SEMINARSKI SEMINARSKI RAD PREDMET:ORGANIZACIONI DIZAJN TEMA:ORGANIZACIONE STRUKTURE
PROFESOR: STUDENT: BROJ INDEKSA: BEOGRAD,2013 .
SADRŽAJ 1.0.Uvod………………………………………………………………………………………....3 2.0. Vrste i oblici organizacionih struktura……………………………………………………...4 2.1. Funkcionalna organizacija…………………………………………………………..……5 2.2. Procesna organizacija………………………………………………………………..……7 2.3. Divizionalna organizacija………………………………………………………………...7 2.4. Predmetna organizaciona struktura…………………………………………………..…...9 2.5. Matrična organizacija……………………………………………………………………..9 2.6. Teritorijalna organizacija……………………………………………………………..….11 2.7 . Organizacija usmerena prema potrošačima i kupcima……………………………….…12 2.8. Projektna organizacija……………………………………………………………………12 2.9. Hibridna organizacija…………………………………………………………………….13 3.0.Zaključak……………………………………………………………………………………..14 4.0.Literatura……………………………………………………………………………………..15
2
1.0.Uvod Organizacioni dizajn predstavlja niz metoda i tehnika kojima se identifikuju i koncipiraju osnovni elementi posla kojima se može uticati na organizacionu klimu i organizacionu kulturu. Organizacioni dizajn podrazumeva proces koordinacije strukturnih elemenata organizacije na najpovoljniji način. Organizaciona struktura predstavlja formalni sistem odgovornosti kojim su definisane ključne pozicije u organizaciji, kao i pravo da se postavljaju ciljevi, primaju informacije i utiče na rad drugih. Pozicije i prava koja su definisana organizacionom strukturom predstavljaju mapu uloga za svakog pojedinca u organizaciji. Rezultat procesa organizovanja je organizaciona struktura. Strukturu organizacije formiraju njeni elementi : zadaci, nosioci zadataka i njihovi međusobni odnosi. Kao eksplicitan pojavni oblik, organizaciona struktura preduzeća je prepoznatljiva u svakoj organizaciji (preduzeću) i iskazuje se organizacionom šemom. Organizaciona struktura preduzeća može se definisati kao sistem veza i odnosa između elemenata u organizaciji preduzeća koji se projektuju za relativno duže vreme, i koji se formalno sankcionišu aktima preduzeća (statuti, odluke, šeme i sl.).
2
2.0. Vrste i oblici organizacionih struktura Organizaciona struktura je moćno sredstvo pomoću koga rukovodstvo preduzeća utiče na postavljene ciljeve. Efektivna organizaciona struktura omogućuje menadžerima da izvrše alokaciju resursa u skladu sa ciljevima definisanim u procesu planiranja. Peter Drucker : “Da bi svi organizacioni delovi preduzeća mogli usklađeno i homogeno delovati,
moraju biti međusobno povezani i integrisani. Taj jedinstveni sistem organizacionih delova preduzeća zovemo organizacionom strukturom” William Scot :
“Organizaciona struktura je logičan odnos između nivoa upravljanja i područja funkcija koji omogućava uspešno ostvarivanje ciljeva preduzeća. A. Chendler :
“Organizaciona struktura je sredstvo za integrisanu upotrebu postojećih resursa u
organizaciji”. izražava unutrašnju podelu rada u preduzeću i osnivanje užih organizacionih delova i jedinica na svim nivoima preduzeća. Formiranje organizacionih delova ili manjih organizacionih jedinica u okviru preduzeća naziva se departmentalizacija . Njen osnovni sadržaj čini oblikovanje različitih vrsta i nivoa organizacionih struktura preduzeća i podela poslova na zaposlene. Oblik organizacione strukture
U modeliranju i izboru odgovorajuće organizacione strukture polazi se od principa raščlanjavanja poslova i zadataka: prema kriterijumu „izvršavanja“ ili kriterijumu „objekta“. Osnovne organizacione jedinice se prema kriterijumu „izvršenja“ osnivaju za obavljanje određenih poslovnih funkcija. Primenom kriterijuma „objekta“ , organizacione jedinice se formiraju za proizvodnju određenih proizvoda ili pružanje usluga. U zavisnosti od primenjenih kriterijuma raščlanjavanja poslova i zadataka preduzeća, razlikuju se dva onovna oblika organizacione strukture, koji se ubrajaju u klasične ili tradicionalne organizacije:
funkcionalna i divizionalna.
U klasičnim strukturama, organizacija se horizontalno deli na manje i uže jedinice i utvrđuju se odnosi autoriteta i odgovornosti. Organizacione strukture koje se lakše prilagođavaju promenama okruženja i novim tehnologijama, koje imaju visok stepen fleksibilnosti i adaptibilnosti, nazivaju se adaptivnim ili organskim strukturama . Ove strukture su pogodne za modeliranje organizacije u uslovima i sredinama gde su promene brže i dinamičnije. U najpoznatije oblike organskih struktura ubrajaju se projektna organizacija i matrična organizacija .
2
Noviji pravci i promene organizacije sve više uvode i afirmišu inovativne organizacije. Inovatavna organizacija je osnovana kao novi oblik organizacije, a zasniva se na kombinovanju organske strukture, procesa, motivacije i zaposlenih. U savremenim uslovima poslovanja preduzeća sve više se formiraju nove, nehijerarhijske organizacione strukture i forme organizovanja. Savremenu organizaciju preduzeća karakterišu kombinovane i hibridne strukture, koje uključuju upotrebu klasičnih i adaptivnih organizacija. Takve vrste organizacija nazivaju se konglomeratske organizacije . U okviru njihovih delova ili funkcija, mogu biti zastupljeni i primenjeni raznovrsni modeli organizacionih struktura: funkcionalna, projektna, ili druge vrste organizacionih struktura. Organizacija koja se formira za određeni zadatak, projekat, slučaj, posao i sl., predstavlja projektnu ili ad hoc organizacionu strukturu. Postoje dva osnovna oblika ili grupe organizacione strukture: klasične organizacije i adaptivne organizacije. Osnovno obeležje po kome se razlikuje jedna vrsta organizacione strukture od druge jeste način povezivanja i grupisanja poslova koje u procesu poslovanja preduzeća treba obaviti.
2.1. Funkcionalna organizacija Funkcionalna organizaciona struktura predstavlja jedan od najstarijih i najpoznatijih oblika structure preduzeća. Naziva se i klasičnom ili tradicionalnom. Ona je najrasprostranjeniji i najčešći primenjivani obrazac organizacione strukture. Organizovanje poslova i formiranje organizacionih jedinica, u funkcionalnoj strukturi se obavlja prema poslovnim funkcijama. U okviru organizacionih jedinica objedinjeno je obavljanje srodnih, sličnih ili povezanih poslova. Organizaciona jedinica sadrži jednu ili više poslovnih funkcija ili je deo neke poslovne funkcije (služba, odeljenje, sektor...). U okviru formiranih organizacionih jedinica obavljaju se poslovi za preduzeće kao celinu. Funkcionalna organizaciona struktura primenjuje se u malim preduzećima i preduzećima srednje veličine koja proizvode jedan ili manji broj proizvoda ili pružaju jednu vrstu usluga. Osnovni kriterijum za primenu ovog modela organzacione strukture jeste broj i vrsta proizvoda ili usluga u delatnosti preduzeća. Postoje tri osnovna oblika funkcionalne organizacione strukture:
početni, standardni i razvijeni oblik.
U početnom obliku funkcionalne strukture broj funkcionalnih organizacionih jedinica u preduzeću je manji od broja poslovnih funkcija. Standardni oblik funkcionalne strukture posledica je razvoja i rasta kompanije u kojoj pojedine poslovne funkcije, u zavisnosti koje
2
poslove obavljaju, dobijaju status samostalne organizacione jedinice. Broj funkcionalnih organizacionih jedinica u ovom modelu jednak je broju poslovnih funkcija kompanije. U razvijenom obliku funkcionalne strukture broj formiranih organizacionih jedinica veći je od broja poslovnih funkcija. To znači da se za obavljanje poslova neke od poslovnih funkcija formira veći broj organizacionih jedinica. Razvijeni oblik organizacione strukture primenjuje se kao model organizacije u većim preduzećima, ako je reč o proizvodnji jednog, odnosno nekoliko srodnih ili sličnih proizvoda. On predstavlja preduslov za divizionalnu organizacionu strukturu. Tipičan ili prosečan model organizacione strukture savremene kompanije primenjuje se u
manjim i srednjim preduzećima. Tipična funkcionalna sturktura obično grupiše sve aktivnosti u četiri osnovne funkcije: proizvodnja, marketing, finansije i ljudski resursi. Prednosti funkcionalne strukture:
visok stepen specijalizacije i podele rada, u okviru preduzeća, stručno vođenje i jedinstvena koordinacija poslova iste funkcije, primena jednoobraznih metoda i postupaka, racionalna upotreba prostora i opreme, niski režijski troškovi, i dr. Prednost ovakve organizacione strukture ogleda se i u tome što se zaposleni organizuju u timove prema svojim kvalifikacijama i obrazovanju, odnosno prema sličnosti poslova koji obavljaju. Nedostaci i slabosti funkcionalne strukture: sporo prilagođavanje promenama u poslu i okruženju, rascepkanost poslova i otežana koordinacija, izostanak bliže saradnje funkcionalnih menadžera, sporo i neadekvatno donošenje odluka, razvučenost linija koordinacije i komunikacije, odsustvo odgovornosti funkcionalnih menadžera za poslovni rezultat kompanije.
Slika 1.-Funkcionalna organizacija
2
Najveći nedostatak funkcionalne organizacione strukture ogleda se u tome što organizacione jedinice koje se odlikuju grupisanjem poslova i funkcija pre ili kasnije počinju da teže osamostaljivanju.
2.2. Procesna organizacija Procesna organizaciona struktura se zasniva na radnom, odnosno poslovnom procesu kao kriterijumu za formiranje organizacionih jedinica ili radnih timova. U osnovi procesne organizacione strukture je organizacija zasnovana na procesima, koja povezuje zaposlene iz pojedinih poslovnih funkcija u procesne timove koji obavljaju određene funkcije u konkretnom poslovnom ili radnom procesu. Procesna organizacija se još naziva i horizontalna organizacija. U ovoj organizaciji, pojedinci iz različitih funkcija rade u okviru jednog procesa i sačinjavaju tim odgovoran za taj proces. Prednost procesne organizacione strukture u odnosu na funkcionalnu ogleda se u ekonomičnijem oblikovanju radnih i poslovnih procesa, kao i skraćivanju vremena potrebnog za obavljanje poslova i radnih procesa. Procesna organizaciona struktura se u praksi pojavljuje kao dodatna ili naknadna organizaciona struktura,najčešće na nivou organizacije različitih proizvodnih procesa.
2.3. Divizionalna organizacija Kao posledica rasta i razvoja kompanije, širenjem asortimana i usmeravanja na određene kategorije kupaca, menja se tradicionalna funkcionalna struktura i prerasta u nove oblike i modele organizovanja. Divizionalna organizaciona struktura predstavlja oblik strukture u kojoj se podela rada u kompaniji, kao i gurpisanje i povezivanje srodnih ili sličnih poslova i osnivanje organizacionih jedinica, vrši prema proizvodima, geografskim područjima ili kategotijama kupaca. Postoje tri osnovna oblika divizionalne organizacione strukture: predmetna, teritorijalna i organizaciona struktura prema potrošačima.
2
Karakteristika divizionalne organizacione strukture jeste da se svi poslovi koji su neposredno vezani za proizvodnju i realizaciju jednog proizvoda, grupe proizvoda ili usluga, ili poslovi vezani za funkcionisanje regionalne jedinice, odnosno kategorije kupaca, povezuju u jednu organizacionu celinu. U okviru divizionalne strukture vrši se objedinjavanje poslova većeg broja ili delova poslovnih funkcija po proizvodima, geografskim područjima ili kategorijama potrošača. Divizionalna organizaciona struktura omogućava decentralizaciju, koja se sprovodi prenošenjem moći i performansi odlučivanja iz centra na regionalne jedinice ili kompanije. Ovu strukturu najčešće poseduju velike multinacionalne kompanije, u čijem sastavu širom sveta posluju regionalne kompanije. Veoma često ove kompanije ili njihove filijale posluju samostalno, s tim što se na tržištu pojavljuju sa proizvodom koji je razvijen od strane matične kompanije, koja kontroliše standard proizvodnje i nastup na tržištu „ćerki“ kompanija, preko svoje funkcionalne divizije. Divizionalna organizaciona struktura se može primeniti i u nekim manjim kompanijama, ako one proizvode veći broj raznovrsnih proizvoda, sa različitim tehnologijama i proizvodnim postupcima, odnosno ako se njihovi proizvodi proizvode na različitim geografskim područjima, ili su namenjeni različitim kategorijama potrošača. Prednost divizionalne strukture se ogleda u tome što omogućava decentralizaciju. Svaki divizion predstavlja decentralizovane organizacione jedinice koja ima svog menadžera, odgovornog za njeno poslovanje. Osnovna slabost ove strukture jeste što se u divizionima paralelno obavljaju poslovi svih ili većine funkcija i preduzeća, pa i oni poslovi koje bi bilo racionalnije obavljati na nivou kompanije.
Slika 2. –Čist divizionalni model
Preduzece Generalni direktor
Divizija A Direktor
Divizija B Direktor
Divizija C Direktor
Proizvodnja
Proizvodnja
Proizvodnja
Komercijala
Komercijala
Komercijala
Finansije racunovodstvo
Finansije racunovodstvo
Finansije racunovodstvo
Opsti i kadrovski poslovi
Opsti i kadrovski poslovi
Opsti i kadrovski poslovi
Razvoj
Razvoj
Razvoj
Slika 3. Mešoviti divizionalni model
2
Preduzece Generalni direktor Divizija A Direktor
Divizija B Direktor
Sektor finansija i racunovodstva Direktor
Divizija C Direktor
Proizvodnja
Proizvodnja
Proizvodnja
Komercijala
Komercijala
Komercijala
Marketing
Marketing
Marketing
2.4. Predmetna organizaciona struktura Servis Servis
Sektor opstih poslova Direktor
Sektor razvoja Direktor
Servis
Kod predmetne organizacione strukture, podela rada u kompaniji, kao i grupisanje srodnih ili sličnih poslova i formiranje organizacionih jedinica, vrši se prema proizvodima ili uslugama. Poslovi vezani za proizvodnju i realizaciju proizvoda ili grupe proizvoda međusobno se povezuju u jednu organizacionu jedinicu. Broj osnovanih jedinica ili diviziona zavisi od veličine preduzeća i broja proizvoda ili grupa srodnih proizvoda, ali i tržišta na kome se realizuju. Predmetna organizaciona struktura omogućava kompanijama da posvete najveću pažnju proizvodima iz svog programa i brzo reaguju na zahteve kupaca i tržišnog okruženja. Menadžment svake proizvodne jedinice je odgovoran za profit i troškove svoje organizacione jedinice. Predmetna organizaciona struktura se primenjuje u velikim kompanijama, sa širokim i raznovrsnim asortimanom proizvoda, koji se proizvode na različitim tehnološkim linijama i koji su namenjeni različitim kupcima. Prednost predmetne organizacione strukture je u tome što omogućava maksimalnu usmerenost
kompanije ka pojedinačnim proizvodima, što je u savremenim uslovima i najbolji način za razvoj i unapređenje tog proizvoda. Proizvodne i poslovne jedinice u okviru ove strukture su spremnije da odgovore na tržište i tehničke zahteve kupaca i okruženja. Sve proizvodne, odnosno poslovne aktivnosti poslovnih područja ili diviziona su pod upravom, kontrolom i vođenjem jednog menadžera. ogledaju se u paralelnom obavljanju poslova pojedinih poslovnih funkcija, povećanju ukupnih troškova kompanije, tedenciji slabljenja centralnih i jačanja divizionih jedinica, kao i u otežanoj kontroli organizacionih jedinica sa vrha kompanije. Slabosti predmetne organizacione strukture
2.5. Matrična organizacija Ona predstavlja relativno novi oblik organizacione strukture. Ona je veoma decentralizovana organizaciona struktura. Poslovne jedinice predstavljaju istraživačke timove koji rade na pojedinačnim proizvodima ili naučnim projektima. U matričnoj
2
organizaciji se ovlašćenja i odgovornosti ostvaruju po „vertikali“, a po „horizontali“ se vrši upravljanje i vođenje projekata. Funkcionalni menadžeri obavljaju one aktivnosti koje podržavaju rad projektnih timova. Te aktivnost su:finansiranje, proizvodnja, nabavka materijala i sirovina regrutovanje potrebnih kadrova i dr.menadžeri ovih timova imaju više koordinišuću, a manje upravljačku ulogu. Projektni menadžeri su odgovorni za integraciju svih aktivnosti i resursa vezanih za projekat, a menadžeri funkcionalnih jedinica određuju kako će se i gde obavljati poslovi i kontrola izvršavanja zadataka.
Slika br.3 Matrična organizacija
Slika 4.-Matrična organizaciona struktura1
1
Jovanović M., Langović A., Upravljanje projektom, Megatrend, Beograd, 2003. str. 27.
2
Osnovna karakteristika matrične organizacione strukture je u tome što ona kombinuje vertikalne linije komunikacije i autoriteta sa horizontalnim (bočnim) linijama. To je najvažnija prednost ove organizacije. U matričnoj organizaciji povećana je fleksibilnost, stepen koordinacije i komuniciranja. Ona povećava motivaciju zaposlenih i jača njihovu privrženost i odanost kompaniji. Matrična organizaciona struktura je pogodna za kompanije koje istovremeno rade na većem broju projekata. U matričnoj organizaciji na jednoj strani postoji projektna organizaciona struktura, a na drugoj funkcionalna organizaciona struktura. ogledaju se u mogućim konfliktima vezanim za alokaciju ljudskih resursa između istraživačkih timova i funkcionalnih jedinica, kao i mogućnosti preteranog osamostaljivanja timova u odnosu na funkcionalne organizacione jedinice u kojima se obavlja osnovna delatnost kompanije. Slabostima matrične organizacije: pojačana mogućnost konflikata zbog dualne odgovornosti zaposlenih i sukoba interesa linijskog i projektnog menadžmenta, sporiji način odlučivanja i povećani troškovi organizacije. Slabosti matrične organizacione strukture
2.6. Teritorijalna organizacija je struktura u kojoj se podela rada, grupisanje i povezivanje srodnih poslova i osnivanje organizacionih jedinica vrši prema geografskim područjima ili teritorijalnom pricipu. U okviru teritorijalne strukture objedinjavaju se sve značajne delatnosti, odnosno potrebe funkcije kompanije. Teritorijalna struktura se primenjuje kada komapnija posluje na širem geografskom području, posebno ako se radi o njenoj internacionalnoj aktivnosti. Primenom teritorijalne organizacione strukture kompanija lakše savladava različite zakone, lokalne običaje i „ukus“ lokalnih potrošača. Teritorijalna organizaciona struktura
U kompaniji sa teritorijalnom organizacionom strukturom na najvišem nivou podele i grupisanja poslova, osnivaju se jedinice u vidu predstavništava, pogona, fabrika i sl., na različitim
2
geografskim područjima. Ova struktura se primenjuje u onim kompanijama koje su nastale integracijom samostalnih preduzeća, a koja su razmeštena na različitim lokacijama, izvan nacionalnih granica. Model teritorijalne organizacije je naročito pogodan za uslužne delatnosti koje na taj način, poslovanjem na širokim područjima, obezbeđuju svoj opstanak i razvoj. Teritorijalna organizaciona struktura u praksi preduzeća se primenjuje kao dodatna ili naknadna organizaciona struktura pojedinih poslovnih funkcija, posebno prodaje. U okviru prodaje se formiraju organizacione jedinice sa predstavništvima koja pokrivaju pojedine zemlje, regione, šira ili uža geografska područja. Ova struktura je za preduzeće skuplja od drugih oblika, jer se isti poslovi, odnosno poslovi istih funkcija, obavljaju i ponavljaju na više mesta, što izaziva nesrazmerno povećane troškove kompanije.
2.7 . Organizacija usmerena prema potrošačima i kupcima Kada su podele rada, grupisanje i povezivanje poslova usmereni prema grupama potrošača ili kategorijama kupaca, radi se o organizacionoj strukturi orijentisanoj prema potrošačima ili kupcima. Ova struktura se primenjuje u velikim kompanijama koje posluju sa većim brojem različitih proizvoda namenjenih različitim kategorijama potrošača. Ovaj oblik organizacione strukture se koristi na nižim organizacionim jedinicama, ili u okviru već postojećeg organizacionog modela. Ovaj model organizovanja najbliže odražava načelo modernog biznisa koje se zasniva na maksimalnom usmerenju prema kupcima.
2.8. Projektna organizacija Projektna organizaciona struktura predstavlja privremeni organizacioni oblik koji se uvodi i osniva za realizaciju nekog složenog poslovnog zadatka ili projekta. Suština koncepcije ove organizacije je da se oko projekta okupe najkvalitetniji kadrovi kojima organizacija raspolaže ili može da ih obezbedi da bi se rešio neki složeni poduhvat ili zadatak. Kada se projekat završi, projektni tim se raspušta i vraća u svoje bazične organizacione jedinice kompanije. Projekat predstavlja svaki zaokruženi, celovit i složen poduhvat čije se karakteristike i cilj mogu jasno i precizno odrediti i koji se mora završiti u određenom periodu. Projektna organizacija ima karakteristike fleksibilne organizacije, koja je sposobna da se brzo prilagođava promenama u tehnologiji i zahtevima okruženja savremene kompanije. Kao poseban oblik timske organizacije, projektna organizacija može biti: privremena, kada su u pitanju pojedinačni projekti, i stalna, kada se radi o projektnim procesima.
2
Projektna struktura preduzeća javlja se kao dodatna ili naknadna organizaciona struktura u okviru već postojećih klasičnih struktura kompanije kao što su funkcionalna, predmetna, teritorijalna. Individualna projektna organizacija predstavlja oblik projektne organizacije koja ima izabranog vođu projekta, koji je direktno odgovoran direktoru ili menadžeru kompanije, ali ona nema posebno formirani radni tim za izvođenje projekta. Projektni menadžer ima ulogu koordinatora i organizatora aktivnosti izvršavanja u funkcionlnim organizacionim jedinicama, u periodu dok traje izrad projekta. U individualnoj projektnoj organizaciji svi poslovi vezani za projekat prenose se na realizaciju u odgovarajuće funkcionalne organizacione jedinice. Razvijeniji i složeniji oblik projektne organizacije, koji izaziva značajne promene postojeće organizacione strukture, jeste čista projektna organizacija. To je oblik projektne organizacije kod koje su projektni zadaci potpuno samostalni i nezavisni od linijske organizacione strukture. Kod čiste projektne organizacije, članovi projektnog tima ili saradnici na projektu izdvojeni su iz postojeće hijerarhijske organizacije preduzeća i privremeno napuštaju svoje organizacione jedinice u kojima su stalno zaposleni. Bez obzira na to iz kojih funkcionalnih jedinica su sastavljeni, članovi projektnog tima predstavljaju jednu organizacionu celinu, projektni tim kojim rukovodi menadžer projekta. Članovi tima su odgovorni rukovodiocu projekta sve dok traje posao na projektu. Po završetku projekta projektni tim se raspušta, a saradnici na projektu upućuju se u svoje matične organizacione jedinice. Projektna organizacije je orijentisana na zadatak, odnosno izvršenje zadatka u granicama predviđenih troškova projekta i predviđenog vremena za realizaciju projekta.
Slika br.5- projektna organizacija
2.9. Hibridna organizacija
2
Hibridna struktura je oblik organizacije u kome se na istom organizacionom nivou kombinuju funkcionalne i multidivizionalne komponente i oblici. Primarno mesto u ovoj strukturi imaju divizionalne,proizvodne ili teritorijalne jedinice kojima se dodaju jedna ili više funkcionalnih jedinica. U hibridnoj organizaciji se na istom organizacionom nivou kombinuju dva načela raščlanjavanja i grupisanja poslova i formiranja organizacionih jedinica. U ovom modelu se postiže ravnoteža između centralizacije i decentralizacije obavljanja pojedinih poslovnih funkcija. Potrebi poslovi se zajednički obavljaju na nivou kompanije za potrebe svih njenih delova, dok se ostali poslovi tih funkcija obavljaju unutar pojedine divizionalne jedinice. Korisnost ovog modela se ogleda u njegovoj ekonomičnosti obavljanja određenih zajedničkih funkcija i poslova za potrebe svih divizionalnih jedinica.
3.0.Zaključak Organizaciona struktura preduzeća je sistem, dugoročno projektovanih i formalno sankcionisanih (aktima preduzeća), veza i odnosa između elemenata u organizaciji preduzeća. To ne znači da je jednom postavljeni model organizacione strukture preduzeća trajan. On se menja shodno promenama u samom preduzeću i/ili okruženju. Svako preduzeće se organizaciono strukturiše u zavisnosti od faktora koji determinišu parametre strukture, a to su starost i veličina preduzeća, tehnički sistem, sredina, vlasništvo, kultura,tradicija i socijalni ambijent. Rezultat procesa organizovanja je organizaciona struktura. Strukturu organizacije formiraju njeni elementi : zadaci, nosioci zadataka i njihovi medjusobni odnosi. Kao eksplicitan pojavni oblik, organizaciona struktura preduzeća je prepoznatljiva u svakoj organizaciji (preduzeću) i iskazuje se organizacionom šemom. Organizovanje poslovanja preduzeća pre svega,zavisi od delatnosti kompanije i privredne orjentisanosti tj.filozofije poslovanja.
2
4.0.LITERATURA 1.Radivojević Z.,Stanković R.,Bojković R.,Organizacioni dizajn,PEP,2011.g.Beograd 2. Jovanović M., Langović A., Upravljanje projektom, Megatrend, Beograd, 2003. 3.www.vikipedija.rs
2
