VISOKA ŠKOLA ZA EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: PRAVO EVROPSKE UNIJE
ŠENGENSKI
Mentor: Prof. dr
SPORAZUM
Student: Ana Lukavac Broj indeksa
Čačak, decembar 2010. godine
Sadržaj
I
UVOD
2
1.
OD JEDINSTVENOG TRŽIŠTA DO ŠENGENSKOG PODRUČJA
3
2.
EVROPA BEZ GRANICA
5
3.
FRONTEX: ZAŠTITNIK SPOLJNIH GRANICA EVROPSKE UNIJE
6
II
ZAKLJUČAK
8
III
LITERATURA
9
I
UVOD
Evropska unija je „život” započela na uskom domenu saradnje među zemljama sličnih vrednosti, da bi ojačala poverenje, razmenu i njihovu odbrambenu moć Sovjetskom bloku. Dosadašnja institucionalna integracija je dovela do znatnog širenja zajedničkog politika i povezivanja svih zemalja-članica vrlo snažnim vezama. Dok su raniji oblici podrazumevali izolovanu saradnju u određenim oblastma, naredni koraci su sve više stvarali zajedničku ekonomsku zonu koja danas počiva na carinskij uniji, zajedničkom tržištu, a delimično i na jedinstvenoj valuti. Proces integracije, uvođenje evra i progresivan razvoj zajedničke spoljne i bezbednosne politike daju Evropskoj uniji politički i diplomatski status koji odgovara njenoj nesumnjivoj ekonomskoj snazi. Evropska unija je vremenom postajala sve važniji pravni subjekt u globalnim
2
međunarodnim odnosima. Svoju istoriju je započela 1952. godine kao Evropska zajednica za ugalj i čelik koja je vršila upravnu kontrolu nad industrijom uglja i čelika šest prvobitnih država članica. Širi cilj ovog novog supranacionalnog oblika saradnje, uspostavljenog između država učesnica, ogledao se u postavljanju temelja za trajni mir u Evropi putem postepenog procesa ekonomske integracije. U sledećih pedeset godina ovaj pokretač ekonomske integracije je prerastao u Uniju sa 25 država članica i nekoliko zemalja koje čekaju da postanu članice u bliskoj budućnosti. Ova Unija je postigla veliki napredak u povezivanju ekonomije država članica uspostavljanjem jedinstvenog tržišta, stvaranjem zajedničke valute i ujedinjenjem ekonomskih i monetarnih politika. U ovom trenutku Evropska unija pokušava da uspostavi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Evropska unija je usvojila veliki broj propisa u obliku uredbi, direktiva i odluka koje imaju direktno dejstvo na poslove građana, preduzeća i država. Institucije Evropske unije, i naročito Evropski sud pravde, u tesnoj saradnji sa organima država članica, pokušavaju da omoguće pravilnu primenu i izvršenje ovih propisa. Kroz ovaj sistem primene, evropsko zakonodavstvo zauzima važno mesto u svakodnevnom životu građana Evrope i drugih građana koji borave na teritoriji država članica. Ono takođe ima uticaja i na interese trećih zemalja. Ovaj rad će se baviti Šengenskim sporazumom, njegovim preambulam i sve što proističe iz njega. 1.
OD
JEDINSTVENOG
TRŽIŠTA
DO
ŠENGENSKOG
PODRUČJA
Nakon završetka Drugog svetskog rata u međunarodnim odnosima došlo je do pojave sukoba „ideologija”, odnosno do sukoba kapitalizma i komunizma, Istoka i Zapada. U takvim okolnostima građani Evrope bili su razdvojeni unutrašnjim granicama i između njih se nalazila „gvozdena zavesa”. Ipak, ekonomski interesi država tražili su drugačija rešenja koja bi smanjila troškove transporta, uspostavila bolje ekonomske odnose i time dovela do ekonomskog rasta.
Slika 1. Zemlje članice Šengenskog sporazuma
3
██ Izvor:www.wikipwedia.com Priča je počela donošenjem Ugovora iz Rima (1957) kada je ustanovljeno slobodno kretanje roba, lica, usluga i kapitala. Ove slobode predstavljaju temelj jedinstvenog tržišta. Uklanjanje prepreka i omogućavanje slobodnog kretanja lica postalo je jedan od centralnih delova u strategiji uspostavljanja jedinstvenog tržišta, tj. u dokumentu pod nazivom Kompletiranje unutrašnjeg tržišta iz 1985. godine. Idejni tvorac dokumenta bio je Žak Delor (Jacques Delors), tadašnji predsednik Evropske komisije. Predlozi dati u strategiji prihvaćeni su 1986. godine u Jedinstvenom evropskom aktu. Time je proces stvaranja jedinstvenog tržišta postao pokretač kreiranja Šengenskog područja. Prvo područje koje nalikuje Šengenskom području nastalo je 1958. godine kada je bio potpisan sporazum između nordijskih država - Danske,
Švedske, Norveške, Finske i Islanda. Tim
sporazumom formirana je Nordijska pasoška unija (Nordic Passport Union), koja je građanima omogućavala da putuju i stanuju u drugoj državi članici Unije bez posedovanja pasoša ili boravišne dozvole.
Tabela 1. Konvencija o sprovođenju Šengenskog sporazuma
4
Izvor:www.wikipwedia.com Ipak, veliki korak koji je vodio ukidanju unutrašnjih granica učinjen je 1984. godine. Te godine su Savezna Republika Nemačka i Republika Francuska potpisale Sarbrikenski sporazum (Saarbrucken Agreement), kojim su utvrđeni postepeno ukidanje kontrolnih punktova na granicama i primena principa slobodnog kretanja lica. Ovaj Sporazum smatra se prethodnikom Šengenskog sporazuma. Već naredne godine u Šengenu, malom mestu u Luksemburgu, nastavljeni su pregovori koje su vodili Belgija, Francuska, Holandija, Luksemburg i Nemačka, o postepenom stvaranju prostora u kome neće postojati unutrašnje granice. Ove države su u junu 1985. godine potpisale sporazum o međuvladinoj saradnji, poznatiji kao Šengenski sporazum. U junu 1990. godine, države potpisnice sporazuma potpisale su i Konvenciju o sprovođenju Šengenskog sporazuma (Sengenska konvencija), (pogledati Tabelu 1). Osnovna svrha potpisivanja konvencije jeste 5
ukidanje graničnih kontrola između država potpisnica, uspostavljanje zajedničke spoljne granice, izgradnja jedinstvene imigracione politike i usvajanje dodatnih procedura koje će omogućiti sprovođenje ovih ciljeva. Procedure podrazumevaju uspostavljanje mehanizama kontrole zajedničke spoljne granice; uspostavljanje standarda za izdavanje viza; uspostavljanje bliže saradnje organa nadležnih za kontrolu granica. 2. EVROPA BEZ GRANICA
Prvobitno je bilo planirano da proces sprovođenja Šengenskog sporazuma bude započet 1990. godine, tj. nakon potpisivanja Šengenske konvencije. Ipak, do primenjivanja sporazuma došlo je 1995. godine, nakon pokretanja prvog Šengenskog informacionog sistema (SIS). U međuvremenu, Šengenskom području pristupile su Grčka, Italija, Portugal i Španija. Uvođenjem SIS države potpisnice težile su tome da razmenom podataka preventivno otklone mogućnosti ugrožavanja unutrašnje bezbednosti države. Postojanjem unutrašnjeg tržišta i „Evrope bez granica” stvorene su mogućnosti za poštovanje i zaštitu četiri osnovne slobode, ali i za porast kriminalnih aktivnosti. Zbog toga su potpisnice sporazuma, pored izgradnje SIS (koji predstavlja tehničku podršku saradnji), produbili policijsku i pravosudnu saradnju u oblasti suzbijanja svih oblika teškog kriminala. Saradnja se odnosi na razmenu informacija, prekogranično praćenje i poteru zbog određenih krivičnih dela. Dodatnim protokolom datim u Ugovoru iz Amsterdama (1997) Šengenski sporazum je pridodat komunitarnom pravu. Bitno je napomenuti i to da sve države članice EU ne učestvuju potpuno u primenjivanju odredaba Šengenskog sporazuma. Tako, Velika Britanija i Irska učestvuju u policijskoj i pravosudnoj saradnji kada je reč o krivičnim stvarima, zatim u borbi protiv trgovine ilegalnim narkoticima i u Šengenskom informacionom sistemu, aline učestvuju u kontroli zajedničke spoljne granice i izdavanju viza. U prethodnim talasima pridruživanja EU države mogle da izaberu da li će ući u Šengensko područje, ali je danas situacija drugačija. Potpisivanje i sprovođenje Šengenskog sporazum postalo je obaveza svih države koje žele da postanu članice EU. 3. FRONTEX: ZAŠTITNIK SPOLJNIH GRANICA EVROPSKE UNIJE
Nakon „ubacivanja” šengenskog akija (acquis) u pravne tekovine EU, jedan od prioriteta država članica bio je i uspostavljanje efikasnog mehanizma kontrole zajedničke
6
spoljne granice. Poziv za produbljivanje saradnje u procesu upravljanja granicom upućen je još 1999. godine, za vreme samita u Tamperu, u Finskoj. 1 Na samitima u Nici i Lakenu naglašen je značaj efikasne kontrole granica. Ipak, posledice događaja koji se odigrao 11. septembra 2001. godine ubrzale su saradnju. Ovi događaji ukazali su ključnim političkim akterima država članica na to da bolja i efikasnija kontrola granica može pomoći u suzbijanju delovanja terorističkih i kriminalnih grupa, kao i ilegalnih migracija. Na samitu u Sevilji, održanom u maju 2002. godine, izneta je ideja o formulisanju posebne agencije za kontrolu granica EU. Uredbom Saveta, od 26. oktobra 2004. godine, formirana je Evropska agencija za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama država članica Evropske unije (FRONTEX). Sedište FRONTEX je u Varšavi, u Poljskoj. Ova agencija je svoj operativni rad započela 2005. godine.
Slika 2. Izgled zaštitnog znaka FRONTEX-a
Izvor: Janča,D: Pravo Evropskih zajednica, Novi Sad, 1980. Osnovna uloga FRONTEX je da koordinira operativnu saradnju država članica u upravljanju spoljnim granicama i da pomaže u obuci pripadnika granične policije. Pored toga, FRONTEX sprovodi analizu rizika, koja se koristi prilikom organizovanja zajedničkih akcija. Zatim, on istražuje relevantne probleme u kontroli i nadzoru spoljašnjih granica. U jednom od poslednjih izveštaja, FRONTEX je izneo svoje procene uticaja ekonomske krize na migratorna kretanja. 2 U izveštaju se kao osnovna teza iznosi stav da pod uticajem ekonomske krize dolazi do porasta nezaposlenosti, ali i do smanjenja stope ilegalne migracije. Agenicija FRONTEX pomaže državama članicama tako što im pruža tehničku i operativnu pomoć na spoljašnjim granicama. Takođe, FRONTEX je usko 1
Na samitu u Tamperu formulisan je i prvi program saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, na osnovu kog su formulisani prioriteti saradnje i načini izgradnje Prostora slobode, bezbednosti i pravde. 2 Pogledati izveštaj na: http://www.frontex.europa.eu/gfx/frontex/files/iustvna/frontex raport.pdf.
7
povezan sa agencijama i telima unutar EU, koja su odgovorna za unutrašnju bezbednost, sa EUROPOL, sa Evropskim policijskim fakultetom (CEPOL) i sa Evropskom agencijom sa borbu protiv prevara (OLAF).
II
ZAKLJUČAK
Jedinstveni evropski akt je ugovor potpisan 1986. godine kojim je prvi put značajnije modifikovan Rimski ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici. Njime su dati pravni temelji za stvaranje jedinstvenog tržišta do 1. januara 1993. godine. Jedinstvenim evropskim aktom takođe su definisane nove nadležnosti Zajednice (socijalna politika,
8
ekonomska i socijalna integracija, istraživanje i tehnološki razvoj, zaštita okoline), pokrenuta saradnja u području spoljnih poslova, proširena ovlašćenja Evropskog parlamenta i pojednostavljen proces donošenja odluka u Savetu ministara. Kada je reč o primeni“Jedinstvenog evropskog akta“, treba reći da u EU nije ostvareno sve što se očekivalo. Naime, 1985. i 1986. godine pokrenute su dve inicijative sa ciljem ostvarenja pomenute doktrine. Prva inicijativa se odnosi na Šengenski sporazum o otklanjanju njihove zajedničke granične kontrole do 1. januara 1990. godine, potpisanim juna 1985. godine od strane Nemacke, Francuske i zemalja Beneluksa. Druga se odnosi na stvaranje ad hoc Grupe o imigraciji, oktobra 1986. godine, pod rukovodstvom Velike Britanije, u okviru Sekretarijata Saveta EZ, sa istim ciljem „ukidanja granične kontrole”. Komisija EZ je decembra 1988. godine detaljnije obrazložila ovu novu situaciju. U oblasti "socijalne dimenzije" jedinstvenog tržišta, šefovi država ili vlada su, izuzimajući Veliku Britaniju koja se sa tim nije saglasila, prihvatili tzv. Socijalnu povelju koja uređuje osnovna socijalna prava radnika. U preambuli Povelje stoji da "zemlje članice garantuju da radnici iz zemalja neclanica EZ i clanovi njihovih porodica koji legalno borave u jednoj zemlji EZ mogu da uživaju, u pogledu uslova za život i rad, tretman koji uživaju radnici zemalja članica Zajednice".
III
LITERATURA
1. Ilić, G.: Harmonizacija propisa o pravu slobodnog vršenja usluga u SRJ i EU, 58 Pravo i privreda, 1996 , 763. 2. Janča,D: Pravo Evropskih zajednica, Novi Sad, 1980.
9
3. Ka beloj šengenskoj listi: Izveštaj o napretku Srbije u procesu vizne liberalizacije (2008) Beograd: Fond za otvoreno društvo, Grupa 484. Kovač, O.: Konstitutivni elementi jedinstvenog tržišta u Evropskoj uniji I u SR Jugoslaviji, u: Pravni i ekonomski okviri uključenja jugoslovenskih privrednih subjekata u unutrašnje tržište Evropske Unije, Kragujevac, 1994, 23. 4. MlikotinTomić, D: Pravo Evropske ekonomske zajednice, Zagreb, 1989.
Internet: adrese:
-
http://www.grupa484.org.rs/index.php?
option=com_content&task=blogcategory&id= 63&Itemid=112. -/ostvaren pristup 07.12./ -
http://www. esiweb. org/. http://www.grupa484.org.rs. /ostvaren pristup
7.12./ -
http://www.frontex.europa.eu/ ./ostvaren pristup 7.12./
10
