1. SAJB SAJBER ER BEZB BEZBJE JEDN DNOS OST T SADRŽAJ: •
•
Opis osnovnih pojmova i defnicija Tajnost Tajnost dost!pnost dost!pnost inte"#itet inte"#itet
•
S$a%ost p#etnja #i&i'
•
Saj%e# p#etnje
•
A"enti saj%e# p#etnji
•
Za(tita )aj$ova
*+OD: •
•
•
ICT predstavljaju nezamenjiv deo savremenog života. Internet, kao i ICT na kojima je baziran, predstavljaju vitalni resurs za socio-ekonomski socio-ekonomski rast i razvoj svake države Visok stepen integracija ICT u društvene i privredne aktivnosti povećavaju pretnje po ICT.
DE,-N--JE OSNO+N-/ 0OJO+A: •
•
•
•
•
!ajber" sve što se odnosi na ra#unare ili ra#unarske ra#unarske mreže $kao što je Internet%". !ajber prostor &e'unarodna unija za telekomunikacije telekomunikacije $IT(% sistemi i servisi povezani direktno ili indirektno na Internet, telekomunikacioni telekomunikacioni sisteme ili kompjuterske mreže". &e'unarodna organizacija za standardizaciju $I!)% kompleksno okruženje koje rezultira iz interakcije ljudi, so*tvera i servisa na internetu i to posredstvom te+nološki+ ure'aja i mreža. Informaciona bezbednost bezbednost se fokusira na zaštitu podataka podataka i informacija bez obzira na njihovu formu, obezbeđujući njihovu poverljivosti, integritet i dostupnost. Računarska bezbednost tei da obezbedi dostupnost i ispravno funkcionisanje računara i računarskog sistema.
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Internet bezbednost, se odnosi na !zaštitu Internet servisa i odnosnih I"# sistema i mrea kao produetka mrene bezbednosti u organizacijama i domovima. $ajber odbrana se koristi u vojnom kontekstu, ali moe se odnositi i na kriminalne i špijunske aktivnosti. %&#' %&#' koristi de(niciju) !sposobnost da se osigura, dostava i upravljanje servisima u operativnim, komunikacionim i informacionim sistemima kao odgovor na potencijalne, neposredne i stvarne maliciozne akcije koje potiču iz sajber prostora*. $ajber bezbednost + eđunarodna organizacija za standardizaciju -I$' de(niše sajber bezbednost kao !očuvanje poverljivosti, integriteta i dostupnosti informacija u sajber prostoru*. $ajber kriminal + obuhvata kriminalne aktivnosti u kojima su kompjuteri i slični informatički uređaji i kompjuterska mrea predmet, sredstvo, cilj ili mesto krivičnog dela. $ajber terorizam / predstavlja kriminalni akt u sajber prostoru koji ima za cilj da zaplaši neku vladu ili njene građane, u cilju ostvarivanja političkih ciljeva. $ajber špijunaa je de(nisana kao !korišćenje agenta u cilju dobijanja informacija u vezi sa planovima ili aktivnostima strane drave ili konkurentske konkurentske kompanije*. $ajber ratovanje je neodređen i kontroverzan termin za koji ne postoji zvanična ili generalno prihvaćena de(nicija. 0iše od 12 drava je prihvatilo doktrinu i najavilo razvoj specijalnog programa ofanzivnih mehanizama sajber ratovanja.
23J*4N- 0R-N-0- ZA5T-TE: •
•
•
#ajnost -Condetialit -Condetialit označava zaštitu podataka od pristupa neautorizovanih korisnika ili sistema. Integritet -Integrit -Integrit označava da se informacija ne moe menjati od strane neautorizovanog korisnik ili sistema. 'n predstavlja mehanizam koji obezbeđuje korektnost, kompletnost, konzistentnost konzistentnost i koherentnost informacija i procesa. ostupnost $/vailabilit $/vailabilit označava da sistem mora biti operativan i funkcionalan u traenom trenutku. 'bezbeđuje da svakom
autorizovanom korisniku i sistemu mora biti obezbeđen pristup informaciji.
23J*4N- 2ONE0T- ZA5T-TE: •
•
&utentičnost - /ut+enticit označava orginalnost podataka, transakcije, komunikacija ili dokumenta. %eporecivost -0on -0on repudation repudation označava da se posiljalac ili primalac informacije ne moe da porekne prijem ili slanje transkacije.
23J*4N- 2ONE0T- BEZBJEDNOST-: •
•
•
•
Imovina - /sset ) ) 3ilo koja imovina od značaja za sistem4orgaizaciju koja se treba obezbediti Ranjivost -Vulearabilit -Vulearabilit ) ) 3ilo koja poznata ili ili nepoznata slabost sistema koja moe biti iskorišćena da se poremeti rad sistema. 5retnja -T+reats -T+reats) ) 5otencijalni događaj koji moe prouzrokovati poremećaj u radu sistema. Rizik -1isk -1isk ) ) 0erovatnoća pojavljivanja nekog događaja da pretnja iskoristi neku od ranjivosti sistema i poremeti rad sistema.
SAJBER 0R-JETNJE 67BER TREATS8 EN-SA 691;8 je p#epo&na$a naj
e% st#anice se#ve#i i se#visi s! najvi(e i&$o?eni saj%e# napadima. Napada
Virus je Virus je ma$icio&ni ma$icio&ni 'od 'oji !tioss of media. media . ,i&i<'o !ni(tenje '#aa i "!%$jenje medija ! pos$ednje dve "odine %i$je?e &na
Napadi 'oji s! !sme#eni na onemo"!=avanje se#visa naj
5aktivisti4 /a'tivisiti s! pojedinci i$i "#!pe 'oji !?ivaj! ve$i'! medijs'! pop!$a#nost. Njihova motivacija $e?i p#e sve"a ! p#omociji svojih ideja a 'o#iste saj%e# napade ! ci$j! p#iv$a
"#aana. Njihovi napadi s! veoma
i
)nline !ocial 5ackers4 * pos$ednje dve "odine &na
0ostaviti $o&in'e &a )aj$ove 'ao (to s!: do'!menta 'omp#esovani )aj$ovi ta%e$a#ne 'a$'!$acije.
9. Z3ONA Z3ONAJE JERNRN- 0ROH 0ROHR RAA5romjenom bezbjednosne dinamike u prvi plan su istaknute prijetnje poput terorizma, ilegalnih migracija, transnacionalnog organizovanog kriminala, sajber kriminala kriminala koji se tretiraju tretiraju kao savremeni izazovi bezbjednosti.
0os$ovne i v$adine instit!cije "!%e mi$ija#de do$a#a sva'e "odine &%o" #a
+e$i'i p#ocenat '#imina$a i&v#(e &apos$eni ! 'ompanijama 6 insiders8 6do 6do @2A.
-T i&$a?! 'omp$etno d#!(tvo 'ompj!te#s'im napadima je# se najva?nije !s$!"e p#!?aj! nje"ovom p#imjenom.
D#!(tvo je i&$o?eno %esp#imje#nim i sofstici#anim 'ompj!te#'im napadima #a&$i
=ompjuterski napadi nemaju granice i mogu se virtuelno izvršiti sa bilo kog mjesta .
/A2ERS2- NA0AD B&=;R$=I %&5&6 %&5&6 je neautorizovani, nasilni pristup, odnosno pokušaj pristupa informacionom ili komunikacionom sistemu. nea!to#i&ovani i %#i?$jivo p$ani#ani p#ist!p nasi$an p#ist!p (to o&na
testi#anje jo( !vije' ne#ea$i&ovano" so)tve#a novih sistema i m#e?a
-
ot'#ivanje njihovih s$a%osti
-
sim!$i#aj! #ad napada
-
s!"e#i(! da !'o$i'o oni mo"! da p#o%ij! ! sistem to isto mo"!
!
pove=avaj! i si"!#nost cije$o" inte#neta sa i$i %e& na'nade.
+#sta i podje$e:
amate#s'i i p#o)esiona$ni
do%#onamje#ni ma$icio&ni
pojedina
e'ste#ni i inte#ni
o#"ani&ovani i$i stihijs'i
Baker je Baker je oso%a 'oja 'oja ima &nanje &nanje sposo%nosti sposo%nosti i ?e$je da ! potp!nosti potp!nosti neov$a(=eno neov$a(=eno 'o#isti t!e 'ompj!te#s'e i 'om!ni'acione sisteme. To je oso%a 'oja !?iva ! ist#a?ivanj! deta$ja p#o"#ama%i$nih sistema i ! njihovom ma'sima$nom is'o#i(=avanj! nas!p#ot ve=ini 'o#isni'a 'oji vi(e vo$e da &naj! samo ono (to im je pot#e%no. Bakeri !3ijele kape* -9hite hat hackers / bave se zaštitom sistema i mrea #a
Baktivisti 0#edstav$jaj! $j!de 'oji 'o#iste svoje ha'e#s'o !mje=e #adi p#omovisanja po$iti<'ih ideo$o"ija. H#!pi /,H 6/ac' ,o# Hi#$s8 nije se p#evi(e dopa$o $o(e p#edstav$janje njihovo" ido$a 2evina itnic'a pa s! a!to#! ostavi$i po#!'! na @e% st#anici N7T N7T.. *& po#!'! ha'tivistii ha'tivist ii s! postavi$i i 'omenta#e ! samom 'od! st#anice 'oje s! mo"$i da p#oarval and %e8bies Ove "#!pe s! veoma s$i
5rijetnje po informacionu bezbjednost je svaki događaj koji moe dovesti do narušavanja povjerljivosti, integriteta i raspoloivosti podataka.
5osljedice + :ništavanje podataka + %arušavanje ispravnog rada, itd.
=lasi(kacija prijetnji + %I$#
Creške i kvarovi
5revare i krađe
$abotae od strane zaposlenih
Cubitak (zičke i infrastrukturne podrške
%apadače -+ackers -+ackers
Dlonamjerni programi -&>9&R;
'tkrivanje privatnosti korisnika
I$'4I"; EFF@@)G222 EFF@@)G222
5rirodne katastrofe
#ehnički uzroci
%enamjerne ljudske greške
%amjerne ljudske greške
Dlonamjerni program-&>9&R program-&>9&R;, ;, je softver koji je dizajniran da se in(ltrira u kompjuterski sistem, bez informisanja i pristanka njegovog vlasnika. 5redstavlja opšti termin termin za različite različite oblike oblike neprijateljskog, neprijateljskog, nametljivog, ili dosadnog softvera ili programskog koda. 'dluka da li će se softver smatrati malicioznim, tj. zlonamjernim, se zasniva, na namjeri njegovog tvorca prija nego na njegovim funkcijama. 0irusi
6ialer
"rvi
$poo(ng
#rojanski konj
5hishing
3ackdoor
5harming
Rootkit
Boa<
$p78are
$pam
&d8are !avjet4 Najednostavniji i najef'asniji na
Dlonamjerni program koji se moe samostalno replicirati + %eophodno je izvršiti program
Replikacija se vrši preko fajl sistema ili preko mree + $amo pokretanje programa moe proširiti infekciju + 5ravi virus samostalno ne vrši propagaciju + Da propagaciju) mail, zaraeni fajl, program itd.
ogu ali ne moraju izazvati probleme p robleme + %eki virusi su potpuno neprimjetni, neki od njih su dosadni
&nti+virusna zaštita + Biljade novih virusa svake nedjelje + 6a li je vaša baza auriranaH
T-0O+- +-R*SA: +-R*SA:
3oot $ector virusi + =ome treba '$
5rogramski virusi + =ao djelovi aplikacija
$cript virusi + '$ i djelovi pretraivača
akro virusi + #ipični za icrosoft 'ce
$loeni virusi + Izuzetno kompleksni virusi
DETE2-JA +-R*SA:
5romjena veličine fajla ili ,,data6time ,, data6time stamp7
=ompjuter usporeno startuje ili radi
#rošenje memorije ili povećana količina bad sektora sektora
%eočekivane i učestale sistemske greške
5rimjeri poznatih virusa) C+ernobl virus -
-
n!cirao milion računara i nanio "tetu ve#u od $%& miliona dolara 'otpuno brisanje podataka sa hard sdiskova i prepisivanje ()* čipova, čine#i kompjutere neupotrebljivim.
!tu80et / / napad na i#ans'a n!'$ea#na post#ojenja SADA 6Siemens8 I. #a
u;u / u;u / sličan $tu<%et+u sa'!p$janje in)o#macija #a&nih a"encija i 'o#po#acija. #v 6@o#m8 je na&iv &a &$onamje#ni p#o"#am 'oji se samosta$no #ep$ici#a i infci#a #a
Dlonamjerni program koji moe za veoma kratko vrijeme napraviti loše stvari + 0eliki broj 5"+a za kratko vrijeme
?ire8all+i i I6$4I5$ sistemi su dobra zaštita za veliki broj crva + %e pomau mnogo ukoliko ukoliko crv uđe u sistem
=lez
Jedan od najizdrljivijih crva
Ranjivosti u 'utlook i 'utlook ;
$lao bi kopije samog sebe svima iz e+mail adresara
Daustavljao je procese, uništavao datoteke
$lammer, $lammer, poznat kao !$K> $lammer* i !$apphire*
%ajbre šireći crv ikadaL
'nemogućavao pristup Internetu velikim područjima za manje od E2 minutaL
Iskorištavao je poznati propust u $K> bazi podatakaL
#rojanski konj ili !trojanac* je bilo kakav program koji ima naizgled neku bezopasnu ili korisnu funkciju, dok ustvari sadri i neku skrivenu malicioznu funkcionalnostL
Clavni cilj da napadaču omogući pristup sistemskim datotekamaL
$oftver koji se pretvara da bude nešto sasvim drugo
%e replicira se i nije ga briga za replikacijuL
'pasniji od virusa i crvaL
&ntivirus programi ih često ne uspijevaju prepoznati.
Maljivi trojanci kao Icon 6ance koji bi minimizirao sve otvorene programe i počeo brzo ispremještati sve ikone na radnoj površiniL ili %05 #rojanac #rojanac koji bi na acintosh računarima izmijenio sistemske datoteke tako da se kada korisnik tipka nekakav tekst, samoglasnici ne prikazuju.
6estruktivni trojanci 'ni mogu obrisati čitav hard disk ili selektivno brisati ili modi(kovati određene datoteke. Iako najopasniji, sama njihova priroda ograničava njihovo širenje, obično otkrivaju svoju prisutnost, najčešće nekom porukom. Isto tako, ako obrišu čitav tvrdi disk, izbrišu i sami sebe. #rojanci koji otuđuju lozinke i druge osjetljive informacije. #o je ustvari i najčešća upotreba trojanskih konja. 5oznati primjer je 5roail #rojanac. #rojanac. #rojanci koji omogućavaju udaljeni pristup -Remote access #rojan, R&# %ajpoznatiji takav trojanac je 3ack 'ri(ce -3', tako nazvan s ciljem ismijavanja icrosoftovog 3ack 'ce programa. N;pic #urla* #urla* + prva do sada otkrivena operacija koja je uspjela prodrijeti do podataka obavještajnih slubi te da je za nju najvjerovatnije odgovorna neka drava.
#urla je na ciljane računare dospio preko zaraenih 8eb sajtova, a cijelo vrijeme je traio dokumente koji su sadravali termine kao što su N%&#'N, N;: energetski dijalogN i N3udimpeštaN.
Zadnja v#ata 6Bac'doo# i$i Bac' doo#8 &$onamje#ni p#o"#am 'oji otva#a &adnja v#ata &adnji !$a& ! ne'! ap$i'acij! sistem i$i m#e?!. Oni s! o#i"ina$no stvo#eni od st#ane p#o"#ame#a da im omo"!=e specija$an p#ist!p njihovim p#o"#amima o%i
A$ati &a do%ijanje administ#ato#s'ih ov$a(=enja 6#oot'it8 stvo#eni stvo#eni s! da %i &amijeni$i standa#dne *niM a$ate ve#&ijama 'oje s! 'o#isni'! dava$e 'o#ijens'e 6#oot8 odnosno p#ivi$e"ije S!pe#'o#isni'a p#i tome omo"!=avaj!=i da njihova a'tivnost ostane nevid$jiva osta$im 'o#isnicima.
Root'it
#adnji na #a
O%i
Ovo je idea$an na
5ersistent Rootkits a'tivi#aj! se p#i$i'om sva'o" novo" po'#etanja #aARE 0#o"#ams'i 'od 'oji sa'!p$ja in)o#macije o ne'oj oso%i i$i o#"ani&aciji %e& njihova &nanja i sa"$asnosti -n)o#macije se sa'!p$jaj! i pe#iodi
2o#i(=enjem emai$a
-s'o#i(tavanjem #anjivosti @e% p#e"$eda
*pot#e%om *pot#e%om infci#ane ,3AS/ memo#ije.
St#ane o%avje(tajne s$!?%e 'o#iste -T &a p#i'!p$janje in)o#macija i (pij!na?!. D#?ave ta'oe mo"! napadati st#ane #iva$e ! ci$j! de&in)o#misanja desta%i$i&acije &ast#a(ivanja &ast#a(ivanja i$i
Re'$amni p#o"#ami 6ad@a#e8 s! naj
0#o"#ami se o%av$jaj! ! po&adini i ne'e pos$ove 'ojih 'o#isni' nije svjestan.
Sa'!p$jaj! in)o#macije o 'o#isni'! nje"ovim navi'ama ! s!#)ovanj! -nte#netom i 'o#i(=enj! #a
=azaa &a #ad s m#e?ama sa #avnop#avnim !
9eatherscope,
"laria -Cator,
Botbar, ;zula i drugi.
Bi#a< 6dia$e#8 je ! osnovi p#o"#am p#o"#am insta$i#an insta$i#an na #a
Spam se naj
Da'$e #ije< je o ne?e$jenim emai$ po#!'ama 'oje o%i
Statisti'e 'a?! da je o'o F G
RANSO>ARE: +#sta ma$icio&no" p#o"#ama i$i 'oda 'oji otima i (i)#!je datote'e ?#tve da %i &atim napada< i&n!ivao novac ! &amjen! &a '$j!< de(i)#ovanja 'oda
SARE>ARE: +#sta so)tve#a is'$j!
BOTNET: #e?a 'ompj!te#a 'oj! 'ont#o$i(! saj%e# '#imina$ci 'o#iste=i T#ojance i$i d#!"e &$onamje#ne p#o"#ame p#etva#aj!=i ih ! &om%i i$i #o%ot #a
Redovno voenje si"!#nosne po$iti'e i p#omjena $o&in'i. 2o#i(=enje po&natih i $icenci#anih antivi#!s p#o"#ama 'oji s! #edovno a?!#i#ani. 5aljivo p#i$'om 'o#i(=enja 'o#i(=enja $in'ova na >e% st#anicama. 0a?$jivo ! #ad! sa attachmentima i #a&mjenom f$eova. -&%je"avajte 'o#i(
%a računaru je instaliran antivirus program i prua zaštitu od zlonamjernih programa
:koliko :koliko ne koristimo internet ne moemo zaraziti računar
=ad antivirus program detektuje virus treba ga izbrisati
Dlonamjerni programi mogu uništiti hard disk
%a računaru je instaliran antivirus program i prua zaštitu od zlonamjernih programa
Dlonamjerni programi ne mogu in(cirati originalni operativni sistem
Mto više antivirus programa koristimo imamo bolju zaštitu
ANT-+-R*SNA ZA5T-TA:
Reaktivan zaštita
Ba&a 'oja identif'!je vi#!se
Beuristička4proaktivna zaštita
Antivi#!s p#o"#am !o
T-0O+- S2EN-RAN S2EN-RANJA: JA: -
3rzo skeniranje
-
5otpuno skeniranje računara
-
5renosivi mediji
-
$keniranje fajlova i foldera
-
5retaraga
-
Dakazano skeniranje
-
#estiranje prilikom podizanja sistema
-
&uriranje verzije programa
-
Qistač pregledača
-
$keniranje prikrivenih programa
-
$keniranje memorije
#ool8. Oni ne p#!?aj! Oina a$ati &a !'$anjanje vi#!sa 6=aspersk7 6 =aspersk7 Removal #ool8. &a(tit! ! #ea$nom v#emen! a$i
3oristite 3oristite provjerene sigurnosne alate. 3a?ni antivi#!sni so)tve# jedan je od naj
3esplatni antivirus program se preuzima uvijek sa sajta proizvođača
Redovno auriranje antivirus programa
0e postoji apsolutna zaštita>>>
I. BEZB BEZBJE JEDN DNOS OST T REŽ REŽE E
Nasavna pitanja 1.E ree 1.G %ačini povezivanja na mreu 1.1 $igurnost beičnih mrea 1. =ontrola pristupa
I.1.#e?e •
Te#mino$o" Te#mino$o"ija ija
•
Administ#acija
•
Za(titni &id
I.1.1 I.1.1 Te#mi e#mino$ no$o"i o"ija ja ;. 5ta je 'om!n 'om!ni' i'aci acija ja Q. 5ta 5ta je -SO -SO OSOS- mod mode$ e$ P. 5ta 5ta je je m# m#e?a e?a F. 5ta je je to topo topo$o" $o"ija ija m#e m#e?e ?e G. 3AN 3AN AN AN >AN AN . +0N - jo( mno"o mno"o '#ipti< '#ipti
I.1.9 Administ#acija m#e?e •
•
Administ#acija m#e?e je v#$o 'omp$e'san 'ontin!i#an p#oces sa
I.1.I Za(titni &id )!n'cije i o"#ani
•
Za(titni &id 6f#e@a$$8 je m#e?na m#e?na 'omponenta
I.9 Na
2a'o se pove&ati 2oje s! nam opcije
•
5ta sve do%ijamo 6do%#o i $o(e8 pove&ivanjem
2a'o se pove&ati •
-n)#ast#!'t!#no –
#e?n! in)#ast#!'t!#!
–
•
Dvije i$i vi(e m#e?a mo"!=e je spojiti #a&$ii,i 6a % " n ac8 #a&$ii,i $in'ova %a'a#nih i opti<'ih 'a%$ova pa i #adio ta$asima '#o& eta# ! */,V+/,V/, i d#!"im opse&ima )#e'entno" spe't#a p#e'o od"ova#aj!=ih %#id"e !#eaja
2#ajnji 'o#isni' se na m#e?! ve&!je na p#v! p#ist!pn! ta<'! odnosno p#ist!pni !#eaj np#: –
–
odemom na 'om!ti#anoj 60STNV-SDN8 i$i -&najm$jenoj $iniji pos#edstvom inte#)ejs adapte#a &a %a'a#ne pa#ice 'oa'sija$ni 'a%$ i$i opti<'a v$a'na
–
HS 3TE modemom pos#edstvom ope#ate#a mo%i$ne te$e)onije
–
Sate$its'im Sate$its' im te#mina$om pos#edstvom sate$its'o" ope#ate#a
–
>i,i >i,i adapte#om. ad apte#om.
0ove&ivanje p#e'o BT 'one'cije i$i '#o& ta'o&vane po@e#$ine ada%te#e mo?emo smat#ati va#ijantama ve= navedenih 5ta to do%ijamo pove&ivanjem •
Dije$jenje #es!#sa
•
Dije$jenje podata'a
•
B#?! 'om!ni'acij! !
•
Sav#emen! 'o$a%o#acij!
•
ode#ne a$ate &a ed!'acij! i o%!'!
•
Sisteme &a da$jins'o o
•
Smanjenje ope#ativnih t#o('ova '#o& optimi&acij! post!pa'a
•
Bo"atstvo sad#?aja &a p#et#a?ivanje p#et#a?ivanje itd.
•
A$i i t&v. i&$o?enost spo$jnim !ticajima tj. napadima i 'omp#omitovanj! podata'a.
I.9.9 -&$o?enost m#e?a •
Nema si"!#ne %#ave nep#o%ojno" se)a pa ni 1 si"!#ne m#e?eU
•
•
•
Si"!#nost podata'a mo?e %iti !"#o?ena i&n!t#a i spo$ja * &avisnosti od spojno" p!ta tj. v#ste p#i'$j!<'a mo"!=e s! p#imjene #a&$i
I.I Si"!#nost %e?i
Otvo#ene nasp#am si"!#nih m#e?a
•
2oji s! #i&ici od p#ist!pa otv#enim m#e?ama –
•
-ma $i pomo=i Da $i ne'o mo?e da nam !'#ade identitet odnosno d#!"e podat'e V sad#?aje
2o$i'o s! si"!#ne m#e?e si"!#ne –
>E0 >0A1V>0A9 60S2 i Ente#p#ise 8
–
A A3 V f$te#in"
–
2o#isni<'i na$o&i i di#e'to#ij!mi
–
-ma $i pomo=i -D0 monito#in" ana$i&a 0EN testin" i ha#denin"
I.; 2ont#o$a p#ist!pa I.;.1 #e?ni na$o&i i di#e'to#ij!mi •
Sv#ha na$o"a na m#e?i i p#ist!p 'o#i(=enjem 'o#isni<'o" imena i $o&in'e.
I.;.9 2o#isni<'a $i
va?nost i isp#avan na
•
$o&in'a t#e%a da sad#?i s$ova %#ojeve &na'ove i s$. T#e%a je #edovno #edovno mjenjati mjenjati t#e%a i&%je"avati i&%je"avati dat!me #oenja #oenja djece imena <$anova po#odi
•
Do%a# pass@o#d o%i
•
0ass@o#d je $i
•
•
Do%#a p#a'sa je i&a%#ati dvije #ije
Zapos$i se ,ata do%ije svoj 'ompj!te# #adi sva'odnevno na njem! sve ide s!pe#. edj!tim jedan dan se #a&%o$i i ne dodje na posao a njenim 'o$e"ama t#e%a nesto s njeno" 'ompj!te#a a$i ne &naj! $o&in'! 6pass@o#d8. Zov! oni ,at!: X,ato 'oja ti je $o&in'a na #ac!na#!X 2a&e ,ata: X+e$'om.X 0#o%aj! oni X>E33OEX nece. 0#o%aj! X+E32OX nece. X+E33OEX X>E3OEX nista nece. Zov! oni ,at! ponovo: X,ato 'a?i nam 'o$i'o s$ova ima ova tvoja $o&in'aX X0a jednoX 'a?e ,ata. X0a 'a'o jedno po%o"!UX pitaj! 'o$e"e opet. X0a ve$X'o UX
I.;.I Tehni'e oja
•
Da'$e !p#av$janje m#e?om je !p#av$janje #i&i'omU To je 'ontin!i#an p#oces. Si"!#nosne tehni'e 'ont#o$e p#ist!pa 'ao 'ao (to s!: s'eni#anje otisa'a p#stij! i$i s'eni#anje &enice o'a 6%iomet#ija8 '#ei#anje jedno'#atnih $o&in'i 6OT08 'o#i(tenje to'ena i SS "ene#ato#a i s$. ! o'vi#! vi(e)a'to#s'e a!tenti'acije donase &natno vi(i nivo si"!#nosti.
;. Si"!#no 'o#i(=enje @e%a •
•
•
'nline kupovina 6i$i kupovina 6i$i online shopping8 shopping8 je p#oces ! 'ojem '!pci '!pci '!p!j! '!p!j! !s$!"e i p#oi&vode di#e'tno od t#"ovca ! #ea$nom v#emen! p!tem -nte#neta -nte#neta.. 2ada pos$!jete na m#e?i mo?da =ete ! jednom t#en!t'! mo#ati &at#a?iti i$i dati 'o#isni<'e podat'e na p#imje# a'o se p#ijav$j!jete p#ijav$j!je te &a %i$ten i$i v#(ite '!povin!. XSS3X 6Sec!#e Soc'ets 3aCe#8 tehno$o"ija p#edstav$ja (i)#i#anje podata'a 'oji p!t!j! i&me! @e%p#e"$edni'a i @e%pos$!?ite$ja 'oja poma?e ! &a(titi 'o#isni<'ih podata'a. >e%ad#ese 'oje s! &a(ti=ene SS3 p#oto'o$om &apo
0#ednosti SS3 p#oto'o$a •
*pot#e%a SS3 p#oto'o$a omo"!=ava vi(i nivo p#ivatnosti i si"!#nosti od ne(i)#i#ane inte#nets'e ve&e. On smanj!je opasnost da t#e=e st#ane p#es#etn! i &$o!pot#ije%e podat'e. B#ojni posjetioci @e%$o'acija smat#aj! da je dije$jenje podata'a o p$a=anj! i osta$ih $i
5rovjera upotrebe $$> protokola na 8eb+stranicama
•
•
•
Na ve=ini @e%p#e"$edni'a se p#i'a&!je i'ona 'atanca 'ada se !spostavi SS3 ve&a. 2ao p#imje# po"$edajte po'a&ate$je SS3 ve&e na p#e"$edni'! h#ome Najjednostavniji je na
+#ste cC%e# napada •
•
•
Jo( 9. "odine "odine *jedinjene *jedinjene nacije s! na svom Desetom Desetom 'on"#es! 'on"#es! &a s!&%ijanje '#imina$a i post!panj! p#ema p#est!pnicima podije$i$e cC%e# '#imina$ na dvije s!%'ate"o#ije: C%e#'#imina$ ! !?em smis$! sva'o ne&a'onito pona(anje !smje#eno na e$e't#ons'e ope#acije si"!#nosti 'ompj!te#s'ih sistema i podata'a 'oji se ! njima o%#a!j! C%e#'#imina$ ! (i#em smis$! sva'o ne&a'onito pona(anje ve&ano &a i$i ! odnos! na 'ompj!te#s'i sistem i m#e?! !'$j!
C%e# (pij!na?a •
•
•
Osnovno o%i$je?je (pij!na?e (pij!na?e je odavanje tajne a osnovni o%$i' je saop(tavanje p#edaja p#edaja i$i
•
To'om To'om "odina "odina %i$o je mno"o mno"o s$!
/a'in" •
•
•
/a'in" 'ao pojava postao je stva#ni p#o%$em te' ! pos$ednjoj deceniji 9 o" vije'a na#o
Osnovne 'a#a'te#isti'e 'a#a'te#isti'e ha'in"a s!: •
Nea!to#i&ovan i %#i?$jivo p$ani#an p#ist!p
•
Nasi$an p#ist!p je# je ! pitanj! p#o%ijanje &a(tite sistema
•
0#ist!p se #ea$i&!je '#o& !pad ! sistem p#i
•
*padi ! sistem %a&i#aj! se na viso'om p#o)esiona$nom &nanj!
•
jesto !pada je po p#avi$! !da$jeno od mjesta "dje se na$a&i napada<
•
4injenjem ha'in"a napada< po p#avi$! istov#emeno
C%e# sa%ota?a •
Sa%ota?a je p#i'#iveno i podm!'$o de$ovanje cime se nanosi (teta d#!"ima a cC%e# sa%ota?a pod#a&!mjeva !ni(tenje i$i o(tecenje 'ompj!te#a i d#!"ih !#edaja &a o%#ad! podata'a ! o'vi#! 'ompj!te#s'ih sistema i$i %#isanje mijenjanje odnosno sp#e
•
•
0o'!(aj da se a'tivno p#ed!hit#e sve ve=i !padi 'ompj!te#s'ih p#ova$ni'a ha'e#a ! va?ne 'ompj!te#s'e sisteme administ#ativne 'o#po#acijs'e i vojne jeste i nova cC%e# cC%e#st#ate"ija st#ate"ija SAD 'oja i&med! osta$o" osta$o" ha'e#s'i ha'e#s'i napad na na 'ompj!te#s'e sisteme ! SAD smat#a
Saj%e# te#o#i&am •
•
•
•
•
•
•
Saj%e# te#o#i&am o%i
sa '#editnih 'a#tica 'a'o %i fnansi#a$i te#o#isti<'e a'tivnosti. +#$o je te('o %o#iti se p#otiv saj%e# te#o#i&ma je# novi nap#edni a$ati &a saj%e# '#imina$ onemo"!=avaj! identif'acij! te#o#ista to'om njihovih napada. C%e# #atovanje •
•
•
•
•
C%e# #atovanje je podv#sta in)o#maciono" #atovanja 'oja se odvija ! cC%e# p#osto#!. Na cC%e# p#osto# mo?e !ticati %i$o 'oja "#!pa 'oja posjed!je #a
C%e# p#eva#a •
C%e# p#eva#a se odnosi na %i$o 'oj! p#eva#! p#i e% >e% sites8 e$e't#ons'a po(ta 6emai$8 da %i se
stvo#i$i !s$ovi &a $a?no p#i'a&ivanje i$i p#i'#ivanje
•
•
B#oj o%$i'a p#eva#a p#eva#a 'ao i na
2#adja -nte#net !s$!"a •
•
2#aa #a
0i#atstvo so)tve#a •
0i#atstvo so)tve#a je 'o#i(cenje i$i !mno?avanje i dist#i%!cija so)tve#a i p#o"#ama 'oji nis! na%av$jeni na $e"a$an nacin. T! se pod#a&!mijeva da
pojedinci i$e"a$no 'opi#aj! 'o#iste i$i p#ep#odaj! t!dje so)tve#e. So)tve# mo?e %iti e'st#emno v#ijedan p#i
•
•
•
•
•
•
•
•
•
* v#ijeme ve$i'e 'on'!#encije i sta$nih inovacija posjedovanje p#ave in)o#macije ! p#avo v#ijeme osi"!#ava 'ompaniji vode=i vode= i po$o?aj na t#?i(t! i stva#a od#?iv! 'on'!#ents'! p#ednost. Otva#a se i mo"!cnost stva#anja ve$i'e %a&e podata'a sa ci$jem od#?avanja i pove=avanja t#?i(no" !
•
•
-nd!st#ijs'a (pij!na?a
-nte#net a!'cije •
•
A!'cijs'e p#eva#e na inte#net! danas s! jedne od naj!
0#oi&vodnja i dist#i%!cija nedo&vo$jenih i (tetnih sad#?aja •
* ov! "#!p! saj%e# '#imnia$a spadaj! dje
Nad"$edanje Epo(te i p#a=enje E'on)e#encija •
Nad"$edanje se najce(ce v#(i !& pomo= ne'ih so)tve#s'ih a$ata 'ao (to s! 'eC$o""e# i spC@a#e. SpC@a#e s! so)tve#i najce(ce !"#adjeni i 'am!\i#ani !
ne'e d#!"e so)tve#e a &adata' im je da %e& &nanja 'o#isni'a (a$j! podat'e na !nap#ijed od#edjene ad#ese. •
2eC$o""e#i s! p#o"#ami 'oji pamte sve (to 'o#isni' !'!ca p#e'o tastat!#e. Oni mo"! i da snimaj! sc#eenshot sc#eenshot 'o#isni'a 'ao i da pe!&imaj! emai$ #a&"ovo#e e'on)e#encije i d#. sa #ac!na#a na 'om je insta$i#an. +e=ina mode#nih 'eC$o""e#a se smat#a $e"a$nim so)tve#om. 0#o"#ame#i i p#odavci n!de d!"ac'! $ist! s$!
0#is$!('ivanje •
•
•
0#is$!('ivanje 6sni]ovanje8 je veoma pop!$a#na tehni'a me! ha'e#ima do'onim administ#ato#ima '#imina$cima &a sticanje pot#e%nih in)o#macija. Sem to"a #a
Spam •
•
•
Spam je anonimna neo
od"ovo# na #a&voj f$te#a. Re&!$tat je te'!=a %it'a i&me! spame#a i onih 'oji nastoje da ih sp#ije
0#ema i&ve(taj! Spamopa p#osecan %#oj spam po#!'a ! jednoj se'!ndi je 1P; do' je ma'sima$an %#oj spam po#!'a ! se'!ndi i&nosio ;Q9 po#!'e.
0hishin" •
•
•
•
•
•
•
•
•
0hishin" je o%$i' saj%e#'#imina$a &asnovan na metodama d#!(tveno" in?inje#in"a. Na&iv phishin" je namje#na "#e('a ! pisanj! #ije
Ana$i&a 'o$a
2o$a
! #a
•
•
•
•
•
•
•
2ada 'o#isni' po?e$i da otvo#i ne'! @e% st#an! nje"ov %#o@se# (a$je se#ve#! /TT0 6/Cpe#TeMt 6/Cpe#TeMt T#ans)e# T#ans)e# 0#otoco$8 &ahtjev p#ema specif'aciji p#oto'o$a. * od"ovo#! se#ve# v#a=a &ahtjevan! st#an! 'ojoj p#ethodi ma$i pa'et te'sta /TT0 od&iv. * s$!
6ICI#&>%I $;R#I?I=&#
•
•
•
•
•
Di"ita$ni 6e$e't#ons'i8 6e$e't#ons'i8 se#tif'at 6di"ita$ ce#tifcate8 je e$e't#ons'i e$e't#ons'i do'!ment do'!ment 'oji i&daje Se#tif'acioni a!to#itet 6e#tifcation A!tho#itC A8. Di"ita$ni se#tif'at mo?e da se shvati 'ao di"ita$na $i
Jedno'#atna $o&in'a $o&in'a •
•
Jedno'#atna $o&in'a $o&in'a je va$idna &a samo jedn! jedn! sesij! i$i i$i t#ansa'cij! t#ansa'cij! na #a
da je &$o!pot#ije%i. D#!"a p#ednost je da 'o#isni' 'oji 'o#isti ist! i$i s$i
2ont#o$a i %$o'i#anje ne?e$jeno" sad#?aja.
•
0#a=enje i o%avje(tavanje o ne?e$jenom sad#?aj!
•
o"!=nosti p#o"#ama
•
Eti<'a i mo#a$na po&adina
0#ivatnost podata'a na d#!(tvenim m#e?ama •
Javna dost!pnost dost!pnost podata'a podata'a
•
o"!=nosti &$o!pot#e%e
•
+id$jivost podata'a i na
0ode(avanja p#ivatnosti na d#!(tvenim m#e?ama •
2o s! vam p#ijate$ji
•
2o ima p#ist!p va(im podacima
•
+a?nost va(ih podata'a
•
o"!=nosti &$o!pot#e%e va(ih podata'a
0otencija$ne opasnosti p#i 'o#i(=enj! d#!(tvenih m#e?a •
!&nemi#avanje p!tem inte#neta
•
$a?ni identiteti
•
&a#a?eni $in'ovi i$i po#!'e
Q. 2O*N-2A-JE Osnovi e$e't#ons'o" potpisa
?lektronski potpis
s'!p podata'a ! e$e't#ons'om o%$i'! 'oji 'oji s! p#id#!?eni i$i s! $o"i<'i pove&ani sa e$e't#ons'im do'!mentom i 'oji s$!?e &a identif'acij! potpisni'a.
0apredni elektronski potpis
e$e't#ons'i potpis 'ojim se po!&dano "a#ant!je identitet potpisni'a i inte"#itet e$e'tons'ih do'!menata i 'oji isp!njava !s$ove !tv#ene ovim &a'onom
=akonom se ure'uje upotreba upotreba elektronskog elektronskog potpisa !:
p#avnom p#omet! !p#avnom s!ds'om i d#!"im post!pcima
'ao i p#ava i o%ave&e i od"ovo#nosti p#avnih i f&i<'ih $ica ! ve&i sa e$e't#ons'im ce#tif'atom a'o pose%nim &a'onom nije d#!"a
E$e't#ons'i potpis se 'o#isti !mjesto svoje#!
Ha#ant!je:
Identi(kacija: Identi(kacija: Ha#ancij! da s! 'o#isnici stva#no oso%e &a 'oje se p#edstav$jaj!
5rivatnost: 5rivatnost:
Ha#ancij! da s! povje#$jivi podaci &a(ticeni
0aljanost)
Ha#ancij! da s! podaci nep#omjenjeni
Za'ons'a #e"!$ativa •
•
•
•
Za'on o e$e't#ons'oj t#"ovini 6S$. 3ist RH %#oj GV;8 Za'on o i&mjenama i dop!nama &a'ona o e$e't#ons'oj t#"ovini 6s$.3ist H %#oj ;1V18 Za'on o e$e't#ons'om potpis! 6S$. 3ist RH %#oj QIVI i I1VQ8 Za'on o i&mjenama i dop!nama &a'ona o e$e't#ons'om potpis! 6s$. 3ist H %#oj ;1V18
Za'on o i&mjenama i dop!nama &a'ona o e$e't#ons'oj t#"ovini 6s$. 3ist H %#oj ;1V18 •
Ovim &a'onom !#e!je se:
–
–
–
nadoknadu p!tem e$e't#ons'e op#eme 0#!?anje !s$!"a na da$jin! uz nadoknadu &a o%#ad! i s'$adi(tenje podata'a na $i
Za'on o i&mjenama i dop!nama &a'ona o e$e't#ons'oj t#"ovini 6s$. 3ist H %#oj ;1V18 •
;lektronskom potpisu ne moe se osporiti punovanost, niti se on moe odbiti kao dokazno sredstavo samo zbog toga što: što : –
–
–
–
•
Je ! e$e't#ons'om e$e't#ons'om o%$i'! Nije &asnovan na 'va$if'ovanom 'va$if'ovanom ce#tif'at! Nije &asnovan na 'va$if'ovanom ce#tif'at! 'o"a je i&dao a'#editovani dava$ac !s$!"a ce#tif'ovanja Nije '#ei#an s#edstvima &a i&#ad! nap#edno" e$e't#ons'o" potpisa
%apredni elektrosnki potpis, potpis, koji se moe provjeriti na osnovu kvali(kovanog certi(kata, u odnosu na podatke u elektrosnkom obliku: obliku: –
–
-ma ist! p#avn! sna"! 'ao i svoje#!
5reduslovi za funkcionisanje digitalnog certi(kata i potpisa 0ostoje tri osnovna tehnička uslova 'oji mo#aj! %iti isp!njeni da %i se '#ei#ao 'va$if'ovani e$e't#ons'i potpis:
postojanje svih hardverskih i softverskih alata i #je(enja 'oji o%e&%je!j! samo )o#mi#anje potpisa
kvali(kovanog elektronskog certi(kata 'oji je i&dat posjedovanje kvali(kovanog od st#ane ov$a(=eno" ce#tif'aciono" ce#tif'aciono" tije$a
5rocedure i pravilnik
Infrastruktura javnih ključeva
•
En"$. 'ublic ke infrastructure / '0
•
Namjena: –
Raspodje$a javnih '$j!
–
A!tentif'acija 'o#isni'a
–
0ove&ivanje identiteta 'o#isni'a i nje"ovo" javno" '$j!
e#tif'at •
0ove&!je_ –
–
Javni '$j!< -dentitet
•
+e&! "a#ant!je potpis certi!kacijskog centra
•
2oncept p#ed$o?io 3. 2hon)e$de# 1FG.
•
e#tif'at sad#?i: –
–
–
•
0odat'e o nosioc! 6s!%je't!8 Javni '$j!< s!%je'ta s!%je'ta Di"ita$ni potpis entiteta 'oji "a#ant!je ve&! i&me! s!%je'ta i nje"ovo" javno" '$j!
* 02- sistemima ve&! "a#ant!je certikacijski centar
e#tif'acijs'i e#tif'acijs'i centa# •
En"$. 1erti!cate uthorit 213
•
0ovje#$jiva t#e=a st#ana
•
-&daje ce#tif'ate –
Na'on identif'acije
•
O%jav$j!je ce#tif'ate
•
Opo&iva ce#tif'ate
2omponente 02- sistema •
2o#isni' 6'#ajnji entitet8 –
Oso%a #a
–
•
Zahtjev &a ce#tif'acijom javno" '$j!
e#tif'acijs'i e#tif'acijs'i centa# A –
O%#a!je &ahtjeve &a ce#tif'acijom ce#tif'acijom •
–
Re"ist#acijs'i centa#
-&daje o%jav$j!je i opo&iva ce#tif'ate
•
Re"ist#acioni a!to#itet RA
•
0#oto'o$i_
•
•
Tehni<'i Tehni<'i &adaci: &adaci: –
Re"ist#acija
–
-nicija$i&acija
–
e#tif'acija
–
4!vanje '$j!
–
A?!#i#anje '$j!
–
e!so%no ce#tifci#anje
–
Opo&ivanje ce#tif'ata
–
Dist#i%!cija Dist#i%!cija o%avje(tenja o opo&vanim ce#tif'atima
Re"ist#acija RA s$!?%a –
–
•
O%#ada &ahtjeva &a ce#tif'acijom ce#tif'acijom •
-dentif'acija -dentif'acija s!%je'ta V ve#if'acija p#im$jenih podata'a
•
Od#editi sv#he ! 'oje se ce#tif'at smije 'o#istiti
•
Od#editi pe#iod va$idnosti
•
_
o?e %iti de$e"i#ana na jedan i$i vi(e RA
-nicija$i&acija –
Hene#i#anje pa#a '$j!
–
A ce#tif'at
•
Samopotpisan v#(ni A
•
0otpisan od nad#eeno" A
e!so%no ce#tifci#anje –
–
•
•
En"$. 1ross4certi!cation Omo"!=!je a!tentif'acij! 'ad dva 'o#isni'a 02-a nis! ce#tifci#ani od isto" A •
A1 ce#tifci#a javni '$j!< od A9
•
A9 ce#tifci#a javni '$j!< od A1
Opo&ivanje ce#tif'ata –
–
0odata' ! ce#tif'at! vi(e nije va$jan •
0#omjena pod#!
•
H#e('a p#i i&davanj!
•
2omp#omitovan p#ivatni '$j!<
•
_
Opo&vani ce#tif'ati o%jav$j!j! se ! o%$i'! R3a $iste opo&vanih ce#tif'ata
`.Q Standa#d •
•
-T*T standa#d &a 02- sistema -&"#aen na teme$jima `.Q standa#da o imeni<'im se#visima 6en"$. Director services 8 –
–
Jedinstveni identif'ato# identif'ato# ! `.Q `.Q imeni'! imeni'! je p#epo&nat$jivo p#epo&nat$jivo ime ime DN 6en"$. distinguished name 8 D#?ava pod#!
D#?ava 6co!nt#C8 0 0od#!
0 _
0 3
_
3 O O N O* O*
3 jesto 6$oca$itC8 O O#"ani&acija N ime 6common 6o#"anisation8 name8
`.Q topo$o"ija •
`.Q p#edvia A !
•
/ije#a#hijs'i o#"ani&acija ce#tif'acijs'ih centa#a
•
A ce#tif'at potpisan je od nad#eeno" A
•
+#(ni A sam potpis!je svoj A ce#tif'at
•
e#tif'acijs'a sta&a •
Ni& ce#tif'ata 'oji vode do v#(no" A
•
e!so%na ce#tif'acija omo"!=!je i d#!'
•
e#tif'at •
Se#ijs'i %#oj
•
-D a$"o#itma
•
-&dava<
•
+a$janost
•
S!%je't `.Q DN
•
-n)o#macije o javnom '$j!
•
Jedinstveni identif'ato# identif'ato# i&dava
•
Jedinstveni identif'ato# identif'ato# s!%je'ta s!%je'ta 6opciona$no8 6opciona$no8
•
0#o(i#enja 6opciona$no8 •
...
•
A$"o#itam potpisivanja potpisivanja
•
Di"ita$ni potpis ce#tif'ata.
Si"!#nost p#enosa i &a(tita podata'a ,a'to#i povje#enja ! si"!#n! 'om!ni'acij! podata'a 'oji se #ea$i&!j! '#o& sistem 02s!: –
–
–
–
&utenti(kacija &na
Na
Ece#tif'at 'oji je i&dat na medij!: (!@ token i Aita# kartica sa smart B karticama
E ce#tif'at %e& medija
*pot#e%! ce#tif'ata od#e!je sama ap$i'acija 'oja "a [&ahtijeva[[
Ap$i'acija ! t#en!t'! p#ijav$jivanja v#(i p#ovje#! ce#tif'ata na vi(e nivoa:
0#ovje#a 0#ovje#a va$idnosti 6da $i je #o' va?enja ce#tif'ata iste'ao8
0ovje#a povje#$jivosti 6da $i je ce#tif'aciono tije$o na t&v.[[$isti vje#ovanja[[8
0#ovje#a R3 $iste 6da $i je ce#tif'at opo&van8
*'o$i'o ce#tif'at p#oe sve ove p#ovje#e ap$i'acija m! do&vo$java $o"on i da$je 'o#isni' ce#tif'ata #adi ono (to m! ap$i'acija do&vo$java
Na
nivo %e&%ednosti ! p#ist!p! i #!'ovanj! -T s#edstvima a da se p#i tom ne na#!(i ni jedan od ve= posti"n!tih posti"n!tih nivoa nivoa #aspo$o?ivosti #aspo$o?ivosti i pe#)o#mans pe#)o#mansii -T !s$!"a. 0#imena sma#t ca#d tehno$o"ije je ! p#oces! inte#a'tivno" $o"ona i p#i$i'om !spostav$janja +0N 'one'cija potpisa >o#d do'!menata "ene#isanja di"ita$no" potpisa nad emai$ po#!'ama itd. *nap#ijeena %e&%ijednost p#ocesa a!tenti'acije a!tenti'acij e 6!voenjem $o"ona p!tem di"ita$no" ce#tif'ata e$iminacijom pass@o#da !voenjem sma#t 'a#tice 'ao t@o )acto# s#edstva a!tenti'acije8 . 0#oces di"ita$no" potpisivanja je veoma jednostavan i sastoji se i& dva 'o#a'a:
0#ovje#a i potv#da i&a%#ano" do'!menta &a di"ita$no potpisivanje
Di"ita$no potpisivanje !'!cavanja 0-Na
b Do'!ment 'oji je di"ita$no potpisan p#!?a in)o#macij! o di"ita$nom ce#tif'at! 'ojim je potpisivanje o%av$jeno 'ao i o A se#ve#! 'oji je ce#tif'at i&dao. :potreba digitalnih certi(kata) •
A!tentif'acija A!tentif'acija na sistem!
•
+0N a!tentif'acija a!tentif'acija
•
ic#oso)t O!t$oo' 9I 9F i 91
5rovjera ili veri(kacija digitalnog potpisa •
•
•
0#ocesom ve#if'acije v#(i se p#ove#a inte"#iteta sad#?aja datote'e i ce#tif'ata potpisni'a 6da $i je ce#tif'at potpisni'a 'va$if'ovan opo&van iste'ao8. A p!%$i'!je sve opozvane i s!spendovane ce#tif'ate ! svojoj R3 $isti. 3ista opo&vanih ce#tif'ata 6R3 e#tifcate Revocation 3ist8 se a?!#i#a na sva'a 9; sata. T#e=e T#e=e st#ane st#ane mo#aj! 'o#istiti 'o#istiti $ist! $ist! opo&vanih ce#tif'ata ce#tif'ata ! ci$j! ci$j! p#ovje#e p#ovje#e stat!sa stat!sa opo&vanosti ce#tif'ata ce#tif'ata na 'oje oni ?e$e da se os$one.
0#o(i#enja: +#emens'i pe;=#R'%$=' 5'#5I$: 6KS$!?%eni $ist RHL %#. QQVI i I1VQ8
K vremenski pečatS do'!ment ! e$e't#ons'om o%$i'! potpisan od davaoca !s$!"a ce#tif'ovanja 'ojim potv#!je da s! podaci %i$i sad#?aj e$e't#ons'o" do'!menta ! v#emen! navedenom ! v#emens'om pe
K napredni vremenski pečatS v#emens'i pe
2o#isni' najp#e i&v#(i e$e't#ons'o potpisivanje do'!menta 'o#i(=enjem od"ova#aj!=e ap$i'acije 'oja p#ema Timestamp se#ve#! po(a$je &ahtev &a v#emens'im pe
Timestamp Timestamp se#ve# "ene#i(e "ene#i(e v#emens'i v#emens'i pe
0#o(i#enja: Naciona$ni sat
Da %i Timestamp se#ve# mo"ao p#eci&no da v#(i v#emens'o pe
+#ijeme #e)e#enc 'oje 'o#isti 'o#isti v#emens'i v#emens'i se#ve# je pove&no pove&no na #dio <sovni' i$i toms'i <sovni'.
+#ijeme naciona$no" naciona$no" sata sata ne smije smije da %!de %!de #a&$i
Za'$j!
Smanj!j! se t#o('ovi 6administ#ativni t#o('ovi i t#o('ovi )a't!#isanja8 )a't!#isanj a8 pos$ovanja i pove=ava 'on'!#etnost
•
0ove=ava se mo"!=nost &a(tite podata'a i si"!#nosti p#enosa podata'a
•
E$e't#ons'a do'!mentacija je p#e"$ednija i &ahtijeva manje p#osto#a &a s'$adi(tenje s'$adi(tenj e
igitalni potpis se smatra najvišim stepenom zaštite •
5rimjer E: E: Napad an in the midd$e attac'
6sni)ovanje $o&in'i8
•
5rimjer G: G: 0#e!&imanje se#ve#a
•
5rimjer 1: 1: 0hishnin" napad na ,ace%oo' na$o" 0hishnin" napad na Hmai$
na$o" •
5rimjer : : as'i#anje emai$ p#i$o"a
P. *p#av$janje si"!#no(=! podata'a 5ta je in)o#macija •
Opip$jiva
•
Neopip$jiva
•
Sta$na
•
0#e$a&na
•
A!dio
•
+ideo
•
,o#me
•
Ra
Informacija sva'i Informacija sva'i podata' 'oji ima !pot#e%n! vrijednost &a &a ne'o"a =arakter informacija •
0o$iti<'a
•
,inansijs'a
•
St#ate('a
•
Ope#ativna
•
0e#sona$na....
?ormat informacije •
0api#
•
Ba&a podata'a
•
Dis'
•
D V D+D
•
2aseta
•
#te?
•
,i$m
•
Ra&"ovo#....
'dnos prema informaciji
2#ei#ana
4!vana
*ni(tena
2o#i(=ena
0#enijeta
5ta je si"!#nost in)o#macija Informacija imovina 'oja 'ao i osta$a va?na imovina je imovina 'oja ! pos$ovanj! ima v#ijednost &a o#"ani&acij! i mo#a %iti sta$no od"ova#aj!=e (ti=enaU $igurnost informacija integriteta i Osi"!#anje i
osi"!#ana samo ov$a(tenim oso%amaU Integritet 6- -nte"#itC8 O
0#e'id !s$!"e
•
+i#!si
•
/a'e#i
•
E$ementa#ne nepo"ode
•
0#ijetnje
•
Socija$ni in?enje#in"
%apadi iznutra •
0#eva#a
•
Sa%ota?a
•
0#ijetnja
•
2#aa
•
Socija$ni in?enje#in"
•
Nenamje#no Nenamje#no ot'#ivanje
0#avi$nici i p#oced!#e sistema &a(tite Zadata' p#o)esiona$ca ! o%$asti planove &a hitne s$!
•
nep#e'idnost pos$ovno" p#ocesa
•
pod#('e sna%deva
•
0#avi$ni'a i p#oced!#a sistema &a(tite i 2ont#o$e ov$a(=enja sa
•
ope#ativno" stanovi(ta Nep#e'idnost pos$ovno" p#ocesa •
O#"ani&acija mo#a #a&#aditi: –
0#ocese
–
0#avi$ni'e i
–
etode
2oje =e se p#imjenjivati da %i minimi&i#a$a !ticaj sistems'ih "#e(a'a •
O%e&%jedjenje nep#e'idnosti pos$ovno" p#ocesa: –
0$anovi &a hitne s$!
–
0$anovi &a ot'$anjanje pos$edica
Oni s! '$j!
•
•
2om!na$ne !s$!"e s!: –
Snad%jevanje e$e't#i
–
+odom
–
0#i#odnim "asom
0#ocjena otpo#nosti pos$ovno" p#ocesa mo?e se v#(iti na osnov! postoje=ih is'!stava * "#adnji pos$ovne in)#ast#!'t!#e mo#aj! se i&%je"avati '#iti
60#imej#: -
Napad na >T od 11..91. "
-
Zem$jot#es ! San ,#ancis'! 1G. "8
-
vremena na +a(e p$anove &a hitne s$!
-
5ta =e se desiti !'o$i'o %!dete mo#a$i da p#e%acite svoja post#ojenja ! d#!"e o%$asti ! &em$ji
-
2a'o =ete tamo p#emjestiti i pe#sona$
-
2oje oso%$je mo#ate p#emestiti
-
Hdje =e $j!di %iti smje(teni i 'a'o =e se h#aniti &a v#ijeme '#i&e
Administ#ato# mo#a !vije' %iti svestan p#o%$ema 'oji se mo"! javiti !& jasn! vi&ij! mo"!=ih #je(enja.
+iso'a dost!pnost •
6ostupnost o&na
6dost!pnost 6dost!pnost tipa Q devet'i .8 •
+iso'a dost!pnost se o%e&%jedj!je na vi(e na
0#imjena #ed!dantne tehno$o"ije
–
0#imjena #e&e#vnih 'om!ni'acionih 'ana$a
–
Sistema otpo#nih na "#e('e
Red!ndantnost •
•
•
•
Sistem je #ed!ndantan a'o s! nje"ovi 'apaciteti d!p$i#ani i$i postoji mo"!=nost p#e%acivanja pos$ova na d#!"e sisteme ! s$!
Otpo#nost na "#e('e •
•
O&na
•
•
Red!dantni ni& ne&avisnih dis'ova 6RA-D8 p#edstav$ja tehno$o"ij! 'oja 'o#isti ve=i %#oj dis'ova #adi posti&anja otpo#nosti na "#e('e. 0ostoji ne'o$i'o RA-D nivoa sa &ase%nim o&na'ama
RA-D nivo •
RA-D nivo #aspa#
•
RA-D nivo 1 p#es$i'avanje dis'a
•
RA-D nivo I dis' pa#iteta 6sta#iji sistemi8
•
RA-D nivo Q RA-D sa pa#itetom
Ot'$anjanje pos$edica •
Ot'$anjanje pos$edica 6en"$. Disaste# #ecove#C8 0#edstav$ja p#oces ! 'ojem se ponovo !spostav$ja #ad sistema na'on te('o" 'va#a
•
Deta$jan p$an i&#ade i 'o#i(=enja #e&e#vnih 'opija 6%ac'!p p$an8
•
0$an &a #e&e#vne 'opije o%!hvata: –
post!pa' njihovo" s'$adi(tenja s'$adi(tenja
–
Sp#ovoenja p#oced!#a i
–
Od#?avanja
Zavisnost od #e&e#vnih 'opija •
•
•
•
Re&e#vne 'opije 6en"$. %ac'!p8 s! d!p$i'ati podata'a 'oji se o%i
0api#ne i
–
E$e't#ons'e do'!mente
O#"ani&acija mo#a #a&viti s$o?en ni& p#oced!#a da %i #e"!$isa$a navedeni p#oces i o%e&%jedi$a &a(tit! '$j!
2$j!
2oji mo#aj! %iti a#hivi#ani s!:
–
2o#po#ativna do'!menta
–
Do'!menta a'ciona#s'ih d#!(tava
–
0o#es'a do'!menta
–
0e#sona$ni podaci
–
,inasijs'i i&vje(taji
–
Zapisnici sa sjednica !p#avno" od%o#a
–
Od$!'e !p#avno" od%o#a
–
Do'!menti o '#editima
–
Zna
–
....
2$j!
Ope#ativni sistem
–
Ap$i'acija
–
0omo=ne #!tine
–
Datote'e %a&a podata'a
–
Datote'e sa fnasijs'im podacima
–
0odaci o 'o#isnicima
–
2o#isni<'e datote'e
–
Emai$ 'o#espodencija
–
Datote'e o sastancima
–
Nad&o#ne datote'e
–
Datote'e sa podacima o t#ansa'cijama
–
3iste m!(te#ija
–
3iste potencija$nih m!(te#ija
–
....
Ra&$o&i &a #esta!#acijom podata'a
–
0#i#odne 'atast#o)e
–
,i&i<'i napadi
–
2va#ovi na #adnim stanicama
–
S$!
–
+i#!sna in)e'cija
–
2va# na se#ve#!
–
H#e('a ! ap$i'aciji
ehani&mi a#hivi#anja •
Radne 'opije 6'opije sen'e8. –
4!vaj! se ! #a
–
A?!#i#aj! se veoma
–
S'$adi(tenje na mati
–
0odaci se s'$adi(te ! $o'a$!
–
4!vaj! na #e$ativno %e&%jednoj $o'aciji ! o'vi#! &"#ade
–
S'$adi(tenje i&van mati
–
*da$jena s'$adi(ta
–
S'$adi(tenje ! viso'o%e&%jednom s'$oni(t
–
-&%o# na
-&#ada p$ana &a ot'$anjanje pos$jedica •
•
0$an &a ot'$anjanje pos$edica 6en"$.disaste# #ecove#C p$an8 stva#a !s$ove &a ef'asno #ea"ovanje o#"ani&acije na event!a$ne 'atast#o)a$ne !s$ove 2atast#o)a$ni !s$ovi s!: –
Sistems'i ot'a&i
–
Ot'a&i in)#ast#!'t!#e
–
0#i#odne 'atast#o)e
0$ani#anje #e&e#vnih 'opija
•
O#"ani&acija mo#a imati jasn! p#edstav! o va?nosti pojedinih podata'a
•
0$an i&#ade #e&e#vnih 'opija defni(e: –
0odat'e 'oji se s'$adi(te
–
Na
–
Sistemi %a&a podata'a n!de mo"!?nost i&#ade #e&e#vnih 'opija
–
O#ac$e
–
ic#oso)t S3 Se#ve#
•
2o#isni<'e datote'e
•
Ap$i'acije
+#ste #e&e#vnih 'opija •
0!na 'opija –
Ona je potp!no a?!#na samo ! v#ijeme '#ei#anja
–
Zahtjeva dosta v#emena na ve$i'im sistemima
–
-n'#imenta$na #e&e#vna 'opija
–
0#edstav$ja dje$imi
–
Ova'va je 'opija &natno manja od p!ne 'opije
–
-&#ada in'#ementa$nih 'opija je i&!&etno %#&a
–
Di)e#encija$na #e&e#vna 'opija
–
A#hivi#aj! se sve datote'e 'oje s! i&mjenjene od pos$ednje p!ne 'opije
2#ei#anje p$ana &a i&#ad! #e&e#vnih 'opija •
etod [deda otac sin[[ –
0!ne 'opije se )o#mi#aj! ! p#avi$nim v#emens'im inte#va$ima 6mjese
–
0#va s$jede=a 'opija na'on p!ne 'opije p#edstav$ja sina
–
Na'on '#ei#anja nove 'opije sin postaje otac a otac djeda
–
0!na a#hiva
–
–
0o
+#a=anje sistema ! )!n'cij! •
Re"ene#isanje svih sistems'ih 'omponenata
•
+#a=anje sistema ! )!n'cij! o%!hvata: –
0#ovje#a isp#avnosti )!n'cionisanja ha#dve#a
–
Resta!#acij! i$i ponovna insta$acija ope#ativno" sistema
–
Resta!#acij! i$i ponovn! insta$acij! ap$i'acija
–
Resta!#acij! datote'a sa podacima
D sa podacima D sa ap$i'acijama d sa osnovnim OVS A$te#nativni A$te#nativni sajtovi •
Za'!p$jeni a$te#nativni i$i %ec'ap sajtovi
•
0ostoje t#i v#ste a$te#nativnih sajtova: –
–
–
+#!=i sajt Top$i Top$i sajt /$adni sajt
O%e&%jedjenje pod#('e do%av$ja
Do%av$ja< ha#dve#a
•
Do%av$ja< so)tve#a
•
Do%av$ja< se#visa
•
*"ovo# o dost!pnosti se#visa 6S3A8 –
O%i
–
Dost!pnost m#e?i i$i s$i
•
Te#min Te#min !"ovo# !"ovo# o od#?avanj! od#?avanj! 'o#isti 'o#isti se 'ada je #ije< o ha#dve#s'im ha#dve#s'im i$i i$i so)tve#s'im 'omponentama –
S#ednje v#ijeme i&medj! dva 'va#a
–
S#ednje v#ijeme opo#av'a
Deponavanje i&vo#no" 'oda •
O&na
•
So)tev#s'o #je(enje mo?ete '!piti sa i %e& i&vo#no" 'oda
-&#ada p#avi$ni'a i defnisanje p#oced!#a •
•
0#avi$nici i p#oced!#e imaj! ve$i'i !ticaj na od#?avanje %e&%jedno" o'#!?enja Administ#ato#i mo#aj! da po&naj!
0#avi$nici o $j!ds'im #es!#sima
–
0#avi$nici o #ad!
–
0#avi$nici o se#tif'atima
–
0#avi$nici o post!pcima ! hitnim s$!
0#avi$ni' o $j!ds'im #es!#sima •
0oma?e o#"ani&acijii ! !spostav$janje standa#da
•
Defni(e ?e$jeno pona(anje &apos$enih
6to s! '$j!
Zapo($javanje samo p#ovje#enih $j!di
0#avi$ni' o &apo($javanj! •
Defni(e na
•
Defni(e na
•
Test Test na d#o"! d#o"! p#i p#ijem! p#ijem! $ica
•
0#ovje#a #e)e#enci )a'!$tets'e dip$ome se#tif'ate...
•
0#avi$ni' o na
0#avi$ni' o p#e'id! #adno" odnosa
•
Deta$jan p#avi$ni' o na
•
0#ije samo" ot'a&a !#aditi #e&e#vn! 'opij! sistema 'oji je &apos$eni 'o#istio
•
Ot'a&i imaj! ve&e sa emocijamaUUU emocijamaUUU
Eti<'i p#avi$ni' •
•
Eti'! je naj%o$je opisati 'ao s'!p p#avi$a 'oja #e"!$i(! inte#a'cije odnose i pona(anja pojedinaca i$i o#"ani&acija Eti<'i p#avi$ni' je pisani do'!ment 'oji od#edj!je p#ihvat$jive eti<'e no#me ! o#"ani&aciji
0#avi$ni' o na
•
0#venstveno se %avi #a
•
Na
•
*pot#e%a e po(te
•
*pot#e%a #a
•
0#avi$ni' o 'o#i(=enj! podata'a
0#avi$ni' o &a(titi i dije$jenj! podata'a •
•
0#avi$ni' o &a(titi podata'a je neophodan ! sva'oj o#"ani&aciji Jasno defnisati defnisati (ta je povje#$jivo povje#$jivo a (ta nije nije
•
Defnisati oso%! 'oja mo?e davati podat'e
•
0os$odavac mo?e %iti ov$a(ten da: –
0#et#a?!je sto$ove i datote'e &apos$enih
–
2ont#o$a emai$a
–
0#is$!('ivanje te$e)ons'o" sao%#a=aja
Za(tita podata'a o o#"ani&aciji •
•
Ovaj p#avi$ni' o"#ani
0os$ovni p#avi$ni' •
•
-ma !ticaj na sistem &a(tite ! o#"ani&aciji 0#i$i'om defnisanja pos$ovno" p#avi$ni'a mo#aj! se #a&mot#iti t#i osnovne o%$asti: –
0odje$a o%ave&a
–
2ont#o$a f&i<'o" p#ist!pa
–
*ni(tavanje do'!menata
0#avi$ni' o se#tif'atima •
E t#"ovina povje#enje
•
Di"ita$ni se#tif'ati
•
•
0#avi$ni' o se#tif'atima defni(! se o#"ani&acioni deta$ji i&davanja i 'o#i(=enja se#tif'ata * p#avi$ni'! mo#a %iti defnisana instit!cija &a i&davanje se#tif'ata 6A8
*p!stvo o post!pcima ! s$!
Defni(e se 'a'o =e o#"ani&acija post!pati ! s$!
•
*p!tstvo mo#a %iti deta$jno
•
•
-ncidenti o%!hvataj! i 'va#ove na sistemima i p#e'id ne'o" se#visa ! o'vi#! o#"ani&acije 0itanja pot#e%na &a !p!tstvo –
Sa 'ojim spo$ja(njim a"encijama mo#a da %!de !spostav$jen 'onta't ! s$!
–
2oji #es!#si se 'o#iste ! s'$op! #ea"ovanja na od#edjeni incident
–
2oji s! post!pci &a p#i'!p$janje i o%e&%jedjenje do'a&a
–
2oji podaci o incident! se mo#aj! p#i'!piti
–
2oji spo$ja(nji e'spe#ti se mo"! an"a?ovati ! s$!
–
2oja s! p#avi$a i !p!stva &a #ea"ovanje ! s$!
