avale sve jasnije i jasnije ispo problema koji mi danas rešavamo, a koje 1 javan je kona nog cilja u montažnoj strani filmskog dnevnom redu ameri kih istraživanja. dela — izgradnju suverene vlasti lika, jedinstvenog monStereoskopija i boja realizuju se pred naš tažnog lika, lika stvorenog montažom, oli enje teme, Blizu je as kad e se, ne samo metodom kao što je to postignuto u Odeskim stepenicama, u nego i sintezom ideje, drame oveka-izvo Potemkinu, u Jurišu kapeljevaca, u apajevu, u uraganu slike, zvuka, trodimenzionalnosti i boje, poj Potomka Džingis-kana, u Dnjepru iz Ivanovog prologa, dinstvu celovitog filmskog lika onaj isti ve slabije — u morskom desantu u Mi iz Kronštata, s no jedinstva u raznolikosti na kome se zasniva vom snagom u Boženkovoj sahrani, u Š orsu, u Tri pešljenje, naša filozofija, i koji ravnomerno sme o Lenjinu Z. Vertova, u Jurišu vitezova u Aleksanmontažni metod od naj neznatni j eg deli a do dru Nevskom.. . To je slavan samostalni put sovjetskog montažnog lika filma u celini. filma, put izgradnje montažnog lika — epizode, montažnog lika — doga a ja, montažnog lika — filma u (1944) celini — ravnopravnog, podjednako uticajnog i podjedYou're Reading a Preview nako obaveznog u besprekornom filmu, na ravnoj nozi s likom junaka, s likom oveka, naroda. Kod nas je koncepcija montaže daleko prevazišla Unlock full access with a free trial. klasi nu Grifitovu dualistiku montažnu estetiku, koju simbolizuju dve paralelne teku e trake tematski razli ito obojene, ne s vodljive, ali koje se prepli uDownload da bi With Free Trial time pojaale obostranu zanimljivost, napetost i tempo. Za nas je montaža postala sredstvo za postizanje jedinstva višeg reda — sredstvo da se montažnim likom postigne organsko ostvarenje jedinstvene idejne koncepcije, koja obuhvata sve elemente, sve pojedinosti, sve detalje filmskog dela. Tako shva ena, ona se pokazala kudikamo širom od uskofilmskog pojma montaže; tako shva ena, ona umnogome ini bogatijom i plodotvornijom opštu koncepciju umetni kog metoda. U skladu s tim naši montažni principi deluju kao principi jedinstva u raznolikosti. Sign up to vote on this title Svoje poslednje protivre nosti montaža ukida, na podru ju poništenja dualistike protivre nosti i meha Useful Not useful nikog paralelizma izmeu oblasti zvuka i oblasti slike, onim što mi podrazumevamo pod zvu novidnom (»vertikalnom«) montažom.
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
S A D R Ž A J
Dušan Makavejev: Ajzenštaj n — crveno, zlatno MONTAŽA ATRAKCIJA
Montaža atrakcij a (preveo D. S.) ........................ Kroz pozorište ka filmu (preveo B. V.) .......... Neo ek iva no (p re ve o B. V.) .............................. Osnovno na elo filma i ideogram (preveo B. Dijalekti ki pristup filmskoj formi (preveo B. Tre a go di na (p reve o B. V. ) .............................. Filmska forma: novi proble mi (preveo B. V.) You're Reading a Preview Krupni plan ............................................................... Unlock full access with a free trial. ula (p re veo G. G. ).................. Sinkronizacija Boja i smi sao Download With (preveo Free Trial G. G.) .......................... Ch ar li e th e Ki d (p re ve la O. V. ) . . ................ Dikens, Grifit i mi (prevela O. V.) ....................
Sign up to vote on this title
Useful
Not useful
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
Search
Home
Saved
0
35 views
Sign In
Upload
Join
RELATED TITLES
0
Sergej Ejzenstajn - Montaza atrkacija.pdf
Uploaded by Ilija Đorđević
Books
Audiobooks
Magazines
Save
Embed
Share
Print
Download
News
Documents
Sheet Music
Gary Rydstrom
1
of 144
Miroslav Krleza Kristofer
Višekanlano snimanje zvuka
Search document
You're Reading a Preview Unlock full access with a free trial.
Download With Free Trial
Sign up to vote on this title
Useful
Not useful
Home
Saved
Books
Audiobooks
Magazines
News
Documents
Sheet Music
Upload
Sign In
Join
